Hartije Od Vrednosti-Dzeno

8/3/2019 Hartije Od Vrednosti-Dzeno

1/12

S A D R A J

S A D R A J .............................................................................................................................1Uvodna razmatranja ....................................................................................................................11.Pojam i elementi menice .........................................................................................................32.ek ..........................................................................................................................................4

2.1.Vrste eka ..........................................................................................................................52.2. Nedozvoljene klauzule kod eka ......................................................................................6

2.2.1.ekovne radnje .......................................................................................................... 6

2.2.2.Opozivanje eka .........................................................................................................72.2.3.Mere za ouvanje ekovnih prava ..............................................................................73.Akcije ......................................................................................................................................7

3.1.Kuponi i taloni .................................................................................................................. 8Zakljuak ....................................................................................................................................9

Literatura ............................................................................................................ 11

Uvodna razmatranja

Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obeava isplata novca, kamate, zaradeili dividende.

1


2/12

Hartije od vrednosti u uem smislu su investicioni instrumenti, odnosno, one hartije odvrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom.U ovoj grupihartija od vrednosti nalaze se akcije,obveznice, opcije i drugi finansijski derivati. Ove akcije su izrazvlasnikog (akcije) ili indirektno vlasnikog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranmana. One se

prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tritu tj. tritu kapitala i predstavljajunajznaajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tritima.

U irem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaanja, kao tosu ekovi, menice, skladinice, konosmani i slino.

Prema propisima Republike Srbije hartije od vrednosti moe emitovati savezna drava,republika lanica, pokrajina, grad, optina i drugo pravno lice.

Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje odreena svojstva, odosno, mora da ispuni 3USLOVA:

1. da je u pisanoj formi,2. da je u toj ispravi sadrano neko graansko (najee) imovinsko pravo,3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartije od

vrednosti.

Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kaosredstva plaanja kredita, obezbeenja potraivanja, robnog prometa i slino.Svaka hartija od vrednosti mora da sadri 5 ELEMENATA:

1. oznaka vrste hartije od vrednosti,2. naziv i sedite izdavaoca hartije od vrednosti,3. tano utvrenu obavezu izdavaoca hartije od vrednosti,4. mesto, datum, i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti,5. potpis izdavaoca hartije od vrednosti.1

Hartije od vrednosti su grupisane u pravnoj i ekonomskoj teoriji u vie raznih grupa i narazliite naine. Jedna od najeih podela je prema sledeim kriterijumima: prema nosiocu prava,

prema sadrini prava i hartiji i prema nameni.

Prema nosiocu prava, prema tome na koga glase, hartije od vrednosti se dele: a) hartije na ime,b) hartije po naredbi i c) hartije na donosioca.

Hartije na ime su takve hartije u kojima se naznauje lice na koje se hartija odnosi tj. naznaenje nosilac imovinskih prava i ovlaenja koja su sadrana u hartiji. Samo to lice kao imalac hartijemoe da vri prava iz hartije, ili ta prava moe ustupiti drugom licu jedino putem graanskopravnecesije. Ove hartije obezbeuju veliku sigurnost u pravnom prometu, ali njihova slaba strana je to nisudovoljno lako prenosive, nisu pogodne za cirkulaciju, a to znatno usporava pravni promet.

Hartije po naredbi su takve hartije gde je naznaeno lice koje je nosilac i korisnik prava izhartije (beneficijar), ali to lice moe obinom pismenom izjavom svoje volje na samoj hartiji to pravopreneti na drugo lice, koje ovim stie sva prava iz hartije. To se postie upisom odgovarajue izjave napoleini hartije od vrednosti (indosamentom).

Ove hartije imaju veliku prednost u odnosu na hartije na ime, jer pored toga to obezbeujuznatnu sigurnost u pravnom prometu, one su lako i jednostavno prenosive. To ovim hartijamaomoguava da igraju vrlo znaajnu ulogu u savremenom platnom prometu, a naroito kod kreditnih

poslova i plaanja (menica i ek).

Hartije na donosioca su takve hartije gde nije poimenino oznaen imalac prava iz hartije, veje samo navedeno da e se isplata izvriti donosiocu hartije. To bi trebalo da bude lice koje je savesnoi zakonito pribavilo hartiju. Meutim, isplatilac nije duan da proverava tzv. stvarnu legitimaciju,

1Tucakovi, M.T. Menino pravo. Beograd: Beogradska trgovaka omladina, 1981.god,

2


3/12

ve se zadovoljava formalnom legitimacijom. Isplatilac utvruje samo da je to u svoje imeprezentiralo hartiju na isplatu i da ne postoje saznanja o tome da je to lice eventualno na nedozvoljennain dolo u posed te hartije. Hartija na donosioca je vrlo pogodna za pravni promet jer su otklonjenesve formalnosti prenos se vri prostom predajom, tradicijom. Meutim, s druge strane, ova vrstahartija ne daje dovoljnu sigurnost u platnom prometu, to ponekad izaziva sporove, pa i zloupotrebe.Isto tako kod ovih hartija nije mogue vriti amortizaciju tako da se gubitkom hartije definitivno inepovratno gubi pravo iz hartije. Sledi da je gubitkom hartije vrlo teko zatititi to pravo. Takvazatita zavisi od sluaja blagovremenog javljanja isplatiocu pre nego to je ta hartija realizovana

pod uslovom da se zna neko blie obeleje hartije (broj obveznice, serija i si.).

1.Pojam i elementi menice

Menica je hartija od vrednosti, sastavljena u zakonom propisanoj formi, kojom se njenizdavalac obavezuje da e odreenom licu ili po njegovoj naredbi, ili on sam (sopstvena menica)isplatiti u njoj oznaenu sumu, ili e tu sumu isplatiti lice na koje on menicu vue (trasirana menica) i

to u odreeno vreme i u odreenom mestu. Prema tome ko treba da isplati meninu svotu, da h samizdavalac ih neko tree lice (trasant), postoje i dve vrste menica: a) trasirana (vuena) menica, i b)sopstvena menica. Trasirana menica je jednostrana pismena izjava u vidu bezuslovne naredbe drugomlicu da u vreme oznaeno u menici plati odreenu sumu novca nekom treem, obeanje da eizdavalac u vreme koje je oznaeno u menici kao rok dospelosti isplatiti sumu odreenom licu(remitentu) ili po njegovoj naredbi.

Sopstvena menica je takoe jednostrana pismena izjava i ona sadri obeanje da e izdavalacu vreme koje je oznaeno u menici kao rok dospelosti isplatiti sumu odreenom licu (remitentu) ili ponjegovoj naredbi.2

UZakonu o menici (SI. list FNRJ,br. 104/1946)od 24. decembra 1946. godine navode se bitni

menini elementi.3Tako je u l. 1.predvieno:

Trasirana menica sadri: 1) oznaenje daje menica napisana u samom slogu isprave na jezikuna kome je ona sastavljena, 2) bezuslovan uput da se plati odreena svota novca, 3) ime onoga kojitreba da plati (trasat), 4) oznaenje dospelosti, 5) mesta gde plaanje treba da se izvri, 6) ime onogakome se i po ijoj se naredbi mora platiti (remitent), 7) oznaenje dana i mesta izdanja menice i 8)

potpis onoga koji je izdao menicu (trasant).

U stvari, u ovim elementima koji su bitni moemo razlikovati dve vrste, i to: bitne elementekoji se moraju izriito navesti i pretpostavljene bitne elemente. U l. 2. Zakona o menici predvieno jeda e vaiti kao rok dospelosti po vienju ako u menici uopte nije oznaena dospelost. Isto tako, alinije naroito odreeno, vai kao mesto plaanja, a ujedno i kao mesto trasatovog prebivanja, onomesto koje je naznaeno pored trasatovog imena. Isto tako, ako nije naznaeno mesto izdanja smatraese da je menica izdata u mestu pored trasan-tovog potpisa. Prema tome, pretpostavljeni bitni elementisu: a) naznaenje dospelosti, b) mesto plaanja, c) mesto izdanja menice.

Pored bitnih elemenata postoji i niz fakultativnih elemenata. Njih moemo podeliti u dvegrupe: elementi koji se tiu subjekata meninopravnog odnosa i elementi klauzule koje mogu bitifakultativno unete. Elementi koji se pojavljuju u vezi sa subjektom su potpisi indosanata, avalista,akceptanta, intervenijenta, domicilijata, instrumentalnih svedoka i punomonika. Kao fakultativneklauzule se pojavljuju solo klauzula, a to znai da se menica ne moe umnoavati, kasatornaklauzula, klauzula o broju meninih primeraka, klauzula o pokriu, klauzula sa izvetajem i bezizvetaja, i klauzula o trokovima bez trokova ili sa trokovima.

2

Drakuli M., Osnovi Poslovnog prava, Beograd, FON, 2001.3Zakon o menici ("sl. list FNRJ" br. 104/46, "sl. list sfrj" br. 16/65, 54/70 i 57/89 i "sl. list srj" br. 46/96)

3
http://pravo.fon.rs/predmetni.htmlhttp://pravo.fon.rs/knjiga.htmlhttp://pravo.fon.rs/predmetni.htmlhttp://pravo.fon.rs/knjiga.html


4/12

a) Izdavanje menice. Izdavanje menice je prva menina radnja u meninom poslu.Menicu izdaje trasant (izdavalac) menice. Menica na kojoj nema izdate naredbe, i potpisa trasanta, poduslovom da nije akceptirana, nije punovana, tj. nema dejstvo menice. Izdavanje menice se sastoji utome to njen izdavalac stavlja svojeruni potpis na menicu i to na mesto odreeno za trasanta. Toznai da se izdavanje menice praktino vri potpisivanjem menice od strane trasanta. Sa-glasno teoriji

blanko-menice savesni imalac moe ispuniti sve druge menine elemente pre prezentacije za isplatu.

b) Akceptiranje meniceje meninopravna radnja kojom se neko lice, po pravilu trasat,svojim potpisom obavezuje da prihvata meninu obavezu i da e menicu isplatiti onako kako onaglasi. Ta izjava (akcept) ima taj znaaj to se od tog momenta menja glavni dunik po menici. Domomenta stavljanja akcepta, glavni dunik je bio trasant, a od tog momenta je akceptujui klauzulupriznajem, prihvatam i si. a blanko je ako se sastoji od potpisa preko meninog sloga. Isto tako,akcept moe biti potpuni i delimini. Potpuni je ako se prihvata obaveza za ukupnu sumu, a deliminiako se samo prihvata obaveza za deo menine svote.

c) Prenos menice (indosiranje) se sastoji u tome to se putem odreene izjave(indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo. Naziv indosamenta nastao je od italijanskogtermina indosso a to znai na poleini. Prvi indosant (irant) moe biti samo remitent i on

svojom izjavom prenosi menicu na indosatara (iranta). U pogledu forme indosament moe biti: puni,blanko i rekta. Puni je ako je naznaeno ime lica na koje se menica prenosi (indosatara) uz od-govarajuu klauzulu i potpis indosanta. Meutim, blanko indosament je onda ako se sastoji samo od

potpisa indosanta. Rekta indosament je kada se stavi klauzula ne po naredbi, to znai da sezabranjuje indosiranje. Takva menica se moe preneti samo gradanskopravnom cesijom.

2.ek

ek(cheque, Scheck, assegno bancario, mandato de pago) je hartija od vrednosti kojom njenizdavalac (trasant) daje bezuslovan uput nalog trasa-tu da licu odreenom u eku isplati naznaenusvotu novca iz trasantovog pokria.

Etimoloko poreklo rei je englesko. Potie od engleskog termina to check (utvrditi,zaustaviti, kontrolisati). Znai u osnovnom plaati, zahtevati raun, a posebno taj izraz ima ovakvoznaenje u Americi. Neki pravni pisci, nasuprot, smatraju da re ek vodi poreklo od francuskogechec to znai ah i dravna riznica.

Znaaj eka je u tome to se pomou njega mogu da izvre plaanja bez gotovine.Bezgotovinska plaanja u naoj privredi uglavnom se obavljaju putem eka. U stvari, ek predstavlja

jednu veliku olakicu u platnom prometu i to kako u unutranjem tako i u meunarodnom. Ba zbogtoga pokualo se krajem XIX i poetkom XX veka sa unifikacijom ekovnog prava. Ovaj pokuaj je

bio tim nuniji to su u oblasti ekovnog prava postojala tri razliita pravna sistema:a) francuski,

b) engleski, ic) nemaki.

4


5/12

Institut za meunarodno pravo na svom zasedanju u Torinu 1882. godine doneo je rezoluciju opotrebi unifikacije ekovnog prava i formirao komisiju za izradu uniformnog projekta o eku. Zatimsu vedska, Norveka i Danska, tokom 1898. i 1899. donele svoje zakone o eku ija je veina propisaidentina. Poetkom XX veka intervenciju je preuzelo meunarodno udruenje International LawAssociation i na svom zasedanju od 1910. godine donelo je niz preporuka po pitanju uniformnogzakona o eku. Godine 1910. i 1912. odrane su Prva i Druga haka konferencija. Donet je Hakimenini regiman a u pogledu eka doneto je nekoliko rezolucija. Prvi svetski rat prekinuo je ovaj rad.Posle rata ovaj napor je nastavljen inicijativom Meunarodne trgovinske komore u Parizu i Drutvanaroda u enevi, tako da su 1931. godine donete tri meunarodne konvencije: 1) Konvencija o

jednoobraznom ekovnom zakonu,b) Konvencija o regulisanju izvesnih sukoba zakona u materijieka i c)Konvencija o taksama u materiji eka. U naoj zemlji donet je 1929. godine ekovni zakon,ali na osnovu rezolucija iz 1912. godine. Konano, na osnovu enevskih konvencija o materijiekovnog prava donet jeZakon o eku od 1946. godine (SI. list FNRJ, br. 105/1946). Na ovaj nain mismo usvojili sva osnovna pravila iz pomenutih konvencija.

I u materiji eka, isto kao i u materiji o menici, utvrena su odreena naela. Uglavnom tanaela imaju skoro identino znaenje. To su: naelo pismenosti, naelo inkorporacije, naelo fiksne

ekovne obaveze, naelo strogosti, naelo samostalnosti, naelo solidarnosti i naelo neposrednosti.Sve ono to je reeno kod menice vai i za ek.

Razlike izmeu menice i eka su sledee: a) ek je sredstvo plaanja, a menica je kreditnosredstvo, b) po lanu 2 Zakona o eku ek se moe trasirati samo na bankarska preduzea, ako je

plativ u zemlji, dok se menica moe trasirati na bilo koje lice, c) kod eka nije neophodno naznaenjeremitenta, dok kod menice je to bitan elemenat, d) kod eka u momentu izdavanja mora postojati

pokrie, dok kod menice ne mora, e) trasant i trasat kod eka su po pravilu dva razliita lica, dok kodmenice to moe biti isto lice, f) kod eka nema akceptiranja, a kod menice ima, g) ek se uvek izdajesa dospelou po vienju, a kod menice dospelost moe biti odreena na etiri naina po vienju,na odreeno vreme po vienju, na odreeno vreme od dana izdavanja, i na odreeni dan, h) ek semoe opozvati, dok se menica ne moe opozvati.

Slinosti zajednike odlike eka i menice su sledee: a) u oba sluaja radi se o nalogu zaisplatu odreene svote, b) postoje ista obavezna lica, c) moraju biti izdati u zakonom propisanojformi, d) vae ista pravila u pogledu potpisa stavljenih na eku i menici, e) ista pravila o indosamentui avalu, f) ista pravila o plaanju, izvetavanju o solidarnoj odgovornosti, o regresnoj svoti, o vioj sili,o umnoavanju, o protestu, o zastarelosti, g) ista pravila o neopravdanom obogaenju, o amortizaciji, o

pravu zaloge i pridraja.Po svojoj pravnoj prirodi ek je jednostrana izjava volje, tj. jednostrani pravni akt. Istina,

postoji i drugo miljenje: da je to jedan pravni posao ugovorne prirode.

2.1.Vrste eka

Jedna isprava da bi bila ek mora sadrati sledee bitne elemente (lan 1.Zakona o eku), i to:1) oznaenje da je re ek napisana u samom slogu isprave ili ako je ova izdana na stranom jeziku,izrazom koji na tom jeziku odgovara pojmu eka, 2) bezuslovni uput da se plati odreena svota novcaiz trasantovog pokria, 3) ime onoga koji treba da plati (trasat), 4) mesto gde treba platiti, 5) oznaenjedana i mesta izdanja eka, 6) potpis onoga koji je ek izdao (trasant). Svi ekovi moraju imati ove

bitne elemente. Meutim, s obzirom na razne modalitete imamo vie vrsta eka. Postoje dva osnovnakriterijuma, i to: a) prema nainu odreivanja korisnika eka nainu izdavanja eka, i b) premaobliku i nameni eka.

Prema nainu izdanja eka razlikujemo: ek na ime, kod koga je remitent izriito odreen,odnosno koji je izdat u korist jednog izriito odreenog lica; ek po naredbi, kod koga se oznauje da

5


6/12

se isplata moe izvriti odreenom licu ili po njegovoj naredbi; ek na donosioca, gde se isplata imaizvriti svakom donosiocu eka. Pored ovoga postoji i alternativni ek, gde se pored imena remitentastavlja i klauzula ili donosiocu, i sopstveni ek, gde dolazi do konfuzije trasanta i trasata. Na kraju,

postoji rekta-ek, koji ima posebnu klauzulu ne po naredbi.

Prema obliku i nameni ekovi mogu biti: a) isplatni, gde se remitentu vri isplata ekovnesvote u gotovom novcu, b) prenosni ek, gde se vri prenos s rauna na raun iro-raun remitenta,c) obraunski ek, koji ima istu svrhu kao i prenosni. Potrebno je da na njemu postoji klauzula samoza obraun. Barirani ek je ek kod koga se naplata moe izvriti samo preko neke odreene banke.On je precrtan dvema dijagonalnim pravim linijama. Postoji opti precrtaj, kada izmeu paralelnih crtanije nita upisano, postoji posebni precrtaj, onda kada je blie odreen naziv banke filijale gde seek moe naplatiti.4

Certificirani ek se sastoji u tome to bankar stavlja na njemu potvrdu da izdavalac eka imapokrie za isplatu ekovne svote i da je deo tog pokria blokiran radi obezbeenja ove isplate. Putnikiek se sastoji u tome to njega mogu koristiti turisti za plaanje usluga, poreza i drugih dabina, kao iza kupovinu robe u privrednim preduzeima. Ovi ekovi vae tri meseca raunajui od dana kada

kupac eka potpie i stavi na ekovno pismeno datum i mesto izdavanja eka. Obino se ovi ekoviizdaju na okrugle sume. Pored gore navedenih ekova, u praksi se pojavljuju i limitirani i nelimitiraniekovi. Limitirani su oni gde je banka unapred odredila plafon do koga se sme kretati iznos svote,deplasirani ekovi sa vizom i bez vize, za vreme Prvog svetskog rata u Francuskoj su sluili kao su-rogat novanica. Cirkularni ek daje ovlaenje imaocu da se obrati i bankama koje su korespondenti

banke na koju je ek trasiran. Ovi vae est meseci raunajui od dana izdavanja. Zatim imamoakreditivni ek, dokumentovani ek, kuponski ek i sl.

2.2. Nedozvoljene klauzule kod eka

Zbog njegove prirode platenog sredstva, u zakonu je predvieno da su izvesne klauzulekod eka zabranjene. Te nedozvoljene klauzule su sledee: 1) klauzula o neodgovornosti trasanta.Takva klauzula i ako bi bila uneta, ne bi vaila; 2) klauzula o akceptu. Kod eka ne postoji ustanovaakcepta; 3) klauzula o domiciliranju eka; 4) klauzula o kamati; 5) ek nije kreditno sredstvo, ve

plateno, prema tome, na-znaenje kamate nema dejstva, i 6) klauzula o dospelosti. ek dospeva povienju, prema tome, svaka druga klauzula bila bi suprotna pravnoj prirodi eka kao platenogsredstva.

2.2.1.ekovne radnje

U pogledu ekovnih radnji dobrim delom vae izvesna pravila koja su ve bila navedena kodmenice. U pogledu izdavanja eka potrebno je istai da trasant ne sme izdati ek bez pokria. Usluaju da trasant izda ek bez pokria, ne samo to e odgovarati za tetu, ve e biti i administrativnokanjen sa 10-20% vrednosti nepokrivene svote. U sluaju zle namere moe biti i krivino gonjen zadelo prevare.

Prenos eka se vri na isti nain, putem indosamenta a isto tako i putem graanskopravnecesije. U pogledu avala vae ista pravila kao i u pogledu avaliranja menice. Na zakon ne predviaintervenciju i umnoavanje eka.

4

Lucija Spirovi-Jovanovi, Uvod u Trgovinsko pravo, Meunarodni nauni forum "Dunav-reke Saradnja,Beograd, 2005.

6


7/12

U pogledu prezentacije eka vai pravilo da se moe prezentirati samo na isplatu. Vremeprezentiranja eka je strogo odreeno. Za ekove koji se plaaju u naoj zemlji a mesto izdavanja imesto plaanja se podudaraju rok za prezentaciju je osam dana; ako je ek izdat u nekoj evropskojzemlji, a plativ je u SRJ, prezentacija e se izvriti u roku od 20 dana; ako je ek izdat u naoj zemljiali u dva razliita geografska mesta, mora se prezentirati na isplatu u roku od 15 dana; ako je ek izdatu nekoj zemlji van Evrope, ali koja lei na obalama Sredozemnog ili Crnog mora, rok za prezentacijueka iznosi 40 dana; i ako je ek izdat u nekoj vanevropskoj zemlji a mesto plaanja se nalazi u SRJ,rok za prezentaciju je 70 dana od dana izdavanja.5

Naravno, u ovom pogledu postoje izuzeci i ako se radi o putnikim ekovima, koji vae trimeseca, i cirkularnim ekovima, iji je rok za prezentaciju est meseci. Istina, rok za prezentaciju ekamoe se produiti ako je imalac bio spreen da ek prezentira usled vie sile.

2.2.2.Opozivanje eka

Opozivanje eka je posebna pravna radnja koja se sastoji u tome to trasant eka zabranjuje

trasatu da izvri isplatu eka iz deponovanog pokria. U naem pravu predviena je mogunostopozivanja eka u naredbi a trasant je taj ek poslao neposredno trasatu, pod uslovom da opoziv stignetrasatu pre nego to izvri isplatu eka. Opozivanje se vri obino pismenim putem i moe sedokazivati svim dokaznim sredstvima.

Isplatu ekovne svote treba da izvri trasat oznaen u eku. Trasat u naem pravu moe bitisamo bankarsko preduzee.Potpunom isplatom eka od strane trasata gasi se obaveza kako indosantatako i trasanta i daje pravo jedino obraunskom odnosu izmeu trasanta, dok se potpunom isplatomeka od strane trasanta gase obaveze svih indosanata.

2.2.3.Mere za ouvanje ekovnih prava

Za ouvanje ekovnih prava potrebno je preduzeti odreene radnje, to su: protest, notifikacija,amortizacija, regres, podizanje ekovne tube i ekovni prigovori. Protest je javna isprava kojomnadleni organ potvruje da je lice koje podie protest bez uspeha preduzimalo blagovremeno izvesneekovne radnje. Razlikujemo sledee proteste: protest zbog neisplate, protest zbog neisplate protestnihtrokova, protest zbog odbijanja obraunskog zavoda da obrauna ek, amortizacioni protest i

perkvizicioni protest. Svi ovi protesti su uglavnom slini protestima kod menice.

Notifikacija kod eka sastoji se u tome to ako trasat odbije da izvri isplatu eka imalac ekau roku od etiri dana po podizanju protesta treba da izvesti svog prethodnika po eku i trasanta, a svakiindosant duan je svog prethodnika da obavesti u roku od dva dana od prijema prethodnog izvetaja.

Notifikacija se vri u pismenoj formi i to po pravilu preporuenim pismom.

3.Akcije

Akcije su hartije od vrednosti kojima se dokazuje sa kojim iznosom akcionar uestvuje uglavnici drutva. U stvari, akcija je jedan od ravnih delova na koje je podeljena osnovna glavnica i

prava koja u akcionarskom drutvu pripadaju. U mnogim propisima koji regulie ovu materiju ukapitalistikim zemljama akcija se definie kao isprava o tome sa kohkom sumom akcionar uestvuje

5

Zakon o eku ("Slubeni list FNRJ", broj 105/1946, "Slubeni list SFRJ", br. 12/1965, 50/1971, 52/1973 i"Slubeni list SRJ", br, 46/1996)

7


8/12

u drutvu. Izvesni pravni pisci kritikuju ovakve definicije i istiu da se isprava moe kupiti i ispodnomi-nale, kao i za sumu veu od one koja je naznaena u ispravi, iznad nominale, pa iz toga izvlaezakljuak da to ne pokazuje sa kohkom sumom kupac akcije uestvuje u osnovnoj glavnici odreenogdrutva.

Na svakoj ispravi mora da stoji izriito da je to akcija. Oblik i slog akcije odreuju sedrutvenim pravilima, kojima se i prilae obrazac akcije. Mnoga zakonodavstva obavezujuakcionarsko drutvo da na svakoj akciji budu odtampane glavnije odredbe drutvenih pravila.Ukoliko se tampaju izvodi iz drutvenih pravila, obino se unose sledei podaci: a) dan i broj reenjakojim je odobreno osnivanje drutva, kao i dan protokolisanja-registracije, kod suda i dan objavlji-vanja te registracije; b) broj i vrsta svake grupe akcija i nominalna vrednost koju predstavljaju; c) vrstauloga, njegova vrednost i uslovi pod kojim je primljen; d) naroite koristi koje su priznate osnivaima;e) trajanje drutva; f) kada e se i gde drati zborovi, skuptine drutva.

U nizu zemalja je zakonom predvien najmanji iznos akcije. Na primer, u Nemakoj jeminimalni iznos akcije bio odreen na 1.000 maraka, ali je u SR Nemakoj ovaj iznos smanjen na 100maraka usled tenje ka reprivatizaciji javne imovine i uvedene su tzv. Volksaktie. Takvi sitni akcionari

po pravilu ne mogu imati nikakva prava u upravljanju akcionarskim drutvom.

Prava koja daje akcija mogu se svrstati u dve grupe: a) prava iz lanstva (prava upravljanja) ib) prava uea.Prava iz lanstva su sledea:

a) da uestvuje u radu skuptine, da odluuje o izboru organa, prihvatanju zavrnog rauna iodluke o podeli dobiti;

b) pravo glasa,c) pravo pobijanja poslova;d) ogranieno pravo kontrole poslovanja.

Prava uea se sastoje iz: a) prava na dividendu; b) prava na likvidacionu kvotu u sluaju daakcionarsko drutvo stupi u likvidaciju; c) pravo na dobijanje novih akcija u sluaju povienja

osnovne glavnice ukoliko nije predvieno drukije u drutvenim pravilima ili zakljukom skuptineakcionara.

Akcije na donosioca se prenose predajom (tradicijom). Akcije na ime prenose se pismenomizjavom na samoj ispravi indosamentom i predajom akcije.

Indosiranje se vri po pravilima za indosiranje menice. Meutim, indosament kod akcije naime ima samo tzv. transportnu funkciju, a ne i garantovanja kao to je to sluaj u meninom pravu.Ukoliko se radi o akciji na ime njen prenos moe biti u pravilima drutva uslovljen pristankomakcionarskog drutva. O akcijama na ime i privremenicama akcionarsko drutvo vodi posebnu knjigu(knjigu akcija). U ovu knjigu se unose naziv (ime, firma) i prebivalite imaoca akcije na ime i

privremenice, iznosi uplata i prenosi, kao i dan upisa. Prenosi se unose po prijavi prenosioca ilipribavioca. Uz prijavu se mora podneti i akcija sa izjavom o prenosu, a drutvo na akciji potvruje danupisa u knjigu akcija.

Kod akcija vai princip nedeljivosti. Ta nedeljivost se ispoljava u dva vida. Prvo, nemogue jerazdeliti, rastaviti pojedina lanska prava. Drugo, ne postoji mogunost idealne deljivosti akcije.

3.1.Kuponi i taloni

Pored akcije kao osnovne isprave, izdaju se kuponi (dividendni kuponi) i taloni. Ukoliko

pravilima akcionarskog drutva nije drukije predvieno kuponi glase na donosioca, bez obzira to je

8


9/12

akcija, na primer, izdata na ime. Kuponi su po svojoj prirodi takode hartije od vrednosti koje sadrepravo na dividendu.

Talon slui kao uputnica za prijem novih kupona ako su oni tokom vremena ve iscrpljeni,utroeni, ili kada su nestati. Talon se moe preneti samo uz prenos prava na osnovu koga je izdat.Kuponi i taloni su redovni ali ne i bitni sastojci akcije. Oni se ne moraju izdati sa osnovnom ispravom.Mogu biti izdati posebno ukoliko isprava o akciji nestane moe se zahtevati sudsko ponitenje amortizacija. Meutim, talon se ne moe posebno amortizovati ako je nestao, ve e se novi talonizdati samo onome kome pripada pravo na osnovu kojeg se talon izdaje.

Posebno akcije na donosioca su lako prenosive pa su pogodne za berzanske poslove. Naravno,pri kotiranju na berzama dolazi do stalnih kolebanja teaja (vrednosti) akcije. Stoga se sve akcije inazivaju spekulativnim hartijama.

Zakljuak

Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente, pismene isprave koje sadre imovinsko pravo ikojima se obeava isplata novca, kamate, zarade ili dividende zakonitom imaocu hartije od vrednosti.Hartije od vrednosti u uem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kodkojih postoji rizik ulaganja, koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U tom smislu hartije odvrednosti su akcije, obveznice itd. Ove hartije su izraz ili vlasnikog, u sluaju akcija, ili kreditnog(kod obveznica) aranmana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tritu tj.tritu kapitala i predstavljaju najznaajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje nafinansijskim tritima.

U irem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaanja, kao to suekovi, menice, skladinice, kosomani i slino. Prema propisima Srbije hartije od vrednosti moeemitovati Republika, pokrajina, grad, optina, i drugo pravno lice.

Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje odreena svojstva odnosno mora da ispuni triuslova:

Ona je uvek u pisanoj formi, Sadri neko graansko pravo i Postojanje i ostvarenjeimovinskog prava je povezano sa postojanjem hartija od vrednosti.

Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kaosredstva plaanja, kredita, obezbeenja potraivanja, robnog prometa i slino. Svaka hartija odvrednosti mora da sadri 6 elemenata:

Vrstu hartije od vrednosti, Naziv i sedite izdavaoca hartije od vrednosti, Obavezu izdavaahartije od vrednosti, Mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, Serijski broj hartije od vrednostiPotpis izdavaoca hartije od vrednosti.

Osnovna podela hartija od vrednosti je prema nainu odreivanja korisnika hartije, parazlikujemo:

Hartija na ime poverioca (zakonitog imaoca)Hartija od vrednosti na donosioca hartije, koja je i prenosivija od hartije na ime, s obzirom na

mogunost ovlaivanja treeg lica kao korisnika ispraveHartije po naredbi (pravne, potpune hartije od vrednosti) u kojima je naznaeno ime

poverioca, uz ovlaenje da moe da odrediti drugo lice kao korisnika. Ove hartije se prenose najlakeod svih hartija od vrednosti.

Deonice ili akcije su udeo koji svaki uesnik u akcionarskom druvu ima u imovini drutva ipodrazumeva ispravu pomou koje njen vlasnik stie pravo uea u raspodeli dobiti akcionarskogdrutva, to jest ostvarivanju prava na dividendu. U zavisnosti od veliine sopstvenog uea ostvarujese pravo na: dividendu, upravljanje ili likvidacioni ostatak.

Sredstva uloena u akcije nose sa sobom rizik da ne budu vraena, ukoliko na primer doe do

likvidacije preduzea. Sa druge strane, akcije pruaju i veu mogunost ostvarivanja dobiti na uloenasredstva, bilo po osnovu porasta cene akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira akcionarimaukoliko preduzee ostvari pozitivan finansijski rezultat.

9


10/12

Osnovni kapital drutva podeljen je na akcije ija je najnia nominalna vrednost odreenazakonskim propisima. Maksimalna vrednost se odreuje statutom drutva, odnosno ugovoromzakljuenim izmeu uesnika u drutvu.

Pod pojmom akcija najee se podrazumeva isprava koja se izdaje uesniku drutva kojiuplati svoj udeo i na osnovu koje se stie pravo, kako na uee u organima upravljanja drutva, tako iu raspodeli njegove dobiti. Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrednosti koje glase na imeili na donosioca. Mogue je i izdavanje akcija po naredbi. Akcije se mogu prenositi bez obzira kako jevlasnik odreen. Prema vremenu izdavanja dele se na privremene i stalne akcije. Privremene se izdaju

prilikom osnivanja drutva, i traju dok vlasnik takve akcije ne uplati odreenu svotu na ime svogudela, nakon ega se privremene akcije povlae i zamenjuju se stalnim. Prema sadrini prava imaoca,akcije mogu biti obine (statutom garantovana prava) i prioritetne (gde vlasnici imaju odreene

privilegije u odnosu na ostale uesnike).Akcijama trguju brokersko-dilerska drutva ili ovlaene banke, na organizovanom tritu,

berzi. Dividenda je deo profita koji akcionar naplauje na osnovu svoje akcije, a iju visinu odreujeskuptina akcionara u zavisnosti od rezultata preduzea i u skladu sa pravilima akcionarskog drutva.Obino se utvruje u procentu od vrednosti akcije, a taj procenat se menja u zavisnosti od ostvarenog

poslovnog rezultata.

Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzea. Trina cenasigurnih akcija je njihova sadanja vrednost. Dnevno kretanje cena akcija deluje nepredvidivo ali optiindeks cena akcija (npr. Dou-Dons indeks) pokazuje uzlazno kretanje na dui rok. Koeficijent kojimeri stepen rizinosti svake akcije naziva se beta-koeficijent. On predstavlja odnos izmeu rizinostidate akcije i opteg nivoa rizinosti celog trita akcija i procenjuje se uobiajenim statistikimmetodama.

Menicaje hartija od vrednosti po naredni kojom njen izdavalac (trasant) izdaje bezuslovninalog drugom licu (trasatu) da zahteva isplatu naznaenog novanog iznosa od meninog dunika.Menica se ispisuje itko i pismeno po predvienom formatu i javlja se u vidu trasirane i sopstvenemenice. Kod sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane menice postoji

naredba o neopozivoj isplati. Menice se javljaju u sledeim oblicima: blanko, komisiona, kreditna,operativna itd.

ekje hartija od vrednosti, dakle pismena isprava kojom njen izdavalac, potpisnik daje bancibezuslovni nalog da podnosiocu isplati naznaenu sumu novca. U pogledu izdavaoca i lica kojem seisplauje ek (trasanta i trasata), razlikujemo bankarske i nebankarske ekove. Za razliku od menice,koja se izdaje i kada nema novca na raunu, ek se izdaje samo uz postojanje novanog pokria jer senovac za isplaivanje povlai iz deponovanih sredstava izdavaoca eka. ek uvek sadri: naznaku kojavrsta hartije od vrednosti je u pitanju, bezuslovni nalog za isplatu naznaene svote, ime lica kojeisplauje novanu svotu, datum i mesto izdavanja, kao i potpis izdavaoca eka (trasanta). U zavisnostiod namene. ek moe biti gotovinski, virmanski, obraunski, putniki itd. ek se ne moe izdati

blanko i on moe biti opoziv.

Obveznica je hartija od vrednosti u kojima se izdavalac obavezuje da e licu na kogaobveznica glasi, ili po njegovoj naredbi, ili donosiocu, isplatiti navedeni nominalni iznos saugovorenom kamatom u roku dospelosti. Obveznice su dunike hartije od vrednosti i sa sobom noseobavezu izdavaoca da investitoru vrati pozajmljena sredstva.

Skladinica je stvarno-pravna hartija koju izdaju ovlaena skladita kao dokaz da je robaprimljena na uvanje.

10


11/12

Literatura

1. Tucakovi, M.T. Menino pravo. Beograd: Beogradska trgovaka omladina, 1981.god,2. Drakuli M., Osnovi Poslovnog prava, Beograd, FON, 2001.3. Lucija Spirovi-Jovanovi, Uvod u Trgovinsko pravo, Meunarodni nauni forum "Dunav-

reke Saradnja, Beograd, 2005.4. Zakon o menici ("sl. list FNRJ" br. 104/46, "sl. list sfrj" br. 16/65, 54/70 i 57/89 i "sl. list srj"

br. 46/96)5. Zakon o eku ("Slubeni list FNRJ", broj 105/1946, "Slubeni list SFRJ", br. 12/1965,

50/1971, 52/1973 i "Slubeni list SRJ", br, 46/1996)

11
http://pravo.fon.rs/predmetni.htmlhttp://pravo.fon.rs/knjiga.htmlhttp://pravo.fon.rs/predmetni.htmlhttp://pravo.fon.rs/knjiga.html


12/12

12

Documents

Hartije Od Vrednosti-Dzeno