Milanka Stokić (1970-)

Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović“ Požarevac

milanka70@gmail.com

HENRI FAJOL – OTAC MODERNE TEORIJE MENADŽMENTA

Sažetak:

Henri Fajol (fr. Henri Fayol, 1841 — 1925) smatra se tvorcem klasične organizacione

teorije. On teoriju organizacije i upravljanja definiše kao grupu principa, pravila, metoda i

procedura koji su nastali i provereni kroz opšte iskustvo. Među prvima razradio je

funkcionalni princip organizovanja i istakao menadžment kao jednu od značajnih aktivnosti u

preduzeću.Svoju teoriju zasnovao je na ogromnom iskustvu stečenom u jednom preduzeću, za

koje je radio čitav život. Fajolov, Opšti i industrijski menadžment, objavljen u ediciji

Tradicija pred vama, je svedočanstvo neprolaznosti ideja utemeljivača menadžmenta.

Podrobnom uporednom analizom dolazi se do zaključka da je u odnosu na svoje savremenike

Henri Fajol neuporedivo sveobuhvatnije opisao razne aspekte funkcije administracije

(menadžmenta) u preduzeću i na taj način dao osnove savremenom menadžmentu.

Ovim radom pokušaću da stvaralački rad velikog naučnika Henri Fajola, približim

stručnoj javnosti, način na kojima počivaju principi menadžmenta koje mi danas poznajemo,

naravno, u malo izmjenjenoj formi, odnosno, prilagođenoj savremnim uslovima života i

potrebama savremenih preduzeća i njihovih čelnika i kadrova. Menadžerstvo je od izuzetne

važnosti za poslovanje privrednih subjekata kao i za druge sfere društvenog života. Akcenat

stavljam na neophodnost poznavanja principa i elemenata koji su potrebni za organizaciju i

uspešan rad.

Ključne reči: princip organizovanja, menadžment, pravilo, metod,princip, procedura...

Smatra se da je Amerika zemlja iz koje potiče menadžment, i to se vezuje za 1886.

godinu kada ga je Henri Taun, predsednik amerićkog društva, opisao kao potrebu da se

ostvare najbolji rezultati do kojih se može doći ukoliko rad bude pod kontrolom osoba koje su

dovoljno stručne i poseduju znanje iz svih bitnih oblasti. Iz ovog razloga nastanak

menadžmenta se vezuje za Frederika Tejlora1 jer je on prvi primenjivao naučne metode za

racionalizaciju i povećanje produktivnosti rada. On je, radeći kao inženjer, proučavao

organizaciju u nastojanju da je unapredi. Stvorio je čitav pristup posmatranja menadžmenta

kroz normiranje i oblikovanje radnog mesta. Četiri preduslova za njegov pristup svode se na:

- naučno biranje ljudi,

-obučavanje radnika na naučnim osnovama,

- motivisanje zaposlenih i

- uklapanje čoveka u njegovo radno mesto.

Dokazivao je i pokazivao da ispunjenjem ovih preduslova produktivnost ostvaruje

značajan skok, a radnici ulažu više od pukog mehaničkog rada.

2 Sl. Henri Fajol

1 Američki inženjer mehanike koji je težio poboljšanju industrijskeefikasnosti. Smatraju ga jednim od osnivača

naučnog menadžmenta. Počeo je kao običan radnik, da bi se ubrzo po zaposlenju školovao i za relativno kratko

vreme postao inženjer. Svoja iskustva i saznanja je, u najvećoj meri, stekao u industriji čelika SAD (Midvel Steel

Company i Bethlehem Steel Company). 2https://sr.wikipedia.org

Ako malo dublje zađemo u materiju može se primetiti da prvi temelji menadžmenta

ipak se nalaze u Evropi, a ne u Americi. Delo Francuza Henria Fajola “Opšti i industrijski

menadžment” objavljeno je 1916. godine u Parizu, dok je istoimena knjiga dosta kasnije

objavljena u Americi. Interesantno je to da je ova knjiga u Beogradu objavljena 1920. godine,

dok je Tejlorova knjiga objavljena tek 1967.godine. ukoliko se pristupi detaljnom čitanju

knjige može se primetiti da je Henri Fajol u svojoj knjizi mnogo detaljnije opisao sve aspekte

funkcije administracije u preduzeću i tako postavio osnove današnjeg menadžmenta.

Henri Fajol, rođen je 1841. godine u predgrađu Konstantinopolja (sadašnji Istanbul).

Njegov otac (inženjer) je u to vreme bio u vojsci i postavljen je za nadzornika radova na

izgradnji mosta Galata, koji je premostio Zlatni rog3. Porodica se vratila u Francusku 1847.

godine, gde je Fajol 1860. godine diplomirao na rudarskoj akademiji „Ecole Nationale

Superieure des Mines“ u Saint-Etienneu.

Sa svojih devetnaest godina (1860. godine), Fajol počinje da radi u rudarskoj

kompaniji nazvanoj „Compagnie de Commentri-Fourchambault-Decazeville“ u Commentri-u

kao rudarski inženjer. Angažovao ga je Stephane Moni, koji je odlučio da angažuje najbolje

inženjere iz rudarske škole Saint-Etienne. Pridružuje se firmi kao inženjer i menadžer

pripravnika. Moni je od Fajola stvorio svog štićenika, da bi vremenom nasledio mesto

menadžera rudnika. Tokom svog boravka u rudniku, proučavao je uzroke podzemnih požara,

kako ih sprečiti, kako se boriti protiv njih, kako povratiti izgorela rudarska područja, i razvio

znanje o strukturi sliva. 1888. unapređen je u generalnog direktora. Za vreme dok je bio

direktor, uneo je promene kako bi poboljšao radnu situaciju u rudnicima, poput omogućavanja

zaposlenima da rade u timovima i promene podele rada.

Njegova osnovna ideja bila je da upravljanje ne treba zasnivati na ličnom talentu

pojedinaca već na pridržavanju određenih principa kojima se upravljanje tretira kao proces u

fazama. Sama knjiga (Opšti i industrijski menadžment) nastala je kao rezultat njegovih

predavanja održanih 1900. i 1908. godine. Izašla je tek 1916. godine u Francuskoj i dugo

godina čekala da se prevede, da bi tek 1930. godine izašao prevod na engleskom (Henri

Fajol, Industrial and General Asministration, Geneva, International Management Institute,

1930)4 i za vrlo kratko vreme knjiga doživljava veliku popularnost u SAD-u.

3 Rukavac koji razdvaja stari dio Istanbula (Carigrad) od njegovog modernog dela. 4 Ekonomska enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1984, str.412 I

Fajol se mnogo sveobuhatnije bavio konkretnim pitanjima menadžmenta i

organizovanja preduzeća kao jedne celine sa svim svojim elementima. Njegovi najvažniji

doprinosi sastoje se od: definisanja funkcije u preduzeću, opis menadžerske funkcije,

određivanje potrebnih sposobnosti za obavljanje funkcija, opis četrnaest principa, opis pet

elemenata administracije.

5 Sl. 2. Izdanje iz 2006.

Menadžment (upravljanje), Fajol je opisao kao predviđanje, planiranje (zamišljanje),

naređivanje, priređivanje, nadgledanje u toku dostizanja ciljava preduzeća. U tom smislu, on

je utvrdio šest ključnih preduzetničkih aktivnosti ili tzv. šest osnovnih funkcija u preduzeću:

- tehničke (proizvodnja),

- komercijalne (kupoprodaja),

- finansijske (kapital),

- obezbeđenje (čuvanje imovine),

- računovodstvene, i

- menadžerske (funkcija rukovođenja)

U okviru funkcije rukovođenje video je sledećih pet grupa poslova:

1.Predviđanje,

2. Organizovanje,

3. Naređivanje ,

5 Adižes, Novi Sad, 2006.

4. Koordiniranje i

5. Kontrolisanje,

Poslove iz funkcije rukovođenja Fajol nije smatrao nečim izvan i iznad ostalih

funkcija, već sastavnim delom poslova koji se obavljaju na radnim mestima u okviru bilo koje

druge funkcije. Pri tome, ukoliko je neko radno mesto na višoj hijerarhijskoj poziciji, utoliko

moraju sa većim procentom u ukupnom fondu biti zastupljena znanja i sposobnosti

rukovodilačke funkcije koje treba da poseduje lice na tom radnom mestu, i obratno6. Prema

Fajolu, poslovi funkcije rukovođenja mogu se posmatrati kao tehnički proces, pa stime i da

budu prilagođeni, kao i svi drugi poslovi, određenim principima.

Henri Fajol postavio je i 14 opštih načela upravljanja:7

- Radne divizije - odnosi se na specijalizaciju i podelu rada

- Autoritet - obuhvata moć da se daju naređenja i da se utiče na druge

- Disciplina - podrazumeva disciplinu unutar organizacije i njenih članova

- Jedinstvo komandovanja - zaposleni mogu dobijati naređenja samo od jednog

pretpostavljenog

- Jedinstvo usmerenosti - zajednička grupa aktivnosti u okviru jednog plana ima isti

cilj

- Podređenost pojedinačnih interesa opštim interesima - eliminisanje sebičnosti,

arogancije, ličnih ambicija

- Nagrađivanje prema radu - davanje ne samo plata, već i bonusa i različitih

beneficija

- Centralizacija ili decentralizacija - pitanje proporcije u deljenju autoriteta

- Hijerarhija autoriteta - rangiranje autoriteta od najviših u organizaciji do najnižih

- Poredak - Red - obezbeđuje da se stvari nalaze na svom mestu

- Pravičnost - fer i pošten odnos između zaposlenih u organizaciji

- Stabilnost položaja zaposlenih - planiranje kadrova

- Inicijativa - podsticanje pojedinaca da daju pun doprinos organizaciji

- Duh zajedništva - obezbeđivanje harmonije unutar organizacije

6 Ekonomska enciklopedija II, Savremena administracija, Beograd, 1984, str.569 7 WEIHRICH Heinz, Menedžment, Zagreb, Mate 1998, str.32

Fajolova osnovna načela pokrivaju široki spektar tema. ali su tri teme posebno

naglašene; efikasnost organizacije, rukovođenje ljudima i osgovarajući menadžeski postupci.8

U Leksikonu menedžmenta (2001) nailazimo na pojam fajolizam, kao pravac u

razvitku organizacionog znanja, kao najvažnijem doprinosu u proučavanju makroorganizacije

preduzeća, u prvom redu funkcije upravljanja i rukovođenja peduzećem.9

Svaki organizacioni resurs je zapravo ulaganje gde uprava mora imati

dobit.Odgovrajuća organizacija tih resursa povećava njihovu efikasnost. Heri Fajol razvio je

16 opštih smernica (Fajolove odrednice) za organizovanje resursa:

1. pravilno primeniti i sprovesti operativni plam,

2.organizacija ljudske i materijalne stavke tako da budu u skladu sa važnim ciljevima,

resursima i zahtevima,

3.Uspostaviti jedan sposoban autoritet koji energično vodi,

4. Kooedinirati sve aktivnosti i nastojanja,

5. Formulisati jasne i precizne odluke,

6. Dogovoriti efikasnu selekciju tako da svaki odsek vodi energičan i sposoban menađžer i da

su radnici raspoređeni tamo gde nogu biti najefikasniji,

7. Definisati dužnosti

8.Ohrabriti inicijativu i odgovornost

9. Ponuditi poštene i odgovarajuće nagrade za pruženu uslugu,

10. Koristiti sankcije za greške

11. Održavati disciplinu,

13. Sigurati da su individualni interesi u skladu sa opštim interesima organizacije

13. Priznati jedinstvo naređivanja

14. Promicati nacionalnu i ljusku koordinaciju

8 Kerto S, Moderni menadžmnt, Zagreb, Mate, 2009,str.33 9 Leksikon menedžmenta, Zagreb, Masmedia, 2001, str.110

15. Uspostavljati i obavljati kontrole

16. Izbegavati propise, birokratiju i papirologiju.10

Pristalice naučnog menadžmenta su bili ometeni ljudskim ponašanjem koje je vladalo

u to vreme.Njihov model ljudskog ponašanja svodio se na da je radnik „nacionalno“ biće11.

Previđene su želje radnika za isticanjem, učestovanju u odlučivanju i prisnoj komunikaciji

zarad nacionalnog dobra.

Teorija potpada pod školu mišljenja administrativnog menadžmenta (za razliku od

škole naučnog menadžmenta, koju vodi Fredrick Tailor12.Tejlor je shvatio šta iritira radnike i

šta ih odvraća od većeg učinka i većeg zalaganja u radu: loš, neadekvatan menadžment, sa

neprimerenim načinom postavljanja radnih normi, neprimerenim i nepouzdanim sistemom

ocenjivanja uspešnosti radnika u radu, nedelotvornim konceptom obučavanja radnika i slično.

Taj i takav menadžment stvara nezadovoljstvo i otpor kod radnika, čija je praktična posledica

organičavanje njihovog učinka, tačnije „organičavanje proizvodnje“ daleko ispod moguće.

Kako je ova pojava nanosila velike štete tadašnjoj američkoj privredi, a poboljšanjem

menadžmenta se mogla otkloniti, Tejlor se prvo angažovao na njenom rešavanju, a zatim i na

rešavanju drugih problema niske efikasnosti u radu američkih radnika izazvane lošim

menadžerskim sistemom. Tejlor je uočio da je jedan od čestih uzroka loših odnosa

neadekvatno postavljen sistem normi za nagrađivanje na čijim osnovama je 1885. godine

napisao svoj prvi rad „Sistem plaćanja po komadu“ (A Piece Rate System), koji je objavio u

Američkom udruženju mehaničkih inženjera. Tejlor je, pored radnika, naglašavao važnost

rukovodilaca. Polazeći od pretpostavke da radnik nastoji da proda svoj rad što skuplje i da je

novac izvor veće produktivnosti i jedini motiv radnika, Tejlor je naglašavao značaj najniže

linije upravljanja, a to je proizvodna linija. Funkcije rukovodilaca je posmatrao kao:

- naučno određivanje svakog zahvata radnika;

- naučnu selekciju i obuku radnika;

- saradnju rukovodilaca i radnika i stvaranje rada usklađenog sa naučnim metodama;

10 Kerto S, Moderni menadžmnt, Zagreb, Mate, 2009, str.228 11 Proizvodni i operativni manadžment, Tehnički fakultet“Mihailo Pupin“, Zrenjanin, 2005, str.15 12Američki inženjer mehanike koji je težio poboljšanju industrijske efikasnosti.

- podelu odgovornosti između rukovodilaca i radnika (dok su menadžeri odgovorni

za planiranje i razvoj metoda rada, zaposleni su odgovorni za njihovo izvršavanje).

Fajol je pažljivo regrutovao i razvijao talente. Pored promocije iznutra, uspostavio je

putove karijere za tehničare da pređu u menadžment. Insistirao je da prate korak sa svojim

poljima, pridruže se učenim društvima i objavljuju. Osnovao je biblioteku, pretplatio se na

naučne časopise i plaćao im putovanja da bi prisustvovao konferencijama i posećivao druge

kompanije i sajtove.

Faiol je osnovao veliki primenjeni istraživački program koji je „eksperimentisao sa

svim mogućim kombinacijama“ gvožđa i nikla i razvio visoko specijalizovani čelik, što je

otvorilo nova profitabilna tržišta vojne opreme i preciznih instrumenata. Imphi je bila

„kolektivna“ organizacija koja se oslanjala ne samo na znanje inženjera već i na znanje

radnika, tehničara i predradnika. Fajol je regrutovao vodeće inženjere i naučnike da postanu

saradnici; jedan, Charles Edouard Guillaume, osvojio je Nobelovu nagradu za fiziku 1920.

Fajol je rano usvojio nove tehnologije za kancelariju, poput električnog osvetljenja, pisaćih

mašina i telefona.

Tejlorova ideja o tzv. prvoklasnom radniku – onom koji je fizički i mentalno sposoban

i potpuno odgovoran na poslu i željan da radi u skladu sa principima naučnog upravljanja.

Istraživao pokrete i vreme potrebno za njihovo obavljanje, da bi se eliminisali pokreti koji su

nepotrebni, čime bi se skratilo vreme njihovog izvršenja. Ove njegove ideje kasnije je mnogo

detaljnije razradio Frenk Džilbret13. Tejlorova namera je zaista bila da eliminiše zastoje u

radnjama radi usklađivanja sa dizajnom sistema koji je trebalo da poveća proizvodnju.

Pored Tejlora, treba istaći i Vebera14, koji takođe pokušava da da opše smernice

menadžmenta koji se svode na sledeće:

- stalnost pravila

- definisanost nadležnosti

- izgrađenost hijerarhije pozicija

- univerzalnost kriterijuma imenovanja i unapređenja

- obaveznost davanja svih dokumenata u pisanoj formi.15

13 Frenk i Lilijen Džilbert dali su studiju pokreta, kojom su mogli da uštede vreme obavljanja poslova. klasična

organizaciona teorija. 14 Maksimilijan Karl Emil Veber bio je nemački pravnik, ekonomista, istoričar, sociolog i političar 15 Stavrić, B, Osnovi menadžmenta, Akademska misao, Beograd, 2005, str.24.

Počev od 1870-ih, Fajol je napisao seriju članaka o rudarskim temama, poput

spontanog zagrevanja uglja (1879), formiranja ugljenih slojeva (1887), taloženja komentara i

biljnih fosila (1890).Njegovi prvi članci objavljeni su u Francuskom biltenu Societe de

l'Industrie minerale, a počev od ranih 1880-ih u Comptes rendus de l'Academie des science, u

radu Francuske akademije nauka.

Fajol je preminuo u dubokoj starosti, 19. novembra 1925. godine u francuskoj

prestonici. Neposredno pre smrti, objavio je važno i kontroverzno delo: Industrijska

nesposobnost države (1921), gde je branio postulate slobodnog preduzetništva od intervencije

države u ekonomski život.

Zaključak:

Fajol je verovao da se naučnim predvđanjem i odgovarajućim metodama

menadžmenta mora doći do zadovoljavajućih rezultata.Njegovo insistiranje da menadžment

nije lični talenat, već veština je glavni doprinos menadžmentu. Verovalo se „da se menadžeri

rađaju a ne stvaraju“, a da praksa i iskustvo pomažu samo onima koji već poseduju unutrašnje

kvalitete dobrog menadžera.Verovao je da se menadžment može naučiti, jednom kada se

shvate osnovni principi i formuliše generalna teorija menadžmenta.16 Teorija upravljanja

Henrija Fajola je jednostavan model načina na koji menadžment komunicira sa osobljem.

pokriva koncepte na širok način, tako da skoro svako preduzeće može primeniti njegovu

teoriju upravljanja. Danas poslovna zajednica smatra Fajolovu klasičnu teoriju upravljanja

relevantnim vodičem za produktivno upravljanje osobljem. Fajol je dao osnove na kojima se

temelji menadžment, i kao takva ne poznaje vremenske granice.

16 Erić, Ivana, Menadžment, Akademija poslovnih strukovnih studija, beograd, 2019,str.6.

Izvori:

1. Anri Fajol, Adminisracija i organizacija industrijskih i drugih tehničkih preduzeća, Adižes,

Novi Sad, 2006.

2. Anri Fajol, Opšti i industrijski menadžment, Adižes, Novi Sad, 2006.

3. Weihrich Heinz, Menedžment, Zagreb, Mate 1998.

4. Ekonomska enciklopedija I, Savremena administracija, Beograd, 1984

5. Ekonomska enciklopedija II, Savremena administracija, Beograd, 1984

6. Erić, Ivana, Menadžment, Akademija poslovnih strukovnih studija, beograd, 2019.

7. Kerto S, Moderni menadžment, Zagreb, Mate, 2009,

8. Leksikon menedžmenta, Zagreb, Masmedia, 2001,

9. Momčilo Talijan, Miroslav M. Talijan “Opšti i bezbednosni menadžment”, Banja Luka,

2011.

10. Proizvodni i operativni manadžment, Tehnički fakultet“Mihailo Pupin“, Zrenjanin, 2005.

Elektronski izvori:

https://sr.wikipedia.org

https://peoplepill.com/people/henri-fayol/

https://www.managers-net.com/Biography/Fayol.html

https://www.managers-net.com/Biography/Fayol.html

https://www.toolshero.com/management/14-principles-of-management/

https://www.researchgate.net/publication/225083631_Henri_Fayol_practitioner_and_theoreti

cian_-_revered_and_reviled

https://theconstructor.org/construction/14-principles-of-management-henry-fayol/36716/

https://books.google.rs/books/about/General_and_Industrial_Management.html?id=MT_gngE

ACAAJ&redir_esc=y

https://www.amazon.com/General-Industrial-Management-Henri-Fayol/dp/0273414925

Dela Henri Fajola:

Henri Fayol Martino Publishing, 2013 - Industrial management Henri Fayol Ravenio Books, Oct 13, 2016 - Business & Economics17

General and Industrial Management Hardcover – January 1, 1967 Henri Fayol: Critical Evaluations in Business and Management

by Henri Fayol (Author)18

General and Industrial Management Hardcover – January 1, 1974

by Henri Fayol (Author)

17https://books.google.rs/books/about/General_and_Industrial_Management.html?id=MT_gngEACAAJ&redir_e

sc=y , (preuzeto, 18.09.2020.) 18 https://www.amazon.com/General-Industrial-Management-Henri-Fayol/dp/0273414925, (preuzeto,

19.09.2020)