ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA

Pamćenje rezultataPamćenje rezultataMehanizacijaMehanizacija

procesa računanjaprocesa računanja

Odvojen unos podatakaOdvojen unos podataka

i automatizacijai automatizacija

procesa računanjaprocesa računanja

Opštije korišćenje mašineOpštije korišćenje mašine

primenom programaprimenom programa

PraistorijaPraistorija

i antičkii antički

periodperiod

EpohaEpoha

računskihračunskih

mašinamašina

EpohaEpoha

mikro-mikro-

procesoraprocesora

Elektro-Elektro-

mehaničkimehanički

računariračunari

EpohaEpoha

vakuumskihvakuumskih

cevicevi

EpohaEpoha

integralnihintegralnih

kolakola

EpohaEpoha

tranzistoratranzistora

Zatim počinju da Zatim počinju da koriste objekte iz koriste objekte iz prirode da bi prirode da bi predstavili cifre.predstavili cifre.Operacije dodavanja i Operacije dodavanja i oduzimanja bile su oduzimanja bile su jednostavno operacije jednostavno operacije dodavanja ili dodavanja ili oduzimanja grupa oduzimanja grupa objekata na gomilu objekata na gomilu koja je služila za koja je služila za računanje.računanje.

U početku su ljudi U početku su ljudi koristili prste i koristili prste i delove tela da bi delove tela da bi brojali.brojali.

Primitivno brojanjePrimitivno brojanje

Nazad

Prva naprava za pomoć u računu bila je abakus.Nastao je 4000 godina pne u Kini ili oko 3000 godina pne u Babiloniji.Na standardnom abakusu mogu se izvesti osnovne računske operacije.Koristi koncept da jedan skup objekta zamenjuje drugi skup, ali i koncept da jedan objekat zamenjuje kolekciju objekata - poziciono označavanje.

se prvi put pominje u delu se prvi put pominje u delu taškentskog sveštenika taškentskog sveštenika Muhammad ibn Muse Muhammad ibn Muse Al'Khowarizma, koji je u Al'Khowarizma, koji je u devetom veku razvio devetom veku razvio koncept pisanog procesa koncept pisanog procesa koji treba slediti da bi se koji treba slediti da bi se postigao neki cilj.postigao neki cilj.

AbakusAbakus

Razvojem trgovine Razvojem trgovine javila se potreba za javila se potreba za pamćenjem brojeva. pamćenjem brojeva. Širom antičkog sveta Širom antičkog sveta koristi se kipu, kanap koristi se kipu, kanap sa čvorovima sa čvorovima

čiji je različiti oblik čiji je različiti oblik predstavljao različite predstavljao različite cifre a rastojanje od cifre a rastojanje od glavnog užeta glavnog užeta decimalno mesto.decimalno mesto.

KipuKipu

Džon NeperDžon Neper

1594. uvodi logaritme 1594. uvodi logaritme pomoću kojih se operacije pomoću kojih se operacije množenja i deljenja svode množenja i deljenja svode na sabiranje i oduzimanje. na sabiranje i oduzimanje. Njegova najpoznatija Njegova najpoznatija mašina za množenje je mašina za množenje je bila "kosti" (engl. bones).bila "kosti" (engl. bones).

1622. pronalazi 1622. pronalazi logaritmar (šiber) logaritmar (šiber) koji će biti glavni koji će biti glavni kalkulator kalkulator inženjera krajem inženjera krajem devetnastog i devetnastog i početkom početkom dvadesetog veka.dvadesetog veka.

Obezbeđivao je Obezbeđivao je dovoljnu dovoljnu preciznost za preciznost za većinu poslova.većinu poslova.

1622. pronalazi 1622. pronalazi logaritmar (šiber) logaritmar (šiber) koji će biti glavni koji će biti glavni kalkulator kalkulator inženjera krajem inženjera krajem devetnastog i devetnastog i početkom početkom dvadesetog veka.dvadesetog veka.

Obezbeđivao je Obezbeđivao je dovoljnu dovoljnu preciznost za preciznost za većinu poslova.većinu poslova.

Vilijam OutredVilijam Outred

1623. opisuje mašinu za 1623. opisuje mašinu za računanje koja je kombinovala računanje koja je kombinovala koncept Neperovih kostiju sa koncept Neperovih kostiju sa jednostavnim dodavačem koji je jednostavnim dodavačem koji je omogućavao lakše obavljanje omogućavao lakše obavljanje množenja brojeva sa više cifara. množenja brojeva sa više cifara. Međutim, nije pronađena njena Međutim, nije pronađena njena originalna kopija.originalna kopija.

1623. opisuje mašinu za 1623. opisuje mašinu za računanje koja je kombinovala računanje koja je kombinovala koncept Neperovih kostiju sa koncept Neperovih kostiju sa jednostavnim dodavačem koji je jednostavnim dodavačem koji je omogućavao lakše obavljanje omogućavao lakše obavljanje množenja brojeva sa više cifara. množenja brojeva sa više cifara. Međutim, nije pronađena njena Međutim, nije pronađena njena originalna kopija.originalna kopija.

Vilhelm ŠikardVilhelm Šikard

1642. pravi prvu 1642. pravi prvu mašinu za računanje mašinu za računanje sa automatskim sa automatskim prenošenjem sa jedne prenošenjem sa jedne pozicije na drugu. pozicije na drugu. Paskalova mašina - Paskalova mašina - često zvana često zvana "Paskalina“ nije imala "Paskalina“ nije imala veliku praktičnu veliku praktičnu primenu.primenu.

Blez PaskalBlez Paskal

1671. izumeo je računsku mašinu1671. izumeo je računsku mašinu koja koristi koja koristi koračni cilindrični zupčanik za automatsko koračni cilindrični zupčanik za automatsko dodavanje broja koji se množi u akumulator. dodavanje broja koji se množi u akumulator. Taj mehanizam je korišćen do današnjih dana. I Taj mehanizam je korišćen do današnjih dana. I ova mašina nije ušla u širu upotrebu.ova mašina nije ušla u širu upotrebu.

Gotfrid LajbnicGotfrid Lajbnic

1801.izumeo je automatski razboj koji je koristio bušene kartice za kontrolu šablona u tkaninama. Smatra se da je to prva mašina sa programom za automatski rad. Uvođenje ovih razboja je prouzrokovalo nemire protiv zamene ljudi mašinama.

1820. pravi prvi mehanički kalkulator sa četiri osnovne računske operacije (aritmometar).Ovaj kalkulator su mnogi unapređivali tako da je do 1890. godine on mogao da:

• akumulira parcijalni rezultat

• skladišti i automatski pristupa poslednjim rezultatima (memorija)

• štampa rezultat

Žozef ŽakarŽozef ŽakarČarls TomasČarls Tomas

Napred

1822. izumeo je diferencnu mašinu s ciljem da se izračunavaju stavke navigacije i druge tabele. Deset godina kasnije uvidevši da je diferencna mašina sposobna samo za jednu operaciju pravi planove za analitičku mašinu koja je imala osnovne komponente modernog računara. Opisano je pet logičkih komponenti:

• memorija – čuva ulazne podatke, međurezultate i rezultate

• mlin (danas procesor) – obrada podataka

• kontrola – bušene kartice koje su mogle da se koriste za računanje formule za bilo koju vrednost

• ulaz• izlaz

Čarls BejbidžČarls Bejbidž

1842. predlaže plan za 1842. predlaže plan za izračunavanje Bernulijevih izračunavanje Bernulijevih brojeva što se smatra brojeva što se smatra prvim programom za prvim programom za računar. U njenu čast računar. U njenu čast jedan programski jezik jedan programski jezik opšte namene dobio je opšte namene dobio je ime Ada. ime Ada.

1854. opisuje 1854. opisuje svoj sistem za svoj sistem za simboličko i simboličko i logičko logičko rasuđivanje koji rasuđivanje koji kasnije postaje kasnije postaje osnova za osnova za mašinski jezik.mašinski jezik.

Ada BajronAda Bajron

Džordž BulDžordž Bul

Nazad

1890. pravi elektromehaničku mašinu za potrebe 1890. pravi elektromehaničku mašinu za potrebe obrade podataka američkog popisa 1890. Ta mašina obrade podataka američkog popisa 1890. Ta mašina imala je brojače koji su se aktivirali pomoću električnih imala je brojače koji su se aktivirali pomoću električnih senzora pri prolazu iglice preko bušenih kartonskih senzora pri prolazu iglice preko bušenih kartonskih kartica. Kompanija koju je osnovao 1911. za kartica. Kompanija koju je osnovao 1911. za proizvodnju mašina i kartica kao i pružanje proizvodnju mašina i kartica kao i pružanje konsultantskih usluga vladama širom sveta prerasta konsultantskih usluga vladama širom sveta prerasta 1924. u International Business Machines Corporation 1924. u International Business Machines Corporation (IBM).(IBM).

Herman Holertih Herman Holertih

1925. Vanever Buš sa saradnicima konstruiše analogni računar korišćen u vojne svrhe. Računar je imao električni motor, ali je i dalje to u suštini bila mehanička mašina.

Konrad Cuze započeo je 1934. u Nemačkoj razvoj računskih mašina:Z1 mehaničkaZ2 elektromehaničkaZ3 elektromehanička programibilnaZ4 poboljšana verzija Z3Neki od principa rada ove mašine zadržani su do današnjih dana (korišćenje binarnog sistema).

Analogni računarAnalogni računar

Počev od 1936. godine Alan Turing razvija ideju "univerzalne mašine" koja može da izvrši svaki algoritam koji se može opisati i koja predstavlja osnovu za koncept "računarstva". Uvodi koncept "simboličke obrade". Za vreme rata njegov tim, izgradio je seriju mašina za dešifrovanje koje su dostigle vrhunac 1943. godine sa računarom Colossusom.

1937. godine Hauard Ajken projektuje Howard Mark I mašinu zasnovanu na elektromagnetnim relejima. Imala je ulaz, izlaz, memoriju, aritmetički i upavljački organ. Mark I je je bio velikih dimenzija (17 m dugačak i 2.5 m širok) sastavljen od 750 000 delova.

MarkMark I I

ColossusColossus

je radila za Ajkena na Harvardu od juna 1944. i postala je treći programer na računaru Mark I. Na računaru Mark II pronašla je prvu računarsku bubu koja je nastradala od struje. Kada bi kasnije mašina stala (što se često dešavalo) rekli bi da "uklanjaju bube" (engl. debugging) iz računara. Svoj rad je nastavila na računaru UNIVAC I. Snažno je uticala na razvoj računara i poboljšanju komunikacije između korisnika i računara. Imala je ključni uticaj na razvoj programskog jezika COBOL koji je nastao od prvog prevodioca Flow – Matic -a.

Grejs Grejs HuperHuper

Nazad

Džon Atanasov i Kliford Beri 1939. godine razvili su ABC računar -Atanasoff-Berry Computer mašinu posebne namene za rešavanje skupova linearnih jednačina u fizici. Računar ABC sadržao je osnovne koncepte koji će se pojaviti kasnije u "modernim računarima“ – elektronsku aritmetičku jedinicu i regenerativnu, cikličnu memoriju.

Napravljeni su prvi elektronski digitalni računari. Računare više ne prave pojedinci već timovi stručnjaka u okviru određenih projekata. Osnovna karakteristika prve generacije računara bilo je korišćenje vakuumskih cevi.

ABCABC

Prosper Ekart, Džon Mošli i Džon Brajner konstruišu ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer) prvi uspešan elektronski računar opšte namene.Težio je oko 30 tona pa je po njemu računarski sistem bez programa i dobio ime hardver (hardware). Prva računanja su iskorišćena za projektovanje balističkih raketa. Bio je u upotrebi do 1955.godine.

ENIACENIAC

U projektu izrade računara EDVAC (Electronic Discreet Variable Computer), od 1944. godine, učestvuje Džon fon Nojman koji razvija nov koncept u izradi računara. I program i podaci se drže uskladišteni u memoriji računara istovremeno. EDVAC je prva mašina koja je imala magnetne diskove.

Prosper Ekart i Džon Mošli prave UNIVAC (Universal Automatic Computer) prvi komercijalni kompjuter korišćen za obradu podataka popisa stanovništva. To je bio prvi računar koji je koristio magnetne trake. Bio je u upotrebi do 1963. godine.

EDVACEDVAC

UNIVACUNIVAC

I generacija – vakuumske cevi, veliki, troše mnogo električne energije i greju oko sebe.

II generacija – tranzistori, računari su brži, manji i troše manje električne energije

III generacija – integrisana kola (u početku

nekoliko tranzistora na jednom čipu), niska cena, visoka pouzdanost, male dimenzije, sve šira upotreba

IV generacija – VLSI (čipovi sa nekoliko miliona tranzistora), mikroprocesori koji su osnova današnjih računara

-V GENERACIJA RAČUNARA-Primena veštačke inteligencije-Virtuela realnost-Intezivni razvoj računarskih mreža

-VI GENERACIJA RAČUNARA-Optika-Biočipovi-Dramatičan razvoj računarskih mreža-poboljšanja u domenu radnih stanica i brzina prenosa informacija u komunikacionim linijama.