INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

Profesor Visoke škole stukovnih studija za obrazovanje vaspitaĉa i trenera - Subotica

Dr Slavoljub Hilĉenko, instrukcioni dizajner

INFORMATIKA ZA VASPITAĈE (udžbenik za studente Strukovnih vaspitačkih škola)

Recezenti

Prof. dr. sc. Wojciech Walat (Poljska) Prof. dr Kosta Voskresenski (Srbija)

Prof. dr. sc. Jasminka Zloković (Hrvatska)

Lektor i korektor Mira Morić, prof., Igor Hilĉenko

Tehnički urednik Maša Hilĉenko

Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Vojo Kovaĉević

Za izdavača

Doc. dr Veselin Bunĉić

Štampa ‟‟VISIONS‟‟ Subotica

Na osnovu odluke Nauĉno-nastavnog veća Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitaĉa i trenera u Subotici od 2011. god, odobrava se upotreba ovog udţbenika u nastavi.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

004 (075.8)

HILĈENKO, Slavoljub

Informatika za vaspitaĉe : (udţbenik za studente Strukovnih vaspitaĉkih škola) / Slavoljub Hilĉenko. -

Subotica: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaĉa i trenera, 2011 (Subotica:

Visions. - 308 str.: ilustr.; 30cm

Tiraţ: 300. - Bibliografija.

ISBN 978-86-87893-13-9

a) Informatika

COBISS.SR-ID 262569991

SADRŢAJ

UVODNA REĈ (str. 5)

1. INFORMATIKA I RAĈUNARSTVO U PREDŠKOLSKOM VASPITANJU .............................................................. (str. 7)

1.1. Osnovni pojmovi i definicije (str. 13) 1.2. Informatika (str. 13) 1.3. Informatika u obrazovanju (str. 14)

2. RAZVOJ RAĈUNARA KROZ ISTORIJU .................................................. (str. 27)

2.1. Rana pomagala za raĉunanje (str. 27) 2.2. Mehaniĉke mašine za raĉunanje (str. 29) 2.3. Elektronski raĉunar (str. 32)

3. RAĈUNARSKI SISTEMI ........................................................................... (str. 43)

3.1. Struktura hardvera raĉunarskog sistema (str. 43) 3.2. Raĉunarski softver (str. 49) 3.3. Naĉin korišćenja raĉunara i mere zaštite (str. 59)

4. KONFIGURACIJA ELEKTRONSKOG RAĈUNARA ................................ (str. 65)

4.1. Komponente raĉunarskog hardvera (str. 65) 5. STRUKTURA OPERATIVNOG SISTEMA ................................................ (str. 83)

5.1. Struktura operativnog sistema (str. 84) 5.2. Organizacija skladištenja podataka na disku (str. 85) 5.3. Rad sa operativnim sistemom (str. 89) 5.4. Tastatura (str. 90)

6. MS WINDOWS 7 ....................................................................................... (str. 97)

6.1. MS DOS (str. 97) 6.2. MS Windows (str. 98) 6.3. Operativni sistem MS Windows 7 (str. 100)

7. MICROSOFT OFFICE: Word 2010 ................................................... (str. 139) 8. WINDOWS, POMOĆNI PROGRAM – Paint ...................................... (str. 169)

8.1. Paint (str. 169) 8.2. Corel Draw (str. 177) 8.3. Photo Shop (str. 180)

9. MICROSOFT OFFICE: PowerPoint 2010 .............................................. (str. 183) 10. MULTIMEDIJA ........................................................................................ (str. 203) 11. MICROSOFT OFFICE: Excel 2010 ......................................................... (str. 211) 12. INTERNET ............................................................................................... (str. 229)

13. TEORIJA INFORMACIJA ....................................................................... (str. 243)

14. PERSPEKTIVE INFORMATIZACIJE VASPITANJA I OBRAZOVANJA ........................................................... (str. 251)

15. PRILOZI ................................................................................................... (str. 259)

1. Primer animiranog filma kao didaktiĉkog modela uĉenja matematiĉkih pojmova u vrtiću, SirIKT 2011, Interlacing Education and Research with ICT, Kranjska Gora, Konferencija didaktiĉkih pristupa e-kompetentnih uĉitelja/vaspitaĉa, Zbornik radova str. 353-358. (str. 259)

2. Multimedijalni omnibus – ili pet didaktiĉko-metodiĉkih primera primene raĉunara u razrednoj nastavi, SirIKT 2010, Interlacing Education and Research with ICT, Kranjska Gora, Slovenia, Zbornik radova, str. 65-73. (str. 266) 3. Mišljenje uĉitelja o uĉenju geometrijskih oblika putem animiranog filma u razrednoj nastavi, meĊunarodna konferencija: ‟‟MeĊunarodne godine mladih: DIJALOG i uzajamnog razumevanja‟‟, 5-6. maj 2011. godine, Pedagoški fakultet, Univerzitet u Mariboru, Slovenija, organizovan u saradnji sa OŠ Ruše; Austria: Forschung und Wissenschaft, Erziehungwissenschaft, Band 11, LIT, seite 64–69. (str. 276) 4. Informaciona tehnologija u funkciji pomoći uĉenja dece sa posebnim potrebama, deo studentskog diplomskog rada. (str. 283) 5. Brojevni sistemi (str. 300)

16. LITERATURA ..................................................................................... (str. 303) 17. KORISNE ADRESE ........................................................................... (str. 307)

INFORMATIKA ZA VASPITAĈE

5 Visoka škola strukovnih studija za vaspitaĉe i trenere - Subotica

UVODNA REĈ

Društvo u kojem danas ţivimo i radimo nosi atribut ‟‟savremeno‟‟. Ta osobina bi trebalo da krasi i sve naše predškolske ustanove i njene vaspitaĉe. Ovaj zahtev je bio od presudnog znaĉaja i za uvoĊenje predmeta INFORMATIKA I RAĈUNARSTVO (IR) na strukovnim studijama za obrazovanje vaspitaĉa i trenera. Akcenat predmeta IR odnosi se na praktiĉan pristup u radu na raĉunaru kojim su objedinjeni svi segmenti informatike. Sadrţine udţbenika se meĊusobno nadovezuju i proţimaju s ciljem da pruţe saznanja preko potrebna ‟‟savremenom‟‟, kvalitetnom i dobro osposobljenom vaspitaĉu. Gotovo da nema oblasti ljudskog delovanja u kojima IR nisu ostvarili revolucionarna dostignuća, utiĉući tako presudno i na stvaranje novih društvenih i globalnih odnosa, ali i ponašanje svakog pojedinca. U sagledavanju te interakcije uoĉavaju se dva suprotstavljena gledišta, a razlikuju se po tome da li u njima preovladava optimizam ili pesimizam. IzmeĊu jednostavnosti i krajnosti utopijskih koncepata realnost je mnogo sloţenija. Dakle, govorimo o povoljnim i nepovoljnim uticajima IR na ĉoveka.

Afirmativni uticaji su, pre svega, posledica niza pojava koje doprinose kvalitetnijem komuniciranju izmeĊu grupa i pojedinaca. Informaciona tehnologija (IT) saţima prostor i vreme kroz brz i prostorno neograniĉen pristup informacijama, odnosno, raznim vrstama znanja, uz mogućnost novog tipa informacione i komunikacione povezanosti pojedinaca. Zahvaljujući savremenoj IT ĉovek moţe koristiti informacione procese, kako bi postao samosvesniji i kako bi ostvario veću slobodu izbora u raznim ţivotnim situacijama. Dostupnost raznovrsnih informacija i sveobuhvatna komunikaciona povezanost ĉine pojedinca nezavisnim, jer su informacioni monopoli ĉest naĉin upravljanja ljudima. Informacioni procesi omogućuju brz napredak, razvoj spoznaje i celovit razvoj kreativne liĉnosti. Uticaj IT na društvene organizacije i grupe pokazuje sliĉne prednosti kao i njen uticaj na pojedinca.

Neafirmativni uticaji se, najpre, ogledaju u informacionoj preopterećenosti zbog ogromnog porasta koliĉine dostupnih informacija. Ljudske su sposobnosti primanja informacija ograniĉene (Mayer, 2005), a povećan pritisak u tom smislu izaziva psihiĉke poremećaje, stres, zavisnost i frustracije. IT moţe biti sredstvo ugroţavanja privatnosti, manipulacije i zloupotrebe svake vrste. Najrazvijenija su društva već duboko suoĉena s tim problemima. Manipulacija medijima, komunikacijama, kontrola oblikovanja, izbora i tokova informacija prisutni su i u društvima s dugom demokratskom tradicijom. Posredno komuniciranje, bez neposrednog meĊuljudskog kontakta, raĊa preteranu izolaciju, individualizaciju i otuĊenost jer je dehumanizovano (‟‟društvene i socijalne mreţe‟‟ tipa Facebook, Twitter...). U prirodnoj, neposrednoj komunikaciji samo se deo informacija prenosi reĉima, a to je ono što ljude ĉini društvenim bićima. Na nivou društva ili manjih društvenih grupa, isto tako moţe doći do pojaĉane otuĊenosti, manipulacije, pa i do uzajamnog sukoba grupa u organizaciji. Primena informacione i telekomunikacione tehnologije nudi rešenja nekih problema današnjice, ali i radikalne izmene pojedinih društvenih procesa (WikiLeaks). Poseban vid njihovog uticaja danas se ogleda kroz globalizacione procese jer su ove tehnologije infrastrukturne za te procese. Iako se katkada globalizacija istiĉe kao ekonomski fenomen, ona je mnogo sloţenija i utiĉe



na brojna druga podruĉja ţivota pojedinca i društva. Posebno je bitno istaknuti njihove kulturološke uticaje koji seţu do kreiranja potpuno novih kulturnih vrednosti.

Informatiĉko je obrazovanje postalo imperativ ĉoveka savremenog doba, pa je u skladu s tim i uobliĉen sadrţaj ovoga predmeta. Udţbenik je nastao kao rezultat dugogodišnjeg iskustva i usavršavanja u oblastima informatiĉkih predmeta, a namenjen je, kao pomoć u savladavanju neophodnih sadrţaja primenjene informatike, studentima Visokih škola strukovnih studija, budućim vaspitaĉima predškolskih ustanova.

Sadrţine udţbenika Informatika za vaspitaĉe proverene su kroz inostranu praksu i iskustva, te verifikovane i u našim uslovima. Udţbenik je iznedren na temelju višegodišnjeg struĉnog i nauĉnog usavršavanja i istraţivanja; prouĉavanja dostupne domaće i inostrane literature, izvoĊenja nastave predmeta Informatika i raĉunarstvo, Obrazovna tehnologija, Grafiĉki dizajn, Animacije i uĉenje na raĉunaru, Primena raĉunara u vrtićima, Od igraĉke do raĉunara, razvoju animiranih filmova i projektovanja obrazovnog softvera. U sebi objedinjuje i uopštavanja nastala na temelju empirijskih, doktorskih, magistarskih i diplomskih radova studenata većeg broja fakulteta i viših škola. U ovom drugom izdanju izvršene se odreĊene korekcije, izmene i dopune u skladu sa razvojem IT i napretkom harversko-softverskih komponenti za potrebe budućih vaspitaĉa na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitaĉa i trenera u Subotici.

U udţbeniku su izloţeni i praktiĉni primeri primene raĉunara u radu sa predškolskom decom, uĉenicima razredne nastave i decom sa posebnim potrebama. Nadalje, naznaĉena su i neka znaĉajna pitanja budućnosti obrazovanja jer se savremeni civilizacioni tokovi kreću u smeru novog informatiĉkog društva, ‟‟društva znanja‟‟, pa se postavljena pitanja uticaja informatike i IT na obrazovanje, pre svega, odnose na vaspitanje i uĉenje.



TEME 1. INFORMATIKA I RAĈUNARSTVO U PREDŠKOLSKOM VASPITANJU

1.1. Osnovni pojmovi i definicije 1.2. Informatika 1.3. Informatika u obrazovanju

1. INFORMATIKA I RAĈUNARSTVO U PREDŠKOLSKOM VASPITANJU

Informaciona i komunikaciona tehnologija omogućavaju prenos i upotrebu svih vrsta informacija, te predstavljaju najprodornije ''sverazvojne'' tehnologije današnjice i temelj su ekonomije, društva, vaspitanja i obrazovanja 21. veka. Ove tehnologije su ‟‟generator‟‟ promena u svim sferama društva. One nalazе primene u privrednim granama, podruĉjima nauke i podloga su za uspešno delovanje vaspitanja i obrazovanja. Jednostavan pristup informacijama i znanju omogućuje kvalitetno obrazovanje. Udaljenost više nije prepreka za komunikaciju i uĉenje. Ove tehnologije su preduslov za kreativnu i

svrsishodnu upotrebu znanja. Znanje i inteligentno korišćenje informacija postaju kljuĉni ĉinioci novog privrednog sistema, te se umesto naziva informatiĉko društvo, sve više upotrebljava termin društvo znanja. Uspešno delovanje u društvu znanja, zahteva od svakog pojedinca kontinuirano obnavljanje i proširivanje znanja. Uticaji ovih tehnologija na razvoj ĉoveĉanstva biće višestruko znaĉajniji od uticaja tehnologija iz prošlosti. Današnja primena raĉunara i mreţa samo je poĉetna faza perioda sveprisutne informacione i komunikacione tehnologije koja se menja pred našim oĉima.

E-learning je oblik obrazovanja koji poprima sve veće razmere u vaspitno-

obrazovnom procesu u svetu. Zahvaljujući svojim glavnim ĉiniocima - vremenskoj i geografskoj fleksibilnosti, e-learning donosi novi kvalitet u obrazovni proces, otvarajući nove mogućnosti razmene mišljenja, znanja i iskustava. Za optimalnu primenu e-obrazovanja potreban je i adekvatan softver. CARNet svojim korisnicima omogućava korišćenje programa za kreiranje nastave; WebCT (Web Course Tool) je softverski alat namenjen e-learning-u, a pre svega odrţavanju nastave na daljinu. Alat takode moţe posluţiti kao dopuna nastavi u uĉionici. Razvijen je na Univerzitetu Britisch Columbia u Kanadi. Istraţivanja ukazuju da WebCT zadovoljava najviše

mixie

Highlight

mixie

Highlight

mixie

Highlight

mixie

Highlight

mixie

Textbox

mixie

Highlight



kriterijume u izradi i odrţavanju nastave na daljinu. Predznanja potrebna potencijalnim korisnicima ovoga alata su: osnove korišćenja raĉunara, poznavanje koncepta rada u okruţenju interneta i osnovnih internet servisa. Redovnom nabavkom elektronskih ĉasopisa i online baza osigurava pristup najrelevantnijim bazama podataka iz niza nauĉnih podruĉja koji sistem, organizaciju i preglednost ĉine nezaobilaznim izvorom objektivnih informacija.

Globalizacija u kojoj internet ima vaţnu ulogu uticala je na strukturiranje obrazovnih sistema i realizaciju procesa uĉenja. Koncept uĉenja na daljinu (engl. distant learning) danas je tema o kojoj, ne samo da se naširoko raspravlja, nego je to i globalni projekat na ĉijem se oţivotvorenju intenzivno radi. Javljaju se potpuno izmenjeni oblici pruţanja obrazovnih usluga preko interneta i brojne nove organizacije koje se time bave kao svojom osnovnom preokupacijom. U jednoj od vodećih svetskih informatiĉkih kompaniji današnjice, Microsoftu, pokrenuta je inicijativa za osnivanje globalnog virtualnog univerziteta na koji bi se mogao ‟‟upisati‟‟ ko god ţeli i uĉiti ono što ţeli, metodama koje će sam izabrati i dinamikom koja mu najviše odgovara.

Uĉenje na daljinu kao koncept nudi privlaĉna rešenja i za bogate i za krajnje siromašne sredine; ono što je bitno: smanjuje potrebe za ulaganjem kapitala u obrazovnu infrastrukturu, uz istovremeno ostvarivanje boljih edukativnih uĉinaka te, na kraju, donosi sa sobom potpuno nove elemente demokratije i zadovoljavanja jednog od osnovnih ljudskih prava - prava na obrazovanje.

Informaciona i komunikaciona tehnologija će sasvim sigurno snaţno obeleţiti period sledećih nekoliko desetleća. Obrazovni sistem mora osposobiti za ţivot u društvu znanja mlade koji se danas nalaze u vrtićima, osnovnim i srednjim školama kao i one koji će tek ući u sistem redovnog školovanja. Nadalje, obrazovni se sistem mora suoĉiti s ĉinjenicom da je uĉenike neophodno pripremiti za celoţivotno uĉenje koje se nameće kao nuţan preduslov uspešnog delovanja u budućem društvu znanja. Posebnu paţnju treba posvetiti obrazovnim programima koji razvijaju i stimulišu kreativnost od najmlaĊeg uzrasta.

Kakav je znaĉaj raĉunara i video igara? Prikladno korišćenje raĉunara moţe poboljšati deĉje kognitivne i socijalne veštine, npr. kreativnu igru, uĉenje ovladavanjem veština, rešavanje problema, konverzaciju. Već za decu doba od 3 ili 4 godine postoje prikladni raĉunarski programi. Deca vole saraĊivati meĊusobno dok rade na raĉunaru i pri tom komuniciraju. To se odnosi na decu ranog školskog uzrasta (koja znaju ĉitati i pisati). Raĉunar kao medij omogućava iskustveno uĉenje, istraţivaĉko i otvoreno, a moţe biti i koristan alat za razne namene. Moţe poboljšati sposobnosti planiranja i rešavanja problema. Moţe pomoći deci u motivaciji za postizanjem vaspitno-obrazovih ciljeva, kao i u razvoju stvaralaštva.

Deca koja se igraju uobiĉajenim igraĉkama, npr. LEGO kockama, zamišljaju konkretne stvari realnog sveta (dve kockice sloţene jedna preko druge su avion itd.) i time razvijaju maštu i apstrahovanje stvarnog sveta njihovim supstitucijama. Znamo da je to vaţna delatnost (npr. za poĉetno formiranje matematiĉkih pojmova - jedna je od kljuĉnih delatnosti), dok deca koja se igraju na raĉunaru dobijaju gotovu i dovršenu situaciju koju treba razmišljanjem i brzim refleksima razrešiti. Kocke bi mogle više razviti maštu, a raĉunar misaonu inteligenciju, pa se pitamo kojim će se karakteristikama deteta i društva ta promena u odrastanju reflektovati.

Od deĉjih vrtića oĉekuje se zaista puno. Deca bi trebalo da se igraju, budu kreativna, uĉe… Ona treba da sviraju, crtaju, meĊusobno se druţe, a da pri tom ostanu zdrava i srećna. U svemu tome sada se pojavljuju i informatiĉki pedagozi koji ţele da deca budu pripremljena i za raĉunare, da budu, kako se to danas kaţe,

mixie

Highlight



‟‟raĉunarski kompetentna‟‟. S pravom se moţemo pitati je li time preĊena granica naših zahteva prema deci u vrtiću. Ţele li i mogu li vaspitaĉi uopše sprovesti sva ta oĉekivanja? Iako je deĉji svet danas i te kako obeleţen elektronskim medijima, kod dece predškolskog uzrasta, ipak, ne bi trebalo govoriti o raĉunarskom detinjstvu. Kod njih se javlja potreba upoznavanja okoline i prirode, druţenja sa drugom decom, a roditelji, braća, sestre i vaspitaĉi predstavljaju u njihovom ţivotu najvaţnije osobe.

Uprkos svim tim zapaţanjima i realnosti, medijsko vaspitanje mora postati sastavni deo rada u vrtiću. Danas deca, uzrasta od tri do šest godina, ţive s radio i TV prijemnikom, CD i DVD plejerom, a neka već imaju i iskustva u pogledu raĉunara. Njihovi doţivljaji i spoznaje raĉunara sastavni su deo svakodnevice, a i u vrtiću se o tome ĉesto razgovara (izborni predmet na strukovnim studijama, Primena raĉunara u vrtiću). Pre svega, moramo naše stajalište temeljiti na ĉinjenici da će u budućnosti deĉji svet biti još više obeleţen raĉunarima, pa je stoga nuţan pedagoški zadatak pripremiti ih za to vreme. Relativno noviji pojam raĉunarske kompetencije sadrţi poimanje sposobnosti i spremnosti pojedinca da moţe samostalno i kompetentno koristiti raĉunar. Ako ţelimo da deca nauĉe smisleno i odgovorno koristiti raĉunar, tada moramo razvijati, ne samo odgovarajuće didaktiĉke modele, nego im valja ponuditi brojne naĉine kako bi raĉunar praktiĉno upoznala i tako prikupila konkretna iskustva. Osnova je svega, meĊutim, kako u vrtiću koristiti raĉunar, a da to deci koristi za njihov razvoj, za proširenje njihovih sposobnosti, kako bi viĊeno i doţivljeno mogla preraditi za svoje ţivotne potrebe. Uz to je bitno postaviti i jedno praktiĉno pitanje: kako su vrtići danas opremljeni i koje uopše mogućnosti postoje da bi se raĉunari mogli upoznati, uglavnom kroz igru. Vaţno je još u predškolskoj dobi upoznati njihovu zabavnu i korisnu stranu, ali ujedno i mane i granice kako bi ih kasnije mogli procenjivati na drugaĉiji naĉin, osloboĊeni ustaljene mistifikacije raĉunara (Nadrljanski, 2007).

Raĉunari su i velika podrška deci s posebnim potrebama. Integrisana nastava i integrisano vaspitanje pruţaju hendikepiranoj i nehendikepiranoj deci mogućnost zajedniĉkih iskustava u uĉenju (inkluzivna nastava). Deca s potrebom posebnog pedagoškog podsticaja mogu se integrativno poduĉavati uz primenu raĉunara. U tom je smislu koncipiran i ovaj udţbenik u kojem izloţene sadrţine predstavljaju temeljnu osnovu za osposobljavanje vaspitaĉa za primenu raĉunara u vaspitno-obrazovnom radu i drugim aktivnostima u njihovoj delatnosti. Ovo je uvod u svet raĉunara. Pripremamo se za snalaţenje s podacima u digitalnom obliku. Raĉunare upotrebljavamo kao pomoć u igri, uĉenju, podsticanju razvoja logiĉkog mišljenja, likovnom, muziĉkom i jeziĉkom izraţavanju, ali i kao sredstvo u razvoju manipulativne spretnosti ruku dece. Upoznajemo se s internetom i delom njegovih mogućnosti. To se odnosi na sledeće sadrţine: Delovi personalnog raĉunara Hardver - pojmovi MBO, CPU, RAM, PCI, AGP, PS/2, COM, LPT, USB, UTP i njihova primena, slaganje konfiguracija raĉunara, pojam upravljaĉkog programa, dodavanje novih hardverskih komponenata (npr. zvuĉne kartice). Softver Proces instalacije i deinstalacije štampaĉa, instalacija operativnog sistema Windows 7, instalacija Office paketa, antivirusnog programa, programa za kompresovanje-dekompresovanje podataka (Zip), Acrobat Readera, instaliranje fontova, konvertora iz jednog u drugo pismo...



Prilagodjavanje Windows okruţenja Rukovanje s više programa (Task Manager), dodavanje/uklanjanje Windows komponenata (npr. Gadgets), podešavanje parametara miša (Control Panel > Mouse), izgled prozora (Personalization), regionalne postavke (Region and Language), višekorisniĉki naĉin rada na raĉunaru (User Accounts), podešavanje laptopa sa jednog mesta (Windows Mobility Center). Odrţavanje sistema Backup - stvaranje sigurnosnih kopija, Disk Defragmenter - optimizacija rada sistema, Disk Cleanup - ĉišćenje nepotrebnih podataka, pokretanje antivirusnih programa, Update definicija virusa. Mreţe Osnovni pojmovi: LAN, WAN, hardversko spajanje raĉunara, (router), protokol - TCP/IP, NETBeui, pojam sharinga, imenovanje raĉunara, IP adresiranje, razmena podataka u mreţi. Pišete li dopise, molbe, ponude, raĉune, omote - MS Word, radite li rasporede, izveštaje, proraĉune, grafikone - MS Excel, ţelite li komunicirati s ljudima preko raĉunara (Skype), organizovati sastanke, podsetnike i vlastito radno vreme - MS Outlook, bavite li se prezentacijom proizvoda, usluga, ili ste obavezni prezentovati poslovanje kompanije - MS PowerPoint, ţelite li koristiti mogućnosti najveće svetske raĉunarske mreţe - internet, zanima li vas kako kreirati vlastite aplikacije - Osnove programiranja. MICROSOFT Word ObraĊuju se sledeća podruĉja paket aplikacija OFFICE, rad s aplikacijom WORD koji obuhvata: obradu teksta, rad sa pasusima (paragraf), umetanje (silbola, slika, grafika, specijalnih slova i drugih dokumenata) unutar stranice, izradu tabela, rad sa slikama, postavljanje i rad u kolonama, rad s bazama podataka - za slanje i izradu kataloga, pisama, nalepnica ‟‟mail merge‟‟, stilova tekstova.

MICROSOFT Excel ObraĊuje rad s aplikacijom EXCEL (tabelarnim kalkulatorom), rad s ćelijama i podruĉjima ćelija, rad s radnim listovima i automatsko popunjavanje (sorting), formule, funkcije, grafikoni, grafiĉki objekti, rad s predlošcima, dokumentima, radnim listovima i sveskama. MICROSOFT PowerPoint Izlaganje uz prikaz prezentovanog, najupeĉatljiviji je oblik obrazovne komunikacije. PowerPoint predstavlja noviji pristup upravo takvim obrazovnim zahtevima kreiranjem multimedijalnih prezentacije preko interaktivnih i vrtuelnih slajdova. INTERNET Obuhvata osnovne pojmove kao što su: spajanje na internet, pregledavanje globalne mreţe (www-a), pretraţivanje interneta, korišćenje elektronske pošte (e-mail), zaštita od virusa, te uopšte sigurnost na internetu, ali i nadzor roditelja nad upotrebom interneta od strane dece (Parental Controls). Poduĉavanjem o internetu trebalo bi uspostaviti opšte postavke o pretraţivanju, ali i dati korisne informacije kao



što je rešavanje problema primanja nepoţeljne pošte (Internet Properties > Security). Korisnike treba obavestiti da informacije prikupljene internetom treba uzeti s oprezom. Ko god koristi internet kao izvor informacija, mora im pristupati kritiĉki. Knjige na policama knjiţara i ĉlanci u štampanim medijima prošli su recenzije merodavnih struĉnjaka. Takva kontrola kvaliteta ne postoji nuţno i na internetu. Softver za najmlaĊe To je softver za decu koja ne znaju ĉitati, ni pisati. Program Magic Desktop (http://www.magicdesktop.com/en/) i Magic Mail omogućuje i deci koja ne znaju ĉitati i pisati korišćenje elektronske pošte i uţivanje u videoigricama, a da ne poremete rad raĉunara. Kada šalju ili primaju elektronsku poštu, umesto teksta, deca koriste sliĉice i ikonice. Prvo kliknu ikonicu na kojoj je papagaj. To aktivira snimanje zvuka pa dete moţe poruku usmeno saopštiti. Zvuĉna se datoteka tada automatski kompresuje da bi se brţe i lakše poslala. Zatim treba pritisnuti ikonicu na kojoj je lik primaoca; to moţe biti baka, prijatelj, prijateljica, mama/tata na poslu... i poruka je poslata.

Program, takoĊe, nudi mogućnost crtanja. Deca koja ne znaju pisati jednostavno mogu nacrtati svoju poruku. A kad dete završi s porukama, program mu daje igrice i zabavne sadrţaje koji odgovaraju mlaĊoj deci. Iz tog magiĉnog programa deca ne mogu preći u ostale programe, niti mogu zamrznuti raĉunar jer je program otporan na bezbrojna klikanja mišem. Na ikonicu se moţe kliknuti jednom ili petnaest puta, ona će reagovati isto - otvoriće samo traţeni sadrţaj. MlaĊa deca pokazuju zanimanje za sve što ih okruţuje. Da bi se njihova interesovanja zadovoljila, te dodatno razvijala, treba osmisliti raĉunarsku radionicu. Raĉunarska radionica uvodi dete u virtualni svet. Uz pomoć raĉunarskih edukativnih programa dete uĉi kako ukljuĉiti i iskljuĉiti raĉunar, kako rukovati mišem, kako ući u program i izaći iz njega, te na kraju, kako se snaći u pojedinim programima. Deca, naime, kroz jednostavne edukativne programe prilagoĊene njihovom uzrastu, vrlo



lako pamte kako se koristiti raĉunar. Takvi edukativni programi naroĉito obogaćuju detetovo znanje jer se temelje na povezivanju pojmova iz prirode i društva, pa se na njima posebno insistira kod predškolaca, kako bi se što bolje pripremili za školu. Na taj naĉin razvija se i stabilnost paţnje i koncentracije, što je naroĉito vaţno za decu koja polaze u školu.



1. 1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE

IzmeĊu pojma i definicije bitna je razlika: definicija je ono što predstavlja neki fenomen, a pojam upućuje na naĉin gledanja, odnosno, naĉin interpretacije fenomena. Pri odreĊivanju informatike, koristićemo se nekim definicijama tog pojma jer, kao i za brojne druge savremene nauke, ne postoji jedna opšteprihvaćena definicija.

1.2. INFORMATIKA

Reĉ informatika (franc. informatique) nastala je spajanjem delova dve francuske reĉi INFORMATION i AUTOMATIQUE, a tu je sloţenicu stvorio francuski inţenjer Filip Dreiffus (1962). MeĊutim, odreĊenje pojma informatike dosta je sloţeno. Informatika se u pojedinim zemljama razliĉito shvata i tumaĉi. U Francuskoj je, npr. informatika sinonim za automatsku obradu podataka, u Nemaĉkoj se pod tim nazivom uglavnom podrazumeva nauka o raĉunarima, dok se u ruskoj literaturi naziv informatika koristi u smislu integralne nauke o informacijama, odnosno, nauke koja prouĉava strukturu i svojstva nauĉnih informacija i zakonitosti u informaciono-dokumentacionoj delatnosti. U anglo-ameriĉkoj literaturi dominira pojam informacione nauke (engl. informatics od 1972). Treba naglasiti da se pojam informacione nauke razlikuje jer se ne ograniĉava samo na nauĉne informacije, već obuhvata prouĉavanje informacija iz svih podruĉja ljudske delatnosti. Osim naziva informatika i informaciona nauka pojavio se i naziv informatologija (Teţak, B, 1969) koji predstavlja tzv. e-t-a-k-s-a kompleks i oznaĉava teoriju i praksu emisije, transmisije, akumulacije, selekcije i apsorpcije informacije. Kod nas se podjednako koriste termini informatika i informaciona nauka, iako neki autori, mahom praktiĉari, informatiku shvataju prvenstveno kao raĉunarsku problematiku obrade podataka, dok se, po nekim shvatanjima, informatiĉka nauka odnosi na nauĉnu disciplinu o informacijama i informacionim sistemima. Za informatiku se kaţe da je još uvek nova - mlada nauka, a to znaĉi da se javljaju i velike razlike u interpretaciji i definiciji njenog predmeta, podruĉja, ciljeva i zadataka. Pod pojmom informatika se podrazumeva nauka koja se bavi prikupljanjem, prenosom, obradom i skladištenjem podataka, te korišćenjem informacija. Informatika kao nauka se ogleda u tri nauĉna podruĉja:

u podruĉju informatičke tehnologije;

u podruĉju dokumentaristike i pretraživanja informacija i

u podruĉju komunikacione nauke.

Sve one zajedno se smatraju kljuĉnim radnim ishodištima i teorijskim izvorima informacionih nauka. Zbog toga što ne postoji opšta saglasnost oko definicije informatike, navešćemo neke od njih kako bi se jasnije sagledao njen predmet, podruĉje, ciljevi i zadaci. 1. Informatika je nauka koja istražuje svojstva i ponašanje informacija, snage koje upravljaju protokom informacija i sredstva za obradu podataka optimalne dostupnosti i upotrebljivosti. Ti procesi uključuju nastajanje, diseminaciju, prikupljanje,

mixie

Highlight

mixie

Highlight

mixie

Highlight

mixie

Highlight

mixie

Highlight



organizaciju, skladištenje, pretraživanje, interpretaciju i upotrebu informacija. Područje je srodno (ili izvedeno iz) matematici, logici, lingvistici, psihologiji, kompjuterskoj tehnologiji, operacionim istraživanjima, grafičkim veštinama, komunikacijama, bibliotekarskoj nauci, upravljanju i nekim drugim područjima. To je jedna od najstarijih i ujedno najprihvaćenijih definicija iz 1961. postavljena u SAD-u - The Georgia Institute of Technology.

Francuska akademija nauka informatiku je 1966. definisala na sledeći naĉin. 2. Nauka o racionalnoj obradi informacija, pre svega pomoću automatskih mašina, tako da se informacija smatra nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u području tehnike, ekonomije i drugih društvenih nauka.

Za kompleksnije sagledavanje suštine i znaĉaja informatike mogu posluţiti i sedeće definicije. 3. Informatika je nauka čiji su domet i metoda vezani za teorijske i praktične radove na području logike, matematike, lingvistike, formalne gramatike kao i za savremene računare. Informatika se bavi: metodologijom algoritamskog rešavanja problema, analizom i reorganizacijom postojećih informacionih siistema, strukturiranim programiranjem i primenom programskih jezika za programiranje računara. 4. Informatika se mora usmeriti na sve vidljive činjenice i dogaĎaje koji se odnose na informacije. Tako, informatika mora biti organizovani korpus znanja, zasnovan na načelima koja tumače u osnovnim crtama i formulišu uslove pod kojima se javljaju činjenice i dogaĎaji, a koji se odnose na stvaranje, obradu i korišćenje informacija.

Za cilj informatike uzima se kontekst ljudske komunikacije i pri tom se navodi šta je njena svrha. 5. Njena svrha je unaprediti razmenu informacija meĎu ljudima.

U novije vreme se zastupa stajalište da se informatika mora baviti prouĉavanjem opštih zakona svih komunikacionih procesa, od formalnih do neformalnih. Na osnovu svega reĉenog, informatiku moţemo shvatiti kao nauku koja ima za predmet proizvodnju informacija, konstrukciju i funkcionisanje informacionih sistema, te njihovu konkretnu primenu u konkretnoj realnosti, a u okviru unapred datih ciljeva.

Na osnovi izloţenog, informatika ima danas, a i u budućnosti će imati, nezamenjivu ulogu jer omogućava pomoću raĉunara i komunikacione tehnologije povećavanje delotvornosti ljudskoga rada. Informatika ima ogromnu vaţnost u obrazovnoj delatnosti. Zbog toga smo tu specifiĉnu primenu informatike i nazvali informatika u obrazovanju.

1. 3. INFORMATIKA U OBRAZOVANJU

Informatika u obrazovanju bavi se fenomenom informacije kao osnovom saznajnog procesa i informacionim sistemima u nastavi, uĉenju, školi, vrtiću i drugim delatnostima u obrazovanju, pomoću raĉunara. U obrazovnom sistemu (uĉenici) deca, pre svega, u potpunosti moraju upoznati sve oblike mehanizama spoznavanja u procesu rešavanja problema, naĉine akumuliranja znanja i stvaranja strategija za proces odluĉivanja, te tehnike njihovog sprovoĊenja pomoću informatike u obrazovanju i njima ovladati. Osnovno je obeleţje savremenoga doba da ideje, znanje i informacija postaju strateški i aktivni resursi preobraţaja i razvoja društva, jednako kao što su to za industrijsko društvo bili ljudski rad i kapital. Kljuĉna

mixie

Highlight



kategorija za društvo postaje, dakle, snaga njegovog temeljnog istraţivanja, nauke i tehnoloških dostignuća, što se stvara u školama, na fakultetima i u istraţivaĉkim laboratorijama. Informacija je relativno nov pojam sa nauĉnog stajališta, a zapravo je najstarije obeleţje ljudske civilizacije, odnosno, ĉoveka. U informatici su osnovni pojmovi informacija kao fenomen i komunikacija kao proces. Opšta predstava tih pojmova je poznata, ali njihova nauĉna utemeljenost i interpretacija pripadaju informatiĉkoj nauci. Informacija i komunikacija postali su predmet nauĉnog interesa pojavom knjige The Mathematical Theory of Communication Shannona i Weavera (1949). Pri tom, informacija je postala relevantan pojam za sve nauke koje se bave simboliĉkom komunikacijom u rasponu od matematike do raĉunarstva, ili od logike do lingvistike, odnosno, od elektronike do bibliotekarstva, od humanistiĉkih nauka i umetnosti do dokumentaristike, ali i od društvenih nauka do medicine i dr. To je informaciji dalo interdisciplinarnu dimenziju jer je svaka nauka pokušala i još pokušava protumaĉiti taj kompleksan pojam, iako nije sporno da je informacija kompleksna, s brojnim i razliĉitim manifestacijama biološke, fiziĉke i socijalne prirode. Sve to upućuje na ĉinjenicu da pojam informacije nije lako shvatiti ili, preciznije, pojam informacije nije jednostavno tumaĉiti. PoĊimo redom. Informacija je reĉ latinskog porekla in formare i izvorno je znaĉila stavljanje u odreĊenu formu, odnosno, davanje oblika neĉemu, ali je s vremenom menjala prvobitno znaĉenje. Danas je situacija u mnogome sloţenija: veliko zanimanje za fenomen informacije i razliĉiti pristupi tom pojmu onemogućuju jednoznaĉnu i opšteprihvaćenu definiciju informacije. Brojne definicije informacije upućuju na to da je ona predmet zanimanja razliĉitih nauĉnih grana. Naravno, ovde se nećemo baviti studijom informacije, već ćemo radi lakšeg praćenja izlaganja navesti nekoliko definicija informacije. a) ‟‟Informacija se moţe shvatiti kao rezultat delovanja objektivno postojeće realnosti koja je van subjekta saznavanja; s dinamiĉkog gledišta, s gledišta komunikacija, obiĉno se navodi da je informacija saopštavanje znanja, ono što je saopšteno samom objektivnom realnošću, ili što je posredstvom subjekta pošiljaoca saopšteno subjektu primaocu o svom postojanju‟‟. b) ‟‟Ljudi su tvorci i nosioci informacije‟‟. c) ‟‟Informacija mora, pre svega, imati odreĊeni smisao, ona mora biti nosilac znaĉenja.‟‟ d) ‟‟Informacija je sve ono što daje nove podatke ili nove informacije o nekoj ĉinjenici, ili nekom dogaĊaju koji nije bio ranije poznat.‟‟ e) ‟‟Informacije su oni delovi vesti koji za primaoca imaju vrednost novosti i koje mu omogućuju da bolje izvrši svoje zadatke.‟‟ Poruka predstavlja sadrţaj koji se izraţava odreĊenim znacima, odnosno, znacima odreĊenoga izraţajnog koda. Podatak je ĉesto korišćen termin u informatici, pa ćemo taj pojam takoĊe objasniti. Naravno, i u ovom sluĉaju sreće se mnoštvo definicija. Za naše smo potrebe izdvojili sledeće. a) ‟‟Podaci su sirove, nerealizovane ĉinjenice, brojke i dogaĊaji koji se mogu razviti u informacije.‟‟ b) ‟‟Podaci su registrovane ĉinjenice, oznake ili zapaţanja nastala tokom nekog procesa.‟‟ c) ‟‟Podaci ĉine osnovu informacija i daju znanje potrebno za upotrebu informacija.‟‟

mixie

Highlight

mixie

Highlight

mixie

Highlight

mixie

Highlight

mixie

Highlight



d) ‟‟Podaci su ĉinjenice, slike i zvuci koji mogu i ne moraju biti primenjeni, ili korisni za praktiĉnu upotrebu.‟‟ Kodiranje znaĉi pretvaranje znakova iz jedne izraţajne mogućnosti s odreĊenim pravilima u neku drugu izraţajnu mogućnost i prema njenim pravilima izraţavanja. Svaki kod ima svoju zalihu znakova, npr. slova latiniĉne abecede, a cifre dekadnog brojevnog sistema su tipiĉne zalihe znakova koda abecede, odnosno, dekadnog brojevnog sistema. Znak. Vaspitanje i obrazovanje, kao i ostalo društveno komuniciranje, temelji se na znacima. ‟‟Znaci su svi oni fiziĉki i psihiĉki predmeti koji jednom ĉoveku ili grupi ljudi ukazuju na neki drugi predmet i koji stoje i upotrebljavaju se umesto neposrednog opštenja s tim drugim predmetom‟‟. Poznati francuski nauĉnik P. Giro se opredelio za definiciju i funkciju znaka. Po njemu, ‟‟znak je stimulus, tj. ĉulna supstanca ĉiju mentalnu sliku naš duh vezuje za sliku drugog stimulusa koji treba oţiveti u cilju komunikacije‟‟, ili ‟‟znak uvek izraţava nameru saopštiti jedan smisao, a funkcija namere je saopštiti ideje putem poruka‟‟. Znanje je kombinacija instinkta, ideja, pravila i postupaka koji vode akciju i donose odluku. Pojam znanja u teoriji informacija nije neograniĉen pojam, već pokazatelj potrebe šta je subjektu - primaocu korisno znati. Odnosi izmeĊu podatka, informacije i znanja predstavljeni su na slici 1.

Slika 1: Odnosi izmeĊu podatka, informacije i znanja

Ljudi su najvaţnija ţiva bića koja se koriste znakovima u komunikaciji. Naravno, i druga se ţiva bića sluţe znakovima, ali takvi znakovi nemaju sloţenost i razraĊenost koju ima ljudski govor, pisanje, umetnost, razni tehniĉki instrumenti i komunikaciona sredstva. Ljudsku komunikaciju prouĉava posebna nauka - semiologija.

Interpretacija Obuka

Izvršenje

Format Proĉišćavanje

Prikupljanje

podaci informacije rezultati

AKUMULIRANO

ZNANJE

mixie

Highlight

mixie

Highlight

mixie

Highlight

mixie

Highlight

mixie

Highlight



Semiologija je nauka koja prouĉava znakove, jezike, kodove, signalizacije i dr. Celokupna ljudska civilizacija zavisi od znakova i znakovnih sistema‟‟(…), a ljudski duh se ne moţe odvojiti od funkcionisanja znakova - ako se već ne moţe identifikovati s takvim funkcioniranjem‟‟, navodi Charles W. Morris. Osnovne ideje za prouĉavanje strukture informacije dao je Morris u citiranoj knjizi. Na njima je postavljena danas opšteprihvaćena klasifikacija prouĉavanja jezika s tri aspekta - tri dimenzije jezika, odnosno, jeziĉkih znakova: sintaksiĉki, semantiĉki i pragmatiĉki. Svaki navedeni aspekt bavi se prouĉavanjem pojedinaĉnih dimenzija jeziĉkih znakova.

Sintaksa prouĉava meĊusobne odnose znakova.

Semantika prouĉava odnose izmeĊu znakova i izvanjeziĉke stvarnosti.

Pragmatika (uveo Morris) prouĉava znakove u odnosu na ljude kao njihove korisnike.

U knjizi Pierre-a Guiraud (La semantica, Milano, Bompiani, 1966), Semiologija, detaljnije se prouĉava priroda, oblici i funkcije znakova. U toj se knjizi paţnja posvećuje nauĉnim i tehniĉkim znakovima, te društvenim i estetskim znakovima. Radi boljeg razumevanja kompleksnog fenomena informacije, posebno s aspekta informatike u vaspitanju, nuţno je upoznati osnove nauĉnog sistema znakova.

Korisna informacija je:

pravovremena: informacija je dostupna onda kada je potrebna i predstavlja krajnji rok za donošenje odluke za akciju;

kvalitetna: taĉna i pouzdana, moţe se koristiti s poverenjem;

potpuna: celovita i dovoljna za korišćenje;

znaĉajna, relevantna: primerena zadatku;

razumljiva: izraţena je u obliku koji korisnik razume, bez suvišnih detalja. Mera informacije Kao što prirodne nauke prvo mere materiju, tako informatika meri informaciju. Jedan od kvantitativnih aspekata materije je masa (tj. teţina njenog prenosa ili ubrzanja trome materije). Jedan od kvantitativnih aspekata informacije je sadrţaj informacije, što podrazumeva teškoće pri prenosu informacije, odnosno, njenog dospeća - pripreme za prihvatanje - njeno predviĊanje, ili prebacivanje kroz prostor ili vreme. Za masu i sadrţaj informacije potrebna je mera koja raste s poteškoćama prenosa. Ako nema nikakvih poteškoća, mera iznosi 0. Entropija je takoĊe informatiĉki pojam i vezuje se za prouĉavanje procesa u vaspitnim sistemima. Za odrţavanje strukture nekog fiziĉkog sistema potrebno je ulaganje odreĊene energije. Ako takvo ulaganje izostane ili je nedovoljno, tada sistem postupno prelazi u stanje manje organizovanosti, odnosno, javljaju se disfunkcije, pogreške i haos. Tada je posredi delovanje entropije u sistemu. Najjednostavnije reĉeno, entropija je mera neorganizovanosti nekog sistema. Entropija moţe biti veća ili manja: ako je entropija veća, organizovanost sistema je manja i obrnuto. Neorganizovanost - entropija smanjuje se informacijom - ektropijom. Komunikacija Drugi vaţan pojam u informatici se odnosi na proces - komunikaciju. Komunikacija u društvu, bez obzira na vrstu i pojavni oblik, obuhvata više elemenata koji je ĉine procesom ili sistemom. Postoji ĉitava lepeza definicija komunikacije pa ćemo navesti neke koje su relevantne za materiju kojom se bavi predmet Informatike. GREBNER npr. navodi:

mixie

Highlight



‟‟Komuniciranje je društvena interakcija posredstvom poruka koje mogu biti formalno kodirane, simboličke, ili u obliku neke radnje koja ima odreĎeno značenje u okviru zajedničke kulture.‟‟ Proširena je i definicija po kojoj je: ‟‟Komuniciranje prenošenje informacija, ideja, osećaja, saznanja itd, korišćenjem simbola, reĉi, brojeva, crteţa, i dr.‟‟ SMITHOVA definicija iz 1966. govori da je: ‟‟Ljudsko komuniciranje suptilan i ingeniozan skup procesa. Ono uvek obuhvata hiljade elemenata - signala, kodova, znaĉenja - bez obzira na jednostavnost poruke ili prenosa. Ljudsko komuniciranje je, takoĊe, skup raznovrsnih procesa. Ono moţe koristiti stotine razliĉitih sredstava: reĉi ili gestove, perforirane kartice ili intimnu konverzaciju, sve do masovnih medija i javnosti celog sveta. Kad god stupaju u interakcije, ljudi komuniciraju. Kada ljudi kontrolišu jedni druge, oni to prvenstveno ĉine putem komunikacije.‟‟ CLAUDE SHANNON postavio je osnovni model prenošenja poruka koji se sastoji od šest osnovnih elemenata. - Izvor informacija: ĉovek ili neki drugi izvor koji pomoću nekog znaka emituje informacije. - Koder obavlja kodiranje signala iz nekog izvora preko odreĊenih znakova koji se prenose informacionim kanalom. - Informacioni kanal. Njime se prenosi informacija i povezuje izvor i prijemnik informacija. - Dekoder je ureĊaj kojim se dekodira signal iz informacionog kanala. - Prijemnik sliĉan je izvoru. To moţe biti ĉovek koji prima informaciju. - Buka je svaka smetnja koja ometa prenos informacija: kanal nije savršen pa dolazi do iskrivljivanja informacija.

Slika 2. Model komunikacije po Shannonu

IZVOR KODER

INFORMACIONI KANAL

DEKODER PRIJEMNIK

BUKA/ŠUM

mixie

Highlight

mixie

Highlight



Pojam i definicija sistema Jedna od najmodernijih reĉi današnjice je reĉ sistem. Njeno se znaĉenje u antiĉkoj Grĉkoj tumaĉilo na razliĉite naĉine, kao npr. ono što je sastavljeno od delova, oblik, ureĊenje i upravljanje drţavom, naĉin rada i postupanja, koherentno sastavljena celina (sistem svetova, sunĉev sistem, sistem biljaka i ţivotinja, sistem mašina i sl). Današnje gledanje na pojam sistema je drugaĉije. Razliĉiti pristupi koji potiĉu od razliĉitih autora, ciljeva i potreba, uslovili su da se sistem drugaĉije definiše. NavoĊenje samo nekoliko definicija iz mnoštva kojima današnja nauka, teorija i praksa o sistemima raspolaţu, posluţiće da se pojam sistema shvati u smislu potreba informatike, informatiĉke tehnologije kao i drugih nauka. Pregled definicija sistema, kao i njihov izbor, posluţiće i za upoznavanje novih naziva koji su na toj osnovi nastali. Sistem je povezanost elemenata u celinu i njihovo skladno i uzajamno povezano funkcionisanje radi ostvarivanja postavljenog cilja. Skladnim i uzajamno povezanim funkcionisanjem elemenata, ĉija je sloboda ponašanja ograniĉena, omogućuje se celovitost i stabilnost sistema, odnosno, sistem je skup elemenata organizovanih na odreĊeni naĉin, a koji zajedno postiţu odreĊeni cilj ili daju odreĊeni rezultat. Sistem deluje unutar okruţenja i ima svoje granice delovanja. Ako neki deo sistema, takoĊe, deluje kao sistem, to je podsistem. Pod strukturom sistema podrazumeva se skup elemenata koji deluju po odreĊenoj zakonitosti koja je svojstvena posmatranom sistemu. Postoje razliĉiti kriterijumi za klasifikaciju sistema. Prema naĉinu postanka razlikujemo prirodni i veštački sistem. Prema obliku postojanja sistemi se dele na realne i apstraktne. Prema aktivnostima razlikuju se pasivni i aktivni sistemi. Prema ponašanju razlikujemo stohastičke i determinističke sisteme. Kibernetika Naziv kibernetika svoje poreklo vodi od grĉkih reĉi kiber (nad) i nautes (mornar). Kibernautes (kibernetes) upravitelj je mornara ili kormilar, pa je kibernetika i veština kormilarenja (upravljanja brodom). Kibernetika je nastala iz radova grupe nauĉnika okupljenih oko Norberta Winera, ‟‟oca kibernetike‟‟, ranih tridesetih godina prošlog veka. Kibernetika je proširila krug osnovnih i primenjenih nauka, a uticala je i na nauku o obrazovanju. Nakon pojavljivanja Winerovih radova, otpoĉela je lanĉana reakcija stvaranja opšte teorije upravljanja. ‟‟RaĊanje‟‟ kibernetike povezuje se s pojavljivanjem knjige Norberta Winera Cybernetcs or control and communication in the animal and the machine, 1948. (‟‟Kibernetika ili upravljanje i komunikacija ţivih bića i mašina‟‟). U toj se knjizi istaknutoga ameriĉkog matematiĉara prvi put javlja jasno odreĊena koncepcija opšte teorije upravljanja i postavljanje osnove metode prouĉavanja problema upravljanja i komunikacija (prenosa poruka) u sistemima. Norbert Winer je dao objašnjenje za izbor definicije i predmeta kibernetike. On je ujedno odgovorio na tri kljuĉna pitanja konstituisanja nauke o upravljanju (koja je znaĉajna za rad vaspitaĉa):

1. ĉime se upravlja; 2. koji su kriterijumi upravljanja; 3. kako se upravljanje moţe ostvariti.

Procesi upravljanja (u obrazovanju) mogu se, po Wineru, obuhvatiti pomoću tri ĉinioca. Stvari (materijalni resursi, objekti, nastavna i didaktiĉka sredstva i pomagala, hardver, softver) prvi su ĉinioci, ljudi (vaspitaĉ (trener) i struĉni saradnici)

mixie

Highlight

mixie

Highlight



drugi i procesi (program predškolskog vaspitanja-obrazovanja, obrazovna tehnologija (metode, oblici), organizovanje, upravljanje, informisanje i dr) treći ĉinilac. Radi celovitijeg uvida u pojam kibernetike navodimo neke od definicija. H. KORTUM: ‟‟Kibernetika je nauka o upravljanju procesima i sistemima svake vrste.‟‟ GERHARD MEYER: ‟‟Kibernetika je nauka o upravljanju i regulaciji meĊusobno povezanih procesa koji se dešavaju u sistemima kao što su organizmi, zajednice i tehniĉki ureĊaji.‟‟ STAFFORD BEER: ‟‟Kibernetika je nauka o vezama i upravljanju, odnosno, opšta teorija upravljanja koja nije neposredno vezana ni sa jednom konkretnom oblasti, a u isto vreme je primenjiva na svaku od njih.‟‟ GRENIEWSKI H.: ‟‟Kibernetika je opšta nauka o sistemima koji primaju, koji daju i o sistemima koji primaju i daju informacije.‟‟ LAV NIKOLAJEVIĈ LANDA: ‟‟Kibernetika je nauka o najopštijim zakonomernostima upravljanja sloţenim sistemima.‟‟ NORBERT WINER: ‟‟Kibernetika je nauka koje se bavi teorijom upravljanja i komunikacijom ţivih bića i mašina.‟‟ Kibernetika je nauka o upravljanju procesima i sistemima svake vrste. Predmet istraţivanja kibernetike su sistemi u kojima se odvija proces upravljanja. Ti sistemi mogu biti prirodni, društveni ili tehniĉki. Kibernetika prouĉava odnose i svojstva upravljaĉkih procesa u tim sistemima. Upravljaĉki su procesi neposredno povezani s informacionim procesima, odnosno, s prikupljanjem, oblikovanjem, prenosom, memorisanjem i obradom podataka. Pomoću informacija se nastoje izraziti opšte zakonitosti upravljanja procesima u realnim sistemima. Upravljanje je jedan od vaţnijih pojmova u svim sistemima. Po definiciji upravljanje je proces izbora i donošenja odluke radi ostvarivanja unapred postavljenog cilja. Upravljati znaĉi birati upravljaĉku akciju. Pitanje je kako iz skupa mogućih izabrati odreĊenu upravljaĉku akciju. To je moguće ostvariti ako postoji referenca rangiranja raspoloţivih upravljaĉkih akcija. Zbog toga je nuţan element upravljaĉkoga zadatka - taĉna postavka zadatka. Uopšteno reĉeno, zadatak upravljanja je usmereno voĊenje fiziĉkih objekata i organizacija. To pretpostavlja postojanje cilja upravljanja. Upravljanje pretpostavlja mogućnost izbora izmeĊu više upravljaĉkih akcija. Kada nema izbora, upravljanje je trivijalno. Upravljanje kao organizovana aktivnost sadrţi niz komponenata i procesa koji se, u osnovi, mogu grupisati u dve faze:

a) odreĊivanje upravljanja ili izbor upravljaĉke akcije i b) provoĊenje upravljanja ili sinteza upravljanja.

Povratna sprega ili povratno delovanje predstavlja vezu izmeĊu elemenata sistema upravljanja i to kada se sa izlaza (upravljanog podsistema) utiĉe na ulaz (upravljaĉki podsistem). Prema delovanju povratna sprega moţe biti pozitivna ili negativna. Povratna grana u sistemu upravljanja povezuje izlaz iz sistema i upravljaĉki podsistem, a akcije ili podaci koji se prenose povratnom vezom, s obzirom na delovanja koja izazivaju, mogu biti pozitivni ili negativni. Pozitivna povratna sprega je povratna veza koja u sistemu upravljanja povećava uticaj ulaznog delovanja (akcije) na izlaznu veliĉinu upravljanog podsistema.



Negativa povratna sprega je povratna veza koja u sistemu s upravljanjem smanjuje uticaj ulaznog delovanja (akcije) na izlaznu veliĉinu upravljanog podsistema. Dijagram kruţne povratne veze prikazuje kruţnu uzroĉno-poslediĉnu povratnu spregu. Uzrok dovodi do posledice koja utiĉe na uzrok, itd. Informacioni sistem je deo informatike kao nauke. Zavisno od aspekata prouĉavanja i pristupa autora, informacioni se sistem u literaturi razliĉito definiše. Radi sagledavanja kompleksnosti ovog dela informatike, navodimo neke definicije informacionog sistema. MeĊunarodna federacija za obradu informacija (engl. International Federation for Information Processing - IFIP) odreĊuje ga na sledeći naĉin:

‟‟Informacioni sistem je sistem koji prikuplja, skladišti, ĉuva, obraĊuje i isporuĉuje informacije vaţne za organizaciju i društvo, ali tako da budu dostupne i upotrebljive za svakog ko ih ţeli koristiti, ukljuĉujući vaspitaĉe, roditelje, decu i drugo zaposleno osoblje. Informacioni sistem je aktivni društveni sistem koji moţe, ali ne mora koristiti informatiĉku tehnologiju.‟‟

‟‟Informacioni sistem je odreĊeni skup metoda, postupaka i resursa oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva.‟‟

‟‟Informacioni sistem ĉine ĉetiri osnovne komponente: (1) operacije obrade podataka, (2) metode obrade podataka, (3) sistemska analiza, (4) tehnike modelovanja.‟‟

‟‟Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih procesa u vrtiću.‟‟ Model Modeli se uveliko koriste za prouĉavanje pojava u stvarnom svetu. Uobiĉajeno je modelom smatrati sintetsku apstrakciju stvarnosti. Bit modela se zasniva na uoĉavanju sliĉnosti izmeĊu dva objekta ili sistema. Pojam sliĉnosti se moţe primeniti na široku klasu realnih sistema. Pri tom se razlikuju tri tipa sliĉnosti. Sliĉnost moţe biti spoljašnja, moţe se odnositi na strukturnu sliĉnost polja razliĉitih sistema, a moţe biti i u funkcionisanju (ponašanju), takoĊe, po drugim osnovama razliĉitih sistema. Za odnos originala i modela vredi sledeće: ako se izmeĊu dva objekta moţe ustanoviti sliĉnost u bilo kakvom odreĊenom smislu, tada izmeĊu tih objekata postoji odnos originala i modela. Pri tom, jedan od objekata je original, a drugi model. Modelovanje predstavlja jedan od osnovnih procesa ljudskoga uma. Ono je usko vezano sa naĉinom ljudskog razmišljanja i rešavanja problema. Kao rezultat procesa koji nazivamo inteligentno ljudsko ponašanje, modelovanje predstavlja svakodnevnu aktivnost i veliki deo onoga što nas ĉini ljudskim (inteligentnim) bićima. Modelovanje izraţava našu sposobnost da mislimo i zamišljamo, da koristimo simbole i jezike, da komuniciramo, da vršimo uopštavanja na osnovu iskustva, da se suoĉavamo s neoĉekivanim. Ono nam omogućava da uoĉavamo obrasce, da procenjujemo i predviĊamo, da upravljamo procesima i objektima, da pronalazimo znaĉenje i svrhu. Upravo se zato modelovanje najĉešće posmatra kao najznaĉajnije konceptualno sredstvo koje ĉoveku stoji na raspolaganju.

mixie

Highlight

mixie

Highlight



Slika 6. Negativna povratna sprega

Slobodno

vreme Uĉenjee

Slika 5. Pozitivna povratna sprega

Uĉenje

+ Ocena

Slika 4. Povratna sprega u nastavi

ocena

UĈENJE

proseĉna ocena

nastava

Upravljani sistem

Upravljaĉki sistem

Cilj Okolina

Slika 3. Model upravljanja sistemom



Informatiĉke tehnologije Povezivanje i implementiranje elektronskog raĉunara, preko elektronskih mreţa i sistema, u mnoga podruĉja ljudskoga delovanja bitno je izmenilo tradicionalne metode i sredstva rada, pa se s pravom takva novost naziva informatiĉkom tehnologijom. Pod informatiĉkom tehnologijom se podrazumevaju metode i sredstva koja se primenjuju u prikupljanju, prenosu, obradi, skladištenju i prikazivanju podataka, odnosno, to su hardver, softver i komunikacioni sistem. Centralno mesto, naravno, zauzima elektronski raĉunar - kompjuter. Elektronski raĉunar je tehniĉki sistem koji automatski izvršava naredbe - programe koji su unapred zadati. Poĉetak ere elektronskog raĉunara datira od završetka II svetskog rata. Godine 1944. konstruisan je prvi elektronski raĉunar - ENIAC. Vakumske elektronske cevi bile su osnovni aktivni element sklopova raĉunara prve generacije. Zbog toga su raĉunari bili glomazni i nepouzdani, zauzimali su gotovo ĉitavu zgradu i trošili puno energije. Godine 1947. isporuĉen je prvi korisniĉki raĉunar UNIVAC (UNIVersal Automatic Computer). Otkriće tranzistora i konstrukcija prvog tranzistorskog raĉunarskog sistema 1960. godine u kompaniji CDC (Control Data Corporation) uvod je u drugu generaciju raĉunarskih sistema. Primena tranzistora smanjila je gabarite i višestruko povećala pouzdanost. Pojavljuju se programski jezici, prevodioci izmeĊu ĉoveka i raĉunara koji ĉoveku prihvatljiviji skup naredbi prevode u binarne instrukcije raĉunaru i time raĉunare ĉine pristupaĉnijim za širu upotrebu. Godine 1981. IBM izraĊuje PC-XT (Personal Computer-eXtended Technology), raĉunar opšte namene za liĉnu upotrebu, zavidne pouzdanosti, s mogućnošću upotrebe raznovrsne programske podrške, vrlo fleksibilne za svakodnevnu upotrebu. OslobaĊanje od licencnih prava i dostupna dokumentacija uskoro ga, kao i nešto mlaĊeg brata PC-AT (PC-Advanced Technology), ĉine najprodavanijim raĉunarskim sistemom. Razvijaju se programski jezici koji svojom efikasnošću sve više pribliţavaju raĉunare obiĉnom ĉoveku i s kojima se razvijaju moćni programski paketi koje ĉovek koristi za izradu baza podataka, projektovanje, crtanje, pisanje i sl. Takav sistem naziva se mikroraĉunarski sistem; ima izvanredne mogućnosti dogradnje raznovrsnim periferijama što ga ĉini vrlo prilagodljivim raznim zadacima, a u sluĉaju potrebe moţe se povezati s moćnijim sistemima, ili u mreţu raĉunara unutar manje firme do celoga sveta.

PC je opštepriznati svetski standard za personalni raĉunar, naravno, stalno nadograĊivan s razvojem tehnologije. Pojava tog raĉunara bila je znaĉajna jer se prvi put raĉunar takvih performansi mogao koristiti u ‟‟ozbiljne‟‟ svrhe. Do tada su trţištem mnogih zemalja vladali kućni raĉunari koja su uglavnom sluţili za zabavu i obuku. Ubrzo su i druge kompanije poĉele proizvoditi liĉne raĉunare (PC), kompatibilne s IBM-ovim liĉnim raĉunarima, što znaĉi da se na njima mogao izvršavati isti operativni sistem i isti programi kao na originalnom IBM-ovom personalnom raĉunaru. Osim poznatih firmi pojavili su se i nezavisni proizvoĊaĉi kompatabilnih delova od kojih je moguće sklopiti raĉunar kompatibilan s IBM-ovim personalnim raĉunarom. Takvi raĉunari su se nazivali IBM kompatibilni personalni raĉunari. Raĉunar je (engl. computer) elektronski ureĊaj namenjen obradi i pohranjivanju informacija. Raĉunar treba prihvatiti kao jedinstvo sklopa (engl. hardware) i programa (engl. software).

Raĉunari PC su najrašireniji jednokorisniĉki raĉunari i poznati su po skraćenici 386-ica, 486-ica ili po nazivu Pentium, odnosno, ceo raĉunar dobija naziv po tipu mikroprocesora koji je u njega ugraĊen. Postoje i druge vrste raĉunara poput Amige, Ataria, Suna, Macintosha, PowerPC-a koji se po sklopu i naĉinu upotrebe razlikuju od PC-a.

mixie

Highlight

mixie

Highlight



Zaista je zaĉuĊujuće kako raĉunari mogu obraditi i najsloţenije raĉunske operacije u tako kratkom vremenu. Zamislite samo put svemirske letelice na Mesec - koliko tu ima zapletenog raĉunanja! Znaĉi li to da su raĉunari pametniji od ĉoveka? Raĉunari mogu obaviti mnoge poslove, ali nisu svemogući. Postoje poslovi koje oni ne mogu napraviti. Oni mogu uĉiniti samo ono što ih je ĉovek, preko programa koji je napisao, nauĉio. Raĉunari mogu:

izvršavati programom zadata uputstva;

raditi taĉno, brzo (najĉešće mnogo brţe od našeg mozga) i bez zamaranja;

smestiti podatke u svoju memoriju i tu ih saĉuvati;

uporeĊivati podatke i donositi jednostavne odluke za koje su programirani.

Raĉunari ne mogu:

napraviti bilo šta bez programa koji je napisao ĉovek;

razmišljati;

proceniti je li knjiga ili slika dobra ili loša;

pisati romane, ni stvarati umetniĉka dela;

osećati slano, slatko, toplo, hladno, mirise, niti emocije. Raĉunar ne moţe obraĊivati podatke sve dok mu se ne naredi što treba raditi sa njima - trebaju mu uputstva po kojima će ih obraditi. U tu mu se svrhu u obliku programa daju uputstva po kojima će postupati tokom obrade podataka. Za pisanje programa koriste se programski jezici; oni su nama ljudima bliski i razumljivi, ali ne i raĉunaru. Zato instrukcije napisane na nekom od programskih jezika treba prevesti, odnosno, kodirati na jezik koji raĉunar razume, a to je mašinski jezik. Da bi raĉunar ‟‟razumeo‟‟ naše zahteve za obradu podataka, treba znati:

1. gde su smešteni podaci (tj. koje su njihove adrese) i 2. šta treba napraviti s podacima (tj. kakva su uputstva).

Hardver personalnog raĉunara Hardver raĉunara je ono što korisnik moţe videti i dodirnuti. Osnovna konfiguracija PC raĉunara sastoji se od hardverskih komponenti. Svaka komponenta ima odreĊenu ulogu u radu raĉunara. Softver Softverom nazivamo operativni sistem i programe pomoću kojih se pokreće i nadzire hardver, odnosno, to je sve ono što upravlja raĉunarom da bi mogao obaviti koristan posao. Programi su neopipljiv deo raĉunara, bez obzira nalaze li se u raĉunaru ili su skladišteni na disku, CD, DVD ili flešu (disketi).

mixie

Highlight

mixie

Strikeout

mixie

Strikeout

mixie

Strikeout



Zanimljivost:

Niska cena laptopova će po prvi put u 2009. godini nadmašiti prodaju

kompjutera.

Preuzeto sa: http:prodajaracunara.blogspot.com

e-mail ili elektronska pošta postoji duţe od interneta

prvi reklamni internet baner je nastao 1994. godine

magnetni hard diskovi postoje već 50 godina

više od 12 000 laptopova nestane na Ameriĉkim aerodromima u toku samo jedne nedelje

najskuplji laptop košta 1 milion dolara i proizvodi ga Luvaglio.

Kod naziv dvanaestorice inţinjera koji su napravili IBM pc je "prljava dvanaestorica"

kuća Bila Gejtsa je projektovana na Apple raĉunaru

PITANJA 1. Informatika i raĉunarstvo u predškolskom vaspitanju - pravo na obrazovanje 2. Šta obrazovni sistem treba da obezbedi za decu i vaspitaĉe (trenere)? 3. Kakav je znaĉaj raĉunara za dete predškolske dobi? 4. Ako ţelimo da deca nauĉe da smisleno i odgovorno koriste raĉunar, tada

moramo... 5. Šta je pojam, a šta definicija? 6. Nastanak reĉi informatika i njen tvorac 7. Stara definicija pojma informatike 8. Nova definicija pojma informatike 9. Koja je uloga informatike u ljudskom radu? 10. Ĉime se bavi informatika u obrazovanju? 11. Onovni pojmovi u Informatici 12. Pojam informacije 13. Šta je poruka? 14. Šta je podatak? 15. Šta oznaĉava pojam kodiranje? 16. Pojam i definicija znaka 17. Šta je semiologija? 18. Korisna informacija je... 19. Šta je entropija? 20. Pojam i definicija komunikacije 21. Shannon-ov model prenošenja poruka 22. Pojam i definicija sistema 23. Kibernetika, poreklo i znaĉenje pojma, tvorac kibernetike i definicija 24. Predmet izuĉavanja kibernetike 25. Cilj i mogućnost izbora u kibernetici 26. Pojam povratne sprege 27. Pojam i definicija informacionog sistema 28. Model i bit modela

http://prodajaracunara.blogspot.com/2010/08/zanimljivosti-iz-sveta-kompjutera.html





2. RAZVOJ RAĈUNARA KROZ ISTORIJU

TEME 2.1. Rana pomagala za raĉunanje 2.2. Mehaniĉke mašine za raĉunanje 2.3. Elektronski raĉunar

2.1. RANA POMAGALA ZA RAĈUNANJE

Raĉunanje je staro koliko i ĉoveĉanstvo. Prvi znakovi kojima su ljudi beleţili ĉlanove plemena, stoku, zemljište, vreme, urezivani su u kamenu, na drvenim stubovima i sl.

prvi znakovi

Znanje raĉunanja primjenjivalo se praktiĉno još u starom veku, pre otprilike 5.000 godina u drevnom Babilonu, Sumeru, Egiptu, Kini i Indiji. Graditelji ogromnih piramida, hramova i drugih graĊevina morali su se koristiti raĉunskim znanjima. Prvi raĉunar u svetu je poznati ‟‟Stonehenge‟‟ (slika br. 7). On je omogućio još pre 4.000 godina taĉno predviĊanje Meseĉevih mena. Uz pomoć Meseca koji je bacao senku kamenja na taĉno oznaĉena mesta na tlu, bilo je moguće predvideti vreme sledećeg punog Meseca, te vreme pomraĉenja Meseca.



Prvi prenosivi raĉunar je abakus (grĉki abax, znaĉi ploĉa za raĉunanje). Prvi poznati abakus postojao je u Babilonu pre 5.000 godina. Njime se raĉunalo pomoću kamenĉića koji su se umetali u ţljebove napravljene u pesku. Zatim se abakus razvio u oblik predstavljen na slici 8, a koji se sastojao od okvira i razapetih ţica na kojima su postavljene ploĉice ili kuglice. Takvim su se abakusom koristili u Egiptu i u Kini 2.500 godina, a nešto kasnije i u antiĉkoj Grĉkoj. Abakusi se mogu razlikovati po vrednostima koje se dodeljuju pojedinim kolonama i redovima. Kolone ne moraju uvek biti potencijal broja deset, nego to mogu biti i potencijali broja 2, 12, ili 16 i dr. Zahvaljujući abakusu, u Egiptu, Mezopotamiji i Kini, postoje najstariji zapisi o brojevima saĉuvani do današnjih dana. Usavršeni abakus i danas koriste za svakodnevno raĉunanje narodi Rusije, Kine i Japana. S razvojem trgovine javila se potreba za brojevima kao znakovima potrebnim za raĉunanje i merenje. Pretpostavlja se da je dekadni sistem brojeva razvijen kod većine naroda zato što su ljudi za raĉunanje koristili deset prstiju na rukama.

Primeri razliĉitih znakova za brojeve i menjanje njihovih oblika

Slika 7. Šema obnovljenog Stonehengea u funkciji raĉunanja Meseĉevih mena



Slika 8. Vrsta abakusa

Slika 9. Primer raĉunanja pomoću abakusa

2.2. MEHANIĈKE MAŠINE ZA RAĈUNANJE

U konstruisanju mehaniĉkih mašina za raĉunanje pomoglo je naĉelo rada mehaniĉkih satova i njihova izrada. Mehaniĉke raĉunske mašine koje su radile po tom principu, koristile su se sve do ĉetrdesetih godina XX veka, kad su se poĉeli izraĊivati elektromehaniĉki i elektronski ureĊaji za raĉunanje. Nakon izuma abakusa ništa se u svetu raĉunara nije dogaĊalo sve do XV veka kad je Leonardo da Vinci skicirao mehaniĉku mašinu za raĉunanje. Godine 1612. JOHN NAPIER otkriva pojam logaritma i izdaje prve logaritamske tablice.



Godine 1622. WILIAM OUGHTREED stvara prvi logaritamski raĉunar koji je u poĉetku bio kruţnog oblika. Godine 1642. BLAISE PASCAL, francuski nauĉnik, izumeo je mehaniĉku mašinu koja moţe obavljati sabiranje i oduzimanje nazvanu PASCALINA. Ona je imala zupĉanike koji su omogućavali automatsko sabiranje i oduzimanje, sliĉno modernom ureĊaju u automobilu koji beleţi preĊene kilometre. Pascalova mašina za raĉunanje je radila tako što su se brojevi unosili okretanjem toĉkića povezanih zupĉanicima. Zupĉanici, njih 6-7 ili 10, pomerali su brojĉanik, te se na nizu prozorĉića ispisivao rezultat.

Slika 10. Paskalova mehaniĉka mašina

GOTTFRIED LEIBNITZ konstruisao je 1694. mašinu za raĉunanje nazvanu ‟‟bankovni sluţbenik‟‟. Imala je dva osnovna elementa: skup zupĉanika za sabiranje sliĉno Pascalovoj mašini i pokretne valjke koji su sledili decimalna mesta prilikom mnoţenja. CHARLES BABBAGE, engleski matematiĉar, dao je veliki doprinos razvoju mehaniĉkih mašina za raĉunanje. Njegova zasluga u razvoju raĉunara, zbog ĉega je nazvan ocem raĉunara, ogleda se u postavljenom naĉelu rada raĉunara koji se koristi i danas. On je funkcije mašine podelio u tri dela: skladištenje, procesuiranje i kontrola. Predloţio je da se skladištenje koje se danas naziva memorija, podeli u dva spremišta: jedan za brojeve (podatke) nad kojima se vrše operacije i drugi za spremanje uputstava radi odreĊivanja operacija koje će se vršiti nad brojevima. On je prvi u mehaniĉku mašinu uneo i memorijske mogućnosti i to na karticama s izbušenim rupicama. Prvu je mašinu nazvao diferencijalna. Skup metalnih ploĉica na izlazu iz mašine trebalo je da omogući štampanje rezultata na papiru. Zbog sloţenosti mašine, ona nikada nije završena. BABBAGE je 1833. izradio nacrt nove mašine za raĉunanje koju je nazvao analitiĉkom mašinom. Iako je ta mašina trebala biti izraĊena od osovina, zupĉanika i sliĉnih delova, princip njegovog rada sliĉan je današnjem raĉunaru. Tokom izrade analitiĉke mašine Babbage je upoznao Adu Bajron, groficu od Lovalacea (slika br. 14) koja mu je pomogla u dizajniranju i programiranju raĉunara za stvaranje muzike. Zato Adu Bajron nazivaju majkom modernih raĉunara i prvom programerkom na svetu.



Slika 11. Leibnitzova mašina

Slika 12. Charles Babbage, otac raĉunara i diferencijalna mašina

Slika 13. Analitiĉke mašine



Slika br. 14 prikazuje karticu s rupicama na kojoj razliĉit uzorak rupica predstavlja razliĉit broj ili, ako se radi o kontrolnoj kartici, razliĉitu naredbu. Uputstva su bila vrlo jednostavna, npr. uzmi broj s kartice, oduzmi 1 od datog broja, idi na sledeću karticu s uputstvima, itd. To se naĉelo koristilo i kod prvih elektronskih raĉunara, ĉak do osamdesetih godina XX veka. Godine 1854. GEORGE BOOLE opisuje simboliĉko i logiĉko razmišljanje, što postaje osnova modernih raĉunara. Godine 1890. HERMAN HOLLERHT svojom mašinom za sortiranje rešava problem popisa stanovništva SAD-a. Skratio je vreme obrade podataka s 3 godine na 2 nedelje. Koristi se bušenim karticama. Njegova se kompanija razvija i on 1914. postaje osnivaĉ danas poznate kompanije IBM.

Godine 1947. proizvedena je mala raĉunarska mašina nazvana ’’Kurta’’ (CURTA). Veoma je kompaktnog dizajna i koristila se kako za standardne raĉunske operacije, tako i za sloţenije korenovanje i stepenovanje i sl. Rad na ovoj mašini je CURT HERZSTARK zapoĉeo u Beĉu 1930. godine i sa prekidom zbog II svetskog rata na njenom razvoju radio do 1947. godine kada se prva ‟‟kurta‟‟ pojavila. Veoma je sloţene konstrukcije i sastoje se od preko 600 delova, od kojih su mnogi vrlo sliĉni. Zanimljivo je da se u garantnom roku fabrici vratilo oko tri stotine raĉunskih mašina od kojih su mnoge bile u delovima. Mnogi su rastavili ove naprave, ali nisu uspeli da ih sklope (slika br. 14).

Slika 14. Raĉunarska mašina ‟‟Kurta‟‟

2.3. ELEKTRONSKI RAĈUNAR

Osim izuma elektriĉne energije, konstrukciji prvog elektronskog raĉunara prethodio je i izum katodnih (elektronske) cevi. Elektronska cev sluţila je za pojaĉavanje, usmeravanjcštarke i zaustavljanje elektriĉnih signala kako bi se u raĉunaru mogle izvršavati raĉunske operacije. Prvi raĉunar sa programiranim upravljanjem (koje je uveo Fon Nojman) radio je pomoću katodnih cevi. Od 1935. do 1938. KONRAD ZUSE razvija relejni raĉunar Z3, koristeći se binarnom aritmetikom. Godine 1937. ALAN TURING razvija ideju o univerzalnoj mašini koja će moći izvesti svaki algoritam (= sled koraka koji dovode do rešenja postavljenog zadatka.



Algoritam predstavlja šemu u programiranju koja olakšava pisanje sloţenih programa) i time zapoĉinje nauĉno prouĉavanje raĉunara.

Prvi elektronski raĉunar bio je Colossus. Raĉunar je konstruisan 1943. godine u vreme Drugog svetskog rata. Konstruisan je u strogoj tajnosti, a koristio se za dešifrovanje poverljivih nemaĉkih poruka. Raĉunske operacije obavljalo je 2.000 elektronskih cevi. Raĉunar se sastojao od ulaza za podatke, odnosno 5 rolni papira s rupicama, na kojima je bila poruka koju je trebalo dešifrovati. Papirne trake ĉitale su se optiĉkim ĉitaĉem, a niz rupica pretvarao se u elektriĉne impulse. Elektriĉni su se impulsi zatim prenosili i nad njima su se izvršavale razliĉite operacije. Na kraju se dobijala dešifrovana poruka. Elektronske cevi koje su obavljale operacije mogle su prepoznati samo dva stanja elektriĉnog impulsa: kada je on prisutan i kada nije. Svi brojevi i svi postojeći znakovi pretvarali su se, dakle, u ta dva stanja kojima je dalje mogla upravljati elektronska cev. Tako su nas elektriĉna energija i elektronska cev prisilile da iz dekadnog (desetoznakovnog) sistema koji se koristio u mehaniĉkim mašinama, preĊemo na binarni sistem sa samo dva znaka 0 i 1, gde nula oznaĉava nepostojanje signala, a jedinica postojanje. Osnova binarnih brojeva je dakle broj 2. Ameriĉki fiziĉar HOWARD H. AIKEN konstruisao je 1944. godine elektromehaniĉki raĉunar za automatsko rešavanje diferencijalnih jednaĉina. Bila je to velika i komplikovana mašina nazvana MARK I. Taj raĉunar imao je 3.300 ugraĊenih elektronskih cevi i mnogo drugih delova povezanih sa ukupno 80 km ţice. Bio je hiljadu puta brţi od najbrţeg tadašnjeg mehaniĉkog raĉunara, ĉime se i završila era mehaniĉkih mašina za raĉunanje.

Prvi raĉunar opšte namene koji je mogao izvoditi razliĉite zadatke bio je ameriĉki ureĊaj ENIAC (Electronical Numerical Integrator and Computer), konstruisan 1944. godine. UreĊaj je imao 18.000 elektronskih cevi i mogao je zapamtiti 20 brojeva, a bio je teţak 30 tona.

Slika 15. Bušena kartica i Ada Lovalace



Slika 16. Elektronske cevi

Godine 1947. pronaĊen je tranzistor (W. BRATTEN, J. BARDEEN i W. SHOCKLEY). Tranzistor se temelji na osobini poluprovodljivosti silicijuma. Od tada do danas, svi se raĉunari temelje na silicijumu, pa se ovo doba moţe nazvati silicijumsko doba. Maja 1951. godine kompanija Unisys predstavlja UNIVAC 1 - prvi elektronski raĉunar dostupan na trţištu. Ime je skraćenica izraza UNIVersal Automatic Computer. Raĉunar je bio sastavljen preteţno od elektronskih cevi. Zauzimao je prostor veliĉine jedne sobe (teţio je 10 tona), a trošio je i mnogo energije (125 kW). Voda kojom su cevi bile hlaĊene toliko se zagrevala da se koristila za grejanje prostorija. Slavu je stekao nakon godinu dana prilikom ispitivanja javnog mnenja, taĉno predvidevši rezultate ispitivanja do tada nezamislive taĉnosti.

Do 1957. godine IBM i UNIVAC proizvode raĉunare za vojsku, velike kompanije i univerzitete. U IBM-u su mislili da će zadovoljiti sve svetske potrebe za raĉunarima kada proizvedu deset velikih raĉunara.

Slika 17. Konrad Zuse i njegov raĉunar Z3



Slika 18. Replika prvog elektronskog Slika 19. Prvi raĉunar opšte raĉunara COLOSSUS namene ENIAC

Slika 20, 21. Nobelovci W. Bratten, J. Bardeen, Slika 22. Elektronski raĉunar UNIVAC W. Shockley i prvi tranzistor

Godine 1958. JACK KILBY iz Texas Instrumentsa i ROBERT NOYCE iz Fairchild Semicondustora odvojeno dolaze do izuma integrisanog kola. Kada više tranzistora smestimo na komadić silicijuma i poveţemo ih metalnim izvodima utisnutim u silicijum, dobijamo integrisano kolo. Dalji razvoj bio je predvidiv: što više tranzistora na što manje prostora. Integrisana kola su u poĉetku sadrţavala desetke i stotine, a kasnije milione elektronskih komponenata. Procesor (2003. god) sadrţi više od 100 miliona

tranzistora na ploĉici površine nekoliko cm2. Od 1957. do 1981. kompanija DEC svoje raĉunare PDP i VAX nudi po pristupaĉnoj ceni, što i malim kompanijama omogućava primenu raĉunara, a broj korisnika raste.



Godine 1963. DOUGLAS ENGLEBERT s istraţivaĉkog instituta Stanford pronalazi raĉunarski miš. Godine 1965. GORDON MOORE postavlja Mooreov zakon koji kaţe da će se broj tranzistora od kojih se sastoji procesor udvostruĉavati svake godine. Moore 1995. revidira svoj zakon na dve godine. Godine 1968. DOUGLAS ENGLEBERT na Computer Conference-i predstavlja raĉunarski miš, hipertekst, objektno programiranje, dinamiĉno povezivanje datoteka i saradnju pomoću deljenja ekrana. Godine 1969. ameriĉko Ministarstvo obrane pokreće ARPAnet, prethodnik Internet-a. Godine 1971. Mikroprocesor INTEL 4004 (mikroprocesor - osnovni element raĉunara, aritmetiĉko-logiĉki i upravljaĉki deo je smešten na integralnom kolu). Godine 1972. RAY TOMLINSON, raĉunarski inţenjer u kompaniji Bolt, Beranek i Newman, šalje prvu e-mail poruku. Godine 1973. Xerox predstavlja svoj eksperimentalni raĉunar Xerox Alto (ponekad ga nazivaju i prvim personalnim raĉunarom) s konceptom grafiĉkog korisniĉkog interfejsa, opremljenog mišem i mreţnom karticom. Iako Alto nikada nije ušao u serijsku proizvodnju, koncept oko kojeg je izraĊen imaće velik uticaj na stvaranje Apple Lise i Macintosha.

Slika 23. Komponente raĉunara

Slika 24. Integrisano kolo Slika 25. Mikroprocesor



Slika 26. Elektronski raĉunar PDP

Godine 1974. Intel predstavlja 8080 procesor. Godine 1975. ED ROBERTS i LES SOLOMON - prvi personalni raĉunar dostupan širem krugu korisnika - ALTAIR 88000. IzgraĊen je sa Intelovim 8080 procesorom. Nakon kupovine raĉunar je trebalo sastaviti. Bio je to naporan posao jer je trebalo spojiti brojne ţice, te postaviti i uklopiti mnogo elemenata koje je trebalo i lemiti. Altair nije imao operativni sistem, niti programski jezik. Nije imao tastaturu, monitor, niti trajnu memoriju (samo 256 bajta RAM-a). Ulazni ureĊaj bili su prekidaĉi na prednjem delu kutije, izlaz je bio na 16 svetlećih dioda. Programiranje je bilo binarno, serijama nula i jedinica. Kad bi se ureĊaj iskljuĉio, nestalo bi i programa i podataka i rezultata. Stajao je 1.289 dolara. Prodano je oko 5.000 tih raĉunara. Da bi raĉunar radio nešto korisno, bilo je potrebno kupiti još nekoliko periferija vrednih oko 2.000 $. Godine 1975. PAUL ALLEN i BILL GATES osnivaju Micro-Soft. Razvijaju programski jezik BASIC za Altair 88000. Godine 1975. Xerox patentira Ethernet - temelj svih današnjih mreţa. Godine 1975. Zilog predstavlja Z80 mikroprocesor koji će kasnije postati srcem svih znaĉajnih personalnih raĉunara temeljenih na CP/M operativnom sistemu. Godine 1975. Prva igra - ENCOUNTER. Kompanija Objective Design predstavila je Encounter, prvu mikrokompjutersku igru koja se isporuĉivala kupcu u asembleru, ispisana na papirnoj traci. Godine 1976. STEVE WOZNIAK i STEVE JOBS osnivaju APPLE, te izraĊuju mikroraĉunar APPLE I (koristi mikroprocesor 6502), prvi raĉunar na kojem se odmah moglo poĉeti raditi bez velikog lemljenja i spajanja ţica. Godine 1976. JVC poĉinje prodavati VHS videorekordere. Godine 1977. Apple predstavlja APPLE II, potpuno sklopljeni sistem sa MOS 6502 procesorom i 4 KB RAM-a, a stajao je 3.759 dolara. Korisnici upotrebljavaju vlastite televizore kao monitore i kasetofone za skladištenje podataka.



Slika 27. Apple II

Slika 28. Štampaĉ Epson

Slika 29. Raĉunar Atari

Slika 30. Sinclair 80

Godine 1980. pojavljuje se ZX80 i ZX81 (prethodnici legendarnog Spectruma) - ĉudesni ureĊaji za ta pionirska vremena: 1 KB RAM-a i 4 KB ROM-a u kojem je bio upisan BASIC. Najbolje od svega je cena: stajali su manje od 200 USD, a kasnije i

Godine 1977. GARY KIDALL iz Digitala razvio je CP/M (Control Program for Microcomputers), operativni sistem koji je pokretao prvu generaciju PC raĉunara. Kasnije ga je zasenio i u potpunosti istisnuo MS-DOS. Godine 1978. Intel predstavlja 8086 procesor.

Godine 1978. Epson America predstavio je MX-80, prvi jeftini 9-igliĉni štampaĉ i time pokrenuo revoluciju stonih raĉunarskih štampaĉa. Za divno ĉudo, taj je štampaĉ ĉak mogao štampati i grafiku.

MicroPro izdaje WordStar za CP/M, prvi znaĉajan program za obradu teksta na personalnim raĉunarima.

Godine 1979. Dan Bricklin i Bob Frankston predstavljaju VisiCalc, tabliĉni kalkulator koji stvara ĉitavu industriju.

Godine 1979. Sony predstavlja walkman. Godine 1979. Atari isporuĉuje svoje prve raĉunare Atari 400 i Atari 800 koji su oznaĉili poĉetak ere raĉunarskih igara. Model 800 bio je pravi ureĊaj: imao je 8 KB RAM-a, posebne ĉipove za grafiku i zvuk, a mogao je primiti 2 ROM ketridţa. Ĉipove je dizajnirao otac ‟‟duše‟‟Amige Jay Miner. Godine 1979. Intel predstavlja 8088 procesor.

Godine 1979. videoigre za kompjuterske konzole, kao što su Space Invaders i Pac Man, postaju u svetu veliki hit i pravo pomodarstvo.



manje od 100 USD, što je raĉunare uĉinilo vrlo dostupnima i na neki naĉin potaknulo informatiĉki bum. Tvorac tih raĉunara je sir Clive Sinclar, kojem je upravo zbog uspeha ZX serije bila dodeljena i plemićka titula. Godine 1980. TIM BARNERS-LEE piše mali program pod imenom Enquire Within Upon everything. Njegov koncept stvaranja sluĉajnih veza izmeĊu odvojenih objekata na kraju evoluira u World Wide Web - globalnu ili svetsku mreţu (www). Godine 1980. IBM naruĉuje od Microsofta operativni sistem za PC. Microsoft je otkupio operativni sistem od druge kompanije i preprodao ga pod svojim imenom. Godine 1980. nastaju prvi ‟‟winchesteri‟‟, tj. tvrdi diskovi. Format im je bio 5,25 inĉa, a kapaciteti su varirali izmeĊu 5 i 10 MB. Godine 1981. nastaje Osborne I, prvi prenosivi raĉunar. Teţio je 12 kg, a stajao je 3.466 dolara. UreĊaj je koristio Zilog Z-80 procesor, te imao 64KB RAM-a, dve 5,25-inĉne disketne jedinice kapaciteta 91KB i 5-inĉni monohromatski ekran. Godine 1981. javlja se Hayes Smartmodem 300. Taj model donosi AT skup naredbi koji će na kraju postati industrijski standard. Godine 1981. IBM proizvodi prvi IBM PC (Personal Computer - personalni raĉunar) namenjen malim poslovnim korisnicima. Doba personalnih raĉunara (PC) je zapoĉelo. Nekoliko primera komandi u programskom jeziku BASIC:

naredba NEXT - znaĉi - SLEDEĆI;

naredba STEP - znaĉi - KORAK;

naredba IF - znaĉi - GRANANJE U PROGRAMU;

naredba Print ~ 3*5 ~...? - znaĉi - ŠTAMPAJ TEKST 3*5;

program: S = O : FOR I =1 TO 1200 : S = S + I : NEXT I - sabira brojeve od 1 do 12.

Današnje oblasti primene raĉunara Razvojem raĉunara i njihove primene nastale su tri nove raĉunarske oblasti:

1. raĉunarsko inţinjerstvo (computer engineering) - proizvodnja i povezivanje hardverskih delova raĉunara;

2. raĉunarske nauke (computer sciences) - teorijski aspekti arhitekture raĉunara, njegove primene i raĉunarskog softvera;

3. raĉunarske tehnologije (computer tehnology) vezane za praktiĉnu primenu raĉunara.

Podela prema podruĉjima primene raĉunara danas obuhvata:

1. obradu teksta, 2. crtanje i obradu ctreţa, 3. obradu slika, 4. obradu zvuka, 5. animacije, 6. obradu video zapisa, 7. komunikacije, 8. baze podataka, 9. miltimedijalnu primenu, 10. nauĉnotehniĉke proraĉune i 11. zabavu i razonodu.



U razvoju raĉunara govorimo o pet generacija: 1. generacija: Karakteristika prve generacije bila je korišćenje vakumskih cevi kao aktivnih elemenata koji su bili veliki, trošili su mnogo elektriĉne energije i proizvodili veliku toplotu. 2. generacija: Druga generacija obuhvata raĉunare proizvedene krajem 50-60-tih god. Ona je bila zasnovana na velikom broju pojedinaĉnih tranzistora (oko 10 000) koji su ruĉno priĉvršćivani na ploĉe i s drugim elementima povezivani ţicama. 3. generacija: Raĉunari treće generacije tehnološki su unapreĊeni primenom integrisanih kola. 1968. napravljen je logiĉki ĉip sa 180 tranzistora. 4. generacija: Iako neki smatraju da je današnja generacija raĉunara moţda peta, pa i šesta, ona je zapravo ĉetvrta, jer se većina struĉnjaka slaţe da je ova generacija raĉunara samo poboljšanje prethodne tri generacije i da se jedini napredak ogleda u veoma velikoj integraciji (VLSI - Very Large Scale Integration) koja je omogućila stvaranje mikroprocesora. 5. generacija: Peta generacija raĉunara je još uvek u razvoju. Baziraće se na veštaĉkoj inteligenciji gde će raĉunar biti sposoban odluĉivati šta je najbolje u tom momentu, sam će raditi neke stvari. U principu zadatak nauĉnika je da u budućem vremenu podare raĉunaru mogućnost "razmišljanja". U to slobodno moţemo ubrojati robote, neki roboti su sposobni sami doneti neke odluke (ali ipak ograniĉeno).

(Superraĉunari su obiĉno raĉunari velikih mogućnosti i brzine obrade podataka, ĉija konstrukcija nije zasnovana na fon Nojmanovoj arhitekturi, nego na paralelizaciji raĉunarskog procesora.)

Navodimo neke od ĉuvenih zabluda kada je u pitanju primena raĉunara.

1. ’’Sve što je moglo biti pronaĊeno, već je pronaĊeno’’, Charles H. Duell, direktor Patentnog ureda SAD, 1899.

2. ’’Ja mislim da postoji svetsko trţište za moţda pet raĉunara’’, Thomas Watson, predsednik IBM-A, 1943.

3. ’’Raĉunari u budućnosti neće biti teţi od 1,5t’’, Popular Mechanics u predviĊanjima nemilosrdnog napretka u nauci, 1949.

4. ’’Ali... ĉemu će to sluţiti’’, inţinjer u Advanced Computing Systems Division u IBM-U, komentarušući mikroĉip, 1969.

5. ’’Ne postoji ni jedan razlog da bi neko poţeleo raĉunar u svojoj kući’’, Kep Olson, predsednik, direktor i osnivaĉ Digital Equipiment Corporation, 1977.

6. ’’DOS adresira samo 1 megabajt RAM-a, zato što mi ne moţemo ni da zamislimo bilo koju aplikaciju kojoj bi trebalo više’’, Microsoft o razvoju DOS-a, 1980.

http://bs.wikipedia.org/wiki/Vje%C5%A1ta%C4%8Dka_inteligencija

http://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunar

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Nau%C4%8Dnik&action=edit&redlink=1

http://bs.wikipedia.org/wiki/Robot



Zanimljivost:

Miš se više neće koristiti. Tehnološko

dostignuće dţi-spik uskoro će ući u masovnu proizvodnju. Miš je prvi put predstavljen javnosti 1963. god. u San Francisku na Istraţivaĉkom institutu Stenford, a danas 40 godina kasnije, mogao bi otići u zaborav (vidi sliku: kućište prvog miša bilo je napravljeno od drveta). Istisnuće ga najnovije tehnološko dostignuće, nazvano dţi-spik (G-Speak), delo nauĉnika kompanije ‟‟Oblong indastriz‟‟ iz Los AnĊelesa. Reĉ je o ‟‟Appleovim‟‟ multitaĉ ekranima, kao što je onaj na iPhoneu, pa do Surfacea i Windowsa 7, novog ‟‟Microsoftovog‟‟ operativnog sistema koji bi trebalo da otvore vrata taktilnim kompjuterima, što je stari san ‟‟Hewlett Packard-a‟‟ s poĉetka 80-tih. Ideja je da se unese prirodnija komunikacija u odnos izmeĊu ĉoveka i tehnologije koju će ĉiniti jednostavni pokreti i koja neće zahtevati savladavanje rukovanja raĉunarom.

Najstariji astronomski

''kompjuter", tehnološko ĉudo antike - Antikitera mehanizam korišćen je izmeĊu ostalog i za praćenje datuma Olimpijskih igara, saopštili su nauĉnici. Antikitera mehanizam, sadrţi 30 bronzanih zupĉanika sa oko 224 pretpostavljenih, rukom urezanih zubaca, navodi nauĉni ĉasopis "Nejĉer" (Nature). Oni koji su godinama prouĉavali ovu neobiĉnu drevnu napravu tvrde da je, u vreme nastanka, mehanizam bar za hiljadu godina napredniji od bilo koje sprave nastale u istom vremenu. Tajna "najstarijeg kompjutera" na svetu skrivana je više od dva milenijuma. Navodno nastao na Rodosu, "Antikitera mehanizam" je ukrcan na rimsku galiju koja je oko 80. godine pre nove ere bila deo rimskog konvoja koji je sa ostrva Rodos prenosio grĉke umetnine za potrebe trijumfalne parade u Rimu. Galija je potonula u Egejskom moru, a mehanizam je 2000 godina leţao na dubini od 42 metra. Poĉetkom 1900. godine, grupa grĉkih ronilaca, zateĉenih olujom, otkrila je potonulu rimsku galiju u blizini ostrva Antikitera po kome je kasnije i mehanizam dobio ime. Grupa nauĉnika je 2006. godine objavila je da je otkrila njegovu zagonetku, i da je reĉ o mehanizmu koji je bio više od igraĉke. Ovaj mehaniĉki "kompjuter", tvrde oni, sluţio je za praćenje pokreta nebeskih tela, pre svega Sunca, Meseca i planeta. Oni ukazuju da mu je svrha ista kao i kod modernog kompjutera - da poboljša sposobnosti ĉoveka da otkriva skrivene detalje u prirodi. Antiĉki inţenjeri dodavali su svojoj spravi zupĉanike, zupce i diferencijale da bi se prilagodili ekscentriĉnosti zvezdanih putanja.



Preuzeto sa: http://prodajaracunara.blogspot.com

"Save" ikonica još uvek ima simbol floppy diska mada je on prestao da se koristi pre mnogo godina, postavlja se pitanje kada će se promeniti i koji simbol će zameniti floppy: usb drajv, oblak (cloud computing)...

do 2012. godine, oko 17 milijardi kompjutera i telefona će biti umreţeno na internetu

za svaku "normalnu" internet stranu postoje 5 pornografskih

1 od 8 venĉanih parova u SAD se upoznao preko interneta

statiĉki elektricitet, tako slab da ga ĉovek ne moţe ni osetiti moţe da uništi elektriĉna kola raĉunara

prvi hard disk za liĉne raĉunare se pojavio 1979. godine i imao je kapacitet od 5 MB

kada je stvaran CD, odluĉeno je da njegov kapacitet bude toliki da na njemu moţe da se snimi Betovenova 9. Simfonija u bilo kom tempu. To je 72 minuta

Windows 95 moţe da se pokrene sa samo 4 MB RAM memorije

PITANJA 29. Prvi raĉunar u svetu 30. Prvi prenosivi raĉunar star 5000 godina bio je... 31. Dekadni i drugi brojevni sistemi 32. Ko je izumio prvu mehaniĉku mašinu? 33. Po ĉemu je znaĉajan Charles Babbage? 34. Ko je majka modernih raĉunara i prvi programer na svetu? 35. Prvi elektronski raĉunar 36. Binarni sistem 37. Prvi raĉunar opšte namene 38. Elektronska cev, tranzistori, integrisano kolo 39. Ko i kada je pronašao raĉunarski miš? 40. Kako glasi Moore-ov zakon? 41. Ko i kada je poslao prvu e-mail poruku? 42. Ko je zaĉetnik današnjeg Internet-a? 43. Ko je tvorac najpopularnijeg operativnog sistema?



3. RAĈUNARSKI SISTEMI

TEME 3.1. Struktura hardvera raĉunarskog sistema 3.2. Raĉunarski softver 3.3. Naĉin korišćenja i mere zaštite

3.1. STRUKTURA HARDVERA RAĈUNARSKOG SISTEMA Raĉunarski sistemi, odnosno raĉunari, jesu elektronske mašine koje obraĊuju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate). U poĉetku su se raĉunari koristili uglavnom za sloţena numeriĉka raĉunanja, ali se ubrzo njihova namena proširila na skoro sve oblasti ljudske delatnosti, tako da je u nekim jezicima njihovo prvobitno ime raĉunari zamenjeno imenom mašine za obradu podataka. Iako je u poĉetku raĉunar ĉesto nazivan i elektronski mozak, on je ‟‟mašina bez inteligencije‟‟ jer doslovno izvršava samo ono što mu je zadato instrukcijama. Za rešenje bilo kog problema postupak rešavanja mora najpre da se rašĉlani na najjednostavnije korake, a zatim da se za svaki od tih koraka napiše odgovarajuća naredba koju raĉunar mora da izvrši. Ovakav postupak se zove programiranje, a skup instrukcija za izvršenje neke obrade naziva se program. Ljudi koji pišu programe su programeri. Raĉunari se mogu podeliti na razliĉite naĉine u zavisnosti od toga da li se posmatra:

1. njihova primena; 2. broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste jedan raĉunar, ili 3. broj naredbi koje raĉunar moţe da izvrši u jednom trenutku.

Sa stanovišta primene, postoji podela raĉunara na raĉunare opšte namene i raĉunare specijalnih namena. Raĉunari opšte namene mogu da uĉitavaju razne programe, da rešavaju razliĉite probleme. Raĉunari za specijalne namene imaju ugraĊene programe za rešavanje samo onih problema za koje su namenjeni (igranje šaha, automatski pilot...). Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste isti raĉunar, postoje višekorisniĉki (meinframe based) i jednokorisniĉki (PC based). Kod višekorisniĉkih sistema centralni raĉunar opsluţuje sve korisnike. MeĊutim, sa njegovim razvojem i masovnim korišćenjem personalnih raĉunara, ovi raĉunari su izgubili svoju ulogu i njihovo korišćenje danas je vrlo ograniĉeno. Kod personalnih raĉunara, kao što i ime govori, svaki korisnik ima svoj raĉunar i na njemu vrši obradu svojih programa. Sa stanovišta broja naredbi koje izvršavaju u trenutku vremena raĉunari se dele na dve grupe:

1. serijske ili SSD (Single Instruction Single Date); 2. paralelne ili SIMD (Single Instruction Multiple Date).



Serijski raĉunari u trenutku vremena mogu da izvrše jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji. Takvog tipa su svi personalni raĉunari. Paralelni raĉunari (superraĉunari) mogu u jednom trenutku vremena da izvrše istu naredbu nad većim brojem podataka u memoriji. Teorijski postoje još dve grupe MIMD (Multiple Instruction Multiple Date) ili ultraraĉunari koji u jednom trenutku izvršavaju naredbe nad razliĉitim podacima. Ovo bi više odgovaralo mreţi raĉunara kod kojih je rešavanje delova jednog problema podeljeno na više raĉunara. Ĉetvrta grupa raĉunara MISD (Multiple Instruction Single Date) u jednom trenutku izvršava više naredbi nad istim podatkom i praktiĉno je neizvodljiva. Imajući u vidu da je raĉunar samo mašina koja radi po odreĊenom programu, moţe se reći da se svaki raĉunarski sistem sastoji iz dve komponente:

1. same mašine - raĉunarskog hardvera i 2. programa po kojima raĉunar radi - raĉunarskog softvera.

Izraz hardver oznaĉava fiziĉke ureĊaje raĉunarskog sistema, odnosno, sve one delove koji se vide i mogu se dotaknuti. Ovaj izraz nastao je zbog veliĉine prvog raĉunara ENIAC koji je bio teţak, kabast i glomazan. Sa razvojem informacione tehnologije znaĉenje ovog izraza je prošireno i na sve druge komponente informacione tehnologije u vezi sa raĉunarima (razni prikljuĉni ureĊaji, komponente raĉunarskih mreţa, itd). S obzirom da je raĉunar bez programa potpuno beskoristan, druga komponenta raĉunarskog sistema dobila je ime softver (sofware) kao suprotnost od hardware.

Karakteristike Fon Nojmanove arhitekture - raĉunar se sastoji od 4 osnovna podsistema:

memorije (Memory);

upravljaĉkog organa (Control Unit - CU);

aritmetiĉko-logiĉkog organa (Aritmetic Logic Unit - ALU);

ulaza-izlaza (Input, Output).



Struktura hardverskog sistema Tipiĉan raĉunarski sistem sastoji se od sledećih komponenata:

1. centralne (unutrašnje) memorije, 2. aritmetiĉko-logiĉke jedinice, 3. kontrolne jedinice, 4. jedinice spoljne memorije, 5. ulaznih i 6. izlaznih jedinica.

Funkcionalna organizacija raĉunarskog hardvera prikazana je na slici 31, na kojoj su prikazani tokovi kontrole i podataka.

Slika 31. Funkcionalna organizacija hardvera raĉunarskog sistema

Da bi raĉunarski sistem uopšte mogao da se koristi, pored hardverskog ureĊaja, mora da ima i osnovni program koji upravlja radom raĉunara (operativni sistem), kao i skup drugih programa koji imaju razliĉite namene i omogućavaju korisniku da nešto radi sa raĉunarom (aplikativni programi).

Centralna memorija Raĉunar obraĊuje podatke izvršavajući naredbe date programom. Program i podaci koji se obraĊuju uskladišteni su u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji. Ova memorija se sastoji od kola, od kojih svako moţe da ima dva stanja koja se obiĉno oznaĉavaju sa 0 i 1 (0 - stanje kada u kolu nema struje, 1 - kada u kolu ima struje). Zbog toga se ova kola zovu bit (skraćeno binary digit- binarna cifra). Ovo moţe da se uporedi sa sijalicom (slika 32), kod koje bi stanje kada je ugašena bilo znaĉenje sa 0, a stanje kada je upaljena sa 1 (moţe biti i obrnuto).

Slika 32. Sijalice

Ulazne jedinice

Kontrolna jedinica

Unutrašnja memorija

Aritmetiĉko logiĉka jedinica

Izlazne jedinice

Jedinice spoljne

memorije



Princip rada memorije raĉunara moţe se objasniti sledećim primerom: pretpostavimo da dva uĉenika idu u razrede koji koriste istu uĉionicu, jedan u prepodnevnoj, a drugi u popodnevnoj smeni. Oni mogu da se dogovore da uveĉe idu u bioskop, s tim da uĉenik iz prepodnevne smene to potvrdi tako što će po završetku ĉasova upaliti odreĊenu sijalicu u razredu. Uĉenik iz popodnevne smene po dolasku proverava da li je sijalica upaljena; ako jeste, pomoću sijalice mu je preneta poruka da se ide u bioskop. (Naravno, pretpostavljamo da neko u meĊuvremenu neće ugasiti tu sijalicu.) Na ovaj naĉin moţe da se prenese samo informacija da ili ne. Sa dve sijalice (slika 33) postoje sledeće mogućnosti: da obe budu upaljene (1,1), da bude upaljena jedna (0,1) ili druga (1,0) ili da obe budu ugašene (0,0). Pri

tome, sa dve sijalice postoje ĉetiri (2x2=4 ili 22) kombinacije, pa i mogućnost za prenos ĉetiri informacije. Koje će te ĉetiri informacije biti, stvar je dogovora (na primer: 00 - ne ide se nigde, 01- bioskop, 10 - pozorište i 11- utakmica). Sa tri sijalice

postoji osam (23) kombinacija (000, 001, 010, 011, 100, 101, 110, 111), pa bi se na taj naĉin moglo preneti osam poruka. Na primer:

binarni broj 101 je decimalan broj 5, a binarni broj 001101 je decimalan broj 13. (MeĎutim, pored binarnog brojevnog sistema kao matematičke osnove rada računara uveden je i tzv. heksadecimalni brojevni sistem koji skraćuje binarni zapis za tri, odnosno, četiri puta. Tako npr. decimalni broj 26 predstavljen heksadecimalnim brojevnim sistemom je 1A.)

Slika 33. Sijalice

Isti princip vaţi i za memoriju raĉunara, samo je realizacija tehnološki drugaĉija. Umesto sijalica koristi se elektronsko kolo koje ima dva stanja i moţe da zapamti samo informaciju - da ili ne (jedan bit). Pošto je koliĉina informacija koja moţe da se uskladišti u jedno ovakvo kolo suviše mala, bitovi se u memoriji udruţuju u grupe (registre) koji su kod personalnih raĉunara duţine 8 bita. Ovakva grupa zove se bajt. (byte). Jedan bajt ima 8 bitova.

Stanje ovakvog bita je signal za raĉunar i 8 bita moţe da bude 256 (28) razliĉitih kombinacija znakova u zavisnosti od kombinacije uskladištene u njemu. Koja kombinacija predstavlja koji znak, definiše se tabelom koja se zove kod. Najĉešće je u upotrebi ASCI kod (American Standards Code for International Interchange), mada se ponekad primenjuju i drugi kodovi, na primer: EBCDIC. Prikazan naĉin uskladištenja u memoriju raĉunara vaţi samo za znakovne podatke, gde se svaki znak, koristeći odgovarajući kod, skladišti u jedan bajt. Tako na primer: ime Aco u memoriji zauzima 24 bita.

Za numeriĉke podatke vaţe drugaĉije šeme skladištenja, kod kojih se povezuje 4 i 8 bajtova zajedno. U zavisnosti od šeme uskladištenja, brojevi se dele na cele i realne.



Svaka grupa bitova (bajt) u memoriji ima svoju adresu koja se koristi prilikom uskladištenja podataka ili njegovog oĉitavanja. Raĉunar ima elektronska kola kojima se unosi, ili oznaĉava sadrţaj pojedinih adresa u memoriji. Prilikom oĉitavanja sadrţaja neke adrese pravi se kopija sadrţaja, a sadrţaj adrese se ne menja. Kapacitet memorije raĉunara izraţava se brojem bajtova koje raĉunar ima.

Uobiĉajeno je da se pri izraţavanju kapaciteta memorije grupa od 1024 (210) bajta oznaĉi prefiksom k (kilo) ispred oznake za bajt (1024 B = 1 kB), a grupa od 1024

(210) kB prefiksom M (mega) - 1024 kB = 1 MB. To znaĉi da 1 MB (jedan megabajt) memorije ima 1048576 bajta. Još veće jedinice su 1 GB (jedan gigabajt - 1024 MB) i 1TB (jedan terabajt - 1024 GB). Pored grupisanja u registre po 8 bita, moguća su i grupisanja u veće jedinice 16 bita (polureĉ - halfword) i 32 bita (reĉ-word). Na primer: jedan 16 bitni ceo broj moţe predstavljati sve brojeve u intervalu od 0-65535. Danas se koristimo 64 i 128 bitnim raĉunarima.

Aritmetiĉko-logiĉka jedinica Aritmetiĉko-logiĉka jedinica sastoji se od registara i elektronskih kola potrebnih za izvoĊenje aritmetiĉkih operacija: sabiranja, oduzimanja, mnoţenja i deljenja i logiĉkih operacija - uporeĊivanje dve vrednosti da bi se odredila veća i odreĊivanja da li je izraz istinit, ili nije. U poĉetku su ove operacije izvoĊene samo sa celim brojevima, dok su operacije sa realnim brojevima izvoĊene softverski. Kasnije je aritmetiĉko-logiĉkoj jedinici pridodata posebna jedinica za izvoĊenje operacija s realnim brojevima i izraĉunavanje trigonometrijskih i drugih funkcija, ona je u poĉetku bila realizovana kao posebna jedinica (coprocessor), dok su kod savremenih raĉunara obe jedinice realizovane u okviru istog ĉipa (procesora).

Kontrolna jedinica Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog raĉunarskog sistema. Ona kontroliše izvršavanje programa, uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih, dekodira i nareĊuje odgovarajuće akcije drugim jedinicama, zapoĉinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje. Sastoji se od skupa ĉipova kojima se kontroliše i koordinira rad celokupnog sistema. Jedinice spoljne memorije

Jedinice spoljne memorije se koriste za ĉuvanje programa i podataka kad raĉunar nije ukljuĉen, ili kada se oni trenutno ne koriste. Znaĉajni parametri za izbor jedinica spoljne memorije su:

srednje vreme pristupa podacima (merna jedinica mili sekunda-msec);

brzina prenosa podataka (merna jedinica MB/s);

kapacitet (merna jedinica GB; TB).

Jedinice spoljne memorije su:

flopi disk;

hard disk;

CD;

DVD;

USB fleš memorije;

memorijske kartice.



Kada se raĉunar koristi, program po kome radi i svi podaci koje kompjuter obraĊuje nalaze se u unutrašnjoj memoriji ili kroz nju prolaze. MeĊutim, i za vreme rada raĉunara, delovi programa i podaci koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladište u jedinicama spoljne memorije koja moţe biti:

1. sa direktnim pristupom; 2. sa sekvencionalnim pristupom. Memorija sa direktnim pristupom je magnetni disk. On se realizuje u dva

oblika. Kao disketa (floppy disk), ili kao tvrdi disk (hard disk). Kako se sadrţaj unutrašnje memorije kopira neposredno, bajt po bajt na spoljnu memoriju, to se kapacitet spoljne memorije izraţava u istim jedinicama kao i kapacitet unutrašnje memorije, tj. brojem bajtova koji moţe da se uskladišti u spoljnu memoriju.

Disketa je okrugla magnetna ploĉa ugraĊena u zaštitno kućište od plastike. Kada se stavi u disketnu jedinicu, disk se okreće, dok se sa njegove gornje i donje strane nalaze upisno-ĉitajuće glave ureĊaja kojima se obavlja upis na ploĉu i ĉita sa nje. Budući da se ploĉa okreće, ispod poloţaja upisno-ĉitajuće glave, kada ona miruje, nastaje kruţnica koja se naziva staza. Kruţnica je podeljena na sektore duţine 512 bajtova. Da bi se pristupilo podatku, upisno-ĉitajuća glava mora da se pomeri nad odgovarajuću stazu i da se disketa okrene tako da sektor u kome se podatak nalazi dode iznad glave. S obzirom na to da izmeĊu staza mora da postoji taĉno odreden razmak, za pomeranje upisno-ĉitajuće glave prema osi rotacije (ili u suprotnom smeru) koristi se specijalni motor koji glavu pomera u koracima. Naravno, staze i sektori nisu vidljivi, nego su samo zapisani na magnetnom materijalu. Da bi se upisali, disketa se pre prve upotrebe mora formatirati. To se radilo fabriĉki, ali se povremeno javlja potreba da to uradi i sam korisnik. Flopi diskete danas su izašle iz upotrebe (jedan CD od 700 MB zamenjuje 500 disketa).

Disk (hard disk) se sastoji od više ploĉa premazanih magnetnim materijalom i postavljenih na istu osovinu; brţi je i znatno većeg kapaciteta nego disketa. Staze sa istim polupreĉnikom s gornje i donje strane ploĉa ĉine cilindar.

Znaĉajni parametri za izbor diska su:

1. srednje vreme pristupa podacima (meri se u ms); 2. brzina prenosa podataka (zavisi od tipa kontrolora) i 3. kapacitet diska (GB, TB). Memorija sa sekvencionalnim pristupom je magnetna traka. Kod savremenih

raĉunara ona se realizuje u obliku kaseta razlicitih veliĉina i ne koristi se aktivno, nego samo za arhiviranje programa i podataka.

Ulazne jedinice

Kod PC raĉunara osim tastature kao ulazne jedinice koriste se: miš, grafiĉka tabla, skener, digitalni fotoaparat i kamera, Touch Screen, ĉitaĉ bar-koda, itd.

Izlazne jedinice

Najćešća izlazna jedinica je monitor. Za štampanje manjih koliĉina podataka obiĉno se koristi serijski štampac koji štampa znak po znak, ili laserski štampaĉ. Za štampanje velikog broja podataka koriste se linijski štampaĉi koji štampaju ceo red odjednom. Brzina štampanja ovih štampaĉa iznosi 300-500 redova u minuti. Pored toga, kao izlazna jedinica moţe se koristiti i automatski crtaĉ ili sekaĉ - ploter, zvuĉnici.



3.2. RAĈUNARSKI SOFTVER Da bi raĉunarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati. Ova komponenta raĉunarskog sistema je softver. Softver se moţe podeliti na:

1. operativne sisteme; 2. sistemski softver i 3. aplikativne programe.

Postoje razliĉiti pristupi za klasifikaciju softvera. Neki autori smatraju da su i operativni sistemi deo sistemskog softvera, dok drugi sistemski softver smatraju razvojnim okruţenjem. Ipak, ovde je operativni sistem, zbog svoje vaţnosti i jedinstvenosti meĊu drugim programskim proizvodima, izdvojen kao posebna kategorija. Isti tako, smatralo se da su razvojna okruţenja samo deo sistemskog softvera, onako kako ga mi ovde definišemo. Operativni sistem Operativni sistem je kompleksan programski sistem sastavljen od skupa programa koji treba da obezbedi lako i efikasno korišćenje raĉunara. Bez operativnog sistema hardver raĉunara, makar se on sastojao od komponenata koje su u datom trenutku najbolje na trţištu, predstavlja samo obiĉnu, sa stanovišta primene raĉunara, neupotrebljivu gvoţĊuriju. Operativni sistemi mogu da se klasifikuju sa razliĉitih aspekata. Ovde će biti pomenute ĉetiri klasifikacije:

1. sa stanovišta broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji; 2. sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste raĉunar; 3. sa stanovišta zadavanja komandi i 4. sa stanovišta prenosivosti na razliĉite arhitekture raĉunara.

Sa stanovišta broja programa (procesa) koji mogu istovremeno da budu u

centralnoj memoriji raĉunara, operativni sistemi se dele na:

monoprogramske - monoprocesne i

multiprogramske - multiprocesne. Monoprogramski operativni sistem omogućava da raĉunar drţi u memoriji i izvršava samo jedan program. MOS omogućava da se u centralnoj memoriji raĉunara nalazi istovremeno više programa, od kojih u svakom trenutku moţe da radi samo jedan. Redosled i vreme svakog od programa u memoriji odreĊuje operativni sistem, tako da omogući korišćenje raĉunara na najbolji naĉin. Zadatak operativnog sistema kod multiprogramskog rada jeste smanjenje ukupno utrošenog vremena rada raĉunara na izvršavanje svih programa u odnosu na vreme koje bi bilo utrošeno kad bi se oni izvršavali pojedinaĉno, ali je vreme rada svakog pojedinog programa duţe, nego kad bi se on izvršavao sam. Prilikom istovremenog izvršavanja više programa treba voditi raĉuna da oni ne koriste preteţno iste raĉunarske resurse, nego kombinovati programe koji koriste procesor s programima koji koriste preteţno dadoteke, ili sa interaktivnim radom korisnika (na primer procesor teksta).



Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste raĉunar operativni sistemi mogu da budu:

jednokorisniĉki (singleuser) i

višekorisniĉki (multiuser). Kod jednokorisniĉkih operativnih sistema, raĉunar moţe da koristi samo jedan korisnik. Kod višekorisniĉkih operativnih sistema na raĉunar moţe istovremeno biti prikljuĉeno i do nekoliko stotina korisnika. Sa stanovišta naĉina zadavanja komandi u operativnom sistemu postoje:

operativni sistemi komandnog tipa i

grafiĉki operativni sistem. Kod operativnih sistema komandnog tipa posle ukljuĉenja raĉunara, na ekranu se dobija odreĊen znak koji se naziva prompt. Ovim znakom operativni sistem obaveštava korisnika da je spreman da primi komandu. Komanda se zadaje ukucavanjem teksta koji se sastoji od kljuĉne reĉi i, eventualno, nekih dodatnih parametara za izvršenje komande. Pritiskom na taster Enter na tastaturi, operativni sistem prihvata komandu i zapoĉinje njeno izvršenje, za to vreme na ekranu nema prompta. Po završetku, posle dobijanja rezultata, ponovo se dobija prompt u novom redu, što znaĉi da je operativni sistem spreman da prihvati novu komandu. Sa stanovišta prenosivosti na razliĉite arhitekture raĉunara, operativni sistemi mogu biti:

prenosivi i

neprenosivi - vlasniĉki (proprietary).

Prenosivi operativni sistemi, kako im ime kaţe, s malim izmenama mogu da se koriste na razliĉitim arhitekturama raĉunara. Neprenosivi operativni sistemi su projektovani tako da rade samo na odreĊenom modelu raĉunara. Operativni sistemi su se razvijali kao i raĉunari. Prvi elektronski raĉunari nisu imali operativni sistem. Programi su se unosili jedan po jedan, pri ĉemu se ĉekalo da se jedan program završi da bi se drugi uneo. S obzirom na to da su raĉunari i u to vreme bili brze mašine, zamena programa je predstavljala gubljenje dragocenog vremena. Tako je napravljen program koji je upravljao radom raĉunara i omogućavao zamenu programa bez intervencije korisnika. Ti prvi operativni sistemi bili su monoprogramski, što znaĉi da su uĉitavali jedan program i tek kada je on u potpunosti zavšio rad, zapoĉinjali su uĉitavanje sledećeg. Razvoj operativnih sistema personalnih raĉunara išao je istim putem kao i kod velikih raĉunara. Prvi personalni raĉunari imali su primitivne operativne sisteme koji tek što je omogućavao njihovo korišćenje. Pojavom prvog PC pojavio se MS-DOS. To je bio monoprogramski operativni sistem komandnog tipa. S razvojem personalnih raĉunara ovaj operativni sistem je, zbog pogrešne koncepcije, predstavljao koĉnicu u potpunom iskorišćavanju novih mogućnosti. Zbog masovne primene personalnih raĉunara, zadavanje komandi predstavljalo je problem mnogim korisnicima. Da bi se problemi prevazišli, razvijen je novi operativni sistem grafiĉkog tipa Windows koji je omogućio korišćenje svih novih mogućnosti (naroĉito velike memorije), multiprogramski rad, jednostavnu razmenu podataka meĊu programima i korišćenje virtuelne memorije.



Virtuelna memorija Podaci s kojima program radi moraju biti u centralnoj memoriji raĉunara. Ako ceo program i svi podaci nisu mogli da stanu u memoriju prvih raĉunara, program nije mogao da radi. Zbog toga su oni deljeni u celine i tako izvršavani po delovima, pri ĉemu se razmena meĊurezultata izmeĊu pojedinih celina prenosila pomoću zajedniĉkog podruĉja u memoriji raĉunara, ili upisivanjem u spoljnu memoriju i njihovim uĉitavanjem u sledećem delu. Ovakvom podelom na celine i redosledom pozivanja upravljao je sam programer, koristeći posebne komande operativnog sistema. Sredinom sedamdesetih godina poĉela je da se primenjuje tehnika u kojoj je operativni sistem delio program i podatke na stranice jednake veliĉine koje su upisivane na disk. Prilikom pokretanja programa u memoriju je uĉitavana prva stranica i izvršavane naredbe u njoj; kada program završi rad s prvom stranicom, prelazi na drugu i tako redom. Kada više nije bilo mesta u memoriji, onda je operativni sistem, na osnovu odreĊenih kriterijuma, jednu stranicu iz memorije ispisivao na disk, a na njeno mesto uĉitavao sledeću i taj postupak ponavljao svaki put kada mu je bila potrebna stranica koje nije bilo u memoriji. Tako je korisnik imao iluziju da nije ograniĉen veliĉinom memorije. Prema tome, virtuelna memorija je tehnika koja koristi operativni sistem da upravlja lokacijama segmentiranog programa tako da korisnik ima iluziju da memorija nije ograniĉena. Za ovakvo korišćenje programi moraju biti napisani na poseban naĉin, tako da vreme utrošeno na uĉitavanje i ispisivanje stranice na disk (overhead) bude malo u odnosu na ukupno vreme rada programa. Ako program nije napisan kako treba, moţe da se dogodi da raĉunar gotovo sve vreme troši vreme na zamenu stranica, a da korisno vreme rada po programu bude zanemarljivo. Ovakva pojava zove se trešing (threching). Sistemski softver Osim operativnog sistema, za normalno korišćenje raĉunara potrebni su i drugi programi koje koriste svi ili veći broj korisnika raĉunara, a nazivaju se sistemski softveri. Ovoj kategoriji pripadaju:

programi prevodioci,

veznici i

razliĉiti usluţni programi. Ovi programi nisu neophodni za rad raĉunara, na primer, ako korisnik hoće da piše programe u programskom jeziku C++, on mora da ima program prevodilac za taj programski jezik, dok korisnik koji uopšte ne koristi program C++, moţe da koristi raĉunar i bez ovog prevodioca; ako korisnik koristi skener, on mora imati i program koji mu omogućava njegovo korišćenje, dok korisnik koji nema skener, moţe da koristi raĉunar za druge potrebe i ne treba mu takav program.

Programi prevodioci Programi za prve raĉunare pisani su u mašinskom jeziku. Naredbe ovog jezika sastojale su se od nizova jedinica i nula koje su oznaĉavale stanja bitova u memoriji raĉunara. Ovakve naredbe najĉešće su bile logiĉki podeljene u dva dela. Prvi deo je predstavljao kod operacije (naredbu koju raĉunar treba da izvrši), a drugi deo adresu registra u memoriji raĉunara u kome je uskladišten podatak. Naravno, pisanje ovakvih programa bio je vrlo teţak posao, podloţan greškama. To je navelo tadašnje programere da izmisle simboliĉki jezik u kome je operacija koju raĉunar treba da izvrši dobila svoje ime, a i adresa memorijske lokacije dobila je neko simboliĉko ime. Programi napisani u ovako simboliĉkom jeziku prevodili su se



kasnije u mašinski jezik, tako što je programer zamenjivao naziv operacija njenim kodom, a simboliĉku adresu stvarnom adresom. U ovakvom postupku svaka naredba simboliĉkog jezika prevodila se neposredno u odgovarajuću naredbu mašinskog jezika. Kasnije je ovaj postupak prevoĊenja automatizovan; napravljen je program koji je kao ulazne podatke uĉitavao program napisan u simboliĉkom jeziku i zamenjivao ih naredbama mašinskog jezika, tako da je rezultat rada ovog programa bio program u mašinskom jeziku. Ovaj program za prevoĊenje nazvan je asembler. U to vreme su arhitekture raĉunara bile razliĉite i za svaki raĉinar postojao je poseban simboliĉki jezik koji je zavisio od njegove arhitekture. Zbog toga i program za prevoĊenje simboliĉkog jezika (asemblera), napisan za jedan raĉunar, nije mogao da se koristi na drugom raĉunaru. Isto tako, simboliĉki program za jedan raĉunar nije mogao da se koristi na drugom raĉunaru razliĉite arhiktekture jer su im bili razliĉiti repertoari instrukcija.

Slika 34. PrevoĊenje programa

Da bi se olakšalo pisanje programa, a i njihova prenosivost s jednog raĉunara na drugi, razvijeni su programski jezici koji su bili bliţi korisnicima u odreĊenim oblastima. Ovi jezici su se sastojali od dvadesetak reĉi engleskog jezika, skupa pravila za dodeljivanje imena memorijskim lokacijama sa podacima i skupa pravila za formiranje ispravnih naredbi u programskom jeziku. Pomoću reĉnika i ovih pravila pisan je program u ovom jeziku koji je bio gotovo nezavisan od arhitekture raĉunara. Ovakav jezik zove se izvorni (source) program. MeĊutim, da bi program napisan u nekom od ovih jezika mogao da se izvršava, trebalo ga je prevesti u mašinski jezik. Za ovo prevoĊenje korišćen je poseban program prevodilac nazvan kompajler (compiler). Program prevodilac je uĉitavao program u izvornom jeziku kao ulazne podatke, a kao rezultat rada davao program u mašinskom kodu, pri ĉemu je jedna naredba izvornog jezika prevoĊena u više naredbi mašinskog jezika. I dalje je za svaku arhitekturu raĉunara morao da postoji odgovarajući program prevodilac za svaki programski jezik koji je korisnik ţeleo da koristi na tom raĉunaru. Postoje i programski jezici kod kojih su naredbe nezavisne jedna od druge i mogu da se izvršavaju odmah. Za takve programske jezike (npr. Basic, Pascal, Fortran, Cobol, C+, ActionScript...) u poĉetku nisu bili pisani prevodioci, nego interpretatori koji su prepoznavali naredbu i odmah je izvršavali. MeĊutim, ovakva praksa je gotovo napuštena i sada se skoro u svim jezicima programi prevode u mašinski kod radi izvršavanja. Da bi se izvršio program napisan u nekom izvornom jeziku, treba ga prvo uneti u raĉunar. Ovo unošenje programa (i podataka) u raĉunar izvodi se pomoću posebnog programa koji se zove editor i deo je operativnog sistema. Zatim se ovako unet izvorni program prevodi pomoću programa prevodioca da bi se dobio mašinski kod. Posle toga se korišćenjem programa za povezivanje (linker) prevedeni program spaja s drugim programom i sistemskim softverom da bi se dobio izvršni program. Takav program se korišćenjem programa za punjenje (loader) unosi u memoriju

Izvorni program

Program prevodilac

Mašinski kod



raĉunara i izvršava. Za traţenje grešaka u programu koristi se poseban program koji u tome pomaţe, a u raĉunarskom ţargonu se naziva debager (debugger). Do pojave personalnih raĉunara (a i kod njih u poĉetku) sve ove operacije izvoĊene su nezavisnim programima i odvojeno. U poslednje vreme, programi prevodioci za pesonalne raĉunare ne razvijaju se odvojeno, nego su sve ove komponente sastavni delovi jednog programskog jezika; ima razvojnih okruţenja u kojima su neke komponente zajedniĉke, a posebno su odvojene samo one vezane za karakteristike jezika. Arhitekture personalnih raĉunara su jednake pa se, prema tome, program prevodilac koji radi na jednom raĉunaru moţe koristiti na svim personalnim raĉunarima.

Veznici Veznici (drajveri) jesu programi za korišćenje razliĉitih perifernih jedinica i drugih ureĊaja. Da bi se bilo koji ureĊaj (štampaĉ, skener, ploter, digitalni fotoaparat itd) povezao na raĉunar, treba rešiti dva problema. Prvi je električno povezivanje da se raĉunar ili ureĊaj koji se prikljuĉuje ne bi oštetio. Ovo se takoĊe rešava na dva naĉina. Prvo je da ureĊaj ima standardni prikljuĉak koji se povezuje na serijski, paralelni, ili USB port raĉunara. Druga mogućnost je da ureĊaj ima posebnu karticu koja se ugraĊuje u raĉunar (na neki od praznih slotova), a da se na njoj nalazi prikljuĉak na koji se ureĊaj prikljuĉuje. Da bi ureĊaj koji se prikljuĉuje na raĉunar radio, nije dovoljno samo hardversko povezivanje. Svaki ureĊaj koji se prikljuĉi na raĉunar (na primer, štampaĉ) mora da ima i odgovarajući program (softversko povezivanje) koji se zove drajver i koji komande date iz nekog programa (na primer, procesora teksta) prema nekom usvojenom standardu, prevodi u komande koje ureĊaj razume. Ovi programi i, eventualno, kartice koje se ugraĊuju u raĉunar dobijaju se kupovinom ureĊaja (danas iskljuĉivo na CD-u) i instaliraju prilikom instalacije ureĊaja.

Usluţni programi Usluţni programi olakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se ĉesto obavljaju (dupliranje disketa ili CD-ova, kompresija podataka na disku, presnimavanje diska, itd). Ovakvi programi mogu se davati kao dodatak operativnom sistemu, ali ih najĉešće pišu i distribuiraju sami korisnici.

Aplikativni programi Treću kategoriju raĉunarskog softvera saĉinjavaju aplikativni programi. To su programi za rešavanje razliĉitih problema, na primer: obrada teksta, rad sa tabelama, crtanje, rad sa bazama podataka, obrada slika, animacija, komponovanje i obrada zvuĉnih zapisa, razliĉiti proraĉuni u nauci i tehnici, igre, itd. Ove programe pišu proizvoĊaĉi raĉunara, specijalizovane softverske kuće, kao i sami korisnici raĉunara. Programi za obradu teksta Programi za obradu teksta (tekst procesori) sluţe za:

unošenje teksta u raĉunar,

modifikaciju unetog teksta i

oblikovanje teksta za štampanje.



Unošenje teksta je poĉetno smišljanje i ukucavanje dokumenta. Modifikacija ili editovanje je svako menjanje sadrţaja dokumenta, bilo da je u pitanju samo ispravljanje grešaka unetih pri poĉetnom ukucavanju, bilo dodavanje, brisanje ili zamena reĉi, reĉenica ili većih delova teksta. Oblikovanje ili editovanje je priprema teksta da lepo izgleda kad bude odštampan (poravnavanje ivica, isticanje delova teksta uvlaĉenjem pasusa, podebljavanje ili podvlaĉenje, štampanje razliĉitim slovima, itd). Bitna osobina obrade teksta jeste razdvajanje - pisanje dokumenta od njegovog ispisivanja na papir. Koristeći program za obradu teksta, istovremeno sa pisanjem teksta, mogu se popravljati i greške, menjati uneti tekst dopisivanjem i/ili izbacivanjem pojedinih delova, te naknadno menjati dokument i oblikovati ga posle pisanja. Nekada su se programi za pisanje teksta delili na: editore, procesore teksta i formatere teksta. Editori su programi koji omogućavaju unošenje, ispravljanje, ĉuvanje i štampanje teksta. Oni su obiĉno deo operativnog sistema raĉunara, ali ima i editora koje su napisali korisnici. Oni imaju razliĉite dodatne mogućnosti. Sada se uglavnom koriste samo za unošenje programa na nekom od programskih jezika i podatke za te programe. Pod procesorima teksta nekada su se smatrali programi koji su imali veće mogućnosti od editora jer su omogućavali i sloţenije operacije sa tekstom. Ovi programi su korišćeni za unošenje teksta namenjenog za štampanje, da bi se kasnije tako unet tekst dodatno oblikovao i pripremao za štampu formaterom teksta, nekim od programa za oblikovanje. S uvoĊenjem laserskih štampaĉa dobijene su nove mogućnosti za oblikovanje teksta - razne vrste, veliĉine i stilove slova, ubacivanje crteţa i slika u tekstu. Nova klasa procesora teksta, ukljuĉivanja i mogućnosti formatera teksta, takva je da su dobijeni moćni programi za obradu teksta ĉiji proizvod moţe da bude kvalitetno odštampan. Iako su se ovi programi u poĉetku zvali programi za stono izdavaštvo ili DTP (desktop publishing) programi, svi savremeni procesori teksta imaju mogućnosti pripreme za štampu. Postoje dve vrste programa za obradu teksta. Kod jednih tekst se ukucava u obiĉnom editoru, a izmeĊu teksta se ukucavaju komande za procesor teksta. Ovakav tekst sluţi kao ulazni podatak za procesor teksta. Kao rezultat obrade pomoću ovog programa obiĉno se dobija neki meĊurezultat - preraĊen tekst koji sluţi kao ulazni podatak za programe, gledanje obraĊenog teksta na ekranu (Preview) i programe za štampanje obraĊenog teksta. To znaĉi da korisnik prilikom kucanja ne vidi na ekranu izgled svog teksta. Ako ţeli da vidi kako će obraĊeni tekst izgledati, korisnik mora da prekine ukucavanje, pokrene program za obradu i posle toga pokrene program za pregled. Ako nije zadovoljan, ili ako treba nešto menjati, korisnik mora ponovo da se vrati u editor. Ceo postupak se ponavlja dok korisnik ne bude zadovoljan pripremljenim tekstom. Da bi se tekst odštampao, mora da se pokrene program za štampanje obraĊenog teksta. Tipiĉan primer iz ove grupe programa jeste TEX, odnosno, njegova podvarijacija LATEX. Savremeni programi za obradu teksta su, po pravilu, tzv. WYSIWYG (Hhat You See Is What You Get) programi. Kod njih korisnik za vreme kucanja vidi na ekranu kako će dokument pribliţno izgledati kad bude odštampan (Word).



Programi za rad sa tabelama Programi za rad s tabelama (spreadsheet) imaju na ekranu prikazane tebele, podeljene na vrste i kolone koje sluţe za prikazivanje i obradu poslovnih podataka. Okruţenje u kom se odvija rad programa ĉine:

radne tabele (worksheets) za unošenje, raĉunanje i analizu podataka;

grafikoni (charts) za grafiĉko predstavljanje podataka;

baze podataka (date bases) za obradu velikog broja informacija;

posebne mogućnosti za formatiranje, grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih (on-line) izveštaja.

Radne tabele se sastoje iz ćelija (cell) u koje se unose podaci, a koji mogu biti izvorni i izvedeni. Izvorni podaci se u ćelije unose direktno, dok se izvedeni formiraju u ćeliji pomoću formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci. Podaci u tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika (linijama, histogramima, krugovima, itd). Promena jednog podatka dovodi do automatske promene svih izvedenih podataka u tabeli i na grafikonima u skladu s ovom izmenom. Pored ovih mogućnosti, programi za rad s tabelama imaju manje ili veće mogućnosti rada sa bazama podataka, s obzirom na to da se relacione baze podataka zasnivaju na tabelama. Ipak, ovi programi nisu namenjeni za upravljanje bazama podataka i ne treba zloupotrebljavati ove mogućnosti i koristiti ih za to. Budući da su namenjeni za poslovne primene, ovi programi na osnovu tabela i baza podataka imaju i mogućnosti za brzo kreiranje razliĉitih sumarnih izveštaja i grafikona, namenjenih krajnjim korisnicima.

Programi za upravljanje bazama podataka Ovi programi koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka (na primer, MYSQL). Svaki logiĉno povezan skup podataka ĉini bazu podataka. Za upravljanje podacima koristi se programski sistem koji se naziva Sistem za upravljanje bazama podataka - SUBP ili DBMS - Date Baze Manegement System.

Sistem za upravljanje bazama podataka treba da obezbedi najosnovnije funkcije:

kreiranje baze podataka,

ponovni pristup podacima,

modifikaciju (aţuriranje) podataka,

sortiranje podataka,

kontrolu pristupa podacima i

formiranje izveštaja.

Kreiranje baze podataka obuhvata unošenje i zapisivanje podataka na nosiocu informacija (disk). Ponovni pristup podacima jeste postupak koji se sastoji od odreĊivanja mesta, odnosno, nalaţenja podataka na nosiocu informacija, formatiranje podataka i odreĊivanje traţenog podatka meĊu podacima koji su na raspolaganju. Podaci uskladišteni na nosiocu informacija ne moraju biti u obliku koji je pogodan za neposredno korišćenje, već moţe biti potrebno dodatno formatiranje podataka, a ponekad i preureĊenje u drugi redosled. Modifikacija ili aţuriranje baze podataka podrazumeva dodavanje novih podataka u bazu, uklanjanje podataka iz baze i izmena na podacima u bazi.



Sortiranje baze podataka znaĉi ureĊivanje podataka u bazi po redosledu zadatom nekim kriterijumom. Kontrola pristupa informacijama je unutrašnje regulisanje toka postupaka upravljanja podacima. Ona utvrĊuje da li neki korisnik moţe da pristupi podacima i da ih menja, kao i postupak kada više korisnika pristupa istom podatku. Primenjujući razliĉite kriterijume, na osnovu podataka u bazi, mogu se formirati razni izveštaji. Oni mogu da se pokaţu na ekranu ili da se štampaju.

Programi za obradu crteţa Programi za obradu crteţa primenjuju se za predstavljanje crteţa na rasterski i vektorski naĉin (npr. Paint, CorelDraw, FreeHand...). Prema nameni, dele se na programe koji su više namenjeni dizajnu i na programe koji su prvenstveno namenjeni tehniĉkom crtanju (AutoCAD). Bez obzira na to kojoj grupi pripadaju, svi programi za crtanje imaju veliki broj sliĉnih naredbi koje se mogu podeliti u grupe za:

crtanje osnovnih grafiĉkih oblika,

manipulisanje objektima,

transformacije objekata,

globalni pregled slike,

korišćenje teksta i

dimenzionisanje.

Naredbe za crtanje osnovnih grafiĉkih objekata ukljuĉuju naredbe za crtanje duţi i izlomljenih linija, crtanje slobodnom rukom, crtanje kvadrata i pravougaonika, crtanje kruga ili elipse. Naredbe za manipulaciju objektima ukljuĉuju naredbe za oznaĉavanje, premeštanje, brisanje, kopiranje i rotaciju objekata, popunjavanje zatvorenih kontura bojom ili šrafurom, grupisanje više objekata u jedan, ili razdruţivanje grupe u pojedinaĉne objekte. Pre izvoĊenja bilo koje naredbe za manipulaciju ili transformaciju, objekat nad kojim se izvodi naredba mora biti oznaĉen korišćenjem naredbe za oznaĉavanje. Naredbe za transformaciju objekata ukljuĉuju naredbe za rastezanje, saţimanje i simetriĉno preslikavanje objekta. S obzirom na to da je monitor najĉešće mnogo manji od crteţa koji se crta, pojedine delove crteţa treba uveliĉati za vreme crtanja, a ceo crteţ umanjiti da bi se dobio pregled slike. Zbog toga u svim programima za crtanje postoje naredbe za uvećavanje delova crteţa, ili njegovo umanjivanje. Naredbe za tekst koriste se kod programa namenjenih za tehniĉko crtanje za opis crteţa. Ovi programi imaju samo najosnovnije mogućnosti koje zadovoljavaju potrebe programa. Kod programa koji su više namenjeni dizajnu, ove naredbe su bogatije i ukljuĉuju obiĉan i ukrasni tekst, biblioteke slika i simbola, kao i naredbe za manipulaciju tekstom koji se koriste na sliĉan naĉin kao kod procesora teksta. Naredbe za kotiranje koriste se za oznaĉavanje dimenzija na tehniĉkim crteţima. Programi više namenjeni dizajnu imaju samo osnovne mogućnosti za kotiranje, dok je kod programa namenjenih tehniĉkom crtanju repertoar ovih naredbi znatno bogatiji. Programi za obradu slika Programi za obradu slika primenjuju se za predstavljanje slike u raĉunaru na rasterski-bitmapirani naĉin (paint programi npr. Gimp, PhotoShop, ekstenzije bitmapiranih slika pišu se sa tri slova: psd, bmp, jpg, tif, gif, eps...). Koriste se za



unošenje slika u raĉunar pomoću odgovarajućih ureĊaja (skener, digiralni fotoaparat) i njegovu obradu. Deo naredbi ovih programa sliĉan je naredbama za obradu crteţa, a i logika i naĉin njihovog korišćenja sliĉni su programima za obradu crteţa. Pored ovih, postoji i velik boj naredbi karakteristiĉnih za obradu slika (promene osvetljenosti i kontrasta, razliĉitih efekata - pikselizacija, solarizacija, inverzija...). Programi za animaciju Ovi programi omogućavaju stvaranje: pokretnih slika, filmskih sekvenci, itd, zatim kombinovanje raznih tehnika, vizuelnih i zvuĉnih efekata (crteţa, slika, filma, zvuka). Koriste se u dizajnu, projektovanju, za pravljenje reklamnih spotova i za mnoge druge primene (Flash, 3ds Max, Blender...).

Programi za obradu zvuka Ovi programi se primenjuju za obradu zvuĉnih zapisa na sliĉan naĉin kao što se procesori teksta primenjuju za obradu teksta. Oni omogućavaju komponovanje (poĉetno stvaranje muziĉkih dela), unošenje u raĉunar postojećih dela (zadavanjem nota, sviranjem na klavijaturama putem audio-ulaza, itd), kao i razliĉite naknadne obrade unetih zvuĉnih zapisa - njihovu izmenu dodavanjem ili izrezivanjem pojedinih delova, zamenu instrumenata, razliĉite zvuĉne efekte, itd. Široko se primenjuju u muziĉkoj industriji (npr: Shuangs Audio Joiner. SoundForge). Programi za proraĉune u nauci i tehnici Ovi programi se primenjuju u razliĉitim nauĉnotehniĉkim proraĉunima - statistiĉkim i dinamiĉkim proraĉunima u graĊevinarstvu, u mašinskoj industriji, automobilskoj, zatim u kontroli proizvodnje i, uopšte, u inţinjerstvu. Namenjeni su uţem krugu korisnika, za oblast za koju je program predviĊen. Igre Posebnu veliku grupu aplikativnih programa ĉine igre koje predstavljaju znatan deo industrije softvera. Namenjene su najrazliĉitijim uzrastima, od najmlaĊe dece do odraslih.

Virusi Jedan od najvećih problema u korišćenju personalnih raĉuna predstavljaju virusi. To su programi koje pišu i namerno šire razni antisocijalni i destruktivni korisnici, gotovo iskljuĉivo s namerom da naprave što veću štetu, što većem broju korisnika. Virus je mali program uskladišten na neki medijum samostalno, ili ukljuĉen u neku dadoteku (npr: trojanski konj, Host computer worms). Ova vrsta crva ne kopira sebe više puta na jedan raĉunar, već samo jednom i onda se kopira na sledeći raĉunar u mreţi i tako redom. Ponekad se ovakvi crvi nazivaju ‟‟rabbits‟‟. Kada se takav program ili datoteka unese u memoriju, virus moţe neprimetno da se prikljuĉi i drugim datotekama ili programima u memoriji, ili da se uskladišti i na neki drugi medij. Šta će se posle toga dogoditi, zavisi od namere kreatora virusa:

virus moţe odmah da pravi probleme, moţe da broji specifiĉne dogaĊaje (na primer, koliko puta se kopirao) i posle toga da priĉini štetu;

moţe da oĉitava vreme na raĉunaru i prouzrokuje štetu odreĊenog datuma i

moţe da se reprodukuje i onda priĉini štetu.

Šteta koju priĉini virus, najĉešće se ogleda u brisanju celog sadrţaja diska ili samo delova, nefunkcionisanju ili uništenju komponenata raĉunara, ili programa, itd.



Kao i biološki virusi, i raĉunarski virus moţe da inficira druge programe i dadoteke i tako se širi. Jednom unet u raĉunar, obiĉno se teško otkriva i uklanja (npr: reinstalacija Windowsa). Za otkrivanje i uklanjanje virusa postoji veći broj antivirus-programa (Norton, AVG, KAV). MeĊutim, novi virusi se generišu svakodnevno i ove programe treba ćešće dopunjavati novim podacima. Antivirus-programi mogu da se ukljuĉe prema potrebi i da vrše proveru nekog medija, ili da budu stalno aktivirani kada je raĉunar ukljuĉen, kao štit koji će odmah reagovati na pojavu virusa. Osim konstatacije prisustva virusa, ovi programi najĉešće imaju i mogućnost njegovog uklanjanja, ili bar uklanjanja inficirane dadoteke. Da bi se zaštitili od virusa, korisnici treba da:

redovno dopunjavaju antivirus-programe (Update);

svaki put prilikom razmene datoteka s drugim korisnicima, proveravaju da li su one zaraţene;

izbegavaju preuzimanje datoteka s nepoznatih mesta na mreţi;

izbegavaju razmenu datoteka s nepoznatim korisnicima;

ne otvaraju elektronsku poštu s datotekama u prilogu koju su dobili od nepoznatih korisnika;

nabavljaju programe legalnim putem.

Program kao proizvod ProizvoĊaĉi programskih proizvoda ulaţu mnogo napora i sredstava da bi ti proizvodi bili što većih mogućnosti, sa što manje grešaka i laki za korišćenje. Oni od svojih proizvoda oĉekuju i odgovarajuću zaradu. MeĊutim, programi su laki za kopiranje, pa ih korisnici meĊusobno kopiraju i tako izbegavaju plaćanje proizvoĊaĉu. Kao i svaki proizvod, program bi trebalo da ima:

garanciju da će svaki zadatak za koji je namenjen uraditi bez greške;

uputstvo za korišćenje;

rok upotrebe;

podršku korisniku i

obuku. Garanciju da će program raditi kako treba ne daje nijedan proizvoĊaĉ. U najboljem sluĉaju, korisnik softvera dobija ograĊivanje proizvoĊaĉa programa da je uĉinjeno sve da program bude bez greške, ali da proizvoĊaĉ ne prihvata nikakvu nadoknadu eventualne štete koju je korisnik pretrpeo zbog korišćenja njegovog proizvoda. Uputstva za korišćenje odreĊenih programa obiĉno se dobijaju kupovinom samog programa. MeĊutim, njih programeri vrlo ĉesto pišu za programere, tako da proseĉan korisnik ne moţe lako da se snaĊe u njima. Rok upotrebe programskog proizvoda obiĉno je do izlaska sledeće verzije programa. U tom periodu proizvoĊaĉi obiĉno uviĊaju greške i registrovanim korisnicima dostavljaju odgovarajući materijal za njihovo otklanjanje. Veliki proizvoĊaĉi programa obiĉno pruţaju registrovanim korisnicima mogućnost da im se obrate za savet ili pomoć u sluĉaju problema s njihovim proizvodima. ProizvoĊaĉi kompleksnih programskih sistema ĉesto imaju i centre za obuke korisnika za primenu njihovih proizvoda.



S obzirom na to da se programi ĉesto kopiraju, postavlja se pitanje autorskih prava proizvoĊaĉa i naknade štete koja im se nanese ovim postupkom. U mnogim zemljama to se rešava zakonom koji proizvoĊaĉima softvera garantuje zaštitu njihovih prava. Tako se, sa gledišta autorskih prava, na trţištu mogu naći programi koji su:

vlasništvo proizvoĊaĉa (properietary sotware),

deljeni (shareware) i

javni (pablik domain sofware). Kod programa koji su vlasništvo proizvoĊaĉa, korisnik kupuje licencu (dozvolu) za korišćenje programa. Uz nju dobija i program na nekom mediju, odgovarajuću dokumentaciju i mogućnost da se registruje kod proizvoĊaĉa kako bi dobijao kasnije ispravke programa i imao pravo na podršku proizvoĊaĉa. Korisnik licence ne bi smeo da je daje drugim korisnicima da ga instaliraju na svojim raĉunarima. Da bi se zaštitili od neovlašćenog korišćenja programa, proizvoĊaĉi preduzimaju razliĉite mere. Najĉešće se koristi hardlok, dodatak koji se prikljuĉuje na jedan od portova (najĉešće paralelni) raĉunara i mora da bude prikljuĉen sve vreme rada programa. Druge uobiĉajene mere su unošenje serijskog broja procesora, serijskog broja proizvoda i/ili koda autorizacije koji se dobija od proizvoĊaĉa kada se kupac registruje. Deljeni programi distribuiraju se slobodno na razliĉite naĉine (internet, ĉasopisi...), daju se za slobodnu upotrebu na odreĊeni rok (45-60 dana) da bi zainteresovani korisnici mogli da ih isprobaju. Posle isteka vremena za testiranje, korisnik mora ili da kupi licencu, ili da prestane da ih koristi. Kupovinom licence dobijaju se: potpuna verzija programa, dokumentacija, pravo na registraciju i pomoć. U sluĉaju da korisnik nastavi da koristi ove programe i posle isteka potrebnog perioda, neki programi to onemoguće, dok većina za vreme rada programa povremeno daje na ekranu opomenu korisniku da je ‟‟zaboravio‟‟ da plati njegovo korišćenje. Javni programi se distribuiraju besplatno i mogu se slobodno kopirati i razmenjivati. Najĉešće nemaju dokumentaciju, osim pomoći u samom programu, a korisnici nemaju podršku proizvoĊaĉa ili ispravne programe.

3.3. NAĈIN KORIŠĆENJA RAĈUNARA I MERE ZAŠTITE

Relativno niska cena PC raĉunara omogućila je njegovu masovnu primenu, a time i decentralizaciju i demistifikaciju do tada centralizovanih raĉunarskih resursa. Raĉunari su rasporeĊeni širom ustanova i dostupni neposrednim korisnicima, što je dovelo do njihove uspešnije primene i zadovoljstva korisnika. MeĊutim, medicinski i fiziĉki aspekti svakodnevnog višeĉasovnog gledaja u ekran i korišćenje tastature i miša nisu još potpuno poznati. Već su se javili neki problemi vezani za oĉi, zglobove na šakama, laktovima, itd. Korisnici se ţale na ĉeste glavobolje, zamor oĉiju i peckanje u njima, dvostruku sliku, i sl. Ovi se problemi mogu u velikoj meri smanjiti ili otkloniti pravilnim poloţajem pri radu s raĉunarom i pauzama u radu. Najĉešće smetnje nastaju na oĉima. Oĉi su graĊene da gledaju na daljinu. Rad s ekranom zahteva intenzivnu koncentraciju na stvar u blizini. Pri promeni fokusa sa



daljine (što je njihovo prirodno stanje) na blizinu, zamaraju se mišići koji vrše akomodaciju soĉiva oka. Pored toga, pojaĉana paţnja pri gledanju u ekran dovodi do smanjenja prirodnog broja treptaja, zbog ĉega se oko ne vlaţi normalno. Nauĉnici koji se bave ergonomijom (prouĉavanjem interakcije ĉoveka i mašine) dali su nekoliko sugestija u cilju eliminisanja potencijalnih problema. Treba koristiti stolicu koja korisniku omogućava pravilan poloţaj u odnosu na ekran. Kod nas se tome ne posvećuje posebna paţna, već se ekran postavlja na sto bilo gde i bilo kako. Ekran mora da bude udaljen 35-50 cm od oĉiju korisnika. Kad sedi i gleda u ekran, korisnik treba da vidi gornju ivicu pod uglom od 10 stepeni, a centar pod uglom od 20 stepeni. Da bi se spreĉila ĉesta pomeranja oĉiju i glave, materijal koji se gleda treba da je na istoj udaljenosti od oĉiju kao i ekran, jer se time spreĉava promena fokusa koja i dovodi do ĉestog aktiviranja oĉnih mišića i do zamora oĉiju. Osvetljenje okoline, takoĊe, treba da bude odgovarajuće. Iako potrebe za osvetljenjem variraju od osobe do osobe, osvetljenje monitora treba da bude 3-5 puta jaĉe nego što je svetlo u sobi. To znaĉi da svetlo okoline pri radu s raĉunarom treba da bude manje nego što je uobiĉajeno. Za druge radove na stolu treba koristiti lokalizovana svetla, na primer, pokretne lampe. One su zasenjene i mogu da se podese tako da se izbegne refleksija ekrana. Kontrast treba tako podesiti da se znaci dobro vide u odnosu na pozadinu ekrana. Refleksija s ekrana minimizira se postavljanjem ekrana tako da prozor ili drugi izvori svetlosti budu iza korisnika. Nikada ne treba ekran postaviti tako da korisnik sedi licem prema prozoru. Za spreĉavanje refleksije, mogu se koristiti razliĉiti filteri koji se stavljaju pred ekran. Neki od ovih filtera imaju i uzemljenje, ĉime se, osim refleksije, smanjuje i zraĉenje s ekrana. Da bi se odmorile ruke, uz tastaturu se postavljaju odgovarajući oslonci za šake. Sliĉni oslonci postoje i za podloške za miša. MeĊutim, iako je kod nas uobiĉajeno da se podloška za miša postavlja na ivicu stola, tako da prilikom rada lakat visi u vazduhu, postavljanju miša treba poklonitu duţnu paţnju i postaviti ga tako da cela podlaktica, ukljuĉujući i lakat, bude oslonjena. Pravilno sedenje je znaĉajan ĉinilac oĉuvanja zdravlja, jer nepravilno sedenje moţe da izazove teške deformacije i oboljenja. Treba sedeti uspravne kiĉme i na ĉitavoj stolici. Stopala treba da su jedno pored drugog, ili da je jedna noga isturena napred. Nije zdravo sedeti prekrštenih nogu jer to smeta cirkulaciji krvi. Odmaranje rešava većinu ovih problema. S obzirom na to da rad na raĉunaru zahteva intenzivnu koncentraciju na ekran i dokumente s kojima se radi, odmor je izuzetno vaţan. Za korisnike koji imaju umerene vizuelne zahteve, ili opterećenje (manje od 60% gledanja u ekran tokom rada), preporuĉuje se 15 min. odmora na svaka dva sata kontinuiranog rada. Za



korisnike koji imaju velike vizuelne zahteve (dizajneri), preporuĉuje se 10-15min. odmora na svaki sat rada.

ULTRAVIOLETNO I INFRACRVENO ZRAĈENJE

ELEKTROMAGNETNO ZRAĈENJE

STATIĈKI ELEKTRICITET

Zanimljivosti:

Operativni sistem koji slobodno moţe da stane rame uz rame sa Windows-om

jeste OS Linux i poseduje ekvivalent sa njegovim Office paketom, a uz sve to potpuno je besplatan, ali za ĉudo nema toliko široku primenu. Prva srpska distribucija Linux-a zove se PritOS, a prva njegova distribucija krenula je iz Ĉaĉka. Skraćenica KDE je oznaka za Linux-ovo grafiĉko okruţenje.

Bill Gates, vlasnik Microsofta, dozvoljava svom sinu samo 45 min. dnevno rada

na raĉunaru.



Preuzeto sa: http://www.blogoye.org

Videli smo robote koji pomaţu ljudima da diagnostikuju autizam, ali tim istraţivaĉa na univerzitetu Hertfordshire su razvili izvestan broj robota i humanoida koji mogu pomoći autistiĉnoj deci da se snaĊu i oforme odnose. Ovaj projekat vredan 3.22 miliona € finansira European Sixth Framework i teţi da “istraţi korišćenje robota igraĉaka koje bi omogućile deci sa nedostacima da razviju društvene veštine”. Jedan broj takvih sprava će pomoći mladima sa ograniĉenjima u uĉenju da se normalnije uklope u društvo, i KASPAR (robot za pomoć u sinhronizaciji i kretanju) je stvoren kao najnoviji android koji dolazi da spašava. Tim još uvek nije zadovoljan, a u budućnosti će”ispitati kako roboti igraĉke mogu postati društvni medijatori u naredne 3 godine.



PITANJA 44. Šta su raĉunarski sistemi? 45. Sa stanovišta broja naredbi koje izvršavaju u trenutku vremena, raĉunari se dele

na... (2 grupe) 46. Fon Nojmanova arhitektura raĉunara 47. Iz kojih komponenti se sastoji raĉunarski sistem? 48. Šta oznaĉava izraz raĉunarski hardver? 49. Šta oznaĉava izraz raĉunarski softver? 50. Šta ĉini strukturu hardverskog sistema? 51. Šta je centralna memorija raĉunara? 52. Princip rada memorije raĉunara 53. Šta je kapacitet memorije raĉunara i kako se izraţava? 54. Šta je aritmetiĉko-logiĉka jedinica raĉunara? 55. Šta je kontrolna jedinica raĉunara? 56. Šta je spoljna jedinica memorije raĉunara i ĉemu sluţi? 57. Šta je hard disk i koji su njegovi bitni parametri? 58. Koje su ulazne, a koje izlazne jedinice raĉunara? 59. Šta je operativni sistem raĉunara i kako se deli? 60. Šta je virtuelna memorija? 61. Sistemski softver i njegova podela 62. Programi prevodioci 63. Šta su drajveri? 64. Šta su usluţni programi? 65. Šta su aplikativni programi i njihova podela? 66. Šta su kompjuterski virusi i kako se boriti protiv njih? 67. Sa aspekta autorskih prava, programi se dele na... 68. Naĉin korišćenja i mere zaštite pri radu na kompjuteru





4. KONFIGURACIJA (SKLOP) ELEKTRONSKOG RAĈUNARA

TEMA

4.1. KOMPONENTE RAĈUNARSKOG HARDVERA Sve što je vaţno za rad raĉunara nalazi se u njegovom kućištu. Osnovni deo raĉunara je matiĉna ploĉa na kojoj se nalaze najvaţniji delovi raĉunara, procesor i memorijski ĉipovi. Na njoj se nalazi i nekoliko slotova i portova. Tvrdi disk, (disketna jedinica?) i ureĊaji CD i DVD-ROM, takoĊe, su povezani sa matiĉnom ploĉom, a sluţe za skladištenje podataka. Podaci se na raĉunaru skladište pomoću magnetnih memorija (disk, diskete(?) i memorija koje koriste lasersku tehnologiju (CD-ROM, DVD). Na njima se skladište svi vaţni podaci i programi, te raĉunarske igre. Postoje i druge vrste memorija u raĉunaru na kojima se skladište podaci, ali samo za vreme rada raĉunara. Te se memorije nazivaju RAM memorija i ROM memorija. Upisuje ih proizvoĊaĉ raĉunara i one se ne mogu menjati. Konfiguracija (sklop) je naziv za sve vidljive i opipljive delove raĉunara, npr. središnje jedinice, monitor, tastatura, miš, pisaĉi, ĉitaĉi, disk, diskete i dr. Kućište je limena kutija vodoravno ili uspravno poloţena na podlozi. U kućištu se nalazi sve što je vaţno za rad celokupnog raĉunarskog sistema. Na prednjoj strani kućišta nalaze se dugmići s pripadajućim kontrolnim lampicama, disketna jedinica, na nekima je i bravica za zakljuĉavanje raĉunara i jedinice CD i DVD-ROM-a. Dugme POWER sluţi za ukljuĉivanje i iskljuĉivanje raĉunara. Dugme RESET sluţi za ponovno ukljuĉivanje raĉunara; koristi se samo kada raĉunar nije moguće na pravilan naĉin iskljuĉiti, npr. zbog zablokiranosti. Lampica H.D.D. treperi kada raĉunar zapisuje na disk ili ĉita s njega. Na zadnjoj strani kućišta nalaze se utiĉnice za prikljuĉak ureĊaja paralelnim i serijskim kablovima na mreţni napon, USB portovi, tastaturu, monitor, miš, štampaĉ i dr. ureĊaje.

Matiĉna ili osnovna ploĉa je tanka višeslojna ploĉa ĉetvrtastog oblika smeštena u kućištu raĉunara. Ona je osnovni deo raĉunara. Na njoj se, kao najvaţniji delovi, nalaze procesor i memorijski ĉipovi, te nekoliko slotova za razliĉite kartice koje se mogu utaknuti u osnovnu ploĉu npr: zvuĉne, grafiĉke, FM kartica, TV kartica, Fax Modem Voice (FMV) kartica ili mreţna kartica. Tvrdi disk, (disketna jedinica) i ureĊaji CD i DVD-ROM povezani su kablovima s osnovnom ploĉom koji prenose informacije izmeĊu ovih komponenata raĉunara (slika 35).



Slika 35. Sklop raĉunara

Slika 36. Sadrţaj unutrašnjosti kućišta Slika 37. Unutrašnji izgled kućišta

SISTEMSKA JEDINICA

Za obradu podataka kućište

matiĉna ploĉa

procesor

memorija

dodatne kartice...

PERIFERNI DEO

ULAZNE JEDINICE

tastatura

miš

mikrofon...

IZLAZNE JEDINICE

monitor

štampaĉ

zvuĉnici...



Procesor je glavni deo svakog raĉunara, tj. središnja jedinica za obradu podataka, ĉesto oznaĉena skraćenicom - CPU (engl. Central Processing Unit). Najvaţnije komponente raĉunara su: procesor, memorija, magistrala za komunikaciju s perifernim ureĊajima, sat, videopodsistem, kontrolor diska, itd. Procesor predstavlja središnji deo sistemske jedinice i na osnovu njegovih karakteristika odreĊuju se karakteristike PC sistema. Najvaţnija karakteristika procesora je njegova brzina. Brzina procesora izraţava se u milionima instrukcija u sekundi ili skraćeno MIPS (Milion Instructions Per Second). Brzina mikroprocesora sloţena je veliĉina koja zavisi od više parametara, a prvenstveno od komunikacije s perifernim ureĊajima, satom, videopodsistemom, kontrolorom diska, i sl. Svaki je procesor izveden u obliku ĉipa. Procesor upravlja radom svih delova raĉunarskog sistema i usklaĊuje njihov rad. Gotovo svi današnji raĉunari za svoj rad koriste procesor pod nazivom Pentium. Za korisnike raĉunara osnovna je karakteristika procesora brzina kojom obraĊuje podatke. Brzina procesora (npr: Intel®, CoreTM 2 Duo; 3 Duo) meri se megahercima (MHz). Što je broj megaherca na kojem procesor radi veći, to je raĉunar brţi. Današnji raĉunari imaju brzinu procesora veću od 2,5



GHz. Brz procesor ne znaĉi samo manje vremena za obavljanje zadataka, nego i kvalitetniju sliku i zvuk. Operativna memorija Raĉunar obiluje memorijama razliĉitih izvedbi i namena (registri procesora, keš memorija procesora), a najosnovnije su ROM i RAM. Operativna memorija personalnog raĉunara sastoji se od dva dela. To su ROM-a (Read Only Memory) i RAM-a. ROM memorija zauzima manji deo operativne memorije, a sluţi za ĉuvanje sistemskih programa koji upravljaju ureĊajima personalnog raĉunara. ROM memorija moţe se samo ĉitati, a sluţi za skladištenje podataka koji se nikad neće menjati, tj. memorijski sadrţaji trajno se ugraĊuju u sklop u procesu proizvodnje. ROM memorija obiĉno je manjeg kapaciteta, a moţe biti izraĊena u raznim tehnologijama. To je osnovni ulazno-izlazni sistem koji upravlja vezama i radom monitora, diska i tastature. RAM memorija je memorija s direktnim pristupom u koju korisnik moţe upisivati podatke i iz koje ih moţe ĉitati. RAM (engl. Random Access Memory) radna je memorija koju raĉunar koristi za skladištenje programa i podataka ĉija je obrada u toku. Sadrţaj RAM-a je promenjiv. Kada, na primer, pozovete program za crtanje i nacrtate neku sliku, sve što ste nacrtali nalazi se u radnoj memoriji, a ne na disku. Ako nestane struje ili se raĉunar iskljuĉi, nepovratno se briše sve što je zateĉeno u radnoj memoriji. Da se rad saĉuva na raĉunaru, raĉunaru se daju naredbe za skladištenje na disku pre zatvaranja programa i iskljuĉivanja raĉunara. Današnji raĉunari imaju standardne radne memorije od 128 MB, 256 MB ili 512 MB, dok zahtevniji programi (grafika, multimedija) trebaju i veću radnu memoriju od 1024 MB (= 1 GB... 8 GB i više). Memorijski ĉipovi nalaze se na osnovnoj ploĉi i na nekim karticama, npr. na grafiĉkoj kartici. Spojeni su sa procesorom i ĉine memoriju raĉunara.



Slika 38. Izgled matiĉne ploĉe

Slika 39. Izgled procesora

Magnetske memorije omogućavaju pisanje i ĉitanje podataka, te pamte upisane podatke i nakon iskljuĉivanja raĉunara. Za skladištenje podataka koriste se: tvrdi (hard) disk, meki (flopy (?) disk (disketa, CD i DVD-ROM). CD disk je najrasprostranjeniji medij za skladištenje multimedijalnih programa. S tog se diska podaci mogu samo ĉitati, ali ne i menjati. CD-ROM je velikoga kapaciteta (700-800 MB, a DVD 4,7GB), a za oĉitavanje koristi lasersku tehnologiju.



Grafiĉka kartica (videokartica) ima posebno vaţnu ulogu prevoĊenja procesorskog izlaza u sliku koja se javlja na ekranu. U poĉetku su raĉunarski monitori mogli prikazivati samo blok-grafiku, uglavnom ravnih crta ili jednostavne krivulje, ali personalni raĉunari su brzo uhvatili korak s grafiĉkim pristupom. Budući da PC raĉunari nisu projektovani za grafiku, mora im se na osnovnu ploĉu dodati posebna kartica za dodatnu memoriju i poseban procesor za podršku grafike visoke razolucije. Grafiĉke kartice danas većim delom same pripremaju i obraĊuju grafiku usmeravajući slike (naroĉito u brzim igrama) direktno na monitor, bez potrebe za dodatnom intervencijom procesora. Zvuĉna kartica je ureĊaj koji se nalazi u kućištu i ne moţe se videti ako se kućište ne otvori. Zahvaljujući zvuĉnoj kartici i zvuĉnicima spojenim na nju, moţe se slušati muzika i mogu se ĉuti razni zvukovi u igricama. Pomoću mikrofona mogu se snimati glasovne poruke, a moţemo slušati i muziku sa CD-a. Tvrdi disk (engl. hard disk) smešten je u kućištu raĉunara. Sastoji se od metalnih diskova i pogonskog mehanizma s magnetnom glavom za upisivanje podataka na disk i ĉitanje tih podataka s diska. Koristi se tehnologija magnetnog zapisa. Na disku se nalaze svi programi i podaci koji trebaju raĉunaru, ili korisniku raĉunara za normalan rad. Na disk se skladište dokumenti, slike, zadaci, proraĉuni, ukratko, sve što na raĉunaru nastaje. Diskete ili meki diskovi su poput diska, a na njima se pohranjuju podaci i programi korisnika. Na disketama se skladište kopije dragocenih podataka i programa korisnika, a prednost im je u tome što se pomoću njih podaci mogu prenositi s jednog raĉunara na drugi. Nedostaci su im, u odnosu na disk, što su manjeg kapaciteta od diska (1.44 MB) i što su od njega sporiji (danas su gotovo izašle iz upotrebe, a uspešno su ih zamenili Flach stikovi (kapaciteta do 32 GB). Disketna jedinica (disketni pogon) ureĊaj je koji omogućuje rad s disketom. Glavni delovi disketne jedinice su pogonski mehanizam za okretanje diska i dve magnetne glave za ĉitanje.

Slika 40. Izgled RAM memorije raĉunara Slika 41. Prikaz grafiĉke kartice



Slika 42. Izgled zvuĉne kartice Slika 43. Izgled tvrdog diska

Slika 44. Izgled diskete Slika 45. Disketna jedinica

CD-ROM je ureĊaj koji za upisivanje i oĉitavanje podataka koristi laserski zrak. Reflektovani laserski zrak daje obaveštenje o tome postoji li, ili ne postoji, udubljenje u aluminijskom sloju. Odbijeni zrak manje snage znaĉi da udubljenje postoji, dok snaţni zrak znaĉi da udubljenja nema. UreĊaj tada šalje informacije o udubljenjima i ravninama u raĉunar koje ih prihvata kao binarni niz (niz nula i jedinica) i pretvara u prepoznatljiv oblik kao što su reĉi, zvuk ili slika. CD je naziv za disk koji radi vrlo sliĉno muziĉkom CD-u. Većina CD-ROM ureĊaja moţe zapravo reprodukovati i muziĉke CD-e. CD-ROM je skraćenica za engleski naziv Compact Disc Read Only Memory, što znaĉi da se podaci pohranjeni na disku mogu samo ĉitati, a ne i menjati (izuzetak su, tzv. CD-R koji se mogu brisati i ponovno pisati). CD disk je izraĊen od ĉvrstog materijala (aluminijske legure), a presvuĉen je providnom plastiĉnom opnom radi zaštite od prašine i otisaka prstiju. Ĉešći mu je naziv optiĉki disk jer se digitalni podaci zapisuju optiĉki pomoću laserskog zraka. Na optiĉkom disku moţe se zapisati do ≈800 megabajta informacija - otprilike onoliko koliko bi stalo na 500 disketa od 3,5 inĉa. Otporan je na magnetna polja, ali je manje otporan na mehaniĉka oštećenja, posebno grebanje. Velik napredak donosi DVD disk (engl. Digital Irdio Disc) koji primenom kvalitetnije tehnologije ĉitanja povećava kapacitet ĉak i do 25 puta (4,7 GB). Povećani kapacitet postignut je smanjenjem veliĉine tragova i razmaka izmeĊu njih



(slika 20) što je zahtevalo i neke tehniĉke promene. DVD disk je već zamenio klasiĉne videokasete. Za razliku od trake u videokaseti, optiĉki se disk ne troši (ne haba se), pa se kvalitet zapisa ne smanjuje upotrebom, ‟‟premotavanje‟‟ je trenutno, oblikom i veliĉinom je praktiĉniji, a pruţa i mogućnost zaustavljanja snimka. USB flash stick ili flash stik u osnovi je vrsta flash memorije koja moţe pamtiti podatke do 8 GB (najveći kapacitet do 2006. godine). USB flash stick ne zahteva nikakve dodatne upravljaĉke programe (drivere) za rad (za Windows7, XP ili Vista), dok je sama memorija male teţine i veliĉine, a pamti mnogo više podataka nego CD, Zip ili meki disk. USB flash ureĊaj sastoji se od male štampane ploĉe zatvorene u plastiĉno ili metalno kućište. UreĊaj je aktivan samo tada kada je ukljuĉen u USB port koji mu i osigurava napajanje strujom.

Slika 46. CD-ROM ureĊaj Slika 47. Prikaz CD-a

Slika 48. Izgled zapisa na CD-u i DVD-u



Slika 49. USB flash ureĊaj

Ulazne i izlazne jedinice sluţe kao svojevrstan most u komunikaciji ĉoveka i mašine. Pod komunikacijom ne podrazumevamo priĉanje ili brbljanje s raĉunarom, već mogućnost da ĉovek, tj. korisnik zada mašini odreĊena uputstva i naredbe preko ulaznih jedinica koje se zatim obraĊuju i izvršavaju unutar raĉunara, a ţeljeni se rezultat dobije preko izlaznih jedinica. Kako su raĉunari multimedijski alati koji se primjenjuju u razliĉite svrhe, tako postoje razliĉite vrste ulaznih i izlaznih jedinica koje korisnik bira u skladu sa svojim potrebama. Naravno, postoje neke osnovne ulazne i osnovne izlazne jedinice poznate svima. Vrste ulaznih jedinica Ovi ureĊaji se koriste za unošenje podataka u personalni raĉunar. Postoji veliki broj ulaznih ureĊaja koji su danas u upotrebi, a ovde ćemo navesti samo one koji se najĉešće koriste. To su:

ulazne jedinice za interaktivnu obradu podataka koje sluţe za predaju podataka raĉunaru posredstvom ĉoveka (terminal s tastaturom, svetlosna olovka, miš, grafiĉka tabla, ekran osetljiv na dodir, ĉitaĉ linijskog koda, skener);

ulazne jedinice koje sluţe za predaju podataka raĉunaru iz okoline bez posredstva ĉoveka (A/D pretvaraĉi, jedinice magnetnih diskova i jedinice magnetne trake).

Tastatura (engl. keyboard) Primarna svrha tastature je unos tekstualnih naredbi i alfa-numeriĉkih znakova. Nekad nuţna u starijim operativnim sistemima s tekstualnom komunikacijom (MS DOS), danas ima manju ulogu u korišćenju raĉunarskih sistema. Nezaobilazna je njezina upotreba kod svih aplikacija za unos teksta, programiranja, tabelarnih kalkulacija, baza podataka, i sl. Današnje se tastature sastoje od 101 osnovne tipke i, nezavisno od modela ili dodatnih namenskih tipki, raspored slova je standardizovan, a naziva se QWERTY - prvih 6 tipki sa slovima. Naravno, pojedini prirodni jezici imaju i neke specifiĉne znakove pa tako tastatura prilagoĊena srpskom

UNUTRAŠNJI DELOVI FLASH STIKA

1. USB utikaĉ

2. Upravljaĉ ureĊaja skladištenja

3. Testne taĉke

4. Ĉip flash memorije

5. Kristalni oscilator

6. LED

7. Prekidaĉ za zaštitu od zapisivanja

8. Neiskorišćeni prostor za dodatni ĉip koji bi, eventualno, povećao kapacitet



jeziku (ćirilićnom pismu) ima znakove: ч, ш, ћ, ж, ђ, љ, њ, з, џ, itd. Više reĉi o specifiĉnostima tipki i njihovim funkcijama biće u narednom poglavlju.

Slika 50. Neke ulazne jedinice

Slika 51. Izgled tastature

Slika 52. Ergonomska tastatura



Središnji deo tastature naziva se alfanumeriĉki deo, a sadrţi i interpunkcijske znakove. Korisnicima koji se ĉesto sluţe tastaturom velike je teškoće predstavljao njen oblik jer bi se nakon dugotrajnoga kucanja javljali bolovi u prstima i zglobovima. Tom se problemu doskoĉilo izradom ergonomskih tastatura, oblika koji je prilagoĊen poloţaju ruku i tela pri kucanju. Iako neobiĉnog izgleda, takozvane ‟‟slomljene‟‟ tastature nezaobilazan su izbor za sve korisnike koji se intenzivno sluţe raĉunarom. Miš (engl. mouse) ureĊaj je koji, takoĊe, sluţi za unos naredbi i upravljanje raĉunarom, ali malo drugaĉije od tastature. Pomicanjem miša pomera se strelica na monitoru, te pomoću 2 ili 3 tastera na mišu moţemo obavljati ţeljene radnje. Popularizacija miševa i sliĉnih ‟‟naprava‟‟ poput kuglice za praćenje (trackball) ili dodirne ploĉe (touchpad), nastupila je prodorom GUI (graphic user interface) operativnih sistema. Zbog toga je tastatura stavljena u drugi plan, a sve se više paţnje pridaje mišu. Danas postoji mnogo modela miševa, a glavna je podela na mehaniĉke (starije) miševe i optiĉke (novije) miševe, te beţiĉne i jedne i druge modele. Mišem moţemo pokrenuti program (dvoklik levim tasterom), izabrati ikonu/opciju/svojstvo (levi klik), otvoriti liniju naredbi i opcija (desni klik), te koristiti mogućnost povlaĉenja i ispuštanja (‟‟drag and drop‟‟ tehnika) za premeštanje i/ili kopiranje sadrţaja/datoteka/direktorija, i sl. To su glavne funkcije miša. Miš je vrlo vaţan i pri igranju raĉunarskih igara kada se koristi u kombinaciji s tastaturom. Mehaniĉki miš Na dnu miša nalazi se kuglica koja se pomicanjem miša po podlozi vrti i pomiĉe dva valjĉića: jedan za horizontalno kretanje, drugi za vertikalno. Valjci se nalaze na istoj osovini s plastiĉnom maskom koja zajedno s izvorom svetla (LED dioda i fototranzistor) daje optoelektriĉnom osetilu podatke o pomicanju miša. Posebni elektronski delovi u skladu sa pomicanjem valjĉića pomiĉu strelicu u smeru pomicanja miša. Prašina i neĉistoća s podloge se preko kuglice prenose na valjĉiće, uzrokujući skokovito pomicanje strelice koje ometa normalan rad. Stoga se valjĉići moraju redovno i paţljivo ĉistiti. Osim osnovnih tipki i kuglice, noviji miševi imaju dodatne namenske tastere pomoću kojih se moţe ubrzati i pojednostavniti rad.

Slika 53. Mehaniĉki i optiĉki miš

Optiĉki miš Za razliku od mehaniĉkog miša, optiĉki miš nema pokretnih delova, precizniji je i pristupaĉne je cene, te sve više iz upotrebe istiskuje mehaniĉke miševe. Na donjoj



strani optiĉkog miša nalazi se minijaturni optiĉki senzor. To je, zapravo, objektiv vrlo osetljive kamere CMOS. UgraĊeni procesor otkriva smer pokretanja miša. Optiĉki deo ne dodiruje podlogu tako da prašina na podlozi nema znatnijeg uticaja na pomicanje miša. U novije su se vreme pojavili i beţiĉni miševi koji mogu biti i optiĉki i mehaniĉki. Za razliku od standardnih miševa, beţiĉni miš nije vezan fiziĉkom vezom, tj. kabelom s raĉunarom pa je rad ugodniji. Moderni miševi istiĉu se ergonomskim dizajnom i mnoštvom namenskih tastera. Pojavom bluetooth tehnologije koja omogućava beţiĉno povezivanje ureĊaja, noviji miševi te tehnologije još su pouzdaniji i precizniji. Najpoznatiji su i najbolji miševi kompanije Microsoft i Logitech. Skener (engl. scanner) spada u ulazne jedinice, a omogućava direktno unošenje teksta, slike ili crteţa u raĉunar. Skener pretvara ţeljene informacije s tzv. tvrde kopije (papira) u digitalne signale koji se pomoću raĉunara mogu obraditi, saĉuvati ili odštampati. Pomoću prikladnog programa za prepoznavanje teksta skener postaje moćan alat preko potreban u bilo kojoj delatnosti gde je potrebna obrada teksta. Postoje tri vrste skenera: ruĉni, uvlaĉni i stoni. Nekad vrlo skupi i obiĉnom korisniku nedostiţni, ti su ureĊaji danas nezaobilazna komponenta svakog ozbiljnijeg raĉunara. Ruĉni skener se drţi u ruci i ravnomernim se pokretom povlaĉi preko predloška. Vidno polje mu je samo desetak centimetara, pa je potrebno skenirati deo po deo, te u pogodnom programu spojiti sve delove u celinu. Ruĉni su skeneri danas gotovo izašli iz upotrebe. UreĊaji sliĉni ruĉnom skeneru su bar kod ĉitaĉi u marketima. Stoni skeneri danas su najrašireniji i najrasprostranjeniji i u profesionalnoj i u kućnoj upotrebi. Ispod poklopca nalazi se staklena površina na koju se stavlja predloţak za skeniranje. Kako se glava skenera pokreće s leva na desno i osvetljava predloţak, zraci svetlosti odbijaju se od njega. Postupak ĉitanja predloška je automatizovan. Brzina i ravnomernost kretanja glave vrlo je vaţna za kvalitet skeniranog predloška. Uvlaĉni skeneri su precizniji i imaju široko vidno polje (A4). Najveća im je mana što se mogu skenirati samo zasebne stranice, odnosno, pojedinaĉni listovi papira koje treba jedan po jedan uvlaĉiti u ureĊaj.

Slika 54. Ruĉni skener Slika 55. Stoni skener Slika 56. Uvlaĉni skener



Izlazne jedinice Monitor (engl. display) je najpoznatija, najraširenija i najkorišćenija izlazna jedinica. Na monitoru pratimo i nadziremo sve, od upravljanja raĉunarom, preko GUI-a, zatim unosa, obrade i prikaza podataka, do zabavnih sadrţaja kao što su igre i filmovi. Monitori se danas dele u dve glavne grupe: CRT (cathod ray tube - katodne cevi) i LCD (liquid cristal display - ekrani s teĉnim kristalima) ekrane. CRT ekrani rade na istom principu kao i TV, dok LCD ekrani rade na principu teĉnih kristala. Za razliku od CRT-a, LCD monitori su kompaktniji i lakši, ali po ceni još nisu dostupni širem krugu korisnika.

Kvalitet slike, osim od monitora, naravno, zavisi i od grafiĉke kartice. LCD monitori u stalnoj su primeni kod laptop raĉunara. Posebna vrsta monitora su dodirni monitori (engl. touchscreen) koji su ulazno-izlazna jedinica. Najviše se koriste na informacionim pultovima, MP3 dţuboksovima i sliĉnim ureĊajima kada je potreban brz i jednostavan pristup traţenoj informaciji.

Slika 57. Modeli Tablet i Tablet PC

Znaĉajno je istaći i nove intencije i tehnologije, (integracije monitora i TV ureĊaja). Novitet su 3D televizori i monitori – 3D Tehnologija. Iako, su LCD televizija i LED tehnologija i dalje dominantna tehnologija, njima se ubrzano pribliţava ono što se zove 3D HDTV, slika visoke rezolicije i utiska da ste ‟‟na licu mesta‟‟ (slika br. 58).



Slika 58 LED i 3D tehnologije monitora i TV ureĊaja

Kada postoji zahtev za štampanje sadrţaja na tvrdu kopiju, tj. papir, nezaobilazan je štampaĉ.

Štampaĉi (engl. printer) izlazne su jedinice koje sluţe za štampanje teksta ili ilustracije na papiru. Prvi su štampaĉi bili vrlo sliĉni pisaćim mašinama. Koristili su zvezdicu koja je sadrţavala metalne blokove s pojedinim znacima. Zvezdica bi se okretala i udarala pravi znak na papir preko trake s bojom. Svim je štampaĉima zajedniĉko obeleţje da ne mogu raditi bez driver-a, odreĊenih programa koji se moraju instalirati u raĉunar, a najĉešće se isporuĉuju uz štampaĉ i koji uspostavljaju komunikaciju izmeĊu raĉunara i štampaĉa. Zavisno od tehnologije koju koriste, štampaĉi mogu biti igliĉni, Ink-Ċet i laserski.

Matriĉni ili igliĉni štampaĉi Ovi štampaĉi oblikuju slova i brojeve koristeći mreţu taĉaka na glavi za štampanje. Naĉin rada sliĉan im je kao kod pisaće mašine. Iglice udaraju o traku s mastilom ostavljajući na papiru ţeljeni otisak. Postoje 9 i 24 igliĉni štampaĉi. Veći broj iglica znaĉi kvalitetniji i brţi otisak. Danas se matriĉni štampaĉi sve reĊe koriste zbog nekvalitetnog otiska i relativne sporosti u odnosu na tintne i laserske pisaĉe.

Slika 59. Matriĉni štampaĉ



Tintni štampaĉi (engl. ink-jet) ispisuju znakove na papiru prskanjem mikroskopski sitnih kapljica tinte (mastilo, boja). Glava pisaĉa se pomiĉe levo - desno, te velikom brzinom i precizno prska tintu na papir. Pojedine kompanije razvile

su razne naĉine prskanja tinte na papir. Kompanija EPSON, primerice, razvila je tzv. Piezo-elektriĉne štrcaljke za boju, dok je kompanija CANNON razvila tzv. Bubble-jet tehnologiju, kod koje se tinta greje, te kao mehurić eksplodira i ostavi otisak na papiru. Tintni pisaĉi se koriste za višebojnu štampu. Kombinacijom CMYK boja, svetlo plave (engl. cyan), svetlo ljubiĉaste (engl. magenta), ţute (engl. yellow) i crne (engl. black), postiţe se štampanje u svim bojama i njihovim nijansama.

Slika 60. Ink-Ċet štampaĉ

Laserski štampaĉi konstrukcijski su najsloţeniji, najbrţi, najtiši i daju

najkvalitetniji otisak, a stoga su i najskuplji. Naĉin rada sliĉan im je fotokopirnim aparatima. Tinta se nanosi preciznim laserskim zrakom na selenski fotoosetljivi valjak. Tada se list papira provlaĉi izmeĊu vrućih valjaka i prenese na sebe otisak. Valjci raznesenu tintu,‟‟zapeku‟‟, tako da se ona ne odvaja od podloge. Laserski štampaĉi mogu biti crno-beli i u boji. Dok su crno-beli laserski štampaĉi već uveliko u široj upotrebi, oni u boji zbog visoke cene još nisu našli put do kućne upotrebe, nego se koriste u profesionalnim grafiĉkim studijima.

Slika 61. Laserski štampaĉ

Modem je ureĊaj koji sluţi za prenos podataka s jednog raĉunara na drugi.

Da bi se uspostavila komunikacija meĊu raĉunarima, oni se povezuju, a za to se koriste telefonske linije. Modem pretvara digitalne signale u analogne signale odgovarajuće frekvencije (MODulacije); na odredištu modem prihvata podatke u tom obliku, te ih ponovno pretvara u digitalne signale razumljive raĉunaru (DEModulacija). Modemi dolaze u dve izvedbe, kao spoljašnji i unutrašnji. Spoljašnji modemi su posebni ureĊaji koji se spajaju na raĉunar, a unutrašnji su hardverske kartice koje se nalaze unutar raĉunara. Vrlo je vaţna brzina modema, tj. brzina primanja i slanja podataka. Danas su najpoznatiji modemi kompanija U.S. Robotics i Motorola. Modem se svrstava u ulazno-izlazne jedinice.



Prenosni raĉunar (engl. notebook) omogućili su nam da sve informacije imamo uvek sa sobom i da poslove moţemo obavljati u svakom trenutku i na bilo kojem mestu. U poslovnom svetu postali su nezamenjivi. No kako se radi o visokointegrisanim ureĊajima vrlo malih dimenzija sa specifiĉnim komponentama, njihovo servisiranje, instaliranje ili dogradnja, izuzetno je zahtevna, te traţi specifiĉnu servisnu opremu, znanje i tehnologiju. Prenosni raĉunari sadrţe sve komponente koje su vam potrebne za normalan rad. Posebno je osetljiv ekran koji je, kada je raĉunar otvoren, vrlo lomljiv. Ni u kojem sluĉaju ne oslanjajte se i ne stavljajte ništa na ekran jer postoji velika opasnost da ga nepovratno uništite.

Slika 64. Prenosni raĉunar s LCD ekranom

Saznaj i ovo!

UPS je akumulator za privremeno napajanje raĉunara koji omogućava rad raĉunara u sluĉaju nestanka struje.

ProizvoĊaĉ procesora su: INTEL, AMD (npr. Barthon, Athlon...).

Internet u prevodu znaĉi meĊunarodna mreţa.

Lokalne raĉunarske mreţe povezuju raĉunare do 1200m.

Operativni sistem Mackintosha zove se MacOS.

Slika 62. Unutrašnji modem Slika 63. Spoljašnji modem



Zanimljivosti:

U nemaĉkom nauĉno-istraţivaĉkom centru Jilih, nedaleko od Kelna, sada se već

po tradiciji instaliraju najbrţi raĉunari na svetu. Saradnici ovog centra su, naime, u rad pustili najbrţi raĉunar na svetu, tzv. Peta kompjuter. Ovaj raĉunar još nema ime, pa ga zovu jednostavno petaflop-raĉunar, jer se njegov uĉinak meri jedinicom petaflop, što je milion milijardi raĉunskih operacija u sekundi. Jedan petaflop - to je ‟‟zvuĉni zid‟‟ koji je ovaj raĉunar uspeo da ‟‟probije‟‟. ‟‟Teško je izneti direktno poreĊenje zbog tako velikih brojki. Ali, probajte da zamislite 50.000 povezanih kućnih raĉunara pa ćete dobiti bar pribliţnu sliku‟‟... Ovo su reĉi Tomasa Liperta, direktora Gausovog centra za super-raĉunare istraţivaĉkog centra u Jilihu. U raĉunarskog giganta ugraĊeno je oko 72.000 procesora, smeštenih u 72 ormara veliĉine telefonske govornice. Uz pomoć ove mašine, konstruisanje modela i simulacija koje su donedavno trajale pet i više meseci, trajaće samo mesec dana. Super-raĉunar će biti upotrebljavan samo u nauĉnim istraţivanjima.

3D štampaĉi uvešće revoluciju u proizvodnju. Za sada su još u poĉetnoj fazi

razvoja, ali zamislite fabrike koje proizvode kuće, belu tehniku ili automobile, tako da ih štampaju... (http://www.google.com/search)



PITANJA 69. Matiĉna ploĉa, osnovni deo raĉunara, opis i delovi 70. Šta je to konfiguracija raĉunara? 71. Nabrojati neke delove ulaznih, izlaznih i sistemskih komponenata sklopa

raĉunara! 72. Procesor raĉunara 73. Iz koja dva dela se sastoji operativna memorija raĉunara? 74. Vrste medija za ĉuvanje podataka 75. Vrste kartica koje se prikljuĉuju na matiĉnu ploĉu raĉunara 76. Ulazne jedinice raĉunara 77. Izlazne jedinice raĉunara 78. Tatatura, naziv i delovi 79. Miš, vrste 80. Skeneri, vrste 81. Štampaĉi, vrste 82. CMYK boje 83. Monitori, vrste 84. Modemi, vrste i osobine



5. STRUKTURA OPERATIVNOG SISTEMA TEME 5.1. Struktura operativnog sistema 5.2. Organizacija skladištenja podataka na disku 5.3. Rad sa operativnim sistemom 5.4. Tastatura

Rekli smo da je operativni sistem kompleksan programski sistem, sastavljen od skupa programa koji treba da obezbede lako i efikasno korišćenje raĉunara. To je vaţno u višeprogramskom i/ili višekorisniĉkom okruţenju kako razliĉiti programi i/ili korisnici ne bi ometali jedni druge i time onemogućili rad raĉunara. Da bi ispunio ovaj zadatak, operativni sistem tretira raĉunar kao skup resursa i pokušava da dodeli ove resurse programima, tako da raĉunar kao celina bude što efikasnije iskorišćen. Resursi raĉunarskog sistema su: procesor, memorija, datoteke na disku i ostali ureĊaji prikljuĉeni na raĉunar. Neki resursi (npr. centralna memorija i datoteke na disku) mogu da se koriste zajedniĉki. Njih moţe istovremeno da koristi više programa. Centralnu memoriju raĉunara programi koriste zajedniĉki, tako što je operativni sistem podeli u blokove u kojima su uskladišteni delovi razliĉitih programa. Poseban sistemski program (scheduler) brine o sinhronizovanom radu istovremeno aktivnih programa. Datoteke se zajedniĉki koriste tako što se dozvoljava da istoj datoteci pristupa više programa. Operativni sistem mora da kontroliše ovo zajedniĉko korišćenje da bi spreĉio da programi ometaju jedan drugoga. Neki resursi, npr. procesor i periferne jedinice, ne mogu da se dele meĊu korisnicima. Samo jedan program moţe da se izvršava u jednom trenutku, ili štampaĉ moţe da štampa u jednom trenutku samo izlaz iz jednog programa. Stoga operativni sistem dodeljuje ove resurse programu na odreĊeno vreme (procesor), ili za izvršenje odreĊenog zadatka (štampaĉ); po završetku ih oduzima i dodeljuje drugom programu. Da bi zadovoljio sve ove zahteve, operativni sistem ima tri glavne funkcije:

1. kontrolu procesa, 2. upravljanje memorijom i 3. upravljanje jedinicama.

Operativni sistem mora stalno da prati akcije programa i promene u stanju hardvera i da deluje u skladu sa tim promenama. Ovo delovanje operativnog sistema odvija se pozivanjem odgovarajućih sistemskih programa u sastavu operativnog sistema kojima se izvršavaju razliĉiti zadaci, a u skladu sa komandama koje mu je zadao korisnik.



Karakteristike Fon Nojmanove arhitekture - raĉunar se sastoji od 4 osnovna podsistema:

memorije (Memory);

upravljaĉkog organa (Control Unit - CU);

aritmetiĉko-logiĉkog organa (Aritmetic Logic Unit - ALU);

ulaza-izlaza (Input, Output).

5.1. STRUKTURA OPERATIVNOG SISTEMA

Operativni sistem (OS) je vrlo kompleksan sistem koji je teško jednostavno predstaviti, ali ćemo nastojati da preciznost bude podreĊena pojednostavljenju. OS se sastoji iz sledećih komponenti:

1. mikrokoda (microcode), 2. jezgra (karnel) i 3. ljuske (omotaĉa, školjke - eng. shell).

Slika 65. Struktura operativnog sistema

Mikrokod je skup programa, specifiĉan i odreĊen hardver raĉunara. Da bi isti OS mogao da funkcioniše na razliĉitim hardverskim platformama, ovaj skup programa je grupisan u jedan modul koji se naziva BIOS (Basic Input Output Sistem). Skup programa je upisan u ROM memoriju na ĉipu koji se nalazi u sastavu osnovne ploĉe, tako da je njegovo pisanje prebaĉeno na proizvoĊaĉe osnovne ploĉe. Jezgro je skup programa OS koji kontroliše pristup raĉunaru, organizaciju memorije, organizaciju datoteka, raspored rada procesora i raspodelu sistemskih resora. Svi programi rade u posebnom reţimu rada (kernel mode, supervisor mode), hardverski zaštićenom od mogućih uticaja korisnika. Ljuska je komandni interfejs koji interpretira ulazne komande korisnika i/ili njihovih programa i aktivira odgovarajuće sistemske programe koji ĉine jezgro sistema. Prema ovakvoj strukturi, danas se pod OS u uţem smislu podrazumeva



samo jezgro OS, budući da je BIOS prepušten proizvoĊaĉu osnovne ploĉe, a da u praksi za isti OS postoji, pored zvaniĉne ljuske, ĉesto i više ljuski koje su napisali razliĉiti autori. Za vreme rada raĉunara u centralnoj memoriji ne mora da bude ceo skup programa OS. Najĉešće se u centralnoj memoriji nalazi samo skup programa koji se sastoji od programa potrebnih za izvršavanje najćešćih komandi (interne komande), dok se ostali programi nalaze na disku i unose u memoriju raĉunara prema potrebi (eksterne komande).

5.2. ORGANIZACIJA SKLADIŠTENJA PODATAKA NA DISKU Jedna od vaţnih funkcija OS je rad sa perifernim jedinicama i podacima koji se nalaze na njima. Da bi OS uspešno upravljao radom sa podacima, oni moraju da budu uskladišteni na odreĊen, strogo organizovan naĉin. Najĉešći naĉin organizacije uskladištavanja podataka na medijumu koji podrţavaju savremeni OS, jeste koncept hijerarhijskog sistema kataloga. S obzirom na to da je poznavanje organizacije skladištenja neophodno za rad svakog korisnika, ovaj koncept organizacije podataka biće detaljnije razmotren. Imena perifernih jedinica Raĉunar moţe imati jednu ili dve disketne jedinice i jedan ili više diskova. U naredbama OS, ili prilikom pozivanja na njih u programima, ove jedinice imaju simboliĉna imena koji se kod više OS, meĊu kojima je i Windows i MS-DOS, sastoje od jednog velikog slova latinice (A-Z) iza kojeg su dve taĉke (:). Uobiĉajena su sledeća simboliĉka imena: A: - prva disketna jedinica; B: - druga disketna jedinica; C: - sistemski disk; D; E; F;... Z - particije sistemskog diska, ostali diskovi /ili njihove particije i CD ureĊaji. Sistemski disk je disk na kojem se nalazi OS. Particije diska su delovi diska koji se nalaze na istom disku, ali ih raĉunar posmatra kao razliĉite diskove. Ako raĉunar ima samo jednu disketnu jedinicu, onda se ona oznaĉava sa (A:). Sistemski disk je uvek oznaĉen sa (C:). Pored ovih jedinica, simboliĉka imena imaju tastatura, ekran i prikljuĉci za povezivanje raĉunara sa spoljnim svetom (portovi). Njihova imena su: CON: - tastatura i ekran; COM1: (AUX); COM2; com3; com4: - serijski port; LPT: (PRN); LPT2:, LPT3: - paralelni port. Pojam datoteke Rezultati rada nekih programa su razliĉiti dokumenti (tekstovi, tabele, crteţi...). Za vreme rada programa ovi dokumenti se nalaze u memoriji raĉunara. Po završetku rada sa dokumentima ili programom, dokumenti više nisu dostupni, a pokretanjem drugog programa, ili iskljuĉivanjem raĉunara, trajno nestaju iz memorije. Ukoliko dokument generisan nekim programom treba da se koristi kasnije ili trajno saĉuva, mora se pre završetka rada sa programom (ili dokumentom) snimiti na disk, CD...



Kopija dokumenta (ime podatka) snimljena na neki spoljni nosilac informacija (disk, disketa, CD, flash...) naziva se datoteka (fajl - eng. file). Prilikom snimanja dokumenata u datoteku na disku, datoteci se mora dodeliti ime pod kojim će se voditi. Ime datoteke se obiĉno sastoji od dva dela meĊusobno razdvojena taĉkama: imena i nastavka (ime.ext). Ime - saĉinjava ga niz znakova formiranih prema pravilima koja su razliĉita za razliĉite OS (broj znakova, znakovi koji ulaze u ime, itd). Ext - nastavak koji se sastoji od niza znakova (najĉešće do tri) i trebalo bi da oznaĉava tip podatka u datoteci, odnosno, program iz kojeg je dokument nastao. Kod nekih OS ovaj nastavak je obavezan, a kod nekih nije (npr. Basic fajlovi dobijaju ekstenziju (tip) BAS). Kod nekih OS, pored imena i nastavka, postoji i treći deo koji se sastoji od generacijskog broja koji je od nastavka odvojen taĉkom. Ovaj broj se povećava za po jedan prilikom svakog ponovnog snimanja datoteke posle rada sa njom. Imena datoteka koje imaju isti prvi deo - ime, a razliĉite nastavke, smatraju se razliĉitim imenima. Datoteci se prilikom formiranja dodeljuju odreĊeni atributi kojima se definišu prava pristupa. Na taj način se može dozvoliti pravljenje promena u datoteci, njeno brisanje, ograničiti pristup samo za njeno čitanje, sakriti da se ne prikazuju u spisku datoteka, itd. Atributi dodeljeni datoteci prilikom njenog formiranja mogu se i naknadno menjati. Pojam kataloga i potkataloga Dokumentima snimljenim u datoteke na disku korisnik moţe ponovo pristupiti tako što će ih, kada su mu potrebni, ponovo uĉitati u memoriju raĉunara. Da bi pristupio datoteci, korisnik mora da zna njeno ime. Prema potrebi, moţe da traţi od raĉunara i spisak s imenima snimljenih datoteka. Ovakav spisak datoteka naziva se katalog (directory). Raĉunar ĉuva ovaj spisak kako zbog potreba korisnika, tako i zbog svojih potreba. Katalog moţe da se kreira pre nego što se u njemu mogu uvoditi podaci o datotekama. To se moţe uporediti sa formularom koji se prvo napravi u obliku tabele, a zatim se u njega upisuju podaci. Pre nego što se zapoĉne upis podataka u formular, on je prazan. I katalog je prazan dok se u njega ne zavede prva datoteka. Za potrebe korisnika raĉunar vodi podatke o: imenu datoteke, njenim atributima, vremenu kreiranja, korisniku koji ju je kreirao, vremenu poslednje modifikacije i korisniku koji je modifikovao i eventualno neke druge podatke. Pored ovih podataka znaĉajnih za korisnika, raĉunar vodi i podatke o mestu na disku gde je snimljena datoteka. Ovi podaci nisu vaţni za korisnika i ne prikazuju se u spisku datoteka, ali su vaţni za OS kako bi mogao da pristupi datoteci. Znaĉi, kada se neka datoteka prenosi iz jednog kataloga u drugi na istoj jedinici, ona se ne preseljava fiziĉki sa jednog na drugo mesto, nego se podaci o njoj samo prenose iz jednog spiska na drugi. Kada broj snimljenih datoteka postane veliki, korisnik poĉinje teško da se snalazi u njima. Pošto se datoteke odnose na razliĉite potrebe krisnika, on moţe umesto jednog dugaĉkog spiska da napravi više kraćih spiskova u kojima se nalaze datoteke koje su na neki naĉin logiĉki povezane. Poţeljno je da se svaka datoteka nalazi samo u jednom kraćem spisku. Ovako kraći spisak naziva se potkatalog (subdirectory). Na taj naĉin se dobija jedan spisak (katalog) u kojem se nalaze imena kraćih spiskova (potkataloga) i više kraćih spiskova u kojima se nalaze imena datoteka. Sve datoteke u katalogu ne moraju da budu prebaĉene u



potkataloge - u katalogu mogu da se nalaze, pored imena potkataloga, i imena datoteka, tj. neke datoteke mogu da ostanu u katalogu. Na isti naĉin, kada neki potkatalog postane suviše dugaĉak, on moţe dalje da se deli u svoje potkataloge (potpotkataloge). Hijerarhijska organizacija podataka Imena datoteka snimljenih na disk (disketu, CD, itd) organizaciono su grupisane u kataloge i potkataloge. Na potpuno praznom disku nalazi se samo osnovni katalog - koren (root) koji se sastoji samo od imena jedinice (npr. C:). U osnovnom katalogu kreiraju se njegovi potkatalozi (katalozi prvog nivoa). Podelom kataloga prvog nivoa na njihove potkataloge dobija se skup kataloga drugog nivoa, itd. Na taj naĉin dobija se hijerarhijska struktura organizacije podataka na disku, prikazana na slici 66.

Slika 66. Hijerarhijska struktura organizacije podataka na disku na tri nivoa

Da bi se kod odlaska u dubinu izbeglo svaki put dodavanje prefiksa pot... u praksi se naziv kataloga koristi i za potkataloge. Naziv potkatalog se koristi samo kad se ţeli napisati da neki potkatalog pripada odreĊenom katalogu. Na koji naĉin će korisnik logiĉno organizovati svoje podatke, zavisi samo od njega i njegovog naĉina razmišljanja. Isti podaci se mogu podjednako dobro organizovati na razliĉite naĉine.

Dva primera organizacije istih podataka data su na slikama 67 i 68. Na slici 67, podaci o ponudama, ugovorima i raĉunima organizovani su po preduzećima. U potkatalozima ponude, ugovori i raĉuni kataloga, preduzeće 1 i preduzeće 2, nalaze se datoteke sa podacima za svako preduzeće posebno. Na slici 67 katalozi su ponude, ugovori i raĉuni, a podaci za odgovarajuće preduzeće nalaze se u njihovim potkatalozima (Pred. 1 i Pred. 2). Bez obzira na to kako su organizovani podaci, datoteke koje pripadaju jednom ili drugom preduzeću su lako dostupne. Kao što se vidi iz prikazanog primera, u jednom katalogu ne smeju da se nalaze potkatalozi ili datoteke sa istim imenom. Potkatalozi i datoteke s istim imenima smeju da se nalaze u razliĉitim katalozima.

KOREN (C:)

Katalog 1 Katalog 2 Katalog 3

Katalog 6 Katalog 5 Katalog 4 Katalog 7



Slika 67. Organizacija podataka na disku - primer 1

Slika 68. organizacija podataka na disku - primer 2

Put - staza (path) do datoteke odreĊen je nazivima ĉvorova (kataloga i potkataloga) preko kojih se dolazi do datoteke. Kod komandnih OS ovaj put se zadaje u sastavu komande, navoĊenjem imena kataloga preko kojih se prelazi meĊusobno razdvojenim bekslešom (backslash - kosa crta unazad \). Kod zadavanja komandi, grafiĉki put se definiše otvaranjem svakog kataloga preko kojeg se dolazi do datoteke. Puno ime datoteke sastoji se od imena jedinice na kojoj se datoteka nalazi, puta do nje i njenog imena. Datoteka je jednoznaĉno definisana punim imenom.

Radni katalog (aktivni katalog) jeste katalog ili potkatalog na koji je korisnik trenutno povezan. Korisnik u jednom trenutku moţe biti povezan samo sa jednim katalogom. Prilikom zadavanja komandi, ako nije zadato puno ime datoteke, OS smatra da se ona nalazi u radnom katalogu.

KOREN

Ponude Ugovori Raĉuni

Pred. 1 ponuda 1 ponuda 2 ponuda 3

Pred. 2 ponuda 1 ponuda 2 ponuda 3

Pred. 1 ugovor 1 ugovor 2 ugovor 3

Pred. 2 ugovor 1 ugovor 2 ugovor 3

Pred. 1 raĉun 1 raĉun 2 raĉun 3

Pred. 2 raĉun 1 raĉun 2 raĉun 3

KOREN

Preduzeće 1 Preduzeće 2

Ponude ponuda 1 ponuda 2 ponuda 3

Ugovori ugovor 1 ugovor 2 ugovor 3

Raĉuni raĉun 1 raĉun 2 raĉun 3

Ponude ponuda 1 ponuda 2 ponuda 3

Ugovori ugovor 1 ugovor 2 ugovor 3

Raĉuni raĉun 1 raĉun 2 raĉun 3



Za hijerarhijsku strukturu podataka kaţe se da ima oblik drveta (tree) sa korenom nagore. Kompletan deo strukture ispod jednog ĉvora (potkataloga naziva se poddrvo (subtree). Za organizaciju podataka na disku OS ima odgovarajuće komande, i to:

komande za rad sa katalozima i

komande za rad sa datotekama. Komande za rad sa katalozima obuhvataju:

kreiranje i brisanje kataloga;

promenu kataloga;

prikazivanje sadrţaja kataloga;

prikazivanje i brisanje drveta. Komande za rad sa datotekama obuhvataju:

promenu imena ili atributa datoteka;

kopiranje i premeštanje datoteke iz jednog kataloga u drugi;

brisanje i obnovu izbrisane datoteke;

listanje datoteke na ekranu i njeno štampanje.

5.3. RAD SA OPERATIVNIM SISTEMOM Unošenje OS u memoriju raĉunara OS je poseban program koji upravlja radom raĉunara i nadzire rad svih drugih programa, pa je rad sa njim drugaĉiji nego rad sa drugim programima. OS se unosi u memoriju raĉunara, najĉešće prilikom njegovog ukljuĉivanja - tzv. hladni start (cold start). On zapoĉinje ukljuĉivanjem prekidaĉa. Potreba za ponovnim unošenjem OS u memoriju, ako je raĉunar već ukljuĉen - topli start (warm start), nastaje samo ako raĉunar više ne reaguje na komande. On se zapoĉinje pritiskom na kombinaciju tastera na tastaturu raĉunara (Ctrl-Alt-Del), ili na dugme Reset. Bez obzira na to da li se radi o ukljuĉivanju raĉunara ili samo o ponovnom unošenju OS, procedura je ista. Raĉunar prvo izvršava mali program uskladišten u ROM memoriji na osnovnoj ploĉi. Ovaj program nareĊuje raĉunaru da izvrši dijagnostiĉke testove koji ukljuĉuju proveru ispravnosti memorije, perifernih jedinica i ostalog hardvera raĉunara da bi se osigurao ispravan rad OS. U sluĉaju da se prilikom ovih testova pojavi neki problem, raĉunar istiĉe poruku o lokaciji i tipu problema i daje uputstvo za njegovo razrešenje. Ako je problem takve prirode da ne moţe da ga reši sam korisnik, raĉunar daje poruku da se pozove struĉnjak za hardver. Posle testiranja hardvera (na starijim konfiguracijama), ispituje se da li se u disketnoj jedinici nalazi sistemska disketa (disketa na kojoj se nalazi OS). Ako je disketa u disketnoj jedinici, raĉunar izvršava program sa diskete i uĉitava OS u memoriju. Ako u disketnoj jedinici nema diskete, raĉunar traţi OS na disku (C:) (savremeni raĉunari) i uĉitava ga sa diska u memoriju raĉunara. Uĉitani OS ostaje u memoriji dok je raĉunar ukljuĉen. Navedena procedura omogućava uĉitavanje razliĉitih OS prostom promenom diskete. Dobra strana ovog postupka je i ta što se ovaj naĉin, u sluĉaju oštećenja OS na disku ili zaraţenosti diska virusima, raĉunar moţe pokrenuti sa diskete/CD i, eventualno, presnimiti podatke sa diska, ili ukloniti viruse antivirusnim programom. Ako se prilikom unošenja OS u disketnoj jedinici naĊe nesistemska disketa, raĉunar daje odgovarajuću poruku i upozorava korisnika



da ukloni disketu. Posle njenog uklanjanja, raĉunar nastavlja postupak uĉitavanja OS sa diska. Zadavanje komandi operativnom sistemu Po završetku uĉitavanja OS na ekranu se, u zavisnosti od toga da li je OS komandnog ili grafiĉkog tipa, pojavi sistemski prompt ili grafiĉko radno okruţenje. Sistemski promt je znak koji OS ispisuje na ekranu kada je spreman da prihvati komandu. Kod razliĉitih OS u prošlosti korišćeni su razliĉiti znaci (na primer: >, @, $, %, #, &). U sluĉaju da su OS potrebne dodatne informacije, promt moţe da se pojavi i u obliku teksta sa ponuĊenim odgovorom (npr. Are you sure? (Y/N)). Komanda OS ima strukturu: kljuĉna reĉ/parametri/opcije.

Kljuĉna reĉ je obiĉno reĉ od nekoliko slova (od kojih su ĉesto dovoljne samo prva dva ili tri) koja oznaĉavaju šta treba da radi OS.

Parametri (najĉešće jedno ili više imena datoteke, ime jedinice, itd.) pokazuju nad ĉime se komanda izvršava.

Opcije dodatno ukazuju na naĉin izvršenja komande. Elementi komande su najĉešće razdvojeni jednim praznim mestom. Ljuske za komande OS su komandni interpreti koji imaju neke elemente grafiĉkog okruţenja (najĉešće samo menije - spiskove komandi). U zavisnosti od OS, pokreću se zadavanjem odgovarajuće komande na promt, ili izborom iz menija koji se pojavi pri unošenju OS. Sve ljuske izvršavaju komande zadate iz grafiĉkog okruţenja, neposrednim pozivom sistemskih programa, ili prevodom u liniji komandi koje, zatim, izvršava standardni komandni interpretator. Grafiĉka okruţenja su nastala masovnom proizvodnjom personalnih raĉunara i širenjem baze njihovih korisnika koji nisu imali raĉunarsko obrazovanje. Komande se zadaju po principu pokazivanja. Obiĉno se prvo oznaĉi parametar komande, a zatim se zada komanda (izborom iz nekog spiska ili pokazivanjem na njenu sliĉicu). Eventualni dodatni podaci mogu biti zadani i na drugi naĉin, na primer, preko tastature. Osnovni element multiprogramskog grafiĉkog okruţenja je prozor. OS deli ekran u uokvirene prozore. U svakom prozoru moţe da se izvršava neki program.

5.4. TASTATURA Osnovna ulazna jedinica PC je tastatura. Preko nje se zadaju komande u DOS-u i ukucavaju tekst i podaci u drugim programima. Tastatura (slika 69) se sastoji od velike tastature sa slovima i brojevima (sliĉno kao na pisaćoj mašini), male numeriĉke tastature sa brojevima i znacima za aritmetiĉke operacije i tastature za editovanje, na kojoj se nalaze tasteri (=tipke) za pomeranje kursora, strane (slike) na ekranu i umetanje i brisanje znakova. Iznad ovih tastatura nalaze se funkcijske tipke koje imaju odreĊeno znaĉenje u pojedinim programima. Na slici su oznaĉeni znaĉajni tasteri na tastaturi. Njihove funkcije opisane su u nastavku. Neki tasteri pojavljuju se na dva mesta na tastaturi s istim znaĉenjem. Kursor je pokazivaĉ na ekranu. Prilikom kucanja on pokazuje mesto gde će biti otkucan sledeći znak. Ima oblik horizontalne crte koja treperi, ili oblik pravougaonika koji pokriva slovo.



Uloge pojedinih tastera su sledeće: Esc - u nekim aplikativnim programima ima posebne funkcije, najĉešće, opoziv komande koja se izvršava; PrintScreen - direktno štampanje sa monitora na štampaĉ; Backspace - brisanje otkucanih znakova unazad, tj. znakova koji se nalaze s leve strane u odnosu na kursor (svaki pritisak po jedan znak); Shift - gornji znakovi na tipkama koji imaju dva znaka ili velika slova; Scroll Lock - ukljuĉivanje/iskljuĉivanje tipke koja kontroliše naĉin kako tipke koje kontrolišu pomeranje pokazivaĉa deluju u nekom programu; Lock (Caps Lock) - zakljuĉavanje velikih slova; Num Lock - ukljuĉivanje/iskljuĉivanje numeriĉkog dela tastature; Ctrl (Control) - koristi se u kombinaciji sa drugim znacima (kontrolni znaci); Alt - specijalni znaci (unose se decimalnim kodom); Enter (Return) - završetak komande;

strelice - pomeranje kursora po ekranu, ili vraćanje prethodno otkucanih komandi. Lampice tastature sluţe kao podsetnik da su tipke na kojima se one nalaze ukljuĉene, odnosno, iskljuĉene; Insert - prelaz iz prekrivanja (kada se slovo na mestu kursora zamenjuje ukucanim) u insert mod (kad se ukucano slovo ubacuje na mesto kursora, a ostala slova pomeraju udesno) i obrnuto; Delete - brisanje znaka ispred kojeg (ili na kojem) se nalazi kursor; Home - vraćanje kursora na poĉetak rada; End - postavljanje kursora na kraj teksta u redu; PgUp, (PgDn) - pomera strane (sadrţaj ekrana) gore dole u nekim programima; Pause - zaustavlja rad programa (kretanje teksta na ekranu). Pored opisanih tastera, na novim tastaturama mogu se nalaziti i drugi tasteri. Neke komande zadaju se istovremeno pritiskom na dva ili tri tastera. U tom sluĉaju pritisne se prvi ili prva dva tastera bilo kojim redom i drţe pritisnuti, a zatim se pritisne poslednji taster u kombinaciji. Po završetku komande prvo se otpušta poslednji taster. Kada se tasteri pojavljuju na dva mesta na istoj tastaturu Ctrl, Alt, Shift (ili na razliĉitim tastaturama (Enter, Del, Insert), nema znaĉaja koji je taster pritisnut.

Dodatak - funkcijske tipke Tipke za oblikovanje znakova i odlomaka Promena pisma (font-a) ili njegove veliĉine

Pritisnite Za

CTRL+SHIFT+F Promenu fonta

CTRL+SHIFT+P Promenu veliĉine fonta

CTRL+SHIFT+> Povećanje veliĉine fonta

CTRL+SHIFT+< Smanjenje veliĉine fonta

CTRL+] Povećanje veliĉine fonta za 1 taĉku

CTRL+[ Smanjenje veliĉine fonta za 1 taĉku



Primena oblikovanja znakova

Pritisnite Za CTRL+D Promenu oblikovanja znakova (naredba

Font, izbor Oblikovanje)

SHIFT+F3 Promenu na velika/mala slova CTRL+SHIFT+A Oblikovanje svih slova kao VERZAL CTRL+B Primenu podebljanog oblikovanja CTRL+U Primenu podcrtavanja CTRL+SHIFT+W Podcrtavanje reĉi, ali ne i razmaka CTRL+SHIFT+D Dvostruko podcrtavanje teksta CTRL+SHIFT+H Primenu skrivenog oblikovanja teksta CTRL+I Primenu kurzivnog oblikovanja CTRL+SHIFT+K Oblikovanje svih slova kao mali verzal CTRL+ SHIFT Primenu oblikovanja indeksa + znak ‟‟=‟‟ CTRL+ ZNAK PLUS Primenu oblikovanja eksponenta CTRL+SPACEBAR Uklanjanje ruĉnog oblikovanja znakova CTRL+SHIFT+Q Menjanje oznaĉenog u font Simbol

Gledanje i kopiranje oblikovanja teksta

Pritisnite Za

CTRL+SHIFT+* (zvezdica) Prikaz neispisivih znakova

SHIFT+F1 (zatim pritisnite tekst ĉije oblikovanje ţelite ponovo pregledati)

Ponovni pregled oblikovanja teksta

CTRL+SHIFT+C Kopiranje oblikovanja

CTRL+SHIFT+V Lepljenje oblikovanja

Postavljanje proreda

Pritisnite Za postavljanje proreda na

CTRL+1 Jednostruki prored

CTRL+ 2 Dvostruki prored

CTRL+ 5 1.5-struki prored

CTRL+0 (nula) Dodavanje ili uklanjanje jednog praznog reda ispred odlomka

Poravnanje odlomka

Pritisnite Za

CTRL+E Središnje poravnanje odlomka

CTRL+J Obostrano poravnanje odlomka

CTRL+L Levo poravnanje odlomka

CTRL+R Desno poravnanje odlomka

CTRL+M Uvlaĉenje odlomka sleva

CTRL+SHIFT+M Uklanjanje uvlaĉenja odlomka sleva

CTRL+T Stvaranje viseće uvlake

CTRL+SHIFT+T Smanjenje viseće uvlake

CTRL+Q Uklanjanje oblikovanja odlomka



Primena stila odlomka

Pritisnite Za

CTRL+SHIFT+S Primenu stila

ALT+CTRL+K Pokretanje samooblikovanja

CTRL+SHIFT+N Primenu obiĉnog stila

ALT+CTRL+1 Primenu stila Naslov 1



CTRL+SHIFT+L Primenu stila Popis

Kopiranje i premeštanje teksta ili grafike

Pritisnite Za

CTRL+C Kopiranje teksta ili grafike

CTRL+C, CTRL+C Prikaz Clipboard-a

F2 (zatim premestite unos i pritisnite ENTER)

Taĉku Premeštanje teksta ili grafike

ALT+ F3 Stvaranje gotovog teksta

CTRL+V Lepljenje sadrţaja Clipboard-a

CTRL+SHIFT+ F3 Lepljenje sadrţaja šiljka

ALT+SHIFT+R Kopiranje zaglavlja iz prethodne sekcije dok.

Premeštanje taĉke unosa

Pritisnite Za premeštanje

STRELICA LEVO Jedan znak u levo

STRELICA DESNO Jedan znak u desno

CTRL+ STRELICA LEVO Jednu reĉ u levo

CTRL+ STRELICA DESNO Jednu reĉ u desno

CTRL+ STRELICA GORE Jedan odlomak prema gore

CTRL+ STRELICA DOLE Jedan odlomak prema dole

SHIFT+TAB Jednu ćeliju u levo (u tablici)

TAB Jednu ćeliju u desno (u tablici)

STRELICA GORE Jedan red prema gore

STRELICA DOLE Jedan red prema dole

END Do kraja retka

HOME Do poĉetka reda

ALT+CTRL+PAGE UP Do vrha prozora

ALT+CTRL+PAGE DOWN Do kraja prozora

PAGE UP Jedan ekran prema gore (pomeranje)

PAGE DOWN Jedan ekran prema dole (pomeranje)

CTRL+PAGE DOWN Do vrha sledeće stranice

CTRL+PAGE UP Do vrha prethodne stranice

CTRL+END Do kraja dokumenta

CTRL+HOME Do poĉetka dokumenta

SHIFT+F5 Do prethodne revizije

SHIFT+F5 Do mesta taĉke unosa kada je dokument poslednji put zatvoren



Brisanje teksta i grafike

Pritisnite Za

BACKSPACE Brisanje jednog znaka na levo

CTRL+BACKSPACE Brisanje jedne reĉi na levo

DELETE Brisanje jednog znaka na desno

CTRL+DELETE Brisanje jedne reĉi na desno

CTRL+X Izrezivanje oznaĉenog teksta na Clipboard-a

CTRL+Z Poništavanje poslednje radnje

CTRL+F3 Izrezivanje do šiljka

Tipke za rad s dokumentima; stvaranje, pregledanje i spremanje dokumenta

Pritisnite Za

CTRL+N Stvaranje novog dokumenta iste vrste kao što je i tekući dokument ili nedavno napravljeni

CTRL+ O Otvaranje dokumenta

CTRL+W Zatvaranje dokumenta

ALT+CTRL+S Podela prozora dokumenta

ALT+SHIFT+C Uklanjanje podele prozora dokumenta

CTRL+S Spremanje dokumenta

Oznaĉavanje teksta i grafika

Pritisnite Za podvlaĉenje oznaĉenog

SHIFT+STRELICA DESNO Jedan znak u desno

SHIFT+STRELICA LEVO Jedan znak u levo

CTRL+SHIFT+ STRELICA DESNO Do kraja reĉi

CTRL+SHIFT+ STRELICA LEVO Do poĉetka reĉi

SHIFT+END Do kraja reda

SHIFT+HOME Do poĉetka reda

SHIFT+STRELICA DOLE Jedan red prema dole

SHIFT+ STRELICA GORE Jedan red prema gore

CTRL+SHIFT+ STRELICA DOLE Do kraja odlomka

CTRL+SHIFT+ STRELICA GORE Do poĉetka odlomka

SHIFT+PAGE DOWN Jedan ekran prema dole

SHIFT+PAGE UP Jedan ekran prema gore

CTRL+SHIFT+HOME Do poĉetka dokumenta

CTRL+SHIFT+END Do kraja dokumenta

ALT+CTRL+SHIFT+PAGE DOWN Do kraja prozora

CTRL+A Za ukljuĉivanje celog dokumenta

CTRL+SHIFT+F8 i zatim koristite tipke sa strelicama; pritisnite ESC za izlazak iz naĉina oznaĉavanja

Do uspravnog bloka teksta

F8+tipke sa strelicama; pritisnite ESC za izlazak iz naĉina oznaĉavanja

Do odreĊenog mesta u dokumentu



Traţenje, zamena i pregled kroz tekst

Pritisnite Za

CTRL+F Traţenje teksta, oblikovanje teksta i posebnih stavki

ALT+CTRL+Y Ponovljeno traţenje (nakon zatvaranja prozora, Traţenje i zamena)

CTRL+H Zamena teksta, odreĊenog oblikovanja i posebnih stavki

CTRL+G Odlazak na stranicu, knjiţnu oznaku, fusnotu, tablicu, komentar, grafiku ili drugo mesto

ALT+CTRL+Z Vraćanje na stranicu, knjiţnu oznaku, fusnotu, tablicu, komentar, grafiku ili drugo mesto

ALT+CTRL+HOME Letimiĉni pregled dokumenta

Poništavanje i ponovno izvoĊenje radnji

Pritisnite Za

ESC Odustajanje od radnje

CTRL+Z Poništavanje radnje

CTRL+Y Ponovno izvoĊenje ili ponavljanje radnje

Prelaz na drugi pogled

Pritisnite Za

ALT+CTRL+P Prelaz na pogled izgleda ispisa

ALT+CTRL+O Prelaz na pogled obrisa

ALT+CTRL+N Prelaz na obiĉni pogled

CTRL+\ Prelaz izmeĊu nadzornog dokumenta i njegovih poddokumenata

PITANJA 85. Koje su tri glavne funkcije operativnog sistema? 86. Iz kojih komponenti se sastoji operativni sistem? 87. Imena perifernih jedinica 88. Pojam datoteke 89. Pojam kataloga i potkataloga 90. Hijerarhijska organizacija podataka i izgled 91. Unošenje operativnog sistema u memoriju raĉunara 92. Zadavanje komandi operativnom sistemu - grafiĉko okruţenje 93. Tastatura, osnovna podela tastature i uloga pojedinih tastera



Slik

a 6

9. T

asta

tura



6. MS WINDOWS 7

TEME 6.1. MS DOS 6.2. MS Windows 6.3. Operativni sistem MS Windows 7

Operativni sistem je deo programske opreme koji pokreće sve delove raĉunara, nadzire njihov rad, te reaguje na svaku naredbu. Operativni sistem omogućava korisniku upotrebu raĉunara. Bez operativnog sistema raĉunar je neupotrebljiv. Kada ukljuĉimo raĉunar, mi zapravo pokrenemo operativni sistem, a on preuzima nadzor nad celim raĉunarom. Svaki operativni sistem ne moţe raditi na svakom raĉunaru. To zavisi od brzine procesora, arhitekture procesora, koliĉine memorije i namene raĉunara. MeĊu prvim operativnim sistemima za personalni raĉunar razvijen je MS-DOS (engl. Microsoft Disk Operating System). Bilo kakav postupak u operativnom sistemu zahtevao je upis odreĊene naredbe. Kasnije se na MS-DOS nadograĊuje operativni sistem Windows. Windows-i se velikom brzinom razvijaju 90-ih godina 20. veka i oslobaĊaju nas uĉenja i upisa naredbi u operativnom sistemu DOS. Preko dugmeta Start moţemo doći do Kontrolne table (Control Panel) preko koje vršimo prilagoĊavanja rada Windowsa. Najpoznatiji operativni sistemi su:

Unixoidi (Linux, Solaris…),

DOS (MSDOS, Caldera DOS, PCDOS, freedos…),

Windows (winNT, win3X, win9X, win200X, winXP, winVista, Windows 7),

Novell netware,

MAC OS .

6.1. MS DOS MS-DOS je stari operativni sistem za PC raĉunare. Vrlo je primitivan i malo zahtevan. Radi na svim personalnim raĉunarima. Mana mu je što treba upisati svaku naredbu. U DOS-u nije bilo grafiĉkog interfejsa, nego se svaka naredba upisivala ruĉno. DOS se teško mogao koristiti u ozbiljnijim poslovima zbog problema s memorijom kojoj je ograniĉenje bilo na 640 KB. Ostatak memorije bio je dostupan samo uz posebne programe. Nedostaci MS-DOS-a su:

istovremeno izvršavanje samo jednog programa,

nemogućnost višekorisniĉkoga rada u mreţi raĉunara,

problemi s velikim programima i

vrlo skromne grafiĉke mogućnosti. Rad obiĉnih korisnika svodio se na rad u obiĉnim editorima (naredba Edit), s malim datotekama tipa autoexec.bat i config.sys.



DOS je izlazio u mnogo verzija. Nisu sve bile Microsoftove, postojalo je i nekoliko besplatnih verzija. Svaki novi Windows sa sobom nosi neku od novijih verzija DOS-a. Još jedna mana DOS-a je i ta što dadoteke mogu imati samo 8 znakova u nazivu i 3 znaka u tipu datoteke. Da bi se na raĉunaru moglo raditi, s njim treba komunicirati jezikom operativnog sistema MS-DOS. Pre upotrebe raĉunara naredbe treba nauĉiti, primeniti ih u pravom trenutku i pravilno upisati. Naredbe DOS-a su jezik raĉunara, jezik njegovog operativnog sistema. Nakon pokretanja operativnog sistema DOS-a na ekranu će se pokazati odzivni znak DOS-a, to jest ‟‟C : \ >_‟‟; s tim da će crtica koja se naziva pokazivaĉ treperiti. Operativni sistem je tada spreman izvršiti naredbu koju korisnik upiše (slika dole).

Evo nekih naredbi koje razume operativni sistem MS-DOS:

copy (kopiranje datoteka),

del/erase (brisanje datoteka),

move (prebacivanje datoteke s jednog mesta na drugo),

mkdir (stvaranje direktorija),

rmdir (brisanje direktorijuma),

cls (brisanje ekrana),

time (prikazivanje vremena),

date (prikazivanje sata).

6.2. MS Windows

Rad u DOS-u bio je dosta teţak za one koji nisu do tada koristili raĉunare, njegov interfejs je bio tekstualan. Imao je mnogo više mana nego vrlina, pa su za njega naĉinjeni Windows-i. Prva verzija tog operativnog sistema nazvana je Windows 1.0.



Ovim Windows-om niko nije bio zadovoljan, pa su ubrzo poĉele izlaziti i druge verzije. Windows 3.0 bio je znatno poboljšan: nudio je višenaredbnu podršku, ali u još nerazvijenom obliku. Podrška za mreţu je bila loša, pa je izašao Windows 3.11. Nakon Windowsa 3.11 izlaze i 32-bitne verzije Windowsa, win95, NT, 98, 2000, Millenium, kao i verzije XP i Vista. Za kraj 2009. god. najavljena je i poslednja verzija operativnog sistema Windowsa 7. (GUI - je skraćenica za grafiĉko okrućenje Windows-a). Windows 2000 nastao je kao poboljšanje Windowsa NT 4.0. Njihova prednost u odnosu na ostale Windows-e je stabilnost, te podrška za rad s više korisnika odjednom. Višenaredbna obrada podataka znatno je poboljšana u odnosu na druge verzije, potrebe za reinstalacijom svedene su na minimum, a poboljšana im je i sigurnost na mreţi. Kod Windows-a je bitno to da se naredbe zadaju dvostrukim klikom na levu tipku miša. Korišćenje tastature svedeno je na najmanju moguću meru.

Njihova radna površina (engl. Desktop) izgleda kao i kod Windowsa 95, a sastoji se:

od pozadine koja je, u ovom sluĉaju, plave boje;

od ikona (slika);

od trake zadataka (engl. Taskbar);

(vreme, zvuk, povezanost na mreţu...);

od dugmeta Start;

od sistemskog posluţitelja (engl. system tray).

Programi se pokreću preko Startmenija (Start Manu), ili dvostrukim klikom miša na ikonu programa ako program koji ţelimo pokrenuti ima pripadajuću ikonu na radnoj površini. Za poĉetak treba kliknuti dugme Start kako bi se otvorio Startmeni. Starmeni sadrţi naredbe za pokretanje programa - Programs, otvaranje nedavno korišćenih dokumenata - Documents, izmenu postavki Windows-a - Settings, pronalaţenje datoteka i mapa - Find, traţenje pomoći - Help, izvoĊenje programa - Run, te iskljuĉivanje raĉunara Shut Down. Kontrolna tabla je najvaţniji deo za postavljanje parametara potrebnih za ispravan rad raĉunara. Nepravilnim korišćenjem Kontrolne table rad Windows-a moţe se poremetiti. MeĊu sliĉicama koje se nalaze na Kontrolnoj tabli nalazi se i ikona Display koja dvoklikom mišem pokreće podprogram Windows-a kojim se moţe promeniti slika na pozadini. Osim te ikone na Kontrolnoj se tabli nalaze još i sledeće ikone:

accesibility options (opcije za hendikepirane);

add-remove hardware (instalacija i deinstalacija hardvera);

add-remove programs (dodavanje i brisanje programa);

administrative tools (alati za administratore);

automatic updates (automatsko skidanje nove programske podrške);

date/time (podešavanje datuma i vremena);

folder options (opcije za podešavanje pregleda direktorijuma);

fonts (podešavanje tipa slova);

internet options (opcije za podešavanje programa za pretraţivanje interneta);

keyboard (podešavanje tastature);

mouse (podešavanje miša);



network and dialup connections (podešavanje mreţe i telefonsko povezivanje);

phone and modem (podešavanje telefonske linije i modema).

Pregled svih verzija Microsoft-ovog operativnog sistema Windows:

1985. Windows 1.0

1987. Windows 2.0

1988. Windows 2.1

1990. Windows 3.0

1992. Windows 3.1

1992. Windows for Workgroups 3.1

1993. Windows for Workgroups 3.11

1993. Windows NT 3.1



1995. Windiws 95 Windows 95 / DOS 7.0 – FAT16


1997. Windows 95 OSR2 / DOS 7.1 – FAT32

1988. Windows 98

1999. Windows 98 SE (Second Edition)

2000. Windows Me (Millenium Edition)

2000. Windows 2000 (NT 5.0)

2001. Windows XP (NT 5.0)

2002. Windows Server 2002 (NT 5.1)

2003. Windows Server 2003 (NT 5.2)

2007. Windows Vista (NT 6.0)

2008. Windows Server (NT 6.1)

2009. Windows 7 (NT 6.1)

6.3. Operativni sistem MS Windows 7 MS (MicroSoft) Windows 7 je poslednja verzija operativnog sistema Windows, prvi put predstavljena krajem 2009. Novine koje je doneo ovaj operativni sistem u odnosu na ranije verzije temelje se na ispitivanju trendova u industrijskom razvoju. Rezultati tih istraţivanja su bili putokaz za razvoj odreĊenih segmenata budućeg operativnog sistema, ĉime bi se uĉinio što optimalnijim i prihvatljivijim za krajnjeg korisnika. U tom smislu uĉinjena su sledeća unapreĊenja:

Hardverska poboljšanja – podrška SSD diskovima, kvalitetnija i brţa beţiĉna komunikacija, podrška procesorima, novoj generaciji grafiĉkih kartica ali i podrška 64 bit-nim mikroprocesorima.

Windows 7 omogućava optimalnije prepoznavanje i pristup raznim perifernim ureĊajima kao što su MP3 plejeri i drugi mobilni ureĊaji.

Ekspanzija mobilnog raĉunarstva (table computers i dr.), ogromnog trţišta i sve niţih cena hardvera i softvera, zahteva ekonomiĉniji i efikasniji operativni sistem, veću zaštitu i jednostavnost u rukovanju.



Višeopcionalno povezivanje – tj. stalnost i jednostavnost konekcije korisnika sa internetom i servisima bez obzira na vrstu veze i mesto povezivanja uz oĉuvanje zaštite podataka.

Broj raĉunara po domaćinstvu – uslovilo je potrebu za osiguranjem internih mreţa povezanosti, laku razmenu podataka i dostupnost raspoloţivih podataka svim korisnicima.

Narastajuća uloga medija: muzike, tv, slika, videoklipova, sadrţaja na web stranicama uslovljavaju potrebu za jednostavnim i lakšim pronalaţenjem i korišćenjem i transfera ovih sadrţina.

Razvoj web-a uslovljava stabilnost raĉunarskog operativnog sistema od nepoţeljnih programa (virusa), zloupotrebe i sajber kriminala.

Windows 7 se pojavljuje u sledećim verzijama:

Starter ili osnovna verzija koja nema naprednih osobina i sa veoma ograniĉenim mogućnostima.

Home Basic, osnovna kućna verzija koja nudi više mogućnosti od prethodne verzije samo u vizuelnom pogledu.

Home Premium, verzija koja ukljuĉuje podršku za kućnu mreţu, beţiĉno umreţavanje, multimedijsku podršku za razne multimedijske formate, kreiranje DVD sadrţina, osetljivost na dodir i unapreĊeno prepoznavanje rukopisa.

Professional, verzija objedinjuje sve prethodne opcije, pridruţivanje domenu, mreţnu raspoloţivost resursima, prezentacijski mod rada, kompatabilnost sa Windows XP Mode, sistem izrade sigurnosnih sadrţina (backup) je unapreĊen u odnosu na ranije verzije.

Ultimate, verzija obuhvata sve mogućnosti Professional verzije, ali poseduje i mogućnost izbora korisniĉkog jezika (od ukupno 35 ponuĊenih).

Windows je kompjuterski program tzv. operativni sistem (engl. operating

system) kojim imate potpunu kontrolu nad raĉunarom, programima ili softverom (engl. software), koji usklaĊuje i sinhronizuje rad perifernih ureĊaja ili hardvera (engl. hardware). Nadalje on obezbeĊuje organizaciju, sortiranje i upravljanje datotekama (engl. file). Windows 7 osim suštinskih promena u odnosu na prethodne verzije ima i mnoge formalne promene koje se odnose i na grafiĉki izgled radne površine.

Instalacioni disk operativnog sistema Windows 7 nalazi se na jednom DVD disku i veliĉine je oko 2.6GB. Nakon instalacije operativnog sistema i pokretanja raĉunara za nešto manje od 60 sec. na ekranu će se pojaviti grafiĉko-radno okruţenje (Desktop) kao na sledećoj slici.



Slika 70. Radna površina Windows 7

Na Desktopu se nalaze ikone programa od kojih su 3 sistemske ikone: Dokumenti, Kompjuter i Kanta za otpatke (Documents, Computer, Recycle Bin) (slika br. 69). Traka sa alatkama (Taskbar) nalazi se na dnu ekrana. Na kraju s leve strane nalazi se Start dugme, a na kraju desne strane ikone koje pokazuju trenutni status Windows-a i sistemsko vreme. Taj deo Trake zadataka naziva se traka sistemskog menija, a na njemu se nalaze poruke o tome što se dogaĊa u Windows-ima, te se povremeno javljaju poruke koje predlaţu odreĊeni postupak (slika br. 71). Ukoliko strelicu miša pomerite krajnje desno na Traci zadataka Vam se nudi opcija Show Desktop, tj. privremenog skrivanja aktivnog programa (slika br. 72). Podešavanje Trake sa alatkama i Start menija Traku sa alatkama i Start meni podešavamo na više naĉina. Jedna od mogućnosti je desnim klikom strelicom miša na Taskbar > Properties. U dijaloškom prozoru (Taskbar and Start Menu Properties) utiĉemo na izgled Trake sa alatkama i Startmenija potvrĊivanjem (ĉekiranjem) ili poništavanjem odreĊenih naredbi.



Slika 71. Izgled Taskbar-a

Slika 72. Opcija Show Desktop, privremenog skrivanja aktivnog programa

Paleta Toolbars Toolbars je zapravo donji deo Desktop-a sa objektima spremnim za brzu

aktivizaciju ili mali Preview prozori koji predstavljaju trenutno aktivne aplikacije. Na Taskbar-u je vidljiva ikona programa Word. Nadnesemo li strelicu miša nad ikonu Worda, aktiviraju se mali Preview prozori svih otvorenih dokumenata koje trenutno kreiramo u tom programu. Pomerimo li strelicu miša na bilo koji od Preview prozora u njihovom desnom gornjem uglu pojaviće se dugme Close (o ovome se govori detaljnije u delu koji govori o program Word) (slika br. 73).

Slika 73. Aktivan program Word vidljiv na Taskbar-u u minijaturnim Priview prozorima

Desnim klikom miša na Taskbar > Toolbars, moţemo ĉekiranjem da uredimo Traku sa alatkama (Adress, Table PC Input Panel, Language bar...) (slike br. 74 i 75).



Slika 74 i 75. Izgled ureĊenog Taskbar-a

Uoĉljivo Start dugme (dole levom na Traci zadataka) je najvaţnije dugme, ĉijim se otvaranjem u Startmeni (Start Menu) omogućava pristup svim datotekama i programima koji se nalaze u jednom raĉunarskom sistemu. Najvidljivija promena je poboljšana funkcija Startmenija, koji je izdeljen na levu i desnu stranu. Na levoj polovini Startmenija (bele boje) nalazi se popis programa sa Desktopa. Postavljanjem strelice miša na ime programa ili kataloga koji u nazivu sadrţi (crnu) strelicu, otvaramo dodatni meni sa spiskom 10 poslednjih kreiranih fajlova (Recent) (slika br. 76). U donjem delu Startmenija nalazi se opcija Prikaz svih instaliranih programa (All Programs) koja se aktivira na dva naĉina, levim klikom miša ili ako se nadnese strelica miša. U tom sluĉaju otvara se spisak svih programa na Vašem kompjuteru (slika br. 77).

Savim dole na Startmeniju nalazi se polje za upisivanje i pretragu programa i datoteka (Search programs and files). Traka zadataka sadrţi ikone svih otvorenih programa ili prozora, tako da pogledom na nju odmah vidimo koje sve programe i prozore imamo otvorene, te koji je program trenutno aktivan.

Aktivni program je blago transparentne plave boje, a neaktivni transparentno bele boje.

Slika 76. Izgled Startmenija u Windowsu 7



Slika 77. Prikaz menija

U desnom delu Startmenija (crne transparentne boje), nalaze se naredbe i katalozi Windowsa organizovani u 3 grupe (razdvojeni horizontalnom linijom). U prvoj, gornjoj grupi nalaze se ikonica Korisniĉki nalog (User Account > Control Panel-u) kojom pristupate liĉnom nalogu. Nadalje su tu Liĉni katalog (Personal folder), Dokumenta (Documents), Slike (Picture), Muzika (Music). U grupi ispod nalaze se katalozi Igre (Games) i Kompjuter (Computer). U donjoj grupi kataloga nalaze se Kontrolna tabla (Control Panel), UreĊaji i štampaĉi (Devices and Printers), Osnovni programi (Default Programs) i Pomoć i podrška (Help and Support). Pri dnu se nalazi udvojena naredba Iskljuĉi kompjuter (Shut down) i bela strelica.

Kada je raĉunar namešten za višekorisniĉki rad (ima više korisniĉkih raĉunara), svaki korisnik ima fasciklu sa svojim dokumentima. Osim liĉnih korisniĉkih kataloga, postoji i katalog Zajedniĉki dokumenti (Documents). Radna površina (Desktop) se prilagoĊava izborom tema (Themes) radne površine (podloga, Desktop Backgrounds); rezolucije, Ĉuvara ekrana (Screen Saver), šeme boja u Windows-ima i zvuka (Sounds). Radnu površinu prilagoĊavamo dovoĊenjem strelice miša na radnu površinu i desnim klikom tastera, odakle iz menija biramo naredbu Personalizujte (Personalize). Otvora se dijaloški okvir Personalizacija (Personalization) koji je predstavljen na sledećoj slici.



Slika 78. Dijaloški okvir Personalizacija (Personalizacion)

Nakon odabira odreĊene postavke treba kliknuti na Primeni (Apply), kako bi se izabrana postavka primenila na radnu površinu, a dijaloški okvir ostao i dalje otvoren. Ako nakon odabira postavke ţelimo zatvoriti dijaloški okvir, kliknemo na OK. Ako ne ţelimo primeniti izabrane promene, kliknemo odustani (Cancel).

Da bismo promenili rezoluciju, treba uĉiniti sledeće:

otvoriti Display u Control Panelu > Adjust resolution

ili desnim klikom strelicom miša na radnu površinu i iz menija izabrati naredbu Screen resolution,

ili kliknuti desnom tasterom pokazivaĉa miša na radnu površinu i iz menija odaberite naredbu Personalizujte (Personalize). U dijaloškom okviru Personalizujte, idite na Display > Adjust resolution, te podesite ţeljenu rezoluciju na kliznoj skali (slika br. 79).



Slika 79. Meni i dijaloški okvir Rezolucija (Screen resolution)

Tri su osnovne rezolucije:

800 x 600,

1024 x 768,

1200 x 800.

Kliknemo li srelicom miša na Kompjuter (Computer), otvara se prozor Kompjuter koji se koristi za organizaciju kataloga na raĉunaru, a naredba Kontrolna tabla (Control Panel) pokreće istoimeni prozor koji omogućava usklaĊivanje sistema Windows-a sa ţeljama i potrebama korisnika. Iza naredbe UreĊaji i štampaĉi (Devices and Printers) nalazi se lista instaliranih ureĊaja i štampaĉa. Naredba Pomoć i podrška (Help and Support) koristi se za dobijanje pomoći pri rešavanju problema s kojima se korisnik susreće u radu s raĉunarom. Desno na dnu Startmenija nalaze se dva dugmeta: 1) Iskljuĉi raĉunar (Shut down) i višenamensko dugme (sa belom strelicom) Promeni korisnika (Switch user) i dr. (Log Off, Lock, Restart, Sleep, Hibernate). Ako je raĉunar namešten za rad sa više korisnika, dugme Odjavi (Log Off) koristi se za odjavu iz sistema Windows-a po završetku rada ili za promenu korisnika, kako bi se drugi korisnik prijavio na raĉunar pod svojim imenom i koristio svoje postavke na raĉunaru. Startmeni iskljuĉuje se automatski izborom potrebnog programa ili kataloga, a ako je meni otvoren, a ne ţelimo otvoriti nijedan program ili katalog, iskljuĉićemo ga ponovnim klikom na dugme Start, ili kliknemo strelicom miša bilo gde na radnu površinu. Da bi se odreĊeni program pokrenuo, potrebno je oznaĉiti njegovo ime i pritisnuti levi taster miša (kliknuti na nju).



Kontrolna tabla se koristi za odreĊivanje osnovnih postavki, prilagoĊavanje i promene u Windows-ima. Kontrolna tabla sadrţi popis kategorija (npr. System and Security) (slika br. 80) unutar kojih dalje biramo dodatne mogućnosti prilagoĊavanja (slika br. 81).

Slika 80. Izgled prozora Kontrolne table po kategorijama u Windowsu 7

Slika 81. Izgled prozora Kontrolne table sa ikonama u Windows-u 7

Kontrolna tabla sadrţi ikonice koje predstavljaju sistemske programe za podešavanje raznih paramatara sistema kao što su: podešavanje tastera miša, promena datuma i vremena, inastalacija fontova, dodajemo i uklanjamo programe i hardver... (Action Center, Administrative Tools, AutoPlay, Backup and Restore,



BitLocker Drive Encryption, Color Manegement, Credential Manager, Date and Time, Default Programs, Desktop Gadgets, Device Manager, Devices and Printers, Display, Ease of Access Center, Folder Otions, Fonts, Getting Started, HomeGroup, Indexing Options, Internet Options, Keyboard, Location and Other Sensors, Mail Mouse, Network ans Sharing Center, Notification Area Icons, Parental Controls, Perfomance Information and Tools, Personalization, Phone and Modem, Power Options, Programs and Features, Recovery, Region and Language, RemoteApp and Desktop Connections, Sound, Speech Recognition, Sync Center, System, Taskbar and Start Menu, Troubleschooting, Windows CardSpace, Windows Defender, Windows Firewall, System, Taskbar and Start Menu, User Accounts, Windows Mobility Center, Windows Update).

Pogledajmo detaljnije neke od njih:

U Programu Action Center vršimo podešavanja o sigurnosti raĉunara (Security), automatsku pretragu o problemima nastalim u Windows-u 7 (Troublesshootings), vraćanje paramatara operativnog sistema u prethodno stanje (Recovery) (slika br. 82).

Slika 82. Izgled prozora Kontrolne table sa ikonama u Windowsu 7

Program Backup and Restore omogućava povratak datoteka i ponovno uspostavljanje pravilnog rada operativnog sistema.

Program Date and Time omogućava podešavanja vazana za vreme, datum i vremenske zone.



Program Desktop Gadgets omogućava da se na Desktop-u postave razna obaveštenja poput sata, kalendara, vremena, pazla... i dr. opcija koje korisnik odabere. Desktop Gadgets ćete otvoriti desnim klikom strelice miša na prazan prostor Desktop-a i iz menija odaberete naredbu Gadgets (slika br. 83).

Slika 83. Izgled prozora Desktop Gadgets

Program Device Manager prikazuje listu svih ureĊaja koji ĉine konfiguraciju jednog raĉunarskog sistema. Odavde su moguće razne opcije podešavanja i instalacije perifernih ureĊaja raĉunara (slika br. 84).

Slika 84. Izgled prozora Device Manager



Program Devices and Printers obuhvata niz opcija vezanih za periferne ureĊaje raĉunara poput štampaĉa, faks-ureĊaja, kamere, blutut ureĊaja itd. Svi ovi ureĊaji se nalaze u folderu Devices and Printers, odakle se vrši njihovo podešavanje. Program Display sadrţi razna podešavanja monitora. Program Folder Optionis omogućava podešavanje prozora foldera sa podacima (slika br. 85).

Slika 85. Izgled prozora Folder Options

Program Fonts objedinjuje opcije vezane za fontove sadrţane u operativnom sistemu. To su mogućnost kopiranja i brisanja fontova u ovom folderu. Program HomeGroup omogućava komunikaciju izmeĊu umreţenih raĉunara (dom, uĉionica). Na ovaj naĉin olakšana je podela štampaĉa ili biblioteka (fotografija, dokumenata, video zapisa...). Umreţeni kompjuteri su zaštićeni lozinkom. Program Keyboard omogićava razna podešavanja tastature potrebama korisnika. Program Mail obuhvata razna podešavanja vazana za elektronsku poštu.

Program Mause sadrţi podešavanja paramatara miša. Na prozoru se nalazi 5 kartica (Buttons, Pointers, Pointer Options, Wheel, Hardware).

Program Network and Sharing Centar omogućava sva podešavanja vezana za internet mreţu ţiĉanog ili beţiĉnog tipa.

Program Parental Control sluţi za podešavanje raĉunara od strane roditelja koji nadziru korišćenje raĉunara svoje dece. Moguće je podesiti vremensko ogranićenje korišćenja raĉunara, vrste igra i programe koji ih pokreću...

Program Programs and Features u okviru Windowsa 7 omogućava jedini pravilan postupak za brIsanje instaliranih programa sa raĉunara (Uninstall).



Program Recovery poseduje niz opcija kojima moţete da povratite raĉunar u prvobitno stanje posle naĉinjene greške. Program Region and Language omogućava postavljanje raznih opcija operativnog sistema za odreĊeno govorno podruĉje.

Program Sound dozvoljava podešavanje jaĉine zvuka, tipa zvuĉnika, zvukove prilikom korišćenja Windows-a. Program Speech Recognition koristite da bi svojim glasom upravljali raĉunarom. Moguće su razne komande kao diktiranje teksta raĉunaru.

Program System pruţa vaţne informacije o hardveru, ime raĉunara... Program Taskbar and Start Menu sadrţi podešavanja ovih pozicija prema

potrebama korisnika. Program Troubleshooting omogućava proveru operativnog sistema i

otklanjanje eventualnih grešaka. Program User Accounts omogućava podešavanje korisniĉkih naloga. Program Windows Defender dozvoljava skeniranje raĉunara u odreĊenim

intervalima. Windows Firewall proverava prispele informacije sa interneta, mreţe,

eksternih diskova i sl. koje blokira ili propušta na raĉunar u zavisnosti od podešavanja.

Program Windows Mobility Centar namenjen je korisnicima laptopova koji omogućava jednostavno menjanje jaĉine zvuĉnika, osvetljenje displeja itd. sa jednog mesta (slika br. 86).

Slika 86. Izgled programa Windows Mobility Centar

Prozor Kompjuter (Computer) omogućava pristup do svih diskova, kataloga i dokumenata u raĉunaru, daje informacije o raĉunarskoj opremi prikljuĉenoj na raĉunar (kamera, skener, DVD i ostalo). Prozor Kompjuter otvara se i dvostrukim klikom strelice miša na sistemsku ikonu Computer na radnoj površini ili desnim klikom objektni meni > Open.



U dijaloškom okviru Computer mogu se uoĉite najvaţniji elementi ovo prozora, Local Disk (C:) sistemski disk ili particija (deo istog diska podeljen na dva dela) je najvaţniji jer su na njemu instalirani operativni sistem i aplikativni programi. Local Disk (D:) Ova particija obiĉno sluţi za smeštaj liĉnih podataka, datoteka, slika, muzike itd. Ovaj naĉin podele sistemskog diska na dve particije omogućava sigurnost i bezbednost Vaših podataka od neţeljenog obaranja operativnog sistema. Na slici br 87 moţete videti i eksterni Disk (G:) koji sluţi kao dodatna sigurnost i ĉuvanje svih rezervnih kopija informacija, podataka i datoteka... Oznaka DVD RW Drive (E:) odnosi se na pravilno prikljuĉen standardni periferni memorijski ureĊaj – CD ĉitaĉ. Nadalje, to mogu biti i neki drugi memorijski medij tipa Flash stick-a koji ima oznaku USB (F:).

Slika 87. Prozor Kompjuter (Computer)



Proveru kapaciteta diska uradićete kada strelicu miša dovedete na ikonicu hard diska npr. Local Disk (C:), pritisnete desni taster miša i otvorte objektni meni u kome birate opciju Properties. Ova opcija otvara prozor sa karticom General pored koje se nalazi i niz drugih kartica (Security, Previous Vesions, Quota, Tools, Hardware, Sharing) (slike br. 88).

Slika 88. Provera kapaciteta sistemskog (C:) diska

Osnovni elementi Windows-a Osnovni elementi Windows-a su prozori i ikone. Prozori. Razlikujemo 3 vrste Windows prozora: 1) Prozori

programske grupe, 2) Prozori aplikacije i 3) Dijalog prozori. Prozori se mogu otvotiti preko celog ekrana, dela ekrana i smanjiti u ikonu. Dijaloški okviri se ne mogu otvoriti preko celog ekrana i imaju stalnu veliĉinu. U prozorima se obavljaju operacije vezane za pretraţivanje podataka, aktiviranje programa, podešavanje sistema itd.

Ikone su male sliĉice koje predstavljaju datoteke koje mogu biti: 1) tekstualne, 2) programske, 3) sistemske... i foldere za datoteke. Ispod ikone se nalazi njen naziv, naziv datoteke ili foldera. Prozori programske grupe Prozori programske grupe sadrţi srodne podatke i omogućava da se u njemu obave pregled hijerarhijske strukture kataloga, kopiranje, promene naziva datoteka i sl. Primer prozora programske grupe je prozor Computer, (aplikacije sistema) na slici br. 87. Prozor aplikacije

Ovi prozori imaju iste karakteristike kao i prozori programske grupe ali poseduju specifiĉne karakteristiĉne odreĊene aplikacije. Primer takvog prozora je prozor aplikacije Macromedia Flash 8 (slika br. 89).



Slika 89. Prozor aplikacije Macromedia Flash 8

Prozor dijaloga Gotovo svi dijalog prozori u Windows-u su isti za sve aplikacije, a sadrţaj zavisi

od specifiĉne (završne) operacije kao što su Open Close, Save, Save as, Print... (slika br. 90).

Slika 90. Prozor dijaloga Open



Dugmad na Windows prozorima U gornjem desnom uglu svakog prozora Windows-a postoji grupa dugmad za kontrolu veliĉine prozora. To su dugmad: 1) Minimize (smanjenje prozora u ikonu koja se postavlja na Taskbar); 2) Close (potpuno zatvaranje prozora) i 3) Restore Down (vraćanje prozora na veliĉinu ekrana). Ovo je isto moguće uraditi i pomoću specifiĉne ikone u gornjem levom uglu prozora Quck Access Toolbar-a npr. programa Word.

Windows 7 donosi i neke novine u odnosu na prethodne verzije kada je u

pitanju podešavanje veliĉine prozora, pomeranja prozora i višeprogramskog rada (‟‟pecanje‟‟ i ‟‟protresanje‟‟) ali se na ovom mestu time nećemo baviti.

Ikone u Windowsu

Sve ikone operativnog sistema Windows moţemo podeliti u 5 grupa: 1) sistemske ikone (Recycle Bin) 2) programske ikone (razni programi), 3) folder ikone (ikone kataloga), 4 ikone datoteka (autorske ili informativne) i 5) ShortCut ikone (preĉice).

Kreiranje ShortCut ikone i foldera=kataloga (direktorijuma) – New Folder ShortCut ikonu kreiramo markiranjem ikonice ĉija nam preĉica treba na Desktop. U ovom sluĉaju folder-a Radovi na (D:) disku. Iz menija ćemo izabrati naredbu Create ShortCut. Nakon kreiranja nove ikonice, premestićemo je (prevlaĉenjem ili kopiranjem) na Desktop (slika br. 91). Nov katalog na Desktop-u kreiraćete tako što ćete kursor miša dovesti na prazan deo Desktop-a i kliknuti desni taster miša. U meniju najpre biramo naredbu New > a zatim Folder (slika br. 92).



Slika 91. Kreiranje ShortCut ikone

Slika 92. Kreiranje New Folder na Desktop-u

Rad sa datotekama i katalozima Za rad sa datotekama i katalozima koristimo prozor Kompjuter u kojem je pretraţivanje sadrţaja svih diskova, premeštanje, kopiranje, preimenovanje i brisanje kataloga i datoteka vrlo jednostavno. Ukoliko u prozoru Computer preko dugmeta Organize > izaberemo naredbu Layout i ĉekiramo opciju Navigaciono okno



(Navigation Pane), sa leve strane će se otvoriće mali pomoćni prozor organizacije diskova na kompjuteru i njihove hijerarhijske strukture. Organizacija, pregled i rad sa sadrţina svih diskova moguće je uraditi i preko naredbe Windows Explorer i to preko > Start Manu-a, All Programs, Accessories, Windows explorer ili sa tastature tasterima Windows () + E je isto tako (slike br. 93, 94).

Slika 93. i 94. Prozor Computer i Windows Explorer sa Hijerahijskom strukturom diska i njihove sadrţine



Rad s datotekama i katalozima moguć je i u dijaloškom okviru naredbi za ĉuvanje i otvaranje dokumenata, a koji će se naĉin koristiti, zavisi o navika korisnika. Prozor Kompjutera (Windows Explorer-a), osim naslovne trake, te traka menija, alata i adresa, sadrţi i popis kataloga i hardverskih komponenti na raĉunaru. S leve strane prozora nalazi se Navigationo okno s popisom kataloga i hardverskih komponenti, a s desne strane prozor za pregled sadrţaj oznaĉenog kataloga ili hardverskih komponenti (popis kataloga niţeg nivoa i dokumenata u oznaĉenom katalogu). Navigaciono okno reaguje tako da kada nadnesete strelicu miša, ispred naziva svake sadrţane strukture pojavljuje se mali crni trouglić () ili sivi () trouglić. Svaka otvorena struktura ispred sebe ima crni oboreni trouglić okrenut na dole (što ukazuje da ispod sebe ima podstrukture - potkataloge). Struktura koja ispred sebe ima mali sivi trouglić, ukazuje da ta struktura nije otvorena. Sadrţine svih struktura se u desnom prozoru prikazuju jednim kikom levim tasterom miša na njih, a otvaraju ili zatvaraju dvoklikom. Svaka niţa hijerajhijska struktura od prethodne je pomerena za jedan korak u desno ĉime vizuelno ukazuje na svoj poloţaj u strukturi. Kada odvedete strelicu miša van Navigacionog okna trouglići isĉezavaju (slika br. 93, 94). Tako, katalog Objavljeni radovi je organizovan na taj naĉin da ispod njegovog imena vidimo popis potkataloga (1. Konferencija 2008 VSOVSU; 2. Konferencija 2009 VSOVSU...), i svaki od njih sadrţi nove potkataloge. U okviru Navigation Pane nalazi se samo popis kataloga, dok se s desne strane nalazi popis i kataloga i dokumenata izabranog kataloga. Sadrţaj pojedinog kataloga moţemo videti tako da njegovo ime oznaĉimo u okviru Navigation Pane, tada se na desnoj strani prozora pojavi njegov sadrţaj, ili dva puta kliknemo na ime kataloga u desnom delu prozora. Sadrţaj dokumenta dostupan je dvostrukim klikom na njegovo ime. Windows automatski uĉita potreban program s otvorenim dokumentom (npr. Word ako otvaramo dokument koji je napisan u Wordu), ili otvori Windows Media Player i reprodukuje video zapis.

Oznaĉavanje datoteka i kataloga Da bismo datoteku premestili ili kopirali u drugi katalog unutar prozora Kompjuter (Windows Explorer), prvo potraţimo potrebnu datoteku i oznaĉimo je. To znaĉi da otvorimo i prikaţemo sadrţaj kataloga u kojoj se datoteka nalazi u desnom delu prozora toga programa i u popisu sadrţaja oznaĉimo njegovo ime (ono mora biti osvetljeno). Ţelimo li premestiti ili kopirati više kataloga i datoteka, to moţemo uĉiniti u jednom potezu, ali prethodno treba oznaĉiti sve potrebne datoteke. Za oznaĉavanje datoteka ili kataloga koji se nalaze u popisu jedni iza drugih, treba oznaĉiti prvu u popisu klikom na njih, drţati pritisnutu tipku Shift i kliknuti na poslednju datoteku (katalog) u nizu. Sve datoteke izmeĊu biće osvetljene (oznaĉene). Datoteke (kataloga) u nizu moţemo oznaĉiti i pomoću miša, tako da postavimo pokazivaĉ miša s desne strane imena prve datoteke, pritisnemo levu tipku miša i pritisnutom tipkom vuĉemo prema dole (kao na slici 94), ili prema gore. Kako vuĉemo miša, tako oznaĉavamo datoteke. Kada oznaĉimo sve potrebne datoteke, otpustimo tipku miša. Za oznaĉavanje više datoteka koje nisu u nizu postupak je sledeći: prvim klikom oznaĉimo ţeljenu datoteku, drţimo pritisnutu tipku Ctrl i kliknemo na ime svake sledeće datoteke koju ţelimo oznaĉiti. Kada ih sve oznaĉimo, otpustimo tipku Ctrl.



Za oznaĉavanje celokupnog sadrţaja kataloga (datoteka i potkataloga) istovremeno, pritisnemo kombinaciju tipki Ctrl+A, ili u meniju UreĊivanje (Edit) izaberemo naredbu Odaberi sve (Select All).

Slika 95. Oznaĉavanje kataloga

Premeštanje i kopiranje datoteka i kataloga povlaĉenjem miša Oznaĉenu datoteku (katalog) moţemo premestiti na nekoliko naĉina. Najbrţi i najjednostavniji naĉin je da oznaĉenu datoteku ‟‟odvuĉemo‟‟ u katalog u koji je ţelimo premestiti. Pri tome ţeljeni katalog mora biti prikazan u okviru hijerajhijske strukture kataloga (Navigation Pane) sa leve strane prozora, ili se mora nalaziti kao potkatalog u sadrţaju već otvorenog (prikazanog) kataloga. Oznaĉenu datoteku pritisnutom tipkom miša povlaĉimo u odredišni katalog. Kada se ime kataloga u koji je ţelimo premestiti osvetli, otpustimo tipku miša. Ako datoteku ţelimo kopirati u drugi katalog, pri povlaĉenju miša drţimo pritisnutu tipku Ctrl. Kada datoteku vuĉemo u odredišni katalog, ispod oznake miša nalazi se oznaka ‟‟ Move to...‟‟, što znaĉi da se datoteka kopira. Kada se u hijerarhijskoj strukturi kataloga (Navigation Pane) osvetli ime kataloga ili diskete (ako kopiramo dokument na disketu), prvo otpustimo tipku miša, a zatim tipku Ctrl. Otpustimo li tipku Ctrl pre tipke miša, datoteka će se premestiti, a ne kopirati. Premeštanje i kopiranje datoteka i kataloga korišćenjem naredbi Za premeštanje i kopiranje datoteka i kataloga koriste se naredbe Izreţi (Cut), Kopiraj (Copy) i Zalepi (Paste) iz menija UreĊivanje (Edit). Prilikom upotrebe naredbe Cut, izrezana datoteka ili katalog se privremeno stešta u Clipboard memoriju, dok se ne ‟‟zalepi‟‟ - premesti na novu ţeljenu lokaciju. Da bismo premestili oznaĉenu datoteku ili katalog, kliknemo na naredbu Premesti u fasciklu (Move to folder), a da bismo je kopirali, kliknemo na Kopiraj u fasciku (Copy to folder).



U oba se sluĉaja, zavisno od zadate naredbe, otvoriće se dijaloški okvir Premesti stavke (Move items) ili Kopiraj stavke (Copy Items) u kojem je potrebno izabrati katalog u koji ţelimo datoteku premestiti (kopirati). U popisu kataloga potraţimo ţeljeni i oznaĉimo ga, a ako ţelimo, moţemo pomoću dugmeta Napravi novi katalog (Make New Folder) odmah kreirati novi katalog unutar osvetljenog i dodeliti mu ime. Nakon što oznaĉimo ime potrebnog kataloga, kliknemo na dugme Premesti u (Move to) ili Kopiraj u (Copy to). U tom dijaloškom okviru moţemo izabrati kopiranje datoteke npr. na eksterni disk Transcend (G:), tako da u popisu diskova i kataloga oznaĉimo disk (G:) (na popisu). Promena imena datoteka i kataloga Datotekama i katalozima moţemo promeniti ime u prozoru Kompjuter i u dijaloškim okvirima naredbi Otvori i Spremi. Da bismo promenili ime datoteci ili katalogu, prvo ih moramo prikazati u prozoru ili dijaloškom okviru, tako da otvorimo i prikaţemo sadrţaj kataloga unutar kojeg se nalazi potrebna datoteka ili potkatalog. Kada se pojavi ime kataloga ili datoteke kojoj ţelimo promeniti ime, treba uĉiniti nešto od sledećeg:

dva puta sporo kliknemo na njezino ime da se ono pojavi oznaĉeno u okviru, upišemo novo ime i pritisnemo tipku Enter;

na oznaĉenu datoteku ili katalog kliknemo desnom tipkom miša i u objektnom meniju izaberemo naredbu Preimenuj (Rename); nakon što se ime datoteke (kataloga) oznaĉi u okviru, upišemo novo ime i pritisnemo tipku Enter;

u prozoru Kompjuter (Windows Explorer) ili oznaĉimo datoteku ili katalog, te u padajućem meniju Datoteka (File) izaberemo naredbu Preimenuj (Rename), ili u okviru s leve strane prozora izaberemo naredbu Preimenuj ovaj katalog ili datoteku, zavisno od toga koje su oznaĉene. Kada se ime datoteke ili kataloga oznaĉi, upišemo novo ime i pritisnemo tipku Enter.

Dokument ili katalog koji su greškom izbrisani mogu se vratiti pomoću naredbe Poništi (Undo), ili tako da prikaţemo sadrţaj kataloga Smeće (Recycle Bin) u prozoru Kompjuter, ili dva puta kliknemo na ikonu Smeće na radnoj površni. U popisu brisanih stavki potrebno je oznaĉiti onu koju ţelimo vratiti na mesto odakle je izbrisana, kliknemo na nju desnom tipkom miša pa na naredbu Vrati (Restore), ili u okviru zadataka prozora izaberemo Vrati stavku (Restore this item). Brisanje datoteka i kataloga Datoteke (katalozi) koje nam više nisu potrebne, a zauzimaju prostor na disku, moţemo izbrisati u prozoru Kompjuter i u dijaloškim okvirima naredbi Otvori i Spremi. Prvo oznaĉimo potrebnu datoteku ili katalog i pritisnemo tipku Delete. Pojavi se dijaloški okvir s upitom jesmo li sigurni da ţelimo izabrani katalog ili datoteku poslati u koš za smeće. Brisanje treba potvrditi klikom na Da (Yes), ili izabrati Ne (No), ako ste se predomislili. Izabrani katalog ili datoteku moţemo izbrisati i ovako:

klikom na dugme Izbriši (Delete) na traci alatki;

odabirom naredbe Izbriši u objektnom meniju;

odabirom naredbe Izbriši u meniju Datoteka (File) u prozoru;

Kompjuter (Computer);



pomoću naredbe Izbriši datoteku ili katalog (Delete) u okviru zadataka prozora Kompjuter.

Bez obzira koji naĉin izabrali, pojavi se dijaloški okvir Potvrda brisanja kataloga ili datoteke (Confirm File Delete) u kojem je potrebno potvrditi brisanje. Datoteku ili katalog moţemo izbrisati i tako da ih premestimo, ili odvuĉemo mišem u Smeće (Recycle Bin) na levoj strani prozora Kompjuter, ili na ikonu Smeće na radnoj površini (ako prozor programa ne prekriva ceo ekran). U tom sluĉaju nije potrebno potvrditi brisanje. Stilovi prikazivanja podataka Podaci u kataloškom prozoru mogu se prikazati na nekoliko naĉina. Stilove prikazivanja podataka aktiviraćete sa palete prozora na ikoni Change you view. Meni nudi nekoliko stilova prikaza: Ekstra velike ikone (Extra Large Icons), Velike ikone (Large icons), Srednje ikone (Medium Icons), Male ikone (Small Icons), Lista (lista), Detalji (Details), Delovi (Tiles), Sadrţina (Content) Na slici br. 96 prikaz Extra Large Icons.

Slika 96. Stilovi prikazivanja u kataloškom prozoru

Aktiviranje programa Programi se mogu aktivirati na više naĉina:

a) sa radne površine – Desktop-a, aktiviranjem ShortCat ikone 2x klikom miša b) aktiviranjem programa iz prozora, tzv. ikona programske grupe 2x klikom miša c) aktiviranjem programa sa Startmenija.

Sortiranje i prikaz ikona na Desktop-u Ikone na desktopu mogu se organizovati po imenu, tipu, veliĉini i datumu izmene. Nadalje, moţemo uticati i na njihovu fiziĉku veliĉinu. Desnim klikom kursora miša na prazan deo Desktop-a otvorićemo meni u kojem se dve naredbe odnose na ove izmene:



1) Sortiraj po (Sort by): Name, Size, Item type i Date modified. 2) Prikaţi (View): velike ikone (Large icons), srednje ikone (Medium ikons) i

male ikone (Small icons), samoaranţiranje ikona (Auto arrange icons), poravnaj ikone po mreţi (Align icons to grid) i prikaţi desktop ikone (Show desktop icons).

Podešavanje ĉasovnika Podešavanja ĉasovnika (datuma i vremena) na Desktop-u je jednostavno i

lako dostupno podešavanje u donjem desnom uglu Taskbar-a. 1x klik mišem na mestu ispisanog vremena i datuma otvara prozor kao na slici. Pritisnite naredbu Change date and time settings... Pojaviće se dijaloški okvir u kome se nalaze opcije pomoću kojih moţete uticati na sistemsko podešavanja vremena i datuma na raĉunaru.

Narezivanje CD-a Narezivanje CD je operacija za koju mnogi i ne znaju da je sastavni deo operativnog sistema Windows, a pri tome je vrlo jednostavna za upotrebu, mnogo manje zahtevna i brţa od programa tipa Nero i sl. Odaberite folder ili datoteku koju ţelite da nareţete na CD. Markirajte izabrani objekat za narezivanje u dijaloškom okviru i na liniji naredbi pritisnite dugme Burn (slika br. 97).



Slika 97. Dijaloški okvir i izbor dokumenta za narezivanje i naredba Burn

Ukoliko u se u ĉitaĉu ne nalazi nov CD disk, pojaviće se prozor Burn to Disk koji skreće paţnju da ubacite nov nareziv disk u ĉitaĉ. Nakon ubacivanja diska otvara se prozor u kome operativni sistem nudi da u polju Disc title upišete naziv CD roma, odredite brzinu narezivanja CD (Recording speed) > Next > sledi narezivanje diska > i obaveštenje da je narezivanje fajlova nadiska uspešno obavljeno (You have successfully burned your files to the disc) (slike br. 98, 99, 100). Sadrţinu narezanog CD moţete videti ako otvorite CD ROM (slika br. 101).



Slika 98-100 i 101. Dijaloški okvir u postupku narezivanja CD pomoću operativnog sistema Windows i sadrţina narezanog CD-a

Dodavanje novog fonta Novi font se u postojeći sistemski folder Fonts koji se nalazi u Control panel-u dodaje na nekoliko jednostavnih naĉina. Najednostavnije je upotrebiti naredbe Copy, Paste. Evo primera: Naš novi font se nalazi u folderu SLOVA na USB memoriji. Za ovu operaciju otvorićemo sadrţaj foldera SLOVA na USB memoriji i sistemski folder Fonts. Kopiranje ćemo izvršiti jednostavnim ‟‟prevlaĉenjem‟‟ iz foldera u folder (slika br. 102).

Slika 102. Postupak kopiranja fonta sa USB-a u sistemski folder Fonts u Control Panelu



Automatsko pretraţivanje (Search) Zaturene datoteke, odnosno objekte kojima ste zaboravili ime ili lokaciju lako ćete pronaći pomoću pretraţivaĉa Windows-a 7 – Search. Polje Search za upisivanje i pretraţivanje podataka se nalazi u levom dnu Statmenija ili na svakom dijaloškom prozoru. Automatsko pretraţivanje objekata moţete da uradite na nekoliko naĉina:

a) Pretraţivanje na osnovu punog imena objekta (npr. informatika.doc). Ovo pretraţivanje se sprovodi samo kada ne znate lokaciju objekata. U tom sluĉaju u prozor za pretragu kucaćete puno ime objekata i pritisnuti dirku Enter. Kada pretraţivaĉ pronaĊe objekat biće prikazan u prozoru i moţete ga koristiti.

Svaka datoteka kreirana u odreĊenom programu predstavlja odreĊen tip datoteke sa karakteristiĉnim nastavkom ili ekstenzijom (najćešće 3 slova).

b) Pretraţivanje objekta prema tipu datoteke moţe da da rezultate ukoliko znate programu u kom ste kreirali traţeni objekat. Ako je Vaš dokument kreiran u programu Macromedia Flash 8 onda je njegova ekstenzija (.fla). Pretraţivaĉ će nakon nekog odreĊenog vremena(!) prikazati sve pronaĊene objekte koji imaju ovu ekstenziju.

c) Pretraţivanje objekata prema grupi srodnih znakova se primenjuje u sluĉaju da ne znate naziv datoteka ali se sećate samo karakteristiĉnih znakova (npr. frekventnija reĉ ‟‟raĉunar‟‟ i sl.). Upišite karakteristiĉnu reĉ i pritisnuti dirku Enter (raĉunar *.*). Na slici ispod moţete da vidite kako pretraga napredu (Search Results in Computer).

Višeprogramski rad u Windows-u Windows omogućava višeprogramski rad tj. istovremeni rad sa više aplikacija. Na slici br. 102 prikazan je istovremeni višeprogramski rad u 4 aplikacije: Word-u, Corel-u, Flash-u i PowerPoint-u. Moţete istovremeno crtati, pisati, programirati, dizajnirati ali i slušati muziku... jer se svi aktivni programi nalaze u radnoj memoriji raĉunara. Svako aktiviranje jedne od 4 pomenute aplikacije se izvršava veoma brzo, što moţete uĉiniti na više naĉina npr. dugmadima za kontrolu Windows prozora.



Slika 103. Prikaz višeprogramskog rada u Windows-u

Klizaĉi Karakteristika Windows prozora su i klizaĉi. Oni se pojavljuju samo ukoliko celokupna sadrţina prozora nije vidljiva. Postoje vertikalni i horizontalni klizaci koji reaguju na nekoliko taĉaka dodira kada dovedete strelicu miša i pritisnete levi taster miša (pomeranja samo u levo ili desno; pomeranje sa lista na list, slika br. 104).

Slika 104. Prikaz prozora sa klizaĉima



Postavljanje preĉica (Pin to Taskbar i u Startmeni) Ikonice aplikacija koje ĉešće koristite moţete vrlo jednostavno ‟‟zakaĉiti‟‟ na Taskbar ili u Start Menu. Nadnesite strelicu miša na ţeljeni objekat i pritisnite desni taster miša. Iz menija izaberite naredbu Pin to Start Menu. U našem primeru to je ikonica programa Paint.

Usluţni programi u Windows-u Windows ima na

raspolaganju velik broj malih ali vrlo korisnih usluţnih programa koji se nalaze u fascikli (File folder) Pribor (Accessories). Do fascikle Accessories se dolazi preko Start Menu-ja > All Programs > Accessories: Ovde se nalaze programi kao što su WordPad, Windows istraţivaĉ (Windows Explorer), Digitron (Calculator), Podsetnik (Sticky Notes), Paint, Snimaĉ zvuka (Sound Recorder)...

Nadalje ovde se nalaze i neke podfascike kao što je Sistemskih alatki (System Tools) kao što su: Ĉišćenje diska (Disk Cleanup), Deferagmentator diska (Disk Defragmenter), Oporavak sistema (System Restore)... (slika br. 105).



Slika 105. Usluţni programi u fascikli Accessories



Programi Pre nego što instaliramo programe koje ćemo koristiti, ili koje nam je neko drugi već instalirao, postavlja se pitanje koje ćemo programe upotrebljavati. Postoji velik broja programa razliĉitih namena, a ovdje ćemo navesti neke:

igrice;

programi za web programiranje (Visual Basic…);

programi za izradu web stranica i multimedijalnih aplikacija (Macromedia Flash, Adobe Flash);

programi za stvaranje drugih programa (C, Delphi...);

programi za obradu zvuka (SoundForge);

programi za obradu slika (Photoshop, Paint Shop Pro…);

programi za grafiĉki dizajn (CorelDraw, FreeHand...);

programi za obradu videozapisa;

programi za gledanje filmova (Windows Media Player, GOM Player…);

programi za slušanje muzike (Winamp, Windows Media Player…);

pomoćni programi (konvertor sa latinice na ćirilicu, ScreenHunter...);

antivirusni programi (Avast, Northon antivirus…);

programi za snimanje (Nero, CD Clone, Alcohol 120%…).

Velik broj razliĉitih programa korisnika moţe zbuniti, pa je pri izboru programa nuţan struĉni savet. Primer izgleda prozora nekolicine programa:

Program za skidanje ekrana Ekranolovac (ScreenHunter)



Slika 106. Izgled prozora programa za slušanje muzike i gledanje video zapisa WINAMP



Slika 107 i 108. Izgled ekrana u programu Macromedia Flash 8, rad na sceni i programiranje

Slika 109. Izgled ekrana u programu Macromedia Flash 8, rad na animiranom filmu



Prikaz postupka instalacije laserskog kolor štampaĉa HP na raĉunar Instalacija programa Pri instalaciji programa koraci su sledeći: 1. Umetnite pripadajući CD u CD-ROM.

• Kada se dati prozor prikaţe na radnoj površini, kliknite na Install.

Slika 110. Izgled ekrana 1

2. Poĉetak instalacije, kliknite na Next.

Slika 111. Izgled ekrana 2 i 3



3. Kliknite 2x Next ukoliko ţelite da nastavite instalaciju.


4. Ĉekirate automatsko apdejtovanje/Updates i kliknite na Next.


5. Instalacija se nastavlja, ĉekirate Recommended i kliknite na Next.




6. Instalacija se nastavlja, prihvatate uslove licence i kliknite na Agree.


7. Kada se prikaţu dati prozori, kliknite 2x na Next i ĉekirate prikaz ikone na desktopu.


8. Instalacija se nastavlja. Proverite da li je prikljuĉen USB kabel, ĉekirate kvadratić, pa Next.




9. Prikljuĉujete USB kabel i 2x birate Next.


10. Instalacija se završava i restartujete/Restart raĉunar.


11. Instalacija uspešno završena. Kliknite na Kraj/Finish.


Tek kada je program instaliran, moţemo ga upotrebiti.



Pokretanje programa Za pokretanje bilo kojeg programa uopšteno vaţi: 1. naĉin: preko menija Start > Programs > ime programa, ili meni start > All programs > ime programa; 2. naĉin: dvostrukim klikom na ikonu programa na radnoj površini (ikonu za bilo koji program ili katalog, postavljamo na radnu površinu tako da pomoću klika desne tipke miša na prazni deo radne površine otvorimo meni i izaberemo naredbu Novo > Preĉica (New > Shortcut).

Zanimljivosti:

Windows 7

Minimalni hardverski zahtevi za ovaj novi operativni sustem su procesor brzine 1GHz, 1 GB sistemske memorije, 16 GB podatkovnog prostora i podrška za DX9 s pripadajućih 128 MB memorije. Novi Windows je jednostavniji i brţi program, ima drugaĉiji Taskbar i poseduje potpuno nove mogućnosti. Sve ikone su smeštene u Taskbaru...

Besplatni open source (otvoreni) softveri

1988. god. predstavljen je termin open source koji je zamenio free software. Taj potez je oznaĉio poĉetak open sorce softvera koga je bilo moguće slobodno skidati sa interneta, te u isto vreme videti i prepravljati njegov izvorni kod. Cilj otvorenog softvera je pribliţiti programe obiĉnom korisniku i uĉiniti ih razumljivim i dostupnim. Evo nekih:

1. BLENDER (www.blender.org) je besplatan program za modeliranje 3D animacija;

2. OPEN OFFICE (www.openoffice.org) je sliĉan Microsoftu office; 3. Grafiĉki program GIMP (www.gimp.org) - zamena za Fotoshop; 4. MOZILLA FIREFOX (www.mozilla.org) najbezbedniji web browser; 5. Operativni sistem LINUX (www.kenel.org) najpoznatiji open source program.

PITANJA

94. MS-DOS, karakteristike i mane 95. Najpoznatiji operativni sistemi 96. Ranije verzije operativnog sistema MS Windows 97. Zadavanje naredbi u MS-DOSU i Windowsu 98. Kontrolna tabla u Windowsu 99. Startmeni u Windowsu

100. Podešavanje izgleda Desktopa 101. Sistemske ikone Windowsa na Desktopu 102. Taskbar, namena, sadrţaj, izmene 103. Prozor kompjuter, izgled, namena 104. Hjerarhijska struktura kataloga 105. Premeštanje i kopiranje datoteka i kataloga u prozoru Kompjuteru-u 106. Vrste programa (navesti ime i namenu) i instalacija

http://www.gimp.org/

http://www.mozilla.org/

http://www.kenel.org/





7. MICROSOFT OFFICE: Word 2010

Upoznavanje osnovnih mogućnosti Worda Ekran Worda sastoji se od sledećih elemenata: Naslovna linija - nalazi se na vrhu prozora i transparentne je boje. Na njenoj levoj strani nalazi se ikona i ime programa u kojem radimo, izmenjiva Priruĉna traka alatki (Quick Access Toolbar) sa najĉešćim naredbama: Saĉuvaj (Save), Poništi (Undo), Ponovi (Repeat), Nacrtaj tablu (Draw Table), Otvori (Open), Novi

dokument (New document), te ime aktivnog dokumenta (onog dokumenta koji vidimo na ekranu). Linija osnovnog menija nalazi se ispod naslovne linije, izvedena je u obliku kartica sa imenima (Tab names) traka (Ribbon) na kojima se nalaze ikone alata, a ĉine ih osnovne (ili vidljive) kartice: File, Home, Insert, Page Layout, References, Mailings, Review, View, Add-ins.

Datoteka (File) – sadrţi naredbe za rad s datotekama (otvaranje, zatvaranje, spremanje, štampanje, itd.).

Poĉetna (Home) – sadrţi naredbe za oblikovanje dokumenata, za brisanje, kopiranje, pretraţivanje teksta.

Umetanje (Insert) – dozvoljava umetanje polja, simbola, slika, tekst okvira, dijagrama itd.

Raspored na stranici (Page Layout) – sadrţi naredbe za oblikovanje papira

Reference (References) – sadrţi naredbe za unos referenci, fosnosta, citata..

Pošiljke (Mailings) – sadrţi naredbe za oblikovanje dokumenta pošiljke

Pregled (Review) – sadrţi naredbe za prevode, pravopisnu i dr. proveru

Prikaz (View) – omogućava razliĉite mogućnosti prikaza dokumenta na ekranu.

Dodaci (Add-ins) – sadrţi nadogradnje osnovnog programa kao npr. konvertove iz jednog u drugo pismo (latinica ↔ ћирилица)

MeĊutim, u sluĉajevima da radite na oblikovanju slika, tabela, selektujete

objekte ili radite sa formulama itd. otvaraće Vam se i dodatne kartice. Tako npr. Kada ureĊujete sliku pojavljuje se sledeća dodatna kartice:

1. Alatke za oblikovanje slike (Picture Tools Format) sa sledećim grupama alatki: 1) Podesiti (Adjust), 2) Efekti senke (Shadow Effects), 3) Ivice (Border), 4) Rapored (Arange) i 5) Veliĉina (Size) (slika br. 121).

Slika 121. Dopunska kartica za oblikovanje slika, Alatke za oblikovanje slike (Picture Tools Format)

2. Kada oblikujete tabele (slika 122, 123), otvoriće Vam se dve dodatne kartice Alatke za table (Table Tools):



a) Dizajn (Design) i

(Slika br. 122. Dopunska kartica za oblikovanje tabela Dizajn (Design)

b) Rapored (Layout)

(Slika br. 123. Dopunska kartica za oblikovanje tabela Raspored (Layout)

3. Kada radite sa formulama otvoriće Vam se dodatna kartica Dizajn alata jednaĉina (Equation Tools Design) sa sledećim grupama alatki: 1) Alati (Tools), 2) Simboli (Symbols), 3) Strukture (Structures) (slika br. 124).

(Slika br. 124. Dopunska kartica za oblikovanje formula

Klikom na odgovarajuće ime kartice na Liniji osnovnog menija, otvara traka alata s naredbama. Na desnom kraju u liniji osnovnog menija nalazi se dugme Umanji traku (Minimize the Ribbon), kojim se ona zatvori i ostanu vidljive samo katice sa imenima. Osim osnovnog menija u obliku kartica sa imenima, postoje i objektni meniji. Kada na oznaĉeni objekat (npr. tekst, sliku, kolonu u tablici) kliknemo desnom tipkom miša, pojavi se meni s naredbama koje se odnose na taj objekat. Naredbu zadajemo kao u padajućem meniju. Naredbe ispisane svetlijom bojom nisu dostupne.

Pogledajmo izgled i sadrţine pojedinih katica:

Kartica Poĉetna (Home), sadrţi 5 grupa alatki: 1) Klipbord (Clipboard), 2) Slova (Font), 3) Stav (Paragraph), 4) Stilovi (Styles) i 5) UreĊivanje (Editing).

Slika 125. Izgled katice Home i sekcije trake



Kartica Umetanje (Insert), sadrţi 7 grupa alatki: 1) Stranice (Pages), 2) Tabele (Tables), 3) Ilustracije (Illustrations), 4) Linkovi (Links), 5) Zaglavlje i podnoţje (Heder&Footer), 6) Tekst (Text) i 7) Simboli (Symbols).

Slika 126. Izgled katice Insert i sekcije trake

Traka stanja (statusna traka - Status bar) se nalazi na dnu prozora, a pokazuje npr. na kojoj se stranici, u kojem redu i stubcu se nalazi kursor, te koji je zadati jezik za formatiranje teksta. Radna površina - koristi se za rad u izabranom programu. U Wordu je radna površina prazan radni list odreĊenih dimenzija, na kojem stvaramo dokument. Lenjiri (Ruler) - nalaze se iznad radne površine i s njene leve strane, a koriste se za razna merenja i podešavanja margina. Klizaĉi (vodoravni i uspravni - horizontal/vertical scroll bar) nalaze se ispod radne površine i sa njene desne strane, a sluţe za kretanje po dokumentu koji je prevelik da bi stao u prozor. Dugmad za prikaz dokumenta - nalaze se sa kraja desne ivice vodoravnog klizaĉa. Daju razliĉit prikaz dokumenta na ekranu (dugme za obiĉni prikaz, prikaz web-izgleda, izgled za ĉitanje, štampanje...). Panel za navigaciju (Navigation Pane) - nalazi se uz levu ivicu prozora, a koristi se za pretraţivanje i prikaz dokumenta. (View > Show > Navigation Pane).

Slika 127. Izgled osnovnog prozora programa Word-a



Otvaranje novog dokumenta Dokument je tekstualna datoteka koja u Wordu ima nastavak .doc. Prilikom pokretanja Worda automatski se otvara novi (prazan) dokument. Radimo li već na nekom dokumentu i ţelimo otvoriti novi dokument, koristićemo se nekim od sledećih naĉina.

u prozoru programa biramo karticu File > New > Blank document ili u prozoru za pregled (Preview) ispod slike izabranog novog dokumenta, pritiskamo dugme Kreiranje (Create) (slika br. 128).

Za otvaranje novoga praznog dokumenta koristimo i dugme Novi (New) na Priruĉnoj traci alatki (Quick Access Toolbar).

Slika 128. Izgled okvira - otvaranje novog dokumenta

Postojeći dokument moţemo otvoriti na više naĉina:

kliknemo na naredbu Open na katici File;

na kartici File ispod naredbe Close, nalazi se sekcija sa spiskom 4 poslednje kreirana dokumenta;

na kartici File biramo naredbu Nedavni (Recent) kreiriani dokumenti i iz otvorenog spiska, pronalazimo odgovarajući

u Startmeniju nadnesemo strelicu miša na polje programa Word-a, otvara se pomoćni meni Nedavni (Recent) dokumenti.

Na Startmeniju koristimo mogućnost polja Upisivanja i pretraţivanja (Search programs and files)

Bez obzira koji naĉin izabrali, otvara se dijaloški okvir Otvaranje (Open) u kojem biramo dokument. Dokument moţemo otvoriti i tako da u dijaloškom okviru u polje Naziv datoteke (File name) upišemo ime dokumenta i pritisnemo tipku Enter, ili kliknemo na dugme Otvori (slika br. 129).



U polju Vrste datoteke (Files of type) biramo koju vrstu datoteke ţelimo otvoriti.

Slika 129. Izgled Dijaloškog okvira Otvori (Open) programa Word-a

Unos teksta i korišćenje tastature Nakon što otvorimo dokument, poĉinjemo s unosom teksta pomoću tastature. Tekst se unosi na onom mestu gde se nalazi taĉka unosa (kursor I). Sa svakim upisanim znakom i napravljenim razmakom, kursor se pomera za jedno mesto udesno. Trebamo li dodati novi tekst u postojeći, postavimo taĉku unosa (kliknemo mišem) na ono mesto u dokumentu gde ga ţelimo dodati i upišemo novi tekst. Kada prilikom unosa teksta doĊemo do desne ivice dokumenta i nastavimo pisati, Word automatski prelomi tekst, tako da taĉku unosa zajedno s reĉju koju pišemo premesti na poĉetak sledećeg reda. Na slici 130 nalazi se prikaz tipki s opisom njihovih funkcija i poloţajem na tastaturi.



Slika 130. Izgled ćiriliĉne tastature

Tipka Funkcija Poloţaj na tastaturi

Shift Veliko slovo

Pri

ka

za

no

na p

reth

od

no

j s

lici Caps Lock

Pisanje velikim štampanim slovima

Tab Uvlaĉenje

Razmak Razmak izmeĊu reĉi

Enter Novi pasus

NumLock Ukljuĉuje/iskljuĉuje brojeve

Backspace Brisanje

Del Brisanje

Insert Ukljuĉuje/iskljuĉuje opciju

‟‟piši preko postojeće‟‟

Crtl U kombinaciji sa slovnom tipkom poziva odreĊenu

naredbu

Alt U kombinaciji sa slovnom

tipkom poziva odreĊeni meni

Alt Gr U kombinaciji sa slovnom

tipkom daje desni znak

Za spremanje dokumenta pod istim imenom (.doc) i na isto mesto na disku, koristimo naredbu Saĉuvaj (Save) u meniju Datoteka (File), ili ikonu Saĉuvaj (simbol disketa) na Quck Access Toolbar.



Zatvaranje dokumenta Kad završimo rad s dokumentom, dokument treba zatvoriti, a to je moguće na nekoliko naĉina:

kliknemo na dugme Saĉuvaj (Save);

pomoću naredbe u meniju Datoteka - Zatvori (Close);

svaki dokument u kojem radimo otvoren je u zasebnom prozoru unutar prozora programa i ima dugme Zatvori prozor koji se nalazi na desnoj ivici Naslovne linije; zatvaranjem prozora automatski zatvaramo i dokument;

pomoću dugmeta Zatvori (Close) na Preview prozoru u Toolbar-u. Prikazano na sledećoj slici: Ako ţelimo zatvoriti dokument, a nismo saĉuvali promene, program nas upozori upitom: ‟‟Ţelite li saĉuvati promene u - ime dokumenta?‟‟ Odaberimo: Da.

Slika 131. Izgled okvira za zatvaranje dokumenta.

Slika 132. Izgled okvira My documents



Premeštanje teksta Postoji više naĉina kako premestiti tekst, a to su:

povlaĉenjem miša,

pomoću naredbi Izreţi (Cut) i Zalepi (Paste).

Tekst premeštamo povlaĉenjem miša na sledeći naĉin: 1. oznaĉimo ţeljeni tekst. Kliknemo na oznaĉeni deo teksta levom tipkom miša i

drţimo je pritisnutom; 2. kada se na kraju strelice pojavi kvadratić, povuĉemo strelicu miša na mesto gde

tekst ţelimo premestiti; 3. otpustimo tipku miša.

Na kraju teksta koji smo premestili pojavi se dugme Odredišta lepljenja (Paste Options), pomoću kojeg odreĊujemo naĉin lepljenja. Premeštanje pomoću naredbi Izreţi (Cut) i Zalepi (Paste):

1. oznaĉimo ţeljeni tekst; 2. kliknemo na dugme Izreţi, ili preko naredbe UreĊivanje (Edit) - Izreţi (Cut); 3. postavimo kursor na mesto gde ţelimo premestiti tekst; 4. taj tekst zalepimo pomoću dugmeta Zalepi (Paste) ili naredbe UreĊivanje -

Zalepi. Kopiranje teksta Tekst moţemo kopirati na više naĉina.

Slika 133. Kopiranje teksta na Traci (Ribbon), kartica Home



Kopiranje teksta pomoću miša 1. Oznaĉimo tekst koji ćemo kopirati. 2. Drţimo pritisnutu tipku Ctrl i mišem povlaĉimo oznaĉeni tekst do mesta gde ga

ţelimo kopirati. 3. Otpustimo tipku miša, a zatim tipku Ctrl jer će se u protivnom tekst premestiti, a

ne kopirati. Kada povlaĉimo tekst, ispod miša se nalazi kvadratić sa znakom plus (+), što znaĉi da se tekst kopira, a ne premešta.

Kopiranje teksta desnom tipkom miša

1. Desnom tipkom miša povlaĉimo tekst do mesta gde ćemo ga kopirati. 2. Otpustimo tipku miša i u meniju izaberemo naredbu Kopiraj ovde (Copy Here).

Slika 134. Kopiranje teksta desnom tipkom miša

Kopiranje teksta pomoću naredbi Za kopiranje teksta koriste se naredbe Kopiraj (Copy) i Zalepi (Paste). Te naredbe omogućuju kopiranje teksta unutar istog dokumenta, iz jednog dokumenta u drugi i iz jednog programa u drugi. Koraci u kopiranju teksta:

1. oznaĉimo deo teksta koji ţelimo kopirati; 2. naredbom Kopiraj na Traci sa alatkama kartici Home ili u desnim klikom miša i

menija izaberemo naredbu - Kopiraj (Copy), kopiramo oznaĉeni tekst u Clipboard;

3. postavimo kursor na mesto gde tekst ţelimo kopirati (u istom dokumentu ili otvorimo drugi dokument);

4. naredbom Zalepi (Paste) umetnemo tekst iz Clipboard-a u dokument; Ctrl+C = Kopiraj; Ctrl+V = Zalepi.

Upotreba fontova, vrste slova (UreĊivanje teksta) Za ureĊivanje teksta koriste se naredbe za ureĊivanje pisma (Font), odlomaka, stilova i samooblikovanje dokumenta. Oblikovanje fonta Pri izradi dokumenta, na tekst koji unosimo, primenjuje se font i veliĉina fonta koja je zadata uzorkom na temelju kojeg kreiramo dokument. To je uglavnom uzorak Normal. Ţelimo li oblikovanje primeniti samo na jednu reĉ, dovoljno ju je oznaĉiti i izabrana naredba primeniće se samo na tu reĉ. Ţelimo li oblikovati više reĉi, tada ih sve moramo oznaĉiti. Font oblikujemo pomoću dijaloškog okvira Font, dugmadima na Traci sa alatkama (Font), ili kombinacijom tipki preĉica.

Dijaloški okvir Font pozivamo sa trake alatki kartice Home i grupe alata Font.



Otvaranjem ovog dijaloškog okvira u polju Pregled (Preview), vidimo oznaĉeni tekst i njegov trenutni oblik. Tekst pomoću dijaloškog okvira ureĊujemo tako da promenimo ono što nam je potrebno. Razmak meĊu znakovima Da bismo mogli odrediti razmak meĊu znakovima i širinu znakova, moramo oznaĉiti potreban tekst, te otvoriti dijaloški okvir Font i karticu Razmak (Character Spacing) meĊu znakovima. U polju Skaliranje (Scale) menjamo širinu znakova u odnosu na njihovu uobiĉajenu širinu, u postotnim iznosima. U polju Razmak (Spacing) dodajemo, ili oduzimamo razmak izmeĊu znakova. U polju Poloţaj (Position) odreĊujemo poloţaj znakova u odnosu na ostali tekst, tako da ih podignemo, ili spustimo za odreĊeni broj taĉkica. Oblikovanje odlomaka ili pasusa Pod odlomkom ili pasusom se podrazumeva tekst napisan pre pritiska na tipku Enter. UreĊivanje odlomaka ili pasusa podrazumeva naĉin poravnavanja odlomaka ili pasusa u odnosu na margine dokumenta, razmak meĊu odlomcima, prored meĊu reĉima i razliĉita uvlaĉenja za odlomke. Kada ţelimo urediti odlomak ili pasus, ne moramo ga posebno oznaĉiti, već je dovoljno da se kursor nalazi bilo gde unutar odlomka. Naredba koju izaberemo odnosi se na tekst celog odlomka ili pasusa. Ako ţelimo urediti više odlomaka ili pasusa, dovoljno je u svakom odlomku (pasusu) oznaĉiti po jednu reĉ višestrukim oznaĉavanjem (3 puta uzastopno kliknuti mišem), kako bi se na njih primenila izabrana naredba. Sve promene koje ţelimo napraviti vršimo pomoću dijaloškog okvira Odlomak ili Pasus (Paragraf) i dugmadi na Traci sa alatkama karice Home i grupe alatki Paragraph. Dijaloški okvir Odlomak ili Pasus otvaramo tako da kliknemo na deo trake sa alatkama kartice Home (Paragraf).

Slika 135. Izgled okvira za oblikovanje fontova Slika 136. UreĊivanje teksta - oblikovanje



Poravnavanje odlomka Postoje ĉetiri vrste poravnavanja odlomka, pasusa, celog teksta...:

1. levo; 2. centrirano (sredina); 3. desno; 4. obostrano poravnavanje.

Poravnavanje odlomaka moţe se odrediti pomoću dijaloškog okvira Pasus (gornja slika) i dugmeta na Traci sa alatkama Paragraph (slika ispod).

(Slika br. 137. Sekcija Paragraf (Paragraph) za oblikovanje teksta, selektovano obostrano poravnavanje teksta (Jastify).

Uvlaĉenje odlomka Uvlaĉenje odlomka znaĉi da se tekst odlomka uvuĉe u odnosu na levu ili desnu marginu. Uvlaĉenja je moguće postaviti na nekoliko naĉina:

1. pomoću dijaloškog okvira Pasus (Paragraph); 2. pomoću dugmeta na Traci sa alatkama; 3. pomoću lenjira i miša; 4. pomoću tipke tabulatora (Tab).

Postavljanje uvlaĉenja pomoću Paragraph sa Trake alatki Na Traci sa alatkama biramo Pasus (Paragraph) nalaze se dugmad Povećaj uvlaĉenje (Decrease Indent) i Smanji uvlaĉenje (Increase Indent). Svakim klikom na dugme Povećaj uvlaĉenje, odlomak u kojem se nalazi pokazivaĉ pomeri se za jedan pomak tabulatora udesno, a pomoću dugmeta Smanji uvlaĉenje, jedan ulevo.

Postavljanje uvlaĉenja pomoću lenjira i miša Ako je lenjir prikazan u prozoru programa, moţemo ga koristiti za uvlaĉenje odlomaka i redova u odlomku. Ako lenjir nije prikazan u prozoru, postavite ga tako da kliknete na meni Prikaz (View) > grupa alatki Prikaţi (Show) > Lenjiri (Ruler).

Odlomak uvlaĉimo tako da prvo oznaĉimo više odlomaka i povuĉemo uvlaku (strelice) pomoću miša po lenjiru na ţeljeno mesto.

Kad povlaĉimo uvlake, preko dokumenta se pojavi uspravna isprekidana crta koja pokazuje na koje će se mesto uvući odlomak kada otpustimo tipku miša. Razmak meĊu odlomcima i redovima Razmak meĊu odlomcima i redovima unutar odlomka odreĊujemo u dijaloškom okviru Odlomak na kartici Uvlaĉenja i razmaci (Indents and Spacing), u delu Razmak (Spacing). Razmak odreĊujemo pre odlomka i nakon njega, tako da u polja



Ispred (Before) i Iza (After) upišemo potrebne vrednosti, ili ih postignemo pomoću strelica uz desnu ivicu polja. Svakim klikom na strelicu okrenutu vrhom prema gore, razmak se poveća za 6 taĉkica, a klikom na strelicu prema dole, smanji. U polju Razmak (Line spacing) biramo razmak meĊu redovima u odlomku. Razmak moţe biti jednostruk, 1,5 razmak, dvostruki, višestruki, a moţemo odrediti najmanji i taĉan razmak meĊu redovima tako da u polju Na: (At:) s desne strane odredimo vrednost u taĉkicama. Uokvirivanje i senĉenje odlomaka Odlomke od posebne vaţnosti moţemo dodatno naglasiti tako da ih uokvirimo crtama razliĉitog izgleda i debljine, ili im dodelimo podlogu u obliku boje ili senke (osenĉimo ih). Vrstu okvira i senke biramo na kartici Home, grupi alatki Paragraph na ikoni Botton Border. u meniju Oblikovanje (Format) > Okviri i Senĉenje (Borders and Shading...). U polju Postavka (Setting) - biramo naĉin uokvirivanja (okvir, okvir sa senkom, trodimenzionalni okvir ili prema ţelji - Prilagodi). U polju Stil (Style) biramo vrstu (stil) okvira kao što je puna crta, isprekidana crta, dvostruka crta, itd. U polju Boja (Color) biramo boju izabranog stila okvira. U polju Širina (Width) biramo širinu (debljinu) izabranog stila okvira. Pomoću dugmeta Mogućnosti (Options) moţemo precizno odrediti razmak izmeĊu okvira i teksta odlomka.

Slika 138. Izgled okvira za postavljanje okvira (ivice i senĉenje) oko teksta

Izbor stranice Izgled stranice dokumenta ureĊujemo u dijaloškom okviru Podešavanje stranice (Page Setup) u kojem odreĊujemo margine, poloţaj i veliĉinu stranice, te dodatne opcije koje utiĉu na njen izgled. Margina je prazan prostor izmeĊu ivice stranice i teksta, a prostor unutar margina naziva se podruĉje za pisanje. Margine stranice moţemo odrediti pomoću:

lenjira miša,

dijaloškog okvira Postavljanje stranice. OdreĊivanje margine pomoću dijaloškog okvira Dijaloški okvir Postavljanje stranice (Page Setup) otvaramo na karici Raspored na stranici (Page Layout) i grupe alatki Page Setup > Page Setup. Na kartici Margine (Margins) odreĊujemo margine stranice u centimetrima, tako da u odgovarajuće polje upišemo odreĊenu vrednost.



U polju Orijentacija (Orientation) odreĊujemo poloţaj stranice, odnosno, biramo hoće li stranica biti uspravna ili vodoravna. U polju Stranice (Pages) biramo dodatne opcije ako dokument koji kreiramo ima više stranica. Ovde biramo ţelimo li margine kao u ogledalu (Mirror margins), kada su margine dveju susednih stranica preslikane i izgledaju kao u ogledalu, a ako radimo prelom za knjigu, izabraćemo opciju Presavijena knjiga (Book fold). Na kartici Izgled (Layout) odreĊujemo izgled stranice tako da odredimo gde poĉinje nova sekcija, hoće li parne i neparne stranice imati posebna zaglavlja i dr.

Numerisanje stranica Dokumentima sa više stranica numerišemo stranice radi lakšeg snalaţenja u tekstu. Numerisanje stranica moţemo napraviti u bilo kojem trenutku stvaranja dokumenta: odmah na poĉetku, kada preĊemo na drugu stranicu, ili kada je dokument već završen. Brojeve stranica unećemo pomoću grupe alatki Zglavlje i podnoţje (Header&Footer) na kartici Umetanje (Insert) i ikone Brojevi stranica (Page Number). U padajućem meniju imamo nekoliko opcija koje se odnose na poloţaj i oblik broja stranice. Poloţaj stranice moţe biti Na vrhu (Top of Page), Na dnu (Bottom of Page), Na marginama (Page Margins) ili da odredimo Trenutni poloţaj (Current Position). Pomoću naredbe Format Page Numbers sa padajućeg menija otvaramo dijaloški okvir Oblikuj broj stranice (Page Number Format). U polju Oblikujemo broj (Number format) biramo oblik brojeva. U delu Numerisanje stranica (Page numbering) odreĊujemo hoćemo li broj prikazati u nastavku iz prethodne sekcije (Continue from previous section) ili poĉev od stranice (Start at...) (Slika br. 140).

Slika 139. Izgled okvira Postava stranice



Slika 140. Izgled okvira Page Number Format

Nabrajanje stavki Za izradu raznovrsnih popisa i nabrajanja u dokumentima koristimo se numerisanim listama (spiskovima), a za oznake numeracije koristimo brojeve, grafiĉke oznake i slike. Numerisanu listu moţemo kreirati tokom unosa teksta u dokument, ali isto tako već napisan tekst, moţemo pretvoriti u numerisanu listu. Kreiranje numerisane liste pri unosu teksta Da bismo napravili numerisanu listu pri unosu teksta u dokument, tekst pišemo do mesta gde ţelimo zapoĉeti s numerisanjem liste, krenemo u novi red i upišemo oznaku numeracije i tekst. Nakon prelaska u novi red Word pretpostavi da ţelimo napraviti numerisanu listu, automatski dodaje sledeću oznaku numeracije i uvuĉe tekst prethodne stavke. Ispred oznake numeracije u prethodnoj stavci pojavi se dugme Opcije samoispravka (AutoCorrect Options), pomoću kojeg moţemo poništiti ili prekinuti stvaranje numerisanih lista. Oznaka numeracije prenosi se na svaku sledeću stavku tako dugo dok dva puta ne preĊemo u novi red, odnosno, dok dva puta ne pritisnemo tipku Enter. Oznaku numeracije za listu moţemo postaviti i pomoću dugmeta na alatnoj traci. Oblikovanje Kada pišući dokument, doĊemo do mesta gde ţelimo zapoĉeti s popisom, kliknemo na dugme Grafiĉke oznake (Bullets) na kartici Home ţelimo li listu numerisati grafiĉkim oznakama (zvezdicama, crticama, potvrdnim kukicama, itd). brojevima, ako izaberemo dugme Numerisanje (Numbering) listu ćemo numerisati brojevima.



Pretvaranje napisanog teksta u numerisanu listu Ako ţelimo napisani tekst pretvoriti u numerisanu listu, tekst koji ţelimo numerisati oznaĉimo i kliknemo na dugme Grafiĉke oznake ili Numerisanje. Oznaĉeni tekst pretvori se u numerisanu listu tako da svaki odlomak u tekstu postane zasebna stavka na listi. Oznaka za numerisanje Kada za numerisanje koristimo dugmad Numerisanje i Grafiĉke oznake na traci alata Paragraph (karica Home) za numeraciju se koristi oblik broja ili grafiĉke oznake koje se biraju u padajućim menijima Biblioteke grafiĉkih oznaka i biblioteke numerisanja (Bullet Library, Numbering Library). To je ujedno oblik broja ili grafiĉke oznake koji je poslednji korišćen. Sve promene oblika numeracije radimo pomoću naredbe Grafiĉke oznake i numerisanje (Bullets, Numbering) na kartici Osnovna (Home), padajućih menija i dijaloških okvira Definisanje novih grafiĉkih oznaka (Define New Bullet...) i Definisanje novih numeriĉkih oznaka (Define New Number Format...) PrilagoĊavanje grafiĉke oznake za numerisanje (slike br. 141 i 142). Primer: U padajućem meniju Bullet Library biramo vrstu grafiĉke oznake kojom ţelimo oznaĉiti odlomak ili nabrajati tekst. PrilagoĊavanjem moţemo izabrati neku drugu grafiĉku oznaku, simbol ili sliku na dijaloškom okviru Define New Bullet > Picture... To znaĉi da ćemo oznaĉenu grafiĉku oznaku zameniti novom oznakom ili simbolom. Oznaĉimo onu oznaku koju ţelimo zameniti novom i kliknemo na novu oznaku u prozoru dijaloškog okvira Picture Bullet (slika br. 143).

Slika 141. Izgled okvira za izmenu grafiĉke oznake



Slika 142 Izgled padajućeg menija Numbering Library i Define New Number Format

Ţelimo li vlastitu sliku koristiti kao grafiĉku oznaku, izabrat ćemo je u dijaloškom okviru Picture Bullet pomoću dugmeta Import..., tako da prvo otvorimo dadoteku u kojoj se slika nalazi, a zatim izaberemo sliku (dvaput kliknemo na nju, ili je oznaĉimo i kliknemo na dugme Dodaj (Add)). Kada se slika pojavi u prozoru Picture Bullet, izaberemo je kao bilo koju drugu sliku. Oblik broja za numerisanje prilagoĊavamo na isti naĉin kao i grafiĉke oznake.

Slika 143. Izgled dijaloškog okvira Picture Bullet



Umetanje simbola i posebnih znakova Pri izradi dokumenata ĉesto se javi potreba za korišćenjem meĊunarodnih znakova i simbola kao što su oznaka registrovanog zaštitnog znaka, autorskog prava (®), ili nekih drugih tehniĉkih i nauĉnih simbola, a koji se ne nalaze na tastaturi. Za unos takvih znakova u dokument koristimo naredbu > Symbols sa kartice Insert. Umetanje simbola u dokument Kada postavimo taĉku unosa na mesto gde ţelimo umetnuti simbol ili poseban znak (kursor miša), otvorimo karicu Umetanje (Insert) > Simbola {Symbol). Otvoriće se padajući meni iz koga biramo naredbu > More Symbols.. Na otvorenom dijaloškom okviru Simbol (Symbol) su dve kartice: Simboli (Symbols) i Posebni znakovi (Special Characters). Na kartici Simboli nalaze se simboli dostupni u izabranom fontu. Svaki font sadrţi drugaĉije simbole, tako da je potrebno izabrati odgovarajući font kako bismo pronašli simbol ili znak koji nam je potreban. Npr. fontovi Wingdings ili Webdings sadrţe mnogo grafiĉkih znakova i simbola koji se mogu koristiti u raznim kontekstima. Većina fontova sadrţi polje Podskup (Subset) koje olakšava pronalaţenje simbola i posebnih znakova. Ispod simbola koje sadrţi izabrani font nalazi se lista nedavno korišćenih simbola gde, takoĊe, moţemo izabrati potreban simbol ako je na listi. Simbol umećemo u dokument tako da ga oznaĉimo i kliknemo na dugme Umetni (Insert), ili dvaput kliknemo na potreban simbol. Simbol se umetne u dokument na mesto taĉke unosa (slika br. 144).

Slika 144. Izgled okvira Simbola



Slika 145. Izbor posebnih znakova Special Caracters

Premeštanje, kopiranje i brisanje simbola Simbolima i posebnim znakovima postupa se na isti naĉin kao i sa ostalim tekstom u dokumentu. Premeštaju, kopiraju i brišu se na isti naĉin. Umetanje posebnih znakova u dokument Na kartici Posebni znakovi nalazi se spisak posebnih znakova koje umećemo u dokument, tako da oznaĉimo odgovarajući znak i kliknemo na Umetni. Izabrani znak umetne se u dokument na mesto taĉke unosa. Na kartici Posebni znakovi pored svakog znaka vidimo i tipke preĉica koje moţemo koristiti za umetanje pojedinog posebnog znaka, a pomoću dugmeta Tipka preĉica (Shortcut Key) moţemo sami odrediti kombinaciju tipki za umetanje posebnog znaka. Umetanje simbola i posebnih znakova pomoću alata Samoispravak Samoispravak koristimo za automatsku zamenu napisanog teksta odgovarajućim posebnim znakom ili simbolom. Prvo oznaĉimo znak (simbol) za koji ţelimo automatski unos, te kliknemo na dugme Samoispravak (Autocorrect) kako bismo otvorili dijaloški okvir. U polje Zameni (Replace) upišemo kombinaciju znakova koju će alat Samoispravak zameniti izabranim posebnim znakom i kliknemo na dugme > Dodaj (Add), kako bi tu kombinaciju dodali na listu samoispravka.

Dijaloški okvir Autocorrect moţe otvoriti i na sledeći naĉin: Kartica Review > Sekcija Lenguage > ikona Lenguage > naredbu Lenguage Preferences > i sa dijaloškog menija u levom prozoru biramo dugme Proofing > u desnom prozoru biramo dugme AutoCorrect Options (slika br. 146).



Slika 146. Izgled okvira za Samoispravak

Umetanje matematiĉkih formula U standardnom korištenju Worda javlja se potreba za upisom matematiĉkih izraza (razlomaka, korena, matematiĉkih simbola i dr). Matematiĉka formula u programu Word je poseban objekat koji u dokument unosimo pomoću UreĊivaĉa jednaĉina (Equation Editora). Kada postavimo taĉku unosa na mesto gde ţelimo umetnuti formulu, otvorimo meni Umetanje (Insert) > Objekta... (Object). U listi izaberemo Microsoft Equation i potvrdimo izbor tipkom OK. Na mestu kursora pojavi se pravougaonik u koji se upiše formula, a na ekranu se pojavi red s alatom za upis formula Equation. Treba izabrati ikonu koja odgovara ţeljenom izrazu. Kursor unutar formule pomiĉe se pritiskom na strelice za pomeranje kursora (levo, desno, gore, dole). Znak unutar formule briše se tako da se kursor postavi iza znaka i pritisne tipka Backspace. Klikom bilo gde u dokumentu izvan formule završavamo sa upisom i izlazimo iz UreĊivaĉa jednaĉina. Dvostrukim klikom na formulu otvara se UreĊivaĉ jednaĉina, te formulu moţemo menjati i dopunjavati.

( ) ∑(

)



Slika 147. Dijaloški okvir Object

Slika 148. Okvir matematiĉkih simbola Equation

Umetanje gotovih oblika

Umetanje gotovih oblika Shapes omogućava vrlo jednostavo kreiranje gotovih oblika razvrstanih u sledeće kategorije: 1) Nedavno korišćeni oblici (Recently Used Shapes), 2) Linije (Lines), 3) Pravougaonici (Rectangles), 4) Osnovni oblici (Basic Shapes), 5) Podebljane strelice (Block Arrows), 6) Oblici jednaĉina (Equation Shapes), 7) Dijagrami toka (Flowchart), 8) Zvezdice i reklamni natpisi (Stars and Banners), 9) Oblaĉići (Callouts).

Umetanje gotovih oblika vrši se kartice Insert i ikone Shapes. Kada kliknete mišem na ikonu, otvriće se padajući meni kao na slici br. 148. Nakon što ste izaberali ţeljeni oblik, kliknite na njega i strelica miša će se pretvoriti u krstić. Sada je potrebno samo krstić u dokumentu na ţeljenom mestu diagonalno razvlaĉiti do potrebne veliĉine. Nakon što je to uĉinite otvoriće se dodatna kartica Drawing Tools Format za dalje ureĊivanje oblika.



Slika 149. Umetanje gotovih oblika (Shapes)

UreĊivanje teksta, provera pravopisa i gramatike Microsoft Word 7 ima ugraĊen alat za proveru pravopisa i gramatike, a proveru moţemo raditi tokom pisanja dokumenta, ili na kraju kada je dokument već gotov. Word po zadatom obavlja proveru pravopisa u toku pisanja teksta, tako da uporeĊuje napisanu reĉ s reĉima u reĉniku. Ako napisana reĉ ne postoji u reĉniku, podcrta je crvenom talasastom crtom. Alat za proveru gramatike proverava gramatiku i obeleţava moguće greške zelenom talasastom crtom. Kada alat za proveru pravopisa podcrta pogrešno napisanu reĉ, moţemo je odmah ispraviti, ili kliknuti na nju desnom tipkom miša i iz objektnog menija izabrati predlog pravilno napisane reĉi koju ponudi Word. Da bi alat za proveru pravopisa i gramatike proveravao tekst tokom pisanja, te opcije moraju biti ukljuĉene. To ćemo uraditi tako da na kartici Pregled (Review) u grupi alata Proofing na alatnoj traci izaberemo naredbu Pravopis i gramatika (Spelling and Grammar). Ispred opcije Proveri pravopis za vreme upisa i Proveri gramatiku za vreme upisa moraju biti potvrdne kvaĉice. Kada ţelimo proveriti pravopis i gramatiku odjednom nakon što je sav tekst napisan, kliknemo na dugme Pravopis i gramatika na alatnoj traci kartice Review. Za proveru pravopisa i gramatike dovoljno je pritisnuti funkcijski taster F7. PronaĊe li Word pravopisnu grešku, pojavi se dijaloški okvir Pravopis i gramatika u kojem crvenim slovima piše pogrešno napisana reĉ, a mi biramo hoćemo li je zameniti reĉju koja se nudi u polju Predlozi (Suggestions). Zavisno od odluke, kliknut ćemo na dugme Zanemari jednom (Zanemari sve) - Ignore ili Promeni (Promeni sve) - Change.



Ako je pre korišćenja naredbe Provera pravopisa i gramatike oznaĉen deo dokumenta, Word će proveriti samo oznaĉeni deo i nakon toga pitati ţelimo li proveriti i ostatak dokumenta. Pogrešno napisanu reĉ moţemo ispraviti i direktno u dokumentu (kliknemo u dokument i ispravimo reĉ), a nakon ispravka kliknemo na dugme Nastavi u dijaloškom okviru Pravopis i gramatika, kako bi se nastavila provera pravopisa u ostatku dokumenta. Na kraju nas program upozori da je provera pravopisa i gramatike dovršena. Po naredbi Word 2010 vrši proveru u srpskom jeziku (srpska verzija), a ako ţelimo proveru pravopisa i gramatike u drugom jeziku, tada taj jezik treba postaviti tako da na alatnoj traci u grupi alatki Language izaberemo naredbu Jezik (Language) > Postavi jezik (Set Proofing Language...), a zatim izaberemo ţeljeni jezik (slika br. 150).

Slika 150. Izgled okvira za Pravopis i gramatiku i postavku jezika

Pregled dokumenta Za pregled dokumenta pre štampanja koristimo karticu File > Print ili ikonu Print Preview and Print na Quck Access Toolbar-u. U desnoj polovini otvorenog ekrana je veliki prozor sa zumom u dnu u kome moţete vrlo jasno i pregledno videti izgled Vašeg dokumenat pre štampanja (slika br. 151). Zum je vrlo efikasan tako da u prozoru na vrednosti 10% moţete videti celih 40 stranica ili zumirati jednu stranicu na ĉitavih 500%. Sa ovog mesta su moguća i brojna podešavanja dokumenta kao što je podešavanje margina. Korisna opcija je i ona u sluĉaju da nam mali deo dokumenta preĊe na sledeću stranicu, pomoću dugmeta Smanji na veliĉinu papira (Scale to Paper size) moţemo smanjiti dokument na jednu stranicu.



Slika 151. Izgled dokumenata za štampanje

Štampanje dokumenta Za štampanje dokumenta u jednom primerku potrebno je samo kliknuti na dugme štampaĉa Brzo štampanje (Quck print) na Quck Access Toolbar-u. Dokument će se štampati na izabranom štampaĉu. Pomoću naredbe Štampaj (Print) na kartici File otvaramo dijaloški okvir Štampaj koji nam omogućava nameštanje sledećih opcija štampanja (slika br. 152). U polju Štampaĉ (Printer):

odreĊujemo vrstu štampaĉa za štampanje dokumenata U polju Podešavanja (Settings) nalaze se sledeće opcije:

Štampaj sve stranice (Print All Pages)

Jednostrano štampanje (Print One Sided)

Grupisanje (Collated)

Poloţaj papira za štampanje (Portrait Orientation)

Veliĉina papira za štampanje (Paper Sizes)

Margine (Normal Margins)

Stranica po listu (1 Page Per Sheet)



Slika 152. Okvir za štampanje

Pisanje teksta u kolonama Pisanje teksta u kolonama koristi se u novinarstvu, pri izradi brošura, letaka i sl. Tekst moţemo pisati u kolonama od poĉetka (odmah na poĉetku pisanja teksta odredimo broj kolona), ili gotov (napisan) tekst presloţimo u kolone. Ţelimo li tekst celog dokumenta pretvoriti u kolone, kliknemo na dugme i oznaĉimo broj potrebnih kolona. Ako ţelimo deo dokumenta pretvoriti u kolone, oznaĉimo taj deo i odredimo u koliko će se kolona ispisati. Word automatski umeće prelom sekcije pre dela dokumenta koji je promenjen u kolone i nakon njega. Tekst u kolonama uvek moţemo pretvoriti u više ili manje kolona (1,2,3) pomoću dugmeta Kolone (Columns) na kartici Raspored na stranici (Page Layout), ili ukloniti kolone tako da izaberemo jednu kolonu. Ako kolonama ţelimo dodeliti naslov koji će se protezati iznad više kolona, tekst naslova napišemo ispred krajnje leve kolone i pritisnemo tipku Enter, oznaĉimo tekst naslova i pomoću dugmeta Kolone izaberemo jednu kolonu. Tekst naslova će se nalaziti u jednoj koloni, a izmeĊu naslova i kolona nalaziće se prelom sekcije. Ţelimo li kolone razliĉite širine, tada ćemo koristiti dijaloški okvir za oblikovanje kolona koji otvaramo na kartici Page Layout > Columns > Width and spacing i u prozore za unos teksta ukucavamo vrednosti. Pomoću tog dijaloškog okvira, takoĊe, moţemo presloţiti tekst u kolone, ili promeniti broj kolona, odrediti širinu svake kolone, te razdvojiti kolone crtom, tako da potvrdimo opciju Crta izmeĊu (Line between). U polju Pregled (Preview) vidimo uticaj izabranog izgleda (slika br. 153).



Slika 153. Okvir pisanja teksta u kolonama (stupcima)

Pozadinu našeg dokumenta moţemo ukrasiti i ponuĊenim pozadinama. Postupak za to je: sa kartice Page Layout biramo grupu alatki Page Background > Page Color > Fill Effects (slika br. 154). Prelome sekcija moţemo i sami napraviti tako da postavimo taĉku unosa na mesto gde ţelimo napraviti prelom sekcije, i na kartici Umetanje (Insert) izaberemo naredbu Preloma (Page Break). Ako je dokument prethodno podeljen na sekcije, dovoljno je postaviti kursor unutar sekcije ĉiji ćemo tekst pretvoriti u kolone, te izabrati potreban broj kolona (slika br. 155).

Slika 154. Pozadina za štampanje Slika 155. Prelom stranice



Izlaz iz Worda Najĉešće i najpraktiĉnije zatvaranje programa je pomoću dugmeta za zatvaranje. U Naslovnoj liniji programa to je dugme Zatvori (Close). Ikona programa Word u Quick Access Toolbar-u takoĊe zatvara program. Word je moguće zatvoriti preko menija Datoteka (File), tako da se u meniju izabere naredba Izlaz (Exit) koja se nalazi na dnu menija.

Iz programa moţemo izaći i kombinacijom tipki Alt+F4 ili sa Preview prozora (kada dovedete pokazivaĉ miša na prozor u njegovom desnom gornjem uglu pojaviće se dugme za izlaz) otvorenog Wordovog dokumenta u

Toolbar-u. Studentima, apsolventima i specijalistima u pisanju seminarskih, diplomskih i završnih radova od velike pomoći mogu da budu i naredbe koje se odnose na sledeće:

Kartica References > grupa ikona Footnotes > Insert Footnote je korisna u pisanju fusnota (slika br. 156).

Slika 156. Okvir Footnote and Endnote



Kartica Home > grupa ikona Editing > ikona Replace moţe biti od velike pomoći u radu sa većim brojem stranica u kojem treba pronaći pogrešnu reĉ (npr. informatika) i zameniti je odgovarajućom (npr. računar). Nova reĉ će automatski zameniti sve pogrešne reĉi u celom tekstu naredbom Replace All (slika br. 157).

Slika 157. Dijaloški okvir Find and Replace

Kartica Insert > grupa ikonaText > ikona Drop Cap se odnosi na ulepšavanje Vašeg teksta u smislu isticanja prvog poĉetnog slova na poĉetku stranice, poglavlja, pasusa i sl. (slika br. 158).

Slika 158. Dijaloški okvir Drop Cap

Kartica Review > grupa ikona Proofing > ikona Word Count > je korisna ukoliko se u pisanju rada morate drţati propisanih propozicija u smislu broja stranica, reĉi, karaktera sa i bez meĊurazmaka, pasusa i linija teksta. Ovaj dijaloški okvir nakon što strelicom miša oznaĉite ţeljeni deo teksta koji treba da se ‟‟prebroji‟‟ to radi umesto Vas.



Slika 159. Dijaloški okvir Word Count

Zanimljivost:

Na karticu Dodaj-ubaci (Add-Ins) moţemo instalirati pojedine usluţne programe

u okviru programa Word. Primer takvog programa je program za konvertovanje sa jednog na drugo pismo srpskog jezika (latiniĉnog ↔ ćiriliĉno pismo i obratno). Ovaj program je vrlo koristan ukoliko je potrebno neki tekst brzo i jednostavno konvertovagati, a da ga ne moramo sami ‟‟mukotrpno prekucavati‟‟. http://www.microsoft.com/downloads/thankyou.aspx?familyId=9c42c286-73e0-46c9-

a31e-0edac1b40562&displayLang=sr

http://www.microsoft.com/downloads/thankyou.aspx?familyId=9c42c286-73e0-46c9-a31e-0edac1b40562&displayLang=sr

http://www.microsoft.com/downloads/thankyou.aspx?familyId=9c42c286-73e0-46c9-a31e-0edac1b40562&displayLang=sr



PITANJA

107. Opis ekrana Word 108. Palete sa alatkama, namena, postavka i uklanjanje 109. Otvaranje novog dokumenta, snimanje i zatvaranje dokumenta 110. Naĉini premeštanja teksta na radnoj površini 111. Kopiranje teksta 112. Upotreba i formatiranje fontova 113. Razmak meĊu znakovima 114. Oblikovanje pasusa 115. Poravnavanje teksta 116. Uvlaĉenje teksta 117. Numerisanje i nabrajanje 118. Uokvirivanje i senĉenje teksta 119. Postavka stranice 120. OdreĊivanje margina, naĉini 121. Numerisanje stranica 122. Umetanje simbola i posebnih znakova 123. Umetanje matematiĉkih formula 124. Provera pravopisa i gramatike 125. Pregled dokumenta za štampanje 126. Štampanje dokumenta 127. Pisanje u kolonama 128. Izlaz iz Worda





8. WINDOWS, POMOĆNI PROGRAM - Paint

TEME

8.1. PAINT 8.2. CorelDRAW 8.3. PhotoShop

8.1. PAINT Paint je popularan Windows-ov rasterski grafiĉki program za crtanje i slikanje. Slika je sastavljena od niza kvadratića ili taĉkica (piksel-a). Piksel je skraćenica od engleske reĉi picture element, što znaĉi element slike.

Slika je na raĉunaru opisana pomoću digitalnih podataka i zavisno od naĉina digitalnog opisa slike, razlikuju se dve vrste grafiĉkih programa:

rasterski i

vektorski grafiĉki programi.

Vektorski programi opisuju sliku pomoću objekata, pa se i nazivaju objektni programi za crtanje. Pojedini objekti omeĊeni su crtama koje se predstavljaju matematiĉkim modelima (formulama). Operacije nad vektorskim slikama svode se na preraĉunavanje koordinata taĉaka u vektorskom prikazu. Vektorski programi nazivaju se još i programi za crtanje (engl. draw. Najpoznatiji vektorski program za crtanje je CorelDraw). Platno je podruĉje za crtanje. Program Paint nudi belo platno za pozadinu, ali se boja podloge moţe promeniti. Moţe se promeniti i veliĉina platna. Platno moţe biti i manje od vidljivog podruĉja crtanja (za nameštanje veliĉine platna sluţi kartica Home > Image > Select). Napomena: u Paint-u se prvenstveno koristi miš, pri ĉemu je ĉesto u upotrebi i njegova desna tipka. Svaki pritisak na desnu tipku biće posebno naglašen. Strelica miša na platnu menja oblik i veliĉinu u skladu s odabranim alatom i debljinom crta za crtanje. Alati sluţe za crtanje razliĉitih oblika. Alat se bira pre crtanja nekog objekta jednim klikom miša. U njemu se mogu napraviti vrlo lepe slike i tehniĉki crteţi jednostavnih projekcija predmeta (slika br. 160).



Slika 160. Izgled prozora novog programa Paint

Posle mnogo godina program Paint je doţiveo znaĉajne izmene u vizuelnom pogledu tako da izgleda i ima osobine programa Windows-ovog Office paketa. Nekadašni padajući meni zamenile su kartice sa trakama zadataka. Paint u osnovnom meniju ima 3 kartice:

Prva kartica Boja (Paint) (tamno plave boje), listom naredbi je veoma sliĉna kartici File u Word-u (slika br. 161).

Slika 161. Naredbe kartice Paint



Kartica Paint sadrţi sledeće naredbe: New – sluţi za otvaranje novog dokumenta; Open – sluţi za otvaranje već postojećeg dokumenta koji se nalazi na disku; Save – sluţi za skladištenje dokumenta na mesto gde je i prethodno saĉuvan; Save As – sluţi za spremanje dokumenta na neko novo mesto na disku; Print – naredba za štampanje dokumenta; From Scanner or Camera – sluţi za preuzimanje dokumenta sa skenera ili kamere; Send in e-mail – naredba za slanje poštom; Set As pesktop Background – sluţi za postavljanje izraĊene slike kao pozadine na radnoj površini; Properties – sadrţi ranije radove i menja dimenzije, About Paint – naredba daje dodatna objašnjenja o programu Paint Exit – naredba za izlazak iz programa.

Dijaloški okvir Image Properties omogućava nam da menjamo platno za crtanje po svojim potrebama. Tako mu moţemo odreĊivati širinu i visinu, te birati merne jedinice i boje.

Slika 162. Image Properties

Druga kartica Poĉetna (Home) sadrţi 5 grupa alata: 1) Skladište (Clipboard), 2) Oblikovati (Image), 3) Alati (Tools), 4) Oblici (Shapes) i 5) Boje (Colors) (slika br. 163). Na ovoj kartice se nalaze svi Paint-ovi alati za crtanje: Slobodan izbor, Oznaĉavanje, Ĉetkice, Tekst, Gumica, Ispuniti bojom, Kriva linija, Crta, Oblici, Lupa, Izaberi boju, Debljina crte, Paleta boja/nijanse...



Slika 163. Izgled kartice Poĉetna (Home) u programu Paint

Slobodan izbor (Select) sluţi za oznaĉavanje i izrezivanje (ne)pravilnih oblika crteţa ili dela crteţa. Izrezani objekat je iseĉak. Tu je alatka za rotaciju objekata.

Slika 164. Naredbe Select i Rotate na kartici Home

Ĉetkice ostavljaju na platnu tragove raznih sredstava za crtanje i pisanje (spreja, markera, voštanih boja, ĉetkica. Air-brash-a...). Npr. ako koristite sprej kod brţeg pomicanja miša, mrlje su prozirnije. Dobar je za senĉenje likova.

Slika 165. Naredbe Brushes na kartici Home



Slika 166. Naredbe Outline na kartici Home

Slika 167. Naredbe Fill na kartici Home

Debljina crte (Size) bira se jednim klikom na potrebnoj crti. Debljinu linije treba odrediti pre crtanja.

Slika 168. Naredbe Size na kartici Home



U sluĉaju da ţelite da ispisujete tekst birate ikonu slova A u sekciji Tools, da bi se nakon što kliknete na radnu površinu, otvorila dodatna kartica Alati za tekst (Text Tools, Text) (slika br. 169).

Slika 169. Izbor ikone slova A u sekciji Tools

Slika 170. Izbor naredbi za ispisivanje teksta u Paint-u

Paleta boja/nijanse U paleti se, zavisno od vrste monitora koji imate, mogu pojaviti boje ili nijanse (od bele do crne). Boja se bira pre crtanja, a moţe se odabrati za prednji plan i za ispunu. Izbor je vidljiv u pokazivaĉu boja prednjeg plana i ispune (Color 1, Color 2). Boja se bira jednim klikom miša. Levom tipkom miša odreĊuje se boja iz prethodnog plana, a desnom tipkom boja ispune.

Slika 171. Paleta boja



Dijaloški okvir Flip/rotate okreće odreĊeni deo slike vodoravno ili uspravno i ima mogućnost rotiranja slike pod nekim uglom (90, 180 stepeni).

Slika 172. Okvir Rotate

Dijaloški okvir Resize/skew omogućava razvlaĉenje slike vodoravno ili uspravno, te vodoravno ili uspravno zakrivljenje slike.

Dijaloški okvir Edit Colors omogućava nam da zamenimo sve boje na crteţu, tj. da ono što je crno postane belo i sl.

Slika 173. Okvir Resize and skew Slika 174. Okvir Edit Colors



Olovka je alat za crtanje linija. Ispuniti bojom je alat za bojenje zatvorenih površina u boju prednjeg platna, što novopeĉenim slikarima zagorĉava ţivot. Osim toga, uzorak-bojom moţete prebojiti neki lik obojen ĉistom bojom. Gumica je prava gumica. Ona briše sve likove (tj. boje) do boje pozadine. Naravno, boja pozadine mora se slagati s bojom platna, u protivnom ćete crtati umesto brisati. Na debljinu gumice utiĉete

izborom debljine crte za crtanje.

Odaberi boju je alat za izbor boje koju ţelimo koristiti u sledećem radu na crteţu. Lupa je alat za povećavanje dela crteţa. Pomoću tog alata moţemo nekoliko puta povećati ili smanjiti deo crteţa.

Crta omogućava povlaĉenje ravnih crta. Ako prethodno zadrţite pritisnutu tipku Shift, moţete povlaĉiti savršeno ravne crte po vertikali, horizontali i dijagonali 45°. Kriva linija je namenjena stvaranju neravnih zakrivljenih likova. Moţete je samo dva puta

kriviti po volji, nakon toga oko nje se formira pravougaonik koji moţete samo pomerati na platnu. Kruţnica moţe biti prazna ili ispunjena, pravilna ili izduţena (elipsa). Kao i kod ĉetvorougla, prazna kruţnica odreĊena je debljinom crte za crtanje i odabranom bojom. Za ispunjenu kruţnicu moţete postaviti i boju ispune koju preuzima ivica kruţnice. Kod crtanja krugova i kruţnica sve nacrtane likove moţete brzo izbrisati ako desnu tipku miša pritisnete pre nego što otpustite levu tipku. Višeugao je alat za brzo crtanje grafikona, tlocrta, skica i sl. Moţe biti prazan ili ispunjen. Ako crtate prazan višeugao, ivica će mu biti u boji prednjeg plana i debljine crte za crtanje. Crtate li ispunjen višeugao, ivica će mu biti u boji pozadine, a biće ispunjen bojom prednjeg plana. Najbolji je postupak spajanja ako taĉno postavite strelicu miša na polazište i kliknete.

Treća kartica Pregled (View) ima 3 grupe alata: 1) Zum (Zoom), 2) Prikaţi ili

sakrij (Show or hide) i 3) Prikaz (Display).

Slika 175. Kartica View

Kartica Preged (View) sadrţi sledeće naredbe: Zoom In – naredba koja se koristi za fino ureĊivanje crteţa do najsitnijih kvadratića (piksela = najmanja jedinica slike na monitoru). Zoom Out – naredba za izlazak iz Zoom i na, prikazuje celi crteţ. 100% – Zumiranje na 100%, što znaĉi u razmeri 1:1 (prirodnoj veliĉini). Ruler – Ĉekiranjem omogućavate da se lenjiri vide ili ne.



Gridlines – Ĉekirate da li ţelite da se (ne)vidi mreţa kvadratića na platnu. Status bar – Ĉekiranjem (ne)postavljamo Statusnu liniju. Full screen – Birate prikaz preko celog ekrana. Thrumbnail – Napravi umanjenu sliku.

8.2. CorelDRAW

Najpopularniji vektorski program za crtanje je CorelDraw. On je namenjen grafiĉkim dizajnerima i svima koji ţele da kreiraju kvalitetne crteţe. Osim rada sa vektorskom grafikom, on ima solidne alate za obradu slika (bitmap-e) i rad sa tekstom. Osnovni ekran CorelDraw-a predstavljen je na slici br. 173.

Navešćemo neke od osnovnih alata, komandi i efekata u programu CorelDraw. Pomoćni alati za merenje i crtanje

Upotreba lenjira

Podešavanje jedinica mere

Upotreba komande Snap To

Upotreba vodećih linija za crtanje Crtanje linija

Alati za crtanje linija

Crtanje linija alatom Freehand

Crtanje linija alatom Bézier

Crtanje umetniĉkih sadrţaja

Crtanje linija alatom Pen

Crtanje linija alatom Polyline Tool

Alat za dimenzionisanje



Kreiranje osnovnih oblika

Crtanje pravougaonih oblika

Crtanje elipsastih oblika

Crtanje poligona

Crtanje zvezdastih oblika

Crtanje spirale

Crtanje mreţe grafiĉkog papira

Crtanje preddefinisanih oblika

Crtanje alatom Smart Drawing Osnovne komande za rad sa objektima

Selektovanje objekata

Pomeranje objekata

Transformisanje objekata

Interaktivne transformacije objekata

Korišćenje alata za slobodno transformisanje

Podešavanje redosleda objekata

Grupisanje objekata

Zakljuĉavanje objekata

Kopiranje i isecanje objekata

Dupliranje objekata

Poravnavanje i rasporeĊivanje objekata

Komande za poništavanje izmena (Undo i Redo) Oblikovanje objekata

Komande za oblikovanje

Komanda Unija (Weld)

Komanda Opsecanje (Trim)

Komanda Presek (Intersect)

Komanda Pojednostavljivanje (Simplify)

Komanda "Prednji bez zadnjeg" (Front Minus Beck)

Komanda "Zadnji bez prednjeg" (Beck Minus Front)

Komanda Kreiranje novog objekta (Creates a new object...)

Alati za oblikovanje

Korišćenje alata za preoblikovanje (Shape)

Korišćenje alata Noţ (Knife)

Korišćenje alata Gumica za brisanje (Eraser)

Korišćenje alata Smudge

Korišćenje alata Crop Kontura i popunjavanje objekata

Reţimi boja

Osobine kontura i naĉini primene

Promena osobina konture upotrebom linije osobina

Promena osobina konture upotrebom alata Outline

Promena osobina konture upotrebom dijaloga Outline Pen

Popunjavanje objekata

Popunjavanje objekata jednom bojom

Popunjavanje objekata prelivima boja

Popunjavanje objekata šablonima

Popunjavanje objekata teksturama i PostScript teksturama



Efekti

Efekat pretapanja

Efekat konturnih linija

Efekat distorzije

Efekat stvaranja dubine pomoću senki

Efekat omotaĉa

Efekat izvlaĉenja

Efekat providnosti

Efekat perspektive

Efekat PowerClip Rad sa tekstom

Kreiranje teksta u CorelDRAW-u

Umetniĉki tekst

Paragraf tekst

Formatiranje teksta

Formatiranje teksta pomoću linije osobina

Formatiranje teksta pomoću dokera Character i Paragraph Formatting

Formatiranje teksta sa više kolona

UgraĊivanje objekata u tekst

Zaobilaţenje objekata tekstom

Povezivanje okvira teksta

Postavljanje teksta na putanju

Postavljanje teksta u zatvoren oblik

Slika 176. Ekran programa za crtanje CorelDraw i paleta sa alatkama (Toolbox)



Slika 177. Oblikovanje sadrţina u CorelDraw-u

8.3. PhotoShop

Najpopularniji program za obradu fotografija je PhotoShop. On je, takoĊe, namenjen grafiĉkim dizajnerima i svima koji ţele da njihove fotografije izgledaju kvalitetno i profesionalno. PhotoShop ima izuzetne alate za fotomontaţu fotografija (slika br. 178) i ogroman broj filtera kojima moţemo postići izuzetne vizuelne efekte (slika br. 179). Osim rada sa fotografijama

(svih ekstenzija, PDF, JPG, BMP, TIF...) on poseduje i solidan alat za vektorsko crtanje i rad sa tekstom.



Slika 178. Ekran programa za obradu fotografija PhotoShop

Slika 179. Ekran programa za obradu fotografija PhotoShop

Navešćemo neke od mogućnosti ovog programa. Rad sa sekcijama

Pravougaona sekcija

Okrugla sekcija

Sekcija Magic Wand

Sekcija lasom

Sekcija pojedine boje



Inverzna sekcija

Kopiranje i umnoţavanje sekcija

Tansformacija sekcija Rad sa slikama

Promena veliĉine slike

Promena veliĉine podloge (Canvas Size)

Korekcija slike komandom Auto Level

Kontrast i osvetljenje

Korekcija jakih kontrasta

Replace Color

Spot Heading Brush Tool

Retuširanje slike alatom Clone Stamp

Korekcija crvenih oĉiju Crtanje i bojenje

Crtanje linija

Crtanje okruglih oblika

Crtanje pravougaonih oblika

Crtanje mnogouglova Rad sa slojevima (Layer-ima)

Pravljenje novog sloja

Vidljivost sloja

Providnost sloja (Opacity)

Stapanje više slojeva u jedan Rad sa filterima

Artistic

Blur

Brush Stokes

Distort

Noise

Pixelate

Render

Sharpen

Sketch

Stylize

Texture

Pattern Maker

Vanishing Point Isecanje slike, bojenje površina, rad sa tekstom...

PITANJA

129. Da li je Paint rasterski ili vektorski program? 130. Šta su pikseli? 131. Alati za crtanje u Paint-u 132. Program za crtanje CorelDRAW 133. Program za obradu fotografija PhotoShop



9. MICROSOFT OFFICE: PowerPoint 2010

Uvod u PowerPoint

Pokretanje programa PowerPoint. Kliknite na naredbu Start u levom uglu ekrana i pomaknite strelicu miša prema gore do opcije All Programs. Otvoriće se spisak programa i kliknite strelicom miša na folder

Microsoft Office. Zatim u listi programa odaberite naredbu Microsoft PowerPoint 2010 i kliknite na nju.

Raspored prozora u PowerPointu Radna površina PowerPointa je podeljena na 3 celine:

1. levi prozor sa dve kartice: (Slides i Outline); 2. centralni deo ili radnu površinu i 3. pomoćne prozore; npr. kartica Insert > grupa alatki Media > ikona Video > Clip

Art Video otvara prozor koji ubrzava naš rad. Na vrhu se nalazi naziv Clip Art (slika br. 180).

Slika 180. Raspored prozora u PowerPointu



Opis osnovnog menija PowerPoint PowerPoint u naslovnoj liniji kao i Word ima izmenjivi Quick Access Toolbar, a ispod njega se nalazi linija osnovnog menija u obliku kartica i alatnih traka sa ikonama. Tako PowerPaint ima osnovni meni sa 9 vidljivih kartica i niz pomoćnih u zavisnosti od sadrţine rada u prezentaciji. Osnovne kartice PowerPointa su: 1) Datoteka (File), 2) Osnovna (Home), 3) Umetanje (Insert), 4) Dizajn (Design), 5) Prelazi (Transitions), 6) Animacije (Animations), 7) Projekcija slajdova (Slide Show), 8) Pregled (Review), 9) Prikaz (View).

Pogledajmo detaljnije karakteristiĉne kartice PowerPoint-a

Kartica Dizajn (Design) ima 3 grupe ikona: 1) Podešavanje stranice (Page Setup), 2) Teme (Themes) i 3) Pozadine (Backgrounds) (slika br. 181).

Slika 181. Sadrţina karice Design programa PowerPoint

Ukoliko oblikujete tekst otvoriće se dodatna kartica Alatke za crtanje formata (Drawing Tools Format) koja ima 5 grupa alata: 1) Umetanje oblika (Insert Shapes), 2) Stilovi oblika (Shape Styles), 3) Stilovi ukrasnih slova (WordArt Styles), 4) Urediti (Arrange) i 5) Veliĉina (Size) (slika br. 182).

Slika 182. Sadrţina dopunske karice Draving Tools Format programa PowerPoint

Kartica Prelazi (Transitions) na alatnoj traci ima 3 grupe alata: 1) Pregled (Preview), 2) Tranzicija na ovaj slajd (Transition to this Slide) i 3) Podešavanje vremena (Timing) (slika br. 183).

Slika 183. Sadrţina karice Transitions programa PowerPoint

Ukoliko radite na oblikovanju slike otvara se dodatna kartica Alati za oblikovanje slike (Picture Tools Format) koja na alatnoj traci ima 6 grupa alata:



1) Ostava (Clipboard), 2) Slajdovi (Slides), 3) Slova (Font), 4) Stav (Paragraph), 5) Crtanje (Drawing) i 6) UreĊivanje (Editing) (slika br. 184).

Slika 184. Sadrţina dopunske karice Picture Tools Format programa PowerPoint

Kartica Animacije (Animations) na alatnoj traci ima 4 grupe alata: 1) Pregled (Preview), 2) Animacije (Animation), 3) Napredna animacija (Advanced Animation) i 4) Tajming (Timing) (slika br. 185).

Slika 185. Sadrţina karice Animation programa PowerPoint

Kartica Projekcija slajdova (Slide show) na alatnoj traci ima 3 grupe ikona: 1) Poĉetak slajdova (Start Slide show), 2) Postaviti (Set up) i 3) Monitori (Monitors) (slika br. 186).

Slika 186. Sadrţina karice Slide Show programa PowerPoint

Ukoliko radite sa zvukom otvaraju se dodatne Zvuĉne alatke (Audio Tools) sa 2 kartice: 1) Format (Format) i Reprodukcija (Playback).

Kartica Palayback ima 4 grupe alata: 1) Pregled (Preview), 2) Markeri (Bookmarks), 3) Montaţa (Editing) i 4) Zvuĉne opcije (Audio Options) (slika br. 187).

Slika 187. Sadrţina karice Slide Show programa PowerPoint



Slika 188 i 189. Preuzimanje zvuka sa naredbom Clip Art Audio...

Zvuk moţete preuzeti sa kartice Insert i grupe alatki Media > sa padajućeg menija naredbe Audio > Audio from File i Clip Art Audio.

Ukoliko zvuk preuzimate sa naredbom Clip Art Audio otvoriće se pomoćni prozor biblioteke Clip Art sa raspoloţivim audio zvukom. Kada nadnesete strelicu miša na odabrani zvuk oko njega se formira prozor sa crnom strelicom. Klikom na strelicu otvarate meni iz kojeg birate naredbu Insert, kojom zvuk prebacujete na Vaš slajd.

Tako npr. sa kartice Playback i grupe alata Audio Options moţete da odaberete da li ţelite da zvuk kreće 1) Automatski (Automatically), 2) Sa klikom miša na slajd (On Click) ili 3) Tokom cele projekcije slajdova (Play Across Slides) (slike br. 188 i 189).

Nove prezentaciju zapoĉinjete sa kartice File > birate New > Dostupne

šablone i teme (Available Templates and Themes) > npr. PowerPoint presentations and slides > npr. Academic presentations > npr. School Project (slika br. 190).



Slika 190. Izbor nove prezentacije

Prvi (Naslovni) slajd u prezentaciji birate na kartici Home > grupa alata Slides > New Slide ili Layout. U mnoštvu ponuĊenih tipova slajdova izaberite, npr. Title Slide sa naslovom i podnaslovom (1. Click to add title i 2. Click to add text i upišite tekst) (slika br. 191, 192).



Slika 191, 192. Izgled osnovnog prozora programa PowerPoint sa prvim (naslovnim) slajdom i Slide Layout

Dizajn Vaše nove prezentacije birate sa kartice Design > grupa alata Themes > nadnesete strelicu miša na odabranu temu i kliknete (slika br. 181).

Stvaranje naslovnog slajda Kako je prvi slajd prezentacije obiĉno naslovni slajd, zapoĉnite izradu Vaše prezentacije klikom na Title Slide i upišite naslov, odnosno, Kliknite ovde i upišite podnaslov (Click to add title i Click to add text). Kliknite na prvo polje i upišite naziv svoje prezentacije. Zatim kliknite na drugo polje i upišite, tekst i ono što ţelite da bude sadrţano u njemu.

Dodavanje novog slajda

Na kartici Home > grupa alata Slides > New Slide ili sa naredbom Layout.

Pritisnite istovremeno tipke Ctrl i M.

Dodavanje teksta na slajd

Na kartici Insert > grupa alata Text > odaberite opciju Text Box (kursor se pretvara u mali maĉ i razvucite okvir). Text Box se moţe povećavati/smanjivati - pomoću kruţiĉa na njegovom okviru ili rotirati ‟‟zelenim‟‟ kruţićem.

Na kartici Home > grupa alata Drawing > prozor sa oblicima izaberite Text Box

Umetanje polja s tekstom Tekst moţete umetnuti bilo gde na slajdu, pa i u nacrtanom polju (Shapes). Postupak je sledeći:

1. Sa kartice Home > grupe alata Drawing > iz prozora sa oblicima (Shapes) izaberite npr. oblik pravougaonika. Primetite da se strelica miša promenila u znak +.



2. Kliknite bilo gde na slajd i, drţeći pritisnutu levu tipku miša, razvucite pravougaono polje.

3. Kliknite na nacrtano polje desnom tipkom miša i iz objektnog menija izaberite naredbu Edit Text, pojaviće se kursor koji treperi unutar polja. Upišite tekst u polje.

4. Iz objektnog menija moţete izborom naredbi Format Shapes i Format Text effects... preko dijaloških okvira da utiĉete na izgled okvira i poloţaja teksta u okviru (slike 193 i 194).

5. Dakle, moţete prilagoditi veliĉinu polja tekstu, ili obratno, veliĉinu teksta polju.

Promena veliĉine polja: kliknite na polje i stavite strelicu miša na jedan od kvadratića oznaĉene ivice polja. Kliknite i, drţeći pritisnutu levu tipku miša, razvucite pravougaono polje.

Promena veliĉine slova: oznaĉite tekst, kliknite na njega i otvoriće se objektni meni > u dijaloškom okviru Font moţete promeniti vrstu, veliĉinu i boju slova (slika dole).



Slika 195, 196. Dijaloški okviri za izmenu okvira i poloţaja teksta u okvirima

Dodavanje Clip Arta Vaţno je da prezentacija privuĉe paţnju posmatraĉa (dece). To se moţe postići umetanjem slika i animacija.

Dodajte novi slajd ĉiji je format (Layout) prikazan ikonom kao na slici.

1. Kliknite na ikonu Clip Art, ili sa kartice Insert odaberite opciju Clip Art, otvorićete dijaloški okvir Clip Art (slika br. 197).

2. Ukoliko sa karice Insert odaberete opciju Picture otvoriće Vam se dijaloški okvir Insert Picture from file kao na slici br. 198.

3. Dvostrukim klikom strelicom miša na importovanu sliku iz Clip Art-a ili from File, otvara se kartica Picture Tools Format. Ako je potrebno, sliku moţete povećati, smanjiti, premestiti...



Slika 197. Izbor slike za prezentaciju iz Clip Arta

Slika 198. Izbor slike (Picture from File) za prezentaciju sa kartice Insert



Crtanje raznoraznih likova Na slajdove moţete dodati i grafikone raznih kategorija i oblika pomoću opcije SmartArts sa kartice Insert. Npr. odaberite kategoriju All i Hexagon Cluster (kao na slici br. 199).

Slika 199. Dodavanje grafikona (SmartArts)

Opcija SmartArts vam omogućava stvaranje raznih oblika, grafikona u obliku lista, procesa, kruţnih grafikona hijerarhijskih grafikona, odnosa, matriks grafikona, piramidalnih grafikona i slika. Kada na izabrani grafikon nadnesete strelicu miša ona se pretvara u krstić-strelicu ‟‟+‟‟, otvaraju se dodatne 2 kartice sa kojima moţete da utiĉete na prvobitni izgled grafikona:

1. SmartArt Tools – Design kartica na alatnoj traci ima 4 grupe alata: 1) Kreiranje grafike (Create Graphic), 2) Rasporedi (Layouts), 3) SmartArt stilovi (SmartArts Styles) i 4) Resetovanje (Reset) (slika br. 200).

Slika 200. Sadrţaj alatki na kartici SmartArt Tools – Design



2. SmartArt Tools – Formating kartica na alatnoj traci ima 5 grupa alata: 1) Oblici (Shapes), 2) Stilovi oblika (Shape Styles), 3) WordArt stilovi (WordArt Styles), 4) Urediti (Arrange) i 5 Veliĉina (Size) (slika br. 201).

Slika 201. Sadrţaj alatki na kartici SmartArt Tools – Format

Desnim klikom strelice miša na naš oblik, otvara se objektni meni na kojeg biramo naredbu Format Shape koja otvara dijaloški okvir Format Shape (slika br. 202). Sa ovog mesta moţemo da utiĉemo na potpuno novi izgled našeg grafikona sa jedog mesta (slika br. 203).

Ove izmene se odnose na: boju linije okvira, vrstu okvirne linije, senku, odsjaj, sjaj i mekoću uglova, 3D izgled, 3D poloţaj, ispravak slike, boju slike, umetniĉke efekte, isecanje, veliĉinu, poloţaj i izgled teksta.

Slika 202 i 203. Dijaloški okvir Format Shape i novo kreiran oblik Hexagon Cluster

Nacrtavši strelicu (karton Home > grupa alata Drawing) i koristeći se istim obrascem, alatkama sa dijaloškog okvira Format Shapes, prvobitni izgled strelice smo tranformisali u onaj kao na slici br. 204.

Slika 204. Tranformacija oblika strelice primenom alatki sa dijaloškog okvira Format Shapes



Slajd sa znacima (Bulleted slide) Dodajte novi slajd s grafiĉkim oznakama (Bulleted slide).

1. Prvo upišite naslov slajda. (Bilo bi poţeljno da koristite isti format naslova za sve slajdove).

2. Kliknite na polje dodaj tekst (Add text) i upišite prvu reĉenicu. Grafiĉka se oznaka javlja ispred reĉenice (slika br, 205).

3. Pritisnite tipku Enter. Pojavljuje se novi red s grafiĉkim oznakama. 4. Ako ţelite promeniti izgled grafiĉke oznake, kliknite na karticu Home i odaberite

opciju Bullets (slika br. 206). Tako ćete otvoriti dijaloški okvir Bullets and Numbering koji vam omogućava biranje vrste grafiĉke oznake, njezine boje i veliĉine. Kada pronaĊete ţeljenu grafiĉku oznaku, kliknite OK. Ukoliko odaberete opciju (dugme) Picture otvorićete novi dijaloški okvir Picture Bullet na kome moţete naći veliki broj razliĉitih oznaka (slika 207, 208).

5. Ako ţelite stvoriti podlistu, na poĉetku svakoga reda podliste pritisnite tipku Tab (na tastaturi) onoliko puta koliko vam je potrebno, ili kliknite na ikonu Decrease Indent u liniji Formating. Natrag se vraćate istim pritiskom na tipke Tab i Shift, ili sa ikonom Increase Indent.

Slika 205. Uputstvo za promenu naslovne stranice

Slika 206. Kartica Home i izbor Oznaka (Bullets)

Kliknite ovde i upišite naslov

Kliknite ovde i upišite frazu (nešto što ţelite istaknuti) Podlistu stvarate pritiskom na tipku

Tab, ili kliknite na ikonu Decrease Indent. o Natrag se vraćate zajedniĉkim

pritiskom na tipke Tab i Shif. Nemojte pretrpavati Slide tekstom kao što je ovaj pretrpan, već samo istaknite ono najvaţnije u vašem izlaganju!



Slika 207 i 208. Dijaloški okviri Bullets and Numbering i Picture Bullet

Izrada animacija Animacije se obiĉno koriste na slajdovima koji imaju odvojene redove teksta (Bullet) i za koje je potrebno da publika vidi red po red teksta, a ne ceo tekst odjednom. Animacije se mogu koristiti i tada kada ţelimo da se delovi slike pojavljuju u razliĉito vreme. Postupak za izradu animacija je sledeći: Animacija slajda pomoću šema Pre nego što sa kartice Animations izaberete naredbu Add Animation, kliknite na (dugme) opciju Animation Pane (slika br. 209). Time ćete imati pregled svih korišćenih animacija u prezentaciji na jednom mestu. Odabirom naredbe Add Animation otvara se padajući meni sa 4 grupe animacija: 1) Entrance, 2) Emphasis, 3) Exit i 4) Motion Path (slika br. 210). Ispod njih se nalazi meni sa još 4 naredbe koje otvaraju šire spiskove ovih grupa animacija (More Entrance effects, More Emphasis effects, More Exit effects, More Motion Path effects, slika br. 211 i 212). Na vrhu Animation Pane nalazi se dugme Play kojim moţete pregledati svoju prezentaciju u radnom reţimu i tok izabranih animacija. Na njemu moţete ureĊivati svaku pojedinaĉnu animaciju.



Slika 209. Kartica Animations, izbor naredbe (dugme) Animation Pane

Slika 210. Animacija slajda pomoću naredbe Add Animation



Slike br. 211. Dijaloški okviri Add Entrance Effects i Add Emphasis Effect

Slike br. 212. Dijaloški okviri Add Exit Effect, Add Motion Path



Slika 213. Oblikovanje prezentacije na kartici Animationsi Animation Pane

Prelaz izmeĊu slajdova za vreme prezentacije Prelaz izmeĊu slajdova za vreme prezentacije vrši se na kartici Transitions > grupa alata Prelaz na ovaj slajd (Transition to This Slide) > izborom prelaza za slajd u prozoru i ponuĊenim grupama: 1) Suptilan (Subtle), 2) Uzbudljiv (Exciting) i 3) Dinamiĉki sadrţaj (Dynamic Content) ali i naredbi Opcije efekta (Effect Options).

Nadalje, u podešavanju naĉina prelaza slajda na slajd, moţemo koristiti i grupu ikona Timing sa naredbama: 1) Zvuk (Sound), 2) Trajanje (Duration), 3) Primeni na sve slajdove (Apply To All) i 4) Naredni slajd (Advance Slide: On Mouse Click, After Mouse Click) (slika br. 214).

Slika 214. Izbor prelaza sa slajda na slajd



Slika 215. Prelaz izmeĊu slajdova i Slide Trasition na Animation Pan-u

Sample Template (Uzorak tema) 1. Sa kartice File odaberite opciju New. 2. Iz ponude dijaloškog okvira pod naslovom Available Templates and Themes odaberite grupu Primer šablona (Sample Templates). 3. Taj prozor Vam omogućava da izaberete jednu od preddefinisanih tema izgleda prezentacije. Odaberite npr. Introducing PowerPoint 2010 (slika br. 216, 217). 4. Ako jedanput kliknite na ikonu (temu slike) videćete je uvećanu u desnom prozoru za pregled. Dvoklikom na izabranu temu otvarate novi dokument u PowerPoint-u. Kako klikćete s teme na temu, menja se sadrţaj desnog polja koje pokazuje kako tema izgleda. 5. Otvoriće se poznati prozor s poĉetka. Nastavak priĉe je poznat...



Slika 216. Iz dijaloškog okvira Available Templates and Themes biramo šablone (Sample Templates)

Slika 217. Izgled izabrane teme

Pregled prezentacije Prezentacija se moţe pregledati na više razliĉitih naĉina, a oni najĉešći su sa kartice Start Slide Show pomoću sledeće 2 ikone: 1) Od poĉetka (From Beginning), 2) Od odreĊenog



slajda (From Curent Slide) (slika br. 218) i pomoću ikona koje se nalaze na statusnoj liniju u desnom donjem uglu monitora. Za prekid prezentacije pritisnite Esc. Za prelaz na idući slajd kliknite mišem, ili pritisnite desno usmerenu strelicu. Za povratak na prethodni slajd pritisnite levo usmerenu strelicu.

Slika 218. Pregled prezentacije, izgled sadrţaja kartice Slide Show

PITANJA

134. PowerPoint 135. Kartica Design u PowerPoint-u 136. Kartica Transitions u PowerPoint-u 137. Kartica Animations u PowerPoint-u 138. Vrste pregleda slajdova u PowerPoint-u





10. MULTIMEDIJA Multimedija (MM)

Reĉ multimedija (multimedia) - dolazi od latinskih reĉi multus (mnogi) i medium (medij).

MM predstavlja integraciju razliĉitih medijskih elemenata koji su u osnovi samostalni sadrţaji.

MM je informacija predstavljena ili spremljena u kombinaciji teksta, grafike, zvuka, animacije i videa objedinjenih raĉunarom.

Aplikacije i dokumenti poboljšani dodavanjem zvuka, animacije ili videa; u najširem smislu programska podrška koja korisnicima omogućava pristup tim medijima.

Interaktivna multimedija - korisnicima je omogućen nadzor nad aplikacijom ako je dodata struktura hiperveza - hipermedija.

Hipertekst (HT)

Hipertekst (hypertext) - nelinearna metoda organizovanja i prikazivanja informacija u obliku teksta koji na sebi ima veze - linkove do drugih dokumenata.

Veze su hiperveze (hyperlinks, hot words, hot links).

Ĉitalac hiperteksta stvara svoj vlastiti put pretraţivanja i ĉitanja. Hipermedija (HM)

Hipermedija (hypermedia) - naglašava netekstualne komponente dodate hipertekstu (animaciju, zvuk i video).

Ukratko: multimedija + hipertekst = hipermedija.

Hipermedijski sistem sastoji se od ĉvorova (nodes, concepts) i veza (links, hyperlinks, relationships) - model podataka zasnovan na ĉvor-veza paradigmi (node-link paradigm).

Ĉvor obiĉno predstavlja jedinstven koncept; ĉvorovi su sa drugim ĉvorovima povezani vezama.

Hipermreţa (hiperweb) - kolekcija primitivnih ĉvorova sa vezama koji predstavljaju odnose meĊu njima.

Standardno pregledanje informacija kod hipermreţe: ako više veza izvire iz nekog ĉvora, tada se bilo koja veza moţe odabrati kako bi se prešlo kroz hipermreţu do odredišta te veze, gde se ĉitav opisani proces ponavlja.

Interaktivnost

Interaktivnost - vrsta dijaloga korisnika i aplikacije.

Hipermedija kao svoju bitnu komponentu ukljuĉuje interaktivnost i od korisnika zahteva aktivnost: hipermedijske teme su povezane tako da korisnik u potrazi za informacijom prelazi s predmeta na drugi povezani predmet.

Interaktivnost omogućava korisniku biranje, odluĉivanje, ali i povratno uticanje na program u realnom vremenu zahvaljujući postojanju više navigacionih putanja u hipermedijskom programu.

Navigacija (navigation) je naĉin kretanja korisnika kroz hipermedijsku aplikaciju.

Vrsta navigacije odreĊena je korišćenjem modelom pri izgradnji aplikacije (linearna, hijerarhijska, kruţna, slobodna navigacija).



Olakšavanje navigacije u aplikaciji: dodaju se pomoćni alati kao što su mape, dugmad s tekstom ili simbolima, ikone, itd.

Nivoi interaktivnosti razlikuju se:

1. po stepenu kontrole koju ima korisnik; 2. po stepenu povratnih informacija koje nudi program i 3. po programskom kreiranju novih iskustava za korisnika.

Nivoi na primeru internetskih aplikacija: 1. nivo kontrole korisnika: navigacija korišćenjem menija, funkcija pregleda (Home, Back, Forward, History...), hiperveza; 2. povratne informacije: nova strana na osnovu izbora hiperveze, rezultat pretraţivanja, simulacije i dr; 3. kreiranje novih iskustava:

jednostavno kliktanje (navigacija);

alati koji omogućavaju rešavanje problema, rešavanje testova ili kvizova, crtanje, raĉunanje...;

alati koji omogućavaju komunikaciju (sinhronu i asinhronu);

inteligentni alati koji menjaju sadrţaj informacija na osnovu posmatranja ponašanja korisnika (agenti).

Globalna hipermedija ili mreţni hipermedijalni sistemi:

u poĉetku singularni pristup neumreţenoj hipermediji: jedan korisnik u interakciji s jednom aplikacijom (obiĉno na CD-ROM-u);

razvoj raĉunarskih mreţa - istovremeno pregledanje aplikacije od više korisnika unutar kompanije, škola, domaćinstava...;

posebno znaĉajno korišćenje interneta, tj. www-a kao globalnog mreţnog hipermedijalnog sistema;

www - globalna mreţa: - nastala kao hipertekstualni sistem, dodavanjem multimedijalnih elemenata postaje hipermedijalni sistem - globalna hipermedija (hiperveze povezuju ĉvorove na raĉunarima bilo gde na internetu); - klijentsko/posluţiteljski model; - HTTP, URL, HTML.

Nedostaci hipermedijskog modela i moguća rešenja Nedostaci:

nedostatak ĉvor-veza modela podataka: ne odvaja strukturu hipermedijalne baze podataka od stvarnog sadrţaja;

problem: stvaranje i odrţavanje strukture hipermreţe;

pretpostavka da će korisnikova interpretacija ponuĊenog znanja biti smislenija od autorove;

problem: dezorijentisanost korisnika prilikom kretanja kroz hipermedijalni prostor ili sindrom ‟‟izgubljenosti u hiperprostoru‟‟ (lost in hyperspace);

kod globalne mreţe (www): statiĉnost hiperveza (<A> ili sidrenje (anchor) oznake ukljuĉene u HTML dokumente), sloţenost izrade i odrţavanja www aplikacija raste proporcionalno s brojem dokumenata i veza meĊu njima (broken links problem); nezavisnost veza o



sadrţaju - sve su veze prisutne u dokumentu u isto vreme (ne vodi se raĉuna o individualnim osobinama korisnika). Rešenja:

nove web tehnologije za stvaranje dinamiĉnih i interaktivnih mreţnih stranica DHTML (Dynamic HTML) tehnologije - kombinacija HTML-a, skriptnih jezika (JavaScript, VBScript, Jscript), stilskih uzoraka (style sheets), ostale tehnologije temeljene na klijentu (client-side technology): ActiveX, Java appleti tehnologije temeljene na servisnoj usluzi (server-side technology): CGI skripte, PHP, Java servleti, JSP (JavaServer Pages), ASP (Active Server Pages), ASP. NET ;

prilagodljiva hipermedija. PoreĊenje CD-ROMA i interneta

Prednosti CD-ROM-a Prednosti interneta

• veća brzina prenosa • besplatno dostupne informacije

• primena zvuka i videa • globalni pristup

• brţe i ugodnije pregledanje • moguća komunikacija

• mogućnost povezivanja na internet • lako aţuriranje

• kvalitetnija grafika • nije potrebna fiziĉka distribucija

Ograniĉenja CD-ROM-a Ograniĉenja interneta

• nije moguće aţuriranje • brzina veze

• zahteva fiziĉku distribuciju • ograniĉena primena videa

• ograniĉena koliĉina i • cena koja zavisi od koliĉine

• lošiji kvalitet grafike

• nije moguća komunikacija • potrebna veza preko nekog ISP-a

Kratak istorijski pregled:

zaĉeci hipermedije - ideje o stvaranju radnog i obrazovnog okruţenja sliĉnog ljudskom mišljenju;

1945. esej Vannevara Busha ‟‟As We May Think‟‟ opisuje mašinu ‟‟memex‟‟ pomoću koje korisnik ima mogućnost ĉuvanja podataka, te kreiranja i korišĉenja hipertekstualnih veza meĊu njima po naĉelu asocijativnog indeksiranja;

60-ih godina 20. veka, Ted Nelson uvodi reĉ hipertekst i predviĊa društvo u kojem će hipertekstualni dokumenti biti uobiĉajeni poput knjiga i ĉasopisa;

ideja zaţivela tek 80-ih godina prošloga veka kada se tehnologija dovoljno razvila da omogući njeno ostvarivanje;

1984. Apple Macintosh raĉunar sa WIMP (Window-Icon-Mouse-Pointer) korisniĉkim interfejsom - HyperCard program za razvoj hipermedijalnih aplikacija;

1985. nastaju Microsoft Windows;

1989. nastaje www kao hipertekstualni sistem na internetu;

1990. prva specifikacija multimedijalnog PC za Windows platformu - dopunjena 1991;

1993. nastaje prvi grafiĉki pretraţivaĉ NCSA Mosaic - globalna hipermedija.



Primena multimedije i hipermedije:

prikladne u svim podruĉjima gde je potreban pristup elektronskim informacijama;

ĉovek je u stanju zapamtiti oko 20% podataka ako ih je samo ĉuo, 40% ako ih je video i ĉuo, te 75% ako ih je vidio, ĉuo i aktivno koristio.

U poslovanju:

poslovne multimedijalne aplikacije: marketing, prezentacije, reklame, simulacije, katalozi;

obuka zaposlenih;

videokonferencije;

on-line prodaja. Na javnim mestima:

hoteli, autobuske i ţeljezniĉke stanice, trgovaĉki centri, muzeji i sliĉno, gde kiosci - samostojeći raĉunari nude prolaznicima informacije i pomoć.

Kućna upotreba:

PC raĉunari, internet;

samostalni ureĊaji za zabavne i edukativne sadrţaje koji mogu biti prikljuĉeni i na televizor (Playstation, Nintendo, Xbox i sl).

U obrazovanju:

obrazovne ustanove najprikladnije mesto za primenu multimedije;

deca predškolske i niţe školske dobi - vaţna grafika i animacija, te zvuk koji vrlo ĉesto zamenjuje ili nadopunjuje tekst (npr. pri uĉenju ĉitanja);

odrasli, slike-fotografije upotpunjene tekstom i videozapisom;

naĉin upotrebe multimedije u obrazovanju: ukljuĉivanje studenata u izradu multimedijalnih aplikacija;

obrazovanje na daljinu. Multimedijalni raĉunarski sistem:

raĉunarski sistem za razvoj (autori) i za pregledanje (korisnici) multimedijalnih aplikacija;

preovladavaju platforme Windows i Macintosh - izbor zavisi od liĉnih sklonosti, finansijskih mogućnosti, vrste sadrţaja koji će se koristiti u aplikaciji;

opšte pravilo: vrlo brzi raĉunari sa velikom radnom memorijom i tvrdim diskom. Hardware:

memorija i ureĊaji za ĉuvanje podataka: RAM, ROM, hard disk; disketa, zip, magnetno-optiĉki ureĊaji; DVD (Digital Versatile Disc); CD-ROM ĉitaĉi i snimaĉi.

ulazni ureĊaji: tastatura, miš, kuglica za praćenje, taĉ-skrin monitori, grafiĉke table (tablets), skeneri, digitalne kamere, sistemi za raspoznavanje glasa (mikrofon).

izlazni ureĊaji: monitori, zvuĉnici, videoureĊaji, projektori, štampaĉi.

komunikacioni ureĊaji: modem, ISDN adapter.



MPC standardi:

‟‟Multimedia PC (MPC)‟‟ standard utemeljili Multimedia PC Marketing Council ;

opisuje IBM-ov kompatabilni personalni raĉunar s minimalnom specifikacijom za dostavljanje multimedijalnih MS-Windows aplikacija;

Slika 219. Multimedijalna konfiguracija pogodna za rad u vrtiću

MPC-1 MPC-2 MPC-3

Godina 1991. 1993. 1995.

CPU 386SX 25 Mhz 486SX 75 MHz PentiumTM

RAM 2 MB 4-8 MB 8-12 MB

Hard disk 30 MB 160 MB 540 MB

CD-ROM 1x 2x 4x

Zvuĉna kartica 8-bit 16-bit 16-bit, wave table, MIDI

Video kartica 640x480, 16 boja

640x480, 64k boja

600x800, 16m boja

MPEG-1 Ne Ne 352x240/288 @ 30/25

fps

OS Win 3.x OS Win 3.x Win 3.1/95

nakon 1995. nema sluţbenih preporuka - brţi razvoj hardvera od razvoja specifikacija;

obavezni element današnjih MPC-a - prikljuĉak na internet. Softverski alati:

sistemski softver - Microsoft Windows;

obrada teksta;

alati za crtanje, slikanje i obraĊivanje grafike;

3-D modelovanje;

obrada zvuka;

animacija i video;

multimedijalni autorski alati.



Osnovni multimedijalni elementi Grafika:

vaţna za vizuelni doţivljaj multimedijalne aplikacije;

bitmape (paint ili rasterska grafika), ili vektorska (draw grafika);

bitmape - fotorealistiĉne slike i za sloţene crteţe koji zahtevaju fine detalje;

vektorska grafika - za grafiĉke oblike koji se mogu matematiĉki izraziti koordinatama, duţinom i uglovima (crte, pravougaonici, poligoni, kruţnice...).

Tekst:

polja s tekstom za prezentovanje sadrţaja aplikacije;

tekst bitan za interakciju i navigaciju kroz aplikaciju: meniji, dugmad, kljuĉne reĉi;

fontovi, stilovi, veliĉine, boje;

hipertekst i oznaĉavanje hiperveza. Zvuk:

dve vrste zvuĉnih datoteka: datoteke u talasastom obliku ili digitalizovane audiodatoteke (digital audio) i MIDI datoteke;

digitalizovane audiodatoteke - zvuĉni talasi unose se u raĉunar u analognom obliku i preko zvuĉne kartice se pretvaraju u digitalni oblik;

MIDI datoteke - sadrţe skadištena MIDI uputstva za reprodukciju zvuka koje se šalju na sintetizator zvuĉne kartice.

Animacija:

animacija - brzo prikazivanje sekvenci crteţa - kadrova (frames);

obiĉno statiĉna pozadina i lik - objekat (ćelija) koji deluje kao da se kreće po sceni pozadine;

privid pokreta postiţe se crtanjem objekata u razliĉitim poloţajima u svakom kadru- izgleda da se objekat pomera kada se kadrovi istovremeno prikazuju odreĊenom brzinom;

neke tehnike: o tweening - potrebno napraviti samo odreĊene kadrove sekvenci, a softver dovršava meĊukorake; o morphing - jedna se slika preobraţava u drugu.

Video:

video - kao film saĉinjen od niza kadrova neznatno razliĉitih slika koje kao i kod animacije brzo prikazane u nizu stvaraju iluziju pokreta;

najveći zahtevi za dodatnim hardverom za ubrzavanje (videokartice, kartice za videokompresiju) i memorijom za ĉuvanje podataka.



Slika 220. Multimedijalni raĉunar



Slikе 221, 222 i 223. Formе organizovanja obuke predškolske dece i budućih vaspitaĉa

Slika 224. Primer multimedijalnog programa sa hipertekstom i hipermedijom

PITANJA

139. Pojam multimedija 140. Osnovni elementi multimedije 141. Pojam hiperteksta 142. Pojam hipermedija 143. Pojam interaktivnosti



11. MICROSOFT OFFICE: EXCEL 2010

Program za grafoanalitiĉku obradu podataka - EXCEL spada u jedan od najboljih programskih paketa za tabelarnu i grafoanalitiĉku obradu podataka. Excel je integrisani aplikativni program u koji se mogu unositi tekstovi, slike ili datoteke, kreirane u drugim Office ili Windows programima. Korisnik tako moţe dokumente raĊene u Wordu i tablice raĊene u Accessu direktno umetati u dokumente raĊene u Excelu (kartica: Insert > Object > dijaloški okvir Object > kartica Create New > Object

type: npr. Microsoft PowerPoint Presentation). Jednostavnost i fleksibilnost koje se korisniku pruţaju prilikom izvršavanja operacija u Excelu samo su neke od prednosti koje nudi taj grafiĉki orijentisani sistem. U liniji osnovnog menija se nalaze sledeće kartice: 1) Datoteka (File), 2) Osnovna (Home), 3) Umetnuti (Insert), 4) Raspored na stranici (Page Layout), 5) Formule (Formulas), 6) Podaci (Data), 7) Pregled (Review) i 8) Pogledaj (View). Pogledajmo samo izgled i sadrţaj karakteristiĉnih kartica Exela. Kartica File sadrţi sledeće naredbe: Saĉuvaj (Save), Saĉuvaj kao (Save As), Otvori (Open), Zatvori (Close), Info (Info), Postojeći dokumenti (Recent), Nov dokument (New), Štampaj (Print), Saĉuvaj & pošalji (Save & Send), Pomoć (Help), Opcije (Options), Izlaz (Exit) (slika br. 225).

Slika 225. Pregled naredbi kartice File.



1) Kartica Home ima 7 grupa alata: 1) Ostava (Clipboard), 2) Slova (Font), 3) Poravnanje (Alignment), 4) Brojevi (Number), 5) Stilovi (Styles), 6) Ćelije (Cells) i 7) Prepravka (Editing) (slika br. 226).

Slika 226. Kartica Home

2) Kartica Insert ima 8 grupa alata sa karakteristiĉnim naredbama: 1) Tabele (Tables), 2) Ilustracije (Illustrations), 3) Grafikoni (Charts), 4) Sparklines (Sparklines), 5) Filter (Filter), 6) Linkovi (Links), 7) Tekst (Text) i 8) Simboli (Symbols) (slika br. 227).

Slika 227. Kartica Insert

3) Kartica Page Layout ima 5 grupa alata: 1) Teme (Themes), 2) Podešavanje stranice (Page Setyp), 3) Podešavanje na meru (Scale for Fit), 4) Opcije stranice (Sheet Options) i 5) Urediti (Arrange) (slika br. 228).

Slika 228. Kartica Page Layout

4) Kartica Formulas ima 4 grupe alata: 1) Biblioteka funkcija (Function Library), 2) Definisana imena (Defined Names), 3) Nadzor formula (Formula Auditing) i 4) Raĉunanje (Calculation) (slika br. 229).

Slika 229. Kartica Formulas

5) Kartica Data ima 5 grupa alata: 1) Nabavite spoljne podatke (Get External Data), 2) Veze (Connections), 3) Sortiraj & filtriraj (Sort & Filter), 4) Alatke za podatke (Data Tools) i 5) Obris (Outline) (slika br. 230).



Slika 230. Kartica Date

6) Kartica Review ima 4 grupe alata: 1) Provera (Proofing), 2) Jezik (Language), 3) Komentari (Comments) i 4) Promene (Changes) (slika br. 231).

Slika 231. Kartica Review

7) Kartica View ima 5 grupa alata: 1) Pregled radnih sveski (Workbooks Views), 2) Prikaţi (Show), 3) Zum (Zoom), 4) Prozor (Window) i 5) Makroi (Macros) (slika br. 232).

Slika 232. Kartica View

Dodatne kartice: 1) Kartica Picture Tools – Format (imaju ga svi obraĊeni programi Office-a)

Slika 233. Picture Tools - Format

2) Kartica Drawing Tools – Format (imaju ga svi obraĊeni programi Office-a)

Slika 234. Drawing Tools - Format



3) SmartArt Tools a) Kartica Design ima 4 grupe alata: 1) Kreiranje grafike (Create Graphic),

2) Rasporedi (Layouts), 3) Stilovi SmartArt-a (SmartArt Styles) i 4) Resetovanje (Reset).

b) Kartica Format ima 5 grupa alata: 1) Oblici (Shapes), 2) Stilovi oblika (Shape Styles), 3) Stilovi WordArt-a (WordArt Styles), 4) Urediti (Arrange) i 5) Veliĉina (Size) (slika br. 235).

Slikе 235. SmartArt Tools – kartice Design i Format

4) Chart Tools a) Kartica Design ima 5 grupa alata: 1) Tip (Type), 2) Podaci (Data),

3) Rasporedi grafikona (Chart Layouts), 4) Stilovi grafikona (Chart Styles) i 5) Lokacija (Location).

b) Kartica Layout ima 7 grupa alata: 1) Trenutni izbor (Current Selection), 2) Unesi (Insert), 3) Oznake (Labels), 4) Ose (Axes), 5) Pozadina (Background), 6) Analiza (Analysis) i 7) Nekretnine (Properties).

c) Kartica Format (ranije obraĊena) (slika 236).

Slikе 236. Chart Tools – kartice Design, Layout i Format



5) Equation Tools a) Kartica Design ima 3 grupe alata: 1) Alati (Tools), 2) Simboli (Symbols),

3) Strukture (Structures) (slika br. 237).

Slika 237. Chart Tools – kartice Design, Layout i Format

Program za unos podataka Pokrenuti program Microsoft Excel iz programskoga paketa Microsoft Office sa spiska programa (All Programs), ili strelicom obeleţiti ikonu Microsoft Excel na Startmeniju (sa spiska Recent, ranije kreiranih dokumenata) ili sa Desktop-a i pritisnuti Enter. Nakon pokretanja programa javlja se uobiĉajen izgled ekrana kao na slici br. 238. Ekran moţe izgledati i drugaĉije jer se pojedini njegovi elementi mogu menjati, odnosno, dodavati ili uklanjati. Na kartici File odabrati opciju Save, a po otvaranju dijaloškog okvira, upisati naziv kataloga, npr. Veţba. Na taj naĉin se novi dokumen automatski smešta u katalog C:\My Documents\Veţba.

Slika 238. Izgled EXCEL-ovog ekrana radnog okruţenja sa osnovnovnim oznakama

Aktivna ćelija Pre upisa podataka u ćeliju, korisnik je mora uĉiniti aktivnom (strelica se dovodi u ćeliju u koju se ţeli nešto upisati). U krajnjem levom uglu linije za formule nalazi se



indikator adrese - Name Box. Pokazivaĉ ćelije moţe se pomerati mišem ili tastaturom. Pomeranje pokazivaĉa ćelije mišem Za aktiviranje nove ćelije pokazivaĉ miša (beli krstić) treba postaviti bilo gde na ćeliju i kliknuti. Tada će se pokazivaĉ ćelije premestiti u ćeliju, a u indikatoru adrese pojavljuje se nova adresa aktivne ćelije.

Pomeranje pokazivaĉa ćelije tastaturom

tipka: pokazivaĉ ćelije pomera se:

ili Tab na ćeliju s desne strane

ili Shift + Tab na ćeliju s leve strane

na ćeliju jedan red iznad

na ćeliju jedan red ispod

Ctrl + Home na prvu ćeliju (A1)

Pravila za unos podataka Pri upisivanju teksta i brojeve na kraju reda treba pritisnuti tipku Enter, ili strelice

za navigaciju. Ako se unosi tekst koji je širi od ćelije on će biti vidljiv u celosti samo ako je

susedna ćelija prazna. Ako je nešto upisano u susednu ćeliju, videće se samo deo teksta do širine ćelije Vrste podataka koje moţete uneti u ćelije radnog lista su: tekst, brojevi, datumi, vreme, formule i funkcije. Kao tekst moţe se uneti bilo koja kombinacija slova i znakova. Tekst se u ćeliji automatski poravnava ulevo. Broj se u ćeliji automatski poravnava udesno. Da bi se u ćeliju upisao podatak, treba:

1. izabrati ćeliju u koju se ţeli nešto upisati; 2. upisati tekst ili broj. Podatak koji se upisuje prikazaće se i u ćeliji i u liniji

formule (Formula Bar); 3. u liniji formule kliknuti na ikonu Enter (), ili pritisnuti tipku Enter.

Ako se upisuju brojevi kao tekst (na primer poštanski broj), pre prvog unesenog znaka treba upisati jednostruki navodni znak (’) = (’10000). Jednostruki navodni znak ’’prefiks’’ je poravnanje koji Excelu kazuje da znakove koji slede tretira kao tekst i da ih u ćeliji poravnava ulevo. Ako korisnik upisuje negativan broj, ispred njega treba upisati minus ili ga zaokruţiti zagradama. Pri upisu brojeva moguće je uneti brojeve od 0 do 9. U vrednosti koje se unose mogu se ukljuĉiti zarezi, decimalne taĉke, znak dolara $, znak % i zagrade (). Ako se korisnik predomisli i ne ţeli uneti upisani tekst ili broj u ćeliju, treba kliknuti na ikonu Cancel u liniji formule ili pritisnuti tipku Esc. Osnovna namena Excela su tabelarna izraĉunavanja, a da bi se nešto moglo raĉunati, treba zadati formule. Formule mogu sadrţavati operatore, reference ćelija i konstante. Formule se upisuju u polja radi izraĉunavanja podataka koji se nalaze u drugim poljima. Operatori koji se koriste u formulama sliĉni su uobiĉajenim matematiĉkim operacijama (+, –, * mnoţenje, / deljenje, ^ stepen).



Formula se unosi upisivanjem ili oznaĉavanjem adresa ćelija. Prvo oznaĉite ćeliju, zatim upišite znak jednakosti (=) koji Excelu kazuje da ćete uneti formulu i, na kraju, pritisnite Enter, nakon ĉega se pojavljuje rezultat. Selektovanje na radnom listu Selektovanje je sliĉno kao u ostalim programima Office paketa. Tako se selektovanja u radnom listu odnose na:

ćelija (klikom belim krstićem, kursorskim strelicama). U selektovanu ćeliju se moţe 1) uneti tekst, broj, formula, 2) formatirati, 3) obrisati sadrţina i 4) uneti nova sadrţina preko stare.

kolone (klikom na ime kolone: A, B, C...)

redovi (klikom na ime reda: 1, 2, 3...)

celog lista (klikom na polje izmeĊu 1 i A)

više susednih ćelija ili kolona (kliknuti na prvu ćeliju ili kolonu, stisnuti levi taster miša do poslednje)

više nesusednih ćelija ili kolona (kliknuti na prvu ćeliju ili kolonu, stisnuti <CTRL>, a zatim levim tasterom miša kliktati na ćelije ili kolone koje ţelimo da selektujemo)

Kopiranje i premeštanje sadrţine ćelije na sve ĉetiri strane

1. Selektujemo ćeliju ili opseg koji ţelimo da kopiramo 2. Postavimo kursor miša na kvadratić u donjem desnom uglu selektovane

ćelije 3. Pritisnemo i drţimo levi taster miša, povlaĉimo na bilo koju stranu gde

ţelimo da kopiramo 4. Otpuštamo taster miša.

Automatsko popunjavanje nizova 1. Selektujemo ćeliju u kojoj je broj 2. Postavimo kursor miša na kvadratić u donjem desnom uglu selektovane ćelije 3. Pritisnemo i drţimo levi taster miša i taster CRTL, povlaĉimo na bilo koju

stranu 4. Puštamo taster miša i dobijamo niz brojeva u kome je svaki element za 1 veći

od prethodnog.



Formatiranje ćelija Desnim klikom miša na ćeliju otvara se objektni meni iz koga birajući naredbu Format Cells... moţemo dodatno formatirati ćelije. Dijaloški okvir ima ukupno 6 kartica, Tako kartica Alignment formatira ćelije po: horizontalnom poravnanju, vertikalnom poravnanju, rotira tekst, prelama tekst i spaja ćelije (slika br. 239).

Slika 239. Dijaloški okvir Format Cells

Rad sa kolonama i redovima Program Excel poĉetno postavlja širinu kolona tablice na 8 znakova, što vrlo lako moţete promeniti:

pomaknuti pokazivaĉ na ţeljeno polje,

odabrati karticu Home > Format > objektni meni > naredba Column Width... i upisati ţeljenu širinu kolone (slika).



Promena širine kolone:

Postavimo kursor miša na granicu izmeĊu dve kolone, pritisnemo i drţimo levi taster miša, moţemo da širimo ili skupljamo kolonu.

Dupli klik mišem na isto mesto obezbeĊuje automatsku širinu kolone.

Isti ovaj postupak se odnosi i na redove. Umetanje novih kolona ili redova:

Desnim klikom miša na ime kolone (reda), iz objektnog menija biramo naredbu Insert – ubacuje novu kolonu levo, a novi red iznad od selektovane kolone ili reda.

Brisanje ili skrivanje kolone ili reda

Desnim klikom miša na ime kolone (reda), iz objektnog menija biramo naredbu Delete ili Hide – briše ili sakriva oznaĉenu kolonu ili red.

Brisanje delova tablice dosta je riziĉna operacija jer je moguće da korisnik sluĉajno izbriše pogrešan deo. Na sreću, u Excelu (u Quick Access Toolbar-u opcijom Undo korisnik moţe vratiti izbrisani deo tablice. Opcija Undo moţe se upotrebiti više puta uzastopno.

UreĊivanje tablica pomoću tipki na tastaturi U sledećoj tablici prikazan je popis tipki koje se mogu upotrebljavati pri ureĊivanju (edit).

tipke delovanje

pomiĉe pokazivaĉ ćelije ulevo

pomiĉe pokazivaĉ ćelije udesno

Backspace pomiĉe pokazivaĉ ulevo i briše jedan znak

Ins ulazak u opciju Insert ili Overwrite

Del briše znak na mestu pokazivaĉa

Tab pomiĉe pokazivaĉ za pet znakova udesno

isto delovanje kao Tab

isto delovanje kao Shift Tab

Shift -Tab pomiĉe pokazivaĉ za pet znakova ulevo

Home pomiĉe pokazivaĉ na prvi znak podatka

End pomiĉe pokazivaĉ iza poslednjeg znaka podatka

Enter upisuje u polje podatak sa ulazne linije

Esc poništava izmene na ulaznoj liniji i vraća originalne podatke



Kopiranje podataka Brojevi, zaglavlja, datumi... se jednostavno kopiraju. Postavite strelicu na polje

(obeleţite polazno polje ili polja) koje ţelite kopirati. Odaberite opciju Copy sa kartice Home. Oznaĉite odredišno polje na koje se kopira i pritisnite Enter.

Formule se kopiraju na isti naĉin kao i podaci, samo što Excel ne kopira originalne formule. Umesto toga Excel osigurava da kopirane formule zadrţe poĉetno znaĉenje.

Pomicanje podataka u tablici sliĉno je kopiranju, samo što korisnik treba koristiti miša kojim zahvati okvir ćelije i prevlaĉi je na odredišno polje.

Pomeranje il kopiranje radnih listova U ovom postupku desnim tasterom miša kliknućeno na oznake radnih sveski koje ţelimo da kopiramo ili premestimo. Otvoriće se objektni meni iz kojeg biramo naredbu Move or Copy.

Slika 240. Kopiranje i premeštanje radnog lista

Formule i Funkcije U ćelije na radnom listu moţemo uneti:

Konstantu (slova ili brojeve) ili

Formulu Da bi Exel uneto interpretirao kao formulu kao prvi simbol moramo uneti znak jednakosti (=). U Excelu postoji 2 vrste matematiĉkih izraza:

Formule: = A1+A2+A3 = B2*B3 = A1*5 = 4+6

Funkcije: = SUM (A1:A5) = AVERAGE (B4:C10)

Primer unosa funkcije:

Selektujemo ćeliju u kojoj ţelimo rezultat (npr. zadatak 20+30+50=) 1. Naĉin: klikom miša na ƒx na formula baru (slika br. 241). 2. Naĉin: Sa kartice Formulas > Insert Funcion > u prozoru dijaloškog okvira

najpre biramo kategoriju npr. Najĉešće korišćene funkcije (Most Recently Used) i selektujemo funkciju SUM > OK (slika br. 237). Potom se otvara novi dijaloški okvir u kome biramo opseg > OK (slika br. 238).

= A1+A2 sabiranje

= A1-A2 oduzimanje

= A1*A2 mnoţenje

= A1/A2 deljenje

= A1^A2 stepenovanje

= A1*50% 50 % od vrednosti A1



Slika 241. Postupak operacije sabiranja

Slika 242. Dijaloški okvir za biranje opsega sa vidljivim rezultatom sabiranja (100)



OBJAŠNJENJE FUNKCIJA

SUM – sabiranje

= SUM (D2:D5) sumiranje brojeva iz datog opsega

= SUM (D2,D5,D7) sumiranje brojeva iz datih ćelija

AVERAGE – prosek (aritmetiĉka sredina)

= AVERAGE (D2:D5) prosek brojeva iz datog opsega

= AVERAGE (D2,D5,D7) prosek brojeva iz datih ćelija

MAX – najveći broj

= MAX (D2:D5) traţi najveći broj iz datog opsega

= MAX (D2,D5,D7) traţi najveći broj iz datih ćelija

MIN – najmanji broj

= MIN (D2:D5) traţi najmanji broj iz datog opsega

= MIN (D2,D5,D7) traţi najmanji broj iz datih ćelija

COUNT – prebroj

= COUNT(D2:D5) prebrojavanje brojeva u datom opsegu

= COUNT (D2,D5,D7) prebrojavanje brojeva u datim ćelijama

ROUND – zaokruţi broj

= ROUND (D2, 3) zaokruţi vrednost date ćelije na 3 decimale

LEFT – prikazivanje prvih n karaktera s leve strane

= LEFT (D2,3) Izdvaja prva 3 slova iz ćelije D2

RIGHT – prikazivanje prvih n karaktera s desne strane

= RIGHT (D2, 3) Izdvaja poslednja 3 slova iz ćelije D2

IF – funkcija Ako – onda

= IF(A4<6;"manje";"vece") Ukoliko je broj u ćeliji A4 manji od 6 u ćeliju u koju upisujemo formulu će upisati tekst “manje”, a ako je veći od 5 upisuje tekst “vece”

Sintaksa:

= IF (uslov; zadovoljava; ne zadovoljava)

Osnovna razlika izmeĊu formula i funkcija ogleda se u tome što funkcija na saţet naĉin predstavlja formulu.

U našem primeru funkcija SUM zamenjuje ispis vrlo dugaĉke formule, katkada i nekoliko desetina adresa polja (C1+C2+C3+C4+C5...Cn) u jednostavan zapis SUM(C1:Cn).

Excel nudi daleko više funkcija nego što će ih proseĉan korisnik u svom radu koristiti (slika). Te se funkcije razvrstavaju u sedam grupa:

raĉunske i skupne funkcije;

funkcije za finansijske izraĉune;

matematiĉke funkcije;

funkcije za izraĉunavanje datuma i vremena;

logiĉke funkcije;



funkcije za rad sa nizovima;

ostale funkcije. U dosadašnjim primerima pokazali smo princip upotrebe osnovnih aritmetiĉkih

operatora. Excel nudi velik broj razliĉitih operatora. Operatori uveliko utiĉu na rezultate izraĉunavanja u formuli (= komentar formule).

Upotreba alata AutoSum Alatka AutoSum je najfrekventnija alatka i u svom padajućem meniju objedinjije sledeće funkcije: Sabiranje (Sum), Proseĉnu vredost (Average), Brojanje brojeva (Count Numbers), Maksimalnu vrednost (Max), Minimalnu vrednost (Min) i Više funkcija... (More Funcions...). Sabiranje > alatka AutoSum > na paleti alatki Home > aktivirati polje u kome ţelimo zbir > alatka: AutoSum > Sum > Enter (u liniji za formule se automatski upisuje matematiĉki izraz za zbir, a u polju će biti rezultat). Sabiranje polja

Aktiviranje npr. polja (C8) u kome treba da se vidi rezultat sabiranja kao zbir izabranih polja (C6 = 10, C7 = 20) > u liniji alata, kartice Formulas sa formulama izaberite alatku Insert Funcion, ili (ƒx na formula baru), ili u polju sa formulama upišite znak jednakostu (=) > aktivirate opciju za rad sa formulama. U aktivnom polju se pojavljuje znak (=), kao i u liniji sa formulama. Pojaviće se dijaloški okvir Insert Funcion > Sum > OK > Funcion Arguments > OK vidite rezultat > (u liniji sa formulama piše matematiĉki izraz za zbir polja) ili

Umesto polja sa oznakom poloţaja polja pojaviće se lista sa najĉešće korišćenim formulama > SUM. U liniji sa formulama se pojavljuje znak SUM i polja sa brojevima koja treba sabrati > dijaloški okvir Funcion Arguments > vidite rezultat > OK (u liniji sa formulama piše matematiĉki izraz za zbir polja).

operator opis

^ stepen

–, + negativan, pozitivan

*, / mnoţenje, deljenje

–, + oduzimanje, sabiranje

>, = veće od ili jednako

<, = manje od ili jednako

<, > manje od ili veće od

# NOT # logiĉko NE

AND, OR logiĉko I, ILI

& povezuje dva zaglavlja



Mnoţenje zbira polja Aktivirati polje (B8) u kome ţelite da bude matematiĉki izraz (formula) za

proizvod dva zbira ( polja B6, B7) (zadatak npr. (55) * 10 = 100)

aktivirati liniju za formule > dijaloški okvir Insert Funcion > SUM > dijaloški okvir Funcion Arguments > vidite rezultat > OK > selektujte polje prvog sabirka, a

u liniju sa formulama, posle izraza = SUM(B6:B7) upišite * 10,

aktivirajte alatku na alatnoj traci Home > SUM > SUM ili na formula baru na > (Enter) vidite rezultat = 100.

u liniji liniju za formule se vidi cela formula, a u izabranom polju rezultat formule.

Kombinacija sabiranja, mnoţenja i oduzimanja Aktivirati polje (F3) u kome treba da se pojavi rezultat matematiĉke formule

(55)*5-5= 45

u poljima B3, C3, D3 i E3 upišite broj 5,

aktivirajte liniju sa formulama, pritiskom na dugme - ƒx ili ukucati znak ''='',

u dijaloškom okviru Insert Funcition > selektujete funkciju SUM > OK.

u dijaloškom okviru Funcion Arguments > upišite oznake polja koje sabirate

(B3, C3) OK,

u liniji formula upišite znak * > oznaĉite polje D3 (broj kojim mnoţimo),

u liniji formula upišite znak - > oznaĉite polje E3 (broj kojim oduzimamo),

pritisnite Enter na liniji formula, a u liniji formule će biti napisan izraz > =SUM(B3:C3)*D3-E3

u polju F3 > rezultat = 45. Operacija sa stepenovanjem

Aktivirati polje (E5) u kome treba da se pojavi rezultat matematiĉke formule (55)2-5=95 (Rešenje zadatka: (55)2-5 = 102-5 = 100-5= 95)

u poljima A5, B5 i D5 upišite broj 5, a u polje C5 upišite broj 2,

aktivirajte liniju sa formulama, pritiskom na dugme - ƒx ili ukucati znak ''='',

u dijaloškom okviru Insert Funcition > selektujete funkciju SUM > OK.

u dijaloškom okviru Funcion Arguments > upišite oznake polja koje sabirate (B3, C3) > OK,

u liniji formula upišite znak > oznacite polje C5 (broj kojim stepenujemo),

u liniji formula upišite znak - > oznaĉite polje D5 (broj kojim oduzimamo),

pritisnite Enter u liniji formula, a u liniji formule će biti napisan izraz =

SUM(A5:B5)C5-D5 > u polju E5 > rezultat = 95. Adresiranje ćelija U Excelu postoji dve vrste adresiranja ćelija:

relativno i

apsolutno

Relativno adresiranje se svodi na adresiranje ćelije u odnosu na aktivnu ćeliju i kada kopiramo ćeliju menjaju se adrese ćelija iz kojih uzimamo podatke.

Apsolutno adresirane ćelije pri kopiranju ne menjaju adrese ćelije iz kojih uzimamo podatke.



Primeri apolutnog adresiranja ćelije Kada u formuli ili funkciji neku ćeliju ţelimo da apsolutno adresiramo ispred

oznake reda ili kolone stavljamo simbol: $ = A1 * $A10 - apsolutno adresirana kolona A = A1 * A$10 - apsolutno adresiran red 10 = A1 * $A$10 - apsolutno adresirana kolona A i red 10

Kreiranje grafikona i štampanje Grafikoni prvenstveno omogućuju vizuelno predstavljanje podataka iz tablice. Excel nudi velik broj razliĉitih vrsta grafikona i njihovih kombinacija, a birate ih zavisno od vrste podataka i naĉina na koji ih ţelite predstaviti (slika br. 239). Za grafikone moţemo da biramo gotove šablone sa kartice File > New > iz dijaloškog okvira npr. sa spiska Office.com Templates > Budgetes > katalog Business budgete > Event budget > dvoklikom ga importovati u Exel. Uvezeni grafikon moţete prilagoditi Vašim potrebama (slika br. 243).

Slika 243. Grafikoni

Ukoliko kreirate vlastiti grafikon, neophodno je da najpre napravite jedan tabelarni proraĉun kao na slici br. 244. Nakon dobijenog proraĉuna sa alatine trake kartice Insert > Charts > biramo neki od ponuĊenih podgrupa grafikona i kliknemo na njega. npr. Column. Klikom na postavljeni grafikon na radnom listu u osnovnom meniju otvara se grupa dodatnih kartica Chart Tools (3 kartice: Design, Layaut i Format) za dodatno oblikovanje Vašeg grafikona (slika br. 245, 246).



Slika 244. Grafikon uraĊen prema unapred pripremljenom tabelarnom proraĉunu

Slika 245. Izbor podgrupe grafikona

Slika 246. Detaljno oblikovanje grafikona



Posebno lepo izgledaju trodimenzionalni grafikoni. Da bi istakao pojedine detalje, korisnik moţe pomerati i okretati ceo grafikon. To se ĉini preko objektnog menija desnim klikom miša na grafikon (opcije 3D Format, 3D Rotation).

Dodatne izmene i fino oblikovanje Izgled pojedinih objekata na grafikonu, kao što su naslovi, okviri, boje, legenda itd., moţe se menjati tako što se klikne na njih, a što otvara objektni meni sa niz razliĉitih naredbi.

Podešavanje veliĉine papira... Podešavanje margina, orijentacije i veliĉine papira, vršimo izborom odgovarajuće stavke na kartici Page Layout trake sa alatima. Npr. štampanje nije moguće bez opcije Podruĉje štampanja (Print Area). Korisnik bira aktuelni raspon polja (ćelija) za štampanje. Pre svakog štampanja dokumenta nuţno je obeleţiti raspon štampanja. Time se ujedno ponovno namešta raspon odreĊen na prethodnom štampanju. Za detaljnija podešavanja moţemo otvoriti dijaloški okvir Page Setup (postava stranice, slika br. 247 koji korisniku omogućava detaljniji podešavanje štampanja, margina, header-a & footer-a, radnog lista.

Slika 247. Page Setyp



Štampanje Excel na kartici File u okviru naredbi štampanja poseduje 3 grupe opcija (Print,

Printer, Settings) kao i veliki prozor Print Preview (provera izgleda štampanja) koje se koriste pre štampanja.

U velikom prozoru za pregled dokumenta pre štampanja sa desne strane postoje klizaĉi kojima moţemo ruĉno da menjamo margine i da npr. odredimo koji deo aktuelnog dokumenta ţelimo samo da štampamo.

U opciji Print korisnik odreĊuje stranice koje ţeli štampati, a u opciji Printer vrši izbor raspoloţivog štampaĉa (slika br. 248).

Slika 248. Postavka stranice za štampanje

PITANJA

144. Excel, namena 145. Kreiranje grafikona i štampanje



12. INTERNET

Internet je veza više individualnih raĉunara primenom protokola TCP/IP, a isto tako i povezivanje više pojedinaĉnih (lokalnih) mreţa (na primer EARN, NFSnet, NearNet, PrepNet, SuraNet itd) u jednu jedinstvenu mreţu u kojoj svi prikljuĉeni korisnici, bilo da su to personalni raĉunari ili mreţe, dele istu šemu adresiranja.

Internet se ĉesto poistovećuje sa internet servisom (Web, News, e-mail...) što nije isto. Internet servisi su ogromna bazu podataka koja se stalno dopunjava novim informacijama dok je internet hardverska mreţa koja omogućava pristup tim podacima.

Internet se definiše kao mreţa svih mreţa, što znaĉi da je ona kao najveća mreţa na svetu povezuje milione personalnih raĉunara, lokalne (LAN) i globalne (WAN) mreţe u zajedniĉku mreţu. Raĉunari i pojedine mreţe su pri tom povezani na razliĉite naĉine. Proseĉan korisnik se na internet povezuje putem modema, a druge veze se ostvaruju serverima, hostovima ili ĉvorovima (snaţni raĉunari koji obraĊuju ogromne koliĉine podataka. Zapravo se svi mi preko njih našim modemima spajamo na internet).

Serveri se najĉešće umreţavaju satelitskim, radio vezama, optiĉkim i telefonskim kablovima. Ti su raĉunari povezani specijalizovanim raĉunarima koje nazivamo ruterima (routeri).

Ruteri proveravaju kuda idu podaci koji se kreću preko interneta i pri tom odluĉuju kojim će ih putem dalje usmeravati.

Podaci internetom putuju u ‟‟paketima‟‟ tj. internet je paketski usmerena mreţa (packet oriented network) kojom svi podaci putuju izdeljeni u pakete.



Svaki ‟‟paket‟‟ sadrţi podatke o polazištu i odredištu. Zato i nije vaţan smer putovanja paketa. Poruke stiţu na svoja odredišta samo ako su pravilno sastavljene. O tome brine TCP/IP protokol.

TCP/IP protokol omogućava poruci da na odredište stigne u izvornom obliku u kojem je odaslana. Internet nije „‟nesagledivo čvorište‟‟ na koje se prikljuĉuju svi raĉunari već se jedna mreţa raĉunara prikljuĉuje na drugu u kojoj TCP/IP protokol omogućava da ta prikljuĉena mreţa raĉunara dalje komunicira sa svim raĉunarima prikljuĉenim na Internet. Dakle, da internet mreţa ne bi liĉila na ‟‟vavilonsku kulu‟‟, TCP/IP protikol omogućava proces “sporazumevanja” svih razliĉitih operativnih sistema na internetu.

Internet je decentralizovana mreţa (nema centralnog mesta upravljana), pa je nemoguće “neprimerene” servere iskljuĉe iz mreţe. To znaĉi da svaka poruka poslata sa bilo koje taĉke u svetu uvek stiţe na svoje odredište (npr. Iz Srbija > u Australiju, poruka uvek stiţe na odredište, ako ne najkraćim putem, onda preke neke sekundarne mreţe satelita, podmorskim kablom…) Prva umreţavanja raĉunara na globalnom nivou datiraju još poĉetkom 70-ih godina 20. veka, kada se uvidelo da skupi raĉunari većinu svog vremena provode ‟‟neiskorišćeni‟‟. MeĊutim, postoji još jedna teorija nastanka globalnog umreţavanja. Prema toj teoriji, ameriĉka vojska, razmatrajući mogućnost stradanja vitalnih komunikacionih postrojenja u eventualnom atomskom ratu, odluĉila je stvoriti mreţu koja bi, zahvaljujući dobro razvijenim protokolima, mogla funkcionisati bez obzira na oštećenja nekih svojih delova. Tek se 1974. godine neke organizacije ukljuĉuju u trend komercijalnog umreţavanja (na primer Dow Jones News), a na ameriĉkim univerzitetima poĉetke umreţavanja obeleţava entuzijazam programera i skromna novĉana podrška. Tako su se već postojeći kanali i programi koristili za razmenu elektronske pošte, da bi se kasnije pojavili konferencijski sistemi zasnovani na programima koji su stavljeni u javno vlasništvo. Sami koreni interneta potiĉu iz 60-ih godina 20. veka, kada su u Americi poĉela istraţivanja na umreţavanju raĉunara preko telefonskih linija. Tako je nastala mreţa na osnovu prvih istraţivanja pod nazivom ARPA-Net (Advanced Research Projects Agency Net), koja je s vremenom rasla i prvobitno se koristila za razmenu elektronske pošte (e-mail). U 80-im godinama prošloga veka, ta je mreţa dobila i simboliĉan naziv internet, dok 90-ih godina internet ostvaruje meseĉni rast razmenjenih poruka za oko 20%. Poĉetni kapacitet mreţe od 56000 bita u sekundi nije uspeo zadovoljiti takav rast mreţe, pa je taj kapacitet proširen i stalno raste, a danas je veći od 2 milijarde bita u sekundi. Brzina prenosa, na primer, izgledala bi ovako: prenos cele enciklopedije Britanika trajao bi oko 2 sekunde. Osim promene i stalnog rasta brzine prenosa, ovo desetleće za internet donosi i razvoj velikog broja komercijalnih servisa s razliĉitim namenama. I dok 1992. godine internet raste 20% na mesec, od 1988. godine broj host mašina sa direktnom vezom na TCP/IP udvostruĉuje se svake godine. Internet kao ''otvoreni sistem'' prevazilazi granice jedne zemlje, vlade ili organizacije, kojim niko ne upravlja. Internet je institucija koja odoleva institucionalizaciji, on ''pripada svakome i nikome''. Decentralizacija upravljanja omogućava da se internet širi i razvija sadašnjom brzinom. Pojavom PC-ja, internet se širi geometrijskom progresijom jer se svake godine udvostruĉuje broj umreţenih raĉunara. Danas (2011 god.) je veoma teško proceniti



broj korisnika interneta zbog njegove izuzetne dinamike. Procena je da internet ima preko 60 milijardi stranica (“sajtova”). “Davne” 1994. godine samo tri miliona ljudi je koristilo Internet, (SAD), sredinom 2001. godine blizu 400 miliona, a 2011 preko 2,08 milijarde.

Sl. 249. Komplet enciklopedije Britanika

Da bi se ostvarila veza i ukljuĉenje u mreţu, treba imati odgovarajući hardver i softver. Internet odlikuje veliki broj mogućnost i usluga. Sve vrste usluga u mreţi zovu se servisi. Servisi na internetu rade na principu klijent – server arhitekture. Prema tom modelu aplikacija je saĉinjena iz dva dela: u prvom planu prema korisniku je klijent koji mu prezentuje informacije, a u drugom planu je server koji obraĊuje zahteve klijenta. Većina korisnika internet resursa su klijenti (privatna lica), ali nije iskljuĉeno da se i oni mogu pojaviti kao serveri. Nabrojaćemo neke od servisa i nazive aplikativnih programa koji ih pokreću:

E-mail - elektronska pošta (polazni servis na internetu);

FTP - File Transfer Protocol, pristup bibliotekama datoteka (elektronske knjige, slike, zvuĉni zapisi...); moguć je i prenos spomenutih datoteka;

Finger - servis koji daje osnovne informacije menadţerima;

TELNET - servis koji omogućava pristup drugim raĉunarima, bazama podataka, informacionim servisima;

Gopher - servis koji omogućava jednostavno kopiranje tekstualnih datoteka i programa;

WWW - World Wide Web, pristup multimedijalnim dokumentima interneta korišćenjem koncepta hiperteksta;

IRC - Internet Relay Chat, servis koji omogućava razgovor dva korisnika mreţe u isto vreme (u realnom vremenu);

WAIS - Wide-area Information Server, servis (program) koji omogućava pretragu više baza podataka odjednom;

NEWS - servis koji pruţa osnovne informacije iz sveta i mnogi drugi servisi (novosti).

Elektronska pošta (e-mail) je osnovni servis na internetu. Zbog smanjenog utroška vremena, znatno unapreĊuje poslovno komuniciranje. Iako se pojavila mnogo pre World Wide Web-a, e–mail i danas predstavlja najpopularniji servis. Elektronska pošta omogućava slanje-prijem tekstualnih datoteka, slika raznih formata, zvuĉnih i video datoteka, zaštićenih poruka i izvršnih datoteka (exe. fajlova). Korisnik izborom Internet Service Provider-a, potpisuje



ugovor o korišćenju interneta, definiše se internet adresa ili elektronska adresa korisnika. Internet adresa se sastoji iz dva dela:

• adrese korisnika i • adrese Internet Service Providera.

Internet adresa. Prvi deo adrese kreira korisnik. Uobiĉajeno je sastavljena od prvog slova imena i celog prezimena (bez razmaka) i sl. Drugi deo internet adrese korisnika odreĊen je elektronskim imenom Service Provider-a. Tako, na primer s.hilcenko predstavlja prvi deo adrese, a gmail.com drugi deo adrese, dok se znak @ (et, monkey) koristi za razdvajanje ta dva pojma. Kompletna internet adresa glasila bi [email protected]. Na svetu ne postoje dve iste elektronske adrese. Elektronska pošta je internet servis koja se koristi pomoću grafiĉkih brovsera - ĉitaĉa Web prezentacija, direktno sa samih Web prezentacija ili pomoću specijalizovanih aplikacija za ovu namenu (Outlook Express program Windows-a). Korisnik pre korišćenja e-mail-a mora prvo podesiti sopstveni ĉitaĉ za prijem-slanje poruka. (podešavanje: Internet Explorera iz menija Go/Mail, a Outlook Express iz menija Tools/Accounts). World Wide Web (www) - popularno www ili Web je jedan od najmlaĊih i najpopularnijih servisa na internetu. Danas se WWW sve više koristi u komercijalne svrhe za predstavljanje firmi, njihovih proizvoda i za kupovinu. Prema procenama eksperata iz ove oblasti u skorijoj budućnosti WWW kao najkompletniji servis potpuno će istisnuti FTP, Telenet, Gorper i druge servise koji su limitirani u svom domenu usluga. Danas je WWW “mreţa ljudskog znanja” koja omogućava svakom korisniku interneta da pristupi bilo kojem podatku pohranjenom na mreţi bez potrebe poznavanja naĉina na koji se ti podaci prenose i skladište. Ovaj servis je nastao u martu 1989. u CERN-u (Conseil European Pour la Recherche Nucleaire, Švajcarska) u centru za visokoenergetsku fiziku. Tvorac globalne mreţe je Tim Beerners-Lee, a sistem je osmislio s ciljem da fiziĉarima na lak naĉin predstavi informacije dostupne preko interneta. Kao polaznu osnovu pri kreiranju tog servisa uzeo je hipertekst. Prve www verzije napravljene su 1990. na NeXT raĉunarima. Tek je razvoj programa za pristup ovom servisu (posle nazvan www browser), programu Mosaic (u verzijama za X i MS Windows) koji je razvijen 1993. u NCSA institutu (National Centre for Supercomputing u Chicagu), pridoneo da on danas postane jedan od najpopularnijih i najkorišćenijih servisa na internetu. Danas su, meĊutim, razvijeni i bolji programi za pristup tom servisu, tako da je danas jedan od najboljih softvera za pristup NetScape koji je razvila kompanija CommerceNet. Servis www zasnovan je na sistemu hiperteksta. Hipertekst podrazimeva da se iz dokumenta mogu pozivati i drugi dokumenti. Ako se u tekstu izvornog dokumenta, primera radi, nalazi neka podcrtana (istaknuta) reĉ, to znaĉi da je ona spojena s nekim drugim dokumentom. Ako se klikne na nju, automatski se pristupa sadrţaju dokumenta koji je povezan s tom reĉju. Taj sistem omogućava da povezani dokumenti budu raspodeljeni na više raĉunara u mreţi, tako da se aktiviranjem povezane reĉi pristupa dokumentu koji je na nekom udaljenom raĉunaru: time se ujedno kreće kroz mreţu, a da toga nismo ni svesni. Na taj se naĉin pregledom jednog dokumenta putuje kroz mreţu. To kretanje po internetu sve je popularnije, a ţargonski se naziva surfovanje u mreţi (Net Surfing), ili krstarenje hipersvemirom (Cruising Hyperspace). Rekli smo da je WWW servis organizovan na naĉelu korisniĉko/serverskom (klijent/server) modelu jer omogućava kako uzimanje/davanje informacija u mreţu.

mailto:[email protected]



WWW klijent je program koji predstavlja korisniĉko okruţenje prema mreţi i koji prikazuje dokumente uzete sa WWW servera. Web klijenti ĉešće se nazivaju brovserima, ili pretraţivaĉkim programima. MeĊu najpoznatijim pretraţivaĉima su Lynh (tekstualni), Netscape Navigator (Communicator) i Microsoft Internet Explorer (grafički pretraživač). Od starijih se moţe spomenuti Mosaic. WWW pretraţivaĉ mora biti u stanju da prikaţe razliĉite tipove hipermedijalnih formata zapisa. Za datoteke sa grafiĉkim, zvuĉnim, video zapisima koje pretraţivaĉ ne moţe prikazati, pozivaju se pomoćni programi (helper application, ehternal viewer, plug-in).

Kako Web koristi standardizirani protokol (HTTP) za prenošenje informacija kroz internet i kako se svi klijentski i serverski softverski paketi pridrţavaju tog protokola, svaki pretraţivaĉki program će raditi sa svakim Web serverom. Na primer, neki administratori se mogu odluĉiti za upotrebu serverskog softvera kompanije Netscape, svejedno je koji će pretraţivaĉki program za World Wide Web korisnik upotrebiti za pristupanje izloţenim dokumentima. Isto tako, pretraţivaĉ Netscape Navigator moţe pristupiti hipermedijalnim dokumentima na bilo kojem Web serveru bilo gde u svetu. Osim pretraţivanja Weba, Netscape i MS Internet Explorer se mogu koristiti i za slanje i primanje e-maila; za ĉitanje i slanje poruka na news grupe; za pribavljanje datoteka dostupnih putem dr. usluga na internetu kao što su FTP, Gopher, Archie. Tri osnovna koncepta na kojima se zasniva WWW

1. HTTP (HyperText Transfer Protocol) WWW radi na raĉunarskim mreţama sa Internet protokolima (TPC/IP - Transmission Control Protocol/Internet Protocols) koristeći HTTP (Hypertext Transfer Protocol) kao skup pravila koje koriste Web klijenti i serveri za meĊusobnu komunikaciju. Pretraţivaĉi šalju mreţne poruke serverima zahtevajući odreĊene dokumente ili servise koje server podrţava. Nakon što se veza uspostavi, klijent šalje zahtev, a server mu šalje odgovor, pritom koristi http protokol. Neki stariji serveri ne poznaju HTTP nego koriste FTP, Gopher ili neki dr. protokol, pa tada i pretraţivaĉi koriste taj protokol ako su izgraĊeni tako da pored HTTP razume i ostale protokole.

Svaka interakcija kod HTTP protokola se sastoji od jednog ASCII zahteva nakon kojeg sledi jedan odgovor, tj. protokol se sastoji od skupa zahteva pretraţivaĉa prema serveru i od skupa odgovora u suprotnom smeru. Veza izmeĊu klijenta i servera uspostavlja se sledećim fazama:

uspostavljanje veze - klijent inicira vezu > server je potvrĊuje;

zahtev klijenta > serveru;

odgovor servera > klijentu = slanje traţenog dokumenta;

prekid veze = prekida je server. Tako se za svaki objekt na HTML stranici uspostavlja i oslobaĊa po jedna HTML veza. Daljim istraţivanjem u ovoj oblasti nastoje se razviti nove verzije HTTP protokola (HTTP Next Generation) koje bi mogle preneti sadrţinu cele stranice odjednom.

2. URL (Uniform Resource Locator) URL je standardna adresa koja se koristi za pronalaţenje stranice Web servera ili drugog ureĊaja na internetu i predstavlja opis lokacije odreĊenog resursa na Webu. URL je mreţno proširenje standardnog koncepta imena datoteke: potrebno naznaĉiti ime datoteke u direktorijumu, ali i na kojem se raĉunaru u mreţi nalaze ta



datoteka i direktorijum, i pomoću koje metode (protokola) se datoteka moţe dohvatiti. (protokol://ime.raĉunara/direktorijum/resurs) Tri su osnovna dela URL adrese:

Ime protokola zatim sledi dvotaĉka i dve kose crte,

ime internet raĉunara na kojem se nalazi traţeni servis (opciono sledi broj porta) zatim sledi jedna kosa crta,

resurs je obiĉan dokument ili datoteka na raĉunaru (ili neka druga vrsta resursa).

http://www.hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=33889

http:// = Protokol (servis interneta – Web-a)

www.hrcak.srce.hr / = Lokacija na internetu. Ovo je jedinstveno ime servera na internetu. U Web pretraţivaĉu, u polje Address ukucajte npr. http://www.milka.com i otvorićete naslovnu stranicu švajcarske firme Milka. Kad institucija ili korisnik ima ime svoje Web lokacije lako za pamćenje, kaţemo da ima svoj domen. Imati svoj domen znaĉi biti lakše pronaĊen na internetu. Kako dobiti svoju domen adresu? Najbolje je obratite se svome provajderu za dalja uputstva.

index.php?show=clanak&id = Put, to je katalog (direktorijum) u kojoj je smeštena stranica. Ako je stranica smeštena u koreni katalog (root folder) servera, tada URL neće sadrţavati put.

clanak_jezik=33889 = Naziv stranice (naziv datoteke). Ako URL ne sadrţi ovaj deo, dakle, naziv stranice, onda Web pretraţivaĉ traţi predzadnju (default) stranicu, a to je obiĉno stranica koju imenujemo sa index.htm.

URL adresa moţe biti apsolutan i relativan:

Apsolutni URL je puna adresa koja sadrţi sve, od oznake protokola (http://) do bookmark-a ako ga ima. Primer apsolutne URL je http://www.hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=33889

Relativan URL je adresa kojoj nedostaju pojedini delovi. To što nedostaje, Web pretraţivaĉ će saznati od same stranice na kojoj se takav hiperlink nalazi. Na primer, ako nedostaje protokol, Web pretraţivaĉ podrazumeva isti protokol kojeg ima i stranica na kojoj je ta URL napisana, ako nedostaje lokacija na internetu, Web pretraţivaĉ uzima lokaciju tekuće stranice.

FrontPage automatski generiše relativne URL kad korisnik kreira hiperlinkove izmeĊu stranica u korisniĉkom FrontPage Web-u. Ako korisnik premesti ili preimenuje stranicu, FrontPage automatski aţurira sve relativne URL u vašem FrontPage Web-u, koje vode ka toj stranici. To je ogromna ušteda vremena ali i mogućnost prenosivosti vašeg FrontPage Web-a, bez straha da ćete morati ruĉno korigovati hiperlinkove u njemu.

3. HTML (HyperText Markup Language) HTML (HyperText Markup Language) je standardni jezik nastao 1991. godine koji se koristi na WWW za kreiranje i prepoznavanje hipermedijalnih dokumenata prenosivih izmeĊu razliĉiti raĉunarski platformi. Podskup HTML-a je SGML (Standard Generalized Markup Language) jezik za formatiranje dokumenata koji se sastoji od skupa pravila za opisivanje strukture i upravljanje sadrţinama digitalnih dokumenata. SGML, pa i HTML orijentisani su na sadrţinu, a ne na izgled dokumenta na sistemu na kojem se kreira zbog toga što nisu poznate sposobnosti sistema na kojima će se





taj HTML dokument pregledati, kao što su na primer veliĉina i rezolucija ekrana, broj raspoloţivih boja, fontovi.

HTML dokumenti su obiĉne ASCII tekstualne datoteke sa oznakama za formatiranje delova dokumenta koje sadrţe informacije o izgledu i hiperlinkovima. Oznake definišu poĉetak i kraj naslova, odlomaka, listi, stilova teksta, hiperveza. Većina HTML elemenata oznaĉava se u dokumentu pomoću: poĉetne oznake koja daje ime i atribute elementa, sadrţaja elementa i na kraju završno oznakom. Poĉetna oznaka je izmeĊu znakova < i >, a završna izmeĊu znakova </ i >. Nije bitno da li se oznake pišu malim ili velikim slovima, isto je: <HTML> ili <html>. HTML dokumenti mogu se direktno kreirati sa obiĉnim editorima teksta (na primer Notepad za Windows platformu) ili koristeći specijalne editore ili HTML autorske alate. Neki od njih omogućavaju korišćenje programa za obradu teksta (Internet Assistant for WinWord), drugi dodaju odabrane HTML oznake u oznaĉeni tekst (WebEdit za Windows), neki su WYSIWYG te odmah prikazuju dodatne HTML elemente u dokumentu onako kako će izgledati u WWW pretraţivaĉu (Netscape Navigator Gold editor i MS Front Page).

HTML datoteke imaju nastavak .html ili .htm; kreiraju se i testiraju lokalno (off-line), a na www server, na primer na www.Eunet.yu korisnik ih postavlja tako da ih smesti u public_html direktorijum koji kreira na svome home direktorijumu. Korisnik svoj home page treba kreirati kao datoteku posebnog imena index.html koji se tada poziva kao npr. sledeći URL: http://www.EUnet.rs/~login_studentkinje/ Osnovne HTML oznake ili naredbe (tag) potrebne za kreiranje HTML dokumenata mogu se grupisati u nekoliko kategorija: strukturalne naredbe, naredbe za oblikovanje odlomaka, za oblikovanje znakova, za oznaĉavanje popisa, za kreiranje hiperveza, za ukljuĉivanje slika i drugih multimedijalnih zapisa, za kreiranje tabela, za kreiranje okvira (frames), za kreiranje obrazaca za unos podataka. Za kreiranje jednostavnijih aplikacija dovoljno je poznavati osnovnu sintaksu naredbi, dok se dodatne mogućnosti mogu realizovati korišćenjem opcija, koje su na raspolaganju za većinu naredbi. Programi za rad sa WWW – brovseri Jednostavnosti „‟surfovanju‟‟ po internetu zahvaljujemo grafiĉkim brovser-ima. Najkvalitetniji u ovom trenutku je proizvod za Windows platformu - Internet Explorer.

Web ĉitaĉi nam sluţe istovremeno za ĉitanje prezentacija smeštenih u raĉunaru korisnika (off line) i za ĉitanje prezentacija smeštenih u raĉunaru povezanim na mreţu (on line). Korišćenje Internet Explorera je jednostavno. Posle pokretanja brovser-a (Start > Programs > Internet Explorer ili 2x klik na ikonu na Desktop-u) dovoljno je da korisnik upiše internet adresu u odeljak pod nazivom Address i pritisne Enter. Tada poĉinje da se uĉitava tekst + slike… sa naslovne strane (Home Page) traţene WWW prezentacije. Dalje korišćenje podrazumeva aktiviranje postojećih linkova (jednostavnim klikom) u tekstu WWW prezentacije. Internet Explorer linkove prikazuje kao tekst (u vidu podvuĉenog fonta, pri ĉemu se podvuĉena crta razlikuje po boji od teksta) ili slike. Nisu sve slike koje korisnik vidi na Web stranici istovremeno i linkovi. Razlika će se uoĉiti jedino ako kursorom miša oznaĉimo odgovarajuću sliku. Ukoliko se kursor pretvori u malu ruku sa kaţiprstom, tada je reĉ o link-u. Pristupi u pretraţivanju WWW-a Kako korisnik Web-a i interneta pronalazi ţeljenu informaciju?

http://www.eunet.rs/~login_studentkinje/



Postoji nekoliko pristupa u rešavanju problem indeksiranja dostupnih informacija, poĉev od kreiranja jednostavnih podataka, do automatizovanih aplikacija koje same obilaze stranice na Web serverima i ubacuju ih u svoj indeks. Mogu se razlikovati dva naĉina pretraţivanja:

1. Korišćenje search engines - alata za pretraţivanje, tj. interaktivnih Web stranica u koje se upisuju kljuĉne reĉi po kojima se vrši pretraţivanje. Neke poznatije search engines su Lycos, Infoseek, WebCrawler, WWW Worm (slika br. 250).

Sl. 250. WebCrawler search engines

Najznaĉajniji opšti Web pretraţivaĉi: Mašine za pretraţivanje http://www.google.com http://www.fast.com http://www.hotbot.com Katalozi http://www.about.com http://dmoz.org http://www.northernlight.com Hibridi http://www.yahoo.com http://www.altavista.com http://www.lycos.co Nadpretraţivaĉi http://www.dogpile.com http://www.go2net.com http://www.ask.com

http://www.ask.com/



2. Pretraţivanje po direktorijumima ili katalozima kao što su W3 Catalog ili Yahoo gde se bira jedna od ponuĊenih kategorija kao što su umetnost, obrazovanje, raĉunari, politika, nauka, zabava i sl. U novije vreme kombinuju se oba navedena naĉina tako da se na stranicama alata za pretraţivanje nude i forme za unos upita po kojima se vrši pretraţivanje i popisi po kategorijama.

Sl. 251. http://www.fast.com; http; //www.northernlight.com; http://www.altavista.com; http; //www.dogpile.com

Pravila i mogućnosti kod postavljanja upita Kako pravilno napisati upis za nalaţenje traţene informacije? Svaki sistem za pretraţivanje Web-a s obzirom na stalni razvoj i usavršavanje ima svoja pravila. Stoga se korisnik mora upoznati sa pravilima i mogućnostima za postavljanje upita za pretragu koje pruţa konkretan sistem. Evo samo nekih od pravila i mogućnosti kod postavljanja upita:

Upotreba malih i velikih slova (primer: Jacob Nielsen, Internet).

Upotreba fraza – oznaĉavaju se znacima navoda (primer: “World Swimming Organization FINA”, “Animacion Training”).

Upotreba logiĉkih operatora – AND, OR, NOT (primer: School AND children, day OR night).

Kontrola kljuĉnih reĉi: + kljuĉna reĉ mora biti u dokumentu (primer: +Conferenc+Topic), – kljuĉna reĉ ne sme biti u dokumentu (primer: +abstact - word).

Upotreba delova reĉi, naglašava se upotrebom posebnog znaka * ili % (primer: clip*).

Kontrola udaljenosti kljuĉnih reĉi – NEAR: kljuĉna reĉ 1 NEAR kljuĉna reĉ 2 (primer: Interner NEAR home).

http://www.fast.com/



Internet Explorer je program za pretraţivanje interneta. Internet Explorer pokrećemo dvostrukim klikom na njegovu ikonu, ili klikom na ikonu tog programa koja se nalazi na Taskbar-u. Nakon otvaranja prozora programa za pretraţivanje interneta, pojavi se polazna stranica, npr. Google. U prozoru Internet Explorera nalaze se: naslovna traka s imenom programa Microsoft Internet Explorer i imenom trenutne web stranice, traka s ponudom, alatna traka, adresno polje s adresom stranice koju smo upravo posetili. Kliknemo na ţeljenu adresu u popisu nakon ĉega se uĉita izabrana web stranica. Lokacijama na mreţi moţemo pristupiti tako da kliknemo na meni > Favorites, a zatim na Chanels, Links ili Media, pomoću kojih moţemo pronaći veze za lokacije po odreĊenim kategorijama (zabava, sport, itd). Adrese mreţnih stranica koje ĉesto posećujemo moţemo spremiti u datoteku Favoriti. Kada se nalazimo na takvoj stranici, otvorimo meni Favoriti i kliknemo na naredbu Add To Favorites, ili kliknemo na dugme > Favorite na alatnoj traci: kada se s leve strane prozora pojavi oznaka Favorites, kliknemo na dugme > Add. Pojaviće se dijaloški okvir Add Favorite u ĉijem se okviru Name nalazi adresa trenutne web stranice. Kliknemo na dugme > OK. Sledeći put kada ţelimo pristupiti toj web stranici, kliknemo na dugme Favorites na alatnoj traci i u sadrţaju datoteke izaberemo adresu web stranice. Ako traţimo podatke o odreĊenoj temi, a ne znamo adresu, pokrenućemo automatsko pretraţivanje mreţe. Kliknemo na dugme > Search, a s leve strane prozora pojavi se traka za pretraţivanje. U okvir za tekst upišemo šta ţelimo traţiti i kliknemo na dugme > Search. Zatim se pojavi popis adresa povezanih s traţenim pojmom. Klikom na pojedinu adresu pozivamo njezinu mreţnu stranicu. Ako program ne pronaĊe ono što traţimo, kliknemo na dugme > Next i izaberemo drugi mreţni pretraţivaĉ (AltaVista, Google, Yahoo, Cuil itd.) i ponovimo postupak pretraţivanja na isti naĉin. Pomoću dugmeta na alatnoj traci moţemo se kretati napred (Forward) ili natrag (Back) po web lokacijama, ili se moţemo vratiti na poĉetnu lokaciju klikom na dugme Home.

Slika 252. Izgled programa za pretraţivanje interneta (Internet Explorer-a)



Slika 253. Izbor pretraţivaĉa na traci Search

Kako se koristiti programom za pretraţivanje interneta (Internet Explorerom) Ako imate u raĉunaru ugraĊen modem i vezu s internetom (telefonsku liniju), pomoću Internet Explorer-a moţete surfovati internetom (pretraţivati ga). Njime pregledate globalnu mreţu (www), odnosno, internetske stranice, traţite odreĊene teme i nameštate sigurnosne postavke pristupa internetu. Kao prvo, potreban vam je modem (analogni, kabelski, ISDN ili DSL) i veza s internetom. Nju vam moţe dati vaš odabrani provajder internetskih usluga (ISP). Pre korišćenja svih prednosti interneta, treba uspostaviti vezu. Naĉin uspostavljanja veze zavisi od vrste veze i od provajdera, internetskih usluga (npr. Dial-up ili stalna konekcija preko SBB, ili ADSL mreţe servisa Telekoma Srbije). Sledite uputstva koje dobijete od provajdera. Nakon uspostavljanja internetske veze moţete pokrenuti Internet Explorer. Uĉinite ovako: 1. kliknite Start > Internet; 2. upišite svoje korisniĉko ime (user name) i lozinku (password). Neki podaci mogu biti i automatski upisani. Kliknite dugme Connect (prikljuĉci). Windows će vas povezati s ISP-om i pojaviće se prozor Internet Explorer-a. Videćete poĉetnu stranicu - home page (osnovna postavka je npr. http://www.google.com/).



Zanimljivosti:

Od prvog kompjutera do svetskog sistema 1969: Povezivanje nekoliko

ameriĉkih nauĉnih instituta u jedinstvenu APRANET (preteĉa interneta, moţe da se uporedi sa intranetom neke velike kompanije).

1971: Ameriĉki informatiĉar Rej Tomlinson poslao prvi e-majl posredstvom APRANET-a, a godinu dana kasnije razvio prvi program za slanje i prijem elektronske pošte. 1981: IBM predstavlja ‟‟Personal Computer 5150‟‟, prvi personalni raĉunar. 1981: Na APRANET je prikljuĉeno 213 raĉunara. 1983: Protokol TCP/IP, koji identifikuje raĉunare na mreţi, postaje standard. Amerikanac Fred Koen programira prvi kompjuterski virus. 1985: Na mreţu prikljuĉeno 2.000 raĉnara. 1989: Tim Berners Li razvio u CERN-u (centar za istraţivanje elementarnih ĉestica) u Ţenevi tehniĉke standarde globalne kompjuterske mreţe (World Wide Web). 1990: Na mreţu prikljuĉeno 313.000 raĉunara. 1993: Zahvaljujući prvom grafiĉkom brauseru ‟‟Mosaic‟‟ i laici mogu da koriste internet. Istraţivaĉki centar CERN omogućio javnosti da koristi globalnu kompjutersku mreţu. 1998: Lari Pejdţ i Sergej Brin osnovali ‟‟Google‟‟. Na internet prikljuĉeno 36,7 miliona raĉunara. 1999: Na internet prikljuĉeno 43 miliona raĉunara. 2001: Osnovana ‟‟slobodna enciklopedia‟‟ Wikipedia. Na internet prikljuĉeno 110 miliona raĉunara. 2003: Osnovan ‟‟Skype‟‟, program za telefoniranje preko interneta. Na mreţu prikljuĉeno 171,6 miliona raĉunara. 2004: Lansiran ‟‟Facebook‟‟. 2005: Tim O‟Rajli stvorio Web 2.0. Osnovan ‟‟YouTube‟‟. 2006: Na internet prikljuĉeno 395 miliona raĉunara. 2007: Kompanija ‟‟Apple‟‟ izbacila na trţište prvi ‟‟iPhone‟‟, zahvaljujući kome mobilni internet postaje sve popularniji. 2008: Milijarda na internetu; u decembru 2008. u svetu je bilo ukupno 1.007.730.000 korisnika interneta. Do ovog podatka je došla kompanija ‟‟ComScore‟‟ u svom istraţivanju. U korisnike interneta su uraĉunate osobe starije od 15 godina koje se sa internetom povezuju od kuće, ili sa radnog mesta, odnosno, fakulteta. Najveći broj korisnika nalazi se u Kini (179.1000.000), odnosno, 17,8% od ukupnog broja korisnika u svetu. Slede SAD sa 163 miliona korisnika (16,2%), Japan sa 60 miliona korisnika, Nemaĉka (37 miliona), Velika Britanija (36,6 miliona), Francuska (34 miliona), Indija (32 miliona), Rusija (29 miliona) itd.

Doba interneta: gotovo ĉetvrtina svetske populacije, 1,5 milijarda ljudi, koristiće

redovno internet u 2009. godini. Polovina njih će kupovati online. Ove godine pristup internetu preko mobilnog telefona imaće 600 miliona ljudi, što je dvostruko više nego 2006.

Posebno obratiti paţnju na: Igre uma. Kompanija sa sedištem u San Francisku

‟‟Imotiv sistems‟‟, proizvoĊaĉ opreme koja omogućuje kontrolu igrice mislima, povezala se sa IBM-om radi istraţivanja poslovnih aplikacija u mreţi, poput obuke, dizajna ili sofisticiranih simulacija.



PITANJA

146. Pojam Internet-a 147. Ko je Tim Beerners-Lee? 148. Naziv protokola na internetu 149. Mogućnosti koje pruţa internet 150. Pretraţivaĉi interneta, navesti neke! 151. Protokol kojim korisnik komunicira sa www serverom naziva se...





13. TEORIJA INFORMACIJA

Teorija informacija ili informatika, kao što je već istaknuto, postala je predmet iztraţivanja mnogih nauĉnih grana, pa tako i pedagogije. Zanimanje pedagoških nauka za teoriju informacija datira zapravo još od nastanka teorije informacija. Teško je nabrojati sve moguće uzajamne veze pedagoške nauke i teorije informacija. Ovde istiĉemo da su pojedini vidovi teorije informacija primenjeni na istraţivanje fenomena informacije u podruĉju nastave i uĉenja. Navešćemo neke dostupne i zanimljive rezultate tih istraţivanja. Velik broj pedagoških radova temelji se na sintaktiĉkom konceptu teorije informacija koji je Vujo Knežević usistemio u ĉetiri modela: informacioni, redundantni, komunikacioni i algoritamski model. Najmanje su zastupljeni radovi iz oblasti nastave i uĉenja zasnovani na semantičkom pristupu teoriji informacija. Ti se radovi temelje na zakonima, idejama, metodama i sredstvima simboliĉke logike i logiĉke matematike. Osnovna problematika kojom se bave njihovi autori odnosi se na tumaĉenje logiĉko-semantiĉkog ‟‟problema značenja‟‟, odnosno, definisanje smisla informacije, te pronalaţenje metoda i instrumenta za merenje značenja informacije. Semantiĉki koncept teorije informacija primenjen je na istraţivanje znaĉenja informacije i reakcije primaoca, a moţe se uspešno koristiti u prouĉavanju problema nastave i uĉenja. Postoje, takoĊe, radovi koji prouĉavaju pragmatični koncept teorije informacija. Pragmatiĉni aspekt teorije informacija daje najopštiji nivo za prouĉavanje informacija, ukljuĉujući sve liĉne i psihološke ĉinioce koji omogućuju prouĉavanje svih diferencijalnih uticaja informacija na primaoca. On omogućava razmatranje svih relevantnih pitanja kao što su cilj, praktiĉni rezultati i vrednost informacije za korisnika, što odgovara realnom ţivotu u vaspitanju i uĉenju. Najveći broj radova o primeni teorije informacija u svim drugim naukama temelji se na sintaktičkom pristupu. Taj se pristup najviše primenjuje i u radovima sa podruĉja didaktike, grane pedagoških nauka. Klasifikacija modela, koju je naveo Vujo Kneţević, bavi se problemom kibernetičko-informatičkog pristupa učenju i vaspitanju. Prvi informacioni model prouĉavanja vaspitanja i uĉenja, odnosno, informacionog modelovanja strukture i funkcije vaspitnog sadrţaja ima ĉetiri razliĉita polazišta i to:

1. polazište temeljeno na objektivnoj informaciji; 2. polazište temeljeno na subjektivnoj informaciji; 3. polazište temeljeno na didaktiĉkoj informaciji i 4. polazište temeljeno na preradi informacije.

1) Prouĉavanje vaspitnog sadrţaja temeljeno na objektivnoj informaciji zasniva se na posmatranju nastave kao procesa koji se odvija pomoću niza simbola (znakova). Osnovnu ideju razradili su C. E. Shannon i W. Weawer 1949. godine. Po njima, menjanje strukture niza odraţava se na njegovu funkciju, odnosno, na koliĉinu informacija. To zapravo znaĉi da koliĉina informacija zavisi od razliĉitih kombinacija slova u tekstu. Taj pristup zanemaruje sadrţajno-smisaonu stranu poruke. Paţnja se posvećuje odreĊivanju koliĉine informacija koju sadrţi vaspitna poruka, a koja zavisi od kombinacije slova u tekstu, bez uĉešća njenog primaoca. U osnovi prouĉavanja vaspitnog sadrţaja, na temelju merenja objektivne informacije, pretpostavka je da se u stohastiĉkoj strukturi teksta (vaspitne poruke) nalazi



N g

N

objektivna mera koja bi vredela za svakog primaoca. Glavna je zamerka takvom proučavanju vaspitne poruke ta što ona ne uključuje primaoca, odnosno, što se ne proučava veza izmeĎu vaspitnog sadržaja i njegovog primaoca. 2) Prouĉavanje vaspitanja sa stajališta informacionih modela temeljeno na subjektivnoj informaciji u središte paţnje postavlja vezu izmeĊu elemenata poruke i primaoca, pri ĉemu se koriste statistiĉki postupci. Shannon je zakljuĉio da objektivna metoda koju je on postavio ne ukljuĉuje subjektivne karakteristike primaoca poruke, odnosno, da informacija sadrţana u poruci zavisi i od onoga ko tu poruku prima. U predškolskom vaspitanju, informacija u vaspitnoj poruci zavisi i od subjekta-primaoca, a posebno je znaĉajno znanje koje on poseduje u vezi sa sadrţinom vaspitne poruke. U sklopu toga, presudnu ulogu imaju primateljeve intelektualne, motivacione, emotivne i druge karakteristike. Sve te ĉinioce Shannon je pokušao obuhvatiti svojom metodologijom za odreĊivanje subjektivne informacije. Bez detaljnijeg upuštanja u suštinu tog znaĉajnog, empirijskog poduhvata pretvaranja objektivne u subjektivnu informaciju, moţemo konstatovati da ta metoda nije pogodna za prouĉavanje vaspitne poruke, odnosno, za odreĊivanje subjektivne koliĉine informacije koju sadrţi vaspitna poruka. Shannonov je metod za pedagoške potrebe prilagodio nemaĉki kibernetiĉar Klaus Weltner (citirano prema knjizi V. Kneţevića). Weltner je subjektivnu informaciju sveo na ‟‟didaktički pokazatelj usvojenosti informacije‟‟. Polazna je pretpostavka ta da informacija poruke ne zavisi samo od statistiĉke strukture niza, nego i od znanja primaoca, odnosno, kako navodi Weltner, ‟‟od stepena očekivanosti nekog saopštenja‟‟. Tako je Weltner problem subjektivne informacije doveo u vezu s verovatnošću i izrazio je pomoću sledeće formule: Prema Weltneru, subjektivna informacija izraţava odnos izmeĊu pogrešnih (Ng) i mogućih (N) predviĊanja, pa je on oznaĉava kao meru znanja ili neznanja. U takvoj interpretaciji veća koliĉina subjektivne informacije izraţava veću zabludu - neznanje, a manja koliĉina subjektivne informacije izraţava deĉije znanje, odnosno, veću koliĉinu objektivne informacije. TakoĊe, subjektivna je informacija, po Weltneru, dvofunkcionalna. Odraz je objektivne strukture vaspitne poruke i funkcija je subjektivne strane deteta. Takav je metodološki pristup opterećen i odreĊenim nedoreĉenostima poput, primerice, otvorenih pitanja zavisi li subjektivna informacija od subjektivnih karakteristika primaoca (deteta) kao što je prethodno poznavanje sadrţaja, uzrast, inteligencija, stepen obrazovanja, pol, itd. Uoĉavajući navedene i druge nedoreĉenosti u pogledu mogućnosti da subjektivna informacija bude mera znanja, Weltner je i sam usavršavao svoju metodu na temelju modela didaktiĉke informacije i transinformacije. 3) Metoda za merenje subjektivne informacije, po Weltneru, se moţe unaprediti pomoću modela didaktiĉke informacije i transinformacije, te uvoĊenjem novoga pojma estetske vrednosti informacije. Empirijska istraţivanja subjektivne informacije, naime, Weltnera su dovela do zakljuĉka da na subjektivnu informaciju utiĉe naĉin strukturiranja i interpretiranja poruka kao što su na primer stil, forma, oblik i drugo. Prema tome, postoji razlika u koliĉini informacija koja je, kada se saopštava poznata poruka, rezultat razliĉitosti interpretacije poruke, odnosno, njeno oblikovanje u didaktiĉkom (metodiĉkom) smislu, a izraţava se estetskom informacijom. U prouĉavanje vaspitnih poruka Weltner je uveo i dva nova pojma: didaktičku informaciju i didaktičku transinformaciju. Didaktiĉka informacija je stepen poznavanja neke sadrţine, mera razlike izmeĊu subjektivne i estetske informacije.

Xsub = f(p) = f



Didaktiĉka transinformacija predstavlja razliku izmeĊu onoga što treba nauĉiti i nauĉenoga, odnosno, reĉ je o razlici mere subjektivne informacije pre i posle uĉenja. Sva navedena i druga prouĉavanja vaspitanja i uĉenja zasnovana na teoriji informacija imala su za cilj ‟‟subjektivizovati objektivnu informaciju‟‟. Takav je pristup opravdan kada se odnosi na nastavu kao komunikacioni proces, ali nije dovoljan za prouĉavanje procesa uĉenja. 4) Problematika odnosa dete - vaspitne sadržine (iako je to prvenstveno psihološki proces) prouĉavana je i s informatiĉkog stajališta. U prvi plan je, naravno, izbilo pitanje: Mogu li teorija informacija i kibernetika objasniti zbivanja u detetovoj glavi u procesu prijema i usvajanja informacija? Odgovor je bio da mogu: postoji, naime, posredna mogućnost uspostavljanja analogije preko informacionog modela. Analogija se ostvaruje pomoću osnovnog modela komunikacionog procesa: izvor (pošiljalac) - kanal - primalac. Znaĉajan doprinos radeći na tom problemu dao je Helmar Frank, a svoja istraţivanja nije temeljio samo na bihejvioristiĉkom S - R (stimul - reakcija) pristupu koji su postavili ameriĉki nauĉnici. Frank je pretpostavio da je posredstvom S - R procesa moguće ustanoviti neke invarijantne pokazatelje o psihiĉkom stanju primaoca - deteta. Radovi sa tog podruĉja imali su podlogu u informacionom pristupu analiziranja ulazno-izlaznih veličina, da bi se otkrila zbivanja u procesu uĉenja (ameriĉki nauĉnici) i modeliranje tipa analogije na relaciji računar - subjekt (dete) (radovi H. Franka). Svi ti radovi imaju znaĉajan teorijski doprinos i predstavljaju osnovu za dalja istraţivanja. Informatizacija predstavlja novu društvenu epohu koja iz osnova menja ţivot i ljudski rad. To je najviši organizaciono-tehnološki proces rada koji se zasniva na informaciji, informacionim sistemima i informatiĉkim tehnologijama. Uĉenje pomoću raĉunara bilo je predmet velikih istraţivanja. Navešćemo samo neka. To su istraţivanja i razvoj sistema pod nazivom CBT (Computer Based Training), WBT (Web Based Training) kao otvorene platforme za elektronsko uĉenje. Obrazovanje na daljinu postalo je glavni oblik uĉenja i naĉin drţanja predavanja širom sveta. Uslovi savremenog obrazovanja nametnuli su mnogo ozbiljniji pristup upravljanju procesima sticanja znanja. Škola kao ustanova za sticanje znanja, uopšteno promatrano, oduvek je u izvesnoj meri kasnila za najnovijim nauĉnim otkrićima. Ipak su pronalasci za koje se pokazalo da pojednostavljuju vaspitno-obrazovni proces i ĉine ga uspešnijim, pre ili kasnije našli svoju primenu u obrazovanju. Već se duţe vreme u nauĉno-struĉnim krugovima i u neposrednoj praksi govori o novim obrazovnim konceptima i radi na njima. Nude se rešenja poput elektronskog učenja, mnogi zagovaraju sisteme uĉenja na daljinu, što je po nekim autorima jedno te isto. U periodu od hiljadu godina ljudska bića su se udruţivala da bi uĉila i sticala znanja. Do sada smo bili zavisni od odreĊenh i taĉnih mesta i termina. Ali danas su internetske tehnologije nadišle prostorna i vremenska ograniĉenja. Uskoro će svako biti u mogućnosti nauĉiti bilo šta, bilo gde i u bilo koje vreme, zahvaljujući razvoju nove tehnologije nazvane WEB-OSNOVA. Naziv WBT ĉesto je korišćen da opiše upotrebu WEB tehnologije u obrazovanju. Dakle, termin WEB osnova obrazovanje: WEB osnova je paket ĉešći unutar fakulteta. Obrazovanje na daljinu, elektronsko obrazovanje i internetske tehnologije Obrazovanje na daljinu temelji se na tehnologijama, tradicijama i tehnikama iz sva tri podruĉja. Moţe se uĉiti iz otkrića i grešaka koje su napravljene u sva tri podruĉja. Nekoliko tipova raĉunarskog obrazovanja prethodilo je WBT-u. Te vrste obrazovanja koriste raĉunarski sistem za ĉuvanje i slanje obrazovnih lekcija. One



imaju razliĉita imena, a najĉešća su: raĉunarske pomoćne instrukcije (CAI), raĉunarska baza obrazovanja, raĉunarska baza instrukcija i raĉunarska baza školovanja (CBT). Elektronsko uĉenje (engl. e-learning) više je od pretvaranja postojećeg nastavnog materijala u multimedijalnu sadrţinu za distribuiranje preko interneta ili intraneta, ali za njega ne postoji jedinstvena definicija. Definicije obiĉno zavise od profesije i iskustva autora, a najĉešće se sreću dve grupe definicija:

1. one u kojima je naglasak na tehnologiji (na ‟‟e‟‟); 2. one u kojima je naglasak na obrazovanju (uĉenju i poduĉavanju).

Uobiĉajene su definicije:

E-obrazovanje je izvoĎenje obrazovnog procesa pomoću informaciono-komunikacione tehnologije (ICT).

E-obrazovanje je bilo koji oblik učenja, poučavanja ili obrazovanja koji je potpomognut upotrebom računarskih tehnologija, a posebno računarskih mreža temeljenih na internetskim tehnologijama.

Korišćenje internetskih tehnologija (TCP/IP mreţnih protokola): sadrţine za uĉenje postavljene su na web serveru, a studenti ih preuzimaju web pretraţivaĉem. Poznajemo kooperativno, kolaborativno i kombinovano uĉenje. Veći deo komunikacije odvija se asinhrono, a mnogo manji sinhrono. Profesor ima mogućnost interakcije i prilagoĊavanja reakcije na studentove akcije. Profesor mora planirati redosled bitnih interakcija. Upotreba tehnologije koja omogućuje interakciju sa studentima, ne garantuje da će do interakcije zaista i doći, jer to zavisi od organizacije uĉenja. To je upravljanje i distribuiranje obrazovanja unutar konteksta online obrazovnog modela. Potpune mogućnosti elektronskog obrazovanja mogu se ostvariti preko prihvatanja odgovarajućeg modela. Implementacija modela elektronskog uĉenja ne mora obuhvatiti izmenu celokupnog nastavnog sadrţaja, a moţe uveliko poboljšati vrednost postojećeg obrazovnog materijala fakulteta (škole). U ovom poglavlju ukratko će se razmotriti modeli koji podrţavaju elektronsko uĉenje i teme koje se mogu realizovati za takvo obrazovanje. Prelazak na elektronsko uĉenje ne znaĉi odbacivanje postojećeg obrazovnog sadrţaja. U naĉelu, svaka se elektronska datoteka moţe online distribuirati, bez obzira na to doprema li se kompletna datoteka na ‟‟studentov‟‟ raĉunar za lokalnu upotrebu, ili se korisniku prikljuĉenom na internet distribuira stranica-po-stranica. Kontinuirani mediji (video i audio) koji zahtevaju odreĊenu vremensku sekvencu da bi stvorili znaĉenje, mogu se dopremati korišćenjem, tzv. striming (engl. streaming) softvera. Vrsta sadrţaja koja se moţe distribuirati online moţe se svrstati u ĉetiri kategorije:

‟‟papirni‟‟ sadrţaj, tj. Wordovi dokumenti, Adobe Acrobat dadoteke, ili svaka druga datoteka namenjena štampanju;

web sadrţaj, od HTML-a do Shockwavea, JAVE, itd;

kontinuirani ili streaming mediji, tj. RealVidio, MP3 audio, NetShow;

nastavni sadrţaj u obliku, tzv. izvršnog kursa (engl. courseware) koji se distribuira korišćenjem tradicionalnih alata za autorstvo (engl. authoring) kao što su Authorware, ToolBook i drugi, pripremljenog za distribuiranje na disketama, kompakt disku ili preko lokalne raĉunarske mreţe.

Za većinu fakulteta (škola) prvi je korak ka elektronskom uĉenju izrada celokupnog sadrţaja koji će biti dostupan na internetu ili intranetu. To obiĉno obuhvata izradu web stranice koja sadrţi materijal za obuku ili resurse koje ‟‟student‟‟ moţe preuzeti. Alternativno, sadrţaj se moţe menjati u web format za distribuiranje



preko web pretraţivaĉa (ĉitaĉa), (Word omogućava da se dokument saĉuva u HTML formatu). To je najosnovniji oblik online distribucije, ali za većinu firmi (škola) koje se profesionalno bave obrazovanjem nije pogodan, jer ne omogućava odgovarajuću podršku. On ne omogućava upravljanje procesom obuke, pa je situacija sliĉna onoj kada su knjige, priruĉnici i videoprezentacije ostavljeni u centru za obuku, a uĉenik prepušten vlastitoj knjiţari i opremi. Da bi elektronsko uĉenje bilo uspešno, potrebna je ekvivalentna online infrastruktura koja se koristi za upravljanje i administraciju klasiĉnog obuĉavanja. Takva infrastruktura zahteva sledeće:

proces registracije - mora se kreirati jedinstveni identifikacioni broj za svakog korisnika (za studente, instruktore i voditelja obuke). To omogućava da sve aktivnosti unutar sistema budu zabeleţene i praćene;

mehanizam nadzora sigurnosti - korisnici treba da imaju pristup funkcijama i resursima koji odgovaraju njihovim ulogama u obrazovnom procesu. Time se treba omogućiti nadzor aktivnosti;

proces upisivanja - student i odeljak koji se upisuju moraju biti u mogućnosti pristupiti obuci;

okruţenje koje podrţava obuku - studenti treba da imaju mogućnost meĊusobne komunikacije, uĉestvovanja u nastavi i postavljanja pitanja svojim predavaĉima;

testiranje i ocenjivanje - merenje uspešnosti u obrazovanju;

nastavni program i bazu podataka za upravljanje kursevima;

praćenje procesa obrazovanja, te bazu podataka za upravljanje i administriranje s mogućnošću pravljenja raznovrsnih izveštaja. To znaĉi beleţenje svih studentskih aktivnosti povezanih s obukom koje će se potom koristiti za razne izveštaje.

Kljuĉna je prednost online distribucije mogućnost upravljanja u realnom vremenu ukupnim obrazovnim procesom. Na taj naĉin voditelji mogu pratiti napredovanje studenta tokom kursa jer se sve nalazi u bazi podataka. Vaţno je postići to da se sistem za elektronsko uĉenje moţe koristiti ĉak i tada ako se sadrţaj ne namerava online distribuirati. Potpuno oblikovani sistemi za obrazovanje pruţaju mogućnost upotrebe mnoštva alata koji dopunjuju klasiĉne aktivnosti u obrazovanju. U sledećoj tabeli navedene su neke vaţne funkcije elektronskog uĉenja i naĉin klasiĉnog obrazovanja koji one mogu uspešno koristiti. Kategorija obrazovanje pomoću raĉunara (Computer Based Training - CBT), osim materijala na disketi i kompakt disku, obuhvata i upotrebu medija kao što su video i audiotraka. Sliĉno, kategorija obrazovanja pomoću instruktora (Instructor Led Training - ILT) obuhvata oblike neposredne komunikacije, što zahteva dva ili više uĉesnika u istoj prostoriji u istom trenutku.



Funkcije elektronskog uĉenja

Klasiĉno obuĉavanje

komunikacija Upisivanje

OdreĊivanje termina

Zadaci Distribuiranje

sadrţaja

Asinhrona

komunikacija

Sinhrona

‟‟Papirno‟‟ obuĉavanje

CBT

ILT

Osnovni se kurs distribuira online, ili kao jednostavan web (HTML) sadrţaj ili, ako to infrastruktura (propusna moć) omogućava, kao multimedijalni kurs. Okruţenje obuhvata katalog kurseva, spisak studenata sa podacima o njima, beleške o obuci i priruĉnike koji se distribuišu online. Materijal za obuku treba biti na raspolaganju studentima preko interneta/intraneta. Da bi pristupio sistemu, student treba imati svoj identifikacioni broj, lozinku i web adresu. Student treba pristupiti sistemu, videti plan obuke i preuzeti obuku u svoje vreme. Veţbanje (‟‟domaći zadaci‟‟) i ocenjivanje, takoĊe, se obavljaju online. Podrška instruktora omogućava se preko privatnog foruma unutar kojeg studenti mogu direktno postavljati pitanja instruktoru i dobijati odgovore elektronskom poštom. Javna elektronska oglasna tabla omogućava grupnu komunikaciju. Uĉesnici se prijavljuju na kurs prema planu koji je online postavljen. Osnovne informacije su dostupne kako bi se uĉesnici mogli sami adekvatno pripremiti. Podrţano je preliminarno (kvalifikaciono) testiranje kako bi instruktor mogao proceniti predznanje uĉesnika. Pre ‟‟ţive‟‟ nastave instruktor moţe usmeriti kurs prema specifiĉnim potrebama grupe na osnovu rezultata testiranja. U terminu za ĉas uĉesnici se prijavljuju na sistem, ĉime se olakšava administracija obuke. Testiranje i ocenjivanje mogu biti podrţani za vreme ĉasa i u planiranim intervalima posle ĉasa. Javna oglasna tabla i instruktor omogućuju online komunikaciju izmeĊu uĉesnika, te izmeĊu uĉesnika i instruktora. Video streaming tehnologija moţe se koristiti za digitalizaciju ‟‟ţive‟‟ prezentacije (ukljuĉujući i PowerPoint prezentacije) i distribuciju preko mreţe. ‟‟Ĉas‟‟ moţe posetiti neograniĉen broj uĉesnika. Uĉesnici zatim mogu postaviti pitanja na koja prezentator odgovara online (konferencije u realnom vremenu), ili offline (elektronska pošta). Komunikacija i veţbe mogu se izvoditi kao i kod drugih modela. Jednom snimljena digitalizovana prezentacija moţe se koristiti neograniĉen broj puta bez novih investicionih troškova. Tehnološki najzahtevnija i najskuplja verzija elektronskog uĉenja je virtuelna nastava u realnom vremenu koja koristi videokonferenciju preko mreţe. Iako oprema krajnjeg korisnika (uĉesnika) nije više skupa, zakup propusnog raspona potrebnog za tu vrstu nastave još je vrlo skup (?). Osim toga, nekim je firmama i ustanovama, zbog prirode posla, teško planirati obuku u taĉno odreĊeno vreme (sinhrona virtualna nastava), tako da za njih to nije pogodan model.



PITANJA

152. Šta je objektivna informacija u nastavnom procesu? 153. Šta je subjektivna informacija u nastavnom procesu? 154. Uĉenje i raĉunar, prednosti i mane 155. Pojam i suština obrazovanja na daljinu





14. PERSPEKTIVE INFORMATIZACIJE VASPITANJA I OBRAZOVANJA

Odlika Savremenog informatiĉkog društva je da je omogućilo permanentno obrazovanje i nakon redovnog školovanja (osnovna, srednja škola, fakultet, itd) svima onima koji to ţele i to na naĉin i u vreme koje ne remeti preostale dnevne aktivnosti. Ovi zahtevi su uslovili organizaciju obrazovnih aktivnosti nezavisno od mesta i vremena. Ameriĉka asocijacija za uĉenje na daljinu (The United States Distance Learning Association, www.usdla.org) definiše pojam uĉenja na daljinu kao ’’dostizanje znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva primenom razliĉitih tehnologija i ostalih formi uĉenja na daljinu’’. Jedna od definicija, koja po mišljenju autora te studije jednostavno i dobro odreĊuje spomenuti pojam, glasi: ’’Obrazovanje na daljinu je sistem i proces povezivanja polaznika sa distribuiranim obrazovnim resursima.’’ Pitanje moţe li tradicionalni obrazovni sistem odgovoriti spomenutim zahtevima je potvrdno! Iskustva govore da je to moguće zahvaljujući primeni savremenih tehnoloških rešenja u procesu uĉenja. U posljednjih nekoliko godina dolazi do intenzivnog razvoja raznih modela obrazovnog softvera zahvaljujući, pre svega, novim hardverskim rešenjima i razvoju softverskih alata za projektovanje, te istraţivanjima na planu teorija uĉenja. Tako, npr. dodirivanjem mišem osetljivih tekstualnih mesta, zapoĉinje hipertekst. Pojavom prvih animacionih programa tipa Flash..., sliĉan naĉin rada bio je primenjen i za grafiku: miš je pokretao slike, likove da govore i hipertekst je postao hipermedija. U objektno orijentisanom svetu raĉunarskih programa u jednom pogledu su jednaki tekstovi, dugmad, slikovni elementi, sadrţajne komponente i komponente korisniĉkog interfejsa; to su sve objekti koji dodirom iskljuĉuju Skript, a time i postupak (radnju), ili šalju poruku (message) drugim objektima. To naĉelo vredi i za digitalne filmove. Novije verzije digitalnih filmova, primerice Apples Quick Time VR, takoĊe, se temelje na objektno orijentisanom naĉelu. One su za pokretanje miša navigacioni prostor: raspolaţu osetljivim površinama koje pri kontaktu s mišem daju podatke, ili se granaju prema drugim filmovima. Proizvodi koji rade pomoću te tehnike oznaĉavaju se kao stvarnost obogaćena virtualnom stvarnosti (virtual reality), zato što fiziĉki svet predstavljaju u obliku videa, ĉine realne prostore prohodnima (upotrebljivima) i toj stvarnosti dodaju podatke, npr. u obliku postavljenog trodimenzionalnog grafikona kao ‟‟Annotation der Realita‟‟, dok virtualna stvarnost u potpunosti veštaĉki generiše prohodne prostore kao animacije. Taj se opis moţe razumeti kao rezultat modernog, objektno orijentisanog programiranja koje, pre svega, nije povezano s multimedijom, odnosno, jasno pokazuje da je to najnapredniji oblik programiranja, na neki naĉin dostignut već u multimediji i obrnuto. U vreme kada su hteli kombinovati videodisk s programom, na ţalost, program se pojavljivao na jednom monitoru, a video na drugom, jedini je cilj bio integrisati film i program na jednom monitoru, te upravljati filmom pomoću manipulacije slikovnih elemenata u filmu. Ta se tehnologija tada - polovinom 80-ih godina prošloga veka, oznaĉavala kao interaktivni videodisk ili kao interaktivna videodisk tehnologija, i nije se govorilo o multimediji, ali se mislilo na nju. Ovde se ţeli izvesti definicija multimedije i hipermedije iz najnaprednijeg stanja razvoja, i to u skladu s objektno usmerenim naĉinom mišljenja. Softver u podruĉju obrazovanja predstavlja intelektualnu tehnologiju i naziva se obrazovni softver, a obuhvata programske jezike i alate, te odreĊenu organizaciju nastave i uĉenja, temeljenu na



logici, psihologiji i pedagogiji. Tako se pod pojmom obrazovnoga softvera podrazumevaju i gotovi raĉunarski programi koji se mogu koristiti u okviru nastavnih sadrţaja, kao i programi koji pomaţu i usmeravaju individualnu fazu uĉenja. Obrazovni softver sadrţi razliĉite nastavne programe namenjene odreĊenim korisnicima. Iskustva u nekim razvijenijim zemljama govore da se obrazovni softver projektuje i razvija pod znaĉajnim uticajem nauke, što je posledica razvoja informacione nauke u obrazovanju. U opseţnoj literaturi u svetu postoje vrlo razliĉiti pristupi klasifikaciji obrazovnog softvera u hipermedijskom sistemu, a za ilustraciju navodimo sledeći primer. Gibbs i Tsichritzis (1994) klasifikuju sledeće tipove multimedijskih aplikacija:

interaktivni videodisk;

elektronske igre;

hipermedija - pretraţivaĉ (browser);

multimedijalne prezentacije;

multimedijalne autorske sisteme;

multimedijalni mail-sistem;

desktop videosistemi;

desktop konferencijski sistemi;

multimedijalni servisi;

multimedijalni operacioni sistemi;

multimedijalni produkcioni alati. Ovde je nabrojano sve što ima neposredne veze s multimedijom. Ona se deli na ispremeštane operacione sisteme, na hardverske uĉinke (videodisk, Desktop Video, Desktop Conferencing), na sadrţajne i funkcionalne uĉinke (igre, prezentacije, Browser), te na alate (autorski sistemi, Mail, Conferencing) i infrastrukturne uĉinke (Services). Osim toga, Gibbs i Tsichritzis, takoĊe, predlaţu da se multimedijalne aplikacije klasifikuju prema vrsti kompozicije, sinhronizacije, interakcije i integracije banke podataka, pri ĉemu pod kompozicijom podrazumevaju sledeća obeleţja:

mehanizam;

prostornu kompoziciju;

vremensku kompoziciju;

semantiĉku kompoziciju;

proceduralnu kompoziciju;

kompoziciju temeljenu na komponentama. Nauĉnik Gloor (1990) razlikuje ĉetiri kategorije multimedijalnih programa prema didaktiĉkoj primeni. To su: Drill & Practike (dril i veţbanje), Tutorials, igre za uĉenje i simulacije. Bodendorf (1990) razlikuje programe prema njihovim interakcionim metodama u pomoći (uĉenje kroz upućivanje). To su: pasivni tutor (vodiĉ), uĉenje kroz samoupravljanje (samouĉenje), Training (uĉenje kroz veţbu), aktivni tutor (voĊeno uĉenje), simulacija (uĉenje pronalaţenjem, otkrivanjem), igra (zabavno uĉenje), rešavanje problema, uĉenje uz rad (learning by doing), inteligentni dijalog (sokratovsko uĉenje). Ferguson razlikuje multimedijalne oblike uĉenja na skali; prema stepenu nadzora uĉenja koji programi dopuštaju, to su: Drill & Practic, Tutorials, Parametre Based Simulations, Micro Discovery Activities, ITS‟s, Microworlds, Programming Enviroments, Application Tools. Kriterijum nadzora uĉenja kao parametar za skaliranje metoda uĉenja nije ništa novo. Multimedijalne



aplikacije mogu se klasifikovati, ili prema didaktiĉkim konstruktivnim naĉelima, ili prema stepenu nadzora uĉenika (Schulmeisteer, 1989). Schulmeister razlikuje nekoliko vrsta multimedijalnih programa uĉenja, pri ĉemu je kriterijum razlikovanja teorijski jednak: stepen interakcione slobode kojom uĉenik raspolaţe u odnosu na program stepena nadzora, koji obavlja program preko uĉenika, a naglasak je na programu uĉenja, tj. iskljuĉeni su svi alati, usluţni programi i drugo. To su:

programi za dril i veţbanje;

kursevi;

prezentacije;

kiosk sistemi;

Guided Torus;

elektronske knjige;

hipertekstualni sistemi;

simulacije;

interaktivni programi. Ovde se, ipak, mogu dati neke primedbe. Programi za dril i veţbanje nastali su na bihejvioristiĉkom modelu. Uĉenje se odvija u malim koracima s uĉestalim povratnim informacijama. Tip softvera koji je oznaĉen kao kurs (Courseware), radi najviše s okvirima/ramovima (Frames), s ĉvrsto ocrtanim elementima (jedinicama) uĉenja, na koje uĉenik ne utiĉe. Kiosk sistem i Guided Torus su sistemi, takoĊe, zasnovani na ramovima/okvirima), a uĉeniku nude više mogućnosti za liĉnu navigaciju. Zbog toga što su ti sistemi u osnovi ograniĉeni hipertekstualni oblici, oni ne daju toliko slobode u uĉenju kao hipertekst. Hipertekstualni sistemi omogućuju aktivno ophoĊenje s informacijama, ali ne i stvaranje liĉnih hipertekstova. Jedan takav tip softvera oznaĉava se kao kognitivni alat i pripada klasi interaktivnih programa. Raĉunari bi trebalo da budu indirektna i direktna pomoć nastavnicima u omogućavanju individualizovanog rada uĉenika. Indirektnu pomoć pruţaju inteligentni tutorski sistemi i simulacije, koji svakom uĉeniku omogućavaju napredovanje u skladu sa znanjem kojim raspolaţe. Direktna pomoć omogućena je nadgledanjem uĉenikovog rada preko raĉunara. Razvoj simulacionog softvera i dostupnost mernih instrumenata na bazi raĉunara omogućuju uĉenicima da individualno ili u malim grupama razvijaju svoju intuiciju i maštu, bez nastavnikovog voĊenja u sitnim pojedinostima njihovog rada. Korišćenje takvog alata rezultiralo bi uspešnijim razvojem veština rešavanja problema. Poboljšanja tutorskih sistema unaprediće proces uĉenja i uĉenje uĉiniti potpunijim i pogodnijim, što je inaĉe teško postići na neki drugi naĉin. Vrlo dobri rezultati već su postignuti tutorskim sistemima bez upotrebe pojmova iz podruĉja veštaĉke inteligencije. Moguće je, iako je to još rano reći, da će tutorski sistemi zasnovani na dijalogu, zakljuĉcima uĉenika i nizu koraka pri uĉenju uĉenika te prednosti još više umnoţiti. Neki prototipovi tutorskih sistema pri radu razvijaju model o tome šta uĉenik radi i prikazuju uĉeniku liniju rasuĊivanja koja se koristi. To bi trebalo da bude neka vrsta pomoći u razvoju metakognitivnih sposobnosti, naroĉito ako uĉenici rade u malim grupama i ako su podstaknuti ne samo da opisuju svoje postupke nego da ih i komentarišu. Razlike izmeĊu grupa, npr. muških i ţenskih grupa, mogle bi se mnogo lakše preovladati informacionim alatom. Korišćenjem raĉunara na najrazliĉitije naĉine, njegovim ukljuĉivanjem u svakodnevni školski ţivot, kao i onemogućavanjem svakog prestiţa u korišćenju raĉunara, te bi razlike nestale, a razlike u povlašćenom poloţaju znatno bi se smanjile.



UtvrĊeno je da raĉunar moţe motivisati i one uĉenike kod kojih su se sve druge metode pokazale neuspešnima ili manje uspešnima. Uĉenici koji iz bilo kojeg razloga ne mogu zadrţati paţnju na nekom zadatku duţe od nekoliko minuta bez direktnog nadzora, katkada će potrošiti ceo ĉas ili više koncentrišući se na programiranje ili korišĉenje raĉunara u druge svrhe. Aktivnost na raĉunaru moţe povećati motivaciju, što bi koristilo i drugim aktivnostima. Predoĉavano je da bi uvoĊenje simuliranih eksperimenata na raĉunaru praćenih tekućim eksperimentima moglo povećati zanimanje, jer bi uĉenici odmah poĉeli razvijati vaţne pojmove i pretpostavke. TakoĊe se moţe oĉekivati da će pristup tekućim informacijama u razliĉitim raspravama biti snaţan podsticaj uĉenicima koji nerado traţe informacije u bibliotekama. Na kraju, društveno meĊudelovanje, simulirano upotrebom raĉunara moţe snaţno motivisati uĉenike da se zanimaju za uĉenje svojih kolega. U tome se mogu uoĉiti pedagoške osnove za razvoj obrazovanja na daljinu i razlozi za njihovu implementaciju u našu praksu, kao što već postoje neke inicijative na tom planu. Oĉekujemo, s pravom, da se u obrazovnoj politici i strategiji obavezno naĊu istraţivaĉki programi koji bi potpomogli ostvarivanje takvih poduhvata. Jedna od najuoĉljivijih promena koju raĉunar unosi u uĉionicu je nov organizacioni oblik uĉionice. Široka upotreba raĉunara utiĉe na naĉin komunikacije u uĉionici, na naĉin raspodele zadataka, na društveno-radne nastavne oblike, na naĉin ocenjivanja, na raspored razliĉitih aktivnosti uĉenja. Nastavnicima je potrebno vreme i podrška u voĊenju eksperimenata da bi usvojili nove nastavne rutine. Upotreba raĉunara u nastavi zavisi i od njihove dostupnosti. Jedan raĉunar u uĉionici moţe koristiti nastavnikovoj demonstraciji i biti svojevrsna centralizovana aktivnost. Ako ima nekoliko raĉunara u uĉionici, jedan ili više moţe sluţiti za prikaz ili analizu podataka, a drugi za pisanje, simulacije, programiranje i dr. Ako svaki uĉenik ima slobodan pristup raĉunaru, nastavnik neće morati prilagoĊavati aktivnosti zavisno od dostupnosti raĉunara. U sledećim desetlećima, prolazeći kroz faze primene raĉunara u kojima će se pristup uĉenika raĉunaru kretati od nekoliko minuta nedeljno, preko 2-3 sata nedeljno, do neograniĉenog vremena, uloga nastavnika i priroda nauĉnog obrazovanja će se menjati. Ako je uĉenicima omogućen širok pristup bazi podataka, nastavnik i udţbenik više neće biti glavni izvor znanja. Sve će više nastavnika shvatiti da njihova uloga voditelja postaje vaţnija negoli ikada. Buduća istraţivanja bi trebalo da se zasnivaju na sledećem:

raĉunarska teorija mišljenja i uĉenja, posebno kako se uĉenje moţe poboljšati psihologijom i pedagogijom zasnovanom na raĉunarskom modelu;

raznovrsnost sistema simbola i jezika upotrebljenih u interakciji s raĉunarom i njihovo prilagoĊavanje uĉenju;

oblici raĉunarskog iskustva koji pomaţu u izgradnji pojmova i procesa nauke;

priroda uĉenja putem društvene interakcije uz upotrebu raĉunara. Dalji razvoj bi trebalo zasnivati na sledećem:

na inteligentnim tutorskim sistemima i simulacijama, ukljuĉujući one zasnovane na raĉunarskim modelima, dijalogu, vidovima rasuĊivanja i uĉenja;

na jeftinim i univerzalnim instrumentima za merenje, upravljanje i prikaz;

na specijalnim programima za prikupljanje i analizu tekstualnih i numeriĉkih podataka za izgradnju i izvoĊenje simulacija, za projektovanje, kao i na kompjuterski baziranim instrumentima;



na bazama podataka koje sadrţe opis i procenu obrazovnog softvera i primedbe na aplikacije iz uĉionice;

na istraţivanju sistema virtualne stvarnosti u funkciji unapreĊivanja obrazovnog procesa i sistema;

na radu na instrukcionom dizajnu i modelima uĉenja;

na razvoju autorskih sistema;

na razvoju i primeni elektronskih udţbenika;

na ostvarivanju koncepata obrazovanja na daljinu i razvoju informatiĉkih tehnologija i softverske podrške.

Sve zemlje bi trebale biti podstaknute da odrede dugoroĉne primenjene projekte radi povezivanja osnovnih istraţivanja i razvojnih prototipova sa nastavnom praksom. Projekti bi trebalo da obuhvataju opseţna istraţivanja hardverskih i softverskih prototipova, razvoj sadrţaja podrţanih nastavnim planom i programom, te profesionalni razvoj nastavnika. Iako bi takve projekte prvenstveno trebala podrţati vlada kao elemente strategije u politici razvoja obrazovanja neke zemlje, pa i naše, naţalost, to se dogaĊa uglavnom usput i zahvaljujući velikoj upornosti pojedinih istraţivaĉa, koji na taj naĉin dokazuju vaţnost tog segmenta modernizacije obrazovanja.

PITANJA

156. Perspektive informatizacije vaspitaja i obrazovanja 157. Instrukcioni dizajn i modeli uĉenja



Zanimljivosti:

Monitor sa 3 ekrana

Apple, kruţni monitor

Mobilni telefon/kompjuter sa ekranom na razvlaĉenje



Samsung, model kompjutera

Elektronske novine



Mp3 player

Nokia, olovka sa 1,3 MB memorije koja pamti vaš zapis

3D televizija



15. PRILOZI

U nastavku slede tri saopštenja sa meĊunarodnih konferencija koja se bave primenom multimedijalnih nastavnih sadrţina u nastavnom procesu, a od znaĉaja su sa didaktiĉko-metodiĉkog aspekta budućih vaspitaĉa (uĉitelja). Prvo saopštenje se odnosi na primenu animiranog filma u aktivnostima vrtića, drugo se bavi primenom multimedijalnog obrazovnog softvera u nastavi matematike razredne nastave. Treći rad predstavlja mišljenje uĉitelja o mogućnostima implementacije multimedijalnih sadrţina u nastavnom procesu. Poslednji prilog predstavlja deo studentskog diplomskog rada na temu: Informaciona tehnologija u funkciji pomoći učenja dece sa posebnim potrebama.

SirIKT 2011, Interlacing Education and Research with ICT, Kranjska Gora Konferencija didaktičkih pristupa e-kompetentnih učitelja/vaspitača

PRIMER ANIMIRANOG FILMA KAO DIDAKTIĈKOG MODELA UĈENJA MATEMATIĈKIH POJMOVA U VRTIĆU

Dr Slavoljub Hilĉenko

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaĉa i trenera - Subotica [email protected]

Abstract On what we know to be the case in Serbia, as well as abroad, animated movies created for purposes of acquisition and learning of mathematical concepts in kindergarten for preschoolers is something that is unheard of and unknown. The model of the animated movie that we have developed has for its aim to introduce more didactic varieties in teachers‟ work so to prepare children and educate them for the use of modern media and new approaches to learning, and to offer an interactive learning experience that encourages children‟s functional thinking. Key words Animated movie; An innovative didactic model of interactive teaching material; Direct manipulation with animation; The development of functional thinking; Computer.

Rezime: Prema našim saznanjima na prostoru Srbije, a i šire, animirani film i to onaj namenski kreiran za razvoj matematiĉkih pojmova predškolske dece u vrtiću je nepoznanica. Model animiranog filma koji smo razvili ima za cilj da unese više didaktiĉke raznovrsnosti u radu vaspitaĉa, da ih edukuje za primenu savremenih medija i metoda rada, a da deci pruţi interaktivno uĉilo koje će podsticati i njihovo funkcionalno mišljenje. Kljuĉne reĉi: Animirani film, inovativni didaktiĉki model interaktivnog nastavnog uĉila, direktna manipulacija animacijom, razvoj funkcionalnog mišljenja, kompjuter.



1. UVOD

Obrazovanje u Srbiji je u velikoj krizi i ne samo obrazovanje... Uĉenici 1. razreda Osnovne škole su najopterećeniji u Evropi. Naši petnaestogodišnjaci su i u 2010. godini ponovo pokazali slabe rezultate na PISA takmiĉenju i da ne poseduju funkcionalna znanja. Obrazovanje na svim nivoima zahteva generalni remont, a to košta i koštaće Srbiju! Znanja se usvajaju na staromodan i neinventivan naĉin, sistem provere podrazumeva samo reprodukovanje znanja, uĉenici su demotivisani, a uĉitelji dezorijentisani. Ceo obrazovni sistem je u velikoj agoniji i odavno već na kolenima.

U takvom okruţenju teško je oĉekivati sistemske i radikalne promene, a pokušaji onog poput Mense Srbije da pomogne našem obrazovanju se stidljivo promalja kao Sunce posle kiše. I kako ‟‟niko nije postao prorok u svom selu‟‟, tako ni program Mense Srbije, da podigne nivo kvaliteta obrazovanja nije otišao dalje od toga da se kao Pilot projekat u nekoliko škola i vrtića Srbije, probija na mala vrata. Istovremeno, taj isti program se sprovodi u preko deset zemalja sveta!

Na isti naĉin i mi ‟‟uĉitelji praktiĉari‟‟ nastojimo da svojim skromnim idejama unapredimo rad u školama i vrtićima u našim sredinama.

2. O ANIMIRANOM FILMU I KVIZU

Animirani film je moguć zbog tromosti našeg oka, a svojim izraţajnim sredstvima ograniĉen je samo ljudskom maštom. U tom smislu, zbog svoje neodoljive privlaĉnosti i bliskosti deci, ‟‟udenuli‟‟ smo ga u vaspitno-obrazovne vode predškolaca.

Model animiranog filma (sl. broj 1) pod nazivom ’’Taĉka, linija...’’ ima za cilj da istovremeno unese više didaktiĉke raznovrsnosti u radu vaspitaĉa, da ih edukuje za primenu savremenih medija i metoda rada, a da deci pruţi interaktivno uĉilo koje će podsticati i njihovo funkcionalno mišljenje. Fabula filma je sledeća. Zvezdice sa neba tvore liniju, pa raznovrsnu duţ, a ova se kroz razne zgode i nezgode pretvara u geometrijske oblike krug, kvadrat, pravougaonik i trougao, da bi na kraju postale opet samo taĉke i isĉilile na nebo.



Slika. br. 1. Prikaz razvoja animiranog filma u Flash okruţenju

Naime svojim sadrţinama i formom prezentovanja (animirani film u trajanju od 9 min. + interaktivni kviz) za poĉetno formiranje matematiĉkih pojmova (taĉka, duţ, linija/vrste linija) i geometrijskih oblika (krug, kvadrat, pravougaonik i trougao), ima za zadatak i cilj da vaspitaĉima pruţi mogućnost za jedan drugaĉiji i inovativan, a ipak samostalan i kreativan naĉin rada, a deci omogući usvajanja saznanja na zabavan i uĉinkovit naĉin.

Sistem uĉenja i provere saznanja, sprovodi se po jednostavnom principu, datom u sledećem primeru.

Uobiĉajeno tradicionalno pitanje koje bismo postavili deci glasilo bi:

‟‟Šta je to, liči na pečurku i živi u moru?, umesto, ‟‟šta je to, liči na pečurku i uvek je mokra?‟‟

(meduza)

Ovako mala, ali suštinski bitna razlika u pristupu rada (formulaciji pitanja), uĉenja i provere znanja ĉini ogromnu ali neuporedivu razliku izmeĊu dece (uĉenika), koja će biti osposobljavana da samo reprodukuju znanja i one koja znaju da razmišljaju (asocijativno, konvergentno i divergentno) i poseduju funkcionalna saznanja neophodna za snalaţenje u ţivotu.

Po ovom principu je koncipiran i naš didaktiĉki model, animirani film i kviz (sl. broj 218 i 219). Dakle, na vaspitaĉima je da osmisle sistem pitanja za realizaciju aktivnosti iz poĉetnog formiranja matematiĉkih pojmova na temu: Geometrijske figure (+ taĉka, duţ, linija, vrste linija).



Slika. br. 2. Sekvenca, prikaz formiranje linije od taĉaka

Naĉin kako koncipirati aktivnost(i) i formulisati pitanja proistiĉu iz primera datih u nastavku.

3. PRIMER DIDAKTIĈKOG MODELA ANIMIRANOG FILMA U REALIZACIJI AKTIVNOSTI IZ POĈETNOG FORMIRANJA MATEMATIĈKIH POJMOVA

Naš obrazovni sistem ‟‟tera‟‟ dete (uĉenika) da razmišlja iskljuĉivo

konvergentno (=logiĉko zakljuĉivanje, traţenje samo jednog taĉnog rešenja problema), dok divergentnog mišljenja (=stvaranje novih veza, odnosa i ideja; osećanja zadovoljstva u procesu traganja za svim mogućim rešenjima datog problema) nema ni u tragovima.

Gilford (Guilford) mišljenje deli na dva polariteta (konvergentno/divergentno mišljenje), a ovo drugo pripisuje kreativnim liĉnostima. Divergentno mišljenje kao kreativna veština moţe se podsticati i razvijati.

Kako kod pred/školske dece podsticati razvoj kreativnog-divergentnog mišljenja, koje će otvoriti vrata i funkcionalnom mišljenju?

Spomenućemo neke od poznatih tehnika:

1. Tehnika ‟‟Oluja ideja‟‟ (Brainstorming), Alex-a Osborn (visoko produktivna tehnika individualnog/grupnog stvaranja ideja sa odloženim prosuĎivanjem); 2. Tehnika ‟‟Negativna oluja ideja‟‟ (tehnika se ogleda u iznalaženju što većeg broja mogućnosti za nerešavanje problema); 3. Tehnika ‟‟Šest univerzalnih pitanja‟‟ (što?, gde?, kada?, kako?, zašto? i ko?); 4. Tehnika postavljanje uzastopnog pitanja ‟‟Zašto?‟‟ (npr. Zašto je trava zelena?, a zatim sledi niz od još četiri pitanje koja započinje sa ‟‟zašto‟‟);



5. Tehnika ‟‟Sluĉajni pojmovi‟‟ (jednostavna tehnika kojom se uz pomoć reči/ slika stvaraju nove ideje); 6. Tehnika ‟‟Okidaĉi novih ideja‟‟ (tehnika se koristi rečima, karticama sa slikama: ljudi, životinja, predmeta...); 7. Tehnika ‟‟Provokacija‟‟ (koriste se neuobičajeni misaoni obrasci za razrešenje pretpostavljenih problema); 8. Tehnika ‟‟Šest šešira‟‟ ili tehnika paralelnog mišljenja, dr. Edwarda de Bono-a. (jednostavan i efikasan način za podsticanje saradnje; povećanje produktivnosti, kreativnosti/inovativnosti); 9. Tehnika ‟‟Umne karte‟‟ili ‟‟paukovi dijagrami‟‟ (način kojim se šematski pomoću razgranatog crteža predstavljaju zamisli, beleške, informacije...); 10. Humor (kao bitan preduslov i opuštajući faktor u kreativnom činu); 11. Sećanja iz budućnosti i voĊene fantazije (npr. pokušaj zamišljenog sistema vrednosti/odnosa iz budućnosti preneti na realno okruženje i rešavati postojeće probleme);

U skladu sa predloţenim tehnikama vaspitaĉ/uĉitelj sam formuliše pitanja za realizaciju aktivnost(i)/ĉas(a).

3.1. TOK AKTIVNOSTI

UVODNI DEO: U uvodnom delu aktivnosti izvesti unapred osmišljenu i prigodnu rimovanu

pesmicu u kojoj se istiĉu reĉu (pojmovi) koji će se obraĊivati (1. ‟‟tačka, linija, duž, vrste linija‟‟, 2. ‟‟krug‟‟, 3. ‟‟kvadrat‟‟, 4. ‟‟pravougaonik‟‟ i 5. ‟‟trougao‟‟) i u skladu sa njima oformiti grupe (5) za nastavak rada. GLAVNI DEO:

Glavni deo aktivnosti sastoji se iz dva dela. 1. U prvom delu grupe svoju paţnju usmeravaju na onaj deo u animiranom filmu ĉiji

ime nosi, npr. ‟‟tačka‟‟, ‟‟kvadrat‟‟ i sl.

Sledi prikaz animiranog filma (=kompjuter+bim-projektor) i samostalni ‟‟istraživački‟‟ rad dece.

Kako je animirani film interaktivan i zaustavlja se ili ponovo pokreće nakon svakog novog pojma, grupe na pitanja vaspitaĉa, (tokom i po odgledanoj celini), odgovaraju usmeno, pismeno, crtanjem, manipulacijom predmetima i sl. Svaka grupa ima pravo i da dopuni odgovore drugih grupa itd.

2. Drugi deo aktivnosti sastoji se iz praktiĉnog rada sa interaktivnim kvizom (sl. broj 3). Naĉin formulacije i grafiĉki prikaz pitanja (12) omogućava razvoj funkcionalnog mišljenja dece.

Ovaj rad se takoĊe moţe realizovati u već oformljenim grupama (zajedniĉko rešavanje kviza), individualno ili u paru (što zavisi od broja kompjutera). Rezultati kviza se uporeĊuju, analiziraju…

Prednost ovakvog kviza ogleda se u direktnoj manipulaciji animacijom (interaktivnih zadataka) koji ima ogroman uticaj na efekte uĉenja primenom raĉunara (Hilĉenko, 2010).



ZAVRŠNI DEO: U završnom delu deci se moţe podeliti i prigodno pripremljen nastavni listić.

Moţe se primetiti da sva uputstva i pitanja za realizaciju didaktiĉkog modela, tj. aktivnosti koja se realizuje uz pomoć animiranog filma, nisu do kraja konkretizovana i otvorena (vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci, metode, oblici, sredstva, kombinacija savremenih sredstava IT i tradicionalnog pristupa itd.), a to iz razloga što se to prepušta kreativnom potencijalu svakog vaspitaĉa, koji će uneti svoj vlastiti peĉat u primeni ovog naĉina rada.

Slika. br. 3. Prikaz jednog interaktivnog zadatka u kvizu sa direktnom manipulacijom animacije

4. ZAKLJUĈAK

Ono što nam predstoji jeste šira implementacija našeg didaktiĉkog modela animiranog filma u vaspitno-obrazovne tokove predškolskih ustanova (vrtića) Srbije, kako bi prikupili validnije podatke o njegovom kvalitetu i primenjivosti..., a zatim razvili i ĉitav sistem ovakvog modela uĉenju.



5. LITERATURA

1. Bransford, J. D., Brown, A. L., & Cocking, R. R. (2000): How people learn: Brain, mind, experience, and school. Washington, DC: National Academy Press.

2. Dryden, G., Vos, J. (2001): Revolucija u uĉenju, kako promijeniti naĉin na koji svijet uĉi, Zagreb: Educa

3. Hilĉenko, S. (2010): Multimedia Omnibus - Or five Didactic/Methodical Examples of the Applicaton PCs in Elementary Schoolrooms, SirIKT 2010, Kranjska Gora, Slovenia

4. Kaput, J. (1992): Tehnology and mathematics education. In D.A. Grouws (Ed.), Handbook of research on mathematics and learning: A project of the Nacional Concil of Teachers in Mathematics (pp. 515-556). New York: Macmillian.

5. Mayer, R. E. (2001): Multimedia learning. New York: Cambridge University Press. 6. Mayer, R. E. (2005): The Cambridge Hanfbook of Multimedia Learning. New

York: Cambridge University Press. 7. Munitić, R. (2009): Zbornik o animaciji. Filmski centar Srbije 8. Teţak, S. (1990): Metodika nastave filma na općeobrazovnoj razini, Školska

knjiga, Zagreb 9. www.mensa.rs/sr/testiranje (12/11/2010). 10. www.hajdeda.org.rs/nepravda/index.htm (18/12/2010).



SirIKT 2010, Interlacing Education and Research with ICT, Kranjska Gora, Slovenia

Dr Slavoljub Hilĉenko

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaĉa i trenera - Subotica [email protected]

MULTIMEDIA OMNIBUS - OR FIVE DIDACTIC/METHODICAL EXAMPLES OF THE APPLICATION OF PCs IN ELEMENTARY SCHOOLROOMS

Summary: Creativity is not taught and learnt, gained at colleges and universities, a teacher either has it or not. A multimedial classroom is not necessary for his high-grade work nor are modern didactic tools... But, if a teacher is completelly devoted to his work, if he is an expert full of imagination and innovation, and a child deep down in his soul, he will be able to be amazed, shocked or alarmed at nothing together with his pupils, reveal new knowledges and skills... Those accomplishments and skills/proficiency must initiate the development of complex forms of abstract thinking in order to present heterogeneous cognitive, connative, motoric and manipulative knowledge and skills... They need to be presented in different attractive ways to stimulate permanent and additional knowledge which is vital for wordly wisdom and exploitation in later life of the young. We shall present five teaching chapters/units from our own experience in the use of PCs in classrooms from first to fourth grade of elementary school. Key words: computer, creativity, professionalism and imagination, compound forms of thinking, manipulative skill of hands.

MULTIMEDIJALNI OMNIBUS – ILI PET DIDAKTIĈKO-METODIĈKIH PRIMERA PRIMENE RAĈUNARA U RAZREDNOJ NASTAVI

Rezime: Kreativnost se ne uĉi na fakultetu, uĉitelj je poseduje ili ne. U njegovom radu nije neophodna ni multimedijalna uĉionica ni savremena didaktiĉka pomagala da bi njegov rad bio kvalitetan... Ali ako je uĉitelj posvećen svom poslu, ako je struĉan, maštovit, inovativan i nosi dete u sebi, umeće zajedno sa svojim Ċacima da otkriva i da se raduje novim saznanjima i umećima... Ta saznanja i umeća moraju da podstiĉu razvoj sloţenih oblika apstraktnog mišljenja, da kognitivno/konativna, motoriĉka i manipulativna saznanja/sposobnosti... budu raznoliko predstavljena, da su sama po sebi motivirajuća, trajna/nadogradiva i ţivotno korisna. Iz vlastite prakse na primeru 5 (pet) nastavnih jedinica, izloţićemo modele primene raĉunara (i namenskog softvera, koji smo razvili za potrebe) svih nastavnih predmeta, ĉetiri razreda osnovne škole. Kljuĉne reĉi: kompjuter, kreativnost, struĉnost i mašta, sloţeni oblici mišljenja, manipulativna spretnost ruku.



1. KOMPJUTER, KAO SARADNIK U RAZREDNOJ NASTAVI

Nastavne sadrţine uĉitelj moţe izloţiti/uveţbavati/utvrĊivati na razne naĉine, birajući izmeĊu mnoštva metoda i oblika rada ili koristeći prednosti razliĉitih nastavnih sredstava i mogućnosti savremenih medija... Merila za odabir ‟‟načina predstavljanja nastavnih sadržina‟‟ moraju biti njegova struĉnost, kreativnost, mašta i savest... MeĊutim, najvaţniji kriterijum pri ‟‟izboru posrednika prenosa znanja/umeća‟‟ mora biti efikasnost ili rezultati koje ostvaruje u svom radu. Na šta god da se uĉitelj oslanjao u obrazovnom procesu, on mora da bude didaktiĉko-metodiĉki raznovrstan i hrabar. Kada je u pitanju primena raĉunara u nastavi, uĉitelj mora da poseduje odreĊena znanja, koja su već postala standardom njegovih kompetencija. To svakako NE mora DA podrazumeva, poznavanje programskih jezika, samostalno pravljenje interaktivnih aplikacija ili Web portala, ali sam i liĉno imao prilike da upoznam velik broj kolega koji poseduju zavidna znanja i pozitivna iskustva u primena PC u uĉionici. Ogroman i lako dostupan materijal je ‟‟pri ruci‟‟ svima onima koji ţele da saznaju nešto više o metodici ili prednostima/nedostacima primene raĉunara u razrednoj nastavi. Sve je više uĉitelja koji pišu, iznose ili razmenjuju iskustva o primeni savremene IT tehnologije u svom radu... Zajedniĉki imenitelj svih tih iskustava ima pozitivan predznak uz opasku da kao u svemu pa i u primeni raĉunara u nastavi niţih razreda osnovne škole treba imati MERU! Pred nama se nalazi pet (5) primera primene raĉunara iz naše sopstvene prakse. Oni su rezultat vlastitog poimanja problema nastave i mogućnosti integracije raĉunara u radu uĉitelja. Dakako da smo se u koncipiranju naših stavova oslanjali na nauĉno proverene i utemeljene principe i postulate... (kognitivna teorija multimedijalnog uĉenja, instrukcioni dizajn, savremene metode uĉenja i rada...) Iako je internet prepun dobrih primera ‟‟iz prakse na dlanu‟‟, mi smo ipak nastojali da idemo vlastitim putem (pametan čovek uči na tuĎim primerima, a budala na vlastitim greškama) ne ţeleći da liĉimo na nešto ‟‟već viĎeno‟‟, osmislili smo interaktivne sadrţine za sve nastavne predmete razredne nastave. Naš stav/spoznaja da je raĉunar zaista najsvestranije/najzahvalnije nastavno sredstvo, koje potpomaţe razvoj kognitivno/konativnih saznanja i sposobnosti uĉenika u rukama uĉitelja ima svoje realno utemeljenje i dokaze (Hilĉenko, 2008, str. str. 62-68; Hilĉenko, 2008. str. 69-78). Osnovna ideja ili smisao našeg pristupa primene raĉunara u nastavi (modela rada), ogleda se i u tome da se planirana nastavna jedinica moţe ‟‟sukcesivno/uporedo dešavati i u računaru i izvan njega!‟‟, kombinujući pri tom klasičan pristup radu sa radom na računaru.

2. PET PRIMERA DIDAKTIĈKO-METODIĈKE PRIMENE RAĈUNARA U RAZREDNOJ NASTAVI

Izloţeni didaktiĉko-metodiĉki primeri primene raĉunara u razrednoj nastavi dati su samo taksativno sa uopštenim uputstvima, jer ih iskusan uĉitelj ‟‟u celini‟‟ vidi/ĉita izmeĊu redova. Primeri se odnose na sve nastavne predmete (jezik, matematiku, svet oko nas, muzičku i likovnu kulturu) i dati su za svaki razred ponaosob. Sve predloţene sadrţine mogu da se realizuju na nekoliko nivoa, u bilo kom delu ĉasa (uvodnom, kao motivacija; glavnom delu, kao obrada, ponavljanje ili provera gradiva; završnom delu za utvrĊivanje i sl.). Uputstva su data samo okvirno jer su namenjena kreativnim/inovativnim uĉiteljima koji će u ‟‟svojim‟‟ uslovima sliĉne ili druge sadrţine realizovati u skladu sa materijalno-tehniĉkim mogućnostima. Bez



obzira na to stoji li uĉitelju na raspolaganju ĉitav informatiĉki kabinet ili samo jedan kompjuter i bim-projektor, uvek se mogu osmisliti i ostvariti zadovoljavajući rezultati... Ponegde smo ponudili/predloţili i po dve interaktivne celine koje se mogu realizovati po sliĉnom ili predloţenom modelu rada. Predstavljene sadrţine odreĊene interaktivne celine (obrazovnog softvera) mogu se protezati tokom celog nastavnog ĉasa ili zauzimati samo njegove delove. Predloţene metode (metoda pokušaja i pogrešaka, problemska metoda ili analitičko-sintetička) kao i oblici rada (individualni (I), rad u paru (P), grupni (G) i frontalni (F)) takoĊe su dati samo okvirno ili samo kao sugestija.

2.1. PRIMER NASTAVNE JEDINICE IZ MATERNJEG JEZIKA

ARTIKULACIJA ĈASA 1. razred (20-25 uĉenika) Nastavna jedinica: Štampana slova azbuke, (utvrĎivanje) Uvodni deo: nekoliko puta usmeno ponoviti slova azbuke, pojedinačno ili npr. ‟‟sada nastavi ti...!‟‟ (I), (F) Glavni deo: interaktivni zadatak (sl. broj 1) Upiši slova koja nedostaju!, učenici u paru dopisuju slova koja nedostaju, koristeći se interaktivnom tastaturom ili tastaturom ispred sebe; (P), (F) Završni deo: interaktivni zadatak (sl. broj 2) Spoji glas i slovo!, učestvuju svi učenici u odeljenju, pojedinačno sastavljajući interaktivnu azbuku; učenici dobijaju štampani materijal; (I), (F) Nastavna sredstva: računari (10-12), zvučnici, slušalice, bim-projektor, štampač; štampani didaktički materijal; Metode rada: metoda pokušaja i pogrešaka, problemska metoda ili analitičko-sintetička; Oblici rada: individualni (I), rad u paru (P) i frontalni (F) Ciljevi/ishodi:

korelacija sa nastavnim predmetom Od igračke do računara (nastavna jedinica: Tastatura);

razvijati potrebu poznavanja štampanih slova ćirilice radi tečnog i izražajnog čitanja; upoznavanje rasporeda azbučnih slova na qwerty tastaturi; podsticanje razvoja fine motorike ruku (miš);

umeti naizust azbučna slova; poznavati raspored azbučnih slova na yu tastaturi; umeti se precizno služiti mišem;



Slika br. 1 i 2. Primer upotrebe obrazovnog softvera na ĉasu maternjeg jezika

2.2. PRIMER NASTAVNE JEDINICE IZ MATEMATIKE

ARTIKULACIJA ĈASA 3. razred (20-25 uĉenika) Nastavna jedinica: Geometrijske figure: kvadrat i trougao, (utvrĎivanje) Uvodni deo: usmeno i na didaktičkom materijalu (geometrijske figure kvadrata i trougla) ponoviti njihove glavne osobine; (I), (F) Glavni deo: interaktivni zadatak (sl. broj 3) Iseci krstić, pa sastavi kvadrat! Zadatak možemo rešavati na tri (3) nivoa:

1. učenici na didaktičkom materijalu (štampanog priloga, obrazovnog softvera) samostalno tragaju za rešenjem problemskog zadatka; (I)

2. učenici uz pomoć interaktivnog zadatka, slede data uputstva (slikovni algoritam, korak po korak), pokušavaju da samostalno reše problemski zadatak; (P)

3. učenici uz pomoć učitelja i interaktivnog softvera, slede data uputstva (slikovni algoritam, korak po korak), pokušavaju da reše problemski zadatak; (G)

Završni deo: interaktivni zadatak (sl. broj 5) Popuni prazna polja, ali tako da ni u jednom redu i koloni ne budu dve jednake figure!, zadatak podstiče razvoj divergentnog mišljenja (2 moguća rešenja); (F) Nastavna sredstva: kompjuteri (10-12), zvučnici, štampač, bim-projektor, makaze, olovke, lenjiri, štampani didaktički materijal; Metode rada: metoda pokušaja i pogrešaka, problemska metoda ili analitičko-sintetička; Oblici rada: individualni (I), rad u paru (P), grupni (G) i frontalni (F) Ciljevi/ishodi:

korelacija sa nastavnim predmetom Likovna kultura (nastavna jedinica: Kolaž);

podsticati razvoj konvergentnog i divergenog mišljenja, manipulativne spretnosti ruku (makaze, miš); podsticati zadovoljstvo u procesu traganja za svim mogućim rešenjima datog problema; stvaranje novih veza, odnosa i ideja; upoznavanje rada na računaru;

umeti tragati i pronalaziti jedno/više mogućih rešenja nekog problema; poznavati rad na računaru; umeti se precizno služiti mišem;



Alternativni primer za 4. razred (realizovati po prethodnom modelu)

Interaktivni zadatak (sl. broj 4) Iseci kvadrat, pa sastavi figure! Četiri (4) interaktivna zadatka za razvoj divergentnog mišljena; svaki od datih zadataka ima više mogućih rešenja; (I),(P) i (G)

Interaktivni zadatak (sl. broj 6) Šibice. Četiri (4) interaktivna zadatka za razvoj divergentnog mišljena; svaki od datih zadataka ima više mogućih rešenja; (I),(P) i (G)

Predloženi zadaci se mogu rešavati i bez računara, pomoću didaktičkog materijala; (I),(P) i (G)

Slika br. 3, 4, 5 i 6. Primer upotrebe obrazovnog softvera na ĉasu maternatike

2.3. PRIMER NASTAVNE JEDINICE IZ SVETA OKO NAS

ARTIKULACIJA ĈASA 2. razred (20-25 uĉenika) Nastavna jedinica: Vreme – časovnik, (obrada) Uvodni deo: pesma čika J. J. Zmaja, ‟‟Mali brata‟‟, www.bgdconsulting.com/zmaj/ Glavni deo: interaktivni zadatak (sl. broj 7) Koliko je ĉasova?

Realizacija časa se može ostvariti samo sa jednim računarom u frontalnoj poziciji i bim-projektorom; (F)

http://www.bgdconsulting.com/zmaj/



Na projekciji izvršiti upoznavanje sa časovnikom, velikom i malom skazaljkom i vremenskim relacijama (min., čas, podne 12h, ponoć 24h) i odnosima (15min., 30min., 45min., 60 min.); (F)

Ukazati na simboličku znakovnu vremensku razliku dan/noć (npr.: 14h i 15min. / 02h i 15min.); (F)

Uvežbavanje vremenskih odnosa/relacija na modelu časovnika koji ima svaki učenik i na modelu interaktivnog zadatka; (I), (F)

Završni deo: UtvrĎivanje nastavne jedinice na prigodnom nastavnom listiću...; pogledati časovnike na internetu koji pokazuju internacionalno vreme različitih vremenskih zona na Zemlji, www.aglobalworld.com/international-time-zones/world-time-zones.php; učenici dobijaju štampani didaktički materijal; (I)

Nastavna sredstva: kompjuter (1), zvučnici, štampač, bim-projektor, časovnik, makete časovnika, nastavni listić, štampani didaktički materijal; Metode rada: metoda pokušaja i pogrešaka, problemska metoda ili analitičko-sintetička; Oblici rada: individualni (I) i frontalni (F) Ciljevi/ishodi:

korelacija sa nastavnim predmetom Matematika (nastavna jedinica: Rimski/arapski brojevi);

razvijati osećaj za vreme, delove dana, trajanje nastavnog časa i sl.; upoznavanje sa časovnikom - spravom za merenje vremena, njegovim delovima i funcijom; podsticanje fine motorike ruke;

umeti se koristiti časovnikom; poznavati vremenske odnose i relacije; umeti se precizno služiti mišem i časovnikom;

Alternativni primer nastavne jedinice: Vreme - kalendar

Interaktivni zadatak (sl. broj 8) Zaokruţi vaznije datume!

Nastavnu jedinicu realizovati po prethodno predloženom modelu;

http://www.aglobalworld.com/international-time-zones/world-time-zones.php

http://www.aglobalworld.com/international-time-zones/world-time-zones.php



Slika br. 7 i 8. Primer upotrebe obrazovnog softvera na ĉasu sveta oko nas

2.4. PRIMER NASTAVNE JEDINICE IZ MUZIĈKE KULTURE

ARTIKULACIJA ĈASA 3. razred (20-25 uĉenika) Nastavna jedinica: Tonska skala, (uvežbavanje) Uvodni deo: uvežbavanje obraĎene tonske skale na nizu dećijih pesmica (notnih zapisa – sviranje na blok flautama); Glavni deo: interaktivni zadatak (sl. broj 9) Sviraj na saksijama! Nastavna jedinica se može realizovati takoĎe samo pomoću jednog računara i bim-projektora:

u okviru interaktivnog zadatka neophodno je bez greške odsvirati/ponoviti reprodukovanu/animiranu kompoziciju;

metodom pokušaja i pogrešaka svaki učenik nastoji da izvrši zadatak (onaj koji pogreši, vraća se na svoje mesto do sledećeg pokušaja); (I), (F)

učenici se potom dele na pet (5) grupa, dobijaju zadatak da komponuju kratku frazu (u ¾ ritmu i 5 taktova) na temu karaktera sledećih životinja: lisice, medveda, veverice, sove i zeca; (G)

učenici izvode komponovane fraze (na blok flautama, saksijama, flašama, čašama i ksilofonu) i nastoje da prepoznaju životinju o kojoj je reč; (I), (F)

učenici po sluhu pokušavaju da ponove neku od komponovanih fraza; (I), (F) Završni deo: za naredni čas uvežbati komponovane fraze svih životinja; učenici dobijaju štampani didaktički materijal; Nastavna sredstva: kompjuter, zvučnici, štampač, bim-projektor, blok flaute, saksije, flaše, čaše, ksilofon, štampani didaktički materijal; Metode rada: metoda pokušaja i pogrešaka, problemska metoda ili analitičko-sintetička; Oblici rada: individualni (I), grupni (G) i frontalni (F) Ciljevi/ishodi:

razvijati osećaj za ritam i melodiju; negovati sposobnost komponovanja kraćih muzičkih fraza; upoznavanje kompjutera kao multimedijalno nastavno sredstvo; podsticati razvoj fine motorike ruku;

umeti reprodukovati kompoziciju po sluhu i notnom tekstu; poznavati notne zapise tonske skale; umeti precizno koristiti miš, (muzičke instrumente);



Alternativni primer nastavne jedinice: Narodna igra uz pevanje!

Rad sa jednim računarom;

Interaktivni zadatak (sl. broj 10) Narodna igra uz pevanje! (pesma ‟‟Ja posejah lubenice‟‟);

Korelacija sa nastavnim predmetom Fizičko vaspitanje (nastavna jedinica: Narodne igre);

Učenje slovnog teksta narodne igre; (F)

Učenike podeliti u pet (5) grupa, uvežbavati plesne korake predstavljene animacijom; Spajati grupe u veće celine...; (G)

Podsticanje razvoja, motorike, koordinacije pokreta i osećaja za ritam;

Slika br. 9 i 10. Primer upotrebe obrazovnog softvera na ĉasu muziĉkog vaspitanja

2.5. PRIMER NASTAVNE JEDINICE IZ LIKOVNE KULTURE ARTIKULACIJA ĈASA 4. razred (20-25 uĉenika) Nastavna jedinica: Animirani film, (obrada) Uvodni deo: razgovor i demonstracija pojma animirani film kao ‟‟iluzije‟‟ pokreta, koja je moguća zbog tromosti našeg oka; kreiranje animacija bez računara i na računaru (Paint, PhotoShop, Macromedia Flash...) (Hilĉenko, 2009); pogledati internet adresu: www.youtube.com/watch?v=pl5X8ObVFZ0; (F) Glavni deo: interaktivni zadatak (sl. broj 11) Uĉini da guska poleti! Zadatak možemo realizovati na tri (3) nivoa i uz primenu samo jednog kompjutera:

1. učenici po uzoru na zadatak sami osmišljavaju biće/objekat u pokretu; (I) 2. učenici delimično prate predložena uputstva u realizaciji zadatka; (I) i 3. učenici se u potpunosti pridržavaju datih uputstava u interaktivnom zadatku i

koriste propratni štampani materijal; (I) Završni deo: estetska procena i demonstracija/isticanje (ne)uspešnijih učeničkih radova; (F) Nastavna sredstva: kompjuter (1), bim-projektor, zvučnici, štampač, štampani didaktički materijal, karton, makaze, olovke, flomasteri, plutani čepovi, čiode; Metode rada: metoda pokušaja i pogrešaka, problemska metoda ili analitičko-sintetička; Oblici rada: individualni (I) i frontalni (F)



Ciljevi/ishodi:

korelacija sa nastavnim predmetom Svet oko nas (nastavna jedinica: Divlje životinje);

razvijati osećaj za preciznost i doslednost u realizaciji zadatka prema datim uputstvima primenom računara; podsticanje razvoja fine motorike ruku (makaze, miš); upoznavanje sa osnovnim principima animacije;

umeti samostalno kreirati i animirati željeni objekat uz oslanjanje na uputstva data posredstvom kompjutera; razvoj kreativnosti i samostalnosti u radu; poznavati rad na računaru; umeti precizno služiti se makazama/mišem;

Alternativni primer nastavne jedinice: Dekorativno pismo

Interaktivni zadatak (sl. broj 12) Piši ukrasna slova!

Učenici rade po po predloženom predlošku ili

Učenici samostalno osmišljavaju ukrasna slova;

Slika br. 11 i 12. Primer upotrebe obrazovnog softvera na ĉasun likovne kulture

3. KONKLUZIJA Izloţeni primeri modela rada sa kompjuterom u razrednoj nastavi su rezultat vlastite prakse, iskustva i istraţivanja. Saznanja dobijena na taj naĉin dozvoljavaju nam da sa dozom optimizma istaknemo kako kompjuter u mnogome moţe da pripomogne/unapredi uĉiteljev rad. Ako se pronaĊe skladan odnos, mesto i uloga za primenu raĉunara u uĉionici, zadovoljstvo i valjani rezultati neće izostati. Uĉiteljeva uloga se u takvom okruţenju bitnije menja i to u smeru saradnika i koordinatora, dok vodeću ulogu ustupa raĉunaru, ali samo u onoj meri koliko sam proceni da je neophodno. Sa druge strane iako kompjuter slovi kao individualno nastavno sredstvo, nastojali smo izloţenim modelima da ga predstavimo i u jednom drugaĉijem - ‟‟humanijem‟‟ svetlu. On zapravo ponovo ‟‟voĊen‟‟ iskusnom rukom uĉitelja (instrukcionog dizajnera), pruţa svim uĉenicima (bili introvertni ili ekstrovertni) podjednaku mogućnost da se ispolje i ostvare.



4. LITERATURA

1. Hilĉenko, Slavoljub: Učitelji su spremni za pilot projekat: ‟‟Đak prvak i torba, a u njoj laptop!‟‟, meĊunarodna konferencija ''Jednakost šansi kao rezultat integracije u obrazovanju'', Uĉiteljski fakultet, Subotica, Zbornik radova (1), str. 83-94, Subotica, 17, 18. i 19. septembar 2009. godine

2. Hilĉenko, Slavoljub: Two Examples of Methodology for Working with Multimedia Educational Software in the Primary School 1st Grade, University of Rzeszow, The Institute of Technology, Department of Didactics of Technology and Computer Science, VIIth International Scientific Conference, EDUCATION - TECHNOLOGY - COMPUTER SCIENCE, Iwonicz Zdrój, Antologija radova, tom XII, str. 61- 69, Poland 22th-23th September 2009.

3. Hilĉenko, Slavoljub: MORS-r ‟‟Od igre do računara” - nastavno sredstvo za uĉenike od 1. do 4. razreda osnovne škole i Izborni predmet: Od igraĉke do raĉunara”, sa pripadajućim Višenamenskim didaktiĉko-metodiĉkim priruĉnikom za uĉitelje, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaĉa - Subotica, Subotica 2009.

4. Hilĉenko, Slavoljub: Dеtе i škola, može li drugačije?, 17. meĊunarodni znanstveni skup: Društvo i tehnologija, Zadar 28-30. jun 2010.



MeĎunarodna konferencija: ‟‟MeĎunarodne godine mladih: DIJALOG i uzajamnog razumevanja‟‟ 5-6 maj 2011., Pedagoški fakultet, Univerzitet u Mariboru, Slovenija,

organizovan u saradnji sa OŠ Ruse

REFLECTIONS OF A TEACHER ABOUT THE STUDY OF GEOMETRICAL SHAPES THROUGH AN ANIMATION MOVIE IN PRIMARY SCHOOL (Year 1-4)

Abstract: The aim of this preliminary empirical research that has resulted after polling our primary school teachers was to come to a conclusion about the value of didactic-methodological data of a newly developed interactive movie for specific educational purposes that comes with the quiz and advice on implementation in the classroom. After the delivered presentation and thorough explanation of how this model works in subjects like Geometrical Shapes (circle, square, rectangular and triangular, accorded to the updated school syllabus), 100 primary school teachers of our Sombor county have filled in their responses at the start of the second semester (February 2011) and handed in the poll handout. The analysis of the results shows a very high percentage of interested teachers willing to innovate, although a great majority of them has never had, or has had a very slight experience in working with computers. On the other hand, teachers have given positive responses concerning the appropriateness of how this model works and that its accorded to children's age. Teachers also positively responded to the high level of motivation in comparison to the traditional approaches, objective assessment and the long lasting retention... In the researches to come, what will follow is the experimental assessment of the model compared to the traditional approaches to teaching and learning. All these results will have a function of realisation of even more animation movies, and thereby we could innovate the primary school approaches on national level and the approaches to teaching as well. Key words: Innovative models of teaching, interactive animation film with the quiz, computer, mathematics, geometrical shapes.

MIŠLJENJE UĈITELJA O UĈENJU GEOMETRIJSKIH OBLIKA PUTEM ANIMIRANOG FILMA U RAZREDNOJ NASTAVI

Dr Slavoljub Hilčenko [email protected]

Visoka škola strukovnih studija za vaspitače i trenere, Subotica

Rezime: Cilj ovog preliminarnog empirijskog istraţivanja bio je da na osnovu sprovedene ankete meĊu uĉiteljima razredne nastave doĊemo do mišljenja o didaktiĉko-metodiĉkim vrednostima namenski razvijenog interaktivnog animiranog filma sa pratećim kvizom i mogućnostima njihove implementacije u uĉionici. Nakon projekcije i izloţenog modela rada sa temom Geometrijski oblici (krug, kvadrat, pravougaonik i trougao, po vaţećem nastavnom planu i programu), 100 uĉitelja somborskih Osnovnih škola je poĉetkom drugog polugodišta školske 2010/2011.



popunilo anketni list. Analiza rezultata ukazuje na velik procenat zainteresovanih uĉitelja da inovira svoj rad, iako većina njih nema ili ima samo površna iskustva u radu sa raĉunarima. Sa druge strane uĉitelji su se pozitivno izrazili o modelu rada u smislu njegove primerenosti uzrastu, motivacije u odnosu na tradicionalni pristup, objektivnosti provere i trajnosti znanja... U daljem istraţivanju, uslediće eksperimentalna provera modela u usporedbi sa tradicionalnim pristupom. Svi ovi rezultati biće u funkciji realizacije serije animiranih filmova, ĉime bi na nacionalnom nivou inovirali razrednu nastavu i rad uĉitelja. Kljuĉne reĉi: inovativni model nastave, interaktivni animirani film sa kvizom, raĉunar, matematika, geometrijski oblici.

1. ’’MAGLA’’

‟‟Obrazovanje u Srbiji je u velikoj krizi i ne samo obrazovanje... Učenici 1. razreda Osnovne škole su najopterećeniji u Evropi. Naši petnaestogodišnjaci su i u 2010. godini ponovo pokazali slabe rezultate na PISA takmičenju i da ne poseduju funkcionalna znanja. Znanja se usvajaju na staromodan i neinventivan način, sistem provere podrazumeva samo reprodukovanje znanja, učenici su demotivisani, a učitelji dezorijentisani. U takvom okruženju teško je očekivati sistemske i radikalne promene, a mi ‟‟učitelji praktičari‟‟ nastojimo da svojim skromnim idejama unapredimo rad u školama i vrtićima u našim sredinama.‟‟ (Hilĉenko, 2011a).

2. ’’DUGA’’

U ţelji da unesemo novine u radu uĉitelja u razrednoj nastavu u školama u Srbiji, radili smo na razvoju pilot projekta – prvog u seriji namenskog multimedijalnog i interaktivnog animiranog filma sa pripadajućim kvizom, po vaţećem nastavnom planu i programu, koji treba uĉenicima sem suvoparnih udţbenika da ponude i inspirativnije i efikasnije izvore uĉenja. Pri tome se oslanjamo na teorijska i empirijska saznanja drugih autora, koja smo i sami proveravali na uzorku dece u Srbiji. Kada to kaţemo prvenstveno mislimo na saznanja o principima multimedijalnog oblikovanja sadrţina, kapacitete naših ĉula i efekte takvog uĉenja i u komparaciji sa tradicionalnim uĉenjem, šema br. 1 (Mayer, R. E., 2001, 2005) i proširen Majerov model prijema informacija manipulativnim i motoriĉkim uĉenjem šema br. 2 (Hilĉenko, 2008a, 2008b).



Grafikon br. 1: Model prijema informacija po Mayer-u (2005)

Grafikon br.2: Majerov model prijema informacija proširen manipulativnim i motoriĉkim uĉenjem (Hilĉenko, 2008b)

O prednostima multimedijalnog naĉina uĉenja svedoĉe empirijska saznanja Majera i njegove ideje koje su našle praktiĉnu primenu na sajtu: www.brainpop.com.

Tako, izloţeni grafikon predstavlja komparaciju rezultata uĉenja pre i posle primene multimedijalnog uĉenja (animiranim filmom) na planu bogaćenja reĉnika uĉenika, razumevanja, jezika i nauĉnih saznanja.

http://www.brainpop.com/



Grafikon br.3: Prikaz komparacije rezultata uĉenja pre i posle primene animiranih sadrţina

Na adresi ovog sajta moţeti naći multimedijalne animiranje sadrţine iz oblasti umetnosti i muzike, engleskog jezika, zdravlja, matematike, nauke, istorije, tehnologije sa preko 700 naslova i pripadajućim kvizovima.

VoĊeni sliĉnom idejom nastao je animirani film ’’Taĉka, linija...’’ (namenjen ciljnoj grupi uĉenika razredne nastave od 6-8 god.) koji obraĊuje matematiĉke pojmove taĉka, linija, vrste linija, duţ, krug-kruţnica, kvadrat, pravougaonik i trougao sa propratnim kvizom koji treba da podstiĉu asocijativno, konvergentno, divergentno i funkcionalno mišljenje, a ne samo reprodukovanje viĊenog (slike br. 1, 2, 3 i 4). Animirani film (9 min.) je interaktivan. tj. zaustavlja se na kljuĉnim momentima kada mogu da uslede pitanja i objašnjenja, a nastavlja se klikom mišem. Isto tako moguće je pogledati samo i pojedine celine izdvojeno iz celog filma. Kviz nije sastavni deo animiranog filma i pokreće se nezavisno.

Slike 1 i 2. Kadrovi iz animiranog filma ‟‟Taĉka, linija...‟‟



a) YES b) ONLY SUPERFICIAL c) NO

Slike br. 3 i 4: Deo pitanja iz propratnog kviza animiranog filma ‟‟Taĉka, linija...‟‟

Nakon prezentacije filma na sluĉajnom uzorku od 100 uĉitelja somborskih osnovnih škola, sproveli smo anketu o mišljenju uĉitelja o didaktiĉko-metodiĉkim vrednostima razvijenog multimedijalnog i interaktivnog animiranog filma sa pratećim kvizom i mogućnostima njihove implementacije u uĉionici. Analizom rezultata utvrdili smo da velik procenat zainteresovanih uĉitelja ţeli da inovira svoj rad, iako većina njih (ima)nema ili ima samo površna iskustva u radu sa raĉunarima (grafikon br. 4).

Sa druge strane uĉitelji su se pozitivno izrazili o modelu rada u smislu njegove primerenosti uzrastu (grafikon br. 5), motivacije u odnosu na tradicionalni pristup (grafikon br. 6), objektivnosti provere kvizom u odnosu na tradicionalnu nastavu (grafikon br. 7) te trajnosti znanja u odnosu na klasiĉan pristup uĉenju (grafikon br. 8).

Grafikoni br. 5 i 6: Primerenost animiranog filma uzrastu uĉeniku i motivacija za rad

a) YES b) PARTLY c) NO a) YES b) EQUALLY c) NO



Grafikoni br. 7 i 8: Objektivnost provere kviza u odnosu na tradicionalnu nastavu i mišljenje uĉitelja u pogledu trajnosti znanja ovog pristupa uĉenja

Mišljenje uĉitelja u pogledu podsticanja razvoja asocijativnog, konvergentno-divergentnog i funkcionalnog mišljenja posredstvom animiranog filma i kviza predstavljeno je na grafikonu br. 9. I na kraju, rezultati ogovora na pitanje da li ovakvih i sl. animiranih filmova (sa kvizom) treba da bude više u nastavnoj praksi uĉitelja su na grafikonu br. 10.

Grafikoni br. 9 i 10: Stav uĉitelja u pogledu uticaja animiranog filma na razvoja mišljenja i veće prisutnosti ovakvih sadrţina u razrednoj nastavi

U daljem istraţivanju, uslediće eksperimentalna provera modela rada u usporedbi sa tradicionalnim pristupom. Svi ovi rezultati biće u funkciji realizacije serije animiranih filmova (sajta) ĉime bi ţeleli da na nacionalnom nivou inoviramo razrednu nastavu i rad uĉitelja.

a) YES b) EQUALLY c) NO a) YES b) EQUALLY c) NO

a) YES b) PARTLY c) NO a) YES b) NO



3. ’’NESTABILNO...’’

Iako su uĉitelji nedvosmisleno izrazili pozitivan stav u pogledu inoviranja svog rada i kvaliteta animiranog filma sa pripadajućim kvizom, njihov put do uĉionice je veoma dug i ĉesto neizvestan. Naţalost, ono što uĉitelji smatraju za preko potrebno u svom radu ne moţe se ĉesto naći na trţištu... MeĊutim, da bi došlo do vidljivih i kvalitetnih pomaka u obrazovanju svoju neafirmativnu politiku mora da promene nadleţno ministarstvo i izdavaĉke kuće, koje drţe ‟‟monopol sveznalica‟‟ i teško prihvataju novine pa makar iza njih stajali i sami uĉitelji. Da bi se to promenilo ‟‟šargarepu‟‟ u ruci treba da drţe i uĉitelji, a tada će i ona uĉenicima biti ‟‟ukusnija i manje gorka!‟‟.

4. REFERENCES 1. Hilĉenko, S. (2008a). Obrazovni softver kao podsticajno sredstvo u učenju

rešavanjem problemsko-logičkih zadataka učenika razredne nastave, Beograd: Inovacija u nastavi, br. 3/08, str. 62-68.

2. Hilĉenko, S. (2008b). Obrazovni softver kao interaktivno manipulativno i motoričko podsticajno sredstvo u razrednoj nastavi, Novi Sad: Pedagoška stvarnost, br. 1-2, str. 69-78.

3. Hilĉenko, S. (2010). Multimedia Omnibus - Or five Didactic/Methodical Examples of the Applicaton PCs in Elementary Schoolrooms, Slovenia: SirIKT 2010, Kranjska Gora.

4. Hilĉenko, S. (2011a). Animated Movie as a Didactic Model in Learning Matematical Concept in Kindergarten (A Example Preview), Slovenia: SirIKT 2011, Kranjska Gora.

5. Mayer, R. E. (2001). Multimedia learning. New York: Cambridge University Press. 6. Mayer, R. E. (2005). The Cambridge Handbook of Multimedia Learning. New

York: Cambridge University Press. 7. A Study of the Effectiveness of BrainPOP. Retrieved Febrary 12, 2011, from

http://www.brainpop.com/new_common_images/files/78/78731_BrainPOP%202008-2009%20Effectiveness%20Report%20082109X.pdf

8. Understanding Multimedia Learning: Integrating multimedia in the K-12 classroom. Retrieved Febrary 14, 2011, from http://s4.brainpop.com/new_common_images/files/76/76426_BrainPOP_White_Paper-20090426.pdf



INFORMACIONA TEHNOLOGIJA U FUNKCIJI POMOĆI UĈENJA DECE SA POSEBNIM POTREBAMA

U radu je prikazana uloga i znaĉaj uvoĊenja informacione tehnologije u obrazovanju dece sa posebnim potrebama. Gotovo da nema podruĉja u kome se ne koristi kompjuterska tehnologija, koja specijalnim programima moţe da se prilagodi ĉak i ljudima sa posebnim potrebama. Na ţalost, još uvek je malo kompanija, organizacija i pojedinaca koji se bave ovom problematikom. Mali broj entuzijasta i humanista ţeli da doprinese otvaranju sveta kompjutera onima koji imaju mentalni ili fiziĉki hendikep. Ţelja im je da se olakša njihova integracija u društvo. Tim struĉnjaka kombinuje znanja iz oblasti edukacuje, psihologije i sociologije, a zatim se udruţuje sa tehniĉkim, elektronskim i programerskim specijalistima. Rezultat su softveri koji kroz igru, na deci zabavan i interesantan naĉin razvijaju njihovu percepciju i finu motoriku. Uspostavlja se koordinacija pokreta sa usmerenom paţnjom na dešavanja na ekranu. Deca brţe, lakše, i na zanimljiv naĉin usvajaju pojmove boja i oblika. Strpljivost potrebna za dolazak do završetka igre povećava deĉju koncentraciju. Primetno su poboljšane percepcija i paţnja dece i za druge aktivnosti, kao i smanjivanju suvišne energije kod hiperaktivne dece. I na kraju, sreća i ponos kada dete doĊe do cilja i uspešno privede kraju zadatak, nemerljiva je nauĉnim instrumentima, već ima svoju posebnu dimenziju u svetu emocija. Informaciona tehnologija (IT)

IT se, od strane Ameriĉke asocijacije za informacione tehnologije, definiše kao ''izučavanje, dizajn, razvoj, implementacija i podrška ili upravljanje računarskim informacionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i hardverom''. IT-e koriste raĉunare i raĉunarske programe da konvertuju, uskladište, štite, obrade, bezbedno šalju i primaju informacije. Termin IT ĉesto obuhvata i znatno šire polje oblasti tehnologije. Sve one aktivnosti kojima se IT profesionalci bave, od instalacija aplikativnih programa do projektovanja sloţenih raĉunarskih mreţa i informacionih sistema. Neke od tih aktivnosti su: umreţavanje i inţenjering raĉunarskog hardvera, dizajniranje softvera i baza podataka, kao i upravljanje i administracija informacionim sistemom. IT je opšti termin koji opisuje tehnologiju koja pomaţe proizvodnji, manipulaciji, skladištenju, komunikaciji i distribuciji informacija. Prvi koji je upotrebio termin IT je bio Dţim Domsik iz Miĉigena i to novembra 1981. g. Termin je upotrebio kako bi modernizovao do tada korišćeni ''obrada podataka''. (http://sr.wikipedia.org/wiki/informacionatehnologija)

Kovanica informaciono - komunikacione tehnologije (IKT) uobiĉajeno se koristi u nekim zemljama Evrope i sveta (Velika Britanija, Škotska, Švedska, Finska, Australija, Novi Zeland...), dok se u ameriĉkoj literaturi najĉešće koriste termini: kompjuteri, obrazovna tehnologija bazirana na kompjuterima, IT i sl. U literaturi i praksi uobiĉajeno je da se informaciono-komunikacione tehnologije usko svode na personalne kompjutere. U širem smislu, informaciono-komunikacione tehnologije

http://sr.wikipedia.org/wiki/informacionatehnologija



podrazumevaju: kompjutersku tehnologiju, gde se misli na kompjutere, štampaĉe, skenere, prenosne kompjutere, LCD projektore, konzole za kompjuterske igre, mobilne telefone, digitalne kamere i fotoaparate, digitalizovane muziĉke instrumente, kao i televizori, video rekorderi, radio aparati i sl. Glavne odlike informaciono-komunikacione tehnologije su: informacija, komunikacija i interaktivnost.

Mr Tamara Pribišev Beleslin u svojoj knjizi „Susretanje u elektronskom svetu“ navodi dve definicije informaciono-komunikacionih tehnologija: ''Sve što nam omogućava da dodjemo do informacija, da komuniciramo jedni s drugima, ili da dejstvujemo na okruženje koristeći elektronsku ili digitalnu opremu'' (Siraj-Blatchford & Siraj-Blatchforg, 2003, u: Bolstad, 2004: 1).

''Informaciona tehnologija je sredstvo koje dozvoljava izražavanje ogromnog skupa informacija, ideja, pojmova i poruka.'' (Committee on Information Technology Literacy & Computer Science and Telecommunications Board, 1999: 8).

Poĉeci interesovanja pedagogije kao nauke za primenu raĉunara u obrazovnim

sistemima datiraju iz perioda kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina, a masovnije ukljuĉivanje raĉunara u obrazovne procese poĉinje osamdesetih godina XX veka, dok je u savremenom društvu XXI veka obrazovanje uz primenu raĉunara u nastavi imperativ. Posebne potrebe

Pojmovi ''posebne potrebe'', ''ometenost u razvoju'', ''hendikep'' ''defektnost'' su srodoni, razlikuju se od autora do autora, po drţavama u kojima se koriste (ĉak i unutar jedne drţave postoji sukob mišljenja), po sistemu (pravnom ili školskom), a razliku u definisanju ĉine neznatne nijanse. Najĉešće se koristi termin invalidnost, naroĉito u pravnoj terminologiji, iz koje se izvlaĉe prava po osnovu oštećenja. Termin ''defektnost'' i ''defektne osobe'' i dalje se koristi ali sve manje, zbog sigmatskog znaĉenja i neprimerenog obeleţavanja. Korišćenje izraza ''hendikep'', ''smetnja u razvoju'' i sl. pojaĉava segregacijske stavove ĉak i kod prosvetnih organa, utiĉe na stvaranje ĉitavog jednog paralelnog sistema obrazovanja, sa posebnim kadrovima, institucijama, i dovodi što je posebno nepoţeljno, do izdvajanja ometene dece iz porodice.

Istraţujući ovu problematiku engleski autori Vornok, Galiford i Fiš (Warnock, Gulliford, Fisch), sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka meĊu prvima su uveli termin ''deca sa posebnim potrebama''. Analiza situacije u kojoj ţive deca i omladina sa smetnjama u razvoju pokazuje da u njihovom ţivotnom prostoru postoje brojne prepreke koje stoje na putu zadovoljavanja njihovih potreba. Razvojne mogućnosti takve dece zavise od stepena ometenosti u razvoju, od vremena kada je ometenost nastupila i od vremena kada je zapoĉeta rehabilitacija. Tok i ritam razvoja psihomotornog sprega (oblast psihiĉke-inteligencije, osećanja; oblast CNS-kore velikog mozga, mali mozak, ekstrapiramidalni put, retikularni sistem, ćelije prednjih rogova kiĉmene moţdine: strukture mišića-mišićna ploĉa, vreteno, vlakno) nije isti za svu decu. Neka kasnije progovore, neka kasnije prohodaju ili pak pokazuju razliĉite oblike neuklopljenosti na zahteve sredine. Neke strukture i funkcije mogu biti usporene u razvoju, ili su neke na nešto niţem, a neke na odgovarajućem nivou razvoja. Razvojne mogućnosti takvog deteta zavise od stepena ometenosti u razvoju, od vremena kada je ometenost nastupila i od vremena kada je zapoĉela rehabilitacija.



Osobe ometene u razvoju ili hendikepirane osobe u svim razvijenim zemljama imaju odreĊen stepen zaštite i mogućnosti za rehabilitaciju i socijalnu integraciju. Njihova prava su regulisana i brojnim dokumentima Ujedinjenih nacija. Od 1948 g. Ujedinjene nacije preko svojih specijalizovanih agencija (UNESKO, UNICEF i MOR) pripremaju programe pomoći invalidima. Deklaracija UN o ljudskim pravima obuhvata i invalide kao ravnopravne graĊane. Deklaracija o pravima deteta iz 1959. g. u svom ĉlanu 5 istiĉe da fiziĉki, mentalno i socijalno retardirana deca uţivaju tretman, edukaciju i zaštitu koja odgovara njihovim potrebama. MeĊu najvaţnijim dokumentima UN u ovoj oblasti je svakako Preporuka MeĊunarodne organizacije rada (MOR) broj 99 od 1955. g. O profesionalnoj rehabilitaciji invalida koja obihvata profesionalnu orijentaciju, obuku i zapošljavanje. Naţalost, osobe sa posebnim potrebama nisu uvek kroz istoriju imale takva prava. Većina istraţivaĉa uglavnom govori o tri faze u evoluciji tretmana hendikepiranih. To su:

1) period primitivnog shvatanja (ubistvo hendikepiranog deteta) 2) period azila (segregacija kao osnovni odnos prema hendikepiranima) 3) period socijalne integracije (pokušaj ukljuĉivanja hendikepiranih u sve osnovne

društvene aktivnosti zajedno sa neometenim u razvoju ).

Moţe se reći da je dugotrajnom borbom za emancipaciju osoba sa posebnim potrebama mnogo postignuto, mada još uvek u mnogim delovima sveta nisu u potpunosti ostvareni:

1) graĊanska sloboda hendikepiranog ĉoveka; 2) smanjenje njegove zavisnosti u odnosu na neometene ljude, a time i osiguranje njegove liĉne slobode; 3) njegovo potpuno uvaţavanje, izraţeno ne samo teorijskim priznanjem njegovih prava nego i njihovom praktiĉnom primenom.

Klasifikacija dece sa posebnim potrebama

Prema S. Hrnjici (1997) deca sa razvojnim smetnjama najĉešće se razvrstavaju u 6 osnovnih grupa. To su: 1) deca sa senzornim smetnjama (pri ĉemu pojam ''senzorne smetnje'' obuhvata

dva dominantna ĉula: vid i sluh, i to sve stepene oštećenja ova dva ĉula, koji imaju za posledicu oteţanu komunikaciju sa sredinom);

2) deca sa telesnim smetnjama (poremećaji lokomotornog aparata, razni oblici posttraumatskog invaliditeta, duţa hroniĉna oboljenja, razni oblici cerebralne paralize i spina bifida);

3) Deca nedovoljno razvijenim saznajnim sposobnostima (od lake mentalne zaostalosti do najteţih oblika tzv.''duboke'' retardacije);

4) Deca sa poremećajima govora (meĊu najĉešćim: dyslalia, disartria spastica, dyslexia i rhinolalia);

5) Deca sa poremećajima motorike (disgrafije, dislateralizovanost, tikovi i tzv. motorni debilitet);

6) Deca sa izraţenim poremećajima u ponašanju (vaspitni problemi, emocionalna i socijalna nezrelost, pasivno-agresivne reakcije, delikventno ponašanje i sl.).

Kada je dominantno oštećenje vezano za centralni nervni sistem, smetnje mogu

biti kombinovane. Pri klasifikaciji dece sa posebnim potrebama polazi se od



dominantne smetnje, ali se uzima u obzir i opšta situacija, odnosno u kojoj meri porodiĉne prilike i stavovi sredine utiĉu na razvoj deteta.

Posledice hendikepa za razvoj liĉnosti

Postalo je uobiĉajeno da se u pokušaju prikazivanja subjektivnog sveta osobe ometene u razvoju kao njegova suprotnost prikazuje svet neke apstraktne, neometene osobe. Stepen oštećenja nije od tako suštinskog znaĉaja kao individualna percepcija oštećanja. Što je veća netaĉnost individualne percepcije, veći je i stepen frustracije zbog toga što subjektivno fenomenološko iskustvo dolazi u konflikt sa realnošću i oteţava proces prilagoĊavanja. Prilikom razmatranja posledica hendikepa po razvoj liĉnosti korisno je razlikovati oštećenje koje se javlja u ranom detinjstvu od onesposobljenosti koja je nastala kasnije tokom ţivota. U prvom sluĉaju dolazi do velikih problema u razvojnom periodu i zbog primarnih i sekundarnih posledica oštećenja nastaju brojne promene u strukturi liĉnosti. U drugom sluĉaju, kada oštećenje nastupi kasnije ruši se već formirani sklop osobina liĉnosti, s tim što od mnogo faktora (tok i brzina procesa nastanka hendikepa, stavovi sredine...) zavisi da li će narušavanje postojeće ravnoteţe liĉnosti biti radikalno, ili će osoba kompenzacionim mehanizmima odbrane uspeti da se izbori sa hendikepom.

''Svaka osoba sa oštećenjem senzornih, intelektualnih ili motornih dispozicija izložena je dvema vrstama posledica. Jedne su direktne posledice oštećenja, a druge su rezultat nepravilnog i nekorektnog odnosa uže i šire socijalne sredine prema hendikepiranoj osobi. To su indirektne ili tzv. sekundarne posledice hendikepa. Znatan broj istraživanja ukazuje da su osobe ometene u razvoju od najranijeg životnog doba nesigurne, sklone izolaciji od drugih ljudi i nepoverljive. Negativni aspekti ličnosti, prvenstveno emocionalne i socijalne prirode, na taj način postaju jedini elementi kojima se opisuje ličnost osoba sa razvojnim smetnjama. Zanemaruje se činjenica da su te karakteristike ličnosti nastale kao posledica pokušaja tih osoba da zadovolje svoje potrebe i u sredini koja im nije naklonjena i da su njihova uznemirenost i povlačenje najčešće rezultat izgubljene bitke sa tom sredinom. Zanemaruju se, pri tome, i preostali potencijali, kao i osoben način na koji se svi potencijali u ličnosti povezuju u celinu.'' (S. Hrnjica, 1991., 25).

METODIKA RADA SA HENDIKEPIRANIM OSOBAMA SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRINCIPE RAZVOJNO PODESNE PRIMENE INFORMACIONIH

TEHNOLOGIJA NA PREDŠKOLSKOM UZRASTU

Metodika rada sa hendikepiranim osobama ''Defektologija je nauka koja proučava uzroke i zakonitosti nastanka

invaliditeta ili ometenosti u razvoju, kao i promene koje se javljaju u telesnoj, psihičkoj i socijalnoj sferi života hendikepirane osobe. Ona istražuje i odabira metode i mogućnosti prevencije, rehabilitacije, socijalne integracije, vaspitanja i obrazovanja hendikepiranih osoba.'' (Eraković, 1995; 8).

Kao i didaktika, i metodika se bavi vaspitno-obrazovnim radom u nastavi, analizira nastavni proces, razraĊuje sadrţaje, oblike, organizaciju, metode i sredstva nastavnog rada sa aspekta jednog predmeta. Zbog vrste i teţine hendikepa, kao i perioda kada je hendikep ili ometenost u razvoju nastupila metodika u defektologiji ima znatno teţi zadatak i ciljeve nego u drugim naukama. U defektologiji se koriste metodike kao i u metodikama pojedinih nastavnih predmeta u radu sa uĉenicima masovne populacije, ali se primenjuju i specijalni metodski postupci prema vrsti



ometenosti u razvoju. Tako npr., ima znatne razlike u radu sa slepom decom u odnosu na gluvu, mentalno nedovoljno razvijenu ili sa decom sa telesnim invaliditetom. U daljem tekstu, navešćemo samo specijalne metodske postupke koji se koriste i defektologiji:

Rehabilitacija

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije iz 1969. g. rehabilitacija predstavlja kombinovanu i koordiniranu primenu medicinskih, socijalnih, pedagoških i profesionalnih mera radi osposobljavanja jedinki da postignu najveći nivo funkcionalne sposobnosti. Struĉnjaci razliĉitih profila skloni su rehabilitaciju deliti na medicinsku, psihološku, profesionalnu, edukativnu, socijalnu i sl. Rehabilitacija je jedinstvena, sa istim ciljem, ĉak iako se sa više stajališta prilazi hendikepiranoj osobi, a taj cilj je maksimalno osposobljavanje za aktivan društveni ţivot. Reparacija i operacija

Ova metoda se najbolje objašnjava sa medicinskog stanovišta, i podrazumeva ''opravku'' nekog organa, koja je preduslov za primenu rehabilitacionih mera i vaspitno-obrazovnog rada. Npr. ako neko ima poremećenu funkciju govora zbog rascepljenog nepca, izvršiće se ''popravljanje'' tj, reparacija nepca operativnim putem, i tek nakon toga uslediće logopedski rehabilitacioni tretman. Kompenzacija

Kompenzacija omogućava da organi i sistemi koji nisu oštećeni preuzmu funkciju oštećenih organa i sistema konkretno zaobilazeći oštećenja i ostvarujući komunikaciju sa drugim psihomotornim spregovima. Ovo je jedna od vodećih metoda u defektološkoj praksi. Npr. ĉovek koji ne ĉuje kompenzuje svoj nedostatak sluha povećanom paţnjom vida, kao što je veština ĉitanja sa usana. Brojni su primeri da su ljudi slepi od roĊenja postali vrsni muziĉari, pravnici, govornici, a od roĊenja gluvi istaknuti slikari, vajari, zanatlije. Reedukacija

Reĉ reedukacija je latinskog porekla i znaĉi: re-opet, ponovo, educatio-vaspitanje, odgoj, tako da reedukacija psihomotorike podrazumeva preveţbavanje iskustva deteta koja su nastala usled disharmoniĉnog razvoja struktura psihomotornog sprega. Reedukativni postupci su podsticaji koji se upućuju u centralni nervni sistem posredstvom ĉula, kinestezije, praksije i govora ĉime utiĉe na razvoj saznajnih funkcija i osećajnih stremljenja. Socijalizacija

Kada govorimo o socijalizaciji hendikepiranih osoba moramo istaći da je ona specifiĉna u odnosu na vrstu i stepen oštećenja ili smetnje u razvoju. Stepen socijalizacije zavisi od osnovnog oštećenja, mogućnosti razvoja psihiĉkih funkcija, rezultata rehabilitacionih mera, stimulacije i zainteresovanosti sredine. Eraković (1995) navodi ĉetiri oblika socijalizacije, gde kao najkomleksniji navodi integraciju, kada hendikepirana osoba postaje sasvim nezavisna i samostalna, uklopljena u sve društvene procese. Drugi, niţi nivo je adaptacija, tj prilagoĊavanje datim uslovima ţivota koje omogućava postojeće oštećenje. Treći vid socijalizacije je utilitet, socijalna upotrebljivost uz nadzor i pomoć drugih ljudi, a najniţi oblik je socijalna zaštita (azil), jer se radi o potpuno nesamostalnim osobama.



PRINCIPI RAZVOJNO PODESNE PRIMENE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA NA PREDŠKOLSKOM UZRASTU

Tamara Pribišev Beleslin navodi dva dokumenta kojima se rukovode programi

vaspitno-obrazovnog rada u svetu na predškolskom i niţem osnovnoškolskom uzrastu, a primenjivi su i u radu sa decom sa posebnim potrebama. To su: ''Tehnologija i mala deca od tri do osam godina'' (Technology and Young Children-Ages 3 through 8), u izdanju Nacionalnog ameriĉkog udruţenja za obrazovanje male dece-NAEYC 1996 godine, i ''Razvojno podesna tehnologija za rano obrazovanje - smernice za kurikulum'' (Developmentally Appropriate Technology for Early Education-Curriculum Guidance), koji je objavljen 2001. g. i predstavlja deo evropskog projekta DATEC u koji su bile ukljuĉene mnoge evropske zemlje.

NAEYC-ov dokument istiĉe sledeće postulate koje prenosimo u celini, a kojima se trebaju rukovoditi vaspitaĉi kada koriste kompjutere u svom radu sa decom:

''U svakoj situaciji, od vaspitača se zahteva da profesionalno proceni da li je primena tehnologije prilagoĎena uzrastu dece u grupi, svakom detetu individualno i da li je kulturološki prilagoĎena;

Kada se upotrebljava na adekvatan način, tehnologija može podstaći kognitivne i socijalne sposobnosti dece;

Tehnologija treba da je integrisana u okruženje u kom se odvija učenje (vrtić) i da se koristi kao jedna od mnogih mogućnosti kako bi se podržalo učenje dece;

Vaspitači treba da doprinesu jednakom pristupu tehnologiji za svu decu i za njihove porodice, a deci sa posebnim obrazovnim potrebama, ukoliko se pokaže kao delotvorno omoguće više vremena koje će provoditi u radu na kompjuteru;

Kako bi tehnologija ispunila svoj uticaj koji može imati na učenje i razvoj dece, neophodno je da vaspitači posebnu pažnju usmere ka uklanjanju stereotipa koji se vežu za bilo koje grupe, rase, nacije i sl. i da zaštite decu od izlaganja nasilju, naročito ako je ono predstavljeno kao strategija u rešavanju problema;

Vaspitači, zajedno sa roditeljima, treba da se zauzimaju za što prilagoĎeniju primenu kompjuterske tehnologije za svu decu:

Adekvatna primena tehnologije treba da ima značajne implikacije na profesionalni razvoj vaspitača.'' (Tamara Pribišev Beleslin; 2007; 50-53).

Prema NAEYC-ovom dokumentu, mogućnosti koje se mogu realizovati

primenom razvojno-podesnih kompjuterskih programa su:

saradniĉka igra

uĉenje

stvaranje.

U okviru DATEC-ovog dokumenta koji se odnosi na evropski prostor, jasno je izdvojeno koje sposobnosti i veštine je poţeljno da se razvijaju u formalnom obrazovnom sistemu, a razvojno podesna primena informaciono-komunikacionih tehnologija moţe se tome doprineti u većoj ili manjoj meri, kroz svrsishodnu i istraţivaĉku igru:



raspravljanje, diskusija, razmatranje

kreativnost

sposobnosti rešavanja problema

preuzimanje rizika

fleksibilno mišljenje

Dete, prilikom upotrebe kompjuterske tehnologije, nije samo konzument; ono stvara. Uloga odraslog je da, kroz aktivnosti i nabavku opreme koja je dostupna malom detetu, i fiziĉki (smeštena u prirodnu sredinu deĉjeg vrtića) i po pitanju intelektualnih kapaciteta koje zahteva (''prijateljski nastrojena prema korisniku'') omogući jednostavan i razumljiv naĉin uvoĊenja u kompjutersku pismenost, koje će predstavljati osnovu za naredne, mnogo strukturisanije aktivnosti. U dokumentu koji je nastao na evropskom tlu, naglašava se sledeće:

Primena tehnologije treba da bude obrazovna;

Podsticanje na saradnje;

Integracija i igra putem ICT:

Dete treba da ima kontrolu i mogućnost izbora;

Primena tehnologije treba da bude transparentna (providna, vidljiva) i intuitivna;

Primena ne treba da sadrţi nasilne sadrţaje i stereotipije;

Svest o pitanjima zdravlja i sigurnosti

Ukljuĉivanje roditelja u obrazovanje (Tamara Pribišev Beleslin; 2007; 53-56).

Hilĉenko U svom radu ''Kompjuterska tehnologija, obrazovanje i učenici sa poteškoćama u učenju'' (http://www.znanje.co.yu/index.php?sta=otvor&tekst=250) navodi da tehnologija moţe obezbediti uĉenicima interesantna i motivišuća iskustva pri uĉenju, što im je pomoć da istraju u radu. Koristeći i kompjutersku tehnologiju, predavaĉi i istraţivaĉi mogu unaprediti poduĉavanje namenjeno uĉenicima sa poteškoćama u radu kroz:

1. Individualizaciju oblika predavanja (uvoĊenje Hipermedijalnog softvera koji bi odgovarao individualnim potrebama uĉenika sa poteškoćama u uĉenju).

2. UvoĊenjem struĉnog uĉitelja-tutora (tutor uĉenike poduĉava postupnim uzastopnim koracima idući ka rešenju problema, da predviĊa razliĉite nivoe po teţini i sklonostima i da omoguće da oni rade samostalno).

3. ''Sidro ili oslonac u uĉenju''(omogućavanje uĉenicima koji imaju poteškoće u uĉenju da opaze odreĊene karakteristike u problemskim situacijama i da izvrše promene u svom opaţanju i razumevanju dok posmatraju situaciju sa nove taĉke gledišta).

4. Upotpunjavanjem znanja drugom graĊom (predmetima) (''Različiti načini izlaganja gradiva uz pomoć multimedija mogu pomoći i učenicima da pronaĎu bilo koji podatak van granica date graĎe'').

5. SvoĊenjem kognitivne memorije na radnu memoriju (interaktivno rešavanje zadataka npr. pomoću touch sensitive screan-a ili indukcione olovke omogućava efikasnije obavljanje misaonih procesa nego putem tradicionalnih metoda papira i olovke) .

6. Motivisanjem uĉenika da ostanu usredsreĊeni na gradivo. (Mogućnosti koje nudi kompjuter izuzetno su motivišući za uĉenike koji imaju poteškoće u uĉenju). Ove metode u praksi mogu da se primene i radu sa decom predškolskog uzrasta.



PRIMENA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U RADU SA DECOM SA POSEBNIM POTREBAMA

Uvodne napomene

Bez obzira na to koliko znamo o samoj vrsti invaliditeta koju neka osoba ima, treba se upoznati sa tim pojedincem, njegovim liĉnim ciljevima i mogućnostima. Ovu temu najopseţnije su obradili hrvatski nauĉnici Marta Ĉop i Velimir Topolovec i prezentovali je na meĊunarodnom nauĉnom skupu „Društvo i tehnologija“ u Zadru, u junu 2008. g. Izloţili su mogućnosti rada sa uĉenicima oštećenog vida, sluha, rad sa telesno invalidnima, rad sa uĉenicima sa deficitom paţnje i poremećajem hiperaktivnosti, Aspergerovim sindromom, sa uĉenicima graniĉnog nivoa inteligencije, i rad sa darovitim uĉenicima. U ovom radu fokusiraćemo se samo na neke delove koji se odnose na decu sa posebnim potrebama prema podeli Sulejmana Hrnjice koja je navedena u ovom radu.

Rad sa uĉenicima oštećenog vida

Većina dece koja su slepa ili slabovidna mogu da koriste standardnu tastaturu, ali danas već postoje mogućnosti nabavke Brajeve digitalne mašine (slika br. 1). Postoje i ''ĉitaĉi ekrana'', specijalni programi, koji ''čitaju'' sadrţaj ekrana, a sintetizator govora ''izgovara'' tekst. Da se ne bi smetalo ostalim uĉenicima tokom rada, preporuĉuje se korišćenje slušalica. Preporuĉuje se i korišćenje ''Brajevog retka'' koji prikazuje prevod teksta sa ekrana liniju po liniju. On je koristan za one koji su tu veštinu dobro savladali, i pruţa im znatnu pomoć pri programiranju, pisanju, dovršavanju ili boljeg pregledavanja teksta u Wordu. Postoje i Brajevi štampaĉi za štampanje teksta na Brajevom pismu (slika br. 2).

Slika br. 1. Brajeva tastatura

Japanska kompanija ''Uniplan'', koja je proizvoĊaĉ opreme za usluge socijalne zaštite, izradila je taktilni monitor za personalne raĉunare koji stvara slike i znakove dizanjem i spuštanjem 3000 plastiĉnih iglica na svojoj površini. Kompjuter sluţi kontroli monitora za raspoznavanje umetnutih slika ili znakova, koji mogu biti ucrtani pomoću tastature, miša ili skenera. Odgovarajuće formacije iglica stvaraju se u roku 18 sekundi, diţu se i spuštaju 1mm od ekrana, a meĊusobno su udaljene 2mm. Veliĉina monitora je 16x12 cm.



Slika br. 2. Brajev štampaĉ

Neki od programa koji se još koriste u radu sa osobama oštećenog vida su: Window–Eye - program koji je pogodam za rad na raĉunaru, ĉitajući sadrţaj ekrana zavisno od toga gde se korisnik kreće. Zoom text USB (slika br. 3) omogućava korisniku da stavi USB u raĉunar, i instalira program koji automatski povećava tekst na ekranu. Dostupni su još i programi Mega Dots i TextAloud.

Slika br. 3. Zoom text USB

Rad sa uĉenicima oštećenog sluha U populaciji osoba sa oštećenim sluhom postoje znaĉajne razlike u odnosu na

vreme nastanka, etiologiju i stepen oštećenja sluha, i razvijenosti glasovnog govora. Najjednostavnija podela je na gluve i nagluve osobe. Kada se obraĊuje gradivo sa uĉenicima oštećenog sluha, vaţno je ne izlagati ga odjedanput, već u više logiĉkih celina, ĉime se osigurava postupno usvajanje znanja. Znatno olakšanje nastavnicima i deci predstavlja uvoĊenje e-uĉenja. Kao izuzetni programi pokazali su se Power Point, Photoshop, Ilustrovani reĉnici i korišćenje interneta u obrazovne svrhe. Pošto poznavanje osnovnih karakteristika ovih pojmova predstavlja deo opšte informatiĉke kulture, nije ih potrebno pojedinaĉno opisivati.

Rad sa telesno invalidnim i hroniĉno bolesnim uĉenicima

Pre nego što otvorimo ovu temu, vrlo je vaţno da napomenemo da je osnovni imperativ prilagoĊenost pristupa prostoru sa raĉunarima, što znaĉi da ulazi, hodnici, vrata moraju biti dostupni za invalidska kolica. Vaţna je i fleksibilnost u samoj poziciji raĉunara, postavljanju i obliku tastature, ekrana, visine stola, vrste miša.

Tastatura moţe biti najveća prepreka pristupu kompjuteru za osobu sa invaliditetom, ali je razvoj tehnologije ponudio inovacije i za ovaj problem.



Pokazivaĉi koji mogu da se drţe u ustima, priĉvršćeni na šešir ili kapu imaju mogućnost ''StickyKeys'', (tzv. ''lepljivih tipki'') koja omogućava korisniku duţi pritisak svake tipke ne ponavljajući time prikazani znak. Uz to, postoji ujedno i opcija ''FilterKeys'' koja omogućava filtriranje znakova koje je korisnik uneo više puta, pritiskajući tipku predugo. Pomoć prilikom kucanja (tipkanja) daju i tzv. ''Keyguard''-ovi, tj.''čuvari tipki'', vrste metalnih okvira koji se postavljaju na tastaturu i imaju izbušene rupe pomoću kojih pri kucanju prst ne moţe pritisnuti dve tipke istovremeno, već ''upadne'' u samo jednu ''rupu'' u kojoj je to slovo. Zavisno od invaliditeta, postoje i virtuelne tastature koje funkcionišu po principu touch screen-a (dodirnog ekrana). Njima se upravlja pomoću miša, joystick-a ili nekog drugog alternativnog pokazivaĉa koji aktiviratipke na ekranu.

Slika br. 4. Head Mouse

Što se miša tiĉe, postoje mnoge alternative koje osobe sa invaliditetom mogu koristiti. To su: ''Trackball'' koji se lako kontroliše, ima mogućnosti dvoklika, moţe se postaviti i na pod kada se koristi stopalima, ''SmartClick'' - koji omogućava korisniku da standardne funkcije miša (klik, dvoklik, levi i desni klik) realizuje pomoću kursora. ''Joystick'' je pogodan osobama koje ga već koriste u svojim invalidskim kolicima. ''Joystick-to-Mouse'' softver/hardver omogućava da se svaka vrsta dţojstika koja se ukljuĉi u sistem ponaša kao miš. Osobe koje su u mogućnosti da koriste samo mišiće vrata i glave mogu da koriste miša kojim se upravlja pomoću glave (''HeadMouse'' – ''naglavni miš''). Naglavni miš radi u kombinaciji sa aktivatorima koji reaguju na udah-izdah, pokret glave, treptaj oka ili blagi dodir. ''My Tobii'' je komunikacioni ureĊaj koji je prenosan, a kontroliše se okom. Ekran od 15'', ureĊaj za kontrolu oka i kompjuter integrisani su u jedno. Moţe da se montira na sto, invalidska kolica, krevet. UreĊaj se aktivira tako što se stane ispred njega i okom se prati taĉkica na ekranu 30 sekundi. Pored navedenih, posebno su korisni i programi i hardveri za prepoznavanje glasa. Softver za prepoznavanje glasa pretvara reĉi izgovorene u mikrofon u format koji je ĉitljiv za kompjuter.



Slika br. 5. Trackball

Rad sa uĉenicima sa deficitom paţnje-poremećaj hiperaktivnosti Poremećaji paţnje i poremećaji hiperaktivnosti su razvojni poremećaji

samokontrole. Deca koja imaju te probleme ne zahtevaju nikakve posebne raĉunarske programe i pomagala, ali postoje naĉela kojih se treba pridrţavati u radu sa njima. Ĉop i Topolovec ih navode u svom radu:

Pojasniti deci pravila ponašanja u razredu. Pravila su vaţna i bitno je deci dati informaciju o tome šta nastavnik oĉekuje od njih. Ta pravila treba da budu pozitivna, izraţena u terminima poţeljnih ponašanja. Poţeljno ih je napisati i izloţiti tako da ih sva deca vide.

Posebno je bitan naglasak na potkrepljivanju poţeljnih, pozitivnih ponašanja. Povratna informacija o ponašanju uĉenika mora slediti neposredno nakon ponašanja i biti vezana uz specifiĉno ponašanje (npr. dizanje ruke kada dete nešto ţeli reći). Sa detetom se moţete dogovoriti o sistemu nagrada, što moţe ukljuĉivati više mogućih nagrada pa se detetu omogućuje odreĊena sloboda izbora.

Ustanoviti sa uĉenikom jasnu hijerarhiju sankcija za nepoţeljna ponašanja jer mu to omogućuje da dobije povratnu informaciju o svom ponašanju i ''sledećem koraku''. U hijerarhiju ukljuĉiti planirano ignorisanje i vremenski ograniĉeni time-out.

Pohvaliti i ohrabriti pozitivnu paţnju

Izbegavati ismevanje, pridike i kritikovanje.

Razlikovati nemogućnost od neposlušnosti. Na primer, kada dete kaţe ''ne znam'' ili ''ne mogu'', ono treba poduku ili pomoć. ''Neću'' ili ''ne želim'' zahteva ranije dogovorenu sankciju.

Imati prioritete. Ne bi se trebalo fokusirati na više od tri ponašanja odjednom.

Ignorisati nepoţeljna ponašanja kako bismo ih uklonili iz detetova repertoara ponašanja i onemogućili da ih ono koristi za privlaĉenje negativne paţnje.

Razdeliti gradivo na manje delove. Postavljeni ciljevi u uĉenju treba da budu realistiĉni i ostvarivi.

Kod akademskog uspeha hiperaktivne dece planiranje je izuzetno bitno. Ono detetu daje strukturu i olakšava uĉenje.

Sloţena uputstva pri rešavanju zadataka ili testova razbiti u više jednostavnih instrukcija.



Hiperaktivna deca postiţu bolje rezultate i bolje će pokazati svoje znanje usmenim odgovaranjem. Smanjiti broj pismenih zadataka, i ako je potrebno, produţiti vreme rada hiperaktivnom detetu.

Kada se daju uputstva celom razredu, stati kraj hiperaktivnog uĉenika dok se to radi. Za objašnjavanje zadataka koristiti se njegovom knjigom, radnom sveskom kao primerom (Ĉop,Topolovec, 2008, 7-8 ).

Rad sa uĉenicima na granici mentalne retardacije

Neke osnovne karakteristike koje imaju mentalno nedovoljno razvijena deca su: smanjena sposobnost razumevanja, problemi u korišćenju govora, siromašan reĉnik, smetnje u komunikaciji, slabije telesne i motoriĉke sposobnosti, nerazvijena fina motorika prstiju i ruke, kratkotrajna paţnja koja fluktuira s predmeta na predmet, slaba i kratkotrajna koncentarcija, nerazlikovanje bitnog od nebitnog. Teţe usvajaju apstraktne pojmove, naroĉito one koji se odnose na prostor, vreme i koliĉinu. Mišljenje im je konkretno, pa je potrebno upotrebljavati konkretan didaktiĉki materijal za objašnjavanje apstraktnih pojmova. Pri radu na raĉunaru sa lako mentalno nedovoljno razvijenim uĉenicima nastavnik mora da uzme u obzir potrebe pojedinca (Ĉop,Topalovec 2008: 10-11). Osnove smernice za rad bi bile:

Sadrţaji su rasporeĊeni prema podruĉjima samo uslovno, neophodno ih je shvatiti kao celinu i tako raditi, uz obavezno korišćenje korelacijskih veza sa ostalim podruĉjima.

Planirani sadrţaji treba da omoguće praktiĉnu primenu znanja kako bi se olakšalo snalaţenje uĉenika, formulisanjem zadataka teţiti povezivanju s praktiĉnim potrebama svakog pojedinaĉnog uĉenika.

Planirani program ne sme biti ograniĉavajući za uĉenika.

Kod uĉenika je smanjena sposobnost percepcije, naroĉito za diskriminaciju i komparaciju opaţajnog, kao i nedovoljno razvijeno mišljenje i rasuĊivanje.

Lako mentalno retardirani su spori uĉenici i konkretni mislioci koji traţe neprekidnu stimulaciju, mnogo ponavljanja i ĉestih razjašnjavanja.

Veselin Medenica (ww.pedagog.org.rs) smatra da raĉunar u radu sa decom sa

posebnim potrebama predškolskog uzrasta nikako ne smemo shvatiti kao cilj za sebe, jer bi tada imao negativne posledice u svim sferama razvoja deteta. On moţe biti samo sredstvo koji će deca koristiti u cilju svog vaspitno obrazovnog napretka.

AKTIVNOSTI ORGANIZACIJE „MALI VELIKI LJUDI „ U PRIMENI RAĈUNARA U RADU SA DECOM SA POSEBNIM POTREBAMA

U specijalizovanom ĉasopisu ''Svet kompjutera'', maja 2006. g. objavljen je

ĉlanak Sanje Stojanović, aktivistkinje organizacije ''Mali Veliki ljudi'' koji je posvećen aktivnostima te organizacije, koja nesebiĉno pomaţe decu sa posebnim potrebama u Srbiji, sa akcentom na njihovo kompjutersko opismenjavanje, uvoĊenje kompjutera u njihov svakodnevni ţivot u cilju njihovog socijalnog i emotivnog razvoja, razvoja govora i jezika, doţivljaja telesnosti motornog razvoja, posebno fine motorike ruku i prstiju, kognitivni razvoj i usvajanje znanja. Izloţićemo taj ĉlanak u celosti. Ĉlanak je u potpunosti preuzet sa sajta ĉasopisa ''Svet kompjutera''. (http://www.sk.co.yu/2006/05/skpr01.html)

http://www.sk.co.yu/2006/05/skpr01.html



Tehnologija u sluţbi humanosti Većini nas normalno je da svakodnevno, u razliĉite svrhe, koristimo kompjutere.

No, malo je poznato na koji naĉin raĉunare koriste osobe sa posebnim potrebama. Gotovo da nema podruĉja u kojem se ne koristi kompjuterska tehnologija. Iako se nekad dešava suprotno, namera je oduvek bila da se tehnologija prilagodi ĉoveku, a ne obratno. Nove tehnologije danas se prilagoĊavaju i onima koji imaju posebne potrebe. Tako, recimo, postoji miš-duvaljka za nepokretne koji se koristi samo uz pomoć usta. Kada se tek pojavila, adaptirana tehnologija kojom se modifikuju postojeći hardver i softver da bi se prilagodili osobama sa posebnim potrebama izgledala je vrlo nezgrapno, ali nakon više od dve decenije primene i razvoja, postala je sofisticirana i veoma efektna organizacija ‟‟maliVeliki ljudi‟‟ (www.malivelikiljudi.org). Ona pomaţe i brine o deci sa posebnim potrebama. Cilj

organizacije jeste da omogući deci ometenoj u razvoju neophodne egzistencijalne potrebe, da im poboljša kvalitet ţivota i njihovo detinjstvo uĉini što radosnijim.

Deca u domovima, u unutrašnjosti naroĉito, ĉesto su potpuno zapostavljena. U nekim domovima nema ni defektologa koji bi radili sa decom. ‟‟MaliVeliki ljudi” bore se da ugroţenoj deci omoguće razvoj što sliĉniji onom koji vode njihovi vršnjaci i zalaţu se za pristup u obrazovanju kakav imaju i sva druga deca. Kompjuteri su toliko rasprostranjeni da je

sasvim prirodno upoznati s njima i decu sa smetnjama u razvoju. MeĊutim, naše prilike su takve da deca u domovima u unutrašnjosti gotovo da nemaju ni igraĉke, a tek nedavno nekoliko kompjutera je stiglo u domove za decu sa posebnim potrebama.

Kao što smo pomenuli u prošlom broju, u okviru humanitarne akcije ‟‟Prozor u svet”, beogradska kancelarija Microsofta i njen partner Intel poklonili su prvi Imtelligence Pro raĉunar organizaciji ‟‟maliVeliki ljudi”. Pošto je cilj akcije da svaki raĉunar stigne iskljuĉivo do dece, tim ‟‟maliVeliki ljudi” brine se da sve donacije, svaki slatkiš, svaka igraĉka, budu uruĉeni direktno deci. Novim kompjuterom obradovana su deca u specijalnom domu ‟‟Stamnica” kod Petrovca na Mlavi, ĉime je omogućeno da se proširi jedna od aktivnosti organizacije – program upotrebe raĉunarske tehnike u radu s decom sa posebnim potrebama.

http://www.malivelikiljudi.org/



Kako deca sa posebnim potrebama koriste kompjutere? Prvo pitanje je da li tip ometenosti u razvoju dozvoljava upotrebu standardnih raĉunara ili je potrebna specijalna kompjuterska oprema. Bilo da koriste uobiĉajene tastature i miševe ili modifikovane, primerenije njima, rad dece sa kompjuterskim softverom pokazuje odliĉne efekte u njihovom razvoju.

Deca sa smetnjama u razvoju mogu da postignu mnogo više nego što se od njih oĉekuje ako im je na raspolaganju primerena kompjuterska tehnologija i zanimljiv edukativni softver, specijalno prilagoĊen deci sa posebnim potrebama. UtvrĊeno je i da deca sa posebnim potrebama uglavnom imaju sposobnost da dugo zadrţe informacije, ukoliko ih smatraju znaĉajnim. Kad se susretnu s istim softverom, lako nastavljaju veţbu gde su stali i prepoznaju i najsitnije promene u programu.

Rad sa decom pomoću raĉunarske tehnike u svetu je veoma raširena praksa i daje odliĉne terapijske rezultate, dok se na našem podruĉju veoma malo koristi. Program je kod nas poĉeo 2003. godine, kada su ‟‟maliVeliki ljudi” kreirali softver koristeći iskustva svetskih struĉnjaka iz ove oblasti. MeĊutim, nije u pitanju samo distribucija programa. Osim što razvijaju softverske pakete i obezbeĊuju neophodnu opremu, oni i odrţavaju treninge, vode program, vrše evaluaciju, sprovode istraţivanja i, najvaţnije, u kontaktu su sa decom, radeći zajedno sa socijalnim radnicima i defektolozima u domovima. ‟‟malaVelika igra” je specijalni terapijski metod za razvoj psihomotorike, percepcije i povezivanje motorike i percepcije dece sa posebnim potrebama, korišćenjem raĉunarske tehnike. U svojoj prvoj fazi projekat je implementiran u Specijalnom zavodu za decu i omladinu u Sremĉici, gde su se pokazali odliĉni rezultati, nakon ĉega je obuhvaćen i dom za decu sa posebnim potrebama u Stamnici. ‟‟maliVeliki ljudi” su razvili dva specijalna tipa softvera za rad s decom sa posebnim potrebama, ’’4 ugla’’ i ’’Ĉova’’, koji su prilagoĊeni razliĉitim uzrastima i razliĉitim oblicima i stepenima ometenosti kod dece sa posebnim potrebama.

Prvi specijalni softver, 4 ugla, razvijen je u potpunosti na platformi Macromedia Flash MX 2004. Razlog za to je to što ova platforma daje i mogućnost perspektivnog online korišćenja. Kao i svaki poslovni softver, 4 ugla su prošla istraţivanje mogućnosti, izradu korisniĉkog zahteva, razvoj, testiranje, ispravku bagova i unapreĊivanje. S obzirom na to da se radi o deci s posebnim potrebama, prvi zadatak je bio naći rešenje koje će deci biti lako za korišćenje, a koje je moguće upotrebljavati i na raĉunarima starijih generacija. Zatim je došla studija korisnosti za decu i merenje rezultata koje deca imaju u radu. Praktiĉni nedostatak koji je bio ispravljen jeste nekontrolisano korišćenje desnog dugmeta na mišu koje u Flash aplikacijama otvara deci ‟‟čudne” menije kao što su full screen, brzina, oblik kursora...

Softver 4 ugla koristi se za uspostavljanje koordinacije pokreta sa usmerenom paţnjom na dešavanja na ekranu. Suština zadatka je kliknuti na ĉetiri obojena kruga koji se nalaze u sva ĉetiri ugla monitora. Svaki odraĊeni zadatak (kliknut oblik) prate zvuĉni efekti, a pokazalo se da je to deci veoma korisno za povezivanje simbola sa poznatim. Na kraju zadatka treba kliknuti na centralni krug, ‟‟maliVeliki ljudi” logo, i taj ‟‟klik” je propraćen aplauzom, nagradom za

http://www.sk.co.yu/2006/05/skpr01c.velika.jpg



uspešno obavljen zadatak. Stimulativni zvuk nakon ispunjenog poslednjeg zadatka deci je najinteresantniji i njemu se raduju svi u uĉionici. Deca s nestrpljenjem ĉekaju svoj red, a i kad jednom završe ovu edukativnu igru, hoće ponovo da je igraju. Dobijena podrška u vidu aplauza deci je slatka gotovo koliko i nagrade u vidu slatkiša. Sistem nagraĊivanja se inaĉe pokazao kao veoma uspešan u radu sa decom ometenom u razvoju. Iako jednostavan, softver za decu ometenu u razvoju za njih predstavlja izazov. Kada su, nakon prve verzije, u softveru promenjene boje, to je deci predstavljalo priliĉan problem. Pošto je razmotrena mogućnost vraćanja prvobitnih boja, odluĉeno je da se ipak zadrţe izmene u softveru, kako bi deca veţbala i prilagodila se promenama. Softver Čova je zanimljiva veţba kroz igru na raĉunaru, a cilj je sklapanje tela ĉoveka (ruke, noge, torzo i glava) korišćenjem miša ili trekbola. Na monitoru su rasporeĊeni delovi tela više osoba koje se razlikuju po polu i zanimanju. Zadatak je uspešno obavljen kada dete spoji delove tela u celinu koja ĉini jednu osobu. U odnosu na prethodni softver, deca imaju dodatni napor da, drţeći sve vreme levi taster miša, ‟‟prevuku” delove tela na odgovarajuće mesto, što je još jedan nivo razvoja motorike. Kao i kod 4 ugla, cilj je razvoj fine motorike, ali i brţe i lakše usvajanje šeme ljudskog tela, što deci sa posebnim potrebama ĉesto predstavlja problem. Za poĉetak veţbanja Čove preporuĉuje se upoznavanje deteta sa sliĉnom kartonskom igrom. Softver je i razvijen od te skenirane slagalice. Pošto se pokazalo da je deci zbunjujuće i suviše zahtevno da poveţu pet-šest osoba, radi se na softveru koji će olakšati zadatak, traţeći od dece sklapanje samo jedne ili dve osobe. Programi 4 ugla i Ĉova se uspešno kombinuju i biće dopunjeni prilagoĊenim bojankama koje predstavljaju radnje u veţbama. Svaka faza ‟‟male Velike igre” ima kontrolne grupe dece.

U prvoj fazi to su deca uzrasta od pet do sedam godina. Paţljivo se beleţi dinamika napredovanja i rezultati istraţivanja se koriste u cilju poboljšanja i prilagoĊavanja raĉunarske tehnologije u radu s decom sa posebnim potrebama. „maliVeliki ljudi” aktivno rade na razvoju metodologije i novih veţbi. U toku 2005. g. postignuti su odliĉni rezultati i u 2006. g. program će se proširiti na još institucija.

‟‟MaliVeliki ljudi” ţele da uvedu i muzikoterapiju u Konak manastira svete Petke, gde se nalaze 92

ţenske osobe o kojima brinu monahinje. ‟‟MaliVeliki ljudi” stigli su do finalne faze u sprovoĊenju ove terapijske tehnike, ali za njenu finalizaciju su, takoĊe, potrebni raĉunari. Organizaciju ‟‟maliVeliki ljudi” posetio je i gospodin David Hofer iz kompanije LifeTool (www.lifetool.at) koja ima glavno sedište u Austriji, a jedno od predstavništava im se nalazi i u Novom Sadu. LifeTool, kompanija koja se bavi proizvodnjom inovativnog softvera i pomagala za ljude sa hendikepom, kao i ‟‟maliVeliki ljudi”, ţeli da doprinese otvaranju sveta kompjutera onima koji imaju mentalni ili fiziĉki hendikep. Ţelja im je da se olakša integracija osoba sa posebnim potrebama. S tim ciljem, sprovode se istraţivanja, razvija se specijalizovani softver, organizuju se treninzi i prodaje se i iznajmljuje kompjuterska oprema prilagoĊena osobama sa posebnim potrebama. Tim struĉnjaka kombinuje znanja iz oblasti edukacije, psihologije i sociologije, a zatim se udruţuje sa tehniĉkim, elektronskim i programerskim specijalistima i istraţivaĉima Istraţivaĉkog centra Austrije da bi se razvio što efikasniji softver. Znaĉajne informacije se dobijaju svakodnevno od ljudi

http://www.lifetool.at/



koji rade s osobama koje imaju smetnje u razvoju. LifeTool je razvio veći broj tipova softvera, od kojih ćemo pomenuti samo neke.

‟‟CatchMe‟‟ je jednostavna veţba korišćenja miša. Mnoge razliĉite opcije obezbeĊuju dobar pregled monitora, kao i pristup pravom pokretu miša, korak po korak. Korisnik veţba kontrolisanje miša, a takoĊe se upoznaje i sa bojama, oblicima, slovima i brojevima. Glavni cilj je upoznavanje sa osnovnim komandama miša koje se primenjuju u Windows aplikacijama. ‟‟Pablo‟‟ sadrţi šest veţbi za bojenje i kopiranje sa rastućim stepenom teškoća. U prvoj veţbi potrebna je samo jedna tipka tastature. Veţbe od druge do ĉetvrte zahtevaju upotrebu jedne ili dve tipke. Poslednje dve veţbe kreativnog bojenja mogu da se izvedu samo korišćenjem miša. Pablo paket sadrţi 350 slika, razliĉitih teškoća, a moguće je uneti i sopstvene skenirane fotografije. ‟‟Kon-Zen‟‟ je trening program za koncentraciju i kognitivni razvoj, kroz korišćenje iskljuĉivo vizuelnih veţbi. Tri igre, ‟‟Matching pairs‟‟, ‟‟Quick fit‟‟ i ‟‟Flash figures‟‟, sadrţe raznovrsne opcije individualnog setovanja. Tako postoji mogućnost razliĉitih nivoa veţbe. Na poĉetnom nivou treba upariti jednostavne geometrijske oblike, polukrugovi i kvadrati se koriste na naprednom nivou, a za eksperte su tu krugovi podeljeni na osam ili šesnaest segmenata. Sve veţbe mogu da se obavljaju i sa brojevima i slovima. Cilj je da se treniraju optiĉke veštine, paţnja, brzina, kao i kratkotrajna memorija.

Zašto se kompjuterski softver pokazao kao uspešan u razvoju dece sa posebnim potrebama? Kompjuterska tehnologija omogućuje interaktivne aplikacije, naspram jednodimenzionalnih veţbanki. Deca sa oduševljenjem prihvataju novi naĉin uĉenja. Kroz igru, na deci interesantan i zabavan naĉin, razvija se njihova percepcija i fina motorika. Uspostavlja se koordinacija pokreta sa usmerenom paţnjom na dešavanja na ekranu. Deca brţe, lakše i na zanimljiv naĉin usvajaju pojmove boja i oblika. Rezultati govore i da strpljivost potrebna za dolazak do završetka igre povećava deĉju koncentraciju. Primetno su poboljšane percepcija i paţnja dece i za druge aktivnosti. TakoĊe, korišćenje kompjutera doprinelo je smanjenju suvišne energije kod hiperaktivne dece. Rezultati koji se postiţu primenom raĉunarske tehnologije u radu s decom sa posebnim potrebama su znaĉajni i ne smeju se zanemariti, već treba raditi na njihovom daljem razvoju. ‟‟MaliVeliki ljudi” su tu da nastave rad sa decom kroz ‟‟malu Veliku igru” i njeno usavršavanje, ali proširenje aktivnosti na više ustanova zahteva upotrebu većeg broja raĉunara, kao i specijalnih raĉunarskih sredstava.

Kao i svakom detetu, i deci ometenoj u razvoju potrebna je paţnja. Osim svih osnovnih, ta deca imaju i neke posebne potrebe, ali najmanje od svega im je potrebno naše saţaljenje, kako kaţe Milena Bogdanović iz tima ‟‟maliVeliki ljudi” i dodaje da ta deca mogu svima nama da pokaţu jedan ĉudesan svet – svet ĉistih emocija. Tako i kompjuter i internet osobama ometenim u razvoju, prvenstveno osobama sa fiziĉkim hendikepom, mogu da otvore prozor kroz koji će ugledati (novi) svet jer, kako piše Vic Sussman, ‟‟prvi put u životu, mnogi ljudi sa hendikepom mogu da osete da pripadaju negde – virtuelnoj zajednici u kojoj mogu biti poneseni dnevnim dogaĎajima, kao i u bilo kojoj drugoj zajednici”.

http://www.sk.co.yu/2006/05/skpr01e.velika.jpg



LITERATURA 1. Pribišev, Beleslin T. (2007): Susretanje u elektronskom svetu, Banja Luka:

Fakultet za politiĉke i društvene nauke. 2. Eraković T. (1995): Korektivni pedagoški rad. Beograd: ZUNS. 3. Daniels, S. (2001): Integracija dece sa posebnim potrebama, Beograd: Centar za

interaktivnu pedagogiju; Beograd u razvoju; ZUNS. 4. Radovanović I, Vilotijević S. (2000): Opšta pedagogija-praktikum, Beograd: ŠOV i

Uĉiteljski fakultet. 5. Upotreba informacijske i komunikacijske tehnologije (ICT) u obrazovanju djece s

posebnim potrebama, Ĉop, T. (2008), XV meĊunarodni znanstveni skup 2008. ''Društvo i tehnologija'', preuzeto 15.10.2010. sa: http://www.hrcak.srce.hr/42352

6. Nove informacione tehnologije u obrazovanju dece, AnĊelić, Milosavljević, (2007), preuzeto 20.10.2010. sa: http://www.ajdinpametan.blogger.ba/arhiva?start=10

7. Tehnologija u službi humanosti, Stojanović S., preuzeto 25.10.2010. sa: http://www.sk.rs/2006/05skpr01.html

8. Upotreba savremenih informatičkih pomagala u vaspitno-obrazovnom radu sa telesno invalidnom decom predškolskog uzrasta, Medenica V., preuzeto 30.10.2010. sa: http://www.pedagog.org.rs/defektologija.php

9. Informaciona tehnologija (IT), Wikipedija, preuzeto 02.11.2010. sa: http://www.sr.wikipedia.org/sr/Informaciona_tehnologija

10. http://www.malivelikiljudi.org 11. Képzések a fogyatékos gyermekek számára, preuzeto 03.11.2010. sa:

http://www.nft352.apertus.hu/index.php/news/NewsPage?news_id=49 12. Kompjuterska tehnologija, obrazovanje i učenici sa poteškoćama u učenju,

Hilĉenko, S. (2007), preuzeto 05.11.2010. sa: Nauĉni portal: http://www.znanje.co.yu/index.php?sta=otvor&tekst=250

PITANJA

158. Direktna manipulacija animacijom i metoda pokušaja i pogrešaka u obrazovnom softveru

159. Zanimanje instrukcionog dizajnera 160. Primena raĉunara u radu sa decom sa posebnim potrebama

http://www.hrcak.srce.hr/42352

http://www.ajdinpametan.blogger.ba/arhiva?start=10

http://www.sk.rs/2006/05skpr01.html

http://www.pedagog.org.rs/defektologija.php

http://www.sr.wikipedia.org/sr/Informaciona_tehnologija


http://www.nft352.apertus.hu/index.php/news/NewsPage?news_id=49

http://www.znanje.co.yu/index.php?sta=otvor&tekst=250



BROJEVNI SITEMI

Do pojave raĉunara za izraţavanje brojevnih izraza iskljuĉivo se koristio dekadni brojevni sistem. Osim dekadnog danas se primenjuju i

binarni brojevni sistemi,

oktalni brojevni sistemi i

heksadecimalni brojevni sistemi.

DEKADNI BROJEVNI SISTEM

ima osnovicu N=10

skup cifara sistema: S=(0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9)

2345,21 = 2 x 103 + 3 x 102 + 4 x 101 + 5 x 100 + 2 x 10-1 + 1 x 10-2

BINARNI BROJEVNI SISTEM

ima osnovicu N=2

skup cifara sistema: S=(0, 1)

aritmetika podataka u raĉunarima zasnovana je na binarnom sistemu brojeva

ovaj sistem se lako tehniĉki realizuje

(101100,11)2

= 1 x 25 + 0 x 24 + 1 x 23 + 1 x 22 + 0 x 21 + 0 x 20 + 1 x 2-1 + 1 x 2-2 = (44,75)10

OKTALNI BROJEVNI SISTEM

ima osnovicu N=8

skup cifara sistema: S=(0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7)

(1347)8

= 1 x 83 + 3 x 82 + 4 x 81 + 7 x 80

HEKSADECIMALNI BROJEVNI SISTEM

ima osnovicu N=16

skup cifara sistema: S=(0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E, F)

za brojeve > od 9 se kao simboli koriste slova:

A = 10, B = 11, C = 12, D = 13, E = 14 F = 15

Ako se binarni broj podeli na grupe od po ĉetiri znaka, s desna na levo, te za

svaku grupu izraĉuna binarna vrednost, dobija se broj napisan u heksadecimalnom brojevnom sistemu.

101110101112 = 5D716

101 1101 0111

5 D 7



PRETVARANJE DEKADNOG BROJA U BINARNI BROJ Pretvaranje dekadnog broja u bilo koji drugi brojevni sistem moguće je sprovesti

deljenjem sa osnovicom tog sistema. Pretvaranje celog dekadnog broja u binarni broj vrši se uzastopnim deljenjem s osnovicom 2. Ostaci deljenja proĉitani odozdo prema gore predstavljaju broj u binarnom sistemu.

12510= 11111012 125 : 2 = 62 ostatak 1 62 : 2 = 31 ostatak 0 31 : 2 = 15 ostatak 1 15 : 2 = 7 ostatak 1 smer ĉitanja ostataka 7 : 2 = 3 ostatak 1 3 : 2 = 1 ostatak 1 1 : 2 = 0 ostatak 1

PRETVARANJE BINARNOG BROJA U DEKADNI BROJ

(1 0 1 1 0)2 = 1 x 24 + 0 x 23 + 1 x 22 + 1 x 21 + 0 x 20 = 2210

24 23 22 21 20 16 8 4 2 1

PRETVARANJE DEKADNOG BROJA U OKTALNI BROJ I OBRNUTO

101610= 11708 1016 : 8 = 127 ostatak 0 127 : 8 = 15 ostatak 7 smer ĉitanja ostataka 15 : 8 = 1 ostatak 7 1 : 8 = 0 ostatak 1

(2 7 6 3)8

= 2 x 83 + 7 x 82 + 6 x 81 + 3 x 80 = 152310

83 82 81 80 512 64 8 1

PRETVARANJE DEKADNOG BROJA U HEKSADECIMALNI BROJ I OBRNUTO

1125010= 2BF216 11250 : 16 = 703 ostatak 2 703 : 16 = 43 ostatak 15 = F smer ĉitanja ostataka 43 : 16 = 2 ostatak 11 = B 2 : 16 = 0 ostatak 2

(1 F C)16 = 1 x 162 + 15 x 161 + 12 x 160 = 50810

162 161 160

256 16 1





16. LITERATURA

1. Ĉaušević, Valerija: Informaciona tehnologija u funkciji pomoći učenja dece sa posebnim potrebama, diplomski rad, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaĉa, Subotica, 2010.

2. Nadrljanski, Đ; Nadrljanski, M: Osnove informatike, Sveuĉilište u Splitu, Filozofski fakultet, Split, 2007.

3. Soleša, D; Nadrljanski, Đ: Informatika, Pedagoški fakultet, Sombor 2007. 4. Nadrljanski, Đ; Soleša, D: Informatika u obrazovanju, Uĉiteljski fakultet,

Sombor 2004. 5. Nadrljanski, Đ: Informatika za učitelje, Uĉiteljski fakultet, Beograd 1996. 6. Sotirović, V; Egić, B: Informatiĉke tehnologije, Univerzitet u Novom Sadu,

Tehniĉki fakultet ‟‟Mihajlo Pupin‟‟, Zrenjanin 2005. 7. Hilĉenko, S: Polazne teorijske osnove u razvoju kvalitetnog obrazovnog

softvera namenjenog deci predškolskih ustanova, MeĊunarodna struĉno-nauĉna konferencija ''Obrazovno-vaspitni procesi u predškolstvu'', Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaĉa Subotica, Zbornik radova, str. 227- 242, Subotica 2008.

8. Hilĉenko, S: Пример компьютерного софтвера, как средства для и зучения сербского языка детей младших классов, которые живут в сербии и заграницей, Международный научный симпозиум «Славянские языки и культуры в современном мире» Филологический факультет МГУ имени М.В. Ломоносова, Zbornik eadova str. 322-323, Москва, Rusija 24-26. марта 2009 г.

9. Hilĉenko, S: Animacija - esencija multimedije, 16. meĊunarodni znanstveni skup: Društvo i tehnologija, Zadar 28-30. jun 2009.

10. Hilĉenko, S: The Power Of The Message, the 10th UKFIET conference in Oxford, Interrnacional Conference on Education and Development: ‟‟Politics, Policies and Progres‟‟, New College, Oxford, UK (Engleska) 15-17 September 2009.

11. Hilĉenko, S: 2 Primera metodike rada sa multimedijalnim obrazovnim softverom u 1. razredu osnovne škole, University of Rzeszow, Poland, The Institute of Technology, Department of Didactics of Technology and Computer Science, VIIth International Scientific Conference, EDUCATION - TECHNOLOGY - COMPUTER SCIENCE, Iwonicz Zdrój, 22th-23th September 2009.

12. Hilĉenko, S: Informatika i računarstvi, udţbenik za studente, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaĉa - Subotica, Subotica, 2009.

13. http://sh.wikipedia.org/wiki/Informatika 14. http://www.tfc.kg.ac.rs/tio2010/PDF/RADOVI/406%20Jankuloski%20-

%20Tematsko%20planiranje%20u%20nastavi%20tehnickog%20i%20informatickog%20obrazovanja.pdf

15. http://sh.wikipedia.org/wiki/Pam%C4%87enje 16. http://sr.wikipedia.org/sr-

el/%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

17. http://hr.wikipedia.org/wiki/Entropija 18. http://sr.wikipedia.org/sr/Negativna_povratna_sprega 19. http://www.nyu.edu/pages/linguistics/courses/v610003/shan.html 20. http://hr.wikipedia.org/wiki/Kibernetika

http://hr.wikipedia.org/wiki/Entropija



21. http://en.wikipedia.org/wiki/Norbert_Wiener 22. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%

D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC

23. http://www.ideafinder.com/history/inventors/babbage.htm 24. http://www.ideafinder.com/history/inventors/hollerith.htm 25. http://www.ideafinder.com/history/inventors/noyce.htm 26. http://en.wikipedia.org/wiki/Abakus 27. http://www.livinginternet.com/w/wi_engelbart.htm 28. http://www.computer-schools.us/Paul-Allen.htm 29. http://www.w3.org/People/Berners-Lee/ 30. http://www.tsnikolateslaleposavic.edu.rs/index.php?option=com_content&view

=article&id=94:istorija-elektronskih-digitalnih- raunara&catid=37:informatika&Itemid=125

31. http://www.konides.com/inf1/podela_raunarskih_sistema.html 32. http://www.konides.com/inf1/centralna_memorija.html 33. http://www.ptt.rs/korisnici/d/m/dmatejic/ 34. http://hr.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunalo 35. http://www.konides.com/inf1/kontrolna_jedinica.html 36. http://bs.wikipedia.org/wiki/Softver 37. http://perun.pmf.uns.ac.rs/old/budimac/os/geller.pdf 38. http://vesti.kombib.rs/Kako_radi_virtuelna_memorija.html 39. http://bs.wikipedia.org/wiki/Sistemski_softver 40. http://konides.com/inf1/programi_prevodioci.html 41. http://www.tfc.kg.ac.rs/publikacije/OS/11/OS%20kroz%20IT%20Zbornik%202

004/GNU%20Linux/GNU%20Linux/Aplikativni%20programi.htm 42. http://www.link-

elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLIIT2/sadrzajNJpdf/IIT2_13.pdf 43. http://konides.com/inf1/programi_za_rad_sa_tabelama.html 44. http://konides.com/inf1/programi_za_rad_sa_bazama_podataka.html 45. http://konides.com/inf1/programi_za_obradu_crtea.html 46. http://hr.wikipedia.org/wiki/Virusi 47. http://www.apisgroup.org/sec.html?id=7 48. http://www.apisgroup.org/sec.html?id=25 49. http://sr.wikipedia.org/sr-

el/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B0

50. http://rachunari.150m.com/Racunari%202/Memorija/operativna%20memorija.pdf

51. http://bs.wikipedia.org/wiki/RAM 52. http://www.pcpress.info/hardver/cameras/memorijski-cipovi-umesto-optickih-

senzora/ 53. http://hr.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunalna_memorija 54. http://bs.wikipedia.org/wiki/Grafi%C4%8Dka_kartica 55. http://sh.wikipedia.org/wiki/Zvu%C4%8Dna_kartica 56. http://bs.wikipedia.org/wiki/Tvrdi_disk 57. http://www.scribd.com/doc/44536141/Ulazne-jedinice 58. http://bs.wikipedia.org/wiki/Tastatura 59. http://bs.wikipedia.org/wiki/Skener 60. http://www.zoki.hr/skola/skener.htm

http://www.ideafinder.com/history/inventors/noyce.htm

http://www.konides.com/inf1/podela_raunarskih_sistema.html

http://www.konides.com/inf1/centralna_memorija.html

http://www.ptt.rs/korisnici/d/m/dmatejic/

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunalo

http://www.konides.com/inf1/kontrolna_jedinica.html

http://bs.wikipedia.org/wiki/Softver

http://perun.pmf.uns.ac.rs/old/budimac/os/geller.pdf

http://vesti.kombib.rs/Kako_radi_virtuelna_memorija.html

http://bs.wikipedia.org/wiki/Sistemski_softver

http://konides.com/inf1/programi_prevodioci.html

http://www.tfc.kg.ac.rs/publikacije/OS/11/OS%20kroz%20IT%20Zbornik%202004/GNU%20Linux/GNU%20Linux/Aplikativni%20programi.htm

http://www.tfc.kg.ac.rs/publikacije/OS/11/OS%20kroz%20IT%20Zbornik%202004/GNU%20Linux/GNU%20Linux/Aplikativni%20programi.htm

http://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLIIT2/sadrzajNJpdf/IIT2_13.pdf

http://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLIIT2/sadrzajNJpdf/IIT2_13.pdf

http://konides.com/inf1/programi_za_rad_sa_tabelama.html

http://konides.com/inf1/programi_za_rad_sa_bazama_podataka.html

http://konides.com/inf1/programi_za_obradu_crtea.html

http://hr.wikipedia.org/wiki/Virusi

http://www.apisgroup.org/sec.html?id=7

http://www.apisgroup.org/sec.html?id=25

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B0



http://rachunari.150m.com/Racunari%202/Memorija/operativna%20memorija.pdf

http://rachunari.150m.com/Racunari%202/Memorija/operativna%20memorija.pdf

http://bs.wikipedia.org/wiki/RAM

http://www.pcpress.info/hardver/cameras/memorijski-cipovi-umesto-optickih-senzora/

http://www.pcpress.info/hardver/cameras/memorijski-cipovi-umesto-optickih-senzora/

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunalna_memorija

http://bs.wikipedia.org/wiki/Grafi%C4%8Dka_kartica

http://sh.wikipedia.org/wiki/Zvu%C4%8Dna_kartica

http://bs.wikipedia.org/wiki/Tvrdi_disk

http://www.scribd.com/doc/44536141/Ulazne-jedinice

http://bs.wikipedia.org/wiki/Tastatura

http://bs.wikipedia.org/wiki/Skener

http://www.zoki.hr/skola/skener.htm



61. http://poincare.matf.bg.ac.rs/~zstanic//uor/Slajdovi/06.izlured.pdf 62. http://www.refillbros.com/diskusije/viewtopic.php?f=5&t=288 63. http://sr.wikipedia.org/sr-

el/%D0%9B%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%87

64. http://en.wikipedia.org/wiki/Modem 65. http://konides.com/inf1/struktura_operativnog_sistema.html 66. http://bib.irb.hr/datoteka/481914.HOMSR.pdf 67. http://hr.wikipedia.org/wiki/Teorija_informacije 68. http://www.live-e.tv/video-prilog/etv-10-09-2010/comtrade-fabrika-znanja-

2010-perspektive-informatizacije-zdravstva-u-srb 69. http://www.sfsb.hr/~mcicak/Pred02.pdf

http://poincare.matf.bg.ac.rs/~zstanic/uor/Slajdovi/06.izlured.pdf

http://www.refillbros.com/diskusije/viewtopic.php?f=5&t=288

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%87



http://en.wikipedia.org/wiki/Modem

http://konides.com/inf1/struktura_operativnog_sistema.html

http://bib.irb.hr/datoteka/481914.HOMSR.pdf

http://hr.wikipedia.org/wiki/Teorija_informacije

http://www.live-e.tv/video-prilog/etv-10-09-2010/comtrade-fabrika-znanja-2010-perspektive-informatizacije-zdravstva-u-srb

http://www.live-e.tv/video-prilog/etv-10-09-2010/comtrade-fabrika-znanja-2010-perspektive-informatizacije-zdravstva-u-srb





17. KORISNE ADRESE

www.cisp.org www.wkap.nl www.asis.org www.icsti.org www.pmfst.hr www.ibm.com www.nvu.com www.multisoft www.nwrel.org www.elsevier.nl www.aslib.co.uk www.yahoo.com www.google.com www.tottech.com www.cisp.org/imp www.amazon.com www.znanje.co.yu www.inclusive.net www.empower.org www.microsoft.com www. Wikipedia.org www.inclusive.co.uk www.isr.katz.pitt.edu www.asis.org/Bulletin www.elitesecurity.org www.defektologija.net www.kvarkmedia.co.yu www.mef.hr/if/alati.htm www.malivelikiljudi.org www.futureprint.kent.edu www.icsti.org/icsti/forum www.slis.indiana.edu/TIS www.cnti.co.yu/download/sk www.idea-group.com/journals www.National Geographic.com www.ics.uci.edu/~kling/tis.html http://www.brainpop.com/math/seeall/ www.kluweronline.com/issn/1388-1957 www.uni.duesseldorf.de/ulb/at-ulbqu.html www.elsevier.nl/inca/publications/store/5/0/5/5/5/3 www.hbg.psu.edu/Faculty/m1k/IRMA.html www.mycity.co.yu/reg.php?u=122773&k=573eefcc052becf3aa8 www.idea-group.com/journals Information Resources Management Association's-IRMA

http://www.cisp.org/

http://www.wkap.nl/

http://www.asis.org/

http://www.icsti.org/

http://www.ibm.com/

http://www.nwrel.org/

http://www.elsevier.nl/

http://www.aslib.co.uk/

http://www.cisp.org/imp

http://www.amazon.com/

http://www.znanje.co.yu/

http://www.inclusive.net/

http://www.empower.org/

http://www.microsoft.com/

http://www.inclusive.co.uk/

http://www.isr.katz.pitt.edu/

http://www.elitesecurity.org/

http://www.kvarkmedia.co.yu/

http://www.mef.hr/if/alati.htm


http://www.futureprint.kent.edu/

http://www.icsti.org/icsti/forum

http://www.cnti.co.yu/download/sk

http://www.idea-group.com/journals

http://www.national/

http://www.ics.uci.edu/~kling/tis.html

http://www.kluweronline.com/issn/1388-1957

http://www.uni.duesseldorf.de/ulb/at-ulbqu.html

http://www.elsevier.nl/inca/publications/store/5/0/5/5/5/3

http://www.hbg.psu.edu/Faculty/m1k/IRMA.html

