GRAĐANSKI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO - …€¦ · obligacije i koja se može razumno očekivati pod tim okolnostima. 2. Strane u obligacionom odnosu, tokom izvršavanja njihovih obligacija

GRAĐANSKI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO

KNJIGA PRVA

OPŠTI DEO

[…]

KNJIGA DRUGA

OBLIGACIONI ODNOSI

DEO I

OPŠTE ODREDBE

GLAVA I OSNOVNA NAČELA

Član 1

Definicija obligacija

1. Obligacija je dužnost koju treba da izvrši jedna strana, odnosno dužnik, na osnovu pravnog odnosa, prema drugoj strani, odnosno poverioca. 2. Obligacija može da proistekne iz ugovora, štete prouzrokovane drugom licu (nezakoniti akt), neosnovanog bogaćenja, upravljanja poslovima drugog lica, jednostranog akta i drugih zakonom utvrđenih činjenica. 3. Strane u obligacionom odnosu mogu da budu fizička ili pravna lica.

Član 2 Sloboda ugovaranja

1. Strane su slobodne, u granicama obaveznih propisa, javnog poretka i morala, da svoje odnose urede po svojoj volji. 2. U okviru ograničenja iz stava 1, strane mogu da sklope druge odgovore osim onih predviđenih zakonom i da odrede njihove sadržaje.

Član 3 Dobra vera

1. Strane tokom izvršavanja svojih obligacija, pronalaženja pravnog leka za neizvršavanje ili

ostvarivanja prava za prekid obligacionih odnosa, poštuju načela dobre vere. 2. Dobra vera se odnosi na standardno ponašanje koje se odlikuje poštenjem, otvorenošću i uzimanjem u obzir interesa druge strane u obligacionom odnosu.

Član 4

Dužnost saradnje 1. Strane u obligacionom odnosu su dužne da sarađuju jedna sa drugom tokom izvršavanja svojih obligacija. 2. Strane u obligacionom odnosu moraju da se uzdržavaju od svake delatnosti koja bi otežala izvršavanje obligacija druge strane.

Član 5 Zloupotreba prava

Svako ponašanje kojim nosilac prava vrši delatnosti sa jedinim ciljem da povredi drugog se smatra zloupotrebom prava. Zloupotreba prava nije zaštićena zakonom.

Član 6 Dužna pažnja

1. Strane u obligacionom odnosu moraju da deluju sa dužnom pažnjom koju zahteva priroda njihove obligacije i koja se može razumno očekivati pod tim okolnostima. 2. Strane u obligacionom odnosu, tokom izvršavanja njihovih obligacija koje proističu iz profesionalne delatnosti, moraju da posvete veću dužnu pažnju propisanu zakonom. Ukoliko su članovi grupe profesionalaca, čije je standarde utvrdio relevantni organ ili sama grupa, oni moraju da deluju sa pažnjom utvrđenom u tim standardima.

Član 7 Ostali zakonski poslovi

Osim ako nije drugačije utvrđeno zakonom, odredbe koje regulišu ugovore mogu se primeniti i na druge zakonske poslove u meri u kojoj je to izvodljivo.

Član 8 Delokrug primene

Odredbe ove Knjige se odnose na obligacije koje regulišu drugi zakoni u meri u kojoj takvi zakoni ne regulišu pitanja koja nisu regulisana u ovoj Knjizi.

GLAVA II IZVORI OBLIGACIJA

POGLAVLJE I

UGOVORI

POTPOGLAVLJE I OPŠTE ODREDBE

Član 9

Definicija ugovora

Ugovor je dogovor između dve ili više strana koje imaju nameru da uspostave, regulišu ili prekinu obavezujući pravni odnos između sebe ili da stvore neko drugo pravno dejstvo.

Član 10 Dejstva ugovora

1. Ugovor nameće prava i obligacije ugovornim stranama. 2. Ugovor može nametnuti pravo u korist trećeg lica.

Član 11

Namera sklapanja ugovora

1. Namera sklapanja ugovora može da bude izražena ili nagoveštena na osnovu ponašanja. 2. Namera sklapanja ugovora je slobodna i iskrena.

Član 12

Pregovori 1. Svaka strana može da prekine pregovore u svakom trenutku iz bilo kog razloga i neće se smatrati odgovornom zbog neuspeha postizanja dogovora. 2. Strana, koja pregovara bez stvarne namere za postizanjem dogovora sa drugom stranom, smatra se odgovornom za svaku štetu nastalu tokom pregovora. 3. Ukoliko strane ne uspeju da postignu dogovor, svaka snosi svoje troškove nastale usled pregovora i svaka snosi podjednak deo zajedničkih troškova. 4. Ukoliko jedna strana otkrije poverljivu informaciju tokom pregovora, druga strane ne sme da takvu informaciju otkrije ili koristi za svoje potrebe bez obzira da li je naknadno postignut dogovor. Strana koja prekrši svoju dužnost je odgovorna za svaku štetu nanetu drugoj strani i restituiše svaku korist koju je imala kao rezultat kršenja.

Član 13 Obavezan sadržaj ugovora

Obavezne odredbe zakona, koji delimično ili u potpunosti uređuje ugovor, predstavljaju sastavni deo ugovora i zamenjuju ugovorne klauzule koje nisu u skladu sa njima.

POTPOGLAVLJE II BITNI ELEMENTI

ODELJAK I

UGOVOR STRANA

I. SKLAPANJE UGOVORA

Član14 Bitni elementi

1. Ugovor se ne smatra sklopljenim sve dok strane ne postignu dogovor o svim bitnim elementima ugovora.

2. Bitni elementi ugovora su: 2.1. Dogovor strana;

2.2. Predmet; 2.3. Povod;

2.4. Oblik, ako se zahteva zakonom i ne dovodi u pitanje član … [Izvršenje ugovora kome nedostaje potreban oblik].

3. Strane, nakon postizanja dogovora o bitnim elementima ugovora, mogu da odlože dogovor o sporednim uslovima. Međutim, u slučaju neuspeha postizanja dogovora o tim uslovima, sud ih utvrđuje u skladu sa pravilima o tumačenju ugovora.

Član 15 Vreme i mesto sklapanja ugovora

1. Ugovor je sklopljen onog trenutka kada strana koja je dala ponudu dobije izjavu da druga strana prihvata istu.

2. U slučaju prihvatanja putem sredstava izvršenja, ugovor se smatra sklopljenim nakon što ponudilac dobije obaveštenje o početku izvršenja. Ukoliko, na zahteva ponudioca, na osnovu prirode ugovora, na osnovu prakse koju su strane uspostavile međusobno ili običaja, druga strana može da prihvati ponudu bez prethodnog obaveštenja i ugovor se može smatrati sklopljenim čim otpočne izvršenje ponude.

3. U slučaju sklapanja ugovora putem elektronskih sredstava, ugovor se smatra sklopljenim na mestu gde ponudilac ima registrovanu kancelariju ili gde stanuje.

Član 16 Saglasnost treće strane

1. Ukoliko je potrebna saglasnost treće strane za sklapanje ugovora, ista može biti data pre ili nakon sklapanja ugovora, osim ako nije drugačije propisano zakonom. 2. Saglasnost treće strane mora biti data u obliku propisanog za ugovor za čije se sklapanje daje.

II. PONUDA

Član 17 Ponuda

1. Ponuda je predlog čiji cilj je sklapanje ugovora. 2. Predlog je jednak ponudi ukoliko je upućen jednom ili više lica i sadrži bitne elemente ugovora. 3. Predlog namenjen javnosti i koji sadrže sve bitne elemente ugovora se smatra ponudom, osim ako okolnosti ili običaj ne nalaže drugačije.

Član 18 Izlaganje robe

Izlaganje robe označene cenom i predlog za dostavu robe iz zaliha po naznačenoj ceni u javnom oglasu, bilo preko emitera, štampanim, telefonskim ili bilo kojim drugim sredstvima, kao što je internet, se smatra ponudom, osim ako zalihe robe nisu iscrpljene i ako okolnosti ili običaji ne nalažu drugačije.

Član 19

Katalog i drugi oglasi Katalozi, cenovnici, tarife i druga obaveštenja, koja nisu poslata poštom se ne smatraju ponudama za sklapanje ugovora, već samo pozivi da se načini ponuda.

Član 20 Opoziv ponude

Ponuda može biti opozvana sve dok se ugovor ne sklopi; međutim, opoziv može biti neefikasan ukoliko ponuda ukazuje da je neopoziva ili ukoliko utvrđuje određeno vreme za njeno prihvatanje.

Član 21 Smrt ili nastala nesposobnost ponudilaca

Ponuda se smatra ništavom ako dođe do smrti ili nesposobnosti ponudilaca pre njenog prihvatanja, osim ako nije drugačije propisano zakonom.

III. PRIHVATANJE

Član 22 Prihvatanje

1. Prihvatanje je svaka izjava ili ponašanje koje ukazuje na saglasnost primalac ponude. 2. Ćutanje ili nedelovanje primaoca samo po sebi ne znači prihvatanje. Međutim, ukoliko je primalac dužan da reaguje ili deluje u skladu sa zakonom ili dogovorom između strana, na osnovu prakse koju su strane uspostavile između sebe ili običaja, ćutanje ili nedelovanje primalaca je jednako prihvatanju. 3. Ne dovodeći u pitanje član…[Ugovor koji obavezuje samo ponudilaca], svaka klauzula u ponudi prema kojoj se ćutanje ili nedelovanje primalaca tumači kao prihvatanje ponude smatra se ništavom.

Član 23

Ugovor koji obavezuje samo ponudilaca

Ponuda za sklapanje ugovora koja nameće obaveze samo ponudiocu je neopoziva čim primalac postane obavešten o istoj. Potonji može da odbije ponudu u okviru propisanog vremenskog roka na osnovu prirode ugovora ili običaja. U nedostatku takvog odbijanja, ugovor se smatra sklopljenim.

Član 24

Oblik ponude

1. Ponuda ugovora za čije zaključenje zakon zahteva poseban oblik obavezuje ponudioca samo ako je sačinjena u tom obliku. 2. Ovo pravilo takođe važi i za prihvatanje ponude.

Član 25 Vremenski rok za prihvatanje

1. Prihvatanje ponude stupa na snagu samo nakon njegovog prijema od strane ponudilaca u okviru propisanog vremenskog roka koji je utvrdio ponudilac ili koji zahteva priroda ugovora ili običaj. 2. Zadocnelo prihvatanje ipak stupa na snagu ukoliko ponudilac bez odlaganja pošalje obaveštenje drugoj

strani, koje se smatra važećim prihvatanjem. 3. Ako je iz dokumenta koji uređuje zadocnelo prihvatanje očigledno da bi isto stiglo po ponudioca u propisano vreme, da nije došlo do kašnjenja tokom prenosa, zadocnelo prihvatanje stupa na snagu kao prihvatanje, osim ako ponudilac bez odlaganje pošalje obaveštenje drugoj strani da njegovu ponudu smatra nevažećom.

Član 26 Izjava o prihvatanju sa različitim ili dodatnim uslovima

1. Izjava o prihvatanju, koja navodi ili implicira dodatne ili izmenjene uslove koje značajno menjaju prvobitne uslove ponude, je jednaka novoj ponudi. 2. Ukoliko dodatni ili izmenjeni uslovi navedeni ili implicirani u izjavi o prihvatanju ne menjaju prvobitne uslove ponude u značajnom meri, dodatni ili različiti uslovi postaju deo ugovora, osim ukoliko ponuda izričito ne ograničava prihvatanje u skladu sa uslovima ponude ili ukoliko ponudilac ne uloži žalbu na to odmah. 3. Dodaci ili izmene, koje se odnose na cenu, plaćanje, kvalitet izvršenja, mesto i vreme izvršenja, mera u kojoj je jedna strana odgovorna prema drugoj ili rešavanje sporova, smatraju se uslovima koju su izmenjeni u značajnom meri.

IV. PREDUGOVOR

Član 27

Definicija 1. Predugovor je ugovor na osnovu kog strane imaju obavezu da sklope ugovor u budućnosti. Predugovor može da obavezuje bilo koju stranu ili obe. 2. Predugovor sadrži bitne elemente konačnog ugovora.

Član 28 Oblik

Pod pretnjom ništavosti, predugovor se sklapa u istom obliku koji propisuje zakon za sklapanje konačnog ugovora.

Član 29 Vremenski

rok

1. Predugovor propisuje vremenski rok za sklapanje konačnog ugovora. Ukoliko vremenski rok nije propisan ili strana koja je zadužena da propiše rok nije uspela da to uradi, odgovarajući vremenski rok za izvršenje propisuje sud zbog nemogućnosti postizanja dogovora među stranama. 2. Vremenski rok za sklapanje konačnog ugovora se ne smatra bitnim, osim ako drugačije ne proističe iz namera strana ili iz prirode ugovora. 3. Ukoliko strana ne postupi u skladu sa obavezama za sklapanje konačnog ugovora, druga strana može da zahteva od suda da drugoj strani naloži sklapanje konačnog ugovora u okviru odgovarajućeg vremenskog roka. 4. Pravo iz stava 3. ističe šest (6) meseci od isteka vremenskog roka propisanog za sklapanje konačnog ugovora.

ODELJAK II PREDMET

Član 30

Predmet obligacionih odnosa 1. Predmet obligacionih odnosa može da se sastoji od davanja, činjenja ili nečinjenja nečega.

2. Mora da bude moguć, zakonit, određen ili odrediv.

Član 31 Ništavnost ugovora

Ugovor se smatra ništavim ukoliko predmet obligacionih odnosa je apsolutno nemoguć, nezakonit, neodređen ili neodrediv.

Član 32

Naknadna mogućnost Ali ako je ugovor zaključen sa odložnim rokom ili pod odložnim uslovom, naročito pod uslovom da predmet ugovora postane moguć, ugovor će biti punovažan ako predmet bude moguć u roku, odnosno u vreme ostvarenja uslova.

Član 33 Nezakonit predmet

Predmet obligacionih odnosa se smatra nezakonitim ako je u suprotnosti sa obaveznim odredbama, javnim redom i dobrim običajem.

Član 34 Kada predmet obligacionih odnosa postaje odrediv

1. Predmet obligacionih odnosa se smatra odredivim ukoliko ugovor sadrži informacije kojima je moguće odrediti predmet ili ukoliko su strane prepustile određivanje predmeta trećem licu. 2. Ukoliko takvo lice ne želi ili ne može da odredi predmet obligacionih odnosa, ugovor se smatra ništavim.

ODELJAK III

CILJ

Član 35 Zakonski cilj ugovora

1. Ugovor mora da ima zakonski cilj.

2. Cilj je nezakonit ako je u suprotnosti sa obaveznim odredbama, javnim redom ili dobrim običajem.

3. Smatra se da svaki ugovor ima zakoniti cilj,osim ako se ne dokaže suprotno.

4. Ukoliko ne postoji cilj ili je cilj nezakonit, ugovor se smatra ništavim.

Član 36 Motivi za sklapanje ugovora

1. Motivi koji su doveli do sklapanje ugovora ne utiču na njegovu validnost. 2. Ukoliko nezakonit cilj u značajnoj meri utiče na odluku jedne od ugovornih strana za sklapanje ugovora, a druga ugovorna strana je upoznata ili bi trebala da bude upoznata sa takvim motivom, ugovor se smatra ništavim. 3. Besplatan ugovor se smatra ništavim ako ugovorna strana nije bila upoznata sa činjenicom da je nezakonit motiv uticao na odluku druge ugovorne strane za sklapanje ugovora.

ODELJAK IV OBLIK

Član 37

Neformalnost ugovora 1. Sklapanje ugovora ne podleže nikakvom obliku, osim ako nije drugačije propisano zakonom. 2. Ugovor se može izmeniti ili prekinuti samom saglasnošću strana, osim ako zakon ne propisuje poseban oblik.

Član 38 Oblik utvrđen zakonom

1. Kada zakon zahteva poseban oblik za sklapanja ugovora, takav zahtev se primenjuje na sve kasnije izmene ugovora.

2. Strane mogu da raskinu ugovor u istom obliku koji zahteva zakon u pogledu sklapanja istog. 3. Ugovor mora biti sačinjen u obliku notarskog akta u slučajevima predviđenim zakonom.

Član 39 Dogovoren oblik

Ugovor koji predviđa oblik svake izmene ili raskid ugovora ne može biti izmenjen na drugačiji način. Međutim, strana može biti sprečena da utvrdi takav uslov svojim ponašanjem u meri u kojoj se druga strana pridržavala tome.

Član 40 Nedostatak potrebnog oblika

1. Ugovor koji nije sklopljen u obliku propisanog zakonom se smatra ništavim, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 2. Ukoliko se strane dogovore da ugovor mora da bude sklopljen u posebnom obliku, smatra se da ugovor nije pravno obavezujuć ako nije u tom obliku.

Član 41 Pretpostavka potpunosti dokumenta

1. Ako je ugovor sklopljen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji strana, važi samo ono što je u tom obliku izraženo. 2. Istovremeni verbalni dogovori o sporednim tačkama o kojima u formalnog dogovoru ništa nije rečeno smatraju se punovažnim ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadržinom ili ako nisu protivne cilju zbog kog je oblik propisan.

3. Naknadni istovremeni verbalni dogovori o smanjenju ili ublažavanju obaveza jedne ili obeju strana smatraju se punovažnim ukoliko je poseban oblik propisan isključivo u interesu ugovornih strana.

Član 42 Izrada dokumenta

1. Kad je za sklapanje ugovora potrebno izraditi dokument, ugovor je zaključen kada dokument potpišu sve strane koje se njim obavezuju. 2. Ugovorna strana koja ne zna pisati (nepismena) na dokumentu stavlja rukoznak overen od dva svedoka ili od suda, odnosno drugog organa. 3. Za sklapanje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpišu jedan dokument ili da svaka od strana potpiše primerak dokumenta namenjen drugoj strani. 4. Zahtev pisanog oblika je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju putem nekih drugih sredstava koje omogućava da se sa izvesnošću utvrde sadržina i davalac izjave. 5. Pismeni oblik može biti zamenjen elektronskim sredstvima koji uređuju odredbe posebnog zakona, osim ako nije drugačije propisano zakonom.

Član 43 Izvršenje ugovora kome nedostaje potreban oblik

1. A Ugovor za čije se sklapanje zahteva pismen oblik smatra se punovažnim iako nije sklopljen u tom obliku i ako su ugovorne strane izvršile obaveze koje iz njega proističu. 2. Odredbe stava 1 se ne primenjuju ako ugovoru nedostaje notarski akt koji je propisan zakonom.

POTPOGLAVLJE III NEOČEKIVANI ELEMENTI

ODELJAK I

USLOVI

Član 44 Dejstva

1. Ugovor se smatra sklopljenim pod uslovom da njegovo uvođenje ili prekidanje zavisi od neočekivanog događaja. 2. Ukoliko je ugovor sklopljen pod odložnim uslovom i ako je takav uslov ispunjen, ugovor stupa na snagu od trenutka sklapanja, osim ako nije drugačije propisano zakonom, ako ne proizilazi iz prirode ugovora ili namere strana. 3. Ukoliko je ugovor sklopljen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje da važi ukoliko je taj uslov ispunjen. 4. Uslov se smatra ispunjenim, ukoliko strana čiji je teret određen u suprotnosti sa načelima pravičnosti, spreči njegovu realizaciju, a uslov se smatra neispunjenim, ukoliko strana u čiju je korist određen u suprotnosti sa načelima savesnosti i pravičnosti, prouzrokuje njegovu realizaciju

Član 45 Povratno dejstvo

Ukoliko prema sadržaju ugovora, posledice nastanu ispunjenjem uslova koje imaju dejstvo iz ranijeg perioda, u slučaju ispunjenja trenutnih uslova, učesnici su dužni da omoguće jedan drugom ono što je bilo omogućeno njima kao i kad bi posledice nastale u ranijem trenutku.

Član 46 Nezakonit ili nemoguć uslov

1. Predmet ugovora pod odložnim uslovom ili raskidnim uslovom, koji je u suprotnosti sa obaveznim odredbama, javnim redom i dobrim običajem, smatra se ništavim. 2. Ugovor sklopljen pod nemogućim uslovom odlaganja smatra se ništavim; nemoguć raskidni uslov se smatra nepostojećim.

Član 47

Obezbeđenje uslovnog prava Ako je ugovor sklopljen pod odložnim uslovom, poverilac čije je pravo uslovljeno može da zahteva odgovarajuće obezbeđenje tog prava, ako je njegovo ostvarenje ugroženo.

Član 48 Zaštita uslovljenog prava

1. Korisnik pravnog odnosa sklopljenog pod odložnim uslovom može da u slučaju ispunjenja uslova zatraži nadoknadu štete od druge strane ukoliko je tokom ispunjenja uslova njegovom krivicom sprečio ili ograničio ostvarivanja prava koje je proizašlo iz tog uslova. 2. U slučaju sklapanja ugovora pod raskidnim uslovom, onaj u čiju korist je prethodna pravna situacija obnovljena uživa isto pravo.

Član 49 Ništavost raspoloživosti tokom trajanja uslova

1. Ukoliko neko na raspolaganju ima predmet pod odložnim uslovom, onda svaka druga raspoloživa stvar koja se pretpostavlja pre ispunjavanja uslova postaje ništava u trenutku ispunjenja uslova, sve dok raspoloživost sprečava ili šteti ostvarivanju cilja koji proizilazi iz tog uslova. 2. Isto se primenjuje i pod raskidnim uslovom u pogledu raspoloživosti, koja prestaje radi ispunjenja tog uslova. 3. Odredbe o zaštiti prava trećih lica u dobroj veri se primenjuju mutatis mutandis.

ODELJAK II

VREMENSKI ROK

Član 50 Vremenski rok dejstva ugovora

1. Osim ako nije drugačije predviđeno zakonom, ugovorne strane imaju pravo da odrede vremenski rok nakon kog se dejstvo ugovora nastavlja ili do kog ugovor ima dejstvo. 2. Za određivanje vremenskog roka, odredbe člana …. [Određivanje perioda zastarevanja] se primenjuju.

ODELJAK III

KLAUZULA O KAPARI I PENALIMA

Član 51 Potvrdna kapara

1. Ukoliko u vreme sklapanja, jedna strana da drugoj strani određeni iznos novca ili druge zamenljive stvari kao potvrdu namere da ispuni ugovor, kapara mora da bude vraćena ili pripisana izvršenju obaveza. 2. Ukoliko strana koja je dala kaparu ne ispuni ugovor, druga strana može da se povuče iz ugovora i zadrži kaparu ili može da zahteva izvršenje ugovora i naknadu štete uz zadržavanje kapare na račun štete koju treba nadoknaditi sudskim putem. 3. Ukoliko strana koja je primila kaparu ne ispuni ugovor, druga strana može da se povuče iz ugovora i zahteva dvostruki iznos od kapare ili može da zahteva izvršenje ugovora uz zadržavanje kapare na račun štete koju treba nadoknaditi sudskim putem.

Član 52 Kapara za raskid od ugovora

1. Ukoliko kada je kapara data pravo jedne ili obeju strana na raskid od ugovora je predviđeno, kapara se smatra dogovorenom u zamenu za pravo na raskid ugovora. 2. Strana koja raskida ugovor gubi pravo na datu kaparu ili mora obezbediti dvostruki iznos od primljene kapare. 3. Pravo strane da raskine ugovor se ostvaruje obaveštavanjem druge strane. Strana koja raskida ugovor obezbeđuje kaparu prilikom raskida ugovora. Pravo na raskid se ne može ostvariti ukoliko strana koja ima pravo na raskid ugovora započne sa ispunjavanjem obaveza ili prihvati ispunjavanje druge strane. 4. U slučaju sumnje, kapara koju je jedna strana dala drugoj se smatra potvrdom. 5. Ukoliko strane nisu predvidele kada pravo na raskid ugovora može biti ostvareno, onda takvo pravo se može ostvariti u okviru vremenskog roka predviđenog za izvršenje.

Član 53 Delimično izvršenje

1. Ugovor mora jasno da navodi nameru jedne strane za obezbeđivanje kapare drugoj strani. U slučaju sumnje, iznos novca ili druge zamenljive stvari koje jedna strana da drugoj strani se smatraju delimičnim izvršenjem. 2. U slučaju neizvršenja ugovora, uplatu izvršenu od strane dužnika, kao deo ispunjavanja obaveza, poverilac ne zadržava pri raskidu ugovora, bez da dovede u pitanje prava na potraživanje nadoknade štete.

Član 54 Klauzula o penalima

1. Klauzula, prema kojoj su strane složne da u slučaju neizvršenja ili zadocnjenja u izvršenju [čak iako je navedeno da vremenski rok nije bitan], jedna ili obe strane plaćaju iznos novca ili ispunjavaju drugu obavezu u korist druge strane, ima dejstvo ograničavanja štete, osim ako strane nisu predvidele nadoknadu dodatne štete. U slučaju sumnje, klauzula o penalima se smatra predviđenom samo u

slučaju zadocnjenja u izvršenju. 2. Penali su plaćaju bez obzira na dokaz o šteti. 3. Poverilac može zahtevati ispunjenje obaveza i plaćanje penala, osim ako klauzula o penalima nije predviđena samo za zadocnelo izvršenja. Ukoliko klauzula o penalima je predviđena za slučaj neizvršenja, poverilac ne može zahtevati ispunjenje obaveza nakon potraživanja isplate penala. 4. Poverilac ne može zahtevati plaćanje penala ukoliko neizvršenje ili zadocnjenje nije nastalo krivicom dužnika. 5. Ako su penali preterani, u pogledu kamate koju treba isplatiti drugoj strani za izvršenje ugovora, šteta u stvari može da proizađe iz neizvršenja ili zadocnjenja u izvršavanju i drugih okolnosti, uključujući deo izvršavanja obaveza dužnika, sud može po službenoj dužnosti da smanji penale na pravedniji iznos. 6. Dogovor o penalima se smatra sporednim u odnosu na glavnu obavezu.

POTPOGLAVLJE IV ZASTUPANJE

ODELJAK I

Zastupanje uopšte Član 55

Mogućnosti zastupanja

1. Ugovori mogu biti sklopljeni preko zastupnika. 2. Ovlašćenje za zastupanje zasniva se na zakonu ili isto dodeljuje zastupljeno lice. 3. Pravnom licu takođe može biti dodeljeno ovlašćenje za zastupanje.

Član 56 Dejstva zastupanja

1. Ugovor koji sklapa zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog. 2. Osim ako nije drugačije predviđeno zakonom, zastupnik mora da izričito deluje u ime zastupanog. 3. Ukoliko zastupnik ne deluje izričito u ime zastupanog, ugovor se ipak smatra obavezujućim za zastupljeno lice ukoliko druga strana je znala ili morala znati da on deluje kao zastupnik.

Član 57 Prenos ovlašćenja

1. Zastupnik ne može preneti svoja ovlašćenja na drugo lice, izuzev kad mu je to dozvoljeno zakonom ili ugovorom. 2. U izuzetnim slučajevima, on to može učiniti ako je sprečen okolnostima da posao lično obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodložno preduzimanje pravnog posla.

Član 58

Prekoračenja granica ovlašćenja 1. Kad zastupnik prekorači granice ovlašćenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje.

2. Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je uobičajeno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni, smatra se da je odobrenje odbijeno. 3. Odobrenje iz prethodnog stava ima povratno dejstvo, ako strane ne predvide drukčije. 4. Ako druga strana nije znala niti morala znati za prekoračenje ovlašćenja, može odmah po saznanju o prekoračenju, ne čekajući da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom vezana. 5. Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za štetu koju je druga strana pretrpela, ako ona nije znala niti je morala znati za prekoračenje ovlašćenja..

Član 59 Sklapanje ugovora od strane neovlašćenog lica

1. Ugovor koji neko lice sklopi kao zastupnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Odobrenje može da bude i istom obliku koja se zahteva za sklapanje ugovora. 2. Izuzev odredbi stava 1, lice koje se zastupa bez njegovog ovlašćenja je obavezano ugovorom samo ako je odgovoran za izazivanje uverenja kod druge strane da je ovlašćenje za zastupanje dodeljeno licu koje deluje kao zastupnik, pod uslovom da je nastao propust druge strane neoprostiv. 3. Strana sa kojom je ugovor sklopljen može zahtevati od neovlašćeno zastupanog da se u primerenom roku izjasni da li ugovor odobrava. 4. Ako neovlašćeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, ugovor se smatra ništavim. 5. U slučaju neodobravanja od strane zastupanog, lice sa kojom je ugovor sklopljen može od lica koje je kao zastupnik bez ovlašćenja sklopio ugovor tražiti naknadu štete, ako u trenutku sklapanja ugovora nije znalo niti je moralo znati da to lice nije imalo ovlašćenje za sklapanje ugovora. 6. Nakon odobrenja, ugovor se smatra prvobitno sklopljenim sa ovlašćenim zastupnikom, bez dovođenja u pitanje prava trećih strana.

Član 60 Sukob interesa

1. Ukoliko ugovor je sklopljen od zastupnika koji ima sukob interesa sa zastupanim, zastupani može zahtevati poništenje ugovora, ukoliko treća strana je znala ili morala znati o sukobu interesa. 2. Sukob interesa se pretpostavlja ako zastupnik je sklopio ugovor sa sobom, u njegovo ime ili kao zastupnik treće strane, osim ako zastupnik nije delovao uz posebno ovlašćenje zastupanog ili je bio pod obavezom da sklopi ugovor ili je sadržaj ugovora određen na način koji isključuje sukob interesa ili ugovor sklopljen od strane zastupnika na drukčiji način ne šteti interesima zastupanog.

ODELJA II POSEBNE ODREDBE U VEZI SA PUNOMOĆJEM

Član 61

Punomoćje

1. Punomoćje je pravni akt kojim lice ovlašćuje drugo lice da ga zastupa prilikom sklapanja ugovora ili drugih pravnih poslova. 2. Strana koja sklapa ugovor sa zastupnikom uvek može zahtevati dokaz o dodeljenom punomoćju i,

ukoliko je punomoćje dodeljeno pismenim putem, dostavljanje primerka punomoćja potpisanog od strane zastupanog. 3. Ukoliko je punomoćje dodeljeno pismenim putem, dokument koji je nastao tim putem mora biti vraćen zastupanom nakon prestanak važenja punomoćja.

Član 62

Poseban oblik punomoćja Oblik propisan zakonom za neki ugovor ili bilo koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za sklapanje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.

Član 63

Obim ovlašćenja 1. Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen. 2. Punomoćnik kome je dato opšte punomoćje može sklapati samo one ugovore ili preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno poslovanje. 3. Ugovor ili pravni posao koji ne dolazi u redovno poslovanje može punomoćnik preduzeti samo ako je posebno ovlašćen za sklapanje takvog ugovora ili preduzimanje tog posla. 4. Punomoćnik ne može bez posebnog ovlašćenja za svaki pojedini slučaj preuzeti meničnu obavezu, sklopiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o otuđivanju ili opterećenju prava na nepokretnu imovinu, o pristupanju sporu, o arbitraži, kao ni odreći se nekog prava bez naknade.

Član 64 Opozivanje ili ograničavanje punomoćja

1. Vlastodavac može po svojoj volji ograničiti ili opozvati punomoćje, čak i ako se ugovorom odrekao tog prava. 2. Opozivanje i ograničavanje svakog punomoćja može se učiniti izjavom bez posebnog oblika. 3. Ako je opozivanjem ili ograničavanjem punomoćja povređen ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, punomoćnik ima pravo na naknadu time nastale štete.

Član 65

Opozivanje i ograničavanje punomoćja 1. Opozivanje i ograničavanje punomoćja se saopštava trećim strana ili objavljuje putem odgovarajućih sredstava. 2. Opozivanje ili ograničavanje punomoćja nema dejstvo prema trećoj strani koja nije znala niti je morala znati da je punomoćje opozvano ili ograničeno. 3. Pretpostavlja se da je treća strana znala da je punomoćje opozvano ili ograničeno ukoliko je opozivanje i ograničenje punomoćje saopšteno ili objavljeno na isti način kao i prvobitno saopštavanje ili objavljivanje. 4. Odredbe predviđene u prethodnim stavovima se primenjuju i u drugim slučajevima opozivanja punomoćja.

Član 66 Drugi slučajevi prestanka punomoćja

1. Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica kao punomoćnika, ako zakonom nije drukčije određeno. 2. Punomoćje prestaje smrću punomoćnika. 3. Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smrću lica koje ga je dalo, osim ako se sklopljen ugovor ili započeti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike ili ako punomoćje važi i za slučaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu ugovora.

ODELJAK III POSEBNE VRSTE PUNOMOĆJA

Član 67 Zaposleni

1. Lica, koja na osnovu ugovora o radu sa poslovnom organizacijom, obavljaju rad koji obuhvata prodaju robe ili usluge unutar poslovnih prostorija, imaju pravo da sklapaju ugovore vezano za prodaju takve robe ili usluga u skladu sa uslovima i ograničenjima navedenih u punomoćju. 2. Lica iz stava 1 imaju pravo da prihvataju izjave u pogledu greške na robi ili u uslugama ili druge prigovore u vezi sa izvršenjem ugovora sklopljenog sa njihove strane i imaju pravo da preduzimaju mere u interesu poslovne organizacije za koju rade.

Član 68 Ovlašćenje trgovinskog putnika

1. Trgovinski putnik nema pravo da sklapa ugovore, osim ako nije izričito ovlašćen za to, već samo da promoviše i prima narudžbine od potrošača. 2. Čak i da je ovlašćen da sklapa ugovore, trgovinski putnik nije ovlašćen da naplati prodajnu cenu, da popust ili odloži plaćanje ili odstupa od opštih uslova ugovora, osim ako nije izričito ovlašćen za to.

POTPOGLAVLJE V

TUMAČENJE UGOVORA

Član 69 Zajednički interesi ugovornih strana

1. Tokom tumačenja ugovora potrebno je utvrditi zajedničku nameru strana nego držati se doslovnom značenju reči. 2. Zajednička namera strana može se zaključiti na osnovu ponašanja strana, čak i nakon sklapanja ugovora. 3. Ukoliko, nakon primene odredaba ovog člana, značenje ugovora je još uvek nejasno, primenjuju se odredbe narednih članova.

Član 70 Tumačenje ugovora u celini

Ugovorne klauzule se tumače sredstvima obe strane, davanjem svakoj klauzuli značenje koje proizilazi iz ugovora u celini.

Član 71 Višeznačnost termina i izraza

1. Termini i izrazi koji su višeznačni se tumače u smislu koji odgovara prirodi i predmetu ugovora. 2. Ukoliko je jedna strana nekom terminu ili izrazu u ugovoru namenila određeno značenje, a druga strane je znala ili je morala znati o nameri prve strane, termin ili izraz se tumači na način koji je odredila prva strana.

Član 72

Prakse uspostavljene između strana i lokalne uobičajene prakse

Ambiciozni termini i izrazi u ugovoru se tumače u svetlu praksi koje su strane međusobno uspostavile ili, u slučaju da još uvek postoji sumnja, u skladu sa uobičajenim praksama mesta gde je ugovor sklopljen.

Član 73 Tumačenje u odnosu na autora klauzule

U slučaju dvosmislenosti, klauzule uključene u opštim uslovima ugovora ili u drugim štampanim oblicima koje je izradila jedna od strana se tumače u korist druge strane.

Član 74 Dopunsko pravilo

1. Ugovorne klauzule se tumače u smislu koji manje opterećuje dužnika, ukoliko je ugovor besplatan; ukoliko je ugovor opterećujući, ugovorne klauzule se tumače u smislu koji donosi pravičnu ravnotežu među interesima strana. 2. Ukoliko postoji sumnja u pogledu značenja termina u potrošačkom ugovoru, preovladava tumačenje koje je najpovoljnije za potrošača. 3. Ugovor mora da se tumači u dobroj veri.

POTPOGLAVLJE VI NIŠTAVNOST UGOVORA

ODELJAK I

NIŠTAVNOST

Član 75 Definicija

1. Ugovor koji je protivan obaveznim odredbama, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 2. Ugovor je ništav u svakom drugom slučaju predviđenom zakonom.

Član 76 Dejstvo ništavnosti

1. Ništav ugovor ne proizvodi nikakvo dejstvo na period pre proglašenja ništavnosti, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 2. U slučaju ništavosti ugovora svaka strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila od iste; ukoliko

to nije moguće, drugoj strani mora da se obezbedi odgovarajuća naknada u novcu. 3. Ukoliko je došlo do izvršenja ugovora koji krši dobar običaj, javni red ili obavezne odredbe, povraćaj se odobrava samo ako je to razumno u datim okolnostima. U određivanju šta je razumno, treba razmotriti cilj povređenog pravila i svaka sankcija koja može se izreći u okviru takvog pravila, ozbiljnost povrede i da li su obe strane znale ili trebale znati o povredama. 4. Povraćaj onoga što je bilo preneto ili snabdeveno na osnovu ništavog ugovora se reguliše pravilima za neosnovano bogaćenje, koje se primenjuju mutatis mutandis, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

Član 77

Delimična ništavost 1. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujući motiv zbog koje je ugovor sklopljen. 2. Ali ugovor ostaje na snazi čak i ako je ništava odredba bila uslov ili odlučujući motiv ugovora u slučaju kad je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio oslobođen te odredbe i važio bez nje.

Član 78 Konverzija ništavosti

Kad ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, onda među ugovornim stranama važi taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane imale u vidu kad su ugovor sklopile i ako se može uzeti da bi one sklopile taj ugovor da su znale za ništavost svog ugovora.

Član 79

Nestanak uzroka ništavosti

Ništav ugovor ne postaje punovažan ako uzrok ništavosti nestane nakon sklapanja ugovora, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

Član 80 Odgovornost za ništavost ugovora

1. Strana koja je odgovorna za nastanak uzroka ništavosti je dužna da nadoknadi štetu koju je druga strana pretrpela usled ništavosti ugovora, ukoliko potonja nije znala i nije morala znati o uroku ništavosti. 2. Strana koja je znala ili je morala znati o uzroku ništavosti ugovora, ali nije obavestila drugu stranu, nadoknađuje štetu koju je potonja pretrpela oslanjujući se, ne svojom krivicom, na punovažnost ugovora. 3. Odgovornost za ništavost ugovora je ograničena na troškove i gubitke koje je ugovorna strana pretrpela oslanjujući se na punovažnost ugovora.

Član 81

Legitimitet potraživanja ili proglašavanja ništavosti Ništavost ugovora može proglasiti svako lice koje ima interes i koje se može proglasiti od strane suda po službenoj dužnosti, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

Član 82

Nemogućnost zastarevanja zahteva za proglašenje ništavosti

Pravo na zahtevanje proglašenja ništavosti ugovora ne podleže zastarevanju.

ODELJAK II PONIŠTENJE

I. OPŠTE ODREDBE

Član 83

Definicija

1. Ugovor koji je sklopila strana, koja nije poslovno sposobna da sklopi ugovor, može biti poništen, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 2. Ugovor takođe može biti poništen ako je volja strane bila nepoštena. 3. Ugovor može biti poništen u svim drugim slučajevima koje predviđa zakon.

Član 84

Poništenje ugovora 1. Strana u čijem se interesu propisuje poništenje ugovora može da zahteva da sud poništi ugovor. 2. Strana koja ima pravo da zahteva poništenje ugovora može potvrditi [potvrdi svoju nameru da bude zakonski obavezana] ugovor izričito ili implicitno. Ukoliko je potvrda sačinjena u pismenom obliku, mora da sadrži detalje ugovora koji treba potvrditi, osnov poništenja i nameru da potvrdi. 3. Druga strana može zahtevati da strana u čijem interesu se poništava ugovor potvrdi [potvrdi svoju nameru da bude zakonski obavezana] ugovor u razumnom roku. 4. Ukoliko strana koja ima pravo da zahteva poništenje ugovora potvrdi [potvrdi svoju nameru da bude zakonski obavezana] ugovor, isti se smatra punovažnim od početka.

Član 85

Dejstvo poništenja 1. Poništenje od strane suda ima povratno dejstvo. 2. Povraćaj onoga što je bilo preneto ili snabdeveno na osnovu ugovora koji je poništen se reguliše pravilima za neosnovano bogaćenje, koji se primenjuju mutatis mutandis, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 3. Poništenje, koje se ne zasniva na ograničenu poslovnu sposobnost, ne utiče na prava stečena teretnim ugovorom trećih strana koje deluju u dobroj veri, podleže posledicama registracije tužbe za poništenje. 4. Ukoliko je ugovor poništen zbog poslovne nesposobnost jedne strane, ta strana je dužna da vrati sve što je primila samo u onoj meri u kojoj je imala koristi od ispunjenja obaveza druge strane.

Član 86 Poništenje multilateralnog ugovora

Ukoliko osnov za poništenje se odnosi na obaveze samo jedne strane iz multilateralnog ugovora, isti ne može biti proglašen ništavim osim ako se učešće te strane smatra značajnim u datim okolnostima.

Član 87 Odgovornost za poništenje ugovora

1. Strana koja je odgovorna za poništenje ugovora je dužna da nadoknadi štetu koju je druga strana pretrpela usled poništenja ugovora, ukoliko potonja nije znala i nije morala znati o osnovu poništenja. 2. Strana koja je znala ili je morala znati o osnovu poništenja ugovora, ali nije obavestila drugu stranu, nadoknađuje štetu koju je potonja pretrpela oslanjujući se, ne svojom krivicom, na punovažnost ugovora. 3. Odgovornost za poništenje ugovora je ograničena na troškove i gubitke koje je ugovorna strana pretrpela oslanjujući se na punovažnost ugovora.

Član 88 Zastarelost prava na zahtevanje poništenja

1. Pravo na zahtevanje poništenje ugovora traje jednu (1) godinu od dana kada strana u čijem interesu se ugovor poništava postane svesna osnove poništenja ili jednu godinu od uklanjanja pretnje. 2. U svakom slučaju, ovo pravo traje tri (3) godine od dana sklapanja ugovora. 3. Izuzev stava 2, u slučaju lica koje je poslovno nesposobno, period zastarevanja ne ističe pre šestog (6) meseca od uklanjanja poslovne nesposobnosti ili nakon imenovanja zastupnika, bez obzira na datum sklapanja ugovora. 4. Strana od koje se zahteva izvršenje ugovora može zahtevati poništenje ugovora, čak iako je pravo na zahtevanje poništenja propisano.

II. POSLOVNA NESPOSOBNOST

Član 89 Sposobnost za sklapanje ugovora

1. Da bi sklopljen ugovor bio punovažan, ugovorne strane moraju da imaju kapacitet da deluju u skladu sa zakonom. 2. Lice bez poslovne sposobnosti može da sklopi samo one ugovore koje mu zakon dozvoljava da sklopi bez prethodne saglasnosti njegovog pravnog zastupnika. Međutim, pravni zastupnik može da naknadno odobri ugovor sklopljen bez njegove prethodne saglasnosti. 3. Ugovor koji je sklopila strana bez poslovne sposobnosti za sklapanje ugovora može biti poništen, ukoliko zakon mu ne dozvoljava sklapanje ugovora pod uslovom da njegov pravni zastupnik naknadno ne odobri ugovor. 4. Strana koja sklapa ugovor sa licem bez poslovne sposobnosti za sklapanje ugovora može zahtevati da zastupnik potonjeg odobri ugovor. Ukoliko lični zastupnik ne odobri ugovor u roku od trideset (30) dana nakon takvog zahteva, smatra se da odobrenje nije dato.

Član 90 Pravo strane na raskid ugovora sa poslovno nesposobnim licem

1. Ugovorna strana koja je sklopila ugovor sa licem bez poslovne sposobnosti za sklapanje ugovora može raskinuti ugovor ukoliko nije znala ili nije morala znati o poslovnoj nesposobnosti potonjeg da sklopi ugovor bez prethodne saglasnosti njegovom zastupnika. 2. Ukoliko ugovorna strana koja je sklopila ugovor sa licem bez sposobnosti za sklapanje ugovora je bila

navedena da veruje da je potonjem njegov zastupnik dao odobrenje, uživa isto pravo kao u stavu 1. 3. Pravo iz stava 1 ističe trideset (30) dana nakon što ugovorna strana sazna o poslovnoj nesposobnosti druge strane za sklapanje ugovora ili o činjenici da zastupnik potonjeg nije dao prethodnu saglasnost; takođe ističe i ako zastupnik odobri ugovor.

Član 91 Sticanje poslovne sposobnosti nakon sklapanja ugovora

Poslovno sposobno lice može zahtevati da se poništi ugovor koji je bez prethodnog odobrenja od njegovog zastupnika sklopilo za vreme svoje ograničene poslovne sposobnosti samo u roku od tri (3) meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti pod uslovom da ugovor nije odobrio njegov zastupnik.

III. MANE VOLJE

Član 92 Pretnja

1. Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor, druga strana može tražiti da se ugovor poništi.

2. Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica.

Član 93

Bitna zabluda 1. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se sklapa ugovor ako se sklapa s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običajima u poslovima ili po nameri strana smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi ne bi inače sklopila ugovor takve sadržine. 2. Strana koja je u zabludi može tražiti poništenje ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri sklapanju ugovora nije postupala sa dužnom pažnjom. 3. U slučaju poništenja ugovora zbog zablude, druga strana koja je postupila u dobroj veri ima pravo da traži naknadu pretrpljene štete. 4. Strana koja je u zabludi ne može se na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo.

Član 94 Zabluda o motivu kod besplatnog ugovora

Kod besplatnog ugovora, bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze.

Član 95 Posredna izjava

Zabluda lica preko koga je strana izjavila svoju nameru smatra se isto kao i zabluda u vlastitom izjavljivanju namere.

Član 96 Prevara

1. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na sklapanje ugovora, druga strana može zahtevati poništenje ugovora i onda kad zabluda nije bitna. 2. Strana koja je sklopila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene štete. 3. Ako je prevaru učinilo treće lice prevara utiče na sam ugovor ako je druga ugovorna strana u vreme sklapanja ugovora znala ili morala znati za prevaru. 4. Besplatan ugovor može se poništiti i kad je prevaru učinilo treće lice, bez obzira na to da li je druga ugovorna strana u vreme sklapanja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

Član 97

Prividan ugovor 1. Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. 2. Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.. 3. Prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu.

POTPOGLAVLJE VII BILATERALNI UGOVORI

ODELJAK I ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA

Član 98

Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke 1. Kod bilateralnog ugovora svaka ugovorna strana je odgovorna za materijalne nedostatke svog izvršenja. 2. Isto tako, ugovorna strana je odgovorna i za pravne nedostatke izvršenja i dužan je da štiti drugu stranu od prava i zahteva trećih lica kojima bi njeno pravo bilo isključeno ili ograničeno. 3. Odredbe koje regulišu odgovornost prodavca za materijalne i pravne nedostatke izvršenja se primenjuju na obaveze dužnika, u meri u kojoj je to moguće, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

ODELJAK II

PRIGOVOR NEIZVRŠAVANJA UGOVORA

Član 99 Pravilo istovremenog izvršenja

1. U dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno, ili ako što drugo proističe iz prirode ugovora. 2. Međutim, ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju, sud nalaže prvoj strani da ispuni svoju obavezu nakon što druga strana ispuni svoju.

Član 100 Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno

1. Ako je dogovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle sklapanja ugovora materijalne prilike druge strane pogoršaju u toj meri da je neizvesno da li će ona moći ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može odložiti njeno ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne obezbedi dovoljno garancija da će je ispuniti. 2. To važi i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri teške još pre sklapanja ugovora i ako druga strana to nije znala niti je morala znati. 3. U tim slučajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može zahtevati da joj se garancije obezbede u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, može raskinuti ugovor.

ODELJAK III

RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEIZVRŠENJA

Član 101 Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu

1. Ukoliko strana u bilateralnom ugovoru ne uspe da ispuni svoju obavezu, druga strana može zahtevati ispunjenje obaveza ili raskid ugovora, ne dovodeći u pitanje prava na zahtev za nadoknadu štete 2. Pravo treće strane na raskid ugovora se vrši slanjem obaveštenja drugoj strani. 3. Ugovor ne može biti raskinut ukoliko neizvršenje strane je beznačajno, imajući u vidu interese druge strane.

Član 102 Kršenje roka za ispunjenje

1. Ukoliko strana ne uspe da ispuni obavezu u određenom roku, druga strana ima pravo na raskid ugovora ukoliko dodatni period za izvršenje nije određen. 2. Izuzev stava 1, strana može da raskine ugovor bez određivanja dodatnog perioda ukoliko:

2.1. druga strana izrazi svoju nameru o neispunjavanju obaveza; 2.2. iz okolnosti proizilazi da druga strana neće biti sposobna da ispuni obaveze u dodatnom roku; 2.3. je određeni vremenski rok smatran neophodnim u interesu strane koja namerava da raskine ugovor.

3. Ukoliko druga strana ne ispuni obaveze u dodatnom roku, ugovor se raskida samim zakonom, osim ako strana koja je odredila dodatni rok potvrdi u roku od tri (3) dana svoj interes u ispunjenje obaveza druge strane.

Član 103 Kada je vremenski rok bitan element

1. Ugovorne strane se mogu dogovoriti da vremenski rok za ispunjenje obaveza jedne strane se smatra bitnim elementom u interesu druge strane. 2. Strana, koja namerava da zahteva ispunjenje obaveza uprkos vremenskog roka, obaveštava drugu stranu u roku od tri (3) dana, u protivnom ugovor se smatra raskinutim samim zakonom.

Član 104 Dejstva raskida

1. Raskidom ugovora zbog neispunjavanja obe strane su oslobođene svojih obaveza koje proizilaze iz ugovora. 2. Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala. U slučaju da obe strane imaju pravo na povratak onog što su dale, primenjuju se pravila o izvršenju bilateralnih ugovora. 3. Raskid ne utiče na bilo koju klauzulu ugovora koja uređuje rešavanje sporova ili bilo koji uslov ugovora koju važi nakon raskida. 4. Raskin ne utiče na prava treće strane stečena u dobroj veri, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 5. Strana koja vraća novac dužna je platiti kamatu od dana kad je isplatu primila.

ODELJAK IV RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI

Član 105

Rebus sic stantibus 1. Ako posle sklapanja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati raskid ili izmenu ugovora. 2. Raskid ugovora ne može se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme sklapanja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili savladati. 3. Strana koja zahteva raskid ugovora ne može se pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka određenog za ispunjenje njenih obaveza. 4. Ugovor se ne raskida ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene. 5. Ako izrekne raskid ugovora, sud na zahtev druge strane obavezuje stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravičan deo štete koju trpi zbog toga.

Član 106 Dužnost obaveštavanja

Strana koja je ovlašćena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora dužna je da o svojoj nameri da traži raskid ugovora obavesti drugu stranu nakon što zvanično sazna da su takve okolnosti nastupile. Strana koja to ne učini, odgovara za štetu koju je druga strana pretrpela.

Član 107 Okolnosti od značaja za odluku suda

Pri odlučivanju o raskidanju ili izmeni ugovora, sud uzima u obzir cilj ugovora, normalni rizik kod ugovornih strana koji nastaje tokom izvršavanja ugovora iste vrste, kao i interese obeju ugovornih

strana.

Član 108 Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti

Strane se mogu ugovorom unapred odreći pozivanja na određene promenjene okolnosti, osim ako je to u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.

ODELJAK V NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA

Član 109

Nemogućnost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana 1. Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u bilateralnom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, prekida se i obaveza druge strane, a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze, može zahtevati vraćanje po pravilima o neosnovanom bogaćenju. 2. U slučaju delimične nemogućnosti ispunjenja zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana može raskinuti ugovor ako delimično ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inače ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.

Član 110 Nemogućnost ispunjenja za koju odgovara druga strana

1. Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u bilateralnom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se prekida, a ona zadržava svoje potraživanje prema drugoj strani, s tim što se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od oslobođenja od sopstvene obaveze. 2. Pored toga, ona je dužna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema trećim licima u vezi sa predmetom svoje obaveze čije je ispunjenje postalo nemoguće. 3. Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u bilateralnom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji je ona odgovorna, druga strana može zahtevati naknadu zbog neispunjenja ili povlačenje iz ugovora i naknadu štete.

ODELJAK VI

RASKID UGOVORA ZBOG NEPRAVEDNE EKSPLOATACIJA

Član 111 Prevelika nesrazmernost između odgovarajućih obaveza

1. Ukoliko u vreme sklapanja ugovora je postojala prevelika nesrazmernost između obaveza ugovornih strana, oštećena strana može da zahteva od suda da izmeni ugovor, pod uslovom da je:

1.1. strana bila u ekonomsko lošoj situaciji ili u stanju potrebe prilikom sklapanja ugovora; i 1.2. druga strana znala ili morala znati o ovome i iskoristila situaciju za sticanja koristi.

2. Nesrazmernost se pretpostavlja da je prevelika ukoliko ekonomska neravnoteža između dotičnih obaveza je veća od polovine vrednosti obaveza oštećene strane. 3. Raskid ugovora može da izbegne strana u odnosu na koju se zahteva, ponudom izmene ugovora radi

uklanjanja prevelike nesrazmernosti između dotičnih obaveza. 4. Pravo na zahtev za raskidom ističe jednu (1) godinu nakon sklapanja ugovora. 5. Aleatorni ugovori i ugovori sklopljeni na osnovu javnu prodaje ne mogu biti raskinuti. 6. Ugovor koji se može raskinuti ne potvrđuje se. 7. Odricanje od prava na zahtev za raskidom ugovora nije punovažno. 8. Raskid ugovora ne utiče na prava koja je stekla treća strana, u skladu sa posledicama registracije tužbe za raskid.

ODELJAK VII OPŠTI USLOVI UGOVORA

Član 112

Uključivanje opštih uslova u ugovor 1. Opšti uslovi su uslovi ugovora koje ispunjava jedna strana i o kojima se ne pregovara pojedinačno sa drugom stranom 2. O uslovima koje ispunjava jedna strana se ne pregovara pojedinačno, ukoliko druga strana nije uspela da utiče na njihov sadržaj, naročito jer ih je pripremila unapred za opštu upotrebu koja se ponavlja. 3. Opšti uslovi obavezuju drugu stranu, ukoliko je bila upoznata ili je morala biti upoznata sa njima u vreme sklapanja ugovora. 4. Strana koja ispunjava opšte uslove mora da preduzme razumne korake kako bi skrenula pažnju druge strane na njih u vreme sklapanja ugovora.

Član 113 Ništavost

1. Uslovi opštih uslova su ništavi, pod uslovom da su okolnosti koje su postojale u vreme sklapanja ugovora, nepravične prema strani koja treba da ispuni opšte uslove, prirodi ugovora i svih drugih uslova ugovora. 2. Za potrebe stava 1, klauzula, koja ograničava ili isključuje odgovornost jedne strane za neizvršenje ili koja dozvoljava jednoj strani da se njeno izvršavanje značajno razliku od onog koje druga strana očekuje, se smatra uveliko nepravednom. 3. Odredbe stava 1 se ne primenjuju na adekvatnost vrednosti obaveza jedne strane u odnosu na vrednost obaveza druge strane. 4. Opšti uslovi uključeni u potrošačkim ugovorima podležu odredbama Potpoglavlja IX ovog Poglavlja I.

Član 114 Sukobi između uslova ugovora

U slučaju sukoba između opštih uslova i drugih uslova ugovora, preovlađuju potonji.

ODELJAK VIII USTUPANJE UGOVORA

Član 115 Uslovi ustupanja

1. Svaka strana u bilateralnom ugovoru može, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor nekom trećem licu, koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog ugovora. 2. Ustupanjem ugovora ugovorni odnos između ustupioca i druge strane prelazi na prijemnika i drugu stranu u času kad je druga strana pristala na ustupanje, a ako je druga strana dala svoj pristanak unapred, u času kad je obaveštena o ustupanju. 3. Pristanak na ustupanje ugovora je punovažan samo ako je dat u obliku u zakonu propisanom za ustupljeni ugovor. 4. Značenje odredbi o pravima strana u pogledu ugovora o preuzimanju duga se takođe primenjuje na ustupanje ugovora.

Član 116 Odgovornosti ustupioca

1. Ustupilac odgovara prijemniku za punovažnost ustupljenog ugovora. 2. Ustupilac ne jemči prijemniku da će druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako se na to naročito obavezao. 3. Ustupilac ne jemči drugoj strani da će prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to naročito obavezao.

Član 117 Prigovori

Druga strana može istaći prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.

POTPOGLAVLJE VIII

UGOVOR U KORIST TREĆEG LICA

Član 118 Neposredno pravo trećeg

1. Kad neko ugovori pravo u korist trećeg lica, isto stiče neposredno pravo prema dužniku, osim ako nije što drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti. 2. Ugovorna strana ima pravo zahtevati da druga strana ispuni obavezu prema trećem licu onu koju je ugovorna strana dužna da ispuni u korist trećeg.

Član 119 Opozivanje prava u korist trećeg lica

1. Ugovorna strana koja ima pravo da zahteva da druga ugovorna strana ispuni obavezu za treću stranu može opozvati ili izmeniti pravo uspostavljeno u korist trećeg lica u svako vreme sve dok treće lice ne izjavi da je pravo prihvaćeno. 2. Ako je ugovoreno da će druga ugovorna strana izvršiti ono na šta se obavezao u korist trećeg tek posle smrti ugovorne strane, ista može u svako vreme, uključujući i svojim testamentom, opozvati pravo u korist trećeg lica, osim ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi nešto drugo

Član 120

Prigovori dužnika prema trećem licu Dužnik može istaći trećem sve prigovore koje ima prema trećem licu po osnovu ugovora kojim

je ugovoreno pravo trećeg lica.

Član 121 Odbijanje trećeg lica

Ako treće lice odbije pravo koje je ugovoreno za njega, ili ako ga ugovorna strana opozove, pravo pripada ugovornoj strani, osim ako nije nešto drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.

Član 122 Obećanje radnje trećeg lica

1. Obećanje učinjeno drugom da će treće lice nešto učiniti ili propustiti, istog ne obavezuje, a obećavalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treće lice neće da se obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju. 2. Obećavalac neće odgovarati ako je drugom licu obećao da će se samo zauzeti kod trećeg lica da se ovaj obaveže da nešto učini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog zalaganja.

POTPOGLAVLJE IX POTROŠAČKI UGOVORI

ODELJAK I

DELOKRIG PRIMENE I DEFINICIJE


Odredbe ovog Potpoglavlja se odnose na svaki ugovor sklopljen između trgovca i potrošača. One se takođe odnose na isporuku vode, gasa, električne energije ili daljinskog grejanja, uključujući javne pružaoce, u meri u kojoj se ova roba može isporučiti na osnovu ugovora.

Član 124 Definicije

1. Izrazi upotrebljeni u ovom Potpoglavlju imaju sledeće značenje:

1.1. „potrošač“ je svako fizičko lice koje kupuje i koristi robu ili usluge za ispunjavanje svojih potreba koje nemaju veze sa trgovinskom, poslovnom, zanatskom ili profesionalnom delatnošću; 1.2. „trgovac“ je svako fizičko ili pravno lice koje prodaje ili deluje na tržištu kao poslovanje ili vrši svoju trgovinsku delatnost kao jedno lice koje deluje u ime ili za račun jednog trgovca za potrebe trgovinske, poslovne, zanatske ili profesionalne delatnosti; 1.3. „roba“ je svaka materijalna pokretna stvar, bez obzira da li zahteva sklapanje, s izuzetkom robe koja se prodaje putem izvršenja ili na drugi način predviđen zakonom, uključujući onu koja je prodata pod nadležnošću notara.

1.4. „poslovna prostorija“ je svaka nepokretna imovina za poslove maloprodaje u kojoj trgovac obavlja svoju aktivnost na trajnoj osnovi ili svaka pokretna imovina za poslove maloprodaje u kojoj trgovac

obavlja svoju aktivnost na uobičajenoj osnovi;

1.5. „roba izrađena prema specifikacijama potrošača” je roba koja nije gotova roba nego je izrađena na temelju pojedinačnog izbora ili odluke potrošača;

1.6. „ugovor o prodaji” je svaki ugovor prema kom vlasništvo nad robom trgovac prenosi ili se obavezuje preneti na potrošača, a potrošač plaća ili se obavezuje platiti njenu cenu, uključujući i svaki ugovor čiji su predmet i roba i usluge;

1.7. „ugovor o usluzi” je svaki ugovor osim ugovora o prodaji, prema kom trgovac isporučuje ili se obavezuje isporučiti uslugu potrošaču, a potrošač plaća ili se obavezuje platiti njenu cenu;

1.8. „trajni nosač podataka” je svako sredstvo koje potrošaču ili trgovcu omogućava skladištenje informacija koje su mu lično upućene i kojima može naknadno pristupati tokom odgovarajućeg vremena u svrhe za koje su te informacije namenjene i koje omogućava nepromenjenu reprodukciju skladištenih informacija;

1.9. „digitalni sadržaj” su podaci koji se proizvode i isporučuju u digitalnom obliku;

1.10. „onlajn digitalni sadržaj“ je digitalni sadržaj koji se ne isporučuje na opipljivom nosaću podataka;

1.11. „garantor“ je obaveza kojom se trgovac ili proizvođač, pored njegove pravne obaveze koja se odnosi na garanciju usklađenosti, obavezuje potrošaču nadoknaditi plaćenu cenu ili zameniti, popraviti ili servisirati robu na bilo koji način ako ona ne zadovoljava specifikacije ili druge zahteve koji nisu u vezi sa usklađenošću određenom u garantnom listu ili u relevantnom oglašavanju koje je dostupno u trenutku ili pre sklapanja ugovora;

1.12 „propratni ugovor” je ugovor kojim potrošač stiče robu ili usluge koje se odnose na ugovor na daljinu ili ugovor sklopljen van poslovnih prostorija i u kom tu robu isporučuje ili te usluge pruža trgovac ili treća strana na temelju dogovora između te treće strane i trgovca;

1.13. „javna prodaja” je metoda prodaje kod koje trgovac nudi robu ili usluge potrošačima koji učestvuju ili imaju mogućnost da lično učestvuju u prodaji, u transparentnom postupku nadmetanja na tržišnoj osnovi koji vodi voditelj i u kom je uspešni ponudilac obavezan kupiti robu ili usluge.

ODELJAK II

NEPRAVEDNI USLOVI U UGOVORIMA IZMEĐU TRGOVCA I POTROŠAČA

Član 125 Nepravedni uslovi ugovora

1. Uslovi sklopljenih ugovora između potrošača i trgovaca se smatraju nepravednim ako, u suprotnosti sa zahtevima u dobroj veri, prouzrokuju značajnu neravnotežu u pravima i obavezama koje proističu iz ugovora, na štetu potrošača.

2. Uslovi koji se smatraju nepravednim, osim ako se ne dokaže suprotno, kao predmet ili posledicu imaju:

2.1. isključivanje ili ograničavanje odgovornosti trgovca u slučaju lične povrede ili smrti potrošača kao rezultat delatnosti ili propusta trgovca; 2.2. isključivanje ili ograničavanje delatnosti ili zakonskih prava potrošača prema trgovcu ili druge strane u slučaju potpunog ili delimičnog nepravilnog postupanja ili neadekvatnog postupanja trgovca; 2.3. isključivanje ili ograničavanje mogućnosti poravnjanja duga prema trgovcu u odnosu na svako potraživanje koje potrošač može da ima u odnosu na njega;

2.4. nametanje uslova potrošaču čije ispunjenje zavisi samo od želje trgovca; 2.5. dozvoljavanje trgovcu da zadrži određeni iznos novca koji je potrošač uplatio, ako potonji ne sklopi ugovor ili isti raskine, bez da se potrošaču omogući pravo da zatraži od trgovca dvostruki iznos novca koji je uplaćen, ako je trgovac strana koja nije uspela da sklopi ugovor ili je isti raskinula; 2.6. zahtevanje od svakog potrošača koji nije uspeo da ispuni ili je zadocnio sa ispunjavanjem svojih obaveza, iznos novca kao naknadu koji je očigledno prevelik; 2.7. ovlašćivanje samo trgovca na mogućnost raskidanja ugovora, dok se isto pravo ne omogućava potrošaču ili dozvoljavanje trgovcu da zadrži iznos novca koji je potrošač uplatio za usluge koje nisu pružene, ako je trgovac taj koji raskida ugovor; 2.8. omogućavanje trgovcu da raskine ugovor sa otvorenim tačkama bez prethodnog obaveštenja u razumnom roku, osim ako postoje dobar osnov za to; 2.9. uspostavljanje otkaznog roka koji je duži od tri meseca pre isteka trajanja ugovora koji je prvobitno sklopljen ili prećutno produžen na račun druge strane iz ugovora; 2.10. proširenje obima pristanka od strane potrošača na uslove sa kojima nije imao mogućnosti da se upozna pre sklapanja ugovora; 2.11. omogućavanje trgovcu da menja uslove ugovora jednostrano, uključujući karakteristike proizvoda ili usluge koje treba pružiti, bez valjanog razloga navedenog u ugovoru; 2.12. određivanje cene robe ili usluga u vreme isporuke ili pružanja usluge; 2.13. omogućavanje trgovcu da poveća cenu isporučene robe ili usluga bez omogućavanje potrošaču da raskine ugovor u slučaju da je cena prevelika u odnosu na cenu koja je prvobitno dogovorena; 2.14. omogućavanje trgovcu pravo da odredi da li je isporučena roba ili usluge u skladu sa ugovorom ili davanje ekskluzivnog prava da tumači svaku klauzulu ugovora; 2.15. ograničavanje odgovornosti trgovca u pogledu obaveza koje proizilaze iz ugovora sklopljenog u njegovo ime od strane njegovih agenata ili usklađivanje ispunjavanje takvih obaveza sa posebnim formalnostima; 2.16. isključivanje ili ograničavanje prava potrošača da odbije ispunjavanje obaveze, ako trgovac nije ispunio svoje obaveze koje proizilaze iz ugovora; 2.17. omogućavanje trgovcu da prenese njegova prava i obaveze trećoj strani, čime se umanjuje zaštitu prava potrošača; 2.18. opterećivanje potrošača sa ograničenim vremenskim rokom, ograničavanje njegovog prava da odbije da ispuni svoje obaveze, odstupanje od jurisdikcije suda, ograničavanje dostupnih dokaza, promena u teretu dokazivanja, ograničavanje slobode ugovaranja u odnosu na treće strane; 2.19. uspostavljanje nadležnog suda u slučaju spora, osim onog koji se nalazi u mestu gde se potrošač nalazi ili gde boravi; 2.20. podvrgavanje prava ili obaveze potrošača uslovu zavisnosti od puke volje trgovca, što je suprotno od neposredne efikasne obaveze koja obavezuje potrošača.

Član 126

Procena nepravedne prirode uslova

1. Nepravedna priroda uslova se procenjuje uzimanjem u obzir prirodu robe ili usluga za koje je ugovor sklopljen i upućivanjem na sve okolnosti koje su postojale u vreme sklapanja ugovora i drugih uslova istog ugovora ili drugog ugovora od kog zavisi. 2. Procena nepravedne prirode uslova se ne odnosi na definiciju glavnog predmeta ugovora niti na adekvatnost cene robe ili usluga. 3. Uslovi koji reprodukuju ili sprovode obavezne odredbe zakona i odredbe načela međunarodnih konvencija u kojima je Kosovo strana se ne smatraju nepravednim. 4. Uslovi o kojima se pojedinačno pregovaralo se ne smatraju nepravednim. 5. Za ugovore sklopljene potpisivanjem unapred pripremljenih obrazaca ili standarda osmišljenih da regulišu određene ugovorne odnose na jedinstven način, ugovor snosi teret dokazivanja da se o uslovima pojedinačno pregovaralo sa potrošačem.

Član 127 Ništavost nepravednih uslova

1. Uslovi koji se smatraju nepravednim u skladu sa odredbama Odeljka II su ništavi, dok preostali deo ugovora ostaje na snazi. 2. Uslovi su ništavi, čak iako se o njima pojedinačno pregovaralo, ako za predmet ili kao posledicu imaju:

2.1. isključivanje ili ograničavanje odgovornosti trgovca u slučaju lične povrede ili smrti potrošača kao rezultat delatnosti ili propusta trgovca; 2.2. isključivanje ili ograničavanje delatnosti ili zakonskih prava potrošača prema trgovcu ili druge strane u slučaju potpunog ili delimičnog nepravilnog postupanja ili neadekvatnog postupanja trgovca; 2.3. proširenje obima pristanka od strane potrošača na uslove sa kojima nije imao mogućnosti da se upozna pre sklapanja ugovora.

3. Ništavost se proglašava samo u korist potrošača i može se utvrditi po službenoj dužnosti od strane suda. 4. Prodavac ima pravo da popravi štetu dobavljača koja je nastala kao rezultat ništavosti uslova koji su proglašeni nepravednim od strane suda.

Član 128 Jednostavan i razumljiv jezik

Kada se svi ili određeni uslovi predstavljaju potrošaču u pisanom obliku, ovi uslovi moraju biti izrađeni na jednostavnom i razumljivom jeziku.

ODELJAK III INFORMACIJE I FORMALNI ZAHTEVI

I. OPŠTE ODREDBE

Član 129

Ugovori sklopljeni na daljinu

Potrošač sklapa ugovor o robi ili usluzi sa trgovcem, prema jednoj organizacionoj šemi prodaje na udaljenosti ili pružanje usluge trgovca, koji, za ciljeve ugovora, isključivo koristi jedno ili više sredstava komuniciranja na daljinu, do trenutka sklapanja ugovora.

Član 130

Ugovor sklopljen van poslovnih prostorija

1. Ugovor sklopljen van prostorija je svaki ugovor koji je:

1.1. sklopljen u istovremeno fizičko prisustvo trgovca i potrošača, na mestu koje nije deo poslovnih prostorija trgovca; 1.2. sklopljen u poslovnim prostorijama trgovca ili putem bilo kog sredstva za neposredno komuniciranje na daljinu nakon što je potrošač lično i pojedinačno upućen na mesto koje nije deo poslovnih prostorija trgovca u istovremeno fizičko prisustvo trgovca i potrošača; ili 1.3. sklopljen tokom ekskurzije organizovane od strane trgovca sa ciljem promovisanja i prodaje robe ili usluga potrošaču.

II. ZAHTEVI ZA INFORMACIJAMA O PRAVIMA POTROŠAČA

Član 131

Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija 1. Pre nego se potrošač obaveže ugovorom sklopljenim na daljinu i van poslovnih prostorija, trgovac pruža potrošaču sledeće informacije:

1.1 glavne karakteristike robe ili usluga u meri koja odgovara načinu komunikacije i robi i uslugama; 1.2 identitet trgovca, kao što je trgovački naziv, adresa na kojoj se trgovac nalazi ili telefonski broj trgovca; 1.3 adresu na koju se trgovac nalazi i ako je to potrebno, telefonski broj trgovca, broj faksa i imejl adrese, kako bi potrošač mogao da brzo stupi u kontakt sa trgovcem i radi efikasne komunikacije; 1.4 gde trgovac deluje u ime drugog trgovca, adresu i identitet tog drugog trgovca; 1.5 adresa mesta poslovanja trgovca, ako se razlikuje od one iz stava 1.3, i gde trgovac deluje u ime drugog trgovca, adresu mesta poslovanja tog drugog trgovca na koju potrošač može da uputi žalbe; 1.6 ukupna cena robe ili usluga uključujući poreze ili ako je prirode robe ili usluga takva da cena ne može da se razumno unapred obračuna, način na koji će cena biti obračunata; 1.7 svi dodatni troškovi isporuke ili svi drugi troškovi ili ako ti troškovi ne mogu biti razumno unapred obračunati, činjenicu da su ti dodatni troškovi naplativi, ako je to primenljivo; 1.8 ukupni troškovi po obračunskom periodu ili (kada takvi ugovori se ne naplaćuju po fiksnoj stopi) ukupni mesečni troškovi, u slučaju trajnog ugovora ili ugovor o pretplati; 1.9 troškovi korišćenja sredstava za komuniciranje na daljinu za sklapanje ugovora čiji troškovi se ne obračunavaju po osnovnoj stopi; 1.10 aranžmani plaćanja, isporuke, učinka, rok do kog trgovac treba da isporuči robu ili da pruži usluge; 1.11 politika ulaganja žalbi trgovcu, ako je to primenljivo; 1.12 ako postoji pravo na raskid, uslove, vremenski rok i postupke za ostvarivanje tog prava;

1.13 u slučaju ugovora o prodaji, podsetnik da trgovac ima zakonsku obavezu da isporuči robu u skladu sa ugovorom; 1.14 postojanje i uslovi pružanja pomoći potrošaču nakon kupovine, usluga nakon prodaje i komercijalne garancije, ako je to primenljivo; 1.15 postojanje relevantnog kodeksa ponašanja i kako se može pribaviti primerak istok, ako je to primenljivo; 1.16 trajanje ugovora, ako je to primenljivo, ili ako je trajni ugovor ili se automatski produžava, uslovi za raskid ugovora; 1.17 minimalno trajanje obaveza potrošača u okviru ugovora, ako je to primenljivo;

1.18 postojanje i uslove depozita ili drugih finansijskih garancija koje treba platiti ili obezbediti potrošaču na zahtev trgovca, ako je to primenljivo; 1.19 funkcionalnost, uključujući primenjive tehničke zaštitne mere digitalnog sadržaja, ako je to primenljivo; 1.20 svaku relevantnu kompatibilnost digitalnog sadržaja sa hardverom i softverom o kojoj je trgovac svestan ili može da se očekuje da će biti svestan, ako je to primenljivo; 1.21 mogućnosti pronalaženja resursa za ulaganje vansudske žalbe i mehanizam za obeštećenje, kome podleže trgovac i metode pristupanja tome

2. Obaveze pružanja informacija pre sklapanja ugovora iz stava 1 se takođe odnose na ugovor o isporuci javnih komunalnih usluga, kao što je voda, gas, električna energija ili daljinsko grejanje ili onlajn digitalni sadržaj. 3. Informacije iz stava 1 su sastavni deo ugovora sklopljenog na daljinu ili van poslovnih prostorija i ne menjaju se, osim ako se ugovorne strane nisu drugačije dogovorile. 4. Ukoliko trgovac nije postupio u skladu sa zahtevima za informacije o dodatnim troškovima ili drugim troškovima iz podstava 1.7 stav 1, potrošač ne snosi te troškove. 5. U slučaju da se koriste sredstva koja omogućavaju individualnu komunikaciju, informacije iz stava 1 se pružaju na albanskom ili srpskom jeziku, ukoliko to potrošač zahteva. 6. U pogledu usklađenosti sa zahtevima za informacije utvrđenih u ovom članu, teret dokazivanje je na trgovcu.

Član 132 Zahtevi za informacije o potrošačkim ugovorima osim onih sklopljenih na daljinu ili van poslovnih

prostorija

1. Pre nego potrošač se obaveže ugovorom, osim onog sklopljenog na daljinu i van prostornih prostorija, trgovac pruža potrošaču sledeće informacije:

1.1 glavne karakteristike robe ili usluga u meri koja odgovara načinu komunikacije i robi i uslugama; 1.2 identitet trgovca, kao što je trgovački naziv, adresa na kojoj se trgovac nalazi ili telefonski broj trgovca;

1.3 ukupna cena robe ili usluga uključujući poreze ili ako je prirode robe ili usluga takva da cena ne

može da se razumno unapred obračuna, način na koji će cena biti obračunata;

1.4 svi dodatni troškovi isporuke ili svi drugi troškovi ili ako ti troškovi ne mogu biti razumno unapred obračunati, činjenicu da su ti dodatni troškovi naplativi, ako je to primenljivo;

1.5 aranžmani plaćanja, isporuke, učinka, rok do kog trgovac treba da isporuči robu ili da pruži usluge;

1.6 politika ulaganja žalbi trgovcu, ako je to primenljivo;

1.7 u slučaju ugovora o prodaji, podsetnik da trgovac ima zakonsku obavezu da isporuči robu u skladu sa ugovorom;

1.8 postojanje i uslovi pružanja pomoći potrošaču nakon kupovine, usluga nakon prodaje i komercijalne garancije, ako je to primenljivo;

1.9 trajanje ugovora, ako je to primenljivo, ili ako je trajni ugovor ili se automatski produžava, uslovi za raskid ugovora;

1.10 funkcionalnost, uključujući primenjive tehničke zaštitne mere digitalnog sadržaja, ako je to primenljivo;

1.11 svaku relevantnu kompatibilnost digitalnog sadržaja sa hardverom i softverom o kojoj je trgovac svestan ili može da se očekuje da će biti svestan, ako je to primenljivo.

2. Obaveze pružanja informacija pre sklapanja ugovora iz stava 1 se takođe odnose na ugovor o isporuci javnih komunalnih usluga, kao što je voda, gas, električna energija ili daljinsko grejanje ili onlajn digitalni sadržaj. 3. Obaveza pružanja informacija pre sklapanja ugovora iz stava 1 se ne odnosi na ugovore koje uključuju svakodnevne poslove i koje se izvršavaju neposredno u vreme njihovog sklapanja.

III. FORMALNI ZAHTEVI O PRAVIMA POTROŠAČA

Član 133 Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih na daljinu

1. U pogledu ugovora sklopljenih na daljinu, trgovac pruža informacije predviđene u članu…. stav 1. [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija] ili ih čini dostupnima potrošaču na način koji odgovara korišćenim sredstvima za komunikaciju na daljinu. Te informacije su napisane na jednostavan i razumljiv jezik i sve dok se prenose trajnim nosačem podataka biće čitljive. 2. Ukoliko ugovor sklopljen na daljinu putem elektronskih sredstava, obavezuje potrošača na plaćanje, trgovac osigurava da:

2.1 je potrošač svestan na jasan i prominentan način i neposredno pre nego što potrošač napravi narudžbinu, o informacijama iz člana… [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija], stav 1; i 2.2 potrošač, nakon što je napravio narudžbinu, eksplicitno zna da naručivanje podrazumeva obavezu plaćanja. Ukoliko narudžbina podrazumeva aktiviranje dugmad ili slične funkcije, dugme ili slična funkcija se obeležavaju na lako čitljiv način samo rečima „naručivanje sa obavezom plaćanja“ ili odgovarajućom nedvosmislenom frazom koja navodi da naručivanje podrazumeva obavezu plaćanja trgovcu. Ukoliko trgovac nije postupio u skladu sa ovim zahtevom, potrošač nije obavezan ugovorom ili narudžbinom.

3. Veb-sajtovi za kupovinu navode jasno i čitko na početku i na kraju procesa naručivanja da li postoje ograničenja u pogledu isporuke i koja sredstva plaćanja su dozvoljena. 4. Ukoliko je ugovor sklopljen putem sredstava za komunikaciju na daljinu koji omogućavaju ograničen prostor i vreme za prikazivanje informacija, trgovac ih obezbeđuje posebnim sredstvima, pre sklapanja takvog ugovora, u najmanju ruku informacije koje se odnose karakteristike robe ili usluga, identiteta trgovca, ukupnu cenu, pravo na raskid, trajanje ugovora i, ako je trajni ugovor u pitanju, uslove raskidanja ugovora, iz člana….. [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija], stav 1. 5. Ukoliko trgovac pozove potrošača putem telefona sa ciljem sklapanja ugovora na daljinu, on, na početku razgovora sa potrošačem, otkriva svoj identitet i, ako je to primenljivo, identitet trgovca u čije ime čini taj poziv i komercijalni cilj poziva. 6. U slučaju sklapanja ugovora na daljinu preko telefona, trgovac mora da potvrdi ponudu potrošaču koji se obavezuje samo nakon potpisivanja ponude ili nakon slanja svoje pismene saglasnosti. Nakon sklapanja ugovora sa potrošačem, takva potvrda može biti dostavljena na trajnom nosaču informacija. 7. Trgovac obezbeđuje potrošaču potvrdu da je ugovor sklopljen na trajnom nosaču informacija u razumnom roku nakon sklapanja ugovora na daljinu, a najkasnije u trenutku isporuke robe ili pre nego što pružanje usluga otpočne. Ova potvrda uključuje:

7.1. sve informacije iz člana…[Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija], stav 1, osim ako trgovac nije pružio te informacije potrošaču na trajnom nosaču informacija pre sklapanja ugovora na daljinu; i 7.2. kada je to primenljivo, potvrdu prethodne izričite saglasnosti potrošača i priznanja u skladu sa članom… [Izuzeci od prava na raskid].

8. Ukoliko potrošač želi pružanje usluga ili isporuku vode, gasa ili električne energije ili daljinskog grejanja iz člana… stav 2 [Pravo na raskid], trgovac zahteva od potrošača da sačini izričit zahtev.

Član 134 Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih van poslovnih prostorija

1. U pogled ugovora sklopljenih van poslovnih prostorija, trgovac pruža informacije predviđene u članu…. stav 1. [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija] na papiru ili, ako se potrošač slaže sa tim, na drugi trajni nosač informacija. Te informacije su napisane na jednostavan i razumljiv jezik. 2. Trgovac obezbeđuje potrošaču primerak potpisanog ugovora na papiru ili na drugom trajnom nosaču informacija, uključujući, ako je to primenljivo, potvrdu prethodne izričite saglasnosti potrošača i priznanja u skladu sa članom… [Izuzeci od prava na raskid], stav 1. 3. Ukoliko potrošač želi da pružanje usluga ili isporuka vode, gasa ili električne energije ili daljinskog grejanja započne tokom otkaznog perioda iz člana… [Pravo na raskid] stav 2, trgovac zahteva od potrošača da sačini izričit zahteva na trajnom nosaču informacija. 4. Potvrda ugovora obezbeđena u skladu sa stavom 2 sadrži informacije predviđene u članu … [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija], stav 1.

ODELJAK IV PRAVO NA RASKID

Član 135

Pravo na raskid ugovora

1. Osim ako se izuzeci od člana … [Izuzeci od prava na raskid] primenjuju, potrošač može u periodu od četrnaest (14) dana da raskine ugovor sklopljen na daljinu ili van poslovnih prostorija, bez ikakvog razloga i bez nastanka bilo kakvih troškova osim onih predviđenih u članu…stav 2 [Obaveze trgovca u slučaju raskida] i članu … [Obaveze potrošača u slučaju raskida]. 2. Ne dovodeći u pitanje član … [Izostavljanje informacija o pravu na raskid], otkazni rok ističe nakon četrnaest (14) dana:

2.1. u slučaju ugovora o uslugama, od dana sklapanja ugovora; 2.2. u slučaju ugovora o prodaji, od dana od kog potrošač ili treća strana, osim prevoznika i one koja je navedena od strane potrošača, zahteva fizičko posedovanje robe, ili:

2.2.1. u slučaju da veći broj robe naručene od strane potrošača odjednom, od dana od kog potrošač ili treća strana, osim prevoznika i one koja je navedena od strane potrošača, zahteva fizičko posedovanje robe; 2.2.2. u slučaju isporuke robe koja se sastoji od više parcela ili komada, od dana od kog potrošač ili treća strana, osim prevoznika i one koja je navedena od strane potrošača, zahteva fizičko posedovanje parcele ili komada; 2.2.3. u slučaju ugovora za redovnu isporuku robe tokom određenog vremenskog perioda, od dana od kog potrošač ili treća strana, osim prevoznika i one koja je navedena od strane potrošača, zahteva fizičko posedovanje prve robe; 2.2.4. u slučaju ugovora za isporuku vode, gasa ili električne energije, koji se ne prodaju u ograničenom obimu ili u određenoj količini, daljinskog grejanja ili onlajn digitalnog sadržaja, od dana sklapanja ugovora.

3. Strane iz ugovora mogu ispuniti svoje ugovorne obaveze tokom otkaznog roka. Međutim, u slučaju ugovora sklopljenog van poslovnih prostorija, trgovci ne prihvataju čekove ili menice kao sredstvo plaćanja koji ističu za manje od petnaest (15) dana od sklapanja ugovora o uslugama ili od fizičkog posedovanja robe iz ugovora o prodaji i ne smeju ih odbaciti pre isteka tog roka.

Član 136

Izostavljanje informacija o pravu na raskid 1. Ukoliko trgovac nije potrošaču obezbedio informacije o pravi na raskid u skladu sa članom…stav 1 [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija], otkazni rok ističe dvanaest (12) meseci od završetka početnog otkaznog roka u skladu sa članom…., stav 2 [Pravo na raskid]. 2. Ukoliko trgovac nije potrošaču obezbedio informacije iz stava 1 ovog člana u okviru dvanaest (12) meseci od dana iz člana…stav 2 [Pravo na raskid], otkazni rok ističe četrnaest (14) dana od dana kada je potrošač dobio tu informaciju.

Član 137

Ostvarivanje prava na raskid 1. Pre isteka otkaznog roka, potrošač informiše trgovca o njegovoj odluci da raskine ugovor. Za tu svrhu, potrošač može iskoristiti obrazac modela raskida ili da sačini drugu neopozivu izjavu koja potvrđuje njegovu odluku da raskine ugovor. 2. Pravo na raskid se smatra ostvarenim u otkaznom roku iz člana…stav 2 [Pravo na raskid] i

član…[Izostavljanje informacija o pravu na raskid] ukoliko je saopštenje o ostvarivanju tog prava na raskid poslato od strane potrošača pre isteka otkaznog roka. 3. Pored mogućnosti iz stava 1, trgovac može omogućiti potrošaču da elektronski popuni i dostavi obrazac modela raskida ili bilo koju neopozivu izjavu na veb-sajtu trgovca. U ovim slučajevima, trgovac dostavlja potrošaču potvrdu o prijemu takvog raskida na trajnom nosaču informacija bez odlaganja. 4. Teret dokazivanja o ostvarivanju takvog prava je na potrošača.


Ostvarivanje prava na raskid prekida obaveze strana za izvršavanje ugovora sklopljenog na daljinu i van poslovnih prostorija ili sklapanje ugovora na daljinu ili van prostornih prostorija, u slučajevima kada je ponudu dao potrošač.

Član 139 Obaveze trgovca u slučaju raskida

1. Trgovac nadoknađuje sve uplate koje je primio od potrošača, uključujući troškove isporuke, bez nepotrebnog odlaganja i u svakom slučaju najkasnije 14 dana od dana kada je saznao o odluci potrošača da raskine ugovor. 2. Trgovac isplaćuje naknadu putem istih sredstava koje je potrošač koristio za početne transakcije, osim ako potrošač nije izričito naveo drugačiji način i pod uslovom da potrošač ne snosi nikakve troškove takve naknade. U slučaju da se plaćanje vrši čekovima ili menicama, ako oni nisu još uvek označeni kao sredstvo za plaćanje moraju biti propisno vraćeni. Svaka odredba koja kao rezultat raskida ograničava naknadu na isplaćene iznose potrošača je ništava. 3. Izuzev stava 1, od trgovca se ne zahteva nadoknada dodatnih troškova, ukoliko se potrošač izričito odlučio za vrstu isporuke osim one najjeftinije vrste standardne isporuke koju je ponudio trgovac. 4. Osim ako se trgovac ponudio da prikupi robu sam, trgovac može zadržati naknadu sve dok ne dobije robu nazad ili sve dok potrošač ne dostavi dokaze da je robu poslao nazad, u zavisnosti od toga šta se prvo dogodi.

Član 140 Obaveze potrošača u slučaju raskida

1. Osim ako se trgovac ponudio da prikupi robu sam, potrošač šalje robu nazad ili istu predaje trgovcu ili licu ovlašćenom od strane trgovca da primi robu, bez nepotrebnog odlaganja i u svakom slučaju najkasnije četrnaest (14) dana od dana kada je trgovcu saopštio odluku da raskida ugovor u skladu sa članom… [Ostvarivanje prava na raskid]. Vremenski rok se smatra ispunjenim ukoliko potrošač pošalje robu nazad pre isteka perioda od četrnaest (14) dana. 2. Potrošač snosi samo direktne troškove vraćanja robe, osim ako trgovac nije saglasan da snosi iste ili ako trgovac ne uspe da informiše potrošača da ih on mora snositi. U slučaju ugovora sklopljenih van poslovnih prostorija kada je roba isporučena potrošaču na kućnu adresu u vreme sklapanja ugovora, trgovac prikuplja robu o svom trošku ukoliko priroda ove robe ne dozvoljava vraćanje poštom. 3. Potrošač je odgovoran za svaku smanjenu vrednost robe kao rezultat rukovanja robom osim onog koji je neophodan za uspostavljanje prirode, karakteristika i funkcionalnost robe. Potrošač u svakom slučaju nije odgovoran za svaku smanjenu vrednost robe, ako trgovac nije uspeo da dostavi obaveštenje o pravu na raskid u skladu sa članom …, stav 1 [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija].

4. Kada potrošač ostvaruje pravo na raskid nakon dostavljanja zahteva u skladu sa članom…stav 8 [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih na daljinu] ili član….stav 3 [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih van poslovnih prostorija], potrošač plaća trgovcu iznos koji je srazmeran onom koji je uplaćivan sve do trenutka kada je potrošač informisao trgovca o ostvarivanju prava na raskid u odnosu na ukupnu vrednost ugovora. Srazmeran iznos koji potrošač treba da isplati trgovcu se obračunava na osnovu ukupne cene dogovorene u ugovoru. Ukoliko je ukupna cena prevelika, srazmeran iznos se obračunava na osnovu tržišne vrednosti onoga što je isporučeno. 5. Potrošač ne snosi troškove pružanja usluga ili isporuke vode, gasa ili električne energije ili daljinskog grejanja, u potpunosti ili delimično, tokom otkaznog perioda, ako:

5.1. trgovac nije uspeo da obezbedi informacije u skladu sa članom … stav 1 [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu ili van poslovnih prostorija]; ili 5.2. potrošač nije izričito zahtevao da izvršenje otpočne tokom otkaznog roka u skladu sa članom …, stav 3 [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih van poslovnih prostorija] i članom … stav 8 [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih na daljinu].

6. Potrošač ne snosi troškove isporuke, u potpunosti ili delimično, onlajn digitalnog sadržaja ako:

6.1. potrošač nije dao svoju izričito saglasnost za početak izvršenja pre završetka otkaznog roka od četrnaest (14) dana iz člana … [Pravo na raskid]; 6.2. potrošač nije priznao da gubi pravo na raskid nakon što je dao svoju saglasnost; ili 6.3. trgovac nije uspeo da obezbedi informacije o ugovoru u skladu sa članom…stav 7 [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih na daljinu] ili članom … stav 2 [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih van poslovnih prostorija].

7. Osim ako nije predviđeno članom…stav 2 [Obaveze trgovca u slučaju raskida] i ovim članom, potrošač ne snosi nikakvu odgovornost za ostvarivanje prava na raskid.

Član 141

Dejstva ostvarivanja prava na raskid propratnih ugovora Ukoliko potrošač ostvari pravo na raskid ugovora sklopljenog na daljinu ili van poslovnih prostorija, svaki propratni ugovor se automatski prekida, bez ikakvih troškova za potrošača, osim onih predviđenih u članu … [Obaveze trgovca u slučaju raskida], i članu … [Obaveze potrošača u slučaju raskida].

Član 142

Izuzeci od prava na raskid 1. Odredbe, koje se odnose na pravo na raskid, ne primenjuju se na sledeće ugovore sklopljene na daljinu i van poslovnim prostorija:

1.1. ugovore o uslugama nakon pružanja potpune usluge ukoliko je pružanje počelo pre nego što je potrošač dao saglasnost i priznanje da će izgubiti njegovo pravo na raskid nakon što je trgovac pružio potpunu uslugu; 1.2. isporuku robe ili usluga čija cena zavisi od fluktuacije na finansijskom tržištu koja se ne može kontrolisati od strane trgovca i koja može nastati tokom otkaznog roka; 1.3. isporuku robe u skladu sa specifikacijama potrošača ili koja je jasno personalizovana; 1.4. isporuku robe koja je podložna kvaru ili isteku roka;

1.5. isporuku zatvorene robe koja ne može da se vrati iz zdravstvenih ili higijenskih razloga i koja nije bila otvorena nakon isporuke; 1.6. isporuku robe koja je, nakon isporuke, u skladu sa njenom prirodom, neodvojivo pomešana sa drugim sastojacima; 1.7. isporuku alkoholnih pića, čija cena je bila dogovorena u vreme sklapanja ugovora i koja mogu biti isporučena samo nakon trideset (30) dana i čija stvarna vrednost zavisi od fluktuacije na tržištu koja se ne može kontrolisati od strane trgovca; 1.8. ugovore u kojima potrošač posebno zahteva posetu trgovca u cilju obavljanja hitnih popravki ili održavanja. Međutim, kada tokom takve posete trgovac pruži usluge pored onih koje je potrošač posebno zahtevao ili robu osim rezervnih delova ili popravke, pravo na raskid se primenjuje na one dodatne usluge ili robu; 1.9. isporuku zatvorenih audio ili video zapisa ili zatvorenog kompjuterskog softvera koji nije otvoren nakon isporuke; 1.10. isporuku novina, časopisa ili magazina, uz izuzetak ugovora o pretplati za isporuku takvih publikacija; 1.11. ugovore sklopljene tokom javne prodaja; 1.12. obezbeđivanje smeštaja osim onog za stambene potrebe, prevoz robe, usluge iznajmljivanja automobila, ketering ili usluga povezanih sa rekreativnim aktivnostima ukoliko ugovor predviđa konkretan datum ili period izvršenja; 1.13. isporuku onlajn digitalnog sadržaja ukoliko je izvršenje počelo prethodnim izričitim pristankom i njegovim priznanjem da na taj način gubi njegovo pravo na raskid.

Član 143 Izuzeci

1. Ovaj Odeljak se ne primenjuje na ugovore:

1.1. o socijalnim uslugama, uključujući socijalno stanovanje, brigu o deci i podršku porodicama i licima koje imaju trajne ili privremene potrebe, uključujući dugoročnu negu; 1.2. o zdravstvenoj zaštiti, bez obzira da li istu pružaju ustanove zdravstvene zaštite; 1.3. o kockanju, koje uključuju klađenje novčanim iznosima u igrama na sreću, uključujući lutrije, kazino; 1.4. o finansijskim uslugama; 1.5. o stvaranju, sticanju li prenosu nepokretne imovine ili prava na nepokretnu imovinu; 1.6. o izgradnji novih objekata, značajnim izmenama postojećih objekata i o iznajmljivanju smeštaja

za stambene potrebe; 1.7. koji su izrađeni ili overeni kod notara ili drugog javnog službenika koji je nezavistan i mora

osigurati da potrošač sklapa ugovor nakon pažljivog razmatranja svih pravnih pitanja; 1.8. o isporuci prehrambenih proizvoda, pića ili druge robe namenjene za tekuću potrošnju u

domaćinstvu i koju fizički isporučuje trgovac na čestoj i redovnoj osnovi na kućnu adresu

potrošača, mesto boravka ili radnom mestu;

1.9. o uslugama prevoza putnika, sa izuzetkom člana … [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih na daljinu] stav 2, i člana … [Takse za korišćenje sredstva plaćanja] i … [Dodatna plaćanja];

1.10. sklopljenih uz pomoć prodajnih automata ili automatizovanih poslovnih prostorija; 1.11. sklopljenih sa operaterima za telekomunikaciju putem telefona koji su dostupni javnosti, čije

plaćanje može uključivati novčiće i/ili kartice ili sklopljenih uspostavljanjem jedinstvene veze putem telefona, interneta ili faksa od strane potrošača.

2. Odredbe ovog Odeljka se ne primenjuju na ugovore sklopljene van poslovnih prostorija čije plaćanje od strane potrošača ne prelazi pedeset (50) evra. Međutim, takve odredbe se primenjuju u slučaju različitih ugovora sklopljenih van poslovnih prostorija koje su strane propisale istovremeno, ukoliko iznos ukupne vrednosti takvog ugovora prelazi pedeset (50) evra.

ODELJAK V OSTALA PRAVA POTROŠAČA

Član 144

Netražena isporuka (prodaja nenaručene robe)

Potrošač se izuzima od obaveza plaćanja u slučajevima netražene isporuke robe, vode, gasa, električne energije, daljinskog grejanja ili digitalnog sadržaja. U takvim slučajevima, odsustvo odgovora od potrošača nakon takve netražene isporuke robe ili pružanja se ne smatra pristankom.

Član 145 Isporuka

1. Osim ako nije drugačije dogovoreno među stranama iz ugovora o prodaji, trgovac isporučuje robu potrošaču bez nepotrebnog odlaganja i najkasnije trideset (30) dana od datuma potpisivanja ugovora. 2. Obaveza isporuke se smatra ispunjenom prenosom fizičkog vlasništva ili kontrolom prenosa robe do

potrošača. 3. Ako trgovac nije uspeo da ispuni svoju obavezu za isporuku robe u vreme dogovoreno sa potrošačem ili vremenskom roku iz stava 1, potrošač može istog pozvati kako bi isporučio robu u okviru dopunskog roka koji odgovara okolnostima. Ukoliko trgovac ne uspe da isporuči robu u okviru tog dopunskog roka, potrošač ima pravo da raskine ugovor, ne dovodeći u pitanje naknadu štete. 4. Potrošač nije obavezan da trgovcu odobri dopunski rok iz stava 3 ako:

4.1 je trgovac izričito odbio da isporuči robu; 4.2. isporuka u dogovorenom roku je od suštinskog značaja, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja; ili 4.3. potrošač informiše trgovca pre sklapanja ugovora da je isporuka do ili na navedeni datum od suštinskog značaja.

5. U slučajevima iz stava 4, ako trgovac ne uspe da isporuči robu u vreme koje dogovoreno zajedno sa potrošačem ili u predviđenom vremenskom roku iz stava 1, potrošač ima pravo da raskine ugovor bez odlaganja, ne dovodeći u pitanje naknadu štete. 6. Nakon raskida ugovora u skladu sa stavovima 3 i 5, trgovac, bez nepotrebnog odlaganja, nadoknađuje potrošaču sve iznose koji su uplaćeni prema ugovoru.

Član 146

Naknade za korišćenje sredstava plaćanja

1. Trgovac ne naplaćuje potrošačima, u pogledu korišćenja datih sredstava plaćanja, troškove za korišćenje tih sredstava ili u slučajevima koji su izričito utvrđeni, naknade koje premašuju troškove koje snosi trgovac. 2. Institucija koja je izdala platnu karticu će rekreditirati potrošača isplatama u slučaju da isplata premaši dogovorenu cenu ili u slučaju zloupotrebe platne kartice od strane trgovca ili treće strane. Institucija koja je izdala karticu ima pravo da trgovca zaduži iznosima koje su vraćene potrošaču.

Član 147

Prenos rizika

1. U ugovorima u kojima trgovac otprema robu potrošaču, rizik od gubitka ili oštećenja robe koje nije prouzrokovao prodavac prelazi na potrošača, samo ako on ili treća strana naznačena od strane potrošača, osim prevoznika, je došao u fizički posed robe. 2. Međutim, rizik prelazi na potrošača nakon isporuke, ako trgovac nije ponudio uslugu prevoza robe, već je potrošač sam angažovao prevoznika, ne dovodeći u pitanje prava potrošača u odnosu na prevoznika.

Član 148 Komunikacija preko telefona

Ako trgovac održava telefonsku liniju putem koje potrošači mogu da stupe u kontakt sa trgovcem u pogledu ugovora sklopljenih sa istim, potrošač koji stupa u kontakt sa trgovcem ne sme da bude obavezan dodatnim plaćanjem osim osnovne stope.

Član 149

Dodatna plaćanja

1. Pre nego što se potrošač obaveže ugovorom ili ponudom, trgovac zahteva izričitu saglasnost potrošača za svako dodatno plaćanje pored cene dogovorene za glavne ugovorne obaveze prema trgovcu. 2. Ukoliko trgovac ne dobije izričitu saglasnost potrošača, ali je izveo zaključak da će ista biti data tako što koristi neke podrazumevane opcije koje potrošač može da odbije kako bi izbegao dodatna plaćanja, potrošač ima pravo da nadoknadi ova plaćanja.


1. Član … [Isporuka] i član … [Prenos rizika] se ne primenjuje na isporuku vode, gasa ili električne energije, koji se ne prodaju u ograničenom obimu ili u određenoj količini, daljinskog grejanja ili onlajn digitalnog sadržaja. 2. Članovi … [Naknade za korišćenje sredstava plaćanja], … [Komunikacija preko telefona] i … [Dodatna plaćanja] se primenjuju na ugovore o prodaji i uslugama i ugovore o isporuci vode, gasa, električne energije, daljinskog grejanja ili digitalnog sadržaja.

ODELJAK VI PRODAJA ROBE I POVEZANE GARANCIJE

Član 151

Delokrug primene

1. Ovaj Odeljak obuhvata određene aspekte ugovora o prodaji i povezane garancije sa prodajom robe. Za

tu svrhu, ugovori o razmeni i isporuci, kao i o radu i dostavi materijala i svim drugi ugovori namenjeni za isporuku robe koju treba izraditi ili proizvesti su jednaki ugovorima o prodaji. 2. Za potrebe ovog Odeljka:

2.1 „prodavac“ je fizičko ili pravno lice, javno ili privatno koje, na osnovu ugovora u skladu sa stavom 1, prodaje robu za potrebe trgovinske, poslovne ili profesionalne delatnosti; 2.2 „garant“ je svaka delatnost prodavca ili proizvođača za potrošača, obavljena bez doplate, kao naknada za plaćenu cenu ili kao zamena, popravka ili rukovanje robom potrošača bilo koji način, ukoliko nije u skladu sa specifikacijama utvrđenim u garantnom listu ili u relevantnom oglašavanju; 2.3 „popravka“, u slučaju nedostatka usklađenosti, je usklađivanje robe sa ugovorom o prodaji, uključujući isporuku delova koji nedostaju.

3. Odredbe ovog Odeljka se takođe primenjuju na prodaju second hand robe, uzimajući u obzir prethodnu upotrebu, ograničavajući se na kvarove koje proizilaze iz normalne upotrebe artikla.

Član 152 Usklađenost sa ugovorom

1. Prodavac je dužan da isporuči robu potrošaču u skladu sa ugovorom o prodaji. 2. Pretpostavlja se da je roba u skladu sa ugovorom ako, po potrebi, postoje sledeće okolnosti:

2.1 odgovara svrsi u kojoj se roba iste vrste uglavnom koristi; 2.2 je u skladu sa opisom datim od strane prodavca i poseduje kvalitete robe koju je prodavac dao potrošaču kao uzorak ili model; 2.3 pokazuje kvalitet i učinak koji su uobičajeni za robu iste vrste i koje potrošač može razumno da očekuje, s obzirom na prirodu robe i uzimajući u obzir sve javne izjave koje o njima dao prodavac, proizvođač ili njegov zastupnik, posebno u oglašavanju ili na etiketi; 2.4 odgovaraju određenoj svrsi za koju je potrošač zahtevao robu i koju je obznanio prodavcu u trenutku sklapanja ugovora i koje je prodavac, izričito prihvatio.

3. Nedostatkom usklađenosti se ne smatra ako je u vreme sklapanja ugovora potrošač bio svestan ili ako nije mogao biti nesvestan nedostatka usklađenosti, ili ako nedostatak usklađenosti potiče od materijala ili uputstava datih od strane potrošača. 4. Prodavac neće biti vezan javnim izjavama u skladu sa stavom 2. podstav 2.3., kada može da dokaže da:

4.1. nije bio ili nije mogao razumno da bude svestan izjave u pitanju; 4.2. je u vreme sklapanja ugovora izjava prikladno korigovana na takav način koji je poznat potrošaču; ili 4.3. na odluku o kupovini robe nije mogla da utiče izjava.

5. Svaki nedostatak usklađenosti usled neispravne ugradnje robe se smatra ekvivalentnim nedostatku usklađenosti robe ako:

5.1. je ugradnja deo ugovora o prodaji i ako je roba ugrađena od strane prodavca ili pod njegovom odgovornošću; ili

5.2. je prodavac ugradio robu, koja je namenjena za ugradnju od strane potrošača, a nepravilna ugradnja je nastala zbog nedostatka u uputstvu za ugradnju.

Član 153

Prava potrošača 1. Prodavac je odgovoran potrošaču za svaki nedostatak usklađenosti koji postoji u vreme isporuke robe. 2. U slučaju nedostatka usklađenosti robe, potrošač ima pravo na usklađivajne robe besplatnom popravkom ili zamenom, u skladu sa stavovima 3., 4., 5., i 6., ili na odgovarajuće smanjenje cene ili raskid ugovora u vezi sa tom robom u skladu sa stavovima 7. i 8. 3. Potrošač može da zahteva od prodavca da popravi ili zameni robu, bez naknade, u svakom slučaju osim ako je pravni lek koji je tražio nemoguć ili nesrazmeran. 4. Za potrebe stava 3. pravni lek se smatra nesrazmernim ako nameće troškove prodavcu koji u poređenju sa alternativnim pravnim lekom su nerazumni, uzimajući u obzir:

4.1. vrednost robe kada ne bi bilo nedostatka usklađenosti; 4.2. značaj nedostatka usklađenosti; i 4.3. da li alternativni pravni lek može da se iskoristi bez značajne neprijatnosti po potrošača.

5. Popravke ili zamene se izvršavaju u razumnom vremenskom roku i bez značajnijih nepogodnosti za potrošača, uzimajući u obzir prirodu robe i svrhu u koju je potrošač zahtevao robu. 6. Naknade iz stava 2. i 3. odnose se na troškove koji su potrebni za osiguranje usklađenosti robe, naročito troškovi isporuke, rada i materijala. 7. Potrošač može da zahteva smanjenje cene ili raskid ugovora ako:

7.1. je popravka ili zamena nemoguća ili nesrazmerna; 7.2. prodavac nije završio popravku ili zamenu u razumnom vremenskom roku; 7.3. prethodno završena popravka ili zamena je izazvala veliku neprijatnost potrošaču.

8. Ako je neusklađenost manjeg značaja i za nju je nemoguće ili nesrazmerno primeniti pravne lekove za popravku ili zamenu, potrošač nema pravo na raskid ugovora.

Član 154

Pravo na obeštećenje

Kada je krajnji prodavac odgovoran potrošaču zbog nedostatka usklađenosti koja je nastala radnjom ili propustom proizvođača, prethodnog prodavca u istom lancu ugovora ili preko bilo kog drugog posrednika, krajnji prodavac ima pravo da nastavi sa pravnim lekovima protiv odgovornih lica u lancu ugovora.

Član 155

Vremenski rokovi

1. Prodavac snosi odgovornost na osnovu člana … [„Prava potrošača“] kada nedostatak usklađenosti postane očigledan u roku od dve (2) godine od vremena isporuke robe. 2. Potrošač gubi prava predviđena članom … [„Prava potrošača“], stav 2. ako ne obavesti prodavca o

nedostatku usklađenosti u roku od dva (2) meseca od dana kada ga je otkrio. Međutim, ovo obaveštenje nije potrebno ako je prodavac priznao nedostatak usklađenosti ili ga je prevarom sakrio. 3. Ako se ne dokaže suprotno smatra se da je nedostatak usklađenosti koji je nastao u roku od 6 (šest) meseci od isporuke već postojao u vreme isporuke, pod uslovom da ova pretpostavka nije nespojiva sa prirodom robe ili prirodom nedostatka neusklađenosti.

Član 156 Garancija

1. Garancija vezuje ponuđača uslovima predviđenim u garantnom listu ili povezanom oglašavanju 2. U garantnom listu se navodi da potrošač ima zakonska prava u skladu sa ovim Odeljkom i da garancija ne utiče na ta prava. U njoj se takođe navodi na jednostavnom i razumljivom jeziku sadržaj garancije i osnovni podaci neophodni za podnošenje zahteva u skladu sa garancijom uključujući i trajanje i teritorijalni obim garancije i ime i adresu garanta. 3. Na zahtev potrošača, garancija je dostupna u pisanoj formi ili u nekom drugom trajnom nosaču podataka koji je na raspolaganju i dostupan. 4. Garancija se sačinjava na albanskom i srpskom jeziku u štampanoj veličini slova ne u manjoj veličini koja se koristi za druge jezike. 5. Ako garancija krši zahteve iz stavova 2., 3., i 4, to ni na koji način ne utiče na punovažnost te garancije; potrošač može i dalje da se pozove na garanciju i da traži njeno ispunjenje.

Član 157 Obavezujuća priroda odredbi

1. Svaki uslov ugovora ili sporazuma koji je zaključen sa prodavcem pre nedostatka usklađenosti, a na koje je prodavcu skrenuta pažnja i koji posredno ili neposredno utiču na odricanje ili ograničavanje prava koja proizilaze iz ovog Odeljka, nisu obavezujuća za potrošača. Nevaljanost se jedino može izvršiti od strane potrošača i takođe se može utvrditi i preko sudova. 2. U slučaju polovne robe, prodavac i potrošač mogu da se dogovore o ograničenju trajanja odgovornosti predviđene u članu … stav 1. [„Vremenski rokovi“] na period manji od jedne (1) godine.

Član 158 Zaštita predviđena drugim odredbama

U meri u kojoj nisu zamenjeni ili izmenjeni u ovom Potpoglavlju, kosovski Zakon o zaštiti potrošača i ostali pravni akti koji se odnose na sektorsku specifičnu zaštitu potrošača se takođe primenjuju.

POGLAVLJE II PROUZROKOVANJE ŠTETE

POTPOGLAVLJE I

OPŠTA NAČELA

Član 159 Osnovi odgovornosti

1. Svako lice koje svojom krivicom prouzrokuje štetu [pravno relevantna] drugom licu dužan je nadoknaditi je, osim ako se ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. 2. Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu odgovaraju njihovi

sopstvenici, bez obzira na njihovu krivicu. 3. Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. 4. Građanska odgovornost za klevetu i uvredu uređuje se posebnim zakonom.

Član 160 Šteta

1. Šteta se sastoji od materijalne i moralne štete. 2. Materijalna šteta obuhvata nastale troškove, gubitak prihoda ili profita, oštećenje imovine ili smanjenje njene vrednosti, ugrožavanje života, tela i zdravlja. 3. moralna šteta obuhvata bol i patnju, kao i ugrožavanje kvaliteta života.

Član 161 Buduća šteta

1. Buduća šteta se može nadoknaditi ako se pokaže da postoji razumna verovatnoća da može nastati kao rezultat utvrđenih činjenica, u skladu sa uobičajenim tokom događaja.

2. Obim naknade buduće štete može se ravnopravno odrediti i korišćenjem pretpostavki.

Član 162 Nepravedna šteta [pravno relevantna šteta]

1. Šteta, bez obzira da li je materijalna ili moralna, je nepravedna [pravno relevantna] ako proizilazi iz povrede zakonskih odredbi ili nekog prava propisanog Ustavom ili zakonom. 2. Šteta, bez obzira da li je materijalna ili moralna, je takođe nepravedna [pravno relevantna] ako proizilazi iz povrede interesa dostojne pravne zaštite, pod uslovom da bi bilo fer i razumno da za to postoji kompenzacija. 3. Prilikom određivanja da li je interes vredan pravne zaštite, treba navesti izvor odgovornosti, prirodu štete, očekivanja lica koje je pretrpelo štetu i njegov odnos sa licem koje je prouzrokovalo štetu i razmotriti javne politike. 4. Za potrebe ovog člana, svako oštećenje prirodnih elemenata koji čine okruženje, poput vazduha, vode, zemljišta, flore i faune, predstavlja nepravedno nanošenje štete [pravno relevantna] državi.

Član 163 Zahtev da se ukloni opasnost štete

1. Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti iz koje za njega proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. 2. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se ukloni izvor opasnosti, na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne učini. 3. Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa, može se zahtevati samo naknada za štetu koja prelazi normalne granice.

4. Ali, i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje odgovarajućih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje.

Član 164 Zahtev da se prestane sa povredom prava ličnosti

1. Svako lice ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadležnog organa da naredi prestanak povreda prava njegove ličnosti, ličnog ili porodičnog života ili bilo koje drugo lično pravo, ili da se posledice ovakvog delovanja eliminišu.

2. Sud i drugi nadležan organ može narediti da tuženi prestane sa povredama pod pretnjom plaćanja izvesne novčane svote, određene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povređenog.

POTPOGLAVLJE II

ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE

Član 165 Krivica

Krivica nastaje kada neko lice nanosi štetu drugom licu namerno ili nemarno.

Član 166 Nepostojanje odgovornosti lica sa problemima mentalnog zdravlja

Svako lice koje zbog poremećaja u mentalnom razvoju ili drugih mentalnih poremećaja nema moć rasuđivanja ne odgovara za štetu koju nanese drugoj osobi.

Član 167

Odgovornost lica koja privremeno nisu u stanju da rasuđuju

1. Svako lice koje je privremeno izgubilo sposobnost rasuđivanja odgovara za štetu koju je nanelo drugoj osobi, osim ako se pokaže da je bio u stanju nesposobnosti bez svoje krivice. 2. Ako je lice privremeno izgubilo sposobnost rasuđivanja krivicom nekog drugog lica, lice koje je izazvalo prelaz sa bivšeg stanja u stanje nesposobnosti je odgovorno za štetu.

Član 168 Odgovornost maloletnika

1. Maloletnici mlađi od sedam (7) godina nisu odgovorni za štetu koju su naneli drugima. 2. Maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste (14) godine ne odgovara za štetu, izuzev ako protivna strana dokaže da je maloletnik pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuđivanje. 3. Maloletnik sa navršenih četrnaest (14) godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Član 169 Samoodbrana

Svako lice koje prouzrokuje štetu drugom licu prilikom odbrane sebe ili druge od napada ili agresije nije dužno da nadoknadi štetu, osim u slučaju preterane samoodbrane.

član 170

Stanje nužde 1. Ako lice nanosi štetu drugom licu kako bi spasao od neposredne opasnosti svoj život, telo ili zdravlje, ili njegovu imovinu ili drugo osnovno pravo, i opasnost se ne može eliminasati bez izazivanja štete, ono je odgovorno da plati nadoknadu u iznosu utvrđenom od strane suda, [pod uslovom da on nije uzrokovalo štetu i šteta nije nesrazmerna opasnosti]. 2. Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se ako je šteta prouzrokovana da spasi treće lice iz neposredne opasnosti po život, telo ili zdravlje, imovinu ili druga osnovna prava tog trećeg lica.

Član 171 Saglasnost osobe koja je pretrpela štetu

1. Lice koje je saglasno sa delima koja prouzrokuju štetu i svesno ili je trebalo da bude svesno posledica te saglasnosti, treba smatrati kao da je prihvatilo, pod uslovom da delo koje je prouzrokovalo štetu nije zabranjeno zakonom. 2. Odredba iz stava 1 takođe se primenjuje i ako je lice koje je pretrpelo štetu, znajući rizik za pretrpljenu štetu, je dobrovoljno preuzelo rizik.

Član 172 Doprinos krivice lica koje je pretrpelo štetu

Kada greška lica koje je pretrpelo štetu doprinosi nastanku štete, naknada se smanjuje u skladu sa stepenom takve greške.

POTPOGLAVLJE III

ODGOVORNOST ZA DRUGE

Član 173 Odgovornost za štetu nastalu od strane lica sa smetnjama u mentalnom razvoju i

drugim mentalnim poremećajima Ako je šteta nastala od strane lica koja usled duševne bolesti, zaostalog umnog razvoja ili iz nekog drugog uzroka nisu sposobna za rasuđivanje, odgovara lice koje je u obavezi da nadgleda takvo lice, osim ako se dokaže da bi šteta nastala i da je nadzor obavljao sa potrebnom brižljivošću.

Član 174 Odgovornost roditelja

1. Roditelji ili druga lica obavezana po zakonu da vode brigu o maloletnim licima mlađim od sedam (7) godina, odgovorni su za štetu koju je ono prouzrokovalo drugom. 2. Ako je maloletno lice starije od sedam (7) ali mlađe od četrnaest (14), lica iz stava 1 oslobađaju se odgovornosti ako je maloletno dete imalo moć rasuđivanja kada je šteta nastala. 3. Ako osoba koja je pretrpela štetu ne može da dobije naknadu od maloletnika, sud, uzimajući u obzir finansijske uslove strana i sve druge okolnosti, može odrediti licima iz stava 1. da plate pravičnu naknadu.

Član 175 Odgovornost škola, organa ili drugih ustanova

Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staraoca, škole ili druge ustanove, odgovaraju staralac, škola, odnosno druga ustanova, izuzev ako dokažu da su nadzor obavljali kako je

trebalo, ili ako dokažu da bi šteta nastala i da su nadzor obavljali sa potrebnom brižljivošću.

POTPOGLAVLJE IV ODGOVORNOST ZA ZAPOSLENE

Član 176

Odgovornost poslodavca 1. Pravno ili fizičko lice kod kog je zaposleni radio u trenutku kad je šteta nastala odgovoran je za štetu pričinjenu trećem licu od strane zaposlenog tokom rada ili u vezi sa radom, osim ako se dokaže da je zaposleni postupio kako je bilo neophodno u datim okolnostima. 2. Oštećena strana ima pravo da traži naknadu štete direktno od radnika ako je šteta prouzrokovana namerno. 3. Svako lice koje oštećenom nadoknadi štetu koju je prouzrokovao zaposleni namerno ili krajnjom nepažnjom, ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu isplaćenog iznosa. 4. Ovo pravo prestaje šest (6) meseci nakon dana isplate naknade. 5. Odredba iz stava 1. ovog člana ne zadire u pravila o odgovornosti za štetu koja potiče od opasnih stvari ili opasnih delatnosti.

Član 177 Odgovornost za štetu prouzrokovanu od strane organa pravnog lica

1. Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. 2. Ako za određeni slučaj nije što drugo u zakonu određeno, pravno lice ima pravo na naknadu plaćenog iznosa od lica koje je štetu skrivilo namerno ili krajnjom nepažnjom. 3. To pravo zastareva u roku od šest (6) meseci od dana isplaćene naknade štete.

POTPOGLAVLJE V

ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNIH STVARI I DELATNOSTI

I. OPASNE STVARI

Član 178 Odgovorna lica

1. Vlasnik ili imalac opasne stvari odgovara za štetu nastalu takvim stvarima. 2. Lice kome je povereno korišćenje opasne stvari ili lice koje je odgovorno za njeno nadgledanje, a koje nije zaposleno od strane vlasnika ili imaoca, je odgovorno za bilo kakvu štetu nastalu takvim stvarima, osim ako se ne dokaže da je šteta rezultat skrivenih nedostataka ili skrivene osobine stvari.

Član 179

Oslobađanje od odgovornosti Lica iz prethodnog člana oslobađaju se odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Lice kojim se imalac poslužio pri upotrebi stvari ne smatra se trećim licem.

Član 180

Nezakonito uklanjanje opasne stvari If a dangerous thing was removed unlawfully, the person who removed the dangerous thing shall be liable for any damage resulting from it.

II. OPASNE DELATNOSTI

Član 181 Opasne delatnosti

1. Lice koje obavlja opasne delatnosti je odgovorno za bilo kakvu štetu nastalu od takve delatnosti. 2. Delatnost se smatra opasnom ako stvara značajan rizik od oštećenja, čak i kada se sprovodi sa dužnom pažnjom i nije stvar opšte upotrebe. Rizik od oštećenja može biti značajan imajući u vidu ozbiljnost ili verovatnoću nastanka štete. 3. Građanska odgovornost za štetu nastalu sprovođenjem delatnosti koja je opasna po životnu sredinu se reguliše posebnim zakonom.

POTPOGLAVLJE VI ODGOVORNOST ZA ŠTETU NASTALU MOTORNIM VOZILIMA

Član 182

Šteta nastala motornim vozilima 1. Vozač motornog vozila je dužan da nadoknadi štetu koja je nastala njegovom krivicom. 2. Osim u slučaju isključive krivice jednog vozača, svaki vozač je srazmerno odgovoran u skladu sa svojom krivicom. 3. Osim ako se ne dokaže suprotno, pretpostavlja se da je svaki vozač podjednako doprineo saobraćajnoj nesreći. 4. Vlasnik vozila ili njegov imalac je solidarno odgovoran sa vozačem, osim ako ne dokaže da je vozilo korišćeno bez njegovog odobrenja. 5. Vlasnik vozila ili njegov imalac je odgovoran za štetu nastalu usled nedostataka u održavanju ili proizvodnji vozila, ne dovodeći u pitanje pravo na obeštećenje od proizvođača.

POTPOGLAVLJE VII ODGOVORNOST ZA PROIZVODE SA NEDOSTATKOM

ODELJAK I

OPŠTE ODREDBE


Kada proizvod sa nedostatkom prouzrokuje smrt lica, telesnu povredu ili zdravstveni problem, ili oštećenje njegove imovine, proizvođač takvog proizvoda je dužan da naknadi nastalu štetu.

PDELJAK II DEFINICIJE

Član 184 Proizvod

1. Za potrebe ovog Potpoglavlja, proizvod je svaka pokretna imovina, čak iako je uključen u neku drugu pokretnu ili nepokretnu imovinu.

Član 185

Nedostatak

1. Za potrebe ovog Potpoglavlja, proizvod ima nedostatak kada ne obezbeđuje sigurnost koju lice ima pravo da očekuje, uzimajući sve okolnosti u obzir, uključujući i njegovu prezentaciju, upotrebu za koju se razumno može očekivati da služi i vreme kada je pušten u opticaj. 2. Proizvod nema nedostatak samo iz razloga što je bolji proizvod naknadno pušten u opticaj.

Član 186 Proizvođač

1. Za potrebe ovog Potpoglavlja, proizvođač je lice koje je proizvelo konačni proizvod, sirovinu ili njegov sastavni deo. Proizvođač je svako ko se postavljanjem svog naziva, trgovačke marke ili nekog drugog znaka razlikovanja na proizvod predstavlja kao proizvođač. 2. Proizvođač je svako ko uvozi proizvod u cilju prodaje, iznajmljivanja, zakupa ili bilo kojeg oblika distribucije u ekonomske svrhe u toku svog poslovanja. 3. Kada se proizvođač proizvoda ne može identifikovati, svaki isporučilac proizvoda se smatra proizvođačem osim ako ne obavesti oštećenog u roku od jednog (1) meseca o njegovom zahtevu za utvrđivanjem identiteta proizvođača ili lica koje mu je isporučilo proizvod. Isto pravilo se primenjuje u slučaju uvezenog proizvoda, ako proizvod ne ukazuje na identitet lica iz stava. 2, čak iako je naziv proizvođača poznat.

Član 187 Šteta

1. Za potrebe ovog Potpoglavlja šteta znači:

1.1. šteta nastala smrću ili telesnom povredom;i 1.2. oštećenje ili uništenje svake imovine osim samog proizvoda sa nedostatkom, pod uslovom da je ta druga imovina namenjena ličnoj upotrebi ili potrošnji i da je od strane oštećenog lica uglavnom korišćena u privatne svrhe ili za privatnu potrošnju.

ODELJAK III

DODATNE ODREDBE O ODGOVORNOSTI PROIZVOĐAČA

Član 188 Dve ili više strana koje su odgovorne da plate novčanu naknadu

Ako su dva ili više proizvođača u obavezi da plate novčanu naknadu za istu štetu, njihova odgovornost je solidarna.

Član 189

Smanjena odgovornost

1. Odgovornost proizvođača se smanjuje kada je šteta uzrokovana nedostatkom proizvoda i delovanjem ili propustom trećeg lica. 2. Odgovornost proizvođača se može smanjiti kada je, uzimajući u obzir sve okolnosti, šteta prouzrokovana nedostatkom proizvoda i krivicom oštećenog lica ili nekog drugog lica za koje je oštećeno lice odgovorno.

ODELJAK IV ISKLUČENJE ODGOVORNOSTI PROIZVOĐAČA

Član 190 Kada proizvođač nije dužan da plati novčanu naknadu

1. Odgovornost proizvođača se isključuje kada:

1.1. nije stavio proizvod u opticaj; 1.2. pod okolnostima u kojima je verovatno da nedostatak koji je uzrokovao štetu nije postojao u vreme kada je proizvođač stavio proizvod u opticaj; 1.3. proizvod nije proizveden za prodaju ili bilo kakav oblik distribucije u ekonomske svrhe, niti je proizveden ili distribuiran u toku njegovog poslovanja; 1.4. je nedostatak nastao usled usklađenosti proizvoda sa zakonima i propisima; ili 1.5. je stanje naučnog i tehničkog znanja u vreme kada je proizvođač stavio proizvod u opticaj bilo takvo da nije moglo da omogući otkrivanje nedostatka.

2. Obaveza plaćanja novčane naknade od strane proizvođača sastavnog dela je takođe isključena ako se nedostatak može pripisati dizajnu proizvoda na kome je sastavni deo postavljen ili uputstvima datim od strane proizvođača proizvoda.

ODELJAK V

TERET DOKAZIVANJA

Član 191 Teret dokazivanja oštećenog lica

Oštećeno lice snosi teret dokazivanja nedostatka, štete i povezanosti između nedostatka i štete.

Član 192 Teret dokazivanja proizvođača

Proizvođač snosi teret dokazivanja osnove za isključenje odgovornosti iz člana…[„Kada proizvođač nije dužan da plati novčanu naknadu].

ODELJAK VI OSTALE ODREDBE

Član 193

Zastarevanje

1. Zahtev za naknadu štete zastareva tri (3) godine od dana na koji je strana koja ima pravo na naknadu postala svesna ili je trebala postati svesna nastanka štete, nedostatka ili identiteta strane odgovorne za plaćanje novčane naknade. 2. U svakom slučaju, zahtev zastareva 10 (deset) godina od dana kada je proizvođač stavio proizvod u opticaj, koji je izazvao štetu, osim ako oštećeno lice nije u međuvremenu pokrenulo pravni postupak protiv proizvođača.

Član 194

Obaveznost

Odgovornost proizvođača se ne može isključiti ili ograničiti unapred. Svi dogovori u suprotnosti su ništavni.

POTPOGLAVLJE VIII POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI

Član 195

Odgovornost organizatora događaja Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru je odgovoran za štetu nastalu smrću ili fizičkom povredom, koja je nastala usled vanrednih okolnosti, koje mogu nastati u takvim okolnostima, kao što su masovni pokret ili opšti nemiri.

Član 196

Odgovornost za štetu od životinja 1. Za štetu koju prouzrokuje životinja ogovara njen sopstvenik. 2. Sopstvenik domaće životinje je odgovoran za štetu koju prouzrokuje ista, osim ako ne dokaže da je postupao sa dužnom pažnjom.

Član 197 Odgovornost za štetu od građevina

1. Vlasnik ili držalac zgrade ili nekog drugog objekta je odgovoran za svaku štetu nastalu od ruševina ili urušavanja zgrade ili objekta, osim ako se ne dokaže da šteta nije rezultat nemarnog održavanja ili neadekvatnog kvaliteta gradnje i da je vlasnik ili držalac postupao sa dužnom pažnjom. 2. Vlasnik ili držalac zgrade ili drugog objekta je odgovoran za svaku štetu nastalu od predmeta koji su pali sa objekta i koja su bila nemarno postavljena.

Član 198 Odgovornost zbog nepružanja hitne pomoći

1. Svako lice koje, bez rizika po sebe, ne pomogne nekome čije je život ili zdravlje ugroženo je odgovorno za pretrpljenu štetu, ako se u okolnostima slučaja šteta mogla predvideti. 2. Sud može osloboditi to lice od naknade štete ako okolnosti slučaja tako zahtevaju.

Član 199

Odgovornost koja nastaje u vezi sa obavezom sklapanja ugovora Svako lice koje je po zakonu u obavezi da sklopi ugovor mora nadoknaditi štetu nastalu nesklapanjem

takvog ugovora u roku, na zahtev zainteresovanog lica.

Član 200 Odgovornost u vezi sa obavljanjem poslova od opšteg značaja

Svako lice koje obavlja opštinske ili slične delatnosti od opšteg značaja je odgovorno za štetu ako to lice prestane da obavlja svoju službu ili nepravilno obavlja službu bez opravdanih razloga.

POTPOGLAVLJE IX NAKNADA ŠTETE

ODELJAK I

MATERIJALNA ŠTETA

I. OPŠTE ODREDBE

Član 201 Vraćanje u prvobitno stanje i novčana naknada

1. Odgovorno lice je dužno da situaciju vrati u prvobitno stanje pre nastanka štete. 2. Ako je vraćanje u prvobitno stanje potpuno ili delimično nemoguće, odgovorno lice je dužno da plati novčanu naknadu. 3. Ako oštećeno lice tako zahteva, odgovorno lice je obavezno da plati novčanu naknadu, osim ako okolnosti slučaja opravdavaju vraćanje u prvobitno stanje.

Član 202 Kada nastaje obaveza naknade

Obaveza naknade nastaje u trenutku kada je šteta nastala.

II. PRAVILA ODREĐIVANJA IZNOSA NAKNADE

Član 203 Stvarni gubitak i izgubljena dobit

1. Oštećeno lice ima pravo na naknadu gubitka koju je pretrpelo (stvarni gubitak) i na dobit kojeg je bilo lišeno (izgubljena dobit) 2. Iznos date naknade se obračunava prema tržišnoj vrednosti i cenama u vreme izdavanja sudske odluke, osim ako nije drugačije određeno zakonom 3. Pri izračunavanju izgubljene dobiti, dobit koja se mogla razumno očekivati s obzirom na uobičajeni tok događaja ili s obzirom na posebne okolnosti, ali se ne može postići usled delovanja ili propuštanja štetnika, se uzima u obzir.

Član 204 Šteta po osnovu neispunjenja ili docnje u ispunjavanju obaveza

1. U slučaju neispunjenja ili docnje u ispunjavanju obaveze, naknada stavlja poverioca u što je više moguće istu situaciju u kojoj bi se nalazio da je obaveza uredno ispunjena. 2. Dužnik je odgovoran samo za štetu koju je predvideo ili je trebao da predvidi u vreme nastanka obaveze, osim ako neispunjenje ili docnja u izvršenju nije namerna ili namerno zapostavljena.

3. Dužnik nije odgovoran za štetu koju pretrpi poverilac u meri u kojoj je poverilac doprineo neispunjenju ili docnju u ispunjavanju obaveze. 4. Dužnik nije odgovoran za štetu koju pretrpi poverilac u meri u kojoj je poverilac mogao da smanji gubitak preduzimanjem razumnih koraka. Poverilac ima pravo da povrati sve troškove koji su nastali u pokušaju da se smanji šteta.

Član 205 Smanjenje naknade

1. Ako je šteta nastala u toku delovanja u korist oštećenog, sud može naložiti štetniku da plati smanjenu naknadu, uzimajući u obzir da li je štetnik delovao sa dužnom pažnjom. 2. Kada krivica lica koje je pretrpelo štetu doprinosi nastanku ili stepenu oštećenja, naknada se smanjuje u skladu sa stepenom krivice. 3. Sud može da smanji naknadu ukoliko lice koje je pretrpelo štetu, znajući rizik od nastanka oštećenja, dobrovoljno preuzima taj rizik i stoga se smatra kao da ga je prihvatilo.

Član 206 Podeljena odgovornost

1. Oštećeno lice, koje je doprinelo nastanku štete ili je uticalo na povećanje štete ima pravo samo na u skladu sa tim smanjenu naknadu.. 2. Za potrebe prethodnog stava, za odgovornosti pravnog zastupnika i njegovog pomoćnika primenjuju se odredbe mutatis mutandis. 3. Kada je nemoguće proveriti koji je deo štete nastao usled delovanja oštećenog lica, sud odlučuje o naknadi uzimajući u obzir okolnosti slučaja. 4. Štetnik i oštećeno lice snose teret dokazivanja njihovog doprinosa nastaloj šteti i uzročnost doprinosa šteti i njene težine.

III. POSEBNA PRAVILA ZA NAKNADU U SLUČAJU SMRTI, TELESNE POVREDE I

OŠTEĆENJA ZDRAVLJA

Član 207 Smrt, telesna povreda i oštećenje zdravlja

1. Smrt, povreda dela tela lica ili oštećenje njegovog zdravlja se nadoknađuje bez obzira na naknadu bilo kog drugog materijala ili moralne štete. 2. Zakon određuje kako se naknada za smrt, povredu dela tela lica ili oštećenje njegovog zdravlja kvantifikuje.

Član 208 Stepen odgovornosti u slučaju smrti

1. U slučaju smrti, naknada se vrši nadoknadom troškova za pokušaj lečenja kao i troškova gubitaka nastalih kod pokojne strane zbog suspenzije ili smanjenja njegove radne sposobnosti ili povećanja njegovih potreba tokom trajanja perioda bolesti koja je prethodila smrti.

2. Ako je u vreme smrti, pokojna strana održavala odnose sa trećim licem, na osnovu kojih je imala pravnu obavezu da izdržava ili pomaže treće lice i ako je trećem licu uskraćeno pravo na izdržavanje ili podršku kao rezultat smrti, strana koje je dužna da plati novčanu naknadu, naknadu trećem licu vrši u obliku anuiteta. Odgovornost za štetu se takođe izvršava ako je treće lice u vreme povrede začeto ali još uvek nije rođeno. 3. Svako lice koje uzrokuje smrt drugog je dužno da nadoknadi troškove sahrane pokojne strane.

Član 209 Stepen odgovornosti u slučaju povrede dela tela lica ili oštećenja njegovog zdravlja

U slučaju povrede dela tela lica ili oštećenja njegovog zdravlja, vrši se naknada za njegovo lečenje, kao i gubitaka oštećenog lica koji su nastali kao rezultat privremene ili trajne suspenzije ili smanjenja njegove radne sposobnosti, kao i naknada njegovih povećanih potreba.

Član 210 Naknada u obliku anuiteta

1. U slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja naknada po pravilu ima oblik anuiteta, doživotno ili za određeni period 2. Anuitet, dat kao naknada plaća se mesečno unapred, osim ako sud ne odluči drugačije. 3. Poverilac ima pravo da zahteva potrebnu sigurnost za plaćanje anuiteta, osim ako to ne bi bilo opravdano s obzirom na okolnosti slučaja. 4. Ako dužnik ne obezbedi sigurnost utvrđenu od strane suda, poverilac ima pravo da zahteva uplatu jednokratne sume umesto anuiteta; ovo se naplaćuje u odnosu na iznos anuiteta i očekivani životni vek poverioca, uz rabat na odgovarajuću kamatu. 5. Na ozbiljnim osnovama poverilac može zahtevati da dužnik odmah isplati jednokratnu sumu umesto anuiteta u drugim slučajevima.

Član 211 Promena okolnosti

Sud može povećati anuitet na zahtev oštećenog ili može smanjiti ili ukinuti ga na zahtev štetnika, ako je nastala značajna promena u okolnostima koje su uzete u obzir u vreme određivanja naknade štete.

Član 212 Neprenosivost prava

1. Nije moguće preneti pravo na naknadu u obliku anuiteta za smrt nekog lica, telesnu povredu ili oštećenje njegovog zdravlja na drugo lice.

2. Iznosi naknade koji su dospeli se mogu preneti na drugo lice ako je suma naknade određena na osnovu pismenog sporazuma između strana ili pravosnažnom sudskom odlukom.

ODELJAK II MORALNA ŠTETA

Član 213

Modaliteti reparacije

1. Moralna šteta može biti nadoknađena preko novčane naknade ili nekim drugi oblikom reparacije koji je ekvivalentan novčanoj naknadi. 2. Naknada moralne i materijalne štete zbog klevete i uvrede reguliše se posebnim zakonom.

Član 214

Novčana naknada

1. Tokom procene moralne štete, sve okolnosti uključujući i ozbiljnost, trajanje i posledice štete, se moraju uzeti u obzir. 2. Zakonom se može odrediti način kvantifkovanja moralne štete.

Član 215 Moralna šteta trećih lica kao rezultat smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja drugog lica

1. Ako je trećem licu naneta šteta kao rezultat smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja drugog lica, lice odgovorno za štetu dužno je da isplati novčanu naknadu trećem licu, ako je u trenutku smrti, povrede ili oštećenja zdravlja treće lice bilo u posebno bliskom odnosu sa oštećenim licem. 2. Pretpostavlja se da odnos iz stava 1. postoji, osim ako se ne dokaže suprotno, između pokojnog ili oštećenog lica i njegove/njene supruge/supruga, dece, roditelja i braće i sestara.

Član 216 Naknada žrtvi krivičnog dela

Svaka patnje žrtve, koja je rezultat krivičnog dela se nadoknađuje od strane počinioca.

Član 217 Nasleđe i ustupanje potraživanja naknade za moralnu štetu

1. Potraživanje naknade za moralnu štetu prelazi na naslednika samo ako je utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom ili pisanim sporazumom. 2. Takva potraživanja mogu biti predmet ustupanja, poravnanja i izvršenja pod jednakim uslovima.

Član 218 Podeljena odgovornost i smanjena naknada

Odredbe o zajedničkoj odgovornosti i smanjenje naknade koje važe za materijalnu štetu, shodno se primenjuju i na moralnu štetu, koliko je to izvodljivo.

POTPOGLAVLJE X ODGOVORNOST NEKOLIKO LICA ZA ISTU ŠTETU

Član 219

Solidarna odgovornost 1. Sva lica koja su uključena su solidarno odgovorna za štetu koja je prouzrokovana od strane više lica. 2. Oni koji pomažu ili podstiču izbegavanje odgovornosti lica, takođe su solidarno odgovorni. 3. Sva lica koja su izazvala štetu, ali koja su delovala nezavisno, takođe snose solidarnu odgovornost za štetu, ako nije moguće odrediti njihov udeo u prouzrokovanoj šteti.

4. Ako ne postoji sumnja da je šteta prouzrokovana od strane jednog ili dva lica koji su na neki način povezani i ako se ne može utvrditi koje lice je od njih prouzrokovalo štetu takva lica su solidarno odgovorna

Član 220 Solidarna odgovornost ugovornog organa i izvođača radova

Organ za ugovaranje i izvođač radova na nepokretnostima su solidarno odgovorni za štetu trećem licu koju prouzrokuju izvođenjem tih radova.

Član 221

Regres isplatioca 1. Solidarni dužnik koji na ime štete isplati više od svog udela, može zahtevati da svaki od ostalih dužnika nadoknadi takvu uplatu.

2. Veličina udela svakog pojedinačnog dužnika se utvrđuje od strane suda na osnovu težine krivice lica i posledica postupaka tog lica. 3. Ako je nemoguće utvrditi udeo dužnika, svaki ima podjednak udeo, osim ako okolnosti slučaja ne zahtevaju drugačije.

POGLAVLJE III

NEOSNOVANO OBOGAĆENJE


Član 222

Definicija bogaćenja

1. Svako lice koje se neosnovano obogati na štetu drugog vraća sve što je stekao ili na neki drugi način nadoknađuje gubitak drugog lica. 2. Ako se obogaćenje sastoji od koristi, primljena korist se vraća ili plaća u vrednosti i meri u kojoj nije prenosiva. Obaveza vraćanja koristi odnosi se na sve prihode i kamate od koristi. 3. Lice se može obogatiti porastom sredstava, smanjenjem obaveza, primanjem ili pružanjem usluge ili upotrebom tuđe imovine.

Član 223

Kada je obogaćenje neosnovano

1. Obogaćenje je neosnovano kada obogaćeno lice nema prava na obogaćenje u odnosu na lice koje je u nepovoljnom položaju, na osnovu pravnog akta ugovarača, odluke suda ili na osnovu zakona. Međutim ako su takav ugovor ili neki drugi pravni akt ili odluka suda ništavi, rušljivi ili na neki drugi način proglašeni kao neispravni, obogaćeno lice nema pravo na obogaćivanje po toj osnovi. 2. Obogaćenje je takođe neosnovano ako je licu, koje je u nepovoljnom položaju, obećana svrha koja nije ispunjena ili očekivanje koje nije realizovano, pod uslovom da je obogaćeno lice znalo za takvu svrhu ili očekivanje i koje je prihvatilo ili se pretpostavlja da je prihvatilo da obogaćivanje u takvim okolnostima mora dovesti do restitucije. 3. Obogaćivanje nije neosnovano ako je lice koje je u nepovoljnom položaju pristalo na isto slobodnom

voljom i bez greške.

POTPOGLAVLJE II PRAVILA RESTITUCIJE

Član 224

Kada se restitucija ne može zahtevati Svako lice koje plaća određeni iznos novca, iako zna da ne postoji obaveza plaćanja, nema pravo na zahtev restitucije, osim ako nije zadržao pravo na restituciju u vreme isplate ili ako je isplata izvršena pod pretnjom nasilja.

Član 225 Izvršenje prirodne obaveze ili moralne dužnosti

Ne postoji obaveza vraćanja onoga što je obezbeđeno za izvršenje prirodne obaveze ili moralne dužnosti.

Član 226 Restitucija novca

1. Ko izvrši nedospele uplate ima pravo da traži restituciju onoga što je platio. Takođe ima pravo da dobije prihode i kamatu od dana uplate, ako je lice koje je primilo istu bilo u lošoj veri, ili od dana zahteva ako je lice bilo u dobroj veri. 2. Ako zbog opravdane greške, lice plaća dug drugog lica za koga se veruje da je dužnik, to lice ima pravo da zahteva restituciju onoga što je platio, pod uslovom da poverilac u dobroj veri nije preneo pravo ili jemstvo kredita. Poverilac je takođe u obavezi da vrati dobit i kamatu na dan uplate, ako je bio u lošoj veri, ili od dana zahteva ako je bio u dobroj veri. Kada restitucija nije moguća, licu koje je vršilo uplate u ime dužnika može se preneti pravo poverioca.

Član 227 Restitucija stvari

1. Ko neopravdano primi stvar dužan je da istu vrati. Ako je stvar izgubljena ili uništena čak i kao rezultat više sile, lice koje u lošoj veri dobilo stvar dužno je da plati ekvivalentnu vrednost. Ako je stvar samo oštećena, lice je dužno da plati ekvivalentnu vrednost ili vrati alternativnu stvar ili da obezbedi obeštećenje za izgubljenu vrednost. 2. Lice koje je dobilo stvar u dobroj veri odgovorno je za gubitak, uništenje ili oštećenje u obimu njegovog obogaćivanja, čak i kada je on prouzrokovao gubitak, uništenje ili oštećenje stvari.

Član 228

Vraćanje nedospele plaćene naknade Ne postoji obaveza vraćanja nedospele plaćene naknade za telesne povrede, oštećenja zdravlja ili smrti ako je primalac delovao u dobroj veri, čak i kada je plaćanje izvršeno na osnovu sudske odluke koja je kasnije izmenjena ili poništena.

Član 229 Upotreba stvari u tuđu korist

Ako lice koristi stvar u svoju ili tuđu korist i ne postoje uslovi za primenu pravila o upravljanju tuđim poslovima, treće lice je dužno da vrati stvar ako nije u mogućnosti da plati njenu vrednost.

Član 230

Nastali troškovi za drugog Svako lice koje snosi troškove radeći nešto za šta je neko dugi dužan da uradi, prema zakonu ima pravo na zahtev nadoknade nastalih troškova.

Član 231 Korišćenje tuđih stvari u sopstvenu korist

Ako lice koristi tužu stvar za sopstvenu korist to lice može zahtevati korist stečenu iz upotrebe takve stvari, ne dovodeći u pitanje naknadu štete.

POGLAVLJE IV UPRAVLJANJE TUĐIM POSLOVIMA

POTPOGLAVLJE I OPŠTA PRAVILA

Član 232

Definicije i uslovi Tuđe poslove može vršiti nezvani vršilac samo ako se isti ne mogu odložiti bez oštećenja ili ako se usled odlaganja ne može ostvariti jasna korist.

POTPOGLAVLJE II PRAVA I OBAVEZE POSLOVOĐE BEZ NALOGA)

Član 233

Obaveze poslovođe bez naloga 1. Kada je u mogućnosti, poslovođa bez naloga neposredno obaveštava lice čije poslove vrši, u vezi sa njegovim prethodnim delovanjem i mora da nastavi sa poslovima dokle je to realno moguće sve dok potonji ne bude u mogućnosti da preuzme vršenje iste. 2. Nakon što poslovi budu izvršeni, poslovođa bez naloga mora položiti račun i preneti sve što je stečeno preko poslova na ime lica čiji su poslovi izvršeni. 3. Ako nije drugačije određeno zakonom, poslovođa bez naloga ima obaveze nalogoprimca.

Član 234 Dužna pažnja i odgovornost

1. Prilikom vršenja tuđih poslova, poslovođa bez naloga mora delovati u skladu sa stvarnim i mogućim namerama lica čiji se poslovi vrše. 2. Poslovođa bez naloga je dužan da postupa sa dužnom pažnjom. 3. Što se tiče okolnosti u kojima je nezvano lice započelo vršenje poslova u ime drugog lica, sud može smanjiti njegovu odgovornost ili ga sasvim osloboditi od odgovornosti za nepažnju. 4. Pravila o ugovornim i vanugovornim obavezama tog lica se primenjuju i na odgovornost poslovođe bez naloga sa kapacitetom ugovaranja.

Član 235

Prava punomoćnika bez naloga

1. Punomoćnik bez naloga koji je postupao kao što je bilo potrebno i koji je uradio ono što su zahtevale okolnosti ima prava da od lica čije je poslove izvršio zahteva oslobađanje od obaveza preduzetih za potrebe tih poslova, preuzimanje svih obaveza izvršenih u ime potonjeg i naknadu svih potrebnih i korisnih troškova i štete koja je nastala, čak iako očekivani uspešni ishod nije ispunjen. 2. Ako je poslovođa bez naloga otklonio štetu lica čiji su poslovi izvršeni ili stekao mu korist koja je u potpunosti u skladu sa njegovim namerama i potrebama, to lice je u obavezi da izvrši određena plaćanja poslovođi bez naloga za takve postupke.

Član 236 Vršenje poslova u nameri da se drugom pomogne

Ko vrši posao u nameri da pomogne drugome, a nisu ispunjeni uslovi za nezvano vršenje tuđih poslova, pripada mu pravo na naknadu nastalih troškova, ali najviše do visine koristi koju je drugi postigao.

Član 237 Uklanjanje dodataka

Svaki poslovođa bez naloga ima pravo da ukloni stvari kojima je povećao tuđu imovinu a za koje nije dobijena naknada troškova, ako se oni mogu odvojiti bez oštećenja stvari kojoj su dodati, ali lice u čiji se posao umešao može, ako hoće, zadržati te dodatke ukoliko mu naknadi njihovu sadašnju vrednost, ali najviše do iznosa nastalih troškova.

POTPOGLAVLJE III VRŠENJE TUĐIH POSLOVA PROTIV ZABRANE

Član 238

Odgovornost poslovođe bez naloga 1. Lice koje se umeša u tuđe poslove i pored zabrane lica čiji su poslovi, a za zabranu je znalo ili je moralo znati, nema prava koja pripadaju poslovođi bez naloga. 2. To lice je odgovorno za štetu koja je nastala njegovim mešanjem u poslove, čak iako je do nje došlo bez njegove krivice. 3. Ali kada je zabrana vršenja poslova protivna zakonu ili moralu, a naročito ako je neko zabranio da drugo lice ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje, važe opšta pravila o nezvanom vršenju tuđih poslova.

POTPOGLAVLJE IV NEPRAVO UPRAVLJANJE

Član 239

Nepravo upravljanje 1. Lice koje vrši tuđe poslove u nameri da za sebe zadrži postignute koristi iako zna da su poslovi tuđi, dužno je da na zahtev onoga čiji su poslovi položi račun kao punomoćnik bez naloga i predati mu sve stečene koristi. 2. Lice čiji su poslovi izvršeni od strane drugog lica može zahtevati vraćanje stvari u prethodno stanje, kao i naknadu štete.

POTPOGLAVLJE V

ODOBRENJE

Član 240 Odobrenje

Ako lice čiji su poslovi izvršeni, naknadno odobri izvršeno, poslovođa bez naloga se smatra nalogoprimcem koji je od početka radio po nalogu tog lica.

POGLAVLJE V JEDNOSTRANI AKTI

POTPOGLAVLJE I

OBEĆANJA

Član 241 Obavezujuće dejstvo

Jednostrano obećanje ispunjenja obaveze je obavezujuće za lice koje daje obećanje u slučajevima koji su predviđeni zakonom.

POTPOGLAVLJE II JAVNO OBEĆANJE NAGRADE

Član 242

Obavezujuće obećanje 1. Javnim oglasom dato obećanje nagrade za određenu radnju opisanu u oglasu obavezuje obećaoca prema izvršiocu, makar ovaj i ne znao za obećanje nagrade. 2. Obaveza lica koje je dalo javno obećanje nagrade prestaje ako u određenom roku ne primi obaveštenje od bilo koga da je izvršio radnju ili ostvario cilj dat u obećanju. ako vremenski rok nije predviđen, ili ako vremenski rok ne proističe iz proističe iz prirode ili svrhe obećanja, obaveza lica koje je dalo obećanje prestaje jednu (1) godinu nakon datog javnog obećanja. 3. Ako više lica odvojeno izvrše radnju ili postignu cilj dat u obećanju, obećana obaveza se ispunjava u odnosu na lice koje je obećaoca prvo obavestilo. Ako više lica zajedno izvrše radnju ili postignu cilj, svako od njih ima pravo na deo obaveze. Ako je ova obaveza nedeljiva, primenjuju se pravila o nedeljivim obavezama .

Član 243 Opozivanje obećanja

1. Javno obećanje se može opozvati pre isteka vremenskog roka iz člana … [„Obavezujuće obećanje“] samo ako postoje opravdani razlozi i pod uslovom da je opoziv dat u istom obliku kao i obećanje. 2. Opoziv je nedelotvoran ako lice koje je izvršilo radnju ili postiglo cilj dat u obećanju ne zna i ne bi trebalo da zna da je obećanje opozvano. 3. Oni koji su pretrpeli troškove pre opoziva kako bi izvršili radnju ili postigli cilj dat u obećanju, imaju prava na naknadu, osim ako lice koje je dalo obećanje dokaže da su ti troškovi bili nepotrebni.

POTPOGLAVLJE II POTVRDA DUGA

Član 244 Dejstva

1. Potvrda duga oslobađa lice u čiju korist je dug nastao, od tereta dokazivanja postojanja duga. 2. Pretpostavlja se da dug postoji ako ne postoje dokazi koji ukazuju na suprotno.

POTPOGLAVLJE III HARTIJE OD VREDNOSTI

Član 245 Definicija

1. Hartija od vrednosti je prenosivi dokument kojom se izdavalac obavezuje da izvrši obavezu navedenu u njoj na ime zakonitog imaoca. 2. Hartije od vrednosti izdate u vezi sa trgovinom ili robom i uslugama, dužničke hartije od vrednosti od strane Centralne banke Kosova i ostali finansijski instrumenti se regulišu specijalnim zakonom.

GLAVA III DEJSTVA OBAVEZA

POGLAVLJE I

PRAVA POVERIOCA I OBAVEZE DUŽNIKA

POTPOGLAVLJE I PRAVO NA NAKNADU ŠTETE

Član 246

Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja 1. Poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze od strane dužnika, a dužnik je dužan da istu ispuni u dobroj veri u svim aspektima, kako su određeni. 2. Kada dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu štete koju je usled toga pretrpeo. 3. Za štetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dužnik kome je poverilac dao primeren naknadni rok za ispunjenje. 4. Dužnik odgovara i za delimičnu ili potpunu nemogućnost ispunjenja koju nije skrivio ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara. 5. Ipak, dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako se pokaže da bi se predmet obaveze slučajno uništio kada bi dužnik svoju obavezu izvršio na vreme.

Član 247 Oslobađanje dužnika od odgovornosti

Dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako se pokaže da dužnik nije bio u stanju da ispuni obaveze ili je docnio u ispunjenju obaveza posredstvom okolnosti nastalih pre sklapanja ugovora koje se nisu mogle sprečiti, otkloniti ili izbeći.

Član 248 Ugovorno proširenje odgovornosti

Odgovornost dužnika se može ugovorno proširiti na slučajeve u kojima u suprotnom dužnik ne bi bio

odgovoran, osim ako to nije u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.

Član 249 Isključenje i ograničenje odgovornosti

1. Odgovornost dužnika za nameru ili krajnju nepažnju ne može se unapred ugovorom isključiti.

2. Na zahtev zainteresovane strane sud može poništiti ugovornu odredbu o isključenju odgovornosti za običnu nepažnju, ako je takav sporazum proizašao iz monopolskog položaja dužnika ili uopšte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana. 3. Punovažna je odredba ugovora kojom se određuju najviši iznos naknade, ako tako određeni iznos nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom i ako za određeni slučaj nije što drugo određeno zakonom. 4. U slučaju ograničenja visine naknade poverilac ima pravo na potpunu naknadu ako je nemogućnost ispunjenja obaveze prouzrokovana namernom ili krajnjom nepažnjom.

Član 250

Visina naknade

1. Poverilac ima pravo na naknadu obične štete ili izgubljenog dobitka koje je dužnik u vreme sklapanja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora, a s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. 2. U slučaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepažnje, poverilac ima pravo zahtevati od dužnika naknadu svih štetnih posledica koje su nastale zbog povrede ugovora, bez obzira na to što dužnik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih su one nastale. 3. Ako je prilikom povrede obaveze pored štete nastao za poverioca i neki dobitak, o njemu će se prilikom određivanja visine naknade voditi računa u razumnoj meri. 4. Strana koja se poziva na povredu ugovora je dužna preduzeti sve razumne mere da bi se smanjila šteta izazvana tom povredom, inače druga strana može zahtevati smanjenje naknade. 5. Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na neispunjenje obaveza koje nisu nastale iz ugovora, ukoliko za pojedine od njih nije ovim zakonom nešto drugo predviđeno.

Član 251 Odgovornost poverioca

Ako je poverilac ili lice za koje je odgovoran poverilac, takođe odgovorno za nastalu štetu ili njenu veličinu, ili je odgovorno za otežavanje položaja dužnika, naknada dužnika se srazmerno smanjuje.

Član 252 Odgovornost zbog propuštanja obaveštenja

Ugovorna strana koja je dužna da obavesti drugu stranu o činjenicama koje su od značaja za njihov međusobni odnos odgovara za štetu koju pretrpi druga strana zbog toga što nije bila na vreme obaveštena.

Član 253 Primena odredbi o naknadi štete

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, odredbe o vanugovornoj šteti se primenjuju koliko je to izvodljivo na naknadu štete prouzrokovanu povredom obaveze.

POTPOGLAVLJE II POBIJANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH RADNJI

Član 254

Opšte pravilo 1. Svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu i bez obzira kada je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverioca. 2. Smatra se da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja. 3. Termin „pravna radnja“ podrazumeva i propuštanje zbog koga je dužnik izgubio neko materijalno pravo ili kojim je za njega nastala određena materijalna obaveza.

Član 255 Uslovi pobijanja

1. Teretno raspolaganje može se pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili je mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je trećem licu sa kojim je ili u čiju korist je pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato. 2. Ako je treće lice dužnikov suprug ili srodnik po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji do trećeg (3) stepena ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima. 3. Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato. 4. Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem.

Član 256 Rok za podizanje tužbe

1. Tužba za pobijanje može se podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz prvog stava prethodnog člana, a za ostale slučajeve u roku od tri (3) godine.

2. Vremenski rok iz prethodnog stava se računa od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija odnosno od dana kada je trebalo preduzeti pravnu radnju.

Član 257

Isključenje pobijanja Ne mogu se pobijati zbog oštećenja poverilaca uobičajeni prigodni pokloni (darovi), nagrade kao ni pokloni dati iz zahvalnosti, naknade štete poveriocu, ako su srazmerni finansijskim mogućnostima dužnika.

Član 258 Kako se vrši pobijanje

1. Pobijanje se može vršiti tužbom ili prigovorom. 2. Tužba za pobijanje podnosi se protiv trećeg lica sa kojim je ili u čiju korist je preduzeta pravna radnja

koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih prava sledbenika. 3. Iako je treće lice otuđilo nekim teretnim pravnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tužba se može podići protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati a ako je tu korist otuđio pravnim poslom bez naknade, tužba se može podići protiv pribavioca i ako on to nije znao. 4. Tuženi može izbeći pobijanje ako ispuni dužnikovu obavezu.

Član 259

Dejstvo pobijanja Ako sud usvoji tužbeni zahtev, pravni posao gubi dejstvo prema tužiocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja.

POTPOGLAVLJE III PRAVO ZADRŽAVANJA

Član 260

Ostvarivanje prava zadržavanja 1. Poverilac dospelog potraživanja u čijim se rukama nalazi neka dužnikova stvar ima pravo zadržati je dok mu ne bude isplaćeno potraživanje. 2. Ako dužnik postane insolventan, poverilac može vršiti pravo zadržavanja iako njegovo potraživanje nije dospelo. 3. Pravo zadržavanja predmeta nastavlja da teče nakon isteka zastarelosti zahteva.

Član 261 Izuzeci

Poverilac nema pravo zadržavanja ako dužnik zahteva vraćanje stvari koja protiv volje više nije u posedu dužnika ili ako dužnik zahteva vraćanje stvari koja je dostavljena poveriocu na čuvanje ili potrebe kredita.

Član 262

Obaveza vraćanja stvari pre ispunjenja obaveze Poverilac je dužan vratiti stvar dužniku ako mu ovaj pruži odgovarajuće obezbeđenje njegovog potraživanja.

Član 263 Dejstvo prava zadržavanja

Poverilac koji drži dužnikovu stvar po osnovu prava zadržavanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti na isti način kao založni poverilac, ali je dužan pre nego što pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dužnika.

POGLAVLJE II PRAVA POVERIOCA U POSEBNIM SLUČAJEVIMA

Član 264

Kada se obaveza sastoji u davanju stvari određenih po rodu

Kada se obaveza sastoji u davanju stvari određenih po rodu a dužnik dođe u docnju, poverilac, pošto je prethodno o tome obavestio dužnika, može po svom izboru nabaviti stvar istog roda i zahtevati od dužnika naknadu cene i naknadu štete ili zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu štete.

Član 265 Obaveza činjenja

Kad se obaveza sastoji u činjenju a dužnik tu obavezu nije na vreme ispunio, poverilac može, obavestivši o tome prethodno dužnika, sam o trošku dužnika uraditi ono što je dužnik bio dužan uraditi a od dužnika zahtevati naknadu štete zbog zadocnjenja kao i naknadu druge štete koju bi imao zbog ovakvog načina ispunjenja.

Član 266 Kada se obaveza sastoji u nečinjenju

1. Kada se obaveza sastoji u nečinjenju, poverilac ima pravo na naknadu štete samim tim što je dužnik postupio protivno svojoj obavezi. 2. Ako je nešto sagrađeno protivno obavezi, poverilac može zahtevati da se to ukloni o trošku dužnika i da mu dužnik naknadi štetu koju je pretrpeo u vezi sa građenjem i uklanjanjem. 3. Sud može, kada nađe da je to očigledno korisnije, uzimajući u obzir opšti interes i interes poverioca, odlučiti da se ne ruši ono što je sagrađeno već da se poveriocu naknadi šteta u novcu.

Član 267 Pravo na zahtev naknade umesto dosuđenog

1. Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je određen pravosnažnom odlukom, poverilac ga može pozvati da je ispuni u naknadnom primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka neće primiti ispunjenje, nego će tražiti naknadu štete zbog neispunjenja. 2. Po isteku naknadnog roka, poverilac može zahtevati samo naknadu štete zbog neispunjenja.

Član 268 Sudski penali

1. Kada dužnik ne izvrši u roku neku svoju nenovčanu obavezu utvrđenu pravosnažnom odlukom, sud može, na zahtev poverioca, odrediti dužniku naknadni primereni rok i izreći, a u cilju uticanja na dužnika i nezavisno od svake štete, da će dužnik, ako ne izvrši svoju obavezu u tom roku, biti dužan isplatiti poveriocu izvesnu svotu novca za svaki dan zadocnjenja, ili za neku drugu jedinicu vremena, počev od isteka tog roka. 2. Kada dužnik naknadno ispuni obavezu, sud može smanjiti tako određenu svotu, vodeći računa o svrsi zbog koje je naredio njeno plaćanje.

DEO IV

PRESTANAK OBAVEZE

POGLAVLJE I OPŠTE ODREDBE

Član 269

Prestanak ispunjenjem obaveze

1. Obaveza prestaje kada se ispuni, kao i u drugim zakonom određenim slučajevima. 2. Prestankom glavne obaveze gase se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.

POGLAVLJE II ISPUNJENJE


I. ISPUNJENJE I TROŠKOVI ISPUNJENJA

Član 270

Ispunjenje od strane dužnika ili trećeg lica 1. Obavezu može ispuniti ne samo dužnik nego i treće lice. 2. Poverilac je dužan da prihvati ispunjenje od bilo kog lica koje ima pravni interes u ispunjenju obaveze, čak i ako se dužnik protivi takvom ispunjenju. 3. Poverilac je dužan da prihvati ispunjenje od trećeg lica ako je dužnik sa tim saglasan, izuzev kada prema ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da ispuni dužnik lično. 4. Poverilac može prihvatiti ispunjenje od trećeg lica bez dužnikovog znanja, pa i u slučaju kada ga je dužnik obavestio da ne pristaje da treće lice ispuni njegovu obavezu. 5. Ako mu je dužnik ponudio da sam odmah ispuni obavezu, poverilac ne može prihvatiti ispunjenje od trećeg lica.

Član 271 Ispunjenje od strane lica koje je poslovno nesposobno

1. Poslovno nesposobni dužnik može pravovaljano ispuniti obavezu ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo rok za njeno ispunjenje. 2. Ali se može osporavati ispunjenje ako je takvo lice isplatilo zastareli dug ili dug koji potiče iz igre ili opklade.

Član 272

Troškovi ispunjenja Troškove ispunjenja snosi dužnik, ako ih nije prouzrokovao poverilac.

II. ISPUNJENJE SA SUBROGACIJOM

Član 273 Ispunjenje sa prenosom prava na ispunioca

1. U slučaju ispunjenja tuđe obaveze, svaki ispunilac može ugovoriti sa poveriocem, ali samo pre ispunjenja ili najdocnije prilikom ispunjenja, da ispunjeno potraživanje pređe na njega sa svim ili samo sa nekim sporednim pravima 2. Prava poverioca mogu preći na ispunioca i na osnovu ugovora između dužnika i ispunioca, sklopljenog pre ispunjenja.

3. U ovim slučajevima subrogacija ispunioca u prava poverioca nastaje u času ispunjenja.

Član 274 Zakonska subrogacija

Kada obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na njega prelazi u času ispunjenja potraživanje poverioca sa svim sporednim pravima po zakonu.

Član 275 Subrogacija u slučaju delimičnog ispunjenja

1. U slučaju delimičnog ispunjenja poveriočevog potraživanja, na ispunioca prelaze sporedna prava kojim je obezbeđeno ispunjenje tog potraživanja samo ukoliko nisu potrebna za ispunjenje ostatka poveriočevog potraživanja. 2. Poverilac i ispunilac mogu ugovoriti da će koristiti garancije srazmerno svojim potraživanjima a mogu ugovoriti i da će ispunilac imati pravo prvenstvene naplate.

Član 276 Dokazi i sredstva obezbeđenja

1. Poverilac je dužan predati ispuniocu, sredstva kojima se potraživanje dokazuje ili obezbeđuje. 2. Izuzetno, poverilac može predati ispuniocu stvar koju je primio u zalogu od dužnika ili nekog drugog samo ako zalogodavac pristane na to, u suprotnom ona ostaje kod poverioca da je drži i čuva za račun ispunioca.

Član 277 Koliko se može zahtevati od dužnika

Ispunilac na koga je prešlo potraživanje ne može zahtevati od dužnika više nego što je isplatio poveriocu.

Član 278 Isključenje odgovornosti poverioca za postojanje i naplativost potraživanja

1. Poverilac koji je prihvatio ispunjenje od trećeg lica ne odgovara za postojanje i naplativost potraživanja nakon ispunjenja. 2. Ovim se ne isključuje primena pravila o neosnovanom obogaćenju.

III. KOME SE VRŠI ISPUNJENJE

Član 279 Ovlašćeno lice

1. Ispunjenje mora biti izvršeno poveriocu ili njegovom zastupniku ili licu određenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom između poverioca i dužnika ili od strane samog poverioca. 2. Ispunjenje je punovažno i kad je izvršeno trećem licu, ako ga je poverilac naknadno potvrdio ili ako se njima koristio.

Član 280 Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu

1. Ispunjenje izvršeno poslovno nesposobnom poveriocu oslobađa dužnika samo ako je bilo korisno za

poverioca ili se predmet ispunjenja još nalazi u njegovoj imovini. 2. Poslovno nesposoban poverilac može odobriti, pošto postane poslovno sposoban, ispunjenje koje je primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.

IV. PREDMET ISPUNJENJA

Član 281

Tačno ispunjenje

1. Dužnik je u obavezi da ispuni ono što predstavlja tačan sadržaj njegove obaveze. 2. Osim ako se poverilac ne saglasi drugačije, smatra se da do ispunjenja nije došlo ako dužnik dostavi robu ili uslugu različitu od one koja je predmet njegove obaveze. 3. U slučaju iz stava 2. poverilac ima pravo da odbije ispunjenje i vrati ono što mu je dostavljeno. Takođe ima pravo da zahteva robu ili uslugu koja je predmet obaveze dužnika.

Član 282 Zamena ispunjenja

1. Obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dužnikom primi nešto drugo od onoga što mu se duguje. 2. U tom slučaju dužnik odgovara isto kao prodavac za materijalne i pravne nedostatke stvari date umesto onoga što je dugovao. 3. Ali, umesto zahteva po osnovu odgovornosti dužnika za materijalne ili pravne nedostatke stvari, može zahtevati od dužnika, ali ne više od jemca, ispunjenje prvobitnog potraživanja i naknadu štete.

Član 283 Predaja radi prodaje

Ako je dužnik predao poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa naplati svoje potraživanje, a ostatak mu preda, obaveza prestaje tek kada se poverilac naplati iz postignutog iznosa.

Član 284 Delimično ispunjenje

1. Poverilac ima pravo da odbije delimično ispunjenje neke obaveze, čak i kada je obaveza deljiva, osim ako zakonom nije drugačije određeno. 2. Osim ako se poverilac ne složi drugačije, prihvatanje delimičnog ispunjenja ne gasi obavezu dužnika, koja se samo smanjuje kao rezultat takvog prihvatanja.

Član 285 Obaveza davanja stvari određenih po rodu

1. Ako su stvari određene samo po rodu dužnik je u obavezi da obezbedi stvari srednjeg kvaliteta. 2. Ali ako mu je poznata namena stvari, dužnik je u obavezi da obezbedi stvari odgovarajućeg kvaliteta.

V. URAČUNAVANJE ISPUNJENJA

Član 286

Red uračunavanja 1. Kada između istih lica postoji više istorodnih obaveza, pa ono što dužnik ispuni nije dovoljno da bi se mogle namiriti sve, ako se poverilac i dužnik nisu dogovorili drugačije, uračunavanje se vrši onim redom koji odredi dužnik.

2. Kada nema dužnikove izjave o uračunavanju onda se obaveze namiruju redom kako je koja dospela za ispunjenje. 3. Ako je više obaveza istovremeno dospelo za ispunjenje, onda se prvo namiruju one čije je ispunjenje najmanje obezbeđeno, ako su sve podjednako obezbeđene, onda se prvo namiruju one koje su dužniku na najvećem teretu. 4. Ako se u svemu napred rečenom obaveze jednake, namiruju se redom kako su nastale, a ako su istovremeno nastale, onda se ono što je dato na ime ispunjenja raspoređuje na sve obaveze srazmerno njihovim iznosima.

Član 287

Uračunavanje kamata i troškova Ako dužnik pored glavnice duguje i kamate i troškove, uračunavanje se vrši tako što se prvo otplaćuju troškovi, zatim kamate i najzad glavnica.

VI. VREME ISPUNJENJA

Član 288

Vremenski rok 1. Ako je rok za ispunjenje utvrđen, pretpostavlja se da je u korist dužnika, osim ako nije određen u korist poverioca ili oboje. 2. Za određivanje rokova, primenjuju se ista pravila iz člana …. [„Određivanje perioda zastarelosti“].

Član 289

Kada vremenski rok nije određen 1. Ako vremenski rok nije određen, poverilac može odmah zahtevati ispunjenje obaveze, osim ako priroda ugovora, način i mesto ispunjenja ili ostale okolnosti ne zahtevaju poseban vremenski rok za ispunjenje. U tom slučaju, ako vremenski rok nije dogovoren između strana, određen je od strane suda. 2. Ako je određivanje vremenskog roka za ispunjenje ostavljeno volji poverioca ili dužnika i lice koje ima to pravo na zahtev druge strane ne odredi vremenski rok, rok za ispunjenje se utvrđuje od strane suda.

Član 290 Ispunjenje pre roka

1. Ako je vremenski rok određen u korist dužnika, poverilac nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze pre roka, osim ako je dužnik postao insolventan ili ako je, sopstvenom radnjom smanjio obezbeđenje koje je on dao ili nije uspeo da pruži obezbeđenje koje je obećao. 2. Kada dužnik nudi ispunjenje obaveze pre roka, nema pravo da traži nadoknadu za avansna plaćanja, čak iako nije znao za postojanje vremenskog roka. Međutim dužnik može tražiti naknadu u odnosu na nastale gubitke, u iznosu u kome je poverilac obogaćen usled ispunjenja pre roka. 3. Ako je vremenski rok određen u korist poverioca, poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze

pre isteka vremenskog roka. 4. Ako je vremenski rok određen u korist dužnika i poverioca, niko nema pravo da ponudi ili zahteva ispunjenje obaveze pre isteka vremenskog roka.

Član 291

Novčane obaveze 1. Ako se plaćanje vrši posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi račun poverioca, smatraće se, ukoliko ugovorne strane nisu drukčije odredile, da je dug izmiren kada transfer novca u korist poverioca ili nalog iz banke dužnika ili organizacije za odobravanje prenosa navedenog iznosa na račun poverioca stigne do banke, odnosno organizaciji kod koje se vodi račun poverioca. 2. Ako je ugovorom dogovorena isplata poštom pretpostavlja se da su se strane složile da je plaćanjem određene sume u pošti dužnik izmirio svoju obavezu prema poveriocu; ako takav način plaćanja nije dogovoren, smatra se da je dug izmiren kada poverilac primi transfer novca.

VII. MESTO ISPUNJENJA

Član 292

Opšta pravila 1. Dužnik je u obavezi da ispuni obavezu, a poverilac je u obavezi da prihvati ispunjenje u mestu određenom pravnim poslom ili zakonom. 2. Kada mesto ispunjenja nije određeno, a ne može se odrediti ni po svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim okolnostima, potrebno je da se ispunjenje obaveze izvrši u mestu u kome je dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište, odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, svoje boravište. 3. Ako je dužnik pravno lice koje ima više organizacionih delova u raznim mestima, kao mesto ispunjenja smatra se sedište organizacionog dela koji treba da izvrši radnje neophodne za ispunjenje obaveze ako je poveriocu ta okolnost pri zaključenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata.

Član 293 Mesto ispunjenja novčanih obaveza

1. Novčane obaveze ispunjavaju se u mestu u kome poverilac ima sedište odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, boravište. 2. Ako se plaćanje vrši nalogom, novčane obaveze se ispunjavaju u sedištu organizacije kod koje se vode poveriočeva novčana sredstva. 3. Ako je poverilac promenio mesto u kome je imao svoje sedište, odnosno prebivalište u vreme kada je obaveza nastala te su zbog toga povećani troškovi ispunjenja to povećanje pada na teret poverioca.

VIII. PRIZNANICA

Član 294 Pretpostavke u vezi sa priznanicom

1. Svako lice koje ispuni obavezu, potpuno ili delimično, ima pravo zahtevati da mu poverilac izda priznanicu o svom trošku. 2. Dužnik koji je novčanu obavezu isplatio preko banke ili pošte, može zahtevati da mu poverilac izda

priznanicu samo ako za to ima opravdani razlog. 3. Ako je izdata priznanica da je potpuno isplaćena glavnica, pretpostavlja se da su isplaćene i kamate i sudski i drugi troškovi ako ih je bilo 4. Ako dužnik povremenih davanja, kao što su zakupnine i drugih potraživanja koja se povremeno obračunavaju, kao što su ona koja nastaju utroškom električne energije ili vode ili upotrebom telefona ima priznanicu da je isplatio docnije dospelo potraživanje pretpostavlja se da je isplatio i ona koja su ranije dospela.

Član 295 Odbijanje izdavanja priznanice

Ako poverilac odbije da izda priznanicu, dužnik može položiti kod suda predmet svoje obaveze.

IV. IOU (ISPRAVE O DUGU)

Član 296 Vraćanje

isprava o dugu (IOU)

1. Kada potpuno ispuni svoju obavezu, dužnik može, pored priznanice zahtevati od poverioca vraćanje isprave o dugu (IOU). 2. Ako poverilac ne može da vrati IOU, dužnik ima pravo zahtevati da mu poverilac izda javno overenu ispravu da je obaveza prestala. 3. Ako je dužniku vraćen IOU, pretpostavlja se da je obaveza potpuno ispunjena. 4. Dužnik koji je ispunio obavezu samo delimično, ima pravo zahtevati da se to ispunjenje zabeleži u IOU-u.

POTPOGLAVLJE II DOCNJA

ODELJAK I

DOCNJA DUŽNIKA


1. Dužnik dolazi u docnju kada ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje. 2. Ako vremenski rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem postupka čija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.

ODELJAK II DOCNJA POVERIOCA


Poverilac ulazi u docnju kada bez opravdanog razloga odbija da prihvati ispunjenje, sprečava ispunjenje svojim radnjama ili ne radi ono što je neophodno kako bi dužnik ispunio svoju obavezu.

Član 299 Dejstva

1. Dolaskom poverioca u docnju, docnja dužnika prestaje i od dana poveriočeve docnje prestaje teći kamata. 2. Rizik od slučajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na poverioca. 3. Poverilac u docnji je dužan da nadoknadi dužniku štetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i troškove oko daljeg čuvanja stvari.

ODELJAK III FORMALNA PONUDA

Član 300

Formalna ponuda

Dejstva iz člana … [„Dejstva“] nastaju tek nakon izvršene formalne ponude u skladu sa odredbama ovog Odeljka i kada poverilac i dalje odbija da prihvati ispunjenje.

Član 301 Uslovi za punovažnost ponude

1. Ponuda je punovažna kada:

1.1. je data poveriocu koji je može primiti, ili licu koje ima ovlašćenje da prima umesto poverioca; 1.2. je data od strane lica koje može da ispuni obaveze; 1.3. se sastoji od celokupne svote ili stvari koja se duguje, zajedno sa kamatom i ugovornim kaznama i svote za vanugovorne kazne, čuvanjem bilo kog dospelog iznosa, po potrebi ; 1.4. je obaveza dospela; 1.5. je uslov od koga zavisi ispunjenje obaveze ispunjen; 1.6. je data lično poveriocu u njegovom prebivalištu ili boravištu; 1.7. je izrađena od strane notara ili drugog po zakonu ovlašćenog lica.

2. Dužnik može ponudu učiniti uslovnom, nakon što je poverilac dao svoj pristanak da oslobodi stvar od stvarnih garancija ili drugih jemstva koji ograničavaju pravo raspolaganja na istu.

Član 302 Ponuda pokretne imovine

1. Kada je predmet obaveze novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari, one se moraju dostaviti na prebivalište ili boravište poverioca, ponuda se vrši preko fizičke isporuke pokretnih stvari (stvarna ponuda). Stvarna ponuda se vrši od strane notara ili izvršitelja u skladu sa zakonom. 2. Ako se pokretne stvari moraju dostaviti na različita mesta, ponuda se sastoji od poziva poveriocu da iste primi i navoda mesta i vremena u kome će dužnik isporučiti pokretne stvari. Poziv se šalje od strane izvršitelja (i notara?) u skladu sa zakonom.

Član 303 Ponuda nepokretnosti

1. Kada je predmet obaveze isporuka nepokretnosti, poverilac se poziva da preuzme vlasništvo nad imovinom. 2. Pozivi se šalju od strane izvršitelja [i notara?] u skladu sa zakonom.

Član 304 Prinudne mere

Poverilac ne preduzima prinudne mere dok se nalazi u docnji.

ODELJAK IV POLAGANJE STVARI

Član 305

Polaganje kod suda

1. Dužnik ima pravo da položi stvar koju duguje ili da zahteva da sud imenuje treće lice za čuvanje iste, samo nakon izvršene formalne ponude u skladu sa članom… [„Formalna ponuda“], osim ako:

1.1. je poverilac nepoznat; 1.2. je njegovo prebivalište nepoznato; ili 1.3. ne može da primi i nema predstavnika koji bi stvar primio umesto njega.

2. Dužnik je u obavezi da obavesti poverioca o polaganju, odnosno imenovanju trećeg lica za čuvanje, ako dužnik zna ko je poverilac i ako je prebivalište ili boravište poverioca poznato.

Član 306 Nadležni sud

1. Polaganje se vrši kod stvarno nadležnog suda u mestu ispunjenja, osim ako okolnosti zahtevaju da se polaganje izvrši kod suda koji je stvarno nadležan za mesto u kome se stvar nalazi. 2. Svaki drugi stvarno nadležni sud mora primiti stvar na čuvanje, a dužnik je dužan dati naknadu poveriocu ako je ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo štetu.

Član 307 Imenovanje trećeg lica za čuvanje

1. Kada je predmet obaveze isporuka nepokretnosti, ili bilo koja druga stvar koja se ne može položiti kod suda, dužnik može zahtevati da se imenuje treća strana od strane suda za čuvanje u korist poverioca. 2. U slučaju nepokretnosti, treće lice deluje kao staralac. 3. Sud može narediti da se stvar koja se duguje preda javnom skladištu. 4. Imenovanje trećeg lica za čuvanje ima dejstvo polaganja kod suda.

Član 308 Dejstvo polaganja

Ako je položena stvar prihvaćena od strane poverioca, ili se pravosnažnom odlukom suda odredi da su uslovi za punovažnost formalne ponude i polaganje ispunjeni, dužnik se oslobađa obaveze.

Član 309 Uzimanje položene stvari natrag

1. Dužnik može da uzme položenu stvar natrag dok poverilac ne izjavi da je založena stvar prihvaćena ili se pravosnažnom odlukom ne utvrdi da su uslovi punovažnosti formalne ponude i založene stvari ispunjeni. 2. Dužnik mora da obavesti poverioca da je stvar uzeta natrag. 3. Ako dužnik uzme natrag položenu stvar smatra se da se polaganje nikada nije dogodilo.

Član 310 Troškovi polaganja

Troškove punovažnog polaganja snosi poverilac.

Član 311 Prodaja umesto polaganja stvari

1. Ako je stvar nepodesna za čuvanje ili ako su za njeno čuvanje ili za njeno održavanje potrebni troškovi nesrazmerni sa njenom vrednošću, dužnik može zahtevati od suda ovlašćenje da istu proda na javnoj prodaji i da nakon prodaje i odbitka troškova prodaje postignuti iznos položi kod suda. 2. Ako stvar ima tekuću cenu ili ako je male vrednosti u poređenju sa troškovima javne prodaje, dužnik je može prodati iz slobodne ruke odnosne bez javne prodaje. 3. Ako je stvar takva da može brzo propasti ili se pokvariti, dužnik je dužan prodati je bez odlaganja na najpogodniji način. 4. U svakom slučaju, dužnik je dužan obavestiti poverioca o nameravanoj prodaji kad god je to moguće, a po izvršenoj prodaji, o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.

Član 312 Prodaja radi pokrića troškova čuvanja

1. Ako troškovi čuvanja ne budu isplaćeni u razumnom roku, sud će, na traženje čuvara, narediti da se stvar proda i odrediti način prodaje. 2. Od iznosa dobijenog prodajom odbiće se troškovi prodaje i troškovi čuvanja, a ostatak položiti kod suda za poverioca.

POGALVLJE III

OSTALI NAČINI PRESTANKA OBAVEZE

POTPOGLAVLJE I PREBIJANJE

Član 313 Uslovi

1. Kada dve strane jedna drugoj duguju novac ili druge zamenljive stvari iste vrste i istog kvaliteta (zamenljive stvari), svaka od njih može prebiti svoju obavezu u odnosu na drugu stranu ako je za obe

obaveze ustanovljeno da postoje i ako su njihove vrednosti (iznosi) dospele. 2. Čak iako nisu ispunjeni uslovi ovog člana, strane mogu sprovesti prebijanje na osnovu sporazuma

Član 314 Dejstva

1. Prebijanje gasi obaveze strana u meri manje obaveze od trenutka njihovog zajedničkog postojanja . 2. Ako je prebijanje nastalo u pravnom postupku, prebijanje je na snazi od dana kada sud donese odluku o meritumu spora. [Međutim, ako protivtužbu strane koja se poziva na prebijanje nije osporila druga strana, primenjuje se odredba iz stava 1.]. 3. Prebijanje se ne može pokrenuti po službenoj dužnosti suda.

Član 315 Obaveštenje o prebijanju

1. Prebijanje stupa na snagu slanjem obaveštenja drugoj strani. [Obaveštenje stupa na snagu nakon isporuke drugoj strani]. 2. Ako strana koja šalje obaveštenje o prebijanju ima dodatne dve ili više obaveza prema drugoj strani, obaveštenje stupa na snagu samo ako strana precizira na koju obavezu se odnosi prebijanje.

Član 316

Prebijanje bez uzajamnosti

1. Jemac ima pravo na prebijanje obaveza dužnika prema poveriocu u odnosu na obavezu poverioca prema dužniku. 2. Isto pravo se odobrava trećem licu koje je osnovalo zalog ili hipoteku na svojoj imovini kao obezbeđenje tuđe obaveze.

Član 317 Zastarelo potraživanje

Zastarelost ne isključuje prebijanje ako se nije izvršilo u trenutku zajedničkog postojanja obaveza.

Član 318 Prebijanje u stranoj valuti

Kada strane jedna drugoj duguju novac u različitim valutama, svaka strana može prebiti svoju obavezu prema drugoj strani osim ako se strane nisu dogovorile da strana koja se poziva na prebijanje treba da izvrši uplate isključivo u određenoj valuti.

Član 319 Prebijanje sa ustupljenim potraživanjem

1. Dužnik ustupljenog potraživanja može prebiti prijemniku ona svoja potraživanja koja je do obaveštenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu. 2. On mu može prebiti i ona svoja potraživanja od ustupioca koja je stekao pre obaveštenja o ustupanju, a čiji rok za ispunjenje nije bio dospeo u času kada je obavešten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada

pre roka za ispunjenje ustupljenog potraživanja ili u isto vreme. 3. Dužnik koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje ne može mu više prebiti nikakvo svoje potraživanje od ustupioca. 4. Ako je ustupljeno potraživanje upisano u javne knjige, dužnik može izvršiti prebijanje prijemniku samo ako je njegovo potraživanje upisano kod ustupljenog potraživanja ili ako je prijemnik izvešten prilikom ustupanja o postojanju tog potraživanja

Član 320

Kada je prebijanje isključeno 1. Sledeće ne može prestati prebijanjem:

1.1. potraživanje koje se ne može zapleniti;

1.2. potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na čuvanje ili na poslugu ili koje je dužnik uzeo bespravno ili ih bespravno zadržao;

1.3. potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete;

1.4. potraživanje naknade štete pričinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;

1.5. potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja.

POTPOGLAVLJE II

OSLOBAĐANJE OD DUGA

Član 321 Sporazum

1. Obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjenje i dužnik se sa tim saglasi. 2. Za punovažnost ovog sporazuma nije potrebno da bude zaključen u obliku u kome je zaključen posao iz koga je obaveza nastala.

Član 322 Oslobađanje od duga jemca

1. Oslobađanjem od duga jemca ne oslobađa se glavni dužnik; nakon oslobađanja od duga glavnog dužnika oslobađa se i jemac. 2. ako postoji više jemaca i poverilac oslobodi jednog od obaveze, ostali su i dalje u obavezi; međutim, njihova obaveza se umanjuje za deo koji je pripadao jemcu koji je oslobođen od duga.

Član 323 Opšte oslobađanje od duga

Opšte oslobađanje od duga gasi sva poveriočeva potraživanja prema dužniku, izuzev onih za koja poverilac nije znao da postoje u času kad je oslobađanje izvršeno.

POTPOGLAVLJE III NOVACIJA

Član 324

Uslovi za novaciju 1. Obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima različit predmet ili različit pravni osnov. 2. Sporazum poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o načinu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, penalima, obezbeđenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatraju se novacijom. 3. Izdavanje menice ili čeka zbog neke ranije obaveze ne smatra se novacijom, izuzev kad je to ugovoreno.

Član 325 Volja da se izvrši novacija

Novacija se ne pretpostavlja, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeću obavezu kad su stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, već postoji i dalje pored nove.

Član 326

Dejstva novacije 1. Ugovorom o novaciji ranija obaveza prestaje, a nastaje nova.

2. Sa ranijom obavezom prestaju i zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukčije ugovoreno. 3. Isto važi i za sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.

Član 327 Nedostatak ranije obaveze

1. Novacija je bez dejstva ako je ranija obaveza bila ništava ili već ugašena.

2. Ako je ranija obaveza bila samo osporiva novacija je punovažna, a ako je dužnik poznavao osnove za osporavanje.

Član 328 Dejstvo poništenja

Kada je ugovor o novaciji poništen smatra se da novacije nije ni bilo i da ranija obaveza nije ni prestala postojati.

POTPOGLAVLJE IV SJEDINJENJE

Član 329

Sjedinjenje 1. Obaveza prestaje sjedinjenjem kada jedno isto lice postane i poverilac i dužnik. 2. Kada jemac postane poverilac, obaveza glavnog dužnika ne prestaje. 3. Obaveze upisane u javne registre prestaju sjedinjenjem tek kada se izvrši upis brisanja.

POTPOGLAVLJE V

NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA

Član 330

Prestanak obaveze zbog nemogućnosti ispunjenja 1. Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovara. 2. Dužnik treba da dokaže okolnosti koje isključuju njegovu odgovornost.

Član 331 Kada su predmet obaveze stvari određene po rodu

1. Ako su predmet obaveze stvari određene po rodu, obaveza ne prestaje čak i kad sve što dužnik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara. 2. Ali, kad su predmet obaveza stvari određene po rodu koje se imaju uzeti iz određene mase tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela ta masa.

Član 332 Ustupanje prava prema trećem odgovornom za nemogućnost ispunjenja

Dužnik određene stvari koji je oslobođen svoje obaveze usled nemogućnosti ispunjenja dužan je ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema trećem licu zbog nastale nemogućnosti.

POTPOGLAVLJE VI UZAJAMNO NESLAGANJE, ISTICANJE I OBAVEŠTENJE O RASKIDU

Član 333

Raskid međusobnim sporazumom

1. Međusobnim sporazumom strane su slobodne da u bilo kom trenutku raskinu ugovor. 2. Jednostrani raskid je dozvoljen samo u pogledu ugovora na neodređeno vreme i u ostalim slučajevima predviđenim zakonom.

Član 334

Datum isteka i automatsko produženje

1. Ugovor na određeni period prestaje da proizvodi dejstva u vreme dogovoreno između strana osim ako se ugovorom ne predviđa automatsko produženje ugovora. U tom slučaju ugovor se prećutno produžava ako strana ne pošalje obaveštenje o raskidu drugoj strani u vremenskom roku navedenom u ugovoru. 2. U slučaju automatskog produženja ugovora, ugovor se produžava za period jednak originalnom trajanju ugovora, osim ako ugovor ili zakon ne predviđa drugačije.

Član 335 Obaveštenje o raskidu

1. Osim ako zakon ne predviđa drugačije, svaka strana u ugovoru ne neodređeno vreme može da raskine ugovor slanjem obaveštenja unapred drugoj strani. 2. Smatra se da je ugovor raskinut kada otkazni rok naveden u ugovoru ili u zakonu ističe. Ako ne postoji takav period, ugovor se smatra raskinutim u skladu sa običajima ili odgovarajućim vremenskim rokom imajući u vidu prirodu ugovora.


Osim ako se strane ne dogovore drugačije, raskid ugovora putem zajedničkog sporazuma ili obaveštenja o raskidu ili isteka roka ne utiče na ispunjenje obaveze koja je dospela pre raskida.

POTPOGLAVLJE VII

SMRT

Član 337 Smrt

Obaveza prestaje smrću poverioca ili dužnika samo ukoliko je nastala u vezi sa ličnim osobinama bilo koje od ugovornih strana ili u vezi sa ličnim mogućnostima dužnika.

GLAVA V RAZNE VRSTE OBAVEZA

POGLAVLJE I

NOVČANE OBAVEZEE


Član 338

Načelo monetarnog nominalizma Ako je predmet obaveze suma novca, dužnik mora da plati tu sumu u valuti u kojoj je preuzeo obavezu, osim ako se poverilac i dužnik ne dogovore drugačije u skladu sa zakonom.

Član 339 Revalorizacija novčanih obaveza

1. Ugovorne strane mogu da se dogovore da se iznos novčane obaveze dužnika predvidi u pogledu promena u ceni robe i usluga izražene indeksom cene na malo, koja je određena od strane ovlašćene organizacije (klauzula povezivanja sa indeksom) u odnosu na fluktuaciju u deviznom kursu (valutna klauzula) ili u vezi sa promenama u drugim cenama osim ako takav sporazum nije u potpunosti u suprotnosti sa zakonom. 2. Ako se ugovorne strane dogovore o revalorizaciji novčanih obaveza revalorizacija se vrši za period od nastanka obaveze do ispunjenja obaveze, ako se strane drugačije ne dogovore

Član 340 Plaćanje pre roka

1. Dužnik novčane obaveze može je ispuniti pre roka. 2. Ništava je odredba ugovora kojom se dužnik odriče ovog prava. 3. U slučaju ispunjenja novčane obaveze pre roka, dužnik ima pravo da od iznosa duga odbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze, ako je tako ugovoreno ili proizliazi iz običaja.

POTPOGLAVLJE II KAMATA

Član 341 Zatezna kamata

1. Dužnik koji se nalazi u docnji u odnosu na plaćanje sume novca ili bilo kog njenog dela, duguje zateznu kamatu poveriocu na neplaćeni deo te sume od perioda dospelosti isplate do trenutka plaćanja, osim ako nije drugačije dogovoreno ili navedeno u zakonu. 2. Stopa zatezne kamate koja se plaća na dug se utvrđuje zakonom. 3. Poverilac i dužnik se mogu dogovoriti o visini zatezne kamate, pored one određene zakonom.

Član 342

Naknada štete Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na nastalu štetu kao rezultat docnje dužnika.

Član 343 Zabrana kamate na kamatu

1. Zatezna kamata ne teče na kamatu koja je dospela za plaćanje, ali nije plaćena osim ako nije drugačije određeno zakonom. 2. Ugovorna odredba kojom zatezna kamata ide na kamatu koja je dospela za plaćanje je ništava. 3. Zatezna kamata se može zahtevati na neplaćeni iznos samo od dana kada je zahtev za njeno plaćanje podnet sudu.

Član 344 Zelenaška kamata

1. Zelenaška kamatna stopa se utvrđuje zakonom. 2. Ako se ugovorne strane dogovore o kamatnoj stopi koja je zelenaška u vreme sklapanja ugovora, sporazum o delu kamatne stope koja premašuje onu koja je dozvoljena zakonom je ništav. [ILI „Ako se ugovorne strane dogovore o zelenaškoj kamatnoj stopi, relativna klauzula je ništava i ne mora se platiti nikakva kamata.”] 3. Kada kamatna stopa nije zelenaška u vreme sklapanja ugovora, ali prevazilazi onu koju dozvoljava zakon, automatski se smanjuje u okviru maksimalne kamatne stope primenljive tokom dospeća kamate.

Član 345 Isplativa (ugovorna) kamata

1. Ugovorne strane se mogu dogovoriti da pored glavnog duga dužnik duguje i kamatu poveriocu po stopi navedenoj u ugovoru. 2. Ako se u ugovoru ne predviđa drugačije, kamata će biti naplativa po stopi utvrđenoj zakonom.

POGLAVLJE II OBAVEZE SA VIŠE PREDMETA

POTPOGLAVLJE I

ALTERNATIVNE OBAVEZE

Član 346 Pravo izbora

Ako neka obaveza ima dva ili više predmeta, ali je dužnik dužan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo izbora, ako nije što drugo ugovoreno, pripada dužniku i obaveza prestaje kada on bude predao predmet koji je izabrao

Član 347 Neopozivost i dejstvo izbora

1. Izbor je izvršen kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome šta je izabrala, i od tog časa izbor se više ne može menjati. 2. Izvršenjem izbora smatra se da je obaveza od početka bila jednostavna i da je njen predmet od početka bila izabrana stvar.

Član 348 Trajanje prava

1. Dužnik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvršenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimično predata poveriocu po njegovom izboru. 2. Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izboru u roku određenom za ispunjenje, dužnik ga može pozvati da izvrši izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle čijeg isteka pravo izbora prelazi na dužnika.

Član 349 Izbor poveren trećem licu

Ako izbor treba da izvrši treće lice, ali treće lice to ne učini bilo koja strana može zahtevati od suda da to uradi.

Član 350 Ograničenja preostalog predmeta

Ako je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled nekog događaja za koji ne odgovara ni jedna strana, obaveza se ograničava na preostali predmet.

Član 351

Ograničenje u slučaju odgovornosti jedne strane 1. Kada je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je odgovoran dužnik, obaveza se ograničava na preostali predmet u slučaju da pravo izbora pripada njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on može po svom izboru tražiti preostali predmet ili naknadu štete 2. Kada je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je odgovoran poverilac, dužnikova obaveza prestaje, ali u slučaju da njemu pripada pravo izbora, on može tražiti naknadu štete i izvršiti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on može dati naknadu štete i tražiti preostali predmet

POTPOGLAVLJE II FAKULTATIVNE OBAVEZE I FAKULTTIVNA POTRAŽIVANJA

I. FAKULTATIVNE OBAVEZE

Član 352 Pravo dužnika u fakultativnoj obavezi

Dužnik čija obaveza ima jedan predmet, ali mu je dopušteno da se oslobodi svoje obaveze dajući neki

drugi određeni predmet, može se koristiti tom mogućnošću sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije potpuno ili delimično predmet obaveze.

Član 353 Pravo poverioca u fakultativnoj obavezi

1. Poverilac u fakultativnoj obavezi može zahtevati od dužnika samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim dužnik, ako hoće, može takođe ispuniti svoju obavezu. 2. Kad predmet obaveze postane nemoguć usled događaja za koji dužnik odgovara, poverilac može tražiti samo naknadu štete, ali se dužnik može osloboditi obaveze dajući predmet koji je ovlašćen dati umesto dugovanog predmeta.

II. FAKULTATIVNA POTRAŽIVANJA

Član 354 Opšte pravilo

1. Kada je ugovorom ili zakonom predviđeno da poverilac može mesto dugovanog predmeta zahtevati od dužnika neki drugi određeni predmet, onda ako poverilac ne zahteva taj drugi predmet dužnik je dužan predati mu dugovani predmet. 2. Uostalom, za ovakva fakultativna potraživanja važe prema nameri ugovorne strane i prema prilikama posla odgovarajuća pravila o fakultativnim i o alternativnim obavezama.

POGLAVLJE III

OBAVEZE SA VIŠE DUŽNIKA ILI POVERILACA

POTPOGLAVLJE I DELJIVE OBAVEZE

Član 355

Deljenje obaveza i potraživanja 1. Obaveza je deljiva ako se ono što se duguje može podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo predmet i ako ono tom podelom ne gubi ništa od svoje vrednosti, inače obaveza je nedeljiva. 2. Kada u nekoj deljivoj obavezi ima više dužnika, obaveza među njima se deli na jednake delove, ako nije određena drugačija podela i svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze. 3. Kada u nekoj deljivoj obavezi ima više poverilaca, potraživanje se deli među njima na jednake delove, ako nije što drugo određeno i svaki poverilac može zahtevati samo svoj deo potraživanja.

Član 356 Pretpostavka solidarnosti

Kad ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj privrednim ugovorom, oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su ugovorne strane izričito otklonile solidarnu odgovornost.

POTPOGLAVLJE II SOLIDARNE OBAVEZE

I. SOLIDARNOST DUŽNIKA

Član 357

Sadržina solidarnosti dužnika 1. Svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od bilo kog sadužnika sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se sadužnici oslobađaju. 2. Od više solidarnih dužnika, svaki može dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i uopšte sa različitim odstupanjima.

Član 358 Prebijanje

1. Svaki solidarni dužnik može se pozvati na prebijanje koje je izvršio njegov sadužnik.

2. Solidarni dužnik može izvršiti prebijanje poveriočevog potraživanja sa onim što poverilac duguje nekom njegovom sadužniku, ali samo za onoliko koliko iznosi deo tog sadužnika u solidarnoj obavezi.

Član 359

Oslobađanje od duga 1. Oslobađanje od duga izvršeno sporazumno sa jednim solidarnim dužnikom oslobađa obaveze i ostale dužnike. 2. Ali ako je oslobađanje od duga imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dužnika sa kojim je izvršeno, solidarna obaveza smanjuje se za deo koji prema međusobnim odnosima dužnika pada na njega, a ostali dužnici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze.

Član 360 Novacija

1. Novacijom koju je poverilac izvršio sa jednim solidarnim dužnikom oslobađaju se i ostali dužnici. 2. Ali ako su poverilac i dužnik novaciju ograničili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo smanjuje za taj deo.

Član 361 Poravnanje

Poravnanje koje je zaključio jedan od solidarnih dužnika sa poveriocem nema dejstva prema ostalim dužnicima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, ako ono nije ograničeno na dužnika sa kojim je zaključeno.

Član 362

Sjedinjenje Kada se u jednom licu sjedini svojstvo poverioca i svojstvo dužnika iste solidarne obaveze, onda se obaveza ostalih dužnika smanjuje za iznos dela koji na njega pada.

Član 363 Docnja poverioca

Kada poverilac dođe u docnju prema jednom solidarnom dužniku, on je u docnji i prema ostalim solidarnim dužnicima.

Član 364 Docnja jednog dužnika i priznanje duga

1. Docnja jednog solidarnog dužnika nema dejstvo prema ostalim dužnicima. 2. Isto važi i za priznanje duga koje bi izvršio jedan od solidarnih dužnika.

Član 365 Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti

1. Ako je zastarevanje sprečeno ili prekinuto prema jednom dužniku, ono teče za ostale solidarne dužnike i može se navršiti, ali dužnik prema kome obaveza nije zastarela i koji je morao da je ispuni ima pravo zahtevati od ostalih dužnika prema kojima je obaveza zastarela da mu nadoknade svaki svoj deo obaveze. 2. Odricanje od navršene zastarelosti nema dejstva prema ostalim dužnicima.

Član 366

Pravo ispunioca na naknadu 1. Po namirenju poverioca dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu nadoknadi deo obaveze koji pada na njega. 2. Pri tome nije od uticaja okolnost što je poverilac nekog od sadužnika oslobodio duga ili mu je dug smanjio. 3. Deo koji pada na dužnika od koga ne može da se dobije naknada deli se srazmerno na sve dužnike.

Član 367 Podela na jednake delove i izuzetak

1. Ako nije što drugo ugovoreno ili inače ne proizilazi iz pravnih odnosa učesnika u poslu, na svakog dužnika dolazi jednak deo. 2. Ali, ako je solidarna obaveza zaključena u isključivom interesu jednog solidarnog dužnika, on je dužan nadoknaditi ceo iznos obaveze sadužniku koji je namirio poverioca.

II. SOLIDARNOST POVERILACA

Član 368 Solidarnost se ne pretpostavlja

Kad na poverilačkoj strani ima više lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili zakonom određena.

Član 369 Sadržina solidarnosti

1. Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dužnika ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima. 2. Dužnik može ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatraži ispunjenje.

Član 370

Prebijanje 1. Dužnik može izvršiti prebijanje svoje obaveze sa potraživanjem koje ima prema poveriocu koji mu zahteva ispunjenje. 2. Prebijanje sa potraživanjem koje ima prema nekom drugom poveriocu, dužnik može izvršiti samo do visine dela solidarnog potraživanja koje pripada tom poveriocu.

Član 371 Oslobađanje od duga i novacija

Oslobađanjem od duga i novacijom između dužnika i jednog poverioca smanjuje se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraživanja poverioca.

Član 372

Poravnanje Poravnanje koje je zaključio jedan od solidarnih poverilaca sa dužnikom nema dejstva prema ostalim poveriocima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, izuzev kad se ono odnosi samo na deo poverioca sa kojim je zaključeno.

Član 373 Sjedinjenje

Kad se u licu jednog solidarnog poverioca sjedini i svojstvo dužnika, svaki od ostalih solidarnih poverilaca može od njega zahtevati samo svoj deo potraživanja.

Član 374 Docnja

1. Kada dužnik dođe u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, on je u docnji i prema ostalim poveriocima 2. Docnja jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poveriocima.

Član 375 Priznanje duga

Priznanje duga učinjeno jednom poveriocu koristi svim poveriocima.

Član 376 Zastarelost

1. Ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili ako prema njemu ne teče zastarevanje, to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima zastarevanje teče i dalje. 2. Odricanje od zastarelosti izvršeno prema jednom poveriocu koristi i ostalim poveriocima.

Član 377 Odnosi između poverilaca posle ispunjenja

1. Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od poverioca koji je primio ispunjenje od dužnika da mu preda deo koji mu pripada. 2. Ako iz odnosa među poveriocima ne proističe što drugo, svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo.

POTPOGLAVLJE III

NEDELJIVE OBAVEZE

Član 378 Nedeljive obaveze

1. Za nedeljive obaveze u kojima ima više dužnika primenjuju se odredbe o solidarnim obavezama.

2. Kada u nedeljivoj obavezi ima više poverilaca među kojima nije ni ugovorena ni zakonom određena solidarnost, jedan poverilac može zahtevati da dužnik ispuni svoju obavezu prema njemu samo ako je ovlašćen od ostalih poverilaca da primi ispunjenje, a inače svaki poverilac može zahtevati od dužnika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili da izvrši polaganje kod suda.

GLAVA VI

PROMENA POVERIOCA ILI DUŽNIKA

POGLAVLJE I USTUPANJE POTRAŽIVANJA UGOVOROM


Član 379

Koja se potraživanja mogu preneti ugovorom 1. Poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim licem preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga. 2. Ako su se dužnik i poverilac složili da poverilac ne može da prenese potraživanja na drugo lice, prenos nema pravno dejstvo. 3. Ako se nakon prenosa dostavi dokument kojim se dokazuje postojanje potraživanja iz koga ne proizilazi zabrana prenosa, prenos ima dejstvo ako primalac nije znao ili nije bio u obavezi da zna za zabranu prenosa. 4. Ako su se dužnik i poverilac iz privrednog ugovora složili da poverilac ne može da prenese novčana potraživanja na treće lice, prenos će u svakom slučaju imati dejstva. U ovom slučaju dužnik se oslobađa obaveze ako ustupiocu isplati njegova potraživanja.

Član 380 Sporedna prava

1. Sa potraživanjem prelaze na prijemnika sporedna prava, kao što su pravo prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu, penale i sl. 2. Ipak, ustupilac može predati založenu stvar prijemniku samo ako zalogodavac pristane na to, inače ona ostaje kod ustupioca da je čuva za račun prijemnika. 3. Pretpostavlja se da su dospele, a neisplaćene kamate ustupljene sa glavnim potraživanjem.

Član 381 Obaveštavanje dužnika

1. Za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju

2. Ispunjenje izvršeno ustupiocu pre obaveštenja o ustupanju punovažno je i oslobađa dužnika obaveze, ali samo ako nije znao za ustupanje, inače obaveza ostaje i on je dužan da je ispuni prijemniku.

Član 382

Višestruko ustupanje Ako je poverilac ustupio isto potraživanje raznim licima, potraživanje pripada prijemniku o kome je ustupilac prvo obavestio dužnika, odnosno koji se prvi javio dužniku.

POTPOGLAVLJEII

ODNOS IZMEĐU PRIJEMNIKA I DUŽNIKA

Član 383 Odnos između prijemnika i dužnika

1. Prijemnik ima prema dužniku ista prava koja je ustupilac imao prema dužniku do ustupanja. 2. Dužnik može istaći prijemniku, pored prigovora koje ima prema njemu, i one prigovore koje je mogao istaći ustupiocu do časa kad je saznao za ustupanje.

POTPOGLAVLJE III ODNOS IZMEĐU USTUPIOCA I PRIJEMNIKA

Član 384

Predaja i isprava o dugu 1. Ustupilac je dužan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, ako ih ima, kao i druge dokaze o ustupljenom potraživanju i sporednim pravima. 2. Ako je ustupilac preneo na prijemnika samo jedan deo potraživanja, on je dužan predati mu overen prepis obveznice ili koje druge isprave kojom se dokazuje postojanje ustupljenog potraživanja. 3. On je dužan izdati mu, na njegov zahtev, overenu potvrdu o ustupanju.

Član 385 Odgovornost za postojanje potraživanja

Kad je ustupanje izvršeno ugovorom sa naknadom, ustupilac odgovara za postojanje potraživanja u času kad je izvršeno ustupanje.

Član 386

Odgovornost za naplativost 1. Ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potraživanja samo ako je to bilo ugovoreno, pa i u tom slučaju samo do visine onoga što je primio od prijemnika, kao i za kamatu i troškove oko ustupanja i u postupku protiv dužnika. 2. Veća odgovornost savesnog ustupioca ne može se ugovoriti.

POTPOGLAVLJE IV POSEBNI SLUČAJEVI USTUPANJA POTRAŽIVANJA

Član 387

Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaćivanja 1. Kad dužnik umesto ispunjenja svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potraživanje ili jedan njegov deo, zaključenjem ugovora o ustupanju dužnikova obaveza se gasi do iznosa ustupljenog potraživanja. 2. Kad dužnik ustupi svome poveriocu svoje potraživanje samo radi naplaćivanja, njegova se obaveza gasi, odnosno smanjuje tek kad poverilac naplati ustupljeno potraživanje. 3. U oba slučaja prijemnik je dužan predati ustupiocu sve što je naplatio preko iznosa svog potraživanja prema ustupiocu. 4. U slučaju ustupanja radi naplaćivanja dužnik ustupljenog potraživanja može ispuniti svoju obavezu i prema ustupiocu, čak i kad je obavešten o ustupanju.

Član 388 Ustupanje radi obezbeđenja

Kada je ustupanje izvršeno radi obezbeđenja prijemnikovog potraživanja prema ustupiocu, prijemnik je dužan da se stara sa dužnom pažnjom o naplati ustupljenog potraživanja i da po izvršenoj naplati, pošto zadrži koliko je potrebno za namirenje sopstvenog potraživanja prema ustupiocu, ovome preda višak.

POGLAVLJE II PROMENA DUŽNIKA

POTPOGLAVLJE I

PREUZIMANJE DUGA

I. OPŠTE ODREDBE


1. Ugovor o preuzimanju duga je ugovor između dužnika i trećeg lica, kome poverilac daje svoj pristanak, a kojim on preuzima na sebe da ispuni obavezu dužnika prema poveriocu. 2. O zaključenom ugovoru može poverioca izvestiti svaki od njih i svakome od njih može poverilac saopštiti svoj pristanak na preuzimanje duga. 3. Pretpostavlja se da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograđivanja primio neko ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj učinio u svoje ime. 4. Ugovorne strane zajedno, kao i svaka od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u određenom roku izjasni da li pristaje na preuzimanje duga; ako se u određenom roku ne izjasni, smatra se da nije dao svoj pristanak. 5. Ugovor o preuzimanju duga ima dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreme dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da dâ pristanak.

Član 390 Slučaj kad je dug obezbeđen hipotekom

1. Kad je prilikom otuđenja neke nepokretnosti na kojoj postoji hipoteka ugovoreno između pribavioca i otuđioca da će pribavilac preuzeti dug prema hipotekarnom poveriocu, smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga ako ga na pismeni poziv otuđioca nije odbio u roku od tri (3) meseca od prijema pismenog zahteva od otuđioca. 2. U pismenom zahtevu poveriocu se mora skrenuti pažnja na ovu posledicu, inače će se poziv smatrati ništavim.

II. DEJSTVA UGOVORA O PREUZIMANJU DUGA

Član 391 Promena dužnika

1. Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a potonji se oslobađa obaveze. 2. Ako je u vreme poveriočevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga preuzimalac bio prezadužen, a poverilac to nije znao niti je morao znati, pređašnji dužnik ne oslobađa se obaveze, a ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu. Pretpostavlja se da u trenutku davanja pristanka o preuzimanju duga poverilac nije bio upoznat s činjenicom da je primalac prezadužen. 3. Između preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala između pređašnjeg dužnika i poverioca.

Član 392 Sporedna prava

1. Sporedna prava koja su do tada postojala uz potraživanje ostaju i dalje; međutim, jemstva i zaloge koje su dala treća lica prestaju ako jemci i zalogodavci ne pristaju da odgovaraju i za novog dužnika. Pristanak se daje u obliku primenljivom za pravni posao kojim se stvara sporedno pravo. 2. Ako nije drukčije ugovoreno, preuzimalac ne odgovara za nenaplaćene kamate koje su dospele do preuzimanja. Isto važi i za ugovorene kazne koje su važile pre nego što je preuzimanje duga postalo pravosnažno.

Član 393 Prigovori

1. Preuzimalac može istaći poveriocu sve prigovore koji proističu iz pravnog odnosa između pređašnjeg dužnika i poverioca, iz koga potiče preuzeti dug, kao i prigovore koje preuzimalac ima prema poveriocu. 2. Preuzimalac ne može istaći poveriocu prigovore koji potiču iz njegovog pravnog odnosa sa pređašnjim dužnikom, a koji je bio osnov preuzimanja.

POTPOGLAVLJE II

PRISTUPANJE DUGU


1. Ugovor o pristupanju dugu je ugovor između poverioca i trećeg lica kojim treće lice preuzima na sebe da ispuni obaveze dužnika prema poveriocu.

2. Samo ako je to izraženo na nesumnjiv način, može se ugovorom između poverioca i trećeg lica izvršiti preuzimanje duga i dužnika sasvim osloboditi obaveze.

POTPOGLAVLJE III PREUZIMANJE ISPUNJENJA


1. Preuzimanje ispunjenja vrši se ugovorom između dužnika i trećeg lica kojim treće lice preuzima na sebe da ispuni obavezu dužnika prema poveriocu. 2. Treće lice odgovara dužniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu prema poveriocu, te ovaj zatraži ispunjenje od dužnika. 3. Treće lice ne preuzima dug, niti pristupa dugu i poverilac nema nikakvo pravo prema njemu.

DEO II POSEBNI UGOVORI

GLAVA I

UGOVOR O PRODAJI (KUPOPRODAJA)



1. Ugovorom o prodaji prodavac se obavezuje da preda kupcu prodatu stvar čime potonji stiče pravo svojine; kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar. 2. Prodavac nekog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo; ako ostvarenje tog prava zahteva državinu stvari, da mu i preda stvar.

Član 397 Rizik

1. Do predaje stvari kupcu, rizik od slučajnog uništenja ili oštećenja stvari snosi prodavac; sa predajom stvari, rizik prelazi na kupca. 2. Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili tražio zamenu stvari.

Član 398

Prelaz rizika u slučaju kupčeve docnje 1. Ako predaja stvari nije izvršena zbog kupčeve docnje, rizik prelazi na kupca u času kad je dospeo u docnju. 2. Kad su predmet ugovora stvari određene vrste, rizik prelazi na kupca u docnji ako je prodavac izdvojio stvari očigledno namenjene za izvršenje predaje i o tome poslao obaveštenje kupcu. 3. Kad su stvari određene vrste takve prirode da prodavac ne može da izdvoji jedan njihov deo, dovoljno je da prodavac izvrši sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao izvršiti preuzimanje

stvari i da o tome obavesti kupca.

POGLAVLJE II ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI

POTPOGLAVLJE I

STVAR

Član 399 Opšte pravilo

1. Predmet ugovora o prodaji mogu biti stvari koje su u prometu. Ugovor o prodaji stvari van prometa smatra se ništavim. 2. Na prodaju predmeta čiji je promet ograničen primenjuju se posebne odredbe. 3. Prodaja se takođe može odnositi na buduću stvar.

Član 400 Kada je stvar uništena pre ugovora

1. Ugovor o prodaji ne proizvodi nikakvo dejstvo ako je u vreme njegovog zaključenja stvar u vezi koje je sklopljen ugovor već bila uništena. 2. Ako je u vreme zaključenja ugovora stvar bila samo delimično uništena, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno sniženje cene.

3. Ugovor ostaje na snazi i kupac ima samo pravo na sniženje cene ako delimično uništenje ne smeta postizanju svrhe ugovora, ili ako za određenu stvar postoji takav običaj u poslovnom prometu.

Član 401 Prodaja tuđe stvari

Prodaja tuđe stvari obavezuje ugovorne strane; međutim, kupac koji nije znao i nije bio u obavezi da zna da je stvar tuđa može raskinuti ugovor ukoliko se iz tog razloga njegova svrha ne može ispuniti i može zahtevati naknadu štete.

Član 402 Prodaja spornog prava

1. Sporno pravo može biti predmet ugovora o prodaji. 2. Ništav je ugovor kojim bi sudija, advokat, sudski izvršitelj, sudski činovnik ili bilo koji drugi sudski službenik kupio, čak i preko posrednika, sporno pravo kada je to pravo predmet spora pred sudom u kome je zaposlen ili u nadležnosti u okviru koje obavlja rad ili vrši svoje funkcije.

POTPOGLAVLJE II

CENA

Član 403 Kad cena nije određena

1. Ako ugovorom o prodaji cena nije određena, a ni ugovor ne sadrži dovoljno informacija pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo.

2. Kad u privrednom ugovoru o prodaji cena nije određena, niti u njemu ima dovoljno informacija pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, kupac je dužan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a u nedostatku ove, razumnu cenu. 3. Pod razumnom cenom smatra se tekuća cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi, onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja.

Član 404 Propisana cena

Kad je ugovorena veća cena od one koju je za određenu vrstu stvari propisao nadležni organ, kupac duguje samo iznos propisane cena; a ako je već isplatio ugovorenu cenu, ima pravo zahtevati da mu se vrati razlika.

Član 405 Kad je ugovorena tekuća cena

1. Kad je ugovorena tekuća cena, kupac je dužan platiti tekuću cenu određenu u vreme zaključenja ugovora pomoću javnih knjiga na tržištu mesta određenog za predaju stari. 2. Ako ne postoji takva knjiga, tekuća cena se određuje na osnovu elemenata koji se redovno koriste za određivanje cena na tržištu.

Član 406 Kad je određivanje cene povereno trećem licu

Kad je određivanje cene povereno trećem licu koje ne može ili ne želi da odredi cenu, a ugovorne strane se ne slože naknadno o određivanju cene, niti ugovor raskinu, smatra se da je ugovorena razumna cena.

Član 407 Kad je određivanje cene ostavljeno jednoj ugovornoj strani

Ako postoji odredba ugovora kojom se određivanje cene ostavlja jednoj ugovornoj strani, smatra se da cena nije ugovorena. Kupac u tom slučaju duguje cenu kao da cena nije određena.

POGLAVLJE III OBAVEZE PRODAVCA

POTPOGLAVLJE I PREDAJA STVARI

I. OPŠTE ODREDBE

Član 408

Vreme i mesto predaje 1. Prodavac je dužan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predviđenom ugovorom. 2. Po pravilu, smatra se da je prodavac ispunio obavezu predaje stvari kupcu kada on (prodavac) stvar uruči kupcu ili da mu preda ispravu kojom se stvar može preuzeti.

Član 409 Predmet predaje

1. Ako nije drukčije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla, prodavac je dužan predati stvar kupcu u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima. 2. Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kada je prodavac bio dužan da mu ih preda.

Član 410 Kad je ugovorena predaja u toku izvesnog perioda vremena

Kad je ugovoreno da predaja stvari bude izvršena u toku izvesnog perioda vremena, a nije određeno koja će strana imati pravo da odredi datum predaje u granicama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti slučaja proizlazi da je određivanje datuma predaje povereno kupcu.

Član 411 Kad datum predaje nije određen

Kad datum predaje stvari kupcu nije određen, prodavac je dužan izvršiti predaju u razumnom roku posle zaključenja ugovora, s obzirom na prirodu stvari i na ostale okolnosti.

Član 412 Kad mesto predaje nije određeno ugovorom

1. Kad mesto predaje nije određeno ugovorom, predaja stvari vrši se stavljanjem stvari na raspolaganje u mestu u kome je prodavac u času zaključenja ugovora imao svoje prebivalište ili, u nedostatku ovoga, svoje redovno boravište, a ako je prodavac zaključio ugovor u vršenju svoje redovne poslovne delatnosti, onda u mestu u kome se nalazi sedište te delatnosti. 2. Ako je u času zaključenja ugovora ugovornim stranama bilo poznato gde se stvar nalazi, odnosno gde treba da bude izrađena, predaja se vrši u tom mestu.

Član 413 Predaja prevozniku

Kad prema ugovoru stvar mora biti prevezena, a mesto nije navedeno u ugovoru, smatraće se da je predaja izvršena kada je predata prevozniku ili licu koje organizuje isporuku.

Član 414 Organizovanje prevoza

Ako je prodavac dužan poslati stvar kupcu, mora zaključiti na uobičajen način i pod uobičajenim uslovima ugovore potrebne za izvršenje prevoza do određenog mesta.

Član 415 Troškovi

Troškove predaje, kao i one koji joj prethode, snosi prodavac, a troškove odnošenja stvari i sve ostale troškove posle predaje snosi kupac, ako nije drukčije ugovoreno.

II. ISTOVREMENO IZVRŠENJE PREDAJE STVARI I ISPLATE CENE

Član 416 Odlaganje predaje do isplate cene

Ako nije drukčije ugovoreno ili uobičajeno, prodavac nije dužan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno ili nije spreman da to istovremeno učini; međutim, kupac nije dužan isplatiti cenu pre

nego što je imao mogućnost da pregleda stvar.

Član 417 Odlaganje predaje u slučaju prevoza stvari

1. Kad se predaja stvari ostvaruje uručenjem prevoziocu, prodavac može odložiti slanje stvari do isplate cene ili poslati stvar tako da zadrži pravo da raspolaže njome za vreme prevoza. 2. Ako je zadržao pravo da raspolaže stvarju za vreme prevoza, prodavac može zahtevati da stvar ne bude predata kupcu u mestu odredišta dok ne isplati cenu; kupac nije dužan isplatiti cenu pre nego što je imao mogućnost da pregleda stvar. 3. Međutim, kad ugovor predviđa plaćanje uz predaju dokumenata, kupac nema pravo da odbije isplatu cene zbog toga što nije imao mogućnosti da pregleda stvar.

Član 418 Sprečavanje izručenja poslate stvari

1. Ako se posle slanja stvari kupcu pokaže da su se njegove imovinske prilike promenile u meri da je neizvesno da li će on moći da isplati cenu, prodavac može sprečiti predaju stvari kupcu, čak i kad ovaj već ima u rukama neki dokument kojim se stvar može dobiti. 2. Prodavac ne može sprečiti predaju ako istu zahteva neko treće lice koje je uredan imalac dokumenta koji mu daje pravo da zahteva predaju stvari, osim ako dokument sadrži rezerve u pogledu dejstva njegovog prenosa ili ako prodavac dokaže da je imalac dokumenta, kad ga je pribavljao, postupio svesno na štetu prodavca.

POTPOGLAVLJE II ODGOVORNOST ZA MATERIJANE NEDOSTATKE

I. MATERIJALNI NEDOSTACI

Član 419

Materijalni nedostaci za koje je prodavac odgovoran

1. U skadu sa odredbama ovog pododeljka, prodavac je odgovoran za materijalne nedostatke prodate stvari, bez obzira da li je bio upoznat sa postojanjem tih nedostataka. 2. Materijalni nedostatak je svaki nedostatak koji bi značajno smanjio vrednost stvari ili je učinio nepodobnom za njenu predviđenu namenu. Smatra se da je nedostatak materijalan ako:

2.1. stvar nema ugovoreni kvalitet; 2.2. stvar nije odgovarajuća za njenu uobičajenu upotrebu ili za posebnu upotrebu predviđenu ugovorom; 2.3. stvar nema svojstva i karakteristike koje su izričito navedene u ugovoru.

Član 420 Nedostaci za koje prodavac nije odgovoran

1. Prodavac nije odgovoran za bilo kakve materijalne nedostatke prodate stvari ako su oni bili poznati kupcu ili za koje je lako mogao saznati u vreme zaključenja ugovora.

2. Kupac je lako mogao saznati za one nedostatke koje bi lice postupajući sa dužnom pažnjom moglo da primeti tokom pregleda, osim ako je prodavac uverio kupca da stvar nema nikakve nedostatke.

Član 421 Pregled stvari i vidljivi nedostaci

1. Kupac je dužan da pregleda primljenu stvar što je pre moguće i obavesti prodavca o svim nedostacima primećenim tokom pregleda. 2. Ako je kupac otpremio stvar dalje bez pretovara, a prodavcu je pri zaključenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata mogućnost takve dalje otpreme, pregled stvari može biti odložen do njenog prispeća u krajnje odredište. 3. Obaveštavanje o bilo kakvim vidljivim nedostacima se vrši odmah po izvršenom pregledu u prisustvu obeju strana. U svim drugim slučajevima, obaveštavanje se vrši u roku od osam (8) dana od izvršenja pregleda. 4. Stvar se smatra prihvaćenom ukoliko kupac ne obavesti prodavca o bilo kakvim nedostacima primećenim tokom pregleda.

Član 422 Skriveni nedostaci

1. Kad se posle prijema stvari od strane kupca pokaže da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti tokom pregleda, kupac je dužan obavestiti prodavca o njemu u roku od osam (8) dana računajući od trenutka kad je nedostatak otkrio. U slučaju izostanka obaveštenja, smatra se da je stvar prihvaćena. 2. Prodavac nije odgovoran za nedostatke koji se pojave nakon šest (6) meseci od predaje stvari, izuzev kad je ugovorom utvrđen drukčiji rok garancije.

Član 423

Obaveštavanje o nedostatku

1. Ako pregled nije izvršen u prisustvu obe strane, kupac prodavcu šalje pismeno obaveštenje i dužan je precizno opisati nedostatak i pozvati prodavca da pregleda stvar. 2. Smatra se da je obaveštenje blagovremeno ako je poslato prodavcu u predviđenom roku preporučenim pismom, telegramom ili na neki drugi pouzdan način komunikacije.

Član 424 Ograničenje ili isključenje prodavčeve odgovornosti za materijalne nedostatke

Odredba ugovora o ograničenju ili isključenju odgovornosti za materijalne nedostatke ništava je ako je prodavac nepošteno sakrivao nedostatke stvari.

Član 425 Javna prodaja

Lice čija je stvar prodata na javnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari.

II. PRAVA KUPCA

Član 426 Prava kupca

1. Kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o nedostatku može:

1.1. zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili popravi ili da mu preda drugu ekvivalentnu stvar

bez nedostatka; 1.2. zahtevati da snizi cenu; ili 1.3. raskinuti ugovor.

2. Kupac gubi pravo da raskine ugovor ukoliko je stvar uništena ili oštećena njegovom krivicom ili kao posledica više sile, ili ako je kupac transformisao stvar ili je preneo na treće lice. U tim slučajevima, kupac ima pravo samo na sniženje cene. 3. U svakom slučaju, kupac ima pravo na naknadu štete pretrpljene zbog materijalnih nedostataka stvari.

Član 427 Kad je prodavac dao kupcu veću količinu

1. U ugovorima o prodaji, kada prodavac stvari određene vrste da kupcu veću količinu nego što je ugovoreno, a kupac ne izjavi u odgovarajućem roku da odbija višak, smatra se da je primio višak i stoga je dužan isplatiti ga po ugovorenoj ceni. 2. Ako kupac odbije da primi višak, prodavac je dužan nadoknaditi kupcu štetu.

Član 428 Kad je određena cena za više stvari

1. Kad je jednim ugovorom i za jednu cenu prodato više stvari ili jedna skupina stvari, pa samo neke od njih imaju nedostatke, kupac može raskinuti ugovor samo u pogledu tih stvari; ne i ostalih. 2. Ako one čine takvu celinu da bi njihovo razdvajanje bilo štetno, kupac može raskinuti ceo ugovor; međutim, ako on ipak izjavi da raskida ugovor samo u pogledu stvari sa nedostatkom, prodavac sa svoje strane može raskinuti ugovor i u pogledu ostalih stvari.

Član 429 Dejstva raskida ugovora zbog nedostataka

1. Raskid ugovora zbog nedostataka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostrano obavezanih ugovora zbog neizvršjenja. 2. Kupac duguje prodavcu nadoknadu za koristi od stvari i kad mu je nemoguće da je vrati celu ili njen jedan deo, a ugovor je ipak raskinut.

Član 430 Sniženje cene

Sniženje cene se vrši prema srazmeri između vrednosti stvari bez nedostataka i vrednosti stvari sa nedostatkom, u vreme zaključenja ugovora.

Član 431 Gubitak prava

1. Prava kupca koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostataka gase se po isteku jedne (1) godine, računajući od dana slanja obaveštenja prodavcu, izuzev ako je prodavčevom

prevarom kupac bio sprečen da ih ostvari. 2. Kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostataka može posle isteka ovog roka, ako još nije isplatio cenu, izneti svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se nadoknadi šteta, kao prigovor protiv prodavčevog zahteva da mu se isplati cena.

III. GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE PRODATE STVARI

Član 432

Odgovornost prodavca i proizvođača 1. Kad je prodavac neke mašine, motora, kakvog aparata ili drugih sličnih stvari koje spadaju u takozvanu tehničku robu predao kupcu garantni list kojim proizvođač garantuje ispravno funkcionisanje stvari u toku određenog vremena, računajući od njene predaje kupcu, kupac može, ako stvar ne funkcioniše ispravno, zahtevati kako od prodavca tako i od proizvođača da stvar popravi u razumnom roku ili ako to ne učini, da mu umesto nje preda stvar koja funkcioniše ispravno. 2. Ovim pravilima ne isključuju se pravila o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke.

Član 433 Zahtevanje popravke ili zamene

1. Kupac može zbog neispravnog funkcionisanja zahtevati od prodavca, odnosno od proizvođača popravku ili zamenu stvari u toku garantnog roka, bez obzira na to kad se nedostatak u funkcionisanju pojavio. 2. Kupac takođe ima pravo na nadoknadu štete koju je pretrpeo usled toga što je bio lišen upotrebe stvari od trenutka traženja popravke ili zamene do njihovog izvršenja.

Član 434 Produženje garantnog roka

1. U slučaju manje popravke, garantni rok se produžava onoliko koliko je kupac bio lišen upotrebe stvari. 2. Ako je zbog neispravnog funkcionisanja izvršena zamena stvari ili njena bitna popravka, garantni rok počinje ponovo da teče od zamene, odnosno od vraćanja popravljene stvari. 3. Ako je zamenjen ili bitno popravljen samo neki deo stvari, garantni rok počinje ponovo da teče samo za taj deo.

Član 435 Raskidanje ugovora i sniženje cene

Ako prodavac ne izvrši u razumnom roku popravku ili zamenu stvari, kupac može raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje cene i nadoknadu štete.

Član 436

Troškovi i rizik 1. Prodavac, odnosno proizvođač, dužan je da o svom trošku prenese ili preveze stvar do mesta gde treba da se popravi, odnosno zameni, kao i da popravljenu, odnosno zamenjenu stvar vrati natrag

kupcu. 2. Za to vreme prodavac, odnosno proizvođač snosi rizik za uništenje ili oštećenje stvari.

Član 437 Odgovornost kooperanata

Kad je u izradi pojedinih delova stvari ili u izvršenju pojedinih radnji učestvovalo više samostalnih proizvođača, njihova odgovornost prema finalnom proizvođaču za neispravno funkcionisanje stvari koje potiče od tih delova ili od tih radnji prestaje kad prestane odgovornost finalnog proizvođača prema kupcu stvari.


Prava kupca prema proizvođaču po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne (1) godine računajući od dana kad je tražio od njega popravku ili zamenu stvari.

POTPOGLAVLJE III ODGOVORNOST ZA PRAVNE NEDOSTATKE

Član 439

Pravni nedostaci 1. Prodavac odgovara ako na prodatu stvar postoji neko pravo trećeg lica koje isključuje, umanjuje ili ograničava kupčevo pravo, a o čijem postojanju kupac nije obavešten, niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom. 2. Prodavac nekog drugog prava garantuje da ono postoji i da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarenje. 3. Ako je u javnoj knjizi registrovano pravo trećeg lica koje u stvarnosti ne postoji, prodavac je dužan da, o svom trošku, izvrši brisanje prava.

Član 440 Obaveštavanje prodavca

Kad se pokaže da treće lice polaže neko pravo na stvar, kupac je dužan obavestiti prodavca o tome, izuzev kad je to prodavcu već poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije trećeg lica; kad su predmet ugovora stvari određene vrste, da mu isporuči druge stvari na koje niko nema neko pravo.

Član 441 Sankcije za pravne nedostatke

1. Ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u slučaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida u skladu sa samim zakonom; u slučaju umanjenja ili ograničenja kupčevog prava, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene. 2. Ako prodavac ne udovolji kupčevom zahtevu da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija trećeg lica, kupac može raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha ne može ostvariti. 3. U svakom slučaju, kupac ima pravo na nadoknadu pretrpljene štete.

4. Ako je kupac u času zaključenja ugovora znao za mogućnost da mu stvar bude oduzeta, ili da

njegovo pravo bude smanjeno ili ograničeno, on nema pravo na nadoknadu štete ako se ta mogućnost ostvari, ali ima pravo zahtevati povraćaj ili sniženje cene.

Član 442 Kad kupac ne obavesti prodavca

Kupac koji se, ne obaveštavajući prodavca, upustio u spor sa trećim licem i spor izgubio, može se ipak pozvati na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke, izuzev ako prodavac dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica.

Član 443 Kad je pravo trećeg lica očigledno osnovano

1. Kupac ima pravo pozvati se na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke i kad je bez obaveštenja prodavca i bez spora priznao očigledno osnovano pravo trećeg lica. 2. Ako je kupac isplatio trećem licu izvesnu svotu novca da bi potonji odustao od svog očiglednog prava, prodavac se može osloboditi svoje odgovornosti ako nadoknadi kupcu isplaćenu svotu i pretrpljenu štetu.

Član 444 Ugovorno ograničenje ili isključenje prodavčeve odgovornosti

1. Odgovornost prodavca za pravne nedostatke može se ugovorom ograničiti ili sasvim isključiti. 2. Ako je u vreme zaključenja ugovora prodavcu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u njegovom pravu, odredba ugovora o ograničenju ili o isključenju odgovornosti za pravne nedostatke je ništava.

Član 445 Ograničenja javnopravne prirode

Prodavac odgovara i za posebna ograničenja javnopravne prirode koja kupcu nisu bila poznata, ako je on za njih znao ili je znao da se mogu očekivati, a nije ih kupcu saopštio.


1. Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom (1) godine dana od saznanja za postojanje prava trećeg lica. 2. Ali, ako je treće lice pre isteka toga roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da se u spor umeša, pravo kupca se gasi tek istekom šest (6) meseci po pravnosnažno okončanom sporu.

POGLAVLJE IV

OBAVEZE KUPCA

POTPOGLAVLJE I ISPLATA CENE

Član 447 Vreme i mesto isplate

1. Kupac je dužan platiti cenu u vreme i na mestu određenom u ugovoru.

2. Osim ako nije drukčije dogovoreno ili u slučaju drugačijih običaja, plaćanje se vrši u času i u mestu u kome se vrši predaja stvari. 3. Ako se cena ne mora platiti u trenutku predaje, plaćanje se vrši u prebivalištu, odnosno sedištu prodavca.

Član 448 Kamata ako se prodaja finansira na kredit

U slučaju prodaje na kredit, ako prodata stvar daje plodove ili kakve druge koristi, kupac duguje kamatu od kada mu je stvar predata, bez obzira na to da li je cena dospela na naplatu.

Član 449 Isplata cene u slučaju uzastopnih isporuka

1. U slučaju uzastopnih isporuka kupac je dužan isplatiti cenu za svaku isporuku u trenutku njenog preuzimanja, osim ako nije drukčije ugovoreno ili proizlazi iz okolnosti posla. 2. Ako je u ugovoru sa uzastopnim isporukama kupac dao prodavcu predujam, prve isporuke naplaćuju se iz predujma, ako nije drukčije ugovoreno.

POTPOGLAVLJE II

PREUZIMANJE STVARI

Član 450 Preuzimanje stvari

1. Preuzimanje stvari sastoji se u dužnosti za kupca da preduzme potrebne radnje da bi predaja stvari bila moguća, a kad je u pitanju pokretna stvar, i da je odnese. 2. Ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar čija mu je predaja ponuđena na ugovoren ili uobičajen način i na vreme, prodavac može, ako ima osnovanog razloga da posumnja da kupac neće isplatiti cenu, raskinuti ugovor.

POGLAVLJE V

OBAVEZA ČUVANJA STVARI ZA UGOVORNU STRANU

Član 451 Slučajevi za koje važi obaveza čuvanja

1. Kad je zbog kupčeve docnje rizik prešao na kupca pre predaje stvari, prodavac je dužan čuvati stvar sa dužnom pažnjom i u tom cilju preduzeti potrebne mere. 2. Isto važi i za kupca kad mu je stvar uručena, a on hoće da je vrati prodavcu, bilo što je raskinuo ugovor, bilo što je zahtevao drugu stvar umesto nje. 3. I u jednom i u drugom slučaju ugovorna strana koja je dužna preduzeti mere za čuvanje stvari ima pravo na nadoknadu troškova potrebnih radi čuvanja stvari.

Član 452 Kada kupac odbija da primi stvar koja mu je upućena

Kupac koji odbija da primi stvar koja mu je upućena u odredište i tamo stavljena na raspolaganje, dužan je da je preuzme u ime prodavca, ako ovaj nije prisutan u odredištu niti tamo ima nekog koji bi je za

njega preuzeo, pod uslovom da je to moguće bez isplate cene i bez većih neugodnosti ili preteranih troškova.

Član 453 Pravo strane dužne da čuva stvar

Ugovorna strana koja je prema prethodnim odredbama dužna preduzeti mere za čuvanje stvari može je, pod uslovima i sa posledicama navedenim u odredbama o polaganju kod suda i prodaji dugovane stvari, položiti kod suda, predati na čuvanje nekom drugom ili prodati je za račun druge strane.

POGLAVLJE VI NADOKNADA ŠTETE U SLUČAJU RASKIDA UGOVORA O PRODAJI

Član 454

Opšte pravilo Kad je ugovor o prodaji raskinut zbog povrede ugovora od strane jedne ugovorne strane, druga strana ima pravo na nadoknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o nadoknadi štete nastale povredom ugovora.

Član 455 Kad stvar ima tekuću cenu

1. Kad je ugovor o prodaji raskinut zbog povrede ugovora od strane jedne ugovorne strane, ako stvar ima tekuću cenu, druga strana može zahtevati razliku između cene određene ugovorom i tekuće cene na dan raskida ugovora na tržištu mesta gde je posao obavljen.

2. Ako na tržištu mesta gde je posao trebao da bude izvršen nema tekuće cene, za izračunavanje visine nadoknade uzima se u obzir tekuća cena tržišta koje bi ga moglo zameniti u datom slučaju, kojoj treba dodati razliku u troškovima prevoza.

Član 456 Kad je izvršena prodaja ili kupovina radi pokrića

1. Kad je predmet prodaje izvesna količina stvari određene vrste, pa jedna strana ne izvrši svoju obavezu na vreme, druga strana može izvršiti prodaju radi pokrića, odnosno kupovinu radi pokrića, i zahtevati razliku između cene određene ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokrića. 2. Prodaja, odnosno kupovina radi pokrića mora biti izvršena u razumnom roku i na razuman način. 3. Poverilac je dužan obavestiti dužnika o nameravanoj prodaji, odnosno kupovini,.

Član 457 Nadoknada ostale štete

Pored prava na nadoknadu štete prema pravilima iz prethodnih članova, ugovoru verna strana ima pravo i na nadoknadu svake druge veće štete.

POGLAVLJE VII SLUČAJEVI PRODAJE SA NAROČITIM POGODBAMA

POTPOGLAVLJE I

PRODAJA SA PRAVOM PREČE KUPOVINE

Član 458

Definicija Ugovornom odredbom o pravu preče kupovine obavezuje se kupac da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari određenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu.

Član 459 Rokovi za ostvarenje prava i za isplatu cene

1. Prodavac je dužan obavestiti kupca na pouzdan način o svojoj odluci da iskoristi pravo preče kupovine u roku od trideset (30) dana, računajući od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trećem licu. 2. Istovremeno sa izjavom da kupuje stvar, prodavac je dužan isplatiti cenu dogovorenu sa trećim licem, ili je položiti kod suda. 3. Ako je u ugovoru sa trećim licem predviđen rok za isplatu cene, prodavac se može koristiti tim rokom samo ako pruži dovoljno obezbeđenje.

Član 460 Mogućnost nasleđivanja i otuđenja

Pravo preče kupovine pokretne imovine ne može se naslediti ili otuđiti, osim ako nije drukčije propisano zakonom.

Član 461 U slučaju prinudne javne prodaje

1. U slučaju prinudne javne prodaje prodavac se ne može pozivati na svoje pravo preče kupovine. 2. Prodavac čije je pravo preče kupovine bilo upisano u javni registar može zahtevati poništenje javne prodaje, ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje.

Član 462 Trajanje prava preče kupovine

1. Pravo preče kupovine prestaje u vreme određeno ugovorom. 2. Ukoliko trajanje nije određeno, pravo preče kupovine prestaje pet (5) godina od zaključenja ugovora.

Član 463 Kad je izvršen prenos imovine bez obaveštavanja prodavca

1. Ako je kupac prodao stvar i preneo vlasništvo na treće lice, ne obaveštavajući prodavca, i ako je trećem licu bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo preče kupovine, prodavac može, u roku od šest (6) meseci, računajući od dana kad je saznao za ovaj prenos, zahtevati poništenje ugovora i da se stvar proda pod istim uslovima. 2. Ako je kupac netačno obavestio prodavca o uslovima prodaje trećem licu i ako je trećem licu to bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato, rok od šest (6) meseci počinje da teče od dana kad je prodavac saznao za tačne uslove ugovora. 3. U svakom slučaju, pravo preče kupovine prestaje po isteku pet (5) godina od prenosa imovine stvari na treće lice.

Član 464

Zakonsko pravo preče kupovine Ako u skladu sa zakonom lice ima pravo preče kupovine, na zakonsko pravo preče kupovine primenjuju se odredbe o ugovornom pravu preče kupovine iz ovog Potpoglavlja koliko je to moguće, osim ako zakonom nije drukčije propisano.

POTPOGLAVLJE II KUPOVINA NA PROBU


1. Kad je ugovoreno da kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba da bi utvrdio da li odgovara njegovim zahtevima, dužan je o tome da li ostaje pri ugovoru obavestiti prodavca u roku utvrđenom ugovorom ili običajem, a ako takvog nema, onda u primerenom roku koji mu bude odredio prodavac; u suprotnom, smatraće se da je odustao od ugovora. 2. Ako je stvar predata kupcu da bi je isprobao do određenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja po isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.

Član 466 Objektivna proba

Kad je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li stvar ima određeno svojstvo ili da li je podobna za određenu upotrebu, opstanak ugovora ne zavisi od kupčevog nahođenja, već od toga da li ona zaista ima ta svojstva, odnosno da li je podobna za određenu upotrebu.

Član 467

Rizik

Rizik slučajnog uništenja ili oštećenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupčeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio dužan vratiti stvar prodavcu.

Član 468 Kupovina po pregledu i sa zadržavanjem prava na probu

Odredbe o kupovini na probu shodno se primenjuju na kupovinu po pregledu i na kupovinu sa zadržavanjem prava na probu.

POTPOGLAVLJE III PRODAJA PO UZORKU ILI MODELU

Član 469

Prodaja po uzorku ili modelu 1. U slučaju prodaje po uzorku ili modelu kod privrednih ugovora, ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili modelu, u slučaju privrednih ugovora prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a u drugim slučajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze. 2. Prodavac ne odgovara za izostanak saobraznosti ako je uzorak, odnosno model dostavio kupcu samo radi obaveštenja i približnog određivanja osobine stvari, bez obećanja saobraznosti.

POTPOGLAVLJE IV PRODAJA SA SPECIFIKACIJOM

Član 470

Prodaja sa specifikacijom 1. Ako ugovorom kupac zadržava pravo da naknadno odredi oblik, veličinu ili bilo koje druge pojedinosti stvari, a kupac ne izvrši ovu specifikaciju do ugovorenog datuma, ili do isteka razumnog roka, računajući od prodavčevog zahtevanja da to učini, prodavac može izjaviti da raskida ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome što mu je poznato o kupčevim zahtevima.

2. Ako sam prodavac obavi specifikaciju, dužan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu razuman rok da sam izvrši drugačiju specifikaciju. 3. Ako kupac ne iskoristi ovu mogućnost, obavezujuća je specifikacija koju je izvršio prodavac.

POTPOGLAVLJE V PRODAJA SA ZADRŽAVANJEM PRAVA SVOJINE

Član 471 Uslovi

1. Prodavac određene pokretne imovine može posebnom odredbom ugovora zadržati pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti. 2. Zadržavanje prava svojine ima dejstva prema kupčevim poveriocima samo ako je ugovor sa potpisom kupca koji sadrži odredbu o zadržavanju prava overen pre kupčevog stečaja ili pre plenidbe pokretne imovine. 3. Nad pokretnim stvarima o kojima se vode posebni javni registri može se zadržati pravo svojine samo ako je to predviđeno propisima o uređenju i vođenju tih registara.

Član 472 Rizik

Rizik slučajnog uništenja ili oštećenja stvari snosi kupac od trenutka kad mu je stvar predata.

POTPOGLAVLJE VI PRODAJA NA RATE


Ugovorom o prodaji pokretne imovine sa otplatom na rate obavezuje se prodavac da preda kupcu određenu pokretnu stvar pre nego što mu cena bude potpuno isplaćena, a kupac se obavezuje da isplati njenu cenu u ratama, u određenim vremenskim razmacima.

Član 474 Forma ugovora

Ugovor o prodaji na rate mora biti sastavljen u pismenoj formi.

Član 475

Bitni elementi ugovora

Pored stvari i njene cene u prodaji za gotovinu, u ispravi o ugovoru moraju pod pretnjom ništavosti biti navedeni: ukupan iznos svih rata, računajući i onu koja je izvršena u času zaključenja ugovora, iznos pojedinih rata, njihov broj i njihovi rokovi.

Član 476

Raskidanje ugovora i zahtevanje potpune isplate kupovne cene 1. Prodavac može raskinuti ugovor ako kupac docni sa prvom ratom. 2. Posle isplate prve rate, prodavac može raskinuti ugovor ako kupac docni s najmanje dve uzastopne rate, koje predstavljaju najmanje osminu cene. 3. U izuzetnim slučajevima, prodavac može raskinuti ugovor kad kupac docni sa isplatom samo jedne rate, ako za isplatu cene nije predviđeno više od četiri rate. 4. U slučajevima navedenim u stavovima 2. i 3. ovog člana, prodavac može, umesto da raskine ugovor, zahtevati od kupca isplatu celog ostatka cene, ali je pre toga zahteva dužan ostaviti kupcu naknadni rok od petnaest dana.

Član 477

Posledice poništenja ugovora

1. U slučaju poništenja ugovora, prodavac je dužan vratiti kupcu primljene rate sa zakonskom kamatom od dana kada ih je primio i nadoknaditi mu nužne troškove koje je imao u vezi stvari. 2. Kupac je dužan vratiti prodavcu stvar u stanju u kome je bila kad mu je bila predata i dati mu nadoknadu za njeno upotrebljavanje do poništenja ugovora.

POTPOGLAVLJE VII PRODAJNI NALOG


1. Ugovorom o prodajnom nalogu obavezuje se nalogoprimac da određenu stvar koju mu je predao nalogodavac proda za određenu cenu u određenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu. 2. Prodajni nalog ne može se opozvati.

Član 479 Rizik od uništenja i oštećenja stvari

Stvar predata nalogoprimcu ostaje u svojini nalogodavca i on snosi rizik njene slučajnog uništenja ili oštećenja; međutim, on ne može raspolagati njome dok mu ne bude vraćena.

Član 480 Prelaz stvari u svojinu nalogoprimca

1. Ako nalogoprimac ne proda stvar i ne preda određenu cenu nalogodavcu do određenog roka niti je vrati u tom roku, smatra se da je stvar kupio. 2. Poverioci nalogoprimca ne mogu zapleniti stvar dok on ne isplati cenu nalogodavcu.

GLAVA II

UGOVOR O RAZMENI


1. Ugovorom o razmeni svaka ugovorna strana se obavezuje prema svom saugovorniku da prenese na njega svojinu neke stvari i da mu je u tu svrhu preda. 2. Predmet razmene mogu biti i druga prenosiva prava.

Član 482 Dejstva ugovora o razmeni

Iz ugovora o razmeni nastaju za svaku ugovornu stranu obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca.

GLAVA III

UGOVOR O POKLONU



1. Ugovorom o poklonu obavezuje se jedno lice (poklonodavac) da poklonoprimcu prenese bez naknade pravo svojine neke stvari ili neko drugo pravo ili da mu na koji drugi način učini kakvu korist na teret svoje imovine, a poklonorpimac izjavljuje svoj pristanak. 2. Odricanje od prava se takođe smatra ugovorom o poklonu ukoliko obveznik da svoj pristanak. 3. Odricanje od prava u pogledu kojeg ne postoji obveznik i koje nije drugome ustupljeno ne smatra se ugovorom o poklonu.

Član 484 Poklon

Ugovor zaključen od strane poklonodavca iz zahvalnosti ili bilo koje druge moralne obaveze smatra se ugovorom o poklonu ukoliko poklonoprimac nije imao pravo da zahteva poklon posredstvom tužbe.

Član 485 Mešoviti poklon

Ako je na osnovu istog ugovora ili drugog ugovora poklonoprimac dužan da obogati poklonodavca smatra se da se radi o ugovoru o poklonu samo u pogledu viška vrednosti.

Član 486 Povremena davanja

Ugovor o poklonu kojim se poklonodavac obavezao na povremena davanja prestaje smrću poklonoprimca.

Član 487 Odgovornost poklonodavca za štetu

1. Svako lice koje svesno daje tuđu stvar i skriva tu okolnost od poklonoprimca odgovorno je za štetu.

2. Ako poklonjena stvar ima nedostatak ili opasno svojstvo zahvaljujući kome je naneta šteta poklonoprimcu ili je povređeno treće lice, poklonodavac je odgovoran za štetu ukoliko je znao ili je trebao znati za nedostatak ili opasno svojstvo, a nije upozorio poklonorpimca.

POGLAVLJE II FORMA

Član 488 Forma

1. Ako poklonodavac ne prenese odmah stvar ili pravo na poklonorpimca tako da potonji ima mogućnost da slobodno raspolaže njime, ugovor o poklonu se mora zakljućiti u pisanoj formi. 2. Ako ugovor o poklonu nije zaključen u formi propisanoj u prethodnom stavu, poklonoprimac ne može da traži izvršenje istog posredstvom tužbe.

POGLAVLJE III RASKID UGOVORA I OPOZIV POKLONA

Član 489

Raskid zbog ograničenja 1. Poklonodavac koji nakon zaključenja ugovora o poklonu dospe u poziciju u kojoj je ugroženo izdržavanje poklonodavca može opozvati poklon. 2. Opoziv naveden u prethodnom stavu nije moguć ako bi time poklonodavac dospeo u poziciju u kojoj bi izdržavanje poklonodavca moglo biti ugroženo. 3. Poklonoprimac može zadržati poklon ako poklonodavac osigura izdržavanje poklonodavca.

Član 490

Raskid zbog grube nezahvalnosti 1. Poklonodavac može da raskine ugovor i opozove poklon zbog grube nezahvalnosti ako se nakon zaključenja ugovora poklonoprimac ponaša prema poklonodavcu ili nekom njemu bliskom licu na takav način da bi u skladu sa moralnim načelima bilo nepravedno da poklonoprimac zadrži ono što je primio. 2. Raskid ugovora i opoziv poklona zbog ponašanja prema poklonodavcu takođe mogu izvršiti njegovi naslednici. 3. Raskid ugovora i opoziv poklona zbog ponašanja poklonoprimca takođe se može izvršiti u odnosu na naslednika poklonoprimca. 4. Raskid ugovora i opoziv poklona nisu mogući ako ponašanje poklonoprimca prema poklonodavcu prestane.

Član 491

Raskid zbog naknadnih rođenja Poklonodavac koji dobije dete nakon zaključenja ugovora o poklonu, a nije imao dece pre toga, može da raskine ugogor i opozove poklon.

Član 492 Posledice raskida

1. Izjavom o raskidu i opozivu poklona poklonodavac zahteva povraćaj poklonjene stvari ili prava ili isplatu vrednosti za koju je poklonoprimac obogaćen na osnovu ugovora o poklonu. 2. Ako ugovor o poklonu još uvek nije izvršen, raskid i opoziv poklona imaju za posledicu prestanak obaveze poklonodavca.

Član 493 Rokovi za raskid

Ugovor o poklonu može se raskinuti i poklon opozvati u roku od jedne (1) godine od dana kada je poklonodavac saznao za razlog za raskid ugovora i opoziv poklona.

Član 494 Odricanje od raskida

Odricanje od raskida je ništavo.

GLAVA IV

UGOVOR O ZAJMU



1. Ugovorom o zajmu zajmodavac se obavezuje da zajmoprimcu stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava ili izvesnu količinu drugih zamenjivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da vrati isti iznos novčanih sredstava ili jednaku količinu stvari iste vrste i kvaliteta. 2. Zajmoprimac stiče pravo svojine nad primljenim stvarima.

Član 496 Kamata

1. Zajmoprimac, pored glavnice, može preuzeti obavezu dugovanja kamate. 2. U privrednim ugovorima, zajmoprimac duguje kamatu, osim ako nije drukčije ugovoreno.

POGLAVLJE II OBAVEZE ZAJMODAVCA

Član 497

Predaja obećanih stvari 1. Zajmodavac je dužan predati određene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije određen, onda kad to zajmoprimac zatraži. 2. Pravo zajmoprimca da traži predaju određenih stvari zastareva za tri (3) meseca od zadocenjenja zajmodavca, a u svakom slučaju za godinu (1) dana od zaključenja ugovora.

Član 498

Loše imovinske prilike zajmoprimca

1. Ako se pokaže da su imovinske prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li će on biti u stanju da vrati zajam, zajmodavac može odbiti da izvrši svoju obavezu predaje obećanih stvari, ako u vreme zaključenja ugovora nije to znao, kao i ako se pogoršanje zajmoprimčevih imovinskih prilika dogodilo posle zaključenja ugovora. 2. Zajmodavac je dužan da izvrši svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za njega pruži dovoljno obezbeđenje.

Član 499 Šteta zbog nedostataka pozajmljenih stvari

1. Zajmodavac je dužan nadoknaditi zajmoprimcu štetu koja bi mu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari.

2. U slučaju zajma bez naknade, zajmodavac je dužan nadoknaditi štetu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca.

POGLAVLJE III OBAVEZE ZAJMOPRIMCA

Član 500

Rok za vraćanje zajma 1. Zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta, kao što su bile stvari koje je dobio u zajam. 2. Ako ugovorne strane nisu odredile rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku razumnog roka koji ne može biti kraći od dva (2) meseca, računajući od zajmodavčevog zahteva da mu se zajam vrati.

Član 501 Izbor prilikom vraćanja zajma

1. Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da će zajmoprimac vratiti zajam u novcu, zajmoprimac je ipak ovlašćen da po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom određeni za vraćanje. 2. Isto važi i u slučaju kad nije moguće vratiti istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.

Član 502 Odustajanje od ugovora

Zajmoprimac može odustati od ugovora pre nego što mu zajmodavac preda određene stvari, ali ako bi zbog toga bilo kakve štete za zajmodavca, dužan je da štetu naknadi.

Član 503 Vraćanje zajma pre roka

Zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o svojoj nameri i nadoknaditi mu nanetu štetu.

POGLAVLJE IV NAMENSKI ZAJAM

Član 504 Ako je ugovorom određena svrha u koju zajmoprimac može upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac može odustati od ugovora.

GLAVA V

ZAJAM NA KORIŠĆENJE



Ugovorom o zajmu na korišćenje zajmodavac se obavezuje da preda stvar zajmoprimcu na besplatnu upotrebu, a zajmoprimac se obavezuje da stvar vrati.

POGLAVLJE II

OBAVEZE ZAJMOPRIMCA

Član 506 Korišćenje stvari

1. Zajmoprimac može koristiti stvar samo u svrhu predviđenu ugovorom. 2. Ako svrha korišćenja nije predviđena ugovorom, zajmoprimac može koristiti stvar uz dužnu pažnju u skladu sa njenom prirodom i svrhom. 3. Zajmoprimac koji koristi stvar na način koji nije dozvoljen odgovoran je za svako slučajno uništenje ili oštećenje.

Član 507 Održavanje stvari

1. Zajmoprimac snosi troškove redovnog održavanja stvari. 2. Zajmoprimac moe zahtevati nadoknadu vanrednih troškova u skladu sa pravilima upravljanja tuđim poslovima. Nakon isteka zajma, zajmoprimac može ukloniti opremu koja se može odvojiti koju je koristio za snabdevanje stvari.

Član 508 Prenos prava korišćenja

Zajmoprimac ne može ustupiti stvar na korišćenje trećem licu bez dozvole zajmodavca.

Član 509 Vraćanje stvari

1. Zajmoprimac mora vratiti stvar u ugovoreno vreme. 2. Ako trajanje nije određeno, ugovor prestaje da važi nakon što zajmoprimac iskoristi stvar u svrhu predviđenu ugovorom ili na kraju perioda u okviru kojeg se takvo korišćenje moglo izvršiti. 3. Ako trajanje i svrha nisu predviđeni, zajmodavac može zahtevati da mu se stvar vrati kad god poželi.

Član 510 Raskid ugovora

1. Zajmodavac može raskinuti ugovor bez prethodnog obaveštenja i zahtevati da mu se stvar odmah vrati

u slučaju da:

1.1. zajmoprimac umre; 1.2. zajmoprimac koristi stvar u suprotnosti sa ugovorom ili ustupa stvar na korišćenje trećem licu

bez prava na to; 1.3. zajmodavac zahteva stvar zbog nepredviđenih okolnosti.

Član 511

Odgovornost Zajmodavac nije odgovoran za bilo kakvo propadanje ili promenu kod stvari koje predstavlja uobičajenu posledicu korišćenja u skladu sa ugovorom.

POGLAVLJE III OBAVEZE ZAJMODAVCA

Član 512

Šteta nastala zbog nedostataka Zajmodavac je odgovoran za štetu ako pozajmljena stvar ima nedostatak ili opasno svojstvo zahvaljujući kojima je šteta naneta zajmoprimcu ili je povređeno treće lice, a zajmodavac je znao ili je trebalo da zna za nedostatak ili opasno svojstvo, ali nije upozorio zajmoprimca.

GLAVA VI ZAKUP

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE


1. Ugovorom o zakupu (iznajmljivanju), zakupodavac se obavezuje da određenu stvar preda zakupcu na korišćenje, a zakupac se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. 2. Korišćenje obuhvata i uživanje stvari (pribiranje plodova), osim ako nije drukčije ugovoreno ili je običaj drukčiji.

POGLAVLJE II

OBAVEZE ZAKUPODAVCA

Član 514 Predaja stvari

Zakupodavac je dužan predati zakupcu zakupljenu stvar, zajedno sa njenim pripacima i opremom.

Član 515 Održavanje stvari

1. Zakupodavac je dužan održavati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi toga vršiti potrebne popravke na njoj. 2. On je dužan nadoknaditi zakupcu troškove koje je ovaj imao za održavanje stvari, a koje bi on sam bio dužan pokriti. 3. Troškovi sitnih popravki izazvanih redovnim korišćenjem stvari, kao i troškovi same upotrebe, padaju na teret zakupca. 4. O potrebi za popravkom zakupac je dužan obavestiti zakupodavca.

Član 516 Raskid ugovora i sniženje zakupnine zbog popravki

1. Ako potrebne popravke zakupljene stvari ometaju njeno korišćenje u znatnoj meri i za duže vreme, zakupac može raskinuti ugovor. 2. Zakupac ima pravo na sniženje zakupnine srazmerno lišenju korišćenja stvari zbog tih popravki.

Član 517 Izmene na zakupljenoj stvari

1. Zakupodavac ne može bez pristanka zakupca praviti izmene na zakupljenoj stvari za vreme trajanja zakupa, ukoliko bi to ometalo korišćenje stvari. 2. Ako bi izmenama stvari bilo smanjeno u izvesnoj meri zakupčevo korišćenje stvari, smanjuje se i zakupnina u odgovarajućoj srazmeri.

Član 518 Odgovornost za materijalne nedostatke

1. Zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koji smetaju njeno ugovoreno ili redovno korišćenje, bez obzira da li je znao za njih ili ne, kao i za nedostatke svojstava i odlika predviđenih izričito ili prećutno ugovorom. 2. Ne uzimaju se u obzir nedostaci koji su bez značaja.

Član 519 Nedostaci za koje zakupodavac nije odgovoran

1. Zakupodavac nije odgovoran za nedostatke zakupljene stvari koji su u trenutku zaključenja ugovora bili poznati zakupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati. 2. Zakupodavac je odgovoran za nedostatak zakupljene stvari koji je zakupcu usled krajnje nepažnje ostao nepoznat, ako je on znao za taj nedostatak i namerno propustio da o njemu obavesti zakupca.

Član 520 Proširenje odgovornosti za materijalne nedostatke

Zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari, ako je tvrdio da ona nema nikakvih nedostataka.

Član 521 Ugovorno isključenje ili ograničenje odgovornosti

1. Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari može biti ugovorom isključena ili ograničena. 2. Odredba ugovora kojom se ova odgovornost isključuje ili ograničava ništava je ako je zakupodavac znao za nedostatke i namerno propustio da o njima obavesti zakupca ili ako je nedostatak takav da onemogućuje korišćenje zakupljene stvari ili ako je zakupodavac nametnuo ovu odredbu zloupotrebom svog dominantnog položaja.

Član 522 Obaveštavanje zakupodavca o nedostacima i opasnostima

1. Zakupac je dužan obavestiti zakupodavca bez nepotrebnog odlaganja o svakom nedostatku zakupljene stvari koji bi se pokazao u toku zakupa, osim ako zakupodavac zna za nedostatak. 2. Zakupac je takođe dužan obavestiti zakupodavca o svakoj nepredviđenoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretila zakupljenoj stvari, da bi mogao preduzeti potrebne mere. 3. Zakupac koji ne obavesti zakupodavca o pojavljenom nedostatku ili o nastaloj opasnosti, za koje ovaj nije znao, gubi pravo na nadoknadu štete koju bi pretrpeo zbog postojanja nedostatka ili nastale opasnosti za zakupljenu stvar, a dužan je nadoknaditi štetu koju bi zakupodavac pretrpeo zbog toga.

Član 523 Prava zakupca kad stvar ima neki nedostatak

1. Ako u času predaje zakupljena stvar ima neki nedostatak koji se ne može otkloniti, zakupac može, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine. 2. Kad stvar ima neki nedostatak koji se može otkloniti bez većih neprilika po zakupca, a predaja stvari zakupcu u određenom roku nije predstavljala važan element ugovora, zakupac može zahtevati od zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u primerenom roku, ili sniženje zakupnine. 3. Ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom razumnom roku koji mu je zakupac odredio, zakupac može raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine. 4. U svakom slučaju, zakupac ima pravo na nadoknadu štete.

Član 524 Kad nedostatak nastane u toku zakupa i kad stvar nema ugovorena svojstva

1. Odredbe prethodnog člana primenjuju se i u slučaju kad u toku zakupa nastane neki nedostatak na zakupljenoj stvari. 2. One se primenjuju i u slučajevima kad zakupljena stvar nema neko svojstvo koje po ugovoru ili običaju treba da ima ili kad to svojstvo izgubi u toku zakupa.

Član 525 Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke (zaštita od evikcije)

1. Kad neko treće lice pretenduje da nad zakupljenom stvari, ili nekom njenom delu, ostvari neko pravo i obrati se sa svojim zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca, potonji je dužan obavestiti o tome zakupodavca, izuzev kad to ovaj već zna; u suprotnom, odgovara za štetu.

2. Ako se utvrdi da trećem licu pripada neko pravo koje sasvim isključuje pravo zakupca na korišćenje i uživanje stvari, ugovor o zakupu se raskida, a zakupodavac je dužan nadoknaditi zakupcu prouzrokovanu štetu.

3. U slučaju kad se pravom trećeg lica samo ograničava zakupčevo pravo, ovaj može, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine; u svakom slučaju, može zahtevati nadoknadu štete.

POGALVJE III

OBAVEZE ZAKUPCA

Član 526 Korišćenje stvari u skladu sa ugovorom

1. Zakupac je dužan koristiti stvar sa dužnom pažnjom. 2. Zakupac je može koristiti samo onako kako je određeno ugovorom ili namenom stvari. 3. Zakupac je odgovoran za štetu koja nastane korišćenjem zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni, bez obzira na to da li je stvar koristio on ili neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omogućio da koristi stvar.

Član 527 Raskid zbog korišćenja protivno ugovoru

Ako zakupac i posle opomene zakupodavca koristi stvar protivno ugovoru ili njenoj nameni ili zapušta njeno održavanje, te postoji opasnost znatne štete za zakupodavca, potonji može raskinuti ugovor bez davanja otkaznog roka.

Član 528 Plaćanje zakupnine

1. Zakupac je dužan plaćati zakupninu u rokovima određenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora i zakona, kako je uobičajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu. 2. Ako nije drukčije ugovoreno ili u mestu predaje stvari uobičajeno, zakupnina se plaća svakih šest (6) meseci, kad je stvar data u zakup za jednu ili više godina; ako je data za kraće vreme, po isteku tog vremena.

Član 529 Raskid ugovora zbog neplaćanja zakupnine

1. Zakupodavac može raskinuti ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu, čak ni u toku roka od petnaest (15) dana nakon što je zakupodavac od njega zatražio da plati zakupninu. 2. Ugovor ostaje na snazi ako zakupac plati zakupninu koju je dugovao pre prijema obaveštenja o raskidu ugovora.

Član 530 Vraćanje zakupljene stvari

1. Zakupac je dužan čuvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoštećenu. 2. Stvar se vraća u mestu u kome je bila predata zakupcu.

3. Zakupac ne odgovara za istrošenost stvari koja nastaje njenim redovnim korišćenjem, kao ni za oštećenja koja potiču od njene dotrajalosti. 4. Ako je zakupac za vreme trajanja ugovora o zakupu izvršio kakve promene na stvari, dužan je vratiti je u stanje u kome je bila kad mu je predata u zakup. 5. Zakupac može odneti dodatke koje je učinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njenog oštećenja; međutim, zakupodavac ih može zadržati ako mu nadoknadi njihovu vrednost u vreme vraćanja.

Član 531 Raskid ugovora zbog nedozvoljenog podzakupa

Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu bez otkaznog roka, ako je zakupljena stvar data u podzakup bez njegove dozvole, a dozvola je prema zakonu, ili ugovoru, potrebna.

Član 532 Neposredni zahtev zakupodavca

Zakupodavac može, radi naplate svojih potraživanja od zakupca nastalih iz zakupa, zahtevati neposredno od podzakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa.

Član 533 Prestanak podzakupa po samom zakonu

Podzakup prestaje u svakom slučaju kada prestane zakup.

POGLAVLJE IV

PRODAJA ZAKUPLJENE STVARI

Član 534 Otuđenje posle predaje u zakup

1. U slučaju otuđenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup, pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca; posle toga, prava i obaveze iz zakupa nastaju između njega i zakupca. 2. Pribavilac ne može zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre isteka vremena za koje je zakup ugovoren, a ako trajanje zakupa nije određeno ni ugovorom ni zakonom, onda pre isteka otkaznog roka. 3. Za pribaviočeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

Član 535 Pravo na zakupninu

1. Ako nije drukčije ugovoreno, pribavilac stvari predate u zakup nekom drugom ima pravo na zakupninu počev od prvog narednog roka posle pribavljanja stvari; ako je prenosilac primio tu zakupninu unapred, dužan je da mu je ustupi. 2. Od momenta kada je obavešten o otuđenju zakupljene stvari, zakupac može je dužan isplatiti zakupninu samo pribaviocu ili njegovom zastupniku.

Član 536 Otuđenje zakupljene stvari pre predaje zakupcu

1. Kad je stvar o kojoj je zaključen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na mesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u trenutku zaključenja ugovora o otuđenju znao za postojanje ugovora o zakupu. 2. Pribavilac koji u momentu zaključenja ugovora o otuđenju nije znao za postojanje ugovora o zakupu, nije dužan predati stvar zakupcu; zakupac može samo tražiti nadoknadu štete od zakupodavca. 3. Za pribaviočeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

Član 537 Raskid ugovora zbog otuđenja stvari

Kad usled otuđenja zakupljene stvari prava i obaveze zakupodavca pređu na pribavioca, zakupac može otkazati ugovor u svakom slučaju, poštujući zakonske otkazne rokove.

POGLAVLJE V

PRESTANAK ZAKUPA

Član 538 Istek određenog vremena

1. Ugovor o zakupu zaključen za određeno vreme prestaje samim istekom vremena za koje je zaključen. 2. Isto važi i u slučajevima kad je, u nedostatku volje ugovornih strana, trajanje zakupa određeno zakonom.

Član 539

Prećutno obnavljanje zakupa 1. Kad po isteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen, zakupac produži da koristi i uživa stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni. 2. Obezbeđenja koja su treća lica dala za prvi zakup prestaju istekom vremena za koje je bio zaključen.

Član 540

Raskid ugovora 1. Ugovor o zakupu čije trajanje nije određeno niti se može odrediti iz okolnosti ili mesnih običaja prestaje raskidom koji svaka strana može izjaviti drugoj, poštujući određeni otkazni rok. 2. Ako dužina otkaznog roka nije određena ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne može biti dat u neodgovarajuće vreme. 3. Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje, zakupac može otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka, čak i ako je u času zaključenja ugovora to znao. 4. Zakupac se ne može odreći prava iz stava 3. ovog člana.

Član 541

Uništenje stvari usled više sile

1. Zakup prestaje ako zakupljena stvar bude uništena nekim slučajem više sile. 2. Ako zakupljena stvar bude delimično uništena ili samo oštećena, zakupac može raskinuti ugovor ili ostati i dalje u zakupu i zahtevati odgovarajuće sniženje zakupnine.

Član 542 Smrt

U slučaju smrti zakupca ili zakupodavca, zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima, ako nije drukčije ugovoreno.

GLAVA VII UGOVOR O DELU

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE


Ugovorom o delu obavezuje se poslenik (preduzimač, izvođač radova) da obavi određeni posao ili pruži određene usluge, kao što je izrada ili popravka neke stvari, ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada, a naručilac se obavezuje da mu za to plati.

Član 544

Odnos sa ugovorom o prodaji 1. Ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi određenu stvar od svog materijala smatra se, u slučaju da postoji sumnja, ugovorom o prodaji. 2. Ugovor ostaje ugovor o delu ukoliko se naručilac obavezao da obezbedi bitan deo materijala koji je potreban za izradu stvari. 3. U svakom slučaju, ugovor se smatra ugovorom o delu ako su ugovorne strane prevashodno imale u vidu poslenikov rad.

Član 545 Kvalitet poslenikovog materijala

1. Kad je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, a pritom nije određen kvalitet, poslenik je dužan da obezbedi materijal srednjeg kvaliteta. 2. On odgovara naručiocu za kvalitet upotrebljenog materijala isto kao i prodavac.

POGLAVLJE II NADZOR

Član 546 Nadzor

Naručilac ima pravo da vrši nadzor nad obavljanjem posla i da daje upustva ako je to u skladu sa prirodom ugovora; poslenik je dužan da mu to omogući.

POGLAVLJE III

ZAKLJUČIVANJE UGOVORA NADMETANJANJEM I KONKURSOM

Član 547

Poziv za nadmetanje u pogledu cene radova 1. Poziv upućen određenom ili neodređenom broju lica na nadmetanje za izvršenje određenih radova, pod određenim uslovima i uz određene garancije, obavezuje pozivaoca da zaključi ugovor o tim radovima sa onim koji ponudi najnižu cenu, izuzev ako je tu obavezu isključio u pozivu na nadmetanje. 2. U slučaju isključenja obaveze da se zaključi ugovor, poziv na nadmetanje smatra se kao poziv zainteresovanim stranama da oni daju ponude ugovora pod objavljenim uslovima.

Član 548 Poziv na konkurs za umetničko ili tehničko rešenje za nameravane radove

Poziv upućen određenom ili neodređenom broju lica na konkurs za umetničko ili tehničko rešenje nameravanih radova obavezuje pozivaoca da, pod uslovima sadržanim u pozivu na konkurs, zaključi ugovor sa učesnikom u nadmetanju čije rešenje prihvati komisija čiji je sastav unapred objavljen, izuzev ako je tu obavezu isključio u pozivu na konkurs.

POGLAVLJE IV OBAVEZE POSLENIKA

Član 549

Nedostaci u materijalu 1. Poslenik je dužan skrenuti pažnju naručiocu na nedostatke materijala koji mu je naručilac predao, a koje je primetio ili je morao primetiti; u suprotnom, smatra se odgovornim za štetu. 2. Ako je naručilac zahtevao da se stvar izradi od materijala na čije mu je nedostatke poslenik ukazao, poslenik je dužan postupiti po njegovom zahtevu, izuzev ako je očigledno da materijal nije podoban za naručeno delo ili ako bi izrada od zahtevanog materijala mogla naneti štetu ugledu poslenika; u tom slučaju, poslenik može raskinuti ugovor. 3. Poslenik je dužan upozoriti naručioca na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je morao znati, a koje mogu biti od značaja za naručeno delo ili za njegovo izvršenje na vreme; u suprotnom, smatra se odgovornim za štetu.

Član 550 Obaveza da izvrši rad

1. Poslenik je dužan izvršiti rad kako je ugovoreno i po pravilima posla. 2. Poslenik je dužan izvršiti ga za određeno vreme, a ako ono nije određeno, onda za vreme koje je razumno potrebno za takve poslove. 3. Poslenik ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga što mu naručilac nije predao materijal na vreme ili zbog toga što je tražio izmene ili što mu nije isplatio dužan predujam i uopšte, za zadocnjenje nastalo postupanjem naručioca.

Član 551

Raskidanje ugovora zbog odstupanja od ugovorenih uslova 1. Ako se u toku izvršenja dela pokaže da se poslenik ne pridržava uslova ugovora i uopšte, da ne radi kako treba, te da će izvršeno delo imati nedostatke, naručilac može upozoriti poslenika na to i odrediti mu razuman rok da svoj rad saobrazi svojim obavezama.

2. Ako do isteka tog roka poslenik ne postupi po zahtevu naručioca, potonji može raskinuti ugovor i zahtevati nadoknadu štete.

Član 552 Raskidanje ugovora zbog neizvršenja u roku

1. Ako je rok bitan sastavni deo ugovora, a poslenik je u tolikom zadocnjenju sa započinjanjem ili završavanjem posla da je očigledno da ga neće završiti u roku, naručilac može raskinuti ugovor i zahtevati nadoknadu štete. 2. Naručilac to pravo ima i kad rok nije bitan sastavni deo ugovora, ako zbog takvog zadocenjenja naručilac očigledno ne bi imao interesa od izvršenja ugovora.

Član 553 Poveravanje izvršenja posla trećem licu

1. Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi što drugo, poslenik nije dužan da posao obavi lično. 2. Poslenik odgovara naručiocu čak i kada ne obavlja posao lično.

Član 554

Odgovornost za saradnike Poslenik odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvrši, kao da ga je sam izvršio.

Član 555

Neposredan zahtev saradnika poslenika od naručioca Za naplatu svojih potraživanja od poslenika njegovi saradnici mogu se obratiti neposredno naručiocu i zahtevati od njega da im isplati ta potraživanja na teret svote koju u tom času duguje posleniku, ako su ta potraživanja priznata.

Član 556

Predaja izrađene stvari naručiocu 1. Poslenik je dužan predati naručiocu izrađenu ili popravljenu stvar.

2. Poslenik se oslobađa ove obaveze ako stvar koju je izradio ili popravio bude uništena usled slučaja više sile i uopšte, usled događaja za koji on nije odgovaran.

POGLAVLJE V ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE

Član 557

Pregledanje izvršenog dela i obaveštavanje poslenika 1. Naručilac je dužan pregledati izvršeno delo čim je to po redovnom toku stvari moguće i o otkrivenim nedostacima bez odlaganja obavestiti poslenika. 2. Ako naručilac na poziv poslenika da pregleda i primi izvršeni rad to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da je rad primljen.

3. Posle pregleda i primanja izvršenog rada poslenik više ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti običnim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naručiocu.

Član 558 Skriveni nedostaci

1. Ako se naknadno pokaže neki nedostatak koji se nije mogao otkriti običnim pregledom, naručilac se ipak može pozvati na njega, pod uslovom da o njemu obavesti poslenika što pre, a najduže u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja. 2. Istekom dve godine od prijema obavljenog posla, naručilac se više ne može pozvati na nedostatke.

Član 559 Prestanak prava

1. Naručilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvršenog posla ne može svoje pravo ostvariti sudskim putem po isteku godine dana od obaveštenja. 2. Ali i po isteku tog roka naručilac može, ako je o nedostacima blagovremeno obavestio poslenika, prigovorom protiv poslenikovog zahteva za isplatu naknade, istaći svoje pravo na sniženje naknade i na nadoknadu štete.

Član 560 Kad poslenik gubi pravo da se pozove na prethodne članove

Poslenik se ne može pozvati na neku odredbu prethodnih članova kad se nedostatak odnosi na činjenice koje su mu bile poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saopštio naručiocu.

Član 561 Pravo da se zahteva uklanjanje nedostatka

1. Naručilac koji je uredno obavestio poslenika da izvršeni rad ima neki nedostatak može zahtevati od njega da nedostatak ukloni i za to mu odrediti razuman rok.

2. Naručilac ima pravo i na nadoknadu štete koju trpi zbog toga. 3. Ako uklanjanje nedostatka zahteva preterane troškove, poslenik može odbiti da to izvrši, ali u tom slučaju naručiocu pripada, po njegovom izboru, pravo na sniženje naknade ili raskid ugovora, kao i pravo na nadoknadu štete.

Član 562 Raskidanje ugovora u posebnom slučaju

Kad izvršeni rad ima neki nedostatak koji predstavlja bitnu povredu ugovora, naručilac može, ne tražeći prethodno njegovo uklanjanje, raskinuti ugovor i zahtevati nadoknadu štete.

Član 563 Pravo naručioca u slučaju drugih nedostataka izvršenog posla

1. Kad izvršeni posao ima nedostatak zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvršen u suprotnosti sa izričitim uslovima ugovora, naručilac je dužan dopustiti posleniku da nedostatak otkloni. 2. Naručilac može odrediti posleniku razuman rok za otklanjanje nedostatka.

3. Ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka tog roka, naručilac može, po svom izbora, izvršiti otklanjanje nedostatka na račun poslenika ili sniziti naknadu ili raskinuti ugovor. 4. Kad se radi o neznatnom nedostatku, naručilac se ne može koristiti pravom na raskid ugovora. 5. U svakom slučaju, on ima pravo i na nadoknadu štete.

Član 564 Sniženje naknade

Sniženje naknade vrši se srazmerno vrednosti izvršenog rada bez nedostatka u vreme zaključenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvršeni rad sa nedostatkom.

POGLAVLJE VI OBAVEZE NARUČIOCA

Član 565

Obaveza da primi rad Naručilac je dužan primiti rad izvršen prema odredbama ugovora i pravilima posla.

Član 566 Određivanje i isplata naknade

1. Naknada se određuje ugovorom, ako nije određena obaveznom tarifom ili kojim drugim obavezujućim zakonskim aktom. 2. Ako naknada nije određena, utvrdiće je sud prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i prema uobičajenoj naknadi za tu vrstu rada.

3. Naručilac nije dužan isplatiti naknadu pre nego što je pregledao izvršeni rad i odobrio ga, osim ako nije drukčije ugovoreno.

4. Isto važi ako je ugovoreno izvršenje i predaja rada u delovima.

Član 567 Proračun sa izričitim jemstvom

1. Ako je naknada ugovorena na osnovu proračuna sa izričitim jemstvom poslenika za njegovu tačnost, on ne može da zahteva povećanje naknade čak i ako je u posao uložio više rada i ako je izvršenje posla zahtevalo veće troškove nego što je bilo predviđeno. 2. Ovim se ne isključuje primena pravila o raskidanju i izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. 3. Ako je naknada ugovorena na osnovu proračuna bez izričitog jemstva poslenika za njegovu tačnost, pa se u toku rada prekoračenje proračuna pokaže neizbežnim, poslenik mora o tome bez odlaganja obavestiti naručioca; u suprotnom, gubi svako pravo potraživanja zbog povećanja troškova.

POGLAVLJE VII

RIZIK

Član 568 Kad je poslenik obezbedio materijal

1. U slučaju kad je poslenik dao materijal za izradu stvari, a stvar bude oštećena ili uništena iz bilo kog

razloga pre predaje naručiocu, rizik snosi poslenik, te nema pravo na naknadu za dati materijal, kao ni na naknadu za svoj rad. 2. Ako je naručilac pregledao izvršeni rad i odobrio ga, smatra se da mu je stvar predata, a da je kod poslenika ostala na čuvanje. 3. Ako je naručilac u zadocnjenju zbog neprimanja ponuđene stvari, rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na njega.

Član 569 Kad je naručilac obezbedio materijal

1. Rizik slučajnog uništenja ili oštećenja stvari snosi naručilac ako je on dao materijal za izradu. 2. Poslenik ima pravo na naknadu samo ako je stvar uništena ili bila oštećena posle zadocnjenja naručioca ili ako se naručilac nije odazvao njegovom urednom pozivu da stvar pregleda.

Član 570 Rizik u slučaju predaje u delovima

Ako je ugovoreno da će naručilac vršiti pregled i prijem pojedinih delova kako budu izrađeni, poslenik ima pravo na naknadu za izradu delova koje je naručilac pregledao i odobrio, čak i ako bi oni posle toga budu uništeni u njegovom posedstvu bez njegove krivice.

POGLAVLJE VIII

ZALOG

Član 571 Zalog poslenika

Radi obezbeđenja naplate potraživanja naknade za rad i naknade za utrošeni materijal, kao i ostalih potraživanja po osnovu ugovora o delu, poslenik ima pravo zaloga na stvari koje je napravio ili popravio, kao i na ostale predmete koje mu je predao naručilac u vezi sa njegovim radom, sve dok su u njegovom posedstvu i dok ih se ne odrekne dobrovoljno.

POGLAVLJE IX RASKID UGOVORA

Član 572

Raskid ugovora voljom naručioca Sve dok naručeni posao nije dovršen, naručilac može raskinuti ugovor kad god hoće; međutim, u tom slučaju, dužan je isplatiti posleniku ugovorenu naknadu, umanjenu za iznos troškova koje ovaj nije učinio, a koje bi bio dužan učiniti da ugovor nije raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio da ostvari.

GLAVA VIII UGOVOR O PREVOZU


1. Ugovorom o prevozu obavezuje se prevoznik da preveze na određeno mesto neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac, se obavezuje da mu za to isplati određenu naknadu.

2. Prevoznikom se smatra kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obaveže da izvrši prevoz za naknadu.

Član 574

Obaveze prevoznika u linijskom prevozu 1. Prevoznik koji obavlja prevoz na određenoj liniji (linijski prevoz) dužan je da redovno i uredno održava objavljenu liniju. 2. Prevoznik je dužan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispunjavaju uslove određene u objavljenim opštim uslovima. 3. Ako redovna prevozna sredstva prevoznika nisu dovoljna za izvršenje svih zahtevanih prevoza, prvenstvo imaju lica ili stvari za koje je to posebnim propisima predviđeno, a dalje prvenstvo se određuje prema redu zahteva, s tim da se između istovremenih zahteva prvenstvo određuje prema većoj dužini prevoza.

Član 575

Odustanak od ugovora 1. Pošiljalac, odnosno putnik, može odustati od ugovora pre nego što počne njegovo izvršenje, ali je dužan nadoknaditi time prouzrokovanu štetu nanetu prevozniku. 2. Kad prevoznik sa započinjanjem prevoza kasni toliko da druga strana više nema interesa za ugovoreni prevoz ili kad prevoznik neće ili ne može da izvrši ugovoreni prevoz, druga strana može odustati od ugovora i tražiti da se vrati plaćena naknada za prevoz.

Član 576 Visina naknade za prevoz

1. Ako je visina naknade za prevoz određena tarifom ili kojim drugim objavljenim obavezujućim zakonskim aktom, ne može se ugovoriti veća naknada. 2. Ako visina naknade za prevoz nije određen tarifom ili kojim drugim objavljenim obavezujućim zakonskim aktom, a ni ugovorom, prevoznik ima pravo na uobičajenu naknadu za tu vrstu prevoza. 3. Na druga pitanja, koliko je primenjivo, primenjuju se odredbe o naknadi u okviru ugovora o delu.

Član 577 Ograničenje primene odredbi ove glave

Odredbe ove Glave primenjuju se na sve vrste prevoza, ako zakonom za pojedine vrste nije drugačije određeno.

POGLAVLJE II UGOVOR O PREVOZU TERETA


Član 578

Predaja stvari Prevoznik je dužan da stvar koju je primio u cilju prevoza preveze i preda na određenom mestu pošiljaocu ili određenom licu (primaocu).

Član 579

O čemu pošiljalac treba da obavesti prevozioca 1. Pošiljalac je dužan obavestiti prevoznika o vrsti pošiljke i o njenoj sadržini i količini, i saopštiti mu kuda pošiljka treba da bude prevezena, ime i adresu primaoca pošiljke, svoje ime i svoju adresu, kao i sve drugo što je potrebno da bi prevoznik mogao ispuniti svoje obaveze bez odlaganja i smetnji. 2. Kad se u pošiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, pošiljalac je dužan obavestiti o tome prevoznika u trenutku njihove predaje na prevoz i saopštiti mu njihovu vrednost. 3. Kad se radi o prevozu opasne stvari ili stvari za koju su potrebni posebni uslovi prevoza, pošiljalac je dužan da o tome obavesti prevoznika na vreme tako da bi on mogao preduzeti odgovarajuće posebne mere. 4. Ako pošiljalac ne da prevozniku informacije iz stavova 1. i 3. ovog člana ili mu da pogrešne informacjie, odgovara za štetu koja bi usled toga nastala.

Član 580 Prevozna isprava

1. Ugovorne strane se mogu dogovoriti da sastave prevoznu ispravu za pošiljku koja se predaje na prevoz. 2. Prevozna isprava mora sadržati: ime i adresu pošiljaoca i prevoznika, vrstu, sadržaj i količinu pošiljke, kao i vrednost dragocenosti i drugih skupocenih stvari, mesto odredišta, iznos naknade za prevoz, odnosno zabelešku da je naknada plaćena unapred, odredbu o svoti kojom je pošiljka opterećena, mesto i dan izdavanja. 3. Prevozna isprava može sadržati i druge odredbe ugovora o prevozu. 4. Obe ugovorne strane moraju potpisati prevoznu ispravu. 5. Prevozna isprava može da glasi na ime, po naredbi ili na donosioca.

Član 581

Ugovor o prevozu i prevozne isprave Postojanje i punovažnost ugovora o prevozu nezavisni su od postojanja prevozne isprave i njene tačnosti.

Član 582 Potvrda o prijemu za prevoz

Ako nije izdata prevozna isprava, pošiljalac može zahtevati od prevoznika da mu izda potvrdu o prijemu pošiljke za prevoz sa informacijama koje ona treba da sadrži.

POTPOGLAVLJE II

ODNOS IZMEĐU POŠILJAOCA I PREVOZNIKA

Član 583 Pakovanje

1. Pošiljalac je dužan upakovati stvari na propisani ili uobičajeni način kako ne bi došlo do nastanka

kakve štete ili ugrožavanja bezbednosti ljudi ili dobara. 2. Prevoznik je dužan skrenuti pažnju pošiljaocu na nedostatke pakovanja koji se mogu opaziti; u suprotnom, odgovara za oštećenje pošiljke koje bi se desilo zbog tih nedostataka. 3. Prevoznik ne odgovara za oštećenje pošiljke ako je pošiljalac, iako mu je skrenuta pažnja na nedostatke pakovanja, zahtevao da prevozilac primi pošiljku na prevoz sa tim nedostacima. 4. Prevoznik je dužan odbiti pošiljku ako su nedostaci u njenom pakovanju takvi da može biti ugrožena bezbednost lica ili dobara ili prouzrokovana kakva šteta. 5. Za štetu koju zbog nedostatka u pakovanju pretrpe treća lica za vreme dok se stvar nalazi kod prevoznika, odgovara prevoznik, a on ima pravo zahtevati nadoknadu štete od pošiljaoca.

Član 584 Naknada za prevoz i troškovi u vezi sa prevozom

1. Pošiljalac je dužan isplatiti prevozniku naknadu za prevoz i troškove u vezi sa prevozom. 2. Ako u prevoznoj ispravi nije navedeno da pošiljalac plaća naknadu za prevoz i ostale troškove u vezi sa prevozom, pretpostavlja se daje pošiljalac uputio prevoznika da ih naplati od primaoca.

Član 585 Raspolaganje pošiljkom

1. Pošiljalac može raspolagati pošiljkom i menjati naloge sadržane u ugovoru i može, između ostalog, naložiti prevozniku da obustavi dalji prevoz pošiljke, da mu pošiljku vrati, da je preda drugom primaocu ili da je uputi u neko drugo mesto. 2. Pravo pošiljaoca da menja naloge prestaje posle prispeća pošiljke u mesto odredišta kad prevoznik preda primaocu prevoznu ispravu, ili kad prevoznik pozove primaoca da preuzme pošiljku, ili kad primalac sam zatraži njenu predaju. 3. Ako je prevozna isprava izdata po naredbi ili na donosioca, prava pošiljaoca iz prethodnog stava pripadaju isključivo njenom imaocu. 4. Ovlašćeno lice koje se posluži pravom da daje nove naloge prevozniku, dužno je da mu nadoknadi troškove i štetu koje je imao zbog toga, kao i da mu na njegov zahtev pruži jemstvo da će mu troškovi i šteta biti nadoknađeni.

Član 586 Pravac prevoza

1. Prevoznik je dužan izvršiti prevoz ugovorenim putem. 2. Ako nije ugovoreno kojim putem treba da se izvrši prevoz, prevoznik je dužan izvršiti ga onim putem koji najviše odgovara interesima pošiljaoca.

Član 587 Smetnje pri izvršenju prevoza

1. Prevoznik je dužan obaveštavati pošiljaoca o svim okolnostima koje bi bile od uticaja na izvršenje prevoza i postupiti po uputstvima koje od njega dobije. 2. Prevoznik nije dužan postupiti po uputstvima pošiljaoca čije bi izvršenje moglo ugroziti bezbednost

lica ili dobara. 3. Ako bi slučaj bio takav da se ne bi mogla čekati uputstva pošiljaoca, prevoznik obaveštava pošiljaoca i zahteva dalja uputstva. Dok čeka na uputstva pošiljaoca, prevoznik je u obavezi da postupa uz dužnu pažnju. 4. Prevoznik ima pravo na nadoknadu troškova koje je imao zbog smetnji nastalih bez njegove krivice.

Član 588 Naknada u slučaju prekida prevoza

1. Ako je prevoz prekinut, iz nekog uzroka za koji odgovara prevoznik, on ima pravo na srazmeran deo naknade za izvršeni prevoz, ali je dužan naknaditi štetu koja bi nastala za drugu stranu usled prekida prevoza. 2. Ako je prevoz prekinut iz nekog uzroka za koji ne odgovara niko od strana, prevoznik ima pravo na razliku između ugovorene naknade za prevoz i troškova prevoza od mesta gde je prevoz prekinut do mesta odredišta. 3. Prevoznik nema pravo ni na deo naknade ako u toku prevoza pošiljka propadne usled više sile.

Član 589 Kad pošiljka ne može da bude predata

1. Ako primalac ne može da bude obavešten o prispeću pošiljke ili odbije da je primi i uopšte, ako pošiljka ne može da bude predata ili ako primalac ne isplati prevoziocu dužnu naknadu i ostale svote koje terete pošiljku, prevoznik je dužan obavestiti o tome pošiljaoca, tražiti od njega uputstva i preduzeti za njegov račun potrebne mere za čuvanje stvari. 2. Ako u primerenom roku ovlašćeno lice ne preduzme ništa sa pošiljkom, prevoznik ima pravo da je proda prema pravilima o prodaji dugovane stvari u slučaju docnje poverioca, kao i da naplati svoja potraživanja iz postignute cene; ostatak je dužan položiti kod suda ili javnog beležnika za ovlašćeno lice.

Član 590 Odgovornost prevoznika prema pošiljaocu

Ako je prevoznik predao pošiljku primaocu, a nije naplatio od njega svotu kojom je bila opterećena, dužan je isplatiti tu svotu pošiljaocu, ali ima pravo da traži naknadu od primaoca.

POTPOGLAVLJE III

ODNOS IZMEĐU PREVOZNIKA I PRIMAOCA

Član 591 Obaveštavanje primaoca o prispeću pošiljke

1. Prevoznik je dužan obavestiti primaoca bez odlaganja da je pošiljka prispela, staviti mu je na raspolaganje kako je ugovoreno i podneti mu prevoznu ispravu, ako je izdata. 2. U slučaju kad je izdata prevozna isprava po naredbi ili na donosioca, on je dužan postupati po prethodnom stavu samo ako je u prevoznoj ispravi označeno lice u mestu odredišta koje treba obavestiti da je pošiljka prispela.

Član 592 Predaja pošiljke kad je izdat duplikat prevozne isprave

Prevoznik može odbiti da preda pošiljku ako mu se istovremeno ne preda duplikat prevozne isprave na kome je primalac potvrdio da mu je pošiljka predata.

Član 593 Pravo primaoca da zahteva predaju pošiljke

1. Primalac može ostvariti prava iz ugovora o prevozu prema prevozniku i od njega zahtevati da mu preda prevoznu ispravu i pošiljku tek pošto ona prispe u mesto odredišta. 2. Prevoznik je dužan na zahtev primaoca predati mu pošiljku pre nego što ona prispe u mesto odredišta, samo ako je na to ovlašćen od strane pošiljaoca. 3. Primalac može ostvariti prava iz ugovora o prevozu i zahtevati od prevoznika predaju pošiljke samo ako ispuni uslove predviđene u ugovoru o prevozu.

Član 594 Utvrđivanje istovetnosti i stanja pošiljke

1. Ovlašćeno lice ima pravo zahtevati da se zapisnički utvrdi istovetnost pošiljke i, ako je pošiljka oštećena, u čemu se sastoji oštećenje. 2. Ako se utvrdi da pošiljka nije ona koja je bila predata prevozniku ili da je oštećenje veće nego što je prevoznik tvrdio, troškove utvrđivanja snosi prevoznik.

Član 595 Obaveza primaoca da isplati naknadu za prevoz

1. Preuzimanjem pošiljke i prevozne isprave, ako je izdata, primalac se obavezuje da isplati prevoziocu naknadu za prevoz, ako nije što drugo određeno u ugovoru o prevozu ili u prevoznoj ispravi, kao i da mu isplati svote kojima je pošiljka opterećena. 2. Ako primalac smatra da nije dužan isplatiti prevoziocu onoliko koliko ovaj zahteva, on može vršiti prava iz ugovora samo ako kod suda ili ovlašćenog javnog beležnika položi sporni iznos.

POTPOGLAVLJE IV

ODGOVORNOST PREVOZIOCA ZA GUBITAK, OŠTEĆENJE POŠILJKE I ZA ZADOCNJENJE

Član 596

Gubitak ili oštećenje pošiljke 1. Prevozilac odgovara za propast, gubitak ili oštećenje pošiljke koji bi se dogodili od časa preuzimanja do njene predaje, osim ako su prouzrokovani radnjom ovlašćenog lica, svojstvima pošiljke, ili stranim uzrocima koji se nisu mogli predvideti ni izbeći ili otkloniti. 2. Ništave su odredbe ugovora o prevozu, opštih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opšteg akta, kojima se ova odgovornost smanjuje. 3. Punovažna je odredba kojom se unapred određuje najviši iznos naknade, pod uslovom da nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom. 4. Ovo ograničenje iznosa naknade ne važi ako je štetu prevozilac prouzrokovao prevarom, namerno ili krajnjom nepažnjom.

5. Ako drukčije nije ugovoreno visina naknade određuje se prema tržišnoj ceni pošiljke u vreme i mestu predaje za prevoz.

Član 597 Gubitak ili oštećenje pošiljke skupocenih stvari

1. U slučaju propasti, gubitka ili oštećenja pošiljke u kojoj su se nalazile dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, prevozilac je dužan naknaditi tako nastalu štetu samo ako je prilikom predaje stvari na prevoz bio obavešten o prirodi tih stvari i njihovoj vrednosti, ili ako je štetu prouzrokovao prevarom, namerno ili krajnjom nepažnjom. 2. Ako su se sa navedenim stvarima u pošiljci nalazile i druge stvari, za njihov gubitak ili oštećenje prevozilac odgovara po opštim pravilima o odgovornosti prevozioca.

Član 598 Vraćanje plaćene naknade za prevoz

U slučaju postojanja odgovornosti kod potpunog ili delimičnog gubitka pošiljke prevozilac je, pored naknade štete, dužan da pošiljaocu vrati naknadu za prevoz ako je ista plaćena.

Član 599

Kad primalac preuzme pošiljku bez prigovora 1. Kad primalac preuzme pošiljku bez prigovora i isplati prevoziocu njegova potraživanja, prestaje odgovornost prevozioca, izuzev ako je oštećenje zapisnički utvrđeno pre preuzimanja pošiljke. 2. Prevozilac ostaje odgovoran za oštećenja pošiljke koja se nisu mogla opaziti u času predaje, ako ga je primalac obavestio o tim oštećenjima odmah po njihovom otkrivanju, ali ne docnije od osam (8) dana od predaje.

Član 600

Odgovornost prevozioca za docnju Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog docnje, izuzev ako je docnja prouzrokovana nekom činjenicom koja isključuje njegovu odgovornost za gubitak ili oštećenje stvari.

Član 601 Odgovornost za pomoćnike

Prevozilac odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na izvršenju prevoza.

POTPOGLAVLJE V UČEŠĆE VIŠE PREVOZILACA U PREVOZU POŠILJKE

Član 602

Zajednička i pojedinačna odgovornost 1. Prevozilac koji poveri nekom drugom prevoziocu potpuno ili delimično izvršenje prevoza pošiljke koju je primio na prevoz, ostaje i dalje odgovoran za njen prevoz od njenog prijema do predaje, ali ima pravo na naknadu od prevozioca kome je pošiljku poverio. 2. Ako drugi prevozilac od prvog prevozioca preuzme sa pošiljkom i prevoznu ispravu sa svojstvom hartije od vrednosti, on postaje ugovorna strana u ugovoru o prevozu, sa pravima i dužnostima solidarnog dužnika i solidarnog poverioca, čiji su udeli srazmerni njegovom učešću u prevozu.

3. Isto važi i kad se za izvršenje prevoza neke pošiljke obaveže jednim istim ugovorom više prevozilaca koji će učestvovati u prevozu jedan za drugim. 4. Svaki od više prevozilaca ima pravo zahtevati da se utvrdi stanje pošiljke u času kad mu se predaje radi izvršenja njegovog delà prevoza. 5. Solidarni prevozioci učestvuju u snošenju štete srazmerno njihovim udelima u prevozu, izuzev onog koji dokaže da šteta nije nastala dok je on prevozio pošiljku. 6. Prigovori učinjeni kasnijem prevoziocu dejstvuju i prema svim ranijim.

Član 603 Podeljena odgovornost prevozilaca

Kad u izvršenju prevoza iste pošiljke učestvuju jedan za drugim nekoliko prevozilaca koje je odredio pošiljalac, svaki od njih odgovara samo za svoj deo prevoza.

POTPOGLAVLJE VI

PRAVO ZALOGE

Član 604 Kad prevozilac ima pravo zaloge

1. Radi obezbeđenja naplate naknade za prevoz i nužnih troškova koje je učinio u vezi sa prevozom, prevozilac ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate radi prevoza i u vezi sa prevozom, dok ih drži ili dok ima u rakama ispravu pomoću koje može raspolagati njima. 2. Kad je u izvršenju prevoza učestvovalo više prevozilaca jedan za drugim, njihova potraživanja u vezi sa izvršenjem prevoza obezbeđena su takođe ovom zalogom, i poslednji prevozilac je dužan, ako prevozna isprava ne sadrži što drugo, naplatiti sva potraživanja po prevoznoj ispravi. 3. Potraživanja ranijeg prevozioca, kao i njegovo pravo zaloge, prelaze po samom zakonu na docnijeg prevozioca koji mu je isplatio ta potraživanja. 4. To isto važi i ako prevozilac isplati otpremnikova potraživanja.

Član 605 Sukob založnih prava

1. Kad pored založnog prava prevozioca postoje na istoj stvari istovremeno založna prava komisionara, otpremnika i skladištara, prvenstvo naplate imaju poverioci ma kog od ovih potraživanja nastalih otpremom ili prevozom, i to obratno redu kojim su nastala. 2. Ostala potraživanja komisionara i skladištara, kao i potraživanja otpremnika i prevozioca nastala davanjem predujmova, naplaćuju se tek po isplati potraživanja navedenih u prethodnom stavu, i to po redu kojim su nastala.

POGLAVLJE III UGOVOR O PREVOZU LICA

Član 606

Opšta odredba Prevozilac je dužan da prevoz lica izvrši bezbedno onim prevoznim sredstvom koje je određeno

ugovorom o prevozu i uz one uslove udobnosti i higijene koji se prema vrsti prevoznog sredstva i udaljenosti puta smatraju neophodnim.

Član 607 Pravo putnika na određeno mesto

Prevozilac je dužan dati putniku ono mesto i u onom prevoznom sredstvu, kako je ugovoreno.

Član 608 Odgovornost prevozioca za zadocnjenje

1. Prevozilac je dužan prevesti putnika do određenog mesta na vreme. 2. On odgovara za štetu koju bi putnik pretrpeo zbog zadocnjenja, izuzev ako je do zadocnjenja došlo iz uzroka koji se nije mogao otkloniti ni dužnom pažnjom.

Član 609 Odgovornost prevozioca za sigurnost putnika

1. Prevozilac odgovara za sigurnost putnika od početka do završetka prevoza, kako u slučaju prevoza uz naknadu, tako i u slučaju besplatnog prevoza, te je dužan naknaditi štetu koja nastane oštećenjem zdravlja, povredom ili smrću putnika, izuzev ako je prouzrokovana isključivom krivicom putnika ili stra-nim uzrokom koji se nije mogao predvideti ni izbeći ili otkloniti.

2. Ništave su odredbe ugovora, kao i opštih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opšteg akta, kojima se ova odgovornost smanjuje.

Član 610 Odgovornost za prtljag predat na prevoz i za ostale stvari

1. Prtljag koji mu je putnik predao prevozilac je dužan prevesti u isto vreme kad i putnika i predati mu ga po završetku prevoza. 2. Za gubitak i oštećenje prtljaga koji mu je putnik predao prevozilac odgovara prema odredbama za prevoz stvari. 3. Za oštećenje stvari koje putnik drži sa sobom (ručni prtljag), prevozilac odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti.

GLAVA IX DEPOZIT

POGLAVLJE I

UGOVOR O DEPOZITU



1. Ugovorom o depozitu depozitar se obavezuje da primi neku stvar od deponenta, da je čuva i da je vrati kada se to zahteva od njega. 2. Samo pokretna imovina može biti predmet ugovora o depozitu.

Član 612

Čuvanje tuđih stvari 1. Važeći ugovor o depozitu može takođe biti sklopljen u ime tog lica od strane lica koje ne raspolaže ili nije vlasnik stvari, a depozitar je dužan da vrati tu stvar osim ukoliko depozitar sazna da je ta stvar ukradena. 2. Ako je treće lice podnelo tužbu kojom traži stvar od poverioca i navodi da to lice ima pravo da raspolaže ili je njen vlasnik, depozitar je dužan da izvesti sud o identitetu lica od kog je primio stvar i da obavesti deponenta o podnetoj tužbi.

POTPOGLAVLJE II

OBAVEZE DEPOZITARA

Član 613 Obaveze čuvanja i obaveštavanja

1. Depozita je dužan da čuva bezbedno stvar i da postupa sa dužnom pažnjom. 2. Ako su ugovoreno mesto ili način čuvanja stvari, depozitar ih može promeniti samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti, inače odgovara i za slučajnu propasti ili slučajno oštećenje stvari. 3. O svim promenama koje bi primetio na stvari i o opasnostima da budu oštećene na ma koji način depozitar je dužan obavestiti deponenta.

Član 614 Predaja stvari drugom na čuvanje

Depozitar ne može bez pristanka deponenta, ili bez nužde, predati poverenu mu stvar drugome da je čuva, inače depozitar i za njenu slučajnu propast ili oštećenje.

Član 615 Upotrebljavanje stvari

1. Depozitar nema pravo da upotrebljava stvar poverenu mu na čuvanje. 2. U slučaju nedozvoljene upotrebe stvari, depozitar duguje deponentu odgovarajuću naknadu i odgovara za slučajnu propasti ili oštećenja stvari. 3. Kad je u depozitu data neka nepotrošna stvar i depozitaru je dozvoljeno da je upotrebljava, onda se na odnose ugovornih strana primenjuju odredbe o ugovoru o zajmu, a samo o pitanjima vremena i mesta vraćanja stvari odredbe o ugovoru o depozitu, ako ugovorne strane nisu što drugo odredile u tom pogledu.

Član 616 Upotrebljavanje i predaja stvari drugome

Kad depozitar bez pristanka deponenta i bez nužde suprotno ugovoru upotrebljava stvar, menja mesto ili način njenog čuvanja ili kad stvar preda na čuvanje drugom licu, on ne odgovara za slučajnu propast ili oštećenje stvari do kojih bi došlo i da je postupao u skladu sa ugovorom.

Član 617 Vraćanje

1. Depozitar je dužan vratiti stvar čim je deponent zatraži i to sa svim plodovima i drugim koristima od stvari.

2. Ako je određen rok za vraćanje stvari, deponent može tražiti da mu se stvar vrati i pre isteka roka, izuzev kad rok nije ugovoren isključivo u interesu deponenta. 3. Vraćanje se vrši u mestu predaje stvari depozitaru, ako ugovorom nije određeno neko drugo mesto, u kom slučaju depozitar ima pravo na naknadu troškova prenosa stvari.

POTPOGLAVLJE III

PRAVA DEPOZITARA Član 618

Naknada troškova i štete Depozitar ima pravo zahtevati od deponenta da mu naknadi troškove opravdano učinjene radi očuvanja stvari, kao i štetu koju je imao zbog čuvanja.

Član 619 Naknada

Depozitar nema pravo naknade za svoj trud, osim ako plaćanje nije dogovoreno, aktivnosti depozitara obuhvataju prihvatanje stvari na čuvanje, ili se naknada može očekivati s obzirom na okolnosti posla.

Član 620

Vraćanje stvari u slučaju besplatnog čuvanja 1. Depozitar koji se obavezao da čuva stvar određeno vreme može je vratiti deponentu pre isteka ugovorenog roka samo ako se obavezao da čuva stvar besplatno i ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oštećenja, ili ako bi se njeno dalje čuvanje završilo štetom po njega. 2. Ako rok nije ugovoren, depozitar iz prethodnog stava može u svako doba odustati od ugovora, ali je dužan deponentu odrediti primeren rok za preuzimanje stvari.

POTPOGLAVLJE IV POSEBNI SLUČAJEVI ČUVANJA

Član 621

Nepravilno čuvanje Kad su na čuvanje date zamenljive stvari s pravom za depozitara da ih potroši i obavezom da vrati istu količinu stvari iste vrste, onda se na njegove odnose sa deponentom primenjuju odredbe o ugovoru o zajmu, a o vremenu i mestu vraćanja odredbe o ugovoru o depozitu, ako ugovorne strane nisu što drugo odredili u tom pogledu.

Član 622

Čuvanje u slučaju nužde Kome je stvar poverena u slučaju kakve nevolje, na primer u slučaju požara, zemljotresa, poplave, dužan je čuvati je sa povećanom pažnjom.

GLAVA X

USKLADIŠTENJE



1. Ugovorom o uskladištenju obavezuje se skladištar da primi i čuva određenu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u određenom stanju, te da je preda na zahtev deponenta ili drugog ovlašćenog lica, a deponent se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu. 2. Prilikom predaje robe deponent je dužan dati sva potrebna obaveštenja o njoj i izjaviti kolika je njena vrednost.

Član 624 Isključenje odgovornosti i neke obaveze skladištara

1. Skladištar odgovara za štetu na robi osim ako dokaže daje šteta prouzrokovana usled spoljnih okolnosti koje se nisu mogle izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom deponenta, manama ili prirodnim svojstvom robe, kao i neispravnom ambalažom. 2. Skladištar je dužan da upozori depozitara na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno na neispravnu ambalažu usled kojih može doći do štete na robi, čim je navedene nedostatke opazio ili morao opaziti. 3. Ako bi se na robi dešavale takve neotklonjive promené zbog kojih postoji opasnost da se roba pokvari ili propadne, skladištar je dužan, ako to po njegovom pozivu ne bi mogao na vreme da učini depozitar, prodati robu bez odlaganja na najpogodniji način. 4. Skladištar je obavezan da preduzima radnje radi očuvanja prava deponenta prema prevoziocu koji mu je predao robu za račun deponenta u oštećenom ili neispravnom stanju.

Član 625 Kada se roba mora osigurati

1. Skladištar je dužan da osigura robu primljenu na čuvanje samo ako je to ugovoreno. 2. Ako ugovorom nije određeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, skladištar je dužan da osigura robu od uobičajenih rizika.

Član 626 Ograničenje naknade štete

Naknada štete koju je skladištar dužan platiti zbog propasti, umanjenja ili oštećenja robe za vreme od njenog prijema do predaje, ne može preći stvarnu vrednost robe, osim ako je štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.

Član 627

Mešanje zamenljivih stvari 1. Skladištar ne može pomešati primljene zamenljive stvari sa stvarima iste vrste i istog kvaliteta, osim ako je deponent na to pristao, ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete za deponenta. 2. Ako su stvari pomešane, skladištar može na zahtev ovlašćenog lica bez sudelovanja ostalih ovlašćenih lica iz smeše zamenljivih stvari izdvojiti deo koji mu pripada.

Član 628 Pregled robe i uzimanje uzoraka

Skladištar je dužan dozvoliti ovlašćenom licu da pregleda robu i da uzima uzorke od nje.

Član 629

Potraživanje skladištara i pravo zaloge 1. Pored naknade za čuvanje, skladištar ima pravo na naknadu troškova koji su bili potrebni za očuvanje robe. 2. Za svoja potraživanja iz ugovora o uskladištenju i ostala potraživanja nastala u vezi sa čuvanjem robe on ima založno pravo na toj robi.

Član 630 Preuzimanje robe i prodaja nepreuzete robe

1. Deponent može robu preuzeti i pre ugovorenog roka. 2. Ako deponent ne preuzme robu po isteku ugovorenog roka ili po isteku godine dana ako nije ugovoren rok za čuvanje, skladištar može za njegov račun prodati robu na javnoj prodaji, ali je dužan obavestiti ga prethodno o svojoj nameri i ostaviti mu naknadni rok najmanje od osam (8) dana da robu preuzme.

Član 631 Nedostaci pri prijemu robe

1. Primalac robe dužan je robu pregledati u trenutku njenog preuzimanja. 2. Ako prilikom preuzimanja robe primeti nedostatke, primalac je dužan da o tome odmah upozori skladištara, inače se smatra da je roba uredno primljena. 3. O nedostacima robe koji se nisu mogli utvrditi u trenutku preuzimanja, primalac je dužan da na pouzdan način obavesti skladištara u roku od osam dana, računajući od dana preuzimanja robe, inače se smatra da je roba uredno primljena.

Član 632 Primena pravila o čuvanju

Odredbe o čuvanju primenjuju se na ugovore o uskladištenju, osim ako nije drukčije regulisano pravilima o uskladištenju.

POGLAVLJE II SKLADIŠNICA

Član 633

Dužnost izdavanja skladišnice Skladištar koji obavlja aktivnosti uskladištenja kao registrovane aktivnosti, dužan je da izda skladišnicu deponentu na zahtev istog za robu primljenu u skladište.

Član 634 Sastav i sadržina skladišnice

1. Skladišnica se sastoji iz priznanice i založnice. 2. Priznanica i založnica sadrže podatke: poslovno ime ili ime deponenta, njegovo sedište, odnosno prebivalište, naziv i sedište skladištara, datum i broj skladišnice, mesto gde se skladište nalazi, vrstu, prirodu i količinu robe, navod o tome do koga iznosa je roba osigurana, kao i ostale podatke potrebne za

raspoznavanje robe i određivanje njene vrednosti. 3. Priznanica i založnica moraju se pozivati jedna na drugu.

Član 635 Skladišnica za delove robe

1. Deponent može zahtevati da skladištar podeli robu na određene delove i da mu za svaki deo izda zasebnu skladišnicu. 2. Ako je već dobio skladišnicu za celu količinu robe, deponent može zahtevati da skladištar podeli robu na određene delove i da mu, u zamenu za skladišnicu koju je dobio, izda posebne skladišnice za svaki pojedini deo. 3. Deponent može zahtevati da mu skladištar izda skladišnicu samo za jedan deo zamenljive robe koji je ostavio kod njega.

Član 636

Prava imaoca skladišnice 1. Imalac skladišnice ima pravo zahtevati da mu se preda roba označena u njoj. 2. Imalac skladišnice može raspolagati robom označenom u skladišnici prenošenjem skladišnice.

Član 637 Prenošenje priznanice i založnice

1. Priznanica i založnica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno. 2. Prilikom svakog prenosa na njima mora biti ubeležen datum. 3. Na zahtev prijemnika priznanice ili založnice, prenos na njega prepisaće se u registar skladišta, gde će se ubeležiti i njegovo sedište odnosno prebivalište.

Član 638

Prava imaoca priznanice 1. Prenos priznanice bez založnice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba samo ako isplati imaocu založnice, ili položi skladištara za imaoca založnice, iznos koji treba da mu bude isplaćen na dan dospelosti potraživanja. 2. Imalac priznanice bez založnice može zahtevati da se roba proda, ako se postignutom cenom može isplatiti iznos na koji ima pravo imalac založnice, s tim da se ostvareni višak preda njemu. 3. Kad se radi o zamenljivim stvarima, imalac priznanice bez založnice može zahtevati da mu skladištar preda jedan deo robe pod uslovom da položi skladištaru za račun imaoca založnice odgovarajući iznos u novcu.

Član 639 Prava imaoca založnice

1. Prenos založnice bez priznanice daje prijemniku pravo zaloge na robi.

2. Prilikom prvog prenosa, na založnici moraju biti ubeleženi naziv poslovno ime ili ime poverioca, njegovo poslovno sedište, odnosno prebivalište, iznos njegovog potraživanja, računajući i kamate, i datum dospevanja. 3. Prvi prijemnik založnice dužan je bez odlaganja prijaviti skladištara da je na njega izvršen prenos založnice, a skladište je dužno prepisati taj prenos u svoj registar i na samoj založnici zabeležiti daje ovaj prepis izvršen. 4. Bez obavljanja radnji iz prethodnog stava, založnica se ne može dalje prenositi indosamentom. 5. Založnica koja ne sadrži iznos potraživanja založnog poverioca, obavezuje u korist založnog poverioca celokupnu vrednost stvari navedenu u njoj.

Član 640 Protest zbog neisplaćivanja i prodaje robe

1. Imalac založnice bez priznanice, kome ne bude isplaćeno u roku potraživanje obezbeđeno založnicom, dužan je, pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosilaca, podići protest prema zakonu o menici. 2. Imalac založnice koji je podigao protest može po isteku osam dana od dospelosti potraživanja zahtevati prodaju založene robe, a isto pravo pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu založnice potraživanje obezbeđeno založnicom. 3. Od iznosa postignutog prodajom izdvaja se potrebna svota za podmirenje troškova prodaje, potraživanja skladištara iz ugovora o uskladištenju i ostalih njegovih potraživanja nastalih u vezi sa ostavljenom robom, zatim se isplaćuje obezbeđeno potraživanje imaoca založnice, a ostatak pripada imaocu priznanice.

Član 641 Zahtev isplate od prenosilaca založnice

1. Imalac založnice može zahtevati isplatu od prenosioca tek ako nije mogao postići potpuno namirenje prodajom založene robe.

2. Ovaj zahtev mora biti podignut u roku određenom u menici za zahtev prema indosantima, i taj rok počinje teći od dana kad je izvršena prodaja robe.

3. Imalac založnice gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca ako ne bude zahtevao prodaju robe najdalje u roku od mesec dana od protesta.

GLAVA XI NALOG

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE


1. Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da u njegovo ime za njegov račun preduzme određene poslove. 2. Istovremeno se nalogoprimac ovlašćuje na preduzimanje tih poslova.

3. Nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud samo ako je naknada ugovorena, ili ako se bavi obavljanjem tuđih poslova kao zanimanjem.

Član 643 Lica dužna da odgovore na ponudu mandata

Svako ko se bavi vršenjem tuđih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vršenje tih poslova, dužan je, ako neće da prihvati ponuđeni nalog koji se odnosi na te poslove, da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu, inače odgovara za štetu koju bi ova pretrpela zbog toga.

POGLAVLJE II OBAVEZE NALOGORPIMCA

Član 644 Izvršenje naloga

1. Nalogoprimac je dužan izvršiti nalog sa dužnom pažnjom u skladu sa primljenim uputstvima, ostajući u njegovim granicama i u svemu paziti na interese nalogodavca i njima se rukovoditi. 2. Kad nalogoprimac smatra da bi izvršenje naloga po dobijenim uputstvima bilo od štete za nalogodavca, on je dužan skrenuti na to njegovu pažnju i tražiti nova uputstva. 3. Ako nalogodavac nije dao određena uputstva o poslu koji treba obaviti, nalogoprimac je dužan, rukovodeći se interesima nalogodavca, postupiti sa dužnom pažnjom i uzimajući u obzir interese nalogodavca, a ako je nalog bez naknade, kako bi u istim okolnostima postupio u sopstvenoj stvari.

Član 645

Odstupanje od naloga i uputstva 1. Od dobijenog naloga i uputstava nalogoprimac može odstupati samo sa saglasnošću nalogodavca, a kada mu zbog nedostatka vremena ili iz kog drugog uzroka nije moguće tražiti saglasnost nalogodavca, on može odstupiti od naloga i uputstava samo ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi nalogodavca. 2. Ako nalogoprimac prekorači granice naloga ili odstupi od dobijenih uputstava van slučaja predviđenog u prethodnom stavu, neće se smatrati za nalogoprimca, već za poslovođu bez naloga, izuzev ako nalogodavac naknadno odobri ono što je uradio.

Član 646 Zamena

1. Nalogoprimac je dužan izvršiti nalog lično. 2. Nalogoprimac može poveriti izvršenje naloga drugome samo ako mu je nalogodavac to dozvolio, kao i ako je na to prinuđen okolnostima. 3. U tim slučajevima nalogoprimac odgovara samo za izbor zamenika i za uputstva koja mu je dao. 4. U ostalim slučajevima nalogoprimac odgovara za rad zamenika, kao i za slučajnu propast ili oštećenje stvari koji bi se dogodili kod zamenika. 5. Nalogodavac može u svakom slučaju zahtevati neposredno od zamenika izvršenje obaveze iz naloga.

Član 647

Polaganje računa O izvršenom poslu nalogoprimac je dužan položiti račun i predati bez odugovlačenja nalogodavcu sve što je primio na osnovu obavljanja poverenih poslo-va, bez obzira na to da li je ono što je primio za nalogodavca bilo dugovano ovome ili ne.

Član 648 Podnošenje izveštaja

Nalogoprimac je dužan na zahtev nalogodavca podneti izveštaj o stanju poslova i položiti račun i pre određenog vremena.

Član 649 Odgovornost za upotrebu nalogodavčevog novca

Ako se nalogoprimac služio za svoje potrebe novcem koji je primio za nalogodavca, dužan je platiti kamatu po najvišoj dozvoljenoj ugovornoj stopi, računajući od dana upotrebe, a na ostali dugovani novac koji nije predao na vreme, zateznu kamatu, računajući od dana kad gaje bio dužan predati.

Član 650 Solidarna odgovornost nalogoprimaca

Ako je vršenje nekog posla povereno nekolicini istim nalogom da ga zajednički vrše, oni odgovaraju solidarno za obaveze iz tog naloga, osim ukoliko drukčije nije ugovoreno.

POGLAVLJE III OBAVEZE NALOGODAVCA

Član 651

Predujmljivanje novca Nalogodavac je dužan na zahtev nalogoprimca dati mu izvesnu sumu novca za predviđene troškove.

Član 652 Naknada troškova i preuzimanje obaveza

1. Nalogodavac je dužan naknaditi nalogoprimcu, čak iako njegov trud bez njegove krivice nije imao uspeha, sve potrebne troškove koje je učinio za izvršenje naloga, sa kamatom od dana kad su učinjeni. 2. Nalogodavac je dužan preuzeti obaveze koje je nalogoprimac uzeo na sebe vršeći u svoje ime poverene mu poslove, ili ga na koji drugi način osloboditi tih obaveza.

Član 653 Naknada štete

Nalogodavac je dužan naknaditi nalogoprimcu štetu koju je ovaj pretrpeo bez svoje krivice u vršenju naloga.

Član 654 Visina naknade

Ako drukčije nije ugovoreno, nalogodavac duguje naknadu u uobičajenoj visini, a ako o tome nema običaja, onda pravičnu naknadu.

Član 655 Isplata naknada

1. Ukoliko nije drukčije ugovoreno, nalogodavac je dužan isplatiti nalogoprimcu naknadu po obavljenom poslu. 2. Ako je nalogoprimac bez svoje krivice samo delimično obavio nalog, ima pravo na srazmerni deo naknade. 3. U slučaju kad bi unapred ugovorena naknada bila u očiglednoj nesrazmeri sa učinjenim uslugama, nalogodavac može zahtevati njeno pravično smanjenje.

Član 656 Pravo zaloga

Radi obezbeđenja naknade i troškova nalogoprimac ima pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca koje je dobio po osnovu naloga, kao i na novčanim iznosima koje je naplatio za račun nalogodavca.

Član 657 Solidarna odgovornost nalogodavaca

Ako je više njih poverilo nalogoprimcu izvršenje naloga, oni mu odgovara-ju solidarno.

POGLAVLJE IV PRESTANAK NALOGA

Član 658

Odustajanje od ugovora 1. Nalogodavac može odustati od ugovora. 2. U slučaju odustajanja od ugovora u kome nalogoprimcu pripada naknada za njegov trud, nalogodavac je dužan isplatiti nalogoprimcu odgovarajući deo naknade, i naknaditi mu štetu koju je pretrpeo odustankom od ugovora, ako za odustanak nije bilo osnovanih razloga.

Član 659 Otkaz

1. Nalogoprimac može otkazati nalog kad hoće, samo ne u neprikladno vreme. 2. Nalogoprimac je dužan naknaditi nalogodavcu štetu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza naloga u neprikladno vreme, izuzev kad su za otkaz postojali osnovani razlozi. 3. Nalogoprimac je dužan produžiti posle otkaza poslove koji ne trpe odlaganje, dok nalogodavac ne bude u mogućnosti da preuzme brigu o njima.

Član 660 Smrt, prestanak pravnog lica

1. Nalog prestaje smrću nalogoprimca. 2. Naslednici nalogoprimca dužni su da o njegovoj smrti što pre obaveste nalogodavca i preduzmu što je potrebno za zaštitu njegovih interesa, dok ne bude u stanju da sam preuzme brigu o njima. 3. Nalog prestaje smrću nalogodavca samo ako je tako ugovoreno ili ako se nalogoprimac primio naloga s obzirom na svoje lične odnose sa nalogodavcem. 4. U tom slučaju nalogoprimac je dužan produžiti poverene poslove, ako bi inače nastupila šteta za

naslednike, dok ovi ne budu u mogućnosti da sami preuzmu brigu o njima. 5. Ako je nalogodavac ili nalogoprimac neko pravno lice, nalog prestaje kad to lice prestane postojati.

Član 661 Stečaj, lišenje poslovne sposobnosti

Nalog prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod stečaj ili bude potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnost.

Član 662

Kada nalog prestaje 1. Kad je nalogodavac odustao od ugovora, kao i kad je umro ili pao pod stečaj, ili potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti, nalog prestaje u času kad je nalogoprimac saznao za događaj zbog koga nalog prestaje. 2. Kad je nalogoprimcu izdato pismeno punomoćje dužan ga je vratiti po prestanku naloga.

Član 663 Izuzeci

Kad je nalog dat da bi nalogoprimac mogao postići ispunjenje nekog svog potraživanja od nalogodavca, nalogodavac ne može odustati od ugovora i nalog ne prestaje ni smrću, ni stečajem nalogodavca ili nalogoprimca, ni kad jedan od njih bude potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti.

GLAVA XII JEMSTVO

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE


Ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ako to ovaj ne učini.

Član 665 Forma

Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu o jemstvu učinio pismeno.

Član 666 Sposobnost jemstva

Ugovorom o jemstvu može se obavezati samo ono lice koje ima potpunu poslovnu sposobnost.

Član 667

Jemstvo za poslovno nesposobno lice Ko se obaveže kao jemac za obavezu nekog poslovno nesposobnog lica, odgovara poveriocu isto kao jemac poslovno sposobnog lica.

Član 668 Predmet jemstva

1. Jemstvo se može dati za svaku punovažnu obavezu, bez obzira na njenu sadržinu. 2. Jemčiti se može i za uslovnu obavezu, kao i za određenu buduću obavezu. 3. Jemstvo za buduću obavezu može se opozvati pre nego što obaveza nastane, ako nije predviđen rok u kome ona treba da nastane. 4. Jemstvo se može dati i za obavezu nekog drugog jemca (jemac jemčev).

Član 669 Obim jemčeve odgovornosti

1. Jemčeva obaveza ne može biti veća od obaveze glavnog dužnika, a ako je ugovoreno da bude veća, ona se svodi na meru dužnikove obaveze. 2. Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemčio, ako njegova odgovornost nije ograničena na neki njen deo ili na drugi način podvrgnuta lakšim uslovima. 3. Jemac je dužan da naknadi potrebne troškove koje je poverilac učinio u cilju naplate duga od glavnog dužnika. 4. Jemac odgovara i za svako povećanje obaveze koje bi nastalo dužnikovom docnjom ili dužnikovom krivicom, ukoliko nije drukčije ugovoreno. 5. Jemac odgovara samo za onu ugovorenu kamatu koja je dospela posle zaključenja ugovora o jemstvu.

Član 670 Prenos poveriočevih prava na jemca (Subrogacija)

Na jemca koji je namirio poveriočevo potraživanje prelazi to potraživanje sa svim sporednim pravima i garantijama njegovog ispunjenja.

ODELJAK II

ODNOS POVERIOCA I JEMCA

Član 671 Oblici jemstva

1. Od jemca se može zahtevati ispunjenje obaveze tek nakon što je glavni dužnik ne ispuni u roku određenom u pismenom pozivu (supsidijarno jemstvo). 2. Poverilac može tražiti ispunjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dužnika na ispunjenje obaveze, ako je očigledno da se iz sredstava glavnog dužnika ne može ostvariti njeno ispunjenje ili ako je glavni dužnik pao pod stečaj. 3. Ako se jemac obavezao kao jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo). 4. Jemac za obavezu nastalu iz ugovora u privredi odgovara kao jemac platac, ako nije što drugo ugovoreno.

Član 672

Solidarnost jemaca Više jemaca nekog duga odgovaraju solidarno, bez obzira na to da li su jemčili zajedno, ili se svaki od njih obavezao prema poveriocu odvojeno, izuzev kada je ugovorom njihova odgovornost uređena drukčije.

Član 673 Gubitak prava na rok

Ako je dužnik izgubio pravo na rok određen za ispunjenje njegove obaveze, poverilac ipak ne može zahtevati ispunjenje od jemca pre isteka tog roka, ukoliko nije drukčije ugovoreno.

Član 674 Stečaj glavnog dužnika

1. U slučaju stečaja glavnog dužnika poverilac je dužan prijaviti svoje potraživanje u stečaj i o tome obavestiti jemca, inače odgovara jemcu za štetu koju bi ovaj imao zbog toga.

2. Smanjenje obaveze glavnog dužnika u stečajnom postupku ili u postupku prinudnog poravnanja ne povlači sa sobom i odgovarajuće smanjenje jemčeve obaveze, te jemac odgovara poveriocu za ceo iznos svoje obaveze.

Član 675 Slučaj smanjene odgovornosti dužnikovog naslednika

Jemac odgovara za ceo iznos obaveze za koji je jemčio i u slučaju kad bi se od dužnikovog naslednika mogla zahtevati isplata samo onog njenog dela koji odgovara vrednosti nasleđene imovine.

Član 676 Jemčevi prigovori

1. Jemac može istaći protiv poveriočevog zahteva sve prigovore glavnog dužnika, uključujući i prigovor prebijanja, a ne i čisto lične dužnikove prigovore. 2. Dužnikovo odricanje od prigovora, kao i njegovo priznanje poveriočevog potraživanja, nema dejstva prema jemcu. 3. Jemac može istaći protiv poverioca i svoje lične prigovore, na primer, ništavost ugovora o jemstvu, zastarelost poveriočevog potraživanja prema njemu, prigovor prebijanja uzajamnih potraživanja.

Član 677 Dužnost obaveštavanja jemca o dužnikovom propuštanju

Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu na vreme, poverilac je dužan obavestiti o tome jemca, inače će mu odgovarati za štetu koju bi jemac pretrpeo zbog toga.

Član 678 Oslobođenje jemca zbog poveriočevog odugovlačenja

1. Jemac se oslobađa odgovornosti ako poverilac na njegov poziv posle dospelosti potraživanja, ne zahteva ispunjenje od glavnog dužnika u roku od mesec dana od tog poziva. 2. Kad rok za ispunjenje nije određen, jemac se oslobađa odgovornosti ako poverilac, na njegov poziv po isteku jedne (1) godine od zaključenja ugovora o jemstvu, ne učini u roku od mesec dana od tog poziva potrebnu izjavu za određivanje datuma ispunjenja.

Član 679

Oslobođenje jemca zbog napuštanja garancija 1. Ako poverilac napusti zalogu ili koje drugo pravo kojim je bilo obezbeđeno ispunjenje njegovog potraživanja, ili ga izgubi svojom nepažnjom i tako onemogući prelaz tog prava na jemca, ovaj se oslobađa svoje obaveze prema poveriocu za onoliko za koliko bi mogao dobiti vršenjem tog prava. 2. Pravilo prethodnog stava važi kako u slučaju kad je pravo nastalo pre zaključenja ugovora o jemstvu, tako i u slučaju kad je nastalo posle toga.

POGLAVLJE III

ODNOS JEMCA I DUŽNIKA

Član 680 Pravo zahtevanja naknade od dužnika

1. Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraživanje može zahtevati od dužnika da mu naknadi sve što je isplatio za njegov račun, kao i kamatu od dana isplate. 2. Jemac ima pravo na naknadu troškova nastalih u sporu sa poveriocem od časa kad je obavestio dužnika o tom sporu, kao i na naknadu štete ako je bilo.

Član 681 Pravo jemca jednog solidarnog dužnika

Jemac jednog od više solidarnih dužnika može zahtevati od bilo koga od njih da mu naknadi ono što je isplatio poveriocu, kao i troškove.

Član 682 Pravo jemca na prethodno obezbeđenje

I pre nego što namiri poverioca, jemac koji se obavezao sa znanjem ili odobrenjem dužnika ima pravo zahtevati od dužnika da mu pruži potrebno obezbeđenje za njegove eventualne zahteve u sledećim slučajevima: ako dužnik nije ispunio svoju obavezu o njenoj dospelosti, ako je poverilac zatražio sudskim putem naplatu od jemca i ako se dužnikovo imovinsko stanje znatno pogoršalo posle zaključenja ugovora o jemstvu.

Član 683 Gubitak prava na naknadu

1. Dužnik može upotrebiti protiv jemca koji je bez njegovog znanja izvršio isplatu poveriočevog potraživanja sva pravna sredstva kojima je u času te isplate mogao odbiti poveriočev zahtev. 2. Jemac koji je isplatio poveriočevo potraživanje, a o tome nije obavestio dužnika, te je i ovaj u neznanju za tu isplatu ponovo isplatio isto potraživanje, ne može zahtevati naknadu od dužnika, ali ima pravo zahtevati od poverioca da mu vrati ono što mu je isplatio.

Član 684 Pravo na vraćanje isplaćenog

Jemac koji je bez dužnikovog znanja isplatio poveriočevo potraživanje koje je docnije na dužnikov zahtev poništeno, ili ugašeno prebijanjem, može zahtevati samo od poverioca vraćanje isplaćenog.

POGLAVLJE IV

REGRES ISPLATIOCA PREMA OSTALIM JEMCIMA

Član 685 Pravo na naknadu od ostalih jemaca

Kad ima više jemaca, pa jedan od njih isplati dospelo potraživanje, on ima pravo zahtevati od ostalih jemaca da mu svaki naknadi deo koji pada na njega.

POGLAVLJE V ZASTARELOST

Član 686

1. Zastarelošću obaveze glavnog dužnika zastareva i obaveza jemca. 2. Kad je rok za održaj obaveze glavnog dužnika duži od dve (2) godine, obaveza jemca zastareva po isteku dve (2) godine od dospelosti obaveze glavnog dužnika, izuzev kad jemac odgovara solidarno sa dužnikom. 3. Prekid održaja potraživanja prema glavnom dužniku dejstvuje i prema jemcu samo ako je do prekida došlo nekim postupkom poverioca pred sudom protiv glavnog dužnika. 4. Zastoj održaja obaveze glavnog dužnika nema dejstva prema jemcu.

GLAVA XIII PORAVNANJE


1. Ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu, pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze. 2. Postoji neizvesnost i kad je ostvarenje određenog prava nesigurno.

Član 688

U čemu se sastoje uzajamna popuštanja 1. Popuštanje se može sastojati, između ostalog, u delimičnom ili potpunom priznavanju nekog zahteva druge strane ili u odricanju od nekog svog zahteva; u uzimanju na sebe neke nove obaveze; u smanjenju kamatne stope; u produženju roka; u pristajanju na delimične otplate; u davanju prava na odustajanje. 2. Popuštanje može biti uslovno. 3. Kad samo jedna strana popusti drugoj, na primer, prizna pravo druge strane, to nije poravnanje, te ne podleže pravilima o poravnanju.

Član 689 Sposobnost

Za zaključenje ugovora o poravnanju potrebna je sposobnost za raspolaganje pravom koje je predmet poravnanja.

Član 690

Predmet 1. Predmet poravnanja može biti svako pravo kojim se može raspolagati. 2. Punovažno je poravnanje o imovinskim posledicama krivičnog dela. 3. Ne mogu biti predmet poravnanja sporovi koji se tiču statusnih odnosa.

član 691 Primena odredaba o bilateralnim ugovorima

1. Za ugovor o poravnanju važe opšte odredbe o bilateralnim ugovorima, osim ako nije drugačije propisano zakonom. 2. Kad pod nazivom poravnanja ugovarači obave neki drugi posao, na njihove odnose ne primenjuju se odredbe zakona koje važe za poravnanje, već one koje važe za stvarno obavljeni posao.

Član 692 Prekomerno oštećenje

T Zbog prekomernog oštećenja ne može se tražiti poništenje poravnanja.

Član 693 Dejstvo poravnanja prema jemcima i zalogodavcima

1. Ako je poravnanjem izvršena novacija obaveze, jemac se oslobađa odgovornosti za njeno ispunjenje, a prestaje i zaloga koju je dao neko treći. 2. Inače, jemac i treći koji je dao svoju stvar u zalogu ostaju i dalje u obavezi, a njihova odgovornost može biti smanjena poravnanjem, ali ne i povećana, izuzev ako su se saglasili sa poravnanjem. 3. Kad dužnik poravnanjem prizna sporno potraživanje, jemac i zalogodavac zadržavaju pravo da istaknu poveriocu prigovore kojih se dužnik poravnanjem odrekao.

Član 694

Poravnanje o poslu koji se može poništiti 1. Punovažno je poravnanje o pravnom poslu čije je poništenje mogla tražiti jedna strana, ako je ona u času zaključenja poravnanja znala za tu mogućnost. 2. Ali je ništavo poravnanje o ništavom pravnom poslu i kad su ugovarači znali za ništavost i hteli poravnanjem da je otklone.

Član 695

Ništavost poravnanja 1. Poravnanje je ništavo ako je zasnovano na pogrešnom verovanju oba ugovarača da postoji pravni odnos koji u stvari ne postoji, i ako bez tog pogrešnog verovanja ne bi među njima bilo ni spora ni neizvesnosti. 2. Isto važi i kad se pogrešno verovanje ugovarača odnosi na obične činjenice. 3. Odricanje od ove ništavosti nema pravnog dejstva i ono što je dato na ime izvršenja obaveza iz takvog poravnanja može se natrag tražiti.

Član 696

Ništavost odredbe poravnanja Odredbe poravnanja čine celinu, te ako je jedna odredba ništava, celo poravnanje je ništavo, izuzev kad se iz samog poravnanja vidi da se ono sastoji iz nezavisnih delova.

PRELAZNE ODREDBE

Član 697

Prethodne obaveze i ugovori 1. Odredbe Knjige o obligacionim odnosima se ne primenjuju na obaveze koje su nastale pre stupanja na snagu ovog Građanskog zakonika. 2. Ugovori koji postoje kada Građanski zakonik stupi na snagu moraju biti izmenjeni i dopunjeni u skladu sa novim propisima u roku od jedne godine. Nakon isteka ovog roka, ove odredbe se primenjuju na ugovore zaključene ranije.

Član 698 Vremenski period za odgovornost

Za primenu odredaba ovog Građanskog zakonika o odgovornosti i naknadama odlučujuće je da li je šteta nastala pre ili posle stupanja na snagu Građanskog zakonika ili da li je povreda poznata pre ili posle stupanja na snagu ovog Građanskog zakonika.

Član 699 Primenljivi zakon za neizvršenje obaveza

Ako dužnik nije uspeo da ispuni obaveze pre stupanja na snagu sadašnjeg Građanskog zakonika, posledice neizvršenja obaveza nisu regulisane u skladu sa odredbama Građanskog zakonika, čak iako se neizvršenje obaveza nastavlja nakon toga.

Član 700 Prestanak važenja drugih zakona

1. Stupanjem na snagu ovog građanskog zakonika, Zakon br. 04/L-077 o obligacionim odnosima prestaje da važi, ukoliko nije drukčije određeno sledećim propisima.

1.1. Član 1058, stav 3 Zakona br. 04/L-077 o obligacionim odnosima će nastaviti da se primenjuje

sve dok se pitanje bankarskih ugovora ne reguliše posebnim zakonom.

1.2. Potpoglavlje 2, Poglavlja 5 Dela II Knjige 1 (članovi od 217 do 244) će nastaviti da se primenjuju sve dok se ne ukinu ili zamene novim zakonom koji obuhvata predmet hartija od vrednosti.

1.3. Član 381, član 382 i član 385 će nastaviti da se primenjuju sve dok zakonska stopa lihvarskih,

zateznih i isplativih kamata ne bude regulisana posebnim zakonom. 1.4. Članovi 645 i 661 će nastaviti da se primenjuju sve dok se pitanje građevinskih ugovora ne

reguliše posebnim zakonom. 1.5. Članovi 700 do 725 će nastaviti da se primenjuju sve dok se pitanje ugovora o dozvoli ne

reguliše posebnim zakonom.

1.6. Članovi, član 700 do 725, član 785 do 789, član 804 do 833, član 834 do 847, član 848 do 867, član 1032 do 1046 će nastaviti da se primenjuju sve dok se pitanje ugovora o dozvoli, ugovora o komisionim agencijama, ugovora o komercijalnim agencijama, brokerskih ugovora, ugovora o isporuci i naloga za prenos ne reguliše komercijalnim zakonom.

1.7. Članovi od 918 do 986 će nastaviti da se primenjuju sve dok se pitanje ugovora o osiguranju ne

reguliše posebnim zakonom. 1.8. Članovi od 880 do 900 i članovi od 901 do 905 će nastaviti da se primenjuju sve dok se pitanje

ugovora o organizovanim paket aranžmanima i ugovora o turističkim agencijama ne reguliše posebnim zakonom.

2. Član 5, Poglavlje VII, Poglavlje VIII, Poglavlje X i Poglavlje XV Zakona br. 04/L-121 o zaštiti potrošača prestaje da važi nakon stupanja na snagu ovog Građanskog zakonika. 3. Članovi od 29 do 37 Zakona br. 2004/18 o unutrašnjoj trgovini izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/l-005 o izmenama i dopunama Zakona br. 2004/18 o unutrašnjoj trgovini prestaju da važe nakon stupanja na snagu ovog Građanskog zakonika.

KNJIGA TREĆA

IMOVINA

GLAVA I OPŠTE

ODREDBE

Član 1 Stvarno pravo

Stvarno pravo može biti stvoreno samo zakonom. Opšte odredbe i osnovna načela ove Knjige primenjuju se i na stvarna prava koje se ne odnose na prava iz Građanskog zakonika, osim ako poseban zakon ne predviđa drugačije.

Član 2 Ograničenja u vlasništvu i drugim stvarnim pravima od javnog interesa

1. Pravo vlasništva i druga stvarna prava mogu se protiv vlasnikove volje oduzeti ili ograničiti samo pod pretpostavkama i na način određen zakonom na snazi. 2. Stvarno pravo u javnoj ili zajedničkoj imovini podleže posebnim propisima, osim ukoliko ovde nije izričito drugačije propisano.

Član 3

Nosioci stvarnih prava

1. Svako fizičko ili pravno lice može steći stvarno pravo, osim ako zakonom nije drugačije određeno. 2. Nosilac stvarnog prava može tvrditi ovo pravo protiv bilo koje druge osobe, osim ako zakonom nije drugačije određeno. 3. Strana lica mogu sticati stvarno pravo pod uslovom reciprociteta, osim ako zakonom nije drugačije određeno. Sticanje stvarnog prava od strane stranog lica regulisano je posebnim zakonom.

Član 4 Prioritet stvarnih prava

Ukoliko za jednu imovinu postoje nekoliko stvarnih prava, njihov prioritet se utvrđuje u skladu sa vremenom nastanka, ukoliko zakonom nije drugačije propisano.

Član 5 Dobra vera

1. Onaj ko ima pravo da ignoriše da ošteti tuđe pravo je u dobroj veri. 2. Ne postoji dobra vera ako se zna ili je trebalo da se zna da se tuđa prava mogu oštetiti.

Član 6 Preuzimanje poverenja

Ako sticanje prava na stvar zavisi od poverenja sticaoca, preuzimaće se poverenje, osim ako se drugačije potvrdi.

Član 7 Ograničena stvarnih prava

1. Stvarna prava mogu se ograničiti stvarnim pravima na drugim stvarima kako je predviđeno Građanskim zakonikom. 2. Ograničena stvarna prava se ostvaruju u skladu sa prirodom stvari i prema načelima navedenim u odredbama ovog Građanskog zakonika.

Član 8 Zabrana zloupotreba

1. Zloupotreba stvarnih prava je zabranjena. 2. Stvarna prava su zloupotrebljena ako se koriste isključivo ili očigledno kako bi se nanela šteta nekom drugom licu ili njegovoj svojini.

Član 9 Zastarelost stvarnih prava

Stvarna prava ne zastaruju, osim po sili zakona.

GLAVA II DEFINICIJE

Član 10 Imovina

Imovinu čine pokretna, nepokretna imovina i nematerijalna prava.

Član 11 Životinje

Životinje nisu imovina. One su zaštićene posebnim zakonima. Oni su regulisani odredbama koje se odnose na imovinu, sa neophodnim izmenama, osim ako nije drugačije predviđeno.

Član 12 Pokretna imovina

1. Pokretnu imovinu predstavljaju samostalni materijalni objekti, koji nisu trajno povezani sa zemljištem ili delovima zemljišta i koji se uopšte mogu pokretati. 2. Fizičke stvari koje nisu materijalne, kao što su svetlost ili energija su nematerijalna imovina.

Član 13 Nepokretna imovina

1. Nepokretna imovina je ono što je čvrsto i trajno vezano za zemlju. Nepokretna imovina obuhvata zemljište (poljoprivredno, šume i pašnjake), građevine i konstrukcije ispod i iznad zemlje koje su čvrsto povezane na zemlju, biljke ukorenjene u zemlju i sve što se ne može pomerati s jednog mesta na drugo bez oštećenja njegove suštine. 2. Prirodni resursi ispod površinskog sloja zemlje se ne smatraju nepokretnom imovinom i podležu

posebnim zakonima.

Član 14 Nematerijalna prava

Nematerijalna prava su prava koja fizičko ili pravno lice može imati ili preneti na drugo fizičko ili pravno lice, ali nemaju fizičke supstance, kao što su autorska prava, robne marke ili patenti ili zahtevi za izvršenje određenog postupka od strane drugih lica, naročito novčano plaćanje.

Član 15

Potrošna imovina

1. Potrošna imovina u skladu sa zakonom je pokretna imovina čija je se namena sastoji od potrošnje ili raspolaganja. 2. Pokretna imovina se takođe smatra potrošnom ako je deo radnje skladištenja ili drugog skupa imovine čija je namena odlaganje pojedinačne imovine.

Član 16 Zamenljiva imovina

Zamenljiva imovina je pokretna imovina koja je u poslovanju obično navedena po broju, meri i težini.

Član 17 Zajednička imovina

1. Zajednička imovina, kao vazduh i voda, ne može biti predmet vlasništva ili ograničenih stvarnih prava nekog lica ili predmet pravnih poslova. 2. Svako lice može koristiti zajedničku imovinu, prema ograničenjima predviđenim zakonom.

Član 18 Sastavni delovi

1. Svaka stvar koja se generalno smatra delom pokretne (glavne pokretne) ili nepokretne stvari njihov je sastavni deo. 2. Sastavni delovi nepokretne imovine je takođe sva pokretna imovina koja nije privremeno spojena sa zemljom, na kojoj stoji ili se pruža ispod nje. 3. Sastavni delovi imaju isti pravni status kao i matična pokretna ili nepokretna imovina kojoj pripadaju, i ne mogu biti predmet posebnih prava, osim ako nisu odvojene od matične pokretne ili nepokretne imovine. 4. Delovi imovine koji se ne mogu odvojiti bez uništenja drugog dela ili prolaze kroz promenu prirode (bitni delovi) nisu sastavni deo i ne mogu biti predmet posebnih prava.

Član 19 Sporedna stvar

1. Sporednu stvar predstavlja pokretna stvar čija je namena, iako nije suštinski deo glavne stvari, da trajno služi ekonomskoj nameni glavne stvari, a stoji u takvom prostornom odnosu koji odgovara njenoj nameni. Imovina nije sporedna stvar ukoliko se ne smatra kao sporedna stvar u svakodnevnoj poslovnoj praksi. 2. Privremena upotreba imovine za ekonomske potrebe druge imovine ne daje joj kvalitete sporedne

stvari. Privremeno odvajanje sporedne stvari od glavne imovine ne lišava je kvaliteta sporedne stvari. 3. Sporedne stvari farme su stoka, oprema, mašine, kao i poljoprivredni proizvodi i semenje u meri u kojoj su neophodni za nastavak poljoprivrednih aktivnosti do sledeće žetve tih proizvoda i semenja. 4. Sporedne stvari nepokretnosti na kojima se vrše zanatski zahvati, odvija industrijska proizvodnja ili trgovina, smatraju se mašine, alat i druga oprema koja je potrebna i koja se upotrebljava u svrhu proizvodnje i trgovine. 5. Prava i obaveze koje se tiču glavne stvari takođe se protežu i na sporedne stvari, osim ako drugačije nije propisano zakonom ili određeno od strane strana.

Član 20 Plodovi

1. Prirodni plodovi ili plodovi jednog objekta su proizvodi zemlje ili životinja ili drugi prinosi dobijenih od objekta, u skladu sa svojom namenom, bez umanjenja vrednosti objekta. 2. Civilni plodovi ili plodovi prava su prihodi dobijeni od objekta po sili zakona ili zbog nekog pravnog posla, kao što su zakupnina, kamata i određene korporativne raspodele u skladu sa svojom namenom bez umanjenja vrednosti prava.

GLAVA III SVOJINA

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Član 21 Svojina

1. Pravo svojine je sveobuhvatno pravo na nekoj stvari. Vlasnik stvari može, osim ako to nije u suprotnosti sa zakonom ili pravima trećih lica, raspolagati sa tom stvari po vlastitom nahođenju, što naročito podrazumeva držanje i upotrebu te stvari, te njeno otuđivanje, u čemu ga nijedno drugo lice ne može ometati. 2. Vlasnik životinja mora, prilikom ostvarivanja svojih prava, uzeti u obzir posebne odredbe za zaštitu životinja.

Član 22 Ograničenje svojine

1. Pravo vlasnika nad jednom nepokretnom imovinom proteže se na prostor iznad površine do tla i ispod površine. Međutim, vlasnik ne može zabraniti uticaje koji se ostvaruju na takvoj visini ili dubini gde on nema interes da ih zabrani. 2. Ova odredba se ne odnosi na prirodne resurse, objekte kulture, vode, instalacije komunalnih usluga ili druge resurse ili objekte isključene posebnim zakonom.

Član 23 Srodna prava

Odredbe ovog Poglavlja se takođe primenjuju i na nematerijalna prava u meri u kojoj one važe za takvu kategoriju prava.

POGLAVLJE II

SUSEDSKO PRAVO

Član 24 Dužna pažnja

1. Vlasnici susednih nepokretnosti imaju obavezu da imaju u vidu prava i interese svojih suseda, te da svoja prava ostvaruju na način koji ne oštećuje prava njihovih suseda i ne utiče na njih. 2. Dužna pažnja i načela navedena u ovom Poglavlju takođe se primenjuju i na odnose između vlasnika nepokretnosti i vlasnika zgrade koja je na toj nepokretnosti izgrađena, ako se po svojoj prirodi one mogu primeniti na taj odnos.

Član 25 Neraspoznavanje međa

1. Ako se ne može raspoznati prava međa između dve nepokretnosti, primenjuju se relevantne odredbe Zakona o katastru. 2. Ako se prava međa ne može odrediti zbog nedostataka odgovarajućih podataka u katastru, razgraničenje se određuje po posedovanju. Ako se posedovanje ne može utvrditi, jednaka veličina prostora u sporu se mora rasporediti svakoj parceli. 3. Ako određivanje međa prema ovim odredbama dovodi do toga da ne odgovara utvrđenim uslovima, posebno sa fiksnom veličinom parcele zemljišta, međa će se odrediti na način koji je pravedan u vezi sa tim okolnostima.

Član 26 Označavanje i struktura međa

1. Vlasnici susednih nepokretnosti imaju obavezu da sarađuju prilikom podizanja trajnih međašnjih znakova, a ako su međašni znakovi pomereni ili neprepoznatljivi, prilikom obnove tih znakova. 2. Svaki od vlasnika susednih nepokretnosti mora snositi polovinu troškova podizanja ili obnove međašnjih znakova, osim ako postojeći zakonski odnosi između suseda ne propisuju druga rešenja. 3. Ukoliko između dve susednih nekretnina stoji jedna ograničavajuća struktura (naročito zid, ograda, živa ograda, plot, jarak, zemljani nasip ili kameni znak), smeštena na međi između dve susedne nepokretnosti, ona se onda smatra zajedničkom svojinom. 4. Ukoliko je takva struktura međe na jednoj od nepokretnosti, smatra se da je ista u svojini vlasnika koji ima pravo svojine nad toj nepokretnosti. 5. Vrsta oznake i procedura održavanja takve oznake je utvrđena u skladu sa uobičajenim praskama na lokaciji imovine u pitanju. 6. Ukoliko treća strana pretrpi štetu zbog manjkavog održavanja međašnjeg znaka, vlasnici su dužni da nadoknade pričinjenu štetu.

Član 27 Stablo na međi

1. Ako se stablo nalazi na međi između nekretnina, njegovi plodovi i samo drvo pripadaju susedima u jednakoj meri. 2. Svaki od vlasnika može zahtevati uklanjanje stabla. Troškovi uklanjanja stabla dele se podjednako između vlasnika. Vlasnik koji je zahtevao uklanjanje sam snosi troškove ako se drugi vlasnik odrekne

svog prava na stablo. Izuzimajući zahtev za otklanjanje stabla u slučaju kada stablo služi za označavanje međe, i na osnovu okolnosti, ne može biti zamenjena nekom drugom oznakom. 3. Ova odredba se takođe primenjuje i na ostale rastinje (koje nemaju oblik stabla), ukoliko se nalazi na međi te nepokretnosti.

Član 28 Emisije

1. Vlasnik nepokretnosti ne može zabraniti emisiju gasova, pare, dima, čađi, toplote, buke, vibracija i sličnih smetnji koje potiču sa druge zemljišne parcele ako te smetnje u potpunosti ili delimično ne utiču na korišćenje njegove nepokretnosti. Smatra se da ovakve smetnje u normalnim okolnostima nisu bitnijih razmera ako se pri tome ne prekorače ograničenja propisana primenjivim zakonima i propisima. 2. Isto važi i za slučaj kada su smetnje bitnijih razmera uzrokovane korišćenjem te nepokretnosti uobičajene za to mesto i ako se ne mogu sprečiti ekonomičnim merama koje se obično preduzimaju u takvim situacijama.

Član 29 Plodovi

Pravo svojine nad plodovima koji padnu na susednu nepokretnost, vlasnik te nepokretnosti stiče u trenutku kada se plodovi odvoje od stabla.

Član 30 Granje i korenje

1. Vlasnik nepokretnosti ima pravo da odreže grane koje se protežu preko međe ili da ih ukloni na neki drugi način ako mu smetaju a vlasnik stabla ih nije uklonio u razumnom roku nakon što je to od njega zatraženo. Vlasnik nepokretnosti nema ovo pravo ako se međa nalazi u šumi. 2. Vlasnik nepokretnosti može odrezati korenje koje raste iz susedne nepokretnosti samo ako isto predstavlja pretnju u smislu uništenja ili ugrožavanje biljnih kultura zasađenih na njegovoj nepokretnosti.

Član 31 Pristup tuđem zemljištu radi vraćanja životinja

1. Vlasnik životinja koje pripadaju domaćinstvu ili farmi može pristupiti na susednu nepokretnost koja pripada drugim vlasnicima da bi ih vratio nazad. Ovo se takođe odnosi i na roj pčela. 2. Vlasnik te druge nepokretnosti može zabraniti pristup pod uslovom da sam odmah preda životinje njihovom vlasniku.

Član 32 Nužni prolaz

1. Nužni prolaz preko nepokretnosti dopušten je ako susedna nepokretnost nema nikakav drugi pristup javnom putu, ili ako je taj pristup moguć samo uz veliko zaobilaženje, te ako je korist za nepokretnost za koju se ta radnja preduzima veća od nepogodnosti koja se time čini nepokretnosti preko koje se prolazi. 2. Trasa nužnog prolaza i obim njegovog korišćenja određuje se tako što se utvrdi najbolji i najpogodniji pristup za lice koje pristup traži, kao i šta predstavlja najmanju prepreku za suseda koji dozvoljava prolaz preko svoje nepokretnosti. 3. Za korišćenje nepokretnosti može se platiti naknada, a vlasniku se mora nadoknaditi bilo kakva šteta koja se nanese njegovoj nepokretnosti tokom prolaza.

4. Pravo na prolaz prestaje kada više ne postoji potreba za njegovim korišćenjem. 5. Ovaj član se takođe primenjuje i na postavljanje vodova za snabdevanje.

Član 33 Pravo prolaza za zgrade

Odredbe člana 32. takođe se primenjuju i na vlasnika zgrade za koju je potreban nužni prolaz preko nepokretnosti koja je okružuje.

Član 34 Privremeno korišćenje susedne nepokretnosti

1. Vlasnik nepokretnosti od vlasnika susedne nepokretnosti može tražiti da mu dozvoli privremeni pristup kako bi obavio radove na vlastitoj nepokretnosti ukoliko se ti radovi ne mogu izvesti na bilo koji drugi način ili bi njihovo izvođenje na drugi način iziskivalo neproporcionalno visoke troškove. Radovi moraju biti unapred najavljeni u odgovarajućem roku pre svog početka. 2. Nakon korišćenja nepokretnosti ista se mora vratiti u svoje prvobitno stanje. 3. Na zahtev vlasnika iskorišćene nepokretnosti mora se isplatiti razumna naknada. Potraživanje naknade zastareva šest (6) meseci nakon završetka radova.

Član 35 Opasnost od rušenja zgrade

Ako postoji ozbiljna opasnost od rušenja zgrade ili jednog njenog dela, što bi moglo ugroziti susedne ili okolne nepokretnosti, njen vlasnik može tražiti od vlasnika sa čije nepokretnosti ili zgrade ta opasnost potiče da preduzme sve neophodne mere da se izbegne ta opasnost, te da preduzme sve neophodne mere bezbednosti.

Član 36 Prekoračenje međe građenjem

1. Ako je vlasnik nepokretnosti prilikom izgradnje zgrade deo građevine podigao preko međe, njegov sused to ne mora da trpi takvi izgradnju. 2. Susedu se mora isplatiti naknada plaćanjem zakupnine ukoliko je on podneo pismeni prigovor vlasniku čija građevina prelazi preko međe. Prigovor se mora uložiti najkasnije jednu godinu nakon što je sused saznao za situaciju, a najkasnije pet godina od nastanka te situacije. Zakup se plaća nakon ulaganja prigovora. 3. Sused čija je nepokretnost narušena od vlasnika druge nepokretnosti može zahtevati na osnovu stava 2. od vlasnika zgrade jednu od sledećih stvari:

3.1. da pravo svojine nad zgradom bude podeljeno preko međe; 3.2. da ukloni deo zgrade koji se nalazi na nepokretnosti suseda koji ulaže prigovor; ili 3.3. da otkupi pravo svojine na nepokretnosti na kojoj se nalazi sporni deo zgrade.

4. Sused može koristiti jedno od prava predviđenih u podstavovima 3.1. i 3.2 u roku od jedne godine od dana podnošenja prigovora. Sve dok se ne ostvari pravo izbora i dok se ne donese relevantni akt u skladu sa podstavovima 3.1. do 3.3, mora se plaćati zakup predviđen u stavu 2. ovog člana.

5. Ako se ne podnese prigovor, vlasnik susedne imovine mora trpeti takvu konstrukciju.

Član 37 Zajedničko korišćenje objekata na međi

Ako su dve parcele zemljišta odvojene razmakom, međom, uglom, jarkom, zidom, živicom, ogradom ili drugim objektom koji koriste obe parcele zemljišta, pretpostavlja se da vlasnici parcela imaju zajedničko pravo da koriste strukture, osim ako spoljašnje osobine ne ukazuju da struktura pripada samo jednom od suseda.

Član 38 Način korišćenja i održavanja

Ako susedi imaju zajedničko pravo da koriste jedan od objekata propisan u članu 37, svaki od njih ga može koristiti u svrhu za koju je namenjen po svojoj prirodu u onoj meri u kojoj zajedničko korišćenje ne utiče negativno na drugog suseda. Troškove održavanja snose susedi u jednakim delovima. Dok god jedan sused ima interes od daljeg korišćenja objekta, on se ne može ukloniti ili menjati bez njegovog odobrenja. Pored toga, pravni odnos između suseda je regulisan odredbama o suvlasništvu.

Član 39 Iskopavanje

Na nepokretnosti se ne mogu vršiti iskopavanja takvog intenziteta koji dovodi do toga da susedna nepokretnost izgubi nužnu stabilnost, osim ako njen vlasnik već unapred nije postavio posebne konstrukcije istog ranga radi održavanja stabilnosti.

Član 40 Vodotok

Vlasnik nepokretnosti ne može promeniti vodotok ili količinu i kvalitet mase tekuće vode koja protiče u blizini ili preko njegove nepokretnosti ako bi to nanelo štetu susednoj nepokretnosti.

Član 41 Prava potraživanja suseda ne podležu održaju

Potraživanja koja proizilaze iz ovog Poglavlja nisu predmet zastarevanja.

POGLAVLJE III STICANJE I GUBITAK PRAVA SVOJINE

Član 42

Načini sticanja svojine

1. Svojina se može steći pravnim poslovima, pozitivnim održajem, odlukom suda ili drugog nadležnog organa, nasledstvom, spajanjem pokretnih stvari mešanjem imovine, obradom, sticanje svojine bez vlasnika imovine, pronalaženjem, pronalaskom skrivenog blaga ili na drugi način propisan zakonom. 2. Pravo svojine stiče se u skladu sa stavom 1. ovog člana, ako su svi uslovi predviđeni zakonom ispunjeni.

POTPOGLAVLJE I STICANJE PRAVNIM POSLOVIMA

Član 43

Opšte odredbe

1. Svojina prelazi sa prethodnog vlasnika na sticaoca važećim pravnim poslom, u skladu sa modalitetima

koji su utvrđeni zakonom. 2. Svojina se ne može steći pravnim poslom izvan okvira ovlašćenja prodavca da raspolaže imovinom, osim ako sticanje svojine uživa zaštitu u dobroj veri. 3. Svaki pravni posao čiji je cilj sticanje svojine nad nepokretnom imovinom traba da bude u pisanoj formi kako bi bio važeći. 4. Sticanje vlasništva pravnim poslom nema uticaja na prava trećih lica nad imovinom, osim ako zakonom nije drugačije određeno u cilju zaštite lica koje se u dobroj veri oslanja na informacije iz Registra prava na nepokretnu imovinu ili drugih javnih evidencija čija je svrha stavljanje na raspolaganje svih relevantnih podataka.

ODELJAK I

STICANJE I GUBITAK PRAVA SVOJINE NA POKRETNOM IMOVINOM

Član 44 Sticanje prava svojine na pokretnom imovinom

1. Za prenos vlasništva na pokretnom imovinom, neophodno je kao pravni osnov zaključiti važeći pravni posao između prenosioca i lica na koje se vrši prenos i izvršiti dostavu te pokretne imovine od prenosioca do lica na koje se vrši prenos. 2. Ako je lice na koje se vrši prenos u vlasništvu date stvari, zaključivanje ovog pravnog posla dovoljno je za prenos prava svojine. 3. Ako je vlasnik u posedu pokretne imovine, dostava se može zameniti važećim pravnim poslom između njega i lica na koje se vrši prenos, kojim lice na koje se vrši prenos stiče indirektno posedovanje pokretne stvari. 4. Ako je treće lice u vlasništvu pokretne imovine, dostava se može zameniti prenosom zahteva za predaju stvari sa trećeg lica na lice na koje se vrši prenos pokretne imovine.

Član 45 Sticanje poverenja

1. Prenosom prava svojine nad pokretnom imovinom lice na koje se pravo prenosi takođe postaje vlasnik ako ta imovina ne pripada prenosiocu, osim ako u vreme dostave nije savesni korisnik. 2. Ako pokretna imovina koja je predmet raspolaganja u skladu sa odredbama člana 44. stav 2. ne pripada prenosiocu, lice na koje se pravo prenosi postaje vlasnik osim ako u vreme kada je stekao posed te stvari nije bio savesni korisnik. 3. Ako pokretna imovina koja je predmet raspolaganja u skladu sa odredbama člana 44. stav 3. ne pripada prenosiocu, lice na koje se pravo prenosi postaje vlasnik u trenutku kada mu prenosilac dostavi tu imovinu, osim ako u vreme kada je stekao posredno vlasništvo te stvari nije bio savesni korisnik. 4. Ako pokretna imovina koja je predmet raspolaganja u skladu sa odredbama člana 44. stav 4. ne pripada prenosiocu, lice na koje se pravo prenosi postaje vlasnik u trenutku kada prenosilac na njega prepiše svoje potraživanje ili kad on (lice na koje se vrši prenos) stekne posed od strane trećeg lica, osim ako u vreme prenosa ili dostave nije bio savesni korisnik. 5. Lice na koje se pravo prenosi nije savesni korisnik ako zna, ili ako zbog grubog nehata ne zna, da ta imovina ne pripada prenosiocu.

Član 46

Nemogućnost savesnog sticanja izgubljenih stvari bez volje vlasnika

Nema savesnog sticanja vlasništva prema članu 45, ukoliko je vlasniku ukradena stvar ili je izgubljena na bilo koji način, osim kako je predviđeno članom 79 ove Knjige.

Član 47 Novac ili hartije od vrednosti ili pokretna imovina koja se prenosi putem javne prodaje

Član 46. se ne primenjuje na novac ili hartije od vrednosti ili pokretnu imovinu koja se prenosi putem javne prodaje.

Član 48 Povraćan nacionalnih kulturnih dobara

1. Nacionalna kulturna dobra podrazumevaju stvari koje imaju umetničku, istorijsku ili arheološku vrednost koja se naročito može naći u javnim ustanovama kao što su muzeji, arhive ili biblioteke. 2. Nacionalna kulturna dobra koja su nezakonito izneta sa Kosova ili koja u skladu sa ugovorom o zajmu nisu vraćena u datom vremenskom roku, držalac mora dostaviti nadležnim organima. 3. Ovaj član se primenjuje po uslovu činjeničnog reciprociteta i za kulturna dobra, koja su uklonjene sa suverene teritorije drugih zemalja.

Član 49 Preuzimanje prava svojine u korist držaoca

1. Pretpostavlja se da je držalac pokretne stvari takođe i njen vlasnik. Bez obzira na ovu pretpostavku, tо se međutim ne odnosi na bivšeg držaoca ako je stvar od njega ukradena, ako ju je izgubio ili je na neki drugi način nenamerno izgubio posed te stvari, osim ako je ta stvar novac ili hartije od vrednosti. 2. Pretpostavlja se da je bivši držalac u vreme vlasništva bio vlasnik date stvari.

Član 50 Gašenje prava trećih strana

1. Ako je jedna otuđena pokretna stvar opterećena pravom treće strane, to pravo se onda gasi nakon sticanja prava svojine u odnosu na stvar. 2. Pravo trećeg lica se ne gasi, ako lice koje je steklo pravo svojine nije bilo savesno u vreme prenosa vlasništva.

Član 51 Ubiranje plodova

1. Plodovi na imovini pripadaju vlasniku imovine, osim ako drugačije nije određeno zakonom ili sporazumom. 2. Lice koje poseduje pokretnu stvar kao vlasnik, pravo svojine nad plodovima stvari stiče nakon razdvajanja, osim ako je pri ostvarivanju samostalnog vlasništva bio nesavesni držalac u pogledu svog prava na vlasništvo ili prava na ubiranje plodova, ili ako je pre razdvajanja bio svestan nedostatka tog prava.

Član 52 Odustajanje od vlasništva

Odustajanje od nekog predmeta je kada se vlasnik na jasan način izražava da konačno odustaje od

vlasništva nad tim predmetom.

POGLAVLJE II STICANJE I GUBLJENJE VLASNIŠTVA NAD NEKRETNINAMA

Član 53

Sticanje vlasništva nad nekretninom

1. Za prenošenje vlasništva nad nekretninom neophodna je pravna radnja važeća između otuđivaoca i sticaoca kao pravni osnov i upisivanje promene vlasništva u Registar prava na nepokretnu imovinu. 2. Ugovor o prenosu nekretnine treba da se sklopi u pismenoj formi u prisustvu obeju strana u jednoj nadležnoj kancelariji.

Član 54 Oprema

Ukoliko se stiče vlasništvo nad nekom nekretninom, pretpostavlja se da je i oprema istovremeno stečena.

Član 55 Odustajanje od registrovanog vlasništva

1. Odustajanje od vlasništva nad jednom nekretninom se može učiniti kada vlasnik izjavljuje u nadležnoj kancelariji da on želi odustati od nekretnine i ta izjava je registrovana u Registar prava na nepokretnu imovinu. 2. Ukoliko se odustaje od vlasništva nad jednom nekretninom, onda vlasništvo nad tom nekretninom stiče politički subjekat nadležan u čijoj se teritoriji nalazi nekretnina. Nadležni javni organ stiče pravo vlasništva nad tim predmetom registracijom prava vlasništva u registar prava na nekretnine.

Član 56 Odustajanje od neregistrovanog vlasništva

1. Ako nepokretnost nije registrovana, ona ostaje bez vlasnika ukoliko vlasnik, u nameri da se odrekne svojine, odustane od posedovanja imovine. 2. Ukoliko se odustaje od neregistrovanog vlasništva nad jednom nekretninom, onda vlasništvo nad tom nekretninom stiče nadležan javni organ u čijoj se teritoriji nalazi nekretnina. Nadležni javni organ stiče pravo vlasništva u skladu sa odredbama o pozitivnom održaju nad nepokretnom imovinom.

POTPOGLAVLJE II STICANJE PRAVA SVOJINE PUTEM POZITIVNOG ODRŽAJA

Član 57

Zakonito posedovanje

Kako bi se odobrio održaj, osoba mora imati kontinuirano i neprekidno, mirno, javno i nedvosmisleno posedovanje.

Član 58 Sticanje prava svojine putem održaja nad nepokretnom imovinom u dobroj veri

1. Lice koje u dobroj veri ima u neprekidnom posedu dvadeset (20) godina jednu nekretninu ili deo iste, stiče vlasništvo nad njom. 2. Lice koje je upisano kao vlasnik nepokretnosti u Registru prava na nepokretnu imovinu bez prava

svojine, stiče pravno na svojinu ako upis postoji deset (10) godina i ono je imalo nepokretnost u vlasničkom posedu u dobroj veri, a protiv ove registracije nije podnet prigovor u tom periodu.

Član 59 Sticanje prava svojine putem održaja nad pokretnom imovinom

1. Lice, bez steknutog prava svojine koje je upisano kao vlasnik nepokretne imovine u Registru prava na nepokretnu imovinu, stiče vlasništvo nad tom imovinom ako upis postoji trideset (30) godina i lice ima nepokretnu imovinu u vlasničkom posedu tokom ovog perioda. Istek roka je suspendovan sve dok se prigovor na tačnost registracije ne upiše u Registar prava na nepokretnu imovinu. 2. Ove odredbe se primenjuju sa potrebnim izmenama ukoliko postoji upis u Registar prava na nepokretnu imovinu za lica drugog stvarnog prava na koje ta osoba nema pravo, a to pravo je zaštićeno odredbama koje regulišu posedovanje. Upis je ubedljiv za prioritet prava.

Član 60 Pravo posedovanja kulturnog predmeta putem pozitivnog održaja

1. Sticanje vlasništva nad imovinom klasifikovanom kao “kulturni predmet” u smislu člana 1.1 Direktive Saveta 93/7/EEZ, bez obzira na to da li je kulturni predmet nezakonito uklonjen pre ili posle 1. januara 1993, ili uopšte nije uklonjen sa teritorije države članice, zahteva kontinuirano posedovanje robe:

1.1. Za period od trideset (30) godina, pod uslovom da je vlasnik, tokom celog perioda, poseduje u dobroj veri; ili

1.2. Za period od pedeset (50) godina.

2. Strožiji uslovi moraju biti usvojeni ili održavani na snazi posebnim zakonom

Član 61 Pretpostavka vlasničkog posedovanja

Ako lice poseduje imovinu u svom vlasničkom posedu na početku i na kraju vremenskog perioda, pretpostavlja se da je vlasničko posedovanje postojalo i sredinom perioda.

Član 62 Sticanje pokretne imovine putem održaja

1. Lice koje ima pokretnu stvar u vlasničkom posedu za period od deset (10) neprekidnih godina stiče pravo svojine nad pokretnom stvari nakon deset (10) godina, ako na početku tog perioda nije bio svestan da nema pravo svojine. 2. Održaj se isključuje ako lice tokom dobijanja i trajanja imovinskog vlasništva nije bio u poverenju ili ako tokom vremenskog perioda od deset godina shvati da nema pravo vlasništva na pokretnu imovinu. 3. Ako je pravo svojine stečeno putem održaja, prestaju prava trećih lica koja su ustanovljena pre sticanja prava svojine, osim ako posednik nije u dobroj veri u vezi ovih prava tokom sticanja imovinskog vlasništva.

Član 63 Obustava održaja

Održaj se obustavlja ukoliko je tužba za posedovanje protiv vlasnika imovine, ili u slučaju indirektnog vlasničkog posedovanja protiv imaoca koji ima pravo na posed od vlasnika imovine, podneta na način pogodan u skladu sa odredbama o obustavi održaja naveden u Opštem delu. Međutim, obustava može biti samo u korist osobe koja je prouzrokuje.

Član 64

Prekid gubitkom poseda

1. Održaj se prekida gubitkom vlasničkog posedovanja. 2. Smatra se da nije došlo do prekida ako vlasnik imovine gubi vlasničko posedovanje bez svoje volje i obnavlja ga u roku od jedne godine ili pravnog postupka koji je pokrenut u tom periodu.

Član 65 Prekid aktom izvršenja

Održaj se prekida preduzimanjem ili podnošenjem zahteva za sudski ili zvanični akt izvršenja.

Član 66 Efekat prekida

Ako je period održaja prekinut, vreme koje je prošlo pre održaja se zanemaruje; novi period održaja može početi tek nakon prestanka prekida.

Član 67 Sticanje putem održaja i sukcesija u nazivu

Ako, kao rezultat sukcesije u nazivu, naslednik dobija vlasničko posedovanje treće strane, period održaja koji je prošao u posedu prethodnika u naslovu koristi treće lice.

Član 68 Vlasnik nasledstva

Period održaja koji je prošao u korist vlasnika nasledstva računa se u korist naslednika.

POTPOGLAVLJE III STICANJE VLASNIŠTVA ODLUKOM SUDA ILI DRUGOG ORGANA

Član 69

Uticaj odluke

1. Vlasništvo se stiče odlukom suda ili drugog organa koji je predviđen zakonom i na način i u skladu sa uslovima propisanim zakonom. 2. Pravo vlasništva se stiče kada odluka suda postane konačna, odnosno, odluka drugog organa postane konačna, osim ako zakonom nije drugačije određeno ili ako drugačije proizilazi od cilja zbog čega je odluka doneta. 3. Stvarno pravo vlasništva koja je pripadala drugim licima ne prestaje nakon sticanja prava vlasništva od odlukom suda ili drugog organa, osim onih koji su navedeni u odluci ili određenom delu zakona, ili koji ne može da nastavi da postoji zbog prirode imovine.

Član 70 Sticanje nepokretnosti odlukom suda ili drugog organa

1. Svako lice koje stiče pravo vlasništva nad nepokretnom imovinom odlukom suda ili drugog organa je ovlašćen da upiše stečeno pravo svojine u Registar prava na nepokretnu imovinu. 2. Vlasništvo nad nepokretnom imovinom stečenom odlukom suda ili drugog organa ne može osporiti pravo osobe koja, pošto se oslanja na informacije iz Registra prava na nepokretnu imovinu, je dobila

svoje pravo na nepokretnu imovinu u dobroj veri pre prava stečenog odlukom suda ili drugog organa.

POTPOGLAVLJE IV STICANJE VLASNIŠTVA NASLEDSTVOM

Član 71

Sticanje vlasništva nasledstvom

1. Naslednik stiče vlasništvo nad imovinom koju je nasledio u trenutku otvaranja nasledstva, osim ako zakonom nije drugačije određeno. 2. Naslednik je ovlašćen da ostvari upis svog prava na nepokretnu imovinu u Registar prava na nepokretnu imovinu. 3. Stvarno pravo vlasništva nad imovinom u pitanju koja je pripadala drugim licima ne prestaje nakon sticanja prava vlasništva nasledstvom, osim onih po zakonu ili koji ne može da nastavi da postoji zbog prirode imovine. 4. Nasledstvo je regulisao Građanskim zakonikom.

POTPOGLAVLJE V STICANJE VLASNIŠTVA UJEDINJENJEM POKRETNE IMOVINE, MEŠANJEM IMOVINE, OBRADOM,

STICANJE VLASNIŠTVA NAD POKRETNOM IMOVINOM BEZ VLASNIKA, PRONALAŽENJEM, PRONALAŽENJE BLAGA

Član 72

Ujedinjenje pokretne imovine

1. Ako su pokretne stvari koje pripadaju različitim vlasnicima tako međusobno sjedinjene da su postale bitni suštinski delovi nekretnine, prethodni vlasnici onda postaju suvlasnici nad tom stvari. Njihov udeo u pravu svojine utvrđuje se u odnosu na vrednost prvobitnih stvari u vreme kada su postale sjedinjene. 2. Ako se za jednu od stvari može ustanoviti da je glavna stvar, vlasnik te stvari postaje jedini vlasnik nove stvari. Prethodni vlasnici čije pravo svojine prestaje imaju pravo na naknadu od strane novog vlasnika za vrednost svojih stvari. 3. Ako prestaje pravo svojine nad nekom stvari, takođe prestaju i sva druga prava nad tom stvari. Ovo se ne odnosi na slučaj kada vlasnik stvari koja je opterećena nekim pravom postane suvlasnik ili jedini vlasnik sjedinjenih stvari.

Član 73 Mešanje imovine

Ako se pokretne stvari od nekoliko vlasnika izmešaju tako da se više ne mogu rastaviti, ili se mogu rastaviti samo na neproporcionalan način, primenjuju se mutatis mutandis odredbe člana 72 ove Knjige.

Član 74 Obrada

1. Lice koje proizvede novu pokretnu stvar kroz proizvodni proces ili transformacijom, stiče pravo svojine nad tom transformisanom stvari. 2. Lice koje proizvede novu pokretnu stvar kroz proizvodni proces ili transformacijom uz korišćenje tuđih materijala, stiče pravo svojine nad tom novom stvari ako je vrednost proizvodnog procesa znatno manja od vrednosti korišćenih materijala.

3. Ako je vrednost proizvodnog procesa tačno jednaka vrednosti korišćenih materijala, sve strane u jednakoj meri ostvaruju suvlasnistvo nad tom stvari. 4. Obrada uključuje pisanje, crtanje, slikanje, štampanje, graviranje ili slične površinske obrade. 5. U slučaju sticanja vlasništva na nov pokretni predmet sva postojeća prava u materijalu se gase. Vlasnik novog predmeta je dužan nadoknaditi trećim licima za gubitak njihovog prava.

Član 75 Sticanje prava vlasništva nad pokretnom imovinom bez vlasnika

1. Lice koje uzima u imovinski posed jedan pokretni predmet bez vlasnika, stiče vlasništvo nad tim predmetom, ukoliko prisvajanje nije zakonom zabranjeno. 2. Jedan pokretan predmet postaje bez vlasnika ukoliko vlasnik, u nameri odustajanja od vlasništva, odustaje od posedovanja predmeta. 3. Domaća životinja postaje bez vlasnika, kada se više ne pridržava navike vraćanja vlasniku.

Član 76 Divlje životinje

1. Divlje životinje su bez vlasnika dok god su slobodne. Divlje životinje u zoološkim vrtovima i ribe u ribnjacima ili drugim samostalnim privatnim vodama nisu bez vlasnika. 2. Kada je divlja životinja ponovo slobodna, ona postaje bez vlasnika ako je vlasnik bez nepotrebnog odlaganja ponovo ne uhvati ili ako odustane od potere. 3. Pripitomljena životinja ostaje bez vlasnika ako se više ne pridržava navike vraćanja na mesto koje je za nju predviđeno.

Član 77 Gubitak vlasništva nad rojem pčela

1. Roj pčela koji napusti košnicu i odleti postaje ničija star, ako (njegov) vlasnik ne preduzme gonjenje u roku od 48 časa ili odustane od gonjenja. 2. U potrazi (gonjenju) za rojem vlasnik ima pravo da pređe na tuđu nepokretnost. Ako se roj nastanio u tuđoj praznoj košnici, vlasnik roja u cilju njegovog hvatanja ima pravo da je otvori, ukloni ili izbije saće. On mora nadoknaditi nanetu štetu.

Član 78 Pronalaženje

1. Lice koje pronalazi pokretnu imovinu i uzima istu u posed treba da što pre obavesti lice koje je predmet izgubilo ili vlasnika pronađenog predmeta. 2. Ukoliko pronalazač ne zna identitet ili mesto gde se lice koje je izgubilo predmet ili vlasnik predmeta nalazi, pronalazač treba bez nepotrebnog odlaganja da obavesti nadležni organ o pronalaženju predmeta i okolnostima pronalaženja. Ukoliko predmet nema vrednost veću od deset (10) evra, obaveštenje nije potrebno. 3. Pronalazač je obavezan za očuvanje predmeta. Ukoliko predmetu preti kvarenje ili se njegovo čuvanje nadovezuje sa velikim troškovima srazmerno vrednosti predmeta, onda je pronalazač dužan da predmet vrati nadležnom organu radi iznošenja istog na javnu prodaju.

4. Istekom roka od jedne godine od obaveštavanja nadležnih organa, pronalazač stiče vlasništvo nad pronađenim predmetom, osim ukoliko pronalazač pre toga sazna legitimitet lica za prihvatanje predmeta ili ga je on obavestio njegovom pravu pri nadležnom organu. Prilikom sticanja vlasništva, ostala prava na predmetu prestaju da postoje. 5. Pronalazač može tražiti određenu nagradu za pronalaženje od lica koje zadržava pravo prijema pronađenog predmeta. Nagrađivanje pronalazača iznosi pet procenata od vrednosti predmeta do petsto (500) evra.

Član 79 Pronalaženje blaga

1. Ukoliko je pronađena pokretna imovina od posebne vrednosti, koji je duže vreme bio sakriven tako da se ne može utvrditi njegov vlasnik, onda se vlasništvo nad tim predmetom stiče po sledećoj podeli: 1/3 za pronalazača, 1/3 za vlasnika nepokretne imovine na kojoj je predmet bio sakriven i 1/3 pripada državi. 2. Ukoliko je predmet od istorijske, arheološke ili umetničke vrednosti, onda se sticanje vlasništva određuje odredbama posebnog zakona.

POGLAVLJE IV PRAVO PREČE KUPOVINE

Član 80

Sadržina prava preče kupovine 1. Jedna nekretnina ili suvlasništvo nad jednom nekretninom može biti opterećeno tako što će jedno lice imati pravo preče kupovine. 2. Pravo preče kupovine može biti određeno zakonom ili ugovorom. Ugovorno pravo preče kupovine utvrđeno je sporazumom između vlasnika nekretnine i lica koje ima pravo na preču kupovinu. Pravo preče kupovine postaje važeće prema trećim licima, ukoliko se registruje u Registar prava na nepokretnu imovinu. 3. Pravo preče kupovine se može odobriti za jedan ili više slučajeva kupovine, međutim ograničava se na slučaj prodaje od vlasnika koji raspolaže nekretninom u vremenu davanja odobrenja na preču kupovinu ili od njegovih naslednika.

Član 81 Opterećivanje dela

Deo nepokretne imovine može biti opterećen pravom preče kupovine samo ako se sastoji od suvlasničkih udela.

Član 82 Obaveštavanje i primena prava preče kupovine

Pravo preče kupovine vrši se obaveštavanjem lica koje je obavezano pravom preče kupovine. Ostvarivanje ovog prava preče kupovine mora biti u skladu sa zvaničnim zahtevima ugovora o prenosu nepokretne imovine.

Član 83 Efekat prava preče kupovine

Prema trećim licima pravo na preču kupovinu ima efekat obaveštenja datog u svrhu obezbeđivanja zahteva za prenos vlasništva nad nepokretnom imovinom.

Član 84 Plaćanje kupoprodajne cene

1. Lice koje ima pravo preče kupovine duže je platiti kupoprodajnu cenu prodavcu. 2. Ako je kupac ili njegov pravni naslednik registrovan kao vlasnik, nosilac prava preče kupovine mora nadoknaditi kupcu kupoprodajnu cenu koju je platio prodavcu.

Član 85 Oslobađanje nosioca prava preče kupovine

1. U meri u kojoj je nosilac prava preče kupovine potrebno da plati kupci ili njegovom pravnom nasledniku kupoprodajnu cenu, nosilac prava preče kupovine je oslobođen obaveza da plati kupoprodajnu cenu koju duguje obavezom preče kupovine. 2. Ukoliko kupac ili njegov pravni naslednik gubi vlasništvo kao posledica primene prava preče kupovine, u tom slučaju se kupac oslobađa obaveze plaćanja kupoprodajne cene koju duguje. kupac ne može tražiti povraćaj ili ponovno plaćanje kupoprodajne cene koja mu je već plaćena.

Član 86 Isključivanje nepoznatog nosioca prava preče kupovine

Ako je nosilac prava preče kupovine nepoznat, on može biti sprečen da ostvari svoje pravo, na isti način kao što nosilac obaveštenja o prioritetu može biti sprečen u ostvarivanju svojih prava prema članu 131 ove Knjige.

Član 87 Primena odredaba iz Knjige o obligacionim odnosima

Sva druga pitanja koja nisu određena u ovom poglavlju uređuju se Knjigom o obligacionim odnosima.

POGLAVLJE V SUVLASNIŠTVO

POTPOGLAVLJE I

SUVLASNIŠTVO ODREĐENIH UDELA

Član 88 Suvlasništvo određenih udela

1. Kada više od jednog lica ima zajedničko pravo na vlasništvo ili drugo stvarno pravo, onda se, osim ako zakon ne dovodi do drugačijeg zaključka, primenjuju odredbe članova 89 do 96 ove Knjige. 2. Ako suvlasnički udeli nisu navedeni, pretpostavlja se da su jednaki.

Član 89 Prava suvlasnika određenih udela

1. Suvlasnik određenih udela ima pravo da poseduje i koristi pokretnu i nepokretnu imovinu srazmerno svom udelu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika. 2. Plodovi na nepokretnoj imovini i pokretna imovina su podeljeni između suvlasnika u skladu sa njihovim udelima. Ako plodovi nisu deljivi, suvlasnici stiču susvojinu nad plodovima. 3. Suvlasnici određenih udela mogu u celosti raspolagati predmetom susvojine određenim udelima samo zajedno.

4. Suvlasnik određenih udela može raspolagati svojim udelom bez saglasnosti ostalih suvlasnika. 5. Ako je nepokretna imovina predmet suvlasništva, svaki suvlasnik ima pravo preče kupovine. Ako više od jednog suvlasnika ostvaruje pravo preče kupovine, svaki suvlasnik koji ostvaruje ovo pravo ima pravo na deo imovine koji je određen veličinom njegovog udela u nepokretnoj imovini. Pravo preče kupovine ostaje čak iako sud naloži prodaju udela na javnoj prodaji. Ne postoji pravo preče kupovine ako suvlasnik prodaje svoj udeo njegovim naslednicima.

Član 90 Snošenje troškova i tereta

Svaki suvlasnik određenih udela je obavezan drugim suvlasnicima da snosi troškove imovine koja je predmet suvlasništva, kao i troškove održavanja, upravljanja i zajedničkog korišćenja srazmerno svom udelu

Član 91 Plaćanje zajedničkog duga

1. Ako suvlasnici određenih udela solidarno odgovaraju za obaveze koje će morati da plate srazmerno njihovim udelima u skladu sa članom 90. ove Knjige ili su pokrenuli plaćanje takve obaveze, onda svaki vlasnik dela može tražiti po otkazivanju suvlasništva da se dug plati iz zajedničke obaveze. 2. Tužba takođe može biti podneta protiv pravnih sledbenika. 3. U meri u kojoj je prodaja zajedničkog objekta potrebna za plaćanje duga, prodaja se odvija u skladu sa pravilima o zalogi, ili u slučaju parcele obaveznom aukcijom i podelom prihoda.

Član 92 Upravljanje suvlasništvom

1. Suvlasnici određenih udela zajedno upravljaju pokretnom i nepokretnom imovinom koja je predmet njihovog suvlasništva. 2. Redovne radnje upravljanja suvlasništvom su nevažeće bez saglasnosti suvlasnika čiji udeo zajedno iznosi više od pedeset procenata (50%). 3. Za vanredne radnje upravljanja, posebno opterećivanje suvlasništva i imenovanje upravnika, potrebna je saglasnost svih suvlasnika. 4. Svaki suvlasnik određenog udela ima pravo da preduzme hitne mere potrebne za održavanje objekta bez odobrenja ostalih suvlasnika; on može zahtevati da drugi unapred daju svoj pristanak na takve mere. 5. Odluke donete od strane suvlasnika obavezujuće su i za pravnog naslednika suvlasnika.

Član 93 Jedini naslednik suvlasnika određenih udela

Ako su suvlasnici određenih udela nepokretne imovine trajno ili za ograničeni vremenski period odredili upravu i korišćenje njihove nepokretne imovine ili isključili prestanak njihovog suvlasništva određenih udela za period koji nije duži od deset godina, onda je ovaj sporazum obavezujući i za jedinog naslednika suvlasnika određenih udela ako je upisan u Registar prava na nepokretnu imovinu.

Član 94 Tužbe suvlasnika određenih udela

1. Svaki suvlasnik određenog udela može podneti tužbu protiv trećih lica u vezi celokupne imovine. 2. Tužbe za povraćaj i ispunjenje obaveza koje su po svojoj prirodi nerazdvojne mogu biti podnete protiv suvlasnika određenih udela sam u slučaju kada je ispunjenje obaveza izvršeno prema svim suvlasnicima.

Član 95 Pravo na raskid

1. Suvlasnici određenih udela mogu zahtevati raskid u bilo kom trenutku, osim kada bi takav raskid bio štetan za ostale suvlasnike; međutim, takav zahtev može biti podnet i u takvom trenutku, ako se s obzirom na okolnosti ne može razumno očekivati da će se okolnosti uskoro promeniti u meri u kojoj prekid neće naneti štetu drugim suvlasnicima. Sud je nadležan da sprovede postupak raskida i odlučuje o prigovorima o raskidu. 2. Suvlasnici određenih udela se ne mogu unapred odreći svog prava na raskid; međutim, mogu se dogovoriti o ograničenjima u pogledu prava na raskid. 3. Pravo na zahtevanje raskida može se isključiti sporazumom za period koji nije duži od deset godina. 4. Ako je pravo na zahtevanje raskida isključeno sporazumom, onda se raskid još uvek može zahtevati ako postoji razlog za to. 5. Sporazum kojim je pravo na zahtevanje raskida isključeno ili ograničeno u suprotnosti sa ovim odredbama je nevažeći.

Član 96 Način prekida suvlasništva prema određenim udelima

1. Suvlasništvo prema određenim udelima može da se prekine na jedan od sledećih načina: otpremninom, jedan ili više suvlasnika određenim udelima stiče celokupnu imovinu ili javnom prodajom nepokretne imovine. 2. Ako jedan od suvlasnika prema određenim udelima smatra da je prenos na treće lice neprikladan, imovina se može prodati na javnoj prodaji, a prihod treba da bude dodeljen suvlasnicima u skladu sa njihovim udelima 3. Ako se prekid suvlasništva prema određenim udelima odvija kroz otpremninu ili jedan ili više suvlasnika stiče celokupnu imovinu, vrednost određuje zvanično imenovan procenitelj, osim ako se svi suvlasnici odriču prava na zvaničnog procenitelja. 4. Ako suvlasnici prema određenim udelima ne mogu da se dogovore o načinu prekida njihovog suvlasništva, pokretnom imovinom se raspolaže u skladu sa pravilima o raspolaganju imovinom koja je predmet zaloga, a nepokretnom imovinom se raspolaže kroz obaveznu javnu prodaju sa prihodima dodeljenim suvlasnicima u skladu sa njihovim udelima. Ako je pokušaj prenosa vlasništva neuspešan, suvlasnik može da zahteva da budu učinjen dodatni pokušaji, obezbeđujući da pokriva troškove ukoliko ovaj pokušaj bude neuspešan.

POTPOGLAVLJE II SUVLASNIŠTVO PREMA DELIMIČNIM AKCIJAMA

Član 97

Suvlasništvo prema delimičnim udelima

1. Kada više od jedne osobe ima zajedničko pravo na vlasništvo ili drugo stvarno pravo na takav način da udeli nisu utvrđeni onda se primenjuju odredbe ovog člana. 2. Suvlasništvo prema delimičnim udelima može da bude uspostavljeno zakonom ili ugovorom. Ugovor

kojim se stvara suvlasništvo može da se zaključi samo ako je izričito dozvoljen zakonom. 3. Suvlasnici prema delimičnim udelima moraju raspolagati svojom imovinom kolektivno i kolektivno su odgovorni za svoje obaveze. 4. Kada suvlasnici nepokretne imovine urede upravljanje i upotrebu ili trajno ili privremeno isključe pravo traženja da se suvlasništvo poništi ili su utvrdili otkazni rok, dogovorene odredbe imaju dejstvo protiv naslednika u korist suvlasnika samo ako je to registrovano u Registru o pravima na nepokretnu imovinu kao opterećenje udela. 5. Odredbe o suvlasništvu prema definisanim udelima primenjuju na zajedničko vlasništvo osim ako je drugačije propisano zakonom

POGLAVLJE VI ZAŠTITA VLASNIŠTVA

Član 98

Zahtev za dostavu

Vlasnik može da zahteva dostavu određene imovine od svakog ko nema pravo da poseduje istu.

Član 99 Primedbe imaoca

1. Imalac može da odbije dostavljanje imovine, ako je on ili indirektni imalac od kojeg pravo vlasništva proizilazi, ima pravo na vlasništvo. 2. Ako indirektni imalac nema pravo na posed u odnosu na vlasnika, vlasnik može da zahteva od direktnog imaoca da dostavi imovinu direktnom imaocu, ili, ako indirektni imalac neće ili ne može da preuzme vlasništva imovine, sebi (vlasniku).

Član 100 Plodovi posle nerešenog spora

1. Imalac mora da vrati vlasniku plodove koje je dobio posle nerešenog spora. 2. Ako posle nerešenog spora imalac ne uspe da uzme plodove koje je mogao prema pravilima pravilnog upravljanja, on je obavezan da nadoknadi vlasniku plodove u onoj meri u kojoj je kriv.

Član 101 Potraživanja protiv imaoca u dobroj veri

1. Imalac može da zahteva dostavu plodova kao i drugih prednosti koje korišćenje imovine donosi od

bona fide imaoca. 2. Osoba koja je dužna da dostavi dobijene plodove vlasniku može da traži nadoknadu za svoje opravdane troškove, nastale u proizvodnji ili ubiranju plodova, ali ne za veću sumu od vrednosti plodova koje mora da dostavi. 3. Zahtev za povraćaj plodova i nadoknadu troškova zastareva tri godine nakon vraćanja imovine vlasniku.

Član 102 Potraživanja bona fide (dobra vera) imaoca

1. Bona fide imalac ima pravo da traži nadoknadu za neophodne i korisne troškove onoliko kolika je

vrednost imovine povećana troškovima 2. Neophodni trošak je rashod koji, u trenutku njegovog nastanka, bio, u skladu sa objektivnim standardima, od ključnog značaja za održavanje ili vođenje imovine 3. Koristan trošak je svako rashod koji, u skladu sa objektivnim standardima, dovodi do povećanja vrednosti imovine 4. Bona fide imalac ima pravo da zadrži imovinu sve dok mu vlasnik ne nadoknadi neophodne i korisne troškove. 5. Zahtev za naknadu troškova zastareva tri (3) godine nakon dostavljanja imovine.

Član 103 Mala fide (zla vera) imalac

1. Imalac nije u dobroj veri ako on ili njegov pomoćnik zna ili, kao rezultat grube nepažnje, nije znao da nema pravo poseda. 2. Bona fide imalac se tretira kao imalac u zloj veri od momenta u kojem se ili zahtev za dostavu ili potraživanje propisana u članu 101. ovo Knjige primene na njega.

Član 104 Potraživanja protiv mala fide imaoca

1. Mala fide imalac je odgovoran da dostavi prihode od imovine njenom imaocu kao i nadoknade za prihode ako ih više nema ili se uzdržao od njihovog dobijanja. 2. Mala fide imalac je odgovoran prema vlasniku za štetu koja je nastala njegovom krivicom a koja je dovela do pogoršavanja ili uništenja ili do drugog razloga zbog kojeg on nije u mogućnosti da dostavi imovinu.

Član 105 Potraživanja mala fide imaoca

1. Mala fide imalac ima pravo da zahteva nadoknadu za napravljene neophodne troškove. 2. On nema pravo da zadrži imovinu na osnovu ovih potraživanja.

Član 106 Pravo zadržavanja imaoca

Imalac može da odbije da vrati imovinu sve dok se njemu ne nadoknade troškovi. On nema pravo zadržavanja ako je imovinu dobio namerno počinjenim deliktom

Član 107 Odgovornost nezakonitog imaoca

Ako je imalac uzeo posed nezakonitim ometanjem ili krivičnim delom, on ima obavezu prema vlasniku u skladu sa odredbama koje se odnose na štetu za prekršaj.

Član 108 Isključenje

Potraživanja vlasnika ili imaoca jednog protiv drugog kao što je predviđeno u članovima od 98. do 107. isključuju sva ostala potraživanja.

Član 109

Zahtev za uklanjanje i zabranu

1. Ako se vlasništvo ometa uklanjanjem ili zadržavanjem poseda, vlasnik može tražiti da takvo ometanje njegovih prava odmah prestane. Ako se strahuje od daljeg ometanja, vlasnik može da traži zabranu protiv takvog ometanja.. 2. Zahtev protiv ometanja prava vlasnika se ne može podneti ako je vlanik dužan da toleriše takvo ometanje.

GLAVA IV VLASNIŠTVO

Član 110

Vlasništvo

Lice koje vrši materijalnu kontrolu nad imovinom je direktni imalac.

Član 111 Sticanje vlasništva

Vlasništvo imovine se stiče dobijanjem materijalne kontrole nad imovinom. Ugovor između prethodnog imaoca i indosatara je dovoljan za sticanje vlasništva ako je indosatar u poziciji da vrši kontrolu nad imovinom u vreme tog ugovora.

Član 112 Agent u vlasništvu

Lice koje vrši materijalnu kontrolu nad imovinom u ime drugog lica, u domaćinstvu drugog lice ili u poslovanju drugog lica ili u sličnim odnosima koji zahtevaju da lice prati uputstva drugog lica koja se odnose na imovinu, se ne smatra imaocem.

Član 113 Nasleđivanje

Nakon smrti imaoca, vlasništvo prelazi na naslednike.

Član 114 Kraj vlasništva

1. Vlasništvo prestaje kao rezultat odustajanja imaoca od materijalne kontrole nad imovinom ili gubitkom materijalne kontrole na bilo koji drugi način. 2. Vlasništvo se ne završava kao rezultat sprečavanja imaoca u vršenju kontrole na način koji je privremen prirode.

Član 115 Zajedničko vlasništvo

Ako nekoliko lica ima zajedničko vlasništvo imovine, pravo jednog lica da koristi objekat u odnosu na druge i zaštita pojedinačnih imaoca svog vlasništva je ograničena pravom drugih lica da koriste objekat kako je nameravano da se koristi.

Član 116

Indirektno vlasništvo

1. Licu kojem se odobrava vlastištvo imovine na osnovu zaloga, zakupa, depozita ili sličnog ugovora ili pravnog odnosa koji daje pravo drugoj osobi na vlasništvo takve imovine za određeni period je indirektni imalac. 2. Ako indirektni imalac proizilazi od Indirektnog vlasništvo iz pravnog odnosa prirode utvrđene u stavu 1. sa trećom stranom, treća strana je indirektni imalac.

Član 117 Zaštićeni imalac

Zaštićeni imalac je lice koje vrši direktnu fizičku kontrolu nad objektom sa namerom da to čini ili kao da je on vlasnik.

Član 118 Nezakonito ometanje vlasništva

1. Lice koje lišava imaocu vlasništva ili se meša u vlasništvo imaoca protiv njegove volje deluje nezakonito, osim ako je lišavanje ili mešanje izričito dozvoljeno zakonom. 2. Vlasništvo dobijeno kao rezultat nezakonitog mešanja je neispravno. Naslednik takvog vlasništva mora da dozvoli zakonitom nasledniku da ostvari pravo na vlasništvo protiv njega ako je imalac znao o neispravnom posedu svog prethodnika u vreme kada je imalac stekao vlasništvo ili ako je neispravno vlasništvo preneto na imaoca nasledstvom.

Član 119 Samozaštita imaoca

1. Imalac može da iskoristi razumnu moć kao odbranu protiv nezakonitog mešanja u njegovom vlasništvu, pod uslovom da je ometanje konkretno i da su adekvatne mere preduzete odmah nakon pojavljivanja ometanja. 2. Ako je imovina oduzeta od imaoca delima nezakonitog ometanja, imalac može da koristi razumnu moć da povrati imovinu ako je ometač uhvaćen na delu ili u potrazi. 3. Ako je imalac nepokretne imovine lišen vlasništva nezakonitim ometanjem, imalac može ponovo da stekne posed odmah nakon lišavanja poseda uklanjanjem ometača. 4. Pravo vlasništvo prema prethodnom stavu može se takođe ostvariti agentom u posedu u skladu sa članom 112. ove Knjige.

Član 120 Zahtevi zbog lišavanje vlasništva

1. Ako je imalac lišen vlasništva nezakonitim ometanjem, imalac može tražiti da se vlasništvo vrati od strane lica koje je u neispravnom vlasništvu u odnosu na njega. 2. Potraživanje je isključeno ako je vlasništvo koje je uklonjeno bilo neispravno u odnosu na sadašnjeg imaoca ili njegovog prethodnika iz naslova i bilo je dobijeno u poslednjoj godini pre lišavanja vlasništva.

Član 121 Zahtevi zbog ometanja vlasništva

1. Ako je imaocu narušeno vlasništvo nezakonitim ometanjem, od lica koje narušava vlasništvo može da traži uklanjanje narušavanja. Ako strahuje od daljeg narušavanja, imalac može da traži sudsku zabranu.

2. Potraživanje je isključeno ako imalac imovinu poseduje na ispravan način u odnosu na onoga koji ometa vlasništvo ili prethodnika u naslovu i vlasništvo je dobijeno u poslednjoj godini pre narušavanja.

Član 122 Izuzimanje potraživanja za vlasništvo

1. Potraživanje na osnovu članova 120. i/ili 121. se izuzima na kraju jedne godine nakon dela nezakonitog ometanja, osim ako je utvrđeno da je potraživanje u pravnom postupku pre ovog datuma. 2. Izuzimanje se takođe javlja ako je utvrđeno pravosnažnom i apsolutnom presudom da, nakon što se dogodi nezakonito ometanje, ometač ima pravo na imovinu na osnovu kojeg može da traži status imaoca koji odgovara načinu njegovog delovanja koje će biti utvrđeno.

GLAVA V MATERIJNE ODREDBE O REGISTRACIJI PRAVA NA NEPOKRETNU IMOVINU

Član 123

Prava koja podležu obaveznoj registraciji

1. Sticanje, promena, prenos i prekid vlasništva, pravo preče kupovine ili bilo koje stvarno pravo koje se odnosi na nepokretnu imovinu zahteva zakonski punovažan ugovor i registraciju odgovarajućeg prenosa u registar prava na nepokretnu imovinu. 2. Tužbe čiji je predmet stvarno pravo na nepokretnu imovinu su takođe predmet registracije. 3. Registracija upisa u registar prava na nepokretnu imovinu ostaje predmet zahteva u važećim zakonima o registru prava na nepokretnu imovinu.

Član 124 Naknadno ograničenje raspolaganja

Ako titular prava na nepokretnu imovinu podnese zahtev za sticanje, promenu ili prekid prava, zahtev ostaje punovažeći čak i ako ostvarivanje prava postane ograničeno nakon podnošenja zahteva.

Član 125 Prava trećih lica

Ako je pravo nad nepokretnom imovinom .opterećeno pravom trećeg lica, prestanak opterećenja zahteva saglasnost trećeg lica. Ako pravo koje će biti prekinuto drži vlasnik druge nepokretne imovine koja je opterećena pravom trećeg lica, treće lice mora da da svoj pristanak na prekid ako prekid utiče na bilo koje od njegovih prava.

Član 126 Rangiranje prava

1. Rangiranje nekoliko prava koja opterećuju istu nepokretnu imovinu treba da bude utvrđeno prema datumu njihovog upisa u registar. Prava koja su registrovana istog dana i u isto vreme imaju jednak rang. 2. Registracija prava takođe određuje njegovo rangiranje ako je prenos neophodan za sticanje prava završen samo nakon registracije.

Član 127

Promena redosleda rangova

1. Promena u redosledu rangiranja prava zahteva ugovor između titulara prava na koje utiče promena

rangiranja i registraciju u registar prava na nepokretnu imovinu. 2. Ako će hipoteka biti niže rangirana, pored registracije potrebna je saglasnost vlasnika nepokretne imovine. Ova saglasnost je neopoziva. 3. Ako je pravo koje će biti niže rangirano opterećeno pravom trećeg lica, saglasnost trećeg lica je takođe potrebna. 4. Ostala prava koja se rangiraju među pravima čije je rangiranje promenjeno nisu pod uticajem te promene.

Člana 128

Rezervacija prioriteta rangiranja

1. Vlasnik jedne nepokretne imovine prilikom registracije opterećenja takve imovine može da napravi rezervaciju koja daje ovlašćenje drugačijeg, jasnog definisanog prava registrovanog sa prioritetom rangiranja nad opterećenjem. 2. Rezervacije prioritetnih rangiranja mora da budu registrovane u registar prava na nepokretnu imovinu pored registracija za prava koja će biti niže rangirana. 3. Ako je pravo sa rezervisanim prioritetom rangiranja registrovano za nepokretnu imovinu opterećeno drugim pravom koje je bez ikakvog rezervisanja rangiranja, rezervisanje prioritetnog rangiranja je efikasno samo na prethodno registrovano pravo u meri u kojoj to pravo nije opterećeno izvan nižeg rangiranja rezultiraće novom rezervacijom prioritetnog rangiranja.

Član 129 Registracija rezervacija

1. Rezervacija može da bude upisana u registar prava na nepokretnu imovinu radi osiguranja potraživanja prava ili radi opterećivanja nepokretne imovine ili različitog sadržaja ili rangiranja takvih prava. Registracija rezervacije je prihvatljiva za osiguranje budućih i uslovnih potraživanja. 2. Registracija rezervacije takođe može da se izvrši na osnovu preliminarne zabrane, kao izvršenje presude ili tokom stečajnog postupka. 3. Prenos napravljen nakon registracije rezervacije u pogledu nepokretne imovine ili prava na imovinu, je bez dejstva u meri u kojoj taj prenos negativno deluje na potraživanja osigurana rezervacijom. Ovo takođe važi ako se prenos izvrši kao izvršenje presude, putem preliminarne zabrane ili tokom stečajnog postupka.

Član 130 Dejstvo rezervacija

1. Podnosilac zahteva osiguran rezervacijom ima pravo da zahteva od bilo kog trećeg lica sticanje vlasništva ili drugog prava na nepokretnu imovinu bez punovažnosti protiv osiguranog podnosioca zahteva da treće lice da saglasnost za bilo koju promenu u registru neophodne za ostvarivanje prava osiguranog rezervacijom. 2. Rangiranje prava na nepokretnu imovinu osiguranih registrovanim rezervacijama u registru prava na nepokretnu imovinu je određeno upisom odgovarajuće rezervacije u registar. 3. Ako je rezervacija registrovana radi osiguranja potražnje koja nastaje u slučaju smrti, naslednici su odgovorni za lice čije je potraživanje osigurano rezervacijom.

Član 131 Uklanjanje rezervacije za zabranjena potraživanja

1. Ako je potvrđivanje potraživanja, koje je osigurano obaveštenjem o prioritetu, trenutno sprečeno, dužna strana može da zahteva od poverioca uklanjanje obaveštenja o prioritetima. 2. Ako poverilac, čije je potraživanje obezbeđeno obaveštenjem o prioritetu, nepoznat, on može da bude isključen putem javnog obaveštenja ako je prošlo deset (10) godina od poslednjeg upisa u pogledu obaveštenja o prioritetu i ako dužna strana nije potvrdila potraživanje u ovom periodu.

Član 132 Pravna pretpostavka

1. Ako je pravo registrovano u registar prava na nepokretnu imovinu u korist jednog lica, pretpostavlja se da takvo lice ima pravo na tako registrovano pravo. 2. Ako je registrovano pravo obrisano iz registra prava na nepokretnu imovinu, pretpostavlja se da takvo pravo više ne postoji.

Član 133 Ispravka u registar prava na nepokretnu imovinu

1. Ako sadržaj registra prava na nepokretnu imovinu nije u skladu sa stvarnim pravnim stanjem u pogledu prava na nepokretnu imovinu, lice čije pravo nije registrovano ili nije pravilno registrovano ili je u nepovoljnom položaju zbog registracije opterećenja koje ne postoji može da zahteva odobrenje ispravke registra prava na nepokretnu imovinu od lica na čije pravo utiče ispravka. 2. Zahtev za ispravku registra prava na nepokretnu imovinu nije predmet zastarevanja.

GLAVA VI SREDSTVA OBEZBEĐIVANJA

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Član 134 Sredstva obezbeđivanja

1. Sredstva obezbeđivanja daju pravo razlučnom poveriocu („Obezbeđenoj strani“) da mu strana koja garantuje obezbeđenje („Davalac obezbeđenja) isplati obezbeđeno potraživanje, kao i kamate i troškove opterećene imovine uz prioritet u odnosu na ostale poverioce, ako su se stekli ugovorom dogovoreni ili zakonom propisani uslovi, a naročito po dospeću obezbeđenog potraživanja. 2. Davalac obezbeđenja može dati sredstva obezbeđenja kako bi obezbedio lični dug ili kao garanciju za obezbeđenje duga nekog drugog lica.

Član 135 Pravne osnove

Sredstva obezbeđenja mogu se dati samo na osnovu odredaba ovog zakona.


1. Odredbe ove glave odnose se na sve pravne poslove i raspolaganja bez obzira na njihov oblik, koje imaju za cilj sticanje sredstava obezbeđenja. Odredbe ove glave konkretno se odnose i na:

1.1. ugovor kojim prodavac prenosi prodatu imovinu na korištenje kupcu, ali prenos vlasništva na

kupca podleže uslovu da kupac plati kupoprodajnu cenu za stečenu imovinu („zaloga za kupoprodajnu cenu“); i

1.2. ugovor o zakupu, odnosno o lizingu (finansijski zakup), kojim zakupodavac kao vlasnik imovine

koja se daje pod zakup, odnosno lizing, prenosi ovu imovinu na zakupca, odnosno finansijskog zakupca, radi korišćenja i naknadnog sticanja.

Član 137 Izuzeci

1. Odredbe ovog zakona ne odnose se na:

1.1. nastajanje sredstava obezbeđenja u okviru platnih potraživanja zaposlenog službenika; i

1.2. prodaju novčanih potraživanja u kontekstu prodaje poslovne organizacije.

Član 138

Ugovor o sredstvima obezbeđenja

1. Putem ugovora o sredstvima obezbeđenja, davalac obezbeđenja preuzima obavezu da razlučnom poveriocu da sredstva obezbeđenja. 2. Ugovor o sredstvima obezbeđenja može biti nezavisni ugovor ili može biti uključen u neki drugi ugovor, konkretno u kreditni sporazum. 3. Davalac obezbeđenja može biti dužnik zaštićenog potraživanja ili treća strana.

Član 139 Ništavi sporazumi

1. Sporazum koji je sklopljen pre dospevanja zaštićenog potraživanja ništav je ako se njime predviđa da u slučaju neplaćanja nakon dospevanja zaštićenog potraživanja opterećena imovina postaje ili se prenosi u vlasništvo razlučnog poverioca; ili opterećena imovina se prodaje po fiksnoj ceni. 2. Nakon dospevanja zaštićenog potraživanja, sporazum iz prethodnog stava ovog člana može se punovažno zaključiti.

Član 140 Obezbeđeno potraživanje

Sredstvo obezbeđenja može se dati za obezbeđivanje postojećih, budućih i uslovnih potraživanja.

Član 141 Zastarevanje obezbeđenog potraživanja

Sredstvo obezbeđenja može se ostvariti čak i po isteku perioda zastarevanja obezbeđenog potraživanja.

POGLAVLJE II ZALOG


Član 142

Zalog

1. „Zalog“ podrazumeva stvaranje kamate nad nepokretnom imovinom ili nad nekim pravom na osnovu sporazuma ili na osnovu zakona, koji zalogoprimcu daje pravo da uzme na raspolaganje tu imovinu ili da iskoristi to pravo u cilju ispunjavanja neke postojeće i identifikujuće obaveze koja je obezbeđena tim zalogom. 2. Ugovor o zalogu može odstupiti od odredbe ovog poglavlja. U posebnim slučajevima može da predvidi da zalog obezbedi neku obavezu koja ima dejstvo samo nakon zaključivanja ugovora o zalogu.

Član 143

Vrste zaloga

1. Ako su se zalogodavac i zalogoprimac dogovorili u ugovoru o zalogu da zalog bude vlasnički, zalogodavac zadržava pravo na raspolaganje, korišćenje i za sva prava nad imovinom koja je pod zalogom na način koji je u skladu sa uobičajenom upotrebom takve imovine. 2. Vlasnički zalog ima dejstva prema trećim licima onda kada u vreme zaključivanja ugovora o zalogu i kada založena imovina pređe u vlasništvo zalogoprimca ili agenta određenom od strane zalogoprimca. 3. Odobravanje suvlasništva je dovoljno umesto dostavljanje založene imovine ako je imovina pod zajedničkom kontrolom zalogoprimca ili, ako je na raspolaganju trećem licu, može se dostaviti samo zalogodavcu i zalogoprimcu zajedno. 4. Zalog bez oduzimanja poseda ima dejstvo prema trećim licima samo onda kada se dostavi obaveštenje o zalogu u skladu sa zakonom. 5. Stvaranje prava zaloge nad nekim pravom zahteva registraciju zaloga u registru zaloga.

Član 144 Zakonska zaloga

1. Sledeće odredbe važe za pravo zaloge koja se stvara na osnovu zakona (zakonska zaloga). 2. Zakonska zaloga ima dejstvo prema trećim licima onda kada se podnosi obaveštenje o zalogu u skladu sa zakonom.

Član 145 Ugovor o zalogu

1. Da bi ugovor o zalogu bio punovažan potreban je dokument u pisanom obliku koji treba da sadrži sledeće podatke:

1.1. ime i adresu zalogodavaoca i ukoliko je zalogodavaoc drugo lice od dužnika;

1.2. opis obligacije koja se obezbeđuje;

1.3. opis imovine koja se stavlja u zalog;

1.4. podatak da je cilj ugovora stvaranje zaloge u korist zalogoprimaoca;

1.5. potpise strana ugovora; i 1.6. datum kada je zalogodavac potpisao ugovor o zalogu.

2. Ukoliko je ugovor o zalogu potpisan od strane lica u ime zalogodavca, potpis je punovažan jedino ako

lice koje je potpisao ugovor o zalogu nezavisno od zalogoprimca.

Član 146 Specifikacija ugovora

Ugovor o zalogu, pored toga što je predmet zahteva prethodnog člana i ostalih obaveznih odredbi, takođe može sadržati i sporazume stranaka u vezi njihovih uzajamnih prava i obligacija. Ugovor može u svako vreme da se dopuni, menja ili poništi u pisanom obliku i potpisan od ugovornih strana

Član 147 Založena imovina

1. Bilo koja pokretna imovina ili drugo pravo koje se može preneti na zakonski način može da bude založena. 2. Zalog se odnosi i na proizvode koji su odvojeni od imovine koja se stavlja u zalog. 3. Ako se zalog odnosi na više od jedne imovine, svaka imovina obuhvata celokupno potraživanje. 4. Licence i dozvole za minerale se mogu staviti u zalog u skladu sa odredbama za prenos i opterećenje koje se odnose na minerale a koje su sadržane u posebnim zakonima.

Član 148 Ovlašćenje za raspolaganje založenom imovinom

1. Zalogodavac mora da bude vlasnik imovine koja se stavlja u zalog u vremenu kada zalog stupa na snagu. Ukoliko zalogodavac nije vlasnik imovine koja se stavlja u zalog, on/ona mora da ima zakonsko ovlašćenje o pravu na stavljanju imovine u zalog. 2. Imovina koja je u suvlasništvu može da se stavi u zalog samo ukoliko svi suvlasnici daju saglasnost za zalog.

Član 149 Sticanje vlasničkog prava u dobroj veri

1. Ukoliko zalogodavac nije vlasnik založene imovine ili ako nema zakonsko ovlašćenje da stavlja imovinu u zalog, zalogoprimac stiče pravo zaloga jedino ako je u vremenu kada zalog stupa na snagu zalogodavac vlasnik založene imovine i zalogoprimac može pretpostaviti u dobroj veri da je zalogodavac vlasnik imovine ili ima zakonsko ovlašćenje da stavlja imovinu u zalog. 2. Ukoliko je založena imovina opterećena pravom treće strane, zalogoprimac stiče pravo neopterećenog zaloga samo ako zalogodavac ima u posedu založenu imovinu u vreme kada zalog stupa na snagu i zalogoprimac može da pretpostavi u dobroj veri da je zalog neopterećen.

Član 150 Zalog nad zamenljivom imovinom

1. U slučaju zaloge bez oduzimanja poseda nad zamenljiva imovina, zalogodavac ove pomeša neodvojivo sa imovinom iste vrste i istog kvaliteta, onda zalogodavac treba da na siguran način utvrdi količinu celokupnog stanja u vremenu dogovora o zalogu i da to bez nepotrebnog odlaganja saopšti zalogoprimcu. 2. Zalog se sastoji se od odgovarajuće kvote celokupnog stanja koja se prilikom bilo koje izmene celokupne količine menja na odgovarajući način. 3. Zalogodavac je dužan da u pisanoj formi pazi na vođenje evidencije o prihodima i rashodima o

celokupnom stanju i da sačuva podatke radi potvrđivanja istih. 4. Gore navedena pravila se primenjuju mutatis mutandis na vlasnički zalog.

Član 151 Zalog buduće imovine i skladišta

1. Zalog se može proširiti na imovine koje su identifikovane u ugovoru o zalogu nad kojima zalogodavac stiče vlasništvo ili na drugi način pravnu nadležnost nakon sklapanja ugovora o zalogu. 2. Zalog se može steći nad skladištem ili promenljivim svojstvima ukoliko je mesto i sadržaj skladišta opisan dovoljno jasno u ugovoru o zalogu. Svaka imovina koja se dodaje u skladištu nad kojim se steklo pravo zaloge postaje zalog od momenta kada se ta imovina nađe u skladištu.

Član 152 Obezbeđena obligacija

Pravo zaloge važi i sprovodljivo je samo ako je obligacija koja treba da se obezbedi pravom zaloge važeća i sprovodljiva.

Član 153 Delokrug osigurane obligacije

1. Zalog obezbeđuje celokupan iznos obligacije, uključujući bilo koju neplaćenu glavnicu i kamatu, penale, troškove sprovođenja, održavanja i prodaje založene imovine. 2. Ako lični dužnik nije vlasnik založene imovine, obaveza nije proširena pravnim poslom sklopljenim od strane ličnog dužnika nakon zaloga. 3. Povraćaj založene imovine kojom je plaćanje jedne obligacije obezbeđeno ne znači da se poverilac odrekao prava da zahteva plaćanje iste.

Član 154 Odbrane založioca

1. Zalogodavac može pozivati protiv zalogoprimca odbrane koje su na raspolaganju ličnom dužniku protiv potraživanja. Ako lični dužnik umre, onda se zalogodavac ne može pozivati na činjenicu da njegovi ili njeni naslednici imaju samo ograničenu odgovornost za obligaciju. 2. Ako zalogodavac nije lični dužnik on ne gubi pravo na odbranu odricanjem ličnog dužnika od iste.

Član 155 Izmene založene imovine i povećanje obezbeđene obligacije

Nakon stvaranja zaloge zalogodavac i zalogoprimac mogu se složiti da povećavaju obezbeđenu obligaciju ili da povećaju založenu imovinu. Svako povećanje koje nije odmah priloženo ili povezano sa založenom imovinom, treba se tretirati kao stvaranje nove zaloge.

Član 156 Dodatna sredstva obezbeđivanja

1. Zalogoprimac može tražiti dodatna ili adekvatna sredstva obezbeđivanja ukoliko založena imovina ne pruža odgovarajuće obezbeđenje povezanih obligacija i ukoliko zalogoprimac ovo ne zna u vremenu kada je sklopljen ugovor o zalogu. 2. Ukoliko zalogodavac ne daje dodatna ili adekvatna sredstva obezbeđivanja, zalogoprimac može

odmah tražiti ispunjenje obezbeđene obligacije.

POTPOGLAVLJE II PRAVA I OBAVEZE ZALODAVAOCA I ZALOPRIMAOCA

Član 157

Pravo inspekcije

U slučaju zaloge bez oduzimanja poseda, zalogoprimac ima pravo da posle blagovremenog obaveštenja za zalogodavca vrši inspekciju nad imovinom koja je stavljena u zalog. U slučaju vlasničkog zaloga zalogodavac nakon blagovremenog obaveštenja za zalogoprimca, ima pravo da vrši inspekciju nad imovinom koja je ostavljena u zalog.

Član 158 Prava i obaveze zalogoprimca

1. U slučaju vlasničkog zaloga, zalogoprimac ne može da upotrebljava i mora oprezno da održava založenu imovinu. Pretpostavlja se da zalogoprimac ima pravo na plodove založene imovine ako se strane nisu drugačije dogovorile. 2. Osim u slučajevima kada se strane drugačije dogovore, zalogoprimac može ponovo stavljati u zalog založenu imovinu ukoliko on može da osigurava da će imovina stavljena u zalog biti vraćena zalogodavcu u skladu sa uslovima ugovora o zalogu. Zalogoprimac ima obavezu prema zalogodavcu za svako oštećenje, gubitak ili za zakašnjenje u povraćaju imovine stavljene u zalog.

Član 159 Prava i dužnosti založioca

1. Za zalog bez oduzimanja poseda, zalogodavac ima obavezu da koristi založenu imovinu na način koji je u skladu sa uobičajenom upotrebom takve imovine. 2. Za zaloge bez oduzimanja poseda koji su delotvorni protiv trećih lica, zalogodavac zadržava pravo da:

2.1. koristi predmet zaloge u skladu sa njegovom namenom. Ukoliko zalogodavac ne izmiri svoje obaveze prema zalogoprimcu, on gubi pravo vlasništva.

2.2. iznajmi predmet zaloge i sklopi drugi ugovor kojim bi se predmet zaloga preneo na treće lice radi

korišćenja i ubiranja plodova, osim ako nije drugačije određeno ugovorom; 2.3. ponovo da u zalog predmet zaloge osim ako nije drugačije određeno ugovorom, ili 2.4. raspolaže predmetom zaloge i prenese pravo vlasništva na treće lice. Ugovor o zalogu može da

povuče pravo zalogodavca da raspolaže predmetom zaloge. 3. Ugovor o zalogu može da ograniči korišćenje predmeta zaloge i da odredi način na koji zalogodavac može da koristi nakon toga. Ugovor o zalogu može da zabrani određeni način korišćenja predmeta zaloge.

Član 160 Raspolaganje predmetom zaloga bez oduzimanja poseda

1. Zalogodavac može da raspolaže predmetom zaloga i da prenese pravo vlasništva na treće lice ako ovo pravo nije povučeno u ugovoru o zalogu. 2. Zalogodavac i novi vlasnik treba da podnesu obaveštenje o zalogu o prenosu u registar zaloga o trošku novog vlasnika i bez neopravdanog kašnjenja.

3. Zalogodavac i novi vlasnik predmeta zaloge zajedno su odgovorni prema zalogoprimcu za bilo kakva oštećenja koja mogu nastati kao rezultat njihovog neuspeha da registruju zalog o trošku novog vlasnika u registar zaloga. 4. Kupac stiče pravo vlasništva opterećenog registrovanim pravom zaloge.

Član 161 Zalog plodova

1. Zalog može nastati na takav način da zalogoprimac ima pravo da pribira plodove založene imovine. 2. Ukoliko zalogoprimac ima pravo da pribira plodove, on je obavezan da prisustvuje stvaranju plodova i da podnosi obračune. 3. Neto prinos plodova se uračunava u plaćanje dugovanja i, ako se troškovi i kamata plaćaju, prvo u njihovo plaćanje. 4. Različite odredbe su prihvatljive.

Član 162

Naknada troškova

1. Ako zalogoprimac ima troškove za založenu imovinu, obaveza za naknadu zalogodavca je utvrđena u skladu sa odredbama o nalogu bez ovlašćenja. 2. Zalogoprimac ima pravo da ukloni instalaciju kojom je založena imovina opremljena.

Član 163 Kršenje prava od strane zalogoprimca

1. Kada zalogoprimac krši prava zalogodavca u značajnoj meri i kada se nastavlja štetno ponašanje bez obzira na upozorenje od strane zalogodavca, zalogodavac može da zahteva da se založena imovina deponuje o trošku zalogoprimca ili, ako nije pogodna za deponovanje, da bude dostavljena čuvaru koji je imenovan od strane suda. 2. Umesto deponovanja ili dostavljanja imovine čuvaru, zalogodavac može da zahteva vraćanje založene imovine u zamenu za namirivanje potraživanja prema poverioca. Ako je potraživanje oslobođeno od kamate i još uvek nije dospelo, onda zalogoprimac ima pravo samo do iznosa koji je, uz dodatak zakonske kamate za period od plaćanja do datuma dospeća, ekvivalentan iznosu potraživanja.

Član 164 Prava zalogodavca u slučaju neposrednog kvara

1. Ukoliko se zalogodavac boji neposrednog kvara ili značajnog smanjenja vrednosti založene imovine, zalogodavac može da traži povraćaj založene imovine u zamenu za pružanje nekih drugih sredstava obezbeđivanja; pružanje sredstava obezbeđivanja jemstvom je isključeno. 2. Zalogoprimac mora da obavesti zalogodavca o neposrednom kvaru bez nepotrebnog odlaganja, osim ako je obaveštenje neizvodljivo.

Član 165 Prava zalogoprimca u slučaju neposrednog kvara

1. Ukoliko postoji strah da će neposredni kvara ili značajno umanjena vrednosti založene imovine ugroziti sredstva obezbeđenja zalogoprimca, zalogoprimac može da proda založenu imovinu putem javne

prodaje. 2. Prikupljena sredstva zauzimaju mesto založene imovine. Na zahtev zalogodavca, prihodi se mogu deponovati.

Član 166 Dužnost vraćanja založene imovine; pravo otkupa založene imovine

1. Zalogoprimac je dužan da vrati založenu imovinu zalogodavcu nakon što se zalog otpiše. 2. Zalogodavac može da zahteva vraćanje založene imovine u zamenu za namirivanje potraživanja zalogoprimca čim dužnik dobije pravo izvršenja.

Član 167 Ograničenje zahteva za naknadu

1. Zahtevi zalogodavca za naknadu smanjenja ili pogoršanje stanja založene imovine i zahtevi zalogoprimca za naknadu izdataka ili za dozvolu za uklanjanje instalacije su predmet ograničenog perioda od šest meseci. 2. Za zahtev zalogodavca ograničeni period počinje kada je založena imovina vraćena zalogodavcu ili za zalogoprimca nakon prekida ugovora o zalozi.

POTPOGLAVLJE III ZALOG I PRAVA TREĆIH LICA

Član 168

Pravo zaloge nad potraživanje za novac

1. Ako je potraživanje za isplatu u novcu stavljeno u zalog, onda dužnik ovog potraživanja(„treća strana kao dužnik") može ispuniti obavezu u skladu sa ugovorom sa zalogodavcem. Ukoliko je zalogodavac ili zalogoprimac obavestio treće lice kao dužnika o zalogu, treće lice kao dužnik treba da izvrši isplatu zalogoprimcu nakon dospeća založenog potraživanja. 2. Obaveštenje za treću stranu kao dužnika mora da bude u pisanom obliku, da sadrži imena zalogodavca i zalogoprimca, identifikuje potraživanje obezbeđeno zalogom i da precizna uputstva o načinu plaćanja zalogoprimcu.

Član 169 Prigovori trećeg lica kao dužnika

Treće lice kao dužnik ima pravo da podnese iste prigovore na zahteva za isplatu od strane zalogoprimca koje ima i protiv zalogodavca kao prethodnog poverilac založenog potraživanja

Član 170 Namirivanje potraživanja prebijanjem

1. Nakon primanja isplate od trećeg lica kao dužnika, zalogoprimac ima pravo da iz ove isplate obračuna iznos koji njemu pripada na osnovu obezbeđene obligacije založenim potraživanjem. Do dana dospeća obezbeđene obligacije, zalogoprimac može da zadrži dobijenu isplatu od trećeg lica kao dužnika uključujući nagomilanu kamatu kao agent u ime zalogodavca. 2. Ukoliko je iznos koji je treće lice kao dužnik isplatilo zalogoprimcu veći od iznosa koji treba da se isplati na osnovu obezbeđene obligacije, zalogoprimac treba da isplati zalogodavcu bez odlaganja iznos koji je iznad vrednosti zahteva.

3. Treće lice kao dužnik koje treba da izvrši isplatu zalogoprimcu, treba da bude obavešteno od strane zalogoprimca da li je obezbeđena obligacija poništena pre dospeća vremena isplate za zalogoprimca..

Član 171 Primena odredbi za pravo zaloge nad potraživanje za novac

Odredbe koje se odnose na pravo zaloge nad potraživanje za novac takođe se primenjuju za pravo zaloge nad drugim pravima.

Član 172 Pravo zaloga nad hartijama od vrednosti

1. Pravo zaloga nad hartijama od vrednosti koji su izdati na ime vlasnika, smatra se pravom zaloga nad imovinom. 2. Pravo zaloge nad hartijama od vrednosti ili nad prenosivim hartijama od vrednosti na imenovanog korisnika je stvoreno prenosom i dostavom hartijama od vrednosti zalogodavcu. U prenosu mora izričito da se napomene da je prenos za zalog (prenos zaloga). 3. Ako je založena hartija od vrednosti na ime dužnika, stiče se pravo zaloga ako zalogodavac obavesti dužnika da je potraživanje koje proizilazi iz hartija od vrednosti založeno zalogoprimcu. 4. Pravo zaloga nad neoverenim hartijama od vrednosti stiče se registrovanjem prava zaloga u registrima te institucije u kojoj se održava registar o vrednosnim papirima.

Član 173 Primenjive odredbe za pravo zaloga nad hartijama od vrednosti

U svakom drugom smislu, odredbe koje se odnose na pravo zaloga nad potraživanjem primenjuju se mutatis mutandis.

Član 174 Višestruki zalozi i njihov redosled

1. Ukoliko nije drugačije dogovoreno, zalogodavac može dati više od jednog zaloga nad istom imovinom ili istim pravom. 2. Ukoliko zakonom nije drugačije utvrđeno, ako se stvori više od jednog zaloga nad istom imovinom ili istim pravom oni su rangirani u skladu sa vremenom kada je zalog stupio na snagu protiv trećeg lica. 3. Zalog koji je stupio na snagu protiv trećeg lica uvek ima prioritet nad zalogom koji ima dejstvo između zalogodavca i zalogoprimca. Nekoliko zaloga koji nemaju dejstvo protiv trećih lica su rangirani u skladu sa vremenom u kojem su zalozi postali efektivni protiv zalogodavca .

Član 175 Posebna pravila o redosledu prava zaloge

1. Vlasnički zalog u novcu, prenosivim hartijama od vrednosti, akcijama kompanija, pravima na dobra ili pravima na novčanu isplatu imaju prioritet nad ostalim pravima zaloge nad ovim sredstvima. 2. Pravo zaloge radi obezbeđivanja potraživanja kupoprodajne cene (zalog kupovne cene) ima prioritet nad svakim drugim pravom zaloge koje je zalogodavac odobrio nad zajedničkom imovinom ako:

2.1. ima dejstvo protiv trećeg lica, i 2.2. zalogoprimac obavesti prethodnog zalogoprimca o njegovim ili njenim sticanjem prava zaloga

kupovne cene i njegovom redosledu najkasnije nakon što zalogodavac preuzme vlasništvo nad založenom imovinom. Zalogoprimac kupovne cene mora da navede u obaveštenju da on ima takvo pravo zaloge ili da će isto steći u bliskoj budućnosti. Pored toga, obaveštenje mora da sadrži tačan opis založene imovine nad kojom postoji ili će postojati zalog kupovne cene. 3. Ako je novo pravo zaloge dobijeno u skladu sa stavom 2, ovo ne nastavljanja redosled prethodnog prava zaloge.

Član 176 Očuvanje redosleda nakon promene oblika zaloge

1. Ukoliko su, u slučaju vlasničkog zaloga, založena sredstva vraćena zalogodavcu, pravo zaloge čuva svoj prioritet samo ako, najkasnije kada je založeno sredstvo vraćeno, uslov da zaloga bez oduzimanja poseda protiv trećeg lica ima efekta ispunjen. 2. Ako stvar zaloga nad kojim postoji efektivno pravo zaloge bez oduzimanja poseda dostavlja se zalogoprimcu, onda vlasnički zalog čuva isti redosled kao već postojeće pravo zaloga bez oduzimanja poseda.

Član 177

Promena u redosledu prioriteta

1. Za promenu u redosledu prioriteta, odredbe člana 127. ove Knjige se primenjuju mutatis mutandis na registar zaloge. 2. Bez obzira na gore pomenuto, potpisi strana koje učestvuju ne zahtevaju overavanje već je potrebna samo registracija u registru zaloge.

Član 178 Sticanje založene imovine od strane trećeg lica

1. Na osnovu odredaba ovog Zakonika, založena imovina se može preneti na ili je može steći treće lice samo na osnovu postojećeg prava na zalog. Založena imovina se stiče bez opterećenja ukoliko je:

1.1. založena imovina prodata u okviru svakodnevnog rada zalogodavca; 1.2. založena imovina prodata uz saglasnost svih zalogoprimaca koji imaju zalog nad imovinom u

pisanom obliku; 1.3. založena imovina neka akcija, dug ili sredstvo osiguranja koje se kotira na priznatom tržištu,

hartija od vrednosti ili dokument o vlasništvu, ili novac, ili 1.4. kupac može da pretpostavi u dobroj veri u vreme kupovine da založena imovina nije opterećena

zalogom. 2. Imovina od prodatog inventara u svakodnevnom radu zalogodavca može da se stekne oslobođena od zaloga čak i ako je kupac imao saznanja o zalogu.

Član 179 Prenos obezbeđene obligacije

1. Prenos obezbeđene obligacije od strane zalogoprimca se smatra prenosom zaloga koji obezbeđuje ovu obligaciju. Zalogoprimac obaveštava zalogodavca o ovom prenosu. 2. Ako zalogoprimac prenese samo deo obezbeđene obligacije, indosatar dobija pravo zaloge zajedno sa zalogoprimcem u iznosu obezbeđene obligacije koja je preneta.

3. Zalogodavac ima ista prava prema novog zalogoprimca koja je imao i prema prvobitnom zalogoprimcu.

Član 180 Prelaženje potraživanja na založioca

1. Ukoliko zalogodavac nije lični dužnik, zatim, ukoliko on ispunjava obaveze prema zalogoprimcu, potraživanje prelazi na njega ili nju. 2. Prelaženje potraživanja se ne može potvrditi na štetu poverioca. Prigovori od strane ličnog dužnika u skladu sa pravnim odnosom koji postoji između njega i poverioca su van uticaja.

Član 181 Zalog udela suvlasnika

1. Ako postoji zalog koji se odnosi na udeo suvlasnika, zaloprimac ostvaruje pravo koje proizilazi iz suvlasništva u pogledu upravljanja založnim objektom i prirodom njegove upotrebe. 2. Prekid suvlasništva može, pre nego što se pojavi pravo zalogoprimca na prodaju, da se zahteva samo od strane zalogodavca suvlasnika i zalogoprimca zajedno. Nakon što se pojavi pravo prodaje, zalogoprimac, bez odobrenja suvlasnika zalogodavca, može da zahteva da se suvlasništvo prekine; zalogodavac nije obavezan bilo kakvim ugovorom kojim se suvlasniku trajno ili privremeno isključuje pravo zahtevanja prekida suvlasništva ili koji utvrđuje rok za obaveštenje o prekidu. 3. Ako se suvlasništvo prekine, zalogodavac ima pravo na zalog nad imovinom objekta koji preuzima mesto udela. 4. Pravo zalogoprimca da proda udeo je nepromenjeno

Član 182 Prestanak založnog prava

1. Zalog se prekida kada:

1.1. se zalogodavac i zalogoprimac dogovore o tome; 1.2. je obezbeđena obligacija namirena potraživanjem ili na drugi način prestala da postoji; 1.3. je založena imovina ili pravo ili bilo kakva zamena prestala da postoji; 1.4. je založena imovina ili pravo promenjeno ili inkorporisano sa drugom imovinom ili pravom tako da

prestaje da postoji u prepoznatljivom ili odvojenom obliku; 1.5. zalogoprimac postane vlasnik založene imovine ili prava; 1.6. u slučaju vlasničkog zaloga, vlasništvo zalogoprimca nad založenom imovinom prestane; 1.7. je obligacija obezbeđena zalogom prenesena, ali se prenos ne odnosi na zalog; 1.8. treće lice na propisan način stekne založenu imovinu ili pravo u skladu sa odredbama

Građanskog zakonika. 2. Zalogoprimac vraća založenu imovinu zalogodavcu nakon prestanka vlasničkog zaloga.

POTPOGLAVLJE IV REGISTRACIJA PRAVA ZALOGA BEZ ODUZIMANJA POSEDA

Član 183

Podnošenje obaveštenja o zalogu

1. Registracija prava zaloga bez oduzimanja poseda u registru zaloga stupa na snagu registracijom zaloga u kancelarija za registraciju zaloga. Obaveštenje o zalogu obuhvata:

1.1. jasnu identifikaciju zalogodavca, osobe koja je vlasnik obezbeđene obligacije (ako nije zalogodavac) i zalogoprimca;

1.2. specifičnu ili opštu identifikaciju prirode obezbeđene obligacije; 1.3. maksimalnu vrednost obezbeđene obligacije izraženu u novcu; 1.4. specifičnu ili opštu identifikaciju založene imovine; 1.5. potpis od ili u ime zalogodavca, i 1.6. datum ugovora o zalogu.

2. Zalog se smatra podnetim u registar zaloga kada je obaveštenje o zalogu dostavljanjem u kancelariji za registraciju zaloga u propisanom obliku i uz plaćanje predviđene takse.

Član 184 Trajanje registracije i produženje

1. Registracija u registru zaloga je punovažna tri (3) godine od vremena registracije. 2. Nakon isteka roka od tri (3) godine zalog bez oduzimanja poseda postaje nedelotvoran protiv trećih lica, osim ako je registracija produžena ili je zalog bez oduzimanja poseda transformisan u vlasnički zalog

Član 185 Prestanak registracije

1. Ako se zalog bez oduzimanja poseda prekine, zalogodavac u roku od mesec dana registruje prekid u registar zaloga dostavljanjem obaveštenja o prekidu u kancelariji za registraciju zaloga. 2. Izjava o prekidu sadrži potpis zalogoprimca i izjavu da zalogoprimac više ne potražuje zalog nad imovinom ili pravom kao što je navedeno u obaveštenju o zalogu, koji treba da bude identifikovan brojem dokumenta. Izjava o prekidu koju je potpisalo lice koje nije zalogoprimac treba u prilogu da sadrži pismeno ovlašćenje zalogoprimca. 3. Zalogoprimac koji nije uopšte ili nije u propisanom vremenskom roku podneo izjavu o prekidu je odgovoran prema zalogodavcu za štetu prouzrokovanu odlaganjem ili neuspevanjem da registruje prekid zaloga.

Član 186 Osnivanje kancelarije za registraciju zaloga

Kancelarija za registraciju zaloga se osniva drugim zakonom.

POTPOGLAVLJE V IZVRŠENJE PRAVA ZALOGA

Član 187

Dostava založene imovine zalogoprimcu

1. Ako zalogodavac ili dužnik obezbeđene obligacije, ukoliko on nije istovremeno i zalogodavac, ne ispunjava obezbeđenu obavezu ili ugovor o zalogu, zalogoprimac zaloga bez oduzimanja poseda može da od zalogodavca traži da ustupi imovinu koja je stavljena u zalog 2. Ukoliko zalogodavac zaloga bez oduzimanja poseda ne uspe da dostavi založenu imovinu, zalogoprimac može da dobije u vlasništvu založenu imovinu uz pomoć nadležnog suda.

Član 188 Sudsko izvršenje potraživanja vlasništva

1. Zalogoprimac zaloga bez oduzimanja poseda može da podnese zahtev nadležnom sudu da izda nalog, ex parte i bez obaveštenja zalogodavca, kojim naređuje da založena imovina bude zaplenjena i dostavljena zalogoprimcu. O takvom zahtev odlučuje nadležni sud ne kasnije od pet (5) radnih dana nakon datuma podnošenja zahteva. 2. Postupak konfiskacije predmeta zaloge treba da bude sprovedena u roku od tri (3) dana od datuma izdavanja naloga kojim se zahtev iz stava 1. ovog člana odobrava. 3. Ukoliko predmet zaloge, po svojoj prirodi, nije pogodan za prenos vlasništva, ili ukoliko je to u interesu Zalogoprimca, sud na zahtev zalogoprimca imenuje upravitelja koji će biti zadužen za predmet zaloge sve do trenutka izmirenja obezbeđenog potraživanja. 4. Zalogodavac ili dužnik obezbeđene obligacije može da podnese žalbu na naređenje za konfiskaciju predmeta zaloge od zalogodavca ili lica koje je vlasnik istog, u roku od tri (3) dana od dobijanja naloga, navodeći da potraživanje zalogoprimca ili pravo zaloge ne postoji ili da je dug izmiren, a ako je zalogodavcu učinjena šteta treba da dostavi pismeni dokaz za to. 5. Žalba iz stava 4. ovog člana ne odlaže izvršenja. Takva žalba treba da bude rešena od strane suda, u skladu sa zakonom koji uređuje postupak izvršenja naloga. 6. Zakon koji uređuje postupak izvršenja takođe uređuje postupak prenosa poseda založene imovine, osim ako je drugačije predviđeno zakonom

Član 189 Prodaja založene imovine

1. Nakon neizvršenja svojih obaveza, zalogoprimac može da proda ili na drugi način da raspolaže založenom imovinom. Prodaja založene imovine može da se izvrši javnom prodajom ili na bilo koji drugi odgovarajući način. Zalogoprimac nastoji da postigne objektivnu tržišnu cenu prilikom raspolaganja založenom imovinom. 2. Zalogoprimac mora da obavesti zalogodavca najmanje četrnaest (14) dana pre prodaje založene imovine o vremenu i mestu takve prodaje. Obaveštenje se takođe dostavlja dužniku i svim ostalim zalogoprimcima nad istom založenom imovinom. 3. Zalogoprimac može, ukoliko nije drugačije predviđeno, da izabere iz jedne od više založenih imovina one kojima će raspolagati. Može da raspolaže samo sa založenom imovinom koja je potrebna za namirivanjem potraživanja prema njemu. 4. Prihodi od bilo kakvog raspolaganja založenom imovinom treba da se primeni na sledeći način:

4.1. na razumne troškove koje je zalogoprimac imao u vezi sa ostvarivanjem svog prava vlasništva do kraja raspolaganja založenom imovinom;

4.2. za izvršavanje obezbeđene obligacije;

4.3. za namirivanje potraživanja prema niže rangiranom zalogoprimcu iste založene imovine, ukoliko je

podnesen pisani zahtev držaoca takvog zaloga pre raspolaganja; i 4.4. ostali prihodi će biti isplaćeni zalogodavcu.

5. Kada se založena imovina proda, zalogodavac se smatra, u korist zalogoprimca, vlasnikom, osim ukoliko zalogoprimac zna da zalogodavac nije vlasnik 6. Zalogodavac ostaje odgovoran za bilo koji nedostatak u iznosu koji je dobijen putem raspolaganja založenom imovinom.

Član 190 Ograničenje za sticanje založene imovine

1. Zalogodavac može da kupi založenu imovinu samo na javnoj ili privatnoj prodaji ako je založena imovina prodata na priznatom tržištu ili u slučaju kada postoji poznata standardna cena za založenu imovinu. 2. Ponuda zalogodavca može da bude odbijena ukoliko iznos nije plaćen u gotovini. Isto važi i za ponudu dužnika ukoliko založena imovina predstavlja obavezu za dug nekog drugog.

Član 191 Prihvatanje založene imovine

1. Zalogoprimac može da ponudi da prihvati založenu imovinu kao potpuno ili delimično izmirenje obezbeđene obligacije. Ponuda postaje obavezujuća ako zalogodavac da svoju saglasnost u pisanom obliku i dužnik obezbeđene obligacije ako on nije istovremeno zalogodavac, ili neko drugo lice sa pravnim pravnog interesa za ispunjavanje obezbeđene obligacije ne uloži pismenu žalbu u roku od četrnaest (14) dana nakon dobijanja ponude. 2. Zalogodavac ili dužnik obezbeđene obligacije ako nije istovremeno i zalogodavac ili neka druga strana sa pravnim interesom, može da povrati založenu imovinu nakon što u potpunosti namiri potraživanje obezbeđene obligacije. 3. Otkup može da se izvrši u svako vreme, pre nego što zalogoprimac proda ili prihvati založenu imovinu kao delimično ili potpuno namirivanje obezbeđene obligacije.

POTPOGLAVLJE VI PRIZNAVANJE PRAVA STRANIH SREDSTAVA OBEZBEĐIVANJA

Član 192

Jednakost stranih sredstava obezbeđivanja

1. Prava stranih sredstava obezbeđivanja u bilo kom obliku ili nazivu koja su valjano stečena i još uvek veže u skladu sa pravom strane zemlje, imaju dejstvo punovažećeg i efektivnog prava zaloge, ukoliko je imovina opterećena sredstvima obezbeđivanja doneta na teritoriju Kosova. 2. Od trenutka kada se založena sredstva nalaze na teritoriju Kosova, dejstvo sredstava obezbeđivanja je utvrđeno primenjivim zakonima na Kosovu. 3. Kancelarija za registraciju zaloga mora da bude obaveštena o pravu zaloga bez oduzimanja poseda u roku od tri (3) meseca od stupanja opterećenih sredstava na teritoriju Kosova. Neophodne informacije predviđene u članu 156. moraju da budu dostavljeni overeni prevodi na zvaničnim jezicima na Kosovu kao što je propisano zakonom.

POGLAVLJE III

HIPOTEKA


Član 193 Hipoteka

„Hipoteka" znači stvaranje kamate na nepokretnu imovinu ugovorom ili zakonom koja daje kreditnom poveriocu pravo da pokrene postupak oduzimanja takne nepokretne imovine u svrhe namirivanja dovoljno identifikovane obligacije koja je obezbeđena hipotekom a koju treba isplatiti.

POTPOGLAVLJE II Nastajanje hipoteke

Član 194

Nastajanje hipoteke ugovorom

Hipoteka nastaje na osnovu ugovora između vlasnika nepokretne imovine i hipotekarnog poverioca, kao i upisom hipoteke u registar prava ne nepokretnu imovinu.

Član 195 Ugovor o hipoteci

1. Ugovor o hipoteci je u pisanom obliku. Potpis vlasnika nepokretne imovine i hipotekarnog poverioca treba da bude overen u skladu sa pravilima koja se primenjuju na ostale zakonske ugovore nad nepokretnom imovinom. 2. Ugovor o hipoteci sadrži sledeće:

2.1. imena i adrese vlasnika nepokretne imovine i hipotekarnog poverioca kao i dužnika obezbeđenog potraživanja osim ako on nije i vlasnik nepokretne imovine koja je predmet hipoteke;

2.2. tačan opis nepokretne imovine koja će biti opterećena, koji sadrži njenu lokaciju, punu adresu; ili 2.3. ostale tačne pojedinosti u pogledu lokacije i katastarskog broja; 2.4. potvrdu o vlasništvu, ako je potrebno, potvrdu u pogledu korišćenja nepokretne imovine; 2.5. iznos potraživanja koji je obezbeđen hipotekom, uključujući kamatnu stopu, ako je potrebno,

maksimalni dogovoreni iznos; 2.6. upozorenje u pisanom obliku da će u slučaju kašnjenja, neispunjavanja obaveze plaćanja ili

ostalih događaja koji se podrazumevaju ugovorom strana, hipotekarni poverilac pokrenuti postupak izvršenja koji može da rezultira gubitkom vlasništva i iseljavanjem iz nepokretne imovine koja je predmet hipoteke;

2.7. sve dodatne odredbe u skladu sa voljom strana ili obavezne uslove, koji nisu u suprotnosti sa

važećim zakonima. 3. Zakon može da uspostavi različite zahteve za određene vrste hipoteka.

Član 196 Ništav ugovor

1. Pored sporazuma navedenih u članu 139, ugovor je takođe ništav ako je zaključen pre dospeća obezbeđenih potraživanja i dozvoljava hipotekarnom poveriocu da koristi nepokretnu imovinu. 2. Ugovor koji obavezuje vlasnika nepokretne imovine da neće prodati niti dodatno oteretiti nepokretnu imovinu je takođe ništav.

Član 197

Opterećena nepokretna imovina

Hipoteka opterećuje sve delove nepokretne imovine, uključujući zgrade koje su čvrsto povezane sa zemljom.

Član 198 Obim hipoteke

1. Hipoteka obuhvata sve sastavne delove i plodove nepokretne imovine koji nisu odvojeni od glavne stvari. 2. Hipoteka takođe obuhvata svu dodatnu opremu koja pripada vlasniku nepokretne imovine. 3. Odgovornost u pogledu hipoteke prestaje ako su sastavni delovi, plodovi i pomoćna oprema prodati i uklonjeni sa nepokretne imovine pre nego što su zaplenjene u korist hipotekarnog poverioca. Ako lice koje je steklo takve predmete ukloni iste sa nepokretne imovine nakon što ih hipotekarni poverilac zapleni, zaplena važi samo protiv lica koje je steklo predmete ako je znalo ili je trebalo da zna o zapleni prilikom uklanjanja predmeta sa nepokretne imovine.

Član 199 Oslobađanje od odgovornosti bez odlaganja

1. Kada su plodovi, dodatna oprema i sastavni delovi odvojeni, u okviru ograničenja pravilnog upravljanja, od nepokretne imovine, onda njihova obaveza prestaje bez odlaganja ako su uklonjeni sa nepokretne imovine pre nego što su konfiskovani, osim ako su uklonjeni za privremenu svrhu. 2. Dodatna oprema i plodovi se oslobađaju odgovornosti bez odlaganja ako su izgubili kvalitet, odnosno, dodatna oprema i plodovi u okviru ograničenja pravilnog upravljanja pre njihovog konfiskovanja

Član 200 Produženje na potraživanja za zakupninu

1. Ako je nepokretna imovina data u zakup, hipoteka se proširuje na potraživanje za isto. 2. U meri u kojoj je potraživanje dospelo, oslobođena je odgovornosti nakon isteka jedne godine od datuma dospeća, osim ako je zaplenjeno u korist hipotekarnog poverioca pre ovog datuma. Ako se zakupnina plaća unapred, oslobađanje se ne odnosi na period posle kalendarskog meseca u kojem je izvršena zaplena; ako se ovo drugo vrši nakon petnaestog dana u mesecu, oslobađanje se takođe proširuje na zakupninu za sledeći kalendarski mesec.

Član 201 Raspolaganje zakupninom unapred

1. Ako je zakupnina prikupljena pre nego što je priložena u korist hipotekarnog poverioca ili se njome raspolaže na drugi način pre zaplene, raspolaganje je delotvorno u odnosu na hipotekarnog poverioca. Ako je iznos kojim se raspolaže sadržan u prenosu potraživanja trećem licu, obaveza potraživanja se otpisuje; ako treće lice stekne pravo potraživanja, ima prednost u odnosu na hipoteku.

2. Raspolaganje nema dejstvo u odnosu na hipotekarnog poverioca u onoj meri u kojoj se odnosi na zakupninu za period posle kalendarskog meseca kada je izvršena zaplena, međutim, ako se ovo drugo vrši nakon petnaestog dana u mesecu, raspolaganje ima dejstvo u meri u kojoj se odnosi na zakupninu za sledeći kalendarski mesec 3. Ako je nepokretna imovina otuđena bez potraživanja, ovo je jednako prenosu potraživanja na treće lice.

Član 202 Prebijanje zakupnine

U meri u kojoj naplata zakupnine nema dejstvo u odnosu na hipotekarnog poverioca, zakupac ne može da izvrši prebijanje u odnosu na hipotekarnog poverioca potraživanje zakupca protiv zakupodavca.

Član 203 Proširenje na tekuća plaćanja

Ako je pravo na tekuća plaćanja povezano sa vlasništvom nepokretne imovine, hipoteka se proširuje na potraživanja za tekuća plaćanja. Odredbe člana 200, stav 2, prva rečenica, člana 201, stavovi 1. i 3. i člana 202. primenjuju se sa potrebnim izmenama. Raspolaganje pre zaplene u pogledu potraživanja plaćanja koji dospeva tri meseca posle zaplene nema dejstvo u odnosu na hipotekarnog poverioca.

Član 204 Proširenje na potraživanje osiguranja

1. Ako su objekti koji su predmet hipoteke osigurani za vlasnika ili vlasnika-stanara nepokretne imovine, hipoteka se proširuje na potraživanje protiv osiguravača. 2. Obaveza potraživanja protiv osiguravača se otpisuje ukoliko se osigurani objekat vrati u prvobitnom stanju ili je obezbeđena zamena za to.

Član 205 Osiguranje na zgrade

1. Ako je zgrada osigurana, osiguravalac ne može da plati osigurani iznos osiguraniku sa dejstvom u odnosu na hipotekarnog poverioca sve dok osiguravalac ili osiguranik ne obaveste hipotekarnog poverioca da se pojavila šteta i jedan mesec nakon prijema obaveštenja. Hipotekarni poverilac može, pre isteka perioda, da da prigovor osiguravaocu u pogledu isplate. Obaveštenje može da se izostavi ako to nije izvodljivo; u tom slučaju mesec se obračunava od trenutka kada osigurana suma postane dospela. 2. Kada hipotekarni poverilac obavestio osiguravaoca o njegovoj hipoteci, osiguravalac može da isplati osiguraniku, sa dejstvom u odnosu na hipotekarnog poverioca, ukoliko hipotekarni poverilac da svoju saglasnost za isplatu u pisanom obliku. 3. Osim toga, primenjuju se odredbe koje uređuju založeno potraživanje; osiguravalac, međutim, ne može da se izjasni da nije znao za hipoteku koja je prikazana u registar prava na nepokretnu imovinu.

Član 206 Ostala osiguranja od štete

Ako je neki drugi predmet nepokretne imovine osiguran a da nije zgrada, obaveza za potraživanje protiv osiguravaoca je određena u skladu sa odredbama člana 200, stav 2, prva rečenica i član 201, stavovi 1. i 3. Ove Knjige.

Član 207

Klauzula o zameni

Ako je, prema odredbama o osiguranju, osiguravalac obavezan da plati samo osiguranu sumu za zamenu osiguranog objekta, plaćanje osiguraniku u skladu sa ovim odredbama ima dejstvo u odnosu na hipotekarnog poverioca.

Član 208 Nepokretna imovina u vlasništvu nekoliko lica

Udeo u suvlasništvu može da bude opterećen hipotekom bez saglasnosti ostalih suvlasnika nepokretne imovine.

Član 209 Pokrivena hipoteka

1. Hipoteka može da nastane za isto potraživanje nad nekoliko nepokretnih imovina koje pripadaju istom vlasniku ili različitim vlasnicima (pokrivena hipoteka). Svaka nepokretna imovina je odgovorna za celokupno potraživanje. 2. Poverilac može, po svom nahođenju, da traži namirivanje potraživanja od svake nepokretne imovine u celini ili delimično

Član 210 Maksimalni iznos hipoteke

1. Hipoteka može da nastane kao sredstvo obezbeđenja određenog maksimalnog iznosa (maksimalni iznos hipoteke). 2. Maksimalni iznos hipoteke može da obezbedi pojedinačno potraživanje ili sva potraživanja kaja nastaju od određenog ugovornog odnosa. 3. Kamata i troškovi obezbeđenih potraživanja su obuhvaćeni u okviru maksimalnog iznosa.

Član 211 Obezbeđena potraživanja

Članovi 153. i 154. ove Knjige se primenjuju mutatis mutandis na hipoteku.

POTPOGLAVLJE III DEJSTVA HIPOTEKE

Član 212

Dužnosti vlasnika opterećene nepokretne imovine

1. Vlasnik upravlja, koristi i vodi računa o opterećenoj nepokretnoj imovini kao i o zgradama izgrađenim na njoj, sastavnim delovima, dodatnoj opremi i plodovima na način koji je u skladu sa uobičajenom upotrebom takve imovine i obezbeđuje neophodno održavanje kako bi sačuvao njegovu vrednost. 2. Na zahtev hipotekarnog poverioca ili ako se traži ugovorom o hipoteci, vlasnik nepokretne imovine osigurava nepokretnu imovinu o njegovom ili njenom trošku. 3. Vlasnik nepokretne imovine omogućava hipotekarnom poveriocu ili trećem licu ovlašćenom od strane poverioca, da proveri opterećenu nepokretnu imovinu ako je obaveštenje o dospeću dato.

Član 213 Oštećenje i smanjenje cene opterećene nepokretne imovine

1. Ako nepokretna imovina ima oštećenje za koje hipotekarni poverilac nije znao priliko sklapanja ugovora o hipoteci i nepokretna imovina samim tim ne obezbeđuje dovoljno sredstava obezbeđivanja za obezbeđeno potraživanje, hipotekarni poverilac može da zahteva dodatna sredstva obezbeđivanja ili da da dovoljno vremena vlasniku da popravi štetu. 2. Ako opterećena nepokretna imovina zbog nepredviđenih razloga izgubi vrednost nakon opterećivanja, stav 1. Se primenjuje mutatis mutandis. 3. Ako posle odobrenog vremena od strane hipotekarnog poverioca šteta i smanjenje cene i dalje postoji, a ako vlasnik nepokretne imovine još uvek nije obezbedio dodatna dovoljna sredstva obezbeđivanja, hipotekarni poverilac može odmah da traži plaćanje obezbeđenog potraživanja.

Član 214 Zahtev za izdavanje sudskog naloga

1. Ako postoji strah da vlasnik ili treće lice utiče na opterećenu nepokretnu imovinu na takav način da ugrožava sredstva obezbeđivanja hipoteke, hipotekarni poverilac može da traži izdavanje sudskog zaloga za zabranu. 2. Ako uticaj potiče od vlasnika, sud na zahtev hipotekarnog poverioca nalaže mere koje je potrebno preduzeti za sprečavanje opasnosti. Isto važi i ako postoji strah od pogoršavanja jer vlasnik ne uspeva da preuzme mere predostrožnosti protiv uticaja trećih strana ili protiv drugih šteta.

Član 215

Smanjenje cene dodatne opreme, sastavnih delova i plodova

Odredbe članova 213. i 214. se primenjuju mutatis mutandis ako je vrednost sastavnih delova, dodatne opreme i plodova na koje se hipoteka proširuje, smanjena ili ako su uklonjeni sa opterećene nepokretne imovine protiv načela dužnog i redovnog održavanja.

Član 216 Prigovori na obezbeđena potraživanja

1. Vlasnik nepokretne imovine ima pravo da prigovara protiv hipotekarnog poverioca na koje dužnik ima pravo protiv poverioca sve dok se oni tiču obezbeđenog potraživanja. 2. Vlasnik opterećene nepokretne imovine takođe ima pravo na prigovore na koje jemac ima pravo protiv poverioca obezbeđenih potraživanja. 3. Ako vlasnik opterećene nepokretne imovine nije dužnik obezbeđenog potraživanja, ima pravo na prigovore na koje ima pravo dužnik, čak i ako se dužnik odrekne tog prava . 4. Ako lični dužnik umre, onda se vlasnik može ne može pozivati na činjenicu da njegov naslednik ima samo ograničenu odgovornost za obligaciju.

Član 217 Nedeljivost hipoteke

1. Hipoteka obezbeđuje potraživanje sve dok se potpuno ne isplati. Delimično plaćanje ne deluje na hipoteku. 2. Ako se nepokretna imovina podeli, nastala pokrivena hipoteka opterećuje nepokretnu imovinu nastalu podelom u skladu sa članom 209. 3. Ako je nepokretna imovina dodata nekoj drugoj jedinici nepokretne imovine u registru prava na nepokretnu imovinu, hipoteka koja postoji nad ovom nepokretnom imovinom proširuje se na dodatu

jedinicu .

Član 218 Prekid hipoteke slanjem obaveštenja

1. Ako dospeće obezbeđenog potraživanja zavisi od obaveštenja o prekidu hipoteke, obaveštenje o prekidu hipoteke, ako vlasnik opterećene nepokretne imovine nije isto lice kao dužnik obezbeđenog potraživanja, ima dejstvo samo ako je objavljeno od strane poverioca vlasniku jedinice opterećene imovine ili od strane vlasnika poveriocu. 2. Ako vlasnik opterećene nepokretne imovine nije stanovnik Kosova ili ako lice koje daje obaveštenje o prekidu ne zna prebivalište lica koje prima obaveštenje, onda sud, u čijem se okrugu nalazi nepokretna imovina, nakon zahteva od poverioca, imenuje predstavnika kojem obaveštenje poverioca može da bude upućeno.

Član 219 Pravo vlasnika da namiri dug prema hipotekarnom poveriocu

Vlasnik opterećene nepokretne imovine ima pravo da ispuni obavezu prema hipotekarnom poveriocu, ako je dospelo obezbeđeno potraživanje.

Član 220 Prenos potraživanja

1. Ako vlasnik koji nije lični dužnik potraživanja ispuni obavezu prema hipotekarnom poveriocu, obezbeđeno potraživanje se prenosi na njega ili nju jer je ispunio obavezu prema poveriocu. 2. Prenos ne može da se sprovede na štetu hipotekarnog poverioca. Prigovori na osnovu ugovornog odnosa između ličnog dužnika i vlasnika nepokretne imovine ostaje nepromenjen. 3. Ako je potraživanje obezbeđeno pokrivenom hipotekom, onda se na to primenjuju odredbe člana 223, stav 2.

Član 221 Prelaženje hipoteke na dužnika

Ako lični dužnik ispunio obavezu prema poveriocu, hipoteka prelazi na njega u meri u kojoj može zahtevati nadoknadu od vlasnika ili od prethodnika u ime naslednika. Ako će ličnom dužniku biti nadoknađen samo deo, vlasnik ne može da sprovede hipoteku, u meri u kojoj nije prešao na njega ili nju, na štetu hipoteke dužnika.

Član 222 Zamena za potraživanje

1. Potraživanje za koje postoji hipoteka može da se zameni drugim potraživanjem. Menjanje zahteva ugovor između poverioca i vlasnika nepokretne imovine i registraciju u registar prava na nepokretnu imovinu 2. Ako potraživanje koje će zauzeti mesto prethodnog potraživanja ne pripada prethodnom hipotekarnom poveriocu, njegovo ili njeno odobrenje je potrebno u pisanom obliku i sa overenim potpisima.

Član 223

Namirenje putem jednog vlasnika iz pokrivene hipoteke

1. Vlasnik jedinice nepokretne imovine koja je opterećena zajedno sa dodatnom jedinicama nepokretne

imovine pokrivenom hipotekom (u skladu sa odredbama člana 209.) može da ispuni obaveze prema hipotekarnom poveriocu nakon dospeća obezbeđenog potraživanja. 2. Ako vlasnik naveden u stavu 1. može da traži nadoknadu od vlasnika jedne od ostalih jedinica nepokretne imovine, hipoteka koja opterećuje jedinicu nepokretne imovine se prenosi na njega ili nju. 3. Stav 2. se primenjuje mutatis mutandis ako vlasnik naveden u stavu 1. Ima pravo na potraživanja protiv nekoliko vlasnika ostalih jedinica nepokretne imovine koje su bile opterećene pokrivenom hipotekom.

Član 224 Gašenje hipoteke

1. Hipoteka se gasi brisanjem iz registra prava ne nepokretnu imovinu;. 2. Prestanak može da se zahteva, ako:

2.1. je dužnik obezbeđenog potraživanja isto namirio plaćanjem ili na drugi način; 2.2. obezbeđeno potraživanje prestaje iz drugih razloga;; 2.3. hipotekarni poverilac se odriče hipoteke u pisanom obliku i sa overenim potpisom; 2.4. hipotekarni poverilac i vlasnik opterećene nepokretne imovine je isto lice ili će biti isto lice; ili 2.5. opterećena nepokretna imovina je prodata da se namiri obezbeđeno potraživanje.

Član 225

Gašenje hipoteke namirivanjem potraživanja sa nepokretnom imovinom

1. Ako se obaveza prema poveriocu ispuni nepokretnom imovinom, hipoteka se gasi. 2. Ako se obaveza prema poveriocu ispuni sa jednom nepokretnom jedinicom koja je opterećena pokrivenom hipotekom, ostale se takođe oslobađaju. 3. Namirivanje potraživanja svim objektima koje obuhvata hipoteka je jednako namiruju potraživanje samom nepokretnom imovinom.

POTPOGLAVLJE IV ODNOS PREMA TREĆIM LICIMA

Član 226

Delotvornost hipoteke

1. Da bi hipoteka imala dejstvo mora da bude upisana u registar prava na nepokretnu imovinu. 2. Postupci i dejstvo registracije prati primenjive zakone o uspostavljanju registra prava na nepokretnu imovinu.

Član 227 Redosled hipoteke

1. Ako nije drugačije predviđeno u Zakoniku, redosled nekoliko hipoteka se zasniva na vreme njihove registracije u registar prava na nepokretnu imovinu. 2. Za izmenu redosleda, primenjuju se odredbe člana 127.

Član 228

Prenos nepokretne imovine koja je predmet hipoteke

Hipoteka je takođe punovažna prema licu koje stekne nepokretnu imovinu koja je predmet hipoteke.

Član 229 Prenos obezbeđenog potraživanja

1. Uz prenos obezbeđenog potraživanja, takođe se prenosi hipoteka na novog poverioca, osim ako su se strane drugačije dogovorile. 2. Prenos hipoteke nema dejstvo sve dok se ne upiše u registar prava na nepokretnu imovinu. 3. Ako vlasnik nepokretne imovine umre, a opterećena nepokretna imovina se prenese na nekoliko naslednika, pokrivena hipoteka nastaje u skladu sa članom 209. ove Knjige. 4. Odbrana na koju vlasnik ima pravo da se poziva u odnosu na hipoteku na osnovu postojećeg pravnog odnosa između njega ili nje i prethodnih poverioca može takođe da se primeni u odnosu na novog poverioca 5. U suprotnom, primenjuju se relevantne odredbe ovog Građanskog zakonika ili bilo kog drugog važećeg zakona.

POTPOGLAVLJE V IZVRŠENJE HIPOTEKE

Član 230

Kršenje ugovora kao preduslov

Kršenje ugovora od strane dužnika obezbeđenog potraživanja se javlja kada je dužnik u docnji ili ne ispuni svoje obaveze dogovorene isplate. U takvim slučajevima primenjuju se relevantne odredbe Knjige o obligacionim odnosima .

Član 231 Namirivanje potraživanja hipotekarnog poverioca putem obaveznog izvršenja

1. Namirivanje potraživanja prema poveriocu sa nepokretnom imovinom i sa objektima na koje se hipoteka proširuje je uređeno odredbama o postupku obaveznog izvršenja prema nepokretnoj imovini koje utvrđuju uslove i postupke. 2. U slučaju kašnjenja ili drugog kršenja ugovora od strane dužnika, hipotekarni poverilac može da proda nepokretnu imovinu koja je predmet hipoteke civilnom akcijom u cilju namirivanja obezbeđenog potraživanja u redosledu (od prihoda od prodaje). 3. Ako se zahtevi za dužnika koji je u docnji namire u pogledu vlasnika, poverilac ima pravo na zateznu kamatu od nepokretne imovine.

Član 232

Pravo trećih lica na otkup 1. Ako poverilac zahteva namirivanje potraživanja nepokretnom imovinom, svako ko rizikuje da izgubi pravo na objekat zbog izvršenja ima pravo da ispuni obavezu prema poveriocu. 2. Namirivanje potraživanja može da se izvrši depozitom ili prebijanjem.

Član 233 Vlasnik hipoteke

1. Ako potraživanje za koje je nastala hipoteka ne nastane, vlasnik nepokretne imovine ima pravo na hipoteku. Ako se potraživanje otpiše, vlasnik stiče hipoteku.

Član 234

Odbrana sa negativnim dejstvom na pravo Ako vlasnik ima pravo na odbranu koja trajno isključuje izvršenje hipoteke, onda on može da traži da se poverilac odrekne hipoteke.

Član 235 Obaveštavanje drugih strana

Sva ostala lica registrovana kao nosioci vlasničkih prava nad opterećenom nepokretnom imovinom treba da budu obavešteni o otvaranju izvršenja ili vansudske prodaje opterećene nepokretne imovine u isto vreme kao i vlasnik .

GLAVA VII SLUŽBENOSTI

POGLAVLJE I

PLODOUŽIVANJE

POTPOGLAVLJE I PLODOUŽIVANJE NA IMOVINU

Član 236

Plodouživanje

1. Pokretna i nepokretna imovina može da bude opterećena na takav način da lice za čuju se dobit opterećenje stvara ima pravo da koristi i optereti imovinu (plodouživanje) obezbeđujući da materija imovine ostane neobezvređena . 2. Plodouživanje može da se ograniči isključivanjem određenih korišćenja.

Član 237 Prenosivost plodouzivanja

1. Plodouživanje u korist fizičkog lica nije prenosivo. Opterećena imovina, međutim, može da se ustupi drugom licu kako bi to lice ostvarilo plodouživanje. 2. Ako je plodouživanje u korist pravnog lica ili partnerstva sa pravnim karakteristikama, plodouživanje se prenosi ako su sredstva pravnog lica ili partnerstva dodeljena drugom licu putem univerzalne sukcesije. 3. Ako je poslovanje ili deo poslovanja kojim upravlja pravno lice preneseno na drugo lice, plodouživanje može da bude preneseno na sticaoca ako je pogodno za svrhe preduzeća ili dela preduzeća 4. Da li su ovi zahtevi ispunjeni utvrđuje se izjavom nadležnih opštinskih organa. Izjava obavezuje sudove i administrativne organe

Član 238

Prelazak ili prenos plodouživanja

1. U slučaju prelaska ili prenosa plodouživanja, sticaoc dobija prava i ostale obaveze koje su povezane

sa plodouživanjem koje se odnosi na vlasnika. Ako, u pogledu ovih prava i dužnosti, su ugovori sklopljeni između vlasnika i pravnog lica koje ima pravo, ovo takođe ima dejstvo u korist i protiv sticaoca. 2. Prelazak ili prenos plodouživanja ne stvara naknadu štete niti za vlasnika niti za ostala lica sa stvarnim pravima.

Član 239 Nastajanje plodouživanja

Plodouživanje može da nastane ugovorom ili sudskom odlukom

Član 240 Uspostavljanje plodouživanja na pokretne stvari

Za nastajanje plodouživanja na pokretnim stvarima, vlasnik mora da dostavi imovinu korisniku (plodouživaocu) i oboje moraju da se slože da plodouživanje prelazi na plodouživaoca.

Član 241 Uspostavljanje plodouživanja na nepokretnu imovinu

Za nastajanje plodouživanja na nepokretne stvari, potrebni su ugovor u pisanom obliku koji navodi da vlasnik i plodouživalac nameravaju da uspostave plodouživanje i registracija plodouživanja u registar prava na nepokretnu imovinu.

Član 242 Proširenje na dodatnu opremu

1. Plodouživanje na nepokretnu imovinu se proširuje na dodatnu opremu imovine bez zahteva da se dodatna oprema dostavi plodouživaocu. 2. Vlasnik i plodouživalac se mogu dogovoriti drugačije.

Član 243 Pravo raspolaganja plodouživanjem

Plodouživalac ima pravo da poseduje imovinu opterećenu plodouživanjem.

Član 244 Izvršenje plodouživanja

1. U ostvarivanju prava korišćenja, plodouživalac mora da zadrži sadašnju ekonomsku svrhu imovine i mora postupati u skladu sa pravilima pravilnog upravljanja. 2. Plodouživalac nema pravo da transformiše ili suštinski promeni imovinu. 3. Ako se, u vreme kada je plodouživanje uspostavljeno, imovina koristi za eksploataciju sirovina kao što je kamen, pesak, šljunak, ilovača, glina, lapor, treset i ostalo, plodouživalac izgraditi ili na drugi način izgraditi novu konstrukciju za eksploataciju takvih sirovina osim ako se ekonomska svrha imovine materijalno izmeni kao rezultat takve konstrukcije.

Član 245 Održavanje imovine

1. Plodouživalac mora da obezbedi održavanje imovine kako bi njena suština ostala neobezvređena. 2. Plodouživalac je dužan da izvrši popravke i renoviranje samo u meri u kojoj je to deo normalnog održavanja imovine.

3. Plodouživalac nije odgovoran za izmene ili pogoršanja imovine koja su uzrokovane pravilnim vršenjem plodouživanja. 4. Plodouživalac nije obavezan da sprovede vanredne popravke i renoviranje, ali mora da omogući vlasniku da preduzme takve popravke ili renoviranje.

Član 246 Naknada za troškove

Ako plodouživanjem nastaju troškovi za imovinu izvan onoga što je neophodno za održavanje imovine, vlasnik je dužan da plodouživalacu nadoknadi troškove na osnovu odredbi koje se primenjuju za troškove nastale od strane neovlašćenih agenti.

Član 247 Dužnost obaveštavanja od strane plodouživaoca

Ako je imovina uništena ili oštećena ili ako bude neophodna posebna popravka ili renoviranje ili mere predostrožnosti za zaštitu imovine protiv nepredviđenih opasnosti, plodouživalac mora da obavesti vlasnika, bez nepotrebnog odlaganja. Treća strana koja ima potraživanje prava na imovinu mora da budu informisani na isti način.

Član 248 Isplata naknada

1. Za vreme trajanja plodouživanja, plodouživalac je obavezan da plati sve uobičajene javne naknade za imovinu, kao što su porezi i takse. Plodouživalac je dalje u obavezi da plaća privatne naknade koje su nametnute na imovinu od dana kada je plodouživanje nastalo, pre svega kamate na hipoteku i naknade za zemljište.. 2. Vanredne javne naknade određena na osnovu prvobitne vrednosti imovine ne treba da budu plaćene od strane vlasnika.

Član 249 Zaštita prava vlasnika

1. Ako ponašanje plodouživaoca, naročito u pogledu njegovih obaveza održavanja i vraćanja imovine, ugrožava materijalno pravo vlasnika, vlasnik može da zahteva osiguranje. Ako plodouživaoc ne obezbedi takvo osiguranje, plodouživanje se smatra otkazanim. 2. Osiguranje mora da bude izvedeno na takav način da potraživanje u odnosu na osiguravaoca pripada vlasniku. 3. Ako se plodouživanje smatra otkazanim, plodouživalac ima pravo na nadoknadu za neprikupljene dobiti plodouživanja.

Član 250 Korišćenje bez dozvole vlasnika

Ako plodouživalac koristi imovinu na neovlašćeni način, vlasnik može da izda upozorenje plodouživaocu. Ako plodouživalac nastavi sa neovlašćenim korišćenjem bez obzira na izdato upozorenje, vlasnik može da traži nalog kojim se plodouživaocu zabranjuje neovlašćeno korišćenje.

Član 251 Zaštita plodouživanja

U slučaju mešanja trećeg lica u plodouživanje, plodouživalac ima ista prava kao i vlasnik.

Član 252 Zastarevanje potraživanja naknade

Potraživanje naknade od strane vlasnika zbog izmena na ili propasti imovine, kao i potraživanje plodouživaoca naknade troškova ili dozvole za uklanjanje instalacija zastarevaju nakon godinu dana.

Član 253 Obaveza plodouživaoca da preda (vrati) poslužnu imovinu

Po prestanku prava plodouživanja, plodouživalac je dužan da vrati poslužnu imovinu.

Član 254 Smrt plodouživaoca

1. Plodouživanje prestaje:

1.1. sa smrću plodouživaoca, ako je plodouživalac fizičko lice 1.2. kada prestane da postoji pravno lice, gasi se i njegovo pravo plodouživanja.

Član 255

Prestanak prava plodouživanja zbog odustajanja plodouživaoca

1. Plodouživanje na nepokretnoj imovini prestaje kada plodouživalac obavesti vlasnika o prestanku i prestanak se unese u registar prava na nepokretnu imovinu. 2. Plodouživanje na pokretnoj imovini prestaje kada plodouživalac izjavi vlasniku da odustaje od plodouživanja.

Član 256 Plodouživanje na suvlasničkom udelu

1. Kad je plodouživanje ustanovljeno na suvlasničkom udelu, plodouživalac ima pravo da upravlja i koristi imovinu na isti način kao i suvlasnik. 2. Zahtev za ukidanje suvlasništva nad imovinom za koju je ustanovljeno plodouživanje moraju zajednički podneti suvlasnik i plodouživalac. 3. Ako se suvlasništvo otkaže, plodouživalac ima pravo plodouživanja na stvarima koje zamenjuju suvlasnički udeo.

Član 257 Plodouživanje na potrošnoj imovini

Ako je potrošna imovina predmet plodouživanja, plodouživalac stiče pravo svojine nad tom imovinom. Nakon prestanka plodouživanja, plodouživalac je dužan da nadoknadi prethodnom vlasniku vrednost koju je imovina imala u vreme ustanovljenja prava plodouživanja. I prethodni vlasnik i plodouživalac, o svom trošku, mogu angažovati stručnjaka da utvrdi vrednost imovine. Prethodni vlasnik i plodouživalac mogu sklopiti ugovor, utvrđujući različite uslove plodouživanja.

POTPOGLAVLJE II PLODOUŽIVANJE NA PRAVIMA

Član 258

Plodouživanje na pravima

1. Predmet plodouživanja može biti i pravo. 2. Plodouživanje na pravima regulisano je odredbama o plodouživanju na imovini, sa neophodnim izmenama, ali u meri koja je ne dovodi do drukčijeg zaključka.

Član 259 Ustanovljenje plodouživanja na pravu

1. Ustanovljenje plodouživanja na pravu regulisano je odredbom koja se primenjuje na prenos prava, uz neophodne izmene. 2. Plodouživanje ne može biti ustanovljeno na pravo koje nije prenosivo.

Član 260 Plodouživanje na pravu izvršenja

Ako je pravo na osnovu kojeg se može zahtevati izvršenje opterećeno plodouživanjem, pravni odnos između plodouživaoca i lica koje ima obavezu izvršenja regulisan je odredbama koje se primenjuju na pravni odnos između lica koje ima pravo da zahteva izvršenje i lica koje ima obavezu izvršenja, uz neophodne izmene.

Član 261 Prestanak ili izmena opterećenog prava

Pravo opterećeno plodouživanjem može se izmeniti ili ukinuti pravnim poslom, uz odobrenje plodouživaoca.

Član 262 Plodouživanje na pravu potraživanja; obaveštavanje i naplata

1. Plodouživalac potraživanja ima pravo da naplati potraživanje i, ako datum dospeća zavisi od obaveštavanja poverioca, da obavesti o prestanku. On mora da osigura odgovarajuću naplatu. On nema pravo na druga raspolaganja potraživanjem. 2. Odredbe iz stava 1. primenjuju se i na plodouživanje na naknadi za zemljište.

Član 263 Dejstvo izvršenja obaveze

1. Po izvršenju obaveze prema plodouživaocu od strane obavezane strane, poverilac potraživanja stiče pravo svojine nad imovinom, a plodouživalac stiče pravo plodouživanja na imovini. 2. Ako se na plodouživanje predaje potrošna imovina, plodouživalac stiče pravo svojine.

Član 264 Plodouživanje na kamatonosnim potraživanjima

1. Ako je kamatonosno potraživanje predmet plodouživanja, primenjuju se sledeće odredbe:

1.1. Dužnik kapital može platiti samo plodouživocu i poveriocu zajedno. Svaki od njih može zahtevati da se isplata izvrši na ime obojice; svaki od njih može zahtevati, umesto isplate, depozit na ime obojice.

1.2. Plodouživalac i poverilac mogu izdavati samo zajednička obaveštenja. Obaveštavanje dužnika

ima dejstvo samo ako je izdato i plodouživaocu i poveriocu. 1.3. Kada je potraživanje dospelo, plodouživalac i poverilac su dužni da sarađuju prilikom naplate. Ako

datum dospeća zavisi od obaveštavanja, obe strane mogu zahtevati saradnju onog drugog u pogledu obaveštavanja, ako je naplata duga neophodna zbog opasnosti po njenu bezbednost, u skladu sa pravilima pravilnog upravljanja imovinom.

1.4. Plodouživalac i poverilac su dužni da sarađuju kako bi naplaćeni kapital bio investiran u korist

plodouživaoca. Prirodu investicije određuje plodouživalac.

Član 265 Plodouživanje na prenosivim hartijama ili hartijama od vrednosti po nalogu

1. Ako su prenosive hartije ili hartije od vrednosti po nalogu, blanko indosirane, predmet plodouživanja, i plodouživalac i vlasnik imaju pravo svojine nad instrumentom i potvrdom o obnovi instrumenta. Plodouživalac ima pravo svojine nad kamatom, anuitetom ili dividendim kuponima. 2. Plodouživalac ili vlasnik mogu zahtevati da se instrument i potvrda o obnovi deponuju kod depozitarne institucije, uz napomenu da predaju mogu zahtevati samo zajednički plodouživalac i vlasnik. 3. Plodouživalac i vlasnik instrumenta dužni su da sarađuju u cilju prikupljanja dospelog kapitala, dobijanja nove kamate, anuiteta ili dividendnih kupona i preduzimanja drugih mera koje su potrebne za pravilno upravljanje imovinom.

Član 266 Plodouživanje na imovini, nasledstvu i preduzeću

Za ustanovljenje prava plodouživanja na imovini, nasledstvu i preduzeću nekog lica potrebno je da plodouživalac stekne pravo plodouživanja za svaki pojedinačni deo imovine koji čini tu imovinsku celinu, nasledstvo ili preduzeće.

Član 267 Prava poverilaca plodouživaoca

1. Poverioci vlasnika imovine opterećene plodouživanjem mogu, pod uslovom da su njihova potraživanja nastala pre ustanovljenja plodouživanja, namiriti svoja potraživanja od imovine opterećene plodouživanjem. 2. Ako je imovina opterećena plodouživanjem potrošna, poverioci vlasnika mogu tražiti naknadu vrednosti imovine od plodouživaoca; namirenje potraživanja od imovine opterećene plodouživanjem je isključeno.

Član 268 Odnos između plodouživaoca i vlasnika imovine

1. Vlasnik može, ako je dospelo potraživanje nastalo pre ustanovljenja plodouživanja, zahtevati od plodouživaoca da vrati stvari potrebne za namirenje potraživanja poverioca. On ima pravo izbora; međutim, on može izabrati samo one stvari koje su za to najpogodnije. Pod uslovom da su vraćene stvari dovoljne, vlasnik je dužan da u odnosu na plodouživaoca namiri potraživanja poverioca. 2. Plodouživalac može ispuniti obavezu obezbeđivanjem dugovanih stvari. Kada dugovana stvar nije među imovinom koja je predmet plodouživanja, plodouživalac ima pravo da, za potrebe namirenja potraživanja poverioca, otuđi stvar koja je deo imovine, ukoliko nije moguće da se bez rizika sačeka na namirenje potraživanja od strane vlasnika. On mora da izabere stvar koja je za to najpogodnija. Ako je dužan da nadoknadi vrednost potrošne imovine, on ne sme njome da raspolaže.

Član 269 Odgovornost plodouživaoca

1. Poverioci vlasnika čija su potraživanja već bila opterećena kamatom u vreme ustanovljenja mogu takođe zahtevati kamatu od plodouživaoca za vreme trajanja plodouživanja. Isto važi i za druga tekuća plaćanja koja su u slučaju pravilnog upravljanja izvršena od prihoda imovine, ukoliko su potraživanja nastala pre ustanovljenja plodouživanja. 2. Odgovornost plodouživaoca ne može biti isključena ili ograničena dogovorom između njega i vlasnika. 3. Plodouživalac ima obavezu prema vlasniku da namiri potraživanja poverilaca navedenih u stavu 1. 4. Vlasnik može zahtevati vraćanje stvari potrebnih za namirenje potraživanja samo ako je plodouživalac u docnji u pogledu ispunjavanja ove obaveze.

Član 270 Plodouživanje na preduzećima

1. Ustanovljenje plodouživanja na preduzeću mora se takođe upisati u Registar preduzeća. 2. Plodouživalac ima pravo da koristi i raspolaže svom imovinom preduzeća i postane krajnji korisnik svih potraživanja koja preduzeće ima prema trećim licima, osim ako se vlasnik i plodouživalac nisu drukčije dogovorili. 3. Plodouživalac mora upravljati preduzećem sa dužnom pažnjom dobrog privrednika. 4. Plodouživalac ima pravo na svu dobit preduzeća. Godišnji finansijski izveštaji preduzeća određuju iznos dobiti koja sleduje plodouživaoca. Finansijski izveštaji se moraju pripremati u skladu sa odgovarajućim zakonodavstvom, ne uzimajući u obzir to da je preduzeće opterećeno plodouživanjem. Svi finansijski izveštaji moraju da odrede iznose amortizacije i rezervi koji odgovaraju preduzeću. 5. Po prestanku plodouživanja, plodouživalac mora vlasniku vratiti preduzeće i svu njegovu imovinu. Ako je vrednost svih obrtnih sredstava vraćenih vlasniku niža od vrednosti koju su imala u trenutku ustanovljenja polodouživanja, plodouživalac ih mora propisno nadoknaditi vlasniku.

POGLAVLJE III STVARNE SLUŽBENOSTI

Član 271 Stvarna službenost

1. Stvarna službenost je opterećenje nepokretne imovine (poslužno dobro) koje dodeljuje vlasniku druge nepokretne imovine (povlasno dobro) pravo da koristi poslužno dobro na specifičan način ili da zahteva da se određene radnje ne preduzimaju na poslužnom dobru, ili da isključi ostvarivanje prava po osnovu vlasništva nad poslužnim dobrom u odnosu na posvlasno dobro. 2. Stvarna službenost kojom se nudi određena korist za korišćenje poslužnog dobra titularu stvarne službenosti nije dozvoljena. 3. Stvarna službenost ne može da obaveže vlasnika poslužnog dobra na određenu radnju ili izvršenje obaveze.

Član 272 Ustanovljenje stvarne službenosti

1. Stvarna službenost se može ustanoviti pravnim poslom, odlukom državnog organa ili zakonom. 2. Ugovor kojim se ustanovljava stvarna službenost zahteva pisani ugovor strana u kome se utvrđuje sadržaj stvarne službenosti i upis stvarne službenosti u registar prava na nepokretnu imovinu. Ugovor mora da sadrži dogovor strana kojim žele da ustanove stvarnu službenost i njen sadržaj. 3. Odredbe iz stavova 1. i 2. ovog člana primenjuju se na sve slučajeve, osim ako administrativnim odlukama ili posebnim zakonom nije drukčije propisano.

Član 273 Obzirno ostvarivanje prava stvarne službenosti

1. Titular prava stvarne službenosti je dužan da to pravo ostvaruje na način koji u najmanjoj mogućoj meri utiče na nepokretno poslužno dobro. 2. Prilikom ostvarivanja prava stvarne službenosti, titular stvarne službenosti mora da poštuje interes vlasnika poslužnog dobra u najvećoj mogućoj meri, osim ako to ne bi ograničilo ostvarivanje prava stvarne službenosti.

Član 274 Dužnost održavanja instalacija

1. Ako ostvarivanje prava stvarne službenosti obuhvata korišćenje instalacija na poslužnom dobru, titular prava stvarne službenosti je dužan da održava te instalacije. Ako se instalacije na poslužnom dobru održavaju samo sa ciljem ostvarivanja prava, titular prava stvarne službenosti mora da održava instalacije u dobrom stanju u meri u kojoj to zahtevaju interesi vlasnika poslužnog dobra. 2. Izuzev stava 1, strane se mogu dogovoriti da vlasnik poslužnog dobra održava instalacije, u meri u kojoj to zahtevaju insteresi titulara prava stvarne službenosti. 3. Ako vlasnik poslužnog dobra takođe ima pravo da koristi instalacije, može se postići dogovor prema kome je titular prava stvarne službenosti u obavezi da održava instalacije u meri u kojoj je to potrebno za ostvarivanje prava korišćenja od strane vlasnika. 4. Na dužnosti u pogledu održavanja primenjuju se odredbe o naknadi za zemljište, uz potrebne izmene.

Član 275 Prenos opterećenja

1. Ako je ostvarivanje prava stvarne službenosti ograničeno na deo poslužnog dobra, vlasnik može da zahteva da se korišćenje prenese na drugo mesto na poslužnom dobru, kako bi se smanjilo opterećenje dobra, pod uslovom da to ne ograničava suštinski interes titulara prava stvarne službenosti. 2. Pravo da se zahteva takav prenos ne može se isključiti ili ograničiti pravnim poslom.

Član 276 Deoba dobra

1. Ako je podeljeno povlasno dobro, stvarna službenost nastavlja da važi za zasebne delove. Ako pravo stvarne službenosti važi samo za jedan deo, ona se gasi za sve druge delove. Ostvarivanje prava stvarne službenosti nakon takve deobe ne sme nametnuti dodatna opterećenja poslužnom dobru. 2. Ako je poslužno dobro podeljeno, stvarna službenost nastavlja da opterećuje zasebne delove. 3. Ako je ostvarivanje prava stvarne službenosti ograničeno na određeni deo poslužnog dobra, delovi koji

se nalaze van obima korišćenja oslobađaju se stvarne službenosti.

Član 277 Zaštita prava stvarne službenosti

Ako se ometa njegovo ostvarivanje prava stvarne službenosti, titular ima prava utvrđena u članu 109. ove Knjige.

Član 278 Zaštita zakonitog imaoca

Ako je imalac povlasnog dobra ometen u ostvarivanju prava stvarne službenosti upisanog u registar prava na nepokretnu imovinu, primenjuju se, uz sve neophodne izmene, odredbe koje se primenjuju na zaštitu imaoca ako se stvarna službenost koristila godinu dana pre ometanja, čak i ako je to bilo samo jednom.

Član 279 Prestanak stvarne službenosti

1. Za prestanak stvarne službenosti neophodno je da vlasnik povlasnog dobra izda obaveštenje o nameri ukidanja službenosti i da se izvrši unos prestanka u Registar prava na nepokretnu imovinu. 2. Vlasnik poslužnog dobra može da zahteva prestanak stvarne službenosti kada ona više nije potrebna za korišćenje povlasnog dobra ili ako su se okolnosti od ustanovljenja stvarne službenosti na drukčiji način znatno promenile. Neophodno je i izvršiti unos u Registar prava na nepokretnu imovinu.

POGLAVLJE IV OGRANIČENE LIČNE SLUŽBENOSTI

Član 280

Pravo korišćenja

1. Pravo korišćenja dodeljuje se nekom licu (titular prava korišćenja) za posebno korišćenje imovine (poslužno dobro) u skladu sa njenom svrhom, uz obavezu čuvanja njene suštine. 2. Pravo korišćenja može postojati za poslužno dobro koje je nepotrošno, bez obzira na to da li je pokretno ili nepokretno, kao i za nekoliko pokretnih stvari zajedno; ne može postojati za potrošne stvari, čak ni u obliku kvazi-prava korišćenja. 3. Pravo korišćenja može postojati za pravo na ubiranje plodova ili drugih koristi, u kom slučaju se pravo smatra za imovinu, a primenjuju se odredbe o imovini iz stava 2. ovog člana. 4. Predmet bilo kog prava korišćenja je imovina u smislu stavova 2. i 3. ovog člana, zajedno sa svim njihovim sastavnim delovima. 5. Pravo korišćenja ne mogu uživati nekoliko lica, osim kad je njihov odnos takav da pravo korišćenja pripada svima njima zajedno. 6. Pravo korišćenja je regulisano pravilima plodouživanja, osim ako zakonom nije drukčije propisano ili određeno prirodom samog prava korišćenja.

Član 281 Delokrug

1. Titular prava korišćenja je ovlašćen da koristi poslužno dobro za svoje potrebe držeći ga, delimično, u svom vlasništvu, koristeći ga i prikupljajući njegove prihode, uz obavezu čuvanja njegove suštine.

2. Vlasnik poslužnog dobra mora da trpi izvršenje ovlašćenja titulara prava korišćenja dobra i može da ostvaruje svoje pravo vlasništva samo ako to neće dovesti do kršenja prava titulara prava korišćenja; shodno tome, sve koristi od imovine, bez ometanja titulara prava korišćenja, pripadaju vlasniku.

Član 282 Pravo stanovanja

1. Pravo stanovanja ovlašćuje njegovog titulara (lice koje ima pravo stanovanja) da koristi kuću ili njen deo koja pripada nekome drugome sa namerom stanovanja (poslužno dobro), u skladu sa njenom svrhom i uz obavezu čuvanja njene suštine. 2. Pravo stanovanja se procenjuje na osnovu pravila korišćenja, osim ako nije drukčije propisano. 3. Ako pravo stanovanja ovlašćuje titulara prava stanovanja da koristi sve delove zgrade namenjene za stanovanje, iskorišćavajući je pritom u potpunosti, uz obavezu čuvanja njene suštine, pravo je zapravo pravo plodouživanja stambene zgrade i procenjuje se u skladu sa pravilima plodouživanja. 4. Vlasnik zadržava pravo da raspolaže onim delovima nepokretne imovine koji nisu namenjeni za stanovanje, kao i stambenim delovima zgrade koji nisu predmet prava stanovanja titulara prava stanovanja, ali ne na takav način da spreči ostvarivanje prava stanovanja. 5. Vlasniku se tokom ostvarivanja prava stanovanja ne sme se onemogućiti ili otežati da pregleda čitavu nepokretnu imovinu.

Član 283 Potrebe titulara prava korišćenja

1. Bez obzira na njegovu drugu imovinu, titular prava korišćenja ovlašćen je da koristi poslužno dobro u skladu sa svojim potrebama, odgovarajućim s obzirom na starost, zanimanje, profesiju i veličinu domaćinstva. 2. Potrebe titulara prava korišćenja se određuju u skladu sa postojećom situacijom u vreme ustanovljavanja prava korišćenja; naknadna promena zanimanja i profesije ne ovlašćuju titulara prava korišćenja da proširi svoje pravo korišćenja, osim ako nije drukčije propisano. 3. Potrebe titulara prava korišćenja obuhvataju potrebe njegovog porodičnog domaćinstva, uključujući sve promene u porodičnom domaćinstvu koje se mogu prirodno očekivati i predvideti (supružnik i maloletna deca, kao i lica koje je on dužan da izdržava u skladu sa zakonom) ili koje su neophodne za izdržavanje porodičnog domaćinstva.

Član 284 Ubiranje plodova i drugih koristi

1. Titular prava korišćenja ubira plodove poslužnog dobra kada ih prikupi za svoje potrebe na osnovu ovlašćenja koja proističu iz prava korišćenja, a isto važi za sve druge koristi od poslužnog dobra. 2. Odredba stava 1. ovog člana u vezi sa plodovima primenjuje se i na zakupnine, kamate i druge prihode koji proističu od poslužnog dobra kao rezultat pravnog odnosa (građanski plodovi); međutim, titular prava korišćenja nije ovlašćen da prikuplja ništa što nije u okviru vremena trajanja njegovog prava korišćenja; ostatak pripada vlasniku poslužnog dobra, koji ga može potraživati.

Član 285 Troškovi i tereti

1. Sve koristi koje proističu od poslužnog dobra, bez ometanja titulara u ostvarivanju prava korišćenja,

pripadaju vlasniku, a on je dužan da snosi sve redovne i vanredne troškove i terete poslužnog dobra, kao i da snosi troškove njegovog održavanja u dobrom stanju. 2. Ako su troškovi i tereti vlasnika veći od koristi, titular prava korišćenja mora da snosi troškove te razlike, osim ako se ne odrekne prava korišćenja.

Član 286 Neprenosivost

Pravo stanovanja i pravo korišćenja se ne mogu preneti ili dati u zakup.

POGLAVLJE V NAKNADA ZA ZEMLJIŠTE

Član 287

Naknada za zemljište

1. Svaka nepokretna imovina može biti opterećena na način da se time utvđujuju tekuća plaćanja za korisnika na račun nepokretne imovine. 2. Naknada za zemljište može biti stvorena u korist nekog lica ili u korist sadašnjeg vlasnika neke druge nepokretne imovine.

Član 288 Stvaranje naknade

1. Stvaranje naknade za zemljište zahteva pisani ugovor i upis naknade u registar prava na nepokretnu imovinu. 2. Naknada može biti stvorena na osnovu zakona.

Član 289 Lična odgovornost vlasnika

1. Pojedinačna plaćanja po osnovu naknade za zemljište vrši vlasnik nepokretne imovine za koju postoji naknada, osim ako nije drukčije propisano. 2. Vlasnik nepokretne imovine opterećen naknadom za zemljište je lično odgovoran za sva dospela plaćanja dok je on vlasnik, osim ako nije drukčije utvrđeno u pismenom ugovoru između vlasnika i korisnika.

Član 290 Pojedinačna plaćanja

Odredbe koje se primenjuju na plaćanje kamate na potraživanja obezbeđena hipotekom, uz neophodne izmene, primenjuju se na pojedinačna plaćanja dospela po osnovu naknade.

Član 291

Podela nepokretne imovine

1. Ako je nepokretna imovina koja ostvaruje dobit od naknade za neku drugu nepokretnu imovinu podeljena, naknadom će se nastaviti da se ostvaruje dobit od zasebnih delova imovine. 2. Ako je plaćanje deljivo, udeo u pravu na naknadu se određuje na osnovu veličine delova podeljene imovine.

3. Ako plaćanje nije deljivo, vlasnik opterećene nepokretne imovine naknadu može isplatiti samo svim korisnicima zajedno. Svaki korisnik može zahtevati isplatu svim korisnicima. Ostvarivanje prava po osnovu naknade je, u slučaju postojanja sumnje, dozvoljeno samo na način da ne postane veće opterećenje za vlasnika nepokretne imovine od onog koje već postoji. 4. Korisnici mogu utvrditi da sva prava po osnovu naknade trebaju biti povezana samo sa jednim delom podeljene nepokretne imovine. Takva odluka mora biti evidentirana u registru prava na nepokretnu imovinu.

Član 292 Neodvojivost naknada za zemljište

Naknada za zemljište koja postoji u korist trenutnog vlasnika parcele zemljišta ne može se odvojiti od vlasništva nad ovom parcelom zemljišta.

Član 293 Lična naknada za zemljište

1. Postojanje naknade za zemljište u korist određenog lica ne može biti povezano sa vlasništvom nad parcelom ili zemljištem. 2. Ako potraživanje pojedinačne radnje isplate nije prenosivo, to pravo se ne može otuđiti ili opteretiti.

Član 294 Isključenje nepoznatih lica titulara prava

Ako lice koje je titular prava nepoznato, primenjuju se odredbe člana 109. uz neophodne izmene za isključenje prava tog lica.

POGLAVLJE VI PRAVO NA GRADNJU

Član 295

Pravo na gradnju

1. Pravo na gradnju je pravo na vlasništvo nad objektom, na površini ili ispod površine nepokretne imovine. 2. Pravo na gradnju se opterećuje u vreme njegovog nastanka nad nepokretnom imovinom na kojoj objekat postoji ili će se graditi. 3. Objekat izgrađen u skladu sa pravom na gradnju je sastavni deo prava na gradnju. 4. Pravo na gradnju ne može biti ograničeno na deo objekta, kao što je nivo ili sprat. 5. Pravo na gradnju se može otuđiti ili naslediti.

Član 296 Primena stvarnih prava

Odredbe ovog Građanskog zakonika koje se odnose na nepokretnu imovinu, naročito odredbe koje se odnose na hipoteku se primenjuju na pravo gradnje uz potrebne izmene.

Član 297 Osnivanje prava na gradnju

1. Osnivanje prava na gradnju zahteva važeći ugovor između vlasnika nepokretnosti i korisnika, na osnovu koga se strane dogovaraju o osnivanju prava na izgradnju u Registar prava na nepokretnu imovinu. 2. Vlasnik nepokretnosti može osnovati pravo na gradnju u svoju korist. 3. Ugovor za osnivanje prava na gradnju mora da sadrži ime vlasnika nepokretnosti, precizan opis nepokretnosti koja je opterećena pravom na gradnju i trajanje prava na gradnju. 4. Trajanje prava na gradnju se reguliše sporazumom između strana, ako nije drugačije određeno zakonom, ali trajanje ne premašuje devedeset i devet (99) godina.

Član 298 Fakultativna sadržina prava na gradnju

1. Sadržina prava na gradnju može obuhvatiti odredbe u nastavku:

1.1. podizanje, održavanje i korišćenje objekta; 1.2. pravne lekove vlasnika nepokretnosti u slučaju povrede ugovora kojim je pravo na gradnju

osnovano, naročito u pogledu kršenja obaveza koje se odnose na podizanje, održavanje ili korišćenje objekta;

1.3. osiguranje objekta i planovi za ponovno podizanje objekta u slučaju uništenja; 1.4. odgovornost za javne i privatne troškove i opterećenja; 1.5. obaveze korisnika na prenos prava na izgradnju na vlasnika nepokretnosti pod određenim

uslovima (rotacija); 1.6. vlasnik nepokretnosti ima pravo da pristane na prenos, opterećenja i realne naknade u vezi sa

pravom na gradnju; 1.7. obaveza je korisnika da plati naknadu za korišćenje, penale za kršenje ugovora kojim se osniva

pravo na gradnju.

Član 299 Naknada za korišćenje

1. Ako se iz razloga određivanja naknade za korišćenje nepokretnosti dogovori tekuća isplata, primenjuju se odredbe realne naknade sa potrebnim izmenama. 2. Naknada za korišćenje mora biti navedena u iznosima koji dospevaju tokom određenih perioda. Naknada za korišćenje se može navesti i u stranoj valuti. Vrednost naknade za korišćenje može biti indeksirana prema zvaničnim vrednostima akcija koje mogu postojati za takvo pravo na gradnju ili po zvanično utvrđenoj stopi inflacije. 3. Ako je nemoguće utvrditi vrednost naknade za korišćenje, nadležni sud određuje adekvatnu procenu ili prilagođavanja naknade za korišćenje. Lične prilike strana se ne mogu uzeti u obzir prilikom takvog određivanja.

Član 300 Uspostavljanje posebnog vlasništva nad delovima objekta

1. Posebno vlasništvo nad delom objekta se takođe može osnovati u okviru prava na gradnju.

2. Ako nekoliko lica ima pravo na gradnju, svakom od njih se dodeljuje jedinstveno vlasništvo nad jednom ili nekoliko prostorija. 3. Ako samo jedno lice ima to pravo, odredbe u vezi sa stvaranjem jedinstvenog vlasništva jedne strane nad objektom se primenjuju mutatis mutandis.

Član 301 Postupak prinudnog izvršenja

1. U slučaju postupka prinudnog izvršenja protiv nepokretnosti koja je opterećena pravom na gradnju, odredbe u vezi sa postupcima prinudnog izvršenja protiv nepokretnosti koja je opterećena pravom servituta se primenjuju sa potrebnim izmenama. 2. U slučaju postupka prinudnog izvršenja protiv nepokretnosti, odredbe u vezi sa postupcima prinudnog izvršenja protiv nepokretne imovine se primenjuju sa potrebnim izmenama.

Član 302 Prestanak prava na gradnju

1. Pravo na gradnju prestaje nakon dogovorenog perioda. 2. Pravo na gradnju može prestati i ranije ukoliko se vlasnik nepokretnosti i korisnik prava na gradnju dogovore na osnovu ugovora da je pravo na gradnju prestalo. 3. Odredbe koje se odnose na stvaranje prava na gradnju se primenjuju na raskid ugovora sa potrebnim izmenama. 4. Ako je pravo na gradnju opterećeno pravom trećeg lica, za raskid ugovora je potrebna saglasnost trećeg lica.

Član 303 Prestanak prava na gradnju zbog neplaćanja

Ako se korisnik nalazi u docnji sa do dve godišnje isplate naknade za korišćenje, vlasnik nepokretnosti može prekinuti pravo na gradnju i zahtevati od korisnika prenos prava na gradnju (rotaciju).

Član 304 Posledice prestanka

1. Nakon prestanka prava na gradnju, objekat postaje deo nepokretnosti. 2. Ako se vlasnik i korisnik nisu drugačije dogovorili, vlasnik je dužan da korisniku nadoknadi sumu jednaku jednoj četvrtini tržišne vrednosti objekta. Naknada se obračunava na osnovu vrednosti objekta na dan prestanka prava na gradnju.

Član 305

Hipoteke i pravo službenosti na gradnju

1. Nakon prestanka prava na gradnju poverilac prava na gradnju (hipotekarni poverilac ili korisnik stvarne naknade) ima prava na potraživanje namirenja na osnovu potraživanja naknade štete. 2. Vlasnik nije oslobođen obaveze naknade dok ne dostavi obeštećenje hipotekarnom poveriocu ili korisnika službenosti. 3. Pored toga, hipotekarni poverilac i korisnik realne naknade imaju ista prava koja bi imali u slučaju

prekida usled postupka prinudnog izvršenja.

GLAVA VIII PLRELAZNE ODREDBE

Član 306

Primena odredbi na prelaze čiji je predmet vlasništvo

1. Nakon njegovog stupanja na snagu odredbe ovog Građanskog zakonika se primenjuju na sve prelaze vlasništva na pokretnom imovinom ili nepokretnostima. 2. Prelazi vlasništva za koje u trenutku stupanja na snagu ovog Građanskog zakonika postoji samo osnovni pravni poslovi za prenos vlasništva dok je u skladu sa starim zakonom pravna valjanost bila podvrgnuta dodatnim zahtevima (naročito odobrenja za upis), osim Građanskog zakonika ostaju predmet posebnih zakona.

Član 307 Bona fide sticanje

1. Bona fide sticanje mora biti u skladu sa članom 44. ako je sticanje vlasništva u skladu sa članom 45., stavovima 1,2 i 4. ili indirektno vlasništvo u skladu sa članom 45. stav 3., kao i prenos u skladu sa stavom 4. nastalo nakon stupanja Zakona br. 03/L-154 na snagu. 2. Ovo se takođe primenjuje i na gašenje prava u skladu sa članom 49.

Član 308 Isključenje bona fide

Isključenje bona fide sticanja se utvrđuje u skladu sa članom 50., ako je vreme kada je direktno ili indirektno vlasništvo stečeno kao i prenos, nastalo nakon stupanja na snagu Zakona br. 03/L-154 od 25.06.2009. Ovo se primenjuje ako je vreme neželjenog gubitka imovine nastalo pre stupanja na snagu ovog Građanskog zakonika.

Član 309 Dokaz o pravu na sticanje vlasništva

1. U korist lica koja su na dan stupanja na snagu Zakona br. 03/L-154 od 25.06.2009 u svom vlasništvu imali tapiju/potvrdu o pravu svojine izdatu pre 23. marta 1989 u kojima se navodi da su oni ili njihovi pravni prethodnici vlasnici nepokretnosti, pretpostavlja se da su oni vlasnici nepokretnosti. 2. Pretpostavka u skladu sa stavom 1. se jedino može osporiti pravosnažnom odlukom suda. 3. Lica koja su na dan stupanja na snagu Zakona br. 03/L-154 od 25.06.2009 bila u posedu tapije/potvrde o pravu svojine, izdatim pre 23. marta 1989. u kojima se navodi da su oni ili njihov pravni prethodnik vlasnici nepokretnosti moraju imati tapiju overenu kod nadležnog suda na Kosovu u postupku koji predviđa zakon.

Član 310 Obavezna registracija prava na nepokretnu imovinu

Sticanje vlasništva nad nepokretnom imovinom zahteva upis u Registar prava na nepokretnu imovinu. Dokumenti registrovani kod nadležnog suda pre uspostavljanja Registra prava na nepokretnu imovinu moraju se registrovati u isti u nadležnoj kancelariji za katastar u cilju postizanja punovažnosti sa stupanjem Građanskog zakonika na snagu.

Član 311 Primena ratione temporis odredbi o sticanju pokretne imovine po osnovu zastarelosti

Sticanje pokretne imovine se ne može ostvariti preko pozitivnog održaja ako je vlasnik nevoljno izgubio direktno ili indirektno vlasništvo nad istom u periodu između 23. marta 1989 i stupanja na snagu Zakona br. 03/L-154, od 25.06.2009.

Član 312 Primena ratione temporis odredbi o sticanju nepokretne imovine po osnovu zastarelosti

Vlasništvo se može steći samo u skladu sa članom 58. stavovi 2. i 59. ako period u skladu sa članom 58, stav 2 i članom 59. stavovi 1. i 2. (u slučaju stvarnih prava osim imovinskih), otpočeo nakon u kome je registar prava na nepokretnosti osnovan i započeo svoje aktivnosti.

Član 313 Potraživanja na osnovu članova 98. do 109.

Potraživanja na osnovu članova 98. do 109. se mogu ostvariti ako je potrebno i ako su korisni troškovi nastali pre stupanja na snagu ovog Građanskog zakonika.

Član 314 Vlasništvo nad delom objekta

1. Nezavisno vlasništvo nad delom objekta se treba registrovati nakon primene, istog od strane lica držaoca prava, opterećenja nepokretne imovine. Potrebno je osnovati dosije nezavisnog prava vlasništva nad nepokretnom imovinom za objekat. 2. Sticanje nezavisnog vlasništva nad delom objekta je jedino moguće ako je vlasništvo nad objektom registrovano kao opterećenje nepokretnosti.

Član 315 Obavezna primena normi o zalogama

Neophodnost, zahtevi i dejstva registracije zaloga se moraju uskladiti sa odredbama, koje su primenljive stupanjem na snagu Građanskog zakonika ili koje mogu stupiti na snagu u budućnosti.

Član 317 Obavezna primena normi o hipotekama

1. Hipoteke koje još uvek postoje u skladu sa Zakonom o hipoteci (2002/21) od 20. decembra 2002 ostaju predmet odredbi tog zakona. 2. Hipoteke, koje su osnovane pre stupanja na snagu Zakona br. 03/L-154 od 25.06.2009 trebaju da budu u saglasnosti sa važećim uslovima registracije utvrđenih ovim zakonom.

KNJIGA ČETVRTA

PORODICA

GLAVA I OPŠTE ODREDBE

Član 1 Delokrug regulisanja

Ova knjiga reguliše veridbu, brak, odnose između roditelja i dece, roditeljske odgovornosti, pravo na kontakt između dece, roditelja i drugih staratelja, usvojenje, starateljstvo zaštitu ili brigu o deci bez roditeljskog staranja, imovinske odnose u braku, izdržavanje i zaštitu odraslih.

Član 2

Porodica

1. Porodica je zajednica roditelja, dece i drugih srodnika koji u smislu ove Knjige imaju međusobna prava i obaveze, kao i osnovna zajednica u kojoj se deca zbrinjavaju i odgajaju. 2. Porodica je prirodno i osnovno jezgro društva i kao takva uživa posebnu zaštitu države. 3. Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života.

Član 3

Osnovna pravila o porodičnim odnosima 1. Muž i žena imaju jednaka prava. Jedno drugom duguju poštovanje i uzajamnu pomoć. Ovo se odnosi i na vanbračnu zajednicu. 2. Prava dece su zaštićena. Oba roditelja su odgovorna za rast i obrazovanje njihove dece do 18 godina starosti. Roditelji, nadležni državni organi i sudovi pre svega moraju uzeti u obzir najbolji interes deteta. 3. Roditelji i deca duguju jedni drugima pomoć i brigu tokom celog svog životnog veka. 4. Nasilje u porodici je zabranjeno. Svako ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici.

Član 4

Jednak tretman

Sva lica uživaju jednak tretman prava i obaveza predviđenih u ovoj Knjizi. Neće biti nikakve posredne ili neposredne diskriminacije bilo kog lica na osnovu pola, starosti, bračnog statusa, jezika, mentalne ili fizičke nesposobnosti, seksualne orijentacije, političke pripadnosti ili ubeđenja, etničkog porekla, nacionalnosti, religije ili vere, rase, društvenog porekla, imovine, rođenja ili bilo kog drugog statusa.

Član 5 Socijalna zaštita

1. Deca bez roditeljskog staranja i ona sa dijagnostifikovanim duševnim i telesnim poremećajima kao i roditelji koji nisu sposobni da stvore neophodne uslove za život za sebe i svoju decu su pod posebnom finansijskim i socijalnom zaštitom. 2. Društvena zajednica preuzima zaštitu starih lica i odraslih koji ne mogu da se brinu o svojim poslovima usled fizičkog, mentalnog ili psihičkog poremečaja ili bolesti, u slučajevima kada nisu u stanju da obezbede uslove za život i nemaju drugog lica koja su im srodstvu i koja su po zakonu u obavezi da im pruže pomoć. 2. Volja lica koje ne može da se brine o svojim poslovima usled starosti ili fizičkog, mentalnog ili

psihičkog poremećaja ili bolesti se mora poštovati. 4. Proglašenje nesposobnosti odlukom suda je nemoguće.

Član 6 Institucionalna zaštita prava

1. Organ starateljstva je administrativno opštinsko telo nadležno za socijalna pitanja. On se sastoji od grupe stručnjaka sa stručnim radnim iskustvom iz konkretne oblasti. 2. Organ starateljstva takođe može da bude telo (grupa stručnjaka kako je gore navedeno) neke posebne socijalne institucije koja je osnovana od strane Skupštine opštine u cilju vršenja ovih obaveza. 3. Organ starateljstva je pre svega nadležno telo za pružanje stručne pomoći i zaštitu prava i interesa deteta i ostalih članova porodice. Sud je nadležno telo za rešavanje sporova između članova porodice, kao i za sve mere za zaštitu dece koje se primenjuju protiv volje roditelja. 4. Nadležna tela postupaju hitno u svim postupcima u vezi sa porodično-pravnim pitanjima kada su uključena i deca i istovremeno štite dobrobit dece. 5. Organ starateljstva koji učestvuje u postupku je ovlašćen da daje predloge za zaštitu prava i interesa deteta, iznošenje činjenica koje su strane izostavile, predlaganje izvođenja potrebnih dokaza, upotrebu pravnih lekova kao i preduzimanje ostalih parničnih radnji. Sud je obavezan da pozove organ starateljstva da učestvuje u postupku, na sva sudska ročišta kao i da mu uruči sve odluke.

Član 7 Socijalno staranje i socijalna zaštita

1. Za ostvarivanje prava iz porodičnog odnosa, roditeljima i deci se pruža posebna socijalna zaštita kroz socijalno staranje. 2. Deca čiji roditelji ne mogu ili ne žele da vrše roditeljsku odgovornost dobijaju posebnu zaštitu.

Član 8

Podrška

Kada se primenjuje zakon pravna i fizička lica koja pružaju stručnu pomoć odnosno rešavaju sporove između članova porodice moraju međusobno sarađivati.

GLAVA II VERIDBA, BRAK I VANBRAČNA ZAJEDNICA

POGLAVLJE I

VERIDBA

Član 9 Definicija

Veridba je uzajamno obećanje dve osobe različitog pola da se venčaju u budućnosti.

Član 10 Nema pravne tužbe ili obećanja kazne

1. Niko ne može da podnese tužbu radi sklapanja braka na osnovu činjenice da je bio veren. 2. Obećanje kazne za slučaj nesklapanja braka je nevažeće.

Član 11

Odgovornost plaćanja odštete u slučaju raskida

1. Ako jedan od verenika odustane od veridbe u obavezi je da nadoknadi bilo koji trošak ili obaveze koje su nastale tokom očekivanja sklapanja braka drugom vereniku, roditeljima drugog verenika ili trećim licima koja su delovala u njihovo ime. 2. Odgovornost za štetu je ograničena na iznos troškova ili obaveza u skladu sa okolnostima. 3. Odgovornost ne postoji ako postoji važan razlog za raskid veridbe. 4. Vremenski rok za podnošenje bilo kakvih tužbi u skladu sa odredbama o veridbi iznosi dve godine.

Član 12

Odgovornost drugog verenika za raskid veridbe Ako je verenik odgovoran za raskid veridbe na osnovu bitnog razloga kao što je prevara obavezan je da plati odštetu u skladu sa članom 11.

Član 13 Vraćanje poklona

Ako nakon veridbe ne usledi sklapanje braka, svaki verenik može od drugog da zahteva vraćanje poklona koji su dati povodom veridbe. U ovom slučaju primenjuju se odredbe o neosnovanom obogaćenju iz Knjige dva. U slučaju da jedan od verenika umre, pravo na naknadu štete se ne može ostvariti.

POGLAVLJE II

BRAK I VANBRAČNA ZAJEDNICA

POTPOGLAVLJE I BRAK

Član 14 Načela

1. Brak je zakonski uređena zajednica dva lica različitog pola, preko koje se oni na osnovu slobodne volje odlučuju da žive zajedno kao muž i žena. 2. Muškarac i žena, bez ikakvih ograničenja u pogledu rase, imaju pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodice, kao i na jednakost u braku, tokom trajanja braka i prilikom razvoda. 3. Bračni parovi uživaju pravo na zaštitu.

Član 15 Sposobnost sklapanja braka

1. Lice koje je pravno nesposobno u pogledu braka nema pravo na stupanje u brak. 2. Sud na zahtev može izuzetno dozvoliti da takvo lice stupi u brak. U takvim slučajevima sud može tražiti mišljenje roditelja, staratelja ili hranitelja lica i organa starateljstva.

Član 16

Godine starosti za sklapanje braka

Sposobnost sklapanja braka se stiče sa navršenih osamnaest godina života.

Član 17 Stupanje u brak deteta ispod 18 godina života

1. Iz opravdanih razloga, nadležni sud može da dozvoli stupanje u brak deteta od 16 ili 17 godina na

njegov zahtev, ako zaključi da je lice dostiglo fizičku i psihološku zrelost za ostvarivanje svojih bračnih prava i ispunjavanje bračnih dužnosti. 2. Pre odluke, sud traži mišljenje organa starateljstva i saslušava dete, njegove roditelje, odnosno staratelje. Sud je takođe obavezan da sasluša lice sa kojim dete namerava da stupi u brak kao i da ispita ostale okolnosti koje su od značaja za donošenje odluke. 3. Stupanjem u brak pre osamnaeste (18) godine života dobija se puna poslovna sposobnost.

Član 18

Potvrda o sposobnosti za brak za strance

1. Lica sa stranim državljanstvom moraju da imaju potvrdu za sklapanje braka koju su izdali organi u njegovoj domovini a kojom dokazuje svoju sposobnost za sklapanje braka i nepostojanje bračnih smetnji ili zabrana. 2. Potvrda gubi svoju punovažnost ako se brak ne sklopi šest (6) meseci nakon njenog izdavanja. Ako je u potvrdi naveden kraći vremenski rok on se i primenjuje.

Član 19

Slobodna volja

Brak nije punovažan ako je pristanak dobijen prinudom, pretnjom ili greškom ili bilo kojim drugim nedostatkom slobodne volje budućih supružnika.

Član 20

Postojeći brak

Niko ne može stupiti u novi brak ako prethodni brak nije pravno prestao da postoji.

Član 21 Krvno srodstvo

1. Brak se ne može zaključiti između srodnika u pravoj liniji i između braće i sestara u punom krvnom srodstvu ili između polubraće i polusestara. 2. Ovo se primenjuje i ako se odnos gasi kao rezultat usvajanja. 3. Vanbračna zajednica srodnika u punom krvnom srodstvu je sama po sebi zabranjena

Član 22

Usvajanje

1. Srodstvo nastalo usvajanjem takođe ima zabranu stupanja u brak kao i kod krvnog srodstva. 2. Iz opravdanih razloga, nadležni sud može da dozvoli stupanje u brak dva lica čije je srodstvo nastalo usvajanjem.

Član 23 Srodstvo po tazbini

Maćeha i pastorak, kao i očuh i pastorka ne stupaju u brak ako su živeli zajedno kao jedna porodica dok su pastorak i pastorka imali ispod osamnaest (18) godina, bez obzira da li je brak koji je stvorio takve odnose prestao da postoji.

Član 24 Starateljstvo

1. Brak između staratelja i lica pod starateljstvom je zabranjen u vreme trajanja starateljstva 2. Iz opravdanih razloga, nadležni sud može da dozvoli brak između lica pomenutih u stavu 1., nakon mišljenja organa starateljstva. 3. Starateljstvo prestaje nakon sklapanja braka između tih lica a brak postaje punovažan.

Član 25 Prijava za sklapanje braka

1. Lica koja imaju nameru da sklope brak podnose prijavu za sklapanje braka matičaru u Skupštini opštini. 2. Izvod iz matične knjige rođenih mora biti priložen uz prijavu za sklapanje braka, kada je potrebno za dokazivanje ispunjavanja uslova za brak utvrđenih u zakonu, ostala dokumenta kao što je potvrda o razvodu, potvrda za sklapanje braka za strance ili pasoš. 3. Matičar određuje datum sklapanja braka u dogovoru sa licima koja žele da stupe u brak.

Član 26 Informacije o imovinskim odnosima u braku

1. Matičar obaveštava par da sklapanjem braka ulaze u imovinsko-pravne odnose uz ravnopravno učešće i sticanja. 2. Obaveštava par da mora da sklope ugovor u notarskom/sudskom obliku ako žele da se odreknu imovinsko-pravnih odnosa u braku.

Član 27 Uzajamno obaveštavanje

Na zahtev, matičar preporučuje licima koja nameravaju da stupe u brak da se uzajamno informišu o svom zdravstvenom stanju, posetu porodičnom savetovalištu kako bi dobili stručno mišljenje u vezi sa razvojem skladnih bračnih i porodičnih odnosa, kao i da se upoznaju sa prednostima planiranja porodice i da se dogovore o budućem prezimenu.

Član 28 Mesto

1. Sklapanje braka vrši se na svečan način u naročito određenim prostorijama 2. Brak se može sklopiti i na drugim mestima ako budući supružnici to zatraže pod uslovom da naglase postojanje opravdanog razloga.

Član 29 Postupak pred matičarem

1. Za sklapanje braka neophodno je da dva lica suprotnog pola, istovremeno prisutna, slobodno izjave svoju nameru i punu saglasnost za sklapanje braka pred matičarem. 2. Izjava je apsolutna i bez datiranja. 3. Strane koje učestvuju u postupku sklapanja braka su budući supružnici, dva svedoka i matičar.

4. Bilo koje lice koje ima poslovnu sposobnost može biti svedok prilikom sklapanja braka.

Član 30 Saglasnost matičara

Matičar je dužan da dozvoli postupak sklapanja braka ako ne postoje bračne smetnje ili zabrane. Matičar je dužan da odbije saradnju u postupku sklapanja braka ako postoji bračna smetnja ili zabrana.

Član 31

Čin sklapanja braka

Čin sklapanja braka počinje izveštajem koji podnosi matičar da su sklapanju braka pristupili podnosioci prijave i da ne postoje bračne smetnje ni bračne zabrane koje su kao takve propisane zakonom. Matičar to zaključuje na osnovu isprava i izjava budućih supružnika i svedoka.

Član 32 Sklapanje braka

1. U slučaju da matičar utvrdi da ne postoje bračne smetnje ni bračne zabrane, obaveštava buduće supružnike o odredbama ove Knjige koje se odnose na njihova prava i obaveze tako što će da ih istovremeno pročita. 2. Matičar postavlja pitanje svakom od budućih supružnika pojedinačno da li pristaju da međusobno sklope brak. 3. Nakon dobijanja njihovih izjava kojim izražavaju pristanak na sklapanje braka, matičar proglašava da je brak sklopljen.

Član 33 Odbijanje sklapanja braka

Ako matičar zaključi da postoji bilo koja bračna smetnja ili bračna zabrana, usmeno obaveštava podnosioce prijave da ne mogu da se venčaju i o tome sačinjava službenu belešku u zapisniku.

Član 34 Upravni postupak

1. Kada lica koja su podnela prijavu za sklapanje braka ne prihvataju samo usmeno saopštenje propisano u članu 32. mogu da zatraže od matičara da donese rešenje o odbijanju prijave za sklapanje braka. 2. Protiv rešenja iz stava 1. može se uložiti žalba u roku od osam (8) dana od obaveštenja od nadležnih organa u vezi sa odbijanjem prijave za sklapanje braka. 3. Na osnovu prijave iz stava 2. nadležno telo je dužno da donese odluku u upravnom postupku u roku od petnaest (15) dana od dana prijema prijave.

Član 35 Prisustvo

U slučaju da se na zakazani dan venčanja mlada, mladoženja ili oboje ne pojave pred matičarem a svoje odsustvo ne opravdaju, smatra se da je prijava za sklapanje braka time bila povučena.

Član 36 Matična knjiga venčanih

1. Matičar upisuje sklopljeni brak u matičnu knjigu venčanih, koji zatim potpisuju supružnici, dva svedoka i matičar. 2. Odmah po sklapanju braka, supružnici dobijaju izvod iz matične knjige venčanih.

Član 37 Preliminarna pitanja

Lica koja sklapaju brak u skladu sa verskim propisima se ne venčavaju, osim ukoliko supružnici izvodom koji izdaje matičar ne dokažu da je brak zakonski sklopljen.

Član 38 Dokumentacija

1. Službeno lice verske zajednice pred kojim je sklopljen brak u skladu sa verskim propisima, dostavlja matičaru ispravu koju su potpisali supružnici, svedoci i predstavnik verske zajednice, kojom se dokazuje sklapanje braka po verskim propisima. 2. Isprava iz stava 1. se dostavlja matičaru u roku od pet dana od dana sklapanja braka.

Član 39 Registracija

1. Matičar je u obavezi da brak sklopljen prema verskim propisima registruje u matičnu knjigu venčanih tri dana od prijema isprave propisane zakonom. 2. Odmah nakon registracije braka sklopljenog prema verskim propisima u matičnu knjigu venčanih, matičar izdaje izvod religioznog braka iz matične knjige venčanih.

POTPOGLAVLJE II VANBRAČNA ZAJEDNICA

Član 40

Definicija vanbračne zajednice

1. Vanbračnom zajednicom se smatra faktički odnos između odraslog muškarca i odrasle žene koji otvoreno žive kao par, a karakteriše je zajednički život koji predstavlja karakter stabilnosti i kontinuiranosti. 2. Vanbračna zajednica je ravnopravna sa bračnim statusom sa aspekta prava i obaveza u pogledu staranja, uzajamne finansijske podrške kao što je navedeno u ovoj Knjizi. 3. Vanbračna zajednica ne proizvodi dejstvo iz stava 2. ako su u vreme njenog zasnivanja postojale sledeće bračne prepreke: postojeći brak, krvno srodstvo u nivou koji je zabranjen zakonom, srodstvo usvajanjem i pravna nesposobnost osim ako prepreke više ne postoje.

Član 41 Teret dokazivanja

Lice koje želi da ostvari prava iz vanbračne zajednice mora dokazati njeno postojanje.

Član 42 Prednosti

Tokom zajedničkog života, partneri jedno drugom duguju isto poštovanje, uzajamno razumevanje i podršku kao i u zakonskom braku.

POGLAVLJA III

PRAVA I OBAVEZE SUPRUŽNIKA

Član 43 Načela

1. U braku, odnosno u svim ličnim i imovinskim odnosima supružnici su ravnopravni. 2. Brak se sklapa za ceo životni vek. 3. Supružnici imaju obavezu da budu verni jedno drugom i da se uzajamno srazmerno pomažu, poštuju i finansijski potpomažu, naročito u slučaju kada jedan od supružnika nema dovoljnu materijalnu osnovu za život. 4. Supružnici su dužni da izgrade osećanje uzajamne srazmerne solidarnosti kao i osećanje solidarnosti prema svojoj sopstvenoj ili usvojenoj deci.

Član 44 Bračno prezime

1. Supružnici određuju svoje zajedničko prezime. 2. Prilikom sklapanja braka, supružnici dogovorom mogu da odluče:

2.1. da svako od njih zadrži svoje prezime; 2.2. da kao zajedničko prezime uzmu prezime jednog od njih; 2.3. da svom prezimenu dodaju prezime drugog supružnika.

3. Kombinacija dvaju prezimena nije moguća ako su prezimena supružnika već sastavljena od dvostrukih prezimena. U tom slučaju samo jedno od prezimena može da bude dodato prezimenu drugog supružnika i da postane bračno prezime. 4. U slučaju da se supružnici ne odluče o bračnom prezimenu, svaki od njih će da zadrži svoje prezime.

Član 45 Prebivalište, izdržavanje i zanimanje

1. Supružnici dogovorom odlučuju o mestu zajedničkog življenja. 2. Supružnici dogovorom odlučuju o izdržavanju zajedničkog porodičnog domaćinstva. 3. U slučaju da je jedan od supružnika isključivo zadužen za vođenje poslova u domaćinstvu, on upravlja domaćinstvom na svoju sopstvenu odgovornost. 4. Oba supružnika dužna su da daju doprinos izdržavanju porodičnog domaćinstva u srazmeri sa svojim pojedinačnim sposobnostima. Ako je jedan od supružnika zadužen za domaćinstvo a drugi supružnik zarađuje za život svoje porodice, pretpostavlja se da oba supružnika jednako doprinose bračnim troškovima. 5. Svaki od supružnika je samostalan u izboru svog posla i zvanja. Međutim moraju uzeti u obzir probleme drugog supružnika i porodice.

POGLAVLJE IV IMOVINSKI ODNOSI U BRAKU I VANBRAČNOJ ZAJEDNICI

POTPOGLAVLJE I

ZAJEDNIČKA IMOVINA

Član 46 Osnovno načelo

1. Odredbe o zajedničkoj imovini se primenjuju ako se supružnici nisu drugačije dogovorili u skladu sa Potpoglavljem III. 2. Na osnovu imovinskih odnosa u braku „zajednička imovina“, imovina (sva sredstva) supružnika se može podeliti na posebnu imovinu jednog supružnika ili zajedničku imovinu oba supružnika.

Član 47 Posebna imovina supružnika

1. Imovina koja pripada jednom supružniku u vreme sklapanja braka ostaje njegova posebna imovina. 2. Posebna imovina takođe je i imovina stečena tokom braka putem nasleđivanja, poklona ili drugih zakonskih oblika sticanja imovine, od strane drugog supružnika ili trećeg lica. 3. Imovina koja čini posebnu imovinu bez doplate je takođe posebna imovina. 4. Umetničko delo, intelektualni rad ili intelektualna svojina se smatra posebnom imovinom supružnika koji ih je stvorio. 5. Svaki od supružnika samostalno upravlja svojom posebnom imovinom i poseduje je za vreme trajanja braka

Član 48 Zajednička imovina

1. Zajednička imovina supružnika je imovina stečena radom ili kao prihod kroz druga zanimanja tokom trajanja braka, kao i prihodi koji na bilo koji način proističu iz zajedničke ili posebne imovine supružnika. 2. Zajednička imovina može da se sastoji od nematerijalnih i obligacionih prava.

Član 49

Sticanje odvojenim i zajedničkim sredstvima

1. Imovina delimično stečena preko investiranja odvojene imovine jednog ili oba supružnika i delimično preko zajedničke imovine je zajednička imovina. 2. Ovo se ne računa ako je deo dat iz zajedničke imovine nesrazmerno mali. 3. Svaki supružnik koji doprinosi zajedničkoj imovini kao što je opisano u stavu 1. može zahtevati naknadu kao što je predviđeno u članu 79. 4. Ako se primenjuje stav 2. naknada se plaća za zajedničku imovinu kao što je predviđeno u članu 79.

Član 50 Lične i zajedničke obaveze po osnovu štete

1. Sve obaveze koje nisu zajedničke u skladu sa ovim članom se smatraju odvojenim obavezama. 2. Zajedničke obaveze su:

2.1. obaveze koje su nastale od strane oba supružnika; 2.2. obaveze koje su nastale od strane jednog supružnika kako bi se zadovoljile odgovarajuće porodične potrebe; 2.3. obaveze nastale za potrebe ili upravljanje zajedničkom imovinom ili u interesu zajedničke imovine; 2.4. obaveze koje se odnose na profesionalne aktivnosti supružnika.

3. Zajedničke obaveze se mogu povratiti iz zajedničke imovine i lične imovine supružnika koji je izazvao dug. Ako su supružnici solidarno odgovorni, obaveze se mogu povratiti iz lične imovine nekog od supružnika. 4. Lične obaveze koje se odnose na štetu ili kriminal se takođe mogu povratiti od polovine neto vrednosti zajedničke imovine kada su lična imovina, dohodak i dobit supružnika dužnika nedovoljni.

Član 51

Teret dokazivanja

1. Imovina se smatra zajedničkom imovinom osim ako se ne dokaže da je posebna kako je propisano članom 47. 2. Obaveze koje nisu dokazane kao posebne su zajedničke obaveze.

Član 52 Registracija nepokretne imovine

1. Prava supružnika u pogledu nepokretne imovine koja predstavlja njihovu zajedničku imovinu kao što je navedeno u članovima 48. i 49., se registruju u registru prava na nepokretnu imovinu na ime oba supružnika kao zajednička. 2. Kada je samo jedan od supružnika registrovan kao titular prava zajedničke imovine u registru prava na nepokretnu imovinu, smatra se da je registracije izvršena a ime oba supružnika. Supružnik koji nije registrovan kao titular prava može podneti zahtev za registraciju zajedničke imovine u bilo koje vreme.

Član 53 Upravljanje zajedničkom imovinom

Supružnici upravljaju i raspolažu zajedničkom bračnom imovinom zajedno ili u dogovoru.

Član 54 Načini upravljanja

1. Izuzetno od stava 3. supružnici mogu da se dogovore da upravljanje i posedovanje zajedničke imovine u celini ili u delovima bude odgovornost jednog od supružnika. 2. Ugovor može biti ograničen samo na upravljanje ili vlasništvo. Osim ako nije drugačije ugovoreno, upravljanje obuhvata vlasništvo u okvirima redovnih aktivnosti. 3. Za sledeće radnje je potrebno zajedničko upravljanje:

3.1. sticanje, otuđenje i opterećenje nepokretnosti; 3.2. sklapanje značajnih ugovora o kreditu, garanciji i jemstvu; 3.3. davanje značajnih poklona.

4. Kada je jedan od supružnika pravno nesposoban kao što je predviđeno u članu 199a, drugi supružnik upravlja zajedničkom imovinom samostalno. 5. Na zahtev jednog od supružnika, sud može lišiti drugog prava na upravljanje celokupnom ili delom zajedničke imovine, kada drugi supružnik napravi ozbiljne propuste u upravljanju imovinom.

Član 55 Razlozi za oduzimanje zajedničke imovine

1. Zajednička imovina se oduzima nekom od sledećih radnji:

1.1. smrti supružnika; 1.2. poništenjem braka 1.3. razvodom; 1.4. promenom imovinskih odnosa supružnika u skladu sa Potpoglavljem III.

Član 56

Datum oduzimanja

1. Oduzimanje zajedničke imovine stupa na snagu: 1.1. na datum smrti supružnika; 1.2. u slučaju poništenja braka i razvoda na dan prijave ili ako su se supružnici ranije razdvojili na dan njihovog odvajanja; 1.3. u slučaju dogovora o promeni bračne imovine u skladu sa Potpoglavljem III ili deobi dela imovine u skladu sa članom 57. na datum promene.

Član 57

Deoba dogovorom 1. Supružnici u bilo kom trenutku mogu da podele svoju zajedničku imovinu dogovorom u skladu sa članom 62. 2. Preko deobe supružnici postaju suvlasnici u određenim udelima kako je navedeno u članu 88. u Knjizi o imovini. 3. Deoba ne može izazvati nedostatke poveriocima.

Član 58 Predmeti i vremenski rokovi

1. Lica koja imaju pravo da traže deobu zajedničke imovine su: supružnici, naslednici umrlog supružnika, poverioci jednog od supružnika ako zahtevaju isplatu po osnovu zajedničke imovine iz člana 50, stav 3.ako se potraživanja poverioca ne mogu realizovati po osnovu posebne imovine supružnika koji je ujedno i dužnik. 2. Poverioci ne mogu tražiti deobu nakon zastarelosti potraživanja.

POTPOLAVLJE II IMOVINSKI ODNOSI PARTNERA U VANBRAČNOJ ZAJEDNICI

Član 59 Načela

Imovina stečena tokom vanbračne zajednice sa smatra zajedničkom imovinom u istoj meri kao što je predviđeno u Potpoglavlju I za zakonske bračne parove. Odredbe koje se odnose na procenu i deobu zajedničke imovine supružnika se analogno primenjuju na imovinu partnera u vanbračnoj zajednici.

POTPOGLAVLJE III PREDBRAČNI I BRAČNI UGOVORI I UGOVOR O OSNIVANJU VANBRAČNE ZAJEDNICE

Član 60 Načela

1. Bračni ugovor se može zaključiti pre sklapanja braka (predbračni ugovor) ili tokom trajanja braka u bilo koje vreme. 2. Predbračni ugovor stupa na snagu na dan registrovanja braka. 3. Predbračnim ugovorom, verenici ili supružnici određuju svoje imovinske odnose za budućnost na osnovu članova u nastavku. 4. Predbračni ugovor se ne može sklopiti pozivanjem na zakon koji više ne važi ili na strani zakon. 5. Lice koje je pravno nesposobno ne može sklopiti bračni ugovor.

Član 61 Razdvajanje imovine

1. Bračnim ugovorom supružnici se mogu dogovoriti da:

1.1. se zakonski imovinski odnosi (zajednička imovina) isključe ili ukinu: i 1.2. imovina stečena pre i tokom braka bude pojedinačno vlasništvo svakog supružnika (razdvajanje imovine).

Član 62

Određivanje i deoba zajedničke imovine Bračnim ugovorom, supružnici se mogu dogovoriti o određivanju i deobi zajedničke imovine u skladu sa članom 57.

Član 63

Ugovori partnera u vanbračnoj zajednici

Partneri u vanbračnoj zajednici mogu sklopiti ugovor o razdvajanju imovine ili određivanju i deobi zajedničke imovine pre osnivanja vanbračne zajednice ili tokom trajanja vanbračne zajednice u bilo koje vreme.

Član 64 Notarski akt, forma i registracija

1. Svi ugovori na osnovu članova od 61. do 63. važe ako su sklopljeni pred notarom 2. Notar će pročitati ugovor i objasniti njegove posledice supružnicima. Osigurava da supružnik koji gubi pravo preko ugovora razume to i da je na osnovu slobodne volje odlučio da potpiše ugovor.

3. Ugovor se sklapa u pisanom obliku, potpisuje se ispred notara nakon pristanka strana i na kraju se overava. 4. Bračni ugovori koji se tiču nepokretne imovine se registruju u javni registar prava nepokretne imovine.

GLAVA III RASKID BRAKA I ZAJEDNIČKI ŽIVOT

POGLAVLJE I

NAČELA

Član 65 Opšta načela

1. Sud, kao i bilo koje lice koje ima pravni interes u prestanku braka dužni su da uzmu u obzir sledeća opšta načela:

1.1. institucija braka mora da bude očuvana;

1.2. supružnici čiji je brak možda u fazi raspada treba da budu ohrabreni da preduzmu sve praktične korake, bilo putem bračnih savetovališta, postupka mirenja predviđenog ovom Knjigom ili na drugi način, da sačuvaju svoj brak;

1.3. brak koji se nepopravivo raspao treba da bude okončan

1.3.1. uz najmanju moguću meru uznemirenja strana i dece pogođene tim raskidom; 1.3.2. uz rešavanje svih pitanja na način osmišljen da promoviše što je u datim okolnostima

moguće bolji dalji odnos između strana i svakog deteta pogođenog raskidom; i 1.3.3. bez nerazumnog stvaranja troškova u vezi sa postupkom za okončanje braka.

1.4. izbegavanje bilo kakve opasnosti od štete ili nasilja prema supružnicima i deci.

Član 66

Vrste prestanka braka

1. Brak prestaje smrću jednog od supružnika, proglašenjem nestalog supružnika umrlim, poništenjem ili razvodom. 2. Brak je raskinut samo na zahtev i putem sudskog naloga kroz poništenje (ništav brak) ili raskid braka (razvod). 3. Poništenje ili razvod postaju pravosnažni kad presuda kojom je sud poništio ili razveo brak postane konačna. 4. Kad je nestali supružnik proglašen mrtvim, brak biva raskinut danom kad nestali supružnik bude proglašen za umrlog konačnom presudom.

Član 67

Prestanak zajedničkog života Nisu potrebne zakonske mere za prestanak zajedničkog života.

Član 68 Sukob više od jednog braka

1. Brak sklopljen u vreme kad je već postojao ranije sklopljen brak jednog od supružnika je ništav. 2. Brak koji je naknadno sklopljen u vreme postojanja prethodnog braka jednog od supružnika neće da bude poništen ako je u međuvremenu prethodni brak prestao. 3. Kad oba braka budu istovremeno raskinuta usled smrti supružnika koji je sklopio novi brak u vreme postojanja ranijeg braka, novi brak biće poništen, osim u slučaju da je novi brak trajao dugi niz godina, a supružnik iz ranijeg braka nije ništa preduzimao u cilju uspostavljanja bračne zajednice i zajedničkog života.

Član 69

Strah, prisila, pretnja

Brak će biti poništen ako je supružnik dao svoj pristanak u strahu, pod prisilom ili ozbiljnom pretnjom.

Član 70 Formalne mane

1. Brak može da bude poništen ako nisu ispunjeni formalni zahtevi za brak predviđeni u članovima od 14. do 25. i članu 28. ove Knjige. Konkretno, ako:

1.1. jedan od supružnika nema poslovnu sposobnost zbog utvrđene dijagnoze duševne bolesti ili iz drugih razloga; ili

1.2. brak bude sklopljen između lica u krvnom srodstvu, ili lica iz istog srodstva na osnovu usvojenja ili

u srodstvu po tazbini.

Član 71 Zabluda i prevara

1. Brak može da bude poništen ako je bio sklopljen u zabludi u odnosu na identitet supružnika. 2. Brak koji je bio sklopljen usled namerne prevare u odnosu na činjenice koje bi, da su na vreme bile poznate, odvratile drugog supružnika od sklapanja tog braka, a koje kasnije zajednički život učine nepodnošljivim, treba poništiti.

Član 72 Nedostatak namere

1. Brak koji nije sklopljen u cilju zajedničkog života supružnika je ništav. 2. Brak je ništav kada supružnici nisu stvarno želeli da brakom uspostave zajednicu života već da sklapanjem braka prikriju neki drugi pravni posao ili da ostvare neki drugi cilj (tj. zakonsko nasleđivanje, porodičnu penziju, izbegavanje krivičnog gonjenja, zloupotrebu bilo kog drugog prava). 3. Ovakav brak neće da bude poništiten ako supružnici naknadno odluče da uspostave zajednicu života.

Član 73 Pravo na podizanje tužbe

1. Lica koja imaju pravo na podizanje tužbe za poništenje braka iz razloga propisanih u ovoj Knjizi su supružnici, javni tužilac i sva druga lica koja imaju neposredni pravni interes da brak bude poništen.. 2. Nakon prestanka razloga propisanih u ovoj Knjizi, pravo na tužbu za poništenje braka pripada samo

supružniku koji je bio duševno bolestan ili je iz drugih razloga bio nesposoban za rasuđivanje. Tužba može da bude podneta u roku od jedne godine od dana prestanka navedenih razloga.

POGLAVLJE II RAZVOD

Član 74 Načela

1. Brak može da bude raskinut razvodom samo na osnovu odluke suda na zahtev jednog ili oba supružnika. 2. Jedan ili oba supružnika mogu uz zajednički dogovor da zatraže razvod braka podnošenjem tužbe pred nadležnim sudom. 3. Kada jedan od supružnika podnese tužbu za razvod braka, a drugi supružnik izričito izjavi da ne odbacuje osnovanost zahteva iz tužbe, najkasnije do zaključenja glavne rasprave suda, smatraće se da su supružnici podneli sporazumni predlog za razvod braka.

Član 75 Razlozi za razvod

1. Brak se može raskinuti ako su:

1.1. bračni odnosi ozbiljno ili trajno poremećeni ili kada se iz drugih razloga brak nepovratno raspao ili 1.2. oba supružnika podnesu zahtev za razvod braka.

Član

Načela zaštite

1. Sud neće raskinuti brak za vreme trudnoće žene, odnosno sve dok njihovo zajedničko dete navrši godinu dana života, osim ako postoji izuzetno ozbiljan teret za ženu. Ako postoje sumnje da je žena u drugom stanju, da nosi zajedničko dete, brak neće biti raskinut. 2. Uz predlog za sporazumni razvod, supružnici su dužni da podnesu pisani sporazum o čuvanju, obrazovanju i izdržavanju svoje zajedničke dece, kao i pisani predlog o načinu na koji će ubuduće da garantuju lične kontakte između deteta i oba roditelja. 3. Odobrenje za razvod braka može da se ne daje ili može da se odlaže čak i ako je brak propao, samo u posebnim slučajevima ako i dok se čuvanje braka vrši zbog specifičnih razloga, neophodnih za interes deteta.

Član 77 Preliminarno izdržavanje supružnika i porodični dom

1. Supružnik koji nije u stanju da obezbedi svoje finasijsko izdržavaje, ima pravo na privrmenu alimentaciju za vreme bračnih sporova suda. Sud odlučuje o postojanju i obimu potraživanja u analogiji prema članovima 250. i narednim, uzimajući u obzir specifičnu situaciju postupka koji je u toku. 2. Ako okolnosti to zahtevaju, jedan supružnik može zahtevati da mu drugi supružnik dozvoli samo korišćenje bračne kuće ili dela kuće za vreme bračnih sporova. Sud će doneti odluku uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, naročito najbolje interese dece koja žive u domaćinstvu, svako nasilje počinjeno od strane jednog supružnika prema drugom ili prema deci, i finasijska prava i intererse oba supružnika.

POGLAVLJE III

IMOVINSKI ODNOSI NAKON ZAVRŠETKA BRAČNO- IMOVINSKOG REŽIMA

Član 78 Deoba zajedničke imovine

Na dan raspada zajednice akvizicije, kao što je navedeno u članu 56., treba odrediti, proceniti i podeliti zajedničku imovinu kao što je predviđeno u članu 78. i narednim.

Član 79 Nadoknada između zajedničke i posebne imovine

1. Pre raspodele, zajednička imovina se nadoknađuje za svaki doprinos na ličnu imovinu supružnika. 2. Lična imovina svakog supšružnika se nadoknađuje za svaki doprinos u zajedničku imovinu. 3. Doprinos će biti procenjen na osnovu njegove vrednosti u trenutku kada je pružen doprinos. Ako je doprinos koji je pružen od posebne imovine jednog supružnika u zajedničku imovinu izgubio vrednost, samo će preostala vrednost biti nadoknađena. 4. Nadoknada se isplaćuje u kešu, osim ukoliko to prouzrokuje nepotrebne teškoće jednom od

supružnika.

Član 80 Raspodela zajedničkih obaveza

Ako zajednička imovina nije dovoljna da se pokriju postojeće obaveze prema zajedničkoj imovini, sve zajedničke obaveze koje ostaju nakon raspodele mogu se nadoknaditi od svakog supružnika. Supružnik koji je platio za zajedničke obaveze nakon raspodele zajednice ima pravo na naknadu od drugog supružnika za polovinu isplate.

Član 81 Raspodela predmeta sa jednim supružnikom

1. Treba obratiti pažnju kako bi se osiguralo da udeo svakog supružnika uključuje one predmete zajedničke imovine koji služe zanatu ili profesiji. 2. Ako je vrednost predmeta, kao što je opisano u stavu 1., nesrazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajedničke imovine, ovi predmeti će takođe biti podeljeni, osim u slučajevima kada supružnik kome takva udela treba da pripadnu, treba da obezbedi novčanu naknadu za vrednost drugom supružniku, odnosno preda drugi predmet jednake vrednosti drugom supružniku. Za ove svrhe naknade potrebna je saglasnost oba supružnika. 3. Svaki supružnik mora biti obezbeđen sa ovim predmetima iz zajedničke imovine koji služe isključivo za ličnu upotrebu.

Član 82 Raspodela predmeta koje koristi drugi supružnik

1. Svaki od supružnika može da zahteva da se prenosivi predmeti iz zajedničke imovine podele sa drugim supežnikom na ime udela u zajedničku imovinu supružnika, koji je te predmete zadržao posle raskida njihovog zajedničkog života, i imao ih je u neometnoj svojini najmanje tri godine ili ih je kupio za svoje potrebe bez odobrenja drugog supružnika. 2. U slučaju iz stava 1. drugi supružnik ima pravo da zahteva da mu bude dodeljen odgovarajući udeo iz drugih predmeta, a ako vrednost tih predmeta nije dovoljna, ima pravo da mu razlika bude isplaćena u novcu.

Član 83

Određivanje zajedničke imovine u slučaju neslaganja

Kada dogovor nije postignut o tome koji deo imovine supružnika pripada zajedničkoj imovini, onda o tome odlučuje sud na zahtev jednog ili oba supružnika.

Član 84 Načelo jednake podele i poteškoća

1. Zajednička imovina koja ostaje nakon raspuštanja svih obaveza i plaćanja naknade, kao što je predviđeno u članu 49. stav 3, je posledica podele supružnika u jednaka udela. 2. U slučajevima izuzetne poteškoće, sud može uskladiti raspodelu. 3. Da bi se izbegla izuzetna poteškoća koja nije opravdana čak ni s obzirom na opravdane interese oba supružnika, sud može ukinuti ili izmeniti svaki dogovor supružnika na osnovu članova 61. do 63.

Član 85

Predmeti za upotrebu dece

Supružniku kome su poverena zajednička deca na čuvanje i vaspitavanje, povrh njegovog udela biće dodeljeni i predmeti koji služe samo deci ili koja su namenjeni za njihovu neposrednu upotrebu, osim ako je vrednost tih predmeta nesrazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajedničke imovine.

Član 86 Odluka suda o bračnom domaćinstvu

1. Ako se u postupku razvoda braka supružnici ne saglase o tome kome će da pripadne pravo da ubuduće živi u bračnom domaćinstvu ili ako se ne saglase o podeli zajednički korišćenog nameštaja i drugih stvari iz domaćinstva, na zahtev jednog ili oba supružnika, odluku o tome donosi sud. 2. Sud donosi odluku za svaki pojedinačni slučaj, naročito kad se odluka suda tiče dobrobiti dece i društvenog položaja supružnika.

Član 87 Pravo preče kupovine

Kad je udeo supružnika iz zajedničke imovine konačno određen, drugi supružnik ima pravo preče kupovine tog udela.

POGLAVLJE IV PREZIME NAKON RAZVODA

Član 88

Prezime nakon razvoda

1. Supružnik koji je prilikom sklapanja braka promenio svoje prezime, nakon prestanka braka može da uzme prethodno prezime. 2. Izjava o uzimanju prethodnog prezimena mora da bude podneta u roku od šest meseci od prestanka braka. 3. Izjava mora da bude poslata matičaru zaduženom za vođenje matične knjige venčanih u mestu u kojem je sklopljen brak prema mestu prebivališta lica koje dostavlja svoju izjavu.

GLAVA IV ODNOSI IZMEĐU RODITELJA I DECE

POGLAVLJE I

MATERINSTVO I OČINSTVO

PODPOGLAVLJE I MATERNISTVO

Član 89

Definicija

Žena koja rodi dete je njegova majka.

PODPOGLAVLJE II OČINSTVO

Član 90 Načelo

1. Ako je dete rođeno u braku, muž majke deteta smatra se ocem deteta. 4. Ako je brak završen smrću muža, kao otac deteta smatra se muž majke detata ako je dete rođeno u roku od tri stotine dana (300) nakon njegove smrti.

Član 91 Očinstvo utvrđeno priznanjem ili odlukom suda

1. Ako dete nema oca prema članu 90. ili ako je očinstvo pravosnažno osporeno, ocem se smatra čovek koji priznaje dete kao svoje. 2. Ako nijedan muškarac ne prizna dete, ocem se smatra čovek čije je očinstvo utvđeno od strane suda.

Član 92 Podobnost za priznanje očinstva

Očinstvo može da prizna muškarac koji je navršio 16. godinu života i koji je sposoban za rasuđivanje, kao što je predviđeno u članu 199a stav 1.

Član 93 Načela priznanja očinstva

1. Muškarac koji je spreman da preuzme položaj oca deteta, uključujući sve obaveze koje proističu iz ove pozicije može da prizna očinstvo i zabeleži tu činjenicu u matičnu knjigu rođenih u prisustvu matičara. 2. Očinstvo takođe može da bude priznato pred organom starateljstva, pred sudom ili pred nekim drugim ovlašćenim organom za pripremanje javnih isprava. Ti organi su obavezni da bez odlaganja dostave overeni zapisnik nadležnom matičaru koji će da izvrši upis deteta u matičnu knjigu rođenih. 3. Izjava o priznanju očinstva ne može da bude data od strane ovlašćenog zastupnika.

Član 94

Zahtev majke za priznanje

1. Majka deteta čije očinstvo još uvek nije utvrđeno može dati usmenu izjavu o licu koje ona smatra ocem deteta za zapisnik u prisustvu matičara ili pred organom ovlašćenim za pripremu javnih isprava i overenih dokumenata.

2. Kad primi izjavu majke o identitetu oca njenog deteta, matičar će da pozove navedenu osobu da se u roku od 30 dana neposredno pred matičarem ili u overenoj ispravi izjasni o svom očinstvu. Poziv ovom licu mora da bude uručen lično i na način kojim se obezbeđuje tajnost. 3. O radnjama koje preduzima i o usmenim izjavama majke deteta i lica za koje majka tvrdi da je otac deteta, matičar sastavlja zapisnik. 4. Kad pozvano lice izjavi da nije otac deteta ili ako se u roku od 30 dana ne izjasni o očinstvu deteta, matičar o tome obaveštava majku deteta. 5. Kad pozvano lice izjavi pred matičarem da se smatra ocem deteta, i ako je ovo zabeleženo u zapisniku ili u overenoj ispravi, matičar će ga zvanično upisati kao oca deteta u matičnu knjigu rođenih i o tom upisu obaveštava majku deteta.

Član 95 Priznanje očinstva pre rođenja deteta i nakon smrti deteta

1. Izjava o priznanju očinstva može da bude data i pre rođenja deteta. Ta izjava proizvodi pravno dejstvo pod uslovom da se dete rodi živo. 2. Posle smrti deteta, očinstvo može da se utvrđuje samo na osnovu odluke suda donete na zahtev ovlašćenih lica i ako za to imaju pravni interes.

Član 96

Saglasnost majke

1. Priznanje očinstva proizvodi pravno dejstvo i biće upisano u matičnu knjigu rođenih samo ako se sa priznanjem saglasi majka deteta. 2. Izjavu o saglasnosti za priznanje očinstva majka može da pruži u skladu sa propisima iz člana 98. 3. Matičar je dužan da pozove majku deteta da se u roku od 30 dana izjasni o priznanju očinstva, ako ona već ranije nije označila isto lice kao oca deteta.

Član 97

Saglasnost deteta

1. Kad je dete starije od 16 godina, potrebna je i njegova saglasnost sa priznanjem očinstva. Ova saglasnost daje se na način propisan u članu 98. Kada dete pravno nije u mogućnosti da daje saglasnost, onda saglasnost daje njegov zakonski zastupnik. 2. Bez obzira na starost deteta, staratelj mora dati svoj pristanak uz dozvolu organa starateljstva kada majka više nije živa ili je lišena roditeljske odgovornosti odlukom suda na osnovu člana 135. ili je roditeljska odgovornost prekinuta na osnovu člana 138. ili je ona nepoznata.

Član 98 Pravno dejstvo izjave o priznanju očinstva

1. Izjava o priznanju očinstva, kao i izjave majke i deteta i njihova saglasnost sa priznanjem očinstva ne mogu biti opozvane nakon što su stupile na snagu. 2. Osoba koja je dala izjavu o priznanju očinstva, može da traži poništenje te izjave ako je izjava bila izazvana prinudom ili je data usled prevare ili u zabludi. 3. Zahtev za poništenje izjave može da bude podnet u roku od šest meseci od dana kad je prinuda

prestala, ili od dana kad je prevara prestala odnosno od dana kad je zabluda uočena.

Član 99 Očinstvo odlukom suda

1. Pored lica koje sebe smatra ocem deteta, tužbu za utvrđenje očinstva deteta rođenog van braka mogu da podnesu i dete i majka deteta. 2. Dete rođeno van braka može da podnese tužbu za utvrđenje očinstva u svakom trenutku. 3. Ako je dete ispod osamanest (18) godina ili je poslovno nesposobno, tužbu u njegovo ime može da podnese majka. Ako majka nije više živa, ili je lišena roditeljske odgovornosti odlukom suda na osnovu člana 135. ili je roditeljska odgovornost prekinuta na osnovu člana 138. ili je nepoznata, tužbu može da podnese staratelj uz odobrenje organa starateljstva. 4. Tužbu za utvrđenje očinstva majka može da podnese u svoje ime sve dok vrši roditeljsku odgovornost prema detetu.

Član 100 Radnje izvršene po službenoj dužnosti

1. Kad je majka označila određeno lice kao oca svog deteta, a u roku od godinu dana od dana rođenja deteta ne pokrene postupak za utvrđivanje očinstva, organ starateljstva može po službenoj dužnosti da pokrene taj postupak u ime deteta. U tom slučaju detetu će da bude dodeljen poseban staratelj za vođenje postupka. 2. Organ starateljstva neće po službenoj dužnosti da pokrene postupak za utvrđivanje očinstva, ako se majka iz opravdanih razloga protivi tome.

PODPOGLABVLJE III OSPORAVANJE OČINSTVA

Član 101

Osporavanje očinstva od strane muža

1. Muž može da ospori očinstvo deteta koje je rodila njegova žena za vreme trajanja braka, ako smatra da on nije otac deteta. 2. Tužbu u cilju osporavanja očinstva muž može da podnese u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenicu koja dovodi u sumnju pretpostavku njegovog očinstva. Tužba ne može da bude podneta kasnije od deset godina od rođenja deteta. 3. Ako je muž majke deteta bio potpuno lišen poslovne sposobnosti, tužbu radi osporavanja njegovog očinstva može da podnese njegov staratelj uz odobrenje organa starateljstva.

Član 102 Osporavanje od strane majke

1. Majka može da ospori da je otac njenog deteta osoba koja se na osnovu člana 90. smatra njegovim ocem. 2. Tužbu radi osporavanja očinstva majka mora da podnese u roku od šest meseci od dana rođenja deteta.

Član 103 Osporavanje očinstva na inicijativu deteta

1. Dete može da ospori očinstvo lica koje se prema ovoj Knjizi smatra njegovim ocem. 2. Dete može da podnese tužbu radi osporavanja očinstva. Kad je dete maloletno ili je poslovno nesposobno, tužbu u njegovo ime može da podnese majka, a ako majka nije više živa, ili je njeno boravište nepoznato, ili nije poslovno sposobna, ili je lišena roditeljske odgovornosti, tužbu može da podnese staratelj uz odobrenje organa starateljstva. 3. Pravo deteta na podnošenje tužbe nije ograničeno rokom.

Član 104 Osporavanje očinstva trećeg lica za dete rođeno van braka

1. Lice koje sebe smatra ocem deteta može da ospori očinstvo licu čije je očinstvo utvrđeno na osnovu članova 90. i 99. stav 1, pod uslovom da sa istom tužbom traži da se utvrdi njegovo očinstvo. 2. Ako je očinstvo utvrđeno na osnovu člana 90., to važi samo u slučaju da je ta osoba živela zajedno sa majkom deteta u vreme začeća i da sa istom tužbom traži da se utvrdi njegovo očinstvo. 3. Tužba može da bude podneta u roku od jedne godine od dana upisa osporenog očinstva u matični knjigu rođenih.

Član 105 Nasleđivanje prava

1. Pravo na tužbu u cilju osporavanja očinstva ne prelazi na naslednike ovlašćenih lica; međutim, naslednici mogu da nastave započeti postupak ako za to imaju pravni interes. 2. Osporavanje očinstva nije dozvoljeno nakon smrti deteta.

Član 106 Pravo na pristup informacijama i razjašnjavanje očinstva

1. Svako ima pravo na pristup informacijama u vezi sa njegovim poreklom u okviru granica koje su utvrđene u Zakonu. Dete može zahtevati informacije od njegove majke i oca i od zdravstvene ustanove koja je izvršila veštačku oplodnju, nakon što je napunilo četrnaest (14) godina. 2. Kako bi razjasnili biološko poreklo, majka, zakonski otac i dete preko četrnaest (14) godina može da zatraži test očinstva od zakonskog oca odnosno deteta. 3. Muškarac koji je uveren da je biološki otac deteta, i dete preko četrnaest (14) godina koje je uvereno da je određeni muškarac njegov biološki otac, mogu zatražiti jedan od drugog da se izvrši test očinstva. 4. Test očinstva neće biti izvršen, ako bi to dovelo do značajnog negativnog uticaja po najbolji interes deteta što bi bilo nerazumno za dete čak i uzimajući u obzir brige lica koje ima pravo da razjasni očinstvo. 5. Razjašnjavanje očinstva na osnovu ovog člana nema nikakav uticaj na zakonsko roditeljstvo, kao što je predviđeno članovima od 90. do 105.

POTPOGLAVLJE IV POSEBNE ODREDBE ZA POREKLO DECE KOJA SU ZAČETA UZ MEDICINSKU ASISTENCIJU

Član 107

Veštačka oplodnja tokom braka

1. Očinstvo ne može biti osporeno za dete koje je začeto uz medicinsku asistenciju tokom braka.

2. Izuzetno, muž majke može da ospori očinstvo deteta ako je dete bilo začeto veštačkom oplodnjom bez pisane saglasnosti muža.

Član 108 Veštačka oplodnja van braka

Očinstvo ne može biti osporeno za dete rođeno van braka, ako je partner majke dao pismenu saglasnost za medicinsku asistenciju sa namerom da postane roditelj deteta.

GLAVA V ZAŠTITA DETETA I RODITELJSKA ODGOVORNOST

POGLAVLJE I NAČELA

Član 109

Načela zaštite deteta

1. Svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svemu što se odnosi na dete. Najbolji interes deteta mora biti osnova svih postupaka i odluka koje donosi organ starateljstva i sudovi. 2. Država je obavezna da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta. 3. Deca imaju pravo da odrastaju u porodici sa roditeljima. Deca koja ne žive zajedno sa oba svoja roditelja, imaju pravo da se redovno viđaju sa njima. 4. Država je dužna da detetu bez roditeljske odgovonosti obezbedi zaštitu, tako da su oni zaštićeni u porodičnoj sredini uvek kada je to moguće. 5. Deca koja boluju od duševnih ili fizičkih problema imaju pravo na posebnu negu, na prikladan život, na garanciju svog dostojanstva i na omogućavanje aktivnog učešća u društvenom životu. 6. Država je dužna da preduzima sve potrebne mere za zaštitu dece od zanemarivanja, od neljudskog postupanja, emocionalnog i seksualnog zlostavljanja i od svake vrste eksploatacije. 7. Dete rođeno van braka ima jednaka prava kao dete rođeno u braku. 8. Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojilacima kao dete prema roditeljima.

Član 110 Život sa roditeljima

1. Maloletna deca imaju pravo da žive sa svojim roditeljima. 2. Deca mogu da žive odvojeno od svojih roditelja samo ako tako zahtevaju zajednički interesi dece i roditelja ili ako je to neizbežno, kako bi ih zaštitili od ozbiljne opasnosti; u ovom slučaju sud treba da donese odluku u skladu sa članovima 134. i narednim.

Član 111 Nezakonito zadržavanje deteta

Roditeljska odgovornost za dete uključuje pravo da zahteva predaju detata od svakog lica koja ga nezakonito zadržava od roditelja ili jednog roditelja.

Član 112

Načela roditeljske odgovornosti

1. Dete je pod roditeljskom odgovornošću do svog punoletstva. 2. Roditeljska odgovornost obuhvata prava i obaveze koje imaju za cilj da obezbede emocionalno, društveno i materijalno blagostanje deteta, na taj način što će da se staraju o detetu, da očuvaju svoj lični odnos, da obezbede pravilan rast i razvoj deteta, njegovo obrazovanje, stručno osposobljavanje, zakonsko zastupanje i upravljanje imovinom deteta. 3. Kroz primenu ovih načela, roditelji su dužni da uzmu u obzir sposobnosti, naklonosti i želje svoje dece.

Član 113 Lični doprinos i korišćenje usluga javnih službi

Roditelji su obavezni da daju svoj lični doprinos razvoju njihove dece koliko god mogu. Ako je to potrebno, oni su obavezni da koriste usluge socijalnih institucija.

POGLAVLJE II

PREZIME DETETA

Član 114 Određivanje imena i prezimena deteta

1. Roditelji sporazumno određuju prezime deteta. 2. Dete dobija prezime jednog roditelja ili prezimena oba roditelja. 3. Kombinacija prezimena nije moguća, ako se prezimena jednog ili oba roditelja već sastoje od dva imena. U ovom slučaju, samo jedno od prezimena može se kombinovati sa jednim od imena drugog roditelja kako bi nastalo prezime detea. 4. Roditelji ne mogu da daju različita prezimena svojoj zajedničkoj deci. 5. Kada roditelji ne mogu da postignu dogovor u vezi sa prezimenom deteta, nakon što sasluša oba roditelja, prezime određuje organ starateljstva u saglasnosti sa odredbama stava 2.

Član 115 Izuzeci

1. Ako jedan od roditelja nije više živ ili je lišen roditeljske odgovornosti odlukom suda na osnovu člana 135. ili je roditeljska odgovornost prekinuta na osnovu člana 138. ili je nepoznat, drugi roditelj određuje prezime deteta. 2. Ako roditelji deteta nisu živi ili su lišeni roditeljske odgovornosti odlukom suda na osnovu člana 135. ili je roditeljska odgovornost prekinuta na osnovu člana 138. ili su nepoznati, organ starateljstva određuje prezime deteta.

Član 116

Prezime deteta posle promene porodičnog statusa

1. Maloletno dete kome je bilo dato prezime posle promene njegovog porodičnog statusa u smislu priznanja očinstva, zbog sklapanja braka njegovih roditelja, usled utvrđivanja očinstva ili usled osporavanja očinstva, može da dobije novo prezime u roku od dva meseca nakon promene porodičnog statusa. 2. Kada se određuje novo prezime detetu starijem od osam godina, potreban je pristanak deteta. 3. Izjava za određivanje novog prezimena mora da bude dostavljena matičaru zaduženom za vođenje

matične knjige rođenih za to dete, ili matičaru nadležnom prema mestu prebivališta osobe koja daje tu izjavu.

POGLAVLJE III ZASTUPANJE I POSLOVNA SPOSOBNOST DETETA ISPOD OSAMNAEST (18) GODINA;

UPRAVLJANJE IMOVINOM DETETA; KORIŠĆENJE DETETOVOG PRIHODA

Član 117

Zastupanje

1. Roditelji imaju dužnost i pravo da zakonski zastupaju svoju decu dok ne napune osamnaest (18) godina. 2. Sve pošiljke i izveštaji koji treba da budu poslati detetu mogu da se šalju jednom ili drugom roditelju, a u slučaju da roditelji deteta ne žive zajedno, mogu da se šalju onom roditelju sa kojim je dete.

Član 117a

Poslovna sposobnost deteta ispod osamnaest (18) godina

1. Dete koje je napunilo dvanaest (12) godina života može da obavlja pravne transakcije uz saglasnost njegovog zakonskog zastupnika. 2. Dete koje je napunilo petnaest (15) godina života može da, uz saglasnost svog zakonskog zastupnika, nezavisno zasnuje radni odnos i da ima svoj lični prihod i da poseduje imovinu koju je steklo svojim radom bez prejudiciranja člana 242. 3. Dete koje je napuilo dvanaest (12) godina može pravosnažno zaključiti male pravne transakcije svakodnevnog života ako je u stanju da ispuni sve obaveze sa sopstvenim sredstvima.

Član 118 Upravljanje imovinom

Roditelji upravljaju imovinom deteta u detetovu korist, sve do njegovog sticanja punoletstva.

Član 119 Načelo

1. Roditelji mogu da koriste prihod proistekao iz imovine njihovog deteta za ishranu, obrazovanje i za zadovoljenje osnovnih potreba porodične zajednice, kao i za braću i sestre koje žive u istom domaćinstvu sa detetom, ukoliko porodica nema dovoljno sredstava. 2. Roditelji mogu da otuđe ili da se zaduže na teret imovine deteta samo uz dozvolu nadležnog organa starateljstva i samo za potrebe izdržavanja, nege i obrazovanja deteta.

POGLAVLJE IV VRŠENJE RODITELJSKE ODGOVORNOSTI

Član 120

Definicija roditeljske odgovornosti, vršenje od strane roditelja

1. Roditeljska odgovornost uključuje sva roditeljska prava i obaveze predviđene u ovoj Knjizi. 2. Vršenje roditeljskih prava i obaveza treba vršiti u najboljem interesu deteta. 3. Roditelji zajednički izvršavaju i ispunjavaju roditeljska prava i obaveze po dogovoru.

4. Ukoliko jedan od roditelja nije živ ili je lišen roditeljske odgovornosti odlukom suda na osnovu člana 135. ili je roditeljska odgovornost obustavljena na osnovu člana 138. ili je on nepoznat, roditeljska odgovornost pripada drugom roditelju.

Član 121 Odluka od strane organa starateljstva na zahtev roditelja

Ne dovodeći u pitanje članove 124. i 125., organ starateljstva odlučuje o zahtevu jednog ili oba dotična roditelja, na osnovu kojeg roditelji nisu u stanju da postignu dogovor, uzimajući u obzir najbolje interese deteta.

Član 122

Vršenje roditeljske odgovornosti u slučaju razdvajanja roditelja

1. Ukoliko roditelji žive odvojeno, oni i dalje zajedno izvršavaju roditeljsku odgovornost, ukoliko sud nije odlučio drugačije na osnovu člana 124. 2. Roditelji odlučuju sa kim će dete živeti. 3. Takođe je moguće postići dogovor o tome gde će dete delimično živeti sa jednim roditeljem i delimično sa drugim roditeljem.

Član 123 Vršenje roditeljske odgovornosti tokom razdvajanja

U slučaju kada roditelji ne žive zajedno, a dete živi sa jednim od roditelja, roditeljsku odgovornost po svakodnevnim pitanjima vrši roditelj sa kojim živi dete.

Član 124 Sudska odluka o roditeljskoj odgovornosti u slučaju razvoda

1. Kada ste u bračnom sporu, nadležni sud donosi presudu za poništenje braka a jedan ili oba roditelja podnose zahtev za takvu odluku, po ovoj presudi sud takođe odlučuje o pitanjima roditeljske odgovornosti, brige i obrazovaja dece. 2. Kada roditelji nisu postigli dogovor o pitanjima navedenim u stavu 1. ili njihov dogovor nije u skladu sa interesima dece, sud donosi odluku na osnovu člana 125.

Član 125 Sudska odluka o roditeljskoj odgovornosti u slučaju razdvajanja roditelja

1. U slučaju kada roditelji ne žive zajedno i ne mogu da postignu dogovor sa kim će dete živeti, sud može, na zahtev roditelja, odrediti mesto boravka deteta kod majke ili kod oca. 2. U slučaju kada roditelji ne žive zajedno, svako od njih može podneti zahtev sudu za poveravanje isključive odgovornosti. U pogledu zahteva jednog ili oba roditelja, sud može poveriti roditeljsku odgovornost isključivo bilo ocu ili majci ili dozvoliti odgovornost obim roditeljima. 3. Takođe, sud može poveriti delove roditeljske odgovornosti, kao što je pravo da utvrdi mesto boravka deteta, veru deteta ili pravo da upravlja finasijskim poslovima na isključivu odgovornst jednog od roditelja. 4. Sud zasniva svoju odluku nakon saslušanja mišljenja i predloga organa starateljstva i ispitivanja svih relevantnih okolnosti slučaja vezano za:

4.1. najbolji interes deteta (odnos prema roditelju i drugim članovima porodice, obrazovanje i razvoj,

društveni kontakti); i 4.2 volju deteta.

5. Ako se roditelji dogovore oko toga kome dete treba da bude povereno uz isključivu roditeljsku odgovornost, sud prati njihov dogovor ukoliko on nije u ozbiljnoj suprotnosti sa najboljim interesima deteta. 6. Mišljenje deteta koje je sposobno da iznese njegove/njene stavove, sud treba uzeti u obzir u svim slučajevima roditeljske odgovornosti. Takvo mišljenje će dobiti potrebnu težinu u skladu sa godinama i mogućnosti deteta da razume. 7. Ako je deta starije od petnaest (15) godina, dete odlučuje sa kojim roditeljem će živeti. U ovim slučajevima, sud sledi volju deteta ukoliko nije ozbiljno u suprotnosti sa najboljim intresima deteta. 8. Sud menja odluku o odgovornosti na zahtev jednog roditelja, ukoliko izmenjene okolnosti to nalažu.

Član 126 Zajednička i roditeljska odgovornost jednog roditelja

1. Kada oba roditelja imaju zajedničku roditeljsku odgovornost, a ne žive zajedno, oni dogovorom odlučuju o svim pitanjima koja su od značaja za razvoj deteta, kao što su obrazovanje, školarina, zdravstvena zaštita, mesto stanovanja, vera. 2. Kada dete živi sa jednim od roditelja, roditeljsku odgovornost u svakodnevnom životu vrši roditelj sa kojim dete živi. 3. Kada je jednom roditelju poverena isključiva roditeljska odgovornost na osnovu člana 125. stava 2., ovaj roditelj sam odlučuje o svim problemima deteta.

Član 127 Privremeno poveravanje trećem licu od strane roditelja

1. Kada interesi deteta zahtevaju, roditelj ili roditelji mogu privremeno poveriti dete trećem licu na čuvanje i vaspitanje, ako to lice ispunjava uslove za staratelja. 2. Ako se roditelji ili roditelj koji vrši roditeljsku odgovornost privremeno preseli na drugo prolazno boravište unutar ili van Kosova, oni ili on može poveriti dete na čuvanje i vaspitanje samo licu koje ispunjava usove da bude staratelj.

Član 128 Poveravanje deteta jednom roditelju ili trećem licu

1. U slučaju smrti roditelja koji vrši roditeljsku odgovornost i na osnovu odluke suda ili na osnovu pisanog dogovora sa drugim roditeljem, kao i u slučajevima kada takav roditelj izgubi poslovnu sposobnost ili napusti dete, drugi roditelj ima pravo da traži predaju deteta na čuvanje i vaspitanje. 2. U slučaju spora između roditelja i trećeg lica, nadležni sud može doneti odluku za poveravanje deteta na čuvanje i vaspitanje licu sa kojim dete živi ili drugom licu ili instituciji, ako nakon saslušanja mišljenja i predloga organa starateljstva i ispitivanja svih okolnosti zaključuje da interesi deteta nalažu tako.

Član 129 Razmatranja suda i organa starateljstva

1. Sud ili organ starateljstva, koji donosi odluku za poveravanje deteta za isključivu roditeljsku

odgovornost jednog roditelja, dužan je da odluči u najboljem interesu deteta. Sud, koji odlučuje o poveravanju deteta, mora propisno istražiti sve okolnosti koje su od značaja za pravilan fizički i menatalni razvoj, kao i obrazovanje i volju deteta. 2. U slučaju da je dete starije od deset godina, sud posebno razmatra emotivno stanje deteta. Ukoliko je potrebno, sud uzima u obzir mišljenje stručnjaka.

POGLAVLJE V- PRAVO NA KONTAKT

Član 130 Načela

1. Deca koja ne žive zajedno sa oba roditelja, imaju pravo da ostvare pravo na kontakt sa drugim roditeljem. 2. Svaki roditelj ne samo da ima pravo na kontakt sa detetom, već takođe i obavezu da taj odnos održava. 3. Deca i babe i dede imaju pravo na kontakt. 4. Druga lica koja su blisko povezana sa detetom, naročito ona lica koja su značajan vremenski period živela u zajedničkom domaćinstvu sa detetom, imaju pravo na kontakt. 5. Prava na kontakt sa decom, roditeljima i babama i dedama moraju da se ostvaruju u najboljem interesu deteta. Kada se ti odnosi protive najboljim interesima deteta, oni se ne mogu ostvariti.

Član 131

Pravo na kontakt sa roditeljima

1. Ako dete živi samo sa jednim roditeljem ili sa trećim licem ili u instituciji, roditelji se dogovaraju o načinu održavanja ličnih kontakata sa detetom. U slučajevima spora, nadležni sud donosi odluku o ovom pitanju. 2. Ukoliko se okolnosti promene, nadležni sud može opet da reguliše način održavanja ličnih kontakata roditelja sa njihovom decom. 3. Ako roditelj koji ostvaruje roditeljsku odgovornost ometa lične kontakte deteta sa drugim roditeljem, sud reguliše način održavanja ličnih odnosa dece sa roditeljem koji ne ostvaruje roditeljsku odgovornost, ukoliko procena svih okolnosti slučaja pokazuje da je to neophodno radi zaštite deteta. 4. Sud može da odredi dane i sate tokom kojih će se kontakti odvijati. 5. Sud može da uvede posebne zaštitne mere kako bi utvrdio da će dete biti dobro tretirano i da će biti vraćeno drugom roditelju nakon vremena predviđenog za kontakt.

POGLAVLJE VI NADGLEDANJE RODITELJSKE ODGOVORNOSTI I MERE U SLUČAJU UGROŽENOG

BLAGOSTANJA DETETA

Član 132 Nadgledanje organa starateljstva

1. Organ starateljstva sprovodi opšte i neprekidno nadgledanje ostvarivanja roditeljske odgovornosti. 2. Sve mere koje utiču na prava roditelja deteta moraju biti odobrene sudskom odlukom.

Član 133 Hitne mere organa starateljstva

1. Ako organ starateljstva sazna o postojećoj opasnosti po dete zbog zloupotrebe roditeljskog prava ili bilo koju opasnost po dete zbog ozbiljnog zanemarivanja roditeljskih obaveza, u obavezi je da hitno preduzme mere za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. 2. Mere koje su preduzete u skladu sa stavom 1. a nemaju izričitu saglasnosti roditelja, moraju biti prenete u roku od 72 sati nadležnom sudu na odobravanje i nadgledanje. 3. Pre isteka 72 sati, organ starateljstva treba da nadležnom sudu, koji odlučuje o zaštiti, skrene pažnju o predmetu i ako je to neophodno takođe o roditeljskoj odgovornosti za dete.

Član 134

Oduzimanje deteta od roditelja

1. Dete ne sme biti oduzeto od svojih roditelja ili zakonskog staratelja bez dozvole ili naloga suda. 2. U izuzetnim slučajevima, kada organ starateljstva ima razumne osnove da veruje da postoji neposredna ozbiljna opasnost po zdravlje, bezbednost ili blagostanje deteta, organ starateljstva može da uđe u svaki objekat i skloni dete na bezbedno mesto gde će ono biti zbrinuto na period ne duži od 72 sati. 3. Pre isteka 72 sata, organ starateljstva treba da skrene pažnju nadležnog suda na predmet, koji odlučuje o nezi, i ako je to neophodno, takođe i o roditeljskoj odgovornosti za dete. Ako okolnosti to zahtevaju, sud može da sačini nalog za procenu za period do 21 dan kako bi omogućio dalje istrage i procene koje treba sačiniti, do kada predmet treba da bude izveden pred sud radi daljeg procesuiranja. 4. Kada je dete uzeto pod zaštitu, roditeljska odgovornost roditelja ne prestaje; njihove obaveze prema detetu se nastavljaju.

Član 135 Lišavanje roditeljske odgovornosti; Zloupotreba ili zanemarivanje

1. Samo ako roditelji zloupotrebljavaju ostvarivanje roditeljskog prava ili ozbiljno zanemaruju ostvarivanje roditeljskih obaveza ili nisu u stanju da zaštite dete i time dovode dobrobit deteta u ozbiljnu opasnost, tada oni mogu biti lišeni roditeljskih odgovornosti. 2. Ako postoje mere pomoću kojih dete može biti zaštićeno bez lišavanja roditelja roditeljskih odgovornosti, ove mere moraju biti preduzete pre lišavanja roditeljskih odgovornosti. 3. Roditelji mogu biti lišeni roditeljskih odgovornosti za svu njihovu decu ili, ako posebne okolnosti to zahtevaju, samo od roditeljskih odgovornosti za jedno dete. 4. Nadležni sud donosi odluku da liši roditelje od roditeljskih odgovornosti u vanparničnom postupku, nakon što sasluša mišljenje organa starateljstva i ispita sve relevantne okolnosti svakog pojedinačnog predmeta.

Član 136 Postupak

1. Odluku o lišavanju roditeljskih odgovornosti može da inicira drugi roditelj, organ starateljstva ili sud. 2. Organ starateljstva je dužan da pokrene postupak, ukoliko na bilo koji način sazna da postoje razlozi za lišavanje roditeljskih odgovornosti.

Član 137

Vraćanje roditeljskih odgovornosti

1. Kada razlozi koji su doveli do lišavanja roditeljskih odgovornosti prestanu da postoje, roditelju ili roditeljima odlukom suda vraća se roditeljska odgovornost. 2. Kako bi roditelja(e) ponovo ujedinili sa detetom, organ starateljstva preduzima mere, koje olakšavaju takvo ujedinjenje bez povređivanja najboljih interesa deteta. 3. Zahtev za vraćanje roditeljskih odgovornosti može da podnese roditelj ili organ starateljstva. 4. U bračnim sporovima i u sporovima u vezi odnosa roditelja i dece, i ako je drugačije informisan, sud može po službenoj dužnosti da donese odluku da vrati roditeljsku odgovornost, ukoliko zaključi da su uslovi za to ispunjeni.

Član 138 Obustavljanje roditeljskih odgovornosti

1. Roditeljska odgovornost je obustavljena ako je roditelj poslovno nesposoban kako je predviđeno u skladu sa članom 199a. 2. Isto važi i za roditelja koji ima manje od osamnaest (18) godina, ako on nije u potpunosti sposoban da deluje u skladu sa članom 17. stav 4. On mora da se o detetu brine zajedno sa starateljem. Staratelj poštuje volju roditelja sve dok se ona ne protivi najboljim interesima deteta. 3. Roditeljska odgovornost se ukida ako sud utvrdi da roditelj ne može u stvari da ostvaruje roditeljsku odgovornost za duži vremenski period. 4. U slučajevima opisanim u stavovima 1. i 3, roditeljska odgovornost se ponovo uspostavlja ukoliko sud utvrdi da razlog za obustavljanje više ne važi.

POGLAVLJE VII VREMENSKO PRODUŽENJE ROSITELJSKIH ODGOVORNOSTI

Član 139 Načelo

Roditeljska odgovornost može takođe biti produžena nakon punoletstva deteta, ako se detetu utvrdi mentalna bolest, ako se utvrde mentalne ili fizičke nesposobnosti, ili drugi medicinski priznati razlozi koji ukazuju da ono nije u stanju da brine o svojoj ličnosti, pravima i interesima.

Član 140 Postupak

1. Odluka o produženju roditeljskih odgovornosti donosi nadležni sud u vanparničnom postupku na zahtev oba roditelja, ili na zahtev jednog roditelja kada taj roditelj ima isključivu odgovornost za dete. 2. Predlog za produženje roditeljskih odgovornosti podnosi se pre nego što dete postane punoletno, međutim, sud može takođe produžiti roditeljsku odgovornost kada zahtev nije blagovremeno podnet, ako su razlozi za produženje roditeljske odgovornosti postojali u vreme kada je dete postalo punoletno.

Član 141 Prestanak vremenskog produženja

Kada razlozi za produženje roditeljskih odgovornosti prema zrelom licu prestanu da postoje, sud na zahtev tog lica, roditelja ili organa starateljstva, donosi odluku o prestanku produžene roditeljske odgovornosti.

Član 142 Evidencija

Odluke o produženju ili ukidanju vremensko produženih roditeljskih odgovornosti biće zavedene u registru rođenih, a kada takva lica poseduju nepokretnosti, to će se zavesti u javnim evidencijama o nepokretnosti.

GLAVA VI

ZAŠTITA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA

Član 143 Deca bez roditeljskog staranja

1. Detetom bez roditeljskog staranja smatra se dete čiji roditelji nisu živi, koji su nepoznati ili nestali. 2. Detetom bez roditeljskog staranja smatra se dete čiji su roditelji odlukom suda na osnovu člana 135, bilo trajno ili privremeno, lišeni roditeljskih odgovornosti ili je roditeljska odgovornost obustavljena u skladu sa članom 138.

Član 144 Sredstva za zaštitu dece bez roditeljskog staranja

1. Dete bez roditeljskog staranja uživa posebnu socijalnu zaštitu. 2. Osnovni oblici pravne i porodične zaštite dece bez roditeljskog staranja su: starateljstvo, porodični smeštaj, stambeni smeštaj i usvajanje.

Član 145

Sprovođenje zaštite

1. Odluka o primeni bilo kog oblika zaštite dece bez roditeljskog staranja donosi se samo nakon detaljnog razmatranja svakog pojedinačnog slučaja. 2. Nadležni organ zaključuje oblik porodične zaštite za dete, koji u najvećoj meri zadovoljava potrebe deteta.

Član 146 Naknada za gubitak roditeljskih odgovornosti

Zaštita dece bez roditeljskog staranja, u skladu sa potrebama ove dece ostvaruje se kroz obezbeđivanje uslova za takav razvoj dece, koji na najbolji način zamenjuje gubitak roditelja ili roditeljskih odgovornosti.

GLAVA VII USVAJANJE

POGLAVLJE I

NAČELA USVAJANJA

Član 147 Dozvoljenost usvajanja

1. Usvajanje deteta je dozvoljeno samo ako ono služi dobrobiti deteta i ako se očekuje da će se stvoriti roditeljski odnos između budućeg usvojioca i deteta. 2. Lice koje je bilo umešano u nezakonite radnje ili radnje koje su u suprotnosti sa dobrim moralom u dobijanju ili davanju deteta na usvajanje ili koje je imenovalo ili platilo trećem licu da to isto uradi, može

da usvoji dete, samo ako je to imperativ za dobrobit deteta.

Član 148 Načelo bračnih zahteva

1. Supružnici usvajaju dete isključivo zajednički. 2. Nevenčano lice može samo samostalno da usvoji dete.

Član 149 Izuzetak od bračnih zahteva

1. U izuzetnim slučajevima, samo jedan od supružnika može da usvoji dete, ali to zahteva saglasnost drugog supružnika. 2. Jedan supružnik može takođe samostalno da usvoji dete ako drugi supružnik ne može da usvoji dete zbog poslovne nesposobnosti ili zbog toga što još uvek nije napunio dvadeset i jednu (21) godinu. 3. Na zahtev strane usvojioca i uz saglasnost lica koja su učestvovala u postupku usvajanja, drugi supružnik može kasnije da bude uključen u usvajanje, ukoliko kasnije ispuni uslove propisane ovim zakonom.

Član 150 Probni period

1. Usvajanje neće biti izrečeno dok se usvojilac neko vreme ne bude brinuo o detetu, a to vreme će biti određeno od strane suda, i neće biti duže od tri meseca. 2. Probni period pokreće se i neprekidno će se nadgledati i procenjivati od strane organa starateljstva, koji pruža izveštaj sudu po potrebi. 3. Sud donosi odluku na kraju probnog perioda. Međutim, sud može da produži probni period za dodatni period od tri (3) meseca ukoliko postoji neslaganje između strana ili zbog drugih opravdanih okolnosti na koje su organ starateljstva ili stručnjak za decu koji su uključeni u ove procese, skrenuli pažnju.

Član 151 Prava i obaveze

Usvajanjem se između usvojioca i usvojenika uspostavljaju ista prava i obaveze koje postoje između roditelja i dece.

POGLAVLJE II SAGLASNOST ZA USVAJANJE

Član 152

Saglasnost deteta

1. Za usvajanje je potrebna saglasnost deteta. Saglasnost deteta koje je poslovno nesposobno ili ima manje od četrnaest (14) godina, može dati samo njegov zakonski zastupnik, odnosno staratelj. 2. U suprotnom, dete može samo dati svoju saglasnost. 3. U slučaju da usvojilac i dete imaju različito državljanstvo, organ starateljstva mora dati saglasnost za postupak.

Član 153

Saglasnost roditelja

1. Za usvajanje deteta potrebna je saglasnost roditelja. 2. Saglasnost ne može biti data pre nego dete napuni osam nedelja života. 3. Saglasnost je takođe važeća i kada lice koje daje saglasnost ne poznaje lica koja su već određena za usvajanje. 4. Kada dete ima biološkog oca koji još uvek nije njegov zakonski otac, taj čovek može da obori usvajanje i podnese zahtev za zakonsko očinstvo. Ako se očinstvo utvrdi i nije protiv najboljih interesa deteta, biološki otac stiče zakonsko očinstvo i roditeljsku odgovornost. Usvajanje će biti zaustavljeno.

Član 154

Upiti

U slučaju da usvojenik ima samo jednog živog roditelja, sud se obraća užoj porodici pokojnog roditelja deteta da pribave podatke koji bi mogli biti od važnosti za odluku o usvajanju. Njihova saglasnost međutim, nije potrebna.

Član 155 Zamena saglasnosti jednog od roditelja

1. Na zahtev deteta, sud može zameniti saglasnost jednog od roditelja ako taj roditelj neprekidno i ozbiljno krši svoje obaveze prema detetu ili je svojim ponašanjem pokazao da je ravnodušan prema detetu, i da bi u slučaju da ne dođe do usvajanja, to dete bilo dovedeno u nepovoljan položaj. 2. Saglasnost se može takođe zameniti odlukom suda, ukoliko povreda obaveza, iako nije kontinuirana, je ipak posebno ozbiljna i očekuje se da dete ne može više da, na trajnoj osnovi, bude povereno tom roditelju. 3. Saglasnost se zamenjuje kada postane očigledno da je jedan od roditelja napustio dete u trajanju dužem od šest meseci i njegovo boravište nije poznato. 4. Saglasnost jednog od roditelja može da bude zamenjena od strane suda, ako je taj roditelj trajno nesposoban da obezbedi potrebnu brigu i kontrolu nad odgojem deteta, zbog utvrđen4 naročito teške mentalne bolesti ili naročito ozbiljnih mentalnih ili emocionalnih smetnji, ako dete, bez usvajanja, ne može da raste unutar porodice i ako bi, kao rezultat toga, razvoj deteta bio ozbiljno ugrožen.

Član 156 Izjava o saglasnosti

1. Saglasnost mora da se izjavi pred nadležnim sudom i zakonski stupa na snagu onog trenutka kada se izjavi. 2. Saglasnost ne može biti uslovna ili vremenski ograničena, niti može da bude data od strane predstavnika. Ona je neopoziva, dokle god saglasnost nije data greškom ili pod prinudom ili prevarom. 3. Ako lice koje daje saglasnost ima ograničenu poslovnu sposobnost, njegova saglasnost ne zahteva odobrenje njegovog pravnog zastupnika. 4. Saglasnost gubi pravnu snagu ako zahtev bude povučen ili ako je usvajanje odbijeno. 5. Saglasnost roditelja takođe prestaje da važi, ako dete ne bude usvojeno u roku od tri godine od dana kada je saglasnost stupila na snagu.

Član 157 Nepunovažnost usvajanja

Usvajanje je nepunovažno ako u toku postupka odobravanja tog usvajanja postane očigledno da uslovi iz članova od 147. do 156, 177. do 179. nisu ispunjeni.

POGLAVLJE III USVOJENIK I USVOJILAC

Član 158

Deca mlađa od 18 godina Samo dete koje je mlađe od osamnaest (18) godina može da bude usvojeno.

Član 159 Usvojilac

1. Strana koja usvaja ima sve neophodne lične kvalitete da uspešno obavlja i ispunjava roditeljska prava i obaveze. 2. Strana koja usvaja treba da bude lice koje je poslovno sposobno i ima neophodne lične kvalitete za uspešno obavljanje i ispunjavanje roditeljskih prava i obaveza.

Član 160 Minimalna starost

1. Potencijalni roditelj usvojilac mora da ima navršenu dvadeset i jednu (21) godinu. 2. Ako supružnici imaju nameru da usvoje dete, jedno od supružnika mora da ima navršenih dvadeset pet (25) godina a drugi supružnik mora da ima navršenu dvadeset jednu (21) godinu.

Član 161 Međulični odnosi

1. Neće biti usvajanja lica pravom linijom potomstva, niti brata ili sestre. 2. Zakonski staratelj ne može da usvoji lice pod svoju zaštitu sve dok nadležni organ ne oslobodi staratelja njegovog pravnog statusa.

Član 162 Pravna pouzdanost usvojioca

Lice koje je odlukom suda lišeno roditeljskih odgovornosti ne može da usvaja.

Član 163 Državljanstvo

1. Samo državljani Kosova mogu da budu na strani usvojioca. 2. U izuzetnim okolnostima, strani državljanin/stanovnik može da bude strana koja usvaja, ukoliko dete ne može da bude usvojeno i negovano na Kosovu i/ili ukoliko postoje opravdani razlozi za takvu radnju, kao na primer da takvo dete ima posebne potrebe i potrebno mu je posebno lečenje koje nije dostupno na Kosovu. 3. Za usvajanje od strane stranog državljanima potrebna je preliminarna saglasnost upravnih organa koji se bave politikama socijalnog rada.

POGLAVLJE IV

PRAVNA DEJSTVA USVAJANJA

Član 164 Pravno dejstvo

1. Ako je dete usvojeno od strane bračnog para, ili ako supružnik usvoji dete drugog supružnika, to dete stiče pravni status zajedničkog deteta tih supružnika. 2. U ostalim slučajevima, dete stiče pravni status deteta usvojenika. 3. U svim slučajevima iz stava 1. supružnici imaju pravo na zajedničku roditeljsku odgovornost, dok u slučajevima iz stava 2. samo usvojilac ima pravo na roditeljsku odgovornost.

Član 165 Stvaranje i prestanak porodičnih odnosa

1. Nakon usvajanja, stvaraju se porodični odnosi između usvojioca i lica u njegovoj porodici s jedne strane, i usvojenika i njegovih potomaka s druge strane, sa svim pravima i obavezama koje ih prate. 2. Usvajanje ukida prava i obaveze usvojenika prema njegovim roditeljima i drugim licima u porodici, kao i prava i obaveze roditelja i porodice prema njemu.

Član 166 Nema dokaza o materinstvu i očinstvu posle usvajanja

Posle usvajanja, nije dozvoljeno tražiti dokaze o materinstvu i očinstvu usvojenog deteta.

Član 167 Prestanak odnosa između deteta i njegovih rođaka i potraživanja

1. Kada je usvajanje okončano, pravni odnos između deteta i njegovih potomaka i rođaka prestaje zajedno sa pravima i obavezama koje proističu iz toga. 2. Potraživanja deteta koja su nastala pre usvajanja, posebno ona koja se odnose na anuitet, penzije za siročadi i druge odgovarajuće redovne isplate, neće biti pogođena usvajanjem; ovo ne važi za potraživanja za izdržavanje.

Član 168 Nastavak odnosa sa srodnicima

1. Ako su roditelji usvojioci u drugoj ili trećoj liniji srodstva sa detetom po krvi ili braku, samo odnos između deteta i njegovih potomaka, s jedne strane, i njegovih roditelja s druge strane se zakonski prekida, zajedno sa pravima i obavezama koje proističu od toga. 2. Ako supružnik usvoji dete drugog supružnika, odnos sa rodbinom prvobitnog roditelja zakonski se ne prekida, ako je taj roditelj imao roditeljsku odgovornost i ako je preminuo.

Član 169 Prezime deteta

1. Dete dobija prezime lica koje ga usvaja kao svoje prezime. 2. Ako bračni par usvoji dete ili je jedan od supružnika usvoji dete drugog supružnika, a supružnici nemaju zajedničko bračno prezime, oni će odrediti prezime deteta tako što će dati izjavu sudu pre nego

što usvajanje bude izrečeno. 3. Sud može, prilikom izricanja usvajanja da:

3.1. promeni lična imena deteta ili da doda jedno ili više novih imena ako je to u interesu dobrobiti deteta;

3.2. uz saglasnost deteta, stavi novo prezime pre ili posle prethodnog prezimena, ako je to u interesu

dobrobiti deteta.

4. Kada usvojenik ima više od deset godina, za promenu prezimena, kao i za svaku promenu imena, potrebna je njegova saglasnost.

Član 170 Informacije o usvajanju

1. Informacije o usvajanju i njegovim okolnostima neće biti obelodanjene ili istraživane bez saglasnosti usvojioca i deteta, osim ako posebni razlozi koji su od javnog interesa to ne zahtevaju. 2. U punoletstvu, usvojenik ima pravo da pristupi svim informacijama o njegovom usvajanju i na zahtev dobija lične informacije o svojim biološkim roditeljima.

Član 171 Prestanak usvajanja

Usvojenički odnos je stalan. Može se ukinuti samo ako su ispunjeni preduslovi sledećih odredaba.

Član 172 Poništenje usvajanja

1. Sud može da poništi primenu usvojeničkog odnosa, ako je odnos uspostavljen bez zahteva usvojioca ili bez saglasnosti deteta, ili bez saglasnosti jednog roditelja. 2. Zahtev koji nema neophodnu saglasnost nema pravnu snagu samo ako davalac izjave:

2.1. je bio u vreme sačinjavanja izjave u nesvesnom stanju ili privremenom ludilu, ako podnosilac zahteva nije bio poslovno sposoban da stupi u pravni posao ili ako dete koje je nesposobno ili ima manje od četrnaest godina lično dâ svoj pristanak, a odluka se donese na osnovu toga,

2.2. nije razumeo postupak usvajanja ili iako je bio svestan toga, nije imao nameru da zahteva

usvajanje ili da izrazi svoj pristanak na postupke usvajanja, 2.3. je napravio grešku u vezi identiteta deteta ili je usvojenik napravio grešku u vezi sa identitetom

usvojioca, 2.4. je nateran da prevarom sačini izjavu, u pogledu materijalnih okolnosti, ili 2.5. je bio nezakonito naveden pretnjama na davanje svoje izjave.

3. Poništenje se ne može izvršiti, ako je davalac izjave ratifikovao svoj zahtev ili saglasnost, nakon prestanka nedostataka pomenutih u stavu 2. 4. Tužba za poništenje usvajanja može se podneti u roku od šest meseci od dana kada se saznalo o razlogu za poništenje, a najkasnije u roku od jedne godine od dana usvajanja.

Član 173

Nema okončanja zbog nedostatka saglasnosti

Usvojenički odnos ne može da bude prekinut, ako je blagostanje deteta time značajno ugroženo, osim ukoliko preovlađujući interesi usvojioca iziskuju raskid.

Član 174 Raskid po službenoj dužnosti

1. Pre nego što dete navrši osamnaest (18) godina, nadležni sud može na sopstveni predlog da raskine usvojenički odnos, ako iz bilo kog razloga to postane neophodno zbog blagostanja deteta. 2. Ako je dete bilo usvojeno od strane bračnog para, usvojenički odnos između deteta i samo jednog supružnika može biti raskinut. 3. Usvojenički odnos se može raskinuti samo:

3.1. ako je u slučaju iz stava 2. drugi supružnik ili biološki roditelj spreman da preuzme brigu i odgajanje deteta i ako vršenje roditeljskih odgovornosti od strane tog roditelja ne bi bilo u suprotnosti sa blagostanjem deteta ili,

3.2. ako bi raskid olakšao novo usvajanje deteta.

Član 175

Dejstva raskida

1. Raskid ima dejstvo samo na budućnost. Ako nadležni sud na zahtev usvojioca nakon njegove smrti ili na zahtev deteta nakon smrti usvojioca raskine usvojenički odnos, taj raskid ima iste posledice kao usvojenički odnos raskinut pre smrti. 2. Nakon raskida usvajanja, odnos deteta i njegovih potomaka i njegovih rođaka po osnovu usvojenja bivaju prekinuti, zajedno sa pravima i obavezama nastalih iz njih. 3. Istovremeno, odnos između deteta i njegovih potomaka i bioloških rođaka, zajedno sa pravima i obavezama koje proističu iz takvog, bivaju obnovljena, sa izuzetkom roditeljske odgovornosti. 4. Nadležni sud je dužan da biološkim roditeljima vrati roditeljsku odgovornost, ako i koliko god to nije u suprotnosti sa blagostanjem deteta; u suprotnom, sud imenuje staratelja. 5. Ako su usvojioci bračni par i raskid utiče samo na prava jednog od supružnika, dejstva iz stava 2. uslediće samo između deteta i njegovih potomaka, s jedne strane, i tog supružnika i njegove rodbine s druge strane; dejstva iz stava 3. ne proizilaze.

Član 176 Dejstva na prezime

1. Nakon raskida usvojeničkog odnosa, dete gubi pravo da prezime usvojioca nosi kao svoje prezime. 2. Nadležni sud može da na zahtev deteta odluči da dete zadrži prezime koje je stečeno putem usvajanja, ako dete ima opravdan interes da nosi to prezime.

POGLAVLJE V

POSREDOVANJE PRI USVAJANJU

Član 177 Posredovanje pri usvajanju

1. Posredovanje pri usvajanju ostvaruje preko smeštaja deteta (usvojenika) kod lica koje želi da dete preuzme pod svoje staranje i odgovornost (usvojilac). 2. Posredovanje pri usvajanju takođe znači ostvarivanje i upravljanje podacima o detetu, koji će biti smešteni kao i podaci o potencijalnim roditeljima koji žele da usvoje dete, čak i ako se dete ne rodi u vreme kada su podaci bili popunjeni.

Član 178 Nadležni organ za usvajanje

1. Postupak usvajanja spada u nadležnosti suda. Sud može da traži savete od organa starateljstva prilikom donošenja odluke o usvajanju. 2. Organ starateljstva dodeljuje samo posebno obučeno osoblje koje odgovara zadatku zbog ličnih karakteristika i koje ima profesionalno iskustvo u radu sa decom.

Član 179 Poverljivost i zaštita podataka

1. Nadležni sud i organ starateljstva odgovorni su za zaštitu podataka i privatnost informacija prikupljenih tokom procesa usvajanja. 2. Odluka o usvajanju dostavlja se samo stranama koje učestvuju u postupcima usvajanja, u skladu sa ovom Knjigom.

GLAVA VIII

ORGANIZOVANO PORODIČNI SMEŠTAJ

Član 180 Načela

1. Smeštanje deteta u hraniteljsku porodicu je organizovani oblik njihovog zbrinjavanja u drugu porodicu. 2. Deca, koja nemaju roditelje ili čiji su roditelji izgubili roditeljsku odgovornost u skladu sa članom 135. ili koja su oduzeta od roditelja prema članu 134. smeštena su u drugu porodicu kako bi im se obezbedili neophodni uslovi za razvoj, obrazovanje i njihovu pripremu za samostalan rad i život. 3. Ako roditelji još uvek imaju roditeljsku odgovornost, neophodno je da se roditelji slože sa smeštajem u hraniteljsku porodicu.

Član 181 Smeštaj

1. Deci koja nemaju roditelje ili čiji su roditelji izgubili roditeljsku odgovornost prema članu 135. ili koja su oduzeta od roditelja prema članu 134. garantuje se porodični smeštaj dok se ne bude smatralo da mogu da vode samostalan život i rad. 2. Smeštaj je moguć u porodici sa dvoje roditelja ili sa jednim roditeljem. 3. Nakon smeštaja deteta u hraniteljski porodicu, organ starateljstva bez odlaganja preduzima sva neophodna sredstva da reši i u budućnosti izbegne sve okolnosti koje su dovele do smeštaja u hraniteljsku porodicu. Pravilo je da smeštaj traje samo za period trajanja okolnosti koje su dale povoda za to. 4. Ako roditelji deteta još uvek imaju roditeljsku odgovornost i suprotstavljaju se smeštaju u hraniteljsku porodicu, sud mora da odluči da li da dete ipak smesti u tu hraniteljsku porodicu.

Član 182

Podobnost hranitelja

1. Smeštaj se obavlja u porodici koja može uspešno da ispuni roditeljske obaveze, posebno u pogledu nege, obrazovanja, školovanja i osposobljavanja deteta za samostalan život. 2. Smeštaj deteta obavlja se samo u porodicu u kojoj jedan ili oba roditelja kojima je dete povereno, ispunjava sve uslove predviđene zakonom u ime dece i roditeljske odgovornosti.

Član 183 Smeštaj deteta sa posebnim potrebama, zanemarene dece i dece sa ograničenim sposobnostima

Porodica u kojoj je smešteno dete sa posebnim potrebama ili zanemareno dete ili dete sa ograničenim sposobnostima, se bira na predlog grupe stručnjaka, koju odredi organ starateljstva, a koja se sastoji od socijalnih radnika, učitelja, lekara psihologa kao i drugih stručnjaka, izabranih uzimajući u obzir razloge zbog kojih je smeštaj neophodan.

Član 184

Pravna nadležnost; Dokumentacija 1. Organ starateljstva zajednice, na čijoj teritoriji dete ima prebivalište ili boravište odlučuje o smeštaju deteta u porodicu. 2. Pre donošenja odluke o smeštaju, organ starateljstva pomenut u stavu 1. pruža potpunu dokumentaciju o svim podacima, što je važno za donošenje odluke o smeštaju deteta, kao i o porodici u kojoj će dete da bude smešteno.

Član 185 Pisani ugovor; Pravo na posetu; Plaćanje

1. Na osnovu odluke o smeštaju deteta, organ starateljstva sklapa pisani ugovor sa jednim od roditelja porodice u kojoj će dete biti smešteno.

2. Porodica u kojoj je dete smešteno je u obavezi da omogući posetu detetovih roditelja, osim ako organ starateljstva odluči drugačije radi blagostanja deteta. 3. Porodica u kojoj je dete smešteno ima pravo na naknadu.

Član 186 Prestanak smeštaja

1. Smeštaj u porodici prestaje:

1.1. sporazumom ugovornih strana; 1.2. povlačenjem iz ugovora; 1.3. kada dete postane punoletno, odnosno kada dete bude u stanju da vodi samostalan život ili stupi

u brak pre punoletstva; 1.4. usvajanjem deteta; ili 1.5. nakon smrti deteta ili smrti člana porodice, koji je strana u ugovoru o porodičnim smeštajem.

2. U slučaju smrti jednog od roditelja hraniteljske porodice iz stava 1, ugovor za smeštanje u porodicu

ostaje na snazi, ukoliko drugi roditelj, u roku od jednog meseca, obavesti nadležni organ starateljstva o nastavku pružanja smeštaja detetu i pod uslovom da je zagarantovano da će porodica u budućnosti i dalje ispunjavati uslove utvrđene ovom Knjigom.


1. Porodica u kojoj je dete bilo smešteno može da se povuče iz ugovora u okviru uslova predviđenih u ugovoru. 2. Organ starateljstva može da raskine ugovor za smeštaj u porodicu samo ako promenjene okolnosti u porodici deteta ukazuju da ne postoji dalja potreba da se smeštaj nastavi.

Član 188 Poništenje ugovora

1. Ako porodica u kojoj je dete bilo smešteno prestane da ispunjava bilo koji od uslova iz člana 182, odnosno ako svrha smeštaja nije postignuta, organ starateljstva može da odluči da poništi ugovor o porodičnom smeštaju. 2. Odluka iz stava 1. određuje dan poništenja porodičnog smeštaja deteta. 3. Organ starateljstva koji je doneo odluku o poništenju ugovora o smeštaju, obezbeđuje dalju zaštitu, negu i obrazovanje deteta.

Član 189 Nadgledanje

1. Organ starateljstva nadgleda razvoj deteta, osigurava da se zaštita, nega i obrazovanje deteta obavlja u skladu sa odredbama ove Knjige i sa odredbama ugovora o smeštaju deteta. 2. Organ starateljstva obraća posebnu pažnju razvoju deteta u pogledu svrha koje su dovele do smeštaja deteta. 3. Organ starateljstva ima obavezu da obavesti hraniteljsku porodicu o razlozima (nedostacima u pružanju nege, zaštite i obrazovanja detetu) koji su doveli do smeštaja. Organ treba da dâ predloge za njihovo buduće otklanjanje i sve neophodne redovne i blagovremene mere.

Član 190 Obaveze hraniteljske porodice da obavesti

Hraniteljska porodica ima obavezu da obavesti organ starateljstva o problemima u vezi sa zdravljem, obrazovanjem i svim drugim relevantnim uslovima razvoja deteta.

Član 191 Recipročno informisanje odgovornih organa

1. Ako je porodični smeštaj odluka jednog organa, dok je nadgledanje obavljano od strane drugog organa, nadzorni organ je u obavezi da o razvoju deteta obavesti organ za smeštaj. 2. Ako nadzorni organ iz stava 1. zaključi da se jedan od uslova za raskid ugovora pomenutih u članu 186. do 188. dogodio, organ koji je odgovoran za smeštaj biće obavešten o toj činjenici bez odlaganja.

GLAVA IX ZAŠTITNE MERE I STARATELJSTVO ZA DECU I ODRASLE

POGLAVLJE I STARATELJSTVO ZA DECU

Član 192

Načela starateljstva za decu

1. Deca su smeštena pod starateljstvo i uživaju zaštitu od strane javnih institucija, kada oba roditelja

1.1. Nisu živa, kada su nepoznata ili nestala; ili 1.2. Lišena roditeljskih odgovornosti odlukom suda u skladu sa članom 135. ili im je roditeljska odgovornost ukinuta na osnovu člana 138.

Član 193

Pravna nadležnost i ciljevi starateljstva za decu mlađu od osamnaest (18) godina

1. Sud stavlja pod starateljstvo dete ispod osamnaest (18) godina koje je bez roditeljskog staranja. 2. Staratelj deteta ispod osamnaest (18) godina ima obavezu da se u dobroj veri brine o ličnosti deteta, posebno o detetovom zdravlju, obrazovanju, odgajanju i razvijanju sposobnosti za vođenje samostalnog života.

Član 194 Poslovna sposobnost; Korišćenje prihoda

1. Ako je dete ispod osamnaest (18) godina pod starateljstvom, njegova poslovna sposobnost je u potpunosti jednaka sa poslovnom sposobnošću deteta ispod osamnaest (18) godina pod roditeljskim staranjem. Staratelj daje dozvolu umesto roditelja. 2. Za radnje koje ne mogu biti obavljene od strane staratelja, neophodno je imati dozvolu organa starateljstva. 3. Dete pod starateljstvom koje stupa u radni odnos, može raspolagati svojim ličnim primanjima i prihodom koji ostvaruje svojim radom. Osim toga, on ima obavezu da u razumnoj meri doprinese svojoj ishrani, obrazovanju i odgajanju.

Član 195 Pravo na žalbu

Dete koje je napunilo četrnaest (14) godina ima pravo da podnese žalbu protiv odluke staratelja, organa starateljstva ili protiv drugih organa koji uskraćuju odobrenje koje se traži za važenje bilo kojih njegovih pravnih poslovi.

Član 196 Nadležnost staratelja

1. Staratelj može da preduzme sledeće radnje samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva:

1.1. da poveri dete sirotištu ili nekoj drugoj organizaciji za decu radi zaštite, obrazovanja i odgajanja, da poveri dete drugom licu radi obrazovanja, vaspitanja i nege ili da smesti dete u medicinsku instituciju radi dobijanja medicinskog lečenja na duži period,

1.2. da inicira promenu škole, 1.3. da odluči o izboru zanimanja ili obavljanja zanimanja deteta;

1.4. da preduzme druge važne mere koje mogu da naškode ličnosti i interesu deteta.

Član 197 Informisanje organa starateljstva

1. Centar za socijalni rad kojem je dete bilo povereno ili institucija u kojoj je bilo poslato, kao i lice kojem je bilo povereno radi zaštite i obrazovanja, ili medicinska ustanova u kojoj je bilo smešteno radi medicinske nege, u obavezi su da obaveste staratelja i organ starateljstva o svim važnim pitanjima u vezi života, zdravlja, obrazovanja i vaspitanja lica pod starateljstvom, kao i o mogućim otpuštanjima iz ustanova i njegovom novom mestu stanovanja. 2. Lica i institucije pomenute u stavu 1. su pod obavezom da blagovremeno obaveste organ starateljstva pre davanja deteta u starateljstvo, kako bi se blagovremeno obezbedile mere za izdržavanje i bezbednost deteta.

Član 198 Prestanak starateljstva

1. Starateljstvo nad detetom prestaje:

1.1. kad dete navrši osamnaest (18) godina; 1.2. u slučaju braka pre nego što dete napuni osamnaest (18) godina; 1.3. nakon usvajanja; ili 1.4. nakon ponovnog sticanja roditeljskih odgovornosti detetovih roditelja.

Član 199

Imovina staratelja i izveštaj

1. U slučaju prestanka starateljstva, organ starateljstva traži od staratelja da pripremi izveštaj o radu u datom roku, da preda imovinu deteta i da preda dete upravi, odnosno roditeljima ili usvojiocima. 2. Predavanje imovine vrši se u prisustvu staratelja, deteta, odnosno roditelja ili usvojioca i predstavnika organa starateljstva.

POGLAVLJE II STARATELJSTVO NAD ODRASLIMA

Član 199a

Poslovna sposobnost

1. Odraslo lice je poslovno nesposobno ako nije u stanju da slobodno vrši svoju volju na duži vremenski period (poslovna nesposobnost). 2. Pravne izjave date u stanju nesposobnosti su nevažeće. 3. Lice koje je poslovno nesposobno može valjano da stupi u male pravne poslove u svakodnevnom životu, ako je u stanju da odmah ispuni svoje obaveze, svojim sopstvenim sredstvima.

Član 200 Starateljstvo

1. Ako osoba starija od osamnaest (18) godina, iz razloga starosti ili fizičkog, mentalnog ili psihičkog oboljenja ili hendikepa, ne može u celini ili delimično da se brine o svojim poslovima, sud može da ga

stavi pod starateljstvo. Organ starateljstva imenuje staratelja za njega u skladu sa članovima 209. i onim koji slede. 2. Starateljstvo ne može da se uspostavi protiv slobodne volje odraslih. 3. Svrha starateljstva nad odraslima je zaštita njihove ličnosti i prvenstveno se manifestuje kroz ličnu negu, osposobljavanjem za samostalni život i medicinsku negu. 4. Staratelj ima pravo da legalno zastupa lice koje je pod starateljstvom. 5. Smeštaj pod starateljstvo nema uticaj na poslovnu sposobnost lica pod starateljstvom.

Član 201 Potvrda saglasnosti

1. U meri u kojoj je to potrebno kako bi se sprečila značajna opasnost za lice ili imovinu lica pod starateljstvom, sud nalaže da je licu pod starateljstvom potrebna saglasnost staratelja za proglašenje namere. 2. Potvrda saglasnosti ne može se produžiti na izjave o nameri koje su usmerene na stupanje u brak i na propise mortis causa (u slučaju smrti). 3. Kada se zahteva potvrda saglasnosti, lice pod starateljstvom ipak ne traži saglasnost svog staratelja ako se izjavom o nameri njemu samo dodeljuje pravnu prednost.

Član 202 Obaveze staratelja

1. Staratelj lica pod starateljstvom ima obavezu da se brine o pravnim poslovima tog lica, o ličnosti, zdravlju, a posebno o uslovima njegovog smeštaja, ako je takav smeštaj potreban. 2. Staratelj posebno vodi računa o posebnoj situaciji lica u svom starateljstvu, uz pažljivo proučavanje uzroka koji su doveli do lišavanja ili ograničavanja prava. Staratelj je dužan da omogući licu pod svojim starateljstvom da svoj samostalan život što je više moguće živi u dostojanstvu. 3. Sud ograničava starateljstvo na poslove koji se odnose na potrebe i deficite lica pod starateljstvom. 4. Staratelj obezbeđuje mogućnost, u okviru sposobnosti lica pod starateljstvom, da oblikuje svoj život u skladu sa svojim željama i idejama. Staratelj udovoljava željama lica pod starateljstvom u meri u kojoj to nije u suprotnosti sa najboljim interesima tog lica i koje se mogu očekivati od staratelja. 5. Ako staratelj zaključi da okolnosti ukazuju da se potreba za starateljstvom završila ili promenila, odnosno u slučaju potrebe za izmenom ranije odluke, on ima obavezu da o tome obavesti organ starateljstva bez odlaganja.

Član 203 Nadležnost suda

1. Bez obzira na član 222. staratelj mora da ima prethodno odobrenje od strane suda pre nego što odluči da odraslo lice

1.1 primi veliki medicinski tretman; 1.2. bude smešteno u kući; 1.3. odustane od svoje kuće ili životnog prostora;

1.4. bude sterilisano.

2. Sud nakon saslušanja organa starateljstva i prikupljanja svih neophodnih informacija donosi odluku o najboljem interesu odraslog lica. Sud mora uzeti u obzir slobodno izgrađenu volju odraslog lica. 3. Ako odraslo lice nije poslovno sposobno u skladu sa članom 199a, staratelj ne može bez njegovog pristanka da preduzme neku od mera navedenih u stavu 1.

Član 204 Privremene mere

1. Sud u kome je počeo postupak za sprovođenje starateljstva je u obavezi da odmah obavesti organ starateljstva koji treba da, ako je potrebno, tom licu dodeli privremenog staratelja. 2. Prava i obaveze privremenog staratelja jednaka su pravima staratelja. 3. Obaveze privremenog staratelja prestaju ili kada bude imenovan stalni staratelj ili kada se po sudskom nalogu negira starateljstvo u konkretnom slučaju.

Član 205 Trajno punomoćje

1. Lice (davalac) može da, u slučaju da nije u stanju da donese važeće zakonske odluke u budućnosti ili da brine o svojim poslovima, poveri zakonskom organu donošenje odluke u njegovo ime ili bilo kom drugom licu po svom izboru (primalac). Punomoćje može takođe da bude ograničeno na određene poslove. 2. Primalac može da bude svako punoletno lice sa poslovnom sposobnošću. 3. Trajno punomoćje može se povući u svakom trenutku. 4. Da bi bilo važeće, trajno punomoćje mora da bude potpisano od strane davalaca, primalaca i dva svedoka. 5. Sve smernice i ograničenja predviđena za staratelja u članovima 202, 203, 221, 222. i 225, primenjuju se i na primaoca. 6. U slučaju da primalac zloupotrebljava svoja ovlašćenja ili postaje jasno da davalac ne želi da nastavi sa punomoćjem, sud može da primaoca liši njegovih prava.

Član 206 Nadgledanje

1. Organ starateljstva ima obavezu da stalno nadgleda uslove za život odraslog lica pod starateljstvom, njegovo zdravstveno stanje i, ako je dato, uslove koji izazivaju odgovarajući gubitak ili ograničenje njegove poslovne sposobnosti. Organ starateljstva prima redovne izveštaje od staratelja ili od institucija u kojima je lice bilo smešteno, odnosno od zdravstvene institucije u kojoj je lice pod starateljstvom lečeno ili smešteno na lečenju. 2. Ako lice pod starateljstvom nije u stanju da to samo učini, organ starateljstva pokreće sve neophodne sudske postupke ako se potreba za starateljstvom završila ili promenila, odnosno ako postoji potreba za ukidanjem ranije odluke.

POGLAVLJE III

STARATELJI U POSEBNIM SLUČAJEVIMA

Član 207

Posebno starateljstvo za procenu spora

1. Poseban staratelj se imenuje za dete ako, iako roditelji vrše roditeljsku odgovornost, postoji značajan spor između deteta i njegovih roditelja, odnosno kada su u pitanju značajni pravni poslovi koji se odnose na imovinu deteta. 2. Licu pod starateljstvom može privremeno da bude imenovan poseban staratelj za vođenje veoma ozbiljnog pravno spora između njega i staratelja. 3. Roditelji, usvojioci, staratelji, rodbina i komšije imaju obavezu da obaveste organ starateljstva kada postanu svesni događaja i slučajeva navedenih u stavovima 1. i 2.

Član 208 Opšte odredbe

1. Prilikom imenovanje staratelja za posebne slučajeve, organ starateljstva određuje obim, dužnosti i prava posebnog staratelja, uzimajući u obzir okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. 2. Odredbe o pravima, obavezama i odgovornostima staratelja primenjuju se i na posebnog staratelja.

POGLAVLJE IV NAČELA I PRAVNA NADLEŽNOST U PITANJIMA STARATELJSTVA

POTPOGLAVLJE I

NAČELA I IMENOVANJE STARATELJA

Član 209 Načela

1. Pitanja starateljstva se regulišu i rešavaju od strane organa starateljstva. 2. Ako pitanje povređuje bilo koja roditeljsko pravo ili je mera preduzeta protiv volje roditelja ili protiv volje odraslog lica pod starateljstvom, sud mora da donese odluku. 3. Ako je pitanje od velikog značaja za lice pod starateljstvom (smeštaj u domu, ozbiljno medicinsko lečenje) ili ukoliko je to propisano zakonom, sud donosi odluku. 4. Da bi se zaštitila prava i interesi lica pod starateljstvom, organ starateljstva preduzima sve neophodne mere kako bi se svrha starateljstva postigla na najbolji način. 5. Organ starateljstva tokom pripremanja, realizacije i sprovođenja njegovih odluka i mera, koristi sve relevantne oblike socijalne zaštite, metode socijalnog rada i drugog stručnog rada, odnosno usluge društvenih organizacija, kao i zdravstvenih i obrazovnih institucija. 6. Organ starateljstva obezbeđuje da sva prava i interesi lica pod starateljstvom budu zagarantovana u skladu sa odredbama zakona.

Član 210 Staratelj

1. Staratelj je dodeljen licu pod starateljstvom od strane organa starateljstva. 2. Njemu su poverena sva prava i obaveze u cilju postizanja svojih zakonskih zadataka.

3. Svako lice koje ima lične kapacitete i neophodnu sposobnost da ispuni obaveze starateljstva i koje prihvata unapred da bude staratelj, može da bude imenovano za staratelja. 4. Staratelj prvenstveno se imenuje iz reda lica u porodici lica pod starateljstvom. Organ starateljstva odlučuje da li je to u interesu lica pod starateljstvom. 5. Pre imenovanja staratelja, organ starateljstva ga obaveštava o važnosti starateljstva, o pravima i obavezama kao i svim ostalim važnim informacijama potrebnim za obavljanje starateljskih zadataka.

Član 211 Izuzeci od prava na starateljstvo

1. Lice ne može da bude staratelj ako:

1.1. je prethodno sudskom odlukom izgubilo roditeljsku odgovornost ili starateljstvo; 1.2. je zakonski poslovno nesposobno da deluje samo ili pod starateljstvom; 1.3. ako su njegovi interesi u očiglednoj suprotnosti sa interesima lica koje se stavlja pod starateljstvo; 1.4. Ako se sumnja da odnos sa licem pod starateljstvom ili roditeljima deteta pod starateljstvom može da izazove sukobe.

Član 212

Obaveza prihvatanja starateljstva i izuzeci

1. Lica koja su u krvnom srodstvu sa licem koje treba da bude stavljeno pod starateljstvo u pravoj ushodnoj i pravoj nishodnoj liniji i braća i sestre oca ili majke lica pod starateljstvom imaju zakonsku obavezu da prihvate dužnost staratelja ako ispunjavaju uslove da budu staratelji. 2. Lica u krvnom srodstvu nemaju obavezu da prihvate dužnost staratelja ako:

2.1. imaju manje od osamnaest (18) godina; 2.2. zbog bolesti, telesnih nedostataka ili vrste zanimanja ili službe nisu u stanju da adekvatno ispune

ovaj zadatak; 2.3 su već preuzeli dužnost staratelja ili ako se već brinu za dvoje ili više dece; 2.4 lice brine o dvoje ili više dece ispod osamnaest (18) godina.

Član 213

Zahtev lica pod starateljstvom

Povodom postavljanja staratelja, organ starateljstva uzima u obzir zahtev lica koje je stavljeno pod starateljstvo ako je to lice u stanju da izrazi svoj interes. Želje rodbine trebaju takođe da se uzmu u obzir ako je to u interesu lica koje se stavlja pod starateljstvo.

Član 214 Starateljstvo nad više od jedne osobe

Isto lice po dogovoru može biti imenovano kao staratelj za više od jedne osobe, ako to nije u suprotnosti sa interesima lica pod starateljstvom.

Član 215

Starateljstvo koje direktno obavlja organ starateljstva

1. Organ starateljstva može da odluči da ne imenuje treće lice kao staratelja, već da samo ispunjava obaveze staratelja, ako je to u interesu lica koje se stavlja pod starateljstvo. 2. Posle donošenja odluke o neposrednom obavljanju starateljstva, predstavnik organa starateljstva je imenovan za vršenje dužnosti staratelja u njegovo ime. 3. Zadaci staratelja, koji zahtevaju dozvolu organa starateljstva ili učešće u tom organu na bilo koji način, kako bi se opravdale odluke, može biti sprovedeno od strane predstavnika organa starateljstva samo ako je to lice nosilac upravnog ovlašćenja organa starateljstva. On će se pridržavati svih uputstava organa starateljstva i postupaće u skladu sa odredbama ove Knjige.

Član 216 Dodeljivanje obaveza

Ako organ starateljstva u načelu preuzme ulogu staratelja ili vrši posebne dužnosti staratelja ili obavlja posebne zadatke staratelja direktno, on je ovlašćen da izvesne dužnosti poveri drugim stručnim licima koji mogu da deluju u njegovo ime i pod njegovim nadzorom.

POTPOGLAVLJE II ZAKONSKA NADLEŽNOST, OBAVEZE I PRAVA STARATELJA

Član 217

Poveravanje

Ne dovodeći u pitanje član 202. organ starateljstva definiše obaveze i obim ovlašćenja staratelja.

Član 218 Obaveze staratelja

1. Staratelj je naročito obavezan da u dobroj veri vodi računa o ličnosti i o pravima i interesima lica pod starateljstvom i da pažljivo upravlja njegovom imovinom, kao i da obavesti organ starateljstva o toku starateljstva. 2. Staratelj je naročito dužan da, uz pomoć organa starateljstva, iskoristi sva potrebna sredstva socijalnog staranja kako bi obezbedio materijalna sredstva koja su potrebna za sprovođenje mera starateljstva. 3. Staratelj ima obavezu da podnese redovne izveštaje o svom radu organu starateljstva.

Član 219 Popis imovine

1. Ako lice pod starateljstvom poseduje značajniju imovinu, organ starateljstva je dužan da u svom radnom izveštaju priloži izveštaj o popisu i proceni ove imovine. Ovo se isto odnosi na lice koje obavlja dužnosti staratelja u ime organa starateljstva. 2. Sledeći podaci će biti obezbeđeni sa popisom:

2.1. podaci o licu pod starateljstvom

2.2. podaci o staratelju odnosno lice koje deluje kao staratelj u ime organa starateljstva u cilju upravljanja imovinom lica pod starateljstvom

2.3. podaci o licu koje čuva stvari ili imovinu koja je predmet popisa u ime lica pod starateljstvom.

3. Ako je organ starateljstva, kada je to zakonski dopušteno, pokrenuo postupak starateljstva, on može da izvrši popis i procenu imovine lica pod starateljstvom i da preuzme sve neophodne mere u cilju zaštite te imovine, čak i pre donošenja odluke za stavljanje pod starateljstvo.

Član 220 Zastupanje

1. Staratelj zakonski zastupa lice koje je pod starateljstvom (zakonski zastupnik). 2. Ako obaveze staratelja koje se obavljaju neposredno od strane organa starateljstva ili staratelja imaju samo ograničena ovlašćenja, organi starateljstva zastupaju lice pod starateljstvom preko jednog od svojih predstavnika ili drugih ovlašćenih stručnih kadrova.

Član 221

Zabrana zastupanja 1. Staratelj ne može da zastupa lice pod starateljstvom u sledećim pravnim poslovima:

1.1. U pravnim poslovima između lica i njegovog supružnika, partnera u vanbračnoj zajednici ili jednog

od srodnika u pravoj liniji, osim ako je pravni posao ograničen na ispunjenje obaveza; 1.2. U pravnim poslovima koje sadrže prenos ili opterećenje putem zaloga, hipoteke ili jemstva, ako bi

to značilo obezbeđeno potraživanje lica pod starateljstvom protiv staratelja; 1.3. U pravnim poslovima koji uključuju ukidanje ili smanjenje prethodno navedenih obezbeđenih

potraživanja ili koji stvaraju obavezu lica pod starateljstvom do takve dispozicije; 1.4. U sudskim postupcima između lica iz stava 1. kao i u sudskim postupcima o poslovima iz stava 2.

i 3.

Član 222 Zahtev za dozvolu za pravne poslove

1. Staratelju je potrebna prethodna saglasnost organa starateljstva:

1.1. da stupi u pravni posao kojim je lice pod starateljstvom u obavezi da stavi na raspolaganju sredstva u celini ili nasledstva, njegovog budućeg zakonskog nasledstva ili njegovog budućeg dela nasledstva;

1.2. za odricanje lica od potpunog ili delimičnog nasleđivanja; 1.3. za ugovor koji usmerava prodaju jednog preduzeća-poslovanja u celini ili ugovor koji usmerava

osnivanje preduzeća-poslovanja zajedno sa drugim licima; 1.4. za zakup nepokretnosti ili komercijalnih preduzeća; 1.5. za zakup ili lizing ili druge ugovore kojima će lice biti posvećeno redovnim obavezama, ako ovaj

ugovor traje duže od godinu dana nakon punoletstva lica pod starateljstvom. 1.6. za ugovor o stažiranju, ako ovaj ugovor vezuje osobu za više od godinu dana; 1.7. za ugovorne radne odnose ako oni obavezuju lice za više od godinu dana; 1.8. za prijem novca na kredit lica pod starateljstvom;

1.9. za sticanje obveznica ili zadužnica ili za stupanje u obavezu promene ili drugog dokumenta, koji može da se prenosi odobravanjem;

1.10. za finansijske obaveze ili odobravanja; 1.11. za davanje punomoćja; 1.12. za stupanje u prijateljski sporazum ili sporazum o arbitraži, osim ako je predmet spora procenjiv i

ne prelazi dve stotine (200) evra ili ako sporazum u potpunosti odgovara sudskom predlogu. 2. Ako je staratelj stupio u pravne poslove bez prethodne dozvole organa starateljstva, punovažnost posla zavisi od njegovog kasnijeg odobrenja od strane organa starateljstva. 3. Ako lice zastupa lice koje je pod starateljstvom u ime organa starateljstva, kao što je predviđeno članom 200. stav 3, tom licu je uvek potrebna prethodna dozvola organa starateljstva.

Član 223 Zahtevi za dozvolu

Dozvola se izdaje samo staratelju lično.

Član 224 Zahtev za preduzimanje mere

1. Staratelj, javni tužilac, zajednica na čijem području lice pod starateljstvom prebiva ili boravi, srodnik licu pod starateljstvom, humanitarne organizacije ili treća lica koja nisu uključena mogu podneti zahtev ili predlog po svakom pitanju starateljstva organu starateljstva, kako bi on preduzeo radnje i mere starateljstva koje su potrebne za zaštitu interesa lica pod starateljstvom. 2. Podnosioci zahteva iz stava 1. ovog člana mogu podneti žalbu drugostepenom organu protiv odluke organa starateljstva kojom su odbijene mere i radnje starateljstva u roku od petnaest (15) dana od dana odluke.

Član 225 Poslovi između staratelja i lica pod starateljstvom

Staratelj može da uđe u pravni posao sa licem pod starateljstvom samo ako organ starateljstva odobri da je ovo u interesu lica pod starateljstvom.

GLAVA X

PORODIČNA ZAJEDNICA

Član 226 Porodični doprinos

1. Ako član porodičnog domaćinstva prenosi imovinu na drugog člana zajednice ili povećava imovinu ovog člana bez odgovarajuće naknade, smatra se da je to zasnovano na uzajamnom, implicitnom ugovoru („porodični doprinos“). 2. Ako se porodična zajednica između člana porodične zajednice koji je doprineo i člana porodične zajednice koji je primio doprinos raskine, pravo na odgovarajuću nadoknadu nastaje pod sledećim pretpostavkama:

2.1. od lica koje daje doprinos se očekuje da učestvuju u koristima doprinosa; 2.2. vremenski period tokom kojeg osoba u stvari učestvuje u prednostima doprinosa je bio

nesrazmerno kratak; i 2.3. doprinos je bio značajan u vrednosti.

3. Načela navedena u stavu 1. primenjuju se takođe kada lice koje doprinosi ne može da učestvuju u prednostima imovine zbog njegove smrti, ili zbog smrti osobe koja prima doprinos.

Član 227 Opšta pravila o imovinskim pravima

Opšta pravila o imovinskim odnosima važe za imovinske odnose među članovima porodice, osim ako je drugačije predviđeno u ovoj Knjizi.

GLAVA XI IZDRŽAVANJE

POGLAVLJE I

NAČELA

Član 228 Definicije i načela

1. Finansijsko izdržavanje u kontekstu ove Knjige podrazumeva finansijsku i materijalnu podršku. 2. Srodnici u direktnom krvnom srodstvu su u obavezi da uzajamno obezbede finansijsko izdržavanje.

Član 229 Potreba

Samo lica koja ne mogu da se sama izdržavaju ispunjavaju uslove za dobijanje novčanog izdržavanja.

Član 230 Sposobnost pružanja usluge

1. Lica koja, uzimajući u obzir sve njihove lične obaveze, nisu u stanju da obezbede finansijsko izdržavanje bez ugrožavanja svog, nisu u obavezi da obezbede izdržavanje. 2. Roditelji koji potpadaju pod stav 1. dužni su da obezbede izdržavanje svoje nevenčane dece mlađe od 18 godina svim razumnim sredstvima. Ovo se odnosi i na decu u uzrastu od 18 do 26 godina dok žive u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima ili sa jednim roditeljem, i još uvek pohađaju opšte obrazovanje. 3. Obaveza iz stava 2. neće važiti ako postoji neki drugi srodnik koji je dužan da obezbedi finansijsko izdržavanje. Ono takođe neće važiti ako izdržavanje deteta može obezbediti iz imovine deteta.

Član 231 Obaveza uzajamnog informisanja o finansijskom stanju

1. Srodnici u direktnoj liniji srodstva su obavezni da jedni drugima otkriju svoj prihod i finansijsko stanje na osnovu zahteva. 2. Na zahtev, lice koje je dužno da obezbedi izdržavanje podnosi pismeni dokaz i dokumenta kako bi dokazalo svoj prihod i svoje finansijsko stanje.

Član 232 Redosled obavezanih lica

1. Pre svega, supružnik je dužan da finansijski izdržava drugog supružnika. 2. U slučaju da je više srodnika u obavezi da obezbedi finansijsko izdržavanje, obaveza pre svega pripada potomcima, a tek zatim srodnicima u ushodnoj liniji. 3. Obaveza finansijskog izdržavanja za lica u krvnom srodstvu određuje se prema redosledu koji se primenjuje u nasleđivanju. 4. Među nekoliko srodnika koji imaju istu prirodu odnosa, svi su u obavezi da obezbede finansijsko izdržavanje srazmerno svojim finansijskim mogućnostima. Lice koje se direktno brine o detetu u svom domaćinstvu ispunjava svoj deo obaveza obezbeđivanjem zaštite i obrazovanja.

Član 233 Promena u redosledu obaveza

1. Dokle god srodnik nije u obavezi da obezbedi finansijsko izdržavanje, obaveza prelazi na srodnika koji je sledeći u redu za obaveze. 2. Odgovornost jednog supružnika da finansijski izdržava dugog supružnika prelazi na srodnika lica u potrebi, samo u slučaju finansijske nesposobnosti navedene u članu 230. stav 1.

Član 234 Regulisanje udela u obavezama više lica za obezbeđivanje finansijskog izdržavanja

U slučaju da je više od jednom licu potrebno izdržavanje, a lice koje je pod obavezom da obezbedi finansijsko izdržavanje svima njima nije u stanju da u potpunosti obezbedi izdržavanje na osnovu razloga pomenutih u članu 230. stavu 1, obaveza se deli među svim obavezanim srodnicima, dok finansijsko izdržavanje ne bude u potpunosti zagarantovano.

Član 235 Obim izdržavanja

1. Obim izdržavanja mora da bude primeren uslovima u kojima je podobno lice živelo. U slučaju očajne situacije, izdržavanje treba da pruži makar minimum, koji je potreban za dostojanstven svakodnevni život. 2. Izdržavanje se sastoji od svih neophodnih životnih uslova, uključujući sve neophodne troškove za obuku ili obrazovanje u cilju sticanja nekog zanimanja.

Član 236 Oblik izdržavanja

1. Izdržavanje mora pre svega da bude novčano. 2. Lice koje je u obavezi da obezbedi izdržavanje može zatražiti dozvolu od organa starateljstva da mu se dozvoli da izdržavanje obezbedi u drugom obliku, ako posebna situacija to zahteva. 3. Izdržavanje mora da se plaća mesečno unapred.

Član 237 Nema odricanja od izdržavanja

Lice koje ispunjava uslove za izdržavanje ne može da se odrekne svog prava na buduće izdržavanje.

Član 238

Istek prava na finansijsko izdržavanje

1. Pravo na izdržavanje koje postoji između dva lica ističe, ako jedan od njih dvoje umre. 2. Ovo se ne odnosi na obavezu roditelja prema svom detetu. U tom slučaju, njegova obaveza roditelja prelazi na njegovog pravnog naslednika.

POGLAVLJE II IZDRŽAVANJE DECE I OBAVEZE IZDRŽAVANJA DECE

Član 239

Primena načela

Opšta načela odgovornosti roditelja koji su propisani u ovoj Knjizi su važeći, osim ako nije drugačije propisano u sledećim članovima.

Član 240 Finansijsko izdržavanje

1. Roditelji su dužni da obezbede finansijsko izdržavanje dece ispod osamnaest (18) godina. 2. Ako dete nije završilo školovanje, roditelji su dužni da obezbede svu potrebnu podršku kako bi obezbedili njegovo školovanje, odnosno školovanje na fakultetu, najkasnije do 26 godina.

Član 241 Izdržavanje odrasle dece u posebnim slučajevima

Ako punoletno dete nije u stanju da radi zbog bolesti, fizičkih ili mentalnih nedostataka, a nema dovoljno sredstava za sopstveno izdržavanje, roditelji su dužni da ga izdržavaju dok to stanje traje.

Član 242

Obaveza deteta

Od svoje 15. godine, dete koje ostvaruje prihod svojim radom ima obavezu da finansijski doprinosi svom izdržavanju, a ako je potrebno, i da razumno doprinosi izdržavanju svojih roditelja, braće i sestara, ako živi sa njima u istom domaćinstvu.

Član 243 Gubitak roditeljske odgovornosti ne dovodi do gubitka obaveze izdržavanja

Roditelj koji je lišen roditeljskih odgovornosti ne oslobađa se obaveze izdržavanja svog deteta.

Član 244 Obaveze dece prema svojim roditeljima

1. Deca imaju obavezu da finansijski izdržavaju svoje roditelje ako im roditelji nisu u stanju da rade ili nemaju dovoljno minimalnih sredstava za život. 2. U izuzetnim slučajevima, sud može da odbije zahtev za finansijsko izdržavanje, ako je roditelj izgubio roditeljsku odgovornost ili nije obezbedio finansijsko izdržavanje za dete, uprkos svojim finansijskim mogućnostima. 3. Izuzetak iz stava 2. takođe važi ako sud, nakon ispitivanja svih okolnosti predmeta zaključi da bi obaveza deteta predstavljala otvorenu nepravdu za dete.

Član 245 Obaveze očuha i maćehe prema svojim pastorcima

1. Očuh i maćeha dužni su da finansijski izdržavaju svoje pastorke ako oni nemaju drugih srodnika koji su u obavezi da obezbede finansijsko izdržavanje ili imaju samo srodnike koji finansijski nisu u stanju da to učine. 2. Obaveza maćehe ili očuha se nastavlja i posle smrti njihovog partnera koji je bio pravi biološki roditelj deteta, ako su pastorak i maćeha ili očuh živeli zajedno pre smrti partnera. 3. Ovo se ne primenjuje, ako je brak između roditelja i očuha, odnosno maćehe deteta, bio poništen.

Član 246 Obaveza pastoraka prema njihovim očusima i maćehama

Pastorci su u obavezi da obezbede finansijsko izdržavanje za očuha i maćehu u skladu sa članom 244. ako su njihovi očusi i maćehe njima obezbedili finansijsko izdržavanje i negu u razumljivom periodu. Ako očuh ili maćeha imaju svoju decu, onda se ova obaveza deli sa njima.

POGLAVLJE III

BRAČNO IZDRŽAVANJE (ALIMENTACIJA)

Član 247 Definicija alimentacije

Alimentacija je finansijsko izdržavanje supružnika ili bivših supružnika.

Član 248 Ispunjavanje uslova supružnika za alimentaciju

1. Supružnik koji nema dovoljno sredstava za finansijsko izdržavanje, koji nije u stanju da radi ili ne može da radi iz drugih razloga, ima pravo na finansijsko izdržavanje od drugog supružnika srazmerno sa njegovim finansijskim mogućnostima. 2. Sud uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, može da odbije zahtev za alimentaciju, ako je alimentacija tražena iz zle namere ili je on/a napustio/la supružnika bez opravdanog razloga.

Član 249 Alimentacija za brigu o detetu

Razvedeni supružnik može da zahteva plaćanje alimentacije od drugog supružnika sve dok on brine i izdržava zajedničko dete i iz tog razloga nije u stanju da radi.

Član 250 Alimentacija za starija lica

Razvedeni supružnik može od drugog supružnika da zahteva plaćanje alimentacije ako i od trenutka

1. razvoda, 2. zaključka o brizi i izdržavanju zajedničkog deteta, ili 3. zaključka uslova predviđenih u članovima 251. i 252. po kojima se ne može očekivati da se zaposli

s obzirom na njegovu starost.

Član 251 Alimentacija zbog bolesti ili invaliditeta

Ako ne može da očekuje da se zaposli zbog bolesti, invaliditeta ili slabosti zbog njegove fizičke ili mentalne snage, razvedeni supružnik može od drugog supružnika da zahteva plaćanje alimentacije ako i od trenutka razvoda, zaključka o nezi i izdržavanju zajedničkog deteta ili zaključka uslova predviđenih u članu 252.

Član 252 Alimentacija zbog nezaposlenosti; Potraživanje razlike

1. Dokle god se alimentacija ne može odobriti prema članovima 249. do 251, razvedeni supružnik može da zahteva plaćanje alimentacije ako i ukoliko nije u stanju da se zaposli nakon razvoda. 2. U slučaju da prihodi iz radnog odnosa nisu dovoljni, i supružnik ne ispunjava uslove za dobijanje alimentacije na osnovu članova 249-251, supružnik ima pravo da potražuje razliku do visine iznosa alimentacije kako bi se postiglo razumno finansijsko izdržavanje.

Član 253

Odgovarajuće zaposlenje

1. Razvedeni supružnik može samo da traži da se angažuje u odgovarajućem poslu. 2. Zaposlenje je odgovarajuće ako je u vezi obrazovanja, sposobnosti i zdravlja razvedenog supružnika i odgovara stanju života. Ovo poslednje zavisi od vremena, trajanja braka i vremena tokom kojeg se razvedeni supružnik starao i podizao zajedničko dete. 3. Razvedeni supružnik se angažuje u dalje obrazovanje ili ponovnu obuku, ako je to potrebno i neophodno za nalaženje zaposlenja.

Član 254 Potreba

Razvedeni supružnik ne može tražiti alimentaciju, koliko i dokle god je u stanju da se izdržava od sopstvenih prihoda i imovine.

Član 255 Obim alimentacije

Obim alimentacije zavisi od bračnog životnog standarda. Održavanje životnog standarda zahteva takođe troškove za odgovarajuće zdravstveno osiguranje i troškove za obrazovanje ili dalje obrazovanje ili ponovnu obuku u skladu sa članom 253. stav 3.

Član 256 Ograničenje ili kraj obaveze

1. Zahtev za alimentaciju može biti odbijen ili ograničen. To zavisi od stepena koliko je zahtev nerazuman. 2. Zahtev je nerazuman ako:

2.1. je period braka trajao vrlo kratko i ne postoje zajednička deca. U ovim slučajevima, izdržavanje se odobrava samo za period koji nije duži od trajanja braka; 2.2. ako čak i kada se uzme u obzir interes zajedničke dece, zahtev za izdržavanje bez vremenskog ograničenja ili u punom obimu će biti nepravedan pod datim okolnostima. Starost dece treba biti uzeta u obzir; 2.3. podnosilac zahteva je kriv za zločin ili namerni ozbiljni napad na drugog supružnika ili

2.4. podnosilac je namerno izazvao njegovu potrebu.

Član 257

Sposobnost za alimentaciju

1. Lica koja, uzimajući u obzir sve ostale obaveze, nisu u stanju da plaćaju alimentaciju bez ugrožavanja svog razumnog izdržavanja, nisu u obavezi da obezbede izdržavanje. 2. Dokle god su oni u stanju da plaćaju alimentacije, obaveza alimentacije postoji.

Član 258 Obaveza uzajamnog informisanja o finansijskom stanju

1. Razvedeni supružnici su dužni da na zahtev, jedni drugima otkriju svoje prihode i finansijsko stanje. 2. Pismeni dokazi i druge isprave će biti predstavljene na zahtev, u cilju dokazivanja prihoda i finansijskog stanja.

Član 259 Regulisanje naloga o obavezi alimentacije

1. Obaveza alimentacije se prvenstveno odnosi na razvedene supružnike. 2. Ako ili dokle god razvedeni supružnik ne obezbedi dovoljnu alimentaciju, obaveza je preneta, kao pravo na finansijsko izdržavanje, na srodnike prema liniji nasleđivanja okrivljenog.

Član 260 Oblik alimentacije

1. Alimentacija mora da bude novčana. 2. Lice koje je pod obavezom da obezbedi alimentaciju može da zatraži dozvolu od organa starateljstva ili suda da mu se dozvoli da obezbedi izdržavanje u drugom obliku ako posebna situacija to zahteva. 3. Novac mora da bude plaćen mesečno i unapred. 4. Umesto mesečne isplate, podnosilac zahteva može da zatraži paušalno zadovoljenje. Ovo važi samo ako postoje opravdani razlozi i paušalni iznos ne bi doveo do neravnopravnog tereta po lice koje je dužno da plaća alimentaciju.

Član 261 Poravnanje

Razvedeni supružnici mogu da sklope sporazum o plaćanju alimentacije u okviru suda u kome je postupak za alimentaciju sproveden.

Član 262 Prestanak prava

Pravo razvedenih supružnika na alimentaciju prestaje, kada uslovi iz člana 248. do 252. prestanu da važe, kada vreme koje je sud utvrdio za alimentaciju istekne, kada je razvedeni supružnik koji uživa ovo pravo ponovo sklopio brak ili stupio u vanbračnu zajednicu ili je preminuo.

Član 263 Nastavak prava

1. Obaveza plaćanja alimentacije ne prestaje smrću obavezanog lica, već se prenosi na njegovog pravnog naslednika. U ovom slučaju sva moguća ograničenja iznosa alimentacije prestaju i iznos se ponovo određuje u zavisnosti od finansijskog stanja naslednika. 2. Ovo važi i za potraživanje isplate alimentacije za mesec u kojem je podnosilac zahteva sklopio novi brak ili preminuo.

Član 264

Oživljavanje prava na primanja alimentacije

U slučaju da lice koje ima pravo na alimentaciju stupi u novi brak, a to kasnije rezultira razvodom, zahtev za alimentaciju protiv bivšeg supružnika ponovo stupa na snagu, ako se brine o staranju zajedničkog deteta iz svog prvog braka.

Član 265

Alimentacija u slučaju neočekivanog poništenja braka

U slučaju poništenja braka, supružnik koji u vreme sklapanja braka ne zna uzrok poništenja braka, može da zahteva od drugog supružnika da plaća alimentaciju pod uslovima u kojima razvedeni supružnik ispunjava zahtev za alimentaciju.

POGLAVLJE IV

POSEBNE ODREDBE ZA ZAŠTITU DECE NEVENČANIH RODITELJA

Član 266 Obaveza nevenčanog oca

1. Otac deteta je obavezan da majci deteta obezbedi finansijsko izdržavanje za vremenski period od 6 nedelja pre rođenja deteta i osam nedelja nakon rođenja deteta. 2. Ovo se odnosi i na sve troškove vezane za trudnoću i rađanje deteta. 3. U slučaju da majka ne može da se zaposli, zbog bolesti prouzrokovane trudnoćom ili porođajem, obaveza da obezbedi finansijsko izdržavanje za dete i ženu može biti vremenski produžena. 4. Isto važi ako majka ne može da se zaposli s obzirom na podizanje i vaspitanje deteta. 5. Ovo se takođe primenjuje u slučajevima kada je dete mrtvorođeno ili umre neposredno nakon rođenja ili za vreme invalidnosti deteta, ukoliko je isto prouzrokovano rođenjem.

Član 267

Ograničenja

1. Obaveza da obezbedi izdržavanje počinje najranije 6 nedelja pre porođaja i završava se najkasnije tri godine nakon rođenja. 2. Ograničenje od tri godine može se produžiti, ako se smatra strogo neophodnim za održavanje životnih uslova žene i deteta.

Član 268 Opšta pravila o obavezama izdržavanja među srodnicima

1. Sve odredbe o obavezi izdržavanja među srodnicima se primenjuju kako za decu tako i za nevenčane roditelje.

2. Obaveza za alimentaciju prvenstveno pripada ocu, a onda ostalim srodnicima.

Član 269 Obaveza nevenčane majke

Ako je otac zadužen za brigu i vaspitanje deteta, on može da zatraži finansijsko izdržavanje pomenuto u članu 266. stav 4.

Član 270 Odbijanje zahteva

Sud može da odbije zahtev za alimentaciju samo ako je podnosilac zahteva kriv za namerni ozbiljni napad ili neko slično krivično delo protiv svog partnera.

Član 271 Nepunovažnost odricanja

Nevenčani partneri ne mogu da se odreknu prava na alimentaciju.

GLAVA XII

PRELAZNE ODREDBE

Član 272 Opšta primena tokom vremena

1. Ne dovodeći u pitanje članove 273. i one koje slede u nastavku, ova Knjiga se primenjuje na sve porodične odnose, bez obzira na to da li su oni postojali pre ili posle stupanja na snagu ove Knjige. 2. Ova Knjiga se neće primenjivati na porodične ugovore zaključene pre ##.##.## (datum stupanja na snagu Građanskog zakonika). 3. Ako je lice propisno steklo bilo koja prava po starom zakonu, ta prava ostaju na snazi.

Član 273

Primena tokom vremena u vezi bračnih imovinskih odnosa

1. Novi zakon se ne primenjuje, ako su imovinski odnosi završeni pre ##.##.## (datum stupanja na snagu Građanskog zakonika). Ovo važi i ako su sudski postupci po ovom pitanju počeli nakon ovog datuma. 2. Ako treće strane, kao što su poverioci, uredno ostvarivali svoja potraživanja od jednog ili oba supružnika, oni ne smeju da trpe nikakav nedostatak zbog novih odredaba.

Član 274 Primena tokom vremena u vezi roditeljstva, roditeljske odgovornosti i starateljstva

1. Odredbe roditeljstva primenjuju se na svu decu koja su rođena na dan ili nakon ##.##.## (datum stupanja na snagu Građanskog zakonika). 2. Ova Knjiga se odnosi na bilo koje sudske i upravne postupke o roditeljskim pravima i starateljstvom koje su započete na dan ili nakon ##.##.## (datum stupanja na snagu Građanskog zakonika). 3. Mere zaštite za decu ili za odrasla lica bez poslovne sposobnosti ostaju na snazi. One mogu biti promenjene u skladu sa novim zakonom od strane nadležnih organa.

Član 275

Pravo odlučivanja na primenu novog zakona

Bračni parovi, pripadnici šire porodice ili lica koja žive u vanbračnoj zajednici mogu da se odluče za odredbe novog porodičnog zakona čak i u vezi završenih procesa.

Član 276 Proceduralne odredbe ostaju na snazi

Sve odredbe proceduralne prirode, koje nisu prenesene iz zakona br. 2004/32 u ovu Knjigu, ostaju na snazi.

Član 277 Odredbe međunarodnog privatnog prava ostaje na snazi

Sve odredbe međunarodnog privatnog prava, koji nisu preneseni iz zakona br. 2004/32 u ovu Knjigu, ostaju na snazi.

KNJIGA PETA

NASLEDSTVO

GLAVA I OPŠTE ODREDBE

Član 1

O cilju zakona o nasleđivanju 1. Ova Knjiga reguliše nasledna prava. 2. Nasleđivanje je prenos imovine nekog lica na osnovu zakona ili na osnovu testamenta (nasledstvo) od preminulog lica (ostavioca) jednom ili više lica (naslednici ili legatari), u skladu sa odredbama propisanim u ovoj Knjizi. 3. Za potrebe ove Knjige, reči muškog roda odnose se i na ženski rod i obratno, bez diskriminacije.

Član 2 Predmet nasleđivanja

1. Stvari i prava koja pripadaju pojedincima mogu biti nasleđena. 2. Ovo uključuje obaveze pojedinca.

Član 3 Ravnopravnost u nasleđivanju

1. Sva fizička lica pod istim uslovima su jednaka u nasleđivanju. 2. Deca rođena van braka, gde je očinstvo priznato ili potvrđeno, kao i usvojena deca su jednaka kao i deca rođena u braku. 3. Usvojeno dete nema pravo nasledstva u svojoj biološkoj porodici, a ni porodica ne nasleđuje od tog deteta. 4. Stranci u pogledu nasledstva imaju jednaka prava kao građani Kosova.

Član 4 Sticanje nasledstva

1. Nasleđuje se zbog smrti i u trenutku smrti fizičkog lica. 2. Svako fizičko lice može biti nasleđeno.

Član 5 Vreme i mesto otvaranja nasledstva

1. Preminulo fizičko lice (ostavilac) ostavlja nasledstvo drugom licu koje je steklo pravo nasledstva (naslednik) nakon smrti ostavioca. 2. Svaka osoba je u stanju da nasledi, ako zakonom nije drugačije predviđeno ovom Knjigom.

3. Pravo na nasleđivanje se stiče u momentu smrti ostavioca. Lice koje ima pravo na nasledstvo može da se odrekne tog prava na osnovu odredaba ove Knjige, i to će se računati kao da ovo pravo nije imao nikada.

Član 6 O dogovorima o budućim nasledstvima

Svaki dogovor između budućih naslednika ili između budućih naslednika i trećih lica, u vezi nasledstva koje nije bilo otvoreno smatraće se ništavim i nevažećim.

Član 7 Sposobnost za nasleđivanje

1. Svako živo lice koje u trenutku otvaranja nasleđa ili bilo koje lice koje je začeto pre smrti ostavioca, i rođeno je živo, može da bude naslednik. 2. Lice se smatra začetim u trenutku kada je nasleđe otvoreno ako takvo lice je rođeno živo u periodu od 300 dana od dana smrti ostavioca.

Član 8 Osnov za nasleđivanje

Nasleđe treba da se zasniva na pravnoj, zaveštanoj ili ugovornoj sukcesiji.

Član 9 O pravnoj sukcesiji uopšteno

Nasleđe se zasniva na pravnoj sukcesiji onda kada ostavilac iza sebe nije ostavio važeći testament, ukoliko ostavilac nije napravio važeći ugovor između živih osoba ili za imovinu ostavioca koja nije uključena u važeći ugovor između živih osoba.

Član 10 O raspolaganjima u slučaju smrti

Ako ostavilac nema naslednika, pravo nasledstva prelazi na opštinu, koja stiče isti položaj kao naslednik ostavioca i ne može da odustane od nasledstva.

GLAVA II NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAKONSKE SUKCESIJE

Član 11

Naslednici po zakonu 1. Naslednici po zakonu su: deca ostavioca, njegova usvojena deca i njihovi potomci, supružnik, roditelji i njihovi potomci, deda i baba i njihovi potomci. 2. Po zakonu, lice koje živi u vanbračnoj zajednici ima ista prava kao i bračni partner, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 3. Vanbračna zajednica u ovoj Knjizi znači vanbračna zajednica definisana u članu 40. Knjige o porodici, koja je trajala najmanje pet godina ili najmanje tri godine, ako je dete rođeno iz ovog odnosa, a ovaj odnos je završen zbog smrti ostavioca. 4. Ova lica nasleđuju prema redosledu nasleđivanja utvrđen u ovom Zakoniku.

POGLAVLJE I

REDOSLED NASLEDNIKA

Član 12 Potomci i supružnik ostavioca

1. Ostavilac će biti nasleđen od strane pre svih, njegove dece i supružnika. 2. Izuzev stava 3. ovog člana, lica iz stava 1. ovog člana nasleđuju u jednakim delovima. 3. Ako postoje više od troje dece, supružnik koji je živ nasleđuje jednu četvrtinu imovine ostavioca.

Član 13 Pravo na zastupanje

1. Ako jedno od dece ostavioca umre pre ostavioca, mesto ovog deteta preuzimaju deca ovog deteta, a ako su ova deca takođe umrla, od strane unuka ovog deteta. 2. Lica iz stava 1. ovog člana nasleđuju u jednakim delovima.

Član 14

Roditelji i supružnik ostavioca 1. Imovinu ostavioca koji nema potomaka nasleđuju njegovi roditelji i supružnik. 2. Roditelji ostavioca naslediće polovinu u jednakim delovima, a drugu polovinu njegove imovine nasleđuje supružnik. 3. Ako ne postoji živ supružnik, roditelji preminulog lica nasleđuju celokupnu imovinu u jednakim delovima. 4. Ako samo jedan od roditelja nadživi ostavioca, ovaj roditelj nasleđuje polovinu nasledstva. 5. Ako su oba roditelja ostavioca preminula pre njega, celokupnu imovinu nasleđuje supružnik ostavioca.

Član 15 Rođaci i njihovi potomci lica koje je preminulo bez testamenta

1. U slučaju da ne postoji živ supružnik i nema preživelih potomaka, a jedan od roditelja ostavioca je preminuo pre njega, deo zaostavštine koja bi njemu pripala na osnovu člana 14. da je nadživeo ostavioca, nasleđuju njegova deca (braća ostavioca i sestre), njegovi unuci, njegovi praunuci i dalji potomci u skladu sa odredbama ove Knjige o nasleđivanju od strane dece preminulog lica i drugih potomaka. 2. Ako su oba roditelja ostavioca preminula pre njega, deo zaostavštine koji bi inače pripao svakom od njih, da su nadživeli ostavioca, nasleđuju njihovi potomci, na način utvrđen u odredbama stava 1. ovog člana. 3. U svakom trenutku, srodnici ostavioca koji su sa njim u srodstvu samo preko oca, nasleđuju jednake delove očeve zaostavštine, a srodnici koji su sa njim u srodstvu samo preko majke nasleđuju jednake delove majkine zaostavštine; i srodnici koji su sa njim u odnosu i preko majke i preko oca naslediće očev deo nasledstva u jednakim delovima sa srodnicima od očeve strane, i majkin nasledni deo sa srodnicima od majkine strane.

Član 16 Nasleđivanje roditelja koji je umro bez potomaka

U slučaju da ne postoji živ supružnik a nema preživelih potomaka i oba roditelja su preminula pre ostavioca i nijedan od roditelja nije ostavio nikakvo potomstvo, deo zaostavštine koji bi pripadao onim potomcima se nasleđuje od strane potomaka drugog roditelja.

Član 17

Deda i baba ostavioca 1. Nasledna imovina ostavioca, koji nije ostavio ni potomke, ni supružnika, ni roditelje i čiji roditelji nisu ostavili drugog potomka, nasleđuju njegovi deda i baba. 2. Polovina nasleđene imovine se nasleđuje od strane dede i babe, a druga polovina od strane dede i babe po majkinoj strani.

Član 18 Prava dede i babe iste krvne linije

1. Dede i babe iz iste krvne linije nasleđuju u jednakim delovima. 2. Ako jedan od predaka iste krvne linije je preminuo pre ostavioca, deo zaostavštine koji bi pripao njemu da je nadživeo ostavioca naslediće njegova deca u skladu sa odredbama o nasleđivanju od strane dece ostavioca. 3. Za sva ostala pitanja u vezi naslednog prava deda i baba iz iste krvne linije i njihovih potomaka, primenjuju se odredbe o nasledstvu od roditelja i rođaka ostavioca.

Član 19

Dede i babe iste krvne linije koji su umrli bez potomstva Ako su deda i baba iz iste krvne linije preminuli pre ostavioca, a iza sebe nisu ostavili nijednog potomka, deo zaostavštine koji bi pripadao njima da su nadživeli ostavioca, nasleđuju deda i baba druge strane, prema članu 19. ove Knjige.

POGLAVLJE II NASLEĐIVANJE OD STRANE JAVNIH ORGANA

Član 20

Opština kao krajnji zakonski naslednik u krajnjoj instanci 1. Ako ostavilac ne ostavi naslednika, nasledstvo preuzima opština u kojoj je ostavilac imao poslednje prebivalište ili boravište. 2. Ako se to prebivalište ili boravište nalazi van Kosova, onda opština u kojoj je ostavilac imao svoje poslednje prebivalište ili boravište na Kosovu, preuzima nasledstvo ostavioca, a ako on nikada nije imao prebivalište ili boravište na Kosovu, nasledstvo preuzima Kosovo.

POGLAVLJE III

POSEBNE ODREDBE O NEKIM NASLEDNICIMA

Član 21 Jednak tretman dece ostavioca

Deca rođena u braku ili van braka kada je očinstvo priznato ili potvrđeno kao i usvojena deca, imaju isto pravo na nasleđivanje.

Član 22

Jednakost usvojenika u nasleđivanju

Usvojenik i njegovi potomci imaju ista prava prema usvojiocu kao i usvojiočeva deca i njihovi potomci.

Član 23 Posledice zahteva za poništenje usvajanja

Usvojenik i njegovi potomci ne mogu da naslede usvojioca, ako je usvojilac podneo zahtev za prestanak usvojenja, a posle njegove smrti se utvrdi da je zahtev opravdan.

POGLAVLJE IV PRAVA NA POKUĆSTVO I PRAVA SUPRUŽNIKA

Član 24

Nasleđivanje pokućstva 1. Pokućstvo koje je korišćeno za ispunjavanje dnevnih potreba živog supružnika ili drugih naslednika, koji su živeli u istoj kući, kao što je nameštaj, oprema, itd., naslediće se od strane živog supružnika i potomaka ostavioca, osim ako je ovo pokućstvo od značajne vrednosti. 2. Lica navedena u stavu 1. ovog člana dobiće susvojinu u jednakim delovima na pokućstvo koje je odbijeno na taj način.

Član 25 Plodouživanje svojine supružnika

1. Ne dovodeći u pitanje njegovo pravo na nasleđivanje, živi supružnik ima pravo da živi u bračnom domu u periodu od godinu dana nakon smrti ostavioca. 2. Ako je bračni dom oduzet bez njegove saglasnosti, on može da dom povrati od lica koje ga poseduje.

Član 26 Bračni imovinski odnosi

1. Živi supružnik ostavioca ima pravo da traži svoj deo u zajedničkoj imovini. Ovaj deo se neće računati prema udelu u nasledstvu na koje supružnik ima pravo u skladu sa ovom Knjigom ili sa voljom ostavioca. 2. Ako su ostavilac i njegov supružnik imali zajedničku imovinu na osnovu bračnih imovinskih odnosa, samo deo koji se odnosi na ostavioca nakon podele zajedničke imovine potpada u okvir nasledstva. 3. Ništa u ovoj Knjizi ne ograničava pravo živog supružnika na bilo šta što mu pripada na osnovu odredaba Zakona o porodici, u vezi sa likvidacijom bračnih imovinskih odnosa.

Član 27 Kada jedan supružnik ne ispunjava uslove za nasleđivanje

1. Pravo na nasleđivanje između supružnika prestaje da postoji posle razvoda ili poništenja braka. 2. Supružnik nema pravo da nasledi:

2.1 ako u trenutku smrti ostavioca, uslovi za prestanak braka razvodom su zadovoljeni i ostavilac je podneo zahtev za razvod ili je pristao na isti

2.2. ako ostavilac je imao pravo da podnese zahtev za poništenje braka i podneo zahtev za to.

POGLAVLJE V

LICA KOJA PRIMAJU ALIMENTACIJU ILI IZDRŽAVANJE

Član 28 O pravima lica kojima je ostavilac plaćao alimentacije ili izdržavanje

1. Sve obaveze ostavioca da obezbedi izdržavanje ili alimentaciju se prenosi na nasledstvo kao dug, ako lice koje ima koristi od alimentacije ili izdržavanja inače ne bi imalo neophodna sredstva za život. 2. Naslednici i legatari odgovorni su za plaćanje ovog duga u skladu sa odredbama o odgovornosti prema poveriocima ostavioca u celini.

POGLAVLJE VI OBAVEZNI NASLEDNICI

POTPOGLAVLJE I

NAČELA

Član 29 O obaveznim naslednicima u celini

1. Obavezni naslednici su: potomci ostavioca, usvojenici, njihovi potomci, njegovi roditelji i supružnik. 2. Dede i babe ostavioca i braća i sestre su obavezni naslednici samo ako pate od stalne ili potpune nesposobnosti za rad i nemaju sredstava za život. 3. Lica pomenuta u stavovima 1. i 2. ovog člana su obavezni naslednici kada budu pozvani na nasledstvo u skladu sa članovima 11.-19.

Član 30

Vanbračna zajednica

Partneri u vanbračnoj zajednici nisu obavezni naslednici.

Član 31 Obavezni i raspoloživi deo (udeo) nasledne imovine

1. Obavezni naslednici imaju pravo na naj deo nasledstva kojim ostavilac ne može da raspolaže, a koji se naziva obavezni deo. 2. Obavezni deo potomaka i supružnika je polovina, i obavezni deo drugih obaveznih naslednika je jedna trećina, od dela koji bi obavezni naslednik dobio kao naslednik po zakonu u skladu sa odredbama o nasledstvu prema članovima od 12. do 19.

POTPOGLAVLJE II IZRAČUNAVANJE OBAVEZNOG DELA

Član 32 Utvrđivanje vrednosti nasleđene imovine

1. Vrednost nasledne imovine, koja je korišćena kao osnova za izračunavanje obaveznog dela, se izračunava na sledeći način: 2. Prvo, sva imovina koju je ostavilac posedovao u trenutku smrti se popisuje i procenjuje, uključujući sva zaveštajna raspolaganja i svi dugovi koji se duguju ostaviocu, čak i oni koje duguje jedan od naslednika, osim onih dugova koji su očigledno nenaplativi.

3. Odgovornosti ostavioca, troškovi popisivanja i procenjivanja vrednosti nasledstva, kao i troškovi sahrane ostavioca, se onda odbijaju od vrednosti imovine ostavioca, ako je tako odlučeno. 4. Na tako utvrđen ostatak dodaje se vrednost svih poklona datih od samog ostavioca nasledniku po zakonu u okviru poslednjih deset godina pre njegove smrti, uključujući poklone date naslednicima koji su se odrekli svog prava nasleđivanja, i one poklone koje je ostavilac naredio da se ne uračunavaju u nasledni deo naslednika. 5. Na taj iznos dodaje se vrednost poklona koji je ostavilac dao licima koja nisu naslednici po zakonu tokom poslednje godine svog života, sa izuzetkom uobičajenih poklona.

Član 33

Šta se smatra poklonom

Svako odustajanje od prava, svako odricanje od duga, svaki prenos imovine izvršen u korist jednog naslednika u očekivanju nasledstva bilo da osniva ili širi domaćinstvo, ili da obavlja delatnost, kao i bilo koje drugo raspolaganje bez nadoknade biće smatrano „poklonom“.

Član 34 Određivanje vrednosti poklona

Vrednost poklona se procenjuje na osnovu vrednosti u trenutku darivanja.

Član 35 Pokloni koji se sastoje od osiguranja

Ako se poklon sastoji od osiguranja ugovorenog u korist primaoca, vrednost poklona treba da bude jednaka iznosu premije plaćene od ostavioca, ako je taj iznos jednak ili manji od osiguranog iznosa ili ako takav iznos prelazi osigurani iznos, vrednost poklona treba da bude jednaka osiguranom iznosu.

Član 36 Oduzimanje pokućstva

Pokućstvo koje jedan naslednik ili supružnik nasledi neće biti uračunato u obavezni deo, niti će ono biti uračunato u nasledni deo jednog naslednika.

POTPOGLAVLJE III SMANJENJE ZAVEŠTAJNOG RASPOLAGANJA I VRAĆANJE POKLONA ZBOG POVREDE

OBAVEZNOG DELA

Član 37 Povreda obaveznog dela

1. Ako obavezni deo bude povređen, zaveštajno raspolaganje se smanjuje, i pokloni se vraćaju, u meri u kojoj se to zahteva kako bi se namirio obavezni deo. 2. Obavezni deo je povređen ako kombinovana vrednost zaveštajnog raspolaganja i poklona premašuje dostupan deo. Ovu kombinovana vrednost čine pokloni i zaveštajna raspolaganja koja su naložena od strane ostavioca ne računajući deo obaveznog naslednika. Ono ne uključuje poklone koji su dati pre više od deset godina pre smrti ostavioca.

Član 38 Procena smanjenja i povratak

1. Ako je obavezan deo povređen, zaveštajno raspolaganje se smanjuje, a ako to nije dovoljno, pokloni

se vraćaju. 2. Ako poklon ne može biti vraćen in rem, lice koje je primilo poklon treba da vrati njegovu vrednost u skladu sa odredbama o povraćaju neosnovanog bogaćenja.

Član 39 Srazmerno smanjenje nasleđivanja

Zaveštajno raspolaganje se srazmerno smanjuje, bez obzira na prirodu i obim, i bez obzira na to da li je proisteklo iz jednog ili više testamenta, osim ako nije drugačije predviđeno u testamentu.

Član 40 Privilegovano nasleđe

Ako je ostavilac u nasleđe ostavio i naložio da se neka nasledstva isplate pre ostalih, ova nasledstva se smanjuju samo ukoliko vrednost ostalog nasledstva ne bude dovoljna da se namiri obavezni deo.

Član 41 Srazmerno smanjenje zaostavštine

1. Zaveštajni naslednik, čiji je deo smanjen kako bi se namirio obavezni deo, može da zatraži da sâm plati za srazmerno smanjenje zaostavštine, osim ako je drugačije predviđeno u testamentu. 2. Stav 1. ovog člana se takođe primenjuje i na legatare kojima je ostavilac naložio da budu isplaćeni iz njegove/njene zaostavštine.

Član 42 Procena vraćanja poklona

1. Povraćaj poklona počinje poslednjim datim poklonom, a zatim se nastavlja u obrnutom vremenskom redosledu. 2. Pokloni dati u isto vreme vraćaju se srazmerno vrednosti poklona.

Član 43

Položaj lica koje vraća poklon Što se tiče obaveza lica koje mora da vrati poklon, ono se smatra bona fide vlasnikom do dana kada je obavešten o zahtevu za vraćanje poklona.

Član 44 Pravo na zahtev za smanjenje zaveštajnog posedovanja i vraćanja poklona

1. Samo obavezni naslednici imaju pravo na zahtev za smanjenje zaveštajnog raspolaganja i vraćanja poklona ako je obavezan deo povređen. 2. Takvo pravo ne može se oduzeti od strane poverioca obaveznog naslednika.

Član 45

Zastarevanje zahteva Smanjenje zaveštajnog raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od proglašenja testamenta, a vraćanje poklona u roku od tri godine od smrti ostavioca, odnosno od dana kada je odluka o proglašenju smrti ili odluke kojom se potvrđuje sumnja na njegovu smrt postala konačna i apsolutna.

POGLAVLJE VII

UZIMANJE U OBZIR POKLONA I ZAOSTAVŠTINE ZA NASLEDNI DEO

Član 46 Uzimanje u obzir poklona nasledniku

1. Sve što je naslednik od ostavioca dobio kao poklon na bilo koji način, se uzima u obzir prilikom izračunavanja naslednog dela. 2. Ako je poklon dat pre više od deset godina pre smrti ostavioca, ne uzima se u obzir. 3. Dobici i postupci pokrenuti i dobijeni na osnovu poklona od smrti ostavioca ne uzimaju se u obzir. 4. Pokloni se ne uzimaju u obzir ako je ostavilac u vreme davanja poklona ili kasnije, ili u testamentu, izjavio da poklon ne treba da se uračunava u nasledni deo ili ako to proizilazi iz okolnosti da je to bila namera ostavioca. 5. Ništa u ovom članu ne utiče na odredbe o obaveznom delu.

Član 47 Uzimanje u obzir zaostavštine naslednike po zakonu

Zaostavština koja je ostavljena nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo, osim ako ne dolazi iz testamenta u kojem se kaže je ostavilac želeo da taj naslednik primi to nasledstvo pored svog naslednog dela.

Član 48 Uzimanje u obzir poklona i zaostavštine

1. Darivanja i nasledstva se uzimaju u obzir davanjem drugim naslednicima, iz nasledstva, odgovarajuće vrednosti, i deljenjem samo ostataka između svih naslednika. 2. Ako stvari i prava koja je ostavilac posedovao do njegove smrti nisu dovoljne kako bi drugi naslednici dobili odgovarajuću vrednost, naslednik u čijem se delu poklona ili nasledstva uračunaju, neće biti u obavezi da vrati bilo šta što je primio. 3. Ništa u ovom članu ne utiče na odredbe o obaveznom delu.

Član 49 Pravo naslednika kome se ne uzimaju u obzir pokloni i zaostavština

1. Ako prema volji ostavioca, poklon ili zaostavština ne treba da se uračuna u naslednom delu naslednika, taj naslednik zadržava poklon ili zaostavštinu ili učestvuje u podeli zaostavštine, sa ostalim naslednicima, kao da on nije dobio poklon, odnosno zaostavštinu. 2. Ako postoje obavezni naslednici, a prema testamentu ostavioca poklon ili nasledstvo ne treba da se uračunava kao nasledni deo naslednika, naslednik može da zadrži taj poklon ili nasledstvo samo u granicama raspoloživog dela.

Član 50 Pravo naslednika koji se odrekao nasledstva

Naslednik koji se odrekao nasledstva zadržava poklon u granicama raspoloživog dela.

Član 51 Pravo na vraćanje poklona

1. Naslednik ima pravo da vrati zaostavštinu koja mu je bila poklonjena. 2. U tom slučaju, njegova vrednost neće se uračunati u njegov nasledni deo, a što se tiče troškova i štete prouzrokovane poklonu, on će se smatrati bona fide vlasnikom, osim ako se ne dokaže suprotno.

Član 52 Troškovi izazvani izdržavanjem naslednika

1. Koliko je potrošeno za izdržavanje naslednika ili za njegovo obavezno školovanje, neće biti uračunato u njegov ili njen nasledni udeo. 2. Sud će odlučiti da li su izdaci koji su nastali zbog daljeg školovanja naslednika uračunati u naslednikov nasledni deo, uzimajući u obzir okolnosti slučaja, i odnosno, vrednost nasledstva, količinu nastalih troškova za takvo dalje školovanje i sposobnost drugih naslednika da se sami izdržavaju.

Član 53 Uobičajeni pokloni

Uobičajeni pokloni se uračunavaju u nasledni deo.

Član 54 Pokloni dati licu koje je zamenjeno drugim licem u nasleđivanju

1. Ako je lice zamenjeno kao naslednik od strane jednog ili više lica, jer je bio nedostojan, ili je bio isključen iz nasledstva testamentom, ili je bio lišen obaveznog dela, sva darivanja data tom zamenjenom licu se neće smatrati delom naslednika ili naslednicima koji ga zamenjuju u nasleđivanju. 2. Ako je lice zamenjeno kao naslednik od strane jednog ili više lica, jer je preminuo pre ostavioca, ili zbog svog odricanja od nasleđivanja, sva darivanja data tom licu biće uračunata u deo naslednika ili naslednika koja ga zamenjuju u nasleđivanju.

Član 55 Uzimanje u obzir naslednikovog dug prema ostaviocu

Svaki dug koji naslednik duguje ostaviocu biće uračunat u njegov nasledni deo, u skladu sa odredbama koje regulišu poravnanje (naknadu).

Član 56 Ko može da zahteva uračunavanje

Svaki naslednik ima pravo da zahteva da se pokloni i nasledstvo uračunaju u nasledni deo jednog od naslednika.

GLAVA III POSLOVI IZMEĐU ŽIVIH LICA U POGLEDU NASLEĐIVANJA

Član 57 Svrha i učesnici

1. Lice može ustupiti svoju imovinu i podeliti svoju imovinu svojim potomcima i supružniku, pravnim poslom između živih lica kao što je predviđeno u članovima od 59. do 62. 2. Takav ugovor između živih lica u pogledu nasleđivanja može posebno biti sačinjen kako bi se nadoknadile značajne donacije koje su date prenosiocu, da odobri njegova prava na izdržavanje za ceo život ili da raspodeli određene stavke na jednog ili nekoliko svojih potomaka. 3. Ugovor između živih lica u pogledu nasleđivanja može takođe biti dat u obliku ugovora o doživotnom

izdržavanju kako je regulisano članom 66. ove Knjige.

Član 58 Uslovi za punovažnost ustupanja i podele

1. Svaki takvo ustupanje i podela imovine važi samo ako svi potomci prenosioca koji bi bili njegovi zakonski naslednici u trenutku prenošenja i supružnik prenosioca su pristali na to. 2. Sudija će pročitati ugovor i objasniti njegove posledice stranama u njemu. On osigurava da sve strane koje gube prava zbog ovog sporazuma razumeju to i da odluče slobodno da potpišu ugovor. 3. Ugovor o ustupanju i podeli treba da bude u pisanoj formi, potpisan ispred sudije nakon što se strane sa njim upoznaju, i overen od strane sudije. 4. Predstavljanje ustupioca ili bilo kog drugog lica koje treba da se složi iz stava 1. ovog člana je isključeno. Ako lice nije dalo svoj pristanak, to može učiniti kasnije, u obliku koji je dat u stavovima 2. i 3. ovog člana. 5. Ustupanje i raspodela imovine ostaje punovažna ako potomak koji nije dao svoju saglasnost premine pre ostavioca ne ostavljajući potomke, ili ako se taj potomak odrekne prava na nasledstvo, ili ako je taj potomak nedostojan.

Član 59

Predmet ustupanja i podele 1. Ustupanje i podela utiče samo na imovinu ostavioca u trenutku sklapanja ugovora ili njegovog dela. 2. Svaka odredba koja predviđa podelu imovine stečene od strane ustupioca nakon ugovora smatraće se ništavom i nevažećom.

Član 60 Ustupljena imovina nije nasledna imovina

1. Ako je ostavilac ustupio ili podelio celokupnu ili deo njegove/njene imovine između živih lica, njegova/njena zaostavština sastojaće se samo od imovine koja nije ustupljena ili podeljena, i od imovine koja je stečena nakon ustupanja ili deljenja. 2. Imovina primljena od strane njegovih/njenih potomaka prema ustupanju i podeli neće biti ni deo nasleđivanja ustupioca, niti će se uzeti u obzir pri proceni vrednosti zaostavštine.

Član 61

Kada se ustupljeni delovi smatraju kao poklon

1. Ako potomak ne pristane na ustupanje i deljenje, imovina koja je ustupljena drugim potomcima smatraće se poklonom, i nakon smrti ostavioca, ona će se tretirati kao poklonom koji je dat naslednicima. Ovo važi i u slučaju da je ustupanje bilo izvršeno pre više od 10 godina od smrti ostavioca. 2. Stav 1. ovog člana primenjuje se ako je dete rođeno ustupiocu nakon ustupanja i raspodele, ili ako se naslednik koji je bio proglašen mrtvim ponovo pojavi živ.

Član 62 Zadržavanje prava prilikom ustupanja i deljenja

1. Nakon ustupanja i deljenja, ustupilac može da zadrži pravo da uživa u svim ustupljenim stvarima, ili u nekim od njih, ili da ugovori doživotnom zadužbinu u novcu ili u naturu, ili doživotno izdržavanje u svoju koristi, ili u korist svog supružnika, ili za oboje, ili u korist treće strane.

2. Ako je plodouživanje ili doživotni doprinos ugovoren u korist ustupioca i njegovog supružnika, celo plodouživanje ili doprinos pripada drugoj strani do njegove/njene smrti, osim ako nije drugačije predviđeno u ugovoru, ili iz okolnosti.

Član 63 Dugovi ustupioca

1. Potomci između kojih je ustupilac podelio svoju imovinu neće biti odgovorni za njegove dugove, osim ako nije drugačije predviđeno u ustupanju i podeli. 2. Poverioci ustupioca mogu da se protive ustupanju i raspodeli u skladu sa odredbama o suprotstavljanju dužnikovom besplatnom raspolaganju.


1. Ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio putem ustupanja i podele, ako je potomak krajnje nezahvalan. Ako restitucija nije moguća, potomci vraćaju vrednost u skladu sa odredbama o povraćaju neosnovanog obogaćivanja. 2. Prenosilac ima isto pravo kao gore opisano u slučaju da mu potomak ne obezbedi izdržavanje, ili nekoj trećoj strani, kao što je dogovoreno ustupanjem ili podelom, ili ne uspe da plati dugove ustupioca koje je preuzeo pri sklapanju ugovora. 3. Ako druge obaveze iz ugovora o ustupanju i raspodeli ne budu ispoštovane, sud uzimajući u obzir važnost narušenih obaveza za ustupioca i svih drugih okolnosti, treba da odluči da li ustupilac ima pravo da zatraži povraćaj imovine, ili samo pravo da traži prinudno izvršenje.

Član 65 Pravo potomaka nakon raskida ugovora

1. Potomak koji je morao da vrati ustupiocu ono što je primio prilikom ustupanja i podele ima pravo na svoj obavezni deo nakon smrti ustupioca, pod uslovom da nije isključen od obaveznog nasleđivanja, da nije nedostojan ili da se nije odrekao nasledstva. 2. Nakon izračunavanja obaveznog dela, imovina koju je ostavilac ustupio ili podeli između njegovih ostalih potomaka dok je bio živ, smatraće se poklonima.

Član 66 Ugovor o doživotnom plaćanju doprinosa

1. Ugovorom o doživotnom plaćanju doprinosa, ugovorna strana (strana koja izdržava) preduzima isporučivanje i podelu svojine kako bi podržao drugu ugovornu stranu ili bilo koje drugo lice (strana koja se izdržava). Druga strana u ugovoru prenosi vlasništvo nad celom ili delom svoje imovine na potonjem, pri čemu se prenos odlaže do smrti isporučioca. 2. Takav ugovor može sadržavati nepokretnosti uključujući pokretnu imovinu namenjenu za korišćenje i uživanje u nekretninama, kao i druga pokretna imovina strane koja se izdržava. Nekretnina, kao i bilo koja druga imovina koja je pokrivena ugovorom mora biti navedena u ugovoru. 3. Pored obaveze izdržavanja ili umesto toga, ugovorna strana može takođe da se složi da se brine i zaštiti drugu, da radi na svom imanju ili da prisustvuje sahrani posle njegove smrti, ili bilo koje slične obaveze u cilju podrške drugog do njegove smrti. 4. Strana koja izdržava je odgovorna samo za obaveze izdržavanja ako je to izričito navedeno u

ugovoru.

Član 67 Obrazac

1. Sudija će pročitati ugovor i objasniće njegove posledice stranama u njemu. On osigurava da sve strane koje gube prava putem ovog ugovora shvate ovo i da treba da odluče slobodno da potpišu ugovor. 2. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti potpisan u pisanoj formi, potpisan pred sudijom nakon što se strane upoznaju sa ugovorom, i overen od strane sudije.

Član 68

Poništenje ugovora

1. Ugovorne strane mogu sporazumno da ponište ugovor o doživotnom izdržavanju, čak i nakon što su počeli da ga obavljaju. 2. Ako se na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju okolnosti promene na način koji nije bio predviđen od ugovornih strana u ugovoru, na taj način da izvršenje ugovora postaje znatno teže za jednu od strana, sud će na zahtev jedne od strana obnoviti njihov odnos ili ga poništiti, uzevši u obzir sve okolnosti. 3. Svaka strana može zahtevati da se ugovor poništi ako druga strana ne ispuni svoje obaveze.

GLAVA IV ZAVEŠTAJNO NASLEĐIVANJE

Član 69

Definicija volje 1. Testament podrazumeva izraz konačne volje predviđene zakonom, kojim ostavilac nalaže raspodelu svoje imovine nakon svoje smrti. 2. Dva ili više lica ne mogu da sačine testament u istom aktu, ni u korist trećeg lica, niti pod nazivom uzajamnog i obostranog raspolaganja.

POGLAVLJE I OPŠTA PRAVILA O PUNOVAŽNOSTI TESTAMENATA

Član 70

Sposobnost sačinjavanja testamenta 1. Testament može sačiniti svako lice koje je u stanju da deluje i koje ima 18 godina ili više. 2. Testament takođe može da sačini lice koje je sposobno za rasuđivanje i koje je navršilo 16 godina ili više. 3. Punovažnost neće biti ugrožena ukoliko zaveštalac izgubi sposobnost da deluje nakon što je testament sačinjen. 4. Svako ko u vreme sačinjavanja testamenta nije u stanju da shvati značaj posledica testamenta (zaveštajna nesposobnost), ne može da sačini testament.

Član 71

Punovažnost testamenta

1. Ako sadržaji testamenta dozvole više od jednog tumačenja, onda u slučaju sumnje prednost će biti data tumačenju prema kom raspolaganje može biti efikasno. 2. Neefikasnost jednog od brojnih odredaba sadržanih u testamentu dovešće do neefikasnosti drugih odredaba samo ako se pretpostavi da ih zaveštalac ne bi sačinio bez neefikasnih odredaba.

Član 72 Ništavnost testamenta izazvana pogrešnim izražavanjem namere

1. Testament će biti ništavan i nevažeći ako je sačinjen kao rezultat pretnje, prevare ili prinude. 2. Zaveštajna raspolaganja će takođe biti nevažeća kada su sačinjena od strane ostavioca kao rezultat značajne greške. 3. Ako su samo neka zaveštajna raspolaganja sačinjena kao rezultat pretnje, stvarnog nasilja ili prevare, ili značajna greške, onda samo ta raspolaganja biće smatrana nevažećim.

Član 73 Poništenje testamenta zbog nesposobnosti zaveštaoca ili pogrešnog izražavanja namere

1. Samo lice sa pravnim interesom ima pravo da traži poništenje testamenta, ili nekih njegovih odredaba, jer je pokojnik bio zakonski nesposoban da sačini testament, ili nije bio dovoljno zreo, ili zbog toga što su raspolaganja bila određena kao rezultat pretnje, stvarnog nasilja ili prevare, ili značajne greške, i mogu to učiniti samo u roku od godinu dana od dana kada je to lice steklo istinsko saznanje o postojanju osnova za ništavnost, i u svakom događaju najkasnije do 10 godina od trenutka proglašenja testamenta. 2. Rok od jedne godine ne može da počne pre proglašenja testamenta. 3. Prema licu koje deluje u lošoj veri, poništenje testamenta može se tražiti i do 20 godina počevši od proglašenja testamenta.

POGLAVLJE II FORMALNI USLOVI ZA PUNOVAŽNOST TESTAMENTA

Član 74 Holografski (svojeručni) testament

1. Testament će važiti ako je napisan, označen datumom i potpisan od strane ostavioca svojeručno ili davanjem otiska prstom. 2. Datum treba sadrži dan, mesec i godinu. 3. Potpis sadrži prezime ostavioca i najmanje jedno ime i upisuje se na kraju testamenta.

Član 75 Pismeni testament u prisustvu svedoka

1. Ostavilac koji je pismen može da sačini testament potpisivanjem tog dokumenta bez obzira na činjenicu ko je testament napisao, u prisustvu dva svedoka, izjavljujući pred njima da je testament njegov. 2. Svedoci će i sami potpisati testament, a korisno je napomenuti da su oni tu u svojstvu svedoka.

Član 76 Sudski testament u slučaju da je ostavilac pismen

1. Na zahtev ostavioca, testament može da bude sačinjen od strane nadležnog sudije, koji utvrđuje identitet ostavioca, pre nego što to uradi. 2. Sudija čita testament ostaviocu, i onda ga obaveštava o pravnim posledicama testamenta. 3. Nakon što je ostavilac pročitao i potpisao takav testament, sudija potvrđuje na samom testamentu da ga je ostavilac pročitao i potpisao u njegovom prisustvu.

Član 77 Sudski testament u slučaju da je ostavilac nepismen

1. Ako ostavilac ne može da pročita testament koji je sastavio sudija, sudija će mu ga pročitati u prisustvu dva svedoka. Ostavilac onda, u prisustvu istih svedoka, potpisuje testament ili stavlja svoj otisak prstiju, nakon što izjavi da je to njegov testament. 2. Svedoci potpisuju testament. 3. Sudija potvrđuje u sudskim spisima (zapisima) da su svi ovi postupci bili ispoštovani. Ovi zapisi treba da budu potpisani od strane ostavioca, svedoka i sudije.

Član 78 Predaja testamenta sudu na čuvanje

1. Ostavilac može da poveri nadležnom sudu na čuvanje svoj ručno pisani testament, ručno pisan testament sačinjen u prisustvu dva svedoka, ili testament sačinjen u sudu, u otvorenoj ili zapečaćenoj koverti. 2. Sud će sastaviti zapisnik o prijemu testamenta, i staviće ga u poseban koverat, koji će biti zapečaćen i čuvan od strane suda.

Član 79 Ko može da bude svedok prilikom izrade pisanog testamenta pred svedocima i prilikom izrade

sudskog testamenta?

1. Ako je pisani testament sačinjen pred svedocima (član 80), u slučaju testamenta sačinjenog u sudu (član 82), svedoci će biti odrasli, koji nisu lišeni sposobnosti da deliju, koji su pismeni, i koji razumeju jezik na kojem je testament sačinjen. 2. Potomci ostavioca, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi preci, njegovi usvojioci, kolateralni srodnici do i uključujući četvrto koleno, supružnici svih ovih lica, i supružnik ostavioca, neće biti svedoci ni pisanog testamenta sastavljenog pred svedocima, ni testamenta sačinjenog u sudu, niti će sačiniti testament prema izjavi ostavioca u svojstvu sudije.

Član 80 Raspolaganja u korist sudije, svedoka i njihovih bližih srodnika

Raspolaganja u testamentu kojim se nešto u nasledstvu ostavlja sudiji koji je sačinio testament, svedocima i precima, potomcima, braći i sestrama i supružnicima tih lica, ništavne su i nevažeće.

Član 81 Usmeni testament

Ostavilac može izjaviti svoju poslednju volju usmenim putem ispred dva svedoka, ako usled izuzetnih

okolnosti nije u mogućnosti da sačini pisani testament.

Član 82 Obaveze svedoka usmenog testamenta

Kada se daje usmeni testament, samo lica koja mogu biti svedoci pri sačinjavanju sudskog testamenta mogu biti svedoci, ali oni ne moraju nužno biti pismeni.

Član 83 Dužnosti svedoka u usmenom testamentu

1. Svedoci pred kojim ostavilac usmeno izjavi svoju volju treba da u što kraćem roku zapišu izjavu ostavioca i dostave je sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom, iznoseći kada, gde i pod kojim okolnostima je ostavilac izjavio svoju volju. 2. Usmeni testament prestaje da važi ako, trideset (30) dana nakon prestanka izuzetnih okolnosti pod kojima je testament sačinjen, nije bio izjavljen sudu od strane svedoka u skladu sa stavom 1. ovog člana. Odredbe Knjige o obligacionim odnosima u vezi prekida ili zaustavljanja propisanih perioda biće primenjene.

Član 84 Raspolaganja u usmenom testamentu u korist svedoka i njihovih bližih srodnika

Raspolaganja u usmenom testamentu, čime se ostavlja nešto svedocima, njihovim supružnicima, njihovim precima, njihovim potomcima, kolateralnim srodnicima do i uključujući četvrto koleno, ili supružnicima svih ovih lica, su ništavni i nevažeći.

Član 85 Osporavanje testamenta zbog nedostatka potrebnog oblika

1. Testament se samo može osporiti zbog nedostatka potrebne forme, nakon otvaranja nasledstva, od strane lica sa pravnim interesom, i samo u roku od jedne godine od trenutka kada lice stekne saznanje o testamentu, i u svakom slučaju najkasnije do deset godina od proglašenja testamenta. 2. Period od godinu dana počinje proglašenjem testamenta.

Član 86 Dokazi o uništenom, izgubljenom ili zaboravljenom testamentu

Testament koji je slučajno ili od strane treće strane uništen, izgubljen ili zaturen, bilo pre ili posle smrti ostavioca, ali bez njegove namere, imaće posledice važećeg testamenta, u slučaju da zainteresovano lice dokaže da je testament postojao, da je uništen, izgubljen ili zaturen, da je sačinjen u skladu sa zakonskim zahtevima u pogledu forme i ako dokaže sadržinu onog dela testamenta na koji se poziva.

POGLAVLJE III SADRŽAJ TESTAMENTA

Član 87

Imenovanje naslednika

1. Ostavilac može testamentom imenovati jednog ili više naslednika. 2. Naslednici putem testamenta su lica koja su u testamentu imenovana od strane ostavioca kao naslednici njegove cele imovine, ili jednog dela njegove cele imovine. 3. Lice kome je ostavilac ostavio jednu ili više određenih stvari ili prava, smatraće se naslednikom ako se

može utvrditi da je to bila namera ostavioca.

Član 88 Raspolaganja za zakonske svrhe ili osnivanje fondova

1. Ostavilac može raspolagati testamentom da stvar, pravo ili deo zaostavštine, ili cela zaostavština treba da se koristi kako bi se postigla neka zakonita svrha. 2. U slučaju da je ostavilac naložio osnivanje fondacije, i odvojio je sredstva za postizanje njenog cilja, takva fondacija će da nastane kada se dobije dozvola od nadležnog državnog organa. 3. Kada ostavilac u svom testamentu ostavi svoju imovinu javnim organima, ili drugim institucijama, on može toj imovini da odredi određenu svrhu.

Član 89

Obaveze i uslovi

1. Ostavilac može nametnuti obaveze licu koje će imati koristi od nasledstva. 2. Raspolaganja testamentom mogu da se naprave pod uslovima, ili mogu biti vremenski ograničena. 3. Nemogući, ili nelegalni, ili nemoralni uslovi ili obaveze, kao i oni koji su nerazumni i kontradiktorni, smatraće se nepostojećim.

Član 90 Imenovanje naslednika i drugih korisnika

Naslednici, legati i druga lica koja imaju koristi od testamenta smatraće se imenovanim ako testament sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni.

Član 91 Tumačenje testamenta

1. Odredbe testamenta biće tumačene prema pravim namerama ostavioca. 2. U slučaju da namera ostavioca ne može da bude utvrđena, tumačenje koje je povoljnije za zakonske naslednike, ili – ako je dato – za lica kojima je obaveza nametnuta u testamentu, ima prednost.

POGLAVLJE IV ZAOSTAVŠTINA

Član 92

Ostavljanje zaostavštine

Ostavilac testamentom može ostaviti jednu ili više zaostavština.

Član 93 Sadržaj zaostavštine

1. Ostavilac može ostaviti jednu ili više određenih stvari ili prava određenom licu, ili da naloži nasledniku, ili nekome drugom kome je takođe nešto ostavio, da preda stvar određenom licu, ili da mu isplati novčani iznos, ili da isplati dug tog lica, ili da ga izdržava, ili uopšte da uradi, ili da se uzdrži od toga, ili da pristane na nešto što je u korist tog lica. 2. Ova vrsta zaveštanja naziva se zaostavština, i lice koje je imenovano na taj način naziva se legat.

Član 94 Ko je dužan da obavi zaostavštinu

1. Na osnovu testamenta, legatar ima pravo da traži izvršenje zaostavštine od lica kome je bilo dodeljeno to izvršenje u testamentu. 2. Ako je izvršenje zaostavštine bilo dodeljeno nekoliko licima, svaki od njih odgovara srazmerno delu zaostavštine koju dobija, osim ako se iz testamenta može zaključiti da je namera ostavioca da oni inače budu odgovorni.

Član 95. Zaostavština data javnim organima ili institucijama

Kad zaveštalac ostavlja zaostavštinu javnim organima ili drugim institucijama, on/a može bliže da odredi svrhu u koju će imovina biti upotrebljena.

Član 96. Izvršenje zaostavštine

1. Kada je naslednik koji je dobio nasleđe, ili obavezu, umro pre zaveštaoca ili je postao nedostojan, ili se odrekao nasleđa, a zaveštalac nije postavio nekog drugog naslednika da ispuni obaveze u vezi sa takvim nasleđem ili naknadama umesto njega, naslednici ili naslednici po zakonu, na čiji deo nasleđa njegov deo je dodat ili donet, neće moći da odbiju da izvrše dobijenu zaostavštinu zbog ovih okolnosti. 2. Ako je izvršenje obaveza koje se odnose na nasleđe ili obaveze usko povezano sa tim licem, koja zbog navedenih razloga ne može ili neće da nasledi ostavioca, zaostavština i obaveze prestaju da važe.

Član 97. Srazmerno izvršenje

U slučaju da nijedan naslednik nije dodeljen od strane zaveštaoca da izvrši zaostavštinu, svaki naslednik biće obavezan da doprinese tom izvršenju u srazmeri sa svojim naslednim delom.

Član 98. Smanjenje zaostavštine i obaveza

1. Naslednik nije dužan da izvrši zaostavštinu u celosti ukoliko njegova vrednost prelazi vrednost imovine ostavioca kojom je mogao da raspolaže bez ograničenja. 2. Isto važi i za legatara, ako vrednost zaostavštine ili obaveza koje treba da izvrši premašuju vrednost njegove zaostavštine. 3. U takvim slučajevima, svi legatari i obaveze će biti smanjeni proporcionalno ukoliko je zaveštalac drukčije odredio.

Član 99. Prestajanje važenja zaostavštine uopšte

Zaostavština prestaje da važi ako legatar umre pre zaveštaoca, ili se odrekne zaostavštine, ili je nedostojan. U ovim slučajevima, predmet zaostavštine ostaje kod lica koje je bilo dužno da izvrši zaostavštinu, osim ukoliko drugačije ne proizilazi iz testamenta.

Član 100.

Zastoj u vezi sa predmetom zaostavštine Zaostavština prestaje da važi i kad je zaveštalac otuđio predmet zaostavštine, ili je taj predmet izgubljen, dok je ostavilac bio živ, ili se slučajno izgubio posle njegove smrti.

Član 101. Potraživanje zaostavštine

Pravo da zahteva izvršenje zaostavštine zastareva u roku od jedne godine od dana kada je legatar bio obavešten o svom pravu i bio ovlašćen da traži izvršenje legata, i tri godine od dana kad je postalo moguće izvršiti zaostavštinu.

POGLAVLJE V IZVRŠIOCI

Član 102.

Imenovanje izvršioca 1. Zaveštalac može voljom odrediti jednu ili više lica, kao izvršioca. 2. Izvršilac testamenta može biti svako lice koje ima punu pravnu sposobnost da deluje. 3. Lice imenovano da bude izvršilac zaveštanja nije obavezna da preuzme ovu dužnost.

Član 103.

Dužnosti izvršioca

1. Osim ako nije drugačije odredio ostavilac, izvršilac će posebno štititi nasledstvo, upravljati njime, isplatiti dugove i legate i uopšte gledati na izvršenje nasleđa prema namerama zaveštaoca. 2. Ako ima više izvršilaca testamenta, oni će obavljati dužnosti koje su im date zajedno, osim ukoliko je zaveštalac drukčije odredio. 3. Izvođač mora saslušati naslednike pre podele nasledstva između naslednika.

Član 104.

Polaganje računa i nagrada izvršiocu

1. Izvršilac zaveštanja dužan je položiti sudu račun o svom radu. 2. Izvršilac zaveštanja ima pravo na naknadu troškova i nagradu za svoj trud koje mu se isplaćuju na teret zaostavštine, prema odluci suda.

Član 105. Opoziv izvršioca zaveštanja

1. Sud može, na predlog ili po službenoj dužnosti, opozvati izvršioca zaveštanja, ako njegov rad nije u skladu s voljom zaveštaočevom ili sa zakonom. 2. Odbačeni izvršilac će biti odgovoran za štetu prouzrokovanu njegovim postupcima u svojstvu izvršioca.

Član 106. Izvršilac imenovan od strane suda

Zaveštalac može da zahteva od suda zaduženog za nasleđivanje da postavi izvršioca testamenta, ili da

imenuje jednog ako izvršilac imenovan od strane zaveštaoca odbija da preuzme funkciju ili je razrešava nasledni sud.

POGLAVLJE VI

OPOZIV TESTAMENTA

Član 107. Načelo

1. Zaveštalac može opozvati testament u bilo kojem trenutku, u potpunosti ili delimično, u jednom od oblika predviđenih zakonom za sastavljanje testamenta. 2. Zaveštalac može da opozove pisani testament uništavanjem dokumenta.

Član 108. Odnos ranijeg i kasnijeg testamenta

1. U slučaju da kasniji testament izričito ne opozove raniji testament, odredbe ranijeg testamenta ostaju na snazi ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama kasnijeg testamenta. 2. U slučaju da je zaveštalac uništio kasniji testament, raniji testament ponovo stupa na snagu.

Član 109. Raspored predmeta nasleđa

Svaki naknadni raspored stvari koja je zaveštana nekome u testamentu imaće za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari.

GLAVA V

NEDOSTOJNOST I ISKLJUČENJE OBAVEZNIH NASLEDNIKA

POGLAVLJE I NEDOSTOJNOST

Član 110.

O BEZVREDNOSTI U CELINI

1. Nedostojno lice ne može naslediti. 2. Nedostojnost ne sprečava potomke tog nedostojnog lica da nasleđuju, kao da je nedostojno lice umrlo pre smrti ostavioca.

Član 111. Nedostojnost za nasleđivanje

1. Lice je nedostojno ako je:

1.1. namerno ubilo, ili je pokušalo da ubije, ostavioca ili njegovog supružnika, ili njegovu decu ili

roditelje; 1.2. je lažno prijavilo ostavioca za krivično delo koje nosi kaznu zatvora, ili je dalo lažni iskaz u tom

smislu;

1.3. uz upotrebu prevare, pretnje, ili prinude primoralo je ostavioca da napravi, ili promeni, ili opozove testament, ili je samo napisalo lažni testament, ili ako je iskoristio takav testament za svoje sopstvene interese, ili interese trećeg lica;

1.4. ponašalo se prema ostaviocu na ponižavajući način ga je maltretiralo; ili

1.5. nije ispunilo obavezu izdržavanja ili ukazivanja pomoći zaveštaocu.

Član 112.

Razmatranje nedostojnosti po službenoj dužnosti

Nedostojnost razmatra sud po službenoj dužnosti, osim u slučajevima kad naslednik nije ispunio svoju obavezu izdržavanja ili ukazivanja pomoći zaveštaocu.

Član 113. Izuzeci za nepodobnost

Ostavilac ima pravo da ovlasti nedostojno lice da bude naslednik, pod uslovom da se dozvola izdaje testamentom, ili, gde takvo ovlašćenje nije dato izričito, napomene ostavioca u testamentu da je on ili ona prepoznala nedostojnost i još uvek dodeljuje njega ili nju kao naslednika.

POGLAVLJE II

ISKLJUČENJE OBAVEZNOG NASLEDNIKA IZ NASLEĐA I USKRAĆIVANJE OBAVEZNOG DELA U KORIST NJEGOVIH POTOMAKA

Član 114.

Razlozi za isključenje

1. Ostavilac može isključiti iz nasleđa, u svom testamentu, naslednika koji ima pravo na obavezni deo:

1.1. Ako je počinio teško delo protiv ostavioca kršeći zakonsku ili moralnu obavezu; 1.2. Ako je namerno počinio krivično delo protiv ostavioca, odnosno njegovog supružnika, deteta ili

roditelja.

Član 115. Delimično ili potpuno isključenje

Isključenje iz nasleđa može biti potpuno ili delimično.

Član 116. Uslovi za punovažnost isključenja

1. Ostavilac koji želi da isključi nekog naslednika iz nasleđa mora to da izrazi na jasan način i takođe da ukaže na razlog za takvo isključenje. 2. Uzrok za isključenje mora da postoji u vreme kada je volja izvršena. 3. U slučaju sukoba u vezi sa isključenjem, lice koje podržava isključenje će morati da dokaže da postoje osnove za to.

Član 117. Posledice isključenja

Sa isključenjem naslednik gubi deo na nasledstvo koji je jednak iznosu za koji je isključen, a prava ostalih naslednika moraju da budu određena kao da je isključeno lice umrlo pre ostavioca.

Član 118. Lišenje obaveznog dela u korist naslednika

1. Ako je obavezni naslednik duboko zadužen, ili je rasipnik, zaveštalac može njega da liši u celini ili delimično, od obaveznog učešća, u korist njegovih potomaka. 2. Ovo lišenje ostaje na snazi samo ako u trenutku otvaranja nasleđa lišeno lice ima dete ispod 18 ili unuče do 18 godina od jednog ranije umrlog deteta, ili punoletno dete ili punoletnog unuka od jednog ranije umrlog deteta, koje nije u stanju da radi.

GLAVA VI POVERIOCI IMANJA

Član 119.

O dugovima nasledstva u celini

1. Naslednici su odgovorni za dugovanja koja opterećuju nasledstvo, srazmerno njihovom udelu, a najviše do iznosa njihovog naslednog dela. 2. Dugovi koji opterećuju nasledstvo su: oni obezbeđeni zaostavštinom, lična dugovanja umrlog lica, troškovi sahrane ostavioca, kao i troškovi potrebni za čuvanje i upravljanje zaostavštinom do podele nasledstva.

Član 120. Odgovornost legata za dugove zaveštaoca

Legatar ne odgovara za dugove ostavioca, osim ako nije drugačije predviđeno u testamentu.

Član 121. Zaveštanje ostavljeno poveriocu

Kad je zaveštalac ostavio legat svom poveriocu, taj poverilac ima pravo da zahteva izvršenje obaveze prema njemu, osim kada kontekst volje proizilazi da je namera zaveštaočeva bila drugačija.

Član 122. Prioritet poverilaca u odnosu na legatare

1. Poverioci ostavioca imaju pravo da se obaveze prema njima ispune pre podele nasleđa. 2. Ako se zaveštanje sprovede pre nego što su poverioci isplaćeni, poverioci imaju pravo da traže povraćaj takvog zaveštanja nasleđa u skladu sa odredbama Knjige o obligacionim odnosima za neosnovano bogaćenje.

Član 123. Odvajanje zaostavštine

1. Poverioci ostavioca mogu zahtevati odvajanje zaostavštine od imovine naslednika u roku od tri meseca nakon otvaranja nasleđa. U ovom slučaju, naslednik ne može raspolagati stvarima ili pravima iz zaostavštine, niti koja su predmet nasleđivanja, ili da plati svoje poverioce iz takve zaostavštine, sve dok se ne naplate poverioci koji su odvajanje zahtevali. 2. Poverioci naslednika, koji su zahtevali odvajanje zaostavštine, mogu naplatiti dugove samo iz zaostavštine. 3. Sud može da imenuje staratelja za odvojenu zaostavštinu.

GLAVA VII

PRENOS ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE

POGLAVLJE I OTVARANJE NASLEĐA

Član 124.

Smrt i proglašenje lica za umrlo

1. Smrću fizičkog lica otvara se njegovo nasleđe. 2. Isto dejstvo ima i proglašenje lica za umrlo.

Član 125. Kada se otvara nasleđe lica proglašenog za umrlo i početak toka rokova

1. Dan kada je odluka o proglašenju smrti lica postala konačna, smatra se danom otvaranja nasleđa takvog lica ukoliko sama odluka ne navodi još jedan dan smrti. 2. Kada se proglasi lice za umrlo, rokovi se računaju od dana kada je odluka da se proglasi mrtvim postala konačna.

Član 126. Komorijenti

Ako dva ili više lica poginu u istoj nesreći, ili ako nije poznato kojim hronološkim redom su umrli, nijedan od njih se ne smatra živim u trenutku kada je nasledstvo otvoreno.

Član 127. Nepoznati naslednici

1. Kada se ne zna da li naslednici postoje ili ne, sud će obaveštenjem pozvati lica da polože pravo na nasleđe u sudu. 2. Ako prođe jedna godine od dana objavljivanja, a ne pojavi se nijedan naslednik, nasledstvo će biti povereno nadležnoj opštini, ali to ne lišava prava naslednika koji se kasnije može pojaviti, da preda zaostavštinu ili deo na koji ima pravo.

Član 128. Staralac za nepoznate naslednike

1. Nepokretnosti će biti predate opštini, na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost, dok će pokretna imovina biti predata opštini u kojoj je ostavilac imao prebivalište na Kosovu. 2. Ako ostavilac nije imao prebivalište na Kosovu u vreme smrti, njegova pokretna imovina biće predata opštini na čijoj teritoriji se nalazi nasledni sud. 3. Ukoliko naslednici ne traže nasledstvo u roku od 20 godina od dana objavljivanja volje, ili ako postoji volja, od smrti ostavioca, pokojnik se može smatrati bez pravnog i testamentalnog naslednika i primenjivaće se odredbe u vezi naslednog prava u opštinama na osnovu člana 21.

Član 129.

Staralac zaostavštine

1. Kada svi ili samo neki od naslednika nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište, a u drugim slučajevima kad je to potrebno, sud će da postavi privremenog staraoca zaostavštine, koji ima pravo da tuži, ili da bude tužen, u ime naslednika, da naplaćuje potraživanja i isplaćuje dugove, i uopšte da

zastupa naslednike. 2. Imenovanje privremenog staraoca za naslednika koji nije sposoban da štiti svoje interese ili koji je dete ispod 18 godina, reguliše se odredbom Zakona o porodici. 3. Sud ima ovlašćenje da dodeli određena prava i obaveze staraocu zaostavštine. 3. Ako nisu poznati samo jedan ili više zajedničkih naslednika, ili je nepoznato boravište takvih zajedničkih naslednika, sud može imenovati jednog od preostalih zajedničkih naslednika za staraoca zaostavštine.

POGLAVLJE II ODRICANJE OD NASLEĐA

Član 130.

Odricanje od nasleđa

1. Naslednik se može odreći nasleđa izjavom u sudu, dok se ostavinski postupak ne završi. 2. Odricanju će se primenjivati samo na naslednika koji se odriče lično, a ne na njegove potomke. 3. Naslednik koji se odrekao smatraće se da nikad nije bio naslednik. 4. Potomci naslednika koji se odriče, koji će naslediti umesto njega, mogu se odreći nasleđa pod istim uslovima kao nužni naslednik.

Član 131. Priroda izjave o odricanju i njen poništaj

1. Sudija će da pročita izjavu i objasni njene posledice po naslednike koji se odriču. On osigurava da naslednik koji odustaje razume ovo i da slobodno odlučuje da se izjasni. 2. Izjava mora biti u pisanoj formi, potpisana pred sudijom posle izjave, a zatim će biti overena od strane sudije. 3. Ako je naslednik koji se odriče dete ispod 18 godina, i predstavljaju ga roditelji, ili, ako roditelji nemaju roditeljsku odgovornost, njegov staratelj. Potrebna je dozvola organa starateljstva za odricanje.

Član 132. Prenos prava na odricanje od nasleđa

1. Ako naslednik umre pre nego što se ostavinski postupak završi, a nije se odrekao svog nasleđa, pravo odricanja prelazi na njegove naslednike. 2. Ako postoji nekoliko naslednika umrlog naslednika, oni nisu obavezni da se odreknu nasleđa zajedno, i svaki od tih naslednika onog prvog umrlog naslednika može da se odrekne onog dela nasleđa ostavioca koji odgovara njegovom delu nasleđa umrlog naslednika.

Član 133.

Ko se ne može odreći nasleđa

1. Naslednik, koji je raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delovima, neće biti u stanju da se odrekne nasleđa. 2. Mere koje preduzima naslednik samo da osigura nasledstvo, kao i mere tekuće uprave, ne lišavaju prava tog naslednika da se odrekne nasleđa.

Član 134.

Sadržaj izjave o odricanju od nasleđa 1. Odricanje od nasleđa mora biti ni delimično ni pod uslovom. 2. Odricanje u korist određenog naslednika ne smatra se odricanjem, nego izjavom o ustupanju svog naslednog dela tom nasledniku.

Član 135. Odricanje od nasleđa koje nije otvoreno

Odricanje od nasleđa koje još nije otvoreno nema nikakvog pravnog dejstva.

Član 136.

Neopozivost izjave o odricanju od nasleđa ili o primanju nasleđa i njenom poništenju 1. Izjava o odricanju od nasleđa ili o primanju nasleđa ne može se opozvati. 2. Naslednik koji je dao tu izjavu može da traži poništenje svoje izjave, ukoliko je takva izjava objavljena pod pretnjom, ili je bila, ili zbog prevare ili greške.

Član 137. O tome kako se nasleđuje nasledni deo lica koje se odreklo svog nasledstva

Nasledni deo jednog naslednika koji se odrekao nasleđuje se kao da je naslednik koji se odriče umro pre ostavioca, osim ukoliko drugačije ne proizilazi iz volje.

Član 138. Zastarevanje prava na potraživanje nasledstva

1. Pravo na potraživanje nasledstva kao naslednika ostavioca bona fide, zastareva u roku od jedne godine od dana kada je naslednik saznao o svom pravu, i oko toga ko ga poseduje, a u svakom slučaju najkasnije u roku od deset (10) godina, za zakonskog naslednika od smrti ostavioca, a za testamentalnog naslednika od dana proglašenja testamenta. 2. Za nesavesnog držaoca, ovo pravo zastareva u roku od dvadeset godina od datuma pomenutog u stavu 1.

POGLAVLJE III

DEOBA NASLEDSTVA

Član 139. Pravo na deobu

1. Podelu nasledstva može zahtevati svaki naslednik u svakom trenutku, ako se isto smatra podesnim. 2. To pravo ne može zastareti. 3. Svaki ugovor kojim se naslednik odriče svog prava da traži deobu, kao i odredba u testamentu koja zabranjuje ili ograničava pravo, smatraće se nevažećim.

Član 140. Naslednička zajednica

1. Zaostavštinom upravljaju i raspolažu zajednički naslednici do trenutka njene podele.

2. Ako nema izvršioca, a naslednici se ne slažu o upravljanju nasledstvom, sud, na zahtev jednog od naslednika, imenuje upravitelja, koji upravlja imovinom u ime svih naslednika. Sud može da odredi svakom nasledniku deo nasledstva kojim će upravljati. 3. Za upravitelja sud može odrediti jednog od naslednika. 4. Upravnik može, uz dozvolu suda da raspolaže u vezi stvari iz zaostavštine, ukoliko je ovlašćen za to voljom, ili ako je to potrebno radi isplate troškova, ili kako bi se izbegla šteta.

Član 141. Ustupanje naslednog dela pre deobe

1. Pre deobe, svaki naslednik može preneti svoj nasledni deo, u celosti ili delimično, sanaslednicima. 2. Ugovor o prenosu naslednog dela važi samo, ako je upisan kod sudije. 3. Sudija će pročitati ugovor i objasni njegove posledice na naslednike. On osigurava da svi naslednici shvataju ovo i da naslednik koji prenosi svoj deo slobodno odlučuje. 4. Ugovor je sačinjen u pisanoj formi, potpisan pred sudijom nakon upoznavanja stranaka sa njim i overavanja od strane sudije. 5. Ugovor o ustupanju potraživanja koji je sklopio naslednik, i lice koje nije naslednik, obavezuje naslednika samo da preda svoj deo drugoj ugovornoj strani posle deobe; i druga strana u ugovoru ne treba da dobije neko drugo pravo do deobe. 6. Sanaslednici imaju pravo preče kupovine u skladu sa odredbama Zakona o stvarnim pravima. Takvo pravo zastareva, za svakog naslednika, dva meseca nakon što su takvi zajednički naslednici obavešteni u pisanoj formi o transferu. Ako nekoliko sanaslednika ostvaruje svoje pravo preče kupovine, oni zajednički stiču nasledni deo, u srazmeri sa svojim akcijama u celokupnom nasledstvu.

Član 142. Pravo naslednika koji su živeli ili radili u istoj zajednici sa ostaviocem

1. Na zahtev naslednika koji je živeo ili radio sa ostaviocem u istoj zajednici, sud može, ukoliko utvrdi da postoje razumne osnove za zahtev, odlučiti da mu dodeli jedan ili više pokretnih ili nepokretnih stvari, ili grupe stvari, koje bi pripale u deo ostalih naslednika, a da on/a plati ostalim naslednicima novčani iznos jednak vrednosti tih stvari, u roku koji sud odredi uzimajući u obzir okolnosti slučaja. 2. Dok uspostavljeni iznos ne bude plaćen, ovi naslednici imaju zakonski zalog na delu zaostavštine dodeljenom nasledniku koji je dužan da im plati. 3. Ako se plaćanje ne izvrši u rokovima, naslednici imaju pravo da traže ili njihov zahtev da se odbaci, ili stvari koje bi inače bile deo njihovog dela nasleđa, budu predate njima.

Član 143. Distribucija kućnih aparata

1. Predmeti domaćinstva koji služe za zadovoljenje svakodnevnih potreba naslednika koji je živeo sa ostaviocem u istom domaćinstvu, ali nije njegov potomak ni njegov supružnik, biće dodeljene tom licu na njegov zahtev, a njihova vrednost će se uračunati kao deo ovog naslednika. 2. Ako vrednost ovih predmeta prelazi vrednost naslednog dela, onaj naslednik kome su dodeljeni će platiti razliku ostalim naslednicima.

Član 144. Obaveza zaštite među naslednicima posle deobe

1. Ako, posle deobe,

1.1. treće lice, u sprovođenju nekog prava stvorenog pre podele, zakonito ukloni, ili zapleni, stvar koju je naslednik dobio prilikom deobe, ili zakonito ograničava ostvarivanje nekog prava koje je naslednik dobio prilikom deobe, ili

1.2. neka stvar koju je naslednik dobio prilikom deobe ima skrivene mane, ili 1.3. potraživanje, dodeljeno nasledniku u deobi, ne postoji, ili ne može da bude naplaćeno u celosti u

iznosu koji je bio dodeljen nasledniku, ostali naslednici odgovaraju takvom nasledniku za razliku između stvarne vrednosti koju za naslednika ima dotična stvar, pravo, ili predmet, i njihove pretpostavljene vrednosti u deobi. 2. Pravo naslednika iz stava 1. ovog člana zastareva tri (3) godine od dana deobe. Odredbe Knjige o obligacionim odnosima o zastarelosti primenjuju se na takvo potraživanje. 3. Odgovornost svakog od naslednika prema ovom članu, a za svako potraživanje, ograničena je na onaj deo svakog potraživanja koji odgovara njegovom delu u celokupnom nasledstvu.

GLAVA VIII PRELAZNE ODREDBE

Član 145. Blagovremena primena uopšte

1. Ova Knjiga se odnosi na nasleđivanje lica koje umire na dan ili nakon ##. ##. ## (dan kada Građanski zakonik stupa na snagu). 2. Ova Knjiga se odnosi na svako raspolaganje imovinom nakon smrti (npr. volja, ugovor) sačinjen na ili nakon ##. ##. ## (dan njegovog stupanja na snagu).

Član 146. Primena u pogledu vanbračne zajednice

1. Ako su partneri u vanbračnoj zajednici bez dece živeli zajedno manje od deset godina (vidi stari član 28) na ## ## ## (dan kada Građanski zakonik stupi na snagu), važe sledeća pravila: 2. Period od pet godina koji je naveden u članu 11. ove Knjige se primenjuje sa modifikacijom da period ne počne pre ##. ##. ## (datum kada novi Zakon stupi na snagu). 3. Međutim, čim je par živeo zajedno deset godina, uživa puna prava na nasleđivanje u svakom slučaju.

Član 147. Primena tokom vremena u pogledu prava članova šire porodice

1. Ako je član šire porodice stekao pravo u skladu sa Zakonom br. 2004/32 (Zakon o porodici Kosova), ova prava ostaju nepromenjena. 2. Potraživanja koja proizilaze iz porodičnog doprinosa u odnosu na umrlo lice nakon njegove smrti pod starim Zakonom se tretiraju kao i sve druge obaveze ostavioca.

Član 148.

Primena tokom vremena u pogledu dugoročnih poslova Ako je lice propisno steklo sva prava po starom zakonu, ta prava moraju biti poštovana u skladu sa novim odredbama. Ovo takođe objašnjava prava koja su propisno dobijena u skladu sa Zakonom br. 2004/32 (Zakon o porodici Kosova).

Član 149. Proceduralne odredbe ostaju na snazi

Sva pravila proceduralne prirode, koja nisu uključena u ovu Knjigu, ostaju na snazi.

Član 150. Odredbe međunarodnog privatnog prava ostaju na snazi

Sva pravila međunarodnog privatnog prava, koja nisu uključena u ovu Knjigu, ostaju na snazi.

Documents

GRAĐANSKI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO - …€¦ · obligacije i koja se može razumno očekivati pod tim okolnostima. 2. Strane u obligacionom odnosu, tokom izvršavanja njihovih obligacija