- 1 -

IZBORNOM VE ĆU MAŠINSKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U NIŠU

NAUČNO-STRUČNOM VEĆU ZA TEHNI ČKO-TEHNOLOŠKE NAUKE UNIVERZITETA U NIŠU

Odlukom Naučno-stručnog veća za tehničko-tehnološke nauke Univerziteta u Nišu, od 22.11.2010. godine, br. 8/20-01-008/10-006, imenovani smo za članove Komisije za pisanje izveštaja za izbor dva nastavnika u zvanje docenta za užu naučnu oblast Teorijski i primenjeni procesi prenosa toplote i mase.

Na osnovu uvida u konkursni materijal koji nam je dostavljen, Izbornom veću Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Naučno-stručnom veću za tehničko-tehnološke nauke Univerziteta u Nišu podnosimo sledeći

I Z V E Š T A J

Na raspisani konkurs objavljen u listu „Narodne novine” od 20.10.2010. godine, prijavila su se dva kandidata, dr Mirjana Laković-Paunović, diplomirani mašinski inženjer, asistent Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu i dr Dejan Mitrović, diplomirani mašinski inženjer, asistent Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

KANDIDATKINJA MIRJANA S. LAKOVI Ć-PAUNOVIĆ

1. BIOGRAFSKI PODACI

a) Lični podaci Ime i prezime Mirjana S. Laković Datum i mesto rodjenja 30.07.1975. godine, Niš

Mesto stalnog boravka Niš

b) Podaci o obrazovanju

Naziv završenog fakulteta Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu Smer Termoenergetika i termotehnika Godina i mesto diplomiranja 2000. godine, Mašinski fakultet u Nišu

Magistarski rad Uticaj uslova rada hladnog kraja na energetsku efikasnost parnog mono bloka Naučna oblast Tehničke nauke, Mašinstvo, Teorijski i primenjeni procesi prenosa toplote i mase Mentor dr Dragoljub Živković, red.prof. Mašinskog fakulteta u Nišu Godina i mesto odbrane 2005. godine, Mašinski fakultet u Nišu

Doktorska disertacija Energetska efikasnost povratno i protočno hlađenog parnog bloka u zavisnosti od parametara atmosferskog vazduha Naučna oblast Tehničke nauke, Mašinstvo, Teorijski i primenjeni procesi prenosa toplote i mase Mentor dr Mladen Stojiljković, red.prof. Mašinskog fakulteta u Nišu Godina i mesto odbrane 2010. godine, Mašinski fakultet u Nišu

- 2 -

c) Profesionalna karijera

Po diplomiranju, kadidatkinja je radila na Mašinskom fakultetu u Nišu kao asistent pripravnik i bila je angažovana za izvodjenje nastave na predmetima katedre za Termoenergetiku i termotehniku.

Godine 2007. kandidatkinja je izabrana za asistenta na Katedri za termotehniku, termoenergetiku i procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Nišu

Kao asistent-pripravnik i asistent bila je angažovana za izvodjenje nastave iz predmeta: Termodinamika, Toplotna postrojenja, Pogonski materijali, Primenjena termodinamika i mehanika fluida, Grejanje i toplifikacija, Osnovi grejne tehnike, Osnovi gasne tehnike, Snabdevanje toplotom i gasom.

2. PREGLED DOSADAŠNJEG NAUČNOG I STRUČNOG RADA KANDIDATA

2.1. Naučno-stručni radovi a) Radovi objavljeni u medjunarodnim časopisima sa SCI&SCIe liste a1) Posle izbora u zvanje asistenta

2.1.1 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, Mirjana Laković: Energy and Exergy Analysis of A 348.5 MW Steam Power Plant, Energy Sources, Part A: Recovery, Utilization, and Environmental Effects, 32:11, 2010, pp. 1016 – 1027.

2.1.2 Mirjana S. Laković, Mladen S. Stojiljković, Slobodan V. Laković, Velimir Stefanović, Dejan Mitrović, Impact of the cold-end operating conditions on energy efficiency of the steam power plants, Thermal Science, 2010., DOI: 10.2298/TSCI100415066L

a2) Pre izbora u zvanje asistenta

Nema publikovane radove.

b) Radovi objavljeni u časopisima nacionalnog značaja b1) Posle izbora u zvanje asistenta

2.1.3 Laković Slobodan, Laković Mirjana, Stefanović V., Stojiljković M. (2010), Racionalnost izbora radnih parametara i opreme za povratno hlađenje parnog bloka, Termotehnika., vol. 36, br. 1, str. 93-102, 2010

2.1.4. Laković Mirjana, Laković S., Stojiljković M., Stefanović V., Živković P., Živković D., (2010), Dnevna promena pritiska u kondenzatoru povratno hlađenog parnog bloka za prosečan letnji dan, Termotehnika vol. 36, br. 1, str. 93-102, 2010

b2) Pre izbora u zvanje asistenta

2.1.5. Laković Mirjana, Zivković P., Rasković P., Exergy Analyzing Method in Process Integration: Application on the Nitric Acid Product ion Plant, Facta universitatis, Vol.3, No 1, 2005 pp. 109 - 116, UDC 536.72:547.26.117:561.561

2.1.6. Zivković Predrag, Laković Mirjana, Raskovic P.,Exergy Analyzing Method in Process Integration, Facta universitatis, Vol. 2, No 1, 2004, pp. 135-140, Niš, 2004.

- 3 -

2.1.7. Laković S., Laković Mirjana, Savremeni sistemi za odsisavanje vazduha iz kondenzatora temoenergetskih postrojenja, Procesna tehnika, broj 2-3/2004, str. 13-17, ISSN 0352-678X

2.1.8. Laković Mirjana, Rašković Predrag, Definisanje energetskih sistema primenom eksergijske analize, Procesna tehnika, broj 2-3/2003 str. 120-125, ISSN 0352-678X

2.1.9. Laković Mirjana, Rašković P., Analiza stepena slobode matematičkog modela energetskih sistema, Procesna tehnika, broj 1/2001, str.179-182, ISSN 0352-678X,

2.1.10. Laković Mirjana, Živković D., Branković G., Rašković P., Maseno, energetsko i eksergetsko bilansiranje proizvodnog sistema pivare kao put ka racionalnoj potrošnji energije, Časopis "Procesna tehnika" br.4/2000. ISSN 0352-678X,

c) Radovi saopšeni na skupovima međunarodnog značaja štampani u celini c1) Posle izbora u zvanje asistenta

2.1.11 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, Mirjana Laković, (2010) Eksergetska analiza rada komponenata termoenergetskog postrojenja, Međunarodna konferencija Elektrane 2010, 26-29.10.2010. Vrnjačka Banja, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.12 Mirjana Laković, Slobodan Laković, Mladen Stojiljković, Dejan Mitrović, (2010), Energy efficiency annual change for the steam block with closed-cycle cooling system, Međunarodna konferencija Elektrane 2010, 26-29.10.2010. Vrnjačka Banja, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.13 Mirjana Laković, Slobodan Laković, Mladen Stojiljković, Dejan Mitrović, Velimir Stefanović, (2010), Širina zone hlađenja vlažnog rashladnog tornja bloka A5 110MW TE ''Kolubara A'' , Međunarodna konferencija Elektrane 2010, 26-29.10.2010. Vrnjačka Banja, kompletan rad izdat na

2.1.14. Stefanović Velimir, Bojić Milorad, Laković Mirjana, (2010) Developing of Solar Technologies Combined with Absorption Heat Pump System for Heating and Cooling in the City of Niš, Serbia, Third Global Conference on Power Control and Optimization PCO 2010, 2 - 4 February 2010, u Courtyard Surfers Paradise Resort, Gold Coast, Australia.

2.1.15 Stefanović Velimir, Bojić Milorad, Laković Mirjana, (2010) Prototype of a Solar House in Serbian Conditions, International Conference on Renewable Energies ICRE 2010, 5 - 8 April 2010., Higher Institute for Applied Scieces and Technology,Damascus, Syria.

2.1.16 Velimir P. Stefanović, Mirjana Laković, Dušan Ćirić, Miodrag Tošić, (2009) Idejni projekat toplotne distributivne mreže toplane ''Senjak'' u Pirotu , 14th Symposium on Thermal Science and Engineering of Serbia, 13-16.10.2009, Sokobanja 2009, pp. 254-260

2.1.17 Predrag Živković, Gradimir Ilić, Mirjana Laković, Mića Vukić (2009), Real-time monitoring of CO2 imission, 14th Symposium on Thermal Science and Engineering of Serbia, Sokobanja, Serbia, 2009., pp. 772-778

2.1.18 Velimir Stefanović, Milorad Bojić, Mirjana Laković, Saša Pavlović, (2009) Zatvoreni gradski bazen u Pirotu - izvod iz Studije opravdanosti primene energetski visokoefikasnog poligeneracijskog postrojenja za proizvodnju toplotne energije, Z, 14th Symposium on Thermal Science and Engineering of Serbia, 13-16.10.2009, Sokobanja 2009, pp. 375-384

- 4 -

2.1.19 Velimir P.Stefanović, Dragoljub S. Živković, Dragan S. Milčić, Mirjana Laković, (2009) Idejni projekat gasne distributivne mreže Pirota, 14th Symposium on Thermal Science and Engineering of Serbia, 13-16.10.2009, Sokobanja 2009, pp. 245-253

2.1.20 Dragoljub Živković, Zoran Stajčić, Velimir Stefanović, Mirjana Laković, (2009) Different work regimes of the condenser in the steam turbine power plant A-110 MW ''Kolubara'' , 14th Symposium on Thermal Science and Engineering of Serbia, 13-16.10.2009, Sokobanja 2009, pp. 179-187

2.1.21 Dragoljub Živković, Zoran Stajčić, Velimir Stefanović, Mirjana Laković, (2009) The influence of the condensation pressure change on steam turbine power in power plant ''Kolubara A' ', 14th Symposium on Thermal Science and Engineering of Serbia, 13-16.10.2009, Sokobanja 2009, pp. 188-196

2.1.22 Velimir Stefanović, Mirjana Laković, Slobodan Laković, Dragoljub Živković, (2009) Power plant Kolubara A, A5 110 MW cooling tower parameters analzsis using IRASTOR 1-D numerical model, 14th Symposium on Thermal Science and Engineering of Serbia, 13-16.10.2009, Sokobanja 2009, pp. 740-749

2.1.23 Slobodan Laković, Mirjana Laković, Mladen Stojiljković, Velimir Stefanović, (2009) Rationality of choice of working parameters and equipment for power plant close-cycle cooling, 14th Symposium on Thermal Science and Engineering of Serbia, 13-16.10.2009, Sokobanja 2009, pp. 261-268

2.1.24 Mirjana Laković, Slobodan Laković, Velimir Stefanović, Mladen Stojiljković, Dragoljub Živković, Predrag Živković, (2009), Condensing Pressure Daily Variation In The Steam Power Plant With Closed Cycle Cooling System During Summer Day, Proceedings, 14th Symposium on Thermal Science and Engineering of Serbia, 13-16.10.2009, Sokobanja 2009, pp. 269-277

2.1.25 Predrag M. Živković, Mića V. Vukić, Mirjana S. Laković, Žarko M. Stevanović, Žana Ž. Stevanović (2008), Wind atlas of southern and eastern Serbia, Symposium Power plants 2008, Vrnjačka banja, Symposium proceedings on CD, Book of abstracts pp. 70-71

2.1.26 Predrag M. Živković, Gradimir S. Ilić, Mirjana S. Laković, Žarko M. Stevanović, Žana Ž. Stevanović (2008), Wind energy assesment by Norwegian Wind Atlas method, Symposium Power plants 2008, Vrnjačka banja, Symposium proceedings on CD, Book of abstracts pp. 95

2.1.27 Slobodan Laković, Mirjana Laković, (2008) Perspective of Panel-type Cooling Tower in Thermal Power Cooling, Symposium Power plants 2008, Vrnjačka banja, Symposium proceedings on CD, Book of abstracts pp. 46-47

2.1.28 Mirjana Laković, Slobodan Laković, Predrag Živković, (2008) Effects of Global Warming on Thermal Power Plant Performances, Symposium Power plants 2008, Vrnjačka banja, Symposium proceedings on CD, Book of apstracts pp. 90-91

c2) Pre izbora u zvanje asistenta

2.1.29 Laković Mirjana, (2006), Impact of the condenser operating conditions on the steam mono block energy efficiency, 17th International Congress of Chemical and Process Engineering CHISA 2006, August 2006, Praha, Czech Republic, paper on CD, Summaries Vol. 4, pp. 988-989

2.1.30 Laković Slobodan, Laković Mirjana, (2006) Possibilities for improving the large steam condenser performances, Simpozijum Elektrane 2006, Vrnjačka banja, Srbija, 19-22. septembar 2006., ceo rad na CD-u, Zbornik apstrakata str. 38

- 5 -

2.1.31 Laković Mirjana, Laković Slobodan, (2006) Atmospheric air condition influence on the steam block with recirculation cooling system, Simpozijum Elektrane 2006, Vrnjačka banja, Srbija, 19-22. septembar 2006., ceo rad na CD-u, Zbornik apstrakata str. 37-38

2.1.32 Živković P., Vukić M., Ilić G., Laković Mirjana, (2006) Stone Wool Deposition Plant Production Process Improvement by Numerical Simulation of Chamber Turbulent Air Flow , International Symposium “ENERGETICS 2006”, 05-07.10.2006., Symposium proceeding – Book 2, pp. 561-571, Ohrid, FYR Macedonia, 2006.

2.1.33 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, Slobodan Laković, Mirjana Laković, (2004) Program za proračun termodinamičkih parametara termoenergetskih postrojenja, Simpozijum termoelektrane 2004, 2-5.11.2004. Vrnjačka Banja, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.34 Dragoljub Živković, Dejan Mitrović, Slobodan Laković, Mirjana Laković, (2004), Analiza uticaja promene pritiska kondenzacije na specifičnu potrošnju toplote turbopostrojenja , Simpozijum termoelektrane 2004, 2-5.11.2004. Vrnjačka Banja, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.35 Slobodan Laković, Mirjana Laković, Dragoljub Živković, Dejan Mitrović, (2004), Uticaj dimenzija i uslova rada kondenzatora na energetsku efikasnost parnog monobloka, Simpozijum termoelektrane 2004, 2-5.11.2004. Vrnjačka Banja, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.36 Laković Slobodan, Laković Mirjana, (2004) Recirkulacioni sistemi za hlađenje, 34. Međunarodni kongres KGH, Zbornik radova KGH, Beograd 2004, str. 278-285

2.1.37 Laković Slobodan, Stoiljković Mladen, Laković Mirjana, (2004), Today's condition and the future of the cooling towers, ASME-ZSIS International Thermal Science Seminar (ITSS II Proceedings), June 13-16, 2004 Bled, Slovenia

2.1.38 Živković Dragoljub, Laković Slobodan, Rašković Predrag, Laković Mirjana, Mass, energy and exergy balance of the brewing process, ENERGY FORUM 2000, September 17-19., Varna, Bulgaria, 2000.

2.1.39 Predrag Rašković, Dragoljub Živković, Marina Milojević, Mirjana Laković, Dejan Mitrović, (2000), Software tool for energy process simulation of sodium tripolyphosphate producing factory, ENERGY FORUM 2000, Varna, Bulgaria, 2000.

2.1.40 Laković Mirjana, (2000), Эксергетический анализ энергетических систем' Международный студенческий форум Образование, наука, производство, Част 3, Белгород, 22-24 март 2002, стр.319

d) Radovi saopšeni na skupovima nacionalnog značaja štampani u celini d1) Posle izbora u zvanje asistenta

2.1.41 Mirjana Laković, Slobodan Laković, Dejan Mitrović, (2007), Simulacija rada sistema turbina-kondenzator konvencionalne termoelektrane, 13. Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Sokobanja, 16-19 oktobar 2007, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.42 Slobodan Laković, Mirjana Laković, (2007) Toplotno gravitacioni ciklus transformacije toplotne energije u mehanički rad , , 13th Symposium of Thermal

- 6 -

science and engineering, Sokobanja, October 2007., kompletan rad izdan na CD-u (Knjiga sažetaka, str. 60)

2.1.43 Slobodan Laković, Mirjana Laković, Marko Cimbaljević, (2007) Promena snage konvencionalne termoelektrane u zavisnosti od lokalnih klimatskih parametara , 13th Symposium of Thermal science and engineering, Sokobanja, October 2007., kompletan rad izdan na CD-u (Knjiga sažetaka, str. 55)

d1) Pre izbora u zvanje asistenta

2.1.44 Mirjana Laković i Slobodan Laković, (2006) Specifična potrošnja toplote protočno hlađenog parnog bloka u zimskom i letnjem periodu, Procesing 2006, Zbornik radova, Beograd 2006

2.1.45 Mirjana Laković, Laković Slobodan, Stojiljković Mladen, (2005), Uticaj temperature rashladne vode na energetsku efikasnost parnog mono bloka, Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Simterm 2005, Soko Banja, 18 - 21. Oktobar 2005.

2.1.46 Mirjana Laković, Slobodan Laković, Dejan Mitrović, (2005), Uticaj protoka rashladne vode na performanse kondenzatora termoenergetskog postrojenja, 12. Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Sokobanja, 18-21 oktobar 2005, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.47 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, Slobodan Laković, Mirjana Laković, Ivan Genov, (2004), Karakteristike rada termoenergetskog postrojenja u funkciji pritiska kondenzacije, Industrijska energetika 2004, D. Milanovac 28.9-1.10 2004, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.48 Laković Mirjana, (2004), Uticaj promene pritiska u kondenzatoru na ekonomičnost rada turbogeneratorskog dela parnog bloka, Industrijska energetika 2004, D. Milanovac 28.9-1.10 2004, kompletan rad izdat na CD-u.

2.2. Radovi na sticanju naučnih kvalifikacija – disertacije 2.2.1. Mirjana Laković, (2010) Energetska efikasnost povratno i protočno hlađenog

parnog bloka u zavisnosti od parametara atmosferskog vazduha, Doktorska disertacija, Mašinski fakultet u Nišu, Niš.

2.2.2. Mirjana Laković, (2005) Uticaj uslova rada hladnog kraja na energetsku efikasnost parnog mono bloka, Magistarski rad, Mašinski fakultet u Nišu, Niš.

2.3. Učešće u realizaciji projekta a) Naučno-istražicački projekti

2.3.1 Istraživanje i definisanje optimalnih parametara energetsko procesnih sistema u fabrici za proizvodnju natrijumtripolifosfata IHP-Prahovo u Prahovu, NPEE 73, finansiran od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije, period 2002. do 2003.

2.3.2 Simulacija procesa u sistemu turbina-kondenzator u cilju poboljšanja performansi u TE ''Kostolac B'', NPEE 171, finansiran od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije, period 1.04.2003. do 31.03.2004.

2.3.3 Intelegentno adaptivno upravljanje sistemima toplifikacije, EVB 242006, finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, period 2005. do 2008.

- 7 -

2.3.4 Eksperimentalana i numerička simulacija sistema rashladne vode u cilju povećanja energetske efikasnosti termoelektrana u sastavu Elektroprivrede Srbije, TR 18006, finansiran od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije, period 2008÷2010.

b) Ostali projekti

2.3.5 Projekat „PRISMA”, Međunarodni projekat prekvalifikacije viška vojnog kadra u Vojsci Srbije i Crne gore, finansiran od stane Vlade Kraljevine Holandije, period 2007÷2008.

2.4. Uređivanje zbornika i saopštenja skupova 2.4.1 Mirjana Laković, Uređenje zbornika saopštenja skupa nacionalnog značaja, 13.

Simpozijum termičara Srbuje, 16-19. oktobar 2007, Sokobanja. 2.4.2 Mirjana Laković, Uređenje zbornika saopštenja skupa međunarodnog značaja, 14.

Simpozijum termičara Srbuje, 13-16. oktobar 2009, Sokobanja.

2.5. Učešće u radu poslovodnih i stručnih organa i organizacija 2.5.1 Šef nastavne Laboratorije za termotehniku, termoenergetiku i procesnu tehniku na

Mašinskom fakultetu u Nišu (od 2007. godine).

3. PODACI O OBJAVLJENIM RADOVIMA U radu 2.1.1 prikazana je energetska i eksergetska analiza parnog bloka snage 348,5 MW u

termoelektrani Kostolac B. Primarni ciljevi ovog rada su da se analiziraju komponente sistema i da se identifikuju i kvantifikuju one koje imaju najveći gubitak energije i eksergije. Energetska i eksergetska efikasnost su izračunate korišćenjem operativnih podataka dobijenih sa postrojenja na različitim opterećenjima. Analizirane su varijante rada postrojenja na 100% i 60% nominalne snage. Efekti promene opterećenja su uzeti u obzir kako bi smo dobili dobar uvid u rad postrojenja primenom energetske i eksergetske analize. Proračun je sproveden na nivou komponenata, i u radu su predstavljeni rezultati proračuna i analize rada pojedinih komponenata. Dobijene vrednosti ukazuju na parni kotao kao izvor termodinamičke neefikasnosti postrojenja, za razliku od energetske analize komponenata postrojenja, gde je kao kritična komponenta identifikovan kondenzator.

U radu 2.1.2 prikazan je uticaj uslova rada hladnog kraja parnog bloka na energetsku efikasnost rada postrojenja. Kao referentno postrojenje izabran je parni blok B2 nominalne snage 348,5 MW u termoelektrani Kostolac B. Dati su detaljan fizički i matematički model, kao i rezultati numeričke simulacije rada hladnog kraja referentnog postrojenja. Prikazana je i analizirana karakteristika kondenzatora navedenog postrojenja, kao i zavisnosti parnog opterećenja kondenzatora i specifične potrošnje toplote postrojenja od pritiska kondenzacije i parametara rashladne vode. Takođe je dobijena zavisnost stepena korisnosti postrojenja od temperature rashladne vode. Na kraju su date smernice za povećanje efikasnosti rada postrojenja optimizacijom protoka rashladne vode.

U radovima 2.1.3. i 2.1.4. razmatrani su sistemi za povratno hlađenje kondenzatora parnih blokova sa vlažnim rashladnim tornjevima i njihov uticaj na rad hladnog kraja i čitavog postrojenja. U radu 2.1.3. pokazano je da se primenom vlažnih rashladnih tornjeva sa prirodnom promajom dvostruko veće površine u odnosu na referentni slučaj postiže značajno bolje hlađenje rashladne vode kondenzatora. Na primeru referentnog objekta snage 110 MW pokazano je da zamena izabranog rashladnog tornja dvostruko većim dovodi do značajnog povećanja energetske efikasnosti postrojenja, uzevši u obzir i povećanje investicionih troškova zbog ugradnje većeg rashladnog tornja.

- 8 -

U radu 2.1.4. razmatrana je dnevna promena temperature ohlađene vode u rashladnom tornju sa prinudnom promajom, te uticaj ove promene na pritisak u kondenzatoru parnog bloka A5 termoelektrane Kolubara A, snage 110 MW za jedan prosečan letnji dan, u zavisnosti od parametra atmosferskog vazduha. Temperatura i relativna vlažnost atmosferskog vazduha su očitavani na svakih sat vremena u toku izabranog dana sa automatske meteorološke merne stanice locirane u neposrednoj blizini navedenog referentnog postrojenja. Dobijeni rezultati se mogu generalizovati za duži vremenski period.

U radu (2.1.5.) date su teorijske osnove analize Drugog principa termodinamike. Metod je predstavljen na primeru projektovanja mreže razmenjivača toplote za prednji kraj postrojenja za proizvodnju azotne kiseline. Dato je korišćenje ove jednostavne metode u obliku 13 preporuka, kao i komparativna analiza primene analize Drugog principa i Pinč metode projektovanja enrgetskih i procesnih sistema.

U radu (2.1.6.) su date najpre teorijske osnove primene Drugog principa termodinamike na poboljšanje efikasnosti procesa, a zatim je njegova primena prikazana na referentnom objektu. Kao referentni objekat izabrano je dvopritisno postrojenje za proizvodnju azotne kiseline. Najpre su dati opis procesa proizvodnje azotne kiseline, kao i opis i analiza predloženog postrojenja, a zatim su izvedene jednačine za proračun utroška eksergije bez podataka o entropiji i izvršena eksergijska analiza predloženog postrojenja. Na osnovu osnovnih preporuka Drugog principa termodinamike za povećanje efikasnosti energetskih sistema i izvršene eksergijske analize, data su moguća nova, tehnički izvodljiva rešenja kojima bi se povećala energetska efikasnost postrojenja.

U radu (2.1.7.) opisan je uticaj nekondenzujućih gasova na performanse kondenzatora, kao i međusobne veze performansi sistema za odvazdušenje i površinskih kondenzatora vodene pare. Takođe, date su i karakteristike najčešće korišćenih sistema odvazdušenja, kao i novije adaptacije ovih sistema, kao što je hibridni sistem, koji predstavlja kombinaciju parnog ejektora i vakuumske pumpe sa tečnim prstenom.

U radu (2.1.8.) su date najpre teorijske osnove primene Drugog principa termodinamike na poboljšanje efikasnosti procesa, a zatim je njegova primena prikazana na referentnom objektu. Kao referentni objekat izabrano je dvopritisno postrojenje za proizvodnju azotne kiseline. Na osnovu osnovnih preporuka Drugog principa termodinamike za povećanje efikasnosti energetskih sistema i izvršene eksergijske analize, data su moguća nova, tehnički izvodljiva rešenja kojima bi se povećala energetska efikasnost postrojenja. Rešenja su data u vidu šema toka i tabelarno.

U radu (2.1.9.) su prikazane teorijske osnove analize stepena slobode energetskih sistema .Kao referentni model za prikaz teorijskih istraživanja izabran je deo proizvodnje koncentrisanog voćnog soka. Posle opisa procesa, konstrukcije, strukturne i operativne šeme toka, broj stepeni slobode neophodan za pravilnu formulaciju matematičkog modela ovog sistema određen je na dva načina. U prvom slučaju broj stepeni slobode određen je za celokupni sistem, a u drugom je analiza rađena najpre za svaku jedinicu posebno, a zatim za ceo sistem, postavljanjem kontrolne zapremine. Nakon izvršene analize, problem je rešen pomoću solverskog alata programa Microsoft Excel. Rezultati su prikazani tabelarno i grafički. Prikazana analiza predstavlja osnovu za pravilno definisanje matematičkog modela energetskog sistema u cilju uspešne simulacije i optimizacije postrojenja.

U radu (2.1.10.) dati su teorijski principi masenog, energetskog i eksergetskog bilansiranja u svrhu racionalizacije potrošnje energije, na primeru proizvodnog procesa postrojenja ''Pivara Niš''.

U radu (2.1.11.) su obrađeni osnovni principi proračuna osnovnih veličina stanja vodene pare baziranih na IAPWS standardu, i dat je prikaz najpoznatijih softverskih sistema za simulaciju rada termoenergetskih postrojenja. Energetsko upravljanje i kontinualni monitoring su efikasan način za identifikaciju mogućnosti uštede energije kao i za uvođenje pogodnih merila uštede. Troškovi monitoringa su relativno niski, pa se uštede energije do 10% lako mogu postići. Radi ostvarivanja ovakvih zahteva, savremena postrojenja za proizvodnju energije su opremljena mernim sistemima koja vrše on-line monitoring velikog broja parametara i koriste se za pogonsku optimizaciju postrojenja.

- 9 -

U radu (2.1.12) na osnovu podataka o srednjoj godišnjoj relativnoj vlažnosti vazduha za razmatrano područje, kao i za srednje maksimalne i srednje normalne temperature atmosferskog vazduha, urađen je proračun apsolutne promene pritiska u odnosnu na nominalni pritisak kondenzacije za dato postrojenje usled promene parametara atmosferskog vazduha za 2009.-tu godinu. Uzevši u obzir stav da se sa porastom pritiska u kondenzatoru od 1 kPa, stepen iskorišćenja smanjuje za 1.0 – 1.5 %, dobijena je zavisnost stepena iskorišćenja postrojenja u funkciji promene temperature i relativne vlažnosti atmosferskog vazduha na godišnjem nivou.

U radu (2.1.13.), na osnovu matematičkog modela i konstrukcionih podataka o rashladnim tornjevima bloka A5 termoelektrane ’’Kolubara A’’ u Velikim Crljenima kod Lazarevca, dobijena je zavisnost temperature ohlađene vode od više različitih uticajnih parametara. U ovom radu prikazana je dnevna promena temperature vode ohlađene u tornju za slučajno izabran prosečan letnji dan, kao i promena temperature ohlađene vode na godišnjem nivou, pri čemu su korišćeni parametri atmosferskog vazduha dobijeni sa automatske meteorološke merne stanice ''Kolubara A''.

U radovima (2.1.14) i (2.1.15) je kao rešenje za probleme koji su vezani za korišćenje klasičnih izvora energije predloženo korišćenje solarne energije, korišćenjem savremene tehnologije. Prikazana je razvijena instalacija solarne tehnologije u kombinaciji sa apsorpcionom pumpom. U tom smislu je razvijen i projekat solarne kuće, kao reprezent pasivne solarne arhitekture.

Rad (2.1.16) predstavlja izvod iz Studije toplifikacije Pirota , a odnosi se na idejno tehničko rešenje novog toplotnog izvora ,,Senjak“ i pripadajuće novoprojektovane toplotne distribucione mreže. Da bi toplificirali veći deo grada potrebno je zameniti deo postojeće toplovodne mreže, ali i izgraditi veći deo nove mreže sa predizolovanim cevima koje će biti ,,vezane“ na pomenuti novi toplotni izvor ,,Senjak“. Nova distributivna mreža bila bi projektovana za rad sa temperaturnim režimom 130/70°C

U radu (2.1.17) predstavljena je metodologija za praćenje koncentracije CO2 u realnom vremenu. Merenja su izvedena na visini od 10m, na tri lokacije, u pravcu ka i od industrijskih izvora. Lokacije su izabrane tako da prikažu rezultate za centar grada, predgrađe i zone parkova. Brzina i pravac vetra su takođe mereni.

Rad (2.1.18) tretira problematiku opravdanosti primene novog, energetski visokoefikasnog poligeneracijskog postrojenja na primeru zatvorenog gradskog bazena u Pirotu. Kako je ovakav objekat termoenergetski veoma nepovoljan, odnosno, potrebna je velika količina toplotne energije za samo funkcionisanje objekta, ovim radaom se vodi računa o iskorišćenju otpadne toplote, te sva ključna predložena oprema koristi najsavremenija iskustva za projektovanje termoenergetskih instalacija ovakvih objekata, preporuke i pozitivnu inžinjersku praksu.

Osnovni cilj rada (2.1.19) je da prikaže osnovne izvode iz Studije gasifikacije grada Pirota koje se odnose na idejno tehničko rešenje gasne distributivne mreže na nivou čitavog grada i delu prigradskih naselja.

U radovima (2.1.20) i (2.1.21) razmatrani su režimi rada turbinskog i kondenzatorskog dela postrojenja bloka A5 snage 110 MW u TE ''Kolubara A'', sa ciljem da se sagleda uticaj protoka i temperature rashladne vode na rad kondenzatora referentnog postrojenja, kao i da se ispita mogućnost povećanja snage i energetske efikasnosti rada postrojenja snižavanjem pritiska u kondenzatoru.

Cilj rada (2.1.22) je da se rešavanjem sistema transportnih jednačina, koje opisuju dvofazno neizotermno turbulentno strujanje u rashladnom tornju sa prinudnom promajom, simultano za sve karakteristične zone tornja (kišnu zonu, zonu ispune, zonu eliminatora kapljica) dobiju rezultati u vidu odgovarajućih dijagrama i tabela. Time se ostvaruje uvid u lokalni raspored parametara rashladnog tornja kao što su pritisak, temperatura, koncentracija, brzina strujanja unutar tornja, maseni i toplotni fluksevi dvofaznog sistema u tornju.

U radovima (2.1.23) i (2.1.24) razmatrana je racionalnost izbora opreme i projektovane površine razmene toplote u vlažnim rashladnim tornjevima termoenergetskih postrojenja, kao i uticaj rada ovih uređaja na rad hladnog kraja izabranog referentnog postrojenja.

- 10 -

U radovima (2.1.25) i (2.1.26) prikazan je atlas vetrova Južne Srbije, na osnovu koga se može odrediti najpovoljnija lokacija vetrogeneratora, sa krajnjim ciljem da se uradi atlas vetrova cele Srbije. Razmatrano je dvanaest modela, uključujući i planinu Seličevica, koji su reprezenti razmatranog područja. Prikazani rezultati uzimaju u obzir tip turbine, godišnju proizvodnju energije, statički i dinamički ekonomski model. Modeliranje je rađeno korišćenjem simulacionog softvera WAsP - Wind Atlas Analysis and Application Program. Sistem konzervacionih jednačina rešavan je primenom CFD tehnike.

U radu (2.1.27) je pokazano na primeru referentnog postrojenja koliko je zamena konvencionalnog tornja panelnim smanjila specifičnu potrošnju toplote, odnosno povećala energetsku efikasnost postrojenja. Ispuna panelnog rashladnog tornja ima širinu kanala između dve susedne ploče 12-20mm, zbog čega je površina prenosa toplote i mase značajno veća u odnosu na standardne ispune, a režim strujanja vode i vazduha povoljniji. Zbog toga, panelni rashladni tornjevi imaju znatno manju visinu zone hlađenja vode u poređenju sa tornjevima koji su danas u primeni. To dozvoljava niži vakuum u kondenzatoru, pa bi se ovako hladjeni parni blok po karakteristikama približio protočno hlađenom postrojenju. Činjenica da investicioni i eksploatacioni troškovi nisu veći nego za konvencionalni toranj takođe preporučuje ovaj tip tornja za znatno širu primenu.

Lokalni klimatski parametri direktno utiču na kapacitet rashladnih tornjeva i mogućnost prirodnih vodotokova da odvedu toplotu iz kondenzatora termoelektrane. U toku letnjeg perioda, ulazna temperatura rashladne vode se može približiti vrednosti koja prestavlja graničnu temperaturu izlazne struje s obzirom na ekološka ograničenja. Na taj način postrojenje neće raditi ni blizu punog kapaciteta. Neophodno je tehnološko unapredjenje rada postojećih rashladnih sistema, kako bi se ubuduće sprečio značajan pad efikasnosti rada postrojenja. U radu (2.1.28) prikazan je uticaj porasta temperature rashladne vode u nekim termoelektranam u Srbiji na njihovu efikasnost. Rezultati su dobijeni na osnovu meteoroloških podataka i numeričke simulacije i kao takvi mogu dati korisne smernice pri projektovanju novih, kao i u stalnim naporima da se unapredi rad postojećih termoelektrana.

U radu (2.1.29) razmatran je uticaj uslova rada hladnog kraja na energetsku efikasnost parnog mono bloka, sa posebno posvećeno pažnjom uticaju protoka i temperature rashladne vode i pritiska kondenzacije na generisanu snagu i specifičnu potrošnju toplote referentnog postrojenja snage 348,5 MW u TE ''Kostolac B''.

U radu (2.1.30) data su rešenja za poboljšanje performansi velikih vodom hlađenih kondenzatora vodene pare u termoenergetskim postrojenjima: od zamene oštećenih cevi cevima od nerđajućeg čelika, ukoliko nema prostora za ugradnju novog-većeg kondenzatora, pa do modularne zamene dela kondenzatorskih cevi titanijumskim modulima, u cilju dobijanja veće površine za razmenu toplote u kondenzatoru.

U radu (2.1.31.) razmatran je uticaj parametara atmosferskog vazduha na temperaturu vode ohlađene u rashladnom tornju teorijske toplotne šeme postrojenja snage 100 MW, i time na specifičnu potrošnju toplote parnog temoenergetskog postrojenja.

U radu (2.1.32) je data simulacija uticaja promene parametara struje vazduha na ulazu u postrojenje za proizvodnju kamene vune ‘’Vunizol’’ iz Surdulice na sam proizvodni proces, uz mogućnosti za poboljšanje istog, u softverskom paketu PHOENICS.

U radu (2.1.33) prikazan je razvijeni program koji omogućava proračun toplotne šeme termoenergetskog postrojenja opšte konfiguracije kao i proračun energetske efikasnosti. Karakteriše ga tačnost, brzina proračuna, fleksibilnost i jednostavnost upotrebe zbog postojanja sistema menija. Kao rezultat proračuna mogu se dobiti veličine stanja u karakterističnim tačkama ciklusa, maseni protoci, vrednosti glavnih termodinamičkih parametara, bilansi po I i II principu termodinamike. Program omogućava proračun promenljivih režima rada, što može biti važno u fazi definisanja optimalnog rada postrojenja.

U radu (2.1.34) razmatran je uticaj promene pritiska u kondenzatoru na specifičnu potrošnju toplote termoenergetskog postrojenja. Specifična potrošnja toplote turbopostrojenja je jedan od glavnih termodinamičkih parametara na osnovu koga se najbolje može oceniti energetska efikasnost

- 11 -

rada parnog turbopostrojenja. Zbog toga je u ovom radu izvršena analiza uticaja promene pritiska kondenzacije na promenu snage turbine i promenu specifične potrošnje toplote turbopostrojenja.

U radu (2.1.35) je razmatran uticaj promenljivih uslova hlađenja kondenzatora na pritisak kondenzacije, kapacitet kondenzatora, maksimalnu snagu i snagu postrojenja pri minimalnoj specifičnoj potrošnji toplote parnog bloka. Takođe je razmatran uticaj nepravilno dimenzionisanog kondenzatora na energetske gubitke termoelektrane.

U radovima (2.1.36) i (2.1.37) je dat pregled danas najčešće primenjivanih sistema za recirkulaciono hlađenje, područje njihove primene, kao i tehničke, investicione i eksploatacione karakteristike istih. Analizirani su rashladni bazeni, rashladna jezera, vlažni i suvi rashladni tornjevi, kao i kombinovani sistemi povratnog hlađenja. Dat je presek sadašnjeg stanja i održivi pravci razvoja pojedinih cirkulacionih sistema za hlađenje. Takođe su prikazani rezultati eksperimentalnog i teorijskog ispitivanja u cilju dobijanja koeficijenta ispune vlažnih rashladnih tornjeva i predstavljen je novi koncept hibridnog rashladnog tornja.

U radu (2.1.38) dati su teorijski principi masenog, energetskog i eksergetskog bilansiranja u svrhu racionalizacije potrošnje energije, na primeru proizvodnog procesa postrojenja ''Pivara Niš''.

U radu (2.1.39) dati su osnovni principi simulacije procesa i neke prednosti korišćenja programske platforme Microsoft Excel za rešavanje problema simulacije. Referentno postrojenje za koje je urađen originalni softver za simulaciju je energetski sistem fabrike za proizvodnju deterdženta "IHP-Prahovo".Tehnološki proces u ovoj fabrici odvija se u dve faze: u prvoj fazi “vlažnoj fazi’’ sirovina se hemijski tretira, a u drugoj, ‘’suvoj fazi’’, proces se zasniva na zagrevanju, hlađenju i sušenju materijala. Suvi deo procesa predstavljen je u vidu mreže energetskih objekata, predstavljen matematičkim modelom, energetskim i eksergetskim bilansom. Simulacija je urađena korišćenjem Microsoft Excel programske platforme.

U radu (2.1.40) prikazan je metod eksergetske analize energetskih sistema. U radu (2.1.41) je prikazana numerička simulacija rada hladnog kraja konvencionalne

termoelektrane sa protočnim sistemom hlađenja kondenzatora. Softverski paket, razvijen na osnovu detaljnog fizičkog i matematičkog modela urađen je na Programskoj platformi Microsoft Excel. U radu je detaljno prikazan razvoj i način korišćenja samostalno razvijenog softverskog paketa pod nazivom TeKoB, koji je rezultat rada na projektu EE 171, MNTR.

U radu (2.1.42) je prikazan postupak pretvaranja toplotne energije u mehanički rad, tako što se toplotna energija primenom procesa isparavanje – kondenzacija transformiše u potencijalnu energiju radnog tela, a zatim se ta energija u hidroturbini pretvori u mehanički rad. Posebna prednost ovakvog procesa je što se u mehanički rad može pretvoriti toplotna energija niske temperature (oko 40˚C ili još niže), što otvara široke mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije. Pokazano je takođe da se process može ostvariti pri temperaturi odvođenja toplote samo 10 – 20˚C nižoj od temperature dovođenja toplote. Ovakav proces transformacije toplotne energije niske temperature u mehanički rad, pri tako maloj razlici temperatura izvora i ponora toplote nije realno moguće ostvariti ni u jednom drugom zatvorenom kružnom ciklusu. Pokazano je kakve osobine treba da ima radno telo da bi se predloženi ciklus efikasno mogao realizovati.

U radovima (2.1.43) i (2.1.44) prikazan je uticaj lokalnih vremenskih uslova na rad i efikasnost konvencionalne termoelektrane sa protočnim sistemom hlađenja. Na osnovu meteoroloških podataka o području u kome se razmatrana termoelektrana nalazi i detaljnog matematičkog modela, izvršena je numerička simulacija i dobijena zavisnost efikasnosti rada elektrane, njene snage i specifične potrošnje toplote za dati geografski položaj od klimatskih parametara, pri čemu se uslovi rada značajno menjaju u zimskom i letnjem režimu rada, usled promene temperature atmosferskog vazduha.

Iz rezultata prikazanih u radu (2.1.45) se vidi da uslovi rada kondenzatora značajno utiču na energetsku efikasnost parnog bloka, što je u skladu sa stavom, inače nedovoljno afirmisanim, da kondenzator kao ponor toplote ima principijelno isti značaj kao i generator pare, kao izvor toplote u zatvorenom kružnom ciklusu parnog bloka. Porast temperature rashladne vode uslovljava smanjenje energetske efikasnosti i snage parnih blokova (prema podacima iz literature, 2003. godine u Nemačkoj je proizvodnja električne energije u letnjim mesecima zbog porasta temperature

- 12 -

rashladne vode smanjena za 18%). Problem se još oštrije postavlja kod postrojenja sa povratnim hlađenjem, u odnosu na protočno hlađenje.

U radu (2.1.46) su razmatrani uticaj temperature i protoka rashladne vode na energetsku efikasnost parnog bloka. Temodinamički stepen iskorišćenja ciklusa, a samim tim i stvarni stepen iskorišćenja postrojenja zavisi, osim od početnih parametara pare i od temperature predaje toplote spoljnoj okolini, odnosno temperature kondenzacije. Kod parnog bloka toplota se predaje rashladnoj vodi u kondenzatoru, koji je površinski rekuperativni izmanjivač toplote nepromenljivih dimenzija. Zbog promene temperature rashladne vode menjaju se uslovi rada kondenzatora što izaziva promenu njegovog kapaciteta i pritiska kondenzacije, a time i temperature kondenzacije. Ovo, u skladu sa napred rečenim, dovodi do promene i snage i stepena iskorišćenja bloka, odnosno energetske efikasnosti postrojenja.

U radu (2.1.47) razmatran je uticaj promene pritiska u kondenzatoru na specifičnu potrošnju toplote termoenergetskog postrojenja. Specifična potrošnja toplote turbopostrojenja je jedan od glavnih termodinamičkih parametara na osnovu koga se najbolje može oceniti energetska efikasnost rada parnog turbopostrojenja. Zbog toga je u ovom radu izvršena analiza uticaja promene pritiska kondenzacije na promenu snage turbine i promenu specifične potrošnje toplote turbopostrojenja.

U radu (2.1.48) su opisani uticaji promene pritiska kondenzacije na ekonomičnost rada postrojenja, kao i mogući pravci optimizacije pritiska u kondenzatoru termoenergetskog parnog postrojenja, budući da promene pritiska u kondenzatoru termoenergetskog postrojenja imaju značajan uticaj na promenu snage i specifične toplote postrojenja, na pojavu korozije u delu postrojenja do deaeratora, kao i na na cenu hemijskih preparata koji se koriste za dovođenje koncentracije kiseonika rastvorenog u napojnoj vodi na dopušteni nivo.

U doktorskoj disertaciji (2.2.1) je detaljno proučen uticaj parametara atmosferskog vazduha na rad termoenergetskih postrojenja, kako onih koja imaju protočni sistem hlađenja, tako i postrojenja sa povratnim sistemom hlađenja. Postrojenja pokazuju istu tendenciju pada energetske efikasnosti usled porasta temperature atmosferskog vazduha u letnjem periodu. Promena efikasnosti kod postrojenja sa protočnim sistemom hlađenja vezana je za srednju temperaturu vode vodotoka kojim se vrši odvođenje otpadne toplote iz kondenzatora. Postrojenja sa povratnim sistemom hlađenja su izložena učestalijoj, dnevnoj promeni temperature i relativne vlažnosti atmosferskog vazduha. Zbog toga dolazi do dnevne promene temperature vode ohlađene u rashladnom tornju, a time i energetske efikasnosti ovih postrojenja.

Formirani su fizički i matematički modeli dva referentna postrojenja, sa protočnim i povratnim sistemom hlađenja, pri čemu model postrojenja sa povratnim hlađenjem uključuje i matematički model procesa hlađenja vode u vlažnom rashladnom tornju sa prinudnom promajom. Na osnovu matematičkog modela, urađena su dva softvera za numeričku simulaciju, za svako referentno postrojenje. Dobijene su zavisnosti kapaciteta kondenzatora, pritiska kondenzacije, snage, specifične potrošnje toplote i stepena korisnosti od temperature rashladne vode u slučaju postrojenja sa protočnim hlađenjem. Numeričkom simulacijom rada postrojenja sa povratnim hlađenjem dobijene su zavisnosti pritiska kondenzacije, toplotnog kapaciteta, snage, specifične potrošnje toplote i stepena korisnosti postrojenja u zavisnosti od izmerenih parametara (temperature i relativne vlažnosti) atmosferskog vazduha. Ove zavisnosti su date na dnevnom i godišnjem nivou. Svi dobijeni rezultati su verifikovani na osnovu mernih podataka iz postrojenja i literature.

Na kraju, dato je poređenje stepena korisnosti postrojenja sa protočnim i povratnim hlađenjem, i to na nivou godišnje promene za srednje mesečne temperature 2009. godine, kao i rešenja za povećanje energetske efikasnosti, bilo u procesu projektovanja novih postrojenja, bilo u eksploataciji postojećih.

U magistarskom radu (2.2.2) detaljno je analiziran uticaj promenljivih uslova rada hladnog kraja parnog bloka na područje rada termoelektrane, od energetski najekstenzivnijeg do energetski najefikasnijeg. Osnovni cilj rada je pre svega afirmacija stava da kondenzator, kao ponor toplote, u zatvorenom kružnom ciklusu parnog bloka, ima principijelno isti značaj kao i generator pare, kao izvor toplote. Referentno postrojenje je parni blok snage 348,5 MW u TE ''Kostolac B''. U radu je razvijen originalni softver za simulaciju rada hladnog kraja referentnog postrojenja, koji je zatim

- 13 -

integrisan u jedinstveni softver pogodan za simulaciju promenljivih režima rada parnih blokova, a posebno za proračun uticaja pritiska u kondenzatoru na promenu snage bloka i promenu specifične potrošnje toplote postrojenja. Ukazano je na izvor neracionalnosti rada datog postrojenja, te na pravac eliminisanja date neracionalnosti. Pristup problemu i rezultati rada omogućili su osnovne pravce istraživanja i izradu alata za ocenu energetske efikasnosti i drugih parnih blokova.

4. MIŠLJENJE O ISPUNJENOSTI USLOVA - kandidatkinje Mirjane Lakovi ć Paunović Koeficijent kompetentnosti

KOEFICIJENT KOMPETENTNOSTI

Naziv grupe Oznaka Vrsta rezultata M Vrednost Broj Ukupno Rad u istaknutom

međunarodnom časopisu M22 5.0 1 5.0 Objavljeni radovi u naučnim

časopisima međunarodnog

značaja

M20 Rad u međunarodnom

časopisu M23 3.0 1 3.0

Zbornici međunarodnih

naučnih skupova

M30 Saopštenje sa

medjunarodnog skupa štampano u celini

M33 1.0 30 30.0

Objavljeni radovi u

časopisima nacionalnog

značaja M50

Rad u časopisu nacionalnog značaja M52 1.5 8 12

Saopštenje na skupu nacionalnog značaja štampano u celini

M63 0.5 8 4 Zbornici skupova

nacionalnog značaja

M60 Uređivanje zbornika

saopštenja skupa nacionalnog značaja

M66 1.0 2 2

Odbranjena doktorska disertacija

M71 6.0 1 6.0 Magistarske i doktorske teze

M70 Odbranjen magistarski

rad M72 3.0 1 3.0

UKUPNO: 65.0

- 14 -

KANDIDAT DEJAN MITROVI Ć

1. BIOGRAFSKI PODACI

a) Lični podaci Ime i prezime Dejan M. Mitrović Datum i mesto rodjenja 15.08.1967. godine, Leskovac

Mesto stalnog boravka Niš

b) Podaci o obrazovanju

Naziv završenog fakulteta Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu Smer Termoenergetika Godina i mesto diplomiranja 1994. godine, Mašinski fakultet u Nišu

Magistraski rad Automatizacija proračuna utrošenog radnog veka delova termoenergetskog postrojenja Naučna oblast Tehničke nauke, Mašinstvo, Teorijski i primenjeni procesi prenosa toplote i mase Mentor dr Dragoljub Živković, red.prof. Mašinskog fakulteta u Nišu Godina i mesto odbrane 2002. godine, Mašinski fakultet u Nišu

Doktorska disertacija Tehno-ekonomska optimizacija postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije Naučna oblast Tehničke nauke, Mašinstvo, Teorijski i primenjeni procesi prenosa toplote i mase Mentor dr Dragoljub Živković, red.prof. Mašinskog fakulteta u Nišu Godina i mesto odbrane 2010. godine, Mašinski fakultet u Nišu

c) Profesionalna karijera

Po diplomiranju, kadidat je radio na Mašinskom fakultetu u Nišu kao istraživač saradnik (stipendista Ministarstva za Nauku i tehnologiju Republike Srbije). Kao saradnik u nastavi bio je angažovan za izvodjenje nastave na predmetima Katedre za termoenergetiku.

Godine 1997. kandidat je izabran za asistenta-pripravnika na Katedri za Termoenergetiku Mašinskog fakulteta u Nišu

Maja 2003. godine, kandidat je izabran za asistenta na Katedri za termoenergetiku Mašinskog fakulteta u Nišu, a maja 2007. godine reizabran je u isto zvanje.

Kao asistent-pripravnik i asistent bio je angažovan za izvodjenje nastave iz predmeta: Grejanje i toplifikacija, Termodinamika, Toplotne turbomašine, Tehnika merenja, Termoenergetska postrojenja, Tehnika hlađenja, Parni kotlovi i Cevni vodovi.

- 15 -

2. PREGLED DOSADAŠNJEG NAUČNOG I STRUČNOG RADA KANDIDATA

2.1 Naučno-stručni radovi

a) Radovi objavljeni u medjunarodnim časopisima sa SCI&SCIe liste a1) Posle izbora u zvanje asistenta

2.1.1 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, Mirjana Laković: Energy and Exergy Analysis of A 348.5 MW Steam Power Plant, Energy Sources, Part A: Recovery, Utilization, and Environmental Effects, 32:11, 2010, pp. 1016 – 1027.

2.1.2 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, Computation of Working Life Consumption of a Steam Turbine Rotor, Journal of Pressure Vessel Technology, APRIL 2010, Vol. 132/021202-1:021202-6.

2.1.3 Mirjana S. Laković, Mladen S. Stojiljković, Slobodan V. Laković, Velimir Stefanović, Dejan Mitrović, Impact of the cold-end operating conditions on energy efficiency of the steam power plants, Thermal Science, 2010., DOI: 10.2298/TSCI100415066L

a2) Pre izbora u zvanje asistenta

Nema publikovane radove.

b) Radovi objavljeni u časopisima nacionalnog značaja b1) Posle izbora u zvanje asistenta

2.1.4 Branislav Stojanović, Jelena Janevski, Marko Ignjatović, Mladen Stojiljković, Dejan Mitrović, Mića Vukić, (2010), Eksperimentalno ispitivanje karakteristika rekuperatora toplote vazduh-vazduh, Termotehnika, vol. 36, 2010, iss. 1, pp. 103-108.

2.1.5 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, Predrag Rašković, (2004), Programski sistemi za simulaciju i optimizaciju rada termoenergetskih postrojenja, Procesna Tehnika, broj 2-3, 2004, godina 20, pp. 188-19.

2.1.6 Dragoljub Živković, Dejan Mitrović, Predrag Živković, (2004), Proračun termodinamičkih veličina stanja vodene pare primenom metode IAPWS-IF97, Procesna Tehnika, broj 2-3, 2004, godina 20, pp. 195-198.

2.1.7 Branislav Stojanović, Jelena Janevski, Mladen Stojiljković, Dejan Mitrović, (2004), Radni parametri ložišta za sagorevanje peleta, Procesna Tehnika, broj 2-3, 2004, godina 20, pp. 153-155.

2.1.8 Velimir Stefanović, Dejan Mitrović, Predrag Živković, (2003). Possibilities and Directions for Fuother District Heating of Niš Development, Journal: Facta Universitatis, Series: Mechanical Engineering, Published by University of Nis, Yugoslavia, Vol. 1, No. 10,2003, pp. 1415-1423.

2.1.9 Nenad Radojković, Gradimir Ilić, Žarko Stevanović, Mića Vukić, Dejan Mitrović, Goran Vučković, (2003), Experimental study on Thermal and Flow Process in Shel and Tube Heat Exchangers – influence of baffle cut on heat exchange

- 16 -

efficiency Journal: Facta Universitatis, Series: Mechanical Engineering, Published by University of Nis, Yugoslavia, Vol. 1, No. 10,2003, pp. 1377-1384.

b2) Pre izbora u zvanje asistenta

2.1.10 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, (2001), Estimated consumption of working life of high pressure steam turbine rotor in stationary work , Journal: Facta Universitatis, Series: Mechanical Engineering, Published by University of Nis, Yugoslavia Vol. 1, No. 8, 2001, pp. 1083-1090.

2.1.11 Mića Vukić, Gradimir Ilić, Nenad Radojković, Velimir Stefanović, Dejan Mitrović, (2001), Proračun izmenjivača toplote prema pripisanom padu pritiska, Procesna Tehnika, broj 1, 2001,godina 17, str. 83-87.

2.1.12 Ivan Stojanović, Gradimir Ilić, Mića Vukić, Goran Vučković, Dejan Mitrović, (1998), Matematičko modeliranje stacionarne prinudne konvekcije sa zagrejane površine uronjene u porozni sloj kao model biohemijskog reaktora”. Procesna Tehnika, broj 2-3, 1998, godina 14, str. 297 – 300.

2.1.13 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, Slobodan Laković, (1996), Primena kontinuiranog prora čuna utrošenog radnog veka delova termoenergetskog postrojenja za poterbe planskog održavanja, Procesing ’96 Tivat, 18 - 20 Septembar Procesna Tehnika, broj 2-3, 1996, godina 14, str. 297 – 300.

2.1.14 Dejan Mitrović, Slobodan Laković, Dragoljub Živković, (1995), Analiza uticaja radnih parametara na utrošak radnog veka parne turbine, Zbornik radova povodom 35 godina rada Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, Niš 1995, str.97-102.

c) Radovi saopšeni na skupovima međunarodnog značaja štampani u celini c1) Posle izbora u zvanje asistenta

2.1.15 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, Mirjana Laković, (2010) Eksergetska analiza rada komponenata termoenergetskog postrojenja, Međunarodna konferencija Elektrane 2010, 26-29.10.2010. Vrnjačka Banja, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.16 Mirjana Laković, Slobodan Laković, Mladen Stojiljković, Dejan Mitrović, (2010), Energy efficiency annual change for the steam block with closed-cycle cooling system, Međunarodna konferencija Elektrane 2010, 26-29.10.2010. Vrnjačka Banja, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.17 Mirjana Laković, Slobodan Laković, Mladen Stojiljković, Dejan Mitrović, Velimir Stefanović, (2010), Širina zone hlađenja vlažnog rashladnog tornja bloka A5 110MW TE ''Kolubara A'', Međunarodna konferencija Elektrane 2010, 26-29.10.2010. Vrnjačka Banja, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.18 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, (2009) Proračun karakteristika produkata sagorevanja kod gasnih turbina, Procesna Tehnika, 2009, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.19 Marko Ignjatović, Branislav Stojanović, Jelena Janevski, Mirko Stojiljković, Dejan Mitrović, Mića Vukić, (2009) Konstruktivne i radne karakteristike rekuperatora toplote vazduh-vazduh, 14. Simpozijum termičara Srbije 13-16.10.2009, Sokobanja, 2009, kompletan rad izdan na CD-u.

2.1.20 Branislav Stojanović, Jelena Janevski, Marko Ignjatović, Mirko Stojiljković, Dejan Mitrović, Mića Vukić, (2009) Eksperimentalno ispitivanje karakteristika

- 17 -

rekuperatora toplote vazduh-vazduh, 14. Simpozijum termičara Srbije 13-16.10.2009, Sokobanja 2009, kompletan rad izdan na CD-u.

2.1.21 Mladen Stojiljković, Branislav Stojanović, Goran Vučković, Dejan Mitrović, Jelena Janevski, Mirko Stojiljković, Marko Ignjatović, (2008) Ostvareni rezultati, perspektiva i pravci daljeg rada i razvoja Regionalnog centra za energetsku efikasnost Niš, Regionalna konferencija: Industrijska energetika i zaštita životne sredine u zemljama Jugoistočne Evrope, 24-28. jun 2008, Hotel Palisad, Zlatibor, Srbija.

2.1.22 Mladen Stojiljković, Goran Vučković, Dejan Mitrović, Mirko Stojiljković, (2005) Preliminarni energetski bilans kotlovskog postrojenja u AD Pivari Niš, 36 međunarodni kongres o klimatizaciji, grejanju i hlađenju, Beograd 2005, Zbornik radova, str.378-385.

2.1.23 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, Slobodan Laković, Mirjana Laković, (2004) Program za proračun termodinamičkih parametara termoenergetskih postrojenja, Simpozijum termoelektrane 2004, 2-5.11.2004. Vrnjačka Banja, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.24 Dragoljub Živković, Dejan Mitrović, Slobodan Laković, Mirjana Laković, (2004), Analiza uticaja promene pritiska kondenzacije na specifičnu potrošnju toplote turbopostrojenja , Simpozijum termoelektrane 2004, 2-5.11.2004. Vrnjačka Banja, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.25 Slobodan Laković, Mirjana Laković, Dragoljub Živković, Dejan Mitrović, (2004), Uticaj dimenzija i uslova rada kondenzatora na energetsku efikasnost parnog monobloka, Simpozijum termoelektrane 2004, 2-5.11.2004. Vrnjačka Banja, kompletan rad izdat na CD-u.

c2) Pre izbora u zvanje asistenta

2.1.26 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, (2002), Naponsko stanje rotora turbine visokog pritiska pri stacionarnom radu, JUDEKO 2002, Sarajevo, str. 811-816.

2.1.27 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, (2002), Infuence of creep to consumed high pressure turbine rotor work life , ENERGY FORUM 2000, Varna, Bulgaria, 2002.

2.1.28 Predrag Rašković, Dragoljub Živković, Marina Milojević, Mirjana Laković, Dejan Mitrović, (2000), Software tool for energy process simulation of sodium tripolyphosphate producing factory, ENERGY FORUM 2000, Varna, Bulgaria, 2000.

2.1.29 Dragoljub Živković, Slobodan Laković, Predrag Rašković, Dejan Mitrović, (1998), Rationalisation of the Energy Consumption in Tunnel Ovens for Bread Baking, Energy-Forum, Varna, Bulgaria 1998, pp. 119-122.

2.1.30 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, Slobodan Laković, (1998), Consumption of Working Life of Steam Turbine Parts MAN-339 MW in the Power Plant Kosovo-B, Energy-Forum, Varna, Bulgaria 1998, pp. 97-100.

2.1.31 Dragoljub Živković, Predrag Rašković, Dejan Mitrović, (1998), Computer Modeling, Simulation and Identification of the Dynamic Behavior of Steam Turbine , Energy-Forum, Varna, Bulgaria 1998, pp. 101.

2.1.32 Dejan Mitrović, Slobodan Laković, Dragoljub Živković, (1996), Accumulation of damage theory approach toward residual life evaluation of steam turbine rotors, CHISA’96 PRAHA, CZECH REPUBLIC, 25 - 30 AUGUST 1996 12th International Congress of Chemical and Process Engineering, Praha, Czech Republic, 1996.

- 18 -

d) Radovi saopšeni na skupovima nacionalnog značaja štampani u celini d1) Posle izbora u zvanje asistenta

2.1.33 Goran Vučković, Mladen Stojiljković, Dejan Mitrović, (2007), Hidrauli čko uravnoteženje cevne mreže u cilju ravnomerne raspodele toplotne energije, 13. Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Sokobanja, 16-19 oktobar 2007, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.34 Jelena Janevski, Branislav Stojanović, Dejan Mitrović, Mirko Stojiljković, Marko Ignjatović, (2007), Uticaj toplovoda na efikasnost sistema centralnog grejanja, 13. Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Sokobanja, 16-19 oktobar 2007, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.35 Mirjan Laković, Slobodan Laković, Dejan Mitrović, (2007), Simulacija rada sistema turbina-kondenzator konvencionalne termoelektrane, 13. Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Sokobanja, 16-19 oktobar 2007, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.36 Branislav Stojanović, Jelena Janevski, Dejan Mitrović, Marko Ignjatović, Mirko Stojiljković, (2007), Regulacija rada toplotne podstanice, 13. Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Sokobanja, 16-19 oktobar 2007, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.37 Mladen Stojiljković, Branislav Stojanović, Jelena Janevski, Dejan Mitrović, Mirko Stojiljković, (2006), Energetska efikasnost u daljinskom grejanju, Prva Nacionalna konferencija o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, "SRBIJA 2006", AEE, Beograd, 3.- 6. oktobar 2006.

2.1.38 Mirjana Laković, Slobodan Laković, Dejan Mitrović, (2005), Uticaj protoka rashladne vode na performanse kondenzatora termoenergetskog postrojenja, 12. Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Sokobanja, 18-21 oktobar 2005, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.39 Mladen Stojiljković, Dejan Mitrović, Goran Vučković, Danijela Tošić, (2005), Preliminarni energetski bilans kotlovskog postrojenja fabrike unutrsašnjih guma Tigar MH-Babušnica, 12. Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Sokobanja, 18-21 oktobar 2005, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.40 Goran Vučković, Mladen Stojiljković, Dejan Mitrović, Mića Vukić, (2005), Gazdovanje energijom u fabrici unutrašnjih guma Tigar MH-Babušnica, 12. Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Sokobanja, 18-21 oktobar 2005, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.41 Dejan Mitrović, Mladen Stojiljković, Goran Vučković, Mirko Stojiljković, (2005), Energetska efikasnost u sistemima za distribuciju pare i povraćaj kondenzata u AD Pivara Niš, 12. Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Sokobanja, 18-21 oktobar 2005, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.42 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, Slobodan Laković, Mirjana Laković, Ivan Genov, (2004), Karakteristike rada termoenergetskog postrojenja u funkciji pritiska kondenzacije, Industrijska energetika 2004, D. Milanovac 28.9-1.10 2004, kompletan rad izdat na CD-u.

- 19 -

2.1.43 Branislav Stojanović, Jelena Janevski, Mladen Stojiljković, Dejan Mitrović, (2004), Rezultati ispitivanja kotla za sagorevanje peleta, Industrijska energetika 2004, D. Milanovac 28.9-1.10 2004, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.44 Jelena Janevski, Branislav Stojanović, Mladen Stojiljković, Dejan Mitrović, (2004), Analiza rada gorionika za pelete, Industrijska energetika 2004, D. Milanovac 28.9-1.10 2004, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.45 Goran Vučković, Mića Vukić, Gradimir Ilić, Nenad Radojković, Dejan Mitrović, Žarko Stevanović, (2004), Eksperimentalno istraživanje toplotnih karakteristi ka orošavajućih razmenjivača toplote, Industrijska energetika 2004, D. Milanovac 28.9-1.10 2004, kompletan rad izdat na CD-u.

2.1.46 Dejan Mitrović, Dragoljub Živković, (2003), Proračun utrošenog radnog veka delova parne turbine,11. Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Zlatibor, 1-4 oktobar 2003, kompletan rad izdan na CD-u.

2.1.47 Branislav Stojanović, Jelena Janevski, Dejan Mitrović, (2003), Konstruktivne karakteristike ložišta za sagorevanje peleta, 11. Simpozijum termičara Srbije i Crne Gore, Zlatibor, 1-4 oktobar 2003, kompletan rad izdan na CD-u.

d2) Pre izbora u zvanje asistenta

Nema publikovane radove.

2.2 Radovi na sticanju naučnih kvalifikacija – disertacije

2.2.1. Dejan Mitrović, (2010) Tehno-ekonomska optimizacija postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, Doktorska disertacija, Mašinski fakultet u Nišu, Niš.

2.2.2. Dejan Mitrović, (2002) Automatizacija prora čuna utrošenog radnog veka delova termoenergetskog postrojenja, Magistarski rad, Mašinski fakultet u Nišu, Niš.

2.3 Učešće u realizaciji projekta e1) Naučno-istražicački projekti

2.3.1 Racionalno korišćenje energije u indusriji i tehnološkim procesima, e.b.p. 08M11E1, Strateško tehnološko istraživački projekat finansiran od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije, period 1996÷2000.

2.3.2 Razvoj predložišta i kotlova za sagorevanje peleta, NPEE608-76B, finansiran od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije, period 1.04.2002. do 31.03.2005.

2.3.3 Razvoj energetski efikasnih izmenjivača toplote i materije primenom savremenih numeričkih i eksperimentalnih metoda, EE EVB 306-72B, finansiran od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije, period 2002÷2005.

2.3.4 Simulacija procesa u sistemu turbina-kondenzator u cilju poboljšanja performansi u TE ''Kostolac B'', NPEE 171, finansiran od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije, period 2003. do 2004.

- 20 -

2.3.5 Primena savremenih tehnologija za merenje, upravljanje i centralni nadzor utrošene toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja, NP EE242005, finansiran od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije, period 2006÷2009.

2.3.6 Eksperimentalana i numerička simulacija sistema rashladne vode u cilju povećanja energetske efikasnosti termoelektrana u sastavu Elektroprivrede Srbije, TR 18006, finansiran od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije, period 2008÷2010.

e2) Ostali projekti

2.3.7 Projekat „PRISMA”, Međunarodni projekat prekvalifikacije viška vojnog kadra u Vojsci Srbije i Crne gore, finansiran od stane Vlade Kraljevine Holandije, period 2007÷2008.

2.4 Uređivanje zbornika i saopštenja skupova

2.4.1 Dejan Mitrović, Sekretar organizacionog odbora 12 Simpozijuma termičara. Uređenje zbornika saopštenja skupa nacionalnog značaja, 12. Simpozijum termičara SCG, 18-21.oktobar 2005, Sokobanja.

2.4.2 Dejan Mitrović, Sekretar organizacionog odbora 13 Simpozijuma termičara. Uređenje zbornika saopštenja skupa nacionalnog značaja, 13. Simpozijum termičara Srbuje, 16-19. oktobar 2007, Sokobanja.

2.4.3 Dejan Mitrović, Sekretar organizacionog odbora 14 Simpozijuma termičara. Uređenje zbornika saopštenja skupa međunarodnog značaja, 14. Simpozijum termičara Srbuje, 13-16. oktobar 2009, Sokobanja.

2.4.4 Dejan Mitrović, (1998), Urednik: Naučni Podmladak, sveske 1-4 Stručnog časopisa studenata Univerziteta u Nišu (sveska za prirodno-matematičke i tehničke nauke).

2.4.5 Dejan Mitrović, (1997), Urednik: Naučni Podmladak, sveske 1-4 Stručnog časopisa studenata Univerziteta u Nišu (sveska za prirodno-matematičke i tehničke nauke).

2.4.6 Dejan Mitrović, (1996), Urednik: Naučni Podmladak, sveske 1-4 Stručnog časopisa studenata Univerziteta u Nišu (sveska za prirodno-matematičke i tehničke nauke).

2.5 Učešće u radu poslovodnih i stručnih organa i organizacija

2.5.1 Šef akreditovane Laboratorije za termotehniku, termoenergetiku i procesnu tehniku na Mašinskom fakultetu u Nišu (od 2008. godine).

2.5.2 Rukovodilac toplifikacionog sistema na Mašinskom fakultetu u Nišu (od 2009. godine).

2.6 Nastavne publikacije

2.6.1 Dragoljub Živković, Živan Spasić, Dejan Mitrović, (1998), Toplotne turbomašine-zbirka rešenih zadataka, Niš 1998.

- 21 -

3. PODACI O OBJAVLJENIM RADOVIMA U radu 2.1.1 prikazana je energetska i eksergetska analiza parnog bloka snage 348,5 MW u

termoelektrani Kostolac B. Primarni ciljevi ovog rada su da se analiziraju komponente sistema i da se identifikuju i kvantifikuju one koje imaju najveći gubitak energije i eksergije. Energetska i eksergetska efikasnost su izračunate korišćenjem operativnih podataka dobijenih sa postrojenja na različitim opterećenjima. Analizirane su varijante rada postrojenja na 100% i 60% nominalne snage. Efekti promene opterećenja su uzeti u obzir kako bi smo dobili dobar uvid u rad postrojenja primenom energetske i eksergetske analize. Proračun je sproveden na nivou komponenata, i u radu su predstavljeni rezultati proračuna i analize rada pojedinih komponenata. Dobijene vrednosti ukazuju na parni kotao kao izvor termodinamičke neefikasnosti postrojenja, za razliku od energetske analize komponenata postrojenja, gde je kao kritična komponenta identifikovan kondenzator.

U radu 2.1.2 je prikazana automatizacija proračuna utrošenog radnog veka rotora parne turbine, pri čemu je uzet u obzir zamor materijala usled puzanja i niskociklični zamor izazvan puštanjem u rad parne turbine. Proračun je obavljen na bazi hipoteze Palmgren-Miner-a o linearnoj akumulaciji oštećenja. Automatizacija proračuna utrošenog radnog veka rotora parne turbine izvršena je korišćenjem softverskog paketa Microsoft Excel i programa Visual Basic for Application. Kao referentni objekat korišćena je parna turbina MAN – 339 MW, instalisana u termoelektrani “Kosovo” – B u Obiliću. Opisana metoda automatizacije proračuna može se primeniti i na druge delove termoenergetskog postrojenja i time značajno doprineti boljoj organizaciji remonta a time povećanju pouzdanosti i raspoloživosti postrojenja.

U radu 2.1.3 prikazan je uticaj uslova rada hladnog kraja parnog bloka na energetsku efikasnost rada postrojenja. Kao referentno postrojenje izabran je parni blok B2 nominalne snage 348,5 MW u termoelektrani Kostolac B. Dati su detaljan fizički i matematički model, kao i rezultati numeričke simulacije rada hladnog kraja referentnog postrojenja. Prikazana je i analizirana karakteristika kondenzatora navedenog postrojenja, kao i zavisnosti parnog opterećenja kondenzatora i specifične potrošnje toplote postrojenja od pritiska kondenzacije i parametara rashladne vode. Takođe je dobijena zavisnost stepena korisnosti postrojenja od temperature rashladne vode. Na kraju su date smernice za povećanje efikasnosti rada postrojenja optimizacijom protoka rashladne vode.

U radovima 2.1.4, 2.1.19 i 2.1.20 je dat prikaz eksperimentalne instalacije za ispitivanje karakteristika rekuperativnih izmenjivača toplote vazduh – vazduh. Projektovana instalacija omogućava variranje radnih parametara – protoka i temperature vazduha u cilju dobijanja karakteristika rekuperativnog razmenjivača: toplotne snage, pada pritiska i stepena rekuperacije. Posebno su prikazani rezultati eksperimentalnog ispitivananja rekuperatora toplote FON-HR5 na osnovu kojih su dobijeni parametri za nove konstrukcije razmenjivačkih površina.

U radovima 2.1.5 i 2.1.6 su obrađeni osnovni principi proračuna osnovnih veličina stanja vodene pare baziranih na IAPWS standardu i prikaz najpoznatijih softverskih sistema za simulaciju rada termoenergetskih postrojenja. Energetsko upravljanje i kontinualni monitoring je efikasan način za identifikaciju mogućnosti uštede energije kao i za uvođenje pogodnih merila uštede. Troškovi monitoringa su relativno niski, pa se uštede energije do 10% lako mogu postići. Radi ostvarivanja ovakvih zahteva, savremena postrojenja za proizvodnju energije su opremljena mernim sistemima koja vrše on-line monitoring velikog broja parametara i koriste se za pogonsku optimizaciju postrojenja.

U radu 2.1.8 data je analiza postojećeg stanja sistema daljinskog grejanja grada Niša i prezentovane su mogućnosti i pravci njegovog daljeg razvoja u periodu 2003. – 2008. godine. Data je analiza postojećeg stanja i ukazano na neophodnost uvođenja najsavremenijih dostignuća u ovoj oblasti u smislu povećanja energetske efikasnosti celog sistema. Efekti uštede toplotne energije, mereno u procentima, kreću se u granicama od 10 – 40%, u zavisnosti od posmatranog podsistema, nesumnjivo idu u prilog našem zalaganju za što bržu rekonstrukciju i osposobljavanje ovih, vrlo važnih, komunalnih sistema.

- 22 -

U radu 2.1.9 prikazano je eksperimentalno istraživanje izvršeno u cilju ispitivanja uticaja termo-strujnih veličina i geometrije međucevnog prostora na intenzitet razmene toplote kod dobošastih izmenjivača toplote. U ovom radu posebna pažnja posvećena je ispitivanju uticaja veličine okna pregrade na toplotnu efikasnost aparata.

U radu 2.1.10 prikazan je postupak proračuna utrošenog radnog veka rotora turbine visokog pritiska. Proračun je sproveden na konkretnom objektu sa realnim (radnim) parametrima, a kao rezultat se dobija stepen zamora materijala rotora, kao kvantitativna mera utrošenog radnog veka. Da bi se sproveo proračun utrošenog radnog veka, tj. dobio stepen zamora materijala, pored poznavanja geometrije objekta, moraju se znati i najuticajniji parametri i režimi rada postrojenja, a njihov uticaj je opisan u radu 2.1.14. U radovima 2.1.13, 2.1.26, 2.1.27 i 2.1.46 poseban akcenat je dat uticaju stacionarnog režima rada na proračun radnog veka. Puzanje izazvano dejstvom visokih temperatura pare i naponsko stanje usled visokih pritisaka pare i centrifugalnih sila u ovim uslovima rada imaju najdominantniji uticaj. Uvođenjem geometrijskih aproksimacija dat je postupak proračuna ukupnih napona primenom kriterijuma Mizesa, kao i proračun radnog veka shodno naponskom stanju primenom hipoteze o akumulaciji oštećenja. Sam proračun utrošenog radnog veka se u savremenim objektima sprovodi kontinualno, sa osnovnim ciljem praćenja stvarnog stanja postrojenja, odnosno njegovih najopterećenijih delova. Poznavanje kondicionog-tekućeg stanja materijala je neophodan podatak za kvalitetnu pripremu remonta, čime bi se izbegla havarijska stanja, odnosno iznenadni otkazi prouzrokovani iscrpljenošću materijala. Pojavu akumulacije oštećenja primenom Palmgren-Minerove hipoteze kandidat je obradio u radu 2.1.32. na primeru rotora turbine, a u radu 2.1.30. je na konkretnom objektu (rotor turbine visokog pritiska-MAN 339 MW u TE Kosovo B u Obiliću) primenjena hipoteza za sam postupak proračuna oštećenja.

U radu 2.1.11 je prikazan jedan iterativni postupak za termo-hidraulički proračun dobošastih izmenjivača toplote prema pripisanom padu pritiska. Ovim postupkom moguće je predvideti set geometrija izmenjivača toplote za koje se unapred može očekivati da će zadovoljiti termo-hidrauličke uslove projekta. Na ovaj način projektanti punu pažnju posvećuju analizi mogućih rešenja i izboru optimalne geometrije izmenjivača toplote.

Tradicionalne metode analize i proračuna složenih termoenergetskih sistema zasnivaju se na prvom zakonu termodinamike. Te metode koriste energetske bilanse za sistem. U principu, energetski bilansi ne daju nikakvu informaciju o internim gubicima. Nasuprot tome, drugi zakon termodinamike uvodi pojam eksergije, koji je koristan u analizi termoenergetskih sistema. Eksergija je mera za ocenu kvaliteta energije, i omogućava određivanje lokacije, uzroka, realnih veličina nastalih gubitaka kao i nastalih ostataka u nekom termičkom procesu. Eksergetska analiza je metoda koja kombinuje princip bilansa (očuvanja) mase i energije zajedno sa drugim zakonom termodinamike. Metod eksergetske analize omogućava utvrđivanje lokacije, uzroka i izvora gubitaka. Takve informacije se mogu koristiti u kreiranju novih energetski efikasnih sistema, ali i za poboljšanje performansi postojećih sistema. Eksergetska analiza takođe pruža uvid i omogućava otkrivanje uzroka termodinamičke neefikasnosti sistema. U radu 2.1.15 prikazana je eksergetska analiza rada komponenata termoenergetskog postrojenja.

U radu (2.1.16) na osnovu podataka o srednjoj godišnjoj relativnoj vlažnosti vazduha za razmatrano područje, kao i za srednje maksimalne i srednje normalne temperature atmosferskog vazduha, urađen je proračun apsolutne promene pritiska u odnosnu na nominalni pritisak kondenzacije za dato postrojenje usled promene parametara atmosferskog vazduha za 2009.-tu godinu. Uzevši u obzir stav da se sa porastom pritiska u kondenzatoru od 1 kPa, stepen iskorišćenja smanjuje za 1.0 – 1.5 %, dobijena je zavisnost stepena iskorišćenja postrojenja u funkciji promene temperature i relativne vlažnosti atmosferskog vazduha na godišnjem nivou.

U radu (2.1.17), na osnovu matematičkog modela i konstrukcionih podataka o rashladnim tornjevima bloka A5 termoelektrane ’’Kolubara A’’ u Velikim Crljenima kod Lazarevca, dobijena je zavisnost temperature ohlađene vode od više različitih uticajnih parametara. U ovom radu prikazana je dnevna promena temperature vode ohlađene u tornju za slučajno izabran prosečan

- 23 -

letnji dan, kao i promena temperature ohlađene vode na godišnjem nivou, pri čemu su korišćeni parametri atmosferskog vazduha dobijeni sa automatske meteorološke merne stanice ''Kolubara A''.

U proračunu postrojenja gasne turbine i određivanja glavnih termodinamičkih parametara nastaju određeni problemi, iz razloga što se u toku samog procesa menjaju svojstva radnog fluida. Posmatra li se šema postrojenja gasne turbine, vidi se da kroz kompresor struji vazduh, a kroz turbinu sa vazduhom su pomešani produkti sagorevanja dobijeni sagorevanjem goriva u komori za sagorevanje. Kako se termodinamička svojstva (toplotni kapacitet, entalpija i entropija) vazduha i produkata sagorevanja međusobno razlikuju, to se proračun procesa u postrojenju gasne turbine može izvesti ukoliko su ona poznata za vazduh, ali i za gasove koji čine produkte sagorevanja. Znajući sastav goriva i jednačine sagorevanja, dobijaju se udeli pojedinih gasova u produktima sagorevanja, i poznavanjem osnovnih termodinamičkih svojstava elementarnih gasova mogu se dobiti parametri produkata sagorevanja potrebni za proračun procesa u gasnom postrojenju. U radu 2.1.18 prikazane su savremene metode za proračun termodinamičkih svojstava gasa i produkata sagorevanja, uz poređenje sa vrednostima dobijenim eksperimentalnim putem (datim u literaturi).

Radovi 2.1.22, 2.1.33, 2.1.39, 2.1.40 i 2.1.41 daju prikaz energetskih bilansa izabranih industrijskih preduzeća (ili energetskih celina u preduzeću), a rezultat su rada energetskih bilansa preduzeća u okviru edukacije pri Republičkoj agenciji za Energetsku Efikasnost.

U radu 2.1.23 prikazan je razvijeni program koji omogućava proračun toplotne šeme parnog bloka termoenergetskog postrojenja opšte konfiguracije. Karakteriše ga tačnost, brzina proračuna, fleksibilnost i jednostavnost upotrebe zbog postojanja sistema menija. Kao rezultat proračuna mogu se dobiti veličine stanja u karakterističnim tačkama ciklusa, maseni protoci, vrednosti glavnih termodinamičkih parametara, bilansi po I i II principu termodinamike. Program omogućava proračun promenljivih režima rada, što može biti važno u fazi definisanja optimalnog rada postrojenja.

U radovima 2.1.24 i 2.1.42 razmatran je uticaj promene pritiska u kondenzatoru na specifičnu potrošnju toplote parnog bloka. Specifična potrošnja toplote turbopostrojenja je jedan od glavnih termodinamičkih parametara na osnovu koga se najbolje može oceniti energetska efikasnost rada parnog turbopostrojenja. Zbog toga je u ovom radu izvršena analiza uticaja promene pritiska kondenzacije na promenu snage turbine i promenu specifične potrošnje toplote turbopostrojenja.

U radu 2.1.25 je razmatran uticaj promenljivih uslova hlađenja kondenzatora na pritisak kondenzacije, kapacitet kondenzatora, maksimalnu snagu i snagu postrojenja pri minimalnoj specifičnoj potrošnji toplote parnog bloka. Takođe je razmatran uticaj nepravilno dimenzionisanog kondenzatora na energetske gubitke termoelektrane.

U radu 2.1.28 predstavljen je softverski paket za simulaciju energetskog sistema za proizvodnju natrijumtripolifosfata izrađen u okruženju Microsoft Excel-a.

U radu 2.1.29 je prikazana optimizacija energetskog sistema fabrike za proizvodnju hleba putem Pinč metode.

Ekonomično upravljanje složenim sistemima daljnskog grejanja mora da obuhvati racionalizaciju rada svih komponenata koje su uključene u proces proizvodnje i distribucije toplotne energije. Jedan od mogućih pristupa ekonomičnog upravljanja zasniva se na određivanju optimalne temperature razvodne vode, optimalnih uslova strujanja u cevovodu i optimalne proizvodnje toplotne energije. U radu 2.1.34 je je dat prikaz modela mreže daljinskog grejanja i upoređenje gubitaka toplote predizolovanih cevi sa vrednostima gubitaka toplote izmerenim na konkretnoj mreži daljinskog grejanja, kao i analiza parametara sistema koji utiču na najracionalniji rad sistema.

Regulacija temperature polazne vode u sekundarnoj mreži toplotne podstanice vrši se u zavisnosti od temperature spoljašnjeg vazduha. Osnovni cilj regulacije je postizanje željene temperature prostorije. Kako na nju utiču i orijentisanost prostorije, intenzitet vetra, osunčanost itd, dodatna regulacija se mora vršiti na samim grejnim telima u prostoriji. U radu 2.1.36 je izvršena analiza i upoređenje parametara sistema grejanja dobijenih računskim putem i izmerenih regulacionih vrednosti jedne toplotne podstanice.

U radovima 2.1.35 i 2.1.38 su razmatrani uticaji temperature i protoka rashladne vode na energetsku efikasnost parnog bloka. Temodinamički stepen iskorišćenja ciklusa, a samim tim i

- 24 -

stvarni stepen iskorišćenja postrojenja zavisi, osim od početnih parametara pare i od temperature predaje toplote spoljnoj okolini, odnosno temperature kondenzacije. Kod parnog bloka toplota se predaje rashladnoj vodi u kondenzatoru, koji je površinski rekuperativni izmanjivač toplote nepromenljivih dimenzija. Zbog promene temperature rashladne vode menjaju se uslovi rada kondenzatora što izaziva promenu njegovog kapaciteta i pritiska kondenzacije, a time i temperature kondenzacije. Ovo, u skladu sa napred rečenim, dovodi do promene i snage i stepena iskorišćenja bloka, odnosno energetske efikasnosti postrojenja.

Radovi 2.1.7, 2.1.43, 2.1.44 i 2.1.47 su rezultat rada na projektu Ministarstva Nauke u oblasti energetske efikasnosti EVB 76, u domenu razvoja predložišta i kotlova za sagorevanje peleta. U njima su prikazana neka literaturna rešenja ali i sopstveni rezultati dobijeni tokom ispitivanja i razvijanja predložišta i kotla.

U doktorskoj tezi 2.2.1 kandidat je na osnovu matematičkog modela postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i modela optimizacije uradio softver za potrebe simulacije i tehno-ekonomske optimizacije rada postrojenja. Pri tome su korišćene metode energetske i eksergetske analize rada postrojenja kako nominalnog tako i promenljivih režima rada. Funkcija cilja u optimizacionim problemima može biti energetske prirode (stepen korisnosti, sopstvena potrošnja bloka, ...) ili ekonomske prirode (troškovi proizvodnje, investicije, povratak kapitala). U radu je dat matematički model komponenata toplotne šeme kombinovanog gasno-parnog postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije. Model je poslužio za razvijanje programskog sistema za simulaciju i optimizaciju rada postrojenja. Za pisanje programa koristišćen je softverski paket Visual Basic for Applications, a kao platforma Microsoft Excel, sa makroima pisanim u Visual Basic Editor-u. Kreiranje Excel aplikacija izvršeno je kreiranjem formi, koje čine korisnički interfejs, dodavanjem VBA koda (programa) formama i objektima i dodavanjem potrebnog koda za podršku u dodatnim modulima. Softverski paket je izrađen na modularnom principu, što omogućava interaktivnu komunikaciju sa korisnikom pomoću menija. Proračun termodinamičkih veličina stanja vode i vodene pare po metodi IAPWS-IF97 je urađen pomoću programa Visual Basic for Applications. Na osnovu kriterijalne jednačine urađena je tehno-ekonomska optimizacija gasno-parnog postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije date konfiguracije, po kriterijumu minimalnih ukupnih troškova rada postrojenja. Za optimalne radne parametre izvršena je eksergetska analiza rada kako postrojenja, tako i pojedinih komponenata postrojenja. Ona daje podatke o gubicima eksergije u tim komponentama, njihovoj eksergetskoj efikasnosti i omogućava lociranje komponenti kod kojih treba intervenisati u smislu poboljšanja njihovog rada, odnosno smanjenja gubitaka eksergije. Time bi se uticalo i na efikasnost rada celog postrojenja, što je u vreme energetske krize imperativ u velikim energetskim subjektima.

U magistarskom radu 2.2.2 je dat pregled korišćenih metoda u oblasti utvrđivanja radnog veka delova termoenergetskih postrojenja, date osnove pouzdanosti rada, korišćenih materijala i analizirani parametari rada koji najviše utiču na radni vek. Prikazana je metoda za proračun utrošenog radnog veka rotora turbine visokog pritiska pri stacionarnom i nestacionarnom radu. U obzir je uzeto puzanje, kao posledica stacionarnih termičkih napona, centrifugalnih sila i pritiska pare, kao i proces puštanja turbine u rad kao primer nestacionarnog rada. Za procenu utrošenog radnog veka korišćena je Palmgren-Minerova hipoteza zasnovana na teoriji o linearnoj akumulaciji oštećenja. Navedena procedura primenjena je na rotoru turbine visokog pritiska (MAN-339 MW) u termoelektrani “Kosovo-B”, blok 1, u Obiliću. Na bazi proračunske metode i osnovnih uzroka oštećenja, kandidat je konstruisao algoritam za utvrđivanje radnog veka najopterećenijih delova termoenergetskog postrojenja.

- 25 -

4. MIŠLJENJE O ISPUNJENOSTI USLOVA – kandidata Dejana Mitrovi ća Koeficijent kompetentnosti

KOEFICIJENT KOMPETENTNOSTI

Naziv grupe Oznaka Vrsta rezultata M Vrednost Broj Ukupno Rad u istaknutom

međunarodnom časopisu M22 5.0 1 5.0 Objavljeni radovi u naučnim

časopisima međunarodnog

značaja

M20 Rad u međunarodnom

časopisu M23 3.0 2 6.0

Zbornici međunarodnih

naučnih skupova

M30 Saopštenje sa

medjunarodnog skupa štampano u celini

M33 1.0 18 18.0

Objavljeni radovi u

časopisima nacionalnog

značaja M50

Rad u časopisu nacionalnog značaja M52 1.5 11 16.5

Saopštenje na skupu nacionalnog značaja štampano u celini

M63 0.5 15 7.5 Zbornici skupova

nacionalnog značaja

M60 Uređivanje zbornika

saopštenja skupa nacionalnog značaja

M66 1.0 3 3.0

Odbranjena doktorska disertacija

M71 6.0 1 6.0 Magistarske i doktorske teze

M70 Odbranjen magistarski

rad M72 3.0 1 3.0

UKUPNO: 65.0 Mišljenje i predlog

Na osnovu analize konkursnog materijala, uzimajući u obzir činjenice o celokupnoj dosadašnjoj naučnoj, stručnoj i nastavno-pedagoškoj aktivnosti kandidata, članovi Komisije zaključuju da su kandidati dr Mirjana Laković-Paunović i dr Dejan Mitrović:

• Magistrirali i doktorirali iz uže naučne oblasti Teorijski i primenjeni procesi prenosa toplote i mase, za koju konkurišu;

• Publikovali radove u međunarodnim i vodećim nacionalnim časopisima sa recenzijama; • Učestvovali u radu međunarodnih i nacionalnih naučnih skupova gde su saopštavali

rezultate svojih istraživanja; • Imali aktivno učešće u realizaciji naučno-istraživačkih projekata.

Članovi komisije takođe konstatuju da kandidati dr Mirjana Laković-Paunović i dr Dejan Mitrović: • Poseduju pravilan nastavno-naučno-stručni razvoj, budući da su prošli kroz održavanje

univerzitetske nastave-vežbanja iz većeg broja predmeta Katedre za energetiku i procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Nišu;

• Imaju izraženu sposobnost za nastavno-naučni rad.

- 26 -