PowerPoint Presentation1Inovacioni centar Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, Karnegijeva 4, 11000 Beograd, Srbija (egvozdic@tmf.bg.ac.rs)
2Katedra za inenjerstvo zaštite ivotne sredine i zaštite na radu, Odsek Beogradska politehnika, Akademija tehnikih strukovnih studija Beograd, Katarine Ambrozi 3, 11000 Beograd, Srbija (imatic@politehnika.edu.rs)
3Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet, Karnegijeva 4, 11000 Beograd, Srbija (tanjav@tmf.bg.ac.rs; svetlana.grujic@tmf.bg.ac.rs)
Jeftina zamena za šeer
4
• U poslednjoj deceniji studije su dokumentovale prisustvo veštakih zaslaivaa u prirodnim vodama širom sveta
• Predstavljaju nove emergentne zagaujue materije ije ponašanje i ekotoksikološki efekti su i dalje nepoznati
• Mogu biti prisutni u površinskim i podzemnim vodama, ali i vodi za pie u koncentracijama µg/l ili ng/l
Stabilnost u ivotnoj sredini
Direktna ispuštanja iz kanalizacije
INDIKATORI ZAGAENJA KOMUNALNIM OTPADNIM VODAMA
Cilj ovog rada je praenje prisustva naješe korišenih zaslaivaa u Republici Srbiji (acesulfama, saharina, ciklamata, sukraloze i aspartama) u podzemnoj vodi iz dva reni bunara izgraenih u priobalju reke Save, kao i u samoj reci, radi procene uticaja komunalnog zagaenja na beogradsko vodoizvorište.
6
Veštaki
zaslaiva
(formula)
Hemijska
struktura
Mw
Reakcija potvrde (m/z)
Acesulfam I (0–10) 162 [M–H]– 162→82 27 162→102
Saharin 182 [M–H]– 182→106 37 182→62
Ciklamat I i II (0–18) 178 [M–H]– 178→80 36 178→96
Sukraloza II (10–18) 433 [M+Cl]– 433→397 14 433→395
Aspartam 293 [M–H]– 293→261 29 293→200
TENA HROMATOGRAFIJA-TANDEM MASENA SPEKTROMETRIJA
Površinska voda
SAVA 2 63,1 – – 27,6 –
VODI (ng L–1)
Kontinualno zagaenje reke Save, dokazano prisustvom indikatora ranijeg i nedavnog komunalnog zagaenja, mora imati znaajan uticaj na kvalitet podzemnih voda. Budui da se akvifer najveim delom prihranjuje iz reke, zagaujue materije se transportuju kroz propusne slojeve do reni bunara izgraenih u priobalju reke i detektuju u niim koncentracijama.
S obzirom na to da se na reci Savi nalazi veliki broj ispusta komunalnih, ali i industrijskih otpadnih voda, kao i da Beograd nema postrojenje za preišavanje otpadnih voda, jasno je da postoji visok uticaj komunalnog zagaenja na beogradsko vodoizvorište i potencijalno na ispravnost vode za pie, što je potvreno prisustvom specifinih markera u podzemnoj vodi reni bunara.
10
U cilju zaštite ivotne sredine i vodenog ekosistema, kao i ouvanja ljudskog zdravlja, neophodno je definisati specifine markere zagaenja komunalnim otpadnim vodama, tj. indikatore komunalnog zagaenja, radi efikasne kontrole kvaliteta vode. Prisustvo acesulfama i sukraloze u analiziranim uzorcima podzemne vode reni bunara ukazuje na kontaminaciju i znaajan uticaj komunalnog zagaenja na beogradsko vodoizvorište. Kontinualno ispuštanje netretiranih otpadnih voda u reka Savu, dokazano prisustvom saharina i ciklamata kao indikatora nedavnog komunalnog zagaenja, dovodi do kontaminacije podzemnih voda i predstavlja potencijalnu opasnost za vodosnabdevanje i kvalitet pijae vode.
11
ZAKLJUAK