Oblanost

Oblanost

Oblanost predstavlja ukupnost oblakakoji su uoljivi na nebu, posmatrano u odreenom trenutku ili periodu. Izraava se u desetinama od 0 do 10 ili u procentima pokrivenosti neba oblacima. Oblanost je jedna od najvanijih klimatskih elemenata.

OblakOblak nastaje kondezacijom i sublimacijom vodene pare u slobodnoj atmosferi. Sastoje se iz sitnih kapljica vode i estica leda. Da bi dolo do formiranja oblaka, vazduh mora da sadri dovoljnu koliinu vodene pare, da mu temperatura opada i da se u njemu nalaze kondenzaciona jezgra koja su neophodna za poetak obrazovanja vodenih kapljica i ledenih kristala. Izmeu oblaka i magle nema sutinskih razlika. Na primer, magla obrazovana na planinskim stranama za posmatrae iz niih dolinskih predela je oblak.

Podela oblaka prema visiniPrema visini na kojoj se nalaze, oblaci se dele na visoke, srednje i niske oblake i oblake vertikalnog razvitka.

Visoki oblaci lee na visini od 6 do 14 km. U njih spadaju cirusi, cirokumulusi i cirostratusi. Srednji oblaci se nalaze na visini od 2 do 6 km. To su altokumulusi i altostratusi. Niski oblaci lee na visinama manjim od 2 km. To su: nimbostratusi, stratusi i stratokumulusi. U oblake vertikalnog razvitka spadaju kumulusi i kumulonimbusi. Njihova osnova lei na visini niskih oblaka, a vrhovi u nivou srednjih i visokih oblaka.

Klasifikacija oblakaOblaci se meu sobom mnogo razlikuju po izgledu, visini, sastavu itd. Prvu klasifikaciju oblaka predloio je 1803. godine Englez L. Govard. On je sve oblake svrstao u etiri kategorije: perjaste, gomilaste, slojevite i kine. Krajem XIX veka usvojena je meunarodna klasifikacija oblaka sa 10 osnovnih tipova:

1 Perjasti - Cirrus (Ci) 2 Perjasto-gomilasti - Cirrocumulus (Cc) 3 Perjasto-slojeviti - Cirrostratus (Cs) 4 Visoko-gomilasti - Altocumulus (Ac) 5 Visoko-slojeviti - Altostratus (As) 6 Slojevito-kini - Nimbostratus (Ns) 7 Slojevito-gomilasti - Stratocumulus (Sc) 8 Slojeviti - Stratus (St) 9 Gomilasti - Cumulus (Cu) 10 Gomilasto-kini - Cumulonimbus (Cb)

Cirrus

Cirusi su najvii oblaci, Baza im se nalazi visoko na 5-7 km, ponekad i na preko 10 km. To su vlaknasti su oblaci, bele boje, Prozirni su i gotovo ni malo ne smanjuju intenzitet sunca, Pri zalasku sunca poprimaju nijanse ute i narandaste boje.Sastoje se od ledenih kristalaNe daju padavineUkazuju na vrlo suv vazduh. Nastaju raspadom cirokumulusa ili cirostratusa. Mogu da izazovu i halo efekat sa suncem, tj. sunevu koronu.

Cirrocumulus

Vrlo visoki oblaci sa bazom izmedju 6-8 km, ponekad i viom od 10 km. Vlaknasti su i u obliku povezanih traka, mrea ili saa. Bele su boje, a pri zalasku sunca menjaju boju u utu i narandastuprozirni su, tako da se kroz njih moe videti sunce ili mesec. Kao i cirusi, cirokumulusi su sastavljeni od ledenih kristala. Ne daju padavineNastaju transformacijom ili skupljanjem cirusa, cirostratusa ili altokumulusa

Cirrostratus

Cirostratusi su oblaci sa bazom na visini 6-7 km, a nekad i preko 10 km. Mogu biti toliko tanki da se ak i ne vide, Ako se vide potpuno su prozirni i ni malo ne zaklanjaju sunce. Mogu prekriti deo neba ili ak celo nebo. Mogu da stvore halo efekat (sunevu koronu). ne izluuju padavine. Vlaknaste su strukture i slojeviti. Nastaju sabijanjem cirusa ili cirokumulusa ili raspadanjem altokumulusa, a mogu da nastanu i u blizini kumulonimbusa, irenjem nakovnja.

Altocumulus

Altokumulusi se najese javljuju u rano jutro ili kasno popodne. Javljaju se uglavnom u talasastom obliku, Sastavljeni su od razliitih masa, ploa i na visini izmeu 2500 m i 5000 m. Poluprozirni su i delimino proputaju sunevu ili meseevu svetlost. Mogu biti sastavljeni od vodenih kapljica kad je toplo vremeili ledenih kristala pri hladnijem vremenu.

Nastaju na vie naina: transformacijom altostratusa, nimbostratusa, debljanjem cirostratusa, deljenjem stratokumulusa, pa ak i irenjem kumulusa i kumulonimbusa.

Od padavina daju virgu (kiu koja ne pada do tla).

Altostratus

Baza im se nalazi na visini 3-5 km, Sive su boje, vlaknaste ili jednoline strukture, Mogu da budu debeli i vie stotina metara, pa ak i kilometara. Uglavnom potpuno zaklanjaju sunce, mada se ponekad moze nazirati sunce. Prekriva deo ili pak celo nebo. Sastoji se od vodenih kapljica ili ledenih kristala. Nastaje na vie naina: dizanjem vazduha na dovoljno veliku visinu, debljanjem cirostratusa, ili stanjivanjem nimbostratusa. Retko daje padavine, a one mogu biti u obliku slabe kie, slabog snega ili virge.

Nimbostratus

Tipini su za hladniju polovinu godine. Uglavnom izluuju kiu u kontinuitetu ili sneg u kontinuitetu, ledenu kiu, a retko moe dati i sugradicu.

Padavine koje daje mogu biti vrlo jake. Baza ovih oblaka je izmeu 700-2000 m, madaponekad ume da bude i znatno nie, naroito zimi, kad moe stii do samog tla;

debljina im je 2-6 km. Potpuno su neprovidni tako da potpuno zaklanjaju sunce i mesec. Sive su boje, sastoje se od vodenih kapljica, ledenih kristala, snenih pahulja. Nastaje na vie naina: dizanjem vertikalnih slojeva vazduha na odreenu visinu, debljanjem altostratusa, altokumulusa i stratokumulusa, irenjem kumulonimbusa i kumulusa.

Stratocumulus

Karakteristini oblaci za letnje mesece, ali se javljaju i zimi. Najei oblik pojave je u vidu formi talasaUglavnom su bele ili sive boje, ili u kombinaciji bele i sive boje. Uglavnom su oblaci koji ne daju padavine, Kad ih imaju to mogu biti samo padavine u obliku slabe kie ili snega i virgeBaza stratokumulusa je na visini od 200-2000 m, debljina do 1 km, nekad i znatno manje i oni esto najavljuju dolazak loeg vremena.

Stratokumulusi nisu prozirni, tako da obavezno zaklanjaju sunce ili mesec. Nastaju na vie nacina: zgunjavanjem altokumulusa, transformacijom altostratusa ili nimbostratusa, konvekcijom u stratusu, a mogu nastati zgunjavanjem ili irenjem kumulusa i irenjem kumulonimbus

Stratus

To su niski oblaci, uglavnom im je baza na 300-600m visine, ali esto i manje, Nekad toliko nisko da su praktino pri samom tlu i tada ih nazivamo magla; Debljine su 1-2 km.Stratusi su esti na obalama, iznad mora, ali i u oblastima sa jakim isparenjima. Kod nas su najei u hladnoj polovini godine, mada ih ima tokom cele godine.Mogu biti providni, tako da suneva ili meseeva svetlost skoro potpuno prolazikroz oblak, tako da su sunce i mesec jasno vidljivi.Iz stratusa se mogu izluivati padavine i to u obliku rominjave(sipee) kie ili snega ove padavine su karakteristine za hladnu deo godine.Nastaje na vie naina i to: hlaenjem donjih prizemnijih delova atmosfere, dizanjem magle ili isparavanjem padavina, kao i sputanjem stratokumulusa

Cumulus

Ovo su oblaci karakteristini za toplu polovinu godine. Kada su mali, to je znak lepog vremena. To su najei oblaci u letnjem periodu. Baza im se nalazi na visini 500-1700 m, Debljina im je od nekoliko metara do nekoliko stotina metara. Kada su razvijeni debljina dostie i 2-3 km.Kod veih kumulusa moe doi i do pojave pljuska.esto prate i kumulonimbuse, to je znak pribliavanja oluje. Sastavljeni su od vodenih kapljica,Kad se razvijaju u kumulonimbus onda ima delova koji su sastavljeni i od ledenih kristala.

Kumulusi su uz kumulonimbuse jedini oblaci koji se razvijaju vertikalno. Taj oblak nastaje u konvekciji vlanog vazduha u nestabilnoj atmosferi, ali moe nastati i u stabilnoj, kada ona ima samo jedan deo (sloj) nestabilan

Cumulonimbus

To su oblaci koji kod nas se javljaju uglavnom u toplom periodu godinei po pravilu donose oluje sa grmljavinom.

Javljaju se u toplim i sparnim danima, kada nema vetra i kada se isparavanje nagomilava i ide u vis.

Kumulonimbusi su lako prepoznatljivi, izuzetno masivni oblaci. Oni koji stvaraju oluje mogu biti jedno-, vie- i superelijskog oblika. Kumulonimbusi se stvaraju uglavnom popodne i uvee, Najese nastaju razvijanjem kumulusa, ali se ponekad mogu razvitii od altokumulusa i stratokumulusa.

Kumulonimbus je sastavljen od 3 sloja: u niskom sloju se sastoji od vodenih kapi,u srednjem sloju od zamrznutih vodenih kapi, snenih pahulja i grada, dok se u najviem sloju, takozvanom nakovnju, sastoji odiskljuivo ledenih kristala.

Kumuloninbus supercelijskogoblika

CumulonimbusBaza kumulonimbusa se nalazi na visini od 300-1300 m i znatno vie; Debljina varira od nekoliko kilometara kod slaborazvijenih, pa sve do preko 15 km kod jako razvijenih.Kumulonimbus daje padavine u vidu pljuska kie ilizimi ledene kie, snega, krupe (ledena zrnca kojaute dok padaju i odskakuju od podloge), koje kreuveoma naglo, a esto dolazi i do pojave sugradice i grada. Gradonosni oblaci se prepoznaju po belom nakovnjuna vrhu oblaka. Iz kumulonimbusa se moe razviti i tornado (uglavnom u vieelijskim i superelijskimolujama) ili pijavica (uglavnom u jednoelijskimolujama)

Osmatranje oblanostine postoji nikakav instrument. Procenjuje se od oka, prostim osmatranjem neba. Ukoliko se na svodu ne uoavaju oblaci, onda je vreme vedro oblanost ima vrednost 0, ako je pokrivenost do pet desetina to je umereno oblano, u sluaju celokupne pokrivenosti neba, govorimo o potpuno oblanom vremenu. U sluaju kada su oblaci razbacani po nebu, pristupa se njihovom vizuelnom grupisanju o odreivanju oblanosti.

Osmatranje oblanosti

Osmatranje oblanosti vri se vizuelnona najveem broju meteorolokihstanica i to u terminima 7, 14 i 21 as po lokalnom vremenu. Srednje-dnevnaoblanost dobija se kada se zbirvrednosti oblanosti po terminimaosmatranja podeli na tri

TRAJANJE SUNEVOG SJAJA

TRAJANJE SUNEVOG SJAJA

Predstavlja vaan klimatski elemenat od koga zavise temperature vode i vazduha, kao i sve ostale pojave koje su u bilo kakvoj vezi sa temperaturom.Trajanje sunevog sjaja, takoe ima veliki znaaj i za vegetaciju, pogotovo za asimilaciju, mada i u nekim drugim funkcijama kao to su: rast, cvetanje, klijanje...

TRAJANJE SUNEVOG SJAJA

U zavisnosti je od geografske irine i nadmorske visine, kao i od reljefa tog lokalitetaIntenzitet kao i samo trajanje sunevog sjaja na odreenom lokalitetu zavisi od ugla pod kojim zraci padaju i od stepena oblanosti

TRAJANJE SUNEVOG SJAJA

Na razliitim geografskim irinama su i razliite duine dana i noi... Takoe sunevi zraci ne padaju svuda pod istim uglom.Sunce najdue obasjava one povrine koje se nalaze na vidnom mestu, na nekom bregu ili veoj visini, dok manje sunevih zraka dopire u uske doline ili na niim nadmorskim visinama.

Karakteristini parametri trajanja sunevog sjaja

duina stvarnog trajanja sunevog sjajau asovima u toku dana, meseca ili godine;potencijalno (mogue) trajanjesunevog sjaja (pod pretpostavkom danema oblanosti);relativno trajanje sunevog sjaja - to jeodnos u % izmeu stvarnog i potencijalnogtrajanja sunevog sjaja;srednji broj asova sijanja sunca u tokudana.

Instrumenti za osmatranje i merenje stvarnog TSS

Posmatra se u meteorolokim stanicama pomou heliografa.Duina stvarnog trajanja sunevog sjaja se odreuje uz pomo progoretina na heliografskojtraci...Vrednosti se izraavaju u asovima do tanosti od desetine asa. Meseni i godinji proseci se mogu raunati ukoliko je dovoljno dugo voena evidencija.

Heliograf

Heliografske trake

potencijalno (mogue) trajanje sunevog sjaja

To je ukupno trajanje sunevog sjaja u asovima, ako bi Zemlja bila ravna i kada uopte ne bi bilo oblaka. To je ukupan broj asova u kojima se Sunce u toku dana nalazi iznadhorizonta, tj. od izlaska do zalaska

Relativno TSS

Relativno trajanje sunevog sjaja (r), rauna se kao odnos izmeu stvarnogtrajanja (a) i potencijalnog trajanja (b) sunevog sjaja u odreenomvremenskom periodu i izraava se u procentima, tj.:

%bar 100=

Srednji broj asova sa SS

Srednji broj asova sa sunevim sjajemu toku dana (N) predstavlja odnosizmeu stvarnog broja asova sasunevim sjajem (s) u odreenommesecu i broja dana (m) istog meseca,

msN =

Kretanje vazdunih masa

Razlika u pritisku vazduha izmeu dvaregiona izaziva kretanje vazdunih masaod regiona gde je pritisak vii, ka regionu sa manjim pritiskom. Osnovni razlog razlike u atmosferskom pritisku je neravnomerno zagrevanjepovrina okeana i kopna od sunca, naraznim irinama i pri razliitim oblicimareljefa.

Kretanje vazdunih masa

Podaci o prosenim vrednostima vazdunogpritiska nanose se na karte na mestimameteorolokih stanica. Na osnovu tih podataka crtaju se izobarne(sinoptike) karte. Izobare predstavljaju linije koje spajaju takena karti sa istim barometarskim pritiskom. Sinoptike karte pruaju optu sliku o cirkulaciji vazdunih masa u donjim slojevimaatmosfere iznad nekog podruja.

Kretanje vazdunih masa

Oblasti sa povienim vazdunimpritiskom nazivaju se anticikloni, sa umanjenim pritiskom su cikloni. Anticikloni i cikloni stalno se nalaze u kretanju, a izobare stalno menjaju svojoblik uslovljavajui pravac kretanjavazdune mase i vlage u atmosferi.

Kretanje vazdunih masaVazduni tokovi, koji se formiraju u razliitimgeografskim uslovima i zonama, imaju nizkarakteristika. Razlikuju se:arktiki - hladan sa malim sadrajem vlage, formiranu zoni Arktika;polarni - vazduh srednjih irina, topliji i vlaan, dolazisa zapada i severozapada i donosi atmosferskepadavine koje su osnovni izvori hranjenja reka;tropski - topao i vlaan, dolazi u srednje irine izsuptropskih oblasti;ekvatorski - veoma topao i vlaan i ide od ekvatoraprema veim geografskim irinama.

Vazduni tokovi mogu se formirati iznadmorskih povrina i kopna. Svojstva im nisu identina i zato razlikujemomorske (vlane) i kopnene (suve) vazdunestruje.Veliki znaaj u snabdevanju kopna vlagomimaju regioni povienog pritiska nad morima i okeanima, na primer azorski maksimum. Odovog centra vlane struje se prenose iznadkopna.

VetarVetar je veoma znaajan klimatski element i veoma esto se u izvesnim sluajevima smatra kao faktor koji odreuje klimu podruja. U sutini predstavlja jednu komponentu strujanja vazduha koja je posledica nejednakog rasporeda pritiska vazduha na odreenom prostoru. Vetar prenosi karakteristine osobine one klime odakle duva.Ako dolazi sa mora i okeana, on donosi osobine morske klime,a ako duva iz dubokih kontinentalnih predela donosi osobine kontinentalne klime.U inenjerskoj praksi pod pojmom vetar podrazumeva se horizontalna komponenta kretanja vazduha, paralelna sa povrinom zemlje. To je vektorska veliina koja ima pravac i intenzitet (jainu brzinu).

Globalni vetrovi

Delovi Zemlje oko ekvatora bivaju zagrevani od strane Sunca vie od ostalih delova ZemljeTopao vazduh je laki od hladnog i podizae se sve dok ne dostigne visinu od oko 10km i prostirae se na sever i na jug. Da zemlja ne rotira, vazduh bi stigao do severnog i junog pola, a zatim se vratio nazad do ekvatora

Koriolisova silaUsled rotacije zemlje, svako kretanje na severnoj hemisferi je ISKRIVLJENO na desno, ako posmatramo sa nae pozicije na zemlji (na junoj hemisferi se savija na levo). Ova oigledna sila savijanja poznata je pod nazivom Koriolisova sila. Koriolisova sila je vidljivi fenomen; npr. ine se na jednoj strani bre troe nego na drugoj, reka je znatno dublja na jednoj obali (o kojoj je obali rezavisi od toga gde se nalazi reka, na severnoj hemisferi predmeti u pokretu savijaju se u desno). Na severnoj hemisferi vetar tei da rotira na stranu suprotnoj od kretanja kazaljke na asovniku kako se pribliava oblasti sa niim pritiskom.

Kako Koriolisova sila utie na stvaranje globalnih vetrova

Vazduh se die sa ekvatora i pomera ka severu i jugu, i viim atmosferskim slojevima. Oko 30 stepeni geografske irine na obe hemisfere Koriolisova sila spreava vazduh da se kree dalje. Na ovoj geografskoj irini je oblast visokog pritiska, poto vazduh poinje ponovo da se slee. Kako se vazduh uzdie sa ekvatora postoji oblast niskog pritiska na povrini zemlje privlaei vetar sa severa i juga. Na polovima preovladavae visoki pritisak usled hlaenja vazduha. Vetrove koje smo razmatrali su globalni vetrovi i oni zavise uglavnom od temperaturnih razlika a sasvim malo od povrine planete. Ovi vetrovi preovlauju na visinama iznad 1000m i njihova brzina se meri meteorolokim balonima

VetroviPovrinski vetrovi su vetrovi na visinama do 100m gde njihova brzina i pravac u velikoj meri zavise od povrine Zemlje. Vetar e znatno biti usporen u sluaju postojanja prepreka, a i njihov smer e se malo razlikovati od globalnih vetrova usled rotacije Zemlje. Kada govorimo o energiji vetra, mi obino govorimo o povrinskim vetrovima, ali je vetar uvek suma kako globalnih tako i lokalnih uticaja. U odreenim oblastima u odreeno vreme lokalni vetrovi imaju znatno veu vrednost nego globalni pa zato razlikujemo vie vrsta lokalnih vetrova.

Karakteristike vetra

Osnovne karakteristike vetra koje se mere na meteorolokim stanicama su pravac i brzinana standardnoj visini od 10m. Pravac vetra meri se pomou vetrokaza u osam ili esnaest pravaca kompasa.Pod pojmom pravac vetra podrazumeva se pravac iz kojeg vetar duva. Na primer, istoni vetar je onaj koji dolazi sa istoka i duva ka zapadu. Brzina vetra se iskazuje u m/s;km/as; vorovima, i u boforima.

Za konverziju vetra iz jedne jedinice u drugu koriste se sledei odnosi:1 m s-1= 3.6 km h-1= 1.9 vorova = 2.2 milje h-11 km h-1 = 0.278 ms-1 = 0.53 vorova = 0.62 milje h-1Brzina vetra meri se pomou anemometra. Za kontinualno beleenje karakteristika vetra koriste se razni tipovi anemometra.

Neke vrste anemometara koje se koriste za kontinualno beleenje karakteristika vetra:

Vetar

Rezultati merenja karakteristika vetra obino se pokazuju grafiki u vidu tzv. rue vetrova. Rue vetrova prikazuju uestalost pojedinih pravaca u %, i odgovarajue srednje brzine. Pri proraunu rue vetrova uzima se ukupan broj svih pravaca i tiina, osmotrenih u tom periodu u standardnim terminima 7, 14 i 21 as.

Real feel ili faktor -

ili faktor je pojava da je temperatura objektivno mnogo nia ako duva vetar. Postoje tablice na osnovu kojih se to izraunava. Radi se o tome da u hladnoj atmosferi ako je ovek dobro obuen oko njega se formira sloj toplog vazduha, kao posledica odavanja toplote samog tela, kao izolator. Vetar taj vazuh oduva, tako da brzo hladi organizam.

Pozitivno delovanje vetra

U velikim gradovima vetrovi su istai zagaenog vazduha, koji nastaje kao posledica automobilskih izduvnih gasova ali i kao posledica razliitih sagorevanja. Postoje gradovi u kojima nema ili je vrlo malo vetra tako da zbog poveanog smoga se proglaava smog alarm te zabranjuje kretanje putnikim vozilima npr u centru grada. To moe da potraje danima. U takve gradove spada Berlin.

Negativno delovanje vetrova

Katastrofe koje bivaju izazvane velikom destruktivnom energijom.Velikeposledice po ljude mogu izazvati vjetrovi,naroito u zonama TORNADA,URAGANA

Vetrovi i njihova imena

Koava duva sa Karpata ista BeogradaSeverac duva iz panonske nizije iz Maarske, sverenaVojvodina, hladan Jugo vetar koji duva sa mora na kopno, donosei kiu u Crnoj Gori Razvigor - je proleni vetar koji razvija goruBura jak vetar koji duva sa kopna na mora severna DalmacijaMonsunUraganTornadoPasatiAntipasatiFenVardarac

Koava

Koava ugoistoni vetar, i duva sa Karpata. Donosi suvo i hladno vreme i ima veliki uticaj na lokalni klimat. Najee duva tokom jeseni i zime. Udari vetra mogu dostizati brzinu i do 130 km/h, mada se prosena brzina vetra kree izmeu 25 i 45 km/h. bino duva tri dana.Zabeleene su i tople koave.

Severac

Severac duva iz panonske nizije iz Maarske, sverna Vojvodina, hladan

JugoJugo je topao i vlani vetar, koji se javlja uz oblanoi kiovito vreme. Zbog njega na moru nastaju visoki talasi.Iako najee duva u hladnim delovima godine, moe duvati i leti. Zimi jugo traje do devet dana, a ponekad i do tri nedelje sa prekidima. Leti u veini sluajeva ne traje due od tri dana. Brzina vetra se kree od 10 do 30 metara u sekundi i nikada ne krene da duva iznenada, ve svoju punu snagu postie tek nakon 24 do 36 sati, a olujnu jainu uglavnom tokom treeg dana. ee i snanije se pojavljuje na junom delu Jadrana nego na severnom.

Razvigor

Razvigor - je proleni topliji vetar koji razvija goru

BuraIstona obala Jadrana i severo - zapadna strana Dinarskog planinskog sistema imaju cele godine, a naroito u njenom hladnijem delu, esto jak i hladan vetar koji dolazi sa severo - istoka. Bura du nae obale najee nastaje pri prodoru hladnog vazduha u Panonsku niziju i u druge oblasti severo -istono od Dinarskog planinskog sistema. Ovaj planinski sistem predstavlja otru prepreku za prodiranje hladnih vazdunih masa u basen Jadranskog mora sa toplijomvazdunom masom i niim pritiskom. Nagomilavanje hladnog vazduha na istonoj strani Dinarskih i planina dovodi do porasta pritiska u niim visinama, i izdizanje hladnog vazduha na sve veu visinu. Kad ovaj dostigne visinu planinskog prevoja hladan vazduh pone da se prebacuje niz jugo - zapadne padine Dinarskih planina. Ovaj tip bure zove se anticiklonska bura.

Bura

Brzina bure znatno varira od mesta do mesta.Ona je najjaa na delovima obale gde su strme planine neposredno uz obalu. Bura je manje izraena u oblastima gde su planine udaljene od obale prema unutranjosti. Meutim bura ponekad moe dostii i orkansku brzinu od 50 - 60 m/s. U takvim situacijama ona razara krovove kua, upa stabla drvea, valja kamenje, potapa brodove, i svojom silom ini pravu pusto.

MonsuniMonsuni zahvataju veliko prostranstvo kopna i okeana, tj. oni nastaju gde se velike vodene povrine granie sa velikim kopnenim povrinama. Monsuni duvaju zimi sa kopna prema okeanu, jer je zimi kopno znatno hladnije od okeana i iznad kopna je vii vazduni pritisak, tako da je horizontalni gradijent vazdunog pritiska upravljen od kopna prema moru, odnosno okeanu.U toku letnje polovine godine okean je hladniji od kopna i gradijent vazdunog pritiska je upravljen od okeana prema kopnu, te zato vetrovi duvaju od okeana prema kopnu. Poto vazdune mase pri ovim strujama prelaze znatna prostranstva, kako u dubinu kopna, tako i iznad okeana, to na pravac monsuna ima uticaja i devijacijska sila. Monsuni na severnoj polulopti skreu od svog prvobitnog pravca udesno, a na junoj skreu ulevo.

Monsuni se obrazuju na obalama pojedinih okeana kako june, tako i severne polulopte. Najizrazitiji monsuni obrazuju se iznad Indijskog okeana i junog dela Azije. Onu u letnje vreme dolaze do Himalaja, a u toku zime polaze od Himalaja. Visina njihovog uticaja je 3 - 4 km. Letnji monsun, koji dolazi sa okeana je vlaan, i prouzrokuje u Indiji velike koliine padavina. U periodu letnjeg monsuna u Indiji se izlui 75 - 88 % od godinje sume padavina, a u Bombaju ak 96 %.Monsunski vetrovi su slabo razvijeni u oblasti ekvatora, gde je veliko dnevno kolebanje temperature, ali je malo godinje kolebanje, kako temperature tako i vazdunog pritiska. Za postanak monsunskih vetrova pogodnije su vie geografske irine, naroito tamo gde nema jaih stalnih vetrova, kao to su pojasevi subtropski tiina, tj. granica izmeu pasatskih i zapadnih vetrova.

UraganUragan je vetar - tropska oluja ija brzina duvanja prelazi 119 kilometara na as.Formiraju se u Meksikom zalivu a onda razliitom estinom pogaaju jugoistoni deo Sjedinjenih Amerikih Drava ali i karibske zemlje..Uragani imaju esto veoma teke posledice. Zbog estih i katastrofalnih posledica formirana je i amerika baza za okeanska i atmosferska osmatranja, koja primenom savremenih tehnologija osmatra i upozorava stanovnitvo.Sasvim je uobiajena pojava da se i vie stotina hiljada ljudi privremeno iseljava iz oblasti kojima preti uragan.Sezona uragana u SAD traje od 1. juna do 30. novembra.

Safir-Simpsonova skala uragana

Kategorija 1 - vetar 119-153 km/h. Oteuje: neprivrene kamp-prikolice, bunje, drvee Kategorija 2 - vetar 153-177 km/h. Oteuje: oteuje strukture kua (po neki crep), obara po neko veliko drvee, poplave u priobaljuKategorija 3 - vetar 178-209 km/h. Oteuje: oteuje strukture kua (vea oteenja), obara veliko drvee, vee poplave u priobaljuKategorija 4 - vetar 210-249 km/h. Oteuje: rui krovne konstrukcije, upa drvee, bunje, znake, poplave i masovna evakuacija 10 km uz obalu. Kategorija 5 - vetar snaniji od 249 km/h. Oteuje: nosi krovove, zgrade se rue, masovna evakuacija 15 km uz obalu

Tornado

Todnado je nasilna oluja, karakteristina po obrtanju oblaka u obliku levka. Re"tornado" dolazi od panskog ili portugalskog glagola tornar, to znai "obrtati se". Tornada se formiraju u olujama irom sveta, najee uz obale amerikog srednjeg zapada("Aleja tornada"), kao i na na jugu. Brojei incidente, SAD pogaaju ovakve oluje ee nego bilo koju drugu zamlju.

TornadoTornado nastaje razliitim fizikim procesima u atmosferi, a za nastanak tornada je potrebno nekoliko uslova: nestabilnost atmosfere, mehanizmi podizanja i vlaga u srednjim i donjim delovima atmosfere. U blizini tla nestabilna vazduna masa je topla i vlana i relativno je hladnija u gornjim delovima atmosfere. Topli i vlani delovi vazduha diu se i sastaje sa hladnim i suvljim. Poveanjem vlage zapoinje jae kondenziranje u kapljice vode i tada se energija (toplina) otputa u okolni vazduh, to je dovoljno da se uzlazno strujanje nastavi penjati. Strujanje toplog vazduha se u oblaku sudara sa ostalim strujanjim hladnijeg silaznog vazduha i tada oblakpoinje pokazivati vidljive rotacije koje se zbog sile tee pruaju do tla.Tornado nosi sve pred sobom, a zavisno o olujama kakvim nastaje moe imati nezamislivu jainu i trajati do sat vremena. U tom vremenu moe razoriti celi grad.

PasatiPasati (panski pasati = prevoz, prevoenje;

jer su ti vetrovi bili povoljni za plovidbu jedrilica iz Evrope u Ameriku) su vetrovi koji nastaju tako to od pojaseva visokog vazdunog pritiska izmeu 20 i 40 severne i june geografske irine, koji su pravilno razvijeni samo iznad okeana i to mnogo izrazitije na junoj polulopti, vazdune masestruje sa obe strane prema polutarskom pojasu niskog pritiska. Na severnoj poluloptise javljaju kao severoistoni i istoni vetar, a na junoj polulopti kao jugoistoni i istoni vetar.

PasatiPasati imaju vie meridijanski pravac duvanja na istonim stranama okeana, dok je pri zapadnim stranama pravac vie uporedniki, naroito u letnjoj polovini godine odgovarajue zemljine polukugle. To vai i za ceo Tihi okean i za juni deo Indijskog okeana. Ovaj sistem vetrova je znatno izmenjen u blizini velikih kontinenata, naroito u junoj Aziji, usled velikih godinjih kolebanja temperature i vazdunog pritiska, kao i neposrednog dodira sa Indijskim okeanom, pa je ovde razvijen sistem monsunskih vetrova. Glavna karakteristika pasatskih vetrova je njihova postojanost i u pravcu i u jaini. Vetar u tim krajevima duva danima, nedeljama, pa i mesecima gotovo iz istog pravca i sa istom brzinom. Poremeaji su veoma retki u sredinim delovima pasatskih pojase. Srednja brzina pasata u njegovim sredinim delovima iznosi od 6 - 9 m/s, ali je nekim mesecima manja.

Antipasati

Antipasati su visinski vetrovi, koji duvaju od ekvatora prema polovima (Severnom i Junom), i imaju suprotan smer kretanja od pasata. Visinske vazdune struje skreu udesno od pravca gradijenta. Usled toga se na severnoj polulopti obrazuju jugozapadni visinski vetrovi, a na junoj poluloptiseverozapadni. To su antipasati i oni duvaju na visini od 2.5 - 3 km, a iznad ekvatora na visinama veim od 5 km. Prema suptropskim irinama visina im se postepeno smanjuje, a brzina slabi.

Vardarac

Vardarac je vrsta vetra koja se javlja u dolini reke Vardar. Nastaje prodorom hladnog vazduha kroz nizije izmeu Balkanskih i Rodopskih planina i duva dolinom Vardara u pravcu toplog Egejskog mora. Najvie se ispoljava na uu reke Vardar u Egejsko more. Ima karakter maestrala. Vardarac je preteno zimski vetar i njegova prosena brzina iznosi oko 6 metara u sekundi.

Vetar

Od svih izvora alternativne energije u svetu najbre rastu elektrine centralena vetar.

Zanimljivost

Dokazano je da vetar koji traje dugo, danima i nedeljama izaziva u veoj ili manjoj meri nervno rastrojstvo. U dolini reke Rone, u Francuskoj je poznat vetar koji duva oko tri meseca godinje. Statistiki je dokazano da se broj zloina u tom periodu rapidno poveava. ak se na sudu kao olakavajua okolnost uzima da se zloin desio u doba godine kada duva