Inteligencija

Uvod•

• Inteligencija je sposobnost apstraktnog misljenja, te brzog I tacnog

snalazenja u novim situacijama, a na osnovu uvidjaja bitnih odnosa.

•

• Jedno od glavnih pitanja je da li je inteligencija jedna opsta

sposobnost ili se sastoji od vise nezavisnih sposobnosti. Ukoliko je

odgovor ovo drugo onda se postavlja pitanje koje su to sposobnosti I

kako su povezane .

• Postoje dve teorije o inteligenciji:

• Prva teorija Carlsa Spirmana – postoji jedna opsta inteligencija koja je stecena nasledjem, I vise specificnih sposobnosti , koje su rezultat posebnihinteresovanja,ucenja ili vezbanja.Opsta inteligencija je sposobnost uvidjanja bitnih odniosa I ona je zajednickicinilac svih ponasanja koja smatramo inteligentnim .

• Faktroska analiza ,Spirmanova statisticka metoda za otkrivanje skrivenihfaktora koji objasnjavaju korelacije ( povezanosti ) izmedju razlicitihsposobnosti,osobina,osecanja.

• Spirman je zakljucio da postoji jedna g-faktor ili opsta inteligencija I c-faktor ili inteligencija specificnih sposobnosti ( matematika,muzika,mehanika ) , koji zavise od opste inteligencije .

• Luis Terston je smatrao da se inteligencija sastoji od 7 nezavisnih sposobnosti,koje je nazvao “ primarne mentalne sposobnosti”. Svaka moze biti razlicitorazvijena kod iste isobe.

• Verbalna – sposobnost razumevanja reci I tezih verbalnih sadrzaja.

• Specijalna ( prostorna ) – sposobnost vizuelnog zamisljanja oblika I shvatanjaodnosa u prostoru.

• Perceptivna – sposobnost brzog organizovanja culnih utisaka , te opazanjaslicnosti I razlika izmedju datih drazi.

• Numericka – sposobnost brzog I tacnog koriscenja brojeva I resavanjajednostavnih racunskih problema.

• Memorisanje – sposobnost mehanickog pamcenja informacija kao sto sureci,brojevi,slike I slicno.

• Verbalna fluentnost – sposobnost tecnog izrazavanja ili brzog nalazenjaodgovarajucih reci.

• Rezonovanje – sposobnost uvidjanja bitnih odnosa.

• Hauard Gardner americki psiholog ponudio je teoriju inteligencije koja je zasnovana na zapazanjima ljudskog rada I koje su im sposobnosti potrebne zate delatnosti .

• Lingvisticka – sposobnost razumevanja pojmova .

• Logicko-matematicka inteligencija – sposobnost logickog misljenja koja se primenjuju u matematici.

• Vizuelno-spacijalna – sposobnost razumevanja odnosa u prostoru ( snalazenje u prostoru,citanje sa mape)

• Inteligencija telesnih pokreta – ispoljava se u aktivnostima kao sto je balet,gimnastika.

• Muzicko-ritmicka – izrazavanje kroz pevanje,komponovanje,sviranje.

• Interpersonalna – sposobnost poimanja tudjeg ponasanja,motiva,osecanja.

• Intrapersonalna – sposobnost razumevanja samog sebe,osecanja,zelja ..

• Vilhelm Stern – izmislio koilicnik inteligencije ( IQ) koji se racuna

tako sto se mentalni uzrast podeli s kalendarskim ,te se kolicnik

pomnozi sa sto.

• Za osobe kojima je IQ 130 kaze se da su intelektualno nadarena .

• Mentalna zaostalost je znacajno ogranicenje intelektualnih odnosa

sposobnosti I sposobnosti prilagodjavanja ,koje se ispolji od 18.

Godine ( IQ ispod 70 )

• Blaga zaostalost ( 75% izmedju 8-12 godina IQ od 50 do 70 )

• Teska – IQ izmedju 35 I 49 ( 5-7 godina )

• Duboka – IQ ispod 20 ( ispod 3 godine )