Gramatika Do 11. Lekcije

7/24/2019 Gramatika Do 11. Lekcije

http://slidepdf.com/reader/full/gramatika-do-11-lekcije 1/4

GRAMATIKA – od 5. do 11. lekcije

IMENICE:

Neodređeni oblik imenice – uporeb! "! i be# $l!n!:Upotreba imenice u jednini SA članom:1) Kada je značenje imenice ''neki''/''bilo koji'' ili ''neki/jedan primerak'' – Kan jeg låne en penn? (Mogu li da pozajmim jednu olovku?)

!) Kada govorimo o nekom odre"enom primerku/o#obi ako je $o nova in%ormacija u rečenici – &eg ar kjp$ en penn $il deg (Kupila #am $i jednu olovku) &eg kjenner en svenske (*oznajem jednog +ve"anina)Upotreba neodređenog oblika imenice BEZ člana:1) ,lan #e ne kori#$i i#pred nebrojivi imenica – &eg liker ikke snø (-e volim #neg) &eg ar kjp$ smør og kaffe(Kupila #am pu$er i ka%u)!) Kada je imenica u %unkciji predika$iva ($j kada opi#uje #ubjeka$. najče0e iza glagola v2re3 i bli3) i govorimkojoj grupi #ubjeka$ pripada (pro%e#ija. nacionalno#$. vera) – 4an er politiker 4an er muslim 4an er engelskman5) Kada #u glagol i imenica povezani u jednu celinu/%razu. imenica u $om #lučaju ne označava neki konkre$an primerak – 6u kan $a buss di$ (Mo7e uze$i au$obu# do $amo) 8kal dere kjpe leilighet ? (4o0e$e li kupi$i #$an?)9) menica je u neodre"enom obliku iza reči koje označavaju količinu ($zv kvan$i%ika$ori. u nji #padaju i o#novn brojevi): mange m!e noen noe all ingen hver – mange jenter . all ma$. $re gutter

%dređeni oblik imenice:1) Kori#$i #e kada o#oba kojoj #e obra0amo zna o čemu govorimo – &eg #kal i butikken (prodavnica u kojoj običmkupujemo) &eg ar vond$ i hodet (radi #e naravno o mojoj glavi – uvek kada govorimo o delovima svog tekoristimo određeni oblik"#!) Kada ne$o #pominjemo po drugi pu$ – 4un ar ei datter $attera e$er ;i#e<o ne va7i #amo kada #e i#$a reč ponavlja. ve0 i kada znamo o čemu #e radi na o#novu onoga $o je ve0 rečeno6e ar kjp$ n= leilighet %jøkkenet (i leilige$en – podrazumeva #e) er #$or$. men badet er gan#ke li$e5) -eki geogra%#ki pojmovi uvek #$oje u odre"enom obliku – &aldivene %arpatene Atlanterhavet 'ordpolen9) -eki op$epozna$i pojmovi #u obično u odre"enom obliku – (orda (>emlja). &)nen (Me#ec). Sola (8unce)) menice #u u odre"enom obliku iza pokazni imenica (den. de$. de. denne. de$$e. di##e) – de$$e huset . dennboka. di##e husene de$ huset (ova ku0a. ova knjiga. ove ku0e. ona ku0a)

Genii&:@eni$ivom #e izra7ava pripadno#$ @eni$iv #e dobija $ako $o #e na imenicu doda na#$avak –# Ako #e imenica vezavrava na –# dodajemo #amo apo#$ro% @eni$ivni na#$avak –# #e mo7e doda$i i na neodre"eni i na odre"eni obliimenice – *eters bil (*e$erov au$o) Sveits+ oved#$ad (glavni grad +vajcar#ke) skolens elever (učenici kole)menica je uvek u neodre"enom obliku iza geni$ivaB@eni$iv #e kori#$i i u nekim vremen#kim izrazima – $o ukers %erie (dvonedeljni odmor) tre)rs u$dannin($rogodinje obrazovanje)

'RI(E)I:

%dređeni oblik pride&!:

1) *ridev #$oji u odre"enom obliku kada #$oji i#pred imenice u odre"enom obliku <ada pridev dobija na#$avak –eodre"eni pridev#ki član i#pred #ebe – 4an ar n= klokke $en n!e klokka er d=r(Cvo #e zove dvostruka određenost – i pridev i imenica #u u odre"enom obliku D nekim #lučajevima mo7emima$i pridev u odre"enom obliku uz neodre"enu imenicu. obično #u u pi$anju imena npr , $et hvite hus – Eeku0a. ili u %ormalnom jeziku npr den norske regjering )!) *ridev je u odre"enom obliku iza reči koje izra7avaju pripadno#$ – imenica u geni$ivu i pri#vojni zamenica dok je imenica u neodre"enom obliku: *e$er# n!e bil. an# n!e bil



'ride&i "! po"ebnom promenom:

-eodre"ena jednina: en liten gu$$ ei lita jen$e e$ lite barn (mali) en annen gu$$ ei anna jen$e e$ annet barn (drugi – redni broj)

Cdre"ena jednina: den lille gu$$en den lille jen$a de$ lille barne$ den andre gu$$en den andre jen$a de$ andre barne$

-eodre"ena mno7ina: sm) gu$$er sm) jen$er sm) barnandre gu$$er andre jen$er andre barn

Cdre"ena mno7ina: de sm) gu$$ene de sm) jen$ene de sm) barna de andre gu$$ene de andre jen$ene de andre barna

'ore đenje pride&!:

Kompara$iv: @radi #e $ako $o #e na o#novu prideva doda na#$avak –ere: kaldere varmere vanskeligere8uperla$iv: @radi #e $ako $o #e na o#novu prideva doda na#$avak – (e)#$: kaldest varmest vanskeligst -eki pridevi imaju po#ebne oblike u kompara$ivu i #uperla$ivu: god - bedre - best. stor - større - størst. liten mindre - minst. ung - !ngre - !ngst. gammel - eldre - eldst,

*AMENICE:%bjek!"ki oblik li $ni+ #!menic!:

Cvaj oblik #e kori#$i kada lična zamenica nije #ubjeka$ u rečenici1 jeg – MF@ 1 vi G C88! du – 6F@ ! dere G 6FHF5 un – 4F--F 5 de G 6FM

an – 4AM(den – 6F-. de$ – 6F<)

Kada (kao objeka$) #$oji uz jedno#$avne glagol#ke oblike (dakle. bez pomo0nog glagola – prezen$. pre$eri$). dolai#pred rečenični adverbijala: /i s) $E& ikke, $e kjenner 0SS ikke,

'ri"&ojne #!menice:

1 M- – M – M<< G M-F 1 IJH – IJH< – IJHF ! 6- – 6 – 6<< – 6-F ! 6FHF8 5 4F--F8 5 6FHF8 4A-8*ri#vojne zamenice mogu da #$oje i#pred imenice (kao pridevi) ili iza imenice koju odre"uju Cblik za 7en#ki roM i 6 #e kori#$i #amo kada #$oji iza imenice: min bok – boka mi din bil – bilen din ditt barn – barne$ ditt v)re bker – bkene v)re

menica je uvek u noedre"enom obliku kada #$oji iza pri#vojne zamenice i uvek u odre"enom obliku ako #$oi#pred pri#vojne zamenice – dere# biler / bilene dere#

*ri#vojne zamenice mogu da %unkcioniu i kao predika$iv – $enne boka er min (ovaj knjiga je moja)





'o"ledi$ne re$enice: *rilog 6FHCH (za$o. zbog $oga) povezuje dve rečenice od koji prva izra7ava uzrok zono $o #e deava u drugoj:

9an var veldig trøtt, $E:;0: la han seg for ) sove, (Eio je jako umoran >a$o je legao da #pava)

4#ro$ne re$enice: Ieznik CH6 (za$o $o) kori#$imo u zavi#nim rečenicama koje izra7avaju uzrok onoga $o deava u nezavi#noj rečenici: ;0:$< han var trøtt la han seg for ) sove, (>a$o $o je bio umoran. legao je da #pava)

9an la seg for ) sove ;0:$< hav var trøtt, 4"lo&ne re$enice: Ieznik 4I8 (ako) #e kori#$i u zavi#nim rečenicama koje izra7avaju u#lov za radnju nezavi#ne rečenice:

9/<S han gjør leksene g)r det bra, $et g)r bra 9/<S han gjør leksene,

%dno"ne re$enice: Ieznik 8CM (odno#na zamenica u %unkciji veznika – KC&) #e kori#$i u zavi#noj rečenikoja #e odno#i na neki član nezavi#ne rečenice Heč 8CM menja $u reč u zavi#noj rečenici: (eg har en bror, 9an er eldre enn meg = (eg har en bror S0& er eldre enn meg, (mam jednog bra$a

KC& je #$ariji od mene 8CM je ovde #ubjeka$ zavi#ne rečeniceAko 8CM nije #ubjeka$ zavi#ne rečenice. mo7e da #e izo#$avi:

9an har ei bok, (eg har lest den = 9an har ei bok 4S0&# jeg har lest, (D zavi#noj rečenici #ubjeka$ je jeg .a 8CM je objeka$)

Documents

Gramatika Do 11. Lekcije