24
REPUBLIKA SRPSKA VLADA INFORMACIJA O OSTVARIVANJU PRAVA IZBJEGLICA, RASELJENIH LICA I POVRATNIKA Banja Luka, novembar 2012.

Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

  • Upload
    dangque

  • View
    233

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

REPUBLIKASRPSKAVLADA

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

INFORMACIJAOOSTVARIVANJUPRAVAIZBJEGLICA,RASELJENIHLICAIPOVRATNIKA 

                 

      

Banja Luka, novembar 2012. 

 

Page 2: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

2

1. UVOD Jedna od najtežih posljedica rata u periodu od 1991. do 1995. godine bile su migracije stanovništva. Preko milion  ljudi napustilo  je BiH  i nastanilo  se u  zemljama  širom svijeta, a  još  toliko  raseljeno  je unutar BiH. Takođe jedna od najtežih zadaća domaćih struktura vlasti bila je  implementacija Aneksa 7.  Dejtonskog  mirovnog  sporazuma.  Uprkos  značajnim  rezultatima,  u  implementaciji  Aneksa  7. posebno  u  onom  dijelu  koji  se  odnosi  na  povrat  imovine  i  stanarskih  prava  čime  su  se  stvorile pretpostavke za povratak, i danas su aktuelna pitanja izbjeglih, raseljenih i povratnika. U ovoj Informaciji manje smo se bavili do sada ostvarenim rezultatima rada, a više sadašnjim stanjem i načinima iznalaženja trajnih rješenja.   

2. POLAZNEOSNOVEZAIZRADUINFORMACIJE 

2.1. Pravni okvir  ‐ Opšti okvirni Sporazum za mir u Bosni i Hercegovini,  ‐ Zakon o prestanku primjene Zakona o korišćenju napuštene imovine (Prečišćeni tekst) („Službeni 

glasnik Republike Srpske“, br. 16/10), ‐ Zakon  o  raseljenim  licima,  povratnicima  i  izbjeglicama  u  Republici  Srpskoj  („Službeni  glasnik 

Republike Srpske“, br. 42/05 i 52/12), ‐ Zakon  o  izvršenju  odluka  Komisije  za  imovinske  zahtjeve  izbjeglica  i  raseljenih  lica  („Službeni 

glasnik Republike Srpske“, br. 31/99 i 65/01), ‐ Zakon o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 18/99 i 51/03), ‐ Zakon o udruženjima i fondacijama („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 52/01 i 42/05), ‐ Zakon o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 93/06, 86/07, 14/10 i 

05/12), ‐ Zakon o doprinosima („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 51/01, 96/03 i 120/08), ‐ Zakon o stanovima na kojima ne postoji stanarsko pravo („Službeni glasnik Republike Srpske“,br. 

98/11), ‐ Podzakonski akti (pravilnici, procedure rada, uputstva ‐ smjernice), ‐ Godišnji programi rada Vlade Republike Srpske i Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica, ‐ Godišnji budžeti Republike Srpske.   

2.2. Institucionalni okvir  Ministarstvo za  izbjeglice  i  raseljena  lica  formirano  je od 22. decembra 1995. godine, nakon  što  je Narodna  skupština  Republike  Srpske  donijela  Zakon  o  izmjenama  i  dopunama  Zakona  o ministarstvima na sjednici održanoj 17. decembra 1995. godine („Službeni glasnik Republike Srpske“, broj: 26/95). Zakonom  o  republičkoj  upravi  iz  2008.  godine  („Službeni  glasnik  Republike  Srpske“,  broj  118/08) definisano  je  da Ministarstvo  za  izbjeglice  i  raseljena  lica  obavlja  upravne  i  druge  poslove  koji  se odnose  na:  sistem  zaštite  raseljenih  lica,  izbjeglica  i  povratnika;  ostvarivanje  prava  izbjeglica, raseljenih lica i povratnika u skladu sa Konvencijom o statusu izbjeglica iz 1951. godine i Protokolom o statusu izbjeglica od 1967. godine; obezbjeđenje pune pravne zaštite ovih lica u skladu sa Aneksom 6. i 7. Opšteg okvirnog Sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini; statusna i imovinska prava izbjeglica, raseljenih  lica  i  povratnika;  obezbjeđivanje  alternativnog  smještaja  za  izbjeglice,  raseljena  lica  i povratnike; prava  izbjeglica u Republici; rekonstrukciju  i  izgradnju, upravljanje  i održavanje objekata za  smještaj  raseljenog  socijalno ugroženog  stanovništva; učešće u obnovi,  rekonstrukciji  i  izgradnji 

Page 3: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

3

stambenog  prostora,  infrastrukture,  kulturnih,  vjerskih  i  javnih  objekata  u  svrhu  povratka  i resocijalizacije;  projektovanje,  nadzor  u  oblasti  obnove,  rekonstrukcije  i  izgradnje  iz  nadležnosti Ministarstva;  programe  resocijalizacije  socijalno  ugroženih  kategorija  izbjeglica,  raseljenih  lica  i povratnika;  koordinaciju  rada  sa Ministarstvom  za  ljudska  prava  i  izbjeglice  Bosne  i  Hercegovine, Federalnim  ministarstvom  za  raseljene  osobe  i  izbjeglice  Bosne  i  Hercegovine  i  međunarodnim organizacijama  koje  realizuju  programe  resocijalizacije  izbjeglog  i  raseljenog  stanovništva,  izradu zakonskih i podzakonskih akata iz nadležnosti Ministarstva i druge poslove predviđene Zakonom. U aprilu 2000. godine Zakonom o Vijeću ministara BiH osnovano  je Ministarstvo  za  ljudska prava  i izbjeglice  gdje  je  navedeno  da  „Ministarstvo  za  ljudska  prava  i  izbjeglice  preduzima  radnje  u ostvarivanju i zaštiti ljudskih prava izbjeglica, emigracije, imigracije i azila, u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine i Opštim okvirnim sporazumom za mir u BiH, međunarodnim konvencijama i zakonima i drugim aktima nadležnih  institucija BiH, koordinira u poslovima prava  izbjeglica  i u tome ostvaruje saradnju sa entitetima". Time  je  i  na  nivou  BiH  formirano  Ministarstvo  koje  se  zajedno  sa  entitetskim  ministarstvima, Ministarstvom  za  izbjeglice  i  raseljena  lica  Republike  Srpske  i  Ministarstvom  raseljenih  osoba  i izbjeglica Federacije BiH, bavi pitanjima ostvarenja prava raseljenih, izbjeglica i povratnika i koje svoj rad koordinira sa srodnim ministarstvima u Federaciji BiH i Republici Srpskoj. Donošenjem Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu („Sl.glasnik BiH“, br. 29/03 i 4/04) rješavanje statusnih pitanja izbjeglica prelazi u nadležnost Ministarstva bezbjednosti BiH.   

2.3. Strateško‐programski okvir  U Ministarstvu za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske je 2000. godine kreirana baza podataka o svim raseljenim i izbjeglim licima u Republici Srpskoj. U bazi su pohranjeni podaci sa popisa raseljenih i  izbjeglih,  koji  su  se,  između  ostalog,  odnosili  i  na  strukturu  porodice,  obrazovnu  i  stručnu kvalifikovanost,  stanje  stambenog  fonda,  ekonomsko‐socijalne  potrebe,  volju  za  povratkom  itd. Pouzdani  pokazatelji  o  potrebama  ove  populacije  bili  su  kvalitetan  osnov  za  programsko‐planski pristup rješavanju problema.  Na  temelju  toga,  Ministarstvo  2001.  godine  predlaže  Vladi  sveobuhvatan  Program  rješavanja problema  raseljenih,  izbjeglih  i  povratnika  u  Republici  Srpskoj  sa  prijedlogom  dugoročnih  i kratkoročnih  ciljeva  i  zadataka. Ovaj dokument, prihvaćen od  strane Narodne  skupštine Republike Srpske, bio je polazni osnov za utvrđivanje godišnjih programa rada u narednom desetljeću.  Januara 2003. godine utvrđuje se strateški okvir  i na državnom nivou,  iniciran od strane UNHCR‐a, Ministarstva  za  ljudska prava  i  izbjeglice Bosne  i Hercegovine  i Kancelarije Visokog predstavnika za BiH  (OHR). Uz aktivno sudjelovanje predstavnika Ministarstva za  izbjeglice  i raseljena  lica Republike Srpske donesena je Strategija Bosne i Hercegovine za implementaciju Aneksa 7. u kojoj su razrađeni pravci  djelovanja  u  vezi  sa  povratkom  izbjeglica  i  raseljenih  osoba  i  jačanja  kapaciteta  za  prenos nadležnosti na domaće institucije. Strategija je imala četiri osnovna cilja: dovršetak procesa povratka izbjeglica  i raseljenih  lica, dovršetak procesa rekonstrukcije stambenih jedinica za potrebe povratka, realizacija povrata imovine i stanarskih prava, obezbjeđenje uslova za održivi povratak i reintegraciju u Bosni i Hercegovini. Juna  2010.  godine  usvojena  je  Revidirana  strategija  za  implementaciju  Aneksa  7.  Dejtonskog mirovnog sporazuma, u kojoj se prepoznaju tri osnovna cilja: dovršetak procesa povratka izbjeglica iz BiH i raseljenih lica u BiH, uključujući dovršetak procesa obnove i rekonstrukcije stambenih jedinica i osiguranje uslova održivog povratka  i procesa  reintegracije u BiH;  rješavanje problema  raseljenih  i izbjeglih  lica  iz  kolektivnih  centara  i  onih  koji  se  ne  mogu  vratiti  u  ranija  mjesta  prebivališta; rješavanje pitanja naknade štete – kompenzacije za imovinu koja se ne može vratiti ni obnoviti.    

Page 4: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

4

3.SADAŠNJESTANJE  

3.1.Pokazateljioraseljenimlicima,povratnicimaiizbjeglicamauRepubliciSrpskoj

 3.1.1. Raseljena lica   U  Republici  Srpskoj  trenutno  boravi  61.530  lica  sa  priznatim  statusom  raseljenih  lica  u  19.647 porodica. Ovo  je  četiri puta manje u odnosu na 2000‐tu godinu. Dakle, rezultat  rada na ostvarenju prava  raseljenih  lica  i  povratnika  u  posljednjih  deset  godina  je  (re)integracija  75%  raseljenih. Rješavanje preostalih slučajeva otežava izuzetno nepovoljan socio‐ekonomski položaj ove populacije. Usljed toga upućeni su na pomoć i brigu nadležnih institucija, a prije svega Minstarstva za izbjeglice i raseljena  lica.  Imovina  87%  raseljenih porodica  je u predratnim mjestima prebivališta porušena  ili značajno uništena.  

Broj raseljenih porodica u Republici Srpskoj prema statusu predratne imovine 

 Podaci, prikupljeni prilikom  reregistarcije 2005. godine, pokazuju da  je 79% nosilaca domaćinstava bez stalnog zaposlenja. Ovakva situacija dijelom je posljedica loše obrazovne i kvalifikacione strukture raseljenih  lica. Naime, ukoliko se  iz ukupnog broja raseljenih  izuzmu domaćice, učenici  i penzioneri, onda  se  ispostavlja  da  je  16%  kvalifikovanih  radnika,  21%  nekvalifikovanih  ili  polukvalifikovanih, srednju stručnu spremu ima 47% raseljenih, a sa višom i visokom stručnom spremom je 6% raseljenih lica. U populaciji  raseljenih evidentirano  je 1.364  starih  lica bez  sredstava, 2.898  slučajeva  tjelesne invalidnosti, 764 porodicе sa jednim roditeljem, 474 slučaja mentalnih poremećaja  i 141 slijepo lice. U  prosjeku  u  svakoj  drugoj  raseljenoj  porodici  živi  neko  sa  posebnom  potrebom.  Izdržavanje raseljenih porodica najčešće počiva na socijalnoj pomoći.  

  

3.1.2. Povratnici u Republici Srpskoj  Nepovoljan socio‐ekonomski položaj karakterističan  je  i za populaciju povratnika. Zvanična UNHCR‐ova  statistika  iz  septembra  2011.  godine,  bazirana  na  formalnoj  prijavi  prebivališta,  bilježi  preko 260.000 povratnika u Republiku Srpsku.    

Page 5: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

5

Manjinski povratak u Republiku Srpsku prema podacima UNHCR‐a  Opštine  B  H  Ostali  Ukupno Opštine  B  H  Ostali  Ukupno

Doboj  24.272  671  0 25.183 Sokolac  1.382 1  0  1.383 

Prijedor  16.132  503  0 16.635 Lopare  1.262 0  0  1.262 

Zvornik  14.932  0  0 14.932 Šipovo  1.098 8  1  1.107 

Bijeljina  13.798  4  0 13.802 Mrkonjić G. 795 222  7  1.024

Banja Luka  10.231  2.554  0 12.785 Trebinje  929 33  37  999 

Teslić  8.187  796  0 8.983 Trnovo RS 833 0  0  833

Modriča  5.112  1.173  0 6.285 Han Pijesak  725 0  0  725 

Gradiška  5.245  331  0 5.576 Čajniče 595 0  0  595

Novi Grad  4.598  0  0 4.598 Srbac  501 25  0  526 

Prnjavor  3.805  537  0 4.342 Nevesinje 508 5  0  513

Srebrenica  4.096  0  0 4.096 Pale  489 1  0  490 

Kotor Varoš  3.692  335  0 4.027 Kneževo 464 7  0  471

Bratunac  3.719  0  0 3.719 Rudo  425 0  0  425 

Foča  3.388  0  0 3.388 Berkovići  385 0  0  385 

Vukosavlje  2.035  461  0 2.496 B. Kostajnica  337 7  0  344 

Brčko  2.600  0  0 2.600 Gacko  275 0  0  275 

N. Goražde  2.321  0  0 2.321 Kasindo  240 22  0  262 

Derventa  1.785  508  0 2.293 Čelinac  237 10  0  247 

Šamac  791  1.425  0 2.216 Laktaši  65 173  2  240 

Osmaci  2.213  0  0 2.213 Jezero  224 4  0  228 

Milići  2.036  0  0 2.036 Donji Žabar  0 183  0  183 

Bos. Brod  1.228  766  0 1.994 Šekovići  148 0  0  148 

Rogatica  1.821  0  0 1.821 Ljubinje 89 0  0  89

Ugljevik  1.793  5  0 1.798 Oštra Luka  0 82  0  82 

Vlasenica  1.644  37  0 1.681 Bileća 71 0  0  71

Višegrad  1.510  0  0 1.510 Kalinovik  48 0  0  48 

K. Dubica  1.469  19  0 1.488 Petrovo 8 0  15  23

Pelagićevo  4  1.449  0 1.453 Ribnik/Ključ  0 19  0  19 

  UKUPNO 156.590 12.376  1.124  169.268

  Srbi    94.666 

  UKUPNO   263.934

  U Republici Srpskoj  je predratnim vlasnicima vraćeno skoro 100.000 stambenih  jedinica uslovnih za stanovanje. Obnovljeno  je  i  sanirano  preko  72.000  stambenih  jedinica.  Prema  ovim  parametrima moglo  se u Republiku Srpsku vratiti preko 170.000 porodica, odnosno oko 600.000  lica. Međutim, stvarni broj povratnika ne može se mjeriti formalnim prijavama ili vraćenim objektima. Trenutno niko nema pouzdane podatke o stvarnom broju povratnika unutar BiH. Konačan, precizan odgovor na ovo pitanje dobiće se nakon popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini, predviđenog za iduću godinu. Tim  povodom,  2005.  godine  provedeno  je  terensko  istraživanje  u  51  opštini  Republike  Srpske  na reprezentativnom uzorku od 10.000 porodica kojima  je formalno vraćena  imovina.  Ispostavilo se da je, od ukupnog broja porodica kojima  je  formalno‐pravno vraćena  imovina, 42% bilo nastanjeno u svojoj imovini, a u 58% slučajeva njihove kuće/stanovi bili su nenastanjeni, iznajmljeni, ili su u njima povremeno boravili neki  članovi domaćinstva. Potvrđeno  je da  stvarni povratak nije u korelaciji  sa brojem  vraćenih  stambenih  jedinica,  odnosno  da  je  smještaj  tek  jedna  od  nužnih  pretpostavki  za povratak i reintegraciju i nažalost ni danas taj procenta nije ništa veći u odnosu na 2005. godinu. 

Page 6: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

6

Kada  je 2006. godine Ministarstvo pokrenulo projekte održivog povratka, provedeno  je  istraživanje koje  je  dalo  odgovore  na  pitanja  o  ekonomskim,  socijalnim,  etničkim,  psihološkim,  vjerskim, kulturnim i drugim faktorima integracije povratnika u lokalnim zajednicama. Cilj je bio da se sagledaju problemi  socijalne  integracije  povratnika.  Generalno  loše  ekonomske  prilike  odražavaju  se  na mogućnost  zaposlenja  cjelokupnog  stanovništva,  pa  tako  i  povratnika.  Više  od  polovine  nosilaca povratničkih domaćinstava je u kategoriji nezaposlenih, penzionera ili povremeno zaposlenih i ta slika je i danas manje više slična.  Nepovoljna  kvalifikaciona  i  starosna  struktura  povratnika  i  danas  dodatno  otežava  mogućnost zaposlenja. U povratničkoj populaciji  je mnogo onih bez  ikakavih kvalifikacija (57% među nosiocima domaćinstva  i  43%  među  članovima).  Među  njima  su  uglavnom  domaćice,  fizički  radnici  i zemljoradnici.  Srednju  stručnu  spremu  ima  24%  povratnika,  a  KV/VKV  7%. Učešće  lica  sa  višom  i visokom  stručnom  spremom  je  oko  2%. Ovo  potvrđuju  i  podaci  o  povratnicima  koji  su  zvanično prijavljeni  na  evidencijama  Zavoda  za  zapošljavanje.  Treba  naglasiti  da  u  posljednje  vrijeme  ima određenih konkretnih pomoći, a samim tim  i pomaka za povratnike po pitanju održivosti povratka  i stvaranja ekonomskih i egzistencionalnih uslova za održiv povratak.  Ministarstvo, u okviru svojih finansijskih mogućnosti, pomaže povratnicima posebno kod pokretanja malih preduzeća i porodičnog biznisa.  I danas tešku materijalnu situaciju i zdravstvene probleme prati 80% povratnika, što je i razumljivo, s obzirom na stanje zaposlenosti i starosnu dob povratničke populacije.  Povratnici  grade  jake  mikrosocijalne  mreže  kroz  interaktivne  porodične,  rodbinske,  prijateljske  i susjedske  veze. Njihova  rodbinska mreža  je u mjestima  povratka  postala  “gušća”.  Podaci o  blizini članova rodbine pokazuju da su bliski srodnici povratnika uglavnom nastanjeni u njihovom bližem ili širem  komšiluku.  Zato postoji  i dobra  frekvencija  kontakata  sa  članovima  rodbine. Povratnici  su u velikoj mjeri  oslonjeni  na  podršku  srodnika,  onih  koji  su  zajedno  s  njima  nastanjeni  u mjestima povratka,  ali  i  onih  koji  su  u  inostranstvu.  Zato  je  u  46%  slučajeva  novčana  pomoć  najčešći  vid rodbinske pomoći, koji doprinosi ekonomskom opstanku.    

3.1.3. Izbjeglice u Republici Srpskoj   U Republici  Srpskoj boravi 2.845  izbjeglih porodica  ili 8.938  lica. Od  toga  je  iz Republike Hrvatske 2.780 porodica  (8.707  lica),  iz Republike Slovenije 57 porodica  (206  lica)  i sa Kosova 8 porodica (25 lica). Najveći broj izbjeglica nastanjen je u Banja Luci (3.347), zatim u Prijedoru (974), Gradišci (962), Novom Gradu (637) i Kozarskoj Dubici (417). Ministarstvo obezbjeđuje alternativni smještaj svim izbjeglicama koji na to imaju zakonsko pravo, a to pravo danas koristi oko 170 porodica izbjeglih iz Republike Hrvatske.  I danas su osnovni problemi, kada  je u pitanju ova populacija, pitanje stanarskih prava u Republici Hrvatskoj,  pitanje  državljanstva  (vrijeme  boravka  kao  uslov  za  dobijanje  državljanstva),  problem dobijanja dokumenata  i pitanje konvalidacije radnog staža koji  je na dobrom putu da se riješi, kao  i određena prava  iz penzijsko‐invalidskog osiguranja. Kada  su u pitanju  stanarska prava  i  sada  je od strane Republike Hrvatske otvorena mogućnost stambenog zbrinjavanja za bivše nosioce stanarskih prava. Krajem 2010. godine Vlada Republike Hrvatske je donijela Odluku i otvorila novi rok od devet mjeseci za podnošenje zahtjeva. Vlada Republike Hrvatske  je, donijela Odluku o mogućnosti otkupa stanova  iz  Programa  stambenog  zbrinjavanja  u  područjima  izvan  posebne  državne  zaštite  sa početnom cijenom od 800 evra po m2, uz određene povlastice od kojih treba istaći umanjenje od 1% za svaku godinu provedenu u izbjeglištvu.  Zbog dobro poznatog problema izbjeglica iz Republike Hrvatske u vezi statusnih pitanja koja su prešla u  nadležnost Ministarstva  bezbjednosti  Bosne  i  Hercegovine,  a  posebno  nemogućnost  izlaska  iz takvog  statusa,  imalo  je  za posljedicu  izdavanja  ličnih dokumenata  za ova  lica  samo na  određeno 

Page 7: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

7

vrijeme u trajanju od dvije godine, Vlada Republike Srpske  je predložila  izmjene  i dopune Zakona o raseljenim licima, povratnicima i izbjeglicama u Republici Srpskoj, a Narodna skupština donijela Zakon o  izmjenama  i dopunama  tako da sada  izbjegla  lica  iz Republike Hrvatske, koji žele da  im prestane raniji status to pravo mogu ostvariti putem nadležnih odsjeka Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica i tako doći do CIPS‐ovih  ličnih dokumenata sa dužim rokom trajanja  i biti u ravnopravnom položaju kao i ostali građani Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske. Takođe  treba  naglasiti  da  prema  zvaničnoj  evidenciji  UNHCR‐a  i  drugih  nevladinih  organizacija  u Republiku  Hrvatsku  se  vratilo  10.745  lica.  Međutim  zbog  sporosti  u  ostvarivanju  prava  i nemogućnosti egzistencije većina tih lica i danas boravi u Republici Srpskoj.  Zbog gore navedenih i sličnih problema u rješavanju izbjegličkih pitanja, četiri zemlje u regionu su se potpisivanjem  Sarajevske  deklaracije,  januara  2005.  godine,  dogovorile  da  donesu  Zajednički  plan aktivnosti na rješavanju ovih problema (tzv. Mapa puta).  Međutim,  tek  nakon  šest  godina  konačno  je  pripremljen  zajednički  Projekat  „Trajna  rješenja  za izbjeglice  i  raseljena  lica  –  saradnja  zemalja  u  regionu“,  koji  je  rezultat  Zaključaka  Regionalne konferencije ministara vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Srbije i Crne Gore, od 25. marta 2010. godine, a Donatorska  konferencija  za Realizaciju ovog projekta održana  je 24. aprila 2012 godine u Sarajevu.  Kroz  navedeni  projekat,  kada  su  u  pitanju  izbjeglice  u  Republici  Srpskoj,  trajno  će  se  riješiti  600 porodica,  uključujući  i  bivše  nosioce  stanarskih  prava  iz  Republike  Hrvatske,  u  sadašnjem mjestu boravišta, tj.  integrisaće se u Republici Srpskoj. Realizacija Projekta počeće 2013. godine. U toku  je priprema kriterija za odabir korisnika Projekta gdje  će posebno biti definisani kriteriji za  integraciju izbjeglica u  sadašnjem mjestu boravišta  čime  će  se obuhvatiti  sve  izbjeglice  iz perioda 1991‐1995. godine, u  statusu  ili bez  statusa, koji  žive u kolektivnim  ili drugim vrstama  smještaja,  formalnim  ili neformalnim, kao i sve ugrožene izbjeglice iz tog perioda uključujući i ranije nosioce stanarskih prava koji žive u privatnom smještaju, a nemaju trajno rješenje u zemlji porijekla ili zemlji prihvata.    

3.2.Obnovairekonstrukcija,održivipovratak,zatvaranjekolektivnihvidovastanovanja,alternativnismještajizdravstvenazaštita

  

3.2.1. Obnova i rekonstrukcija   Ministarstvo  je  u  tekućoj  godini  nastavilo  sa  obnovom  i  rekonstrukcijом  stambenih  jedinica  i infrastrukture u svrhu povratka. Ukupno su planirana sredstva u iznosu od 5.818.500 KM.   

Sredstva planirana za obnovu i rekonstrukciju i održivi povratak u 2012. godini Interventna sredstva  212.000,00

Namjenska izdvajanja za finansiranje povratka u Republiku Srpsku  4.348.500,00

Namjenska izdvajanja za finansiranje povratka u Federaciju BiH 425.000,00

      

Page 8: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

8

Ulaganje po grantovima od 2006. do 2011. godine   

 N A M J E N S K A   I Z D V A J A NJ A 

God. Interno raseljena 

lica  

Infrastruktura u izbjegličkim naseljima 

Zajednički projekti ‐ Fond za 

povratak BiH 

Finansiranje povratka u Republiku Srpsku 

Finansiranje povratka u Federaciju 

BiH 

Program razvoja regiona Gornje 

Podrinje ‐ UNDP 

Program ''Trajna 

rješenja za korisnike kolektivnih centara i 

alternativnih vidova 

stanovanja'' ‐ CRS 

Program ''Socijalno stanovanje u BiH'' ‐ CRS 

2006  1.404.586,59  2.854.179,74  4.000.000,00  4.236.694,83  1.722.047,73  378.040,50       

2007  1.477.720,20  3.420.829,56  4.000.000,00  5.383.647,48  2.047.640,01  1.070.287,81  195.583,00    

2008  1.879.550,52  3.328.072,93  4.000.000,00  6.791.198,72  2.672.395,60  681.114,65  195.583,00  209.667,00 

2009  1.176.512,50  261.000,00  58.545,00  1.456.746,49  869.068,12     144.333,00  209.666,00 

2010  1.582.923,18  2.743.517,61     5.555.289,41  1.445.915,91     144.333,00  209.667,00 

2011  555.026,63        3.216.207,26  421.400,00     144.333,00    

UKUPNO  8.076.319,62  12.607.599,84  12.058.545,00  26.639.784,19  9.178.467,37  2.129.442,96  824.165,00  629.000,00 

  U  skladu  sa  planiranim  sredstvima  definisani  su  projekti  koji  će  se,  u  cilju  pružanja  pomoći stambenom zbrinjavanju raseljenih lica i povratnika realizovati u 2012. godini, i to:  

- Sanacija  i  izgradnja  stambenih  objekata  u  skladu  sa  Pravilnikom  o minimumu  stambenih uslova za 106 korisnika ukupne vrijednosti 1.595.000,00 KM; 

- Pomoć  u  građevinsko‐zanatskom  materijalu  za  119  korisnika  ukupne  vrijednosti 1.627.000,00 KM; 

- Pomoć u izgradnji i obnovi 37 infrastrukturnih objekata ukupne vrijednosti 1.329.000,00 KM.   

3.2.2. Održivi povratak  Programom  rješavanja problema  raseljenih  lica, povratnika  i  izbjeglica  za 2006. godinu prvi put  su predviđena sredstva za održivi povratak. U proteklih šest godina ova sredstva su ulagana u održivi povratak interno raseljenih lica, povratnika u Republiku Srpsku  i povratnika u Federaciju BiH. U šestogodišnjem periodu rada Ministarstvo  je u održivi povratak ukupno uložilo 11.133.611,76 KM.  

    

Page 9: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

9

Ulaganja Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica u projekte održivog povratka u periodu od 2006. do 2011. godine 

 

Grant/Godina  Interno raseljena lica  Povratak u RS  Povratak u FBiH  Ukupno (KM) 

2006  89,985.99 1,003,750.21 92,495.30  1,186,231.50

2007  253,970.00 1,186,990.00 404,970.00  1,845,930.00

2008  396,715.00 2,175,815.00 375,899.73  2,948,429.73

2009  131,559.90 955,404.03 338,413.24  1,425,377.17

2010  309,918.57 1,482,491.25 296,173.03  2,088,582.85

2011  385,063.00 918,934.86 371,400.00  1,675,397.86

Ukupno (KM)  1,567,212.46 7,723,385.35 1,879,351.30  11,169,949.11

  Sredstva  su  ulagana  u  opštinama  povratka  u  Republici  Srpskoj,  ali  i  u  opštinama  i  povratničkim naseljima  u  Federaciji  BiH.  Otvoren  je  određeni  broj  radnih mjesta,  uređena  je  infrastruktura  u velikom  broju  naselja  (kanalizacije,  putevi,  vodovodi)  pomognuta  je  obnova  vjerskih  i  kulturnih objekata, uloženo u obnovu stočnog fonda i dr.  

Vrsta pomoći u održivom povratku za period od 2006. do 2011. godine  

Vrsta pomoći Po porodičnom domaćinstvu 

Projekti infrastrukture 

Motokultivatori  285 ‐ 

Plastenici  225  ‐ 

Sušare  20  ‐ 

Finansijska pomoć  634 ‐ 

Ostali projekti  49   

Obnova infrastrukture  ‐  97 

Obnova vjerskih objekata  ‐  153 

Nabavka poljoprivredne mehanizacije 77  

UKUPNO  1.290  250 

  Od 2006. godine, od  kad  se pruža pomoć održivom povratku, obnovljena  su 153  vjerska objekta  i pružena pomoć i podrška ekonomskoj samoodrživosti 1.290 povratničkih porodica. Ovakav vid ulaganja dao je veoma dobre rezultate na terenu, ali treba naglasiti da je to nedovoljno, s obzirom  na  potrebe.  Sredstva  za  održivi  povratka  su  raspoređena  na  transparentan  način.  Putem javnog  oglašavanja  u  dnevnoj  štampi  prikupljane  su  prijave  potencijalnih  korisnika  za  održivi povratak, nakon čega je vršen odabir korisnika koji su dobili konkretnu pomoć.   

3.2.3. Zatvaranje kolektivnih vidova stanovanja  Prioritet u ovom periodu  je  zatvaranje  kolektivnih  vidova  smještaja. U  vezi  s  tim, Vlada Republike Srpske  je maja 2008. godine donijela odluku  i  zadužila Ministarstvo  za  izbjeglice  i  raseljena  lica da pristupi rješavanju ovih problema. U periodu od 2008. godine do danas, broj porodica iz kolektivnog smještaja smanjen je sa 643 na 202. Trenutna struktura porodica po lokalitetima daje se u narednom pregledu.   

Page 10: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

10

Pregled objekata kolektivnog smještaja sa brojem korisnika  

R.br.  Opština  Naziv objekta  Br. porodica  Br. lica 

1  Gradiška  MZ Rovine  9  31 

2  Doboj  Dom penzionera  125  256 

3  Modriča  Donji Kladari 22 24 

4  Višegrad  Nezuci barake  5  7 

5  Prijedor  Ljubija‐Stadion  7  8 

6  Trebinje  Lastva barake 12 36 

7  Zvornik Karakaj „Inžinjering“ 11 24 

Karakaj „Metalno“  11  19 

  UKUPNO    202  405 

 Ministarstvo  za  izbjeglice  i  raseljena  lica  Republike  Srpske  u  saradnji  sa Ministarstvom  za  ljudska prava  i  izbjeglice  BiH  i  Komisijom  za  izbjeglice  i  raseljene  osobe  BiH  obezbjeđuje  stambeno zbrinjavanje  korisnika  alternativnih  vidova  smještaja  iz  objekata  kolektivnog  stanovanja  kroz izgradnju stambenih objekata u mjestima trenutnog boravka tih lica. U tabelarnom pregledu dat je prikaz projekta koji su realizovani, kao i sredstva koja su obezbijeđena za  realizaciju  projekata  stambenog  zbrinjavanja  korisnika  smještaja  iz  objekata  kolektivnog stanovanja: 

 

Pregled aktuelnih projekata stambenog zbrinjavanja porodica iz kolektivnog smještaja  

Opština Naziv  

projekta Br. stamb. jedinica 

Sredstva (KM) 

Napomena 

Srebrenica  Izgradnja stambenog objekta  32  1.220.000,00 Projekat realizovan 

Bratunac  Izgradnja stambenog objekta  32  1.220.000,00 Projekat realizovan 

I. N.Sarajevo  Izgradnja stambenog objekta  21  688.000,00 Projekat realizovan 

Kotor Varoš  Izgradnja stambenog objekta  20  500.000,00 Projekat realizovan 

Teslić  Izgradnja stambenog objekta  18  500.000,00 Projekat realizovan 

Vlasenica  Izgradnja stambenog objekta  13  306.232,95 Projekat realizovan 

Bratunac  Kupovina stambenih jedinica  4  110.193,60 Projekat realizovan 

Doboj  Kupovina stambenih jedinica  9  345.573,45 Projekat realizovan 

Sokolac  Izgradnja stambenog objekta  17  350.000,00 Izgradnja je u toku 

UKUPNO    167  5.240.000,00  

 Gornjem pregledu treba dodati i izgradnju 14 stambenih jedinica u opštini Rogatica za bivše korisnike smještaja u „zgradi univerziteta“.   

3.2.4. Alternativni smještaj  Obaveza obezbjeđivanja alternativnog smještaja u Republici Srpskoj nastala  je stupanjem na snagu Zakona o prestanku primjene Zakona o korišćenju napuštene imovine, dakle od 19.12.1998. godine, a praktična  primjena  može  se  slobodno  reći  uslijedila  je  početkom  2001.  godine  kada  se implementacija  imovinskih  zakona morala  rješavati  hronološkim  redom.  Od  tada  do  danas,  kroz alternativni smještaj je prošlo oko 15.000 porodica ili blizu 50.000 lica. Ovdje  želimo  istaći  da  je  jedan  značajan  broj  dosadašnjih  korisnika  alternativnog  smještaja  sam rješavao svoje stambeno pitanje, budući da  je značajan broj raseljenih  lica u ranijem periodu dobio 

Page 11: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

11

besplatno građevinsko zemljište zahvaljajući Uredbi Vlade Republike Srpske iz 2000‐te godine koja je 2004.   godine Odlukom Visokog predstavnika stavljena van snage, kao  i kupovinom poljoprivrednog zemljišta i izgradnjom individualnih stambenih objekata u sadašnjem mjestu življenja.  Kako je sada aktuelan postupak  legalizacije novoizgrađenih objekata potrebno je u okviru zakonskih mogućnosti sa određenim olakšicama postaći postupak legalizacije. Zato  ističemo  olakšavajuće  okolnosti  koje  imaju  izbjeglice,  raseljena  lica  i  povratnici  zahvaljujući izmjenama  i  dopunama  Zakona  o  poljoprivrednom  zemljištu,  posebno  poslednje  dvije  izmjene objavljene u „Službenom glasniku Republike Srpske“, br. 14/10  i 5/12, gdje su oslobođeni plaćanja taksi za pretvaranje poljoprivrednog u građevinsko zemljište do 500 m2. Prošle godine alternativni smještaj je koristilo oko 4.000 porodica po raznim osnovama, dok se zakup plaćao  za  1.500  porodica.  Za  te  namjene  bilo  je  raspoloživih  budžetskih  sredstava,  u  iznosu  od 990.000,00 KM. Imajući u vidu da je alternativni smještaj samo alternativa i privremeno rješenje gdje se troše sredstva sa vrlo malim ili nikakvim efektima, i da je do sada za ove namjene utrošeno preko 60.000.000,00  KM,  a  da  je  i  danas  oko  4.000  porodica  sa  privremenim  smještajem,  nameće  se obaveza iznalaženja trajnih rješenja. U  cilju  iznalaženja  trajnih  rješenja  za  sve  korisnike  alternativnog  smještaja,  a  trenutno  ih  je 3.811 porodica,  Ministarstvo  je  krajem  prošle  godine  sprovelo  anketu,  gdje  su  korisnici  svih  vidova alternativnog  smještaja  imali priliku  da  popune upitnike  u  kojima  su  iskazali  svoj  položaj,  stanje  i potrebe kao  i način  rješavanja svog stambenog pitanja. Takve upitnike popunilo  je 3.786 porodica, odnosno  11.651  lice,  a  pregled  broja  anketiranih  porodica,  korisnika  alternativnog  smještaja,  po opštinama i vrsti smještaja sadržan je u sljedećoj tabeli:  

Pregled broja porodica korisnika alternativnog smještaja po opštini i vrsti smještaja 

Opština 

Kolektivni vid 

smještaja 

Individualni 

zaku

Izgrađen

(donacija) 

stan

ovi 

Stan

ovi i 

objekti drugih 

vlasnika 

Nepotraživan

i stan

ovi 

Stan

ovi 

izgrađeni 

sredstvima 

Vlade RS 

Gerijatrija 

Prestali biti 

korisnici A

UKUPNO 

Banja Luka     341  39 6 24 22  1  12 445

Bijeljina    125  148 19 25 55    2 374

Bileća    15    6 5 25      51

Bratunac    69    11 9 48      137

Brod    3    65   4 72

Čajniče    8    3 5      16

Čelinac    3            1 4

Derventa    17  9 11 84     2 123

Doboj  125  172    55 9      361

Foča    15    24 50 17      106

Gacko    11    13 6 43      73

Gradiška  9  73    7 3       92

Han Pijesak    2    4 8 2      16

Ist. Ildiža    10      10       20

Ist. N. Sarajevo    4        117      121

Jezero    1              1

K. Dubica    6    3 3     12

Kalinovik        5   5      10

Kneževo    4      1       5

Kostajnica        2 1     3

Page 12: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

12

Opština 

Kolektivni vid 

smještaja 

Individualni 

zaku

Izgrađ

eni 

(donacija) 

stan

ovi 

Stan

ovi i 

objekti drugih 

vlasnika 

Nepotraživan

i stan

ovi 

Stan

ovi 

izgrađ

eni 

sredstvima 

Vlade RS 

Gerijatrija 

Prestali biti 

korisnici A

UKUPNO 

Kotor Varoš    13      1 4      18

Laktaši    37    2 8      47

Lopare    4    3 1       8

Ljubinje    6      1 5      12

M. Grad    14              14

Milići    14    2 4      20

Modriča  22  13    7 16 15      73

Nevesinje    24        20      44

Novi Grad    22    12     34

Novo Goražde    5    28   3      36

Pale    29    8 4 62      103

Pelagićevo    2              2

Petrovo    7    2     9

Prijedor  7  44    11 88 74  34  4 262

Prnjavor    16              16

Rogatica    45    3 28       76

Rudo    16    5 4 5      30

Sokolac    1    12   28      41

Srbac    4      1       5

Srebrenica    31      21 6      58

Šamac    13    42     55

Šekovići    2    2         4

Šipovo    5              5

Teslić    12    9 15      36

Trebinje  12  54    29 26 48  39    208

Trnovo        2 8 2      12

Ugljevik    1    11 1 8      21

Višegrad  5  21    22 17 185    2 252

Vlasenica    87    5 16 6      114

Vukosavlje    1              1

Zvornik  22  74      22 9    1 128

UKUPNO  202  1.496  196 263 672 855  74  28 3.786

  Prevashodni cilj ove ankete bio  je da se sve porodice, korisnici svih vidova alternativnog smještaja, izjasne o načinu na koji vide rješenje svog stambenog pitanja.  Mišljenja  smo,  da  su  podaci  anketiranih  korisnika  dobra  polazna  osnovica  u  iznalaženju  trajnih rješenja  za  ovu  populaciju,  a  način  na  koji  anketirane  porodice  vide  rješenje  svog  stambenog problema dat je u sljedećoj tabeli:     

Page 13: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

13

Način na koji korisnici alternativnog smještaja vide rješenje svog stambenog pitanja  

Opština 

Povratak u ranije mjesto 

prebivališta 

Integracija u 

mjestu boravišta 

UKUPNO Opština 

Povratak u ranije mjesto 

prebivališta

Integracija u 

mjestu boravišta 

UKUPNO

Banja Luka  77  368 445 Modriča 73 0  73

Bijeljina  12  362 374 Nevesinje 16 28  44

Bileća  11  40 51 Novi Grad  1 33  34

Bratunac  45  92 137 N.Goražde  12 24  36

Brod  32  40 72 Pale 14 89  103

Čajniče  11  5 16 Pelagićevo  2 0  2

Čelinac  1  3 4 Petrovo  9 0  9

Derventa  13  110 123 Prijedor  2 260  262

Doboj  361  0 361 Prnjavor 2 14  16

Foča  54  52 106 Rogatica  46 30  76

Gacko  18  55 73 Rudo  17 13  30

Gradiška  6  86 92 Sokolac  5 36  41

Han Pijesak  5  11 16 Srbac 0 5  5

Ist. Ildiža  3  17 20 Srebrenica 13 45  58

Ist. N. Sarajevo  13  108 121 Šamac  55 0  55

Jezero  0  1 1 Šekovići  2 2  4

K. Dubica  0  12 12 Šipovo 2 3  5

Kalinovik  8  2 10 Teslić  36 0  36

Kneževo  0  5 5 Trebinje  34 174  208

Kostajnica  0  3 3 Trnovo 4 8  12

Kotor Varoš  3  15 18 Ugljevik 0 21  21

Laktaši  10  37 47 Višegrad  46 206  252

Lopare  0  8 8 Vlasenica  32 82  114

Ljubinje  2  10 12 Vukosavlje 1 0  1

M. Grad  5  9 14 Zvornik  34 94  128

Milići  17  3 20 Ukupno  1.165 2.621  3.786

  

Grafički prikaz načina na koji korisnici alternativnog smještaja vide rješenje svog stambenog pitanja 

Povratak u ranije mjesto prebivališta

31%Integracija u mjestu boravišta

69%

 

Page 14: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

14

Ako  analiziramo  pokazatelje  o  načinu  rješavanja  stambenog  pitanja  povratkom  u  ranije  mjesto prebivališta dolazimo do podatka da od 1.165 porodica koje su se izjasnile za taj način, trenutno je u postupku obnove porušene imovine 432 porodice kojima je potrebna pomoć za obnovu imovine, 88 porodica je dobilo donaciju, a donatorskim sredstvima za obnovu imovine nada se 645 porodica.  S  druge  strane  kad  analiziramo  podatke  iz  upitnika  o  načinu  rješavanja  stambenog  pitanja integracijom u sadašnjem mjestu boravišta dolazimo do podataka da 3.358 porodica želi integraciju u sadašnjem mjestu boravišta. Od  toga  37  porodica  je  započelo  gradnju  i  nadaju  se  određenoj  vrsti  pomoći,  560  porodica  želi socijalno stanovanje bez mogućnosti otkupa što ukazuje na  činjenicu da se  radi o  čistim socijalnim slučajevima, 1.552 porodice žele rješenje stambenog pitanja sa mogućnošću otkupa.  Za  pomoć  u  građevinskom  materijalu  izjasnile  su  se  144  porodice,  a  za  adaptaciju  neuslovnog stambenog objekta 25 porodica.  Rješenje  svog  stambenog  pitanja  putem montažnih  kuća  želi  209  porodica,  a  rješenje  stambenog pitanja  putem  kredita  po  povoljnim  uslovima  63  porodice,  otkupom  seoskog  domaćinstva  vide rješenje svog stambenog pitanja 46 porodica, a čak 722 porodice žele nešto drugo. Dakle, i poslije 20 godina  te  porodice  su  neodlučne  i  ne mogu  donijeti  konačnu  odluku  o  rješenju  svog  stambenog pitanja.  Međutim, ako uporedimo  i  jedne  i druge pokazatelje koji se odnose na trajna rješenja povratkom u ranije mjesto  prebivališta  i  integracijom  u  sadašnjem mjestu  boravišta  onda  vidimo,  u  stvari  da zasigurno  samo 432 porodice koje  su u postupku obnove  su  te  koje  žele povratak u  ranije mjesto prebivališta, a 645 porodica koje su se  izjasnile da se nadaju donaciji  istovremeno su  iskazale  i želju da se njihovo stambeno pitanje rješava u sadašnjem mjestu boravišta, dakle, integracijom što ukazuje na  činjenicu  da  još  značajan  broj  porodica  nije  siguran  u  svoje  trajno  opredjeljenje  što  se  vidi  iz sljedećeg grafikona:  

Grafički prikaz načina na koji korisnici alternativnog smještaja vide rješenje svog stambenog pitanja 

Povratak u ranije mjesto

prebivališta12%

Povratak u ranije i integracija u

sadašnjem mjestu18%

Integracija u mjestu boravišta

70%

  Takođe  smo  kroz  upitnik  došli  i  do  podataka  koji  pokazuju  sadašnje  stanje  predratne  imovine korisnika svih vidova alternativnog smještaja što je vidljivo iz sljedeće tabele:     

Page 15: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

15

Sadašnji status predratne imovine korisnika alternativnog smještaja  

Status predratne imovine 

Kolektivni vid 

smještaja 

Individualni 

zakup 

Izgrađ

eni (donacija) 

stan

ovi 

Stan

ovi i objekti 

drugih vlasnika 

Nepotraživan

i stan

ovi 

Stan

ovi izgrađ

eni 

sredstvima Vlade RS 

Gerijatrija

 

Prestali biti 

korisnici A

UKUPNO 

Nije označeno  0  16  2  2  14  12  5  3  54 

Nisu imali imovinu  3  36  2  8  28  41  3    121 

Imovina je devastirana  188  1.335  179  233  552  732  63  24  3.306 

Podnesen zahtjev za povrat imovine 

1  11  0  0  5  6  0  1  24 

Imovina je obnovljena ali tehnički neuseljiva 

1  21  1  6  15  24  0  0  68 

Imovina prodata, zamijenjena,  poklonjena i sl. 

1  1  1  0  6  5  0  0  14 

Vodi se spor na sudu za povrat imovine ili stanarskog prava 

2  41  6  7  23  21  1  0  101 

Imovina ili stan nije vraćen 

6  32  5  7  28  14  1  0  93 

Nije podnesen zahtjev za povrat društvenog stana 

0  3  0  0  1  0  1    5 

Ukupno  202  1.496  196  263  672  855  74  28  3.786 

  

Grafički prikaz sadašnjeg statusa predratne imovine korisnika alternativnog smještaja 

Ostalo, 480

Imovina je devastirana, 3,306

  Iz  tabele  je vidljivo da  je od 3.786 porodica u 3.306 slučaja  imovina devastirana, 121 porodica nije imala  imovinu, dok se kod 101 porodice vodi sudski spor, u 93 slučaja  imovina  ili stan nisu vraćeni. Interesantan je podatak da je kod 68 porodica imovina obnovljena ali je tehnički neuseljiva.  Analizirajući  upitnike  o  pregledu,  položaju  potreba  u  Republici  Srpskoj  gdje  smo  dali mogućnost korisnicima da iskažu izvore sredstava za život i stambene potrebe, isti su vidljivi u sljedećoj tabeli: 

Page 16: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

16

Sredstva za život korisnika alternativnog smještaja 

Sredstva za život 

Kolektivni vid 

smještaja 

Individualni 

zakup 

Izgrađ

eni 

(donacija) 

stan

ovi 

Stan

ovi i objekti 

drugih vlasnika 

Nepotraživan

stan

ovi 

Stanovi izgrađ

eni 

sredstvima Vlade 

RS 

Gerijatrija 

UKUPNO 

Plata  16  264  79  36  132  203  1  731 

Penzija (starosna, invalidska, porodicna) 

107  748  99  136  310  440  42  1.882 

Prihodi od poljoprivrede     13        2        15 

Stipendija     3     1     1     5 

Povrem. usluge trećim licima  4  85  1  5  30  38     163 

Naknada za nezaposlene     3        1        4 

Fin. pomoć iz inostranstva     1        1        2 

Dječiji dodatak  4  34  4  3  13  21     79 

Dodatak za njegu i pomoć drugog lica 

2  45  3  5  10  10     75 

Invalidnina  13  122  28  7  43  41  2  256 

Socijalna pomoć  25  63  9  25  19  35  8  184 

Humanitarna pomoć     6  2  1  3        12 

Bez prihoda  28  178  23  41  69  108  19  466 

Ostalo  3  55  1  4  39  13  2  117 

UKUPNO  202  1.620  249  264  672  910  74  3.991 

 Ako analiziramo tabelu u kojoj su korisnici iskazali izvore primanja, onda vidimo da je najviše onih sa penzijom  (starosna,  invalidska  i  porodična), njih  1.882  porodice,  a  svega  731  porodica  po  osnovu radnog odnosa ima platu, da se 256 porodica izdržava samo od invalidnine, da socijalnu pomoć imaju 184 porodice, a da je čak 466 porodica bez ikakvih prihoda. Razlika broja anketiranih korisnika svih vidova alternativnog smještaja od 3.786 porodica i broja 3.991 porodica prikazanih u naprijed navedenoj tabeli je iz razloga što 205 porodica ima izvore prihoda po dva osnova. Međutim, ono što je najbitnije i što je realnost da većina od 3.786 porodica nije u stanju samostalno  riješiti  svoje  stambene potrebe, a više od polovine  istih nemaju nikakvih mogućnosti  i nadaju se da  im nadležne  institucije u cjelosti riješe njihove stambene potrebe. Ovaj podatak se ne smije  zanemariti,  te  mu  je  potrebno  u  narednom  periodu  pristupiti  sa  punom  odgovornošću  u iznalaženju pomoći u trajnim rješenjima ove populacije koja je, uglavnom, u stanju socijalne potrebe što se vidi iz sljedećeg grafičkog prikaza:  

Grafički prikaz izvora primanja korisnika alternativnog smještaja 

Plata, 731

Penzija, 1882

Povremeni prihodi, 201

Dječiji dodatak, 79

Dodatak za njegu, 75

Invalidnina, 256

Socijalna pomoć, 184

Bez prihoda, 466

Ostalo, 117

0200400600800

100012001400160018002000

 

Page 17: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

17

3.2.5. Zdravstvena zaštita izbjeglica, raseljenih lica i povratnika   Zdravstvena  zaštita  izbjeglica,  raseljenih  lica  i  povratnika  regulisana  je  Zakonom  o  zdravstvenom osiguranju  (Službeni  glasnik  Republike  Srpske“,  broj  18/99)  i  Zakonom  o  izmjenama  i  dopunama Zakona  o  zdravstvenom  osiguranju  („Službeni  glasnik  Republike  Srpske“,  broj  51/03),  kao  i  u Uputstvom o primjeni člana 10.stav 1. tačka 12. i člana 53. stav 1. tačka 10. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik Republike Srpske“, broj 15/02). Zakonom  o  zdravstvenom  osiguranju  utvrđen  je  sistem  obaveznog  i  proširenog  zdravstvenog osiguranja, prava iz osiguranja, način ostvarivanja prava i načela privatnog zdravstvenog osiguranja. Istim  zakonom  propisano  je  da  su  obaveznim  zdravstvenim  osiguranjem  obuhvaćeni  svi  građani Republike  Srpske  i  druga  lica  u  skladu  sa  Zakonom,  i  da  se  prava  iz  obaveznog  zdravstvenog osiguranja obezbjeđuju u Fondu zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Članom  10.  Zakona  o  zdravstvenom  osiguranju  taksativno  je  navedeno  ko  su  korisnici  obaveznog zdravstvenog  osiguranja,  odnosno  osigurana  lica  i  osiguranici.  Istim  članom  u    stavu  1.  tačka  12. propisano je da su obavezno osigurana lica‐osiguranici izbjeglice i raseljena lica, ako nije osigurano po drugom osnovu. Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju članom 2. propisano je da se u članu  10.  stav  1.  tačka  12.  iza  riječi  „raseljena  lica“  dodaju  riječi  „i  povratnici“. Ovom  dopunom Zakona  o  ostvarivanju  prava  na  zdravstvenu  zaštitu  kao  osigurana  lica  izjednačeni  su  izbjeglice, raseljena lica i povratnici. U smislu člana 53. stav 1. tačka 10. Zakona o zdravstvenom osiguranju obaveznik plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje izbjeglica, raseljenih lica i povratnika je Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica  Republike  Srpske.  Članom  4.  tačka  13.  Zakona  o  doprinosima  („Službeni  glasnik  Republike Srpske“, broj 51/01, 96/03, 128/06  i 120/08), utvrđen  je obaveznik doprinosa: „izbjeglo  i raseljeno lice i povratnik, ako nije osigurano po drugom osnovu“. Članom 6.  tačka 7. Zakona o doprinosima  („Službeni glasnik Republike Srpske“, broj 51/01, 96/03, 128/06  i  120/08),  utvrđena  je  osnovica  doprinosa  od  „25%  prosječne  bruto  plate  u  Republici  za prethodni mjesec,  a  prema  posljednjem  podatku  Zavoda  za  statistiku  objavljenom  u  „Službenom glasniku Republike  Srpske“,  za  izbjeglo  i  raseljeno  lice  i povratnika,  ako nije osigurano po drugom osnovu“. Zakonom o  izmjenama  i dopunama Zakona o doprinosima  (službeni glasnik Republike Srpske, broj 1/11),  u  članu  3.  utvrđena  je  stopa  doprinosa  za  zdravstveno  osiguranje  od  12,5 %,  za  obračun doprinosa po jednom osiguranom licu. 

 

Sredstva uložena za zdravstveno osiguranje izbjeglica, raseljenih lica i povratnika u periodu od 2006. do 2011. godine 

 

Godina Iznos (KM)

2006  494.022,18

2007  449.807,76

2008  434.913,33

2009 449.498,03

2010  433.479,16

2011  317.826,82

UKUPNO  2.579.547,28 U  Budžetu  za  2012.  godinu  planirano  je  320.000,00  KM  za  zdravstveno  osiguranje  izbjeglica, raseljenih lica i povratnika. Ova sredstva će se u tekućoj godini trošiti na mjesečnom nivou u skladu sa operativnim budžetom i usvojenom procedurom o načinu trošenja sredstava.  

Page 18: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

18

4.RJEŠAVANJEUPRAVNIHAKATA 

4.1. Prvostepeni upravni postupak   U  Republici  Srpskoj  je  riješeno  preko  145.000  zahtjeva,  te  je  danas  procenat  implementacije imovinskih  zakona 99,5%. Za preostalih 0,5% komplikovanih  zahtjeva vode  se dugi  sudski postupci uglavnom  radi  rješavanja prethodnog pitanja  valjanosti ugovora o  zamjeni nekretnina.  Zahtjevi  se vraćaju  na  ponovno  odlučivanje  nadležnim  odsjecima Ministarstva.  Pored  problema  sa  zamjenom imovine, dio problema se odnosi na stanarska prava gdje određeni broj stranara želi sudskim putem doći u posjed stana. I u ovim slučajevima se određeni broj postupaka, nakon poništavanja odluka od strane okružnih  sudova  i Vrhovnog  suda, ponovo  vraća na prvostepeno odlučivanje,  te nisu  rijetki slučajevi  da  takvi  predmeti  po  dva  ili  više  puta  idu  od  prvostepenog  postupka  do  Okružnog  i Vrhovnog suda i nazad što prouzrokuje kršenje ljudskih prava po pitanju ostvarivanja prava na dom. Takođe,  treba  naglasiti  da  se  i  danas  na  godišnjem  nivou  u  Republici  Srpskoj  evidentira  700‐800 zahtjeva za povrat privatne imovine. Ti zahtjevi se rješavaju u Zakonom predviđenim rokovima.  Dakle,  u  procesu  implementacije  imovinskih  zakona  ostao  je  jedan  broj  vrlo  komplikovanih  i specifičnih  slučajeva,  međutim  Izvršenje  takvih  upravnih  akata  je  sada  povoljnije  zahvaljujući donošenju  Zakona  o  izmjeni  i  dopunama  Zakona  o  prestanku  primjene  Zakona  o  korištenju napuštene  imovine  na  osnovu  kojih  upravni  organ  ima  mogućnost  obustave  izvršenja  svakog upravnog akta donesenog nakon pravosnažnih presuda o poništavanju valjanosti ugovora o prenosu prava vlasništva zaključivanih u spornom periodu sve dok druga država ne prizna presudu domaćeg suda  i  dok  tražilac  izvršenja  u  cjelosti  ne  izmiri  svoju  obavezu  u  drugoj  državi.  Ovim  je  stečena određena pravna sigurnost za sve one koji su vršili zamjenu svoje imovine u spornom periodu. Kad  su  u  pitanju  poništeni  upravni  akti,  gdje  su  predmet  spora  uglavnom  stanovi  ranijih  nosilaca stanarskog prava na kojima je došlo do otkupa i uspostave vlasništva, sudska praksa ide u tom pravcu da prije postupka  izvršenja  treba  raskinuti nezakonit ugovor o otkupu  takvih  stanova pa  tek onda sprovesti postupak izvršenja, što je takođe po našem shvatanju ispravan stav i olakšavajuća okolnost za upravni organ koji izvršava ovakve odluke.   

4.2. Ostvarivanje prava kroz žalbeni postupak  Od početka primjene Zakona o prestanku primjene Zakona o korištenju napuštene  imovine, koji  je stupio na snagu 19.12.1998. godine, a objavljen u „Sl. glasniku RS,  br. 38/98“ i nakon više  izmjena  i dopuna objavljen  kao  „prečišćen  tekst“ u  „Sl.    glasniku RS, br. 16/10“, Ministarstvo  za  izbjeglice  i raseljena  lica RS  je, zaključno sa danom 31.07.2012. godine, riješilo 11.986 žalbi, a od 2006. godine do 31.07.2012. godine 3.747 žalbi što je vidljivo iz sledeće tabele:  

Pregled riješenih žalbi po godinama za period 2006 ‐ 31.07.2012.godine 

 GODINA  BR. RIJEŠENIH ŽALBI 

2006.  1.183

2007.  743

2008. 535

2009.  657

2010.  187

2011. 356

31.07.2012.  86

UKUPNO  3.747

 

Page 19: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

19

Iz datog pregleda je vidljivo da se broj riješenih žalbi  iz godine u godinu smanjivao donošenjem niza mjera za otklanjanje  problema vezanih za ročnost rješavanja žalbi kada se zbog velikog priliva čekalo i po nekoliko godina na njihovo rješavanje.  Pored  vođenja  drugostepenog  postupka  po  izjavljenim  žalbama  na  prvostepena  rješenja  Odsjeka Ministarstva,  u  predmetima  koji  se  odnose  na  implementaciju  imovinskih  zakona  i  donošenja konačnih rješenja u upravnom postupku Ministarstvo za  izbjeglice  i raseljena  lica  je učestvovalo  i u stručnoj  prepisci  po  izjavljenim  apelacijama  pri  Ustavnom  sudu  BiH  kao  učesnik  u  postupku, izjavljenim  tužbama  radi  osporavanja  konačnih  rješenja  Ministarstva  pred  okružnim  sudovima  i Vrhovnim sudom RS kao tužena strana, u postupcima koji se odnose na uložene zahtjeve za vanredna preispitivanja pravosnažnih sudskih odluka pred Vrhovnim sudom RS, izjašnjenjima Pravobranilaštvu RS  i Omdusmenu BIH. Godišnje  takvih  stručnih  obrada,  procesnih  radnji,  službenih  akata,  analiza, izjašnjenja, bude preko 400.   Trenutno se u procesu rješavanja po žalbama nalazi 12 upravnih predmeta. Ne radi se o konačnom broju s obzirom da proces povratka privatne  imovine još uvijek traje (rok za podnošenje zahtjeva za povrat privatne imovine nije prekluzivnog karaktera kao rok kod povrata stanarskih prava koji je bio precizno određen). Zbog smanjenog broja upravnih predmeta u žalbenom postupku Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica  je danas u poziciji  da u  roku od dva mjeseca,  računajući od dana predaje  žalbe,  žalbu  riješi  i dostavi stranci.  Znatan  broj  nezavršenih  predmeta  se  još  uvijek  nalazi  pred  sudovima  po  pokrenutim  upravnim sporovima,  gdje  upravni  postupak  nije  pravosnažno  okončan,  a  i  pred  odsjecima Ministarstva  po poništenim  rješenjima  zbog utvrđenih nepravnilnosti od  strane  žalbenog organa, pa  se  strankama učini da postupak zaštite dugo traje iako resorno ministarstvo nije jedini učesnik u tom procesu. Usvajanjem Zakona o državnim stanovima na kojima ne postoji stanarsko pravo koji je objavljen u „Sl. glasniku RS, br. 98“ od 03. oktobra 2011.  godine  za  stanove  koji  su pod upravom Ministarstva  za izbjeglice i raseljena  lica, a koji treba da budu vraćeni u posjed nosiocima prava raspolaganja u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, stvorena je nova obaveza za Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica. Takvih  stanova, kojima  je upravljalo Ministarstvo za  izbjeglice  i  raseljena  lica,  je prema  spisku  („Sl. glasnik RS, br. 131“ od 27.12.2011. godine) i dopuni  spiska („Sl. glasniku RS, br. 32“) ukupno  854.  Za očekivati  je  da bude  veći  broj  izjavljenih  žalbi  jer  se  u  tim  stanovima  još  uvjek nalaze  privremeni korisnici.  Osim navedene  implementacije Zakona o državnim stanovima na kojima ne postoji stanarsko pravo određen priliv predmeta kojima se u upravnom postupku rješava po izjavljenim žalbama nije moguće precizno  predvidjeti  jer  se  radi  o  predmetima  utvrđivanja  statusa  izbjeglih  i  raseljenih  lica  kao  i utvrđivanju prava na alternativni smještaj. Odsjeci Ministarstva  kontinuirano provode reviziju statusa i kontrole prava na alternativni  smještaj  i donose prvostepena  riješenja na koja postoji mogućnost izjavljivanja žalbe.  U  proteklom  izvještajnom  periodu  Ministarstvo  za  izbjeglice  i  raseljena  lica  je  ispoštovalo  sve zakonske  rokove  po  poništenim  upravnim  predmetima  po  nalozima  okružnih  sudova,  sve  rokove zadate  od  strane  Upravne  inspekcije  tako  da  nije  bilo  potrebe  za  izricanjem  kazni  od  bilo  kojeg sudskog organa ili upravne inspekcije.      

Page 20: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

20

5.AKTIVNOSTIUCILJUIZNALAŽENJATRAJNIHRJEŠENJARegionalniprojekat,CEB,OPEKiRevidiranastrategija

 

5.1. Regionalni projekat  Kad su u pitanju planirane aktivnosti u narednom periodu onda možemo zasigurno  istaći Regionalni projekat pod nazivom “Trajna rješenja za izbjeglice i raseljena lica – saradnja zemalja u regionu“, koji se priprema još od 2005. godine, i koji je nastavak tzv „Sarajevskog procesa“. Ono što treba naglasiti u  vezi  navedenog  projekta  koji  obuhvata  četiri  zemlje  Hrvatsku,  Srbiju,  Crnu  Goru  i  Bosnu  i Hercegovinu  jeste  da  je  vrijednost  Projekta  583.000.000,00  evra,  da  je  učešće  zemalja  regiona 83.000.000,00  evra,  da  su  planirana  sredstva  za  BiH  101.000.000,00  evra,  a  da  je  učešće  Bosne  i Hercegovine 15.000.000,00 evra.  U cilju realizacije Regionalnog projekta u aprilu mjesecu, tačnije 24. aprila 2012. godine, održana  je međunarodna Donatorska konferencija u Sarajevu gdje su prikupljena donatorska sredstva u  iznosu od oko 300.000.000,00 evra, a da je realizacija ukupnog Projekta predviđena u narednih pet godina. Parametri Bosne i Hercegovine za Regionalni projekat vidljivi su iz sljedeće tabele:  

  Korisnička kategorija Domaćinstva  Lica

I Sve izbjeglice 1991‐95 (u statusu ili bez statusa) koje žive u kolektivnim centrima ili drugim vrstama smještaja, formalnim ili neformalnim 

250  800 

II Sve ugrožene izbjeglice 1991‐95, uključujući ranije NSP koje žive u privatnom smještaju, a nemaju trajno rješenje u zemlji porijekla ili zemlji prihvata 

350  900 

III Svi ugroženi povratnici u BiH i Hrvatsku i svi ugroženi povratnici koji su se već vratili u Hrvatsku koji nemaju trajno rješenje u zemlji porijekla ili zemlji prihvata 

2.400  5.000 

IV Ugrožena raseljena lica izvan kolektivnih centara u Bosni i Hercegovini 

2.400  7.300 

  U K U P N O  5.400  14.000 

 Iz naprijed navedene tabele vidljivo  je da se u BiH putem Regionalnog projekta trajno treba riješitii 5.400 porodica ili 14.000 lica. Način trajnih rješenja za navedene porodice i lokalitet njihovog rješavanja vidljiv je iz sljedeće tabele:   

Vrste trajnih rješenja (okvirno) 

Povratak  Integracija 

Kategorija/Entitet  FBiH RS FBiH RS 

I  250 (S) 250 

II  350 (S) 350 

III  2.400 (S) 600 (H) 1.800  

IV  2.400 (B) 1.200 (B) 600 (S) 600 

UKUPNO  5.400 600 3.000 600 1.200 

  Iz prethodne tabele vidljivo  je da  će se u Republici Srpskoj  riješiti 4.200 porodica, od  čega  je 3.000 porodica  za  povratak  i  1.200  porodica  za  integraciju  u  Republiku  Srpsku, među  kojima  su  i  bivši nosioci stanarskih prava iz Republike Hrvatske. Kad je u pitanju nacionalna struktura vidljivo je da se riješava  1.800  porodica Hrvata  i  iz  reda  ostalih,  1.800  porodica  Bošnjaka  i  iz  reda  ostalih  i  1.800 

Page 21: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

21

porodica  Srba  i  iz  reda  ostalih.  Trenutno  su  u  toku  pripreme  oko  utvrđivanja  kriterija  za  odabir korisnika  za navedeni projekat. Definisaće  se  jasni  kriteriji  kako  za povratnike  tako  i  za  izbjeglice  i raseljena  lica  koja  će  doći  do  trajnih  rješenja  putem  integracije  u  sadašnjem  mjestu  boravišta. Početak realizacije navedenog projekta očekuje se u 2013. godini.   

5.1.2. OPEK i CEB  Ministarstvo za  izbjeglice  i raseljena  lica  je u saradnji sa Ministarstvom za  ljudska prava  i  izbjeglice, Federalnim Ministarstvom  za  raseljene  osobe  i  službama  Brčko  Distrikta  BiH  pripremilo  Projekat rekonstrukcije stambenog fonda  (OPEC – Fond za međunarodni razvoj – OFID) a čija  je realizacija u toku. Glavni  cilj  Projekta  je  stvaranje  uslova  za  održivi  povratak  raseljenih  lica  kroz  trajno  rješavanje stambenog problema koji omogućava njihov povratak oko 175 porodica iz Republike Srpske. Ovaj projekat finansira se iz sredstava kredita u skladu sa Odlukom o prihvatanju kreditnog zaduženja OPEC  –  Fond  za međunarodni  razvoj  – OFID  (Sl. Glasnik  RS broj  136/10)  i Odlukom  o  izmjenama Odluke o prihvatanju kreditnog zaduženja OPEC – Fond za međunarodni razvoj – OFID (Sl. Glasnik RS 71/11). Ukupan  iznos  kreditnog  zaduženja  i  ujedno ukupna  vrijednost  Projekta  iznosi  7 miliona  američkih dolara, od čega 46,25% ili 3,2 miliona američkih dolara se odnosi na Republiku Srpsku.   Predviđeno je da se Projekat realizuje u periodu od tri godine. Ciljna grupa ovog projekta su izbjeglice i raseljena lica u Republici Srpskoj koja koriste neke od vidova alternativnog smještaja. U skladu sa Priručnikom za implementaciju Projekta rekonstrukcije stambenog fonda (OPEC – Fond za međunarodni  razvoj  –  OFID), Ministarstvo  za  izbjeglice  i  raseljena  lica  je  izvršilo  izbor  korisnika Projekta,  i  dalja  dinamika  zavisi  od  brzine  formiranja,  odnosno  aktiviranja  Komisije  za  izbjeglice  i raseljena  lica  Bosne  i  Hercegovine  koja  već  duže  vrijeme  ne  funkcioniše,  a  bitna  je  u  postupku utvrđivanja ukupnog broja korisnika i utvrđivanja konačne liste. Ova  aktivnost,  iako  formalna,  veoma  je bitna  jer  se na osnovu  konačne  liste  rade detaljni planovi rasporeda  implementacije,  detaljni  planovi  nabavki  i  detaljni  finansijski  planovi  angažovanja sredstava. Pored  toga, Ministarstvo  za  izbjeglice  i  raseljena  lica RS  je u  saradnji  sa UNHCR‐om, MLJPI,  FBiH  i Brčko  distriktom  pripremilo  Prijedlog  projekta  ,,Podrška  interno  raseljenim  osobama  i  drugim socijalno  ugroženim  osobama  koje  žive  u  kolektivnom  i  alternativnom  smještaju“  radi  trajnog stambenog zbrinjavanja. Navedeni projekat će se realizovati kroz kreditno zaduženje BiH kod Razvojne banke Vijeća Evrope u iznosu od 57.500.000 €, od čega bi kreditno zaduženje Republike Srpske iznosilo 18.500.000 €. U okviru planiranog projekta na području Republike Srpske  realizovao bi se 18 projekata koji bi  se odnosili na: 

četiri  projekta  sanacije  i  dogradnje  specijalizovanih  institucija  ‐  socijalnih  gerijatrijskih ustanova u opštinama Derventa, Modriča, Doboj i Trebinje; 

13 projekata  izgradnje stambenih jedinica u opštinama Gradiška, Kozarska Dubica, Prijedor, Doboj, Modriča, Bijeljina, Bratunac, Zvornik, Istočno Novo Sarajevo, Sokolac, Rudo, Višegrad i Trebinje; 

jedan projekat nabavke – kupovine stambenih jedinica u opštini Foča.  Implementacijom ovog projekta na području Republike Srpske stambeno će se zbrinuti 605 porodica sadašnjih korisnika kolektivnih oblika stanovanja, a time bi došlo i do potpunog zatvaranja svih oblika kolektivnog‐alternativnog  smještaja, ali ostaje  i dalje problem korisnika  individualnog alternativnog smještaja koji nije bio predmet ovog projekta. Vremenski okvir realizacije ovog projekta je tri godine. Vlada Republike Srpske je na 74. sjednici održanoj 12.07.2012. godine, usvojila Informaciju o pripremi Projekta  „Podrška  interno  raseljenim osobama  i  drugim  socijalno ugroženim osobama  koje  žive  u 

Page 22: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

22

kolektivnom i alternativnom smještaju“, i ujedno zadužila Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica da nastavi  aktivnosti  na  pripremi  i  implementaciji  pomenutog  projekta  (Zaključak  broj:  04/1‐012‐2‐1810/12 od 12.07.2012. godine).   

5.1.3. Revidirana strategija  Revidirana strategije Bosne i Hercegovine za sprovođenje Aneksa 7. Dejtonskog mirovnog sporazuma koja  je usvojena krajem  juna 2010. godine, daje pravni a  iznad svega politički okvir za pronalaženje trajnih rješenja za preostala raseljena lica u BiH, kojih ima još preko 100.000. Osnovni ciljevi strategije su dovršetak procesa povratka  izbjeglica  iz BiH  i raseljenih  lica u BiH, uključujući dovršetak procesa obnove  i  rekonstrukcije  stambenih  jedinica  i  osiguranje  uslova  održivog  povratka,  i  procesa reintegracije u BiH; rješavanje problema raseljenih  i  izbjeglih  lica  iz kolektivnih centara  i onih koji se ne  mogu  vratiti  u  ranija  mjesta  prebivališta;  rješavanje  pitanja  naknade  štete‐kompenzacije  za imovinu koja se ne može vratiti ni obnoviti. Na donošenju ovakve Revidirane strategije potrošeno je više od dvije godine, iako, nažalost, ni nakon donošenja  još  nije  otpočela  njena  praktična  primjena.  Revidirana  strategija  je  dobar  strateški  i politički  dokument  i  okvir  za  trajna  rješenja  izbjeglica  i  raseljenih  lica  sa  svim  onim  pravima predviđenim Aneksom 7,  jer bez  ravnomjernog  i paralelnog  rješavanja  kroz  sve opcije predviđene Aneksom  7  Dejtonskog  mirovnog  sporazuma  nema  kompletnog  rješenja  izbjegličko‐raseljeničkih problema. Da bi se otpočelo sa realizacijom Revidirane strategije potrebno je donijeti nove zakonske propise, postojeće izmijeniti i donijeti niz podzakonskih akata uz ravnopravno sudjelovanje institucija na  nivou BiH  i  entitetskih  institucija  i  organizacija  koje  se  bave  ovom  problematikom. Ono  što  je trenutno aktuelno je to da je u pripremi Nacrt zakona o  izbjeglicama  iz BiH  i raseljenim  licima u BiH koji je potpuno nov zakon u odnosu na prethodni i kojim će se jasno i precizno definisati način trajnih rješenja za izbjeglice, raseljena lica i povratnike poštujući sve mogućnosti predviđene Aneksom 7.  Mogućnosti su dovršetak obnove i rekonstrukcije stambenih jedinica u prijeratnom mjestu življenja i pomoć  i  podrška  održivom  povratku,  pomoć  u  iznalaženju  trajnih  rješenja  u  sadašnjem  mjestu boravišta  i naknada  štete‐kompenzacija  za  izgubljeni dom. Projekti  koji  su u pripremi  izuzev OPEK projekta, koji je isključivo fokusiran na obnovu prijeratnog doma, projekti trajnih rješenja za izbjeglice i  raseljena  lica‐saradnja zemalja u  regionu  i CEB projekat Razvojne banke Vijeća evrope su projekti koji se upravo   baziraju na Revidiranoj strategiji  i koji ravnopravno tretiraju sve opcije u cilju trajnih rješenja. Kroz  takva dva projekta u narednom periodu do pet godina vidimo  trajna  rješenja za oko 1.750 stambeno nezbrinutih porodica iz Republike Srpske korisnika alternativnog smještaja.  

KAKORIJEŠITIKORISNIKESVIHVIDOVASMJEŠTAJA Trenutan broj korisnika svih vidova alternativnog smještaja u Republici Srpskoj  je 3.811 porodica  ili 10.246 lica. Upitnik o stanju položaja i potreba korisnika svih vidova alternativnog smještaja popunilo je 3.786 porodica. Naprijed smo vidjeli i način na koji žele rješenje svog stambenog pitanja, a i njihove ekonomske mogućnosti. Iznalaženje trajnih rješenja u narednom periodu za sve korisnike alternativnog smještaja moguće  je na sljedeće načine: 

1. U gerijatrijskom vidu smještaja nalaze se 94 lica i taj vid smještaja i ubuduće treba da ostane s obzirom da  se  radi uglavnom o  starim, nemoćnim  i bolesnim  licima. Dakle,  rješenje  je u zadržavanju i jačanju postojećih kapaciteta domova penzionera i gerijatrijskog tipa smještaja koji već postoje u Republici Srpskoj, a budući da  ima  još realnih potreba za ovakvim vidom smještaja  potrebna  je  i  sanacija  i  dogradnja  specijalizovanih  institucija  –  socijalno‐gerijatrijskih ustanova, koje su već kroz CEB projekat predviđene u Derventi, Modriči, Doboju i Trebinju i koje je Vlada RS na 74. sjednici, održanoj 12.07.2012. godine, prihvatila. 

2. Stanove izgrađene sredstvima Vlade Republike Srpske koristi 861 porodica. 

Page 23: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

23

Do  sada  je Ministarstvo, u  cilju  trajnih  rješenja  za porodice poginulih boraca  i RVI od  I‐IV  kategorije  koji  su  koristili  ove  stanove, prenijelo  na Ministarstvo  rada  i boračko‐invalidske  zaštite 242 stambene jedinice, te su time trajno riješene 242 porodice. I u narednom periodu  će se nastaviti sa takvim načinom rješavanja i tamo gdje su porodice poginulih boraca i RVI iz reda izbjeglih i raseljenih lica koji se kod nadležnog Ministarstva vode stambeno nezbrinuti, a isti  ispunjavaju  zakonske  uslove  izvršiti  prenos  stambenih  jedinica  na Ministarstvo  rada  i boračko‐invalidske zaštite, i tako privesti trajnoj namjeni. Za  preostale  privremene  korisnike  iz  reda  izbjeglica  i  raseljenih  lica  koji  koriste  stanove 

  izgrađene  sredstvima Vlade RS u  cilju  trajnih  rješenja utvrditi odgovarajuće  kriterijume,  te   donijeti odluku o mogućnosti otkupa tih stambenih  jedinica u skladu sa Zakonom o otkupu   državnih  stanova.  Za  korisnike  koji  eventualno  nemaju mogućnost  otkupa  takvih  stanova   zaključiti ugovore o zakupu po povoljnim uslovima kao vid socijalnog stanovanja. 

Za ostale  korisnike  sprovesti potpunu  reviziju prava  korišćenja  i  za one  koji ne  ispunjavaju uslove  za  alternativni  smještaj  budući  da  su  riješili  pitanje  svoje  imovine  na  drugi  način pokrenuti  postupak  iseljenja,  a  predmetne  stambene  jedinice  dodijeliti  prioritetnim kategorijama. 

3. U nepotraživanim stanovima trenutno se nalaze 703 porodice. Treba istaći činjenicu da je na snazi  Zakon  o  korišćenju  stanova  na  kojima  ne  postoji  stanarsko  pravo  („Službeni  glasnik Republike Srpske“, br. 98/11), te da je obaveza Ministarstva takve stanove vratiti vlasnicima –  nosiocima  prava  raspolaganja,  dakle,  pravnim  subjektima  koji  nisu  privatizovani,  a  u protivnom  lokalnim  zajednicima  gdje  se  takvi  stanovi  nalaze.  Do  sada  je  na  osnovu navedenog Zakona vlasnicima vraćeno 127 stanova. Takođe  je  činjenica da navedeni Zakon daje mogućnost vlasnicima stanova da  iste mogu dodjeljivati porodicama poginulih boraca, RVI,  izbjeglih  i  raseljenih  lica, koja koriste  te  stanove kao alternativni  smještaj,  te  socijalno ugroženim  porodicama. Obavezuje  vlasnike  tih  stanova  da  donesu  svoja  normativna  akta kojima će utvrditi kriterijume i prioritete, te na taj način vršiti dodjelu takvih stanova. Imajući u  vidu  tu mogućnost  procjena  je  da  će  se  na  ovaj  način  stambeno  riješiti  najmanje  350 porodica, a za preostalih 353 potrebno je tražiti nova rješenja. 

4. U  stanovima  izgrađenim  donacijom  od  strane  međunarodnih  nevladinih  organizacija smješteno  je 189 porodica, a ukupno  ima 179  stambenih  jedinica. Od  toga 140  stambenih jedinica  je u Bijeljin,i a donacija  je bila od Njemačke nevladine organizacije GTZ. Stambene jedinice  su  vlasništvo  grada  Bijeljine,  a  na  upravljanju  su  kod  ovog ministarstva.  Kako  su korisnici  tih  stambenih  jedinica  izbjeglice  i  raseljena  lica  i  iste  koriste  kao  alternativni smještaj, među njima je i 19 porodica poginulih boraca i tri porodice RVI. U  cilju  trajnih  rješenja  neophodno  je  u  narednom  periodu  dogovoriti  sve  aktivnosti  sa gradom  Bijeljina  oko  trajnih  rješenja,  te  uključiti  i Ministarstvo  rada  i  boračko‐invalidske zaštite vis‐a‐vis gore navedenih porodica. Moguća rješenja su: 

- da  se  utvrde  jasni  kriterijumi  ko  ispunjava  uslove  za  stambeno  zbrinjavanje  u  sadašnjem mjestu boravišta; 

- da grad Bijeljina u saradnji sa Ministarstvom za izbjeglice i raseljena lica i Ministarstvom rada i boračko‐invalidske zaštite, u slučajevima gdje su korisnici izbjeglice i raseljena lica i porodice poginulih  boraca  i  ratnih  vojnih  invalida,  kao  vlasnik  stana  donese  rješenja  o  zakupu  tih stambenih jedinica sa mogućnošću otkupa u skladu sa zakonom; 

- za porodice koje ne mogu otkupiti stambene  jedinice koje koriste, da  im grad Bijeljina da u zakup, pod povoljnim uslovima, kao vid socijalnog stanovanja; 

- za porodice koje eventualno ne  ispunjavaju uslove za dodjelu na trajno korištenje  ili zakup, provesti  postupak  u  skladu  sa  zakonom  i  raspožive  stambene  jedinice  dodijeliti  socijalno ugroženim kategorijama; 

- za  ostalih  10  porodica  više  u  odnosu  na  broj  stambenih  jedinica,  tražiti  drugo  adekvatno rješenje. U  gradu  Banja  Luka  ima  39  takvih  stambenih  jedinica,  donacija  Norveškog  savjeta  za izbjeglica, koja je realizovana preko UNHCR‐a u cilju trajnih rješenja. Potrebno je u saradnji sa 

Page 24: Informacija o ostvarivanju prava izbjeglica-LAT.pdf

24

UNHCR‐om  i  gradom  Banja  Luka  riješiti  pitanje  vlasništva  tih  stambenih  jedinica,  tj.  iste prenijetu u vlasništvo grada Banja Luka, a potom kao i sa Bijeljinom utvrditi jasnije kriterije, te stambene  jedinice dati u  zakup  sadašnjim korisnicima  sa mogućnošću otkupa  ili  zakupa po povoljnim uslovima kao socijalno stanovanje. 

5. U  kolektivnim  vidovima  stanovanja  imamo  202  porodice,  ili  405  lica.  Sve  porodice  će  biti riješene kroz OPEK projekat čija je realizacija u toku, kao i CEB projekat koji je u pripremi, a sa kojim  se  Vlada  RS  upoznala  i  svojim  Zaključkom  br.  04/1‐012‐2‐1810/12  od  12.07.2012. godine i isti prihvatila.  

6. Ako se prihvate i realizuju trajna rješenja kroz naprijed navedene smještajne kapacitete, tada nova  rješenja  treba  tražiti  za  korisnike u ostalim  vidovima  smještaja,  tj.  za 1.464 porodice korisnike individualnog smještaja, za 298 porodica u stanovima i objektima drugih vlasnika, za 10  porodica  u  stanovima  izgrađenim  donacijom  i  za  353  porodice,  koje  stanuju  u nepotraživanim  stanovima,  koji  će  se  vratiti  vlasnicima,  odnosno  nosiocima  prava raspolaganja. Dakle, radi se o potrebi za stambenim zbrinjavanjem oko 2.125 porodica koje se mogu riješiti na sljedeći način: ‐Iz naprijed sprovedene ankete vidljivo je da 432 porodice žele obnovu i rekonstrukciju svoje imovine,  što  se  može  realizovati  kroz  Program  povratka  koji  je  sastavni  dio  Revidirane strategije, i te aktivnosti se odvijaju u kontinuitetu. ‐Kroz regionalni projekat pod nazivom „Trajna rješenja za  izbjeglice  i  interno raseljena  lica  ‐ saradnja zemalja u regionu“, predviđena je integracija 1.200 porodica u Republici Srpskoj i to: 600 porodica izbjeglih iz RH i 600 porodica raseljenih lica. Od tih 1.200 porodica koje će ući u ovaj  program,  biće  po  našoj  procjeni  najmanje  900  porodica  korisnika  alternativnog smještaja. ‐Putem  CEB  projekta  koji  je  u  pripremi,  a  koji  je  prihvatila  Vlada  RS  naprijed  navedenim Zaključkom, pored korisnika kolektivnih vidova smještaja moći će se riješiti i oko 500 porodica iz drugih vidova alternativnog smještaja. ‐U toku je rješavanje 50 porodica korisnika individualnog alternativnog smještaja u Bratuncu za  čija  je  trajna  rješenja  stambenog  pitanja  Vlada  Republike  Srpske  izdovojila  namjenska sredstva u ovoj godini u iznosu od 880.000,00 KM. ‐Nakon  potpune  revizije  korisnika  svih  vidova  alternativnog  smještaja mogućnost  gubitka prava na smještaj i stambeno zbrinjavanje za oko 100 porodica. 

 Grafički prikaz mogućih trajnih rješenja za korisnike svih vidova alternativnog smještaja 

Bratunac, 50CEB, 500

nepotraživanistanovi, 350

stanovi izgrađeni donacijom, 179

OPEC iCEB, 202

Obnova i rekonstrukcija, 432

Regionalni program, 900

Prestanakprava, 100

gerijatrijskismještaj, 94

stanovi izgrađeni sredstvima Vlade RS,

861

 Ako  rezimiramo  naprijed  navedene  mogućnosti  trajnih  rješenja  za  sve  korisnike  alternativnog smještaja  dolazimo  do  podatka  da  je  još  za  oko  143  porodice  korisnika  alternativnog  smještaja potrebno iznaći adekvatna  trajna rješenja njihovog stambenog pitanja.