Informatika i računarstvo

1. Predmet izučavanja informatike2. Značaj informatike u savremenom društvu3. Istorijat razvoja računara

Savremeni elektronski racunari obrađuju velikom bryinom ogromne kolicine informacija na razlicite nacine.Njihov nastanak vezan je za vekovnu teznju coveka da sebi olaksa procese racunanja,ubrza ga I ucini tacnjijim.Medjutim,kao rezultat tehnoloske konvergencije industrija telekomunikacija,racunarstva I masovnih medija doslo je do promene njihove osnovne uloge tako da je racunar sada postao univerzalna alatka primenjiva u skoro svim podrucjima ljudse delatnosti.

Na kraju dvadesetog veka,informacije sve znacajnije uticu na svetsku privredu,medjunarodne odnose I razvoj drustva u celini.Ovaj trend nastavlja se I na pocetku ovog veka,tako da ce brzina stvaranja informacija,njihova pristupacnost I raznovrsnost koriscenja,uticati na jos vece promene u privredi I drustvu svih zemalja.Zahvaljujuci napredku informacionih tehnologija stvaraju se uslovi za ulazak u informaciono drustvo u kome ce informacije I znanje zameniti dominantan znacaj kapitala I energije kao osnove neophodne za stvaranje novih vrednosti.

1.1 Predmet izucavanja informatike

Prvi elektronski racunari pojavili su se krajem cetrdesetih godina proslog veka I korisceni su u pocetku u vojne svrhe.Vec nekoliko godina kasnije,pocetkom pedesetih,pocela je njihova primena I izvan vojke,prvo za naucne I tehnicke proracune,a ubrzo zatim I za poslovne primene.S obzirom na to da su problen=mi vezani za primenu racunara u najrazlicitijim oblastima postajali sve slozeniji,tako su I pristupili njihovom resavanju zahtevali drugacije poglede,sto je dovelo do razvoja novih naucnih disciplina.Sa razvojem racunara I njihove primene nastale su tri nove racunarke oblasti:

•Racunarsko izinjerstvo

•Racunarske nauke

•Racunarske tehnologije

Predmet obrade racunara bili su podaci iz kojih su obradjivanjem nastajale nove informacije koje su se koristile za najraznovrsnije potrebe.Posto su se ovi podaci obradjivali automatski-primenom masine-uveden ne u upotrebu termin automatska obrada podataka.Iz francuske reci information I automatique nastala je rec informatique prvo kao sinonim za automatsku obradu podataka.Francuska akademija nauka definisala je informatiku kao “nauku o sistematskoj I racionalnoj obradi informacija kao nosilaca ljudskog znanja I komunikacija u tehnickom,ekonomskom I drustvenom kontekstu,prvenstveno pomocu automatskih masina”

Podaci su registrovane cinjenice,oznake ili zapazanja nastala u toku nekog procesa.Pojam podataka je veza za fizicke simbole koji mogu da se beleze,cuvaju,prenose I obradjuju.Prema tome podatak doslovno oznacava cinjenicu koja moze biti u obliku broja ,teksta ili slike I koja se kao takva pamti

Informacija je podatak koji ima znacenje u nekom kontekstu.Podaci su sirov materijal u proizvodji informacija.Sirovi podaci retko imaju korisno znacenje kao informacije.Informacije su podaci koji su obradjeni da bi imali odredjeno znacenje I bili korisni.Da bi postali informacije,podaci se obradjuju na razlicite nacine.

Informacija je skup cinjenica tako obradjenih I organizovanih da predstavljaju neko obavestenje.S ove tacke gledista ,obrada podataka se moze posmatrati kao skup aktivnosti kojima se transformisu podaci u iformacije.

Podaci postaju informacije u momentu njegovog koriscenja.Podaci relevantni za neku obradu cuvaju se na nekom nosiocu podataka.Skup ovakvih podataka uskladisten na nekom nosiocu podataka cini bazu podataka.

U nemackoj literaturi termin informatika sinonim je za racunarske nauke,dok se za termin informatika u nasem smislu koristi slozenica datenverarbaitung.

Predmet izucavanja informatike kao multidisciplinarne nauke razvoj razvoj I primena informacioniih tehnologija,razvoj informacionih delatnosti I angazovanja ljudi u obavljanju informacionih delatnosti.

Termin racunarstvo predtavlja doslovan prevod izraza computer sciences,koji oznacava teorijske nauke vezane za razvoj arhitekture racunarskog hardvera I softvera.

Cilj nastavnog predmeta informatika I racunarstvo nije izucavanje teorijskih nauka ,nego sticanje osnovne racunarske pismenosti.

Racunarska pismenost ne znaci poznavanje tehnickih detalja,kako racunara,tako I programskih proizvoda,nego stvarno znaci razumevanje principa I primenu racunara.Podrucja primene racunara danas su vrlo velika.

Nekada je podela prema podrucjima primene bila jednostavna:na naucno-tehnicke I poslovne primene.

Danas bi podela prema podrucjima mogla da bude:

• obrada teksta•crtanje I obrada crteza•obrada slika•obrada zvuka•animacije•obrada video zapisa•komunikacije•baze podataka•multimedijalne primene•naucno-tehnicki proracuni•zabava I razonoda

-U danasnje vreme,kada racunari ili kalkulatori stoje na gotovo svakom stolu I kada se novi modeli objavljuju gotovo svaki dan,svima je poznato dad a je u razvoju svakog novog modela ucestvovao ogroman tim I da je svako u tom timu svojim idejama doprineo uspesnosti(ili neuspesnosti) tog modela.Medjutim,da bi se doslo do danasnjih racunara,moralo je da prodje vise od hiljadu godina.Na tom putu bilo je mnogo ljudi,koji su,uglavnom samostalno,ili u mali grupama,radili na razvoju masina koje bi olaksale process racunanja.Taj put je bio trnovit,jer razvoj mnogih ideja nije mogao da bude realizovan jer tehnologija tog vremena to nije omogucavala.Iako svi koji su ucestvovali u tom razvoju,kao I njihove ideje,zasluzuju da budu pomenuti,u nastavku ce biti opisani samo glavni dogadjaji koji su uticali na razvoj racunara,kao I,nezaobilazni ucesnici u tom razvoju.Naravno,posto su se stvari vremenski preklapale,postoje razna misljenja o redosledu,I o autorima pojedinih pronalazaka ,tako da je mogucno,u drugoj literaturi naici I na malo drugaciji opis dogadjaja.

Istorijat razvoja računara

-U razvoju racunara znacajna su cetiri momenta:-pamcenje rezultata -mehanizacija procesa racunanja -odvajanje unosenja podataka I automatizacija procesa racunanja-opstije koriscenje masine primenom programa

  -Jedno od prvih pomagala koje je

sluzilo za pamcenje rezulatata racunanja bio je abakus.Abakus je naziv za grupu slicnih pomagala u racunanju nalik danasnjoj racunaljki.To jeste prva naprava koja ima pokretne delove ali se ne moze smatrati masinom jer pokretni delovi nisu medjusobno povezani I sve operacije izvodi sam korisnik.Abakus pomaze u racunanju ali korisnik ucestvuje u svim detaljima operacije.On se koristio u mnogim delovima sveta I jos je u upotrebi u nekim zemljama.Ne zna se tacno gde je abakus nastao.Abakus nije imao od nastanka svoj danasnji oblik.

-Ocem prve racunske masine koje je

mogla d asabira I da oduzima

unseen brojeve smatra se Blez

Paskal.Ovaj poznati matematicar

naucnik I teolog je u detinjstvu vec

sa 16 godina pomagao svom ocu koji

je bio poreznik u mnogobrojnom

racunanju taksi.Da bi se oslobodio

ovog dosadnog posla poceo je 1642.

godine u svojoj 19. godini da

konstruise masinu za racunanje.

Ova masina je zavrsena posle tri

godine rada I dobila je ime

Paskalina.

-Nemacki naucnik Gotfrid Vilhem

fon Lajbnic izumeo je 1671 racunsku

masinu koja je napravljena 1694.

Godine.Ona je mogla da sabira,a

posle nekih izmena sa se koristi I za

mnozenje uzastopnim

sabiranjem.Lajbnic je smislio

specijalni mehanizam sa koracnim

zubcanikom za unosenje brojeva koji

se sabiraju I taj se mehanizam

koristio do danasnjih dana.

  -Grofica Ada Bajron kci engleskog

pesnika lorda Bajrona,bavila se matematikom I drugim naukama I zainteresovala se za project analiticke masine.Pomagala je u dokumentovanju rada ove masine i aktivno ucestvovala u radu na njoj I finansijski I svojim predlozima.Predvidjala je I opstije mogucnosti koriscenja ove masine za grafiku I komponovanje muzike kao I sire prakticne I naucne promene.Predlozila je plan za izracunavanje Bernulovih brojeva koriscenjem ove masine.Ovaj plan smatra se prvim programom za racunar a ada prvim programerom.U njenu cast jedan programski jezik opste namene je dobio ime ada.

Elektromehanicki racunariVannevar Bush sa saradnicima konstruisao je 1925. godine na Masacuteskom institutu za tehnologiju analogni racunar.Iako je imao elekrticni motor ,ovaj racunar je bio u sustini mehanicka masina.Model je kompletiran 1942. godine I koriscen je prvenstveno za resavanje porcijalnih diferencijalnih jednacina u vojne svrhe.Conrad Zuse zapoceo je 1934. godine u Nemackoj rad na konstrukciji racunarskih masina.Razvio je jednu za drugom racunarske masine z1(mahanicku),z2(elektromehanicku).

Prvi racunarski bag (bug)

Alan M.Turing je 1936,za vreme boravka na univerzitetu Prinston formalizovao notaciju za izracunavanja I prilagodio notaciju algoritama izracunavanju funkcija.Turingova masina je definisana tako da moze da izracuna svaku funkciju cija se vrednost moze izracunati.

Howard H. Aiken zapoceo je 1937. godine izradu doktorske disertacije.Zbog vrlo dugih proracuna poceo je da radi na konstrukciji racunarske masine poznate pod imenom Harvard Mark 1.U ovom projektu mu je pomogla firma IBM kako finansijski tako I sa svojim inzinjerima.Masina je bila zasnovana na elektromagnetnim relejima.Zavrsena je 1944 godine.Imala je ulazni I izlazni uredjaj,memoriju,aritmetiki I upravljacki organ.Ulazni podaci I instrukcije unedeni su pomocu busene papirne trake ili pozicioniranjem prekidaca.Radila je sa dvadesetocifrenim brojevima brzinom od 3 operacije u sekundi.U memorijskoj jedinici moglo je da se uskladisti 60 brojeva.Bila je glomazna .Koristila se do 1959.godine.Prilikom jedne demonstracije masina je prestala da radi.Razlog je bio nocni leptir koji je usao u relej.Odatle potice termin za greske u programima-BAG(BUG)

Elektronski digitalni racunari

Prvi elektronski digitalni racunar projektovao je 1939.godine John J.Atanasoff)uz pomoc svog studenta poslediplomca Kliforda Berija na univerzitetu Ajova.Masina je nazvala ABC.Nije bila nikada kompletirana a projekat je napusten 1942. godine.

Za vreme drugog svetskog rata ukazala se potreba za izradom balistickih tablica za nove vrste artiljerijskih oruzja.U tu svrhu angazovani su brojni studenti I sluzbenici koji su za izracunavanje koristili analogne racunare I kalkulatore.Ubrzo je zakljuceno da na taj nacin posao ne moze da zavrsi ni brzo,ni tacno,pa je 1942. godine angazovan tim sa univerziteta Pensilvanija ,da napravi racunar za automatsko izracunavanje balistickih podataka.Projekat je ENIAC.

ENIAC je bio prvi uspesan elektronski racunar opste namene.Kod njega program nije bio uskladisten u centralnojo memoriji,ali je mogao da izvodi operacije elektronskom brzinom.Masina je programirana da izvrsava operacije ukljucivanjem I iskljucivanjem kablova I prekidaca a prema potrebi I prelemljivanja zica sto je trajalo I nekoliko dana kada je racunar reprogramiran za resavanja novog problema .

ENIAC(Electronic Numerical Integrator And Computer)

EDVAC