GRANIĈE VREDNOSTI EMISIJE ZA VODE - kombeg.org.rs · (III) Zahtevi za amonijaĉni azot i ukupan azot se primenjuju na otpadnu vodu temperature 12oC ili više u efluentu iz bioaeracionog

GRANIĈE VREDNOSTI

EMISIJE ZA VODEProfesor dr Boţo Dalmacija

Prirodno-matematiĉki fakultet Novi Sad

Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu ţivotne sredine

Promocija „Novog pristupa zaštite voda u

Republici Srbiji“

1

Zašto je potrebno implementirati Uredbu o

graniĉnim vrednostima emisije za vode?

2

3

4

5

UPRAVLJANJE KVALITETOM VODA JE SLOŢENA

AKTIVNOST KOJA MORA IMATI U VIDU DVA

SUPROTNO USMERENA PROCESA KORIŠĆENJA

VODA I TO:

Korišćenje vode kao

sirovine u razliĉitim tehnološkim

procesima,

resursa vode za piće, za

navodnjavanje u poljoprivredi itd.

Korišćenje površinskih voda

kao recipijenta otpadnih voda.

6

OSNOVU UPRAVLJANJA KVALITETOM VODA U

SVETSKOJ PRAKSI, ĈINE DVA TIPA GRNIĈNIH

VREDNOSTI:

jedna se odnosi na

kvalitet voda u

vodoprijemnicima

(stream standards),

druga na

ispuštenu otpadnu

vodu (effluent

standards).7

DEFENICIJA: GVE (Zakon o zaštiti životne sredine, Sl.glasnik RS, 135/04)

Graniĉna vrednost emisije jeste masa izraţena u obliku

odreĊenih specifiĉnih parametara, koncentracije i/ili nivoa

pojedinaĉne emisije koju nije dozvoljeno preći u toku jednog ili

više vremenskih perioda, u skladu sa posebnim propisom;

(Zakon o vodama, Sl. Glasnik RS, 30/2010) Graniĉne

vrednosti emisija obuhvataju masu, izraţenu odreĊenim

specifiĉnim parametrima, koncentraciju i/ili nivo emisije koji ne

mogu biti prekoraĉeni u toku jednog ili više vremenskih perioda.

IPPC (Council Directive 96/61/EEC) “Granicne vrednosti

emisija" oznaĉava se masa izraţena u obliku odreĊenih

specificnih parametara, koncentracije i/ili nivoa pojedinaĉne

emisije koji se ne moţe preći u toku jednog ili više vremenskih

perioda. 8

Vrednosti limita emisije koji se nika ne smeju prekoraĉiti

Dva puta meseĉno maksimalno jedan sat

Preporuĉena vrednsot kojoj treba teţiti

Cikliĉni diskontinalni proces

Stabilan proces Velika varijabilnost u procesu

Stabilan proces sa periodiĉnim velikim odstupanjima

PRIMERI

GVE

Opterećenje zagaĊujućim

materijama se odreĊuje

na osnovu vrednosti

koncentracije iz

dvoĉasovnog srednjeg

uzorka i zapremine vode

koja je merena za vreme

uzorkovanja

9

TIPOVI SREDNJIH VREDNOSTI GVE

Dnevne

Meseĉne

Taĉno se definiše koliko dnevna vrednost sme premašiti srednju meseĉnu vrednost

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

CO

D lo

ad

COD t/d COD kg/t

Arithmetical mean: 36.5 kg COD per tonne Kvalitet efluent u toku peto meseĉnog

merenja

0

10

20

30

40

50

60

70

80

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

Days (April 1997)

CO

D l

oad

COD t/d COD kg/t

Meseĉna merenja

10

NAĈIN IZRAŢAVANJA GRANIĈNIH VREDNOSTI

EMISIJE

Prema tipu emisije - sektorska osnova

U vidu koncentracija (npr. mg/l, ml/m3, ...)

U vidu masa

po instalisanom kapacitetu (g/dan, ...),

po jediniĉnoj masi proizvoda (g/kg, ...)

ili neke aktivnosti u okviru procesa koje nikako

ne smeju biti premašene

11

UREDBA O GVE, ĈLAN 4

Граничне вредности емисије загађујућих материја за

отпадне воде, у зависности од технолошких

постројења, изражавају се као:

1) концентрација посматране загађујуће материје

у пречишћеној отпадној води (mg/l, g/m3) или

2) количина загађујуће материје у пречишћеној

води која може да се испусти у зависности од

капацитета производње (kg/dan),

количине добијеног производа (g/kg) или

употребљене сировине (g/kg).

12

PRIMER: GRANIĈNE VREDNOSTI EMISIJE OTPADNIH VODA IZ OBJEKTA I

POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU OD SEMENA ULJARICA, ODNOSNO JESTIVE MASTI

I RAFINACIJU JESTIVOG ULJA

Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(II)

ParametarJedinica

mere

Graniĉna vrednost(I)

Priprema

semena

Rafinacija jestivih

ulja i masti

Tempertura 0C 30 30

pH 6,5-9 6,5-9

Suspendovane materije mg/l 35 35

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) gO2/t(IV) 5(III) 38(III)

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) gO2/t(IV) 20(III) 200(III)

Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 30 30

Ukupni fosfor g/t 0,4(III) 4,5(III)

(I) Vrednosti se odnose na 2-ĉasovni uzorak.(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema i pripreme vode.(III) Specifiĉno proizvodno opterećenje (g/t) se odnosi na kapacitet prerade sirovine(IV). Opterećenje zagaĊujućim materijama se odreĊuje na osnovu vrednosti koncentracije iz

dvoĉasovnog srednjeg uzorka i zapremine vode koja je merena za vreme uzorkovanja.(IV) Sirovine kod rafinacije jestivih masti i ulja su (1) proizvedeno sirovo ulje; (2) neispravne,

ili u proizvodni tok vraćene koliĉine, koje se ponovo rafinišu; (3) poluproizvodi, koje prolaze više

tehnoloških stepenica.

Zbog specifiĉnosti industrije (da se ne bi trošila bespotrebna koliĉina vode za pranje),

GVE za organske materije u g/t, na taj naĉin se industrija tera na racionalniju potrošnju!

13

У случају да не може да се достигне гранична

вредност емисије, неопходно је постићи

одговарајућу ефикасност процеса пречишћавања

отпадних вода.

Ефикасност процеса пречишћавања изражава се

као % смањења одређеног параметра загађења

или

Као % количинe испуштене загађујуће материје

по јединици добијеног производа или

по јединици утрошене сировине.

Она се израчунава на основу оптерећења отпадне

воде и пречишћене отпадне воде том загађујућом

материјом. 14

PRIMER: GRANIĈNE VREDNOSTI EMISIJE OTPADNIH VODA IZ OBJEKTA I POSTROJENJA

ZA PRERADU MLEKA I PROIZVODNJU MLEĈNIH PROIZVODA


Parametar Jedinica mere Graniĉna vrednost(I)

Temperatura 0C 30

pH 6,5-9

Suspendovane materije mg/l 35

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mgO2/l 25(V)

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mgO2/l 110(V)

Amonijak (kao NH4-N) mg/l 10(III)

Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 18(III)

Ukupni fosfor mg/l 2(IV)

Teškoisparljive lipofilne materije mg/l 20

(I) Vrednosti se odnose na 2-ĉasovni uzorak(II) Ne primenjuje se na ureĊaje sa opterećenjem manjim od 3 kg BPK5 na dan, na one iz indirektnog rashladnog sistema

(III) Zahtevi za amonijaĉni azot i ukupan azot se primenjuju na otpadnu vodu temperature 12oC ili više u efluentu iz

bioaeracionog bazena postrojenje za tretman ĉij je opterećenje otpadne vode sa ukupnim azotom veće od 100 kg/dan.

Dozvola za ispuštanje preĉišćene otpadne vode moţe dopustiti više koncentracije ukupnopg azota do 25 mg/l ako je

smanjenje ukupnog opterećenja azotom najmanje 70%. Smanjenje se ustanovljava odnosom opterećenja azotom u

otpadnoj vodi i u efluentu, tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne treba da bude manje od 24 ĉasa. Ukupan

vezani azot treba uzeti kao osnovu za raĉunanje opterećenja.

(IV) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako opterećenje ukupnim fosforom u otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola

prevaziliazi 20 kg/dan.(V) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadrţavanja od 24 ĉasa ili više u kojima dnevna zapremina

otpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak oĉigledno obojen usled prisustva

algi, HPK i BPK5 treba odreĊivati iz uzorka koji ne sadrţi alge. U tom sluĉaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15

mg/l za HPK i na 5 mg/l za BPK5.

Problem moţe biti uklanjanje azota zbog niskih temperatura, pa su zbog toga

date više vrednosti

15

ЧЛАН 5.

Достизање граничних вредности емисије

загађујућих материја за отпадне воде не може да

се врши путем разблаживања

16

PRIMER dobre prakse

17

Primer: Otpadna voda iz postrojenja za zaštitu metala ima sledeće

karakteristike:

Procesna voda (PV): Q = 10 m3/dan, 2 mg/l Cr, i

Voda od pranja (VP): Q = 40 m3/dan, 0,1 mg/l Cr

Efekat rada postrojenja: 0,5 mg/l koliko i zahteva GVE

Postrojenje za

preĉišćavanje

otpadnih voda

PV

Q = 10 m3/dan,

2 mg/l Cr

VP

Q = 40 m3/dan,

0,1 mg/l Cr

Eflent

Q = 50 m3/dan,

0,5 mg/l Cr

Opterećenje recipijenta

0,5 x 50 = 25 g/dan

Postrojenje za

preĉišćavanje

otpadnih voda

PV

Q = 10 m3/dan,

2 mg/l Cr

VP

Q = 40 m3/dan,

0,1 mg/l Cr

Eflent

Q = 10+40 m3/dan,

PV 10 m3/dan i 0,5 mg/l Cr i

VP Q = 40 m3/dan, 0,1 mg/l Cr

Opterećenje recipijenta

(0,5 x 10) + (0.1 x 40) = 9 g/dan

18

ЧЛАН 10.

Изузетно, строжије граничне вредности емисије

загађујућих материја за технолошке и друге отпадне

воде ове уредбе могу се утврдити у складу са

законом којим се уређују воде и

законом којим се уређује заштита животне средине.

Najĉešće se to pstiţe kroz

vodprivredne uslove i

izdavanje integrisane

dozvole

19

Nadela

-1 zagađivač direktno + 1 preko

sekundarne mreže

-Skrobara u Pančevu

-vodotok prima i otpadne vode

naseljenih mesta i sa farmi

- pod uslovom da se na vodotoku

uspostavi protok od 0.5 m3/s, isti se

moţe opteretiti sa 200 kgO2/dan

PRIMER:

20

PRIMER: UKUPNO OPTEREĆENJE NADELE U SLUĈAJU IZLIVANJA

PREĈIŠĆENIH OTPADNIH VODA NASELJA I INDUSTRIJE

NASELJAKapacitet

l/s

HPK

kg/dan

BPK5

kg/dan

Suspendovane

materije kg/dan

Ukupni N

kg/dan

Ukupni P

kg/dan

Uzdin 7.7 79 16 22 9.4 1.3

Putnikovo 0.7 7.2 1.4 2.0 0.8 0.1

Kovačica 23.1 237 47 66 28 3.8

Padina 19.7 202 40 56 24 3.2

Debeljača 17.4 178 36 50 21 2.9

Crepaja 15.5 159 32 44 19 2.5

Banatsko Novo Selo 24.3 249 50 70 30 4.0

Kačarevo 25.2 258 52 72 31 4.1

Dolovo 21.6 221 44 62 27 3.5

Starčevo 25.2 258 52 72 31 4.1

Omoljica 20.6 211 42 59 25 3.4

Ivanovo 3.3 34 6.8 9.5 4.1 0.5

Banatski Brestovac 10.8 111 22 31 13 1.8

Postojeća indsustrija bez

farmi27 292 58 82 35 4.7

UKUPNO 242.1 2498 510 702 310 93

Limit 200 kgO2/dan21

GVE I DIZAJN POSTROJENJA ZA

PREĈIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

22

Граничне вредности емисије наведене у овом одељку се односе на

отпадну воду чије загађење првенствено потиче од једног од наведених

објеката или постројења, укључујући одговарајући предтретман,

међутретман и накнадни третман. Прерада и фина обрада метала

обухвата процесе који су у Табели 7.1. наведени на следећи начин:

1 - галванизација;

2 - декапирање;

3 - анодизација;

4 - брунирање;

5 - топло превлачење цинка, топло калајисање;

6 - калење;

7 - производњу штампаних кола;

8 - производња батерија;

9 - емајлирање;

10 - радионице за обраду метала;

11 - брушење и

12 - фарбање.

ПРИМЕР: ГРАНИЧНЕ ВРЕДНОСТИ ЕМИСИЈЕ

ОТПАДНИХ ВОДА ИЗ ОБЈЕКАТА И ПОСТРОЈЕЊА ЗА

ПРЕРАДУ И ФИНУ ОБРАДУ МЕТАЛА

23

Оптерећење загађујућим материјама се може

одржавати онолико ниско колико је то могуће, на

следећи начин:

третманом процесних купки, у смислу погодних метода, као што су мембранска филтрација, јонска измена, електролиза и термални процесе, у циљу максимизације радног века процесних купки;

задржавањем састојака купки у смислу погодних метода као што су смањен улаз сировина, оптимизирани састав купке;

вишеструком употребом воде за испирање у смислу погодних метода као што је каскадно испирање и рециркулациона технологија коришћењем јонске измене;

повраћајем погодних састојака купки, из купки за испирање у процесне купке;

повраћајем ЕДТА (етилен диамин тетрасирћетна киселина) и њене соли из хемијских купки за бакар и одговарајућих купки за испирање

24

Табела 7.1. Граничне вредности емисије на месту испуштања у

површинске воде (I, II)

ПараметарЈед.

мере

Процес

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Алуминијум mg/l 3 3 3 - - - - - 2 3 3 3

Азот из амонијака mg/l 100 30 - 30 30 50 50 50 20 30 - -

ХПК mgO2/l 400 100 100 200 200 400 600 200 100 400 400 300

Гвожђе mg/l 3 3 - 3 3 - 3 3 3 3 3 3

Флуориди mg/l 50 20 50 - 50 - 50 - 50 30 - -

Азот и нитрата mg/l - 5 5 5 - 5 - - 5 5 - -

Угљоводоници (III) mg/l 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

Фосфор mg/l 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

Токсичност за рибе (TF) (IV) 6 4 2 6 6 6 6 6 4 6 6 6

(I) Вредности се односе на 2-часовни узорак (II) Овај сектор се неће применити на отпадну воду из система за хлађење и постројења за

третман отпадних вода, нити на преципитовану воду(III) Захтеви за угљоводонике односе се на случајни узорак(IV) У случају галванизационог стакла, ТF=2

25

Табела 7.2. Граничне вредности емисије пре мешања са осталим

отпадним водама на нивоу погона (I)

ПараметарЈед.

мере

Процес

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

АОX (адсорбујући органски халоген)

mg/l 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

Арсен mg/l 0,1 - - - - - 0,1 0,1 - - - -

Баријум mg/l - - - - - 2 - - - - - -

Олово mg/l 0,5 - - - 0,5 - 0,5 0,5 0,5 0,5 - 0,5

Кадмијум mg/l 0,2 0,1 0,2 0,2 0,1 0,2

kg/t 0,3 1,5

Слободни хлор mg/l 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5

Укупни хром mg/l 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5

Хром VI mg/l 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1

Кобалт mg/l 1 1

Цијаниди mg/l 0,2 1 0,2 0,2

Бакар mg/l 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5

Никл mg/l 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5

Жива mg/l 0,05

kg/t 0,03

Селен mg/l 1

Сребро mg/l 0,1 0,1 0,1

Сулфиди mg/l 1 1 1 1 1 1

Калај mg/l 2 2 2 2

Цинк mg/l 2 2 2 2 2 2 2 2 2

(I) Вредности се односе на 2-часовни узорак

26

Додатни захтеви за достизање граничне вредности емисије за

отпадну воду пре мешања са водама из осталих погона

Захтеви за АОХ и слободан хлор, као и захтеви за инсталацију танка, односе се

на случајан узорак. У случају хемијски редукујуће сепарације никла, ниво од 1mg/l

ће бити примењен за никл;

За погон галванизације стакла, примењиваће се само захтеви за бакар и никл;

Ниво кадмијума од 0,1 mg/l биће примењен на производњу примарних

елемената (процес 8);

Захтеви за АОХ у категорији галванизације и радионице за обраду метала

сматрају се испуњеним ако:

Хидраулична уља, масни агенси и агенси за истискивање воде коришћени у производњи

не садрже халогене супстанце.

Хлороводонична киселина коришћена у производњи и третману отпадних вода не

представља никакво веће загађење органским халогеним супстанцама и хлором.

Соли гвожђа и алуминијума које се користе у третману отпадних вода не показују

оптерећење органским халогенима веће од 100 милиграма по једном килограму гвожђа

или алуминијума у агенсима који се користе за третман.

Након изучавања изводљивости сваког појединачног случаја:

цијанидне купке су замењене купкама без цијанида

цијаниди су детоксификовани без употребе натријум-хипохлорита и

коришћени су само расхладни лубриканти који не садрже органске халогене компоненте. 27

Захтеви за достизање граничне вредности емисије на месту

настанка отпадне воде

Отпадна вода мора да садржи само оне халогеноване раствараче

одобрене за употребу на основу студије утицаја.

Захтеви ће се такође сматрати испуњеним ако постоје докази да су коришћени

само дозвољени халогени растварачи.

У супротном, за испарљиве халогеноване угљоводонике (сума трихлоретена,

тетрахлоретена, 1,1,1-трихлоретана, дихлорметана - рачунатих као хлор), ниво

од 0,1 mg/l мора се усагласити са случајним узорком.

Код отпадних вода које садрже живу, мора бити испуњен ниво од 0,05

mg/l живе у случајном узорку или 2-часовном композитном узорку.

Отпадна вода из купки за одмашћивање, деметализирајућих купки и

никлованих купки не сме садржи ЕДТА.

Код отпадне воде из купки које садрже кадмијум, укључујући

испирање, мора бити задовољен ниво од 0,2 mg/l кадмијума у случајном

узорку или 2-часовном композитном узорку.

Место настајања отпадне воде је излаз из постројења за

предтретман за параметар који се мери.

28

KAKO TO POSTIĆI ?

Ako se resursi kao što su voda i energija koriste

štedljivo, njihova potrošnja će se smanjiti.

ZagaĊenost otpadne vode se moţe smanjiti

eliminisanjem otpada (otpadnih voda) što je bliţe

moguće njegovom izvoru.

Nus-proizvodi treba ĉuvati odvojene jedne od drugih, a

ne namerno ih mešati sa vodom29

Koliĉina otpada se moţe smanjiti merama kao što

su,

npr. ponovna upotreba nus-proizvoda tamo gde je to

moguće.

Potrošnja i emisije se moraju meriti;

tehnike mogu biti identifikovane da se i jedno i drugo smanji;

rezultati se mogu razmenjivati a tehnike isprobavati i

testirati.

Akcioni planovi u kojima se imenuju odgovorni

pojedinci i vremenski rokovi se mogu napraviti i pratiti.

Motivisanje i ukljuĉivanje osoblja kao i

obezbeĊivanje obuke i promovisanja šireg

razumevanja procesa, mogu podstaći pozitivan stav

prema korišćenju BAT 30

Opšti dizajn postrojenja za tretman industrijskih otpadnih voda

mora biti u u skladu sa osnovnim principima „odrţivog razvoja“

Cena razliĉitih dizajnerskih rešenja za ovakav tretman će u mnogome

zavisiti od efikasnosti ureĊenja sistema na nivou pojedinačnih

jedinica (pogona ili operacija), a potom na nivou postrojenja.

(Reference Document on BAT for the Waste Treatments Industries,

August 2006).

Kod opasnih zagaĊujućih materija GVE se daju na nivo pogona ili

operacije/aktivnosti zato je bitno razdvajati otpadne vode po

prirodi i koliĉini zagaĊenja u jednoj fabrici.

31

RAZDVAJANJE OTPADNIH VODA NA NIVOU

FABRIKE/POGONA UKLJUĈUJE:

Recikliranje unutar pojedinačnih jedinica sa ciljem:

povraćaja sirovog materijala ako je to poţeljno;

smanjenja zapremine otpadne vode koja se treba

preĉišćavati;

smanjenje utroška vode.

Razdvajanje izlaznog efluenta u:

diskontinualni izlaz:

zagaĊena/nezagaĊena atmosferska voda;

drenaţna voda i voda za pranje;

zagaĊena/nezagaĊena voda za hlaĊenje;

kontinualni izlaz:

procesna voda koja zahteva specifiĉan pred-tretman;

procesna voda koja ne zahteva specifiĉan pred-tretman;32

RAZDVAJANJE OTPADNIH

VODA OMOGUĆAVA UVOĐENJE

SKLADIŠTENJA, EGALIZACIJE

ILI SIGURNOSNE REZERVOARE

ZA EFLUENT:

rezervoar za atmosferske vode koji je obiĉno prazan i skladišti

zagaĊenu atmosfersku vodu pre nego što će ona regulisanim protokom

biti vraćena u proces;

pufer/ujednaĉavajući (egalizacioni) rezervoari u

jedinicama/pogonima koje zahtevaju specifiĉan pred-tretman;

rezervoari promenljivog nivoa ujednaĉavanja (egalizacije) za

kombinovani tok otpadne vode, koji sluţe za normalizaciju protoka i

koncentracije zagaĊujućih supstanci od interesa;

sigurnosni tank za efluent koji je obiĉno prazan, i sluţi za

skladištenje i eventualno tretiranje i reciklaţu izlaznog efluenta koji ne

zadovoljava propisane kriterijume. Tretman se vrši pri regulisanom

protoku nakon što se analizom utvrdi da je to moguće izvesti bez

narušavanja narednih tretmana.

33

STRATEŠKA SEPARACIJA TOKOVA OTPADNE VODE

OMOGUĆAVA CILJANO I EFIKASNO PROCESUIRANJE

SLEDEĆEG:

mikrobiološki nedegradabilinog ili teško razgradljivih oreganskih materija (HPK) korišćenjem oksidacije (npr. O3, mokri procesi oksidacije) i adsorpcije (npr. aktivni ugalj, smole);

toksiĉnih komponenti (npr. prioritetni polutanti, teški metali);

amonijak (npr. striping vode sa amonijakom kod fabrika za proizvodnju koksa);

visoko koncentrovane, ali biodegradabilne otpadne vode koje mogu biti jeftinije preraĊene korišćenjem visoko opterećenih BPK procesa (npr. metanska fermentacija);

zagaĊene rashladne vode;34

PRIMER:

Shematski prikaz mesta

nastanka i tokova otpadnih

voda u fabrici skroba

«Jabuka»

Razdvajanje tokova vode na:

• visokoopterećene i

• niskoopterećene otpadne

vode.

Visokoopterećene otpadne vode

mogu biti iskoristiv potencijal

za dobijanje energije

anaerobnim tretmanom.

Niskoopterećene otpadne vode

mogu se tretirati aerobnim

tretmanom;

35

Broj Mesto uzorkovanja Opis procesaProtok

(m3/h)

Parametar

Temp.

vode

(0c )

pH

El.

provo-

dljivos

t (μS)

HPK

(mgO2/l)

BPK5

(mgO2/l)

NH4+

(mgNH4+/l)

1. Voda iz kvasioneVoda za kvašenje (močenje)

kukuruza11 44.1 3.48

11

46060 000 31 500 150

2.Voda od pranja u

kvasioni

Hidrantska voda za pranje

opreme i poda kvasione0.5 18.8 6.00 1 540 3 400 1 890 45

...

13.Rashladna voda,

Odeljenje ModifikataVoda za rashladne tornjeve 6 26.8 8.57 526 20 16.9 0.25

14.

Voda od hlađenja

pumpi, Odeljenje

Modifikata

Hidrantska voda za hlađenje i

dihtovanje pumpi1 24.1 7.57 869 20 18.6 0.25

16.

Voda od pranja

opreme, Odeljenje

Modifikata

Hidrantska voda za pranje

opreme i poda u odeljenju

Modifikata0.5 16.9 7.83 828 600 141 0.75

17.Voda od odsoljavanja

kotla

Ispuštena voda iz kotla zbog

odsoljavanja3 90 11.3 6 790 40 29 0.25

18. Voda od regeneracije

Voda za regeneraciju

jonoizmenjivača i peščanih

filtera2

20. Šaht S2

Otpadne vode iz suvog

odeljenja i istraţivačke

laboratorije

21. Bunarska voda Voda iz sopstvenih bunara 80 15.6 7.59 678 10 20.2 0.25

36

ŠEMA PROCESA PREĈIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA

37

GRANIĈNE VREDNOSTI EMISIJE OTPADNIH VODA IZ OBJEKTA I POSTROJENJA

ZA PROIZVODNJU SKROBA, ŠEĆERA I IZOŠEĆERA

Ovo poglavlje se odnosi na objekte i postrojenja za proizvodnju šećerne, skroba i

izošećera od kukuruza.


ParametarJedinica

mere

Graniĉna vrednost(I)

Proizvodnja

šećera

Proizvodnja skroba i

izošećera

Tempertura 0C 30 30

pH 6,5-9 6,5-9

Suspendovane materije mg/l 35 35

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mgO2/l 40 40

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mgO2/l 200 150

Amonijak (kao NH4-N) mg/l 20(III) 20(III)

Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 40(III) 40(III)

Ukupni fosfor mg/l 2 10

(I) Vrednosti se odnose na 2-ĉasovni uzorak(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema i pripreme vode.(III) Graniĉna vrednost za azot (amonijaĉni-azot) i graniĉna vrednost za ukupan neorganski azot se

primenjuje kada je temperatura efluenta iz biološkog preĉistaĉa 12oC i kada je opterećenje ukupnog

ulaznog azota, koje je dato u dozvoli veće od 100 kg/dan. Dozvoljena je i veća vrednost ukupnog azota od

one u dozvoli sve do 50 mg/l, ako je efekat uklanjanja ukupnog azota najmanje 70%. Efekat preĉišćavanja

se raĉuna u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku

reprezentativnog vremenskog perioda koji nije duţi od 24 ĉasa.

38

PRIMER: Fabrika skroba/glukoze (Španija): produkcija 300 m3/h

39

PRIMER: Opšta šema tremana otpadnih voda fabrike

papira (sa ili bez integracije)

40

SVI PROCESI I OPERACIJE MORAJU BITI ISPITANI I

SLEDEĆA PITANJA POSTAVLJENA

Koliko vode/energije je potrošeno?

Za šta je utrošeno?

Koliko je potrebno da se postigne ţeljeni rezultat bez ugroţavanja kvaliteta proizvodnje?

Odgovori na ova pitanja mogu pomoći da se identifikuju mesta na kojima se uštede vode i energije mogu ostvariti.

U mnogim sluĉajevima će se ustanoviti da ima mnogo rasipanja vode, zato što voda u stvari ne ĉini sastavni deo procesa.

Tipiĉan primer je voda za pranje koja u stvari i ne dopire do proizvoda ili opreme koju treba oprati.

Takve rasipne situacije moraju se eliminisati. 41

GRNIĈNE VREDNOSTI EMISIJE SE

ODREĐUJU U ZAVISNOSTI OD VRSTE

INDSUTRIJE I MESTA ISPUŠTANJA I

NA OSNOVU BAT-a

1. Граничне вредности емисије загађујућих материја за технолошке отпадне воде пре њиховог испуштања у јавну канализацију

2. Граничне вредности емисије загађујућих материја за технолошке и друге отпадне воде које се непосредно испуштају у реципијент

3. Граничне вредности емисије загађујућих материја за воде која се после пречишћавања испуштају из система јавне канализације у реципијент

4. Граничне вредности емисије загађујућих материја за отпадне воде које се испуштају у реципијент из септичке и сабирне јаме

42

POSTROJENJE ZA

PREĈIŠĆAVANJE

OTPADNIH VODA

GRADSKE

OTPADNE

VODE

INDUSTRIJSKE

OTPADNE VODE

VODOPRIJEMNIK:

reke, jezera, mora,

kanali...

Osetljive zone

Manje osetljive

zone

GVE za ispuštanje komunalnih

otpadnih voda

GVE za ispuštanje

industrijskih otpadnih voda

u gradsku kanalizaciju

GVE za ispuštanje

preĉišćenih industriskih

otpadnih voda direktno u

vodoprijemnik

GVE

VIŠAK AKTIVNOG

MULJA

GVE za mulj sa

komunalnog

postrojenja 43

Granične vrednosti emisije za komunalne otpadne voda koje se ispuštaju u

površinske vode (Uredbe o GVE zagaĎujućih materija u vodu i rokovima za

njihovo dostizanje)

Parametar Granična vrednostNajmanji procenat

smanjenja(I)

a. Granične vrednosti emisije na uređaju drugog stepena prečišćavanja

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5 na 20oC) (II, VI, VII) 25 mg/l O2

40 mg/l O2(III)

70-90

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)(VI)

125 mg/l O2 75

Ukupne suspendovane materije(IV, VIII) 35 mg/l (više od 10 000 ES)

60 mg/l (2000 do 10 000 ES)

90

70

b. Granične vrednosti emisije na uređaju trećeg stepena prečišćavanja

Ukupan fosfor 2 mg/l P (1000 do 100 000 ES)

1 mg/l P (više od 100 000 ES) 80

Ukupan azot(V) 15 mg/l N (10 000 do 100 000 ES)

10 mg/l N (više od 100 000 ES) 70-80

(I) Smanjenje u odnosu na optrećenje ulazne otpadne vode.(II) Parametar moţe biti zamenjen nekim drugim parametrom: ukupni organski ugljenik (TOC) ili ukupna

hemijska potrošnja kiseonika (HPKukupno), ako se moţe uspostaviti zavisnost izmeĊu BPK5 i ovih

parametara. (III) Ako se dokaţe da ispuštene otpadne vode nakon preĉišćavanja neće negativno uticati na

kvalitet vodotoka(IV) Suspendovane materije nisu obavezan parametar.(V) Ukupni azot: organski N + NH4-N + NO3-N + NO2-N.(VI) Homogenizovan, nefiltriran, nedekantovan uzorak.(VII) Dodatak inhibitora nitrifikacije.(VIII) Filtracijom reprezentativnog uzorka kroz membranski filter 0,45 µm. Sušenje na 105oC i vaganje.

44

Granične vrednosti(I) emisije za komunalne otpadne vode prema veličini

gradskog postrojenja(VI) (Uredbe o GVE zagaĎujućih materija u vodu i rokovima

za njihovo dostizanje)

Kapacitet

postrojenja

(ES)

HPK(III) BPK5(II, III) Ukupne susp.

materije(III) Ukupan PUkupan N

mg/l

mg/l % mg/l % mg/l % mg/l % 1.V-15.XI 16.XI-30.IV.

< 600 -(IV) 70 80(IV) 75 100 - -(IV) -(IV) -(IV) -(IV)

601-2000 -(IV) 75 50(IV) 80 75 - -(IV) -(IV) -(IV) -(IV)

2001-10000 125 75 25 70-90 60 70 -(IV) -(IV) -(IV) -(IV)

10001-100000 125 75 25 70-90 35 90 2(V) 80 15(V) 25(V)

> 100000 125 75 25 70-90 35 90 1(V) 80 10(V) 20(V)

(I) Potrebno je udovoljiti samo jednoj od navedenih vrednosti, (proseĉnoj dnevnoj) koncentraciji ili stepenu

redukcije (%);(II) Parametar moţe biti zamenjen nekim drugim parametrom: ukupni organski ugljenik (TOC) ili ukupnom

potrošnjom kiseonika (HPKukupno), ako se moţe uspostaviti zavisnost izmeĊu BPK5 i ovih parametara;(III) U sluĉaju odreĊivanja u efluentu iz lagune HPK i BPK5 treba odreĊivati u filtriranom uzorku, ali ukupan

sadrţaj suspendovanih materija u vodi ne sme prekoraĉiti 150 mg/l;

(IV) U sluĉaju potrebe (npr. vodotok sa malom samopreĉišćavajućom moći) nadleţni organ moţe

odrediti pojedinaĉne vrednosti za konkretan sluĉaj, a koje mogu biti stroţije od predloţenih;

(V) Ove graniĉne vrednosti treba obezbediti u osetljivim oblastima za nitrate, kada postoji kapacitet

postrojenja iznad 10000 ES.

(VI) U sluĉaju zajedniĉkog odvoĊenja i preĉišćavanja domaćih i industrijskih otpadnih voda, putem

sistema javne kanalizacije, potrebno je dopuniti graniĉnim vrednostima štetnih i opasnih materija,

poreklom iz industrije, poljoprivrede i drugih aktivnosti stanovništva koristeći date graniĉne

vrednosti za svaku industriju koje su revidirane na osnovu podatka studije uticaja.

45

Granične vrednosti emisije prečišćenih komunalnih otpadnih voda koje se

ispuštaju u površinske vode, a koje se koriste za kupanje i rekreaciju,

vodosnabdevanje i navodnjavanje (Uredbe o GVE zagaĎujućih materija u vodu

i rokovima za njihovo dostizanje)

Parametar Jedinica mere Granične vrednosti

Koliformne bakterije broj u 100 ml 10000

Koliformne bakterije fekalnog porekla broj u 100 ml 2000

Streptokoke fekalnog porekla broj u 100 ml 400

46

PRETHODNA OBRADA OTPADNIH VODA IZ

INDUSTRIJE KOJE SE PREĈIŠĆAVAJU ZAJEDNO ZA

OTPADNIM VODAMA IZ DOMAĆINSTVA

Potreba za prethodnom obradom proistiĉe iz

kvaliteta otpadne vode iz pogona i

performansi centralnog postrojenja.

Prethodnom obradom se spreĉava negativan uticaj

industrijskih otpadnih voda iz razliĉitih pogona na

rad centralnom postrojenja.

U principu prethodna obrada nije potrebna kada je

otpadna voda iz proizvodnje znatno više opterećena

organskim materijama nego komunalna otpadna

voda. 47

Redni

brojParametar

Jedinica

mere

Granična

vrednost

1. pH 6,5-9,5

2. Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mg/l 1000(VII)

3. Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mg/l 500(VII)

4. Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 120

5. Ukupni azot mg/l 150

6. Amonijak, izraţen preko azota (NH4-N) mg/l 100(I)

7. Taloţive materije nakon 10 minuta mg/l 150(II)

8. Ukupan fosfor mg/l 20

9. Ekstrakt organskim rastvaračima (ulja, masnoće) mg/l 50(III)

10. Mineralna ulja (IV) mg/l 30

11. Fenoli (fenolni indeks) mg/l 50

12. Katran mg/l 5

13. Ukupno gvoţđe mg/l 200

14. Ukupni mangan mg/l 5

15. Sulfidi mg/l 5

16. Sulfati mg/l 400

17. Aktivni hlor mg/l 30

18. Ukupne soli mg/l 5000(VIII)

19. Fluoridi mg/l 50

20. Ukupni arsen(VI) mg/l 0,2

21. Ukupni barijum mg/l 0,5

22. Cijanidi (lako isparljivi) mg/l 0,1

23. Ukupni cijanidi mg/l 1

24. Ukupno srebro mg/l 0,2

25. Ukupna ţiva(VI) mg/l 0,05

26. Ukupni cink(VI) mg/l 2

27. Ukupni kadmijum(VI) mg/l 0,1

28. Ukupni kobalt mg/l 1

29. Hrom VI(VI) mg/l 0,5

30. Ukupni hrom(VI) mg/l 1

31. Ukupno olovo mg/l 0,2

32 Ukupni kalaj mg/l 2

33. Ukupni bakar(VI) mg/l 2

34. Ukupni nikal(VI) mg/l 1

35. Ukupni molibden mg/l 0,5

36. BTEX (bezen, toluen, tiobenzen, ksilen) (V) 0,1

37. Organski rastvarači (V) 0,1

38. Azbest mg/l 30

39. ToksičnostOdnos razblaţenja LC50%

(toksikološki test sa ribama ili

dafnijama)

40. Temperatura oC 40

Graniĉne vrednosti emisije za

odreĊene grupe ili kategorije

zagaĊujućih supstanci za tehnološke

otpadne vode, pre njihovog

ispuštanja u javnu kanalizaciju

(Uredbe o GVE zagaĎujućih materija u

vodu i rokovima za njihovo dostizanje)

(I) OdreĊuje se za 24-ĉasovni srednje kompozitni uzorak.(II) Samo u tom sluĉaju se odreĊuje, ako je zapremina

taloţivih materija, nakon 10 minuta taloţenja veća od

5x10-3 m3/m3.(III) U sluĉaju dnevnog protoka od 100 m3/d, za materije

biljnog i ţivotinjskog porekla graniĉna vrednost je

trostruka, a iznad toga dvostruka. (IV) Iznad 10 m3/d.(V) Graniĉna vrednost je izraţena u 10-3 m3/m3.

(VI) U sluĉaju korišćenja mulja nastalog na centralnom

postrojenju graniĉne vrednosti se mogu zaoštriti ili

ako se utvrdi da dolazi do smetnje na centralonom

preĉistaĉu usled velikog broja prikljuĉenih industrija

za svaki sluĉaj potrebno je revidirati date vrednosti.

(VII) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzir

tehniĉke, tehnološke i ekonomske faktore koji utiĉu na

izbor zajedniĉkog preĉišćavanja komunalnih i industrijskih

otpadnih voda na gradskom postrojenju za preĉišćavanje

otpadnih voda, kao i prodor podzemnih voda u

kanalizaciju usled ĉega koncentracija organskih materija u

dotoku na postrojenje moţe biti niska.(VIII) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzir

tehnološke faktore koji utiĉu na izbor zajedniĉkog

preĉišćavanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda na

gradskom postrojenju za preĉišćavanje otpadnih voda

48

Primer: Iz postrojenja od 10.000 ES mulj je cele godine odvoţen u

teĉnoj formi na poljoprivredno zemljište.

U kanalizacionom slivu postaojalao je postrojenje za galvanizaciju koje

je produkovalo nikl (Ni)

GVE za Nikl u preĉišćenoj vodi koja se ispušta u gradsku kanalizaciju je

1 mg Ni/l.

Koliĉina ispuštene preĉišćene otpadne vode bila je 50 m3/dan. Pri

sadrţaju nikla u graniĉnim vrednostima nastaje:

Opterećenje Ni = 50 m3/d 1 g/m3 = 50 g/d = 50.000 mg Ni/dan

Ako postrojenje za preĉišćavanje produkuje 75 g suve materije/(ES d)

sa 2/3 organskog udela i odvajanjem 50% organske supstance, nastaje

50 g suve materije/(ES d) ili 0,05 kg suve materije/(ES dan). Na

postrojenju za preĉišćavanje nastaje posle stabilizacije:

Koliĉina suve materije = 10000 ES 0,05 = 500 kg suve materije/dan

Opterećenje niklom Ni = 50000/500 = 100 mgNi/kg ĉvrste materije

Graniĉna vrednost za korišćenje mulja u poljoprivredi za nikl je

60 mg Ni/kg suve materije a 400 mg/kg za ostale potrebe49

Granične vrednosti emisije za ostatke koji nastaju nakon procesa prečišćavanja

komunalnih otpadnih voda (Uredbe o GVE zagaĎujućih materija u vodu i rokovima za

njihovo dostizanje)

Parametar Jedinica mere1 Granična vrednost

Za upotrebu u poljoprivredi2 Za ostale potrebe3

Neorganske materije

Olovo mg/kg 120 1200

Kadmijum mg/kg 2,5 40

Hrom mg/kg 100 1000

Nikl mg/kg 60 400

Ţiva mg/kg 1,6 25

Bakar mg/kg 700 1750

Cink mg/kg 1500 4000

Arsen mg/kg 15 75

Organske materije

AOH5 mg/kg 400 500

RSV6 mg/kg 0,1 (po kongeneru) 0,2 (po kongeneru)

PCCD/F7 ng /kg SO 30 30

Patogeni4

Salmonella MPN/10g SO8 0-10

Enterovirus MPCN/10g SO9 31Odnosi se na masu suvog ostatka od preĉišćavanja otpadnih voda (SO)2Pri korišćenju mulja u poljoprivredi mora se voditi raĉuna o ciklusu proizvodnje poljoprivrednih kultura, uz uslove da je pH zemljišta

od 6 do 7. Ako se mulj koristi pri niţim pH od 6 mora se uzeti u obzir povećanje mobilnosti metala i njihovog usvajanja od strane

biljaka i tada se moraju uzeti niţe GV. Mulj se koristi na naĉin da se uzme u obzir potreba biljaka za nutrijentima, kvalitet zemljišta i da

ne doĊe do zagaĊivanja površinskih i podzemnih voda.3 Mulj se moţe koristiti za pokrivanje deponija, u parkovima za zelene površine, za popravljanje kvaliteta zemljišta na kome se neće najmanje

godinu dana gajiti poljoprivredne kulture i napasati stoka, za nasipanje depresija (popravljanje pejsaţa). Pri svim navedenim sluĉajevima pH

zemljišta treba da se kreće od 6 do 7. 4Kod specifiĉne upotrebe zemljišta, namenjenih za korišćenje napr. povrća i ispašu, postavljaju se ograniĉenja radi rizika za zdravlje ljudi od

preostalih patogena. U tom sluĉaju mulj se tretira pre upotrebe da bi se smanjio broj patogena na prihvatljivu meru.5AOX – adsorbabilna hlorovana organska jedinjenja6PCB – polihlorovani bifenili, svaki od 6 individualnih PCB ( 28, 52, 101, 138, 153 i 180). Prema IUPAC nomenklaturi to su: 2,4,4'-

Trichlorobiphenyl, 2,2',5,5'-Tetrachlorobiphenyl, 2,2',4,5,5'-Pentachlorobiphenyl, 2,2',3,4,4',5'-Hexachlorobiphenyl, 2,2',4,4',5,5'-

Hexachlorobiphenyl, 2,2',3,4,4',5,5'-Heptachlorobiphenyl.7PCCD/F- polihlorovani dibenzo-p-dioksini i furani 8MPN/- najverovatniji broj9MPCN- najverovatniji broj koji izazivaju citopatogeni efekat

50

PROCENA ZNAČAJA MIKROPOLUTANATA U

MULJU.

AOX-adsorbabilna hlorovana organska

jedinjenja.

PCB - polihlorovani bifenili

PCDD/Fs (polihlorovani dibenzodioksini i

furani)

PBDE - (polibromovani difenil etri)

LAS – linearni alkilbenzen sulfonat

NP and NPEO (nonilfenol i nonilfenol etoksilati).

PAHs (policiklični aromatični ugljovodonici)

Ftalati51

TERMOENERGETSKA POSTROJENJA

Lista tehnologija za proizvodnju energije obuhvata(Reference Document on BAT for Large Combustion Plants, July, 2006):

sagorevanje ĉvrstih goriva u kotlovima sa loţištem sa rešetkama, sagorevanje uglja u prahu i u fluidizovnom sloju;

sagorevanje teĉnih i gasovitih goriva u kotlovima;

sagorevanje teĉnih i gasovitih goriva u turbinama i

integrisani sitemi za ĉvrsta, teĉna i gasovita goriva.

GVE za vode - postrojenja za pretvaranje energijegoriva u elektriĉnu energiju

52

1. direktna konverzija energije goriva u elektriĉnu energiju

2. konverzija preko vodene pare

otpadna voda iz postrojenja za pripremu vode

osnovni parni ciklus (BAT for the Large

Combustion Plant Sector, 2008)

53

TERMOELEKTRANA

MERNA MESTA

Generator

Denitrifikacija

( DENOX )Kotao

Silos uglja

Mlin ugljaElektrostatički

filtar

23456

Desulfurizacija

7

NH3

Vazduh

1

98

Krečnjak

Krečno mleko

54

Dijagram toka sagorevanja uglja i pratećih sistema za zaštitu ţivotne sredine

(Reference Document on BAT for Large Combustion Plants, July 2006)

transport55

Potencijalni emisioni putevi u

zavisnosti od tipa izvora i

supstance :

A – Vazduh

V – voda

Z - zemlja Ĉestice

Oksid

isum

pora

NO

x

CO

2,

CO

Org

anska

jedin

jenja

Kis

elin

e/b

aze/s

oli

HC

l/fluoridi

VO

C

Meta

li i njih

ove s

oli

Hlo

r(k

ao

hip

ohlo

rit)

Hg i/ili

Cd

PA

H

Dio

ksin

i

Skladištenje i rukovanje gorivom A V A

Preĉišćavanje voda V V V

Ispusti gasova A A A A A A A A A A A

Preĉišćavanje otpadnih gasova V V VZ V

OdvoĊenje atmosferskih padavina V V

Preĉišćavanje otpadnih voda V V V

Voda za hlaĊenje V V V V V

Toranj za hlaĊenje A

za odnošenje pepela ~26,2 m3/min vode

TERMOELEKTRANA

1000 MW

2.500.000 t uglja

1 godina 8.000.000 t CO2

40.000.000 t SO2

6.000.000 t prašine

500.000 t letećeg

pepela

56

Otpadne vode

Transport pepela – taloţno jezero - rastvorene isuspendovane materije, teške metale, organometalnekomponente, magnezijum oksid ako je korišten protiv korozije.

Otpad iz sistema za desulfurizaciju: kalcijum sulfat, kalcijumhlorid i natrijum hlorid, metalni joni

Ocedne vode sa skladišta uglja - gvoţĊe sulfat, sumpornakiselina, metali

Piritni otpad iz pripreme uglja sitnjenjem i odvajanjemneĉistoća, pre sagorevanja

Vode koje nisu bile u kontaktu sa gorivom - rashladne vodekoje sadrţe sredstva protiv biofilma-npr. hlor, dodatke protivkorozije, organske komponente i metale.

Vode upotrebljene za ĉišćenje kotlova - sadrţe uglavnommetalne neĉistoće

Vode od regeneracije jonizmenjivaĉkih smola koje se koristeza pripremu procesnih voda (demineralizaciju)

57

GVE ZA VODE IZ TERMOENERGETSKIH POSTROJENJA

Graniĉne vrednosti emisije na mestu ispuštanja u

površinske vode

Jedinica

mere

Graniĉna

vrednost(I)

Tempertura 0C (II)

pH 6-9


Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mgO2/l 30

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mgO2/l 120(III)

Amonijak (kao NH4-N) mg/l 10

Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 5(IV)

Ukupni fosfor mg/l 2

Mineralna ulja mg/l 10

Metali (V)

Organohalogenidi (V)

Cijanidi (V)

Toksiĉnost 5(VI)

(VI) Broj jedinica toksiĉnosti (TU) =100/LC50 (sati trajanja testa) odnosno

TU=100/EC50 (sati trajanja testa) tako da veće TU vrednosti odraţavaju

veći stepen toksiĉnosti. Za testove gde smrt vrsta nije lako detektovati,

imobilizacija se smatra ekvivalentom uginuća.

(I) Sve vrednosti se odnose na srednje dnevne proseke zasnovane na

24-ĉasovnom kompozitnom uzorku proporcionalnom protoku, izuzev gde

je navedeno suprotno i za pH, koji se odnose na kontinualne vrednosti.

Navedeni nivoi se odnose na efluent pre razblaţivanja primenom

nekontaminirane struje kao što su atmosferske vode, rashladne vode itd.

(II) Temperature merene nizvodno od taĉke termalnog

ispuštanja, ne smeju da prevazilaze inicijalnu temperaturu

za više od 1,5°C za salmonoidne vode i 3°C za ciprinidne

vode.

(III) Vrednost HPK moţe dostići i 250 mgO2/l, s tim da je efikasnost

najmanje 75%.(IV) Vrednost ukupnog azota moţe dostići vrednost od 25 mg/l, s tim da je

efikasnost uklanjanja najmanje 80% i da osetljivost vodoprijemnika to

dozvoljava

(V) Graniĉne vrednosti emisije zavise od proizvodnog procesa,

karakteristika otpadne vode i tretmana, kao od ekološkog i hemijskog

potencijala vodoprijemnika. Za svaki konkretan sluĉaj nadleţni organ će

odrediti zahteve za ispuštanje.58

ne odobrava se kombinovanje

ili razblaţivanje nekog toka u

pogonima drugim tokom

ugalj bogat sumporom - kisele kiše

mokri skruber:

(1) dimni gasovi se hlade na 500C

(2) gas se ispira sa rastvorom Ca(OH)2

Ca(OH)2

regulacija i kontrola zagaĊivanja za elektrane na paru -

specifiĉne odredbe za pojedinaĉne procese i izvore u okviru

postrojenja, a manje na kombinovana ispuštanja

(i) neutralizacija, zasićenje gipsom;

(ii) flokulacija;

(iii)izbistravanje;

(iv)tretman mulja (redukcija i obezvodnjavanje)

TRETMAN VODE 59

GVE u otpadnim vodama nakon odsumporavanja,

pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama

ParametarJedinica

mere

Graniĉna

vrednost

Supstance koje se uklanjaju filtracijommg/l 30

g/MWh 1,5

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)mgO2/l 100

g/MWh 4

AOX (adsorbujući organski halogeni)mg/l 0,04

g/MWh 0,002

Cinkmg/l 1

g/MWh 0,05

Ukupni neorganski azot

(NH4-N, NO3-N, NO2-N)

mg/l 10

g/MWh 0,5

Hrom mg/l 0,01

Kadmijum mg/l 0,01

Bakar mg/l 0,01

Olovomg/l 0,1

g/MWh 0,005

Nikl mg/l 0,02

Sulfatimg/l 2000

g/MWh 110

Sulfitimg/l 20

g/MWh 1

Fluoridimg/l 30

g/MWh 1,5

Ţiva mg/l 0,001

Sulfidimg/l 0,2

g/MWh 0,1

Vrednosti se odnose

na 2-časovni uzorak

otpadne vode:

- kiseli rastvor,

-suspendovani gips

- SO2

- NOx

- metali

nemoguće je dostići

nivo SO42- znaĉajno

ispod 2 g/l (gips ima

visoku rastvorljivost)

60

GVE u otpadnim vodama termoenergetskih postrojenja koja koriste ugaljkao energetsko gorivo, pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama

ParametarJedinica

mere

Graniĉna

vrednost

pH 6-9

Provodljivost µS/cm 6500


Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mgO2/l 30

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mgO2/l 120


Ukupni neorganski azot

(NH4-N, NO3-N, NO2-N)mg/l 70

Ukupni fosfor mg/l 2

Arsen mg/l 0,01

Olovo mg/l 0,05

Ukupni hrom mg/l 0,05

Kadmijum mg/l 0,05

Bakar mg/l 0,05

Nikal mg/l 0,05

Ţiva mg/l 0,001

Cink mg/l 1

Fluoridi mg/l 2

Sulfati mg/l 2000

Sulfiti mg/l 20

Sulfidi mg/l 0,2

Hloridi mg/l 800

Vrednosti se odnose

na 2-ĉasovni uzorak

nemoguće je dostići

nivo SO42- znaĉajno

ispod 2 g/l (gips ima

visoku rastvorljivost)61

(BREF FOR LARGE COMBUSTION PLANTS)

BAT ZA PREĈIŠĆAVANJE OVGLAVNI BENEFIT ZA

ŢIVOTNU SREDINU

PRIMENJIVOST

Novo postrojenje Postojeće postrojenje

Mokri FGD

Tretman vode flokulacijom,

sedimentacijom, filtracijom, jonskom

izmenom i neutralizacijom

Uklanjanje fluorida, teških

metala, HPK i ĉesticaBAT BAT

Smanjenje amonijaka stripingom,

precipitacijom ili biodegradacijomSmanjen sadrţaj amonijaka

BAT samo ako je sadrţaj amonijaka u

OV visok zbog SCR/SNCR koji se koristi

uzvodno od FGD

Proces zatvorene petlje Smanjeno ispuštanje OV BAT BAT

Mešanje OV sa ugljenim pepelom Izbegavati ispuštanje OV BAT BAT

Ispiranje i transport šljake

Zatvoren ciklus vode sa filtracijom i

sedimentacijomSmanjeno ispuštanje OV BAT BAT

Voda od regenerecije jonoizmenjivaĉa iz pogona za demineralzaciju i poliranje kondenzata

Neutralizacija i sedimentacija Smanjeno ispuštanje OV BAT BAT

Ispiranje

Neutralizacija BAT samo sa alkalnim procesima

Pranje kotlova, predzagrevaĉa i skrubera

Neutralizacija i proces zatvorene petlje

ili zamena za metod suvog ĉišćenjaSmanjeno ispuštanje OV BAT BAT

Površinsko slivanje

Sedimentacija i hemijski tretman sa

internom ponovnom upotrebomSmanjeno ispuštanje OV BAT BAT

Površinske atmosferske vode iz skladišnog prostora

za ugalj

BAT: skladištenje uglja na zatvorenim površinama sa

drenaţnim cevima i sakupljanjem odliva

BAT nivo emisije SS < 35 mg/l

Voda za pranje zagaĊena uljem

BAT: postrojenje za separaciju ulja

Postrojenje za preĉišćavanje:

- podešavanje pH,

- taloţenje teških metala,

- uklanjanje ĉvrstih materija i taloga.

selenati i šestovalentni hrom - biološki tretman

B, V i Ta - specifiĉne jonoizmenjivaĉke smole

62

Ponekad - centralizovani tretman svih tokova otpadnih

voda:

(i) iz sistem za hlaĊenje;

(ii) voda sa pepelom;

(iii) FGD otpadna voda;

(iv) otpad od regeneracije jonizmenjivaĉa i

demineralizacije vode;

(v) voda raznolikog sastava na razliĉitim ispustima.

Nedostaci:

- razblaţenje sulfata i metala,

- veći zahtevi za kapacitetom opreme

- povećani maseni protok ispuštenih zagaĊujućih materija

Često preporučljivije tretirati FGD odvojeno jer su tada

protoci manji, u rangu od 10 do 60 m3/h.

63

Oplemenjivanje ugljeva: ĉišćenje ugljeva od jalovine

SEPARACIJA:

“suve metode probiranja” i

“mokro ispiranje” - pri mešanju sirovog iskopanog uglja

sa vodom primese sa većom zapreminskom masom

padaju brţe na dno, dok se lakši, ĉistiji ugalj skuplja u

gornjim slojevima separatora.

GVE ZA VODE IZ POSTROJENJA I POGONA ZA PRANJE I

SEPARACIJU UGLJA

Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u

površinske vode

Jedinica

mere

Graniĉna

vrednost(I)

Tempertura 0C 30

pH 6,5-9


Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mgO2/l 100(I) Vrednosti se odnose na 2-ĉasovni uzorak

64

GVE ZA VODE IZ SEKORA PREHRAMBENE

INDUSTRIJE

PROIZVODNJA HRANE

Obuhvаtа sve аktivnosti koje kontrolišu kvalitet hrаne od

poljoprivredne proizvodnje, proizvodnje gotovih namirnica do

potrošаĉа.

Te aktivnosti ukljuĉuju sve, od kontrolisаnja uslova tokom

trаnsporta i sklаdištenja sveţeg mesа, ribe, voćа i povrćа,

do kompleksne prerаde zа proizvodnju finаlnog proizvodа.

65

Veliki deo sektora za hranu, ne moţe dа rаdi bez znаĉаjne

koliĉine kvаlitetne vode.

Bez kvalitetne vode je nemoguće je dа se proizvode kvаlitetni

prehrambeni proizvodi.

U sektoru za hranu, standardi za higijenu i bezbednost hrаne

morаju dа se odrţаvаju.

Sistemski pristup kontroli upotrebe vode i smаnjenje potrošnje

vode i zаgаĊenja je uglаvnom efikаsаn.

Zаhtevi zа kvаlitet zаvise od togа dа li postoji mogućnost

kontаkta izmeĊu vode i prehrаmbenih proizvodа.

Vodа kojа dolаzi u kontаkt sа proizvodom trebа dа, uz nekoliko

izuzetаkа, odgovara stаndаrdnima kvaliteta vode za piće.

Veoma su vaţni hemijski i mikrobiološki aspekti kvaliteta.

Preporuĉljivo je dа se u vodi redovno proveravaju

mikrobiološki parametri nа nаjkritiĉnijim mestimа, odnosno nа

mestu upotrebe vode. 66

KARAKTERISTIKE OTPADNIH VODA

PREHRAMBENE INDUSTRIJE

Uzimajući u obzir prirodu sirovina i nastalih proizvoda,

otpadne vode koje su nastale u toku proizvodnje i

prerade prehrambenih proizvoda imaju po prirodi

biorazgradljivi karakter

Pojedine supstance (potiĉu iz sredstava koji se

koriste za ĉišćenje i sanitaciju) mogu da

predstavljaju problem ukoliko su slabo razgradljive,

npr. AOX.

67

Zajedniĉke osobine svih vrsta otpadnih voda

prehrambene industrije su:

zagaĊenja, koja su preteţno organska i

biodegradibilna, i

opšta tendencija prelaska u kiselo stanje i brzo

fermentiranje.

Sve te vode se preraĊuju preteţno biološki, ali se pri

tome ĉesto oseća nedostatak azota i fosfora.

68

Jedna od karakteristiĉnih osobina mnogih poljoprivredno-

prehrambenih industrija je sezonski naĉin rada kao i

sezonsko ispuštanje efluenta:

o zbog potrebe za preradom poljoprivrednog sirovog

materijala što je pre moguće pre od trenutka branja (u

vinogradarstvu, fabrikama voća povrća i šećera);

o sezonske potrebe od strane konzumera (industrija pića).

Ovo stvara velike varijacije u koncentraciji i koliĉini

zagaĊujućih materija koje se moraju procesuirati;

o ovo zagaĊenje moţe biti veoma visoko tokom kratkog

perioda vremena, stoga to zahteva da postrojenja za

tretman budu dizajnirana za dva operativna modela, jedan

za „vrhunac sezone“ i jedan za „van sezone“.

o U ovom sluĉaju, najprikladniji tretman je obiĉno dvojni

biološki proces (visokog-opterećenja + niskog-

opterećenja).69

PRERADA MLEKA I GV ZA OTPADNE VODE IZ OBJEKATA

I POSTROJENJA ZA PRERADU MLEKA I PROIZVODNJU

MLEĈNIH PROIZVODA

Otpadne vode nastaju i kanališu se iz:

prethodne obrade mleka, kao polazne sirovine,

obrade i tretmana mleĉnih proizvoda (procesi separacije, homogeni-

zacije i pasterizacije),

rashladnih ureĊaja (gde se voda koristi za hlaĊenje i zagrevanje mleka),

pranja i ispiranja mašina i ureĊaja (voda sa velikim sadrţajem masti,

deterdţenata, natrijum-hidroksida),

parnih kotlova (u vidu kondenzata), kompresorskih ureĊaja (kao rashladni

medijum),

proizvodnje mleka u prahu i proizvodnje voćnih deserta i dr.

vode upotrebljene za ĉišćenje prostorija, hladnjaĉa i odeljenja gde se vrši

obrada mleka,

pranje kamiona za prevoz mleka i voda koja se upotrebljava za pranje

utovarno-istovarnih rampi, ĉišćenje i pranje kruga mlekara i dr.

70

Aproksimativne vrednosti količina otpadnih voda nastalih u procesima prerade

mleka

Vrsta proizvodaKoličina otpadne vode

(m3/t proizvedenog mleka)

"beli" proizvodi (npr. mleko, jogurt) 3

"ţuti" proizvodi (npr. buter, sir) 4

"specijalni" proizvodi (npr. koncentrat mleka, surutka,

suvi mlečni proizvodi)5

Tipični nivoi BPK5 nastali

preradom i dobijanjem različitih

proizvoda mleka

Proizvod BPK5 (mg/kg proizvoda)

Mleko 104.000

Obrano mleko 6.700

Slatka pavlaka 399.000

Jogurt 91.000

Sladoled 292.000

Surutka 34.000

Sastav otpadnih voda nastao proizvodnjom sira

Parametar

Postrojenje sa ponovnom upotrebom

surutke

Postrojenje bez ponovne upotrebe

surutke

mg/l

BPK5 2.397 5.312

HPK 5.312 20.559

Masti 96 463

Nukupan 90 159

Pukupan 26 21

71

STRATEGIJA SMANJIVANJA I MINIMALIZACIJE KOLIĈINE

OTPADNIH VODA JE PRIMENA SLEDEĆIH TEHNIKA:

osigurati potpuno praţnjenje kontejnera i cevovoda,

a pre ĉišćenja uklanjanje ostatka;

sakupljanje izlivene ĉvrste materije (sir i sl.) da bi se

preradila za stoĉnu hranu umesto puštanja otpada u

kanalizaciju;

postavljanje rešetki na kanalizacione šahtove za

spreĉavanje upuštanja ĉvrstih materija u kanalizaciju;

ugraĊivanje povezanih optiĉkih senzora za odvajanje

proizvoda od vode da bi se smanjili gubitci s obe strane;

suvo ĉišćenje gde je moguće, struganje zidova posude

pre ĉišćenja sa vodom ili ĉišćenje komprimovanim

vazduhom.72

GRANIĈNE VREDNOSTI EMISIJE OTPADNIH VODA IZ OBJEKTA I POSTROJENJA ZA

PRERADU MLEKA I PROIZVODNJU MLEĈNIH PROIZVODA


Parametar Jedinica mere Graniĉna vrednost(I)

Temperatura 0C 30

pH 6,5-9







Teškoisparljive lipofilne materije mg/l 20

(I) Vrednosti se odnose na 2-ĉasovni uzorak(II) Ne primenjuje se na ureĊaje sa opterećenjem manjim od 3 kg BPK5 na dan, na one iz indirektnog rashladnog sistema(III) Zahtevi za amonijaĉni azot i ukupan azot se primenjuju na otpadnu vodu temperature 12oC ili više u efluentu iz

bioaeracionog bazena postrojenje za tretman ĉij je opterećenje otpadne vode sa ukupnim azotom veeće od 100 kg/dan.

Dozvola za ispuštanje preĉišćene otpadne vode moţe dopustiti više koncentracije ukupnopg azota do 25 mg/l ako je

smanjenje ukupnog opterećenja azotom najmanje 70%. Smanjenje se ustanovljava odnosom opterećenja azotom u

otpadnoj vodi i u efluentu, tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne treba da bude manje od 24 ĉasa. Ukupan

vezani azot treba uzeti kao osnovu za raĉunanje opterećenja.(IV) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako opterećenje ukupnim fosforom u otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola

prevaziliazi 20 kg/dan.(V) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadrţavanja od 24 ĉasa ili više u kojima dnevna

zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak oĉigledno obojen

usled prisustva algi, HPK i BPK5 treba odreĊivati iz uzorka koji ne sadrţi alge. U tom sluĉaju vrednosti prikazane u tabeli se

smanjuju na 15 mg/l za HPK i na 5 mg/l za BPK5.

Mora se voditi raĉuna da koncentracija ulja i masti ne preĊu GVE kod proizvodnje pavlake i milerama

73

PRIMER. Unigate-fabrika mlečnih proizvoda-LLO (Francuska): 40 000 tona

jogurta i mlečnih dezerata godišnje (Degremont, 2007)

74

PRERADA I KONZERVISANJE MESA I GV ZA OTPADNE

VODE IZ OBJEKTA I POSTROJENJA ZA PRERADU MESA I

KONZERVISANJE MESNIH PRERAĐEVINA

Emisija vode iz klanica se moţe podeliti na:

(1) emisije iz procesa i

(2) emisije od prosipanja i razlivanja.

Glavne emisije ukljuĉuju organske materije koje doprinose BPK

i HPK nivoima i neorganske materije poput amonijaka i fosfora.

Izvori emisija iz procesa ukljuĉuju pranje vozila, pranje trupova,

ĉišćenje proizvodnih površina i druge nizvodne aktivnosti poput npr.

pranja sadrţja stomaka, prvog ţeluca, creva za pravljenje kobasica.

Za ove operacije koje generišu stajnjak i delimiĉno svarenu hranu, sve se

više veruje da su znaĉajan izvor emisije fosfora.

Otpadna voda iz klanice moţe sadrţati sastojke koji izazivaju

bolesti, a tankovi za šurenje dobra su podloga za razvoj klica. 75

76

PRIMER: GRANIĈNE VREDNOSTI EMISIJE OTPADNIH VODA IZ OBJEKTA I

POSTROJENJA ZA PRERADU MESA I KONZERVISANJE MESNIH PRERAĐEVINA

Graniĉne vrednosti emisije navedene za ovu pod-industriju se odnose na otpadne vode ĉije

zagaĊujuće materije potiĉu uglavnom iz klanica, prerade mesa, ukljuĉujući preradu iznutrica,

kao i proizvodnju gotovih proizvoda od mesa.


Parametar Jedinica mere Granična vrednost(I)

Tempertura 0C 30

pH 6,5-9







Teško isparljive lipofilne materije mg/l 20

Hlor ukupni mg/l 0,4

(I) Vrednosti se odnose na 2-ĉasovni uzorak.(II) Ne primenjuje se na one iz procesa gde je opterećenje otpadne vode manje od 10 kgBPK5/nedeljno i vode iz indirektnog rashladnog

sistema.(III) Graniĉna vrednost za azot (amonijaĉni-azot) i graniĉna vredsnost za ukupan neorganski azot se primenjuje kada je temperatura

efluenta iz biološkog preĉista 12oC i kada je optrećenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato u dozvoli veće od 100 kg/dan. Dozvoljena je i

veća vrednost ukupnog azota od one u dozvoli sve do 25 mg/l, ako je efekat uklanjanja ukupnog azota najmanje 70%. Evefekat

preĉišćavanja se raĉuna u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezataivnog

vremenskog perioda koji nije duţi od 24 ĉasa. (IV) Zahteve za ukupni fosfor treba primeniti tamo gde opterećenje sirove vode ukupnim fosforom na kome se bazira dozvola za ispuštanje

efluenta dostiţe 20 kg/dan.(V) U efuentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadrţavanja od 24 ĉasa ili više u kojima dnevna zapremina otpadne

vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak oĉigledno obojen usled prisustva algi, HPK i BPK5 treba

odreĊivati iz uzorka koji ne sadrţi alge. U tom sluĉaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mg/l za HPK i na 5 mg/l za BPK5.

77

DA BI SE U PROCESU PREĈIŠĆAVANJA DOSTIGLE GVE ZA

VODE IZ KLANICA NEOPHODNO JE I PRIMENITI BAT – MERE ZA

TRETMAN, SMANJENJE I ODLAGANJE OTPADNIH VODA

ObezbeĊivanjem da kapacitet postrojenja za preĉišćavanje otpadnih voda ima veći kapacitet od rutinskih zahteva.

Korišćenjem hvataĉa masti koji mogu da izdvajaju salo, ulje i masti koje se nalaze u otpadnoj vodi. Ukoliko je voda topla, dozvoljeno je ohladiti je. Tako se hlaĊenjem na površini vode sakuplja i uklanjaju masti i ulja.

Korišćenje flotacija, a gde je to moguće kombinuje se flokulacijom radi uklanjanja suspendovanih materija.

Korišćenjem rezervoara za ujednaĉavanje (egalizaciju).

Aeracijom i pokrivanjem, se mogu spreĉiti neprijatni mirisi iz otpadnih voda.

Korišćenjem biološkog preĉišćavanja na optimalan naĉin.

Uklanjanjem nitrata i fosfora.

Uklanjanjem muljeva koji su nastali u procesu preĉišćavanja otpadnih voda i podvrgnuti ih daljem korišćenju kod ţivotinjskih nus proizvoda.

Ako se anaerobni tretman sprovodi, potrebno je koristiti proizvedeni metan gas za produkciju toplote i/ili elektriĉne energije.

Primenom tercijarnog tretmana, gde je potrebno.

78

79

PROIZVODNJA BEZALKOHOLNIH PIĆA I VODE I GV ZA

OTPADNE VODE IZ OBJEKATA I POSTROJENJA ZA

PROIZVODNJU BEZALKOHOLNIH PIĆA I VODE

ProizvodKoličina ispuštene otpadne vode

(m3 vode/ m3 proizvoda)

Flaširana voda 0,8

Voćni đus 1,5

Gazirani/razblaţeni 1,4

Gazirani/ voćni đus 3,6

Srednje vrednosti ispuštanja specifičnih otpadnih voda (Reference

Document on BAT in the Food, Drink and Milk Industries, August 2006).

Ĉišćenje sudova za fermentaciju predstavlja glavni izvor opterećenja

HPK, BPK5 i suspendovanih materija.

Korišćena sredstva za pranje (dezifektanti, deterdţenti, sredstva za

sanitaciju itd.) utiĉu na opterećenje otpadnih voda.

Razblaţen rastvor parasirćetne kiseline, najĉešće korišćeno sredstvo za

sanitaciju, pokazuje vrednost HPK 1000 mg/l.80

Vrsta otpadne vode koja je

nastala pri proizvodnji:

BPK5

(mg/l)

Suspendovane

materije

(mg/l)

pH

Bezalkoholna pića

- Limunada 42.000 56.860 2,95

- Coca cola 60.000-80.000 114.900 2,4

Đus

- Paradajz 25.000 66.860 4,1

- Ananas 65.000 138.950 3,15

- Narandţa 200.000 - 2,5

- Limun 170.000 - 2,4

Karakteristike otpadne vode koje potiču iz različitih sektora proizvodnje

bezalkoholnih pića i Ďuseva

81

Parametar Jedinica mere Granična vrednost(I)

Temperatura 0C 30

pH 6,5-8,5


Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mg O2/l 25(IV)

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mg O2/l 110(IV)


Ukupni fosfor mg/l 2(III)

Ukupni azot mg/l 10

Zbir anjonskih i nejonogenih deterdţenata mg/l 1


(I) Vrednosti se odnose na 2-ĉasovni uzorak.(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema i procesne otpadne vode(III) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako opterećenje ukupnim fosforom u otpadnoj vodi, na kome

se zasniva dozvola, prevazilazi 20 kg/dan.(IV) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadrţavanja od 24 ĉasa ili više u

kojima dnevna zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana dozvola za ispuštanje, ne prelazi 500 m3,

gde je uzorak oĉigledno obojen usled prisustva algi, HPK i BPK5 treba odreĊivati iz uzorka koji ne

sadrţi alge. U tom sluĉaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mg/l za HPK i na 5 mg/l za

BPK5.

82

PRIMER: Bezalkoholna pića – Coca Cola (Francuska) (Degremont, 2007)

83

PRIORITETNE I HAZARDNE MATERIJE

Postojeća legislativa vezana za

spreĉavanje zagaĊenja

prioritetnim i hazardnim

supstancama sadrţana je u dve

Direktive:

2006/11/EC i

2008/105/EC

Kod nas u Uredbu o graniĉnim

vrednostima prioritetnih i

prioritetnih hazardnih supstanci

koje zagaĊuju površinske vode i

rokovima za njihovo dostizanje,

Sluţbenom glasniku RS, br.

35/2011.

Hazardne supstance su

supstance koje imaju

sposobnost akumulacije,

perzistentne su u životnoj

sredini i imaju potencijal

za prouzrokovanjem

ireverzibilnih negativnih

efekata (Ospar

Konvencija, 1998)

84

POGON GDE SE

KORISTE OPASNE

MATERIJE

(npr. proizvodnja hlora)

POGONON GDE SE

KORISTE OPASNE

MATERIJE (npr. Pogon

za proizvodnju

polivinilhlorida)

POGONI GEDE SE

KORISTE OSTALE

MATERIJE KOJE NISU

OPASNE MATERIJE

POSTROJENJE ZA

PREDTRETMAN

INDUSTRISKIH OTPADNIH

VODA

POSTROJENJE ZA

PREĈIŠĆAVANJE

KOMUNALNIH OTPADNIH

VODA

RECIPIJENT

(npr. vodotok)

POSTROJENJE ZA

PREĈIŠĆAVANJE INDUSTRIJSKIH

OTPADNIH VODA

85

PRIMER: Adsorbujući organski halogeni (AOX) u pojedinačnom uzorku ili 2-

časovnom srednjem uzorku

Vrsta proizvodnjeGranična

vrednost(I)

otpadna voda iz proizvodnje epihlorhidrina, propilen-oksida i butilen-oksida 3 g/t

otpadna voda iz dvostepene proizvodnje acetaldehida 80 g/t

otpadna voda iz jednostepene proizvodnje acetaldehida 30 mg/l

otpadne vode iz proizvodnje AOX-značajnih organskih obojivača i aromatičnih međuprodukata,

gde se dominantno upotrebljavaju u proizvodnji organskih obojivača 8 mg/l

otpadna voda iz proizvodnje AOX-značajnih aktivnih farmaceutskih sastojaka, sastojaka za

zaštitu bilja i priprema intermedijera 8 mg/l

otpadna voda iz proizvodnje C1 hlorovanih ugljovodonika na hlorovanje metana i esterifikaciju

metanola, i od ugljen-tetrahlorida i perhloretana u cilju perhlorinacije 10 mg/l

otpadna voda iz proizvodnje 1,2-dihloretana uključujući dalju preradu do vinil-hlorida 2 mg/l

otpadna voda iz proizvodnje polivinil-hlorida (PVC) 5 g/t

ParametriJedinica

mera

Granična vrednost(I, II)

I II

Ţiva mg/l 0,05 0,001

Kadmijum mg/l 0,2 0,005

Bakar mg/l 0,5 0,1

Nikal mg/l 0,5 0,05

Olovo mg/l 0,5 0,05

Ukupan hrom mg/l 0,5 0,05

Cink mg/l 2 0,2

Kalaj mg/l 2 0,2

Druge supstance(I) Reprezentativan sluĉajni uzorak ili 2-ĉasovni

kompozitni uzorak (II) Zahtevi iz kolone I se odnose na otpadne vode

iz proizvodnje, unapreĊenog procesa i primene tih

supstanci. Zahtevi iz kolone II ne potiĉu originalno iz

proizvodnje, unapreĊenog procesa ili primene tih

supstanci, ali je voda zagaĊena tim supstancama

ispod nivoa koncentracija na listi I. 86

POSTEPENO POOŠTRAVANJE KRITERIJUMA ZA

PREĈIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA I GVE

Pravna lica, preduzetnici, odnosno fiziĉka lica koja imaju postrojenja iz st. 1. i 2.

ovog ĉlana koja ispuštaju svoje otpadne vode u recipijent ili javnu kanalizaciju

duţni su da utvrde rokove za postepeno dostizanje graniĉnih vrednosti

emisije zagaĊujućih materija u skladu sa planom zaštite voda od

zagaĊivanja, utvrĊenim zakonom kojim se ureĊuju vode u roku od šest meseci od

donošenja ovog plana. 87

Hvala na paţnji !

88

Documents

GRANIĈE VREDNOSTI EMISIJE ZA VODE - kombeg.org.rs · (III) Zahtevi za amonijaĉni azot i ukupan azot se primenjuju na otpadnu vodu temperature 12oC ili više u efluentu iz bioaeracionog