i Z M a T i c E

20 Jul 2015.

Velikan srpskog glumi{ta VlastimirDjuza Stojiljkovi} preminuo je uBeogradu u 86. godini, posle

du`e bolesti. Bio je dramski umetnik ~ije}e ime zauvek ostati upisano medjunajve}im bardovima srpskog glumi{ta.Talentovan i bezgrani~no posve}en svomposlu, osta}e upam}en po mnogobrojnimmaestralnim pozori{nim i televizijskimulogama. Odlazak Djuze, istinskog d`entl-mena i {armera, neprocenjiv je gubitak nesamo za srpsku kulturu ve} i za ~itavujavnu scenu.

Utihnula je jedna velikagluma~ka veli~ina. I dok kolege sa koji-ma je delio pozornicu tuguju za starimprijateljem, deca kao da su izgubila dra-gog druga sa kojim su odrastali. Umeo jeda zasmeje decu svojim glasom kao PatakDa~a i u de~ijoj emisiji “Na slovo naslovo“ gde je uspavljivao generacije,natero je mnoge parove da zaigraju nastiskavac uz “Devojko mala“, zasmejaobake i deke kao Italijan Tintoreto u“Sre}nim ljudima“ i nau~io maturante dasanjaju u “Lajanju na zvezde“.

Stojiljkovi} je rodjen 30. juna1929. godine u u~iteljskoj porodici.Zavr{io je gimnaziju u Kru{evcu, a glu-mom se bavio amaterski jo{ kao

srednjo{kolac. Po zavr{etku srednje {koleupisao je Rudarsko-geolo{ki fakultet, kojije napustio u tre}em semestru i upisao sena Akademiju pozori{nih umetnosti.Profesionalnu karijeru je zapo~eo 1951. uBeogradskom dramskom pozori{tu, gde je

radio do 1968. godine, nakon ~ega jepre{ao u Atelje 212. U BDP se vratio1978. i ostao tamo do 1985, kada je pono-vo pre{ao u Atelje 212, u kom je igrao dopenzionisanja, 1995. godine. Donedavnoje ~esto gostovao u brojnim predstavamai ostvario vi{e od 200 uloga.

Na filmu je debitovao 1957. u“Tudjoj zemlji Jo`ea Galea“. Veliku pop-ularnost je stekao filmom “Ljubav imoda“, za koji je otpevao pesmu“Devojko mala“. Osim te pesme, snimioje jo{ nekoliko pesama koje su objavljenena singl plo~ama. Publika ga je najvi{evolela i prepoznavala u ulozi RodoljubaPetrovi}a u seriji “Pozori{te u ku}i“.Potom je s Milenom Dravi} bio doma}inu {ou-programu “Lift za peti sprat“.Krajem osamdesetih vodio je radio pro-gram “Zabavnik“. Djuza Stojiljkovi} jetakodje pozajmljivao glasove junacimabrojnih crtanih filmova, ali je ostaonajvi{e upam}en kao Patak Da~a, Pepe leTvor, Optimus Prajm iz Transformersa iRafaelo i Leonardo iz Nind`a kornja~a.Sredinom 1990-ih odigrao je ulogu sim-pati~ne varalice, la`nog italijanskog grofaMarija Marka del Tintoreta u seriji“Sre}ni ljudi“ Sini{e Pavi}a.

Stojiljkovi} je bio dobitnik bro-jnih nagrada: 1983. godine dobio jeOktobarsku nagradu grada Beograda,2001. Dobri~in prsten, a 2009. statuetu“Zlatni }uran“ za `ivotno delo.

Marijana Maljkovi}

UMRO VLASTIMIR DJUZA STOJILJKOVI]

Jedna od najboljih uloga velikog Djuze, serija “Pozori{te u ku}i”

21 . jun 2015.Sjajan po~etak leta. Srbija je prvak

sveta u fudbalu za juniore. Zna se, kad porastujuniori }e igrati za pare, a ne za slavu srpskog nar-oda. Dovoljno je {to su nas u~inili sre}nim natrenutak. Pokazali su mladi fudbaleri, a i na{i nav-ija~i sa petog kontinenta i sa kraja sveta, {ta Srbinmo e, kad ho}e glavom da radi. Svetski mediji supre}utkivali ovu vest o pobedi Srba nadBrazilcima.

I slu~ajevi hap{enja Haradinaja i Ori}a,ubica srpskog naroda, koje Zapad {titi, dokaz jesamo koliko nas Amerika, EU i V. Britanije zaistamrze. Uhapsili su ih i pusti}e ih ~im prodje njiho-va kleveta u Rezoluciji o Srebrenici da su Srbigenocidan narod. Mo emo li mi Srbi da ivimobez tog trulog Zapada?

Te{ko, jer su mu se mnogi iz vlasti ve}prodali i to Amerikancima i Britancima.

Dolazi Piro}anac ku}i, pa ka e eni:-Ponovo poskupio benzin!

- Pa {ta to tebe briga kad nema{ auto!- Nemam auto, ali imam upalja~.

27. jun 2015.Ovde sve isto...Premijeri Vu~i} i Dodik su se dogov-

orili da 5. avgust proglase za Dan srpskih rtava.Tog dana }e usta{e i Hrvati da slave “Oluju”. Mi}emo, nadam se, da slavimo pobedu Djokovi}a naVimbldonu. udno je to da Zapad svoje i na{ebalkanske zlo~ince di e u heroje, a nas Srbe treti-ra kao zlikovce.

Madjari ho}e da se od nas ogradeicom i stave sebe u logor. Mi im uredno {alje-mo belosvetske migrante, koji putuju kroz Srbijuka EU. Sad }e i njih da proglase za zlikovce.Valjda }e nam Angela Merker pomo}i, kad dodjeu Beograd kroz koji dan, da shvatimo u ~emu jeproblem EU sa Srbijom i Srbima. Za uzvart lepo}emo je do~ekati i po~astiti.

Pri~aju Piro}anac i kom{ija, kom{ijaga pita: - [to ti ova koko{ka ima jednu nogu?

- Ni{ta me ne pitaj, ju~e mi bila punaku}a gostiju iz EU, pa sam morao da ih nahran-im ! – odgovori mu Piro}anac.

Sre}no Marko Lopu{ina

Markovi

konaci

Pi{e:

Marko Lopu{ina

www.lopusina.com

N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E I Z B R U K L I N A

Bio sam na nekom gradili{tu na 42ulici i Leksington aveniji. Tek {tosam se zaposlio, tj, tek {to sam sti-

gao sa jednog drugog gradili{ta, koje suzatvorili, jer vlasnik nije imao vi{e para.Vetar je duvao, a ja sam nosio neke veliketable sidraka i slagao ih na jednu gomilu. Sa20-og sprata, pogledao bih dole ulice punetaksija i ljudi koji mile onim uzdu`nim ipopre~nim ulicama izmedju sivih i nat-murenih zgradurina. Oblaci su se gomilali, avetar bivao sve ja~i i ja~i. One velika tablesu me zanosile na vetru i ja prolaze}i ivi-com ograde, kojom je 20-i sprat zgrade uizgradnji bio oivi~en, umalo da podignutsna`nim talasom vetra ne preleteh isunovratih se na hladan beton trotoara.Polo`ih onu tablu i vukoh je po betonu vrhazgrade. Sada je bila manja mogu}nost da mevetar zajedno sa njom oduva i zavr{im naulici za sva vremena. Nagomilao samprili~no tih tabli blizu stepeni{ta i otvora zalift i ~ekao jednog crnca koji je bioposlovodja, da mi da drugi posao.

Bilo je tek deset sati ujutro i ~itavovaj obla~ni i ki{ni dan pome{an sa vetrombio je predamnom. Vukao sam se po dvade-setom spratu i kako poslovodje nigde nijebilo zabijem se medju neke d`akove i zapal-im cigaretu. U zavetrini izmedju vre}a biloje prijatnije nego na vetru i ki{i i daleko odone labave ograde pa sam se ose}ao sigurni-je i toplije. Ba{ sam dobro mesto na{ao,pomislih, onde medju onim vre}ama nikadame niko ne bi prona{ao, a poslovodja imasigurno pre~a posla nego da mene tra`i poonoj zgradurini. Izmedju d`akova video segrad, ona druga obala, Kvins i Bruklin bilisu u magli koju je rasterivala i kvasila nekasitna ki{ica. Poku{ah da vidim deo Bruklinagde sam ja `iveo, ali je bilo te{ko pogoditi.Magla, ki{ica, daljina i onaj su`eni vidokrugizmedju kesa ote`avali su to moje nastojan-je, ali zabavljao sam se time, pale}i i drugucigaretu. Tamo negde, izmedju ona dva veli-ka groblja, znao sam da je taj kraj tu, ali seni{ta nije videlo. Groblja su izgledala kaoveliki parkovi i nadgrobni spomenici se nisuvideli od kro{nji velikih hrastova. Da, tamoizmedju ta dva groblja je moj mali stan~i}koji pla}am 600 dolara, ne ra~unaju}i nar-avno telefon. Preko puta mog stana stanujeonaj pijani [kot, McGaver ili tako ne{to, paona Ruskinja iz Ukrajine, sama sa detetomkoje ima padavicu.

Dva puta je u liftu dobilo epilep-ti~ni napad i bilo je tu`no gledati. Ruskinjaverovatno navikla na to, rutinski bi gapolo`ila na pod lifta i brisala nekommokrom maramicom. Jednom je napad biotako jak, da je odustala da dete vodi u {kolui ja joj pomogoh da malog odnesemo u njenstan i smestimo ga u krevet. Zadr`ala me jeda popijemo ~aj zajedno i pri~ala da samapadavica malom ne zadaje toliko problemakoliko neka vrsta malokrvnosti koja segrani~i sa leukemijom, ali hvala bogu, nije

leukemija te{ila se ona. Pili smo ~aj, a malije le`ao na otomanu i gledao u nas. Bio jebled, iscrpljen napadom i trebalo je da prod-je malo vremena da se povrati. Danas }u gaostaviti ku}i, neka odmara, naidje deo ugodini kad se ne ose}a najbolje i tadauglavnom izostaje iz {kole, ali Aleksej jevredan i pametan i ova ameri~ka {kola je zanjega igra~ka.

Voleo sam kasnije da navratim i dapopijem ~aj kod te Ruskinje, koja se zvala

Svetlana. Sedeli bi tako u njenoj trpezarijikoja je bila sastavni deo kuhinje i srkali izvelikih {olja ~aj. Ja bih se ~esto osvrnuolevo desno po stanu da vidim ima li {ta dajoj popravim, jer “hauzmajstor” je bio uvek“bizi”, a kad bi imao vremena uvek je tra`ioda naplati uslugu i materijal ~iji iznos nijebio mali za samohranu majku. Curi mi tu{

u kupatilu i {olja ne radi kako treba, slabovoda odlazi, `alila se ona znaju}i {ta jagledam i {ta ho}u. Ne brini ni{ta navrati}uu subotu, taman malo da igram {ah saAleksejem i da ti popravim te sitnice.Aleksej je bio plavooki de~ko bleda lica alipametnog i bistrog pogleda. Videlo se da jepametan ali i to da je nekako umoran i dajedva sedi uspravno. Aleksej, ispravi se, nisideda, govorila bi Svetlana gledaju}i naskako igramo {ah. On bi se za trenutakispravio, pogledao majku prekorno i zamis-lio se nad tablom stavljaju}i ruku ispodbrade. Nije trebalo da ga propu{tam, da mu~inim ustupke ili da mu dajem neke figureprednosti. Aleksej je igrao {ah bolje odmene, i to je bilo o~igledno. Ja bih ponekadizvukao remi i to kad je njemu ve} bilodosadno da igra ili se ose}ao malaksalim i`eleo da se ispru`i na kau~. To bi i uradio,uzeo bi knjigu da ~ita, a Svetlana i ja biobi~no pri~ali o Rusiji, o Americi, o super-

intedentu zgrade, lopovu ila`ovu, gospodji Sari, `enijednog ruskog generala kojiodavno po~iva na jednom odbruklinskih groblja i o tomekako mo`e da popije dve fla{evotke, a da se ne napije. Onaje nekada bila grofica, `ivelarasko{no u Petrogradu, a evovidite sada, ho}e da je nabiju uneki jeftin stara~ki dom, jerpije i zaboravi da isklju~ipeglu. Dva puta se umalo nijeupalila u svom stanu. Svetlanabi ponekad napravila piro{ke sasirom i neki miri{ljavi ruski ~ajpa bismo sedeli, jeli, pili ipri~ali. Sedeo sam na vrhuzgrade i eto mislio naAlekseja, na Svetlanu, tople~ajeve i piro{ke. Pro{le zime sedesilo nesto ~udno, posle ~eganisam vi{e svra}ao kodSvetlane.

Naime, jednom doksmo u toploj kuhinji igrali {ah,a Svetlana nam spremala ~aj i

krofne, Alekseju je pozlilo. Postavili smo gana otoman i po obi~aju Svetlana ga jebrisala nekom vla`nom maramicom. Done}uti lek Aleksej, re~e Svetlana i dade mi onuvla`nu maramicu da bri{em Alekseja. Ja samto radio i gledao ga u o~i. Slu{aj D`o, nika-da ne}e{ biti {ahovski majstor, nikada.Znam, Alekseju, znam, a i ne te`im tome.Za to treba biti rodjen, {ah je kao umetnost,~ovek se radja talentovan kao ti ili neznali-ca kao ja. Poku{ao sam da ga ohrabrim,odobrovoljim, za trenutak u~inim sre}nim ida zaboravi tu njegovu bolest koja ga jekinjila i ubijala mu ove mlade dane. Jednogdana }es ti Aleksej postati {ahovski velema-jstor, kao Botvenik, Talj, Bobi Fi{er i ostali,a ja }u biti tvoj drug. Mo`da me uzme{ zasekundanta ili pozove{ na tvoje me~eve. Uh

ba{ bih voleo, Alekseju, i sve nekako imamutisak da }e tako i biti. Aleksej me je gledaopomalo tu`no. A onda me upita. D`o, da libi voleo da mi bude{ tata, onda bi te vodiona sve {ahovske me~eve i sva putovanja posvetu.

Gledao me je onim njegovimbistrim, pametnim detinjim o~ima `eljnimeto o~inske ljubavi i za{tite. Bio sam izne-nadjen i nisam znao {ta da mu ka`em. Pa tiima{ oca, on }e jednog dana do}i iz Kijevai bi}ete zajedno. Ne}e taj nikada do}i,o`enio se i ima tri }erke, pri~ao nam jeSergej, moj ujak. A i kad bi do{ao, ja ga nebih voleo, mrzeo bih ga, uh {to bih gamrzeo… A tebe volim D`o, i Svetlana tevoli, samo ona to nikada ne ka`e. Ni menine ka`e da me voli, ali ja znam, ja to znam.Takva je ona, takve su `enske… Gledaosam mog malog bolesnog druga i {ahistuAlekseja i promucah, ho}u, ho}u, za{to dane, ho}u, ba{ bih voleo, samo … [ta samo?Upita Aleksej gledaju}i me sa i{~ekivanjem,{ta samo? Samo, zna{ Aleksej, nije to takojednostavno, ne mo`e neko tek tako dapostane nekom tata, ne znam, raspita}u se…Aleksej okrenu glavu i zagleda se u zid.]utao je, a i ja sam }utao. Svetlana jedonela lek i gledala u nas. Ne{to se desilo,upita ona? Ne ni{ta, ni{ta, Alekseju je ne{tobolje. Svetlana sede pored njega, a ja polakokao lopov izdjoh iz stana. Dugo su minedostajali i ona i on, a ja sam molio Bogada ih ne sretnem u liftu ili hodniku. Kakoda pogledam onom klincu u o~i.

Hteo je da mu budem tata, a ja sedvoumio, nisam znao kako i {ta da muka`em. Pobegao sam kao poslednji idiot.Bar da sam ga pomilovao, ute{io, obe}ao, aonda polako, mo`da bi ta njegova trenutna`elja i splasnula, istopila se kao pahuljica,mo`da, a mo`da i ne. Ali nedostaju mi i oni Svetlana, nedostaju mi. Zapalih jo{ jednucigaretu zagledan u maglu koja je pokrivalaBruklin…

ALEKSEJ

Nova knjiga D`oa Molera

PARA]INSKE PRI^ENaru~ite

najnoviju knjigu D`oa Molera na:

dzomoler@hotmail.com

21Jul 2015. www.serbianmirror.com

Ljudi moji da li je ovomogu}e. Srbija je prvaksveta u fudbalu, a trijumf

na{oj reprezentaciji je doneoNemanja Maksimovi} pogotkom u118. minutu me~a!

Neverovatna mo}, `elja iistrajnost ovih momaka! Kakvosrce, kakav tim! “Orli}i“ su defin-itivno vratili Srbiji nadu da fudbalzaista mo`e da o`ivi ovde!

Nemanja Maksimovi} jeime momka ~ije }e se ime zlatnimslovima upisati u istoriju srpskogfudbala. Mladi vezista Astane je u118. minutu postigao gol za titulusvetskog prvaka!

Bili su na{i momciumorni, videlo se to jasno u dru-gom produ`etku, ali kao i na svimutakmicama do sada, uspeli su dasmognu snage da savladaju iposlednju prepreku: mo}ni Brazil!Zastra{ili su malo Brazilci momkeVeljka Paunovi}a pobedom 5:0nad Senegalom u polufinaluSvetskog prvenstva, ali kada suiza{li na teren, videlo se da su ioni samo ljudi.

Hrabro su na{i igra~inapadali, ali su u prvom poluvre-menu mre`e mirovale. Medjutim,pri kraju drugog, ta~nije u 70. min-

utu, Stani{a Mandi} je fantasti~noreagovao na pas Maksimovi}a iplasirao loptu u mre`u.

Medjutim, radost je bilakratkog daha, jer samo tri minuta

kasnije Perejra ide u odli~an soloprodor i matira Rajkovi}a za 1:1.

Onda produ`eci. ~etvrtina ovom turniru. Jasno su bili iscr-pljeni momci Veljka Paunovi}a, pa

je Brazil bio znatno opasniji unekoliko navrata, ali su odbraneRajkovi}a odr`ale Srbiju u igri.

I taman kada se misliloda je kraj i da se ide u nove

jedanesterce, Maksimovi}. VezistaCrvene zvezde je primio pas@ivkovi}a i iza{ao sam pred gol-mana. Za gol. Za istoriju. Za titu-lu SVETSKOG PRVAKA!

22 Jul 2015.

S P O R T

ISTORIJSKI MESEC ZA SRPSKI SPORT

Srbijo, di~i se, ima{ zlatneko{arka{ice! PrincezeMarine Maljkovi} pokorile

su Evropu i direktno se kvalifiko-vale za Olimpijske igre. U finaluje pala favorizovana Francuska.

Navija~i Satimauo~i finala ju~e se tra`ila ne jednakarta, nego pet karata vi{e. Na{inavija~i ogrnuti trobojkama izsvih delova Srbije su doputovali uBudimpe{tu da bodre ko{arka{icei nisu `alili novac za ulaznicesamo da bi do{li do njih. Ispredhale i na tribinama orilo se: “Ja tevolim, Srbijo“ i “U boj krenitejunaci svi“, pa su srpske princezeimale sjajnu podr{ku.

Oti{le su tiho, samo ih jea vra}aju se kao nove junakinje.Bile su kao jedna i sjajnu atmos-feru preto~ile su u istorijskiuspeh, najve}i od 1991. godine isrebra u Tel Avivu.

Jurile su rivalke pocelom terenu, fantasti~nom odbra-

nom terale na gre{ke i zaslu`enose okitile zlatom za ponos celenacije. Iako su ~udo napravile kaotim vodjene fenomenalnomMarinom Maljkovi}, u finalu su

posebno blistale Ana Dabovi} iSonja Petrovi}.

Obe selekcije pokazalesu ogromnu `elju i borbenost nastartu finalne borbe. Redjale su se

trojke na obe strane, a kako suFrancuskinje bile nepogre{ive uprvih pet minuta i pogodile svihsedam {uteva, naterale su na{eko{arka{ice da stalno tope minus.

I onda rapsodija u re`ijiSrbije. Kratku rezultatsku klack-alicu prekinule su Sonja Petrovi}i Ana Dabovi}. Naizmeni~no supogadjale, dovodile do ludilaodbranu rivala za erupcijuodu{evljenja na tribinama. U trinavrata smo imali plus sedam,poslednji put 51:44, a uodlu~uju}u ~etvrtinu na{e igra~iceu{le su sa 53:49.

Imao je na{ fantasti~antandem podr{ku saigra~ica,Nevena Jovanovi} je iznudila nes-portski faul i bila precizna spenala, ali su Ana i Sonja vodileglavnu re~ na parketu. Mladja odsestara Dabovi} je iskoristiladodatno slobodno bacanje poslepogotka, a Petrovi}eva je ubacilatrojku za 67:59.

Nastavile su s majstori-jama i u fini{u, da bi minut i popre kraja bilo (maksimalnih 73:64i zaslu`eno slavlje moglo je dapo~ne!

Najve}i srpski praznik sre}an za na{e sportiste, ko{arka{ice prvakinje Evrope a vaterpolisti osvojili svetsku ligu

KRALJICE NA KROVU EVROPE

I Z V A [ E G U G L A

23Jul 2015. www.serbianmirror.com

Kada govorimo o stanju u na{em

ljudskom dru{tvu, pa i o na{oj

ljudskoj prirodi, samo mi jedna re~

pada na pamet –SKRHANOST– koju

bismo jo{ mogli da izrazimo i kao “sloml-

jenost“!

Re~nik pojmova defini{e ovu re~

kao “silom rastavljen na dva ili vi{e delo-

va; polomljen; ili razbijen razvodom,

napu{tanjem roditelja: deca iz skrhanih

domova; skrhan brak,“ itd. Takodje,

“skrhan `alo{}u, finansijski uni{ten;

bankrot; izvan funkcije,“ itd.

Da li vam ovo zvu~i poznato? Ko

nije do`iveo ne{to od svega ovoga?

Moramo da priznamo – svi smo mi na neki

na~in skrhani, kao slomljena posuda koja

nije vi{e za upotrebu.

Stresovi savremenog `ivota i

posledice greha uzrokuju ljudsku skrhanost.

Smrt ili razvod roditelja; razvod ili smrt

deteta; smrt bra~nog druga; fizi~ko ili sek-

sualno zlostavljanje; gubitak posla i finan-

sijske sigurnosti; bolest; mo`emo nastaviti

da nabrajamo!

Gde ste vi danas? Da li vas je i

jedna od ovih stvari pogodila? Svakako,

svakoga od nas!

Kada ~itamo knjigu Postanje (1

Mojsijeva) tre}e poglavlje, pronalazimo da

je greh, u{av{i u na{u prirodu, u nas,

skrhao najmanje ~etiri su{tinska odnosa:

odnos izmedju Boga i ljudi, odnos izmedju

ljudi jednih sa drugima, zatim odnos

izmedju ljudi i prirode; i kona~no, odnos sa

samim sobom. Sve ovo zahteva isceljenje.

I to je u redu, re}i }ete, mi razumemo to,

ali kako }e se isceljenje dogoditi?

Pre svega, trebalo bi da razumemo

da nam je svima potrebna Bo`ja prisutnost

u `ivotu. Mo`da }ete pomisliti: “Zar Bog

ve} nije prisutan u mom `ivotu?“

Medjutim, da li je? Kao svemogu}i i

sveprisutni Bog, On je prisutan svugde, na

svakom mestu, i u svako vreme. Medjutim,

da li je On prisutan u tvom `ivotu? U tvom

srcu? Da li `udi{ za Njegovom prisutno{}u

u svom `ivotu? Molim vas da razmislite o

ovome za trenutak.

Kao ljudska bi}a, stvoreni smo sa

slobodnom voljom, i zato mo`emo da

izaberemo da li }e Bog prebivati u na{em

srcu ili ne. To je razlog za{to je Isus kazao:

“Evo stojim na vratima i kucam: ako ko

~uje glas moj i otvori vrata, u}i }u k njemu

i ve~era}u s njime, i on sa

mnom.”Otkrivenje 3:20

Medjutim, ako `elimo da budemo

isceljeni, potrebna nam je Njegova

PRISUTNOST u na{em `ivotu. Kako

dobiti Bo`ju prisutnost u svom `ivotu? Pre

svega, trebalo bi da budemo svesni Bo`je

prisutnosti, i drugo, potrebna nam je dubl-

ja `elja za Njegovom prisutno{}u.

Jedna pora`avaju}a statistika ka`e

da prose~an pastor/sve{tenik (protestanskog

usmerenja) provede dnevno, u proseku, 5

minuta sa Bogom (molitva, prou~avanje

Svetog Pisma, itd)! Ako je tako sa pastori-

ma, kako li je tek sa vernicima njihovih

crkava?

Neko je kazao: “Najve}i dar koji

mo`emo da ponudimo ljudima oko sebe

nije na{e obrazovanje, ili na{e dobre ideje;

to nisu na{i talenti ili na{e sposobnosti – to

je plod vremena provedenog sa

Spasiteljem, kada se de{ava potpuno jedin-

stvena i unikatna stvar kada smo jednos-

tavno u Njegovoj prisutnosti.”

Bo`ja prisutnost – kako mo}no

zvu~i ta misao, ta ideja, ta ~injenica! Kada

je postao svestan Bo`je prisutnosti, prorok

Isaija je video Gospoda i njegova

trenuta~na reakcija je bio strah i drhtanje,

ali je andjeo Gospodnji do{ao dr`e}i u

rukama `eravicu kojom je dotakao pro-

rokove usne i kazao: “Evo, ovo se dota~e

usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i greh

tvoj o~isti se” (Isaija 6:6.7). Isaija je bio

isceljen Bo`jom prisutno{}u! Njegova reak-

cija nakon toga, na Bo`je pitanje: “Koga }u

poslati? I ko }e nam i}i (na rad, na

posao)?“ bila je u obliku odgovora: “Evo

mene! Po{lji mene!”Isaija 6:8.

Prorok Samuilo (dok je jo{ uvek

bio veoma malo dete) jo{ uvek nije bio

poznavao Boga, ali bio je svestan Njegove

prisutnosti. Medjutim, kada je dobio jasna

uputstva odprvosve{tenika Ilije, Samuilo je

pozvao Boga u svoj `ivot, i Bo`ji Duh je

po~inuo na njemu i u njemu. Kakvu

drasti~nu razliku je to napravilo u

Samuilovom `ivotu!

Zato nikada ne potcenjuj svoje

vreme sa Bogom, bez obzira da li se moli{,

razmi{lja{ o Njemu ili ~ita{ Sveto Pismo!

Budi svestan da se susre}e{ sa Bogom,

Tvorcem svemira i sveg `ivot i ne`ivog! Ti

prebiva{ u Njegovoj isceljuju}oj prisutnos-

ti! Tada se ne{to dogadja! Mo`da to ne{to

ne}e{ primetiti u prvih par sati, dana ili

sedmica, ali }e{ vremenom uvideti razliku,

zato {to }e{ se u Njegovoj prisutnosti men-

jati i preobraziti!

Prisutnost + svesnost =

preobra`aj! Jednostavna formula. Taj preo-

bra`aj nazivamo ISCELJENJE. Isceljenje

od na{e skrhanosti, od na{ih greha, iscel-

jenje za na{e pokidane odnose.

U Mateju 8:17 pi{e: “On nemo}i

na{e uze i bolesti ponese.” Ovaj citat je

uzet iz knjige proroka Isaije 53 poglavlja –

tekst koji govori o Mesiji koji pati. Isus je

jedini sposoban da isceli na{u skrhanost, da

obnovi na{e pokidane odnose. On je to

u~inio na krstu, i ako dodjemo u Njegovu

prisutnost, tamo, pod krstom, On }e biti u

stanju da nas isceli.

Jedan kanadski misionar (Don

Ri~ardson), radio je medju plemenima

zapadne Nove Gvineje, u Indoneziji. U

svojim memoarima, on razmatra jednu

pojavu unutar ovih plemenskih kultura,

neuobi~ajenu praksu koju je on nazvao

“analogija isceljenja”.

Jedna od ovih “analogija isceljen-

ja” je praksa “dete mira“. Tri plemenska

sela su bila u neprestanoj borbi u to vreme.

Misionar i njegova supruga su zbog toga

planirali da napuste taj kraj. Da bi ih

zadr`ali da ostanu kod njih, Savi narod

(pleme u kojem je misionar `iveo), sastali

su se sa protivni~kim selom i odlu~ili da }e

napraviti mir izmedju sebe.

Ceremonija pomirenja je dostigla

vrhunac kada su suprotstavljena sela razme-

nili malu decu izmedju sebe. Ta~nije, jedan

je ~ovek potr~ao prema suparni~koj grupi i

bukvalno je svoga malog sina utrapio u

ruke svojim omrznutim neprijateljima.

Posmatraju}i sve ovo, Ri~ardson je zapisao:

“Ako je ~ovek zaista dao svog sina svojim

neprijateljima, tom ~oveku se mo`e

verovati.“

Iz ove retke slike proizlazi

analogija o Bo`jem `rtvovanju svoga Sina.

Narod Savi je po~eo da razumeva u~enje o

Isusovom utelovljenju u Jevandjelju nakon

{to im je misionar objasnio da je i Bog,

zbog svoje blagodati i ljubavi, poslao svog

“Sina mira” da bi se pomirio sa ljudskim

rodom, da bi podelio svoju prisutnost sa

nama, da bismo bili izle~eni od na{e

skrhanosti, od na{ih slabosti i bolesti.

Jedan duhovni pisac o tome ovako

govori: “Mnogi od onih koji su do{li Hristu

za pomo} navukli su bolesti sami na sebe,

ipak On nije odbio da ih isceli. I kada je

Njegova isceliteljska mo} doprla do nji-

hovih du{a, bili su uvereni u svoju

gre{nost, i mnogi su bili isceljeni od svoje

duhovne bolesti, kao i od svojih fizi~kih

nedostataka.”

U dana{njem svetu, jedna od

najboljih analogija, koju je postmoderni

~ovek u stanju da razume kada se govori o

spasenju, upravo je isceljenje – isceljenje

na{ih pokidanih odnosa. Zdravstvena poru-

ka je, recimo, samo za na{e pokidani odnos

sa prirodom, dok je isceljenje ono {to

popravlja sva ~etiri su{tinska odnosa

spomenuta na po~etku ovog teksta.

U Mateju 1:21. je zapisano:

“Nadeni mu ime Isus; jer }e On izbaviti

svoj narod od greha njihovih.“ U originalu,

na starogr~kom jeziku upotrebljena je re~

sozo za izbaviti, koja bi se mogla prevesti

i kao isceliti! Drugim re~ima, tekst bi

mogao i ovako da glasi: “Jer }e On isceli-

ti svoj narod od greha njihovih.“

Na{ Bog `eli da budemo deo ovog

isceliteljskog procesa u kojem svesnost o

na{em skrhanom stanju vodi ka `elji za

Njegovom prisutno{}u, {to vodi ka odnosu

sa Bogom u kojem bivamo isceljeni

Njegovom prisutno{}u. Jeremija je uzvikn-

uo: “Isceli me, Gospode, i bi}u isceljen;

izbavi me, i bi}u izbavljen, jer si Ti hvala

(Aliluja) moja.”Jeremija 17:14

I samo jo{ jedna va`na napomena.

Mo`da se do sada u `ivotu, barem vi koji

pose}ujete crkvu, pitali koja je svrha crkve?

Svrha crkve je isceljenje! To je na{a uloga

u svetu! Lepo je {to se okupljamo u na{im

crkvama radi dru`enja, proslava, dobre

hrane, upoznavanja novih ljudi, pa ~ak i

bogoslu`enja. Medjutim, na{e crkve bi, na

prvom mestu trebalo da budu mesto iscel-

jenja za sve ljude koji dolaze u njih. Mi

propovedamo Isusa – “Jeho{ua“, koje zna~i

“Jehova spasava“ ili “Jehova isceljuje”. Zar

to nije divna istina?!

U Otkrivenju 22:2-4. pi{e:

“…Ili{}e od drveta bija{e za isceljivanje

narodima. I vi{e ne}e biti nikakve proklet-

inje; i presto Bo`ji i Jagnjetov bi}e u

njemu; i gleda}e lice Njegovo, i ime

Njegovo bi}e na ~elima njihovim.“

Zapazite da se proces isceljivanja

nastavlja i u ve~nosti (mo`da tokom

Milenijuma, nismo sigurni); bi}e tamo

odredjene `alosti zbog onih koji ne}e biti

spaseni, ali nakon svega, bi}emo u

neprestanoj Bo`joj prisutnosti, u

Jagnjetovoj prisutnosti, u prisutnosti na{eg

Gospoda Isusa Hrista, i sve na{e skrhanos-

ti, slomljenosti, boli, suze, tuge, sve to,

bi}e isceljeno.

IMA LI LEKA ZA SLOMLJENU DU[U?

Mnogi se pitaju, naro~ito

stranci, za{to Srbi svoj

vojni poraz na Kosovu, posle

~ega je usledio vazalni odnos prema

Turskoj imperiji i kasnije

vi{evekovno robstvo, slave kao svoju

najve}u istorijsku pobedu.

Neki qudi koji iz svog li~nog

ugla posmatraju istorijske prilike i

doga|aje toga vremena smatraju da je

odluka Svetog kneza Lazara da se vojno

suprostavi brojnijoj i mo}nijoj

Turskoj imperiji bila pogre{na.

Naro~ito zbog kasnijeg toka

istorije i doga|aja kada su Srbi

postali ~uvari granica tada sneg

evropskog zapada, prakti~no na

braniku zapadnog hri{}anstva,

`rtvuju}i sebe za slobodu onih koji su

odmah nakon oslobo|ewa Srbije od

Turaka, Srbima zabili no` u le|a,

otimawe wenih vekovnih teritori-

ja…

Oni govore da bi nas danas u

pogledu broja bilo vi{e, da bi bil

ja~i i samim tim danas boqe `iveli.

Me|utim, ti stavovi

iskqu~ivo li~ni i prvenstveno

materijalisti~ki, daleko su od

sveukupnosti `ivota.

^ak je i u tom pogledu

diskutabilno {ta je pametan poli-

ti~ki potez a {ta ne?

Na{ narod ima uzre~icu,

posle bitke, svi generali…

Ako te neko napadne i ma{

izbor da se brani{, da be`i{ (ako

mo`e{ i ima{ gde) ili da ga pusti{

da radi sa tobom {ta ho}e…

Sveti knez Lazar imao je samo

dva izbora ili da se brani ili da

dozvoli neprijatequ da radi {ta

ho}e. Isku{ewe koje je bilo izneto

pred tada{we Srbe i dana{we, isto

je. Tada Turska imperija, kasnije

Austrougarska i Nema~ka, danas

Bristanska… pitawe i uslovi su isti.

[ta je pametno uraditi? [ta

mo`e{ uraditi? Ima li izbora?

Uvek ima izbora!

To pitawe se postavqa i

svakome ~oveku u `ivotu, kako narodu,

tako i pojedincu…

Mi se danas ne mo`emo vojno i

fizi~ki suprotstaviti neuporedivom

o~nijem neprijatequ, to je o~igledno.

Nemamo ni skim, ni sa ~im.

Me|utim nije broj, niti nuklearno

oru`je najve}a sila u kosmosu.

Na{a borba i na{ neprijateq

nisu qudi od krvi i mesa…

To nas u~i na{a vera. Hristos

je najve}a i najja~a sila u kosmosu.

Vera, molitva, post, pokajawe i

ispovest i pri~e{}e su najja~e

oru`ije protiv neprijateqa u svim

vidovima. Nisu telo i ovozemaqski

`ivot jedine vrednosti koje imamo,

naprotiv.

To je znao i Sveti knez Lazar

kada je odlu~io da iza|e na megdan

Turcima. Narodni pesnik ka`e kako je

Lazar uo~i Kosovskog boja u molitvi

imao viziju samog Hrista koji mu je

ponudio izbor vojne pobede i

zemaqskoga carevawa ili fizi~kog

poraza i Nebeskog carstva.

,,A kad care saslu{ao re~i,

misli care misli svakojake: Mili

Bo`e, {ta }u i kako }u? Kome }u se

privoleti carstvu? Da ili }u carstvu

zemaqskome, da ili }u carstvu

Nebeskome?

Ako }u se privoleti carstvu,

privoleti carstvu zemaqskome,

zemaqsko je za malena (kratkotrajno)

carstvo, a Nebesko uvjek i do vijeka.

Car vole de carstvu

Nebeskome…“ ( Propast carstva srb-

skoga )

Svako od nas u `ivotu bira

{ta mu je va`nije, privremeni,

kratkotrajni, neizvesni, zemaqski

`ivot i materijalisti~ka kratkotraj-

na u`ivawa ili duhovne i ve~ne vred-

nosti. Prema tom izboru i vodimo

ovozemaqski `ivot.

Draga bra}o i sestre, mi Srbi

smo kao narod u istoriji mnogo

stradali i stradamo i danas.

Stradamo zbog svojih grehova

(gre{aka) i zbog toga {to smo

Pravoslavni hri{}ani.

Svako ko `eli da `ivi po

Hristu bi}e gowen od antihrista,

ka`e Gospod…

,,I ne bojte se onih koji ubija-

ju telo, a du{u ne mogu ubiti, nego se

bojte vi{e onoga koji mo`e i du{u i

telo pogubiti u paklu“ (Mt.10,28)

Nije najve}a tragedija u

`ivotu izgubiti fizi~ku slobodu,

izgubiti ku}u, zemqu, telo.

Najve}a je propast izgubiti

du{u, jer bez tela }emo u svakom

slu~aju pre ili kasnije ostati, samim

tim i bez ku}e i zemqe. Na{ nepri-

jateq |avo to zna i preko svojih slugu,

najvi{e atakuje na du{u.

Um, srce, voqa, telo sve je to

napadnuto od |avola. Bombardovani

smo ne samo fizi~kim oru`ijem, ne

truju nas samo hranom, vodom, vaz-

duhom, ~ipovima…ve} nas bombarduju

svakojakim ne~istim i ne~asnim mis-

lima, re~ima, slikama, ose}awima…

Name}u nam druga~ije

moralne vrednosti, falsifikuju nam

istoriju, uni{tavaju porodicu,

izruguju sve hri{}anske i tradi-

cionalne vrednosti koje je iznedrila

vera na{ih svetih predaka koji su

robovali i ginuli, gladovali i

trpeli, ali du{u svoju i veru

sa~uvali.

Vekovima napadni od razno-

raznih neprijateqa ostadosmo

Pravoslavni Srbi. Na`alost mnogi

to nisu uspeli. Mnogi su poklekli

pred isku{ewima, neki zbog straha,

neki zbog kratkotrajne nagrade i

zemaqskih privilegija…

Svako bira {to `eli,

zemaqske ili nebeske vrednosti.

I mi Srbi u dijaspori imamo

velika isku{ewa. Sli~na i istakao i

Srbi u otaxbini, kao i svi istinski

Bogoqubci.

Ho}e li nas materijalisti~ki

sistem samleti? Ho}emo li izgubiti

veru i du{u pod pritiskom i jur-

wavom za novcem i karijerom? Ho}emo

li zaboraviti ko smo? Ko su na{i

preci? Ko je ginuo za nas da bi mi

bili i ostali Pravoslavni Srbi?

Ho}e li nam deca biti Amerikanci?

Da li }e znati ko su im pradedovi,

kojim jezikom govore? Ako smo izgu-

bili ku}u, zemqu, ho}emo li izgubiti

i du{u?

Na{i su preci za nas dali

`ivote, da bi mi bili i ostali

Pravoslavni Srbi. Ne, postali

bo{waci i muslimani, ne postali

hrvati katolici, ne amerikanci… ve}

ostali ono {to jesmo i {to nam je Bog

dao.

Zato Srbi slave Vidov-dan,

kao svoj najve}i nacionalni praznik.

Dan kada se videlo ko je ko i ko je

kakav.

Ko je Lazar, a ko Vuk.

Zato draga bra}o i sestre

razmislite o tome koste, ko su vam

preci i sta `elite da postanete i

ostanete.

Slavite Vidovdan, pobedu

hrabrosti nad kukavi~lukom, pobedu

krsta nad nekrstom, pobedu Hrista

nad antihristom, pobedu `ivot nad

smr}u.

Posle krsta, sledi

Vaskrsewe… Neka bi Sveti knez

Lazar sa svima Svetim Srbima ispro-

sio da se Srbi o Bo`e, slo`e i umnoze,

da odolimo svim isku{ewima i zado-

bijemo ve~nu slavu u Carstvu

nebeskom. Amin.

24 Jul 2015.

Pi{e: Nenad Jovanovi}maranata.jovanovic@gmail.com

PP RRAA VVOO SS LLAAVVQQEE

VIDOVDAN

V E R A

Z A K O N

U jeku turisti~ke sezone objavljuje-

mo naj~e{}a pitanja i odgovore u vezi sa

carinskom procedurom kada se prenose instru-

menti, umetni~ki predmeti, oru`je i biljke.

PITANJE: [ta je potrebno dauradim ukoliko `elim neki muzi~kiinstrument ili alat da privremeno iznesemiz Srbije?

ODGOVOR: Ukoliko nameravate

da privremeno iznesete iz zemlje neki pred-

met, potrebno je da popunite odgovaraju}i

obrazac koji se mo`e dobiti na svakoj

carinskoj ispostavi ili na sajtu Uprave cari-

na Srbije. Popunjen obrazac treba da pre-

date carinicima na grani~nom prelazu, jer

}e oni proveriti da li se realno stanje sla`e

sa podacima navedenim u tom dokumentu

i tada }e ga overiti pe~atom. Sa overenim

obrascem o privremenom iznosu, u zemlju

se vra}ate sa istim predmetom i na pitanje

carinika stavljate mu na uvid taj dokument

koji Vas oslobadja od eventualnih da`bina.

Ovakvi slu~ajevi su veoma ~esti, posebno

kada su u pitanju muzi~ari koji iznose

svoje instrumente za nastup, snimatelji koji

zbog posla sa sobom nose kamere, kao i

majstori raznih profila koji nose alat.

PITANJE: Da li mi je dozvol-jeno da nosim oru`je preko granice?

ODGOVOR: Putnicima nije

dozvoljeno da preko granice prenose

oru`je, osim u situacijama kada za to pose-

duju dozvolu nadle`nog organa –

Ministartsva spoljne i unutra{nje trgovine i

telekomunikacija.

PITANJE: Mogu li da dodjem ulov u Srbiju i da ponesem svoje oru`je?

ODGOVOR: Putnicima je dozvol-

jeno da u Srbiju privremeno unesu oru`je i

municiju kada dolaze u organizovani lov i

to u organizaciji Lova~kog saveza Srbije ili

druge za to ovla{}ene organizacije, kao i

radi u~estvovanja na sportskoj manifestaci-

ji.

PITANJE: {ta je potrebno dapodnesem od dokumentacije da ne biimao problema na ulazu/izlazu iz zemljeu vezi sa oru`jem?

ODGOVOR: Pri unosu odgovara-

ju}e koli~ine oru`ja i municije putnici robu

usmeno prijavljuju i prezentuju dokaz da se

roba privremeno unosi u svrhe organizo-

vanog lova (pozivno pismo organizatora

lova), odnosno odr`avanja sportske mani-

festacije (dokaz o odr`avanju takve vrste

manifestacije). Radi lak{eg utvrdjivanja

istovetnosti robe pri izlasku iz zemlje,

detalje o robi (oru`ju i municiji) putnik pri

ulasku u zemlju upisuje u Obrazac za

privremeni uvoz/izvoz, ovla{}eni carinski

slu`benik proverava da li su u Obrazac

uneti ta~ni podaci, potpisuje ga, overava i

vra}a putniku. Isto va`i i u obrnutom

slu~aju kada zbog organizovanog lova ili

sportske manifestacije oru`je i municija

treba da se iznesu iz zemlje.

PITANJE: Da li mogu biljkekoje nosim sa sobom da prenesem prekobilo kog grani~nog prelaza?

ODGOVOR: To prvenstveno zav-

isi od koli~ine koju nosite sa sobom.

Ukoliko se radi o manjim koli~inama bilja-

ka za koje nije potreban fitosanitarni pre-

gled onda mo`ete pre}i preko bilo kog

grani~nog prelaza. Medjutim ako se radi o

ve}im koli~inama, onda biste morali da se

prijavite na grani~ne prelaze na kojima je

prisutna fitosanitarna inspekcija.

Informacija o grani~nim prelazima sa

fitosanitarnom inspekcijom se mo`e na}i na

sajtu Ministarstva poljoprivrede.

www.uzb.minpolj.gov.rs

PITANJE: Koliko biljaka mogubez fitosanitarnog pregleda da unesem uRepubliku Srbiju?

ODGOVOR: Bez fitosanitarnog

pregleda mo`ete uneti manju koli~inu bilja.

Ona podrazumeva do pet kilograma plodo-

va sve`eg vo}a i povr}a (isklju~uju}i krtole

krompira), jedan buket ili venac od rezanog

cve}a i delova bilja, do 100 g ili do pet

pakovanja semena cve}a i povr}a u origi-

nalnom pakovanju, do tri kilograma lukovi-

ca i gomolja ukrasnog bilja, do tri sobne

biljke i lon~anice (isklju~uju}i bonsai) i do

deset balkonskih biljaka i neodrvenjenih

ukrasnih grmova.

PITANJE: Koji uslovi treba dase ispune kako bih mogao da unesembiljke bez fitosanitarnog pregleda?

ODGOVOR: Prvi uslov koji

biljke treba da ispune je da su poreklom iz

evropskih zemalja, zatim da se koriste u

neindustrijske i nekomercijalne svrhe ili za

konzumaciju tokom putovanja, kao i da

nema opasnosti od {irenja {tetnih organiza-

ma.

PITANJE: [ta ukoliko nosim sasobom za{ti}enu vrstu biljke?

ODGOVOR: U slu~aju da sa

sobom nosite za{ti}enu biljku, neophodno

je da pribavite dozvolu od Ministarstva

poljoprivrede i za{tite `ivotne sredine.

PITANJE: {ta mi je potrebnoukoliko `elim da iz zemlje iznesem nekiumetni~ki predmet? Idem na svadbu kodprijatelja u SAD i hteo bih da mu odne-sem sliku jednog srpskog umetnika...

ODGOVOR: Ukoliko iz zemlje

iznosite neki predmet od kulturnog, umet-

ni~kog ili istorijskog zna~aja, u koli~ini

koja nema komercijalni karakter i namenje-

na je sopstvenim potrebama, neophodno je

da posedujete odgovaraju}u DOZVOLU. U

zavisnosti od dela o kome je re~ bi}e

potrebna neka od dole navedenih dozvola:

- dozvola za iznos predmeta kul-

turnog, umetni~kog i istorijskog zna~aja

koju izdaje Republi~ki zavod za za{titu

spomenika kulture (osim za publikacije) i

Narodna biblioteka Srbije (za publikacije).

Dozvolu za izvoz navedenih predmeta sa

podru~ja Vojvodine izdaje Pokrajinski

sekretarijat za kulturu.

- dozvola za privremeni iznos ili

trajni izvoz kulturnih dobara, sa cele teri-

torije na{e zemlje, izdaje Ministartsvo kul-

ture Republike Srbije.

PITANJE: Kakva je ulogacarinika u slu~ajevima izno{enja ovakvihpredmeta, da znam {ta da o~ekujem?

ODGOVOR: U postupku iznosa

navedenih predmeta carinici }e izvr{iti

uvid u podnetu dozvolu/re{enje, overiti ga

potpisom i pe~atom (original vratiti stran-

ci, kopiju zadr`ati radi interne evidencije),

odobriti iznos robe i ne}e zahtevati

podno{enje izvozne carinske deklaracije

tj. sprovodjenje redovnog carinskog pos-

tupka.

Ovu rubriku redakcija lista “Ogledalo” realizuje u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbijeu ^ikagu. To je prilika da putem našeg lista postavite pitanja na koje }e vam odgovoriti Generalni konzulat Republike Srbije u ^ikagu.

Vaša pitanja mo`ete nam slati na e-mail ogledalo@gmail.com ili putem pošte na adresu: Ogledalo – Serbian Mirror, PO BOX 13472 Chicago, Il 60613.

VI PITATE, KONZULAT ODGOVARA

25www.serbianmirror.comJul 2015.

26 Jul 2015.

A S T R O L O G I J A

Ovan: Dosta frustracija

zbog te{ko}a na koje

}ete nai}i u izvr{avanju

obaveza, ali ne brinite, sve }e biti

zavr{eno na vreme. Fokusirajte se

na donosenje pravilnih

poslovno-finansijskih odluka.

Povoljne perspektiva na

ljubavnom planu. Usamljeni imaju

priliku da na odmoru ili putu,

“ulete“ u strasne emocije.

Bik: Ceo juli ispunjen je

d o b r i m

poslovno-f inansi jskim

perspektivama. Na porodi~nom i

ljubavnom planu, vlada harmoni-

ja, koju povremeno, mo`e kvari-

ti samo va{a tvrdoglavost i

nefleksibilnost. Ipak i pored

toga, {to je je va{ pristup ljubavi

racionalan, ulazite u fazu gde }e

emocije biti u prvom planu.

U`ivajte, onako kako to samo

Bik ume.

Blizanci: Ovo je mesec u

kome se mo`ete

opustiti i uzivati.

Zvezde su vam naklonjene i

nude vam raznovrsne {anse i

mogu}nosti, koje vi morate pre-

poznati, ~ak i kada nisu toliko

vidljive na prvi pogled. Na emo-

tivnom planu, zbog va{e

povr{nosti, mogu nastati proble-

mi, kojima ozbiljno treba pris-

tupiti, jer u suprotnom se mogu

uve}avati i tako pokvariti odnos.

Budite kompromisni i partneru

posvetite vi{e vremena.

Rak: O~ekuje vas mnogo

~arobnih prilika na

svim poljima i samo od

vas zavisi da li }ete ih i kako isko-

ristiti. Izbegavajte stresne situacije,

tako sto }ete se povla~iti u svoju

“rakovsku lju{turu” i dru`iti samo

sa pozitivnim osobama. Izbegavajte

svadje i agresivno pona{anje sa

bliskima.

Lav: Planete blagostanja,

ljubavi i sre}e, bi}e u

va{em sazvezdju pa nji-

hov uticaj maksimalno koristite

na emotivnom i profesionalnom

planu. O~ekuju vas izvesne

anksiozne episode, koje mozete

neutralisati odlaskom na odmor i

relaksacijom..

Devica: Fokusirajte se na

posao, iskoristite dobre

planetarne aspekte. Izuzetno dobar

period za neka biznis putovanja.

Poja~ana anksioznost mogu}a je u

prvoj dekadi meseca, koja }e se

odraziti na emotivne odnose.

Savetuje se izbegavanje konfrontaci-

je sa partneroma uz laganu ishranu,

umerenu fizi~ku aktivnost i med-

itaciju prebrodi}etete sve probleme.

Vaga:Izuzetno dobar period

za inicijativu u pokre-

tanju novog projekta, posla i

pravljenje dugoro~nih planova.

Stabilno psiholo{ko stanje, mo`e

povremeno, biti naru{eno nesug-

lasicama na emotivnom ili poro-

di~nom planu, koje se mo`e

izbe}i romanti~nim putovanjem sa

zajedni~kim prijateljima.

[korpija: Ovo je mesec u kome

vam se savetuje okre-

tanje unazad i sagledavan-

je nezavr{enih stvari i situacija, koje

se moraju re{iti i zavr{iti do oktobra,

jer u protivnom }e vas neprestano

pritiskati kao najte`i tovar. Ne `urite

i ne dozvolite drugima forsiranje,

prvo pa`ljivo sagledajte sve detalje i

okolnosti, a zatim pristupite resavan-

ju problema.

Strelac:Skoncentri{ite se na

priritete na privatnom

i poslovnom planu. Ako

ste u privatnom biznisu, budite

obazrivi pri ponudi nekog

“dobrog” posla, koji samo tako

izgleda, jer je njegova realizacija

te{ko ostvarljiva. Obratite pa`nju

na “sitnice“ u svakodnevnom

`ivotu. Sami ili sa partnerom i

prijateljima mo`ete oti}i na neki

edukativan put o kome ste dugo

ma{tali. Oslu{kujte svog partnera i

~itajte “izmedju redova”, jer jedi-

no tako mo`ete saznati ono {to

vas interesuje.

Jarac: Izbegavajte dono{enje

ishitrenih poslovnih

odluka. Ovaj mesec iskoristite za

pripreme, razrade planova, ideja,

projekata. Jo{ jednom proverite da

li je sve prethodno uradjeno i

zavr{eno kako treba. Na emo-

tivnom planu o~ekuje vas prijatno

iznanedjenje u drugoj polovini

jula. Obratite pa`nju na komu-

nikaciju sa bli`njima, a posebno sa

roditeljima.

Vodolija: Tokom jula, bi}ete

pod stresom, deli-

mi~no zbog nedostatka

samopouzdanja i straha da ne

propustite neke va`ne poslovne

informacije, a delimi~no i zbog

intrige nekog kolege. Preporu~uje

vam se koncentracija, ali istovre-

meno i relaksacija, zbog

pravilnog i slobodnog toka misli.

Obratite pa`nju na kekog bliskog

prijatelja, kome treba va{a

pomo}. Trudite se da nervozu

zbog poslovnih briga i strahova,

ne unosite u emotivne i

porodi~ne odnose. Planirajte du`i

odmor.

Ribe: Izuzetno dobar

mesec za planiranje i

zapo~injanje sopstvenog

biznisa ili promenu posla. Ne

slu{ajte savete “du{ebriznika” i

izbegavajte familijarno-poslovne

odnose. Na emotivnom planu,

o~ekuju vas lepi zajedni~ki

trenutci. Svaki problem~i} ili

nesporazum, uspe{no }ete re{iti

strpljenjem i diplomatijom.

Prema bliskim osobama, budite

kao i uvek saose}ajni, ali ne

dozvolite im da zloupotrebljava-

ju va{u dobrotu i vreme.

Posvetite se vi{e sebi i sopstven-

im potrebama.

HOROSKOP ZA JUL 2015.

DOPISNA [KOLA ASTROLOGIJENajbr`i na~in da nau~ite za 10 meseci:

-NATALNU ASTROLOGIJU i osposobite se za samostalno tuma~enje Natalne karte;

-PREDIKTIVNU ASTROLOGIJU i samostalno prognozirate dogadjaje.

Kontakt:E-mail: astrotarget@yahoo.com, branka1812@yahoo.com

Skype: astro.target, branka-belgradeTel. +389 75 987776

I N M E M O R I A M

IN MEMORIAM

Ru`ica \urakovi} Radowi}

31.12. 1929. - 19. 06. 1993.O`alo{}eni suprug Vasilije i sin Branislav, kao i mnogobrojna

rodbina i prijateqi u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

IN MEMORIAM

Miroslava Risti} Radowi}

21.04.1934 -04.06.2014.

O`alo{}eni suprug Vasilije i pastorak Branislav, kao i mniogobrojna

rodbina i prijateqi u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

27Jul 2015. www.serbianmirror.com

[ESTOMESE^NI POMEN

Javorka @ivkovi}16.1.1931. - 21.1.2015.

Dragoj majci i baki,

zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Majka nikad ne umire ve} zalazi kao Sunce

^uva}u je u di{i sve dok `ivi moje srce

Tvoji najbli`i

Sin Lola, k}er Slavica, snahe Simka i Sne`ana,

unu~ad Dragana, Aleksandar, Jelena, Bojan i Petar.

Paraunu~ad Stefan, Nastasija, Mihajlo,

Aleksandar i Lejla.

28 Jul 2015.

Z D R A V L J E

Osim na hranu, lekove ilineke odredjene alergene,tokom letnjih meseci

mo`e da se javi i alergija nasunce. Crvenilo, svrab, osip,mehuri}i ili bolni ~vori}i na ko`ivrlo su neprijatni, a javljaju senekoliko minuta ~ak i nekolikodana od momenta izlaganja ko`esuncu. Naj~e{}e se to de{ava kodosoba koje imaju genetsku predis-poziciju. U osnovi mo`e da budei odgovor vlastitog imunog sis-tema koji neke komponenteosun~ane ko`e prepoznaje kaostrane i pokre}e alergijsku reakci-ju u obliku osipa, plikova ilinekih drugih promena.

Polimorfna svetlosnaerupcija je naj~e{}i tip reakcijeko`e na sunce, a ima je 10 od 15osoba. Karakteristi~an je crveniosip na mestima gde je ko`a bilaizlo`ena suncu. Nastaje nekolikominuta ili sati posle prvogsun~anja. Nakon po~etne erupcije,obi~no sledi otvrdnu}e osipa, azatim se javlja svrab. Ako seni{ta ne preduzme, promena seobi~no povla~i sama od sebe

nekoliko dana nakon prestankaizlaganja sun~evim zracima. Kakoodmi~u letnji meseci, u~estalostovog tipa reakcije je sve manja,jer se postepenim sun~anjempove}ava desenzibilizacija orga-nizma.

- Ako se javi blagaalergijska reakcija simptomenajbolje smiruju hladni oblozi iuobi~ajene mere za{tite od UV

zra~enja – ka`e primarijus drGorana Isailovi}, dermatoven-erolog i profesor na Visokoj

zdravstvenoj {koli strukovnihstudija. Ukoliko su simptomiintenzivniji, trebalo bi se javitilekaru koji }e prepisati antihista-minike i kortikosteroidne kre-move.

PREPARATI ZA ZA[TITU

Prevencija i za{tita odalergijskih reakcija izazvanih

suncem su promena stila `ivota,izbegavanje prekomernogsun~anja, no{enje za{titne ode}e i

kori{}enje preparata za osetljivuko`u. – U nekim slu~ajevimapropisuju se lokalni preparati ipreparati za op{tu primenu. ^estose koriste antihistaminici, oralnikortikosteroidi i lokalni kortizon-ski preparati. Mogu da pomognui preparati za vla`enje ko`e iumirenje iritacije – ka`e drIsailovi}. Nekada je za kontrolualergijske reakcije, pre izlaganjasuncu, neophodno celo teloizlo`iti UV lampama, jer fototer-apija pove}ava toleranciju nasun~evo zra~enje.

Kod male dece prvosun~anje mo`e da dovede dopojave ~vorova i oderotina naizlo`enim i neizlo`enim delovimatela, koje prati nepodno{ljivsvrab. Re~ je o prurigo nodular-isu, drugom naj~e{}em oboljenju,a le~enje je sporo i dugotrajno.

- Fototoksi~na reakcijapoznata i kao fitofoto dermatitisili dermatitis Pratensis pozabavnom parku u Be~u Prateru,gde je zabele`ena epidemijabolesti sa plikovima po ko`i kodposetilaca koji su se sun~ali na

travi – napominje dr Isailoviæ.Do alergijske reakcije naj~e{}edolazi u sadejstvu sun~eve svet-losti sa aktivnim supstancama izbiljaka (pa{kanat, per{un, parada-jz i sli~no), ili etarskim uljimaparfimisanih kozmeti~kihproizvoda (Berlok dermatitis).

Solarna urtikarija ilikoprivnja~a nastaje nekolikominuta posle izlaganja suncu imo`e da se zameni sa opekotina-ma od sunca. Pra}ena jesvrabom, crvenilom, ko-privnja~om. Prolazi nakonupotrebe antihistaminika.

- Postoje i bolesti kojese pogor{avaju pri izlaganjusuncu, to je recimo slu~aj salupusom eritematodes, kao i reak-cije na ko`i izazvane sadejstvomsunca i lekova iz grupe tetracikli-na, analgetika, sulfopreparata,preparata kiseline vitamina A –napominje dr Isailovi}. Antibebipilule, takodje, mogu da uzrokujufotoalergijsku reakciju. Najlak{itretman jeste prestanak kori{}enjauzro~nika alergija.

Ve~ernje Novosti

ALERGIJA NA SUNCE

29www.serbianmirror.comJul 2015.

^ e s T I T K e

MALI OGLASI / MALI OGLASI

ponude za posao***

Frizerskom salonu u Vernon Hilsu potrebna manikirka.Javiti se na tel: 773.895.3332

***Redakciji “Ogledala” potrebni ambiciozni i prodorni

marketing agenti.Informacije na telefon 773,744.0373

posle 2:30 pm ili pi{ite na: ogledalo@gmail.com

***poTReBnI Voza^I

Trenutno primamo loklane i regionalne voza~eiz ^ikaga i okoline!

Morate posedovati CDL klasu A voza~ke dozvole. ^ist voza~ki rekord sa dvogodi{njim iskustvom.

solidno pla}anje i dobre benefcije. Pozovite Zorana na 630-478-2060 za dodatne informacije ili

da ispunite za posao. Za vi{e informacija vezane za MCs Freight, molimo posetite na{ websajt: www.mcsfreightllc.com

Z A B E O G R A DSre}an rodjendan Ivani

Matijevi}, dug `ivot punradosti `ele Marko, Ma{a ,Simona i Slavica iz ^ikaga.

ZA ]UPRIJU

Sre}an rodjendan dragoj Ma{i

Maljkovi}, i njenom tati Damiru,

`ele Marijana iPedja, kao i

redakcija Ogledala.

Z A B E O G R A DDragom tati Zoranu,

sre}an ro|endan `eli njegov sin Filip i redakcija Ogledala.

30 Jul 2015.

SKANDINAVKA - POZNATI AMERI^KI GLUMAC

V E D R A S T R A N A

Mesec je tupom, krivom kamomposekao jedno ve~e `uto.

Oprosti,bio sam skitnica samo,

pa sam u tvoje o~i zaluto.I ~udno nespretno prosuo se:

kao lopta vrelog snega,nasmejan,

izgu`vane kose,od ptica ranjav,od cve}a pegav.

Oprosti,uvek moram da odem.

Vetrove `ute jesen ve} pla~e.Jezera-o~i.

Što kvase vodeobale obraza za skita~em?

Uvek se biva lep na po~etku.Pomalo dobar.Pomalo tu`an.

Uvek se biva na ovom svetuna kraju tuð,

na kraju ru`an.

I uvek samo sebe imamoi san pun `elja,

nedore~en.

Mesec je tupom krivom kamomposeko jedno `uto ve~e.

Miroslav Anti}

RAZGLEDNICA

Aleksandar Blatnik

31www.serbianmirror.comJul 2015.

P O R U K E

Sre}an rodjendan Petru Petrovi}u, dug `ivot pun radosti, sre}e, zdravlja i sve najlep{e `ele: Majka Slavica,brat

Sa{a, bratanac Aleksandar jr i snaha Katarina iz ^ikaga.