IMOD-XIntermodalna reenja i konkurentnost u transportnom sektoru Srbije

EFEKTI RAZVOJA INTERMODALNIH TERMINALA U SRBIJI-Izvetaj faze 3-

REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO ZA KAPITALNE INVESTICIJE BEOGRAD, SRBIJA

SAOBRAAJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU SINTEF TEHNOLOGIJE I DRUTVO TRONDHEIM, NORVEKA ODSEK ZA LOGISTIKU BEOGRAD, SRBIJA

Novembar, 2006

Status: Zavrni

Partneri na projektu: Ministarstvo za kapitalne investicije Republike Srbije Adresa: Nemanjina 22-26 11000 Beograd, Srbija Kontakt: G-din Miodrag Poledica Naelnik odeljenja za elezniki i intermodalni transport Tel: (+381) 11 361 66 13 E-mail: poledica@msaotel.sr.gov.yu Internet: www.mki.sr.gov.yu/

SINTEF tehnologije i drutvo Adresa: S.P. Andersens vei 5 NO-7465 Trondheim, Norway Kontakt: G-din Tor Nicolaisen, Project Manager Nauni istraiva Tel: (+47) 73 59 46 70 E-mail: Tor.Nicolaisen@sintef.no Internet: www.sintef.no

Saobraajni fakultet Univerziteta u Beogradu Adresa: Vojvode Stepe 305 11000 Beograd, Srbija Kontakt: Prof. dr Slobodan Zeevi ef odseka za logistiku Tel: (+381) 11 309 12 02 E-mail: logistik@sf.bg.ac.yu Internet: www.sf.bg.ac.yu/

Ovaj izvetaj je zajedniko vlasnitvo partnera na projektu. Svaka upotreba informacije iz ovog izvetaja zahteva referisanje na isti.

2

Status: Zavrni

Sadraj: 1 2 3 Metodoloki pristup utvrdjivanju efekata razvoja mree intermodalnih terminala ...... 4 Potencijalne lokacije intermodalnih terminala na teritoriji Srbije ................................ 7 Strategije razvoja logistike i intermodalnog transporta u Srbiji ................................ 12 3.1 Strategije privrednog razvoja Srbije.................................................................. 12 3.2 Scenariji razvoja intermodalnog transporta bazirani na uvozno-izvoznim tokovima...................................................................................................................... 13 3.2.1 Procena veliine intermodalnih tokova na bazi stepena kontenerizacije u zemljama EU- Pristup 1........................................................................................... 13 3.2.2 Procena veliine intermodalnih tokova na bazi odnosa bruto nacionalnog dohotka i kontenerskih tokova u zemljama EU i zemljama u tranziciji- Pristup 2..... 15 3.2.3 Procena veliine intermodalnih tokova na bazi projekcija odnosa uvozno izvoznih tokova u Srbiji za 2015- Pristup 3 .............................................................. 16 3.2.4 Projekcije uvozih i izvoznih tokova intermodalnog transporta ................... 18 3.3 Scenariji razvoja intermodalnog transporta bazirani na tranzitnim i unutranjim tokovima...................................................................................................................... 21 3.3.1 Projekcije tokova tranzita .......................................................................... 21 3.3.2 Projekcije unutranjih tokova transporta ................................................... 26 Kvantitativna analiza efekata razvoja intermodalnih terminala ................................ 27 4.1 Prikaz tehnologija intermodalnog transporta .................................................... 27 4.1.1 Tehnologije intermodalnog transprota....................................................... 27 4.1.2 Drumsko eleznike tehnologije transporta............................................ 29 4.1.3 Organizacija nepraenog prevoza u drumsko-eleznikim tehnologijama 33 4.1.4 Kopneno rene ( pomorske ) tehnologije transporta .............................. 38 4.2 Kratki prikaz istraivanja iz domena razvoja intermodalnih kopnenih terminala 39 4.3 Simulacioni pristup utvrdjivanju performansi intermodalnih reenja ................. 43 4.3.1 Koncept simulacionog modela i stohastike veliine koriene u analizi .. 43 4.3.2 Trokovni aspekt ....................................................................................... 49 4.3.3 Vremenski aspekt...................................................................................... 51 4.3.4 Ekoloki aspekt ......................................................................................... 52 4.3.4.1 Sastav zagaenja koja emituju drumska vozila.................................. 53 4.3.4.2 Osnovni principi ................................................................................. 55 4.3.4.3 Procena zagaenja koje potiu od drumskog transporta ................... 55 4.4 Utvrdjivanje performansi intermodalnih reenja primenom p-HUB lokacijskog modela ........................................................................................................................ 56 Primena modela i performanse varijatnih reenja ................................................... 59 5.1 Rezultati primene simulacionog modela........................................................... 59 5.1.1 Efekti realizacije uvozno-izvoznih tokova .................................................. 59 5.1.2 Efekti realizacije tranzitnih tokova ............................................................. 67 5.2 Rezultati primene p-HUB lokacijskog modela .................................................. 68 Predlog reenja i pravci dalje analize ...................................................................... 71 Radionica 2- Potencijali i mogunosti ...................................................................... 73 Aneks 1- Grafiki prikaz rezultata............................................................................ 74 Literatura ................................................................................................................. 89

4

5

6 7 8 9

3

Status: Zavrni

1

Metodoloki pristup utvrdjivanju intermodalnih terminala

efekata

razvoja

mree

Pristup utvrdjivanju efekata razvoja mree intermodalnih terminala baziran je na realizaciji pet osnovnih metodolokih koraka, kako je to prikazano algoritmom u nastavku (slika 1).

I

POTENCIJALNE LOKACIJE

Postojei razvojni planovi

Rezultati prethodnih studija, projekata i istraivanja

Evropska intermodalna transportna mrea i koridori

Strategija razvoja

LOKACIJA TERMINALA

MAKRO

MIKRO

Hucke-pack terminal Kontenerski terminal Ro-Ro terminal Distributivni centar Robno transportni centar

II

STRATEGIJE RAZVOJA IT I LOGISTIKE U SRBIJI I SCENARIJIKATEGORIZACIJA TRITA I SCENARIJI RAZVOJASVE TR IST

EVROPSKA IT MREA

RAZVOJ IT TERMINALA U SRBIJI

NE

ASI

HUB U REGIONU

EVR

DATR JI BIV AUS B A A

HUB U SRBIJI

AM

STRATEGIJA INDUSTRIJSKOG RAZVOJA

DEFINISANJE SCENARIJA

ZONE RELEVANTNE KOMBINACIJE PRAVCI

INDUSTRIJSKI SEKTORI

...1 2 MOGUI SCENARIJI RAZVOJA

SCENARIJI SCENARIJI RAZVOJA RAZVOJA

. . .

TOKOVI

ROBE

Slika 1. Algoritam metodolokog pristupa 4

Status: Zavrni

III

KVANTITATIVNA ANALIZA EFEKATA RAZVOJA INTERMODALNIH TERMINALA

-

IZVORI , i = 1, 2, , I ODREDITA , j = 1, 2, , J TOKOVI , k = 1, 2, , K

i=1 i=i+1 j=1 j=j+1 k=1 k=k+1 KVANTIFIKACIJA EFEKATA RAZVOJA INTERMODALNIH TERMINALA

jcentar zone

TPj TITj vremenska uteda CPj CITj smanjenje trokova EPj EITj ekoloki efektiTerminal u SrbijiELEZNIKI TRANSPORT DRUMSKI TRANSPORT

SIMULACIONI MODEL

T e r mi n a l u inostranstvu

NE

k=K DA

DRUMSKI TRANSPORT DRUMSKI TRANSPORT

NE

IZVORITE

j=J DA

ODREDITEcentar zone

NE

i=I DA

EF EKTI RAZVOJA TERMINALA

SCENARIO 1 SCENARIO 2 SCENARIO N

p-HUB LOKACIJSKI MODEL

Optimalne lokacije Uticaj gravitacione zone terminala

IV

PRIMENA MODELA I PERFORMANSE VARIJANTNIH REENJACosts when 0% of containers is transported by river 70 0 60 0 50 0 40 0 30 0 20 0 10 0 0 15 10 5 0 100 5 1 0 eur/ t 1 5B G BG NS BG NI BG NS NI BG NS NI SU SD BG NS NI SU SD UE BG NS NI SU SD SE SO A P JA UE KG BG NS NI SU SD SE SO A P UE JA K BG NS NI SU SD SE SO A P UE PH JA K BG NS NI SU SD SE SO A P JA UE PH K KG Rail-Road ratio reduced by 20% Rail-Road ratio reduced by 30%

PREDLOG MAKROLOKACIJE INTERMODALNIH TERMINALA

V

Slika 1 (nastavak). Algoritam metodolokog pristupa PREDLOG REENJA I PRAVCI DALJE ANALIZE

PREDLOG REENJA

PRAVCI DALJE ANALIZE5

Status: Zavrni

U procesu sprovodjenja kvantitativne analize efekata razvoja intermodalnih terminala, prvi korak se odnosio na definisanje njihovih potencijalnih lokacija. Razmatrana su tri osnovna lokacijska scenarija, od kojih je svaki sadravao nekoliko varijanti. Scenariji su bili bazirani na ideji postojanja manjeg broja terminala u veim gradovima, postojanju nekoliko terminala du koridora X i VII i na postojanju mree od 12 do 16 terminala. Drugi metodoloki korak imao je za cilj definisanje oekivanih tokova intermodalnih jedinica, da bi se na taj nain kvantifikovali zahtevi koje sistem intermodalnog transporta, odnosno terminali kao logistika vorita gde se ti tokovi prelamaju, treba da realizuju. Imajui u vidu injenicu da je oekivane intermodalne tokove u Srbiji veoma teko odrediti zbog neadekvatnih statistikih podataka, nedostatka stratekih planova, i ogranienosti relevantnih podataka (relevantan moe biti jedino period 2001-2005), procena razvoja intermodalnog transporta izvrena je na bazi uporedne analize bazirane na razliitim izvorima podataka i razliitim pristupima. U sklopu toga analizirani su raspoloivi statistiki podaci, oekivani privredni rast i intermodalni tokovi u ostalim zemljama Evrope, na bazi ega je definisan veliki broj moguih scenarija. Kvantitativna analiza efekata razvoja intermodalnih terminala bazirana je na dva pristupa: primeni simulacionog modela i na primeni optimizacionog modela gde je problem lociranja terminala reavan kao p-HUB lokacijski problem, primenom linearnog programiranja. Prvi pristup imao je za cilj da prevazidje probleme povezane sa: Nepouzdanou procene intermodalnih tokova Nepredvidivou budue tranje u smislu strukture roba, pravaca i intenziteta tokova

Optimizacioni model imao je pak za cilj definisanje idealnog reenja sa aspekta ukupnih transportnih trokova, pri emu je ovaj pristup ujedno bio i dobra kontrola validnosti simulacionog pristupa, a omoguio je i analizu uticaja veliine gravitacione zone terminala na prostorni raspored terminala. Shodno tome, proces kvantifikacije efekata razvoja terminala intermodalnog transporta realizovan je kroz primenu tri pristupa: Simulacionog modela kojim su respektovani transportni trokovi, vreme transporta i uticaj na okruenje Miks celobrojni p-HUB lokacijski model sa ciljem minimizacije ukupnih transportnih trokova Miks celobrojni p-HUB lokacijski model sa ciljem minimizacije ukupnih transportnih trokova i definisanom gravitacionom zonom terminala

U etvrtom koraku, rezultati primene sva tri navedena pristupa detaljno su ilustrovani tabelarnim i grafikim prilozima i implementirani u GIS softver. Na taj nain, u koraku pet, bilo je mogue definisati i predlog makrolakicije terminala intermodalnog transporta, kako bi se u narednoj fazi, kroz nastavak analize, primenom swot i viekriterijumske analize, uz definisanje odgovarajuih tehnologija realizacije procesa u terminalu moglo pristupiti konanom razvoju reenja intermodalnog transportnog sistema Srbije.

6

Status: Zavrni

2

Potencijalne lokacije intermodalnih terminala na teritoriji Srbije

Izbor broja i lokacija terminala zavisi od niza faktora koji determiniu razliita scenarija razvoja intermodalnog transporta. U principu, osnovni faktori iji uticaj svakako treba uzeti u obzir su: jaina privrednih centara i regiona, postojei saobraajni koridori, geografski poloaj, povezanost sa saobraajnom infrastrukturom i drugo. Budui da je u Srbiji problemima razvoja intermodalnog transporta odredjena panja, mada svakako ne i dovoljna, posveivana i u prethodnim decenijama, to je definisanje potencilanih lokacija bilo bazirano na sledeim planskim dokumentima: Drutveni dogovor o razvoju integralnog transporta (Savezna vlada SFRJ) 1985 Mrea RTC (robnotransportnih centara Srbije i SFRJ (proglaena i promovisana 1986. godine)

Mrea RTC, ukljuena je i u prostorni plan Republike Srbije 1996. godine, a potom, takodje, i u Strategiju privrednog razvoja Srbije do 2010. godine, u okviru razvojnog programa 47 - Mrea robno transportnih centara regionalnog i balkanskog karaktera. Otuda je, kao polazni osnov za definisanje potencijalnih lokacija intermodalnih terminala razmatrana sledea mrea RTC (Tabela 1).Potencijalne lokacijeSubotica Senta Sombor Novi Sad Sremska Mitrovica abac Beograd Panevo Smederevo Uice Ni Dimitrovgrad Preevo Prahovo

Kontenerski terminal

Hucke-pack terminal

Ro-Ro terminal

Tabela 1. Mrea RTC promovisana 1986. godine U procesu kvantitativne analize, medjutim, skup navedenih lokacija je proiren sa jo nekoliko gradova, imajui u vidu pre svega geografski poloaj, ekonomski znaaj i veliinu odgovarajuih gravitacionih zona. Isto tako, s obzirom na injenicu da su ciljevi ovog projekta bili usmereni pre svega ka reavanju makrolokacijskih problema, vorovi Beograd i Panevo tretirani su jedinstveno, kao vor Beograd, to ne znai da pri definisanju mikrolokacije terminala on ne moe biti smeten u Panevu. Slino se odnosi i na lokacije Sombor, odnosno Apatin. No, i kada je re o ostalim lokacijama, u projektu je korien princip da se radi o okrugu u kome se grad nalazi, a da sama lokacija terminala nije definisana striktno, ve da se mora odrediti na bazi mikrolokacijske analize, u drugom koraku. Imajui u vidu polazni osnov, promovisanu mreu RTC-a, i mesta sa kojima je ta mrea proirena, skup potencijalnih lokacija sadri 20 vorova. (slika 2).

7

Status: Zavrni

Subotica Senta Sombor - Apatin Zrenjanin Novi Sad Sremska Mitrovica Beograd abac Smederevo Panevo Prahovo Jagodina Uice aak Kragujevac Kraljevo Ni Dimitrovgrad Pritina Preevo

Slika 2. Skup potencijalnih lokacija intermodalnih terminala U procesu sprovodjenja kvantitativne analize efekata razvoja intermodalnih terminala, razmatrana su tri osnovna lokacijska scenarija, od kojih je svaki sadravao nekoliko varijanti. Za potrebe analize sprovedene u ovom projektu, definisana su tri mogua scenarija razvoja intermodalnih terminala. Scenariji su bazirani na ideji o postojanju manjeg broja terminala u veim gradovima, postojanju nekoliko terminala du koridora X i VII i na postojanju mree od 12 do 16 terminala. Scenario 1 Scenario 1 bazira se na postojanju od jednog do tri terminala koji bi bili bimodalnog i/ili trimodalnog karaktera, a koji bi bili locirani u jakim privrednim centrima (slika 3). Varijante scenarija 1 date su u tabeli 2, gde K, H i R oznaavaju kontenerski, hucke-pack i ro-ro terminal, respektivno.

8

Status: Zavrni

VarijantaV1 V2 V3 V4

Broj terminala1 2 2 3

Tip terminalaTrimodalni (K,H,R) Trimodalni (K,H,R) Bimodalni (K,H) Trimodalni (K,H,R) Bimodalni (K,H) Trimodalni (K,H,R) Bimodalni (K,H) Bimodalni (K,H)

LokacijeBeograd Beograd Novi Sad Beograd Ni Beograd Novi Sad Ni

Tabela 2. Varijante scenarija 1

Legenda: Kontenerski terminal Ro-Ro terminal Hucke-Pack terminal

Slika 3. Scenario 1 razvoja intermodalnih terminala u veim gradovima Scenario 2 Scenario 2 bazira se na ideji razvoja od tri do est terminala bimodalnog i trimodalnog karaktera u privrednim centrima koji se nalaze u blizini koridora VII i X (slika 4). Potencijalne lokacije terminala su u Beogradu, Niu, Novom Sadu, Subotici i Smederevu. U varijanti 6, ovaj scenario proiren je i jednim vorom van koridora X - Uice. Varijante scenarija 2 date su u tabeli 3, gde K, H i R oznaavaju kontenerski, hucke-pack i ro-ro terminal, respektivno.VarijantaV5 V6

Broj terminala5 6

Tip terminalaTrimodalni (K,H,R) Bimodalni (K,R ili K,H) Trimodalni (K,H,R) Bimodalni (K,R ili K,H)

LokacijeBeograd Novi Sad, Ni, Subotica, Smederevo Beograd Novi Sad, Ni, Subotica Smederevo, Uice

Tabela 3. Varijante scenarija 2

9

Status: Zavrni

Legenda: Kontenerski terminal Ro-Ro terminal Hucke-Pack terminal

Slika 4. Scenario 2 razvoja intermodalnih terminala du koridora X i VII Scenario 3 Scenario 3 bazira se na ideji razvoja od dvanaest do esnaest terminala bimodalnog i trimodalnog karaktera u veim privrednim centrima. (slika 5). U okviru ovog scenarija razmatrane su etiri varijante, kojima je obuhvaeno sledeih 14 vorova mree: Beograd, Novi Sad, Ni, Subotica, Smederevo, Senta, Sombor, abac, Jagodina, Preevo, Uice, Kragujevac, Kruevac, Prahovo. Varijante scenarija 3 date su u tabeli 4, gde K, H i R oznaavaju kontenerski, hucke-pack i ro-ro terminal, respektivno.VarijantaV7

Broj terminala12

Tip terminalaTrimodalni (K,H,R) Bimodalni (K,H ili K,R)

LokacijeBeograd Novi Sad, Ni, Subotica, Smederevo, Senta, Sombor, abac, Jagodina, Preevo, Uice, Kragujevac Beograd Novi Sad, Ni, Subotica, Smederevo, Senta, Sombor, abac, Jagodina, Preevo, Uice, Kruevac Beograd Novi Sad, Ni, Subotica, Smederevo, Senta, Sombor, abac, Jagodina, Preevo, Uice, Kruevac, Prahovo Beograd Novi Sad, Ni, Subotica, Smederevo, Senta, Sombor, abac, Jagodina, Preevo, Uice, Kragujevac, Kruevac, Prahovo

V8

12

Trimodalni (K,H,R) Bimodalni (K,H ili K,R) Trimodalni (K,H,R) Bimodalni (K,H ili K,R)

V9

13 Trimodalni (K,H,R) Bimodalni (K,H ili K,R)

V10

14

Tabela 4. Varijante scenarija 3

10

Status: Zavrni

Legenda: Kontenerski terminal Ro-Ro terminal Hucke-Pack terminal

Slika 5. Scenario 3 razvoja intermodalnih terminala mrea terminala Pored navedenih varijanti u okviru scenarija 1, bilo je predvidjeno i razmatranje varijante balkanskog hub-a, u kojoj bi Beograd preuzeo ulogu HUB-a, za susedne zemlje regiona, u kom sluaju bi se deo uvozno-izvoznih intermodalnih tokova zemalja iz regiona realizovao preko terminala u Beogradu. Ipak, efekti ove varijante nisu kvantifikovani zbog male verovatnoe da ovaj scenario zaivi u periodu do 2015, ali se ti efekti mogu grubo proceniti na bazi analize prve etiri varijante, u okviru scenarija 1, poveanjem intermodalnih tokova preko ovog terminala. Takodje, ti efekati mogu se proceniti i na bazi analize tranzitnih tokova, koja je realizovana u okviru ovog istraivanja.

11

Status: Zavrni

3

Strategije razvoja logistike i intermodalnog transporta u Srbiji

Razvoj intermodalnog transporta u Srbiji do 2015 direktno ili indirektno zavisi od vie faktora, kao to su: razvoj po industrijskim granama i regionima, makroekonomska i spoljna politika Srbije, stepen privlaenja stranih investicija, nivo konkurentnosti proizvoda i usluga na srpskom i evropskom tritu, privatizaciona reenja i propisi u oblasti intermodalnog transporta, trgovinski i ostali sporazumi sa drugim dravama itd. Uticaj i veliinu nekih od navedenih faktora vrlo je teko analizirati, a pogotovu predvideti u buduem periodu. Pored toga, dodatne potekoe proistiu iz injenice da statistike, posebno one o prometu roba iz prethodnog perioda nisu relevantne:(tako, na primer, statistiki podaci o vrednosti i strukturi prometa u Srbiji do 1991. godine nisu relevantni jer se tada u velikom procentu poslovalo na tritu tadanje Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, ije su republike imale kompatibilnu privredu i tako ostvarivale znaajne tokove u meusobnoj trgovini i razmeni; period od 1991 do 2001 karakteriu robni tokovi uslovljeni ratnim deavanjima na teritoriji bive SFRJ i raspadom pomenute drave, uvoenjem sankcija od strane meunarodne zajednice, velikom inflacijom u jednom periodu, izrazitim procentom sive ekonomije na tritu Srbije, bombardovanjem, smenom socijalistikog reima, razgradnjom i slabljenjem dravnih institucija, slabljenjem privrednih aktivnosti i proizvodnje, propadanjem velikih preduzea, poremeaju na tritu kapitala itd). Sa druge strane, taj period takoe karakterie nedostatak stratekih planova i studija vezanih za privredne aktivnosti. Iz navedenih razloga, ali i ogranienosti raspoloivih podataka (pogotovu u domenu intermodalnih tokova 1), procena razvoja intermodalnog transporta je izvrena na bazi oekivanog privrednog razvoja (gledano preko godinjeg porasta bruto nacionalnog dohotka i fizikog protoka robe) Srbije do 2015 i procene intermodalnih tokova u drugim Evropskim zemljama. 3.1 Strategije privrednog razvoja Srbije Procena privrednog razvoja Srbije do 2015. godine izvrena je na dva naina na bazi podataka o privrednom razvoju zemlje po sektorima i na bazi oekivanog godinjeg porasta bruto nacionalnog dohotka. Procena privrednog razvoja Srbije na bazi podataka o oekivanom tempu rasta pojedinih sektora S obzirom da privredni razvoj zemlje i razvoj intermodalnog transporta predstavljaju veliine koje su korelativne, na bazi podataka o nomenklaturi roba iz Statistikog godinjaka (za 2002 2. godinu), procene razvojne uloge i tempa rasta pojedinih sektora 3,1

Podaci iz zvaninih izvetaja o intermodalnim tokovima u prethodnim godinama nisu relevantni usled neadekvantih formulara za evidenciju prolaska vozila preko carine (na primer, nije bila predviena rubrika za evidenciju prometa kontenera i izmenljivih transportnih sudova), a potom i zbog neobuenosti radnika da prepoznaju intermodalnu jedinicu (na primer, konteneri koji su prevoeni drumskim transportnim sredstvima su evidentirani u nekim situacijama kao konteneri, a u nekim kao kamioni) izvor: izvetaj sa Radionice 2, odrane u okrviru projekta Intermodalna reenja i konkurentnost u transportnom sektoru Srbije 2 Na bazi analize raspoloivih statistikih podataka, 2002. godina je uzeta kao referentna godina za uvozne i izvozne tokove (po vrstama roba, izvoritima i odreditima) 3 Izvor - Strategija privrednog razvoja do 2010., Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, Republika Srbija, Beograd, 2002 (knjige I i II)

12

Status: Zavrni

privrednog potencijala regiona i veliine prometa i odnosa uvoznih i izvoznih tokova u zemljama Evropske Unije i zemljama u tranziciji, prognozirane su veliine izvoznih i uvoznih tokova za 2015 godinu. Prognozirane veliine su razmatrane u odnosu na optimistiki, realistiki i pesimistiki scenario odnosa uvoznih i izvoznih tokova u Srbiji za 2015. godinu. Procena privrednog razvoja Srbije na bazi oekivanog godinjeg rasta bruto nacionalnog dohotka U raspoloivim podacima, u zavisnosti od izvora i posmatranog dela privrede postoji vie procena o godinjem rastu bruto nacionalnog dohotka Srbije. U ovom projektu, za procenu godinjeg bruto nacionalnog dohotka korieni su statistiki podaci 4 koji se odnose na razmatranje prosenog rasta drutvenog proizvoda ukupne privrede i prosenog rasta preostale privrede. Pored toga, izvedena je i procena rasta drutvenog proizvoda ukupne privrede na bazi relevantnih statistikih podataka iz prethodnih godina. 3.2 Scenariji razvoja intermodalnog transporta bazirani na uvozno-izvoznim tokovima Respektujui injenicu da je razvoj intermodalnog transporta usko povezan sa privrednim razvojem, makroekonomskom politikom kako Srbije, tako i ostalih zemalja, kao i sa razvojnim trendovima u samoj oblasti intermodalnog transporta, to je uinjen pokuaj da se pri definisanju scenarija razvoja intermodalnog transporta respektuju svi ovi faktori. Pored toga, za procenu veliina kontenerskih, hucke-pack i Ro-Ro tokova koriene su statistike evropskih zemalja u domenu uvoznih i izvoznih tokova, stepena kontenerizacije, bruto nacionalnog dohotka, ali i ekspertske procene (slika 6).Intermodalni tokovi:

Kontenerski tokovi Hucke-pack tokovi Ro-Ro tokovi

EKSPERTSKE PROCENE

Uvozno-izvozni tokovi reprezentnih zemalja Evrope BND/promet kontenera poreenje parametra za Evropske zemlje i Srbiji Postojee uee kontenerskih tokova u evropskim zemljama i Srbiji u 2002. i 2015. godiniEVROPA 2002 2015 69 16 SRBIJA