SKRIPTA Hartije Od Vrednosti 2016

8/19/2019 SKRIPTA Hartije Od Vrednosti 2016

1/65

1.POJAM I KARAKTERISTIKE HARTIJA OD

VREDNOSTI

„Hartija od vrednosti je pisena isprava !ojo se njen dava"a#o$ave%&je da isp&ni o$ave%& &pisan& na toj ispravi njeno%a!onito iao#&.' I% ove de(ni#ije proi%i"a%i) 1.da je *artija odvrednosti &ve! pisena i%java+,.da sadr%i pisen& do%vo"& i%davao#a+-.da se pisena o$ave%a !oja je &neta & *ov ora isp&niti njeno%a!onito iao#&.Ova!av poja *ov sadr%i i $rojne nedostat!e+ jer se ne &!a%&je nasva $itna svojstva *ov)1.ne &!a%&je se na vrst& i prirod& o$ave%a i%davao#a *ov. Kod *ovne o%e se raditi o $i"o !ojoj vrsi o$ave%a+ ve# sao o o$ave%aa!oje s& iovins!o !ara!tera. ,.*ov o& sadr%avatipojedina ov"as#enja iao#& *ov !oja nis& istovreeno dire!tne ineposredne o$ave%e i%davao#a *ov.-.*ov !oja nea sve $itne e"eente ne postoji jer s& *ov stroo/ora"ne isprave. 0.*ov stvaraj& ne sao i%davao#& neo i sva!od&%ni!& po toj *artiji od vrednosti veoa stro& o$ave%& !oja "isava

d&%ni!a onosti isti#anja aterija"nopravni* priovora.2.& svo %a!ons!o poj& nije na"aseno na#e"o in!orpora#ije+ tjna#e"o da se pravo !oje je piseno !onstatovano na *ov ne o%eostvariti na dr&i na#in+ neo jedino &potre$o *ov.

Od svi* dr&i* piseni* isprava *ov se ra%"i!&j& dodatni i stro%isvojstvia & po"ed& onosti &potre$e i prenosa svi* oni*vrednosti+ !oje s& !onstatovane na *ov. Pisene isprave !oje seprvenstveno !oriste !ao do!a%na sredstva iaj& t& osnovn& /&n!#iji&

i &"o& & pravno proet& da se njia o"a!sava & &$r%avado!a%ivanje pojedini* #injeni#a i o!o"nosti+ !oje sai ti neis!"j&j& onost postojanja i !oris#enja dr&i* do!a%ni*sredstava !ojia se ta!odje+ naj#es#e %natno te%e+ o& do!a%ivatiiste #injeni#e i o!o"nosti+ !ao i & ovi piseni ispravaa. I *oviaj& ova dodatna do!a%na svojstva !ao i pisene isprave !ojeiaj& is!"jivo svojstvo da s& do!a%no sredstvo. Hov ia i dr&a

1


2/65

svojstva i oso$ine a !oje neaj& ove pisene isprave !oje se !oriste!ao do!a%na sredstva. Kada se &nisti i"i i%&$i *ov naj#es#e do"a%i do&$it!a prava i% *ov.3esti s& s"ajevi da se piseni o$"i!o &s"ov"java p&nova%nost

%a!"jenja odredjeno &ovora. Medj&ti postoji s&stins!a ra%"i!ai%edj& ovi* piseni* isprava !ojia se &s"ov"java p&nova%nostpravno odnosa i *ov+ jer se prenoso ovi* piseni* isprava neprenosi pravo !oje je & toj ispravi !onstatovano+ !ao sto je to s"ajsa *ov !oje se o& preneti na dr&o jedino predajo te *ovdr&o "i#&.Hov tre$a ra%"i!ovati od "eitia#ioni* papira i %na!ova. S&stins!ara%"i!a je & toe jer se prenoso "eitia#iono papira i %na!a nadr&o "i#e ne prenose prava poverio#a prea d&%ni!&+ !ao sto je tos"aj sa *ov. 4&$it!o "eitia#iono papira i %na!a ne &$i se

svojstvo poverio#a+ do! se &$it!o *ov naj#es#e &$i svojstvopoverio#a prava !oje je !onstatovano na *ov.

5itne oso$ine *ov s&)1. Hov &ve! ora $iti & o$"i!& pisene isprave6%ato se *ov

satraj& /ora"ni pravni pos"ovia. To s& stroo /ora"nepisene isprave !oje oraj& da sadr%e sve $itne sastoj!e+jera!o *ov nea te $itne sastoj!e onda se ne radi o p&nova%noj*ov. Kod *ov se #esto prpis&je esto na pisenoj ispravi na

!oe se piseno !onstat&j& pojedini $itni e"eenti. A!o je taj$itni e"eent &net & ne!o dr&o esto+ satra se da nije &net& *ov.

,. 7 *ov &ve! ora $iti !onstatovanno ne!o iovins!oaterija"no pravo+ ia!o pored toa o%e $iti !onstatovano ine!o dr&o pravo6& *ov o%e $iti !onstatovano i ne!os&$je!tivno pravo+ a"i pored njea &ve! ora $iti i ne!oiovins!o pravo+ jer a!o to nije s"aj+ ta *ov nije p&nova%na.

-. Pravo !oje je !onstatovano & *ov ne o%e se ostvariti iprenostit na dr&o $e% isto vreens! prenosa iposedovanja *ov ostvarivanje prava i% *ov se #esto ostavr&j&pre%enta#ijo *ov od strane iao#a *ov d&%ni!& i% *ov. 7 *ovo%e $iti in!orporisano sao iovins!o pravo !oje jeprenosivo.

,


3/65

,.HARTIJE OD VREDNOSTI NA IMEpoja+o$e"e%ja+na#in prenosa+priovori

Poja *ov na ie je de"io#no o$radjen & 8OO+ & !oe jepredvidjeno da se !ao %a!ons!i ia"a# *ov na ie satra "i#e na!oje *ov "asi. Hov na ie s& *ov & !ojia je ta#no o%na#en ia"a#prava. Ovo svojstvo *ov na ie daje viso! stepen si&rnosti+ jer sespre#ava ostvarivanje prava i% *ov os strane neov"as#eno+ a"i ovavrsta *ov ia i neativn& stran& jer se tes!o prenosi+ tj ote%ana je#ir!&"a#ija *ov na ie. Hov se #esto na%ivaj& „re!ta' *ov+ jer sere!ta !"a&%&"o dr&e vrste *ov o& pretvoriti & *ov na ie.7 *ov na ie se #esto na"a%i !"a&%&"a da se i%davanje te *ov

o$ave%&je jedino "i#& #ije je ie na%na#eno na *ov+ a"i ne i "i#& !ojeto "i#e odredi svojo nared$o. Na taj na#in se na"asavaj&individ&a"na i s&$je!tivna svojstva odnosa i%edj& i%davao#a *ov naie i iao#a *ov na ie.Hov na ie s& naro#ito poodne & oni sit&a#ijaa !ada s& $itnaindivid&a"na i "i#na svojstva poverio#a & !on!retno pravnoodnos&+ pa na ovaj na#in tre$a %astititi interes d&%ni!a i% *ov naie+ !oji je naj#es#e & pret*odno pravno odnos& $io poveri"a# &odnos& na ne!e iao#e *ov.Kod *ov na ie nije dovo"jno na"asena ra%"i!a i%edj& ovi* *ov i

dr&i* piseni* isprava & po"ed& na#e"a in!orpora#ije+ i %$o toa*ov na ie naj#es#e sadr%avaj& !"a&%&"& o pre%ent#iji !ojo seia"a# *ov na ie o$ave%&je da d&%ni!& na osnov& te *ovpre%ent&je *ov na ie !ada %e"i da ostvari pravo i% *ov na ie.Prenos *ov na ie je %natno ote%en jer i je &anjena#ir!&"ativnost+ tj prenosivost. Prenos *ov na ie se ostvar&je p&te

-


4/65

&st&panja 9#esije: potra%ivanja. 7 s"aj& prenosa #esijo+ na *ov #ese !onstatovati da se radi o #esiji a isto ta!o i ie+ odnosno na%ivnovo iao#a *artije od vrednosti na ie. Sve ove !"a&%&"e ranijiia"a# *ov na ie tre$a da potvrdi svoji potpiso na saoj *ov i

da preda *ov njeno novo iao#&. Novi ia"a# *ov jeistovreeno i novi poveri"a# & odnos& na pravo !oje je!onstatovano & *ov. Kod *ov na ie se prvo prenosi pravo i% *ov+ pate! onda pravo na *ov. Prenos prava i% *ov na ie se vrsio$e"e%avanje na saoj *ov (re+ odnosno na%iva+ onosno ienanovo iao#a+ potpisivanje i &piso prenosa & reistar *ov+ a!ose ta!av reistar vodi !od i%davao#a *ov na ie.Novi ia"a# *ov na ie !oji je ov& *ov ste!ao p&te #esije+ sti#epravo i% *ov jedino & ono o$i& i na onaj na#in & !oje i* je iaoia"a# te *ov.

Sve priovore !oje je d&%ni! oao da ista!ne prea ranijeiao#& te *artije+ pa a!ar ti priovori $i"i i s&$je!tivne prirode+o%e se ista#i i prea novo iao#& te *ov+ jer se !od #esije radi

jedino o sti#anj& oni* prava !oja je pret*odni! iao. Na osnov& 8OOdop&stena je onost da se pose$ni %a!onia i"i i%javaai%davao#a *ov na ie & saoj *ov na ie %a$rani sva!i da"ji prenoste *ov. I%dava"a# se !asnije o%e sa"asiti sa prenoso te *ov io%e opo%vati svoj& i%jav& o %a$rani prenosa *ov na ie.

-.HARTIJE OD VREDNOSTI PO NARED5Ipoja+o$e"e%ja+na#in prenosa+priovori

Kod *ov po nared$i je !ao i !od *ov na ie o%na#eno ie iao#a*ov+ a"i se !od *ov po nared$i iao#e prava i% *ov satra i sva!oono "i#e !oje o%na#eno "i#e & *ov odredi svojo nared$o.Hov po nared$i sti#& to svojstvo na osnov& odovaraje !"a&%&"e„po nared$i' !oja se &nosi & t& *ov+ neo #esto i na osnov& i%ri#iti*

%a!ons!i* propisa i onda !ada & !ontretnoj *ov ne postoji ta!va!"a&%&"a.Hov po nared$i s& naj#es#e & pos"ovnoj pra!si jer se njia ostvar&je$r% i si&ran prenos te *ov.Hov po nared$i se o& pretvoriti & *ov na ie i to ta!o stoi%dava"a# te *ov i"i sva!i !asniji prenosi"a# te *artije &nese !"a&%&"&

0


5/65

o %a$rani da"je prenosa te *artije od vrednosti indosaento. Tadase ta *ov da"je o%e prenositi sao #esijo.

Hov po nared$i se prenose indosaento. Raniji ia"a# *ov po

nared$i svojo nared$o !oja se stav"ja na po"edjini te *ov+odredj&je novo iao#a *ov po nared$i. Indosaento se prenoseprava i% *artije od vrednosti po nared$i+ i pravo na *artij& odvrednosti po nared$i.Indosaent je pisena i%java %a!onito iao#a *ov po nared$i !ojase stav"ja na po"edjini te *ov i !ojo on svojo nared$o prenosiprava i% *ov i pravo na *ov na ne!o dr&o "i#e !oje na taja na#inpostaje ia"a# *ov po nared$i. Indosaent je radnja !ojo seprenosi *ov po nared$i+ do! sa prenos prava i% *ov i prava na *ovna%iva indosiranje.

Inosaento jedno "i#e indosant + prenosi na dr&o "i#eindosatara+ prava i% *ov po nared$i i prava no *ov po nared$i. Prvose prenosi pravo na *ov+ pa se predajo *ov prenosi i pravo i%& *ovpo nared$i.Indosaent ora $iti bezuslovan & nase prav&. A!o je &net $i"o!a!av &s"ov satra se da &s"ov nije ni napisan. Indosaent je tadap&nova%an sao je nistava !"a&%&"a o &s"ov"javanj& indosaenta.Sisao ovo pravi"a jeste da se ooi $r% i si&ran prenos *ov ponared$i.

Indosaent *ov po nared$i ora $iti potpun. Potp&nostinosaenta %na#i da se indosaento prenosi pravo i% *ov ponared$i & #e"ini+ i da nije dop&sten sao de"ii#ni prenos prava.De"ii#nost prenosa je & dire!tnoj s&protnosti sa jedni od osnovni*prin#ipa svi* *ov+ a to je prin#ip in!orpora#ije.

Tre$a na"asiti $itn& ra%"i!& i%edj& &s"ovno i de"ii#noindosaenta. 7s"ovni indosaent je p&nova%an+ sao se satra da&s"ov ne postoji+ tj jedino je &s"ov nistav. De"ii#an indosaent jeedj&ti & #e"ini nistav+ jer se ne o%e ostvariti de"ii#an prenos*ov po nared$i.Od de"ii#no indosaenta tre$a ra%"i!ovati potp&ni indosaent &!oe postoji ve#i $roj indosatara+ jer je ta!av indosaent !od nasp&nova%an. Tada s& svi indosatari so"idarni poverio#i & po"ed&prava i% *ov po nared$i. Isp&njenje o$ave%e toe so"idarnopoverio#& !oji & je pre%entovao *ov po nared$i+ d&%ni! seos"o$adja o$ave%e i prea svi dr&i so"idarni poverio#ia.

2


6/65

7 na#e"& *ov po nared$i se o%e neorani#en $roj p&ta prenositiindosaento. Prvi indosant !od prvo indosaenta o%e $iti

jedino reitent+ tj prvi ia"a# *ov po nared$i.

D&%ni! po *ov po nared$i o%e prea !asnije iao#& te *artije daisti#e sao one priovore !oji proisti#& i% *ov+ a to s& & s!"ad& sa8OO s"ede#i priovori) da se rai o /a"si(!at&+ %ati priovor &po"ed& &s"ova i ro!ova i% *ov+ priovor da ta *ov nea sve $itnee"eente.

0.HARTIJE OD VREDNOSTI NA DONOSIO3Apoja+o$e"e%ja+na#in prenosa+priovori

Hov na donosio#a ne sar%e ie "i#a !oje je tit&"ar te *artije odvrednosti. Tre$a na"asiti da ne o& svi pojavni o$"i#i *ov da $&d&& o$"i!& *ov na donosio#a. Kod *ov na donosio#a je do a!si&ai%ra%eno na#e"o in!orpora#ije jer pravo i% *ov na donosio#a pripadasva!o iao#& te *ov+ a &$it!o ove *ov &$i se i pravo i% *ov nadonosio#a. Hov na donosio#a se ne o& aorti%ovati. D&%ni! !od*ov na donosio#a ne o%e da %a*teva od iao#a te *ov da do!a%eda je do *ov dosao na savestan na#in+ jer se savesnost

pretpostav"ja+ a"i o%e da do!a%e da je ia"a# te *ov nesavestan io%e da od$ije da toe "i#& isp&ni o$ave%& i% *ov. Ove *ov sti#&svojstvo *ov na donosio#a i"i na osnov& i%ri#ite %a!ons!e odred$e+ i"ina osnov& odovaraje !"a&%&"e & saoj toj *ov+ te !"a&%&"e o&"asiti „donosio#&'+ „na donosio#a'+ „isp"atiti donosio#&'+ „sva!odonosio#&' itd.Hov na donosio#a a!sia"o &$r%avaj& #ir!&"a#ij&+ a"i nis& dovo"jnosi&rna sredstva & nov#anoj #ir!&"a#iji+ naro#ito !ada "ase na ve"i!evrednosti. Savesni i%dava"a# *ov na donosio#a os"o$adja se o$ave%ei% te *ov isp&njenje o$ave%e donosio#& i onda !ada donosi"a# te

*ov nije %a!oniti ia"a# te *ov na donosio#a. Medj&ti+ a!o jei%dava"a# *ov %nao i"i je orao %nati da donosi"a# nie %a!oniti ia"a#te *ov+ onda je on d&%n da o$ije isp&njenje o$ave%e+ jer #e &s&protno $iti odovoran %a stet& !oja je proiste!"a i% toa.

;


7/65

Pravo i% *ov na donosio#a prenosi se predajo. 8na#i+ o$i#no ine/ora"no predajo *ov na daonosio#a ne!o "i#& prenosi se ipravo i% te *ov. Odredjeni stepen %astite si&rnosti se &"avno !odove vrste *ov ostvar&je na na#in da se pretpostav"jaj& savesnost i

%a!onitost ove *ov. 8a!onitost i savesnost se &ve! pretpostav"jaj&.

Monost !oris#enja priovora !od *ov na donosio#a od straned&%ni!a & ve%i o$ave%e i% ti* *ov je veoa orani#ena i &"avnose svodi na priovore !oji s& o$je!tivne prirode i !oje proi%"a%e

jedino i% te *ov. T s& s" priovori) da je /a"si(!ovana+ da jene%a!onita+ nedostata! svi* $itni* e"eenata.Osnovno je pravi"o da se t&%$aa ostvar&j& interesi poverio# i% *ov+do! se priovoria stite interesi d&%ni!a !od *ov.

2.POJAM I


8/65

8$o viso!o stepena apstra!tnosti i stroosti eni#a %natnodoprinosi vise stepen& pravne si&rnosti & ro$nonov#anoproet&+ naro#ito !onstantni &ti#aje na ja#anje &ovornedis#ip"ine.

;.VRSTE MENI3A

7 pravnoj teoriji se &tvrdj&j& ra%ne vrste eni#a po"a%e#i odra%"i#iti* !riterij&a. Pojedine vrste eni#a se o& &tvrdjivatiprea "i#ia !oje i%daje eni#& i & to po"ed& se ra%"i!&j&bankarske menice+ trgovacke menice itd. I"i prea $roj& "i#a !ojaestv&j& & eni#i+ i & to po"ed& se ra%"i!&j& trasirane menice od

sopstvenih menica. Prea po"o%aj& "i#a !oji i%daj& eni#e ra%"i!&j&se sopstvene menice i komisione menice. Postoji pode"a i naakceptirane i neakceptirane menice+ umnozene i neumnozenemenice itd.Naj%na#ajnija je deo$a eni#e na)

1. Trasirane (vucene) menice6s& naj%na#ajnije eni#e.Postoje dve pose$ne vrste trasirani* eni#a+ a to s&)a:trasirana eni#a po sopstvenoj nared$i i $:eni#a trasiranana trasanta.

Trasirane i"i vene eni#e s& eni#e !od !oji* jedno "i#etrasant daje na"o dr&o "i#& trasat& da tre#e "i#& reitent&isp"ati $e%&s"ovno eni#ni i%nos o dospe"osti eni#e. Kodtrasirane eni#e postoje tri $itna "i#a) 1:trasant i"ii%ava"a# eni#e+,:trasat i"i "i#e !oe se &p&je na"o %a isp"at&+-:reitent i"i ia"a# eni#e+ tj eni#ni poveri"a# !oe odospe"osti tre$a da se isp"ati eni#ni i%nos.7 s"ajevia !ada trasat a!#epto pri*vati na"o trasanta &po"ed& isp"ate eni#no i%nosa reitent&+ ta!va eni#a se

#esto na%iva „riessa'. 7 eni#no s"o& ovaj na"o !ojitrasant &p&je trasat& naj#es#e se i%ra%ava !"a&%&"o„p"atite'.

>


9/65

,. Sopstvena menica je pose$na vrsta eni#e !od !oje sei%dava"a# eni#e trasant+ o$ave%&je da #e isp"atiti eni#n&svot& o dospe"osti reitent&. Kod ove eni#e postoje sao dva"i#a) 1:i%dava"a#

eni#e,: reitent.!od ove eni#e se !"a&%&"e „p"atite' ora ispraviti & !"a&%&"&„p"ati#&'. Najva%nija eni#na radnja ne postoji !od sopstveneeni#e a to je a!#eptiranje eni#e.

-. Sopstvena vucena (trasirana) menica ia t& spe#i(#nostda i%dava"a# eni#e ve ispa"t& te eni#e na saoa se$e+npr !"a&%&"o „p"ati#& po nared$i sopstvenoj'. Kod ove eni#etrasant+ trasat i reitent s& isto "i#e+ a to je i%dava"a# eni#e.

Trasirane eni#e po sopstvenoj nared$i sadr%e na"o trasat&

da trasant& po sopstvenoj nared$i isp"ati o dospe"osti eni#nii%nos. Kod ove eni#e je dos"o do spajanja trasanta i reitenta.Meni#a trasirana na trasant& je & stvari trasirana eni#a+ ia!o"i#i na sopstven& eni#&. Kod ove eni#e postoji trasat+ do!!od sopstvene ne postoji trasat. Sisao ove eni#e je &re&"isanj& &%ajani* interni* odnosa & o!vir& radneorani%a#ije s"o%ene orani%a#ije &dr&%eno rada+ & o!vir&sao&pravne interesne %ajedni#e.

=.NA3E?O


10/65

I%&%etno s& dop&stena odst&panja od na#e"a pisenosti !ada se radio "i#ia !oja s& nesposo$na %a davanje piseni* isprava+ od stranenepiseni* "i#a i s"epi* "i#a. Nji*ove i%java tada o& $iti &sene+a"i se oraj& piseno preneti na eni#& od strane t%v

„instr&enta"ni*' svedo!a. Dr&i i%&%eta! se odnosi na orani#enopravno dejstvo $"an!o eni#e+ prieno t%v teorije prop&stanja.Meni#a spada & r&p& ret!i* isprava & ro$nonov#ano proet&!oje oraj& da $&d& ta!sirane+ a !&povino eni#no /or&"araistovreeno se p"a#a i ta!sa. Meni#a %a !oj& nije p"a#ena ta!sa nijep&nova%na.

>.NA3E?O INKORPORA3IJE

Ovo na#e"o je jedno od $itni* na#e"a %a sve *ov i &!a%&je naneodvojivost prava i% *ov i prava na *ov. Ovo na#e"o &!a%&je i nana%iv *ov+ jer se $e% ove pisene isprave ne o%e ostvariti i prenetiono pravo !oje je !onstatovano na toj pisenoj ispravi+ a !ojepredstav"ja odredjen& vrednost.Ovo na#e"o se & p&noj eri prienj&je i !ada se radi o eni#i+ jer seeni#ni i%nos o dospe"osti ne o%e nap"atiti od eni#no d&%ni!a$e% pre%enta#ije eni#e. Meni#ni poverio#e se satra sao ono

"i#e !oje ia eni#&+ tj !oje posed&je eni#&. Meni#na o$ave%a neo%e da postoji $e% eni#e. Postojanje prava i% eni#e se ne o%edo!a%ivati dr&i do!a%ni sredstvia+ neo jedino posedovanjeeni#e. 4&$it!o eni#e &$i se i pravo i% eni#e.Od na#e"a in!orpora#ije pravi se i%&%eta! jedino onos#&aorti%a#ije eni#e. Na osnov& aorti%a#ione isprave o%e seostvariti pravo i% eni#e $e% posedovanja eni#e. Aorti%a#ionipost&p!o se ot!"anjaj& nejr&$"ji o$"i#i nepravi#nosti & s"aj&&$it!a i"i oste#enja eni#e. Na osnov& aorti%a#ione isprave pravoi% eni#e se po pravi"& o%e ostvarivati sao prea "avno

eni#no d&%ni!&.

@.NA3E?O


11/65

Na#e"o (!sne eni#ne o$ave%e %na#i da eni#n& o$ave%& &po"ed& o$ia i sadr%ine predstav"ja sao ono sto je !onstatovanona eni#no pisen&. Na osnov& na#e"a (!sne eni#ne o$ave%e$itno je sto je piseno !onstatovano na eni#i. 7 s"aj& ra%"i!e

i%edj& o$ia i sadr%ine o$ave%e i% osnovno pos"a i onoa sto jepiseno !onstatovano na eni#i+ $itno je ono sto pise na eni#i i tase eni#a & to o$i& ora isp"atiti. D&%ni! !oji satra da je na tajna#in oste#en posto je orao da isp"ati t& eni#& o%e po!ren&tiparni#& i% osnovno pos"a+ a"i nije ov"as#en da priovoro &anj&jeeni#n& o$ave%&. Meni#ni d&%ni! ora da isp"ati eni#& & #e"inia!o ne do!a%e da je ia"a# eni#e nesavestan. Nesavestan ia"a#eni#e se naj#es#e o%e do!a%ati jedino onda a!o se radi oneposredno odnos& i%edj& eni#no d&%ni!a i prvo iao#a$"an!o eni#e+ i tada je op&sten priovor eni#no d&%ni!a da je

ia"a# eni#epop&nio $"an!o eni#& s&protno spora%&& to je t%veB#eptio do"i. S"i#na opasnost postoji a!o eni#ni d&%ni! &potp&nosti i"i de"ii#no isp"ati eni#ni i%nos+ a eni#a i nijevra#ena+ a ta isp"ata nije piseno !onstatovana na eni#i. Meni#nid&%ni! ora tada ponovo da p"ati eni#&+ "i istovreeno o%e dapo!rene parni#ni post&pa! protiv "i#a #ije pravo osporava. Naj#es#ese tada radi o neosnovano $oa#enj&.Na#e"o (!sne eni#ne o$ave%e %na#i to da se o$ave%a ne o%edo!a%ivati dr&i do!a%ni sredstvia+ a"i isto ta!o i to da se

satra da je eni#na o$ave%a do!a%ana & ono o$i& i & onojsadr%ini & !ojoj je piseno !onstatovano na eni#i.Od na#e"a (!sne eni#ne o$ave%e se i%&%etno odst&pa jedino ondaa!o eni#ni d&%ni! &spe da do!a%e da je ia"a# eni#e nesavestani & s"aj& eni#no reresa. Reresni %a*tev o%e $iti anji i"ive#i od eni#no i%nosa. 5i#e ve#i a!o se eni#no i%nos& dodaj&!aate i tros!ovi reresno post&p!a. A $i#e anji a!o je ta eni#apre reresno post&p!a de"ii#no isp"a#ena.

1.NA3E?O MENI3NE STRO4OSTI

Ovo na#e"o &!a%&je na visi stepen stroosti+ & odnos& na &o$i#ajen&i redovn& stroost & ro$nonov#ano proet&. Meni#a je veoastroa pisena isprava+ a an ovaj na#in se & stvari ostvar&je

11


12/65

pose$na %astita ne sao interesa eni#ni* poveri"a#a+ neo iinteresa eni#ni* d&%ni!a. Meni#na stroost prea eni#nod&%ni!& &!a%&je da eni#ni d&%ni! ora da isp&ni eni#n& o$ave%&& vr"o jednostavno i !rat!o post&p!&+ jer s& veoa orani#ene

onosti isti#anja priovora prea eni#no poverio#&.Meni#na stroost prea eni#no poverio#& se o"eda & toe stoeni#ni poveri"a# & ostvarivanj& svoji* prava i% eni#e ora da sepridr%ava veoa !rat!i* eni#ni* ro!ova i propisani* eni#ni*radnji+a to odovara eni#no d&%ni!&+ jer %a nji* ta!ve o!o"nostipostaj& visi stepen si&rnosti. Meni#ni poveri"a#+ !oji se ne pridr%avaenisni* radnji i !rat!i* eni#ni* ro!ova+ &$i eni#no pravo.Materija"nopravna eni#na stroost se prvenstveno i%ra%ava preaeni#no d&%ni!&+ jer je eni#na o$ave%a potp&no nei%vesna odosnovno pravno pos"a %$o !oa je eni#a i%data. Meni#na

o$ave%a je apstra!ta i saosta"na o$ave%a & odnos& na prvni posao+i jedino je %asnovana na jednostranoj i%javi vo"je eni#o d&%ni!a da#e o dospe"osti isp"atiti eni#ni i%nos. Materija"nopravna stroost &na#e"& spre#ava eni#no d&%ni!& da isti#e priovore i dr priovore"i#ne prirode.


13/65

CNa osnov& eni#no prava+ eni#ni poveri"a# prvo ora da%a*teva isp"at& od strane "avni* eni#ni* d&%ni!a+ a to s&akceptant, trasant i izdavalac sopstvene menice. Prea ovi"i#ia eni#na o$ave%a je $e%&s"ovana+ do! s& dr&i reresni

eni#ni d&%ni#i po eni#i jedino &s"ovno i s&psidijarno o$ave%ni.Reresni eni#ni d&%ni#i s& d&%ni da ispa"te eni#& pod &s"ovo daeni#& ne isp"ati ne!o od "avni* eni#ni* d&%ni!a+ a eni#nipoveri"a# je d&%an da to do!a%e pravova"jani protesto eni#e.CTre$a ra%"i!ovati da "i je eni#ni d& isp"atio ne!o od "avni*eni#ni* d&%ni!a+ jer je tada isp"ata d&a de(nitivna i prestajeo$ave%a so"idarni* d&%ni!a+ od s"aja !ada je eni#ni d& isp"atione!o od so"idarni* reresni* eni#ni* d&%ni!a. 7 ovo dr&os"aj& eni#ne o$ave%e prestaj& jedino %a toa eni#no d&%ni!a i%a one eni#ne d&%ni!e !oji s& se potpisa"i na eni#i pos"e toa

eni#no d&%ni!a !oji je isp"atio eni#ni i%nos. Medj&ti nje& s&odovorni svi oni d&%ni#i !oji s& se na eni#i potpisa"i pre njea.Do"a%i da t%v preva"jivanja eni#ne o$ave%e.

1,.NA3E?O SAMOSTA?NOSTI MENI3NEO5AVE8E I NA3E?O NEPOSREDNOSTI

MENI3E

Nacelo samostalnosti menicne obaveze %na#i da je sva!i odeni#ni* potpisni!a saosta"an i ne%avisan eni#ni d&%ni! i da nanjeov& o$ave%& pravno ne &ti#& o$ave%e dr&i* eni#ni* d&%ni!a.Ovo pravi"o se prienj&je i onda a!o o$ave%a trasanta i"i i%davao#a

eni nije p&nova%na. Tada se dr&i eni#ni d&%ni#i ne os"o$adjaj&o$ave%e+ &pravo na osnov& na#e"a saosta"nosti nji*ovi* o$ave%a.S"i#no je i a!o je npr+ !asnije do!a%ano da je potpis a!#eptanta/a"si(!ovan i ta o$ave%a %$o toa nije p&nova%na+ dr&i eni#nid&%ni#i se & to s"aj& ne os"o$adjaj& svoje eni#ne o$ave%e.Na#e"o saosta"nosti eni#ne o$ave%e se prienj&je i & o$"asti%astare"osti+ jer ro! %astare"osti saosta"no i ne%avisno te#e i

1-


14/65

o$ra#&nava se prea sva!o eni#no d&%ni!& pose$no. A!onast&pi pre!id i"i o$&stava %astare"osti prea jedno eni#nod&%ni!&+ ona ne de"&je prea dr&i eni#ni d&%ni#ia.

Jedini i%&%eta! od ovo na#e"a je predvidjen & 8a!on& o eni#i+ a!o

se radi o intervenijent& %a #ast+ jer intervenijent %a #ast ne osovarasaosta"no+ neo jedino & o$i& *onorata+ "i#a %a !oje jeintervenisa"o.

Nacelo neposrednosti menice %na#i da je sva!i od eni#ni*d&%ni!a neposredno odovoran iao#& eni#e. I%edj& sva!oeni#no d&%ni!a i sva!o iao#a eni#e !ao eni#no poverio#a&spostav"ja se neposredni pravni odnos+ a sadr%ina to pravnopos"a je piseno !onstatovana na saoj eni#i. Na#e"oneposrednosti %na#i da se ia"a# eni#e o%e o$ratiti $i"o !o

eni#no d&%ni!& sa %a*tevo & po"ed& isp"ate eni#no i%nosa.Ia"a# eni#e o%e da $ira od !oa #e eni#no d&%ni!a %a*tevatiisp"at& eni#no i%nosa+ a ta!av %a*tev o%e istovreeno daista!ne prea ve#e $roj& eni#ni* d&%ni!a+ i"i prea sviaistovreeno. Na#e"o neposrednosti se po pravi"& ne prienj&je a!ose radi o re!ta eni#i !oja se da"je o%e prenositi #esijo.Na#e"o neposrednosti ta!odje doprinosi pravnoj si&rnosti eni#ne#ir!&"a#ije+ jer ot!"anja sve opasnosti s&$je!tivne prirode %a iao#aeni#e & odnos& na pojedine eni#ne d&%ni!e.

1-.5ITNI MENI3NI E?EMENTI

Meni#a je p&nova%na a!o sadr%i sve $itne eni#ne e"eente !oji s&%a!ono propisani. 7 nasoj pravnoj "iterat&ri $itni eni#ni e"eenti

se o$i#no r&pis& & s"ede#e r&pe)1. Opsti menicni elementi & !oje spadaj& o%na#enje da je ta

pisena isprava eni#a i $e%&s"ovni na"o %a isp"at& odredjenesvote nov#a.

2. Personalni menicni elementi & !oje spadaj& ie trasata+ie reitenta+ i potpis trasanta.

10


15/65

3. alendarske bitne menicne elemente & !oje spadaj&dospe"ost eni#e i dat& i%davanja eni#e.

!. "eo#ra$ske bitne menicne elemente predstav"jaj& estoi%davanja eni#e i esto p"a#anja eni#e.

Na osnov& #"ana 1. 8a!ona o eni#i ,1.od+ trasirana eni#aora da sadr%i s"ede#e $itne eni#ne e"eente)

1.%&'%%TO O&N*N+* S* '% O -*N%%6o%na#enje da je to eni#a ora $iti napisano & sao s"o&eni#e+ i to na je%i!& na !oe je eni#a sastav"jena. Nije $itno na!o est& eni#e je stav"jeno o%na#enje da je to eni#a. 5itno jeda ovo o%na#enje da se radi o eni#i $&de & eni#no s"o& i to na

je%i!& na !oe je eni#a sastav"jena. Ovaj $itni eni#ni e"eenttre$a da &ti#e na pravn& si&rnost jer sva!i eni#ni d&%ni! i sva!i

ia"a# eni#e tre$a na ovaj na#in da sa%naj& da se radi o eni#i ida se sai ti & ve%i te pisene isprave prienj&je eni#nopravo. Posto eni#a stvara veoa stro& o$ave%& %a eni#nod&%ni!a+ o%na#enje da se radi o eni#i je istovreeno i &po%orenjeda se potpiso na toj pisenoj ispravi pre&%ia eni#na o$ave%a.

Tre$a na"asiti da je & eni#no /or&"ar& &napred odstapanovaj $itni eni#ni e"eent+ ta!o da se i !od $"an!o eni#a na vree&po%orava eni#ni d&%ni! da pri*vata eni#n& o$ave%&.

,.*&/S0ON% /P/T & %SP0T/ O'*N+*N* SOT*NO6& sva!oj eni#i ora $iti sadr%ana nared$a %a isp"at&odredjene svote nov#a. Meni#a ne o%e da "asi na ne!& dr&&vrednost+ neo sao na odredjen& svot& nov#a. Na eni#no/or&"ar& ovaj na"o se i%ra%ava i%ra%o „p"atite' a!o se radi otrasiranoj eni#i+ i"i „p"ati#&' a!o je re# o sopstvenoj eni#i.5e%&s"ovna eni#a &p&je na apstra!tnost eni#e+ !ojaoo&je $r%& i si&rn& eni#n& #ir!&"a#ij&. Meni#ni i%nos se &nosi& eni#ni /or&"ar na dva esta. Na !raj& prvo reda eni#no/or&"ara eni#na svota se &nosi $rojevia+ a & #etvrto red&

eni#no /or&"ara eni#ni i%nos se &pis&je s"ovia. Mo%e da sepojavi ra%"i!a i%edj& i%nosa !oji je napisan $rojevia i i%nosa !ojina napisan s"ovia i tada je na osnov& 8a!ona o eni#i $itaneni#ni i%nos !oji je napisan s"ovia. Postav"ja se pitanje da "i jeeni#a p&nova%na a!o je eni#na svota &pisana vise p&ta. Tada jena osnov& 8a!ona o eni#i $itna najanja eni#na svota+ tj $itnaona eni#na svota !oja najanje tereti eni#no d&%ni!a.

12


16/65

Ve"i!i %na#aj iaj& !"a&%&"e !ojia se odredj&je va"&ta eni#noi%nosa. 7 s"ajevia !ada nije odredjena va"&ta eni#no i%nosa+pretpostav"ja se da se radi o onoj va"&ti !oja je %a!ons!o sredstvop"a#anja & est& p"a#anja eni#e. 7 na#e"& je dop&steno da se

eni#ni i%nos !&&"ativno i a"ternativno i%ra%ava & ve#e $roj&va"&ta. 8a$ranjeno je %a doa#a pred&%e#a i radjane na teritorijinase %e"je da %a!"j&j& pravne pos"ove !oji se i%ra%avaj& & ne!ojstranoj va"&ti+ i"i da se dinars!a vrednost &ovorene o$ave%ei%ra%ava & ne!oj stranoj va"&ti.Isp"ata eni#no i%nosa o dospe"osti eni#e ne o%e $iti oro#ena ni& o$"i!& rata+ jer je osnovno pravi"o da se eni#na svota isp"a#&je &#e"ini. Kod dr&i* na#ina odredjivanja dospe"osti eni#e nijedop&steno &nosenje & eni#& !"a&%&"e o !aati+ jer $i ta!va!"a&%&"a $i"a $e% dejstva+ tj satra"o $i se da nije ni napisana.

K"a&%&"e o !aati o& da &nes& jedino trasant !od trasiraneeni#e i i%dava"a# sopstvene eni#e.

-.%-* T'ST,T+. 0% O+* T'* P0T% -*N%/6!od trasirane eni#e ie trasata je $itni eni#ni e"eent+ %ara%"i!& od sopstvene eni#e !od !oje s& i%dava"a# eni#e i trasatisto "i#e. O%na#enje iena trasata se na eni#i stav"ja & "evodonje &"&. Ia!o je & pos"ovnoj pra!si naj#es#e trasat $an!a+ &nase prav& !od eni#e trasat o%e da $&de (%i#!o i"i pravno "i#e.

Tre$a na"asiti da trasat nije eni#ni d&%ni!+ ia!o to "i#e naj#es#eisp"a#&je eni#ni i%nos o dospe"osti. Trasat nije eni#ni potpisni!sve do tren&t!a a!#eptiranja eni#e+ a"i & to tren&t!& se vise neradi o trasat& neo o a!#eptant& !oji je svoji potpiso pre&%eopo"o%aj "avno eni#no d&%ni!a. 7 pra!si & #esti s"ajevi da se&% ie trasat ta#no odredj&je njeovo sediste+ odnosno $oraviste+!ao i p&na adresa.7 &"o%i trasata o%e $iti jedno i"i vise (%i#!i* i"i pravni* "i#a. Kod!&&"ativno odredjivanja trasata radi se o t%v satrasatia !oji%ajedno predstav"jaj& trasata. Kod a"ternativno odredjivanjasatrasata+ trasat je i"i jedno i"i dr&o od ti* "i#a.

0.O&N*N+* OSP*0OST% -*N%*6je $itni eni#nie"eent !oji se odredj&je vreens!i tren&ta! !ada je eni#ni

1;


17/65

d&%ni! d&%an da isp&ni eni#n& o$ave%& iao#a eni#e. Dospe"osteni#e istovreeno %na#i i to & !o vreens!o tren&t!& eni#nipoveri"a# ia pravo da %a*teva isp"at& eni#no i%nosa od eni#ni*d&%ni!a.

Dospe"ost eni#e se & eni#no /or&"ar& &pis&je & dr&oj "evojr&$ri#i+ !ao prva eni#na !"a&%&"a & toj r&$ri#i.7 nase prav& postoje 0 na#ina odredjivanja dospe"osti eni#e+ a tos&)1:dospelost po vidjenju6%na#i da ta eni#a dospeva i da je p"ativaoda* & ono tren&t!& !ada je ia"a# eni#e podnese eni#nod&%ni!& na isp"at&. Ia"a# eni#e sa odredj&je tren&ta! vidjenja+ tj!ada #e eni#& podneti eni#no d&%ni!& na isp"at&. 7 pra!si s&#esto !"a&%&"e !ojia se iao#& eni#e po vidjenj& odredjenovree %a$ranj&je pre%enta#ija te eni#e na isp"at&.

,:dospelost na odredjeno vreme po vidjenju6sisao odredjivanjadospe"otsi eni#e na odredjeno vree po vidjenj& je naj#es#e da sevidjenje eni#a a!#eptira+ pa pos"e odredjeno ro!a ta eni#adospeva. Kod ova!vo na#ina odredjivanja dospe"osti eni#a s&potre$ne dve pre%enta#ije eni#e. Prva pre%enta#ija eni#e jevidjenje po toj eni#i !oja je naj#es#e i a!#eptiranje te eni#e+ do!

je dr&a pre%enta#ija po prote!& odredjeno ro!a+ pre%enta#ija naisp"at& te eni#e. Da $i ova eni#a o"a da dospe+ dat& prvepre%enta#ije eni#e ora $iti piseno !onstatovan na eni#i.

-:dospelost na odredjeno vreme od dana izdanja menice6jedan odna#ina odredjivanja dospe"osti eni#e je i odredjivanje odredjenoro!a od dana i%danja+ po #ije prote!& eni#a dospeva. Kodova!vo na#ina odredjivanja dospe"osti eni#e+ nis& dop&stene!"a&%&"e o !aati i !aatnoj stopi+ jer se satra da je !aatni i%nossastavni deo eni#no i%nosa.0:dospelost na tacno odredjen dan6ta#no je odredjen dan & !oese eni#a ora pre%entovati na isp"at&. Na osnov& 8a!ona oeni#i+ &esto ta#no odredjeno dana+ dop&stena je &potre$aodovaraji* pos"ovni* !"a&%&"a+ !ao na prier „po#et!o' i"i„!raje' ese#a. Po#et!o ese#a %na#i prvi* deseta dana &ese#&+ a !raje pos"ednji* deset.3esti s& s"ajevi da na!nadno nast&pe odredjene o!o"nosti !ojestvaraj& potre$& %a t%v pro"ona#ij& eni#e tj %a proen& dospe"ostieni#e. Pro"oa#ija se o%e ostvariti i%ri#ito na osnov& %a!ona na

1=


18/65

prier %$o %e"jotresa+ pop"ave+ i to %a ono vree !oje jepredvidjeno & %a!on&.

2.-*STO P0N+ -*N%*6& sva!oj eni#i ora $itina%na#eno esto & !oe tre$a da se i%vrsi isp"ata eni#e. Ovaj$itni eni#ni e"eent se &nosi & eni#no /or&"ar& & pos"ednjered& & "evo &"& eni#e. Na eni#no /or&"ar& je odstapana!"a&%&"a „p"a#anje' i pos"e ove !"a&%&"e se &pis&je esto p"a#anja teeni#e. Mesto p"a#anja eni#e je #esto veoa %na#ajna #injeni#apri"i!o &tvrdjivanja /ora"ne i aterija"ne nad"e%nosti+ a isto ta!o iradi odredjivanja esni* pos"ovni* o$i#aja !oji se prienj&j& radire&"isanja pojedini* odnosa !od eni#ni* radnji.Kod esta p"a#anja je od pose$no %na#aja odredjivanje p"atisa !od

eni#e i doi#i"ne eni#e. Meni#a sa odredjeni p"atiste sadr%i$"i%e odredjivanje esta p"a#anja & o!viria esta trasatovopre$iva"ista.Doi#i"na eni#a se ra%"i!&je od o$i#ne eni#e po toe da se !oddoi#i"ne eni#e ne isp"a#&je & est& trasatovo pre$iva"ista+ neo& ne!o dr&o est& !oje se ra%"i!&je od trasatovo pre$iva"ista.Kod doi#i"ne eni#e tre$a ra%"i!ovati doi#i"ijata "i#e !ojeisp"a#&je t& eni#&+ i doi#i"ijanta "i#e !oje je doi#i"ira"o t&eni#&.

Mesto p"a#anja eni#e spada & r&p& $itni* pretpostav"jeni*eni#ni* e"eenata+ jer a!o nije na%na#eno esto p"a#anja+ satrase da se ta eni#a tre$a isp"atiti & est& !oje je o%na#eno poredtrasatovo iena. A!o pored trasatovo iena nije na%na#enoesto+ ovaj se e"eent tada ne o%e pretpostaviti+ i sai tieni#a nije p&nova%a.

.%-* '*-%T*NT, T+ 0% O-* S* %0% PO %+O+N'*% S* -*N% -O' %SP0T%T% Ie reitenta je $itaneni#ni e"ent+ jer je reitent prvi eni#ni poveri"a# i prvo "i#e !ojeo%e svojo nared$o & o$"i!& indosaenta da prenese t& eni#&na dr&o iao#a eni#e+ tj na novo eni#no poverio#a. Iereitenta se & eni#no /or&"ar& &nosi & tre#e red&+ pos"e!a"&%&"e „po nared$i'. Reitent & nase prav& o%e da $&de sva!o(%i#!o i"i pravno "i#e+a !od nas je dop&steno da postoji visereitenata+ i to !&&"ativno i a"ternativno. 7 pra!si se #esto

1>


19/65

odredj&j& i ta#na adresa reitenta+ !ao i dr&i e"eenti $"i%eindivid&a"i%a#ije.

=.T/- %&N+ -*N%* Od dat&a i%davanja

#eto po#inje da te#e ro! %astare"osti te eni#e. Dat& i%davanja se& eni#no /or&"ar& &pis&je & prvo red&+ oda* pos"e estai%davanja eni#e. Od dat&a i%davanja eni#e se pro#enj&jepostojanje i"i nepostojanje a!tivne i pasivne eni#ne sposo$nosti"i#a. A!o dat& nije odredjen+ eni#a nije p&nova%na.

>.-*STO %&N+ -*N%*4to je $itan eni#ni e"eent!oji je od pose$no %na#aja pri"i!o odredjivanja erodavno prava!oje tre$a da se prieni & #i"j& &tvrdjivanja da "i je i%data eni#ap&nova%na+ naro#ito & po"ed& /ore po pravi"& "eB /ori. Mesto se

&nosi oda* na po#et!& prvo reda pos"e s"ova „7'. Mestoi%davanja eni#e spada & r&p& pretpostav"jeni* eni#ni*e"eenata+ jer a!o & eni#i nije o%na#eno esto i%davanja eni#e+pretpostav"ja se da je eni#a i%data & est& !oje je o%na#eno poredtrasantovo potpisa.

@.POTP%S T'SNT, T+ POTP%S 0% O+* +* %&0O-*N%/6trasant se ora potpisati na eni#i. To %na#i da je trasant!ao jedini $itni potpisni! na eni#i+ i jedini eni#ni d&%ni!+ & odnos&

na dr&a $itna eni#na "i#a.7 pos"ovnoj pra!si na eni#no /or&"ar& trasant se potpis&je &donje desno &"&. 7 nase prav& je dop&steno da & &"o%itrasanta $&de vise "i#a i tada se radi o satrasantia. Sva!i satrasantse ora potpisati na eni#i. Mora se raditi o svojerno potpis&+

jer $e% toa eni#i potpis nije p&nova%an. Trasant o%e & po"ed& potpisivanja eni#e da ov"asti svop&noo#ni!a i tada p&noo#ni! potpis&je eni#& & ie i %a ra#&ntrasanta+ sao svojstvo p&no#ni!a ora tada da $&de i%ri#itonavedeno na eni#i+ na prier !"a&%&"o „!ao p&noo#ni!' i"i „poov"a#enj&'.A!o je eni#& potpisa"o vise satrasanata+ sva!i od satrasanata je &o$ave%i & odnos& na #e"o!&pni eni#ni i%nos+ jer je sva!i satrasantsaosta"an eni#ni d&%ni! & odnos& na eni#n& o$ave%& & #e"ini.I%&%etno+ s"epa i nepisena "i#a+ !oja ne o& da potpis& eni#&+o& da postan& trasanti na osnov& &seni* i%java. Tada s&d

1@


20/65

provjerava nji*ov indentitet+ a odovaraje pisene i%jave naeni#i daj& t%v instr&enta"ni svedo#i.

Trasant & tren&t!& potpisivanja eni#e+ tj & tren&t!& stav"janjasvojerno potpisa na eni#i+ ora iati pasivn& eni#n&

sposo$nost+ !oja se & nase prav& i%jedna#&je sa pos"ovnosposo$nos#&.

10.5?ANKO MENI3A

5"an!o eni#a i nije eni#a & p&no pravno sis"& re#i+ jer nesadr%i sve $itne eni#ne e"eente.Ova eni#a se i%daje onda !ada svi $itni eni#ni e"eenti nis&po%nati+ a potre$no je ooiti a!ar orani#ena pravna dejstva &toj eni#i „& nastajanj&'. 5"an!o eni#a se #esto pret*odno indosira

i"i ava"ira a da pre toa nije i%data+ jer & eni#& nis& &neti svi $itnie"eenti. Posto nea sve $itne e"eente+ ona se o%e prvoava"irati i indosirati+ a isto ta!o i a!#eptirati+ a ta #e eni#a $itii%data i posta#e eni#a & p&no sis"& te re#i te! onda !ada se &eni#no piso &nes& svi $itni e"eenti.Kod $"an!o eni#e je veoa %na#ajno &%ajano poverenje isavesnost "i#a !oja se pojav"j&j& !od ove vrste eni#e. Posto !asnijenaj#es#e $"an!o eni#& pop&njava njen ia"a#+ i%&%etno je va%nopoverenje i savesnost toa "i#a da #e ov& eni#& pop&niti na onaj

na#in !a!o je to doovoreno sa eni#ni d&%ni!o+ odnosno "i#e!oje je potpisa"o $"an!o eni#&.5"an!o eni#& tre$a ra%"i!ovati od t%v „nepotp&ne eni#e' !ojata!odje nea sve $itne eni#ne e"eente+ a"i je ipa! p&nova%naeni#a+ jer nedostaj& svi $itni eni#ni e"eenti !oji se o&pretpostaviti. Kod $"an!o eni#e se ne o& pretpostaviti $itnieni#ni e"eenti !oji nis& &neti & $"an!o eni#&.

,


21/65

Ia!o $"an!o eni#a nije eni#a & p&no sis"& te re#i ona se o%eprenositi jer sadr%i jedan i"i vise potpisa o pre&%ianj& eni#neo$ave%e.Sporno je da "i se $"an!o eni#a o%e aorti%ovati. Ispravnije je

s*vatanje da je dop&stena aorti%a#ija $"an!o eni#e+ jer se radi opisenoj ispravi & !ojoj je in!orporisano odredjeno pravo i !ojapro&%ro!&je odredjene pravne pos"edi#e.Ia"a# $"an!o eni#e ia pravo da p&p&ni $"an!o eni#& i tonjeovo pravo ne %astareva. Medj&ti+ on ne ora da !oristi tosvoje pravo. Pravo pop&njavanja $"an!o eni#e iao#a eni#e !oji

je do ove eni#e dosao na %a!onit na#in je prenosivo+ i to pravo iasva!i ia"a# $"an!o eni#e !oji je do ove eni#e dosao na %a!onitna#in.5"an!o eni#a prestaje da postoji !ada $&de pop&njena jer tada

postaje eni#a & p&no sis"& te re#i.

12.K?A787?A O PRE8ENTA3IJI MENI3E

Je ne$itna eni#na !"a&%&"a !oja se naj#es#e stav"ja & dr&i red

eni#no /or&"ara+ oda* pos"e dospe"osti eni#e+ a !ojo se!onstit&ise o$ave%a iao#a eni#e da pre%ent&je eni#& na a!#epttrasat&. Pojav"j&je se jedino !od trasirane eni#e. Ovo !"a&%&"otrasat se stav"ja & sit&a#ij& da se ora i%jasniti da "i pri*vata isp"atete !on!retne eni#e+ i tada se on ora & svojstv& a!#eptorapotpisati na toj eni#i+ i"i ne pri*vata o$ave%& isp"ate !on!retneeni#e.K"a&%&"a pre%enta#ije o%e iati i dr&i sisao+ re#io da se njoeiao#& eni#e privreeno %a$rani pre%enta#ija eni#e na a!#epttrasat&. Naj#es#e je ova varijanta potre$na onda !aa trasant &

tren&t!& i%davanja eni#e nea jos po!ri#a !od trasata.5itno je da se !"a&%&"o o pre%enta#iji ne o%e %a$ranitipre%enta#ija eni#e na isp"at& jer se ta!va eni#a tada ne $i o"area"i%ovati. Mo%e se %a$raniti jeddino pre%enta#ija eni#e na a!#ept+i to sao & oni s"ajevia & !ojia to i%ri#ito na osnov& %a!onanije %a$ranjeno. Meni#a !oja dospeva & odredjeno vree po vidjenj&+

,1


22/65

doi#i"irana eni#a i eni#a sa odredjeni p"atiste na osnov&%a!ona oraj& $iti pre%entovane na a!#ept i & ti s"ajevia!"a&%&"a o %a$rani pre%enta#ije eni#e na a!#ept je nistava i satrase da nije &neta & eni#&.

K"a&%&"a o %a$rani pre%enta#ije eni#e na a!#ept o%e $itivreens!i orani#ena i vreens!i neorani#ena. Ona o%e $ititrajna+ a o%e $iti i sao privreena.


23/65

8na#aj ove !"a&%&"e je & toe da se &!a%e da postoji ve#i $rojpriera!a iste te eni#e. Ona je od pose$no %na#aja naro#ito %aeni#ne d&%ni!e+ a!o se radi o ve#e $roj& iste eni#e+ postojisao o$ave%a isp"ate jedno prier!a te eni#e+ a a!o se radi o

ve#e $roj& saosta"ni* eni#a onda se ora isp"atiti sva!ipriera!. Ov& !"a&%&"& naj#es#e &nosi trasant na osnov&pret*odno %a*teva i doovora sa reitento.

asatorna klauzula je ne$itna eni#na !"a&%&"a !oja se &nosi &r&$ri!& & dr&o red& eni#no /or&"ara !oja je predvidjena %a!"a&%&"& o $roj& priera!a. Kasatorno !"a&%&"o se is!"j&jeonost nap"ate dr&i* priera!a te iste eni#e+ npr !"a&%&"o„jedino p"atite ov& prv&+ a ne i osta"e eni#e'7 redovni s"ajevia !ada postoji ve#i $roj priera!a iste

eni#e+ isp"ato jedno prier!a te eni#e+ eni#ni d&%ni#i seo$ave%e os"o$adjaj& po svi dr&i prier#ia te eni#e.

1=.K?A787?A E


24/65

pretpostav!&. Isto ta!o !"a&%&"o e/e!tivnosti se odredj&je vrednoststrane va"&te na dan dospe"osti te eni#e pri"i!o !onvertovanja testrane va"&te & !ojoj je i%ra%en eni#ni i%nos & dinars!ojprotivrednosti. Ova !"a&%&"a nea %na#aj & &n&trasnje ro$no

nov#ano proet& & !oe je dinar is!"jivo %a!ons!o sredstvop"a#anja.lauzula o moneti je ne$itna eni#na !"a&%&"a !oji se trasat&odredj&je va"&ta & !ojoj #e isp"atiti eni#n& svot&.

1>.VA?7TNA K?A787?A

Je ne$itna eni#na !"a&%&"a !ojo se o$jasnjava &%ajani pos"ovni

odnos i%edj& trasanta i reitente !od trasirane eni#e i"i & odnos&i%edj& i%davao#a eni#e i reitenta !od sopstvene eni#e.7 pos"ovnoj pra!si se va"&tna !"a&%&"a &nosi & peti red eni#no/or&"ara pos"e re#i „vrednost pri"jena'.Meni#o naj#es#e trasant vrsi p"a#anje+ tj i%vrsava svoj& o$ave%& i%pret*odno pos"ovno odnosa+ a va"&tno !"a&%&"o se o$jasnjavaovaj ra%"o p"a#anja eni#e !oji je %asnovan na pret*odnopos"ovno odnos& i%edj& trasanta i reitenta. I% pret*odnopos"ovno odnosa vrednost o%e $iti pri"jena & ro$i+ nov#&+ *ov+ i"i

odnos o%e $iti %asnovan na !redit&.Va"&tno !"a&%&"o se %na#i pre#i%iraj& i orani#avaj& pos"ovniodnosi !oji* ia vise i%edj& trasanta i reitenta.

[email protected]?A787?A O MENI3NOM POKRI37

Je ne$itna eni#na !"a&%&"a !ojo se trasat o$avestava o po!ri#& %aisp"at& !on!retne eni#e.K"a&%&"a o po!ri#& se & pos"ovnoj pra!si &nosi & peti red eni#no/or&"ara pos"e re#i „i stavite ist& & ra#&n...'.

,0


25/65

K"a&%&"a o po!ri#& se #esto & pos"ovnoj pra!si !oristi radipretvaranja eni#e & !oision& eni#&. Tada trasant i%daje eni#&& svoje ie+ a !"a&%&"o o po!ri#& odredj&je dr&o "i#e %a #iji jera#&n eni#a i%data. A!o & !on!retnoj eni#i !"a&%&"a nije &neta+

pretpostav"ja se da je trasant i%dao eni#& & svoje ie i %a svojra#&n.5itno je da trasat ne o%e sa da tereti po!ri#e ne!o tre#e "i#a$e% sa"asnosti toa "i#a+ $e% o$%ira na !"a&%&"o o po!ri#&.Koisiona eni#a o%e ste#i ta!va svojstva sao onda !ada se satie sa"asi tre#e "i#e jer #e se & s&protno pretpostav"jati daeni#a nije !oisione prirode i da je trasant i%dao eni#& & svojeie i %a svoj ra#&n.

,.K?A787?A O I8VESTAJ7 9AVI8O K?A787?A:

Ova !"a&%&"a se &pis&je & peto red& eni#no /or&"ara+ njo se#esto !onstit&ise o$ave%a trasata da pre a!#eptiranja i sp"ateeni#e do$ije od iao#a eni#e i"i jos #es#e od trasanta+odovaraji i%vestaj. A!o je &neta !"a&%&"a „sa i%vestaje' ondatrasat ne se da a!#eptira ni da isp"ati eni#& pre neo sto do$ijeodovaraji i%vestaj od trasanta i"i odovaraja pos"ovna

do!&enta od iao#a eni#e. A!o trasat i pored toa sto je &eni#& &neta !"a&%&"a „sa i%vestaje' a!#eptira i isp"ati t& eni#&+a pret*odno nije do$io i%vestaj+ onda je njeova o$ave%a pri*va#enaa!#epto i"i isp"ato p&nova%na prea tre#e "i#&+ tj iao#&eni#e+ sao tada trasat ri%i!&je da trasant !asnije ne#e da pri*vatiisp"at& te eni#e.K"a&%&"o o i%vestaj& se prvenstveno stite interesi trasanta i to &pos"ovni odnosia sa reitento. Ovaj i%vestaj trasat& o%edostaviti reitent i"i ne!o dr&i.A!o je &neta !"a&%&"a „sa i%vestaje' pa i%vestaj trasat nije do$io+

trasat ne tre$a da a!#eptira i"i isp"ati eni#&+ jer sve pravnepos"edi#e nea!#etiranja i neisp"ate tada snosi trasat. Ovaj i%vestajora $iti p&nova%an i ispravan+ jer se ne radi o $i"o !a!voj/ora"nosti+ neo je & pitanj& veoa %na#ajno pre#i%iranje stanja &pos"ovni odnosia i%edj& trasanta i reitenta. A!o trasat od$ijeda a!#eptira i isp"ati eni#& %$o toa sto nije do$io odovaraji

,2


26/65

i%vestaj+ ia"a# eni#e se tada o%e %a isp"at& o$ratiti jedinotrasant&. Trasant o%e da ista!ne priovor i% osnovno pos"a jer seradi o neposredno pravno odnos& i%edj& trasanta i reitenta.Ova ne$itna eni#na !"a&%&"a o%e da "asi i & o$"i!& „$e%

i%vestaja' a to tada %na#i da trasat o%e da a!#eptira i isp"atieni#& i $e% i%vestaja. Ovo !"a&%&"o „$e% i%vestaja' trasant &stvari stav"ja do %nanja trasat& da ne o#e!&je od njea $i"o !a!avi%vestaj pre a!#eptiranja i isp"ate eni#e. Ovo !"a&%&"o „$e%i%vestaja' se s!re#e pa%nja trasat& da ne %a*teva od trasantani!a!av i%vestaj.

,1.K?A787?A O ADRESAT7 PO POTRE5I

Je ne$itna eni#na !"a&%&"a !ojo se odredj&je ne!o r&o "i#e !ojenije trasat pozivni intervenijent + !oe ova eni#a tre$a da $&depre%entovana na a!#ept i"i na isp"at& a!o trasat od$ije da a!#eptiraeni#& i"i od$ije da isp"ati eni#&.

Trasat nea o$ave%& na osnov& eni#no prava da a!#eptiraeni#& i da isp"ati eni#&. Tada se !"a&%&"o o adresat& po potre$i!onstit&ise o$ave%a iao#a eni#e da se %a a!#ept i"i %a isp"at&eni#e ora o$ratiti intervenijent& #ije je ie o%na#eno na eni#i+

a #esto i njeova p&na adresa. Ovo !"a&%&"o se &anj&je ri%i! odsvi* pos"edi#a !oje o& da nast&pe a!o trasat od$ije da a!#eptirai"i isp"ati eni#&.7 pos"ovnoj pra!si !"a&%&"a o adresat& se naj#es#e stav"ja & "evidonji deo eni#no /or&"ara+ ispod iena trasata. Tre$a na"asitida intervenijent po potre$i nije eni#ni d&%ni! i da nea eni#n&o$ave%& da a!#eptira i"i isp"ati eni#&. A!o je intervenijent popotre$i a!#eptirao t& eni#&+ on je a!#epto postao a!#eptant+ tj"avni eni#ni d&%ni! i tada & svojstv& a!#eptanta ia eni#n&o$ave%& da isp"ati eni#&+ a ne & pret*odno svojstv&

intervenijenta po potre$i.

,;


27/65

,,.K?A787?A O DOMI3I?IRANJ7 MENI3E I K?A787?AO P?ATIST7

Ovi ne$itni !"a&%&"aa eni#a se o%e pretvoriti & doi#i"iran&eni#&+ jer se njia o%e odrediti doi#i" te eni#e.lauzulom o domiciliran5u menice se odredj&je esto p"a#anjaeni#e !oje nije isto sa esto trasatovo pre$iva"ista+ a nj#es#e i

dr&o "i#e !oje #e & doi#i"& te eni#e isp"atiti eni#&. Meni#&naj#es#e doi#i"ira trasant+ a i%&%etno je ov"as#en da to ini i trasatpri"i!o a!#eptiranja eni#e. Meni#a je doi#i"ira na eni#no/or&"ar& & oso red& i%a re#i „p"a#anje'.lauzula o platistu je ta!odje ne$itna eni#na !"a&%&"a !ojo seo%e odredjivati p"atiste eni#e. P"atiste eni#e je &ve! & est&trasatovo pre$iva"ista+ sao se ovo !"a&%&"o pre#i%ira estop"a#anja & o!vir& trasatovo pre$iva"ista. Ov& !"a&%&"& naj#es#e&nosi trasat pri"i!o a!#eptiranja eni#e.

,-.K?A787?A 5E8 PROTESTA 95E8 TROSKOVA:

Ovo !"a&%&"o se os"o$adja ia"a# eni#e d&%nosti da podineprotest & s"aj& neas#eptiranja i"i neisp"ate eni#e. Ov& !"a&%&"&o%e da &nese $i"o !oji eni#ni d&%ni!+ ia!o ova !"a&%&"a nea istodejstvo & svi sit&a#ijaa+ jer s& pravne pos"edi#e & ve"i!oj%avisnosti od toa !oji je eni#ni d&%ni! &neo & eni#& ov&

!"a&%&"&.K"a&%&"a $e% tros!ova ia dejstvo prea svi d&%ni#ia jedinoonda a!o je t& !"a&%&"& &neo trasant. A!o je ov& !"a&%&"& &neo ne!idr&i eni#ni d&%ni!+ onda ona stvara pravno dejstvo jedino preaono eni#no d&%ni!& !oji je ov& !"a&%&"& &neo & eni#&.

,=


28/65

Ka"&%&"o $e% protesta se istovreeno o$avestava ia"a# eni#eda ne tre$a da podine protest i da #e snositi sve protestne tros!ovea!o podine protest.Pravo na &nosenje !"a&%&"e & eni#& pripada jedino trasant&+

indosant& i"i ava"isti+ i da ov& !"a&%&"& & eni#& ne o%e da &nesea!#eptant. To se t&a#i #injeni#o da je a!#eptant "avni eni#nid&%ni! i da se prea to "i#& i ne podi%e protest.

,0.K?A787?A 5E8 O5AVE8E

Je ne$itna eni#na !"a&%&"a !oja se & pos"ovnoj pra!si na%iva i!"a&%&"a „$e% reresa'. Ova !"a&%&"a je predvidjena da $i seooi"o da indosant o%e da is!"ji svoj& odovornost & s"aj&da ta eni#a ne $&de a!#eptirana i"i isp"a#ena. Ov& ne$itn&eni#n& !"a&%&"& o%e &neti sao indosant+ !oji se &nosenje ove!"a&%&"e os"o$adja o$ave%e reresno d&%ni!a. Ova !"a&%&"a de"&jesao prea ono indosant& !oji ov& !"a&%&"& &nese & eni#&.Protiv ovo indosanta ia"a# eni#e ne o%e da podine reresn&t&%$&. I%&%etno ov& eni#n& !"a&%&"& o%e da &nese i trasant !oji

se na ovaj na#i o%e os"o$oditi od odovornosti nea!#eptiranjaeni#e+ do! se trasant ne o%e ni ovo ni $i"o !ojo dr&o!"a&%&"o os"o$oditi odovornosti %$o neisp"ate eni#e.K"a&%&"a $e% tros!ova odovara reresni d&%ni#ia !oji na tajna#in ostaj& jedino & d&%ni#!o odnos& prea neposrednoindosatar&. Poverio#ia ne odovara ova eni#na !"a&%&"a jer senjoe & pri"i#no eri &anj&j& $onitetna svojstva eni#e &eni#noj #ir!&"a#iji.

,2.I8DAVANJE MENI3E

I%davanje eni#e je &nosenje & eni#no piseno svi* devet $itni*eni#ni* e"eenata $e% !oji* eni#a nije p&nova%na & pravnosis"&.

,>


29/65

I%davanje eni#e ne ora $iti prva eni#na radnja jer je dop&stenoorani#eno pravno dejstvo $"an!o eni#e+ !oja se o%e pret*odnoa!#eptirati i preneti+ a da jos nije i%data jer ne sadr%i sve $itneeni#ne e"eente.

7 po"ed& po"o%aja trasanta !od trasirane eni#e i i%davao#asopstvene eni#e !od sopstvene eni#e postoje $itne ra%"i!e ia!oo$a ova "i#a i%daj& eni#&. Trasant i i%dava"a# sopstvene eni#ei%davanje odovaraje eni#e postaj& "avni eni#ni d&%ni#i.Do! se !od trasirane eni#e pretpostav"ja da #e $iti a!#eptirana+ i%$o toa se dop&sta reresni %a*tev prea trasant&+ !odsopstvene eni#e+ posto nea a!#epta+ i%dava"a# sopstveneeni#e je "avni eni#ni d&%ni!+ od !oa se prvenstveno i prvoora %a*tevati isp"ata eni#e pa te! onda do reresno d&%ni!a.I%dava"a# sopstvene eni#e %a ra%"i!& od trasanta+ ni!ada ne o%e

$iti & po"o%aj& reresno d&%ni!a.I%davanje eni#e trasant postaje+ !ao i i%dav"a# sopstveneeni#e+ eni#ni d&%ni!+ a to se o"eda prvenstveno & nji*ovipotpisia na eni#i. 8$o toa ova "i#a !ao i dr&i eni#ni d&%ni#i+oraj& iati pasivn& eni#n& sposo$nost !oja se & nase prav&i%jedna#&je sa pos"ovno sposo$nos#&. A to s& sva p&no"etna "i#a!oja s& (%i#!i i enta"no %drava.I%davanje eni#e reitent postaje prvi eni#ni poveri"a# i %$otoa to "i#e ora iati a!tivn& eni#n& sposo$nost !oja se

i%jedna#&je sa pravno sposo$nos#&.Pri"i!o i%davanja eni#e nije $itno da trasant & to tren&t!& iapo!ri#e & najanjoj visini eni#no i%nosa !od trasata+ %a ra%"i!& od#e!a de je i%davanje #e!a $e% po!ri#a !rivi#no de"o. Kod eni#e je$itno da trasant ia odovaraje pori#e !od trasata & tren&t!&ospe#a eni#e.I%davanje eni#e trasant pre&%ia eni#n& o$ave%& neposrednoi"i pre!o p&noo#ni!a. 5itno je da se p&noo#ni! pridr%avado$ijeni* ov"as#enja i tada i%data eni#a o$ave%&je v"astodav#a+ ane p&noo#ni!a. Medj&ti a!o je p&noo#ni! pre!ora#ioov"as#enja+ i"i nije $io ov"as#en onda je on "i#no odovoran naosnov& i%date eni#e. P&noo#ni! i%daje eni#& & t&dje ie i %at&dji ra#&n+ a"i stav"ja svojerni potpis. Nije dop&steno dap&noo#ni! stav"ja ie v"astodav#a jer $i to $io /a"si(!at+ a/a"si(!ovanje je !rivi#no de"o.

,@


30/65

,;.PRE8ENTA3IJA MENI3E

Je eni#na radnja !ojo se naj#es#e oo&je ostvarivanje dr&i*eni#ni* radnji. O$"i! tra%enja od strane iao#a eni#e da eni#nid&%ni! i"i ne!o dr&o eni#no "i#e o$avi ne!& od eni#ni* radnji je+& stvari+ pre%enta#ija eni#e. Prop&stanje da se $"aovreenoi%vrsi pre%enta#ija eni#e #esto sa so$o pov"a#i ni% neativni*pravni* pos"edi#a %a iao#a eni#e+ tj %a prezentanta, a to je "i#e!oje pre%ent&je eni#&. ?i#e !oe se pre%ent&je eni#a je

prezentat. Dva naj%na#ajnija o$"i!a pre%enta#ije eni#e s&)

1. Prezentacija menice na akcept je &stvari podnosenjeeni#e trasat& da a!#eptira eni#&+ i"i podnosenje eni#epo%ivno intervenijant& radi a!#eptiranja eni#e. Pre%enta#ijaeni#e na a!#ept ora se i%vrsiti do dospe"osti eni#e.Pre%enta#ija eni#e na a!#ept nije do%vo"jena !ada jeodovaraji !"a&%&"aa na eni#i privreeno i"i trajno%a$ranjen a!#ept te eni#e. Pre%enta#ija na a!#ept ne postojini !od sopstvene eni#e. Pre%enta#ija eni#e na a!#ept se vrsiradno dana & radno vree pre%entata+ !oji je naj#es#e trasat.

,. Prezentacija menice na isplatu naj#es#e se ostvar&je o

dospe"osti eni#e. Mora se i%vrsiti na dan dospe"osti eni#e anaj!asnije jedno od s"ede#a dva radna dana. Kod pre%enta#ijeeni#e na isp"at& ne postoji ro! de"i$eri%a#ije+ !ao !odpre%enta#ije eni#e na a!#ept. Pre%enta#ija eni#e !ojadospeva po vidjenj& tre$a da se i%vrsi naj!asnije & ro!& ododin& dana od i%davanja eni#e. 8a$rana pre%enta#ijeeni#e na isp"at& o%e $iti sao privreena+ a ne trajna jer $itada ta eni#a $i"a neoperativna eni#a posto & s"aj& trajne%a$rane pre%enta#ije eni#e na isp"at& te eni#a ni!ada ne $i

o"a da dospe. Pre%enta#ija eni#e na isp"at& se vrsi &estop"a#anja eni#e i to po pravi"& & pos"ovnoj prostorijia!#eptanta i"i trasanta. Ia"a# eni#e o%e da podneseeni#& na isp"at& i ono trasat& !oji je od$io da a!#eptiraeni#&.

-


31/65

,=.ISP?ATA MENI3E

Je $itna i neop*odna eni#na radnja. Osnovno je pravi"o da se

eni#a isp"a#&je o dospe"osti i to na osnov& pre%enta#ije eni#e naisp"at& od strane iao#a eni#e "avno eni#no d&%ni!&+ a to jea!#eptant i"i i%dava"a# sopstvene eni#e.Kod pre%enta#ije eni#e na isp"at& "avno eni#no d&%ni!& nijedop&sten de"i$era#ioni ro!+ !ao sto je s"aj !od pre%enta#ije eni#ena a!#ept. Meni#e !oje dospevaj& na odredjeni dan i"i na odredjenovree pos"e vidjenja+ oraj& $iti pre%entovane na isp"at& $i"o nasa dan dospe"osti+ i"i jedno od s"ede#a dva radna dana. A!o je &!on!retnoj eni#i dospe"ost odredjena po vidjenj&+ ta eni#a tre$ada se isp"at oda* !ada je pre%entovana na isp"at&.

Na#e"o eni#ne stroosti se pose$no i%ra%ava pri"i!o isp"ateeni#e+ jer eni#ni d&%ni! nea d&%nost da isp"ati eni#& prenjene dospe"osti+ i a!o to #ini+ #ini na svoj ri%i! i stet&+ a isto ta!o niia"a# eni#e nije d&%an da pri*vati isp"at& eni#no i%nosa preeni#ne dospe"osti.Ia"a# eni#e !oji nije & ro!ovia pre%entovao eni#& na isp"at&+&$i svoja prava nap"ate te eni#e od reresni* eni#ni* d&%ni!a+ ato s& indosanti+ ava"isti+ trasant i dr+ i%&%ev "avni* eni#ni*d&%ni!a. Meni#a !oja nije & ro!& pre%entovana na isp"at& postaje t%v

prejudicirana menica.7 nase prav& pravi se ra%"i!a i%edj& isp"ate i nap"ate eni#e.Isplata menice postoji onda !ada eni#ni d&%ni! do$rovo"jno i%vrsipodirenje svoji eni#ni* o$ave%a. Naplata menice je ostvarenjeeni#no %a*teva od strane eni#no poverio#a prin&dni p&te& i%vrsno post&p!&.Pos"e pre%enta#ije na isp"at&+ eni#ni d&%ni! tre$a da proveri/ora"n& "eitia#ij& iao#a eni#e !oja se sastoji & nepre!in&toni%& indosaenata na toj eni#i.


32/65

Naj#es#e se vrsi isp"ata eni#ne svote & #e"ini i to odjedno. Ia"a#eni#e nea pravo da od$ije da prii de"ii#n& isp"at& eni#noi%nosa od strane "avno d&%ni!a i"i od trasata. Reresni d&%ni#ineaj& pravo da i%vrse de"ii#n& isp"at& eni#no i%nosa. A!o je

i%vrsena isp"ata #e"o!&pno eni#no i%nosa+ onda je ia"a# eni#ed&%an da eni#no d&%ni!& vrati eni#&. Na eni#i se piseno!onstat&je da je isp"ata i%vrsena. Meni#ni d&%ni! ia pravo da%a*teva da se de"ii#na isp"ata eni#no i%nosa piseno!onstat&je na eni#i+ ia!o eni#a i da"je ostaje !od iao#a eni#e.D&%ni! ia pravo da %a*teva i da & se i%da pri%nani#a o i%vrsenojisp"ati.A!o je eni#& isp"atio "avni eni#ni d&%ni! i"i trasat+ tada seeni#na o$ave%a asi i svi reresni eni#ni d&%ni#i se os"o$adjaj&od o$ave%e. Isto pravno dejstvo & odnos& na indosante stvara

isp"ata eni#no i%nosa od strane trasanta. A!o je eni#ni i%nosisp"atio doi#i"ijat+ tada se i "avni eni#ni d&%ni#i os"o$adjaj&eni#ne o$ave%e. Medj&ti a!o je eni#ni i%nos isp"atio jedan odreresni* eni#ni* d&%ni!a+ nast&pa preva"jivanje eni#ne o$ave%e& reresno post&p!&.

,>.PRENOS MENI3E

Meni#a je prenosiva *artija od vrednosti !oja se #esto+ $r%o i si&rnoprenosi. Osnovno je pravi"o da se eni#a prenosi indosaento+ tj

-,


33/65

piseno i%javo na po"edjini eni#e !ojo indosant svojipotpiso prenosi prava i% eni#e na dr&o "i#e indosatara.Posto je prvi eni#ni poveri"a# reitent+ prvi indosant je &ve!reitent.

7!o"i!o je po"edjina eni#e pop&njena indosaentia+ dop&steno jeda se pose$ni "isto *artije+ t%v alonzom+ prod&%i po"edjinaeni#e+ radi da"je &nosenja indosiranje. I%jave o indosiranj&eni#e na a"on%& s& p&nova%ne+ sao a"on% ora $iti pri#vrs#en %aeni#&.Meni#a se prenosi indosaento pre eni#ne dospe"osti i prepodi%anja protesta %$o nea!#eptiranja.Indosaent po formi o%e da $&de)

1. Potpuni indosament6sadr%i i%jav& o prenos&+ ie indosatarai potpis indosanta.

,. lanko indosament6se sastoji jedino i% potpisa indosanta.-. 'ekta indosament6sadr%i !"a&%&"& o %a$rani da"je prenosa

te eni#e indosaento.

Prea sadrzini eni#ni indosaent o%e $iti)1. Svo5inski indosament6!oji idosant prenosi pravo svojine.,. &alozni indosament6indosant prenosi na indosatara pravo

%a"oe & ve%i eni#e.-. Punomocnicki indosament indosant ov"as#&je indosatara &

po"ed& o$av"janja pojedini* eni#ni* radnji.

7 po"ed& pravno po"o%aja indosanta !ao novo eni#no d&%ni!apose$an %na#aj ia pravi"o po !oje je indosant odovoran svi"i#ia #ija s& iena o%na#ena & ni%& idosaenata pos"e njeovopotpisa & po"ed& isp"ate te eni#e. K"a&%&"o „$e% o$ave%e' i"i„$e% reresa' indosant o%e da is!"ji ov& svoj& odovornost.Meni#a se o%e prenositi i #esijo. Inodosaento se prenoseprava !oja s& o%na#ena na eni#i+ do! se #esijo prenose sao onaprava !oja je pret*odni! iao. Meni#a !oja sadr%i $"an!oindosaent i"i indosaent na donosio#a o%e se da"je prenositiprosto predajo+ tj tradi#ijo.

,@.AK3EPTIRANJE MENI3E

--


34/65

A!#eptiranje eni#e je pose$na eni#na radnja !od trasirani*eni#a+ jer !od sopstveni* eni#a nije dop&steno a!#eptiranje.Naj#es#e se & pos"ovnoj pra!si eni#a ora pre%entovati na a!#epta!o se radi o eni#i !oja "asi na ve#i eni#ni i%nos+ i"i !oja je d&%e

vree & #ir!&"a#iji+ !ao i & oni s"ajevia !ada iao#& eni#etreast te eni#e nije dovo"jno p&%dan+ po%nat i"i pover"jiv pos"ovnipratner.A!#eptiranje eni#e ia i%&%etan %na#aj & rea"i%a#iji eni#e jer setada trasat i%jasnjava na eni#i !oja je vena na njea+ tj !oja je&pena na njea & po"ed& isp"ate.A!#ept je pose$na pisena i%java !oja se stav"ja na "i#& eni#epre!o eni#no s"oa i !ojo se pri*vata isp"ata te eni#e oddospe"osti+ a !oja se potvrdj&je potpiso a!#eptanta+ tj "i#a !ojea!#eptira eni#&. Te! od tren&t!a a!#eptiranja trasat postaje

eni#ni d&%ni! i to "avni eni#ni d&%ni!+ a"i ne !ao trasat neo !aoa!#eptant.Svi reresni d&%ni#i & post&p!& preva"jivanja reresni* %a*teva+&!"j&ji i trasanta+ iaj& pravo pos"e isp"ate reresno %a*tevada %a*tevaj& reresni i%nos od a!#eptanta.7 pojedini s"ajevia se trasirana eni#a ora na osnov&%a!ona pre%entovati na a!#ept. Ti s"ajevi s&)

1. A!o se radi o menici ko5a dospeva u odred5eno vreme povid5en5u6ta eni#a ora $iti pre%entovana na a!#ept jer je

tada da pre%enta#ija & stvari vidjenje !oje je $itno radiodredjivanja dospe"osti te eni#e. Meni#a !oja dospeva &odredjeno vree po vidjenj& ora $iti pre%entovana na a!#eptnaj!asnije & ro!& od odin& dana od dana i%davanja te eni#e+i"i & to ro!& ora $iti podin&t protest %$o nea!#eptiranja+

jer #e ta eni#a tada %astareti.,. omicilirana menica i menica sa odred5enim platistem6

ta!odje na osnov& %a!ona oraj& $iti pre%entovane na a!#ept+ jer $e% pre%enta#ije eni#e na a!#ept te eni#e ne $i o"eda $&d& eni#e sa svojstvia doi#i"irane eni#e i"i eni#esa odredjeni p"atiste.

Pre%enta#ija eni#e na a!#ept istovreeno predstav"ja o$avestenjetrasata da je i%data eni#a !oja je vena na njea. Pos"epre%enta#ije on tre$a da se i%jasni da "i pri*vata da $&de na tojeni#i a!#eptant+ odnosno "avni eni#ni d&%ni!. 8$o toa je

-0


35/65

dop&sten t%v deliberacioni rok !oji se sastoji & ov"as#enj& trasatada %a*teva da & se eni#a ponovo pre%ent&je na a!#ept s"ede#eradno dana+ da $i on iao dovo"jno vreena da proveri pos"ovni&"ed trasanta i da od"i da "i da a!#eptira t& eni#&.

Osnovno je pravi"o da eni#& pre%ent&je na a!#ept ia"a# teeni#e. Meni#& o%e pre%entovati i p&noo#ni! iao#a te eni#e.Kada je podneta eni#a na a!#ept+ trasat o%e da)

1. / potpunosti akceptira menicu6tada trasat postajea!#eptant !oji je "avni eni#ni d&%ni! i !oe se prvenstvenoeni#a ora podneti na isp"at&.

,. Odbiti da akceptira menicu6tada ia"a# eni#e o%e daprotest&je %$o nea!#eptiranja i da na osnov& toa prist&piostvarivanj& reresni* %a*teva pre dospe"osti eni#e+ a o%eda ne podine protest %$o nea!#eptiranja i da do dospeosti

jos jedno po!&sa da pre%ent&je eni#& na a!#ept trasat&.-. elimicno akceptira menicu6ia"a# eni#e o%e da

protest&je sao %$o nea!#eptirano de"a eni#no i%nosa.De"ii#ni a!#pet !od nas je dop&sten %$o toa sto se njiepo$o"jsava po"o%aj eni#ni* d&%ni!a+ a ne spre#ava se eni#na#ir!&"a#ija.

Potp&ni a!#ept sadr%i i%jav& o a!#eptiranj&+ dat& i estoa!#eptiranja i potpis a!#eptanta. 5"an!o a!#ept se sastoji sao &potpis& a!#eptanta.

7 nase prav& a!#ept ora $iti $e%&s"ovan i to dire!tno proi%i"a%i i%8a!ona o eni#i. A!o je i%java o a!#eptiranj& $i"a &s"ov"jena+ taja!#ept nije p&nova%an.8a!ono je predvidjena onost opo%iva a!#epta. Trasat o%eopo%vati a!#ept pre#rtavanje i%jave o a!#ept&+ a"i sao dotren&t!a do! a!#eptiran& eni#& nije vratio njeno %a!ons!oiao#&.O$ave%a a!#epta je po svojoj prirodi neposredna i saosta"na.Neposrednost o$ave%a a!#eptanta se o"eda na taj na#in da jea!#eptant odovoran prea sva!o iao#& a!#eptirane eni#e.Saosta"nost a!#eptantove o$ave%e se o"eda & toe sto jea!#epttant odovoran i onda !ada se na!nadno &tvrdi da svi dr&ieni#ni potpisi nis& va%e#i.

-2


36/65

-.MENI3NI AVA?

Je pose$na eni#na radnja !ojo jedno "i#e pre&%ia jestvo %a&redno isp&njenje eni#ne o$ave%e od strane eni#no d&%ni!a.?i#e !oje pre&%ia eni#no jestvo na%iva se avalista a "i#e %a!oje je#i je 6onorat. Kao ava"ista se o%e pojaviti $i"o !oje "i#e!oje ia pasivn& eni#n& sposo$nost+ a to o%e da $&de ne!o odve# postoje#i* eni#ni* d&%ni!a. 5itno je da a!#eptant ne o%e da$&de !od trasirane eni#e ava"ista+ isto ta!o ni i%dava"a# sopstveneeni#e.Ava"ist & potp&nosti odovara & visini eni#ne o$ave%e+ a"i a!oisp"ati eni#n& o$ave%& ia pravo reresa ne sao prea svo*onorat&+ neo i prea svi eni#ni d&%ni#ia !oji s& *onoratovipret*odni#i i prea !ojia $i *onorat iao pravo da ista!ne

reresni %a*tev.O$ave%a ava"iste je saosta"na jer postoji i onda a!o se i% $i"o !oji*ra%"oa na!nadno &tvrdi da ne postoji o$ave%a *onorata.7 pos"ovnoj pra!si se ava" naj#es#e &pis&je na "i#e eni#e i"i naa"on%&. I%java o ava"& ora $iti potvrdjena potpiso ava"iste.K"a&%&"e & ava"& naj#es#e "ase „ava"'+ „pre ava"'+ „jestvo'+ „&svojstv& je#a'. A!o se i%java o ava"& daje na "i#& eni#e+ a nijena%a#eno %a !oa se je#i+ pretpostav"ja se da je dat ava" %atrasanta i"i %a i%davao#a sopstvene eni#e.

7 nase prav& je dop&sten i s!riveni ava"+ !oji postoji onda !ada jei%java o ava"& data na ne!oj dr&oj pisenoj ispraavi+ a ne naeni#i.Dop&sten je i de"ii#an ava". Ia!o se ava" odnosi na #e"o!&pn&eni#n& svot&+ dop&sten je i eni#ni ava" !oji predstav"ja eni#no

jestvo sao %a odredjeni deo eni#no i%nosa !oji ora $itina%na#en & i%javi o ava"&.

-;


37/65

Meni#ni ava" predstav"ja pose$an o$"i! jestva !oji se ra%"i!&je odopsti* pravi"a o jestv&. Pose$nosti eni#no ava"a se prvenstvenoi%ra%avaj& & pose$ni pravi"ia o eni#noj sposo$nosti. Kodeni#no ava"a o%e da se %a*teva isp"ata eni#no i%nosa od

ava"iste i onda !ada to pret*odno nije po!&sano da se ostvari od*onorata. O$ave%a ava"iste je saosta"a i ne%avisna od o$ave%e*onorata. Meni#n ojestvo nije a!#esorne prirode. A!o ava"istaisp"ati eni#ni i%nos on ia pravo reresa ne sao prea *onorat&+neo i prea dr&i eni#ni d&%ni#ia !oji s& pre njea pri*vati"io$ave%& i !oji s& odovorni *onorat&.O$ave%a ava"iste je & potp&nosti deterinisana o$ave%o *onoratai ava"ista st&pa & po"o%aj *onorata & ve%i svi* eni#no pravni*odnosa i & s!"ad& s ti ava"ista o%e da isti#e sve one eni#nepriovore !oje & !on!retnoj sit&a#iji o%e da isti#e i *onorat.

Kod ava"a je dop&steno da postoji ve#i $roj saava"ista !oji %ajedni#!ieni#no je#e %a o$ave%e *onorata.

-1.INTERVEN3IJA MENI3E

Meni#na interven#ija je pose$na eni#na radnja !ojoj jeprvenstveno #i"j da se %astite interesi i pos"ovni &"ed trasanta.

Meni#na interven#ija je eni#na radnja do !oje o%e da dodje !adatrasat od$ije da a!#eptira eni#&+ i"i a!o a!#eptant i"i i%dava"a#sopstvene eni#e o dospe"osti ne isp"ati eni#&. Meni#neinterven#ije se sastoje & toe da tada eni#& a!#eptira i"i isp"a#&jene!o dr&o "i#e &esto trasata a!o se radi o a!#eptiranj& eni#e+ i"i&esto a!#eptanta !ada se radi o isp"ati eni#e.Prea !riterij&& %a !oj& se eni#n& radnj& intervenise+ ra%"i!&j&se)

1. Interven#ija %$o nea!#eptiranja eni#e

,. Interven#ija %$o neisp"ate eni#e.?i#e !oje intervenise na%iva se interveni5ent+ a "i#e %a !oje seintervenise je 6onorat. Na osnov& #injeni#e da "i je na eni#ina%na#en adresat po potre$i i"i nije+ ra%"i!&jeo dve vrste eni#neinterven#ije)

1. Pozivna intervenci5a i"i interven#ija na osnov& na%na#enona eni#i adresata po potre$i.

-=


38/65

,. Spontana intervenci5a %a !oj& je $itno da nije na%na#ena naeni#no pisen&.

Ia"a# eni#e ia eni#n& o$ave%& da se & s"aj& nea!#eptiranja

eni#e od strane trasata i"i neisp"ate eni#e od strane a!#eptantai"i i%davao#a sopstvene eni#e+ s ti %a*tevo o$rati i po%ivnointervenijent&. A!o po%ivni intervenijent a!#eptira eni#& on postajea!#eptant+ i na"a%i se & po"o%aj& eni#no d&%ni!a & po"ed& isp"ateeni#no i%nosa o dospe"osti eni#e. Po%ivni intervenijent o%a da$&de sva!o "i#e !oje se pojav"j&je & eni#i+ a"i ne o%e da $&de"avni eni#ni d&%ni!.7 po"ed& isp"ate eni#e od strane po%itivno intervenijenta odpose$no je %na#aja !oji je eni#ni d&%ni! *onorat !od te !on!retneeni#ne interven#ije. A!o je *onorat trasant+ svi reresni d&%ni#i se

tada os"o$adjaj& od eni#ne o$ave%e+a a!o je *onorat ne!o odreresni* d&%ni!a+ intervenijent !oji isp"a#&je eni#& ia pravo nareresni %a*tev sao prea oni reresni eni#ni d&%ni#ia!oji s& odovorni *onorat&+ a to s& pret*odni reresni d&%ni#i+ do! sesvi na!nadni reresni d&%ni#i pos"e *onorata os"o$adjaj& odeni#ne o$ave%e. 7!o"i!o na eni#i nije o%na#no %a !oa seintervenise onda se pretpostav"ja da je *onorat trasant+ tj da jeinterven#ija %a trasanta.A!o po%ivni intervenijent !oa je ia"a# eni#e po%vao da a!#eptira

i"i isp"ati eni#& od$ije da to ini+ ia"a# interven#ije te! tada sti#epravo da podine odovaraji protest.7 s"aj& interven#ije+ intervenijent je d&%an da o$avesti o svojojinterven#iji "i#e %a !oje je intervenisao i to naj!asnije & ro!& od dvadana.Kod spontane interveni#ije se #esto vodi ra#&na o interesiareresni* eni#ni* d&%ni!a+ neo o interesia *onorata.Intervenijent !od spontane interven#ije je #esto ne!o "i#e !oje se ve#pojav"j&je & toj !on!retnoj eni#i+ a"i & ne!o dr&o svojstv&.Sponatn& interven#ij& ia"a# eni#e nea o$ave%& da pri*vati+ ono%e a"i i ne ora da je pri*vati $e% i!a!vi* o$jasnjenja. Ia"a#eni#e & nase prav& ne o%e da od$ije da pri*vati spontan&interven#ij& %$o neisp"ate jer na taj na#in $i se nane"a jedino stetainteresia eni#ni* reresni* d&%ni!a.Spontana i po%ivna interven#ija o%e $iti & o$"i!& interven#ije %$onea!#eptiranja !ao i & o$"i!& interven#ije %$o neisp"ate eni#e.

->


39/65

Interven#ija %$o nea!#eptiranja se o%e o$aviti sve do tren&t!adospe"osti eni#e i do tren&t!a !ada ia"a# o%e da podineprotest %$o nea!#eptiranja. I%java o interven#iji %$o nea!#etiranjase o$i#no daje na "i#& eni#e pre!o eni#no s"oa+ i to naj#es#e na

ono est& na !oe se daje i i%java o a!#ept&.Intervenijent !oji eni#o interven#ijo a!#eptira eni#& #esto sena%iva a!#eptanto %a #ast+ jer svojo interven#ijo stiti #ast i&"ed *onorata. Pri"i!o davanja i%jave o a!#eptiranj& eni#e odstrane intervenijenta na "i#& eni#e pre!o eni#no s"oa tre$aodovarajo !"a&%&"o na"asiti da se radi o interven#iji.Dop&steno je i de"ii#no a!#eptiranje %a #ast os straneinrtervenijenta. 7 to po"ed& tre$a ra%"i!ovati dve ra%"i#ite stvari+

jer do de"ii#ne interven#ije %$o nea!#eptiranja o%e do#i i ondaa!o je ta eni#a ve# de"ii#no a!#eptirana jer se radi o interven#iji

nea!#eptirano de"a eni#no i%nosa. Dr&i s"aj de"ii#neinterven#ije %$o nea!#eptiranja postoji onda !ada eni#niintervenijent a!#eptiranje pri*vata sao jedan deo eni#noi%nosa.Meni#ni intervenijent ia pravo na reres ne sao od oni* eni#ni*reresni* d&%ni!a !oji s& odovorni *onorat&+ neo i od *onorata.Meni#na interven#ija %$o neisp"ate se naj#es#e vrsi o dospe"ostieni#e.Isp"ata eni#e eni#no interven#ijo se piseno !onstat&je na

eni#i.-,.MENI3NI PROTEST

Pod eni#ni protesto tre$a podra%&evati odredjen& eni#n&radnj& !oj& pre&%ia ia"a# eni#e radi %astite i ostvarivanja svoji*eni#ni* %a*teva+ a !oj& on pre&%ia pred odovaraji orano!oji & & t& svr*& sprovodi odovaraji post&pa! i i%dajeodovaraj& javn& isprav&.

?i#e !oje protest&je eni#& je protestant + "i#e protiv !oje seprotest&je eni#a je protestat + do! je nad"e%ni oran protestnior#an. Javna isprava !oja se i%daje pos"e o$av"jeno protestnopost&p!a je protestna isprava i"i protest. Protestni oran !od nas

je opstins!i s&d i to po pravi"& onaj opstins!i s&d !oji je nad"e%anprea est& p"a#anja te eni#e.

-@


40/65

Protestant je naj#es#e ia"a# eni#e !oji se o$ra#a nad"e%nos&d&+ pri"a%i eni#&+ sa %a*tevo da & se i%da odovarajaprotestna isprava na osnov& !oje #e o#i da ostvar&je dr&eeni#ne radnje a to je naj#es#e eni#ni reres.

Protestni oran se tada o$ra#a protestat& sa %a*tevo da o$aviodredjen& eni#n& radnj&. Tada s& oe dve sit&a#ije. Protestato%e na!nadno da i%vrsi eni#n& radnj&+ tada se protestni orano$av"janje ove eni#ne radnje !onstatovati na eni#i.Dr&a je sita#ija a!o protestat od$ije da i%vrsi %a*tevan& eni#n&radnj& i onda !ada to %a*teva protestni oran. Tada #e protestnioran vratiti eni#& protestant& i toe "i#& #e i%dati protestn&isprav&. Ova isprava je verodostojna isprava !ojo se &s"ov"javap&nova%nost reresno %a*teva prea eni#ni reresnid&%ni#ia. Protestna isprava ora $iti %avedena & pose$n& !nji&

protestno orana to je protestni re#istar+ !oji je javna isprava i!oji je dost&pan sva!oe. Protestna isprava ora sadr%avati pe#atprotestno orana+ dat& !ada je i%data i pod !oji $roje.Protestni post&pa! je vanparni#ni post&pa! jer se protestni oran ne&p&sta & ra%atranje eni#no pravni* odnosa+ neo se jedino%adr%ava na !onstata#iji #injeni#a da je protestat od$io da o$aviodredjen& %a*tevan& radnj&. Na osnov& %a!ona je i%ri#itopredvidjeno da se potp&no i"i de"ii#no od$ijanje a!#eptovanjaeni#e+ !ao i potp&no i"i de"ii#no od$ijanje isp"ate eni#no

i%nosa ora &tvrditi pose$no ispravo. 8$o toa je podi%anjeprotesta o$ave%na eni#na radnja & #i"j& %astite eni#ni* %a*tevaiao#a eni#e. Protest se naj#es#e podi%e %$o nea!#eptovanjaeni#e od strane trasata i"i %$o neisp"ate od strane a!#eptanta.A!o ia"a# eni#e ne podine protest on &$i sva prava preareresni eni#ni d&%ni#ia i ta eni#a tada postajeprej&di#irana eni#a. Prej&di#irana eni#a se ne o%e ostavritiprin&dni p&te jer se tada radi o prirodnoj o$"ia#iji.7 pos"ovnoj pra!si se & eni#& #esto &nosi !"a&%&"a „$e% tros!ova'i"i „$e% protesta'. 7 pra!si s& pored protesta %$o nea!#eptovanja ineispa"te #esti i dr&i protesti+ !ao npr protest %$o nedatiranjaeni#e a!o ta eni#a dospeva & odredjeno vree po vidjenj&+ !ao iper!vi%i#ioni protest a!o se radi o &no%enoj eni#i+ i"i o eni#i !od!oje je naprav"jena !opija eni#e.

Tre$a na"asiti da se svi protesti naj#es#e oraj& podi#i & veoa!rat!i ro!ovia & !ojia tre$a da se o$ave %a*tevane radnje i"i

0


41/65

naj!asnije s"ede#e dana po prote!& ovi* ro!ova+ i to sao podpose$ni o!o"nostia.Na osnov& per!vi%i#iono protesta+ ia"a# &no%eno prier!aeni#e i"i ia"a# !opije eni#e+ po pravi"& o%e ostvarivati

reresne %a*teve prea eni#ni reresni d&%ni#ia.

--.MENI3NA NOTI


42/65

-0.MENI3NI RE4RES

Meni#ni reres je pose$na eni#na radnja !ojo ia"a# eni#eostvar&je svoje eni#ne %a*teve & po"ed& isp"ate eni#ni* i%nosaprea eni#ni reresni d&%ni#ia. Meni#ni reres je dop&stensao onda a!o je pret*odno $"aovreeno ia"a# eni#e podiaoodovaraji protest.?i#e !oje isti#e reresni %a*tev je pos"ednji i"a# eni#e+ tj pos"ednjieni#ni poveri"a# !oji se & reresno post&p!& na%iva re#resi5ent,ili re#redi5ent. ?i#e protiv !oa se isti#e reresni %a*tev je jedan odreresni* d&%ni!a !oji se tada na%iva re#resat. Reresni d&%ni#i s&indosanti+ ava"isti i trasant a to o& da $&d& i intervenijenti naosnov& !"a&%&"e o adresat& po potre$i.?i#e !oje isti#e reresni %a*tev ne ora da ista!ne ovaj %a*tev

jedino prea neposredno pret*odni!&+ on to o%e da inipres!a#i redos"ed svoji* pret*odni!a+ sao se tada reresni%a*tev & post&p!& preva"jivanja eni#ne o$ave%e ne o& vra#ati&na%ad.Ia"a# eni#e nea interes da pres!a#e ne!o od reresni*d&%ni!a+ to je tada „s!o!oviti reres' jer na taj na#in &anj&je

onosti nap"ate eni#e posto se sanj&je $roj reresni*d&%ni!a !oji s& & o$ave%i prea nje&.7 reresno post&p!& se pojav"j&j& tros!ovi. 8$o toa reresijentod reresata o%e da %a*teva ne sao isp"at& eni#ne svote neo ina!nad& svi* tros!ova. 8$o toa reresni %a*tev o%e $iti ve#i odeni#no i%nosa.Osnovno je pravi"o da se eni#ni reres sprovodi pos"e dospe"ostieni#e. Od ovo pravi"a postoji ne!o"i!o %na#ajni* odst&panja)

1. 8a*tev %a eni#ni reres se o%e ista#i i pre dospe"osti

eni#e a!o je trasant de"ii#no i"i potp&no od$io da a!#eptiraeni#&.,. Meni#a se nap"a#&je pre dospe"osti od reresni* d&%ni!a a!o je

otvoren ste#ajni post&pa! na trasato+ i"i a!o je trasato$&stavio p"a#anje i"i a!o je nad iovino trasata $e%&spesnopo!&sano i%vrsenje.

0,


43/65

-. Meni#a se nap"a#&je pre dospe"osti i onda a!o je ste#aj otvorennad trasanto+ a radi se o eni#i & !ojoj je $i"a %a$ranjenapre%enta#ija eni#e na a!#ept.

7 %a!on& je predvidjeno da reresni %a*tev ne sadr%i sao eni#ni

i%nos+ neo i !aat& na taj eni#ni i%nos od dana dospe"osti teeni#e pa do dana reresno %a*teva+ %ati tros!ove protesta+tros!ove noti(!a#ije i tros!ove reresno post&p!a.Veoa %na#ajna ra%"i!a & po"ed& opsti* pravi"a o isp"ati eni#e+ipose$ni* pravi"a o isp"ati eni#no reresa+ postoji & toe da sereresni %a*tev ne ostvar&je pre%enta#ijo eni#e reresnod&%ni!&+ neo reresni d&%ni#i donose reresn& isp"at& iao#&eni#e+ tj eni#no poverio#&. A!o se reresni %a*tev i eni#nasvota podir&j& iao#& eni#e+ na osnov& pristan!a iao#aeni#e i%davanje nove eni#e+ radi se o t%v povratnoj eni#i.

I%dava"a# povratne eni#e se na%iva retrasantom+ a "i#e na !oje seve ova eni#a na%iva se retrasatom.

-2. MENI3NE T785E I PRI4OVORI

Osnovno je pravi"o da se en#ni t&%$aa ostvar&je %astitainteresa eni#ni* poveri"a#a+ do! se eni#ni priovoria stite

interesi eni#ni* d&%ni!a.Meni#na t&%$a protiv "avni* eni#ni* d&%ni!a se na%iva redovnoeni#no t&%$o+ do! se eni#na t&%$a protiv reresni* eni#ni*d&%ni!a na%iva reresno eni#no t&%$o. Kod redovne eni#net&%$e predvidjena je onost da ia"a# eni#e o%e podi#iredivn& eni#n& t&%$& a!o eni#a ne $&de p"a#ana. Redovn&eni#n& t&%$& o%e podi#i i trasant protiv a!#eptanta.7% eni#n& t&%$& se ora pri"o%iti eni#a+ a #esto i protestnaisprava.

Pri"i!o ra%atranja eni#ni* t&%$i+ eni#ni d&%ni! o%e daostvar&je %astit& svoji* interesa isti#anje eni#ni* priovora a"inaj!asnije & ro!& od tri dana od dana !ada je priio od"&!& s&da.

Meni#ni priovoria se prvenstveno stite interesi eni#ni*d&%ni!a. Oni se o& isti#ati prea iao#ia eni#e a"i ito ta!o i

0-


44/65

i%edj& dr&i* eni#ni* "i#a. Tre$a ra%"i!ovati dve vrste eni#ni*priovora)

1. O$je!tivni i"i apso"&tni eni#ni priovori s& oni priovori !ojeo%e da ista!ne sva!i eni#ni d&%ni! prea sva!o peni#no

poverio#&. T& spadaj& priovori da je eni#a aorti%ovana i"ida je eni#a prej&di#irana.,. S&$je!tivni i"i re"ativni eni#ni priovori t& spadaj& oni

eni#ni priovori !oje eni#ni d&%ni! o%e ista#i sao preaodredjeno poverio#&. To s& priovori da nije i%vrsen osnovniposao. Oni de"ii#no &anj&j& apstra!tno dejstvo eni#e+ a"isao & neposredno pravno odnos& i%edj& pojedini*eni#ni* "i#a.

-;.7MNO8AVANJE MENI3E

7 pra!si se eni#a i%daje sao & jedno prier!&+ a"i s& sve #es#is"ajevi & !ojia se jav"ja potre$a da postoji ve#i $roj priera!aeni#e.Meni#a se o%e &no%avati ne sao & tren&t!& njeno i%davanja+neo i na!nadno+ sve do tren&t!a eni#ne isp"ate. 5itno je da sena"asi da se &no%ava ista eni#a+ a to %na#i da se ta eni#a

o%e sao jedno nap"atiti i da se ne nap"a#&je sva!i &no%enipriera! te iste eni#e.8a!ono je !onstatovano pravo iao#a eni#e da o%e da %a*tevada se o njeovo tros!& i%da ve#i $roj priera!a iste eni#e+ i tadaeni#& &no%ava trasant. Pri"i!o &no%avanja eni#e trasant jed&%an da vodi ra#&na o toe da &no%eni prier#i eni#e oraj&potp&no da odovaraj& orina"no prier!& eni#e. Ponav"jaj& sepotpisi svi* "i#a !oja s& potpisa"a prvi priera! eni#e. Poredtrasanta eni#& o%e da &no%ava i indosant.

Pri"i!o &no%avanja postoji opasnost da se po!&saj& nap"atiti svi&no%eni prier#i odvojeno. Da $i se to spre#i"o+ pravi"o je da sea!#eptira sao jedan priera! eni#e i da se potpis a!#eptanta neponav"ja na &no%eni prier#ia. Pri""i!o i%davanja o%e se&neti i so"o !"a&%&"a !ojo se %a$ranj&je &no%avanje. Ona se &nosi& dr&o red& eni#no /or&"ara.

00


45/65

Sva!i &no%eni priera! sadr%i svoj red i $roj a naj#es#e se stav"ja i!"a&%&"a o $roj& &no%eni* priera!a.Ia"a# &no%eno prier!a ora $iti o$avesten !od !oa se na"a%ia!#eptirani priera! a to se ostvar&je odovarajo !"a&%&"o na

&no%eno prier!& eni#e.7 teoriji se pravi ra%"i!a i%edj& &no%avanja eni#e i stav"janjaprepisa eni#e+ i"i !opije eni#e. Prepis & potp&nosti ora da $&deveran oriina"& eni#e+ a"i se na !opiji ne ponav"jaj& potpisi !ojipostoje na oriina"noj eni#i neo se sao na%na#&je postojanjeodovaraji* potpisa. Na !opiji eni#e se o& vrsiti noviindosaenti & #i"j& %astite oriina"a eni#e.Kopija odnosno prepis se o%e indosirati i ava"irati+ a"i nijedop&steno a!#eptiranje na prepis&+ odnosno !opiji. Ia"a# !opije neo%e da %a*teva isp"at& i%nosa+ neo se o%e o$ratiti iao#&

oriina"a da & preda oriina"ni priera! eni#e.Kod !opije eni#e t%v aretirajo !"a&%&"o se i%ri#ito na"asavaoda!"e po#inj& oriina"ni potpisi na !opiji eni#e i de se %avrsavaprepis oriia"a eni#e. Prepis odnosno !opij& eni#e o%e dasastavi sva!i ia"a# oriina"a eni#e.

-=.8ASTARE?OST KOD MENI3E

Ro!ovi eni#ne %astare"osti s& !rat!i da $i se sto pre ot!"oni"enere&"isane sit&a#ije i%$o toa se & to o$"i!& ta!odje i%ra%avana#e"o eni#ne stroosti.8a!ono je predvidjeno da eni#no pravni %a*tevi protiva!#eptanta i ava"iste %a a!#eptanta %astarevaj& % ro!& od tri odineod dana dospe"osti eni#e+ tj & ro!& od tri odine ta!odje%astarevaj& eni#no pravni %a*tevi prea i%davao#& sopstveneeni#e.

Meni#no pravni %a*tevi iao#a eni#e !oje on o%e da isti#e protivindosanta+ trasanta i nji*ovi* ava"ista %astarevaj& & ro!& od odin&dana od dana &redno podi%anja protesta.7%ajani eni#ni %a*tevi eni#ni* reresni* d&%ni!a %astarevaj& &ro!& od ; ese#i+ i to od dana !ada je reresni d&%ni! !oji isti#e ovaj%a*tev isp"atio eni#n& svot&.

02


46/65

Meni#na %astare"ost se pre!ida podnosenje t&%$e s&d& i"i prijavoeni#no potra%ivanja ste#ajni orania. Dejstvo pre!ida%astare"osti se i%ra%ava na taj na#in da se prote!s"o vree%astare"osti pre tren&t!a pre!ida vise ne &ra#&nava & ro!

%astare"osti+ jer pos"e pre!ida ro! po#inje te#i od po#et!a.O$&stava eni#no pravne %astare"osti postoji na prier & onis"ajevia !ada ia"a# eni#e nije & onosti da ostvar&je%astit& i rea"i%a#ij& svoji* prava+ npr $io na vojnoj ve%$i+ & $o"ni#i.Vree provedeno pre o$&stave %astare"osti !od eni#e se&ra#&nava & prote!s"o vree ro!a %astare"osti pos"e prote!a ovi*setnji !oje predstav"jaj& o$&stav& %astare"osti.Pre!id i o$&stava pro&%ro!&j& pravne pos"edi#e sao prea "i#ia!od !oji* je nast&am

Documents

SKRIPTA Hartije Od Vrednosti 2016