Nov Zakon za strance AuG pogoršava položaj 700 000strankinja i stranaca koii živei rade u Švajcarskoj a nisudržavljani jedne od zemaljaEU-e. To konkretno znači:

SamovoljaZakon stvara ljude 1. i 2. kategorije:Strankinje i stranci u Švajcarskoj se tre-tiraju na različite načine. Ko dolazi iz«pogrešne» zemlje, nema pravo nastalnu dozvolu (C) iako već godinama

živi u Švajcarskoj, radi i plaća porez. Ine samo to, čak i Švajcarke koje su uda-te za jednog stranca koji nije iz EU-e,diskriminisane su u odnosu na gra-djane EU-e!

NehumanostAuG razdvaja porodice: Deca starijaod 12 godina mogu samo pod odred-jenim uslovima doći da žive sa rodi-teljima. Ovo sprečava integraciju svihčlanova porodice i protivi se pravnimkriterijumima za ljudska prava EU-e.

DrskostAuG stvara špijune bračnih parova: Svaki 3. brak se danas u Švajcarskojsklapa izmedju lica različitog državl-janstva. Ko želi da sklopi brak sa že-nom ili muškarcem iz inostranstva,mora računati sa tim, da će predstav-nici vlasti moći da špijuniraju ispiti-vanjem suseda ili radnih kolega .

ApsurdČak su i Švajcarci diskriminisani:Ograničenja kod spajanja članova po-

rodice i kod sklapanja braka važe i zaŠvajcarce, koji sklapaju brak sa licemkoje nije iz EU-e. Tako su Švajcarci usopstvenoj zemlji u lošijem položajuod državljana EU-e.

Mi zahtevamo ista prava i obaveze za sve strankinje i strance koji žive u Švajca-rskoj.

Integracija umesto isklju-čenja garantuje sigurnost.

Temporerni radniciU gradjevini svakodnevnica: Kako dalje? Unia brošura će vam pomoći

GradjevinarstvoStatistike jasno pokazuju, da je vreme da i radnik dobije deo zaradjenog novca

Sindikalno školovanjeUnia organizuje tradicionalan kurs za sindikalne aktiviste2 3 4

Svi na Manifest u Bern 23.septembra!

Nr. 6 | August 2006 | serbo-kroatischBeilage zur Zeitung «work», «area», «l’événement» | Redaktion T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | redaktion@unia.ch | www.unia.ch

PažnjaGradjani sa teritorije bivše Jugoslavije su stavljeni upodredjeni položaj.Mi možemo to da sprečimo.

Zbog toga moraju svida izadju na glasanje!

Ne novom zakonu za stranceNe zakonu povodomprava azila

1974. god. Mariano Pachecoje postao jedan od prvihšpanskih funkcionera u se-kciji Cirih. Pripadao je ge-neraciji koja je doprinela današ Sindikat, nekada GBH,kasnije GBI, sada Unia posta-ne najveći i najmoćniji Sindi-kat u Švajcarskoj.

Tada je u kontaktima sa sezonskim ra-dnicma na gradilištima i u barakamashvatio svu tragediju ovih ljudi, koji subili ostavljeni na milost i nemilost po-slodavaca. Ovo mu je dalo potrebanelan i snagu u borbi za ukidanje se-zonskog statuta, koja je na kraju kru-nisana uspehom. Kada sam ga pri kra-ju teške bolesti pitao, koji je najveći uspeh u sindikalnom radu bio za nje-ga rekao mi je: «Ukidanje lekarskihpregleda sezonaca na granici 1991».god. Ovim je jasno rekao, koliko muje ležalo na srcu poštovanje ljudskogdostojansta sezonaca, koji su ionakobili maltretirani od početka putovanjau prepunim vozovima, do graničnogprelaza i dugog čekanja u kolonamauvek sa istom mišlju, da li će me pusti-ti preko granice, da li će me primiti po-slodavac i da li ću uopšte naredne go-dine dobiti ugovor. Ukidanje ovogsramnog statuta je bila velika sindi-kalna pobeda i on je poput svih bio po-nosan na svoj doprinos ovom uspehu.

Pobede i porazi1979, god. je izabran za odgovornogOdeljenja za Špance pri centralnom se-kretariatu Cirih. Od tada, pa do krajaživota, angažovao se u svim sindika-lnim akcijama u cilju pobljšanja sta-tusa Španaca, ali i svih članova Sindi-kata bez obzira na nacianu pripadnost:Od pobeda do gorkih poraza kao štoje to bilo odbijanje tzv. icijative «Mit-

tenand» odstranešvajcrskihglasača.Brojne suakcije imnogo radakoje je Mariano ostavio iza sebe: Ve-ličanstvena «ManiFestacija» GBH «Zasocijalnu Evropu – Ne sezonskom sta-tutu» 1990., organizovanje velike ma-nifestacije pritv špekulacija novcemPanzionih kasa, kampanja za isplatudoprinosa sa tzv. zaboravljenih konta,uvodjenje kurseva za sezonce za vreme«mrtve sezone» u domovinama tzv.«Projekti Španija, Portugal i Jugoslavi-ja»,akcije za ukidanje šengenskih vizaza gradjane bivše Jugoslavije, itd. Ma-riano je bio i jedan od osnivača «Ho-rizonte».Posle izbora za Centralnog sekretara1992. god., najteže krize u gradjevi-narstvu i gubitka najboljih sindikala-ca, koji se se većinom vraćali u domo-vinu i izbijanjem rata na prostorimabivše Jugoslavije nastao je sigurno na-jteži period za Maiana i čitavo odelje-nje za strance.

Ugled i van sindikataTek posle Kongresa 2000. god. preuzi-manjem zadataka u sektoru Gradjevi-narstvo, Mariano je ponovo dobio sna-gu za sindikalnu borbu: pomenimo sa-mo tunel NEAT, sklapanje Zemaljskogugovora za delatnost čišćenja, preuzi-manje predsedništva Parifond… Takoje stekao ugled ne samo u Sindikatuveć i u krugovima poslodavaca i vlasti.Nažalost, posle kratkog vremena je te-ško oboleo. Uprkos tome, do posle-dnjeg momenta pokušavao je da radido, posle mnogo pobeda u životu, po-raza protiv opake bolesti.

Vasco Pedrina, Unia kopredsednik

Zbogom neumornom sindikalcu

Umro MarianoŠvajcarska privreda je u pu-nom zamahu i za budućnostsu prognoze takodje optima-lne. I u Gradjevinarstvu je si-tuacija više nego zadovolja-vajuća.

Uprkos smanjenju broja zaposlenihproduktivnost rada je veća, terminisve kraći, tempo rada ubitačan. Ovose posebno negativno odražava nazdravlje radnika a da ne govorimo otome, da realno povećanje plata gra-djevinari nisu dobili od daleke 2000.god. Krajnje je vreme, da i radnik do-bije deo profita nastalih povećanomproduktivnošću. Iznos od 220 frana-ka povećanja plata za 2007. god. zagradjevinare je više nego realan i ne-ophodan za pokriće povećanje tro-škova osiguranja, stanarina i očuvan-je kupovne moći.

Poslodavci bi hteli svePredstavnici Udruženja poslodavacasu već najavili, da će oni radije sav pro-fit zadržati za sebe i ovakve izjave ni-su novost. Oni čak ne žele da isplatenadoknadu na skupoću svima, već poonoj narodnoj dajem kome ja hoću.Iako sve analize idu u prilog sindika-lnom zahtevu, kao i uvek radnici ovoneće automatski dobiti. Ne postoji ni-jedna zakonska norma u Švajcaskoj,koja pravno prisiljava poslodavca dasvom zaposlenom poveća platu. Da-kle, izreka «neka mi da ono što mi sle-duje po zakonu» znači prazno slovona papiru.

Akcije članova kao podrškaBez Sindikata i bez argumentovanihpregovora sa poslodavcima i to za sva-ku branšu posebno, nema ni po-većanja plata. Osim menažera i viso-kog kadra, ostala većina zaposlenih

ostaje praznih ruku. Zato se SindikatUnia obraća ovoj većini gradjevinaraali i onima u drugim delatnostima:Uzmite učešće u sindikalnim akcija-

ma na gradilištima i pre svega dodjitena veliku Manifestaciju za povećanjeplata 23. septembra u Bern!

M. Komaromi

Gradjevinarstvo

Povećanje plata za sve

220 franaka… za sve u Grafjevinarstu!

Zato idemo svi u Bern na Manifestaciju za povećanje plata23. septembra 200613.30 sati, Sützenmatte

Protiv diskriminacije i odbacivanja

Ne novom Zakonu za strance!

Daljnja obaveza filteraZahvaljujući pre svega akcijama Unia-e «Nijedan dizel bez filtera», uspešno suodbijeni svi pokušaji gradjanskih par-tija, za ukidanje obaveze tzv. Partikelfiltera na gradjevinskim mašinama.Naime, gradjevinske mašine prouzro-kuju petinu otrovne fine prašine. I nesamo to. Za obavezu filtera i strogu pri-menu u praksi se izjasnilo i Udruženjegradjevinskih poslodavaca.

Kursevi nemačkog jezikaU cilju bolje integracije, poboljšanja rad-ne sigurnosti, stručnog usavršavanja ipoboljšanja kvaliteta slobodnog vre-mena, Unia sekcija Cirih organizujekurseve nemačkog jezika: Jedan započetnike i jedan za gradjevinare sapredznanjem. Kurs finansira gradje-vinski stručni fond Parifond. Preduslovje, da je radniku u poslednjih 6 mese-ci odbijan Parifond. Broj polaznika jeograničen a detaljne informacije u Tvo-joj sekciji kantona Cirih.

Unia i Vrhovni sud saglasniNe dešava se svakodnevno, ali u broj-nim procesima koji idu do Vrhovnog su-da, sudije često odlučuju u prilog čla-nova koje zastupa Sindikat Unia. Ovo-ga puta Vrhovni sud osudjuje prome-nu statuta od strane Udruženja grad-jevinskih poslodavaca Švajcarske, od-nosno istupanje poslodavaca drvne in-dustrije iz Udruženja je ne- zakonito, jerbi se na taj način izbegla obaveza pos-lodavaca za sprovodjenje odredbe o ra-nijem penzionisanju iz 2002. god.

Unia kritikuje Swissmetal Izjava šefa Swissmetal-a Reconvilier,da je njegovo preduzeće u procvatu ida bi bilo još bolje da nije bilo štrajkakao da se čak primaju i novi radnici itd.izazvala je burnu reakciju Unia-e. Jer,nije pošteno sada sve svaliti na štrajkkada se zna, da je revolt radnika izaz-vala pogrešna strategija firme i najavl-jivanja otkaza, koji su kasnije samo de-lom bili povučeni.

UgostiteljstvoU petoj rundi pregovora izmedju Sindi-kata i udruženja poslodavaca restora-na i hotela sindikalni zahtevi za uvod-jenje 13. mesečne plate za sve i real-no povećanje plata su odbijeni. Poslo-davci su bili spremni da plate samo na-doknadu na skupoću, što Unia nije mo-gla da prihvati. Ceo slučaj ide dalje sa-veznoj istanci za rešavanje sukoba iz-medju poslodavaca i Sindikata.

Skanadal zvani PKPenzione kase ili bolje rečeno njihovišefovi ovih dana ne silaze sa sa vrhaskale interesovanja Švajcaraca i stra-naca. Počelo je sa Penzionom kasomRieter a potom je afera zahvatila naj-više krugove PK-a i kraj nije na vidiku.Švajcarska ima 8000 Penzionih kasakoje upravljaju sumom od 660 milijar-di franaka. Sindikati zahtevaju efikas-nije zakonske propise i bolju kontroluovog novca, da ne bi došlo do kradjaod strane moćnih menadžera. Samotako su sigurne zaslužene penzije.

horizonte Nr. 6 | August 2006 | serbo-kroatisch 2

News

Uprkos tome što je poslednjihgodina često bio u centrupažnje javnosti više po nega-tivnoj nego pozitivnoj politiciprema sopstvenim zaposle-nima, narandžasti kolos Mi-gros je ipak napravio prese-dan: naime, uveo je plaćenoodsustvo za buduće očeve.Prosto neverovatno u Šva-jcarskoj, gde je ovo prava re-tkost.

Za čitav Migros osim za GlobusOd 1. januara 2007. god. svi budućiočevi koji su zaposleni u Migrosu, mo-gu računati sa plaćenim odsustvom uiznosu od dve sedmice. Ovih desetradnih dana zaposleni očevi moguuzeti odjednom ili u ratama. Osim to-ga, isti imaju pravo i na neplaćenoodsustvo u iznosu od dve sedmice.

Prvo Cirih a onda ostaliNa ovaj način Migros proširuje va-žnost ove odredbe sa područja Cirihna zaposlene čitavog koncerna. Ovoje u skladu sa novim Zemaljskim opštim radnim ugovorom (L-GAV),koji obuhvata 63 000 od 81 000 za-poslenih (od toga 59% žena) u filija-lama Migros širom Švajcarske. On isto tako važi za turističku agenci-ju Hotelplan, banku Migros, pekaru

Jowa, za fabriku čokolade Frey kao i zabenzinske pumpe Migrol. Izuzetak či-ni grupa Globus koja ima sopstveniORU.

Zakonske norme samo za majke Za razliku od porodiljskog odsustva zamajke, koje je regulisano zakonskimpropisima i iznosi 14 sedmica uz 80%nadoknade plate, odsustvo za očeveposle rodjenja deteta nije zakonski re-gulisano. Najveći broj firmi daje svo-jim posloprimcima jedan ili dva danaslobodno.

Swisscom i SkandinavskezemljeJoš od početka ove godine muškarcikoji rade u Swisscom-u imaju pravo nadve sedmice odsustva kod rodjenja de-teta. Ovaj telekom koncern je ovuodredbu uveo septembra meseca pro-šle godine, sa stupanjem na snagu ja-nuara 2006. u već postojeći ORU saSindikatom. Na ovaj način je Swiss-com na samom vrhu bar što se ovogdavanja tiče. Švajcarsa po ovom pi-tanju pripada u nerazvijene zemlje, jerzakonska obaveza ne postoji i Sindi-kati su samo u branšama, gde ima do-

voljno članova uspeli da izbore ovopravo i definišu ga odredbama ORU-a. Sasvim suprotna je situacija u Ska-ndinavskim zemljama: Tako napr. uDanskoj plaćeno odsustvo za majkeiznosi 28 sedmica, od čega ona možeustupiti 10 sedmica ocu deteta. U Finskoj plaćeno odsustvo iznosi go-dinu dana, od čega su prvih 21 semi-ca za majke, a ostale 31 sedmica rodi-telji mogu medjusobno podeliti. UŠvedskoj plaćeno odsustvo za rodite-lje iznosi 15 meseci, od čega najma-nje jedan mesec za očeve.

Prava retkost u Švajcarskoj

Migros uvodi odsustvo za očeve

Švajcarska po ovom pitanju daleko iza Skandinavije.

Nova brošura informisaćeprivremeno zaposlene (te-mporer) o odredbama Opštegradnog sporazuma u Švica-rskoj.

Ravno 100 dana nakon što su stupilena snagu privremene mjere i za za-poslene na odredjeno vrijeme, Sindi-kat Unia pokrenuće novu informa-tivnu kampanju za gradjevinsku idruge srodne branše.

Rizične branše«Namjera nam je da i kod privreme-no zaposlenih lica ovdje ili u ino-stranstvu, poboljšamo nedovoljnopoznavanje kako švicarskih zakona,tako i ugovornih odredbi koje se nanjih odnose», kaže Vasco Pedrina ko-predsjednik Sindikata Unia.Biroi za zapošljavanje radnika naodredjeno vrijeme trenutno su pravojzlatnoj groznici. Posredovanje priangažovanju radnika na kraće vrije-me, posebno iz bivše Istočne Nje-mačke, u stalnom je porastu. Prije sve-

ga, u gradjevinskoj i uslužnim djela-tnostima, na mjesto do sada stalno za-

poslenih, angažuju se radnici iz zemljei inostranstva za rad na odredjeno vri-jeme. Tako se i branša posredovanjapri ovom obliku zapošljavanja, sveviše ističe kao faktor rizika u razvojupolitike plata i radnih uslova u Švi-carskoj.

Dogovor i praksaOd 1. aprila 2006 godine važe novehitne i privremene mjere koje štitepostojeće Opšte radne ugovore, tamogdje su oni opšteobavezni i za privre-meno zaposlene. Barem teoretski! Pro-vodjenje ovih zaštitnih mjera u pra-ksu izgleda da je prevelik zalogaj zaposredničke biroe. Tako, na primjer,mnogi zaposleni preko biroa ne dobi-vaju za svoj rade plate koje su dogo-vorene i utvrdjene. Nažalost, malo jeonih koji se tome mogu oduprijeti –mnogi čak i ne znaju koliko uopšteiznosi ugovorena minimalna zarada unjihovoj branši.

Da bi se postojeći nesporazumo otklo-nili, Sindikat Unia će posebno za pri-

vremeno zaposlene sačiniti brošurukoje će sadržavati minimalne odredbeOpštih radnih ugovora i način njiho-ve primjene u praksi. Brošura će obu-hvatati gradjevinsku, proizvodne iuslužne djelatnosti. Ona će pomoćizaposlenima da se bolje upoznaju sasvojim pravima i obavezama na ra-dnom mjestu, što se pozitivno odra-ziti i na borbu protiv malih zarada. Uizradi brošure učestvovaće i njemačkigradjevinski Sindikat IG, kopije, nanemačkom jeziku će biti tako koni-cpirane, da ih mogu koristiti i ovdjezaposleni radnici iz Njemačke i Au-strije.

Državni savjet i Komisija Na-cionalnog savjeta ponovounose nesigurnost u AHV-AVSpenzionere. Novom, 11. Revi-zijom AHV žele ukinuti oba-vezu o redovnom uskladji-vanju penzija sa poskuplje-njem i smanjenjem ili po-većanjem visine plata.

Izuzetak bi bile tzv. kompenzacionekase koje poslovnu godinu završe sauspjehom. Udruženje švicarskih si-ndikata ne može prihvatiti ovakve po-litičke poteze.

Već danas se zna, da AHV i IV penzi-je ne mogu da garantuju ni osnovnuegzistenciju, bez obzira što je to njiho-

va ustavna obaveza. Već današnji si-stem uskladjivanja penzija (premamješovitom indeksu, svake dvije go-dine) uzrok je da imovinski statuspenzionera polako, ali sigurno opada.

Svako dalje pogoršanje znači za pe-nzionere smanjenje kupovne moći ijoš lošije finansijsko stanje. Većina ko-

risnika penzija je egzistencijalno upu-ćeno na AHV i IV rente.Tačno je da demografski razvoj pro-izvodi dodatno opterećenje za AHV,koji se ne može finansirati samo izprivrednog rasta: ali to ne znači, da po-novno uspostavljanje ravnoteže AHVmora postići samo smanjenjem pe-nzija.

11. revizija AHV-AVS

Komisija za rente prema finansijkoj moći kase

Brošura se može naručiti na adresu:Unia, Vertragspolitische Abteilung,Postfach 272, 3000 Bern 15, tel.031 350 23 48 ili 031 350 11 78,E-Mail vpa@unia.ch

Gleicher Schutzfür alle!

Kollektivverträge im Bauhaupt- und Baunebengewerbe, Reinigungs- und Gast-gewerbe der Schweiz (Stand 2006).

Orientierung für temporär Beschäftigte,Leiharbeitnehmende und entsandte Arbeitnehmende

Unia protiv plata nižih od dogovorenih

Rad na odredjeno vrijeme

horizonte Nr. 6 | August 2006 | serbo-kroatisch 3

Da li Tvoje dete ima problemasa daljnjim školovanjem?Poznato je, da postoji nedo-voljan broj radnih mesta, ko-ja su namenjena mladima ko-ji žele da se dalje školuju.Ovaj nedostatak osećaju po-sebno roditelji stranci i njiho-va deca, jer je za njih još teženego za Švajcarce.

Švajcarski školski sistem je posebnokomplikovan i nema nekakve sli-čnosti sa sistemima drugih, pa i našihzemalja. Da li i Tvoje dete ima ovaj pro-blem?Unia je svesna, da njeni članovi i poovom pitanju trebaju pomoć. Zato jeSekcija Cirih preuzela inicijativu. Onastavlja na raspolaganje grupu sarad-

nika sa radnim i životnim iskustvomu delatnostima koje pokriva SindikatUnia. Oni će mladima pomoći u izbo-ru zanimanja i pomagaće im u traže-nju odgovarajućeg radnog mesta zadaljnje školovanje. Oni mladima nu-de iskustvo u profesionalnom životui kontakte sa odgovarajućim institu-cijama. Tvoje dete bi sa sobom mora-lo da ponese motivisanost, energiju ispremnost na angažovanje. Broj po-laznika je ograničen. Zato se javite štopre na adresu migration@unia.ch ilijugend@unia.ch.Napominjemo, da ovaj projekt važisamo za područje Cirih. Medjtim,ako postoji interesovanje, i druge se-kcije će sigurno razmotriti mogućnostsprovodjenje ovakvih projekata.

Školovanje mladih stranaca

Unia nudi pomoć

220.– većezarade za svena gradilištu –zato što smoto zaslužili

Realne zarade u gradejvinarstvuŠvajcarska privreda doživljava vi-soki rast proizvodnje. Takodje igradjevina profitira od ovog pro-cvata. I pored toga zarade u gradje-vinarstvu u godinama 2004 i 2005su se smanjivale. To se desilo sa jedne strane zbog gu-bitka kupovne moći, a sa drugestrane zbog činjenice da su na gra-dilištu kvalifikovani radnici za-menjivani sa jeftinom radnom sna-gom. Relane zarade moraju zbogtoga da se uvećaju, a time se po-boljšava kupovna moć, i pojačavapotražnja za proizvodima na unu-trašnjem tržištu. Privredni zamahne sme da prodje pored radništva,a da oni od toga nemaju korist!Realna zarada se odredjuje tako štose od isplaćene mesečne zaradeodbija inflacija(generalno poveća-nje cena proizvoda).Kao kupovna moć konzumenata seoznačava kao ona suma novca ilizarada po domaćinstvu,koja osta-je na raspolaganju kao takva za ku-povinu potrebnih namirnica posleodbijanja svih onih redovnih i po-navljajućih platežnih obaveza (kaonpr. stanarina, kreditne rate, osi-guranja, itd.)

Veće plate jer smo to zaslužiliEkonomija se dobro razvija, čak ve-oma dobro. Na gradjevini je ta-kodje dobro. Nalogodavne knjigepreduzeća su pune, obrti rastu, aproduktivnost rada je samo od2003 do početka 2006 porasla za7,5%. Sami gradjevinari su sa svo-jim radom tome doprineli. Pošto suza period posle 2000 godine u vre-me ekonomskog zastoja, gradjevi-nari bili u svojim zahtevima oprez-ni, došlo je vreme da zatraže svojudeo povodom privednog napre-dka i svoj udeo u vezi sa produ-ktivnošću rada. To znači da od si-ndikata Unia, t.j. Konferencije de-legata gradjevinskih radnika, kaogradjevinskog parlamenta, po-traženih 220 franaka nije jednapusta zelja, već neophodnost kojagradjevinarskim radnicima pove-ćava kupovnu moć.

Ništa ne dolazi na poklonTako su poslodavci su već signali-zirali da će plodove poboljšaneproduktivnosti i sveukupnog eko-nomskg rasta, na žalost da zadrže usvojim sopstvenom novčamnici-ma. Oni ne žele ni diferencu nasta-lu na osnovu skupoće da nado-meste svim svojim radnicima. Onižele da sami odluče, ko će koliko dadobije.Svi ekonomski indikatori govorejasno da 220 franaka većih zaradaza sve na gradilištu je pravedan za-htev. Mi ga i pored toga nećemo la-ko dobiti; za to ćemo morati da seizborimo: na gradilištima, sa sindi-kalnim aktivnostima i sa jednimmasovnim učešćem na velikoj Ma-nifestaciji 23. septembra u Bernu.

André KaufmannZOU- odgovoran Sindikata Unia

Skupoća u ŠvajcarskojNivo cena je u junu 2006 lagano po-rastao. Zemaljski indeks konzu-mentskih cena Saveznog zavoda zastatistiku pokazuje porast skupoće od1,6% u aprilu 2006. Ubrzani godišnjirast skupoće ima pored ostalog dvaglavna razloga: povećanje cena naft-nih derivata (+15.7% u odnosu na

prošlu godinu) i porast stanarina. Du-goročno geladano, opsanost od po-rasta skupoće je ipak neznatna.Skupoća (Zemaljski indeks konzu-mentskih cena) opisuje razvoj cena va-žnih roba. U to su uključeni skoro svi proi-zvodi, kao što su namirnice, odevni pre-dmeti, stanarina, itd.; nisu uključene na-primer premije za bolesničke blagajne.

Borba za povaćanje plata za sve

220 franaka više za Gradjevinare!

Skupoća u Švajcarskoj Razvoj povećanja zarada: 1995–2005 internacionalno uporedjivanje

Borba za zajednički i pravedan zahtev!Svi ekonomski indikatori pokazujujasno: zadnje je vreme za masivno po-većanje zarada. Zbog toga je Konfe-rencija delegata gradjevinskih radni-ka sindikata Unia odlučila da nastupina predstojećim pregovorima sa za-htevom za povećanje zarada za sve ito u visini od 220 franaka.Gradjevinari nisu povodom ovogazahteva usamljeni. Prvi put su takodje

i ostale gradjevinske branše, kao mo-leri/gipseri, tehničari, metalci, tišleri,tesari i elektroinstalateri postavili nazajedničkoj konferenciji delegata istezahteve. Sa ovim zahtevima je gra-djevina na liniji generalnog zahtevaSaveza Sindika Švajcarske, gde se tražipovećanje zarada za sve, od 4 proce-nata. To znači da su radnici već fo-rmirali jedan široki front sa jasnimzahtevima za povećanjem zarada. I ka-ko bi taj front jasno pokazao svoje na-

mere, organizovaće se u Bernu 23. se-ptembra nacionalna manifestacija po-vodom povećanja zarada. Zbog toga23. septembra svi u Bern na manife-staciju!Da zahtevima gradejvinara povodompovećanja zarada neće tek tako izaćiu susret, već su pokazali gradjevinskiposlodavci. Oni žele da povećaju sa-mo zarade po osnovi razlike koja jenastala zbog skupoće, a dobit koju suostvarili zahvaljujući svojim radnici-

ma, zadržaće za sebe u sopstevnimdzepovima. To znaći da će gradevina-ri morati da se bore i izbore za svojezahteve. Već su u pojedinim regioni-ma održami prvi akcioni i informa-tivni sastanci. Na redu su i druge akti-vnosti s tim u vezi. A 23. oktobra će seodržati nacionalni akcioni dan na gra-dilištima u svim regionima širom Šva-jcarske. Sa učešćem mnošto gradjevi-nara, želimo da pokažemo gazdama,da su naši zahtevi ozbiljni!

Razvoj realnih zaradaŠvajcarska izgleda kao završna svetlostna kraju tabele u internacionalnom po-redjanju. Samo Italija posle nje ima loši-ji razvitak u pogledu zarada. U Nemačkoj i Francuskoj su realne za-

rade porasle više nego duplo u odnosuna Švajcarsku. Švajcarska ekonomijamože sebi da dozvoli supstancijana po-većanja zarada, a da pri tom ne dove-de u pitanje svoju poziciju na tržištu po-nude!

Anketa sprovedena u Mole-rskoj i Gipserskoj delatnostiizazvala je veliko intereso-vanje i pokazala jasan rezu-ltat: Stagniranje plata je umomentu najveća briga za-poslenih! Zato je:

Imajući u vidu pregovore za nov Opšti radni ugovor na snazi od Apri-la 2007. Nacionalna ProfesionalnaKonferencija Molera i Gipsera posta-vela je jasne prioritete:

Mi smo zaslužili:� Generalno povećanje plata od 200franaka. Ovo je prvi hitan i neopho-dan korak, zbog stalnog porasta ži-votnih troškova i višegodišnje sta-gnacije plata!� Potpunu isplatu vremena putova-

nja. Mi putujemo po nalogu firme. Ni-je fer a nije u skladu sa zakonskim pro-pisima, da se dosadašnjih 35 minutaputovanja ne plaćaju!� Više godišnjeg odmora – kao što jeto sasvim normalno u ostaloj Gradje-vinskoj nadgradnji.� Hitan nastavak pregovora za ranijepenzionisanje. Zašto u Nemačkomgovornom području Švajcarske nijemoguće, ono što je u Romanskoj Šva-jcarskoj već godinama sasvim nor-malna stvar?Privredni napredak je tu – dosada susamo menadžeri i akcioneri pokupiliprofite dobijene našim radom! I kata-lozi narudžbi u Zanatstvu se na srećuponovo pune. Sada konačno želimo imi da od toga imamo koristi. Zato za-htevamo i mi u Zanatstvu davno za-radjena povećanja plata!

200 franaka više za Molere i Gipsere!

Upravo je izašla iz štampebrošura «Zaposlena i trudna –Šta moram znati» koja dono-si dragocene informacije nabrojna goruća pitanja sa koji-ma su suočene žene, pose-bno strankinje, koje su zapo-slene i očekuju prinovu.

Radno vreme i pauze za vreme tru-dnoće, Nezaposlenost i radna nespo-

sobnost, Pravo na plaćeno odsustvo zamajke, Zaštita od otkaza pre i posletrudnoće, Zabrana rada i raniji poče-tak sa radom, Dojenje u toku radnogvremena. Brošura je štampana i naTvom maternjem jeziku.Brošura se može dobiti u svim sekci-jama Sindikata Unia ili naručiti naadresu: Unia, Zentralsekretariat, Weltpoststr. 20, CH-3000 Bern 15 iliinfo@unia.ch

Za majke koje očekuju bebu

Unia na delu

Šved

ska

Velik

a B

ritan

ija

Irska

SAD

Fran

cusk

a

Hol

andi

ja

Nem

ačka

Aust

raija

Švaj

cars

ka

Italij

a

horizonte Nr. 6 | August 2006 | serbo-kroatisch 4

www.unia.ch

Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événement syndical | HerausgeberVerlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredaktion: Marie-José Kuhn; Événement syndicalSA, Lausanne, Chefredaktion: Serge Baehler; Edizioni Sociali SA, Lugano, Chefredaktion:Françoise Gehring Amato | Redaktionskommission M. Akyol, M. Beja, S. Di Concilio, H. Gashi, M. Komaromi, Montaña Martín | Sprachverantwortlich Mira Komaromi |Koordination Mira Komaromi | Layout Simone Rolli, Unia| Druck Solprint, Solothurn |Adresse Redaktion «Horizonte», Strassburgstr. 11, 8021 Zürich, redaktion@unia.ch

Za humanu Švajcarsku

Manifestacije solidarnosti

Prevremeno penzionisanjeP. Da li mogu prevremeno dobti AHV-AVS re-ntu? Naredne godine punim 64 godina sta-rosti i želim da idem ranije u penziju. Sa mo-jom Penzionom kasom sam sve regulisao. Odfebruara 2007. god.,po završetku radnogodnosa, pa do postizanja prava na redovnuAHV/AVS – starosnu penziju, dobijaću me-sečnu rentu iz Panzione kase. Da li mogu do-biti ranije starosnu penziju iz Saveznog osi-guranja AHV-AVS i da li sam tada oslobodjenplaćanja doprinosa ovom osiguranju?O. Da, i kod AHV-AVS postoji mogućnost rani-jeg penzionisanja. Ko odlazi u penziju jednu ilidve godine ranije, doživotno dobija manju pe-nziju od one na koju bi imao pravo kod norma-lnog odlaska u penziju. Smanjenje penzija je ve-oma različito i zavisi od godina starosti i pola osi-guranika. U Vašem slučaju, za odlazak u penzi-ju godinu dana ranije, starosna renta će Vam bi-ti smanjena za 6,8 procenata. Za ostvarenje ra-nijeg penzionisanja treba podneti zahtev (po-puniti formular) 3 do 4 meseca pre početka pra-va na davanja Osiguranja AHV-AVS. Ko odlazi u prevremenu penziju mora i daljeplaćati doprinose AHV-AVS do redovnog za-konskog odlaska u starosnu penziju. Plaćanje do-prinosa prestaje samo onda, ako je bračni pa-rtner u radnom odnosu i uplaćuje najmanje du-pli minimalni doprinos AHV-AVS, koji u mo-mentu iznosi 850 franaka.

Nezaposlenost i godišnji odmorP. Da li u periodu nezaposlenosti mogu ići nagodišnji odmor? Ja sam nezaposlen i želim daidem na godišnji odmor. Medjutim, kako sva-kog meseca moram podneti raport Osigu-ranju za nezaposlenost kao dokaz o traženjuradnog mesta i moram uzeti učešće u pra-vnom savetovanju pitam se, da li imam pra-vo na godišnji odmor?O. Da, Vi imate pravo na godišnji odmor ali o to-me morate obavestiti Vašeg savetnika Osigura-nja za nezaposlenost i to najmanje dve sedmicepre početka godišnjeg odmora. Na svakih 60kontrolnih dana nezaposleni imaju pravo na petuzastopnih slobodnih dana. Ovo drugim reči-ma znači, da nezaposleni imaju pravo na 4 se-dmice godišnjeg odmora. Za ovo vreme, oni nemoraju tražiti radno mesto, ne moraju ići na sa-vetovanje i ne moraju biti spremni da prihvatejedno novo radno mesto. Dani godišnjeg odmo-ra se mogu sakupljati i čitav godišnji odmor semože iskoristiti odjednom. Ko napr. ima 120 kontrolisanih dana nezapo-slenosti ima pravo na dve uzastopne sedmice go-dišnjeg odmora. Dani oslobodjeni kontrole nemogu se unapred iskoristiti. Ovi dani se mogukoristiti samo sedmično. Nije dozvoljeno ko-rišćenje godišnjeg odmora iscepkano na poje-dinačne dane. Dani godišnjeg odmora se nesmeju sakupljati, pa kada se nadje novo radnomesto, za njih zahtevati isplatu nadoknade.

U cilju što boljeg informisanja šva-jcarskih glasača o tome, šta prihva-tanje novih Zakona za strance i poli-tičke izbeglice ustvari donosi, šta sekrije izmedju redova agitacija gra-djanskih partija, itd. organizacije mi-

granata su širom Švajcarske organi-zovale marševe solidarnosti.Ove akcije su počele 1. septembra uSt. Gallen-u, a sledio je Wil, Winterhur,Cirih, Brugg, Olten, Langenthal, So-lothurn i Bern.

Pravno savetovanje

Vi pitate – Mi odgovaramo

Mi želimo da sprečimo da gradjani sa teritorijebivse Jugoslavije u Švajcarskoj budu u podre-djenom položaju. Početkom septembra će i tigradjani sa pravom glasa da dobiju papire za gla-sanje. Ako ti sam nemaš to pravo, a imaš prija-telje koji to mogu, podseti ih da izadju na gla-sanje. To se može obaviti i pismenim putem pre-ko pošte. Glasački listić u tom slučaju mora dabude poslat pre 19. septembara. I ne zaboravitida se glasaćka isprava (Stimmausweis) potpiše.Ko ne glasa preko pisma, ima mogućnost da selično pojavi na glasačkom mestu. U papirima zaglasanje, navedeni su podaci o mestu i vreme-nu glasanja.

Na cedulji mora da se upiše rukom,dva puta ne – NEIN, kod sledeća dva pitanja koja su napisana na nemačkom:Da li želite da se prihvati Savezni Zakon za strance (AuG) od 16.12.2005?: NEIN«Da li želite da se prihvatie promene zakona povodom prava na azil od 16.12.2006(AsylG)»?: NEIN

Svaki se glas broji!2 puta NEIN protiv nepravednih zakona za strance i prava azila

Ako poseduješ švajcarski pasoš glasaj dva puta NE pogoršanjima.

Kurs za ženeDa li Te interesuju teme specifične za žene, a po-sebno one koje se odnose na ravnopravnost za-rada žena i muškaraca? Da li Te interesuje sindi-kalna aktivnost i želela bi konkretno da saznašgde se konkretno možeš angažovati? Ukoliko da,ovaj kurs je prava stvar za Tebe! Nastava na ku-rsu se izvodi na nemačkom jeziku. Kurs će seodržati 28./29 septembra 2006. u Vitznau. Pri-javi se što pre preko Tvoje Unia Sekcije.

Kurs za aktivisteKurs na ovu temu na srpskohrvatskom jezikuodržaće se 21./22. oktobra 2006. u Vitznau. Isko-risti i Ti ovu priliku i pravo na sindikalno školovanje.Osim ove teme na kursu će biti govora i o drugimgorućim pitanjima polaznika kursa.

Prijavljivanje što pre u Tvojoj Unia Sekcijii. Svima unapred dobrodošli i mnogo Uspeha nakursu!

Sindikalno školovanje

Ako budeš ovo glasanje prespavao, probudićeš se sutradan sa konstatacijom dase nešto loše dogodilo!

Bez obzira na činjenicu, da je nedavnousvojenom revizijom BVG (Savezni zakon o Penzionim kasama) obraču-nska godišnja stopa već smanjena,Državni savjet je istupio sa prijedlo-gom, da se ista u sljedeće 4 godinespusti na 6,4 procenta.

Ovakvi prenagljeni potezi sigurno izazivajusumnju u vjerodostojnost politike. Koliko je ovajprijedlog socijalno-politički opravdan veliko jepitanje; ono što nije sporno je činjenica, da ćeto najviše pogoditi zaposlene sa niskim zarada-ma, koji su ionako loše socijalno osigurani. Aupravo interese ovog društvenog sloja pomenuta

obračunska stopa trebalo bi da zaštiti. Ako do no-vog smanjenja i dodje, zahtjevaćemo hitnouvodjenje dodatnih mjera.Koliko je poznato, osiguravajuće kuće želeobračunsku stopu za BVG spustit na 6 procena-ta ili čak niže. To bi prouzrokovalo štetu za pe-nzione osiguranike, ali ujedno i veću zaradu zaosiguranja, koja tvrde da je sadašnja stopa «dja-volski visoka». Ukoliko Parlament ovaj prijedlog odbije učinićesigurno dobar potez. Tim više, što penziona osi-guranja u velikoj mjeri ne podliježu javnoj kon-troli, niti striktno provode pravila ugovorenaproteklom revizijom o paritetnoj zastupljenostii socijalnom partnerstvu.

Prenaglo smanjenje godišnjih stopa

Penzione kase