Internet i Internet servisi

Dr Suzana Marković, dipl. ing. el.

suzana.markovic@bpa.edu.rs

Sadržaj

Internet i njegov nastanak

Adresiranje

Domeni

Protokoli

Komunikacije

Servisi

Istorijat Interneta

1957. god. Sovjetski savez lansira Sputnjik (prvi veštački satelit).

1958. god, kao odgovor na lansiranje Sputnjik-a, SAD osnivaju Advanced Research ProjectsAgency (ARPA).

1962. god. usvojena ideja da se počne saradnja sa univerzitetima – osnova ARPANET-a (preteča Interneta).

Istorijat Interneta

1969. god. mreža računara na ARPANET-u se sastoji od 4 računara:UCLA (University of California Los Angeles)

SRI (Stanford Research Institute)

UCSB (University of California Santa Barbara)

University of Utah Salt Lake City

1971. god. definisan email – Elektronska pošta

1973. god. definisan File Transfer – razmena datotekaprvi čvor u ARPANET-u izvan SAD – University

College of London (Engleska),

email čini 75% saobraćaja na ARPANET-u.

ARPANET

1979. god. dat predlog da se uvedu tekstualni znaci koji označavaju emocije – smajliji: :-) ;-) :-(

1980. god. ARPANET u kompletnom zastoju zbog virusa.

1982. god. osnovan Europe Unix Network – EUnetu početku spajao Holandiju, Dansku, Švedsku i Veliku

Britaniju.

1990. god. ARPANET prestaje da postoji.osmišljen hipertekst sistem koji će postati osnova WWW

(World Wide Web).

sredinom maja 1996. god. Internet dolazi u tadašnju SR Jugoslaviju. Eunet Jugoslavija omogućava direktan dial-in pristup svim zainteresovanim korisnicima, a ubrzo ga slede Beotel i SezamPro.

Adresiranje na Internetu

Računari se identifikuju preko IP adrese: a.b.c.da, b, c, d su brojevi u rasponu od 0 do 255

Primer: 147.91.173.1 (proveri u cmd - komanda ipconfig/all!)

Podela IP adresa:javne (jedinstvene na Internetu, vidljive sa

svake adrese na Internetu),privatne (unutar privatnih mreža, npr.

192.168.0.1),specijalne namene (broadcast).

Adresiranje na Internetu

Alternativan način identifikacije – simbolička adresa:

ime_računara.domendomen = institucija.tip_institucije.lokacija

Primeri:www.bpa.edu.rswww.etf.bg.ac.rswww.google.com

Podela TLD (Top Level Domain) domena

Generički - gTLDs (.com, .net, .org, .edu, .gov, .mil), novi gTLDs (.xyz, .wiki, .travel,…),

kompletna lista: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Internet_top-level_domains#ICANN-era_generic_top-level_domainsKod države (country code) CcTLDs (.us, .uk,

.il, .rs, .ru,…) i IDNs (Internationalized domain name ) (.在线, . ., عرب संगठन) – azijski domeni (Kina, Japan Koreja), ćirilični domeni (.срб, .рф,…).

Domeni u Srbiji

Srbija ima dva ravnopravna nacionalna internet domena: .RS i .СРБ. Prvi domen je ccTLD, a drugi je ćirilički IDN ccTLD.

Cena domena ne bi smela da pređe cenu .com i .org domena koja se kreće oko deset dolara godišnje.

Cenovnik:

http://unlimited.rs/domeni/?gclid=CLWvibGxm88CFWsq0wod5LAPiQ

Domeni drugog nivoa u Srbiji

Za poslovne korisnike, tj. sve koji imaju registrovanu firmu (domaća/strana, pravna lica i preduzetnici), predviđeni su poddomeni .CO.RS i .ПР.СРБ.

Za neprofitne organizacije, (domaće/strane), namenjeni su .ORG.RS i .ОРГ.СРБ.

Sve obrazovne ustanove (domaće/strane) mogu da registruju nazive domena na nivou .EDU.RS i .ОБР.СРБ.

Za pojedince, domaća/strana fizička lica, predviđeni su poddomeni .IN.RS i .ОД.СРБ.

Ovi poslednji su najjeftiniji za registraciju, a nešto skuplji su oni namenjeni za prve tri kategorije korisnika.

Domeni drugog nivoa u Srbiji

Preostala dva nacionalna domenska prostora namenjena su specifičnim korisnicima i besplatni su za registraciju.

Poddomeni .GOV.RS i .УПР.СРБ namenjeni su državnim organima Republike Srbije, pa je i upravljanje njima prepušteno Upravi za zajedničke poslove republičkih organa.

Upravljanje adresnim prostorima

.AC.RS i .АК.СРБ prepušteno je Akademskoj mreži Srbije, jer su predviđeni za visokoobrazovne i naučne institucije.

Protokoli

U jednoj mreži mogu postojati i biti povezani računari različitih konfiguracija.

Da bi se ostvarila njihova uspešna komunikacija mora se uvesti određeni skup pravila.

Standardi koji definišu pravila za prepoznavanje i formatiranje podataka tokom komunikacije nazivaju se protokoli:POP (poštanski protokol, poznatiji kao POP3): omogućava PC

računarima da preuzimaju poštu sa mreže.

SMTP protokol omogućava čuvanje i prosleđivanje poruke primaocu.

HTTP protokol se koristi za hipertekst dokumente i služi za slanje veb strana

TCP/IP protokol se sastoji iz dva protokola: IP protokol koji pakete podataka usmerava od izvora do odredišta na osnovu IP adrese i TCP protokol ima zadatak da obezbedi tačan prenos paketa poruke.

Internet

Svetska globalna računarska mreža organizovana kao mreža međusobno povezanih računara koji komuniciraju protokolom TCP/IP.

Internet danas predstavlja milione računara širom sveta povezanih u jednu jedinstvenu mrežu i nije vlasništvo ni jedne kompanije pojedinačno već predstavlja jednu otvorenu računarsku mrežu.

Intranet

Lokalna računarska mreža koja koristi iste protokole i alate kao i Internet ali nije povezana na njega.

To je privatna mreža u i vlasništvu je neke organizacije.

Formira se kako bi se zaposlenima omogućila jednostavna komunikacija, saradnja, pristup, pretraživanje i zajedničko korišćenje podataka.

Ekstranet je intranet koji deo svog sadržaja deli sa klijentima, snabdevačima i drugim korisnicima ali ne i sa javnošću.

Komunikacija na Internetu

Internet se uglavnom finansira po principu plaćanja zakupljene veze do Internet provajdera

Provajder (ISP) je organizacija koja omogućava vezu računara sa Internetom.

Elementi potrebni za komunikaciju računara na Internetu:svaki računar mora imati jedinstvenu adresu na

mreži:Adresa računara (IP adresa, npr. 171.10.0.5)

Adresa korisnika (e-mail adresa, npr. pera@firma.com)

Adresa podatka (URL adresa, www.forma.com/index.php)

računari moraju koristiti jedinstveni protokol

Načini pristupa Internetu

Dial-up je vrsta pristupa internetu pomoću telefonske linije.

Korisnik koristi modem koji je povezan sa računarom i telefonskom linijom da bi birao broj Internet provajdera prilikom koje se uspostavlja veza između modema, koji je kasnije usmeren prema internetu.

Maksimalna brzina prenosa kod ovog tipa konekcije je 56 kb/s i pri tome je telefonska linija zauzeta.

Danas skoro i nije u upotrebi.

Načini pristupa Internetu

ISDN - potrebna digitalna centrala, da se posedovanje ISDN adaptera i ISDN linija.

Linija koja se dobija u stvari je nov broj koji pored Interneta može da se koristi i za razgovor.

Maksimalna brzina je 64 kbps, a ako se ne koristi druga ISDN linija - 128 kbps.

Danas ISDN polako izlazi iz mode.

ADSL pristup koristi postojeću telefonsku liniju i pomoću posebnog adaptera se razdvaja telefonska linija od ADSL linije.

Načini pristupa Internetu

Bežični pristup (wirelles) je način povezivanja za koji je neophodan zemaljski predajnik da bi se uspostavila veza sa provajderom.

Uz to je neophodna i optička vidljivost sa predajnikom provajdera i posedovanje antene, kabla i kartice za bežično povezivanje.

Kod kablovskog Interneta veza se ostvaruje preko kablova za kablovsku televiziju. koaksijalni kabal se razdvaja na dva dela – jedan je

za Internet, a drugi za televiziju.

Načini pristupa Internetu

Satelitski pristup - način prenosa podataka putem satelitske tehnologije. Potrebna je:satelitska antena, satelitska kartica, kablovi za

povezivanje računara i modem.

Velika brzina, ali veoma skupa oprema.

Operateri mobilne telefonije nude različite varijante pristupa Internetu s mobilnih telefona i drugih prenosnih uređaja (tablet, laptop).

Mobilne tehnologije

1G – prva generacija bežične tehnologije, analogna i korišćena samo za prenos glasa.

2G - druga generacija tehnologija mobilnih telekomunikacija koje omogućavaju, pored prenosa govora, razmenu SMS i MMS poruka, kao i prenos podataka kroz mobilnu mrežu. U 2G se ubrajaju GSM, GPRS i EDGE.

3G - treća generacija tehnologija mobilnih telekomunikacija koja omogućava brzi prenos podataka do čak 42Mbit/s pri downloadu. Pored „surfovanja“ omogućila je i video poziv, IPTV itd.

Mobilne tehnologije

4G - četvrta generacija tehnologija mobilnih telekomunikacija koja omogućava mobilnu širokopojasnu mrežu bez ograničenja, npr. HDTV video streaming, cloud computing, IP video telefonija itd. Superbrzi prenos podataka do čak 150 Mbit/s pri downloadu.

5G – peta generacija tehnologija mobilnih telekomunikacija koja omogućava brzine downloada60-120 puta brže nego 4G tehnologija. Nije testirana pa se ne znaju njeni uticaji na ljudsko zdravlje.

Internet servisi

World Wide Web - omogućava prenos teksta, slika, zvuka, animacija,… Veza između dokumenata ostvaruje se pomoću

hyperlinkova

Pristup servisu omogućen je pomoću programa za navigaciju-brauzera (browser).

Web dokumenti pisani su u jeziku koji se naziva HTML (HyperText Markup Language).

Elektronska pošta - E-mail - omogućava slanje i primanje poruka putem računara. Najčešće se upotrebljavaju programi: Microsoft

Outlook, Outlook Express, Internet Mail,…

Internet servisi

VoIP (Voice over IP) je skup tehničkih protokola za prenos govora preko Interneta. VoIP je i opšti naziv za sve tehnologije i usluge koje se

baziraju na ovim protokolima.

Skajp (engl. Skype) je peer-to-peer (P2P) mreža (i istoimeni program) koja pruža uslugu internet telefonije (VoIP).

Vajber/Viber i WhatsApp - višeplatformske aplikacije zatvorenog koda za smart telefone koja omogućavaju trenutnu razmenu poruka i poziva preko Internet mreže;

FTP(File Transfer Protocol) - Služi za prenos datoteka (programa ili dokumenata) s jednog računara (server) na drugi(klijent) ili obratno.

Telnet – omogućava rad korisnika na udaljenim računarima (po principu mainfarme arhitekture)

WWW - World Wide Web

Najpopularniji servis Interneta

WWW predstavlja viši protokol, odnosno program koji upravlja veb stranicama

WWW je distribuirani sistem za čitanje i pretraživanje prema kome se svakom Internet dokumentu dodeljuje jedinstvena adresa

WWW sistem je organizovan po principu klijent-server

Klijentski programi

Interent Explorer, Goole Chrom, Mozila FireFox, Opera, Safari –nalaze se na računarima korisnika

Ovi programi se nazivaju brauzeri(engl. browsers) ili pretraživači

Veb serveri

Da bi veb-sajt bio prisutan na Internetu i da bi bilo ko mogao da mu pristupi i da ga vidi, potrebno je, pored imena domena, da poseduje i hosting paket.

Hosting paket je zakupljeno mesto na serveru hosting provajdera i to je mesto gde se fizički nalazi veb-sajt.

Kada korisnik u svom klijentskom programu unese veb adresu nekog sajta, to se tretira kao slanje zahteva veb serveru da otvori određenu stranicu na veb sajtu.

Društvene mreže

Društvene mreže su noviji oblik zabave i komunikacije u internet okruženju.

To su besplatni online servisi koji omogućavaju razne vrste komunikacije, deljenje podataka i informacija i mogućnost predstavljanja sebe samog.

Njihova primena je raznovrsna.Od kontakta sa drugim kontinentima do marketinga i

pronalaženja posla

Besplatan servis

Društvene mreže

Različite forme korisničkih sadržaja, veb stranice i aplikacijekoje omogućavaju korisnicima da međusobno komuniciraju,razmenjuju informacije i utiču na njihov sadržaj, izgled i formu.

✓ Društvene mreže (Facebook, Twitter, LinkedIn)

✓ Blogs (Wordpress)

✓ Video sharing stranice (YouTube)

✓ Photo sharing stranice (Flickr)

✓ Crowdsourcing (Wikipedia)

28

Dobre i loše strane društvenih mreža*

Prednosti društvenih mrežaGlavne prednosti društvenih mreža su razvijanje ličnih veština i stvaranje

novih prijateljstava, upoznavanje različitih kultura, ponašanja, pronalaženje korisnih saveta, kontakt sa osobama koje retko viđamo, sredstvo za razmenu fotografija, iskustava, znanja,...

Pomažu u pronalasku informacija o poslovima i stvarima koje su nam potrebne

Služe kao besplatan marketing nekih artikala i nekih događaja

Besplatne su

Nedostaci društvenih mrežaGubitak privatnosti (pristup fotografijama, privatnim informacijama)

Ukoliko naš posao nije vezan za društvene mreže, provođenje vremena na njima za vreme posla dovodi do gubitka vremena tj. nerada.

Asocijalizacija

Prednosti društvenih mreža i poslovna filozofija?

➢Potencijalni klijenti!!

➢Saznanja i mišljenja drugih iz oblasti struke

➢Dobar način za predstavljanje novih proizvoda

➢Povratne informacije

➢Testiranje ciljne grupe

Koncept Facebooka

Facebook je nastao 2004. godine a osnovao je Mark Zuckerberg, bivši student Harvarda.

Bio je namenjen samo studentima Harvarda koji su tim putem mogli međusobno komunicirati i razmenjivati informacije.

Facebook omogućava korisnicima povezivanje i socijalizaciju s ljudima koji su im bliski i koji rade, studiraju i žive oko njih.

Ovaj veb servis je potpuno besplatan za sve korisnike, a ostvaruje prihode od sponzora i oglašavanja putem reklama koje se pojavljuju uz svaki profil.

Reklamiranje na Facebooku

Prednosti Facebook oglašavanja:Postojanje dvosmerne komunikacije – vrlo važna

pogodnost na Facebook-u je povratna informacija u vidu lajka, komentara, pitanja ili deljenja sadržaja sa stranice kojim korisnici iskazuju svoj stav o kampanji i brendu.

Pronalaženje najrelevantnije ciljne populacije –uz precizan sistem targetiranja Facebook oglasima, moguće je predstaviti poruku kampanje usko ciljanim grupama korisnika, a oni zauzvrat dobijaju informaciju o proizvodu/usluzi koja ih zaista zanima.

Plasiranje informacija u različitim oblicima – na različite načine se može ispoljiti kreativnost u kampanji -kroz tekstove, fotografije, ugrađene linkove, video snimke…

Reklamiranje na Facebooku

Prednosti Facebook oglašavanja:Povećanje svesti o brendu je važno kako za poznate, tako i

za nove brendove na tržištu. Uz dobro odabrane alate za oglašavanje na Facebook-u, brzo se dolazi do ciljne populacije koja se upoznaje sa brendom i pretvara kvalitetnim sadržajem u populaciju potencijalnih potrošača.

Stvaranje lojalnog odnosa sa fanovima kroz kvalitetan sadržaj i atraktivne ponude koje će im biti prilagođene i zanimljive je jedan od glavnih ciljeva kampanje.

Twiter

Kreator mreže je Džek Dorsi 2006.

Najčešća definicija Twittera je da je to mikro-blog mreža koja omogućava slanje poruka do 140 karaktera članovima porodice, prijateljima ili generalno, svim svojim pratiocima širom Interneta.

Twitter predatavlja jedan od najvažnijih kanala komunikacije u poslovnom, korporativnom okruženju.

Twiter

Twitter oglasi su se najbolje pokazali za nekoliko zajedničkih marketinških ciljeva, uključujući:Promocije – Najbolje kada se radi o događajima

koji treba da se dogode veoma brzo. Twitter je tu fantastičan, za vrlo kratak vremenski rok vašu poruku može videti veliki broj ljudi.

Širenje svesti o brandu – Oglašivači imaju mogućnost da se predstave potencijalno novoj publici.

Pratioci – Oglašivači imaju mogućnost da plate kako bi određen broj pratioca videlo njihovu poruku, Pay-Per-Follow.

LinkedIn

LinkedIn je poslovna socijalna mreža koja pomaže da se poveća broj poslovnih kontakata i/ili pronađe budući poslodavac, odnosno zaposleni.

Da li zbog sve veće kompjuterske pismenosti, povećanja nezaposlenosti ili zbog popularnosti društvenih mreža, ili zbog svega navedenog -LinkedIn je postao, posle Facebook-a, najpopularnija mreža na svetu.

Zašto se LinkedIn koristi?

Nalaženje posla - kompanije sve češće putem ove mreže pronalaze svoje radnike.

Širenje kontakata - da bi se šanse za nalaženje posla povećale, kontakti moraju stalno da se dopunjuju i šire.

Nalaženje poslovnih prilika - LinkedIn je dobar za biznis, skoro svaka kompanija ima svoju stranicu (company page) koja je vrlo značajna za imidž i kredibilitet firme, nalaženje novih poslovnih mogućnosti, povećavanje vidljivosti brenda, poslovnoj misiji,…

Reklamiranje proizvoda i usluga - za ovu namenu se koristi servis LinkedIn Ads koji omogućuje ciljano oglašavanje, tako što se odabiraju parametri preko kojih se bira populacija kojoj se želi prikazati oglas.

Šta je „deep web“?

„Deep web“ je pojam koji obuhvata sve što Google i ostale internet pretraživači ne indeksiraju (tj. ubace u svoje rezultate).

To je naziv za sav sadržaj za koji je potreban određeni vid autentifikacije (najčešće neki vid registracije ili plaćanja) da biste mu pristupili.

Npr. komentari na forumu kojima mogu prisustvovati samo prijavljeni korisnici, Facebook objave koje su postavljene tako da ih mogu videti samo prijatelji, privatni YouTube sadržaji kojima mogu pristupiti samo oni kojima je prosleđen link, e-banking podaci o nekoj transakciji i slično.

Iako se u popularnoj kulturi uglavnom promoviše u negativnom kontekstu – „deep web“ je mesto na netu koje čuva podatke potpuno legalno.

Šta je deep web?

Pristup dubokom vebu ogućen je preko .onionveb domena kojima je moguće pristupiti koristeći tzv. TOR browser-e.

Anonimnost se postiže tako što su korisnici umreženi i jedni drugima konstantno pozajmljuju i menjaju IP adrese.

Ako vas neko špijunira, znaće da koristite TOR, ali ne i šta tamo radite.

Ko ga koristi?

Edvard Snouden je uz pomoć „deep weba“ razmenjivao dokumente o američkoj špijunaži s novinarima britanskog „Gardijana“ i nemačkog „Špigla“. Radio je za NSA – nacionalnu službu bezbednosti i otkrio da SAD špijunira ceo Internet.

Džulijan Asanž (urednik Vikiliksa) je pomoću „deepweba“ „prekopao“ sporne podatke i objavio gomile tajnih diplomatskih prepiski (npr. prepiske američkih ambasadora u svetu). Nalazi se u Ekvadorskoj ambasadi u Londonu.

Deep web nije bio toliko popularan dok javnost 2013. nije saznala za stranicu crnog tržišta Silk Road na kojoj su se prodavali narkotici, lična dokumenta, ukradene stvari…FBI je prvi put zatvorio 2013, potom 2014, a postoji i treća verzija

koja još nije oborena.

Ko ga koristi?

Anonimusi deluju u okviru ove mreže.

Nastaju između 2006. i 2007. godine delujući na sajtu koji se zove 4chan.

Sajt služi kao mesto gde korisnici kreiraju i postavljaju slike (nešto kao starija verzija Instagram-a).

Njegov najpopularniji deo je poznat kao /b/ gde se objavljuju sasvim nasumične stvari.

Nema nikakvog filtriranja ili brisanja sadržaja i nema korisničkih računa.

Kao takav, postao je mračna strana interneta u kojoj je poprilično lako naletiti na neke eksplicitne stvari koje su dosta uzmemiravajuće za većinu ljudi.

Napadali su kompanije Sony, MasterCard, Visa i PayPal, i učestvovali u nekoliko državnih udara, npr. u Egiptu 2011. i Siriji 2012. godine.

Šta je dark web?

Deep web nije nastao zbog crnog tržišta, ali crno tržište jeste njegova nuspojava koja ga je „proslavila“.

Dark web je jedna mala količina sadržaja na deep web-u koji služi za promociju ili distribuciju ilegalnih aktivnosti:prostitucije, angažovanja plaćenika i krijumčarenje

ilegalnih supstanci, ljudskih organa, …

http://www.laguna.rs/n2952_knjiga_deep_web_-_mracna_strana_interneta_laguna.html

https://pcpress.rs/bbc-news-na-dark-web-u/