INSTRUMENT ZA PRAĆENJE · nivou EU i regiona (strategije Evropa 2020. i Jugoisto čna Evropa 2020.). Faza osmišljavanja Oktobar 2013. Pregled instrumenta za pra ćenje (nacrt)

FRAME: VEŠTINE ZA

BUDU NOSTĆ

PODRŠKA STRATEŠKOJ VIZIJI ZA RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA INSTRUMENT ZA PRAĆENJE SKUP SMERNICA ZA OCENU NAPRETKA PREMA VIZIJI VEŠTINA DO 2020.

Za sadržaj ovog dokumenta je odgovorna isključivo Evropska fondacija za obuku, a stavovi u njemu ne moraju obavezno odražavati i stavove institucija Evropske unije.

@ Evropska fondacija za obuku, 2014. Umnožavanje je dozvoljeno pod uslovom da se navede izvor.

PREDNAPOMENA

Evropska fondacija za obuku je razvila ovaj instrument između četvrtog kvartala 2013. i drugog kvartala 2014. godine, nakon rasprava i debata u koje su bili uključeni nacionalni tehnički timovi datih zemalja za pitanja praćenja. Zahvaljujemo se direktorima Evropske fondacije za obuku u tim zemljama na njihovim vrednim komentarima, kao i Manueli Prina, Simoni Rinaldi i Lučiji Vergano na njihovom doprinosu, i najzad, iako ne i najmanje važnoj, Anastasiji Fetsi na njenim savetima i vođstvu.

Ovaj instrument pruža skup smernica za ocenu napretka zemalja ka vizijama za veštine 2020. godine. Praktična primena mora biti prilagođena specifičnim uslovima pojedinačnih zemalja.

Prilikom izrade ovog dokumenta uzete su u obzir prve lekcije naučene iz probne primene instrumenta za praćenje u Crnoj Gori i doprinosa nacionalnih stručnjaka i zainteresovanih strana tokom bilateralnog rada u zemlji, kao i tehničkih regionalnih sastanaka za projekat FRAME. On treba da usmerava i inspiriše uvođenje praćenja napretka Veština do 2020. u jugoistočnoj Evropi i Turskoj.

Doriana Monteleone i Kristina Mereuta Septembar 2014.

INSTRUMENT ZA PRAĆENJE | 04

Sadržaj prednapomena ........................................................................................................................................ 3

Uvod ......................................................................................................................................................... 5

POGLAVLJE 1. KONTEKST ................................................................................................................... 7

1.1 FRAME komponenta za praćenje ...................................................................................................7

1.2 Usklađenost sa drugim procesima za praćenje napretka ...............................................................8

POGLAVLJE 2. OPŠTI KONCEPTI I USLOVI ZA STABILAN PR OCES PRAĆENJA ....................... 11

2.1 Šta je praćenje? ........................................................................................................................... 11

2.2 Indikatori za praćenje ................................................................................................................... 12

2.3 Kvalitet i izvori podataka .............................................................................................................. 13

2.4 Uspostavljanje merila ................................................................................................................... 14

POGLAVLJE 3. FRAME INSTRUMENT ZA PRA ĆENJE .................................................................... 16

3.1 Struktura indikatora ...................................................................................................................... 16

3.2 Kvalitativno praćenje zasnovano na dokazima ........................................................................... 19

3.3. Proces praćenja: glavne faze i doprinos razvoju politike ............................................................ 22

DODACI ................................................................................................................................................. 29

Dodatak 1. Referentni indikatori za uspostavljanje merila na nivou EU i regiona ............................. 29

Dodatak 2. Zajednički indikatori – definicije ....................................................................................... 32

SPISAK SKRAĆENICA ......................................................................................................................... 34

GLOSAR ................................................................................................................................................ 35

BIBLIOGRAFIJA ................................................................................................................................... 37


UVOD

Podsticanje održivog ekonomskog rasta i stvaranje kohezivnijeg društva zahtevaju da stanovništvo ima odgovarajuće specifične veštine. Takve veštine treba razvijati pomoću strateške politike za razvoj ljudskog kapitala. Donošenje politike koje treba da bude efikasno mora biti zasnovano na dokazima. To znači da relevantne zainteresovane strane na različitim nivoima treba primenom postupka praćenja da prate i kontrolišu napredak politike u smislu sadržaja, razvoja i rezultata, kao i da utvrde korektivne radnje koje će na kraju biti potrebne.

Evropska komisija je Evropskoj fondaciji za obuku poverila zadatak pružanja podrške zemljama proširenja 1 u njihovim naporima da razviju ljudske resurse (RLJR). Opšti cilj je podsticanje održivog ekonomskog razvoja i društvene kohezije u srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi, s posebnim osvrtom na strategiju Evropa 2020. i strategiju Jugoistočna Evropa 2020. (JIE 2020.). Inicijativa se sprovodi 2013. i 2014. i finansira se sredstvima u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) za više korisnika.

Projekat FRAME ima četiri komponente koje se posmatraju kao jedna intervencija:

■ predviđanje,

■ analiza institucionalnih struktura,

■ praćenje,

■ regionalna saradnja.

Osmišljen je da zemljama učesnicama pomogne:

1. da razviju viziju i mapu puta za veštine u širem kontekstu razvoja ljudskih resursa za period 2014-2020. (na osnovu metodologije predviđanja koju je razvila Evropska fondacija za obuku, kao i uzimajući u obzir doprinos razvoju veština u različitim kontekstima učenja: formalno, neformalno i informalno učenje);

2. da utvrde prioritete u razvoju kapaciteta za sprovođenje mape puta (na osnovu analize institucionalnih kapaciteta koristeći metodologiju koju je razvila Evropska fondacija za obuku);

3. da razviju instrument za praćenje koji će donosiocima politike pomoći da ocene napredak ka viziji veština do 2020;

4. da pojačaju regionalnu saradnju s ciljem sveobuhvatnog dugoročnog i anticipativnog planiranja i sprovođenja politike, uzimajući u obzir specifičnosti date zemlje.

Cilj ovog dokumenta je da obezbedi smernice za praćenje procesa razvoja veština i ocenjivanje napretka ka viziji veština do 2020.

Prvo poglavlje daje pregled komponente za praćenje projekta FRAME i procesa unutar zemalja, kao i na regionalnom nivou. U njemu su predstavljeni procesi praćenja i ocenjivanja koji se vrše u EU i jugoistočnoj Evropi, kao i oni koje vrši Evropska fondacija za obuku. Opisana je i usklađenost FRAME instrumenta za praćenje sa svim tim procesima.

1 Albanija, Bosna i Hercegovina, bivša jugoslovenska Republika Makedonija, Kosovo (ova oznaka ne dovodi u pitanje statusa u skladu je sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova), Crna Gora, Srbija i Turska.


Drugo poglavlje se bavi opštim principima i definicijama koji omogućavaju stabilan proces praćenja i najrelevantnijim izvorima podataka za oblast razvoja ljudskih resursa.

U trećem poglavlju je opisana struktura indikatora i njihova važnost za EU i region, a objašnjeno je i kako se u FRAME indikatorima odslikavaju nacionalne posebnosti. U njemu se takođe daje i preporuka okvira za proces praćenja na nacionalnom nivou (prekretnice; vremenski raspored; kako rezultati praćenja treba da budu uključeni u kreiranje politike i raspodelu sredstava u budžetu), kao i skup instrumenata koji omogućavaju vizuelni prikaz učinjenog napretka.

Referentni indikatori za uspostavljanje merila na nivou EU i regiona i zajednički indikatori odabrani za FRAME instrument za praćenje predstavljeni su u dodacima.


POGLAVLJE 1. KONTEKST

1.1 FRAME komponenta za praćenje

Pomoću komponente za praćenje u sklopu FRAME inicijative, Evropska fondacija za obuku pomogla je zemljama proširenja da razviju i prate instrument zasnovan na dokazima kojim prate napredak ka postizanju vizije veština do 2020, mapu puta i plan razvoja kapaciteta. Polazeći od rezultata predviđanja i analize komponenata institucionalnih struktura, a uzimajući u obzir nacionalne, regionalne, kao i strateške ciljeve EU, komponenta za praćenje je usmerena na to koji indikatori su potrebni za praćenje napretka ka viziji veština do 2020.

Evropska fondacija za obuku je sarađivala s nacionalnim vlastima i zainteresovanim stranama na definisanju instrumenta za praćenje i usaglašavanju u vezi s njim. Poseban akcenat je stavljen na izazove s kojima se zemlje proširenja suočavaju u vezi sa svojim kapacitetima da definišu i uvedu proces praćenja zasnovan na integrisanom pristupu koji obuhvata prioritete, ishode i indikatore, a to su:

■ pitanja dostupnosti podataka na nacionalnom nivou i uporedivost na nivou regiona i EU – većina zemalja jugoistočne Evrope i Turska suočavaju se s ograničenjima u smislu ljudskih i finansijskih resursa, zaostajanja u prikupljanju podataka, nedoslednosti među metodologijama do kojih vremenom dolazi itd;

■ potreba da se dostupni podaci prilikom kreiranja politike koriste efikasnije i da se dalje razvijaju stabilni mehanizmi za praćenje napretka.

Cilj je bio da se osmisli instrument za praćenje koji će pomoći kreatorima politike u ocenjivanju napretka ka viziji veština do 2020. u širem kontekstu procesa saradnje s EU i zemljama u regionu.

Rad na razvijanju instrumenta za praćenje je strukturisan tako da bude fleksibilan i prilagođen specifičnim potrebama datih zemalja. Participatorni pristup je obezbedio to da nacionalne zainteresovane strane budu posvećene instrumentu za praćenje i međusobno saglasne u vezi s njim. Centralni elementi ovog participatornog pristupa bili su nacionalni tehnički timovi (NTT) koji su okupili predstavnike relevantnih ministarstava (za rad, obrazovanje, ekonomiju, razvoj, istraživanje, mlade itd.) i agencije za sprovođenje, zavodi za statistiku i druge zainteresovane strane.

Uz podršku Evropske fondacije za obuku, nacionalni tehnički timovi su bili odgovorni za utvrđivanje liste indikatora koji će biti korišćeni u procesu praćenja razvoja veština na nacionalnom nivou i prilikom upoređivanja napretka zemalja sa regionalnim ciljevima (JIE 2020.) i ciljevima EU (Evropa 2020. i Obrazovanje i obuka 2020.). To je omogućilo temeljnu proveru usklađenosti predloženih metoda praćenja i indikatora sa specifičnostima svake od zemalja u smislu prioriteta u polju razvijanja veština i kapaciteta.

Nacionalni tehnički timovi su davali savete u vezi s relevantnošću i primenljivošću indikatora i u vezi s utvrđivanjem nedostataka u trenutnoj sposobnosti za prikupljanje, obradu i objavljivanje ključnih indikatora u oblasti razvoja ljudskih resursa. Glavni cilj je bio pronalaženje skupa indikatora koji su zajednički za sve zemlje i koji su u potpunosti usklađeni sa međunarodnim i statističkim standardima EU i koji su dostupni u svim ili u većini zemalja proširenja (jugoistočna Evropa i Turska).

Lokalni stručnjak za prenosive veštine takođe je pružio podršku nacionalnim tehničkim timovima u obezbeđivanju ulaznih informacija za regionalne sastanke i u postizanju saglasnosti o indikatorima i metodološkom pristupu.

Za razvoj instrumenta za praćenje korišćen je sledeći fazni pristup.


Fazni pristup korišćen za razvoj instrumenta za praćenje

1.2 Usklađenost sa drugim procesima za praćenje napretka

Evropska fondacija za obuku je iskoristila glavne strateške okvire usvojene na nivou EU i regiona kao referentne izvore za predlaganje indikatora. Oni su veoma važni za zemlje proširenja, s obzirom na njihovu angažovanost na putu ka članstvu u EU. Namera je bila da se zemljama pruži podrška u naporima da postignu potpunu usaglašenost s procesima uspostavljanja merila na nivou EU i regiona. U tom cilju, instrument uzima u obzir dve dimenzije: (i) nacionalne procese za razvoj veština (kao rezultat predviđanja i analize komponenata institucionalnih struktura); i (ii) performanse date zemlje na nivou EU i regiona (strategije Evropa 2020. i Jugoistočna Evropa 2020.).

Faza osmišljavanja Oktobar 2013.

Pregled instrumenta za praćenje (nacrt). Radni skup zajedničkih indikatora; preliminarna provera primenljivosti i relevantnosti za razvoj ljudskih resursa.

Formiranje nacionalnih tehni čkih timova Oktobar 2013.

Određivanje članova nacionalnih tehničkih timova (relevantna ministarstva i vlasti, zavodi za statistiku, druge zainteresovane strane).

Probna primena instrumenta za praćenje u Crnoj Gori 12.11.13.

Rasprava s nacionalnim tehničkim timovima Crne Gore o relevantnosti i primenljivosti predloženog instrumenta i indikatora povezanih s njim (lista zajedničkih indikatora).

Prvi regionalni tehnički sastanak u Sarajevu (Bosna i Hercegovina) 26.11.13.

Ciljevi: (i) predstaviti instrument za praćenje; i (ii) primiti povratne informacije od zemlje o relevantnosti i primenljivosti predloženog instrumenta i indikatora povezanih s njim.

Bilateralni rad s nacionalnim tehni čkim timovima Decembar 2013 – jun 2014.

Ciljevi: (i) završiti listu indikatora, uzimajući u obzir indikatore predložene tokom vršenja predviđanja i analize institucionalnih struktura (vizija i mapa puta; institucionalni kapaciteti); i (ii) prikupiti informacije o dostupnosti podataka. Aktivnosti naknadnog praćenja u zemljama (u vremenu između dva regionalna tehnička sastanka) s ciljem dalje podrške u odabiru indikatora karakterističnih za svaku pojedinačnu zemlju, u proveri dostupnosti zajedničkih indikatora i utvrđivanju glavnih nedostataka i potreba za poboljšanjem kapaciteta u vezi s dokazima o razvoju ljudskih resursa.

Drugi regionalni tehnički sastanak u Torinu (Italija) 25. jun 2014.

Ciljevi: (i) predstaviti konačnu verziju instrumenta za praćenje, uzimajući u obzir povratne informacije od zemalja dobijene tokom bilateralnog rada; i (ii) usaglasiti se oko primenljivosti instrumenta (tj. oko metodološkog pristupa, indikatora, obezbeđujući uporedivost na nivou EU i regiona).

Faza finalizacije Jun–jul 2014.

Instrument za praćenje treba da bude završen u skladu sa svim doprinosima nacionalnih zainteresovanih strana i podeljen sa zemljama učesnicama.


FRAME instrument za praćenje povezuje praćenje napretka zemlje s procesima naknadnog praćenja koji se vrše na nivou EU i regiona (videti Dodatak 1 za kompletnu listu indikatora i definicija), i to na sledeći način:

■ Evropa 2020. – strategija za ekonomski rast i zapošljavanje u EU. Instrument upućuje na ciljeve povezane s razvojem ljudskih resursa, naime glavni ishodi obuhvataju obrazovanje i zapošljavanje (broj lica koja rano napuštaju sistem obuke i obrazovanja, sticanje visokog obrazovanja, stopu zaposlenosti). Isto tako, prilagođava metodološka načela Zajedničkog okvira za ocenjivanje (instrumenta za praćenje u strategiji Evropa 2020.) kontekstu zemalja koje učestvuju u FRAME inicijativi.

■ Jugoisto čna Evropa 2020. – regionalna strategija za zapošljavanje i napredak iz perspektive EU. Instrument uzima u obzir ciljeve iz oblasti razvoja ljudskih resursa za razvoj ljudskog kapitala i njihov uticaj na učinak na tržištu rada, naime, iz ciljeva i ishoda postavljenih u stubu pametnog razvoja – dimenziju D. Obrazovanje i kompetencije, te stubu inkluzivnog razvoja – dimenziju L. Zapošljavanje.

■ Strateški okvir za evropsku saradnju u obrazovanju i obuci 2020. (ET 2020.) – skup zajedničkih ciljeva usvojenih na nivou EU u rešavanju izazova u obrazovanju i obuci. Akcenat je na podsticanju celoživotnog učenja i učenja kroz mobilnost; na unapređenju kvaliteta i efikasnosti; na obezbeđivanju socijalne kohezije i aktivnog građanstva; i na povećanju stepena kreativnosti i inovacija, uključujući preduzetništvo, na svim nivoima obrazovanja i obuke. Odabrane su sledeće referentne tačke koje su relevantne za proces razvijanja veština: postignuća u čitanju, matematici i prirodnim naukama, te učešće odraslih u celoživotnom učenju2.

■ Evropski referentni okvir za obezbe đivanje kvaliteta stru čnog obrazovanja i obuke (EQARF) – okvir koji se sastoji od kriterijuma za kvalitet, indikativnih deskriptora i referentnih indikatora za dalje unapređenje i razvoj sistema stručnog obrazovanja i obuke, kao i za podršku strategijama za celoživotno učenje i primeni Evropskog okvira kvalifikacija.

2 Iako su i ostale referentne tačke i indikatori ET 2020. od izuzetne važnosti za razvoj veština (npr. stopa zapošljavanja lica koja su nedavno diplomirala, učenje stranih jezika i sticanje digitalnih veština itd.), izuzetno nizak nivo primenljivosti/dostupnosti u svim zemljama ili u većini njih bio je razlog što nisu odabrani kao zajednički indikatori.


Slika 1.1 Referentni ishodi i referentne tačke u EU i jugoistočnoj Evropi

Na nivou EU Evropa 2020, ET 2020

Na regionalnom nivou Strategija JIE 2020

Glavni ishodi Evrope 2020. Broj lica koja rano napuštaju sistem obrazovanja i obuke

Ispod 10%

Sticanje visokog obrazovanja Najmanje 40%

Referentne tačke u Obrazovanju i obuci 2020. Lica s niskim postignućima u sticanju osnovnih veština 15%

Stopa zaposlenosti lica koja su nedavno diplomirala 82%

Učešće odraslih u celoživotnom učenju 15%

Ključne strateške teme: celoživotno učenje; ključne kompetencije; sticanje veština; mogućnost zapošljavanja; inovacije

Pored toga, instrument kao osnovu koristi metodološka saznanja i praktično iskustvo stečeno tokom procesa praćenja, uspostavljanja inventara i analize u vezi sa stručnom obukom i obrazovanjem u

zemljama proširenja:

■ Torinski proces – dvogodišnji proces ocenjivanja u kom se vrši analiza zasnovana na dokazima politike stručne obuke i obrazovanja u svim zemljama partnerima Evropske fondacije za obuku, putem kog se procenjuju ukupni kapaciteti sistema stručne obuke i obrazovanja;

■ Brižki proces – uspostavljanje inventara koje se radi svake dve godine u zemljama članicama EU i zemljama kandidatima na osnovu Deklaracije iz Briža (paket ciljeva i radnji kojima se unapređuje kvalitet stručne obuke tako što ono postaje pristupačnije i relevantno za potrebe tržišta rada);

■ Analize razvoja ljudskih resursa – vrši ih Evropska fondacija za obuku u zemljama jugoistočne Evrope i Turskoj i one su usmerene na obrazovanje i obuku iz perspektive celoživotnog učenja, kao i na njihov doprinos zapošljavanju i socijalnoj uključenosti.

Tokom čitavog procesa sprovođenja FRAME inicijative, vršene su stalne konsultacije i razmene informacija s Evropskom komisijom, Savetom za regionalnu saradnju, Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Svetskom bankom s ciljem obezbeđivanja komplementarnog pristupa praćenju i ocenjivanju u regionu. Iako se konteksti i krajnji ciljevi donekle razlikuju (npr. definisanje okvira praćenja za strategiju Jugoistočna Evropa 2020, odabir indikatora i razvijanje kapaciteta za praćenje IPA II3), rad na FRAME instrumentu za praćenje uključuje referentne principe i indikatore koji su u skladu sa procesima strateškog planiranja i naknadnog praćenja u EU i jugoistočnoj Evropi.

3 FRAME instrument za praćenje je u skladu sa pristupom praćenju IPA II. Koristi sličnu taksonomiju indikatora (npr. ulazne informacije, izlazne informacije, rezultat, uticaj) i podudara se sa nekim od IPA indikatora napretka i učinka na nivou sektora (kao što su sticanje obrazovanja, broj lica koja rano napuštaju obrazovni sistem, stopa zaposlenosti i investicije u aktivnu politiku tržišta rada).

tub pametnog rasta

Dimenzija


POGLAVLJE 2. OPŠTI KONCEPTI I USLOVI ZA STABILAN PROCES PRA ĆENJA

2.1 Šta je praćenje?

Praćenje se može definisati kao jedan neprekidni proces čiji cilj je prvenstveno da onima koji rukovode jednom stalnom intervencijom i zainteresovanim stranama za nju obezbedi rane pokazatelje napretka, ili njegovog nedostatka, u postizanju rezultata.

Efikasno praćenje i ocenjivanje su ključne komponente ciklusa javne politike, koji obaveštavaju kreatore politike putem davanja povratnih informacija, koje su neophodne za prilagođavanje tekuće politike i izgradnju institucionalnog pamćenja zasnovanog na dokazima.

Delotvoran i efikasan ciklus javne politike mora se pozabaviti određenim pitanjima:

■ Gde smo? (precizna ocena situacije);

■ Kuda želimo da idemo? (jasno formulisani ciljevi);

■ Koje korake je potrebno preduzeti da bismo dotle stigli? (jasno formulisana javna politika, strategije i zadaci; razumevanje povezanosti i prioriteta);

■ Da li imamo kapacitete za preduzimanje tih koraka? (stabilni postupci sprovođenja, s efikasnim rukovođenjem, mobilizacijom resursa i računovodstvom);

■ Gde smo u odnosu na planirani napredak? (efikasno, pošteno i nepristrasno praćenje i ocenjivanje).

Glavni cilj procesa praćenja je utvrđivanje napretka ka rezultatima. Istovremeno, praćenje obezbeđuje pribavljanje dokaza koji se koriste u donošenju odluka i koji jačaju odgovornost prilikom donošenja odluka.

Dakle, proces praćenja ima za cilj sledeće:

Praćenje je proces koji se ponavlja, zasnovan je na indikatorima i sastoji se od sledećih elemenata:

■ identifikacija relevantnih indikatora;

■ prikupljanje polaznih podataka za opisivanje stanja;

■ identifikacija ključnih indikatora koji odslikavaju postizanje rezultata;

■ prikupljanje podataka (prema definisanom vremenskom rasporedu);

■ analiza indikatora kojom se dobijaju informacije o uspehu ili neuspehu.

Praćenje promena od polaznih uslova do željenih rezultata putem analize i poređenja

indikatora tokom vremena

Ukazivanje na probleme s učinkom, pružanje informacija za korektivne radnje.


Da bi na efikasan način obezbedilo informacije za javnu politiku zasnovanu na dokazima, praćenje treba:

■ da bude stalno;

■ da uključi partnere;

■ da bude usmereno na napredak;

■ da bude zasnovano na pravoj kombinaciji instrumenata i stručnosti;

■ da bude zasnovano na jasnim kriterijumima i indikatorima.

■

2.2 Indikatori za praćenje

Strategije se uvek odnose na jedan ili više ciljeva koji moraju biti ispunjeni putem intervencija u javnoj politici.

Indikatori (OECD, 2002) se definišu kao kvantitativni ili kvalitativni faktori ili promenljive koje obezbeđuju jednostavan i pouzdan način merenja postignuća, s ciljem odslikavanja promena u vezi s intervencijom ili s ciljem pružanja pomoći u ocenjivanju učinka aktera razvoja. Indikatori su skupovi neobrađenih ili obrađenih podataka koji pomažu da se kvantifikuje proučavana pojava i da se razumeju kompleksni rezultati.

■ Kvantitativni indikatori prikazuju objektivne informacije o stvarnom svetu i numeričke su prirode (kako apsolutne vrednosti, tako i procenti).

■ Nasuprot tome, kvalitativni indikatori se bave nebrojčanim karakteristikama predmeta proučavanja i mogu obuhvatati subjektivne informacije, stavove ili mišljenja. Kvalitativni dokazi se obično iskazuju kao opisne informacije, iako i oni mogu biti kvantifikovani i izraženi brojčano.

Primeri kvantitativnih i kvalitativnih indikatora dati su u tabeli 2.1.

Tabela 2.1 Primeri kvantitativnih i kvalitativnih indikatora

Indikatori

Kvantitativni indikatori

Rashodi za osnovno obrazovanje

Broj prosvetnih radnika zaposlenih u osnovnim školama

Stope upisa u škole i napuštanja školovanja

Nivo pismenosti

Kvalitativni indikatori

Primerenost nastavnog programa

Kvalitet atmosfere za podučavanje u učionici

Zadovoljstvo nastavnim metodama

Ciljevi su objektivni izrazi onoga što treba postići. To su obično izjave koje

nisu tehničke prirode i često nisu merljive.

Ishodi su pojedinačna,

opažljiva postignuća u direktnoj vezi s

ciljem.

Indikatori su promenljive

koje se koriste za merenje


Promena u percepciji osnaženosti i statusa siromaštva

Izvor: UNDG, 2005.

Kada je reč o efikasnosti indikatora u kontekstu praćenja, njihove najvažnije karakteristike su da treba:

■ da obezbede direktno i nedvosmisleno merenje napredovanja tokom vremena;

■ da budu odabrani na odgovarajućem nivou razvrstavanja;

■ da imaju direktnu vezu s intervencijama;

■ da budu relevantni za kreiranje politike.

Najvažniji zahtev jeste taj da indikatori treba da budu u skladu sa dostupnim podacima i kapacitetom za prikupljanje podataka.

2.3 Kvalitet i izvori podataka

Indikatori koji ispunjavaju sve kriterijume kvaliteta povećavaju stepen pouzdanosti procesa praćenja, kao i mogućnost da ih vremenom koriste različite zainteresovane strane.

Eurostat (2003) definiše kvalitet statističkih podataka u vezi sa sledećih šest kriterijuma.

1. Relevantnost : upit je relevantan ako zadovoljava potrebe korisnika.

2. Tačnost : tačnost se definiše kao blizina između procenjene vrednosti i (nepoznate) tačne vrednosti.

3. Pravovremenost i poštovanje rokova u objavljivanju rezultata: većina korisnika želi aktuelne podatke koji se objavljuju često i na vreme, prethodno utvrđenih datuma.

4. Pristupa čnost i jasno ća informacija: statistički podaci imaju najveću vrednost onda kada su lako dostupni korisnicima, kada su dostupni u obliku koji korisnici žele i kada su adekvatno dokumentovani.

5. Uporedivost : statistički podaci za datu karakteristiku su od najveće koristi kad omogućavaju pouzdana poređenja vrednosti koju data karakteristika ima u prostoru i vremenu. Komponenta uporedivosti naglašava poređenje istih statističkih podataka među različitim zemljama.

6. Koherentnost : kad potiču iz jednog izvora, statistički podaci su koherentni u tom smislu da se osnovni pojmovi mogu na pouzdan način kombinovati na više kompleksnih načina. Kad dolaze iz različitih izvora, a naročito iz statističkih ispitivanja različitih učestalosti, statistički podaci su koherentni samo utoliko što su zasnovani na zajedničkim definicijama, klasifikacijama i metodološkim standardima.

Pored ovih kriterijuma za kvalitet podataka, ključnu ulogu igraju i izvori podataka, s obzirom na snažnu vezu između nivoa kvaliteta podataka i pouzdanosti njihovog izvora. Pouzdan izvor podataka treba da bude sveobuhvatan, nepristrasan i vremenski dosledan (ETF, 2013).

Najčešće korišćeni izvori podataka obuhvataju sledeće:

Administrativne baze podataka obuhvataju podatke koje prikupljaju i obezbeđuju javne institucije. One se prave s ciljem praćenja pojedinaca ili jedinstvenih lica iz fiskalnih, pravnih ili drugih razloga i


obično sadrže detaljne geografske podatke (npr. bazu podataka nacionalne službe za zapošljavanje o registrovanim nezaposlenim licima; školske registre učenika).

Ispitivanja su statistički instrumenti za prikupljanje informacija i pravljenje opisa koji sumira karakteristike određene pojave ili grupe ljudi, kao u slučaju ispitivanja radne snage, standardnog ispitivanja po domaćinstvima u kom se prikupljaju statistički podaci u vezi s radom.

Popisi su postupci pomoću kojih se vrši sistemsko prikupljanje i evidentiranje podataka o pripadnicima određene kategorije stanovništva. Tipični primeri su popisi stanovništva, domaćinstava i stanova, ali su popisi poljoprivrede, usluga i industrije takođe česti.

Tabela 2.2 Glavne karakteristike izvora podataka

Karakteristike Administrativne baze podataka Ispitivanje Popis

Kriterijumi za uključenost

Svi događaji evidentirani Sve uzorkovane jedinice Sve jedinice

Troškovi Niski Srednji Visoki

Učestalost Stalno 1, 3 ili 5 godina 10 godina

Izvori podataka se mogu klasifikovati i kao primarni ili sekundarni.

■ Primarni izvori su izvorni dokumenti ili podaci koji daju direktne dokaze ili dokaze iz prve ruke (npr. razgovori sa državnim zvaničnicima).

■ Sekundarni izvori obuhvataju podatke iz primarnih izvora koji su obrađeni i protumačeni. U ovu kategoriju spadaju međunarodne organizacije (npr. Eurostat, Svetska banka, Međunarodna organizacija rada, OECD, itd.) koje obezbeđuju podatke i indikatore zasnovane na informacijama koje su prikupile pojedinačne zemlje, kao i druge primarne podatke.

Kada su isti podaci dostupni iz različitih izvora, preporučljivo je odabrati onaj izvor koji je najpouzdaniji, obezbeđujući na taj način garancije da su podaci visokog kvaliteta.

2.4 Uspostavljanje merila

Prema Zajedničkom okviru za ocenjivanje (2012.), zajedničkom evropskom instrumentu za upravljanje kvalitetom u javnom sektoru, referentna tačka (merilo) je nivo učinka koji je prepoznat kao referentni ili merni standard sa kojim se određena situacija poredi. Može odgovarati najboljoj vrednosti koju neki indikator ima u vezi s procesom koji se razmatra. Druga mogućnost je da može biti vrednost koju neki indikator ima za određenu godinu (polazna linija), a koja je odabrana kao referentna tačka s kojom se upoređuju vrednosti za naredne godine da bi se izvršila analiza njihovog razvoja tokom vremena.

Jedan od izazova u uspostavljanju merila jeste nepostojanje uporedivosti (tj. uporedivosti podataka). To se odnosi na nedostatak odgovarajućih postupaka kojima se obezbeđuju standardne definicije i metodologije.

Uspostavljanje merila se obično posmatra kao početna tačka za zajedničko učenje i igra ključnu ulogu u okviru procesa stalnog unapređenja. „Cilj svakog postupka uspostavljanja merila jeste širenje vidika, obezbeđivanje boljeg uvida u sopstvene slabosti i snage, unapređenje unutrašnjih i spoljnih procesa, učenje od drugih, sprečavanje ponovnog otkrivanja tople vode, kao i identifikacija, razmena i primena najbolje prakse” (Evropska komisija, resurs sa interneta).


Na nivou EU, na osnovu relevantnih strateških dokumenata (Evropa 2020; ET 2020.), instrument za praćenje obrazovanja i obuke i instrument za praćenje uspešnosti zapošljavanja koriste Zajednički okvir za ocenjivanje i pružaju podršku zemljama članicama EU u jačanju njihove baze dokaza i analitičkih kapaciteta. Utvrđen je skup referentnih tačaka za 2020, s ciljem obezbeđivanja standarda za poređenje, podsticanja razmene informacija i stimulisanja vršnjačkog učenja (Evropska komisija, 2013). Godišnji izveštaji o praćenju (Obrazovanje i obuka; Uspešnost zapošljavanja) prikazuju napredak u odnosu na referentne tačke Evrope 2020. i ET 2020. i u odnosu na ključne indikatore, uključujući glavne ishode Evrope 2020. u vezi s obrazovanjem i obukom, kao i zapošljavanjem, omogućavajući poređenje među zemljama, zatim sa prosečnim vrednostima u EU, kao i sa zemljama EU koje imaju najbolje i najlošije rezultate.

Zajednička akcija praćenja EU (unutar okvira Evropa 2020.) nema za cilj rangiranje zemalja prema njihovom učinku. Svrha ovih radnji koje se vrše u više zemalja jeste obezbeđivanje podsticajnog radnog okruženja koje omogućava učenje jednih od drugih, kao i pridavanje odgovarajuće važnosti različitim početnim tačkama, nasleđu iz prošlosti (npr. različitoj brzini ekonomske tranzicije iz centralizovane u tržišnu privredu) i trenutnim izazovima. Glavna funkcija ovog procesa je da vodi zajedničku akciju EU i pruži podršku oblastima javne politike koje zaostaju i koje sprečavaju da Evropa postigne globalnu konkurentnost u smislu ekonomskog i društvenog razvoja.


POGLAVLJE 3. FRAME INSTRUMENT ZA PRA ĆENJE

U komponentama predviđanje i analiza institucionalnih struktura izrađeni su vizija veština do 2020, mapa puta i plan za razvoj kapaciteta. Zemlje učesnice su istakle sledeće ključne prioritetne oblasti:

■ povećanje investicija u politiku obrazovanja, obuke i tržišta rada;

■ unapređenje kvaliteta sistema za razvijanje veština, uključujući njihovu spremnost da odgovore na zahteve tržišta rada;

■ ugrađeni anticipativni kapaciteti za sisteme veština i jačanje sektorskog pristupa razvijanju veština;

■ podsticanje preduzetništva, uključujući preduzetničko učenje, kao i inovacije;

■ obezbeđivanje prilika za sve za razvijanje veština iz perspektive celoživotnog učenja, kao i olakšavanje prelaska na kvalitetna radna mesta;

■ podsticanje politike socijalne uključenosti u obrazovanju i zapošljavanju;

■ obezbeđivanje efikasnog upravljanja (naročito kapaciteta za koordinisani razvoj i sprovođenje sektorske politike) i izgradnje lokalnih kapaciteta.

Polazeći od tih prioriteta zajedničkih za sve zemlje, FRAME instrument za praćenje prikazuje specifičnost procesa razvijanja veština kako iz perspektive taksonomije (od polazne tačke do indikatora uticaja i konteksta), tako i u smislu glavnih oblasti politike (sistemi obrazovanja i obuke; ponuda veština; učešće na tržištu rada).

3.1 Struktura indikatora

FRAME instrument za praćenje je zasnovan na jedinstvenoj listi dvodimenzionalnih indikatora (kvantitativnih i kvalitativnih):

■ nacionalna dimenzija : indikatori specifi čni za datu zemlju – skup indikatora kojima se prati napredak ka viziji veština do 2020, mapa puta i plan za razvoj kapaciteta;

■ regionalna i EU dimenzija : zajedni čki indikatori – skup indikatora koji povezuju nacionalni nivo s procesima saradnje na regionalnom nivou i nivou EU (strategije EVROPA 2020. i Jugoistočna Evropa 2020.) i odražavaju najrelevantnije ishode i referentne tačke za razvoj veština.

Na taj način su indikatori specifični za datu zemlju povezani s prioritetima i merama svake zemlje (utvrđenim kao rezultat komponenata predviđanje i analiza institucionalnih struktura). Referentni izvori za zajednički skup indikatora jesu glavni strateški okviri usvojeni na nivou EU i regionalnom nivou, kao i stalni rad na postavljanju relevantnih indikatora za strateške dokumente date zemlje (u okviru procesa programiranja IPA II). Namera je da se pruži podrška naporima zemalja da postignu potpunu usklađenost sa zahtevima EU.

Indikatori se mogu grupisati prema sledećoj taksonomiji, u skladu s tim na koju fazu procesa razvijanja veština se odnose:

■ ulazni indikatori, koji mere ulaganja u obrazovanje, obuku prosvetnih radnika i mere aktivne politike tržišta rada (APTR);


■ procesni indikatori, koji prikazuju učešće u obrazovanju i obuci iz perspektive celoživotnog učenja i nivo anticipativnog sadržaja u procesima učenja (npr. digitalne veštine, učenje stranih jezika);

■ izlazni/ishodni indikatori, koji mere postignuća i neuspehe procesa obrazovanja i obuke (npr. stopa završetka, broj onih koji rano napuste obrazovni sistem);

■ indikatori uticaja , koji obezbeđuju informacije o isplativosti obrazovanja i obuke i unapređenih veština za ekonomiju znanja;

■ kontekstni indikatori, koji obezbeđuju informacije o stopi zaposlenosti i druge relevantne indikatore o demografskim i ekonomskim trendovima.

Utvrđeni indikatori se mogu grupisati u tri glavne oblasti politike, onako kako je definisano u strategiji Evropa 2020. i njenom pristupu zasnovanom na dokazima (Zajednički okvir za ocenjivanje):

■ Prva oblast politike : unapređenje sistema obrazovanja i obuke (podizanje nivoa veština, sticanje ključnih kompetencija, sprečavanje ranog napuštanja obrazovnog sistema itd.);

■ Druga oblast politike : unapređenje ponude veština, produktivnosti i celoživotnog učenja (prilagođavanje veština zahtevima tržišta rada; mere za obuku itd.);

■ Treća oblast politike : povećanje učešća na tržištu rada (zapošljavanje, nezaposlenost, učešće specifičnih grupa na tržištu rada, ulaganja i učešće u merama aktivne politike tržišta rada itd.).

Ta struktura omogućava praćenje napretka ka ispunjenju prioritetnih ciljeva unutar svake oblasti politike pomoću ključnih indikatora (K) i skupa relevantnih podindikatora. Gde je to primenljivo, indikatore treba razvrstati prema polu i uzrastu.

3.1.1 Zajednička lista indikatora za praćenje Lista zajedničkih indikatora sadrži ključne dokaze koji proističu iz strateških okvira Evropa 2020. i Jugoistočna Evropa 2020, a koji su relevantni za proces razvijanja veština. Ti indikatori odslikavaju regionalnu dimenziju i dimenziju EU instrumenta za praćenje.

Indikatori prikazani u tabeli 3.1 su prvobitno predloženi kao zajednički skup indikatora. Ukinuti su nakon provera primenljivosti zbog svoje izuzetno male dostupnosti i uporedivosti u zemljama jugoistočne Evrope i Turskoj. Većina njih potiče iz nacionalnih administrativnih registara (npr. ulaganja u obrazovanje prema programima i merama aktivne politike tržišta rada; učešće prosvetnih radnika i nezaposlenih u daljim obukama; stopa završetka stručnog obrazovanja i obuke itd.). Indikator zaposlenosti lica koja su nedavno diplomirala (referentna tačka ET 2020.) zahteva metodološka prilagođavanja Ispitivanja radne snage u zemljama jugoistočne Evrope (osim Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i Turske).

Potrebni su dalji rad i podrška u regionu kako bi se iskoristili dostupni dokazi (npr. da bi se izračunali dodatni indikatori) i podesili sadašnji metodološki instrumenti (naročito Ispitivanja radne snage). Administrativne baze podataka (nacionalni registri) treba da budu međusobno povezane i unapređene u smislu kvaliteta, transparentnosti i dostupnosti. Zemlje jugoistočne Evrope (uz podršku EU) treba da preduzmu odlučne korake ka unapređenju dostupnosti dokaza o ključnim indikatorima razvoja ljudskih resursa.

Dodatak 2 predstavlja detaljnu zajedničku listu indikatora, uključujući definicije i izvore podataka.


Tabela 3.1 Struktura zajedničke liste indikatora prema oblasti politike

Prva oblast politike Sistem obrazovanja i obuke

Druga oblast politike Prilagođavanje veština

Treća oblast politike Učešće na tržištu rada

Finansiranje obrazovanja (uključujući i ono prema programu obrazovanja)

Ulaganje u razvijanje veština kod nezaposlenih

Finansiranje mera aktivne politike tržišta rada

Podrška obuci prosvetnih radnika

Učešće u sistemu stručnog obrazovanja i obuke

K: Celoživotno učenje Aktiviranje nezaposlenih

Preduzetništvo

Razvijanje veština kod nezaposlenih

K: Sticanje visokog obrazovanja Stopa zaposlenosti lica koja su nedavno diplomirala

K: Stopa zaposlenosti

K: Visokokvalifikovana lica

K: Postignuća u sticanju osnovnih veština

Stopa zapošljavanja polaznika stručnog obrazovanja i obuke

K: Lica koja rano napuštaju obrazovni sistem

Završavanje stručnog obrazovanja i obuke

Pismenost odraslih

K – ključni indikator

Dimenzija socijalne uključenosti obrazovanja i obuke može se sumirati kao cilj čijim će se ispunjenjem postići dostupni, privlačni i inkluzivni sistemi obrazovanja i obuke i škole koje obezbeđuju okruženje koje omogućava pojedincima da steknu znanje, veštine i kompetencije za zapošljavanje i život. Socijalna uključenost se odslikava na listi zajedničkih indikatora korišćenjem ključnih dokaza o postignućima u sticanju osnovnih veština, pismenosti odraslih, ranom napuštanju obrazovnog sistema i celoživotnom učenju. Dodatni indikatori specifični za datu zemlju odslikavaju napore zemalja da sisteme obrazovanja i obuke učine inkluzivnijim i da unaprede učešće ranjivih grupa na tržištu rada kroz razvijanje veština (npr. smanjenje nejednakosti među polovima i etničkim zajednicama u učešću u obrazovanju i na tržištu rada; omogućavanje licima s posebnim potrebama da iskoriste sve prednosti razvoja veština i prilike za zaposlenje itd.).

3.1.2 Nacionalna lista indikatora za praćenje S obzirom na različitost prioriteta zemalja, kako je navedeno u nacionalnoj viziji veština do 2020. i mapama puta, grupa indikatora specifična za datu zemlju odslikava posebne prioritete politike. Indikatori specifični za datu zemlju usmereni su na oblasti kao što su razvoj sistema obrazovanja i obuke; mere aktivne politike tržišta rada; strukture za inkluzivno obrazovanje; isplativost obrazovanja i obuke, kao i na učinak na tržištu rada. U tabeli 3.2 opisan je određeni broj indikatora razvoja ljudskih resursa specifičnih za datu zemlju.


Tabela 3.2 Primeri nacionalnih indikatora

Indikator Definicija Izvor Vremenski okvir

Broj mladih u NEET kategoriji (15-24) (%)

Broj mladih ljudi (15-24) koji nisu zaposleni, ne obrazuju se i ne obučavaju

Ispitivanje radne snage

Godišnje

Udeo teško zaposlivih kategorija koje učestvuju u APTR (%)

Teško zaposlive grupe su definisane u nacionalnim akcionim planovima zapošljavanja

Nacionalna služba za zapošljavanje

Godišnje

Udeo inovativnih preduzeća (%)

Udeo preduzeća za koje je karakteristično da koriste nov ili značajno unapređen proizvod, uslugu ili proces, novu marketinšku metodu ili novu organizacionu metodu u poslovnoj praksi, organizaciji radnog mesta ili spoljnim odnosima preduzeća s okruženjem

Registri preduzeća

Godišnje

3.2 Kvalitativno praćenje zasnovano na dokazima

U komponenti analiza institucionalnih struktura, FRAME inicijativa se bavi institucionalnim kapacitetima zemalja da rade na ispunjenju svojih obaveza za viziju veština do 2020. Zajednička pitanja u planovima za razvijanje kapaciteta zemalja obuhvataju kvalitet sistema obrazovanja i obuke, anticipaciju veština i reagovanje na potrebe tržišta rada (npr. učenje za radno mesto), dalji razvoj nacionalnih okvira kvalifikacija, efikasno upravljanje (naročito saradnja među zainteresovanim stranama) na nacionalnom nivou i izgradnju kapaciteta na regionalnom i lokalnom nivou.

Ovaj odeljak dopunjava kvantitativni pristup praćenju (prikazanom u prethodnim odeljcima i zasnovanom na tom skupu indikatora) i obezbeđuje metodološke smernice i konkretne primere o tome kako treba pratiti napredak u razvoju politike i institucija. Treba napomenuti da se koristi viši stepen kompleksnosti i više resursa za proces kvalitativnog praćenja koji je usmeren na kapacitete za kreiranje i primenu mera politike u vezi s veštinama. Međutim, kvalitativni pristup praćenju napretka jeste odgovarajući, pošto nudi sveobuhvatan pregled stepena do kog je sektor/oblast politike razvijen, ključnih uskih grla, kao i ključnih koraka koje je neophodno preduzeti kako bi se kreiranje politike unapredilo i kako bi se postigao napredak. Kvalitativne informacije dopunjavaju podatke koji su u potpunosti kvantitativni i nude uvid u polje politike koje se analizira.

Na međunarodnom nivou i nivou EU, pokrenuto je ili se priprema nekoliko inicijativa za korišćenje kvalitativnih informacija u praćenju napretka ka ciljevima politike. Instrumenti za praćenje strategije Evropa 2020, Strateškog okvira za obrazovanje i obuku do 2020. i strategije Jugoistočna Evropa 2020. čine kvalitativne komponente. S obzirom na kratko vreme između finalizacije planova za razvoj kapaciteta u analizi institucionalnih struktura i tekuće izrade metodoloških smernica, na pitanju kvalitativnih dokaza treba još raditi na nacionalnom i regionalnom nivou. To bi moglo biti rešavano u kasnijem projektu FRAME inicijative.

Primer metodološkog pristupa posmatranju i praćenju napretka u smislu sposobnosti za kreiranje politike prikazan je u tabeli 3.3. On polazi od međunarodnog i regionalnog iskustva, rezultata analize institucionalnih struktura i rada Evropske fondacije za obuku. Centralni deo ove metodologije je matrica za ocenjivanje sa pet nivoa koja omogućava donosiocima odluka da prate napredak. Najniži nivo odražava potrebu za neprekidnim sprovođenjem reforme, dok najviši nivo ukazuje na objedinjeno kreiranje politike.


Tabela 3.3 Okvir za ocenjivanje Evropske fondacije za obuku

Stepen razvijenosti Opisne stavke

1. Ad hoc

Ad hoc/sporadične mere politike i institucionalne strukture u oblasti politike. Analiza politike nije dobro usklađena i planirana, ne koristi ili koristi u ograničenoj meri rezultate analize politike kako bi obezbedila informacije za definisanje politike, njeno praćenje i ocenjivanje. Dokazi se prikupljaju neplanski, kako bi se zadovoljile konkretne potrebe. Broj osoblja je daleko ispod potrebnog, a finansiranje je nedovoljno. Usaglašenost i konsultacije sa zainteresovanim stranama su na niskom nivou/nedovoljne. Zainteresovane strane su neorganizovane ili delimično organizovane. Transparentnost, komunikacija i praćenje primene/učinka su ograničeni.

2. Početni

Postoji osnovni kapacitet za kreiranje politike. Uspostavljene su neke ad hoc mere politike. Ključna zainteresovana strana je odgovorna za politiku, ali (vertikalna ili horizontalna) uključenost drugih zainteresovanih strana je izuzetno ograničena. Analiza politike u odnosu na razvoj politike je u početnoj fazi. Postoje izazovi u smislu odgovarajućeg broja osoblja i iznosa finansijskih sredstava u odnosu na usvojene ciljeve politike. Postoji dobra komunikacija i interakcija zainteresovanih strana, ali to nije efikasno organizovano i uglavnom se odvija u neformalnom okruženju i/ili je u vezi s konkretnim radnjama. Sastavljaju se redovni izveštaji u kojima se prati primena i napredak, iako ta praksa još uvek nije uspostavljena u celom sistemu.

3. Strukturisan

Razvijen je veći kapacitet za kreiranje politike. Druge zainteresovane strane su obaveštene o inicijativama za kreiranje politike, ali im se daje veoma ograničena mogućnost za donošenje odluka. Usaglašenost je uglavnom na nacionalnom, horizontalnom nivou. Analiza politike se često koristi u vezi s razvojem politike i čini deo prakse koja se koristi u razvoju sektora. Ne postoje veliki izazovi u smislu odgovarajućeg broja osoblja i iznosa finansijskih sredstava. Dokazi se prikupljaju ciklično, a funkcije i uloge aktera su definisane, omogućavajući optimalizaciju procesa i rezultata. Kreiranje politike je dokumentovano i definisano.

4. Definisan

Postoji dobar kapacitet za kreiranje politike. Uspostavljene su strukture za rukovođenje politikom; one su standardizovane, dokumentovane, saopštene i koriste se. Ključne institucije, socijalni partneri i druge zainteresovane strane učestvuju u nekim fazama kreiranja politike i dele odgovornosti, kako na horizontalnom, tako i na vertikalnom nivou. Broj osoblja je odgovarajući, kao i iznos finansijskih sredstava. Sistem sam prati učinak, analizira rezultate i prilagođava indikatore za upravljanje ciklusom politike kako bi odgovorio na evolutivnu prirodu sektora i njegovih razvojnih potreba.

5. Konsolidovan

Uspostavljeni su optimalizovani kapaciteti za kreiranje politike. Mere politike se redovno prate i analiziraju, a uspostavljanje merila i identifikacija dobre prakse su uobičajeni. Upravljanje na više nivoa, kako vertikalno, tako i horizontalno, primenjuje se u svim fazama kreiranja politike. Broj osoblja i iznos finansijskih sredstava je dovoljan da se omoguće inovacije u kreiranju i sprovođenju politike. Praksa u zemlji je priznata na međunarodnom nivou kao dobra praksa i smatra se referencom za učenje o javnoj politici u drugim zemljama.

Opisi moraju biti prilagođeni i precizirani u zavisnosti od konkretne oblasti politike odabrane za ocenu napretka.

U tabeli 3.4 prikazan je primer toga kako se matrica sa pet nivoa može primeniti na oblast politike koja se bavi obezbeđivanjem kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke, s posebnom pažnjom usmerenom na


reforme na tom polju kao na jednu od ključnih stavki za ocenjivanje napretka u razvijanju stručnog obrazovanja i obuke.

Tabela 3.4 Primer matrice za ocenjivanje obezbeđivanja kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke

Stepen razvijenosti Opisne stavke

1. Ad hoc Vode se rasprave (u koje je uključeno nekoliko zainteresovanih strana) o sistemskoj reformi obezbeđivanja kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke. Rasprava nije na nacionalnom nivou i ne postoji jasan plan.

2. Početni

Vodi se debata o politici na nacionalnom nivou o sistemskoj reformi obezbeđivanja kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke u koju su uključene sve zainteresovane strane, a njen cilj je određivanje smera u kom reforma treba da ide.

3. Strukturisan Postignuta je saglasnost o tome u kom smeru treba da ide sistemska reforma obezbeđivanja kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke (strategija). Mehanizmi upravljanja su jasni.

4. Definisan Uspostavljena je (operativna) politika za sistemsku reformu obezbeđivanja kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke. Postignuta je saglasnost u vezi s planovima sprovođenja.

5. Konsolidovan Sistemska reforma obezbeđivanja kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke se sprovodi u potpunosti i funkcioniše, a zainteresovane strane su aktivno uključene u nju. (Uvodna faza je završena analizom postignuća.)

Sprovođenje procesa kvalitativnog praćenja obično teče u tri faze, slika 3.1 predstavlja jedan primer toga.

Slika 3.1 Proces kvalitativnog praćenja

Takvim postupkom ocenjivanja treba pravilno upravljati tokom faze sprovođenja. Neki od aspekata koji predstavljaju najveće izazove odnose se na dostupnost resursa za sprovođenje kompleksnog procesa ispitivanja, vođenja razgovora, prilagođavanja i utvrđivanja valjanosti rezultata. Kada je ciljna oblast razvoj ljudskih resursa, treba se konsultovati s brojnim zainteresovanim stranama. Potrebno je

Faza I ISPITIVANJE

Instrument :kvalitativno ispitivanje percepcije

Kako :oceniti percepciju zainteresovanih strana

Šta:obezbediti elemente za prvu ili opštu ocenu

Faza II DETALJNA PROCENA

Instrument :detaljni razgovori

Kako :detaljnije ispitati ključna pitanja proizašla iz faze ispitivanja

Šta:obezbediti informacije o ključnim oblastima u kojima su potrebna unapređenja

Faza III

ANALIZA I PROVERA VALJANOSTI

Instrument :konsultacije sa zainteresovanim stranama

Kako :radionice o ishodima ocenjivanja (ako je potrebno, analizama) i proveri valjanosti

Šta:rezultati ispitivanja i detaljne procene se analiziraju i utvrđuje se njihova valjanost; određuje se stepen razvijenosti


obezbediti i dovoljno vremena za sprovođenje i konsolidaciju reformi. To omogućava da promene u oblasti javne politike budu pravilno prikazane i da se izvrši novo rangiranje (u smislu stepena razvijenosti). Da bi se obezbedile garancije da su prikupljeni dokazi o napredovanju tokom godina pouzdani, treba koristiti istu metodologiju kvalitativnog praćenja.

3.3. Proces praćenja: glavne faze i doprinos razvoju politike

Onda kada se utvrdi kompletna lista indikatora i izvora podataka, treba isplanirati različite faze procesa praćenja, počevši od prikupljanja podataka i informacija, pa sve do izveštavanja i upotrebe dobijenih dokaza za podršku ciklusima politike.

Institucije i zainteresovane strane koje su učestvovale u razvoju vizije veština do 2020. treba da definišu plan praćenja i usaglase se oko njega. Taj plan treba jasno da upućuje na indikatore i druge kvalitativne stavke (npr. zakonodavne radnje) koje su predmet praćenja, kako je navedeno u mapama puta i planovima za razvoj kapaciteta u tim zemljama; na instituciju koja vodi proces praćenja i izveštavanja; na izvore podataka i informacija, kao i na vremenski raspored procesa praćenja.

Slika 3.2 Stavke koje treba navesti u planu praćenja

Šta treba pratiti

cilj plana praćenja: očekivani ishod i indikatori)

Ko i s kim to treba da prati:

(uloge i odgovornosti)

Kada

(raspored aktivnosti)

Kako

(način provere valjanosti/ izvor informacija)

Kako će podaci dobijeni pra ćenjem biti koriš ćeni (upotreba rezultata u ciklusu politike)

Monitoring

plan


Tabela 3.5 Struktura plana za praćenje (primer)

Prva oblast politike. Sistemi obrazovanja i obuke

Glavno odgovorno lice (utvrđuje se na nivou zemlje, npr. relevantno ministarstvo):

Prva oblast politike. Unapređenje sistema obrazovanja i obuke (podizanje nivoa veština, sticanje ključnih kompetencija, sprečavanje ranog napuštanja obrazovnog sistema itd.);

Indikator

Polazna linija (2010.)

Ishod (2020.)

Način provere valjanosti/ izvor informacija

Učestalost prikupljanja podataka

Vremenski raspored dostupnosti podataka

Ko je odgovoran za prikupljanje i objavljivanje podataka

Datum objavljivanja rezultata praćenja (kada su podaci i informacije dostupni za ugrađivanje u ciklus politike)

K1.1: Sticanje visokog obrazovanja

IRS Godišnje npr. april (prema nacionalnom planu za objavljivanje rezultata)

npr. Republički zavod za statistiku

K1.2: Visokokvalifikovana lica


K1.3: Postignuća u sticanju osnovnih veština

Rezultati PISA testiranja, OECD

Svake tri godine

Prema dostupnosti rezultata OECD-a

K1.4: Broj lica koja rano napuštaju sistem obrazovanja i obuke


3.3.1 Vizuelni instrumenti za praćenje Polazeći od instrumenata EU za praćenje napretka, ovaj odeljak nudi stručne savete o tome kako koristiti grafičke instrumente kojima se omogućava kreatorima politike da brzo vizualizuju trendove i napredak ka ishodima iz nacionalne perspektive, zajedno s upućivanjem na regionalne/EU ishode ili referentne tačke.


Slika 3.3 Napredovanje ka rezultatima

Objašnjenje:

■ Nacionalni, regionalni i podaci koji su prosek za EU odnose se na polaznu godinu (2010) i daju informacije o polaznoj tački/početnom nivou.

■ Očekivanu putanju odabranog indikatora prema ishodu (za 2020. ili neki drugi vremenski okvir) treba postaviti korišćenjem informacija o trendovima u prošlosti i očekivanom napretku. Odstupanja od očekivane putanje ukazuju na potrebu za ponovnim prilagođavanjem mera politike (npr. za povećanjem ulaganja ili efikasnijim korišćenjem uloženih sredstava; za otklanjanjem eventualnih uskih grla). Tamo gde dolazi do velikih poremećaja (npr. udara na ekonomiju, promena/zastoja podataka iz metodološke perspektive), kreatori politike treba da izvrše reviziju ishoda.

■ Treba koristiti regionalne trendove i ishode, kao i one na nivou EU, za poređenje učinka i trendova tokom vremena.

■ Moguće nepodudaranje stvarnih podataka i definisanih ishoda na kraju perioda sprovođenja odslikava efekte mera politike i drugih faktora (npr. demografske promene; ekonomsku dinamiku itd.)4.

Jedan ilustrativni primer ovakvog pristupa jeste izveštaj instrumenta za praćenje obrazovanja i obuke u EU i njegova mrežna alatka za vizualizaciju5. Njegov cilj je pružanje podrške ocenjivanju učinka i napretka zemalja članica EU u odnosu na ishode i referentne tačke strategije Evropa 2020. i Obrazovanje i obuka 2020.

4 Da bi se različiti efekti razlikovali (npr. mere politike i kontekstualni faktori), treba primenjivati kompleksniju metodologiju (npr. analizu glavnih komponenti/analizu diskriminante različitih faktora). 5 http://ec.europa.eu/education/dashboard/index_en.htm


Slika 3.4 Grafičke alatke za analizu napretka na nacionalnom nivou, uključujući uspostavljanje merila na regionalnom nivou i nivou EU

1. Analiza polaznog stanja Polazna tačka procesa praćenja je opis stanja od kog se polazi, prikazujući trenutno stanje odabranih indikatora za odgovarajuću oblast politike.

2. Promene u odnosu na polaznu liniju Ovaj korak se može rezimirati sledećim pitanjem: šta se dogodilo u međuvremenu? Izračunavanjem promena u odnosu na polaznu liniju, ovaj grafikon prikazuje pozitivne ili negativne trendove. Pored toga, usmeravanjem na jedinstvene stavke u vizuelnom prikazu informacija (tj. na „promenu”), moguće je izvršiti sveobuhvatnu analizu veoma preciznih indikatora, kao i dobiti detaljan uvid u stanje na nivou zemlje.

3. Trendovi i uspostavljanje merila na regionalnom nivou

Grafikon sa vremenskom serijom prikazuje trend koji neki indikator ima u odnosu na nacionalni ishod, istovremeno omogućavajući uspostavljanje merila na regionalnom nivou. On odgovara na sledeća pitanja: Da li idemo u pravom smeru? Koliko smo uspešni u poređenju s regionom u celini?

Meta 2020.

Pogoršavanje Poboljšavanje

k.Sticanje visokog obrazovanja (%)

k. Lica s niskim postignućima u osn. vešt. (%)

k. Lica koja rano napuštaju školu i obuku.

VET troškovi (%)

2. Promene u odnosu na polaznu liniju (2013 -10)

K. Sticanje visokog obrazovanja {%} - žene

K. Sticanje visokog obrazovanja (%) - muškarci

K. Sticanje visokog obrazovanja {%) - ukupno

K. Visokokvalifikovana lica (000) - žene

K. Visokokvalifikovana lica (000) - muškarci

K. Visokokvalifikovana lica (000) - ukupno

Učešće u VET {%)

Ukupno Muškarci Žene SEET prosek


4. Uspostavljanje merila na nivou EU

Kada su indikatori relevantni na nivou EU (npr. ključni indikatori na zajedničkoj listi FRAME), zemlje bi mogle proveriti šta se dešava na nivou EU, kako bi identifikovale moguće oblasti u kojima je potrebno unapređenje, ali isto tako i naučile nešto iz uspeha i neuspeha zemalja članica EU, te se pripremile za buduće zahteve koji ih očekuju kada postanu njene članice.

3.3.2 Praćenje u cilju razvoja politike Aktivnosti praćenja treba da se odvijaju redovno (npr. godišnje) i treba da budu osmišljene tako da obezbede kvalitetan doprinos razvoju politike, uključujući, ako je potrebno, i mere prilagođavanja. U kalendaru praćenja treba da budu navedene glavne prekretnice aktivnosti praćenja kao neprekidnog procesa koji se može ponavljati više godina. On takođe treba da bude usklađen sa (i) dostupnošću podataka i (ii) nacionalnom politikom i planom izrade budžeta. Podaci iz ispitivanja izvršenog prethodne godine se obično objavljuju u maju ili junu, dok planovi mera politike i planovi za budžet za narednu godinu najčešće budu napravljeni do septembra.

Slika 3.5 opisuje vremenski raspored i sadržaj svake faze, od kojih svaka ima dve dimenzije, nacionalnu i EU/regionalnu.

4. Postignu će visokog obrazovanja (%) - (2013)

Zemlja X

najbolje

prosečno

najgore

Meta EU2020


Slika 3.5 Predloženi kratki pregled aktivnosti i kalendara praćenja

Prva faza – jedinstveni skup nacionalnih, regionalnih i indikatora EU (zajedničkih i specifičnih za datu zemlju) – predstavlja jedan korak ka prikupljanju podataka i informacija o razvoju ljudskih resursa od važnosti za datu zemlju, region i EU. To olakšava proces upoređivanja glavnih indikatora na regionalnom i nivou EU.

Druga faza je usmerena na analizu napretka i izveštaj o njemu. Uspostavljanje (administrativnog) inventara u vezi sa sprovođenjem mera predviđenih mapom puta treba da bude dopunjeno detaljnom analizom napretka postignutog u ključnim oblastima razvoja veština: (i) sistemi obrazovanja i obuke; (ii) ponuda veština i celoživotno učenje; i (iii) učešće na tržištu rada. Treba koristiti vizuelne instrumente praćenja (kako je opisano u odeljku 3.3.1).

Trebalo bi da je moguće identifikovati oblasti politike koje pokazuju slab ili nikakav napredak (uključujući one u kojima se trendovi pogoršavaju) i kreatori politike tada moraju preduzeti odgovarajuće mere. Treba osmisliti i usvojiti korektivne mere (videti sliku 3.5, faza III). Uključivanje indikatora relevantnih na nivou regiona i EU u prikupljanje dokaza obezbeđuje postojanje prirodne povezanosti između nacionalnog napretka i uspostavljanja merila na nivou regiona i EU.

Treća faza je ključna. U njoj se saznaje da li se procesom praćenja rukovodi kao čisto administrativnim/birokratskim postupkom ili je ono važna komponenta ciklusa politike. Ishode analize napretka treba koristiti u planiranju politike, uključujući tu i raspodelu sredstava u budžetu. Pitanja svih onih prioritetnih oblasti u kojima nije ostvaren napredak ili onih u kojima se trendovi pogoršavaju, treba rešavati raspodelom resursa, boljom primenom mera, otklanjanjem uskih grla itd. Dve date dimenzije prikupljanja dokaza i analize (faze I i II) omogućavaju individualizovaniji pristup vršnjačkom učenju na regionalnom nivou. Međusobno upoređivanje (u odnosu na referentne tačke na nivou EU i regiona) omogućava zemljama da identifikuju zajedničke izazove i pokrenu dijalog o mogućim rešenjima, uključujući zajedničke akcije.

Maj–jun

FAZA I

Prikupljanje informacija i

podataka

Prikupljanje ili ažuriranje kvantitativnih podataka

Kvalitativne informacije o sprovođenju mape puta i plana za razvoj

kapaciteta

Zajednički indikatori na

nivou regiona i EU

Indikatori specifični za datu zemlju

Jun

FAZA II

Praćenje i izrada izveštaja

Analiza napretka i utvrđivanje mogućih uskih grla i izazova

Izrada izveštaja o prioritetima vizije veština

do 2020.

Uspostavljanje merila na nivou

regiona i EU

Praćenje napretka na nacionalnom

nivou

Jul–septembar

FAZA III

Ulazne informacije za ciklus politike

Rezultati praćenja su dostupni za potrebe planiranja politike i raspodele budžeta

Vršnjačko učenje

Ulazne informacije za ciklus politike


Suština praćenja je sistematsko prikupljanje podataka za davanje ocene o tome koliko dobro se sprovode mere politike. To omogućava usvajanje korektivnih mera i proveru sprovođenja utvrđenih prioriteta. Ne radi se o međusobnom „prozivanju”. Kada se vrši na sveobuhvatan i relevantan način (npr. vodeći računa o uticaju politike; međusektorskim uticajima), pravilno sprovedeno praćenje podstiče stalno unapređenje i primenu inovacija na polju razvoja i sprovođenja politike.

Drugi ključni zahtevi obuhvataju pravičnost i transparentnost praćenja. Postizanje ciljeva politike razvoja ljudskog kapitala nije lak zadatak. Obrazovanje i obuka, zajedno sa zapošljavanjem i socijalnom uključenošću, jedna je od oblasti politike koje predstavljaju najveći izazov za sve zemlje proširenja, kao i za ceo svet. Da bi se u obrazovanju i obuci postigli rezultati, potrebna su višegodišnja ulaganja i reforme. Rast zaposlenosti je u mnogome uslovljen ekonomskom dinamikom i procesima restrukturiranja. Međutim, dragocene prilike za unapređenje se propuštaju zbog dodeljivanja ograničenih finansijskih sredstava (uprkos navedenim prioritetima), zapošljavanja nedovoljnog broja osoblja u organizacijama koje sprovode mere te politike, nedostatka saradnje među ključnim zainteresovanim stranama, prevelike centralizacije donošenja politike, kao i zbog neefikasnog praćenja.


DODACI

Dodatak 1. Referentni indikatori za uspostavljanje merila na nivou EU i regiona

Prvi deo. Indikatori za Evropu 2020. i Obrazovanje i obuku 2020.

Indikator Definicija

Glavni ishodi Evrope 2020.

Broj lica koja rano napuštaju sistem obrazovanja i obuke Glavni ishod Evrope 2020: manje od 10%

Procenat stanovništva starosti od 18 do 24 godine čiji najviši obrazovni nivo ne prelazi niži stepen srednjeg obrazovanja i koji nije obuhvaćen daljim obrazovanjem ili obukom.

Sticanje visokog obrazovanja Glavni ishod Evrope 2020: najmanje 40%

Procenat stanovništva starosti od 30 do 34 godine koji je uspešno završio fakultet ili ima obrazovanje slično fakultetskom (ISCED 5 ili 6)

Stopa zaposlenosti starosne grupe 20–64 godine Glavni ishod Evrope 2020: najmanje 75%

Broj zaposlenih lica starosti od 20 do 64 godine kao procenat ukupnog broja stanovnika iste starosne grupe

Referentne tačke u Obrazovanju i obuci 2020.

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje Ishod u ET 2020: 95%

Procenat stanovništva uzrasta od 4 godine do uzrasta u kom se polazi u školu koji učestvuje u predškolskom obrazovanju

Lica s niskim postignućima u sticanju osnovnih veština Ishod u ET 2020: 15%

Procenat 15-godišnjaka koji nisu uspeli da dostignu drugi nivo postignuća u oblasti čitanja, matematike i prirodnih nauka

Učenje kroz mobilnost Odlazni program Leonardo da Vinči (IVET) Dolazni program Erazmus (visoko obrazovanje)

Stopa zaposlenosti lica koja su nedavno diplomirala Ishod u ET 2020: 82%

Procenat zaposlenih starosti od 20 do 34 godine koji su uspešno završili viši stepen srednjeg obrazovanja ili visoko obrazovanje 1–3 godine pre referentne godine za ispitivanje i koji više nisu u sistemu obrazovanja ili obuke

Učešće odraslih u celoživotnom učenju Ishod u ET 2020: 15%

Procenat stanovništva starosti od 25 do 64 godine koji su izjavili da su stekli formalno ili neformalno obrazovanje ili obuku tokom 4 nedelje koje su prethodile ispitivanju.

Predložena referentna tačka za ET 2020.

Poznavanje stranih jezika Učenici na nivou 2 prema ISCED-u, sa poznavanjem prvog stranog jezika na nivou B1 ili višem Učenici na nivou 2 prema ISCED-u koji uče drugi strani jezik

Drugi indikatori ET 2020.

Ulaganje u obrazovanje i obuku Opšta potrošnja vlade na obrazovanje (% BND-a) Izdaci za obrazovne institucije po učeniku/studentu u evrima prema PPS (paritetu kupovne moći)

Digitalne kompetencije Broj učenika 4. razreda (ISCED 1) koji koriste računar u školi Lica starosti od 16 do 74 godine s visokim stepenom kompjuterske pismenosti

Preduzetničke kompetencije Lica starosti od 18 do 64 godine za koja se veruje da imaju


veštine i znanje potrebno za pokretanje sopstvenog posla

Stručno obrazovanje i obuka Procenat učenika koji su obuhvaćeni stručnim obrazovanjem i obukom na nivou 3 prema ISCED-u

Veštine za tržište rada u budućnosti Projektovane promene u stopi zaposlenosti za period 2010–2020.

Veštine odraslih Lica s niskim postignućima u sticanju osnovnih veština: jezičke i matematičke pismenosti, rešavanja problema

Drugi deo. Indikatori za JIE 2020.

Stub pametnog razvoja

Ishod: radnoj snazi dodati 300 000 visokokvalifikovanih lica

Dimenzija obrazovanja i kompetencija (K)

Ciljevi: ■ smanjiti procenat onih koji rano napuštaju obrazovni sistem i obuku u starosnoj grupi od 18 do 24

godine ■ povećati procenat visokoobrazovanih u starosnoj grupi od 30 do 34 godine

Mere: ■ uvesti mere politike koje će doprineti pravičnom pristupu i učešću u kvalitetnom obrazovanju na

svim nivoima ■ sprovesti mere za sprečavanje ranog napuštanja obrazovnog sistema i odustajanja od školovanja

i povećati broj onih koji završe svoje obrazovanje na svim nivoima ■ standardizovati kvalifikacije i ukloniti prepreke za njihovo priznavanje ■ obezbediti da obrazovanje odgovara potrebama privrede i tržišta rada ■ razvoj ključne preduzetničke kompetencije na svim nivoima obrazovanja i obuke

Stub inkluzivnog razvoja

Ishod: povećati procenat opšte stope zaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina sa 39,5% na 44,4%

Treći deo. EQARF indikatori


1. Relevantnost sistema za obezbeđivanje kvaliteta za one koji pružaju usluge stručnog obrazovanja i obuke Udeo davalaca usluga stručnog obrazovanja i obuke koji koriste interne sisteme za obezbeđivanje kvaliteta definisane zakonom/samostalno

Procenat davalaca usluga stručnog obrazovanja i obuke kod kojih se primećuje primena EQARF principa unutar definisanog sistema za obezbeđivanje kvaliteta, pri čemu je broj registrovanih davalaca usluga stručnog obrazovanja i obuke=100%

Udeo akreditovanih davalaca usluga stručnog obrazovanja i obuke

Procenat davalaca usluga stručnog obrazovanja i obuke koji imaju akreditaciju, pri čemu je broj registrovanih davalaca usluga stručnog obrazovanja i obuke=100%

2. Ulaganje u obuku nastavnika i trenera

Udeo nastavnika i trenera koji učestvuju u daljoj obuci

Procenat nastavnika i trenera koji učestvuju u akreditovanim profesionalnim programima obuke u odnosu na ukupan broj registrovanih nastavnika i trenera

Visina uloženih sredstava Ukupan iznos sredstava koji se na godišnjem nivou ulaže po nastavniku i treneru u njihovo dalje obrazovanje i obuku

3. Stopa učešća u programima stručnog obrazovanja i obuke

Broj polaznika programa stručnog Procenat stanovništva koji na godišnjem nivou završi niži stepen



obrazovanja i obuke prema vrsti programa i pojedinačnim kriterijumima

srednjeg obrazovanja/obavezno obrazovanje i koji učestvuje u programima početnog stručnog obrazovanja i obuke (IVET) na višem stepenu srednjeg obrazovanja (koji rezultiraju sticanjem formalnih kvalifikacija)

Procenat aktivnog stanovništva (starosti 15-74 godine) koje započinje programe kontinuiranog stručnog obrazovanja i obuke (CVET) (koji rezultiraju njihovim priznavanjem)

4. Stopa završetka programa stručnog obrazovanja i obuke

Broj učesnika programa stručnog obrazovanja i obuke koji su ih uspešno završili/napustili, grupisanih prema vrsti programa i pojedinačnim kriterijumima

Procenat onih koji su završili program(e) stručnog obrazovanja i obuke (tj. stekli formalne kvalifikacije) (što za rezultat ima posedovanje formalnih kvalifikacija), u poređenju s onima koji započnu program(e) početnog stručnog obrazovanja i obuke

Procenat onih koji su završili program(e) kontinuiranog stručnog obrazovanja i obuke (tj. stekli formalne kvalifikacije) (što za rezultat ima njihovo priznavanje), u poređenju s onima koji započnu program(e) kontinuiranog stručnog obrazovanja i obuke

5. Stopa zaposlenosti lica koja su završila programe stručnog obrazovanja i obuke

Odredište polaznika programa stručnog obrazovanja i obuke u određenoj vremenskoj tački nakon završetka obuke, a prema vrsti programa i pojedinačnim kriterijumima

Procenat onih koji su završili programe stručnog obrazovanja i obuke koji su otišli na tržište rada, na dalje obrazovanje ili obuku (uključujući tu i fakultet) ili neko drugo odredište u roku od 12 do 36 meseci nakon završetka programa

Udeo polaznika programa stručnog obrazovanja i obuke u određenoj vremenskoj tački nakon završetka obuke koji su se zaposlili, a prema vrsti programa i pojedinačnim kriterijumima

Procenat onih koji su završili program stručnog obrazovanja i obuke koji su zaposleni godinu dana nakon završetka obuke

6. Korišćenje stečenih veština na radnom mestu

Informacije o radnim mestima koja su pojedinci dobili nakon završetka obuke, grupisanim prema vrsti obuke i pojedinačnim kriterijumima

Procenat onih koji su završili program stručnog obrazovanja i obuke koji rade u struci

Stepen zadovoljstva pojedinaca i poslodavaca stečenim veštinama/kompetencijama

Procenat zaposlenih u datom sektoru koji u roku od 12 do 36 meseci nakon završetka programa stručnog obrazovanja i obuke vide da je njihova obučenost važna za njihovo trenutno radno mesto.

Procenat poslodavaca u datom sektoru koji su zadovoljni što mogu da pronađu lica koja su završila program stručnog obrazovanja i obuke i koja imaju odgovarajuće kvalifikacije i kompetencije potrebne za rad.

Procenat poslodavaca u datom sektoru koji su zadovoljni radom lica koja su završila takav program

7. Stopa nezaposlenosti prema pojedinačnim kriterijumima

Stopa nezaposlenosti Broj lica koji je nezaposlen izražen kao procenat radne snage; radna snaga je zbir ukupnog broja zaposlenih i nezaposlenih

8. Zastupljenost ranjivih grupa

Procenat polaznika programa stručnog obrazovanja i obuke koji

Procenat polaznika programa i onih koji su ga završili, a koji pripadaju nekoj od kategorija stanovništva u nepovoljnijem



spadaju u kategoriju stanovništva u nepovoljnijem položaju (u definisanom regionu ili oblasti regrutacije zaposlenih), grupisanih prema uzrastu i polu

položaju, definisanim na evropskom i nacionalnom nivou, u odnosu na ukupan broj polaznika programa stručnog obrazovanja i obuke i onih koji su ih završili

Stopa uspešnosti onih koji pripadaju kategoriji stanovništva u nepovoljnijem položaju prema uzrastu i polu

Procenat onih koji završe neki od programa, a koji pripadaju nekoj od kategorija stanovništva u nepovoljnijem položaju, definisanim na evropskom i nacionalnom nivou, u poređenju s brojem onih koji te programe započnu

9. Mehanizmi za utvrđivanje potreba za obukom na tržištu rada

Informacije o mehanizmima uspostavljenim s ciljem utvrđivanja promenljivih zahteva na različitim nivoima

Vrste mehanizama koji se koriste za osavremenjivanje ponude programa stručnog obrazovanja i obuke u skladu sa budućim potrebama tržišta rada

Dokazi njihove efikasnosti Informacije o mehanizmima koji se koriste kako bi se zainteresovanim stranama obezbedile najnovije informacije o budućim potrebama tržišta rada

10. Programi koji se koriste za podsticanje lakšeg pristupa stručnom obrazovanju i obuci

Informacije o postojećim programima na različitim nivoima

Vrste programa koje se koriste za olakšavanje pristupa stručnom obrazovanju i obuci

Dokazi njihove efikasnosti Informacije koje pokazuju sposobnost sistema stručnog obrazovanja i obuke da olakša pristup stručnom obrazovanju i obuci

Dodatak 2. Zajednički indikatori – definicije


Prva oblast politike. Unapređenje sistema obrazovanja i obuke

K: Sticanje visokog obrazovanja (IRS)

Procenat stanovništva starosti od 30 do 34 godine koji je uspešno završio fakultet ili ima obrazovanje slično fakultetskom (ISCED 5 ili 6) (Glavni ishod Evrope 2020: 40%)

K: Visokokvalifikovana lica (IRS) Broj visokokvalifikovanih lica koja su deo radne snage (Glavni regionalni ishod JIE 2020: više od 300 000 visokokvalifikovanih lica)

K: Postignuća u sticanju osnovnih veština (rezultati PISA testiranja, OECD)

Procenat 15-godišnjaka koji nisu uspeli da dostignu drugi nivo postignuća u oblasti čitanja, matematike i prirodnih nauka prema PISA testovima OECD-a (Ishod ET 2020: <15%)

K: Broj lica koja rano napuštaju sistem obrazovanja i obuke (IRS)

Procenat stanovništva starosti od 18 do 24 godine čiji najviši obrazovni nivo ne prelazi niži stepen srednjeg obrazovanja i koji nije obuhvaćen daljim obrazovanjem ili obukom. (Glavni ishod Evrope 2020: <10%)

Finansiranje obrazovanja (na nivou države)

Trošenje javnih sredstava na obrazovanje iskazano kao procenat BND-a

Učešće u stručnom obrazovanju i obuci (obrazovna statistika)

Broj polaznika programa stručnog obrazovanja i obuke izražen kao procenat ukupno upisanih na viši stepen srednjeg


obrazovanja (ISCED 3)

Pismenost odraslih (obrazovna statistika)

Procenat odraslog stanovništva (starosti 10 i više godina) koje zna da pročita i napiše jednostavan tekst na maternjem jeziku

Druga oblast politike. Unapređenje ponude veština i produktivnosti i celoživotno učenje

K: Celoživotno učenje (IRS) Procenat stanovništva starosti od 25 do 64 godine koji su izjavili da su stekli formalno ili neformalno obrazovanje ili obuku tokom 4 nedelje koje su prethodile ispitivanju. (Ishod ET 2020: 15%)

Preduzetništvo (Povelja o malim preduzećima, OECD)

Analiza potreba za obukom

Saradnja između univerziteta i preduzeća

Obuka za žensko preduzetništvo

Dostupnost obuke

Stopa zapošljavanja polaznika stručnog obrazovanja i obuke (IRS)

Udeo zaposlenih koji su pohađali neki program stručnog obrazovanja i obuke u ukupnom broju zaposlenih

Treća oblast politike. Povećanje učešća na tržištu rada

K: Stopa zaposlenosti (IRS) Stopa zaposlenosti (20–64): broj zaposlenih lica starosti od 20 do 64 godine kao procenat ukupnog broja stanovnika iste starosne grupe (Glavni ishod Evrope 2020: 75%)

Ukupna stopa zaposlenosti (lica starosti 15 godina i više): broj zaposlenih lica starosti 15 i više godina kao procenat ukupnog broja stanovnika iste starosne grupe (Glavni regionalni ishod JIE 2020: 44.4%)

K – ključni indikator


SPISAK SKRAĆENICA

APTR mere aktivne politike tržišta rada

CVET kontinuirano stručno obrazovanje i obuka

EQARF Evropski okvir za obezbeđivanje kvaliteta u stručnom obrazovanju i obuci

ET 2020. Strategija za evropsku saradnju u obrazovanju i obuci

ETF Evropska fondacija za obuku

Evropa 2020. Strategija razvoja EU

RLJR razvoj ljudskih resursa

IPA Instrument za pretpristupnu pomoć

IVET početno stručno obrazovanje i obuka

IRS Ispitivanje radne snage

NSZ Nacionalna služba za zapošljavanje

NTT nacionalni tehnički timovi

OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

PISA Međunarodni program procene učeničkih postignuća (OECD)

SEET Jugoistočna Evropa i Turska

VET stručno obrazovanje i obuka


GLOSAR

Administrativni podaci

Skup jedinica i podataka dobijenih iz nekog administrativnog izvora. (Eurostat).

Administrativni izvor

Registar jedinica i podataka u vezi s nekim administrativnim propisom (ili grupom propisa), koji se posmatra kao izvor statističkih podataka. (OECD)

Polazni podaci Podaci koji opisuju situaciju kojom će se neki program ili projekat baviti i koji služe kao polazna tačka za merenje učinka tog programa ili projekta. Osnovna studija bi bila analiza koja opisuje stanje pre nego što je primljena pomoć. Koristi se za utvrđivanje rezultata i postignuća neke aktivnosti i služi kao važna referenca za ocenjivanje. (UNDP)

Referentna tačka

Merilo ili standard u odnosu na koji se mere napredak ili postignuća, npr. šta je postignuto u prošlosti, šta postižu druge organizacije s kojima je moguće poređenje, poput razvojnih partnera, šta je definisano kao ishod ili za šta su izdvojena sredstva u budžetu, koji razuman stepen postignuća bi se mogao očekivati u datim okolnostima. Ona se odnosi i na međuishod kojim se meri napredak u datom periodu. (UNDP)

Uspostavljanje merila

Poređenje podataka, metapodataka ili procesa sa priznatim standardom. (SDMX – Razmena statističkih podataka i metapodataka)

Podaci Karakteristike ili informacije, obično numeričke, koje se prikupljaju posmatranjem. Podaci su obično rezultati merenja i mogu se vizuelno predstaviti pomoću grafika ili slika. (Eurostat)

Indikator Kvantitativni ili kvalitativni faktor ili promenljiva koja obezbeđuje jednostavan i pouzdan način merenja postignuća, s ciljem odslikavanja promena u vezi s nekom intervencijom ili s ciljem pružanja pomoći u ocenjivanju učinka aktera razvoja. Indikatori su skupovi neobrađenih ili obrađenih podataka koji pomažu da se kvantifikuje proučavana pojava i da se razumeju kompleksni rezultati. (OECD)

Praćenje Stalna funkcija čiji cilj je pre svega da rukovodiocima i drugim zainteresovanim stranama obezbedi redovne povratne informacije i rane naznake napretka ili njegovog nedostatka u postizanju željenih rezultata. Praćenje posmatra stvaran učinak ili situaciju u poređenju s onim što je planirano ili očekivano prema unapred utvrđenim standardima. Praćenje obično podrazumeva prikupljanje i analizu podataka o primeni, strategijama i rezultatima, kao i davanje preporuka u vezi s korektivnim merama. (UNDP)


Učinak Napredak ka rezultatima i njihovo postizanje. (UNDP)

Indikator u činka Konkretna karakteristika ili dimenzija koja se koristi za merenje željenih promena definisanih okvirom rezultata neke organizacione jedinice. Indikatori učinka se koriste za posmatranje napretka i merenje stvarnih rezultata u odnosu na očekivane rezultate. Služe da odgovore na pitanja „kako” ili „da li” neka jedinica napreduje ka svojim ciljevima, a ne na „zašto ima” ili „zašto nema” napretka. Indikatori učinka se obično iskazuju u merljivim jedinicama i treba da budu objektivni i merljivi (npr. numeričke vrednosti, procenti, podeoci i indeksi). (UNDP)

Indikator u činka za VET

Usmeren je na informisanje o tome da li neka politika ili program postiže ono što treba i da li to radi dobro. […] Ulazne informacije, procesi, izlazne informacije i ishodi predstavljaju gradivne elemente indikatora učinka. (Obezbeđivanje kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke u EU)

Merenje u činka Prikupljanje, tumačenje i izveštavanje o podacima vezanim za indikatore učinka kojima se meri koliko dobro programi ili projekti postižu rezultate i doprinose postizanju ciljeva višeg nivoa (namere i ciljeve). Merenje učinka je najkorisnije kada se koristi za poređenja tokom vremena ili među jedinicama koje obavljaju slične poslove. To je sistem za ocenjivanje učinka razvojnih inicijativa u odnosu na definisane ciljeve. Definiše se i kao proces objektivnog merenja kvaliteta rada neke agencije na ispunjavanju zadatih ciljeva ili ishoda. (UNDP)

Približni indikator

Promenljiva koja se koristi umesto one koju je teško direktno izmeriti. Troškovi, kompleksnost i/ili pravovremenost prikupljanja podataka mogu onemogućiti da neki rezultat bude izmeren direktno. U tom slučaju, približni indikatori mogu otkriti trendove u učinku i ukazati rukovodiocima na moguće probleme ili oblasti u kojima je postignut uspeh. (UNDP)

Ishod Kakvo stanje se očekuje na kraju programa ili aktivnosti. (UNDP)

Trend Spore promene tokom dužeg vremena, obično tokom nekoliko godina, koje se obično povezuju sa strukturnim uzrocima koji utiču na pojavu koja se meri. (Eurostat)

Stru čno obrazovanje i obuka (VET)

Obrazovanje i obuka čiji cilj je da pruži ljudima znanje, iskustvo, veštine i/ili kompetencije koje su potrebne za određena zanimanja ili na tržištu rada uopšte. (ETF)


BIBLIOGRAFIJA

Evropska komisija, Education and Training Monitor 2013, Luksemburg, 2013.

Evropska komisija, Radna platforma o javnim službama za zapošljavanje (JSZ) u Evropi, Benchmarking between Public Employment Services (www.pes-benchmarking.eu)

Evropska mreža nacionalnih dopisnika Zajedničkog okvira za ocenjivanje, The Common Assessment Framework (CAF): Improving Public Organisations through Self-Assessment – CAF2013, Evropski resursni centar za Zajednički okvir za ocenjivanje u Evropskom institutu za javnu upravu (EIPA), Mastriht, septembar 2012.

ETF (Evropska fondacija za obuku), Manual on the use of indicators, ETF, Torino, 2013.

Eurostat, Assessment of quality in statistics: Definition of quality in statistics, Radna grupa, Luksemburg, oktobar 2003.

OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), Glossary of key terms in evaluation and results-based management, OECD, Pariz, 2002.

UNDG (Grupa Ujedinjenih nacija za razvoj), A practical guide for enhancing the statistical capacity of policy-makers for effective monitoring of the MDGs at the country level, Ujedinjene nacije, Njujork, 2005.

UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj), Handbook on Monitoring and Evaluating for Results, Kancelarija za evaluaciju, UNDP, Njujork, 2002.

Documents

INSTRUMENT ZA PRAĆENJE · nivou EU i regiona (strategije Evropa 2020. i Jugoisto čna Evropa 2020.). Faza osmišljavanja Oktobar 2013. Pregled instrumenta za pra ćenje (nacrt)