ŠPANSKA REPUBLIKA

U aprilu r93 r. godine rađa se Spanska republika. Pred njom su ogromni problemi: od agrarnog pa sue do na­cionalnog pitanja, od pitanja vojske, koja ;e pod utretz­jem desnice, pa sve do pitanja crkve, čija se vekovna duhovna moć prepliće sa svetovnom moći. Vlade koje se smenjuju nisu na visini situacije i problemi ostaju ne­rešeni. Desetog avgusta 19 32. vojska se, bezuspešno, diže na pobunu; decembra 1933. vlada brutalno ugu­šuje široki anarhistički pokret. »Društvena obnova« ra­dikal-cedista, koja je trajala dve godine, izaziva u zem­lji neizbežni sukob. Oktobra 19 34· došlo je do eksplo­zije narodnog pokreta u Asturiji, ali i on je ugušen oruž­jem. Desnica se priprema za državni udar, Levica se uje­dinjuje u Narodni front, a izbori u febr_�w�u 19 36. �o­nose joj pobedtt. Ali vojna zavera dobr;a ;asne oblrke, i zaverenici, koji su već bili odlučili da polovinom jula pređu u akciju, iskorišćavaju ubistvo �alva Sote/a (�al­vo Sotelo jose). To je pobuna i Spam;a stupa u IWJlra­gibtiji period svoje istorije.

85

IZBORI OD t6. FEBRUARA 1936. GODINE

U noći J 6. februara 19 36. sva Span i ja živel a je

u očekivanju izbornih rezultata: prvi put Narodni

front suprotstavio se desnici i sumnjivom centru, koji su tada bili na vlasti.

Porrcla Valjadarcs (Portcla Valladares Manuel), prcdscdnik vlade, otišao je na počinak poŠtO je iz­javio da �u, prema prvim rezultatima, kandidati desnog centra dobili većinu. Ali ubrzo su ga de­mantovali izborni rezultati koje su počeli da objav­ljuju radio, političke stranke i dnevni lisrovi. U po­noć je svako znao da je pobedio Narodni front. U Narodnom domu u Madridu (sedište sindikata UGT, Union general de Trabajo - Generalna kon­federacija rada) oduševljenje je raslo. U četiri ujutro Portclu je probudio neočekivani posetilac: to je bio Robles (Gil Robles josć Maria), šef Spanskc kon-

federacije autonomne desnice (CEDA), koji je uži. vao podršku crkvene hijerarhije i koji se inspiri­sao Dolfusovom (Engelbert Dollfuss) politikom u Austriji. Robles, koji je I935· godine bio ministar Republike u vladi desnog centra, stupio je u iz­bornu borbu, nameravajući da osvoji vlast, sa pa­rolom: "Protiv revolucije i njenih saučesnika ...

Rabies je uzaludno pokušavao da ubedi predsed­nika vlade da objavi ratno stanje. U osvit dana Portela je primio jednog drugog posetioca - Hosea Antonija Prima de Riveru (Primo de Rivera y Saenz ,de Heredia jose Antonio), sina bivšeg dikra­tora, šefa Španske falange i fašističkih JONS (]unta de o/ensiua nasional sindicalista - Sindikalni savezi nacionalne ofanzivc). Primo de Rivera tražio je oružje kako bi falangisti mogli da sc brane.

Tc noći telefoni su neprekidno zvonili. Sef ge­neralštaba general Franciska Franko (Franco ) Bahamonde Fransisco) (već poznat po svojim us-

Tra�icionalni si�nboli StJamit•: don Kihot od Manh• sa svoiim llt'r,n.dvuinim Sanlom Pansom i vetranjačama (dole). SvOflm besmrtmm remek-dt•lom, koie ;e imalo revolucionaran zna,�a; u španskom društvu XVI L'eka, Seru.mtt'> Saavedra opomenuo je svoje sunarodnike da ne beže od stt,amosti i podt,rgao ;e satiri srednjovekovn.J shv..zt,mj.J t

ukalupljmost tadašnje Spaniie.

Dva vida španskog dmštva (na slikama gore 1 · d ) b d l

. , l'IIO l l!· sno : e a na se u 1 duboka verska oseća · k ·

' d · ,. k · • k

n ta, Ota su v.a <l/liCI •rugov1 cesto •oristiti da bi sei1·ake d • t· , . . . . . •7• .d

rza 1 u pot-cmtenoslt tneznanttt. rt esetih godina pren1a p d · • . .. ' o ae�ma opsteg poptsa stanovn

.IStva, crkva 11 Spaniji imala :e TJ6.r8r bee »ll sluibi vere".

1

pe�i�a na čelu legij� � Africi dvadesetih godina i s�mtus movens u �

.l.nlstarstvu rata prilikom guše­

nJa p�bune u AstunJI, oktobra 1934. godine), po­zvao Je mm1stra rat:l genemla Moleru (Molero) i šefa civilne garde generala Posasa (Pozas Perca S�ba�tl:ln) tražeći od njih da objave ratno stanje: ali nJegov zahtev - kao ni zahtevi Portcle i Prima de Rivere- nije usvojen.

U ponedeljak 17. februara sva Spanija je znala d� j e Narodni front dobio 4,8J8.ooo glasova, des­mca - 3,996.ooo a centar - 449.000 (od kojih 139·000 baskijski nacionalisti).

Na osnovu španskog Izbornog zakona, koji je beneficirao većinu, Narodni front dobio je 2S7 po­slanika, desnica - 12.7 i centar- S7· Podela sedišta u parlamcnru među strankama bila j e sledeća: so­cijalisti-Bs, republikanska levica- 76, republikan­�ka unija - 34, katalonska levica - 20, komunisti

-rs, Socijalistička unija Katalonije- 2., katalonska akcija -s, stranka Galisije- 3, federalisti- 2., razne katalonske grupe - 2, sindikalisti - 2., Proleterska partija Katalonije- .t, POUM {trockisti) - r, valen­sijska levica - r, nezavisna levica - r, CEDA - 94, monarhisti - u, tradicionalisti - II, nezavisni ka­tolici - 2., nezavisna desnica - 8, vladine stranke -2.6, Katalonska liga - JI, radikali - B, progresisti (AI.kala Samora - Alcala Zamora Niceto) - 6, bu.kijsiU nacionalisti - 2., republikanski konzerva­

laYa- 3, nezavisni ce mar - 1. Ovim rezultatima nije obuhvaćeno per okruga

je održan drugi krug izbora, čiji je naj­raulrat izbor osam poslanika - baskij-

...

' · l .... ..... .. f t

-·�

• .. e: PET GODINA REPUBLIKE

:- · Spanska rep�blika ��punila je tek pet godina ZIVOt�, . pet g odma polmcke konfuzije i ogorčenih borb1; �rak, rođena je mirno i legalno i nije proli­vena .niJedna kap krvi. lzbori od 12. aprila 1931. done�1 �u pobedu republikansko-socijalističkim k�ndJdan.ma, a manifestacije miliona Spanaca po ul!cama ! .. trgovinama nekoliko časova posle toga onemogucJie su opstanak monarhističkog režima. Alf�ns XIII morao sc odreći prestola, i uveče 14. aprda odgovornost za sudbinu zemlje primila je jedna privremena vlada, čiji je predsednik bio desni republikanac Alkala Samora; u njoj su učestvovale sve republikanske grupe, a Socijalistička partija bila je zastupljena sa trojicom ministara.

Ova vlada sazvala je ustavorvorni Kortes, koji je bio izabran 28. juna I93I. i koji je sastavio Ustav, konačno prihvaćen 9· decembra. Alkala Samora imenovan je za prcdsednika Republike, a levi re­publikanac Manuel As:mja (Azai'ia y Diaz Manuel) obrazovao je vladu s kojom su i dalje sarađivala tri socijalistička ministra.

Republika je morala odmah da sredi račune sa nasledsrvom starog monarhističkog režima, zasno­vanog n a nazadnim ekonomskim i socijalnim struk­turama, sa vojskom naviknutom da se meša u po­litiku i povczanom sa interesima vladajućih klasa, sa crkvom, koja se više brinula o savezu sa presto­lom i privilcgovanim klasama nego o propagiranju jevanđelja.

Suštinski problem je bila agrarna reforma. Od osam i po miliona aktivnog stanovništva, tri mili­ona i sedam stotina hiljada stanovnika bavili su se poljoprivredom: trećina nacionalnog dohotka orpa­dala j e na zcmljoradnju i stočarstvo; 71 U/o izvoza otpadalo je na poljoprivredne proizvode.

Spanija je bila zemlja velikih l.1tifundij.1 u ru­kama plemstva, naročito na jugu zemlje: devedeset

87

•

•

•

Ultiw borbt� tznwdtt rad m ka 1 poltetJskth snaga u periodu pn•d tzbore odr�am• 11 pro/de 1931, koji su doveli do p.1d,, mon.�rlnw (gore). Demons/ Tel CIJI! t Z istog perioda profil• šp,mskog kr,llicl Al{oi/Scl Xl/l, koje rastura konjička

polt<'iic� (dole).

-

.. .

..

•

•

devetorici španskih '"clikaš<1 (grandt), koji !>U !>amt posedovali gorovo 6oo hilpda hckraril obradt\'Og zemljišta, suprotsta,·ljnli su sc milioni siroma�nih seljaka, koji su rnspolngali bcJnim parcelicama zemlje. Situacija zbog usitnjcnosn .temljišnog pase­Ja bila je nnročito teška u Galisiji i nekim Jelo\il11,1 Kastilje, dok su u Andalusiji i Estrcmnduri seljačke mase prodavale svoju radnu snagu za bedne nad­ntcc.

Nazadni karakter privrcc.li davala je, cakode, fi­nansijska oligarhija koja je, zahvaljujući državnoj zaštiti, kontrolisab celokupnu industriju i rlllbr­stvo, i to zajedno sa srr:mim kapitalom, vec oJa, no prisurnim u Spaniji. Dominantan polo·l.tj tmalc su banke, kao: Spamko-amcrička, Urkiho, Spansk.t kredirna, Biskajska, Bilb.10�ka, Centralna - �,·e po­vezane sa krupn1m temlJi-.nun poscdom. U 'rl

�o­

vima finansiJske moc1 btlt �u l1uJt 'eonu potn.HI u celoj Spaniji: ,·oj,od<l oJ ,\l.lur.t (.\l.wr.t � G.un.vo

?\liguel), mark11 1\.omtiJ.IS (ComtlJJ.,), grof oJ (J.l masa (Gama10), m,trktl oJ Urktlu (Urquijo , gro Arteče (Arteche), i\l.m. (�t.u�.h Ordtna� Ju.m ·

Arnus (Arnu�). C..�r�uk.t (C •. trllll.l) ltd. Kawltćk,t cr b ,1 u il\ .tl.t 1e 1111 pm tkgq.t t una !.t

je ogromnu m.ul·rq,tlnu mo ... ,t .,\,tk t poku::.1j d.1 sc u njih dirne tit d.1 .,e .,nt.lllJl', '�.·om.t l.! ko''-' tlj�.·d naČ,IV<\0 .,,, n.1p.1dom n.1 H'r'>k.t o,e ... lllJ.I.

Crkv.1 je im.d.t 1 'i luiJ.td,l .,, l''r�.·tnk.t, ll• lulj.h.l.t fratara i H. �oo k.dudnt�.·.t (J'Il't\1,1 nql•HI'tlllllll 1''1

dacima iz 19� r. godine) i živcln 1·e od d · . b.. 'J d J • . opnnosa do-IJCI111 o rz.tvc, ncJedn·1k0 rl •po,l · l· .1 d k . . • • ' .. e JCI111 : o se plata JCdnog hrskupa krcrnln od 20 do 1 .1. d d·• · 2. 7 ll J :l a peseta go r'nJe, p.uoh je primao �a1110

k ·l . . · 1.500 pe-sera, a ape an - r .ooo. Crkva Je l mJI " 1 , J, •

d . l • " r ·9- r po-JOpnvrc nr po.,et, 7.S2S r•r::�dskih po!.cd" 1• 'b t'< • .. 4·192 rn ura (prnva na poscd fcudalnorr porckb)· 1• .. k · .. l . c-o • , " O JC

nJena marcrrJa na moc hrla tnatna, dtrhO\·na moć je rpak �o!>tcpcno

. slabrla. Zbc�g sa\'e7a i7mcdu "pre­

stola r oltara .. 1 povctanosn crkve sa poscdničkim klasama, vremenom sc u narodu nagomilalo \'cliko neprijateljstvo prema crkvi.

U \'Ojsci je postojala '>tara tradicija rncšanja u po­liriku, koja sc naročiro razvila u XIX veku. Sa re­stauracijom Burbona ( r 875), vojska se sve više pre­rvarala u orude vladajucih krugova. Dugotrajni rat u Maroku ojačao je ove tendencije i odgovarajuće privilegije: u Maroku su se formirali generali kao šro su Miljan Asrr:1j (Millan Asrray y Tcrreros Jose), Franko, Varela (Vareln Iglesias jose Euri­que), Orgas (Orgaz y Yoldi Luis), Sanhurho (San­jurjo Sacanel joo:;ć) ird., pored generala Mole (Mola Vidal Emilio), generalnog direktora policije u poslednjim monarhisričkim vladama.

Godine r931. u vojsci je bilo više od dve stotine generala i preko 17 hiljada oficir::�. Nije postojala nikakva sra7mern sa brojem vojnika : na svakog ofi­cira dolazilo je šesr vojnika, bilo je pukova od osamdeset vojnika i konjičkih pukova bez konja; poljska arriljcrija (francuski model), nabavljena 1909. godine, imala je kalibar 7,5.

Pored roga, Republika sc moral:t suočiti sa ve­oma teškim nacionalnim piranjcm, naročito oštrim u Karaloniji i Baskiji. Kamlonskim nacionalistima, na početku veka pod uticajem industrijalaca i or­ganizovanim u Oblasnu ligu, koji su sarađivali sa monarhisličkim vladamn, kasnije su rukovodite leve struje (medu kojima su prcovladivnli elementi iz

redova scljnkn i srednje kln�c), a njih je predstav­

lJala karalono:;kn levica na čelu sa Masijom (Mada

y Llu'ia Frnnsio:;co) i Kompnnisom (Companis Y .lover Luis).

U Baskiji je dominiralo Nacionalistička partija, strogo k.uolički orijentisana. U Gali!>iji, pokret je im.to rc:puhltk.tnski pcč:lt. Ovdt: je privrednu zao­

st.tlost pratila vclik.t ncpi.,mcnost: t.cmlja Mačada (M tch.tdo Amun1u), llu.tn,t RamonJ llimcnesa

(Juan ICrmcm Juncnc;), UnJmlltl<l i Garo;ijc Lorkc

(,arct,t l orc.t), IliJe l Illi! la dovoljno �kolu i 6o 0/o t lliiVIIiŠtV,I h1l11 J<! IICJll'>lllCilO.

l ak\ a je, tl k rupn1111 puH:tlm.t, btl;t �iLU.tcrj.t Sp�­

IIIJC 5,1 kiiJIIIII l' ll'Jlllhlrk,tll'>kl rC/'1111 \lltKIO kJJ,l JC

do il'• na vl,rst 11 prult•u· r 'J i 1. god rm:. .. U parltrrrclllll J< ln Illi pn·d'>l.l\ IJ.tlu t tl> soliJ:l­

lr ll kth p11 l.uuk,t, �(, r,tdtk.do,o�o.l).tlr-.r.t, .!ll pusl.t·

lk Rcpuhltk.urr;kc ,th IJt·, \'• k.tt.tlort!-rkl' lcvrcl', L S lt lJ k lit lllllllltHnl�l.l r r (, pr 1p.ulnik.1 gr IIJll' rrtll'­

k 1 lt il U lutlll l<tpuhllh•·, Jl'tl.tn '>mrj.tlr�..·vu­

r, kilJI JI k 1 IliJI f'll'rlliJllll "1111111111\lll'kOJ

JI Itko 1 liV 1 dt�llll t IIVIIV. pr���� Jlll'rl.llllk,l,

Manuel Asanja, republikanski lider levice, književnik (prevodilac Stendala i Rase/a), odličan govomik, sjedinio je tt sebi Stil! protivrečnosti španskog intelektualca koji je stupio 11 politički život (gore). Godina I9JI: u Barse­loni je proglašena Katalonska republika. Na slici (dole) Fransisko 1\lasija (11 sredini), prvi predsednik Republike, šef Eskere (lct,ice), stari pukotmik koji je za vreme dikta­ture Prima de Rtvere borat•io 11 Franwskoj kao izgnanik.

/)cm Luis Kompanis, h katalonske Eskere, predsednik katalonskog Parlamenta, koji je ktlsnije zamenio Masiju rw ,'efu autonomne vlade. Kompcmis je dvadesetih go­dma postao čuven braneći besplatno, kao advokat, uhap-

šene anarhiste.

advokata Hosea Antonija Balbonrina (Josć Anto­

nio Balbotin). Centar je predstavljalo devedeset ra­

dikala Martinesa Barija {Martinez Barrio) i Lerua

{Lcrroux Garci Alejandro), kao i 22 umercna re­publikanca Alkalc Samore. Desnica je imala 26

poslanika, takot.vanih .. agraraca«, trojica iz Kata­lonske lige, četvorica predstavnika raznih grupa i jednog jedinog monarhista, grofa di Romanonesa {Romanones Alvaro de Figueroa y Torrcs). jedna .. mc�ovita« grupa od četrnaest poslanika obuhva­tala je tradicionaliste s krajnje desnice i baskijske nacionaliste. Korrcs je morao doneti Ustav, suočiti se sa agrarnom reformom i izraditi autonomni sta­tut za Kataloniju. Ustav, kao što je rečeno, izglasan je i progla�cn prvih dana decembra, ali agrama reforma došla je sa zakašnjenjem i rešenje ovog problema jedva je načeto. Republikanska agrama reforma, koju je Kortes konačno usvojio 9· sep­tembra 1932. godine, ograničila sc krajem 1933. na eksproprijaciju i pode lu 89. 1 33 hektara. Do 3 r. de­cembra 1934· raspodeljeno je 117.837 hektara između u.:z.6o seoskih domaćinstava. Prema prora­čunima eksperata u 1931. godini, da bi sc ostvario preobraiaj agrarne strukture, trebalo je šest mili­ODa hektara raspodeliti između 9 30.000 domaćin­... Novi zakon nije ni dotakao problem sitnih

,_lika i zakupaca. dana Republike, Katalonci su za·

aatoaomiju. Statut na osnovu koga

J�' trd1.1lo u pr 1\IJ.III .IUICHWOHlUIII ohla<,cu \1:\ni>V· lllt.l\'() JC UWUJIIU oi\"U\1,\ l 'J' l. "UI.Itnc. (>r c-1 t l 1 • k h "' u\ .IV• 111�1 M'"'l' l up\1111.1 t.lkndc \U llr,tdllt wo1 n.tnt '>tatut.t. Dc""'·' 1 lcnt.u O\lru 'u 'e '>uprul\1,1v111 u Korte'>U katnlurv.kom \t:muu, kop JC tp,1k U\H>JC:n \eptcmbra •9Jl.. goJme. Krntkn -.reme pmlc tng.1 11.1br.1n Je kat.llomkt parlament, kott JC '·' <,efa ,1u. wnomnc vlade n.11menov:1o l ranct<,ka :+.1a".1u, a ovog.1 JC, po.,l� ntcgovc '>mru, n.l\ledto Kompan .... Nacrt b.t�kq.,kog M.ltut:l bto JC it.nct na n.1rodm referendum tek novcmhr.1 1 'H 3· god me, ::1h nove de\IHČ.uske ,·I"Jc <,prečilc �u r.l\pr.n:ltantc o nJemu: k.td �e dospclo du J _ram:lllčnog tula 1936. goJmc, �J'>kt JO� uvek nt<,u ·

��alt WClJ statut. Zaka.,n1cn1u

Je, tnkodc, dopnnclo 1 llVC'>IIO nepoverenje rcpuhh­knn<;ko-\ocijali'>IIČke vbde i1. 193 1-1933· prema ha�kij�koj N :lcion.tlističkoj partiji, koja je rukovo· dab akcijom t.a autonomiju i koja je smatr .uu <,u­va�c umercnom.

Ni problemi VOJ'Ike i crkve ni<;u bolje reo;cm. Od­mah posle dob 'l ka na vlast, M anuel Asan ja, mini· star oružanih '>naga pri vremene vlade, 7.apočeo je reformu vojske. Se'>naest postojećih divizija weo je na osam, OSt\'arivši tako za državu uštedu od 2.00 miliona peseta; ukinuo je počasne činove, kao ;to su general-kapetan i general-poručnik, koji nist• odgovarali modernoj strukturi oružanih snaga; ras­formirao je op;ru vojnu akademiju, osnovanu ne­koliko godina ranije za vreme diktature Prima de Rivere, kojom je upravljao mladi general Fran�isko Franko; ukinuo je vrhovni rami sud u mornarici. Istovremeno, svim vojnim licima koja nisu htela da služe Republiku dao je mogućnost da napuste voj­sku, a da i dalje primaju platu. Ipak, to je bila ne­znama reforma koja nije zadirala u srž problema, a rezultat je bio raj da su tchnicizam i naivnost vla­dinih inicijativa jedino izazvali porast neprijatelj­srva vojnih krugova prema Republici.

l u odnosima s crkvom nastale su teskoće. Primas

Spanije i nadbiskup Toleda, kardinal Pedro Segur_a

(Scgura y Saenz Pedro), koji je od skromnog ba­

skupa iz Korije uzdignut do takve počasti zahvalju­

jući Alfonsu XIII, s nezadovoljstvom je primio �?vi

režim; a njegov stav izdašno je poduparala ve�ana

sveštenstva koje nije imalo poverenja u Republtk�.

jedna monarhistička provokacija, izvršena ro. maJa

193 T. godine u Madridu, izaz�al� je že� roko reago­

vanjc naroda, koje je popnmllo bOJU malog_ra­

danskog i anarhističkog anriklerikalizma: �ekolt�o

crkava u glavnom gradu i dru�im g_ra??v1ma

. b1lo

je spaljeno. Konservativci su ro 1sk_onsult da b1 Re­

publiku predstavili kao ncprijate_lJa

_c�kv�, uprkos

rome što su u vladi bili i katoličkt man1str1, �ao .Al­

kala Snmora (predsednik privremene vlade) t Mtgel

Maura {ministar unutrašnjih poslova).

Kardinal Scgura, koji je bao rasturio jedno oš�ro

antirepublikansko pismo, prebacio se u Fra_ncus u,

zadržavši sc u selu Sen-Zan-Pje-de-Por, blaw g�a­

nice, odakle je svakodnevno slao u $paniju glnsnake

i uputstva da svi parosi prodaju crkvena dobra.

Mesec dana kasnije Segura je došao ilegalno u Spanij

.u, ali, zadržan 14. juna u Cvadalahari, gde je

?rgamzovao skup S\ ih paroh a oblasti, proteran je IZ zemlje po naredenju ministra unutrašnjih po­slova Migela Maure. Vatikan, koji nije želeo prekid sa Republikom, više je voleo da prihvati sn�eni čin 1 uticao je na Seguru da se odrekne polozaJa pn­masa u Toledu. No mehanizam neprijateljstav.t vec je hio pokrenut, a republikanska vlada nije umela da ga 7ausmvi. Umesto da pristupi sprovodenju preohraŽaJa wojsrvemh demokratskoj revoluciji, pc>ćcla je da '>liZbija svdtensrvo zastarelim merama. S.un Ustav, pored opravdanih i neophodnih mera, k.Jc> �to <;u <,loboda veroi'>povesti i odvajanje crkv.: cHl drZ.nc, gradan.,ki hr;tk i uvodcnje razvod;t, sa­llr; 111 Jt.. 1 mnoge druge o kojima hi se moglo ras­pr tvlpti ., gledi<tn političke oportunosti i koje su e kn.:t,Jit cHI ukid,lllj.t wih doprinosa 7<1 veru l kler, dc, r.t ·Jlli�L.liiJ.I J..u<,cnalkog rc:da i naltonali­' t.IJC 11Jtg•,vlh dc,ho�r.t; godll1l.' 1 �n�· dada JC ltdCJ­,�,,v d 1 d.t til 1/gl.t'-:1 t.tkon o vt·rskim kongn:ga­IJ 111:'1, kt,JIIII 1h J< lt-..tv.d.t pr.tv.t JJ,tst.tvc.

Vl dwc 1111 11 t.tpl.l�ik s11 i ni.h· '>H''tt·n;;tvo. JV 1 hrt g t 111 ,k dt ., .t ,JuliLt,• pl'>t gt•nu,d

ff J /J 4.fC hl lill lJ (J ftd,dgll dt ( l .. lll'W'> fgll,lll�l) l J Kc,lllllfll 11d.:c p 11 liJI C,p.ttllJt') 11 svo111 �IJe!

Cim su se nazreli ::JtoJci pada monarhije, velika mase� l,uclt iz.ašloJ je /loJ moJdmiskc ulice 1 trgot•e. NoJjt'erJiiji pn,,ttelji s.tt•t•tor•.zli su poslednjeg Burbon.t d.1 n.tpusti g/,wnt grad. Republikunskt• ;;.tst.lL'e st•udJ su se pojJt•ile.

Na slikamct: prizori n.uodnog oduševljenja.

\ll

Prt•ug III•IJ•' T'JJI. komltmstl s11 org.mt.:.ou.zli :.:bor 11

po;:,on-;111 jt'ltst•tsk,, tmiJ.t• 11 Bi/IJ,wll. Na krtzju ;:;bor,,,

dok s11 st• sprt'llt.tli d,, ndr!:.t• m.mi/t•st.Jcijc, 11a 11jih su

11.tsrmtlt polit·,ljci. •U;:c/,1 s.1111 jed1111 ::.astcwu," piše lba­

ruri (11<1 s/in. h•t•o), �i. pr,ICC'IItl grupom drugova, prošla

s,11n u/ict/1/ltl prott•stujltd ::.bog prouokacije 1 surovosti

kojom je n•publtkt�IISko-socijalistička vlada inaugurisal� st•oju dt•mokr<ltsku p�Jiitiku ... Na

. slici (des11o): H ose J?t·

/•IS. k()ji it• 19):1.. puslciO J!,<'tu•r,J!IIt sekretttr KomulltSit�k� fMrttjt' Spa11ije. Nm•i lll'redi u 19 J 1, čiji S ll protagomst1

nwn.trhisti i .mar/Jisti (doll'}: u Vnlemiji, 11a 11nsilje desm­

t'.ml masa odgor•<�r<� jurisom m1 sediSte ko11zervativnog lista •El pueblo".

roho dc Espanja .. ( .. Ciel rojo de Espana«- ·•Crveno nebo $paniJe .. ), ··bila je gubirak veoma skromnih mesečn1h prin:�Jidnosri od kojih su jedva ži­''eli. Prilwatili su msrirucionalne promene, ali se nisu mogli ponmiri s gubitkom pesete i po, što im je dodelji\'ala ,.JnJ:� i sa Čim su nekako izlazili n a kraj. Republika, uk1dajucJ pomoć svešrenicima, mobllisala Je proti\ sebe opasnog neprijatelja; da je, naproti\, no,·i režim zadržao malu pomoć ili da ju je po,·ećao, m:�br i neznamo, najveći deo nižeg svešrensrva ostao bi mu vcran, pa čak bi ga i branio ...

U srvnri, sve konzcrv:nivne snnge, veleposednici, vlasnici uopšte, iskoristili su greške Republike da bi u crkvi stvorili široku orgnnsku i ideološku bazu za prelazak u prorivnapad. Svojim antiklcrikalnim merama rcpublibnsko-socijalisrička vlada faktički im je išla naruku.

Dok sc gubilo vreme u verbalističkom mnksima­lizmu, koji čestO nije dovodio ni Jo čega, nisu me­njani, pa čnk su ostali netaknuti, odnosi u proiz­vodnji i strogo klasna struktura špnnskog društva. Neke mere reformističkog karaktera, kao što su za­kon o mdovitoj poroti, o nesrećama na poslu, o minimalnoj naJnici ru selu (zakon koji sc nije uvek primenjivao), jedva su doticilli stvarne probleme demokratske: revolucije. Državni ap::arat prctrpco je tamo neznatne promenc; polugam::a birokratije, voj1kc i policije i dalje su upravljale isrc ruke, jer JU ll jedino i delimično, ticale funkcija

••m nivou.

avila Pravom sa velikim slovom p, do­-�D za d.rusim, pila žestoke po-

trt'\C kojt• l<' 11.1/1\,\0 .111.1rlll,t11 .. k1 pokret (0\,1) pn­krct lhpt•o ll' d.1 )'ll\ Ill<' ''rn\..c lll.hC IICI.\dmo11n1h r.tdni\...1 1 tl\ d.1 )l' 11 llcprt·'>t.ll\11111 \tr.1hu h1lo oJ rJl\·oj.t komunhtilko� pol..n:t.l, l..ottm 'll po<..c\ oJ 1 <J \2. �oJ111c rukm odila ll<hc D1J." (Dt.11 R.tnHh Jo-.c) 1 Dolore:' lh.1run lh.urun Dolnrc, , h1l() tld 'mu ... tli<...l 1 1.1\ cr.1 konten .Itl\ .1<..,1. U pov,ledu krup­nih pruhlcm.t tcmltc hd.1 JC nc.tkm 11.1. Jed.1n �O( l· J.th-.r, kop JI.' hw 11,1 (clu p.ul.tmcm.trnc komi">IJC /J itr.1du ll'>r.n .1, Lu" l hmcnc-. dc A-.u.t (Ltu., j Imc­net dc t\\11,1), mor.to JC l...t'>IIIJC pr11n.1t1 JJ '>C gu­hilo Hcmc u 11r.td1 )edno� prcHcmcnog u-.t.l\.1, u mc� to d.t \ll predu terc rc' oluc:ion.1rnc mere: Cu htio �e Hcmc .1 d.t 111 je -.pr m cdcn.1 rc\ o luciJa ko1u je želeo narod ... Rc,olut:l)a 'e ne pra\1 7akonim.t, a jo� m:�njc tl'>t.H0111 •.• vec akc1jama ' l.tdc ...

:�suprot O\'Oj vbdinoj ncpokrctno�ti, 0\0111 ja­lovom vcrhalit.mu, \irio ">C .tn.uho-�indikalizam �a svojim će�tim pučc\ima (j.tnuara 19�2., januar3 19.33, decembra 1933), koji �u wi brut.tlno ugu�eni, naročito onaj u januaru 1933, kada je izvršen po­kolj sclj:�b u Ka�asvijcha!.u (Kadis). t Godine 1933, ohrabrene llirk:rovim dolaskom mt vlast, orgnni1.0vnnc su fa\isričkc bande jONS, koje -.u uspele da u svoje redove privuku mnoge studente i malogradan.,kc clemente. e�ro kasnije, Hosc Antonio Primo dc RivcrJ stvorio je falangu; februara '93+ španska falanga i JONS su sc uje­dinili pod rukovodstvom rrijunwirara koji su sači­njavali Primo dc Rivera, Ruis dc Alda (Ruiz. dc Al·

Naj�1grižemje 11/0iwriJističke grupe pokuš,tle su posle proglašen1·, l' "Pttbltke d · • 1 . . l .

. • . . ' ' '' . a sntse IIOL't re;;tm 11.1st mm putem. VOJ111 Ill ar /JrtfJremao se /0S o�/ fJ�vt!J mesect 1932. General Sa11lmriJo, komanda11t carabi11erosu, stat•to se na čelo pokreta. D�seto� avgusta pok�tsao JI! clct dtgne usta/tak 11 Seuil1i. ali je naišao na snažon otpor radntka koj1 511 stupili u gc1Wralm ŠtraJk. Sanlwrho Je po!Jegcw, ,t/; je 111Jvaćen Ita granici. Oude, na slici (sa beretom 11a glavt), malo posle IJafJŠenja, dok je spr011oden 11 Madrid.

da) i Lcdesma Ramos (Ledcsma Ramo�). Vern\.! ita­lijanskom i nemačkom primcru, Fašističke grupe odmah su primenile n:1siljc u političkoj borbi: :1 nji­hovo na1.iljc nije ostalo bel odgovora 1\.!vič:mkih političkih formacija. Komunističb pJrrija uputila je apel za obrazovanje širokog antifašističkog froma, šro je imalo pozitivan i1.hoJ, mada nije srvo­ren veliki i trajni pokret, naročilO zbog opozicije socijalista.

Za to vreme vojni krugovi nisu prescaja li da konspirišu. Desetog avgust3 1932. godine buknula je vojna pobuna protiv Republike; u nju su bili umcšnni mnogi aristokrati i vojn3 lica, pa i sam g�­ncral s.lllhu rho, komandanr amtbinerosa (karabi­njero .. - graničar), koji jl! uspeo da

. z.t

.do?ijc kon­

trolu nad Seviljom. Rcakcij�t vl.1de 1 111�111h s��ga, juri�na garda, �rrajk sevilj1.kih rnJnik:t 1 mobiliza­cija n:uoda, savladali su pobunjenike, a Snnhurho, uhap�en, prvo je bio osuJcn na �mre a z:mm pomilovan.

Mnogi arim>krati-vojnici bili su progn:.11�i u Sa­haru; zcmlji<ni poscJj �panskih vdik:tša hill .su c�­spropri.,ani .,pruvoJcnjem agr;�rn� r�furnlC

. (1 �o Je

b'J . . J · k . . .. k l' lll llh 1�\eSt,\11 1 a Jcuma e sproprii:lCIJ<l o1a e • ·

značaj). U letu 1 � 3l· repuhlik.ln.,ko--.odFthstička ' l.lda

b1la JC: Vel u .. l.thljt:n:t n.•.thiUn;trnim "1111.

c..tlu.::tma, 1>

,. )O\ OII�IVOill 11:1-JC:dne atranc, .1, ., drugi.' na.tc..

rodnih m .tsa. Predsednik Republike Al.tbla Su· mora raspustio je parlament i L.ak.n.ao nove izbore, na kojima je naj b olje prošao Je�ni centar. Desna Jcmohri�c.wska partija, SpJnska konfederacija .nnonomne desnice (CEDA), kojom je rukovodio .lJ, ok.tr llose ,\!arija Hil Rob les i koju je nadah­njiv.w Jirckcor lista •. El debate .. ( .. El Debate .. -.. Deb.n.tu) Anhcl Hercra (Angel Jlcr rera), \'eomJ blizak vatikanskim krugovima, dobila je 1 1 5 pos la­nib. 01.rale dcsnič::lrske organiL.aci je d obile su još 87 poslanika. Centar je imao 1�2. r a d .ikal-rcpu b li­knnca (saveznici desnice u razn1m �n l t.kama), J� baskijskih nacionalista, 1 8 konzervanvn1h rcpubh­kannca (na čelu sa Migclom t- lauron.l), 3 s.ledbc­

nikn Alkalc Samore, 25 iz Katalonske 1Igc�.9 .llberai­-Jcmokrara. Lcvicu je sačinja,·alo 6o socl).lhst:t, 1.3

levih rcpubhk.tnaca, I9 pre�sta�n�b k.ualonsk:. le­

vice, 6 gahsijskih auronomista .l Jed;tn komumst -

Kajcr:�no Bolivar (Caycrano Bol!v.tr ). . . Annrhisri su centru i desnici odgo,·onh n�-

• b t. • • Je su oko nedelJu vim pučem: oruzane oroe tr,IJ:I · . .

d.tnn u Aragonu, K:ttaloniji i EsLrcn.wJu�1• ah �la�a

· . 1 1." 1 n ,l rz· i kontrolu nJd �ttU.KIJOIIl, mt<.:r­Je uspe.It·•·•' · . . J ·.·_ veni�ud juri�nom gardom, CI\ dnom gar

dol�� t '

,�lk

.. kom. �.l .,, oje srr:we, pod pritiskom r.t 111 J, <.:J

sc i Socij.tli,ril:ka p:mija br/O krer,tl.l u lc' o. . Nu' .l ' l.td,l Republike t.llln:l.t JI.' -.rrogo umerem

l · · ntmcrt• 11 19'1. ,t.l\. � l .. tn)C dt 'J<.e re\· o ucwn.trnc .

Sprovodt'll/11 u zatvor vojni/J lica uhapšeni/J �bog fobune od 1 o. at1gusta 19 J 2.. ( gorl'). llose An tomo Pn mo de Ri1Nm, sin stfnog diktatom, koji jl' 29. oktobra I933·

osnovao špansku falangu (dole).

godine biJe su ostavljene po strani, a a�t�vnost Le­rua novog predscdnika vlade, nckadasnJeg de��­gog�, odobrila je krupna buržoazija. �esrauraCIJa je sad već bila činjenica: ne samo da Je

. obustav� ljeno sprovodenje agrarne reforme n��o Je s� vec

eksproprisanih zemljišta oterano 28 hiljada.

se.l]aka;

amnestirana su lica odgovorna za događaJe IZ av­gusta 1932. godine, mnogi vojni komandanti, po­znati po svojim krajnje desničarskim stavov1ma, dobili su značajne funkcije.

Posle Leruove vlade došla je vlada radikala Sam­pera (Samper Ibanez Ricardo), koja je uporno na­stavila da sprovodi dotadašnju politiku. Desnica je trijumfovala: blokirano je donošenje statuta o au­tonomiji Baskije, oglašen je protivusravnim zakon o obradi zemljišta koji je donela katalonska vlada, brutalno su gušeni štrajkovi (kao što je Štrajk nad­ničara iz juna 1 9 34· godine). Učestali su sukobi iz­medu falangističkih nasilnika i radnika socijalista i komunista: kao žrtva falangisra pali su mlada soci­jalistkinja Huanira Riko (Juanita Rico) i mladi ko­munistički rukovodtlac Hoakin de Grado (Joaquin dc Grado). Bilo je već jasno da su privilegovane klase igrale na fašističku kartu; partija Hila Ro­blesa glasno je rražtla ••svu vlast za iefe .. (šef).

Prvog oktobra I934· godine, prilikom otvaranja zasedanja Korresa, Hil Roblcs otpočeo je ofanzivu protiv vlade. "Sad<t je vet: j.tsno da je neophodan zaokret, .. rekao je on obrać.1jući sc Samperu, ,.j da vaša ekselencija nije najpogodnija ličnost da gJ ostvari.• Sednica je bila prekinuta a kriza Z\'aručno započela. Cecvnos oktobra obrazovana je nova vlada sa aa �u, lto znači da je na vlast došla ·� je oaJedanjc snaga. SocijaH­

oclluala da pređe na revolucio­rmlu fotmulilanom pret·

hodne zime. Ml·(hJtim, komuni,ti �u '-ll1:ltralt Ja '>u političke i organit .. lcione pripreme u W;lkom po­gledu nedovoljne ta bitku t.tkvog 1načaj.1. Ipak pred ncizbc'lnošcu uogadaja, .. Jivlundo obrcro.' (»Radnički sver .. ) od 4· oktobra pi�.1o je: ·Do�ao )e odlučujući čas . . . kada borba bude počela, njome će rukovoditi saveti (jedin'>t\·enc organi;.acijc ko1e su okupljale komuniste i socijali'ite, a, u nekim �lu­čajevima, i anarhiste. - Prim. autora.), koji '>U osnovna organizacija borbe za 'last.• Stoga su �e izjasnili za objavljivanje generalnog štrajka; i , kad je buknuo pokret u Asturiji, ruko,·ođenje njime preuzeli su zajedno sa socijalistima il radničkih sa­veza. Anarhosindikalisti, nepovezani sa ostalim rad. ničkim organizacijama, iwzev u Asturiji, nisu za­uzeli odreden stav. U stvari, na nacionalnom planu svaki od tri sektora radničkog pokreta delovao je . " za SVOJ racun. Nekoliko minuta pre ponoći izmedu 4· i 5 · okto­bra prestao je svaki rad u najvažnijim gradovima Spanije. Od tog trenutka generalni Štrajk bio je potpun u Madridu, Barscloni, Valensiji, Ovijedu,

Bilbaou i 11 celoj Baskiji, Sevilji, Kordovi, Sala­manki itd. U Andalusiji, radnici u gradovima pre­stali su sa radom, ali seljaci u selima, još uvek pod utiskom brutalnih junskih represalija, nisu poma­gali pokret.

U zoru 5· marta u �ladridu je došlo do poku­šaja ustanka. Sesrog su radnici zagospodarili rudar­skim bazenom u Asruriji, pošto su prethodno na

juriš zauzeti Štabovi civilne gn 1 0 . . grad Asrurije, i Trubi ju zauz�rt e: va1c�o, glavni cija. Ali zbog slabosti ruk�vods�

Je rtdnačk� mili­gaa pobedili. U Barseloni npel

vpa p

io , rlc�

knaJc mo-. (k . . . • ree S et na n Kom pnnasa OJI JC proglasio katalo k d �

-k . f d

. v • • ns u rz a vu u o_ v ar� e_ ernr.avkne spanskc republ ike) nije i�'ao od-ZIVa, JCr Je VOJS a, pod komandom g 1 (B M D . encrn n Batcta ate�

. bcstrc�.

k ?d���go), prešla u odlučan proriv'-napa �

krzo . . 1 t ua a udarne snage radničkih sa­vez

da. o ra

AJans � v

kla�a. bila je prisiljcnn da sc pre a: sam sanJa, OJI JC tih dana b a r" · B l · b

" · f v u VIO ll ar-SC 0011 JO Je U l:lpsen.

. Mobilisana j� vojska? a ministar rata, radikal Di­lego Idalgo_ (D1cgo H1

.�algo), pozvao je generala Franka

da IZ svog sed1sta rukovodi svim operaci­i�_ma.

_Iz _G_aljsj jc j .�eona poslatc su trupe na Asru­rtJlli jedtnt

.ce LegiJe stranaca j regularesi (trupe marokanskih domorodaca) nahuškani su na stanov­

�išrvo Asrurije. ·Legi!a se iskrcala i u Barseloni, gde Je u borbama pogtnulo 46 a ranjeno 1 17 lica. U Ovijedu rudnri su nastavili borbu sve do osmog marta: u rudarskom području uspostavljen je re­volucionarni poredak. Ali revolucionarni pokret -pored roga šco je bio podeljen - ostao je bez ruko­vodstva. Largo KabaJjero (Largo Caballero), sekre­tar socijalističke omladine Santjago K:triljo (Santi­:�go Carillo) i drugi rukovodioci bili su uhapšeni, dok su Alvares del Vajo (Alvarez del Vayo) i Ne­grin (Negrin L6pez Juan) morali preći u ilegalstvo; mnogi komunistički n1kovodioci (medu njima ru­kovodioci omlndine Trifon Medrano i Hesus Ro­s:�do) bili su uhapšeni.

Osamnaestog okcobr:t, posle duge i ogorčene borbe, Revolucionarni komitet Asrurije, n:1 čelu s.1 socijalistom Gonsalesom Penjom (Go1unlćz Pefio), koji su sačinjavali komunisri, socijalisti i an:uhisti, izd:1o je n::tredenje o prekidu borbe i vraĆ:lnju na pos:�o. Idućeg dana trupe generala Lopcsn Očoc (L6pct. Ochoa) i pukovnika Jague (Yagi,ic Bianco juan) i Amnde (Aran<.l:l Mata Antonio) zaut.elc

.�u

rudarsko područje, otpočcvši stravične n.:prcsa!aJe: Cena borbe bila je veoma visoka: 1 .355 mrtvih 1 1.951 ranjen, od kojih je većina prip•H.lai::l r�volu­cionarnim snag:�ma. Za nekoliko nedciJ:l v1sc ��l 40 hilj:�da radnik:! bilo je uhapšeno

. u Asr�rlJ1•

Baskiji, K:�taloniji, Madridu i u d�ugam ��:c��1�1 �1: Rad lokalnih sindikata je 'labrallJCll, a •zlazcnJC

l • • • .

Ju:t.Ct'l radničke itampc obustavljeno; Kata oniJI JC 0 •

autonomija. . . t ·lc Ja st: Tada au najkonzcrvattvi11Jl' snage pocc

1 1 (� · d . kJ" Č 01Cc l 1 J•·)Jl1ll ,. ,l llltinj:u na koman 11:1 1 JU na ' ' ·, ·

1 · Ciofti joalfUin) Frnnko (iodcd (C.odcJ L opis Mola i dr: dobili su v.17.ne kmn.lnJ nc �.,·o.

' . Al" Ruhlt:'t je /.deo mnogo Vl'>l:. U VOJIC:I. l

J 1 , 1 vJ.1J,l n.l J9H• godme ubro��uv.uu Je l n g. .

.. uruom a lalll Ruhlt:'t pw.t.IO Je lllllll'>loll '

b' l , . .. J�OVl'rl'llll d.uwvfln.1 Pet reaora ' u ..

l' l · k ·1,. 4l·( "l'llt.'rol ., (,\ l .l,

O...ral fran u pmr.w .. "'

uhul pod•ckrcuar ll Muuo,t.lr'ltvu r,,,,,,

o-..... hf vnduhupluv-tv ••• llpurc:Ju 8

U jesen 1933. Alka/d Samom poverio je Dijegu 1\.lartinesu Bariju, i:::; Radikalne partije, mandat ::.a sastav 1•/ade i stavio 11111 11 dužnost da donese odluku o raspuštanju Kortesa. Tako je počela kampanja za izbore na kojim� su prvi put glasale žene. Na slici (gore): izborni proglasr. Na �:bori mc� ( r9. novembra) CEDA je dobild najjc�ču �ar­lmnenttlmu grupu, a radikali i grupe centra posta/t s�t

osa političke si/Utlcije. Na slici (dole): dem�.ns�r�����

san/ed1sta. Pred jednom crkvom spaljuju se SOCIJultstrckt,

kolllllllisti<'f.:.i i tllttlrhistički listovi i brošure.

U AswriJl, gde JI! za pobunu u oktobru bilo karakteristično stvaranw organa narodne t•l.:zstz, dugo je bt•sneo br!/1 teror. Hzl1adc radmka ubiJme su bez sudt•nJa. Desetme hiliada /judz uhc�psmu JI! 1 muct•no. j�d.m nor•m.zr. Lms �m·J/, ko11 St' usudio da obJPVl ovt• svin•postl, bio je uhaf1Št'll i ubiiL'Il rt ��1tvom. Na sbkanM: rud.m 1 selJtW koji! ji! ttbtl.l cn'lln.1 garda bacani su IUl gmmle na groblju pre ttego Jto su sllbranjmi u :.tzjt•dnii:k.zt rc1ku (gore): tt'l11 pobunjmih r.1dnik.J

-

9b

salmmjivana su pod nadzorom poltca,aca (do!t·) .

.... , .

..

Opšta situacija u zemlji, uprkos porazu ustanka u 1 · 1: • •

• .. • . .

je bila revolucionarna. Ekonomska kriza bila ·e s 931; �. wpsen,,u svih soctJ�Itst!čktb vođa i političara levice, i dalje

aciji Komunistička partija Spmtije preuzela ;e'

110ve {/ riJad

po�e�ao se zast�/ 11• mdustriji i poljoprivredi. U toj situ­snaga u Narodnom fro11t11• Na slikama (gore i d��e)

e· Z: ata' a .�st�an 1e

ddu!stvo demokratskih i antifaJističkih

. . _ .

•.

.; . emonstraCtJe 1 naro m zborovi u Madridu. Radnici traže Jedmstvo antt/aststtckth pokreta i organizacija.

rim, počela je.

da dejstvuje jedna tajna vojna grupa - Spanska VOJna unija, kojoj su pripadali monarhi­stički rukovodioci i generali i koja je aktivno pri­premala kontrarevoluciju.

Vladina politika, rako bedno konzervativna, i mrske reprcsalije učinile su da Leru i njegovi sa­radnici postanu krajnje nepopularni. Opozicija se masovno ispoljavala na velikim zborovima, među kojima su značajni Asanjini zborovi održani maja u Valensiji i oktobra u Madridu. Mali skandal koji je pukao zbog odobrenja za držanje neke vrste ru­leta zvanog straperlo, dobijenog purem korupcije, a u šta su bil i u meša n i Leruov si n i neki pozna ti radikali, zadao je poslednji udarac nestabilnoj vladi. Kada je skandal sa ruletom iznet u parla­mentu, Lcru je morao dn podnese ostavku .

• • • .

... !,. •

l hf •Ilji ll'Vli)UCIJII J f

..- - ..

U ova.kv?j situaciji sazrelo je stvaranje Narodnog

fronta; tdeju o tome dao je Hose Dijas, generalni sekretar Komunističke partije, na jednom zboru održanom 2. juna 1935· godine. Kao programsku bazu za njegovo obrazovanje izneo je sledeće tačke: »I) konfiskaciju zemlje veleposednika . . . bez nak· nade, s tim da se odmah i besplatno podeli siro· mašnim seljacima i poljoprivrednim radnicima; 2) oslobođenje naroda koje ugnjetava španski imperi· jalizam, pravo samoopredeljenja za Kataloniju, Euskadi i Galisiju . . . ; 3 ) poboljšanje uslova života i rada radničke klase . . . ; 4) oslobođenje svih uhap· šenih revolucion:�ra . . . «

Mobilizacija masa na Asanjinom zboru u Ma· dridu potvrdila je, uza sazrevanje duha narodnog antifašističkog jedinstva, vrednost političkog puto·

•

1:>7

ka1.a komuntsličkug lider.1. Pu,lc du�orr,,1111h pre­govor.!, pollrtčkt: !.ll,lgt.• k\Jt."e o,,1čindc ,u <,pora11101 o. N.1roJnom

. frontu, kuj• �u 1 'i· pnu.H.l ''H6. go­

dlllc rorrw .. l" Sot.q.l liM l t. k .l p.l rt fl .l, "-om UJliStička p.urija, rcpuhllk.ln.,k.t b tt..l, Rcpubltk.tn:..k.1 unija, UGT, POU,\1 (P.�rndo uhrcru Je untfl�.lcton m:u­�ist.� .- . R .l�ntčb n1.1rk�..,ttčk.t ujedmJCil.l parti;3), �tnd1k.tl1�tu.:k.1 p.lrtl j,t ( l c:;/,ut.t) 1 rcpubltbn�k1 fc­deralisti. Prugr.1m N.1rudnog fronr.1 ogr.1n1Č1o �e na opštu amne,riju, n.1 ' r.1t..l11JC u sluibu s\ ih onih koji su bili 11loicni rcprc-..11JJ.lnl.l 1bog pokreta il oktobra 19;4. goJmc, n.1 uhn�n 1,.mjc 1.1kon:� o .tgr.tmoj reformi i u M.Huru K.u.tlonijc, n.t reformu pros,·ctnog i MlCIJ.tlnog 1.1konod.l\ �t\ .1. Prcc1tirano je d:1 su rcpubl1bnskc p.trtije odbile prcdlog o na­cionaliznciji 7ernljc kuji je formulis.1b Socijalistička pnrr:ijn, bo i pn:dlog o n;lcionalii;H.:i ji b.111ab koji su podncle radničke P•Htijc.

Spora7um o Narodnom frontu ujedinjavao je sve leve te�dcncijc; nli p:trtijc i grupe, od kojih je bio sastnvljen, shvatnlc su ga na različite načine. Za cenrrisre i umerenc iz Socijalističke parrijc bio je to izborni savez sa republikancima, koji sc ne razli­kuje od prethodnih i koji su nametnule okolnosti. Međutim, levo krilo Socijalističke partije bilo je veoma uzdržano prema sporazumu sa republikan­cima, ::�.l i u osno' i stav je bio istovetan, jer je �arodm front i za vodeće ličnosti ove struje bio 1zborna potreba, rezulrnr okolnosti, pošto su oni smatrali da ce radnička klasa posle izbora morati s�a dn korača prema svojoj revoluciji. Za repu­bLikance, pre svega, bilo je važno vraćanje na situ­aciju iz 193I-I932. godine, i jedina novina bilo je priznavanje potrebe za podrškom radničke klase. Za komuniste, medutim, Narodni front nije se mo­gao svesti samo na izborni sporazum: morao je na­staviti da se jač:t elcmcnrimn baze.

Pred CNT (Confcder:tcion nacional dc trnbajo -Nacionalna konfedcracij:t radnika, sindiblna orga­nizacija pod uticajem anarhista) postavio se težak problem: da li je trebalo savcLovati apstinenciju kao ranije, ili je bilo bolje glasari za Narodni front? Katalonska CNT održala je konferenciju radi pre­tresanja ovog pitanja; ali prihvaćena odluka, opre­deljujući se stidljivo za apstinenciju, nije spro­vedena u praksi. Naprotiv, većina rukovodilaca bila je uvcrcna da sc ne treba suprotsrnvljari izbor­noj pobedi levice, a neki, kao Dururi (Durruti Bue­naventura), podržali su potrebu za učešćem u glasan ju.

Sa svoje strane, Roblcs i CEDA smatrali su da je sada došao njihov trenutak i nisu oklcvali da iza­zovu krizu vlade . .. Ili sva vlast Roblcsu, ili raspu­itanje parlamenta i novi izbori« - co je bila parola

istakla CEDA. Posle nemalog oklevanja Al­je raspustio parlament i mandat za sa-

a.rer:llo Poneli Valjadaresu (bivšem mo­liberalu), koji je raspisao

POBEDA NARODNOG FRONTA .

No dn sc.vratim�.

na jlltro 17. fcbru:ua 19J6. go­drn�, kad

,? JC SpaniJa saz.n.tla Ja je N:uodni front dob1o v�c1nu glnsova. Porrcla sc odupro prirbcima Franka 1 Kalva Sorcln: »Bilo bi pravo �arnoubi!>no supro.rstaviti . sc bajoncrima volji nacije .. , ilja\ 1ce nekol1ko god1na kasnije.

Tsrog d::�n::t posle podne Dolores Iban1ri komuni­st.ički poslanik, i �Iva dr11ga rcpublikan!>ka posla­mka, �bldonado 1 Laredo, oslobodili �u zatvore­nike iz mmnicc u Q,·ijcdu. Ujutro 18. februara hiljade l\ l:ldridnna demonstrira le su ispred za n ora u glavnom gradu, zahtevnjuci oslobodenje poliričk1h zatvorenih!. Iz kn.mionice u Puerto Santa �tarija oslobođeni su Kom panis i njego\ i drugovi iz auto­nomne katalonske vlade.

Idućeg dana, posle izvesnog okb·anja, Asanj.t je, preuzevši dužnost od Porte le, obraza, ao novu vladu sastavljenu isključi,•o od republikanaca, ut

podršku socijalista i komunista.

Ovi poslednji, čija je snaga znatno rasla (od fe­

bruara do jula broj članova ove partije porastao i<

od 30 hiljada na 102 hiljade), u prvom rrenur�1 bili su sc izjasnili za obrazov::�nje vlade Narodnog

fronta; međutim, njihova reza naišla je na otpor ostalih pnrrija i bili su primor.tni dn je napuste.

[pak, stav komunista bio je da As.tnjinu 'l:h1u kad je već obrazovan::�, rrcb.t podrž.H .Hi i br.t iu

od napad::J konzcrv:ttivact, i.tko su je i oni 'l n

kritikovali i vršili pritisak ukoliko ni�u ost\ .tri\ ,ln

demokratski preobraž.tji un rden i progr.tmom � -

rodnog fronta. U Socijalističkoj p<utiji nije posroj.da jcdnoJu

nost u pogledu vlade, i u njoj sc oJ,ijab on·ort a

borba it.mec..lu sleJbcnika Prijera (Pricro > Sue o

Indalecio), pristalica tesne s.traJnje !>Ll republ

kanskom vladom (:t, u s rv .u i, bet. Jo, oljnog H:.cn, l

pritiska za ostvarenje jednog �apr�dnog pr?g�an. 1

reformi), i sledbcnika Ltrga Kab:tiJera, koJI 1c b.1'1

na maksimalističkim pozicij01ma i smarr.w pr.tnl-

Spanija je izašl.a na

. . birališta �6. februara r936. U vezi s tim btfo je mobiltsano .34 hiljade civil11ih gardista i 1- htltad,1

asaltosa. !zvon, kOJI su done/t pobedu Naroti110111 {ro11tu, [JTeclstrtl'ljalt stt trenutak od istorijskog vwčaja ur )p,mijll. Net sltkama (s/eva nadesno): Largo Kabaljero, lider Socijalisttćkc IJ<trttte, odlaz.t 11a btraltšte. Mobiliurcija katolika ur izbore bila je izuzetna, a nije izostao 11i verski terorizam. Na fotografijama: l Iii R.obles, ltcler Katoltčke parttje Spa-

nije, na biračkom mestu. Spa nski sveštenici odlaze na glasa11je. }ed11o biračko mesto �� t'vladmht (dole).

nij1m dn sami republikanci budu odgovorni za vla­danje, kako bi oslabili a zatim bili zamenJem soci­jalističkom vladom.

Na dan 2 1 . februara objavljena je amnestija, a r. marta donet je dekret o vraćanju na posao rad­nika otpuštenih rokom sprovođenja političkih re­presalija; istog dana sast:to se k:nalo�ski parlament, koji je ponovo naimenovao Kompamsa z:1 predscd-

nika autonomne vlade. Posrepeno, vlada je počela da ostvaruje izborni program arodnog fronta, dok je veliki deo plemstva i krupne buržoazije napuštao Spaniju ili je organizovao rajni izvoz kapitala.

Desne snage prešle su iz sranja zaprepašćenja (srušen je mit o Roblesu) na surove i nekontroli­sane reakcije. Zelcle su da izazovu haos u Spaniji, kako bi sc opr:wdalo zavodcnjc režima koji bi us-postavio red.

Falanga, koja je na izborima dobila �alo glasova i nijednog poslanika, posmvši oprcmqa zb�g pre­rrpljcnog poraza, naredila je svojim članov1ma .�a sc posraraju o come da. niko. ne. :auzme .. n�pn�a­rcl jski s ta v prema no' OJ vbdi, nm da sc soliJanšc !>a poraženim Je nim !>nagama«. . .

Kalvo Sorelo, Gojkocčea (GOicoechea Anton). l

Jrugi šefovi takozvanog Nacionaln�g bloka ob�­

vili su manifest u kome se isticala h1tnO�t "kfokor 1-

. ih cilJu e 1 ·asne nacije konrrarevoluclonarn snaga. � . • rc-odbrane društvenog poretka« . . VoJn�Cl .

su brze M

· ­

agovnli. Monarhisrički generali odrzah s� u J ·:\ l 'd S"'St"nak na kome je učestvovao l gener. ( n u ,, .. • ' d 1 - a ven Franko, koji do rog časa nije .su e avao

ru

a:·

Va� Prisutni, medu kojima gcner :�� l\sr1o

oll\\g�le1)' Vilje-k p (Ponte y lvtan ' 1 •

rela, Fran o, onrc . . R f ,1) Saliket (Saliquet gas (Villcgas 1\ \onteslnos .l ac , , 'G ·� .... de ' . .. de h Hcran ' ,\rc .. Zu meta Anrolllo), GarsiJ.l

l .K r Jsko (Gonzale7 �1· ·l) Gans.\ e� a •

la l \crran 1, 1guc ' 1 1 B.uio (Rodriguez

CJrr;lSCO 1\Llnucl), RoJ ngt'SVl le· . G,\.usa (Ga-. . ukovnlk ,\ cntln •

del Bam o) l po rp 1. . • 0 'lb 1mijcnru ,.,\

l ) logo' on 1 su ��.: • · · . . I.H:t.ll V J enu n , �

.1 .. u:,J)O'>ta' IJ.HlJC k) u�nwrcnom n.

tamicnro - usLltt.l l o lllog u•'kL\.1 Sp.l . ·J 1 1 ll1l'l un.H l e>

Llllllll':l"llJCg ll: • J) . u'JcllO Jl.' l\.1 ('l)�fl't

. . N l l r·Jnko' nrc og u�' lliJC• . •

t 1)1)

Posle pobede Narodnog fronta u zemlji je nastala atmosfera nereda i nasilja izazvanih stvaranjem akcioni/J gmp,z fašističkog tipa i razvojem vojne zavere na čijem čelu su bili generali Mola, San/mrho i Franko. Cetm.wstog ,zpril.z 1936. bačena je bomba na predsedničku tribinu za vreme parade povodom godišnjice Retmblike. ReagOL'•111je 11<1rod.z

bilo je žestoko. Na slici: masa je dograbila desničarske listove i cepa i!J.

bude samo »Za Spaniju«, bez prideva, to jest bez zatvaranja u formule, d a bi se, »kad se pobedi i uvede red, mogno uspostaviti režim koji najbo­lje odgovarn naciji«.

Vlada je reagovala tako Što je prcmcstila Franb u glavnu komandu na Kanarskim ostrvima; ova mera .• udaljavanja« mogla je izgledati kao da ima represivni karakter, ali, u stvari, ona nije sprečila generala da se kreće gde god mu je milo.

Pre nego što sc oprostio, Franko je Asanju upo­zorio na »opasnost od komunističke revolucije«, ali predsednik mu je odgovorio da »ne veruje ni u ko­munističku revoluciju, niti u vojne pobune«. I ge­neral Goded bio je udaljen i premcšten u komandu Baleara.

Novi parlament, na svojoj prvoj scdnici odr7.anoj 15. marta, izabrao je za prcdsednika republikanca Dijega Martinesa Barija.

U međuvremenu, u zemlji je zavladala atmosfera aaailja. Na socijalističkog poslanika Himencs•l dc

izvden je napad oružjem, a, po svoj prilici, lU bili falangistički elementi, koji su ubili

'nvroa pratioca. Nekoliko dana posle ltan Larga Kabaljera. Vlada je re-

agovala tako šro je stavila van zakona Špan'>ku Lt­langu, naredila pretres njenih sedišta i 15. mart.t uhapsila Hosea Antonija Prima dc Riveru z.1jcdno sa nekoliko njegovih saradnika.

Na dan 14. aprila, za vreme vojne parade u Madridu povodom petogodišnjice stvaranja Rep J blike, jedna grupa fašista bacila je pctardu bliw vladine tribine. Masa je žestoko reago,·ala, i jed 111 potporučnik civilne garde, koji u rom času niJe b1) na službi ali je potegao pištolj uperivši ga na As 1

nju, za tren oka je ubijen. U nekim pro,·inc1js�im centrima grupe desničara pokušale su da prcktnu paradu, a u Viroriju su ubile jednog radnika.

$esnaestog aprila, za vreme sahrane civilnog g:tr·

disra ubijenog dva dana ranije, n.wruž.111i bl.lllgl'.t upali su u više fabrika i radionica. Radnil:i su pru žili otpor, i bilans sukoba je bio - trojic� n�rn1h l više ranjenih. Idućeg dana sindikati su ohrntl.1 Lh.t

deset četvoročasovni gener.tlni štrajk. U celoJ Sp•• niji nasta,·ili su sc sukobi. U B�rsel�ni s� 26 . • tpnl.

ubijeni iz vatrenog oružja braca M 1gcl 1 .�lose B.t dija (Badia), iz nacionalisriC:ke organuaClJC ·k.lt,l· Ions ka država", od kojih je prvi bio kome�.1r z.l javni red Gencr.1lidada. Generalni šrr.1jko'i sproH'·

Jeni su u Kordovi, Snmori i Almcl'iji. Ali n,v .. iljc nije prestalo. U Sanrnnderu je, kratko , reme po­sle rog.1, J i rektor »La rehi6nn « (»Ln region" _

»Obbst«) P•lO kao Žrtva falangisra, čija je org.1ni­zacija, u to vreme, sem roga Što je dobila veća finansijsb sredstva, jačala i stupanjem u njene redove desničarskih elemenata nezadovoljnih ••pa· cifističkim« metodima Roblcsa i CEDA.

Na selu je problem nasilja bio isto tako o�tar, ali je imao drukčije korene: seljaci su smntr:tli da se stvari reš:waju suviše sporo i bacili su sc na za­uzimanje zemlWta, anticipirajući mere prcdvidcnc agrarnom reformom. Pod rukovodstvom sindikata, n:uočiro u Estremaduri, zauzeli su zemljišt:t velcpo­sednika i počeli su da ih obrađuju. Vlad:� je upro­stila sprovođenje eksproprijacije, ali Institut za agmrnu reformu rcorganizovon je tek 7· maja. Nisu izostali n i krvavi sukobi između poscdnika, koje je pomagnlo civilna gard::t, i seljaka: u Jesti, selu u oblosti Alb::tsete, u jednom sukobu između civilnih

gardism i seljaka poginulo je 18 nadničaro i jedan

gardist.

U prvoj polovini ::tprila socijalistička grupa, pre··

ko lndolesija Prijcta, tražila je da se smeni pred­

sednik Republike AJkala $amora; koristeći član 8r .

Ustava, parlament je uklonio Samoru s dužno­

sti. Martines Bario, predsednik skupštine, privre­

meno je preuzeo vršenje najviše vlasti u zemlji.

A ANJINA VLADA . Dese�og m:�ja s:tstab <;e �kupi,tnu pmlan1b 1 ll:tbr:tnlh deleg�ta, čiji je zad:Hak bio d.\ imenuje �ovog predsedn1ka. a -.,4 od s47 gb.,m ,\ 11,\br,ln JC_ l\ l�n�·�l A�.1nja. Clanovi CF. DA g\a�,,Ji su p rat nun llst11.:una. Obr,1zovana je nova \ l:tcb. Zbog r:tt. mimoilal.cnja u Socijalističkoj paniji nije bilo mo guće obrno,•ati vladu sa Prijetom na čelu, kao što su !lc mnogi nndali. Asanja je stoga poverio man­dat Kas;lrcsu Kirogi (Casares Quiroga), čoveku koji mu je bio polpuno odan, i on je obra'lovao vladu sa republikancima. Kad se vlada predstavila parla­mentu 19 . maja, opozicija je pojačala napade; na­ročito je bio oštar Kalvo Smelo.

Novn vlada proživela je svoj kratki vek u naj­većem optimizmu, ne slušajući opomene koje su joj dolazile sa raznih strano. Kasares je došao u sukob sa Prijetom zato što ga je ovaj svakodnevno upow­ravao, a nije se uzbudio ni kad su ga Dolores lba­ruri i J\lonson (Monz6n), poslanik iz Navare, oba­vestili o zavereničkoj aktivnosti lole, koji je raspo­lagao so 8.400 crvenih bereta i pripremao vojnu

diktaturu. »Ništa se ne dogođa. Yi ste obični pani­

čari((, odgovorio je predscdnik vlade. Cak mu ni

čudno pismo koje mu je Franko uputio sa Kanar­

skih ostrva nije otvorilo oči. »Poštovani ministre,

roliko je ozbiljna uznemirenost koju, čini mi sc, u

k 11-- vclr'ke 11arot1ne manifestaci1'e sa jasnim antifašističkim obeležjem. U Madridu sc proslavlja praznik Republi 'e,

ll\\

,\ fartines Bari�� koji je posle smenjiva�zja Alka/e S�more_?�stao prh·m�z�ni predsednik Republzkt•, n .z prosi.Jt•z godzš­nJzce Republzke. Pored nJega su AsanJa, ko1z ce ga zamemtz 10. muja, i člunot•i t•l.zde.

dušama oficira izazivaju poslednje vojne mere, da bih se izložio teškoj odgovornosti i ogrešio bih se o lojalnost koja Vam se duguje, ako Vam ne bih saopštio svoje utiske o situaciji i o opasnostima koje za disciplinu u vojsci imaju uporno nepošto­vanje Vaših želja . . . « l dalje: ,,fskridjuju istinu oni koji predsra,·ljaju vojsku rako kao da ona ne voli Republiku, \'araju Vas oni koji pričaju o zave­rama . . . Ne skrivam od Vaše ekselencije opasnosti koje u sebi nosi ovakvo sranje duhO\·a u vojsci, gde se sjcdinjavaju profesionalne brige sa brigama svih

Prvih dana juna general Mola (na sltci, prvi levo) doneo je konačnu odluku o dizanju pobune. Ovde, s njim, nalaze se i glavm noszoci pobune: general Kejpo de Lja110, Sanhurhov naslednik u komandt carabinerosa (koji ce rukovoditi operacijama tt Sevilji), Fra11sisko Franko y Ba­hammrde, nekadašnji komandant LegtJe stranaca (koji će primiti komandu nad vojskom u Africi) i Kaba11eljas (koji

će operisati u Saragosi).

ostalih dobrih Spanaca pred ozbiljmm problemtma otadžbine ...

Pismo je napisano 2.3. juna. Sest dam b ntJl španska ,·ojska u �laroku održ.tla je m.tne\ re n.t Plano Arnariljo, koji su bili generalna proba pr -jektovanog državnog udara: u rom i rom �l.troku ,·ec dugo vreme pukovnik Segi ( eqtu) održa, ao 1e veze sa falangom i, preko O\'e, sa dmJtcom naci­stičkih agenata: Adolfom Langenhajmom (Langen­heim), šefom nacističke partije u �!aroku, 1 joh.t­nesom Bernharrom (Johanes Bernhardt , nem.tčkim trgovcem, verovamo u Kanari o,·oj službi.

U sn·ari, fašistička zavera razvijal.t se vec mesl'­cima. Prvih dana aprila generalska rajna hunta, koju su sačinjavali Franko, �lola, Gonsales de Lu1 (Gonzales de Lara), Gonsales Karasko, Goded, \ l rela, Orgas i Saliket i kojom je ruko,·odJO Rod

ges del Bario, odlučila je da pokuša rl•belzon rebc­

lion - pobuna) d\'adesetog is:og �1escca. Co/pc <�1' fuerza (Golpe de fuersa - dr7a,·m ud.u rreb.tl� J

_e

da počne u �[adridu, gJc bi V.trcb 7.tuze? \[1111-srarsrvo rata a Orgas konundu m

_orn.mcc �\h

sprovođenje plan.l z;n i silo je u 'ehk�>J men od ko­

ordinaror�t hunte Rodrigcs.J Jcl B.mJ:l· gl'ner.th�o�

inspektor;,! vojske, koji sc _u posledn

_Jem rrent�

d���

uplašen, napra,·io bolestan l ubedio \ .udu J.J l

stane od pbna. 1·l, ltd 1

Od rog,1 dana general �lol.t, kog.t ' · · '

• • . . ·menovah z.J voJnO� nesvcsna onogil sro etni, nal

. : . .

..

( . , k - ·on trniJ.l pro\ llh.IJ·l gu\'crncra Pamplone n.tJrea �� ·.

SpaniJ'c) preuzeo je rukon>denJc.: 7.1' erom. .

. '

. ) ,. l tn 1 1\·ert'OidOl·l· Petog juna on je 17 OZIO S\'0) r . . l .. . . J'k , koJ· l Pl o;a(U\ .l .1 r�

uspostavljanJe voJne 1 t.trurt ' . , ) l.110,r bl'k k' oblik \'hJ n· ine l odr�.tl.t t)d \l

pu 1 ans 1 • • . 1 1 k11n1utJ•' kve od države, suspcndo\'.lllle l ,r.n .J, l . . •

:-pololaja predsednika Rc.•publikl· l C:l.uto\ .l ' l,l,h

Krajem juna �lola je završio . . lično rukovoditi pobuno�· v�· k

W?J plan. On će

keres) u Navari dok ć r kl e 1 req

_ll(:tesa (rc-

. x . ' e ran o prett7Ctt komandu nad afncktm ekspcdicionim kor G • . B l rusom; ·oded cc za uzen :use onu. Utvrdcni su no . . d . ·

b • 1 · . .1 • . \ t atu mt po-une, a 1 rn711111110t azen1a u zavere 'čk 1

· J · 01 om t.l 1oru

tzazva a su nJeno odlaganJ·e Mol� ,,.. d . · .. IJe uspeo a posttgnc sporazum na političkom plant k 1.'

. k .. l

. · 1 sa ar t-sttmn OJI su za neva lt da se al::.amiento · , •· 1

h . · vk IZ\ fM pot

mon a r t sne om zasr:wom, da budu u k inute . _ l . ' "k . . . . S\e po ltlC e partiJe • uspostavlJen korpor.ltivni režim.

UOCI TRAGEDIJE

. Dv�n��srog jula četvorica fašista ubili su poruč­

ntka JUnsne garde Hosea de Kastilja (Josć dc Ca­stillo). U onoj teškoj atmosferi ubistvo je izazvalo ogromno uzbuđenje u levičarskim krugovima, sad vec sigurnim dn neposredno predstoji državni udar.

U zoru 13 . jula jedan službenik Istočnog groblja ot­

krio je leš Hca ubijenog vatrenim oružjem, koji je bio ostavljen u mrtvačnici. To je bio desničarski li­der Kalvo Sorela.

Sta se dogodilo? Ovde nije mesro da sc potanko raspravlja o rako protivrečnom piranju, jer bi to zahtevalo desetine srranica. Ograničićemo se na

bitne podatke. Nekoliko oficira jurišne garde, Ka­sriljovih prijatelja, i jedan oficir civilne g:1rde i so­cijalisričlci aktivist kapetan Kondcs (Condćs), u pratnji nekoliko gardista i nekoliko civila, odlučili su u trenutku ogorčenosti, da sami podele pravdu. Jednim kamionom jurišne garde uputiH su se pre-

ma e; ranu Kal v·' otel., ko t . . J novi dokumenti uredni ld

JC, "' ' cet da \ll k.lpct.t· U\ eren da ga vod •

, opu\tlo d.l g.l pm cdu,

S . . • . e u Cener .linu direkciJU "'<)l . . Vl SU SC popcJt n \ k \tn' (: ,

t' ICIJC. i osrali mislili da fl�i�tičt�n. mt !>C da '>U Kondc,

t·1oc r 1 • • . og po,Jamk:t koriste kao . a, a t po e nckoltko mtnut t J •k l nji: neko J·c ub' K l S

. o Je nu • �u pue-to a va otel l T1d1 'l grupe odlučili d l "

• . • . '" e ano\ l ove l l' . a es ostave u mrt\ .1Čnu.i 11,1 ro-1 JU, rvrdcćt da u ga našli tu ulici. g ·.

p?\'.od?m O\ og ubistva reakcija je bn�ir,tb ni' :�mt�\ J Otina, prećutkujući u bist\ o porucnika Ka'>tt-1�· D�·c � novne fašističke parole odgovar.tle '>U llJth�\'1111 Interesima: .. zločin države .. , "l.ločin ko­m�tnt�ta·:·. Vlada, koja_ čak nije bila u stanju Ja b­��·. rt.l.rtt\locc, u stva n uop te nije bila upo7.rtata sa <.:�nJCnt�:lm:l. Očigledno je da presrup nekoliko gar­��sra �tgurno ne može biti okvalifikovan kao 1\o­�tn drz�ve. Sto se tiče komunista, niko od njih nije tm�? ntkakve veze sa dogadajem koji se odigrao te 110Cl.

Druga raspro!.tranjena priča, a pona\ ljao ju je č:tk i Vinsron Cerčil (Winston Churchill), koji uopšte nije poznavao španske probleme, jeste da je smrt Kalva Sotela uslovila vojnu pobunu. Međutim, kao što je poznaro, sve je već bilo pripremljeno. lstin:1 je u tome da je ubistvo fašističkog lidera podstaklo zavercnLke da više ne odlažu svoje akcije, kao i da se njime posluže kao opravdanjem pred Spanijom i svetom za pobunu protiv legalne Repu­

blike. Da li je Kalvo Sotelo učestvovao u zaveri? Dvojica istoriografa, frankističkih pristalica, Ber­tran Guelj {Glicll) i Mais (Maiz), pribavili su opsežnu dokumentaciju o navedenom dogadaju.

Marokanske trupe. Krajem juna fašistički ge11erali izvršili su 11 Maroku glavnu probu planiranog državnog udara.

10.3

Huan Marč, fimmsiier španske reakciie: ličnost tako sunmiivog morala da mu Kortes, kada ie bio izabrmt ::;a poslanik.a, niie odobrio pristup, oglašavaiući ga krivcem za korupciiu i ubistvo. Marč ie bio dobio od Prima de

Rivere monopol za distribuciiu duvana u Maroku.

Kalvo Sotelo često je održavao sastanke sa vojnim licima i civilima - učesnicima zavere: jedan od po­slednjih održao je sa. genera.lom Viljegasom, čla­nom generalske hunte. U junu mesecu Sotelo se otvoreno opredelio za. alzamiento, koji se pripre­mao, i zaverenici iz Nava.re očekivali su da on svaki čas dođe u njihov glavni gra.d.

Cetrnaestog jula. pogreb Ka.lva Sotela pretvorio sc u pa.radu fašista. koji su defilova.li sa ispruženi111 rukama. U povorci sc nal:nio glnvni politički štab desnice: Albinjana. (Aibiiiana y Sanz Jose Maria), V::tljclano (Vallclano Fernando Suarez de Tdugil), Roblcs, katalonski bankar Vcnrosa (Vcntosa y Cal­vali Juan), markiz dc la Eliseda, Gojkoečca. Ovaj poslednji održao je posmrtni govor koji je značio objavu rata:

"·: . pred Bogom koji na.s vidi i čuje, svečano se zaklmjemo da ćemo svoj život posvetiti ovom tro­str·�kom cilju: da sJedimo tvoj primer, d a osvetimo tvOJU smrt, da sp::tsemo Spaniju. A sve to je jedno isto: spasti Spaniju, to znači osvetiti tvoju smrt, a slediti tvoj primer, to je najsigurniji put za spas Spanije.c

dezorijentisana, postupala je neodlučno. ''tra:ae, zabranila je izlaženje desničarskih li­(•La epokac) i ,.Ja• (•Ja• -

••:volrua je prostorije CNT, oficira, kao i poje­

\l Sotelovu smrt.

K.�m�mist�čk.l i �<lt:IJ.\II.,IIčk.1 p.trup proccllllc \U da l� '\ltuacl)a kr.lJI1JC t11hllp1.1: '<lP'- 1 \ cnu mlh. <;ta\'llc Ml u

_rnprcmno '>l;'li1JC. Ibdnu.:i -.u potch

i.�U

sc konccntn�u u pr<hroriJlm 1 LJ( T k 3

. . U

' . ' ' t ' ll '-C Cl).lm,l partqa l Jc:tlmJcnc '>OCIJ;'lho,tlčkc omladine. Tih dan:t u B:tro;clonl O'>t\ lm lio '>C pol 'k .

d d ' k

' • l tiC O JC 111\t\ o ra nl ·a: l>norcn.t JC Jcdm'-tH.:n.l .,C)CIJ· all<t.lc" k . . K l . . b

• , a par-tiJa :t ta OfliJC, o rMm .tn.l od \oci·Jali<>nčke un" K . 'čk ' IJC, om����t! ·� p:trtiJC, Kal.llon-.kc <;ocljahsnčkc fe-d.

eraCIJC 1 K:nalon.,kc prolctcr'>kc pani1·e 17 .. l

. 'an �1.0\ e p:lrtiJC OSl�l e Ml Cl r -.a ... , ojim Centralnim !ct.grom, FA l ( lbcr<,k.J ,Jn.Hhl�tlćb fedcraciJ' a) k .

K l ... . l

' , OJ:l JC u ara OniJI mu .l 'c�.:mu i Radnička . . m:trksisričkog jcdin!>t\ a (POU�t) '

ko,·a . r_an11

13

k. "čk , Je 1ma a

tro e ISti e rende nei je. Cctrnacsri ju! bio je t.a t.a\crcnike dan velikih

odluka.. U jednom S;lmostanu �kolopa u lračeu, Na.vara, general �lola okupio je pukovnike _ ko­n�.�

ndanrc gan��t.ona u Pamploni, Logronju, Vito­fiJI, San S�b:lStiJ:lllu i �stelji. Istog dana jedan agent za vezu I nma dc R1vcre, .,tig:wši u Pamplonu obavestio je generala da će falanga, ako akcija 11� P?Čne za tri dana, početi sama da dejsrvuje. To nije bdo potrebno. Mola je već bio odlučio da prih,·ati uslo�e Sanhurha. i tradicionalista, i stavio je svoj potpiS na dokument koji je upr:wo predviđao ime­novanje Sanhurha za predc;ednib ,.Jade.

Dva dana kasnije, u krajnje napetoj atmosferi, sastala se Stalna komisija Kortesa. Robles je oštro napao vladu, optužujući je z::t neefikasnost i baca­jući na nju moralnu krivicu za Sotelovo ubisn·o. Ovaj mehanizam, korišćen već više meseci, poka­zao sc efibsnim: najpre su sc sn·orili napetost, ne­red i panika, zatim sc demokratski režim optuživao za nesposobnost, pa sc priziv.1la čvrsta ruka koja će sp::tsti otadžbinu i ponovo zavesti red: čvrstu ruku, nepotrebno je i isticati, predstavljali su vojnici.

Monarhisr Suares dc Tanhil (Tangil) uzeo je reč objavljujući da se njegova grupa povlači iz parla­menta. Uzalud je prcdsednik Marrincs Bario oba­

vestio poslanike da. pravda dejsrvujc i da su dva ka­

petana i tri poručnika jurišne garde, pored drugih

sto pedeset lica, uh:tpšeni. Robles, van sebe, uz,·ik­nuo je: »]ednog dana krv će pasti n:t vas!«

Hose Dijas, u imc komunističke grupe, posto je

osudio ubistvo So tel :J ( .. to smo već b zali javno ne

jednom već hiljadu puta: osudujcmo svaki indi\'i­

dualni ateota.t, sve ono �to prctlsravlja teroriz:tm«),

izgovorio je nekoliko reči koje su sc pokazale kao

proročanske: >•Ap olurno smo uvereni da se u mno­

gim provincijama $panije, u N:1va.ri, Burgosu, Gali­

siji, u nekim četvrtima Madrida i u nekim drugim

mestima, vrše pripreme za državni udar.<<

Sednica se završila u tri ča.sa posle podne. Uju­

tro T7. jub 1936. Feliks Mais, budući Molin bi�­

graf, na osnovu gcncraJo,•og m1loga, poslao je IZ pošte u Bahonu nekoliko šifrovanih telegrama: to

su bila generalova narcdcnja o pobuni.

O D V OJ N E PO B U N E D O RATA

Organizatori gradanskog rata nisu slučajno počeli po­�UIIU protiv Republike oslanjajući se na vojne jedinice spa nske zone marokanskog protektorata. Vojska u Africi je H suštini tipičan fJroizvod kolonijalne politike. Cetiri odlučujuća dana su r 7, r8, r9. i 20. jul. Pobuna se iz Afrike prošimje na teritoriju metropole. Vlada uzaludno traži lwmfJromis. U Madridu, posle juriša na kasarnu Montanja situaciju kontrolišu republikanci; tako isto u Barseloni, Valensiji, Bilbaou, Toledu, Malagi, San Se­bastijanu. Međutim, u pobunjeničke ruke padaju Kadis, Sevilja, Granada, gde je ubijen Garsija Lorka, zatim Sa­ragosa, Burgos, Salamanka. Pobuna je sada prerasla u građanski rat i poprima političke dimenzije koje prelaze granice Spanije. Franko traži Hitlerovu pomoć da bi otvorio put svojoj afričkoj vojsci iz Maroka i prešao na poluostrvo. Intervencija Italije i Nemačke je brz�;. me­đutim, protiv Hitlerove i Musolinijeve (Mussolmt B�­nito) politike nazire se politika neintervencije �apa4mh vlada. Prema fašističkoj intervenciji jedino Sov1etskt Sa­vez zauzima odlučan stav i bez rezerve svrstava se na stranu Spanske republike.

' f t '

U �1elilži _{l.vfaro�o) •. j�dnom od španskih presidiosa, glavnoj luci Rifa, 11 tre1111tku izbijanja vojne pob1111e fašisti su

prrpremdr Jedn ll 1edrmcu za prebacivanje na pohlostrvo. Ali posada torpedujače »Sančes Barkaistegi• odbila je da uče­stvuje 11 operaciji i, otvorivši vatru na l11k11, otplovila je za Spanij11.

TRI ODLUCUJUCA DANA

Bilo je toplo julsko veče. Vojnici u M:uoku pri­premali su pobunu protiv Republike. » U 17 časova 17. jula«, rekao je lague, komanuant legije. Maroko je trebalo da bude mosLObran, pn.:thodnica medu­narodne akcije koja će sc proširiri na celo polu­ostrvo. U podne sudbonosnog 1 7· jula laguc je za­isra poslao šifrovani rclcgrnm, kojim je potvrdio čas određen za pobunu.

Ali već u l s časova u Mei ilji S ll sc ou igrali žestoki sukobi, u toku kojih su raonici i republikanske snage pretrpeli gubitke.

U 17 časova, u poznatih s časova uveče, lague je krenuo sa svojom lcgijom iz logora u Dar-Rif­jenu i zauzeo Seutu. Pukovnik Saens Je Buruaga Mlaz'- de Buruaga y Polanco Eduardu), sa svoje

zapolco je pobunu u Tetuanu, gde je situa­ujuna. lato veče, u Melilji i Se­

•ubverzije, otpočela je trage­CUII.kl vojnici i oficiri, ruko­

stavljeni su

stigle vesci i dogadajima u Malilji i Scuri, nikakva scdnica nije održan:� u tim odlučujućim časovima. Cinovnišrvo i1. unutrašnjosti, civilni guverneri, na tražena obnvcštenja odgovarali su tvrdnjom da je u njihovoj provinciji sve normalno. Medutim, u Melilji sc j�.:dna dcsantna jedinica nalazila pod oruž­jem spremna da sc iskrca na poluostrvo. Prvi su rcagovali mornari s:1 broda .. Sančcs Barkaistegi«, koji su upravili svoje topove na luku i digli sidra,

otplovivši prema Spaniji bez pobunj�.:ničkih rrup<l.

U meduvrcmenu, Franko je uspeo Ja prcdc

granice Tencrifa, pod izgovorom da u Las Palmas:•

mora prisustvovati pogrebu generala Bal mesa. Sn

gavši u hotel .. Madrid«, saznao je preko telegrama

koji mu je poslao njegov rodak franko S;:t)g.tJo

(Franco Salgado), da je počela pobun.t u .Maroku.

Tclcgr�tm je !'.tig:to kasno, u tri l:asa ujutro; mc.J�­

tim, Fr:tnko nije uklcvao. Obukao je un.ifor�nu 1, ll

glavne komande u Las P.tlma'>u, m.bo l� hJtJ�a Jl.l­

rcdenja garni1.onima na K;tnarskim ostn 1ma • upu·

tio je preku radij<t poruku vopticima n.t poluo,trvu,

počinjući svoj apel sledc�im rc�ima: .. \Ll\ .1 heroJ·

skoj afričkoj vojsci ! ,, U poruc.:i '>ll, / . • ltJII1, .,k•Jil.'t

obećanja o poštovanju U.,t,tva, o ,,tl.tA·•nju '·1 mar

i socijalnu pravdu, o br;Hskim n.unl'r.uu.l, 0 r.uu

ptodv ateizma i nasilja.

Konačno, vladin r�1Jio emitov:10 je 1 8 . jula saop­;renja koja !>U obave;tavab naciJU o pobuni u Ma­roku, ali on::t je, medutim, pribt.ana kao dogadaj ograničenog i lokalnog značaja. No radnici, seljaci i revolucionarne snage bili su potpuno svesni tra­gičnosti trenutka i tra7ili !>ll oružje da bi sc suprot­stavili of:tnzivi reakcije. Kasares je bio nepopustljiv: n1je namer::tvao Ja n::toru'l.a n::1rod, tvrdeći c.la bi razbukravanje bratoubilačke borbe značilo rasp::1c.l Republike. U stvari, Knsarcs i Asanja protivili su se formirnnju naoružanih radničkih jezgara c.la bi sprečiti jedinstveno i odlučno istupanje levice. Tako sc vlada zaglibila u neaktivnost i poka7.ala je da st:1lno kasni z:1 dognd:1jima.

)ituncijn sc vrtoglavo rnz.vijala u provincijama koje je već bila zahvntila pobuna. Talas reakcije gu,io je po'tlcJnje glasove republikanskog otpora. U Tctuanu, vi<ooki komc'>ar Alvnres Builj<l (Alvarez Buylla) i m.tjor l'uentc BJhamonte, Frankov rodak, kom.111dam aerodroma, o'ot.lli !>U vcrni centralnoj vlac.IJ: JCJnog ncnutb M;ldnJ JC uhvatio glas Builje koji Jl govono: .. cu,em '>Ull111Jive glasove i buku, mislim d.t '>ll ovde . . ... Drugo lliJC u!>peo Ja ka:le, Jer JC tog rn:nutk.l ubiJen. Otpor 1e pružen i

u drtiJ!Illl gr.Hiovun.l, ,1 n.HOlJLO u �cvilp. Re.tkCiJa

e �ml. J, ll J( ,,d,.,u, l .,dH 1 A lgc-.lr.l'>ll tt.bde '>U

,",!Jilne vt1j .. �t 1 uvdm· g.trdl·, dok '>ll naoru­/ 1111 1 ul rta 1 pr u/d1 111 por �OJI )t', 11 '>l V .Iri, bio '><lill O ,J, lfiiiiJSII,H lJ.I

Lc•galna vicu/tl 11 pokmclf/111<1 dc� JmsiiJ(IIe komprm111 1 11 oklev<lllfllllcl ngu/JIIcl /t' m•kolrko c/,m,l, 11 1.s1o vremt: kad sc• gt•nertd l'rt111ko (gon•, 11 src•clr111) polm11110 dc� docle 11 fe/111111 1 {lfl'll�mc• kcmrciiUIII 11ctd t'OfSkom 11 J\frtel. Prv1 konting('l/1 reg11ltm•sc1, tmlls(Jortnt•tm brodom iz. Seute,

stli;t• .zo. fllltl 11 Kac/1s (dole).

lll7

U /ITI'I 111''" , tm/n st• ria lt• po/mna Jl.clnu:ona 11 /Jarselom lh/Jl'/1. Aft tllltflla 1 JUfiŠIItl 11,(/Yda (1/,0rl') OS(tl/e S/1 Vf'YIII' /{1'/mb/t, 1, doll su 51' m()/Jtllsalr· hrljarlt• rctd11ilw. U Cl'll traflliiJ clll{'lliJi ff.•tiiiJI, IUI /UJdllltjU /u/.•1•, LI()JSkll JI' IJII('/1'/11 !(lit tla 111<1 '' {,,,,,, <1' sna 110 <llfJNJf5/clllffa 11111 mljeskoJ l'tllrT l, IIJ<II>IIJ'I Slltlfot 0//JIJY, ;:tlfJ/I'Iufa 111/HIIII'. f'IIJf odrt'cft 1/UYI!tflw nu lit;,,. 11 llar�e/o,u (do/1•).

U B.tr<,eloni je vbd.w pri vid.tn mir. t\ k ti\'i'iti CNT ut.eli <,11 oruŽJe ..,111e'>tcno u �etiri broda kop <,u hil i u�idrcni 11 luci. ll najvećem broju provindj.1 u tcmiJI 1.1dnid <,u rra/!11 onli�jc, dol.- '>U d.t'>ti hik krajnJl' ncakmnc, pl.l..,ell .,e d.t 1 .... tme ne budu t.hri<,;llll'. lJ t;tkvoj sitll.llljl koj.1 je otkriv.tl.t .,1,1b llliC;lj rcpublik.tn..,kog duh.t na r;ttnim ni .. uinu 11:. miJe, .,,uno llllO\Ill�t\u Jl prqHI'>t.tlo r.1111.1 pu· dru�J.l pohunJCillll1 VOJ111111 JCJJnll.llll.t. l u 1 t.uno, k:w u Valjadolidu, gde k ubijen rt·publik.ln.,ki g�­ncr.tl t-.lulcro, ... ltu . . t)C\ 1 otpor.t 1'>p.t11 o; u Lw hott· lllJC..I1,1 ..,,IJllOUIW,t \ ,\.

K R A l l POMIRLJIVOS 1 J

N.1 t.tl.l'>llll.l o\ l' .,ILli Ill 1 ntml � 1\',tm· punt· \ rt· log.1 ,llltl ll'Jlllhllk.ut<,kl ph1111:, l r.wko Jl' ,1\ �ollolll .,l lf.t.IO ll 1\g.Hlll. J O Jl' h1o prVI ko1,1k /,1 d.d)l ... kok

II.IJHnJ. /.1 to Vl'l'llll' II.II'Od Jl' ll,l't.I\IJ.IO d l dunot�· '>1111.1 11l1l.llll.l, 1p.1k lll'llllll.lll d,1 �l odupn, Jl�

{ JC

JO'> llvt'k hto h' orlltJ.I. Jiu km 111� l id (C ,JI ll

drigo) pmll·l1o JI' pl't hdJ.Ld.l 1'"'·'1 .1 ll'li JII..,IH'IIIIJ

'>llliJ.dl'>lll koJ 11111l.ldllll 1 ll(, l , ,dl 111 Jl' bd 1 k.lp 11

moru, ,,111111 IIJI.I'illl /,1\.11 .1\ 11111 ll,ll·d toliko� oru :f.j.l IIJll'fl'llo� 11.1 Rqlllhllk ll. �mq.dl ,t l\� ,l l Ko Ill ll

nističk,t p,trtij,l hJll' 'll Jlllljlllllll " l 'ill Ill' s,IJIIII Ill

J • • , , \ l l'"k" llltllh. arazmerc u o� nosm1.1 "u•··' '·" · '

već i ncuphodntNi d.t �e ' l l n n rod. �ledu tim, "·l".trt''>

• :1,t :1_ n nter? da naorui..1 .. k . . l>c urzto S\'O)e d ) ' ' niJC, ' OJ.l JC: 1111.' 1) 1 gtt' . • 'o tene li-. '" • '>C:IlJC � k · ·

pora. U'> red t lb ih J)ror· • ' n

:og tsnnc;kog or-

. . • t\ rccnoc;n d d 'k pu bitke JC , crO\ 10 - ' • • ' pre c;e 111 Rc-, U.l Cl: '>C !>tlllJ , p b ) ' • -

krene pu rem kompromi-.no , • . � . 0 o J'>atl ako c;e

jega �l.lrrine.,3 B triJI � .. f1g rc,�nJ.l. Pozvao je Di-

• ' · ' " "' L "ll.lJUmere . . · · i' arodnog fronr.1, '\t.n i\'ši n J

111Je" P.arn1c • · · lli ll LILilOSt da IS . ltU:lCIJU 7:1 obr,lZO\ :lllJ.C J' eJ n , J · d � �lt .l

T k · e ' a e �pomtrenJa a a\ postupak JC pokaLi\'ao •'k - � · k · · .

tc!> o nerazume,·anJe 'OJC JC posroJ.llo ll ' rhO\ ima rcpublikan ke driave ad 'cc nesposobne d.1 sc uoči , ., . •

1.. d' . "" tanJem u zem-JI rn tranoJ pobunom.

Po lc mučnih komult.H:i1·3 1--larrine a B-- .. .

·1 . L L ... nJa po)3-\'l a U SC prva 1111CnJ moguc.:ih minista ra C k . . P . . .. 1. . • . • . a JC 1

riJCCO, OCI)'l IStH:kt prcdstl\'nik bl'o po . k b. . . . . L • zvan 1 uzet

u om maClJU, alt JC on izJ·a,·io da n'eg . . . ,

'h L l O\ a par-

UJa nece pn vatiti nepo redno učešće ,, d' db.. . .. . k

u ' a 1, ne o lJ:lJliCI 1pa , C\'Cntu::tlnu podrs·kt1 ob ·

L razovanJU nove vlade ».

pomirenja .. . Tak:w odgovor pomaže da se shvan bko u sc i u samoj Soci-al"-tičkoj partiji bile učvr tile pogrešne i bpirulan�;k

1e

procene u .o?nosu �1a

.goruće obaveze koje je name­

ralo poSCOJece rnnJC, 1 bko, stoga, ni sam arodni fro n� ..

nije bio jed�� rve n u rome da se nastaloj si­tuaCIJI mora energ1cno uprotsta\·iri.

U. medu vremenu, Franko je napravio drugi ko­rak 1 odletco prema Tcruanu, dok je �lartines Ba­rio razgo,•arao a generalom �lolom preko tele­fona. Pritisak u pra\ cu »pomirenja«, prema nekim S\·edočansn·ima prikupljenim o tom telefonskom razgO\'Oru, nije imao efekta. �lola je izja\'io da se njegova lična politička uverenja ne mogu pomiriti sa rešenjem koje mu sc predlaže, i d a sroga ponudu odbija.

Za ro vreme hiljade Madridana navaljivale su na Puerru del Sol, izvikujući parole protiv izdaje i tra­

žeći oružje. Ono nekoliko mladića koji su se snab­

deli oružjem poseli su izvesne ključne tačke na

madridskim ulicama. To, svakako, nisu bile zna­

čajne grupe, no ipnk bilo je dovoljno onih neko­

liko naoružanih pripadnika Jedinstvene socijali­

stičke omladine dn razdrmaju Marrinesa Barija, da

se on uplaši od većeg zla, posebno u pogledu svoje

ličnosti . .. sada je noć,« rekao je sav u strahu, »a

kod Puerra del Sol n:tlaze se hi ljade ljudi koji me

nazivaju itdajnikom; sutra, kad ogreje sunce, lin­

čovaćc me. Vlada koja bude obrazovana mora ra­

čunati na podršku naroda.« Tako su sledeći časovi prošli u grozničavom rra-

1cnju ličnosti pogodne dn spase simaciju in extre­

mts. PC>c,lc odbijanja Ruisa Funesa (R�is Funes. 1�­

nano), t<ld.ukn !>C prihvatio Hosc H1ral.

(Jose .� .. -

ral], '>tari prcJ.,t.wnik republikanske lev1c�, koJI Je

1/f.IIIO <;premno'tt tl.. naoru'l.a narod. I , z:.usra, oru­

lJC je poc.iciJelw ujutru 1 9. jula, ll atmosferi naro�­

uog oJu�eviJellJ.I koje je prethodilo zahtevu za dl­

rl'ktuim \Udarom. . . . 1>11k je 11.1rod M.tdru.l.t kon.t6w uLII1JaO oruZJC u

ruke, motor111 hrod ""jud.td dc Alge�ir<lS«, dolazeći

U Madridu, gde je centar pobune bio tt kasarni Mon­

tanja, pod pritiskom organizac:ij:J arodnog fronta, vlada

je bila primorana da podeli oruf.je radnicima. l pobtmJ

je bila brzo ugušena. Na slikama: ml,1di milicionari 11

Madridu (gore); narod Vczlensije naoru�.wa se u kasar-

nmna (dole).

ll)

,\'J pokzlš.JJt" t lud� k.Js.Jres.J 1\.iroge. u ::.Jlim 1 L'l.1de .\Iurtiltes.J Rm;.1. d.1 se n.1de spor.J:;Jmt s.t pobunienim gmer.I­ImtJ, III.IS.J odgm·,zr.l odluhtom borbe11om t•ol;om za odbr.mu Republike. l\'.1 slio: Jt'd.Jn oJ $ukob.1 u 8.1rsdoni 11

d.mmtJ pobwtt'. U kJtJionskom g!Jt·lfom grJdu cit•tlnJ gJrd.J 1 JSJitost bori/t s11 se 11.1 str.1ni nJrO.IJ.

tl eure, t�krcJ\ ao JC: u Kadisu jednu jedinicu regtt­l.m!sa. T ako su prve: pobunjeničke . nage zakoračile na do poluostn·a. �Jtma je bio on·oren pri rup na rcnronju metropole. lduceg dana, bd e pojavio

S1udad de Algesira� ... , parobrod .. Kabo Ep:mel .. , na koji je btb ukrcana jedna dobro opremljena jc­dimca, pre'..to Je Gtbralrarski moreuz u pr.tmji ro­po' nJace Dato•. Re7Ult:.ui r.tk' og prodor.l rrup.t odm:th u se oserili: t, -;n arno, u 10ru :to. ju Lt po­bunjenici su O\ bd.1li gotovo celom tarom Ka ti­ljom, l'\ a\ .uom, A' ilom, S.unorom, K.tseresom, Aragonom, Se\lljom, K.1disom, KordOHHll, Bale­arima i K.tnarskirn osrn tnl.l. U t sto ' reme trupe harselonskog g.trniton.t naprcJo, .tle su prem.1 Pl..t i dc Katalunj.1, i pobunJCntd su uh.1pstlt gl.n noko­manduju eg u obl.tsu. t J\ tina g.uda obl.t,tl, pomo­gnuta juri nom gardom, suproht.l\ tb sc oruiJem . Otporu m th udrcd.t 'cr111h Republici prtdružilt su sc rad n ic t indtk.u.t t bttk.t Je post.ll.l 'com.t latoka. Jednog tn:nmka JUrt�ni g.1rJt::.tt btlt su prt­nu&ni da napu�tc nt.·kc poloŽ.lJl', 1 �uulo 't.' Ja JC' birka za rcpubltkam:e i1guhiJt.'tl.l, k.td prt�ngo�c aowe pu� radmka kuJI podigo t.' h.trtk.tdt.• od ' .1-

laani,e Oltavhcmh kod Jedne Marnp.1rtJc. Jok ,aar.o IC azmcnao a puko\ au k l ope V.m:l.t, ko·

IGIIUIIljea:lilta, bao te zaroblJen. Pmlc n.m:­CDicom kotah 1e mobahsao narud i

o ec.mjim.t nekih komJnd.m.tt.t, koji su umeli da budu tum.lči idje n.trod.t da se bori.

�ledu tim, u t .troj Ka rilji ·muci ja ·e r.uYij.lb da ne može bici gore: pobunjemci ·u 'e.: kontroli­sali celu teritoriju. U grado\'im.t je bilo 7.1\ edeno op adno r:mje, J ' aki grJdanin koji je bio osum­njičen d.t g.tji republibnske ideje bio JC .;rreljan. R.tdnici \' alj.tdolid.t 1 .t uzeli su po lob je među zidt­

n.tma l\ ase del popolo. ali posle \'i\e U7 .tsropnih

pobunjeničkih juriš.1 mor.tli su d.1 se predaju.

t\ J 'im osulim podrucjim.1 Rt.·publih·. i.tl-.o su

pobunjt•mct bili tudmo.:ni u mnogim nw ... nm.l. r.u­

' to e ogorčeni otpor. obkš.ut st\ .trJnjem konutet.l

s.m10odbr.me koje �u obr.lLO\ .t li r.1dmci i ost.tlo

�t.mo' ni;n o. �leJunm, tU j\ ec.t prepn�l-..1 1-.oj.t ie

J..očib t ometal.l n.troJni otpM. protzLml.l ie i.

okle' JtlJ.l t odbtj.tnJ.I ' L1st1 d.t podd1 MU�Je _tu­

rodu: sluč.tjc' i inertnosti ili neodlucnosrt rt•publtk.l­

n.tc.t :.t.1rog.t ko\' .l bili su 'c.>onu ce:> ti. .

U � l.tdndu su no \l mim trt prcuzclt oJ g�)\ .lr.t-

JUCC re:.ore. Alt 'e !>C oJ1gr.1lo u .t_tmo::-ll'rt t.tb-e

tbrl..e d.1 ml-o mje u::.pe' .10 d .1 odrt•Jt Jokk mu dtl: ,cic , Lt-.r. Pr.1kttcno, niko lliJt-' ttt.to 1-.t)J.I :-t' lt"

l l . '. ••)l-t '\ l . (\ .l poJruć1.1 mogu !>nt.Hr.ltl OJ.\ nun. ,.,t:, '"· •

r.tl.. H� �nllt,t•nc .tt tilt)-.. k rc bio ll' �t'tll'r,ll 1--.l ... h."�,) (t .1 ... rellu P.ltltt>j.t l ut-..), l-.oj1 Jt" dH' nl-ddJt' "-·�' I.J\' puremcn'll :t bug p nHI\ rt'�tw-..ti ... uu .l'-· ll�\ ·" t'"' u ludnkt.

Jed mc akti\ ll t' Mg.lllu:.I'-'Jt' u \ L1Jndu �.;,,,, 'u

a male 05lon� a u m.1!'1 un.1 btk ... u ''''"' 1.1lt"u' k.t l'•1

tija, KomunJ�ttćka partiJa 1 jcdino;tvena omladina. Ove organllaC.JJC obra:wvalc o;u prve odrede mti _ dje, o�tbedilc

. �nabdevan1e 1 o;aobracaj, bdiJe r.

1u

nad knttčnom SttuactJom .

. U noćt 19. jula u glavnom gradu Spanije mje

btlo druge orgam1.ovanc vla!>ti. U weu :z.o. potvr­dena JC vest da se pobunila ka.,arna Muntanje i da se u njoj, na ćelu pobune, nalat.t general Fanhul sa mnogim oficirima i nekim falangl'>tlma. Već od prvih večernjih časova velike grupe naroda opkol1le su kasarnu. U dva časa noću vlada i rukovodstva partija saznali su da o;u sc ka'>arnc u Madridu po­bunile, ali da se nJihovi \efovi ne u�uđu1u da 11.vedu trupe iz njih, 7ato ;to '>U ulice kontrot. .. all radmc.1. Kasarna Monranjc bila je centar pobune; ka'tarna Kampamenta - na zapadnoj periferiji Madrida, bil­zu Karabančela - gde sc nala1.io general C,ar.,ija de la Haran, i artiljenjska kasarna u Hetafi, u južnom

delu grada, bile su druga srcdi�ra pobune. N1je se

moglo računati na ostala dva pdadijska puka sta­

cionirana u Madridu, dole je jedan drugi puk, sme­

šten u obližnjem mestu El Pardo, napustio kasarnu

i priključio sc f�ističkim kolonama koje su napre­

dovale od severnih obronaka Sijerc di Gvadarama.

Masovne orgamzaetfe u Madrtdu obra:u1u prve odredi'

mtlictie: i ž.L'ne ttćestvutu u borbt (gore}: ne/u,ltko mtltcw

nara obućava1u iednu mladu republtlumku u rulwvan1u

orut,em. Masa kreće fJrema Puerto del Sol (dole); 114 mastt, nešto k.asmfe, otvortlt su vatru fajuttćk.t •Sn4fPeTt ..

koie su, 1ednog po Jednog, otkriva/t autltost.

l l l

»Madrid, a sa Madridom sva lojalna Spanija, izgarao je u groznici. ,Oružja! Oružja' - uzvikivao je narod�. piše Pasionarija u svojim »Uspomenama«. Radničke partije čvrsto su kontrolisale glavni grad Spanije. Ujutro zo. julc1 ceo

antifašistički Madrid, pritičući iz raznih četvrti, slio se 11 centar grada, na P/asa de Espanja.

S vremena na vreme stizale su vesti o tome da su pobunjenici osvojili pozicije u obližnjim gradovima Gvadalahari i Toledu. Dakle, u zoru 20. jula situa­cija je bila krajnje nejasna i složena.

Nešto posle svitanja, vazduhoplovne jedinice i nekoliko omladinskih odreda milicije zauzeli su artiljerijsku kasarnu u Hetafi. U roku jutra, milicio­ncri i republikanski vojnici, sa dva blindirana ka­miona uzcra iz artiljerijskog voznog parka, potpo­mognuti vazduhoplovstvom, savladali su pobunu u kasarnama Karnpamcnra. Prema kasarni Monranje postavljena su dva ropa kalibra 75 mm. Pobunje­nici su na pucnje odgovorili snažnom vatrom iz automatskog oružja. Nešto kasnije, jedan top kali­bra J 5 5 mm, koji je dovukao kamion rekvirira n u nekoj pivari, postavljen je prema kasarni. Dok je okršaj bio u toku, dolazak jednog vladinog aviona, koji je precizno bombardovao kasarnski krug, od­lučio je bitku u korist republikanaca. U deset ča­sova opsadeni su podigli belu zastavu, ali dok sc masa spremala da prodre, pobunjenici su ponovo otvorili vatru iz mitraljeza i jednog bacača, n:mcvši '-'ike gubitke republikancima. Planulo je žestoko

•• naroda, i jedan čas kasnije, zajedno sa -im vojnicima koji su učestvovali u na­

zauzelo kasarnu Montanje. i juriini gardisti zarobili su

ldtea i h od ogorčene IlaJ& pred Ratnim

saverom u mesecu avgustu). Ali nije bilo moguće zadržati ljudsku lavinu koja je, prodrevši u ka­sarnu, ubijala sve vojnike i oficire na koje je naišla.

U podne, situacija u Madridu bib je manje kon­fuzna. Tada su organizovani prvi bataljoni milicije i Jedinstvene socijalističke omladine; oni su krenuli prema Sijcri di Gvadarama da bi sprečili prolaz ko­lonama koje su dolazile iz Pamplone, Burgosa i Va­ljadolida. Druge jedinice milicije lako su zauzele Al-

kalu, Gvadalaharu i Toledo. U o,·om poslednjem gradu pukovnik �Jo kardo (�1oscardo lruarre Jo­se), komandanr pešadijske akademije, zajedno sa grupom abdemaca (malobrojnom, jer se to doga­đalo u \'reme raspusta}, mnogobrojnim civilnim gardistima i falangisrirna, kao i njihovim porodi­cama, pored talaca uzetih medu republikancima, medu kojima je bio i izvestan broj žena, zatvorio se i zabarikadirao u tvrdavi Alkasar.

Pešadijski pukovi, kao i jedan oklopni, koji su se nalazili u Madridu, stupili su u borbu, dok su prvi bataljoni milicije, podstaknuti rečima Dolores Iba­ruri i Enrikea Lisrera (Enrique Lister), a pod ko­mandom republikanskih oficira, odlazili prema Si­jeri di Gvadarama.

Sudbina bitke u Barseloni već je bila odlučena: sve kasarne koje su jo s da vale otpor zauzeli su rad­nici; prit.kom jurisa na jednu od O\ ih kasarni iz­gubio JC Žl\ Ol anarhosindikalisrički lider Fransisko Askaso trranmco Ascaso). Posle roga obrawvan je K()mJtcc an uf asističkc milicije sa predstamicima �vih organiL.Il.IJa, al1, uglavnom, pod uticajem anar­hist.l koJI su, posle Jednog susreta sa predsednikom KcJmpanio,cmt, o beca li da �.:e poštO\ ari 'ladin u volju. Prve ll.HHU/.tnc kolone, t..ti'>ta vcomd loše organizo­V.IIH', Jlllrs�r.tlc .,u prema Aragonu, koji sc nalazio 11 ruk,1111,1 pohunjl'lll ka.

1 J V """�iji, 1 n·<.'c·m gr.tdu )p.tnijc, �>itu;tcija nije 11• bd 1 J•l 11,1, l'r.1k t 1t'11o, po<,toj.tlc '>ll tri vl ,t.,ti: Ko-

Dt•adesetog jula opsac1eni 11 k.1So1rni ,\fontanj.:z po­digli su belu ::.ast.wu: međutim, dok su se radnici koji su ih opseda/t spremali du uđu tt kasarnu, po­btmjenici su ponovo otL•onlt L'utru, h.vršidi pravi pokolj. Ali jedan čas kasmje velika kasamska ka­pija popustila je pred neprestanim nap,2dzma. Na slikama: prizor u kusarni Montanja posle pobede republikanaca (levo, dole); pobunjenički oficiri zz kasarne koje je zarobi/u milicija Narodnog fronta (gore); porodice učesnika u opsadi kasarne posle

pobede (dole).

l l �

mit�·t '\.1rodnog f1nnt.1 (l.:nnw J� pn,lllpil,l 1 < '\ l ), �.l\l'l )..1111 j�· ddt·g�t.tl.l ' l.td.l 1 tiJI w prnl��.·dn1t.. hw

i\t.11tl lll'' H,lrttl, "·''l.1111t.. '' \ l .1d11d,t, 1 t..onl.lnd.\111 I IH'�t.l gl'lll'l-.tl l\ I .Ht111�'' l\ lonlw (l\l.trtiiH't 1\\on�w). )..1111 ll' b1n pun ll·p1h rl'�' 1,1 Rt·publ•t..u .1, ll ''' .m.

o,\l' IIIIJW )l' du.Hl /,\1\ 0fl'lll ll )..,\o,.Hll.\1\l,\. l l \ nd.tlu'IJI, ,,lll,ltiJ.t 'l' r,l/\ i !.t u k111 "' po hu

llil'llil...t. ll \n tip ll' k11rf.1 f,.rndt•r,r elel l ct.'im• Jll ri\.d.t 11.1 r.ldni(t..u l'cn n l t'IJ.lll.l �.1 nJoj .,,oj o,t\l'tlolll okrutlll"lll, '·' t..ojom )l' t.111ijih godtn.l Jll rt,,d,t ll.\ lli,II'Ok.lll')..,\ wl.t.

Jln·J, l'll' ... u (.,,j,ltl k t kgum.tn t.lll/l'h ll'!\ 11 Tri 1.111.1 1 oJHI\1 u,d 1 '" r.tdn k t.. e..· ''·'nm e..·. t\ l1 lwroJ:o-k • ,n dp. k i r.lthllc.. i, got m o bc.•; oruij.t, odup11 .d 1 �ll sc.· \:·l'tiri d.1n.t ll �l'l\ rtim.t �.lli l l lllij.tn, �.111 l\ l .trkns, l .1 \l.d..:.tr.\ 1\.t i Jlum.tr<..'iw.

UBISTVO LORKE

l\ h:dutim, u (, t,tl1.1c..lt sc dog.td.do ono ..,to je b do lll'llhono. l1111 ..,u .... ttn.tlt d.t J<: 1\.qpo dt..• l J.tno m l.td.w Sc\li)OIII t 1\..tJI..,Oill, pukO\ nu:i l\lunjos (l\1 tuwt) i l.t.•on l\ l .lc..,trc uh.tp�ib su u krc..·vctu gc­ucr.d.t k..unpin,,t, i u l:ctiri ujutro, '/.,tjedno s.t f:l­l.lngl\tll1l.t t l'l\ dtt1m g.trJi,um.t, ll\'Ch su \'Oj�ku n�t ulll'<..'. R.tdmu, o.,kudno t lo ... c n.wrui .• 1nt, hr;tndi su ..,�,. koliko su moglt 11.1 brciul ,ku u kvJrttt Alb.tj�in, ,th nphov otpor h10 J<.' likvic..llr;tn '/.,1 kr.Hko ' reme. Prc..·d,c..•dnik op� t lill' Ft:rnanc..k' t\ lo mesi nos (Fcrn::�n­dc..·t t\lontco,inos) ubtjcn je i t1J<..'gm leš b�isti su div­lj.ll k t ' uk li �r.td,kttn uhc:tm.t.

l t..•c..h.:nko t..H\1).1 l ork.1, ontrlllllt od f.t.,tst.t, sklo­nto '><..' u ktKU Jt..· dnog ... , og pnj.uclj;l bbngistc, pc­o,nik.t Rm.tk< •• t (Rm.tlcs Luis). Ali 1 8. ;wgtt'>t:t jedna grttp.t ubici, kori-.tt..'Li st.' Rm •. 1lc..•.,o, im od.,ust vom, od\'ut..l.t g.t Jl' u /,H\ or. 1\.om.tnd.tnt V.1ldc' (Val­dl.,), u\llni guH·rncr gr.llb kop je.• rukmod10 rcprc-

'>;tll).llll;t, oJgO\or.ln JC 1.1 uht'>l\O ml.tdo� .IIHtf.t,l· sučkog rcsnik,l.

N.1 severu, �.ln Scbastij.tn J<.' mrno pod vl.lku Republike. U A">turiji je io,hod borbe hrw poc.r.1o j,t..,.lll: pobunjenici 'ill vbd.th o, tjcJom, .1 republi \...mei ost;:dim delom pokr;1Jine .

Ll Calisiji '>ll sc <;tvari r,l/\ tle k.to ll C.r.1n.1di. l.1ko ih it.· ii'tbl.l grup:t neodlučnih ru\..modil.tc.l, 1111\0AOhrojni r.tdnici La Korunje imali '>ll hr.tbrostt d.t, u ncjcdnakoj borbi, rri d.trl.l prlli .• IJll orpor. U l:,.tnrj.tgll, tab.trik.u.lirani n.1 /dctnu:knJ '>t.tntei, �rupi' �i u hctn.1dc/nu hnk ll, r.tdnu:i '>ll prui.1li ot p or vi.k od če t rdt.•sc..•t os.1m �.1'>0\ .1.

T.1ko sc, d.tkko, konfutno i proti\ rc�no, r,ll\ ij;tl.t �itu.1cij.1 kr;tjc..•m trc�cg d.tn.t Jc..•dne kn .t,·c i br.lto ubil.tčkc borbc, čije sc rr.tj.111jt:, .1 nt t.n r-.ct.tk, JO� 111\tt mogli prc..•t..h idcri.

h·.lrn/w c;,li>IJ•I l nr/.:,,, l•t•llki 3/11111�1.:1 /ll'SIIik i drti/1/Ski pis.u (,l(tlrt'), ko,l(tl Sl/ ŠfhiiiSki ,.,�isti u/n/i IS. lll',l(IIS/.1 /1)16. ll ( ;,,/11,/til. l ill lU Jt' bw w.!c/11 o.! lhljiSI<IkllllfiJi!J fJrt·d�illl'lllktl fclko::.l't/111' •,l(t'llt'/.1(/Jt' ;, / <) ·-·. kOJOJ >ll /lfl/'·'"·'11 /Iur/tc· Cilic11, 1',·,/ro \,z/oi/cl>, l{,rf,ll'l \/bc•1ti, J ll/S \c•nmtf,,. 1-,,,s,/nl.l ,\loltt.IIIJ•' {ltl>f() :;u Jt' ::.111�t·f1 \l,l.ffl,l.mi (dole•).

RATNA MORNARICA

Situacija u floti bila je drukčija: fašisti su mogli računati samo na staru oklopnjaču "Espanja«, krstaricu »Aimirante Servera«, na jedan razarač, tri topovnjače, nekoliko torpiljerki i obalskih stra­žarslcih brodova, i na ''eoma staru i gota\'O neupo­trebljivu krsraricu »Republika« . .Međutim, u bro­dogradilištu su imali dve krst:1rice - »B;lleares<< i »Kanarijas« - čija je izgradnja bila dobro odm;1kb.

Ostatak flore konrrolisali su republikanci: jednu oklopnjaču, tri krstarice, četrnaest raz:.uača od 2. r2o rona, dva Jaka 1·azarača, jedanaest podmor­nica, više rorpiljerki, ropovnjača i obalskih stražar­skih brodova.

Brodovi su se nalazi)j u rukama mornarskih i podoficirskih komirera; mornarički oficiri, koji su poricali iz najreakcionamije aristokracije, u daleko najvećem broju bili su fašisti.

Republikanska flota koncenrrisala se u Tangeru, s ciljem da spreči prolaz pobunjenika preko Gibral­tarskog moreuza. Seura je bombardovana s mora. General Franko - koji je još od prvog trenutka shvatio da će njegove snage ostati paralis::mc sve dok flota bude kontrolisal::t moreuz - uputio je 2 1 . jula prvu notu komandantu kontrole međuna­rodne L.onc u Tangeru. Franko ga je pozvao da •crvenu .. flam smatra sastavljenom od gusarskih brodova i da ne dozvoli da se oni zadržavaju u luci, ako ne želi da zonu, a s njom zajedno i Maroko, 11.loži opasnosti.

Idućeg dana poc;l:to je novu notu, u kojoj je op­tuživao kont.ula rcpuhliknnskc vlade u Tangcru da .. pr.lVi Z.IYCrll protiV integriteta marokanskog prO­tckturat,Ju, Vujni�ki uncnwgućcn, Franko je - bo &tu lcnw uskoro vidl·ti politički bio veoma akti­von. !'l jedne Mram·, �.tao je cmis.tre l l itlcru i Mu-

fJobunu 11 floti brzo su sm,Jadali mornari ustavši protiv svojih komandanata, koji su gotovo svi bili umešani 11 �.weru. Na slikAma: republikAnske snage vrše kontrolu 11 luk.mw (gore); bitk.1 tzmedu republikanskih krstarica i nacionalističkih aviona snimljena sa plai.e 11 Tangeru (dole). Zadatak republikanskih krstarica bio je da spreče

prela� pobunjenika preko morew:;a.

l l

soliniju, :1 s druge - S:l prcdstavnicim.l �r:1mpc još uvek je govorio o Republici i poku�:1vno tb m:mc­vriše u pogledu engleske i francuske vl:lde.

Vojni udnr, u srvnri, uspeo je na polovini terito­rije Spanije, dok je na drugoj polovini propao. Dva­deset prvog jula republikansk:J vi:Jdn konrrolisala je dvadeset jednn glavni grnd provincija, :1 pobunje­nici - dvadeset dever; medutim, uz Republiku su bili važniji gradovi. Naj:wačajniji glavni grad u ru­kama pobunjenika bila je Sevilja.

Nije postojao nikakav odredeni front, iako se u krupni m porezimn mogla pribzati linija podelje­nosti zemlje.

PRVE BORBE

Molin plan je predvidao da njegove tri kolone, pošto zauzmu kl:lncc Alto dc Leona, Navaserade i Somosijere, krenu na Madrid, gde će se pobuniti pukovi koji su sc u to vreme nalazili u kasarnama. Na taj način španski glavni grad brzo bi pao u njegove ruke.

Sijera di Gvadarama, koja deli Staru od Nove Kastilje sevcrno od Madrida (sol7o km od glavnog grada), još od prvih dana postala je poprište borbi.

Koristeći se svim mogućim prevoznim sredst­vima, iz Madrida su prema Sijeri krenuli prvi ba­taljoni, »Oktubre« i »Largo Kabaljero«, sastavljeni od aktivista Jedinstvene omladine i pod komandom italijanskog socijalista Fernanda de Roze (Fernando de Rosa) (koji je živeo u Spaniji), Etelvine Vege (Etelvino Vega) i dr., pored prvog pešadijskog puka, pretvorenog u jedinicu milicije. Druge kolone pošle su prema sevcroistoku, među njima puk »Pasionarija«, takođe sastavljen od aktivista Jedin­stvene omladine, pod komandom Sehisa Alvaresa (Segis Alvarez). Ove kolone oslobodile su Alkala de Enares dvadeset prvog, Gvadalaharu dvadeset dru­gog, i nastavile da napreduju prema Hadraki.

Zestoki napadi republikanaca 24. i 25. jula do­veli su u tešku situaciju fašiste koji su na nekim mestima bili opkoljeni, a sa drugih su se povukli. U Molinom glavnom Štabu 26. jula razmatrana je mogućnost opšteg povlačenja sa fronta kod Gva­darame, sve do linije odbrane na reci Duro. Ali čim su učvrstili svoje položaje na Alto de Leonu i dobili pojačanja, fašisti su odlučili da tu održe li­niju fronta. Dvadeset sedmog jula komandu fronta primio je general Ponte, a na front su upućene nove trUpe prebačene iz Salamanke, Segovije i Valjada­lida, kao i Tercio requesa iz Abasursa, koji je došao iz Pamplone. Na frontu je već bilo blizu 12.ooo ljadi.

republikanskih trupa kod Sijere bila •• prseralu Rikelmeu (Riquelme) (kasnije

Alto de Leona zamenio Asen­Jot16). a na aektoru Somosi­

Giolle bile su Ga­» Tel·

Zonc� koju su :;:.wzeli pobunjenici.

·'------·'· Republikanska zona.

man••, kojim ji: kom.tndo' .10 llu.:an Modc!>ro (Ju;m J\ J()de�ro), komandom L1 Roi(.' ird.

radnik-komuni�r .. Qkrubre .. , pod

Drugi Jeo �doline opcr.11:ijc bio je U!>rncren n.1 Irun i .111 Scb.l!.tijan, � ciljem J.1 :.e pre:.ečc rcpu­blibn:.b granic.1 prcm.1 1-r.HH.:ll!>koj i o:.loboJc po­bunjeni 'oj nica /,lt\ o reni u k.u •• trni .. Lojola •• , u San ebasrij:mu. a O\Om frontu nap.1J<1lc l>U tri kolone

(njiho' i komandanti :.u bili puko' ni k Bcorkgi {Bcorlegni), pukovnik Oreb de S.u.nc (Orttz Je Zarate) i porpuko' n ik Dc los Arkol> {Dc lo Arco ), koje su uspele da l<lllli11U Ojarsun, a 2 ..... ju Ll d o­spe! e su do Bc.:as.:aina; .1li pred Rcnrcrijom r.tLbila ih je baskij ka milicija. Vojnid il kasarne .. Lojo(.:a,, konačno su sc predali republikanskim vlastima. a ovom frontu borbe su sc nastavile s promcnljivom srećom u roku celog juln.

rz B:trselonc krenule su prema arngonskom frontu prve republikanske kolone pod komandom anarhosindiblisra Buon:wenrure Dururija i kape­rana Peresa Farasn (Perez Farras) (koji je bio osu­đen na smrt po lc revolucionarnog pokušaja u oktobru T9H· godine). Ove prve tri hiljade ljudi, z.1 kojima su odmah krcnule druge kolone organi­zovane od crane radničkih p::trrija, PSUC (Je­dinstvena socijalisričk::t partija Katalonije, član Komunističke inrcrnacion::tle), UGT i jedinstvene omladine, t::tu7clc u grad Kaspc 25.jula i napre­dovale prema p rovinciji Saragosi. Više everno azvr­šen je prodor čak u blitinu Ueske.

U Andalusiji situacija za republikance nije bila povoljna. Kcjpo dc Ljano (Qucipo de Llano) je uspeo, uprkos herojskom otporu radnika, d,1 zau7-mc varošice Urrent i Uclvu.

Na frontu scvcrno od Kordove rcpublikan kom generalu �fijahi (�liaja �lenom josć) sta\'ljeno je u zadatak da koordinira kon1.1nJu odreda milicije, ali ovi, slabo naoru7ani, nisu uspeli da napreduju

Za polmntt, od samog početka, bio je karakterističan metod fi:;ič:kog uništcwanjtl protit•nikcl. Na slici (Jole}: oduo­đenje nt1 stre/janje komuniste/ iz jednog sela ttdtdjenog 30 kilomeftlrtl od Set,ilje, koje su ;:,w;.di pobunjenici. U Set•ilji - piše englttski istorič:c�r Ilju Tomr1s - "stte četvrti pmžale su ogorčeni otpor, i11ko fJTclktič:no bt•:;; oru�j.1. U četvrti San Hilijan {Joko/j je :;nista bio tt�tlscm: legionari su izgurali na uliw sve muškarce koje su našli i ubili su ih bajonetinw.

Zatim je topot•skom paljbom niži deo Trija ne bio srcwnjen Sci ;;em/jom".

d.tljc od 1\ lonrora i El Knrpij.t, Ill' -:tig.n �i Jo Kor­dO\·c. �lcd urim, kolone rudar.t, cije Ml jt•dino oruzje bili fi�cci !> din.tmirom, a i;b.tci' .tl i ��� ih pr:1cbma, ušle su \O. ju h u Vilcnuovu di Kord o' ;l.

Oslohodcnjcm Albasctc i Vil.lroblcd:t od str.mc rcpublibnskih snaga konsolido\'.tL1 sc siru.tcija u 1ovoj K:ts1 ilji, n ro je omogm:ilo i održ.t,·anjc

/clclllickog �Jobr:tt.:aja it.mcdu Lc,•.tnt.l i 1\ l.lJriJa. Ali. bo ;ro je 'cc rečeno. �itu.H:ij.t \..oJ TolcJ.t bib • • • � o "" • ""

JC OeJ.lSllJ l l:lto Sto JC St\'OI'l'llO IlO\ O 7.JrtSte borbe ·a pukovnikom .1\lo�brdom, koji je r.1 po­l:tgao sa 1 .02.4 čoveka zabaribdir.ma u Albz.:1ru.

Konačno, vec 2.4. i 2.5. jula mogh sc 1..1p.11.iti ren­dcncij:t smbili'lncijc fronta, uprkos još uvek posto­jećim zonama ničije zemlje.

PETA REGlMENTA

U 1\Ltdridu, legalna dad;l nije u suštini imaln nikakvu ''l.t!.r. Bilo je veoma m:tlo diplomar:t - iz­daje .,u sc nai'lmcnično �mcnjiv.tle u amlusadama - i jedinu ... n.tgu za odrbvanje j.wnog reda pred­!-.tavljalc Ml jedinice jurišne gnrdc, koje su sc nala­zile na hojišlima; sem roga, twdosr.tj:tli su policij­'>ki, smbki i carinski organi. U snrnJnji sa sindi­k.ttima nova vinJa prisrupila je poslu: pokušnln je da urg.mi'lujc 1.clcznicc i saohr.tc.tj, pn.:duzcb je prve fin.m'>ijo;kc mere, obe;hcdiLl \..u�Hinuircl r�.d.1 mimM.tro.t.tv.t, .,t.tr:tl:t sc o o;n.tbdc' .lilJU, ;1 n.troctro r.c: trudila d.t ubnU\•i voj�ku.

A•anja je hiu krnjnj1 pco,uni'>l. Ni1c ' crov.to u mugucnu!ll mpur.1, i u Ju�t 'c nije .. 1.1�.10 !'..t rcv��lu­dunarmm t.mcrum kojim su krenuh dug.u.l.qt u •uprounavljanju vujnoj pobuni.

Komuni-.l i�k.t p.trtij.t, i>\1\ .H.tjuci d.t r.:e horl:-.1 biti dug.1 i d.t je, upr.l\'0, nJjhitniji problem sn .u.tnje vojske, uspe�no jc s.u.tJi\'.1b u formir.111ju jedne velike \'oine jedinice - Pew regimcnrc, koj.t je uhrw r.tspol.lg.1Ll s:1 2.5 h.tt:tljon.l milicije, podvrg­nurih s1rogoj disciplini; ona je im.d.1 gl.wni Št:tb, org.llli't0\',\1\l' službe, pa č.tk i S\'oju prop.1g.wdnu grupu, J ne' ni lisr i kulrurtHI sch:iju. R.tJnici -komuni'ri Fnri\..e Lisrer i l lu.1n t\lodcsto, republi­k.ms\..i ofil·iri �!.muci � brkei>, Fr.tmi�ko i H ose l\larij.t o.tbn, Rodrigo lli\ i B.trsclo, l.ljcdno S.l mnogim drugim.t, formirali su k.ldro\C koji !>ll /J nekoliko meseci org.mizov.1li ""O hilj.1LLl hor.lC.L Politički komcs.u Pere regimente bio je ltJlijan Virorio Vidati (Virrorio VidJii}, pow:tr u p.miji bo .. komalllbnr Knrlos«, koji sc vc( od prvih dnna pridru1io borbi Španskog naroda.

Kr.1jem jub ,•\;ld;tO je opšti uris:tk d.1 r.tr mož� rrnj.tri mcsccim.1, :t mo7d:t i godin.1m.1. ll srvan, r.tt je n1l'nj.to br::tkrer, i \Ct.: s.td je �oprinu�� po­litičke dimen;ijc koje ·u prc.:Luile gr;HHCe p;UHJC.

B.tš u 10 , reme Fr.tnko it' odlu�io d.1 igr.1 11.1

s'•oju odsudnu b rtu - d.1 rr.t)i 'oj nu i poliric�u pomo� oJ l litlcr.1 kako hi oslobodio hlobdc S\'OJU

::tfriC:ku vojsku ll t\lnroku i s.1 odlu�ujucim sn.tg.lnl.l

prchado sc na poluostrvo. A pošto su i�n�cd�t fr<ln­

kistič\..ih c\..sponcnara u t\ la roku i n.tctsnčkth �tge­

nar.l L.tndh.tjma i Bcrnh:uu, koji i>ll t.1\..ode �,or.l­

vili tu roj 1eri10riji, 'cc po�roj.1k Č\ rs te va e �� r.l­

nijih polirič\..th sporJ/Utn.t i prcr.:urne po�n�lt't (�IL odobrenje .tdmir.t\.1 Kan.tris.t, kt.t 1-ontr.tsptJUll.\Le

Treceg r.1jh.1), Fr.111ko Jt.' 0\ oj dH1jt�·1 .tgen.n.1.

po­

vcriu ptsmo 1:1 Hirlcr.t. lsroHellll'llO. č.tk . 1stog.

dnn.t - 19 . ju\.1, gcncr.tl Kindd.tn, po ll.trl'den)u �c-

Sastanak koma11danata i ofictra Pete regimente: 11 sredini Vitorio Vida/i, politički komes,zr, po�n.zt 11 Spaniji k.zo ko­mandant Kar/os.

nerala Franka i u njegovo ime, poslao je relegrame Hitleru, Musoliniju i Alfonsu Xlll. Najzad, ne­mački otpravnik poslova u Spaniji, iz svoje letnje rezidencije u San Sebastijanu, poslao je telegram u Yilhemštrose u kome je javljao: »U celoj Spaniji juče je buknuln očekivana pobuna.«

Dakle, pokrenut je prvi mehanizam ove medu­narodne fašističke zavcre na štetu mlade španske republike, čiju cemo pozadinu, koja, uostalom, još uvek n1je dovoljno poznata, ovde rekonstruisati.

STRANA INTERVENCIJA

Dvadeset drugog jul�t, na ncmnčkom transport­nom avionu tipn ··JUnkers•·, krenuli su iz Tcruana nacistički agenti Adolf Lwgenhn1m i johanes Bern­hart, u pratnji bpetana Ar.u1se (Aranz Fransisco), da predaju hankovu poruku l f itleru. Slično JC učinjeno i u odno�u n•• Mu�olinija. Istim avionom (•dragon rapid .. ) kojim je Franko prebačen u Tc­tuan, falistički novinar Luis BoJin (Lui� BoJin) otputovao JC: u Bijark, a otml.l u Rim dn traži po:�•t od Muaolinija: misiju su s.tćinjav.tli Luis

monarhiat Pedro Sains Rodriges (Pedro Fcderlko dc Urutijot ( l·eJcri..:o

Ururcia) i markiz Lukn dc Tena (Luca de Tena). Međutim, poznato je Ja su pobunjenici im<1li dva

centra koja su Jclovala svaki za svoj račun. Stoga je i Mola uputio svoje glasnike dvojici fašističkih šefova: u Berlin - markiza di Porrago, u Rim -Gojkocčea, koga je Musolini već poznavao i cenio jer je 1934· bio sklopio sa diktatOrom tajni pakt u usp os ea vl ja nj u .. korporativne monarh ije« i primio

, . "' . pomoc u novcu 1 orUIJU.

Cim su stigli u Berlin, Aransu i njegove pratioce

Hitler je odmah primiO u Bajrojru. Fircr se upra' o

vraćao sa predstave "Valkire•· i gled,,o je veoma

oprimisričk1 na siruac1ju. Odmah je saz,·ao sJst.mak

na kome su učesrvo' all Cenng (Goering), mmistar

rata fon Blomberg (,·on Blomberg) i :tdmir.tl !-..a­

naris koji JC, sem rog•• �to je b10 �d tJjnc slu.ibc

.t

stručnj:tk za spa nska pH•l11J<l, b10, \CCO\ at�o, 1 pn·

ja telj mnog1h pobunjcmckd1 gl.l\ csm.t, Jt:C JC u pro­

šlosli veonu :tk m no ddo' JO u �l.1roku.

Diplom•HI su sc do wg rn:nurk.t kolebali, t.tko ��� je 24. jul.t ncm.tčkl otpr.tvnik poslo,·a u Sp.tntJI

uputio slede..:1 utjni tclegr,tm: .. Sem .tk� '>t.' !lt.' Jo· godi ne�w nepred\ iJt.•no, tc�ko je n.td.ltl s�-. prt.'lll l

VOJ I10J situ.ti.:IJI, d.t �e pohunjt.'nlc.:! odnctl pl>hcdu.� Slicne sumnje hdc su lll"t.'u·nc ' u slu/hctH>t 111�tt

od 24. )td.1 koju je pmpi�.1o Dikhof { Dit.'l'l.. hl11t} ,

direkror političkog oJcljcnJ·l u V ll l , fon J • ( • t lc m'tra e :tm

. . . c>Jr.tt cur.'lth) bio je obu,cr � . . . . .

lltJC tm.w nibkvog utiC :tJ. l n l l l

��1nJama, alt . t· · · · • one "Olt su odi :..· ' .1 t - 11.1 H tt lera Gcring 1 t• · ll\:t·

. . • • , r. an.trt,J .

• Genng JC os,·ctlio O\ u Lli u �'OJe lične :tktivno . u l>�.mskom pit3nju 7.1 ' reme Ntrnhcr'.ko .

tt On JC rt·k lO' F k . . .

g proce .l. .

�· • . " ran ·o JC tr.vto pomoc od l emačkc n.uot:tto u pogledu \'aztluhoplovsrv l N' , t l '

. l · · . l • • t: re H 73-10r.n•ttt u.l sc Franko n.tlalio u t\{ . • · d . b: . tl rtct, :l Je to oncmogtll.'cn 3 prebaci svoje vojnike ll S . . . .

je flot.t bila ll rukama komunisr·t ili kp.

klntJU, JCr

on l 'l k . . . , a o se to

l ,l �ovon o. ta ·onitc šp.lllskc re\'olucion a �

vLltlc. Z.t Fr.mb je oJluču,·uci f:tktor l1t'< b. rn.c

. S · ) pre act-

\':li1JC trttpJ ll p:tniju. Firer je r.lnni�lj.lo o O\'Om problemu. j.l sn m gn sa\'CtO\ .to . l , tl" .. k' , . •

. u. •· �'a t na ctn P.�ll<'t pom�c: pno. da bi sc sprečil:t d.tlj.1 ckspan-l.IJ.l komuntl.tn::l n:l rom područr'u· drugo d b' 'l

, , 3 l sc stavt a na probu, kad sc \'Cc Z l ro J1rtt7.' t' l ·

t · k • •• • 3 prt l ' :1, 1110):�, mlada. Luftt•afe i provcrih njena različit:t rchntcka svorsrva.

s.a Hirlcro

,vim odobrenjem uputio S:llll veliki deo

1110JC ':azdu:ne tra�s�orrnc flore i izve!'t:tn broj borbenth :l\'1011:1 koje re rrebnlo isprobari, bombJr­dera

_i . pro�i�avionskih topova; rnko sn m mog30

urwdtrt da lt Je marerij::tl na ''isini zad:Jtak::! . • ,

Al i ,� �:nari s� ,·arreno zalag.1o za intervenciju, hvalect ltcne osob1ne gener:1b Franka, rekavši k::tko je imao mogućnosti da ga upozna u raznim prili­knma, r

.e opisujući ga bo ličnost dostojnu punog

poverenJa. Odluka je brzo doneta: sva pomoć Franku. Ob­

razovane su dve kompanije - >•Histn::l« i nRovnk« - čiji je jedini z:tdatak bio dn maskirnju pošiljke materijala u Spaniju. l rako je poletclo prvih dva­deset rr:1nsportnih avion:1 tipn »junkers«; rrideser prvog jula še t nviona tipa »h:1jnkclu prebacilo je osnmdcset pet nvijatičara.

U meduvremenu, markiz di Portngo, koga je po­lao Mola, čekao je u jednoj berlinskoj kafani da

se sast:tne sa ncmačkim prcdstavnicim:t.

MUSOLINIJEVI A Vl ONI ./

U Rimu se, međutim, na ovo pitnnjc drukčije glcdnlo. Mnda su Solin i Luka dc Tena bili monar­histi, Mu olini je ostajao na pozicijnmn opreznog nepoverenja. Ali 2-5. jula stigao je u Rim Gojkoe­čea, pa je Musolinijcva i Canova (Ciano) rczervi­s:tnost potpuno nestala. Musolini sc sastao sa špan­skim dclegatimn i obećao svaku mogu�u pomoć sa italijanskc strane. Na dan 30. juln dvadeset aviona tipa ••Savoj:t-mnrketi« polctelo je sa Sardinije u pravcu Scutc i Melilje. jedan od njih je bio pri­moran dn arerirn na teritoriji francuskog protck­tor::ua u Maroku. U dozvoli Z:l letenje, koju su fran'-"USkc: vlasti oduzele, bio je upban čudnovat datum - rS· jul.

Dva dana kasnije prispela su na aerodrom Na­dor, blizu Melilje, još dvanaest aviona tipa •Sa-

-(f r s ., l ..,, •

Koncept tekstc1 tajnog sporazuma z.tl obaranje Republike, zaključenog 1 9)-1· između španskib monarhista i M11so·

linija.

voj::t<<, i odmah posle roga poj::tvio sc nad Scutom izvestan broj tromorornih iralij::tnskih aviona koji su bombardovali republikansku krsraricu »Liber­

tad«. Posle rnzgovora španskih pobunjenib sa fašistič­

kim vladama, odlučeno je da stranu intervenciju treba kombinovati sa propagandnom akcijom koja bi prikazala pobunu ne kao unutra�nji problem Spanije, već kao »krsraški rat protiv opasnosti od medunarodnog komunizma«. Sa takvom politič­kom linijom i propagandom slngalc su sc izjave generala Frnnka od 2.1. jula, u kojima sc tvrdilo: »Spanski brodovi 11::1laze se u rukama komunizma, a jedan ruski trgovački brod pucao je na luku u Seuti.« Sledećeg dana Franko je uputio drugu notu, u kojoj je rečeno: »Dužnost je svih da učestvuju u

konačnoj borbi između Rusije i Spanijc.« Stvar je bila jasna: kako vojna pobuna nije imala nekih uspeha, a vojni pobunjenici bili primorani da traže pomoc od Hitlera i Musolinija, go/pe je trebalo da ima anriso\•jetsku političku sadržinu.

»Pravua• od 2.5. jula suvo je odgo\'oriln na kle­

vete u vezi sa ruskim tnnkerom, a te klevete je pri· hvatila i itolijnnsk:t fašistička štampa.

121

Godine r916. H1tler ic uputiO 11 Spaniju legiju »Kondor« u pomoć vojnim pobunjemcima. Cak su i Englezi prodavali avione naaonalistmw. Na slici: avijatičari iz legije .. Kondor« pripremaJU se za let na let11dskom aerodromu. Utovari­

vanje bomb1.

Ipak, teza frankisra - prema kojoj je republikan­ska flota sastavljena od gusarskih brodova i da, prema rome, mora napustiti Tanger - imala je uspeha kod medunarodnog komiteta za kontrolu ovog grada.

Zaista, francuski predstavnik se suprotstavio Frankovom zahtevu; italijanski ga je podržao. Dva dan:t posle roga Frnnko je uputio preteći ultima­tum, i engleski predstavnik je prešao na njegovu stranu. Kako sc samo zapanjio španski ministar spoljnih poslova kada je 24. jula primio notu od Engleske i Francuske ambasade u Madridu, u ko­joj se isticab ••nezgoda koju predstavlja boravak vbdinc flote u Tangerskoj luci! .. To je bio uvod u politiku ncmcšanja. Isti Englezi odbili su da snab­deju gorivom republikanske brodove u Gibraltaru. Kon:tčno je špansb flot:t, n:1supror medunarodnom P�:l\ u, n��r:tla napus1111 Tangersku luku, da je ne b1 zarob1l1 francuski, engleski, italij::�nski i porru­g:tlski ratni brodovi kOJI su sc u nJoj nalat.ili.

POPUSTANJE LEONA BLUMA

lJ vezi .s.t .:.p.tmkun pll.lllJcm n.tLI�LJćkJ štamp.l o.tvoreno Je podržav.tl.l potu.:i}e pohunjc111k.1 . .. rci­�IScr beohahter .. ( .. Viilkis�:hcr Bcobachtcr .. ) pbao JC

.� opasnosti oJ ujt·dm· SIIVjL·tske dri..IVCu ll Spa­niJI. Prema Hi t lerovim listuvuu.1, WL' .lllllkomuni-

122

sričke sile su bile dužne tla vrše pritisak na francu­sku vladu čiji je predsednik bio Leon Blum {Leon Blum), a koju je podržavao arodni front, da pre­pusti Spansku republiku njenoj sudbini.

Još 20. jula predsednik Hira! tražio je od Bluma da Francuska proda oružje Republici, što je bilo u skladu sa. jednom klauzulom špansko-francuskog trgovinskog ugovora iz T935· Istoga dana Hira! je dao nalog Španskom ambasadoru u Parizu, Kar­dcnasu, da započne pregovore o zvaničnoj kupo­vini dvadeset četiri bombardera. Ali Hira! u svojoj prostodušnosti nije 7.nno da su Spanskom amba­sadom u P:uizu vladali z:wcrcnici: vojni :ttaše Ba­roso Sančcs Gera {Barroso S.111ctcz Guerra), saver­nik Kristobal del Knstiljo {Crisr6b.tl del Castillo) i, konačno, sam ambasador, bili su uprnvo na Fran­kovoj srram. Kastilje 1 Baroso ne samo da su sabo­tirali pregovore 'CL su orkrdi rajne pojedinosti o ovom piranju JCJnom reakcionarno�t fran;u�k?� novinaru, Anrqu Je Kcn)IU (Henn dc Kenlhs , Jirckroru lista .. L' eko Je P.tri" (»L'Fcho de Pa­risu), koji JC otpo�co h:sroku propag.111dnu kampa­nju protiv , I.tdc N.uodnog fronta. o.,

·.t dan•� posle rog.1 Kardcn.ts JL' poJneo osta' ku 1, na n)ego'o mesto, pn,·remcno JC bw n.umcnO\ .111 za ambasa­dor::t bivŠI '>OI.:qall-.nčkl muHst.lr !?rofesor Fc..•rn

;tn�io

Je los Rios. Al1 k.1d.1 JL' Dc..· los R1o� sug.w ll l .ml.

Leon Blum, u pr;HnJi wog lt111ll�tr.t spoljnih po­!tlova h·ona lklbos.l {Yvon Dc..'lhos), h10 ic..· ' l'l ll

Lontlonu gde je rrcba.lo tin prisustvuje sasronku po­

svećenom proučavnnJu poslcdica vezanih zo pov­rc�u Lokarnskog

. ugovora izvršenu od strane

Hitlera u martu rc ISte godine. o ovom asranku Baldvin (Baldwin Stanley) i

ldn (Anthony Etlcn) upo7orili su svoje francuske kol�gc u v��i a pitanjem pružanja pomoći Span­skoJ �cpubl1c1. a1mc, �ni u ovima dali na znanje da .�t . E1�glc kn, ako b1 7bog pru7anja tab•e po­moci 1Zb1o ukob sa l cmačkom, »oprala ruke« i u tom luč:lju Lokarn ki ugovor izgubio bi svaku

v

vazno t. U meduvrcmcnu, K:-trdcnas nije gubio vreme.

Prilikom oproštajne pasete prcdsedniku Francuske Republike Albcru Lcbrcnu (Aibcrr Lebrun), on je ovome izložio stav pobunjenika. r Lcbrcn sc na neki način boj:-�o »Crvenih«. Tako sc dogodilo do se Blum, knda sc 25. juln vr:1rio iz Londona, u vezi s:t španskim pit::mjcm naš:w pod pritiskom Engle­ske i Nemačke, Č:tk naišao nn otpor prcdscdnib Lebrcn:J, koji je istog dana sazvao sednicu vlade.

Pobornici neutralnosti, koje je podržavao Lc­hren, odneli su pobedu 11:1 scdnici kabineta: Leon Blum, Pjer Kot (Pierre COL), Vcnsan Oriol (Vin­cenr Auriol), i radikal Voalet (Voilctte), jedini su sc ,n)ožili za pružanje pomoći Spanskoj republici.

fino alla vittoria flnalel

Leon Blum na jednom zboru Narodnog fronta u Parizu, na Trgu Republike (cio/el. Fr.mcusk,l vlada, čiji ie on bio

predsednik, izjasnila se za politiku »neutralnosti« i odbi!:� ;e da snabdet'a om�1em španske republikance. (Gore) je­

dan primemk glasila internacionalnih brigada ,.f_e volonter de {,, liberte".

l ' l

Avg�tsta 19?�· u mnogim .evropskim z�mltama preduzete su inicijative za solidarisunje su Spanijom. Da bi se podsta­

�la r koordmtrala .ova a�trvn�st, u Parrzu 1e IJ. avgusta održana konferencija za odbranu Spanske republike. Spanija 1e postala domovma svrh omh koji su voleli slobodu i demokratiju. Dobrovoljci i::. razni/J zemalja krew za Spanijtt

sa jedne stanice na francuskoj granicr.

Daladje (Edmond Daladier) je odbio podršku, a Delbos se opredelio za neutralnost.

Uveče tog istog 2.5. jula francuska vlada je saop­štiJ a štampi svoju odluku »da se ni na koji način neće mešati u unutrašnji sukob u Spa>niji«.

POLITIKA NEMESANJA SE OCRTAVA

Politika nemešanja sada se jasno ocrtavala. Am­basadori raznih sila u Spaniji, gotovo svi na od­moru u San Sebastijanu, rešili su da se presele u San Huan de Lus, a da u Madridu ostave samo službenike ambasada. Ambasador njegovog britan­skog veličanstva ser Cilron (Chilton) jedva je uspe­vao da prikrije svoje simpatije za pobunjenike, dok je gospodin Huan de la Sijerva (Juan de la Cierva), Frankov predstavnik, tih dana kupovao prve en­gleske tromotorne avione tipa ,.foker .. , koji su pri­spcli u Lisabon 2.8. jula, da bi bili predati pobu­njenicima (Salazarova vlada još od prvih dana sa­radivala je sa pobunjenicima). Kupovine su nastav­ljene sve do smrti La Sijerve, decembra 1936. Bri­tanska vlada i Siti mnogo vise su sc bojnli demo­krauke revolucije u Sp:miji nego fašizma, i brinuli su se jedino o tome da snčuvaju svoje interese u mdnicima i fabrikama ove zemlje. Poznato je da

lnslezi odahnuli kada su, krnjem avgusta, sa-

znali da su rudarski bazen Rio Tinto otele od ru­dara trupe gcncraln Franka i Varele. Sto se riče francuske vlade, ona je poslednje nedelje meseca jula već zauzela defanzivan stav. Pred parlamen­tarnim komisijama Blum i Dclbos odbili su sve predlogc o isporuci oružja Spanskoj republici. !von Delbos je 3 1 . julu izjavio pred Narodnom skupšti­nom: »Mogli srno da damo oružje španskoj vladi, pravno i faktički legitimnoj. Pre svega, to nismo učinili iz principa i zbog humanosti, a, sem roga, da ne bismo pružili povod onima koji bi hreli da šalju oružje pobunjenicima.«

Medutim, bez ikakvog »povoda« prve pošiljke oružja već su bile isporučene pobunjenicima.

U mcduvrcmcnu, narodne ma e Francuske, ko­munisti, grupe socijalista, radikala i veoma ,·eliki broj inrclektu;tbca, zahte1 ali su »des canon s et des avions pour L'Espagne« (»topove i avione za Spa­niju«. - J>rim. pret'.}. Tokom jedne manifestacije u Parizu, hiljade ljudi aplaudiraJe su govornicima koji su istupati u ime Svetskog konmera protiv rara i fašizma (Hibrio Arlandis, Fransoa Zurden (Fran­�ois jourdain), Andre Malro (Andre Malraux) i poslanik socijJiisričke levice Z1romski). U raznim cenrrimn Francuske skup ljani su potpisi i odr:lavani mitinzi i manifestacije, dok su pn i dobrO\·oljci -Francuzi, lralijani i pripadnici drugih nacij.1 - odl.t­zili dn pomognu špan�koj br·aći u njiho1 oj borbi.

U cl'lom SI'CIII diže St' 11al protesta protiu fašističke intertl{'ttcije 11 Spattiji. Na slikamtl: londonsk<t poltt·ij,t Yttslt'rttJt' radnike tlttttfaštsle ko11 zahtel't1ftl ela btgh•sk,t fmt ... t pomoc le.�,t!noj :>/htmkol tl/,11/t (gort•). U P,m::u. pnltlwm ·tt kolJa izmedu fašista i clemcmstrctmtla koji t/IIIJtifestlljll 11 /Irilo!!. Spcmskc rt•Jmbltkt•, poltt ti•t Ill/srce Ih/ 111tltll/t·�t,l/llt'

(dole).

l ,

Mcllll/t'J/tu tt1111 •l tur u {JrtlfJK rt'f!Uit!tllunskt• S/lfiiiiJI' (fi.Orr). Vt.o/tr klr'r M' wnltlll 11r1 1/YIIIIfl /lfi!JtltiJI'IIt!w. l·alistićlu /ruf"' tmmttJfl l!lt111,11�lofl pn•rl /liJ/aut/{ tw {m111 (tlo/t'}.

'J o JC bilo pn o vdtko oglc..·tl.lllJc. tllm·Ju pmgrc \!Vtuh sn.tg.t i f.t"-1/llla. l (r.uH u.,k,1 ( ,<..-neralna kon fnlt•t.l"J:t t;HI.t otg:tnt:tov.d .l jt· .;,roku k:unrnnju i .,kuplpllljt· pt11Jm.t 11 prilog .;pano,kint rcpuhlik :tn 1:1111.1. 111 IIJllltOrl'llJl d.t h t .. pohi.'J.t pohunjc.·uičkih gcncr.11.l pn·d'>t.t\IIJ.ll.l vd1� 11 op.t'>llOo,t 1,1 J r.IIH.ll'>ku Ht publiku i n.lc.iju.,.,

l r.lllt:ll'>k.t vi.HI:t o'"lt/al.t Jl' 2.. nvguo,t.t Jo4 jednu dt.un.tttčnu hc.·dnH.tt. VeL 'll.' 11 1.tlo J,, Muo,oltni <.1 lw .l v t ont h .111k 11. PJc..·r Kot i Vl.'ll\,111 Otto! t'>lrun ltlllt \ll 11\111 (lliJllllCll 1 tr.tttlt d.t \C ... Jl.lli'>YOJ vJ.I(Jt ",,;,tiJe. oruiw kuw on.1 iclt d.t kupt u "klaJu .,.� lltctlun.trodnllll pt.lVOlll (1 .• 1 Ill kupov11111 već je bil.1

dt J'OIIIJV,IJI,I ll J' 1r1111 IIYI..'fill kol!Čtll3 1!, ta), J}d. ho'i JC JllllliiVII 11dlw1 t lJ fill dlc,�t J)H:h,II.UJII" krt V14:11 11.1 J ll�ll'!ikll; Jlll liJI WIVIIIII lllt�IJt IIJII ttc:l1,11�, JI' ,1pclt1V.tll 11,1 li\'l' Vl.tdt tJ.1 IIC ,,IIJII litU/JI lli JCd 11111 od t,ll:t\:lllllt lilr,tll,t 11 Sp.IIIIJI. :M,1d 1 l' .,,.,1 c1d. lu� 1 lul.1 h1 sm1�lcn.t, prtlw •tt l.• J ll JC većma, a p11 , ,,,rr�c l� ll '>t·druu· vl.td,l l' ,,J,J •�tl.t r..u,p tt'llJf 11 k1111H Jl: lll.ttt l l IIV,IJ Jlllllll)' (w.tk.t�ll 11/ar/1• m l flfulrm)· " IH tilt ttll)t<" tek 4tc, "' tuje n,dtlo /.,1 ,,, vrt mt 1 d.tljc· 1111 11 • ;l'lll.u.:kc 1 h.th)c Mil tit 11uJ ,IVIIIIII i r.ttnt 111 ttc rtJ.tl ll St11111, K.tdts, l tsabon uJ: \,Jill Jondonltk l • J ·1)111';• { • J IIIIC .. u J dt Jill l tiO JC Ill• fornt.H.:IJ<. o loliti., m.1d.t w ,.,tovrc.:tlluto u i�t11n \IIIJll.llll;l Jll't.lll d,t t)h,tVU.IIII trd>.J prtltV,lllll polJ· liV u liU IH. �.lllJ.I.

l•.tr�.t ic.' JHI'tt.tj.tl.t .. r.unn.t. · l th J.n1.1 u r.cutrtku luku uplovsls 'tU oklupnJ.u.':.t .. I),,JĆI.tml. 1 lc�rpcd· IIJ.IĆ,t .,J.uk'lu, Po\w Ji. kontr.tJdiiHral K.trl., ICarh) kcnu:wd.llll cklipcdt�ljc, 'ot4ao ., hmda 1 ohl4ac, po· 'llruJene lt·�wn.trc 1 •lti.IV.tr\ku .. Jt.:UlllllU• bw Jr s JHillt) po4lov.tnj,t pualr.tvljcn i po;v.1n 11.1 rubk koJ gcncral.t J r.mka, kt))t \t:. t.thvalto ������ttna n.1 .. mur.tlnoJ podrk1.,. u oncrnogućavanJil hornb;udo· vanja grada ml •�tr.tnc <JklopnJaĆc "J hume J.,,

Prv1 1.11.tć.q.tn od�ovur 'i.t :uHif:t�i'irt�kc 'ilranc dar JC '>lltrad.tll po.,Jc 11.nctth dt,g.td.tja. 3· ;1\'gust.t, bd,1 Ji. gcncralm o,c.krctar o,ovJt:t\kth .. indsk.tt.t N. Sver· ntk, na JCdtwm .. kupu u Mo.,kvt, ti.)Jvio d.t Ći. rad· "''' �ovjct.,kog )avcz.t pomoći �pan.,kim hordma.

)Jedtnjenc Amcnćkc Dr/.;tvc, medutim, l.tkodc �u pn h v;lt i lc l lill JU • n cut r.tlno'ill•. One su pnrncnilc hill poltttku nc.:tur.lltHJ.,tl i l.'lllh.trg.t 11.1 isporuke oru 'l. J :t kao u cltO[''>kom rat u, 11.jcdn.t�.t v .tJll�t tako

k·g.tlnu vlndu 'l;t pohunjl.'ntdmn. Nphov .1mha�a·

dor u <;p.lllip Klod 1\,tlll.r'> (Claude Bowcr'} (bo,

uoo,t.dom, 1 '>.tm lh11vdt Roo.,cvci(J hw Jt:. 'ltr.l.,lll

�ounp.tr11M "P·'""h vl.ldt • . tit Kordcl l l.tl f( ordcl

l luli), državnt .. ckrct.�r. poo,ttg.to JC <.l.t njcgovo gle·

dt,ll' hude uwojcno. S 11111 JC povc1.an wd.w k.tr.tk·

ll.'J't.,IIČnt dog.td.l): u trenutku kaJ.t JC huknul.1

vOJII.t puhun.t 1/Vc..r.tn broJ t.tnkcra Jmcričkc "·re·

k.,,,., utl kurnp.tntJC•, koJ.l JI. obicno hponH:tvJIJ pc·

trulq " k ,tmp'>t• urg.utl/.,11.:1)1 pod Jri,tvnum kon·

tmlom koJJ Je llll.d.t lliCJilopol .. raflntranog pctro·

ICJ.t•·. nJc.•govc dt'tlrthtH.IJI.' 1 prodaJe u <;p.tniJI -

upr.tvo JC pluvw prcm.t lbcr.,kom poluoo,trvu. O!·

n·ktor .11ncm.h komp.1111Jl, k.tpt•t;lll l orktiJ f{t·

lwr ( l ho rk tld HtdH:r), itd.to JC.' t;ld<t n.trcdc.nJc J t �1.· pet tJilkt.•t.t uputt u .,p.tn.,kl.' luke koJe '" kon

trulio,.dl pohtiiiJt'ntc..t. Od tog ln:nurk.l J c..k'·'' otl

k 0111 p.IIIIJ.I prod.t \' .tl.l Je.· pobtlll J l' Ilid llJ,I, �.1 k l 11,1

krt·dn, .,,t\ pllrolq koJI 1111 Jl' hto potrdl.tn. J�.·d.m

.. luthc.·nrk 1\tl· .uncnch fnuH· n.l'ol.tnlo "l' ll Bur·

go�tu, ).:dC Jl' 11 tokll n·lug 1.11.1 tgr,to t1log11 trgcn.lll·

koA JHl'd'>t.IVIIJk,t. l'o.,lt·dnw m·dl'ltl· u lllt'M'ltt Jllltl pohuiiJUII.t '"

d,tJj Wl' od \lill' d.l J'O\IIJ::IIII l liJI.' l .JJ( l lo l h ll :r..tlll

.,111 \ll n·p11hltk.tllll 11.1 '""ko111 pl,tllll org 1111701 tit

mJ�II\IIf II,IJ'tld,t Jl,l f.IŠISIIl k t li.IJl•HI.

S U KO B S E P RO Š I R U J E

Prelazak af rič ke vojske na poluostrvo, koji je izvršen uz o�vo�emt po�noć nacista, predstavlja važan poen u ko­rrst Frankovth pobunjenika. Padaju Badahos, Irun San Sebastijan, Toledo, uprkos herojskom ali slabo or

'gani­

zovanom otpom republikanskih milicionara. Ali Ma­drid, gotovo svakodnevno bombardovan, osujećuje Frankoue planove kojima je bilo predviđeno nje­govo brzo zauzimanje. Obrazuje se republikanska vlada na čelu sa Largom Kabaljerom; prvi put 11 istoriji Spa­nije na vlasti je radnička klasa preko svojih tradi­cionalnih partija. Na međunarodnom planu, stvara se Komitet za nemešanje, čije odluke Hitler i Musolilli redovno krše a da Francuska i Engleska ne reaguju. Me­dutim, konkretnu pomoć Spaniji pružaju »dobrovoljci slobode<<, koji iz celog sveta hrle u redove internacio­nalnih brigada da brane Republiku.

A VGUST 1936. GODINE

Avgust mesec bio je nepovoljan za republikance: milicionari nisu mogli oduševljenjem da nadoknade nedostatak organit.acije i oružja, a vlada nije uspe­vala ponovo da uzme u svoje ruke kontrolu si­tuacije.

Borba se razbukravala na Sijeri di Gvadarama, u Kordovi, Gipuskoi, oko Ovijeda, u Aragonu. Vi­ljanueva di Kordova su osvojili rudari koji su na­tcrali u bekstvo civilnu gardu. U Valensiji, naoru­žani radnici su juriš::di na konjičku kasarnu u kojoj su se pobunjenici bili utvrdili. Rudari Rio Tinta i dalje su se beznadno borili.

l '

franko je bio primw prve Jtalijamke avione. Nc­maćkrm brodom n lJ<.aramO• J L JUla JopremJJCno

je u l"abon :z.8 anona, pored 14\e'>nc kolrčrnc mu­nicije i mitralje;.a namenjenih pobtrrlJenicimn. Trc­

ceg avgusta nova po\rljka italrJan<.krh avioru pri­spcla Je u Scucu.

General Franko je '>trpljivo čekao da obe;.bedi dovolJnu za;lllu iz va;.duha, kako bi '>J svojim c,na­gama mogao Ja prcde Grbrnltarski moreu;.. Drplo­matskim putem postrgno je :z.. avgusta da Meduna­rodna kontrolna komisija u Tangeru definitivno zabrant republrbnskoj flotr da ostane usidrena u luci; tako je prestala waka direktna i cfika<,na kon­trola moreu1.a. Engbki admiral lord Cctfild (Chat­field), cajedno sa svojim ofrcrrima, insistirao je i postigao da sc britanski predstavnik u Tangeru pridruži Frankovom zahtevu, koji .,u već podrža­vale Nemačka i Italija, dok je budućr generalr'>imu., i'tjavro agenciji .. Rojtcr" (·dtcutcru) .. Ovo pitanje nema �amo nacionalni već irncrnncionalni značaj. Svakako, Vclrka Britanija, Nemačka i Italija moraju sa simpatrjama gledati na na; plan.«

U mcduvrcmenu, francuska vlada Leona Bluma poku�avala Je da O'>tvari politiku .. ncmcšanja..-. francuskog ambasadora u Rimu, Dc Sambrcna (Dc Chambrun), primio je Cano, a frnncuskog amba­sadora u Berlrnu Fran!.oa Ponsea (Franr;ois-Poncet) - fon Nojrat. Medutim, minislri osovine dali su evat.ivne odgovore na predlogc francuskih diplo­mata. London.,ka vlada .. toplo JC odobravala fran­cusku i"nicijauvu .. (koju je i sama podsticaJa), a .. Tajms .. je 5· avgusta pisao: nNcophodno je za sve da sc prrhvati politika nemc�anja ... London sc bri­nuo o tome da se ne zamcri Musoliniju i l l ideru, a Paril - da ne prui.i mogućnost za �pckulisanjc

dc�nrcc u svojoJ zcmljr, kao r d,t �e n�.: 11loLr op,1.,_ noe, n '>U<>Ča v an J a sa <>'>O\ rnom be1. brr ta ne, k t; po­dr�kc. f?�o<,trub igra italiJan�ko-nemaćke intcrvent.r)c i polrtrke takot.vanc ncrntcrvcncrJC imac.c <>JlućuJU<..u ulogu u prvoJ \cdmici avgu<,ta.

\ PRELAZAK PREKO MOREUZA

Afrička voj'>ka je wc vreme ostala nepokretna, osim jednog odreda Legije stranaca i dve jcdrnrcc regularesa koji .,u bili upućeni u Kadis i Scvilju. Ali sada, kada je dobio pomoć u avionima i;. ino­stran.,tva, i kada je moreuz bio oslobodcn republi­kanske flote, general Franko je mogao organt;.ovati masovno prebacivanje wojih snaga na poluo<,trvo. Kao �to je rekao Gering na Nirnber\kom procesu, "za Franka je odlučujući faktor bilo prebacivanje njegovih trupa u Spaniju .. . Drugi Hitlerov general, Galand (Galland), koji je bio komandant nemačkih vazdu�nih snaga i uće�tvovao u �panskom ratu, na­pisao je: " Muc,olini i J lider <;u rdili da pomognu Franku. Osnovana je ,Hisma', predu;cćc za vazdu­�ni transport, koje je preuzelo na sebe da avionima tipa ,junkers 5 :z.', sa nemačkom posadom, prebaci vazdu�nim putem preko moreuza pojačanja iz Maroka. Zahvaljujući ovom prvom u istoriji vaz­dušnom mostu, Franko je mogao, već u prvim me­c,ccima rata, da poboljša nacionalističke pozicije ...

Operacija je počela jednim konvojcm sa'>t:nlje­nirn od tri transportna broda, jednog remorkera, topovnJaČe .. Dato« i jednog obal!.kog �tra7,u.,kog broda; konvoj je �titilo �est aviona tipa .. Savoja•, tri aviona tipa ,.fokcru, kupljena u Engleskoj, i ne-

FaJistićka mtervenetja 11 Spam1i uz;tma maha. Musolinijeva /taltfa učestvovttf(l je sa četiri potpuno opremljene dtvtzije, u ltiem se sastavu bortlo 70 hil,ada ljudi. Na slikama: iftllijanski vojnici 11 Spaniji (desno). Prve jedinice .. Crnih k(Jšulra• tskrca/e su se na Marorku 11 drugoj polovmr 19 J6; u prrsustvu italiransktb i nemačkth generala Franko t'rši

smo/m 1111cistrćkc legiJt' ·Kondor • na anodromu Rarabas (levo).

Musolini i Hitler nisu škrtarili u svojoj pomoći naciona­listima: španska kriza približila je 11ji!Jove pozicije i dopri­nela stvaranju saveza koji će dovesti do stvaranja osovine Rim-Berlin. Covek koji se u Nemačkoj najviše zalagao zn snažnu podršku Franku, bio je Gcring. U Italiji, naj­z,atreniji zagovomik 011e politike bio je Galeaco Cano.

Nacionalistička vojska postepeno se koncentrisala 11 Se­t'ilji, u Andalusiji, da bi krenula pravo na sever, blok!rala granicu sa Portugalom i pošla prema Madridu �o

.�mom

Taha. Na fotografiji: marokanske trupe u Sevrl]l.

' .... ,. , ........ ,. JJ

koliko starih »bregea<<. Petog avgusta konvoj je krenuo iz Seutc. Republikansku torpiljerku »Alkala Galijano,,, koja je pokušala da spreči prelaz, avija­cija je primorala na povlačenje. I tako, istog dana su na poluosrrvo iskrcane tri hiljade legionara i regularesa, tri topovske baterije, milioni metaka i dvanaest tona dinamita. U Sevilji se obrazovala vojska koja će marširati na Madrid preko Estrema­dure i Toleda.

Operacija prelaska moreuza ocenjena je kao ko­risna za pobedu frankista. U stvari, vazdušni most koji su uspostavile Hitlerove i Muso�jeve snage

odigrao je presudnu ulogu. General Kindelan, ko-,-

1'29

manuJnt rra nkovl h \'a:t.dušnih !>ll:tg:t /.,l vreme rata,

o rk rio Je u S\ OJim memoari m:. Jn !>U Jo r . oktobra

19 36. \ :ttdui.nim putem it. 1\ !:troka 11.1 poluol>trvo

prcbačcn:t 13.952 \'ojnika, 1 1 b.ucrij.1 polj!>kih to­

pova (-H tOpa), 92. mirraljct.a i 500 toiHI drugog

ratnog m:ttcrijala. Sa ovim podacima slažu sc brojke koje je izneo jedan fr:1nki!>Lički nvijaričar,

J\Jigcl Sančis (J\Iigucl Sanchis), sem �to je po njemu

prebačeno u.ooo ljudi. Nacistički gcncrnl Spcrlc

(Spcrrle) pisao je maja J 939· godine u časopisu .. oi vcrmaht .. (Die Wehrmacht .. ) da su .. nemački

avijatičari za nekoliko dana prcb;tcili 15 .000 ljudi, legionara i J\larokanaca, sa celom opremom«. Zai­sta, kolonijnlne jedinice sracionir::tnc tad::t u Africi brojale su oko 15.000 ljudi. Ako sc uzmu u obzir podaci o \'::tt.dušnoj opernciji, i tome doda još preko 3.6oo ljudi koji su rransportovani brodo­vima, može sc zaključiti da je Franko prebacio na poluostrvo vojsku od q.ooo-18.ooo ljudi.

Stigavši u Scvilju 7· avgusta, Franko je smestio svoj glavni štab u palatu markizc janduri (Jan­duri). Pod komandom Jaguea organizovana je voj­ska koja je bila podeljena u rri kolone, na čijem su čelu bili potpukovnici Teljo (Teilo) i Asensio i ma­jor Kastehon (Castejon). Sv:tka kolon:t sasrojab se od jedne čete legionara, jedne jedinice regularesa, jedne ili dve artiljerijske baterije, kao i inženjerijske i sanitetske službe. Operativnim planom bilo je od­redeno da dve kolone vrše napade, a treća da ostane kao rezerva, s rim da sc sukcesivno sme­njuju. Prvi cilj ovih kolona bio je da zauzmu Esrre­maduru i da obezbede kontrolu cele granice sa Por­rugalijom, odakle je pobunjenicima stizala razno­vrsna pomoć. Trebalo je da usposrave kontakt sa snagama na severu, pod komandom generala Mole, i, kon:tčno, da iz raznih pravaca krenu na Madrid i zauLmu ga. Ove tri kolone, sa oko 4.500 ljudi, izvršile su napad na Mcridu (215 kilometara od Sevilje, blizu portugalske granice) 1 L avgusta i pre­sckle prugu Madrid - Badahos.

Drugi cilj pobunjenika bio je dn u Baskiji zapo­sednu granicu izmedu Spanskc republike i Fran­cu!>kc, ali snage koje je Mola tamo uputio pod kom:tndom pukovnika Beorlegija nisu uspele da slome otpor milicije. Stoga je jedan odred Legije Mranaca poslat u pomoć Bcorlegijevim requetesima.

U Ar:tgonu, uprkos rome što je linija fronta bila veoma ncja)na, jedinica pod komandom .m::trho­·sindikalističkog rukovodioca Durutija dospcln je do Pine; jedinica Jedinstvene socijalističke partije Katalonije zauzela je Tardicntu, a milicijn pod ko­mandom republikanskog pukovnika Viljnlbe (Vi­la�ba) atigla je do prcdgradn Uc:skc. Nn Gvadarami je već bio počeo pozicioni r.ll.

Na 7.cmljc situacija je: 1.1 rL·puhlik.tncc bila Osvajanjem l.ohc: i Antikl·rc:, fnši­

lllap koje au nailazilc i1. Gr.m.tdc:, !> jedne, 1 drup atranc:, u,;pcle su d.t sc !>poje,

luk i Ulfoiavajući napredovanje rcpub­IJA)IIID juau.

NEMESANJE

ltalijan!tko-nemački avioni, ljudstvo 1 ratni ma­terijal sad:t su neprestano priticali. Sedmog avgusta stigla je u Kadis jedna po�iljka »hajnkcla« u dclo­vimn za i.kl:lp.mje; četrnaeMog avgusta atcrirale su u Sevilji th•e eskadrile »junkcrsa« sa kompletnom posadom; osmog avgusta krenulo je iz Italije.: r8 bombordcrn »S-81 " > a šesnaestog - još nekoliko esbdrila u pr:wcu Majorkc. U drugoj polovini meseca nemački brodovi ••Kamerun« i "Vigbcrt« iskrcali su u Lisabonu znatne količine ratnog ma­terijala. jedan nacistički agent u Spaniji, Zejdel (Seydcl), poslao je r 5. avgusta admiralu Kana risu hitnu poruku, koju je lično napisao, ob:tveštavajući ga o svojim kontaktima sa Malom i tražeći da se u La Korunju hitno dopreme avioni i municija.

Sedmog avgusta izbio je novi sbndal. Neočeki­vano, na ::u.:rodrom Barahas (Madrid) aterirao je nemački naoruž:.tni " junkers 52<<. Pilot, shvativši da je napravio grešku, odmah je polereo u pravcu Portugala, ali zbog nedos tarka gori va bio je pri­moran da sc spusri blizu Asuagc koja je još uvek bila u republikanskim rukama. Posada je uhapšena, avion upućen na aerodrom Barahas. Nemački otpravnik poslova Hans Fclkers (Voel­kcrs) odmah je otišao u J\finistarsn·o spoljnih po­slova i zahtevao da se avion i posada vrate. Mini­star Augusto B:.mija odbio je zahtev, ali ga je posle četiri d:tna posetio francuski otpravnik po­slova (ambasador, kao, uostalom, i ceo diplomat­ski kor, bio sc preselio u San l-luan dc Lus), koji

-· I'Avant�Qgrde ·=·�·�-l l -.;.. l'o 4 l O t � J I U H ( \ - ....

--·-

DES AnMES ! DES AVIC>NS !

L

Pnur les deicnc;eurs de la liht'l'l� el de la puix du monde!

• •

' ····

··./' . . ·�··· ,. •• , . :-

1.;. \.A., • • -'7) .. .. : ···./ . . \...,. '! ;:::: . . �� � \ ...

je dobio preci7ne instrukciJ.C o· 1 <vc'g m· · l

u • •n•�rra vona Dcl�osa �a

. podr�i nemački 1.ahtev po<ro

bude utvrdiO koJOJ t.emlj, avion pnpada. Spansk via

.�� pusnl�.

je n��ačku posadu, a zapJenila avion� koJ•

. JC k�.sni.JC u

.nl'>tcn prilikom bombardovanja.

S1tuaciJ� JC blfa 1.aista ncobilna. Dok je ual1jan­sko-ncmacka pomoć pobunjenicima '>talno pristi­zala, vlade zapadne Evrope grot.nič:n o su sc trudile da ostvare formulu nemdanja. Zaista, francuska vlada poku�ala je da urićc na Engleze kako bi iz­meniJi svoj sta\', rc je uputila u London admirala Darlana (rada šefa Glavnog �taba francuske flore) da sc sastane sa prvim lordom Admiralitcta lor­dom Cctfildom. Ovaj je hladno odgovorio da na svcru ima malo ljudi boljih od generala Franka i da ne vidi zašto treba biti protiv vojnih pobunjenika. Nije trebalo mnogo truda da sc ••ubedi« Darlan, koji je posle toga rekao Slumu i Daladjcu (tada mi­nistar odbrane) da su Englezi u pra vu.

Ali Englezi nisu ostali na tome. Sedmog avgusta britanski ambasador ser Diordi Klark (Sir George Clark) otišao je u Ke D'Orse i uručio je Delbosu pravi-pravc:ni ultimatum: rako sc prernja koja sc bila nadnela nad Narodni front sada prervarala u stvarnost. Baldvin i njegova vlada izjavili su da sc Velika Britanija, ako Francuska dodc u sukob sa Nemačkom zbog snabdevanja oružjem vlad<.: Span­ske republike, neće više smatrati vezanom Lokarn-

Francuska i ita/ijanska antifašistička štampa izražavala je u punoj meri simpatije i solidarnost radničke klase sa borbom ŠfJanskog naroda koja sc pretvara/a u borbu uz

svetski mir.

..

'ikim ugovorom, '• '>le,.l<.tvcn vati bezbednost francusko-ne

oma

tcč>kmeeg, nece gara mo-

Ob . · ran1ce.

r d uzeta pan•kon�, francuska vlada sastala !te \u­t a an, 8: avgusta, ' donela je Jednostranu odi k o zabram prodaje i i'>poruka S ... '.h

u u • .

E l paniJI SVJ vrsta oruzJa. .ng c�ka je ' 5 · avgusta us ··1 · s · k' VOJI a ISte mere. OVJets l Savet. odgovorio je 6. avgusta na fran-CU'ikl pred log o ncmc�anJu izJ· avom d..,

. . • 1 • - " u pnnc1pu pn wata l:lJ prcdlog ali J.ahteva da ·, p 1 .. h cl ' · ortuga •Ja u e obuh\ a ćena. (Dvade'>ct �estog avgusta postig-

nut Je spornwm i;mcdu portugalske vlade i hunte u Bu rgo!.u. �rema kazivanju nemačkog otpravnika poslova

.u I .J'>abo�u, tcmorija Portugahje je od sa­

�og pocetka �!uzda n� samo za tranzit materijala •�krcanog u L1sabonu 1 namcnjenog hunri, već i za pr�haci\•anj<.: municije izmedu južne i severne zone koJe o,u driali pobunjenici i koje su jo� uvek bile od,•ojcne.) U SOVJetSkoj nori zahtevalo se da se "?dmah prekine sa davanjem pomoći pobunjeni­Cima od <,tranc nekih drta\'a, a protiv legitimne �pano,ke vlac.Jc.•.

Fon Nojrat je nastojao da dobije u vremenu raz­nim i1.govorima i J:ahtcvima poput onog da spo­razumu treba da pristupe osim Sovjetskog Saveza i Sjedinjene Američke Države, $vajcarska i $vedska. S druge strane, Porrugalija, uvek spremna da bude pozadina za Frankovu vojsku, nastavljala je Hitle­rovu igru, odlaiuci pregovore iz dana u dan sve novim preprekama. Porrugalija je tražila da se

•. obema stranama prizna status zaraćene strane ... ,

otvoreno zadržavajući pravo da se .. brani od sva­

kog režima socijalne subverJ:ije koji bi eventualno

bio uspostavljen u $paniji .. . Konačno, Hitlerova vlada izjavila je 24. avgusta

da je voljna da potpiše sporazum o nemešanju.

Ovaj spora1.um 28. avgusta potpisalo je dvadeset

osam država ($vajcarska nije bila medu njima, ali

je prcduzimala analogne mere). Sovjetski Savez,

koji se definitivno izjasnio za sporazum 23._ avgu�ta,

objasnio je svoj srav u izjavi obi.a:ljenoJ u llsru

,.Jzvjestija« od 26. istog meseca: cilJ s�.orazuma o

nemdanju trebalo je da bude ••garanCIJa ...

s�varnog

neučesrvovanja drugih zcmaljn u unurrasn,1.cm su­

kobu u Spnnijiu i .. presmnak slanja pomoc• pobu­

njenicima .. . Ipak, sovjetski list je pis�o da u mcđ�J­

narodnoj teoriji i praksi opa nu novmu predstav�Ja

to .. \to se vlndn jedne zemlje, it.abr�n� p�cm� �Je­

nom U�taVll i priznnra od strane vel•kd1 s1la, IJ:J�d­

naćava u trctmnnu, pra\ no i politički, �a P?bunJe­

nicima koji o,e s oružjem u ruci bore pronv nJe .. .

Nemačka i fmlij:t gleJnle su nn spora7um. o ne­

mc�anju bo nn Jnkrdiju. Grof �i�o �rand.•, �lu­

solinijcv amha!>ndor u Londonu. 1 •rallJ.an�k• pred�

sravnik u Komitetu zn nernt!Š.111JC, dob•o J: pO\cr ljive instrukcije u kojima mu JC prcp�ruccno da

••aktivnosti komiteta Jj čisto plarono,k• kar.tktcr«.

ltotlijan'ika vl.lda hiJa je J.tl.t WUJ 11.acdlll pmr.u1.1k

na p;triski prcdlug o nemc.;.tllJU u JednoJ nou uru·

čenoj 1 1 . a\'gU!>ta (r.mcuskom .unh.t ... uloru u Runu.

Kada JC, konačnu, r;ug.10 (ormJlm pmt.tn.tk f.ast •

'�'

Posle žestokih sukoba leguman su 14. avgusta zauzeli Badahos i ma:;aknra/i n;egovo stanovništvo. Portugalska granica bila fl! definiiiVIIO zatvorena za republikansku vladu, ko1a lllfl! shvatila stmlt:!ikl znaća1 ovog grada, niti predvidela njegovu odbrmm. Na slikama: refJublikanske

ft:climce.

tičke vlaJe, bilo JC J.l�llo da ona pn<;tt <.:. n� �redno nemc'>.lllJe" alt ne t tl� 'll . •ncp<,. . " • po� rc l no tH. mc,a IlJe" (pod po�redntm me\.tnjem \1u�ohnt t ( ltlC: '>U podrat.ttmevall ovlasccnJe 13 '>ktlpl . 1 . · J :ln JC pn oga t regrutovanJe dobrcnoiJaca) l n<>l•·ll l f"

· 1 . k . : . ,., ... rnncut1 '>m.nra t '>U tpa tadovol ja\."lJUtlm to . . · k ( • '>to �e ttah-Jan., t aw,u ograntčava1u na � prlm•·db .

d •

... e" 1 ne :ra rta\.aju ttra1 ... rctenc•. A �Jcdtnjenc Amcm.kc Dr/aver U prvim danima Z�<lnl�no '>ll 1gnomale po'>tOJallJe pobunjenih voj­nika 1 notu hunte obra1.ovane u Burgoc;u. Američki amba<,ntlc� r u Span111 KloJ Bauer., b1o Je poznat kao tlo_b�r PriJ.H�lJ republ1kanaca. Ah mnogo jači uti­

c:tp 1 1merc�1 deJ'>tVO\all c,u u Vac,ingtonu, j od 7. avgu�ta amerićka vbda, zau1.imajući stav takozvane uStrogc neutralnoc,n .. , Stavila je, u stvari, u isti plan lcgalnu vladu 1 pobunjenike. Politika •·moralnog embarga" na oru7.jc i ratni materijal postala je opšm i praktično sc tt.jcdnačila sa anglo-francus­kom politikom »llcmcšanja« . Ova politika služila je kao izgovor Kordclu l l alu, državnom sekretaru, da nekoliko meseci k:tsnijc izjavi španskom amba­sadoru hrnandu dc los Rjosu kako "Sjedinjene Američke Države na mogu da čine ono što ne čini Francuska, koja je, ipak, tako blizu Spaniji".

jcdmo je mcks1čka vlada, na čelu sa Lasarom Kardcnasom (čovekom koji je itvrš1o nacionaliza­ciju pcrrolejn) odbila polit1ku nemešanja j poslala je republikanskoj vlad1 20 hiljada pušaka i dva mi­liona metaka.

BAD AH OS

Posle p:lda 1\lcridc B:ldaho-; je ostao bez 7elez­ničkog saohr;H.aj.t. U gradu je bilo oko tri hiljade milicionara i pet 't<Hina vojnika pod komandom pukovnib Puigdendolasn. Jaguc<wc kolone napale su B;td.thos 1 3· :t\•gu'>ta. Sledećeg dana, tokom pre­

podncv�t, lcgion.tri stl prodrli u prcd�rac1.''• uništa­

vajući svc što im jt• hdo na puru. Bdo JC go�0\'0

nemogućt·, bet. ik.tk\c org.miz;�cijc.:, od_uprcrt se

tom napadu. ArtilJerija Jc ncprck1dno ta'ilpJla gr�­

n:uama položaje i kuu· u kojima Ml 'iC . . re�ubll­

kanci bd1 tit\ rdili. Prcd\'ec.\: 14. ;tvgusta legq;� JC za: u1cla ct•o grad. Al1 broJ ubijt·nih u divljačkoJ borb1

IliJe bio dm oiJ.IIl 1.1 (,,;;l.,tc, niti im Je.' h1lo don�l_1no

ro ,ro .,11 ,trdj.tli .,, e: one koj J '>U n.tdt.•m !. orU7JCm

u ruu. Pokolj k tr.tj.w ede nod 1 cdog slt:decc_g

J.1na. C.tk i u kau:dr.lil 'u '>trdj.llli nck1 re�ub!J­

bn\.1 koJI .. u Sl' u liJU hll1 .,klonili. 0\ .tJ pokolJ po�­

'>t"t.t n.t nii.IJ i;nsut u nou 11ntcdu z. 1 �- m:tJa

1 Soll. godine:, k.td.t \ll \hr.wn 1 \!ur.�� .Joachmt)

ljud1 '>trdjall '>Ldwg \l.tdnd.tnln.t n;t CIJirtl '-ll r. ��­

kam.t n.tdt·ni tr.1gm 1 h.mlt.t (.tli ll B.HI.tho'u lliJC

posi!IJ.d.l �t·nij.tln.l Coop11.1 ((oO\ .1) k1či�·.1 d .t o_Hko·

\'l'�l 111 1r.tl-\t'dq11). "ohko 1h Jl. llllll�l UOIJl'll\l:

l ldj.ldll, hi i J.Itht 1 JWI '101111.1, dn· lul).tdc l l''"'1 Jl

rl'll, .dl pnhlJi,lll hroJ '>trd).llllh po'k hPrbl· t:gkd.t

d.l 'il" 1-ITll' innl·du t .!.OO l l �oo. \kdu p.tlnn.l

-

Posle zauzimanja B.adabosa, pobunjenici, ne dajući vremena narodnim snagama da se reorgani:wju, nastavili su ofan­

zrvu 11 pravcu doline Taha. Na slici: republikanske snage se bore u dolini Taba.

nalazili su se i republikanski pu kovnici Pastor Pa­lasijas (Palacios) i Kanrero (Cantero); pošto je birka već bila izgubljena, u tvrđavi Pnrdil jcros republi­kanski oficir major Alonso odupirao sc sa šakom ljudi i jednim mitraljezom sve dok svi nisu izginuli. Samo je Puigdendolas uspeo da pobegne u posled­njem trenutku. Jague je izjavio: »To je bila sjajna pobeda. Pre nego što nastavimo, treba, uz pomoć falangista, dokraja očistiti Estremaduru.« (U pro­vinciji Badahos socijalisti su dugo imali znamu većinu.)

Dopisnik lista »Njujork herald tribjun«, (»New York Herald Tribune<<), Vnjtcjker (Whitaker), u toku intervjua pitao je Jaguea da li je u Badahosu bilo streljnnja. Ovaj je odgovorio: ,, Naravno da smo srrcljali. Mislite li da sam mogao 7.arobiri če­tiri hiljade crvenih i vući ih sa sobom u vreme bda se morao grnbiti svaki trenutak? lli da ih osravim u pozadini, pa c.la Badahos oper bude crven? ..

A Badahos je zaista bio crven od krvi koja je u prnvom smislu reči rekla ulicama. Pokolj je imao takve razmere da su lešl.!vi, u ncdost:nku vremena c.la buc.lu pokopani, bacani na džinovsku lomaču koja je upaljena u šest ujutro. Portugnl-;k:l ccn'l.ura zabranila je opis ove krcmncije koji je zn »Dijnrio di Li'obon•< (Diario di Lisbo:J« - >•Lisabonski dnev­niku) dao novinar Mnrko Ncves (M:w.:o Ncves), ali fotokopije ccnw risa nog ru kop i �.t uh j n vio je po­r.d dvadt:.,cr dever god inn nmcrički i-.roričnr Her­bert Sautvun ( llt:rhen R. Sourhworrh).

Dva dan.t po.,lc zauzimanja B.tdahos;l, l-ranko je ltigao u 1\urgu., u prntnji Al'nt:r.tl.l Kinddana i sa­llao ae 11a Mulom i Kahant:ljao;om, pa .,u svi 'ln jedno pntuttvuvali misi u kau:dr.1li. Budu(i .. �cnt:r.Jii­••mut .. amettiu je svoj �l.tvni 4Lth u K·•�.m:su, u palau <.ulfmet, i pripremilo Hc d.t Jlfl'lltrnc up�lll

komandu. S njim su bili njegov brat Nikolas i di­plomnra Sangronis (Sangroniz), koji su se brinuli o političkim problemjma. Istog dana, 15. avgusta, je­dan nacistički agent u Burgosu telegrafski je izve­stio Berlin da će »glavni komandant svakako biti Franko«.

Jagueovc kolone pojačane su kolonom »Del­gado«, upućenom iz Sevilje i sastavljenom pretežno od Maroknnaca. Sest hiljada ljudi, legionara i Ma­roknnaca, probila je slabe položaje republikanaca u brdimn Gvndalupe i prodrlo je u dolinu Taha, koja predstnvlja prirodni put z::� Toledo i Madrid.

Na kordovskom frontu stvari su se drukčije raz­vijnle. Civilni gardisti, koji su bili prešli na srram

� pobunjenika i koji su brnnili Posoblanko, predah su sc jcdinicnmn andalusijskih rudar::�. Drugi delovi civilne garde, pod komandom kapetana Kortesa, ostnli su opsađeni u sverilišru Device od Kabese, u Sijeri Moreni, kod Anduhnrn.

Za komnndanta republikanskih snaga na frontu kod Kordovc naimenovan je general �lijaha. On je bio konund:wt i\ [nJrida kada je izbila pobuna i naimenovan je zn ministra rara u vladi kompro­misn, čiji je prcdscdnik bio Martines Bario. Na dan 2.0. avgust:J Mijahn je pokuš:to dn izvrši napnd na Kordovu; sa naoružanjem daleko slnbijim od na­oružanj.t pobunjenika - koji su već imali podršk:' mnogih iulijanskih nviona - i s.t lo�c organ�­ZO\'anim bataljonima milicije, nije inuo w .. pch.t. �h­jaha je povučen sa dužnosti i premdten je u gl.n nu konundu u V.tlensiji, oJ.tkk l:l' potom, oktobr.l mc�c�.:a, biti upuccn u � tnJriJ. po nm o k.to k�\m.m­Jant trup.t u Ab\'nom gr.tdu.

U Asturiji je uništeno jtodno 1.tri�tl' J'llhunwnik.t u k.tsarni Sim.mk.ts d i l li non, :t li ops.lll.t t h itl''-l.t

133

General Hose Menmll Mijaha, komandant Madrida za vreme pobzme, a zatim ministar rata ll vladi Martinesa Barija, ll avgustu 1936, preuzeo ;e komandu nad kardov­skim frontom. Na slici (dole): na prilazima Ovijedu, koji

opsedaju republikanske snage.

gutala je mnoge sn:1ge. Tamo sc nala11o general Aranda, dobro urvrden, i ro do tc mere da JC imao nameru da c:;e odupire sve dok ne stignu kolone koje su mu pobunjenici poslah u pomoc i.t Gaii�IJC. Tako je narodna milicija mor:1la voditi tei,kc borbe na tri fronta: kod Leona, u Galisij1 1, konacno, kod Ovi jeda.

Ali najteža situaci ja bila je u Gipu�koi. Vojni po­bunjenici zauzeli su 1 2. avgusta Tolosu. U toku mnogih nedelja narodna milicija osujećivala je po­kušaje pukovnika Bcorlcgija da motorizovanim sna­gama i blindiranim kolima prodre kroz dolinu Ba­c:;tan. Mola je 8. avgusta oštro ukorio preko tele­fona Bcorlcgija. Brzo su organizovane tri kolone kojima su komandovali pukovnik Ortis dc Sarate (Ortiz de Znrate), major Garsija Valinjo (Garcia Valino) i potpukovnik Los Arkos (Los Arcos). Ove kolone su imale 2.500 ljudi i tri baterije brdskih to­pova. Posle dve nedelje teških borbi kolone su uspel e da zauzmu utvrdene položaje u brdima; ali republikanci njsu prestali da daju otpor na sektoru Behovije, u tvrđavi San Marsijal i na brdu Elorsa. Situacija u (runu bivala je svakim danom sve kri­tičnija; ipak, ni do kraja avgusta pobunjenici nisu uspeli da ga osvoje.

U međuvremenu, jedan drugi front obrazo\·ao se na Balcarskim ostrvima, gde se jedna kolona na­rodne milicije, pod komandom kapetana Bajoa (Ba­yo), bila iskrcala stvorivši važan mostobran. Ali tada se nije pomišljalo da su mogućnosti uspcšnog iskrcavanja vezane za zaštitu iz vazduha. I tako je italijanska avijacija, koja se u međuvremenu sme­stila na Majorki, primorala posle tri nedelje Baja­ove snage, lišene zaštite iz vazduha, da sc povuku, odnosno ponovo ukrcaju u brodove. Zarobljene milicionare, a takođe i ranjenike u bolnicama, le­gionari su nemilosrdno pobili.

MEĐUNARODNA SOUDARNOST ' Fašistička agresija protiv španske demokratije,

pomoć koju su joj pružali Hitlerov, Musolinijcv i SaJazarov nacizam i fašizam, lakrdijaška polirib nemešnnja, naišli su, prirodno, na živu opoziciju u redovima radnika i demokratske javno ti mnogih zemalja. U Francuskoj, komunisti i veliki broj soci­jalista i radikala energično su se suprorstavlj,lli po­litici nemešanja. Na dan tJ. n\'gusra Komunistič�:� partija Francuske uputila je Socijalističkoj partiJI otvoreno pismo sledeće sadržine:

"Ne možemo mirno gled n ti kako pobunjenici primaju pomoć oJ Ncnučke i Italije, Jok je P.r �

>�i '_ legitimne špnnske vlaJe stvoren 1ec..bn pohtn.k1 blok, neka vrsta rdima sankcijn koji, uprkos mc..• dunaroJnim odluk.tma, nije h1o pnmcnJCil pnHt\ ltnlijc kodu je izvršil.1 inval'iju Etiopije.

Snurramo J.1 bi u �.ld.tšnjo J SltU.t�tJl btltl kon�llll d.t naše dve partije pokrenu it.•Jim;tvc..•ttu .tkt.:qu n.t

•

Komanda nad afričkom vojskom poverena je ]agueu, falangističkom komandantu Legije strcmaca: OL'" legija istakla se krvavim represalijama kojima je obeleženo njeno nastupanje prema severu. Na slicr: u jednom selu jugoistočno od

Sevilje falangisti se spremaju dc� stre/jaju grupu »crvenih« pred Narodnim domom.

međunarodnom planu u prilog španskog naroda, koji se herojski bori za slobodu i mir.«

Na dan 9· avgusta u Sen Kluu se skupilo 400 hi­ljada Parižana pod parolom »Des avions pour L'Espagne« (Avione za $paniju«). Francuski sindi­kati CGT ustali su protiv ncmcšanja i poslali u Spa­niju svog sekretara Leona Zuoa (Leon Jouhaux). U apelu od 2 1 . avgusr::t CGT je tražila od francu­skih radnika da ))pritcknu u pomoć svojim drugo­vima Spancima svim raspoloživim sredstvima«. Ali SFrO (sa prcrcžnim utic:1jem socijaldemokrata) nij� davao glas:t od sebe k:lko bi podržao Bluma, a ovaJ je itjavio d:1 »uzima na sebe svu odgovornost za posrupke vlade .. . .. Naša politika,.- govorio je, »do­prineće '>pa-.enju Sp<tnije i održanju mira:" Na �ve Blumovc reti 2.00 hrlj.td;t mctrd-;kih r:tdnrka Parrza odgovorilo je štr:tjkom.

Kumunr!>tick.t inrcrn<ldonnl:t od pn•og trenutka it.j.r'>nil.t o,c z.t .:,p.ur.,kc rcpublik.IIICC i poz\: al� Soci­jalr.,ućku ultcrn.H;mnalu i Medunarodnu srndrk�lnu fcdcr.H:IJU 11.1 t.IJt:dnićku .1kuju. Ali ovc.: .. org:tnlt.:t­<:IJC, uprko� 10111c.: ���� '>ll 11 '>\11)1111 retolucq.1�1.1 osu­dril· .J�H''>IJII 11.1 C:,p.rmk�1 n·p11hliku, .u �1\'.1 1'1 �u ro­ddav,r lc polu rk11 lll'llll''>•'11j.1, .,,, koJOIIl '>ll htlc po-

vezane preko francuske i belgij ke vlade, i odbile pred log o zajedničkoj akciji u korist $panije.

Laburistička parnja Engleske rnspravljala je o ovom problemu nn svom koneresu održnnom u av­gusru, :tli nije zauzela definitivan srav. Devetog se�­tembra njeni rukovodioci rcšili su da podrže polJ­tiku nemešanja i postigli su dn kongres Tred juni­ona donese analognu odluku. Volter Sirrin (Walter Cirrine) orvoreno je pri7nao da engleski laburistički rukovodioci nisu spremni, radi odbr:tne Sp::tnije, da sc suprotstave oružjem fašisri,kim 7emlj::tma.

U gl:l\ nim grado\ inu S\ ct J bili su organi;o,•ani skupovi, manifestacije, prrkuplj.tnjc potpisa, sak

�•y­

ljanjc namirnica i lckoLI 1.1 rcpublibn�k.u $p;t

.111J�·

Ses rog a ''gusta sekrcur Ccnrr.1lnog so\jc�a �mdt­bta O\ JCtskog S.t' ct.t, s,,crruk. posl.1o JC sp;

�r�­

skom na roJu 12,qs.ooo rub.!lj.t (preko Lh .1 n:il•­ona dobr.t) skupljenih po f.tbnk.un.t ''rom So' )Ct­

skog Savct.l. l\leJun.uodni komitet pis.1-:.1 st.lO je 11.1 srr.mu

Republike. NjegO\' :lpcl porpi�.d• .. u .\min .. · /rd (A n dre G1dc), Z.111 Ri'.1r Blok (JL'.III R11.:h.1rd Blo<:h), t.u1 t\r.tgon ( l ui� t\r.I�OII), Pol L 11.111 tP.HII

1 .\:"1

Vladimir Copić - učesnik oktobarske revolucije i jedan od organizatora jugoslavena i partijski rukovodi/ac jugo­slovena-učesnika te revolucije. jedan od organizatora i član rukovodstva KP }; bio sekretar CKKP j, voda komu­nističke grupe u parlamentu stare jugoslavije pre Ob­znane, predstavnik KPJ u Komintemi i instruktor Komin­terne u CKKP Cehoslovačke. U Spaniji bio kratko vreme komesar, a zatim komandant XV internacionalne bri­gade. Krajem ŠfJanskog rata pozvan u SSSR, osuđen i streljan. Kasnije ustanovljeno da je nevin osuđen i od

Vrhovnog suda SSSR rehabilitovan I957·

Nizan), Vajan Kutirje (Vaillant Courtier), Zan Ka­su (Jean Cassou), Lanžven (Langevin) itd. Zuo, Blok i Aragon pohrlili su u Madrid. Krajem av­gusta stigli su i neki članovi dveju radničkih inter­nacionala - Diklo (Duclos), Ziromski, Branting, Neni (Pietro Nenni), De Bruker (De Broukere). Iz

Moskve je do�ao Mihatl Koljcov, kao dopisnik "Pravde«, i odmah je stekao op� tc simpatiJe. Ercn burg, dopi 'in i k 1 ista "[z vj e<, ti ja", stigao je na ara­gonski front.

Pohrlio je i Andre Malro, pisac .Qs\ajača "Ljudske sudbine« i »Doba prezira.-, kop sc bone; kao komandant jedne vazduhoplovnc eskadrile. Za italijanske i nemačke komuniste borba u $paniji po­stala je deo zajedničke borbe protiv Muc,olinija i Hitlera. Luidi Longo (Luigi Longo) do�ao je u �1a­drid i doneo sa sobom, u imc Komuni'>rtčke pani je J rali je, zastavu za Petu rcgimentu. jo� od pnih dana u $paniji su se borili Yitorio Vidali i Etorc Kualjerini (Ettore Quaglierini) . Iralijani Skori (Scot­ti), Pelegrini (Pellegrini ) i Naneri (Nancrri) pohrlili su odmah na front kod Ueskc, u Aragonu, sa kolo­nom PSUC - UGT (Jedinstvena socijalic;rička par­tija Katalonije i Generalna unija radnika); Roscli (Rosse ll i) i A nđelon i (A ngelon i) oti�l i su na isti front sa kolonom Aska!>o, na Monte Pclatu.

U Barseloni, pod rukovodstvom nemačkog ko­munista Hansa Bajmlera (Beimler), obrazovana je nemačka jedinica Telma11. Na madridskom frontu formirana je italijanska jedinica Gastone Soči, pod komandom Frančeska Leonea (Francesco Leone), u čijem su sastavu bili i poljski dobrovoljci. U sep­tembru je obrazovan, oper u Madridu, francusko­-belgijski bataljon Komin de Pari (Pariska ko­nwlta}, čiji je komandanr bio Dimon (Dumonr).

Rozenberg, prvi sovjetski ambasador u $paniji, predao je 27. avgusta akredirivna pisma predsed­niku Asanji. Spanija je priznala Sovjetski Savez J933· godine i bili Slt odrećleni ambasadori - Alva­res del Vajo u Moskvi i Lunačarski u Madridu. Za­okret Spanske republike udesno sprečio je razvoj diplomatskih odnosa između dveju zemalja. Za

Attdre Malro, /)isac »Ljudske sudbine«, borio se 11a strani republikanske Spa nije na čelu jedne vazduhoplovne eskadrile (levo). Fotografija je napravljena za vreme preda/Ja u bitki kod Teruela. Andre Marti, Luiđi Longo i Vitorio Vida/i

za vreme španskog rata (desno) .

• . �.

ŠP.a�skog amb�sad�r.t 19 }6. godine imenovan je so­

�rplr�r Marselrno l askua (M arcelino Pascua), koji Je strgao u Moskvu oktobra meseca. Zajedno sa Rozenbergom, kao vojni :ua�e, u Madrid je doš::to general

.G?rjev, k�ji će kasnije imati važnu ulogu

kao VOJHI s:wernrk u n:puhlikanskoj komandi. U septembru je i'a so,• jetskog konllrla u Kataloniji postavl jen stari revolucionar Anronov-Ovscjcnko. U vreme dolaska Roz1.·nhl"rg.t u �ladrid pobunje­nici su prvi pur bomh.udm ali gl .l\' ni grad Spa nije. Na dan 2.8. avgusta nekoliko aviona bacilo je prve bombe u park Minist:1rsn·a rata, u Ulici Alkala; poginuli su jedan kaplar i jedan vojnik. Nekoliko bombi palo je na aerodrom Bar:1has. Po delovima bombi videlo sc da su nemačke proizvodnje.

PAD IRUNA I KABALJEROVA VLADA

Poslednje sedmice avgusta, dok sc situacija na Tahu i kod frun::t pogoršavala, u Madridu su i da­lje vladali neorganizovanost i nedostatak koordina­cije; a da i ne pominjcmo Kar:�loniju, u kojoj su anarhisti i autonomn:I vlada dclov:�li sv:�ki za svoj račun; u Valcnsiji, pak, istovremeno su postojali je­dan savet i jedna vl:tdin:1 dcleg:�cija koji su delo­vaU nepovezano, kao i :1n:1rhisrička milicija, tako­zvana Colum11a de hierro (Kolumna de ijcro - gvo­zdena četa), koja je scjal:t užas u pozadini.

Bilo je očigledno da rcpublibnska vlada, na čelu sa Hoscom Hiralom, nije im:1b dovoljno autoritet:! niti dovoljno sredstava za rukovodenje. jedinice narodne milicije formirali su sindikati i partije, i svaka se pokoravala svojoj političkoj organizaciji: najjače jedinice pripadale su komunistima, socijali­stima i anarho-sindikalistima, ili su bile njihovi simpatizeri; najzad, to su bile organizacije radničke klase bez svojih predstavnika u vladi. Valja dodati da je za slabi Ccnrralni glavn i štnb, sastavljen od profesionalnih vojnika, bilo veoma teško da održi vlast nad tim kompleksom partijskih bataljona. Ko­munistima je hilo već jasno da predstoji dugi rat, i 2.0. avgusta, u svom zv:tničnom organu »Mundo obrero .. , ist:tkli su neophodnost formiranja na­rodne armije, sa jedinstvenom komandom i jedin­stvenom disciplinom. lndalesio Prijcto i još neki so­cijalisti delili su, mada sn malim razlikama, ovo miiljenje; ali anarho·sindikalisti i list »Klaridad« (•Clatidad. - .. svetlost•), glasilo Larga Kabaljera i aJelovih prijatelja iz socijalističke levice, bili su II'DIIi' mUitarizovanja milicije. Sem toga, vladin de­

o formiranju vojske dobrovoljaca, sem što je �tuu, nije vodio računa o postojanju već for­

milicije, koja IC borila na raznim fronro-

Wlo lt cdko oddati autoritet ddave u Rili� Pokolji koje 1u vrlili lesionari

pojKano rtproivne mere

Mo/in cilj u sevemoj Spaniji bio je da zauzme San Se­bastijan i lnm, kako bi na taj način zatvorio granicu između Francuske i Biskaje na krajnjem zapadnom delu Pirineja. Svoje namere ostvario je u kampanji vođenoj u mesea1 avgustu. !run je pao posle teških borbi 5· septem­bra, a San Sebastijan - petnaestog. Na slikama (gore): Beorlegijeve jedinice (ovaj falangistički pukovnik po­gitmo je na lnternaciomzlnom mosw u završnim borbama kod Truna, pogođen rnfezlom francuskih mitraljezaca); u

/runu se borba vodi ztt svaku kuću (dole).

Republikanski maior Visente Roho, nekadašnii profesor taktike u Voinoi akademiii u Toledu, u prvim danima rata.

od srr,mc republikanaca. Jedan pož:tr koji su iza­zvali pobunjeni politički zatvorenici u madriclsko111 zatvoru doveo je do narodne bunc i zaui'.imanja za­tvora. Ogorčen zbog ubistava koja su fašisti izvršili u Bad:1hosu, n:1rod je tražio osvetu. U ovakvom ha­osu N:uodni front je morno da razvije intenzivnu nkciju kako bi sc izbcgao isti takav pokolj: njegovi rukovodioci, u prarnji predscdnika Vrhovnog suda, Marij:1n:1 Gomcsa (Mariano G6mcz), otišli su u za­tvor i, illaž.ući opasnosti svoje živote, uspeli su de­limično da spreče pokolj i obrazov:tli narodni sud koji je izrekao nekoliko smrtnih. kazni. Toga dana izvršena je smrtna kazna nad fal::mgistima Ruisom dc Aldn i Fernandom Primam de Rivcrom, šefom agraraca, Martinesom de Velaskom (Martinez de Velasco), i nad jednim predstavnikom desnog cen­tra, Mclkijadcsom Alvaresom (Melquiadcs Alva­re7.). l\1edurim, nije izvršena smrtn:l kazna nad Se­ranom Sunjerom (Serrano Suiicr) i falnngističkim rukovodiocima Sančom Davilom (Sancho Davile) i fernandom Kesrom (Fernando Cucsta), koji su ne­što kasnije zamenjeni za zarobljene rcpubliknnce i zauzeli vnžnc funkcije u frankističkoj zoni.

Još je veća zbrka bila na gr:1ničnim područjima, gde nije postoj:lla nikakva kontrola trgovine s ino­stranstvom. Katalonske fabrike, tce>rijski ••kolektivi­zirane .. , bile su u stvari u rukama :uurho-sindikali­stičkih komiteta i nastavljale su da proizvode i da prodaju svoje proizvode u inostranstvu bo da sc rat uoplte ne vodi, uzimajući direktno 11tranu va­lutu koja je bila toliko potrebna dr7..tvi. L.ugo Ka­Hijero nije krio neslaganja sa vladom prilikom � � obiluaka borbenih linij.1. Prijcto, koji

l vladom iz svog kabineta u Ministar-

srvu morn:uicc i pored toga što nijt..: bio ministar, tn k ode je s mn tra o ela t rt..: ba izrncn i ti sasw v vlade; zalagao sc zn neophodnost obrazovanja nove vlade uz učešće socijalista obeju tendencija, kao i republi­kanaca. Predscdnik nove vladt..: trebalo je dn bude Largo Kabnljcro (mada ga je Prijcco lično mrzeo). Komunisti su bili naklonjeni svakoj promcni koja bi omogućila stvaranje prave vojske i uvodcnje di­scipline, kako na frontovima tako u pozadini, ali nisu smatrali oporcunim da direktno saraduju sa budućom vladom kako ne bi dali povoda neprija­teljskoj propngandi koja je već govorila o »komu­nizir:lt1ju(( republikanske $panije.

U ovakvim uslovima, bitka na Tahu sc katastro­

falno razvijala. Kolone Jaguea (koga je zamenio

Varela po lc zauzeća Makede) napredovale su pod

zaštitom avij::�cije, predvođene blindiranim jedi­

nicnmn. Nn neutvrđenim polo7:�jimn, milicionarske

jedinice, loše naoružane, pružale su slab otpor. Tri­

descrog :lVgust:t pala je Oropesa, važan položaj na

obalnmn T:�ha. Dva dana posle roga kolone Beor­

legijn, Saratcn i V:tlinja, pojačane bnrcrijamn kali­

bra 105 i 1 55, prešle su u napad nn severu duž cele

linije. Drugog septembra uspele su da zauzmu tvr­đavu Son Mnrsij:tl, a trećeg - Behoviju. Republi­kanci su st..: herojski i očajnički br.tnili, ,tli položaj Irun:1 već je bio veoma te-hk. NjegO\ i br.111ioci bo· rili su sc sa r.soo starih puš.tk.t it 1 89!L godine, dva nac., t mirr.tljc7a i deset ropm .1 . l\ lunicij.1 je bil.t pri kr;tju, dok su lt.l druge Mr.tm• mt•dun.trodnog most•t u Fndaji francuske \ l.t�ri hlokir;tk ''''t k.tmi on.t s.1 municijom posbrom it K.n.tloniit•.

l l ir.du je po�ot.do jasno d.1 it' llt'ophodiHl ohr.llll v.lnjt• novt• vl.1dc.•, i podm•o it' o�tt.l\'kll, k.1k11 b1

olakŠ:lo formirnnjc rcprczcnrativnijeg kabineta, jed� ne pr:w.

e v bde N�rodnog fronta. Posle iLvesnog kol�ba�Ja predscdntk As:mja je pristao da se or­von knza. �očclc su

. kon�.

ul�acijc za obrazovanje

�·la�c rcpub!Jkan:t.ca t .:.

�CtJ:d tsr.t. L:ugo Kabaljero JC zeleo da dobtje l\1umtarstvo rnra, ali, tokom pregovora, tražio je d.t huJe i predscdnik vlade ro je r da rukovodi. Nije prihvatio predlog Alva�

resa del Vaja, koji mu je nudio samo !\!inistarstvo rata, s tim da e funkcija predsednika osta,•i Hi­ratu. lli sve ili ništa. U takvoj situaciji nije preostalo ništa drugo nego ch sc popusti. Drugi zahtev Larga Kabaljcra bio je da komunisti uzmu učešće u vladi. Kao što je rečeno, komunisti su bili protiv toga i u prvom trenutku su odbili. Kabaljcro je insistirao i komlHtisti su sc odlučili da pristanu. l 4· sep­tembra, dok su lrun i Talavcra bili pred neposred­nim padom u ruke pobunjenika - štaviše, Tala­vera je pala tog istog dana - obrazovana je vlada Narodnog froma pod parolom da sve treba podre­diti naporu potrebnom za pobedu u raru. Sastav nove vlade je bio sledeći: spoljni poslovi - Hulio Alvares del Vajo (socijalist); unutrašnji poslovi -Anhel Galarsa (Angel Galarza) (socijalist); finan­sije - Huan Negrin (socijalist); mornarica i vaz­duhoplovstvo - lndalesio Prijero (socijalist); pravda - Marijana Ruis Funes (republikanska levica); industrija i trgovina - Anasrasio de Garsija (soci­jalist}; poljoprivreda - Visente Uribe (Vicente Uribe) (komunist); obrazovanje - Hesus Ernandes

(Jesus 1-lern� ndez) (komu ni sr). r t ll lli r' l ' . . . l }' · ' ' • • • V JC 1 SOCI· Ja n

.a po ltlka - Hosc Toma� i Pijcra (Jose Tom;is y Ptera� (katalonska levica); saobraćaj i trgov:tčka mornanca - Bcrn:trdo Hiner dc los R 'tos (Bc d e· d l

. . rnar o

b Iller e � Rio�) (rep�tblikanska unija) ; minisr.u

cz porr�elJa - Hose l-Itra! (republikanska levica). ekoltko dana posle toga, Ministarstvo j:tvnih

rado�·a po\'ercn? je 1-luli_iu 1-lustu (Julio just) (re­publt

.�anska levtc:t); dobtvši garantiju da će statut

Bask!!e .odm�h bi�i _

rodner na usvajanje Korresu, basktJskt nactOnaltstt su pristali d:t u vladu bude uključen, kao ministar bet portfelja, i njihov pred­stavnik, Manuel lruho.

Nova vlada primljena je s oduševljenjem kako na frontovima tako u gradovima u pozadini· sada su radnici bili odista predstavljeni u novoj v

'tadi koja

je, međutim, morala da se suoči sa veoma kritič­nom situacijom. Posle pada Talavere nastalo je pravo-pravcato rasulo koje je trajnlo više časova, tako da je glavni drum Tabvera - Madrid ostao otvoren i bez odbrnnc u toku prebacivanja svežih trupa sa Sijcre.

Branioci !runa ispaljivali su svoje poslednje metke, boreći sc stopu po stopu kako bi omogućili civilnom stanovništvu da napusti grad. Zene, starci, deca, prešavši granicu, gledali su sa obala Bidasoa kako im gore kuće. Kada su fašisti ušli, grad je bio pust. Borci su se podelili u dve grupe, ne prestajući da se bore. jedna grupa se povukla prema San Se­bastijanu, dok se druga borila sve do podne 5. sep-

Alkasar, u koii su sc sklonili pukounik Moskardo i pitomci Vojne akademije Ul vreme opsade. Fašistička P.ropaga�d?.

pokušala je da isprede legendu o A/kasam, prema kojoj s11 milicionari, navodno •. 11�enili 23. j!tla p11kovmka, traze�t

da se preda u wmemt w život njegovog sina L11isa, što je Moskardo. tobože, odbto t pozvao 7ma �a �����e kao herOJ.

Ovu priču demantovao je dopisnik »Nj11jork tajmsa« iz Spanije, Metj11s. Luis Moskardo pogmuo Je pn�tkom napada

na kasarnu Montanja, a telefonske linije između Toleda i Alkasara bile su presečene pre 22. tula.

139

tembra, kako bi zaštitila povlačenje civilnog sm­novništva sn međunarodnog mosta kod Endaje. U ovoj borbi smrtno je rnnjcn pukovnik Bcorlegi, komandant fašističkih snaga. Isto veče vojska je, u ime ,·ojne hunte u Burgosu, prcuz.cla kontrolu gra­nice iz.mcđu Iruna i Endajc. Tako je severni deo re­publikanske $panije odscčen i ostao je bez ikakve su,·ozemne veze sa ostalim svetom.

Posle Truna, na red je došlo mesto Fuentcrabija, tc je položaj San Sebastijana postao neodrživ. Ci­dno stanomištvo je više volelo da napusti svoj grad nego da 7.ivi pod fašističkim režimom. Kada su trupe pukovnika Los Arkosa 1 5 . septembra za­uzele San Sebastijan, od Ss.ooo stanovnika u gradu je ostalo samo 3o.ooo. Pešadijskc jedinice, sastav­ljene od četiri hiljade ljudi, zajedno sa dvemn arti­ljerijskim grupama od 24 topa srednjeg i velikog kalibra i više brdskih baterija, i dalje su napredo­vale tokom celog septembra sve do obale Deve, na čijoj su levoj strani, zauzevši Ondnrou i Morriko, stvorile mostobran. Fašistički pobunjenici zauzeli su celu Gipuskou, sem Ejbara i Ejgete, na le­voj obali reke Deve. Ovaj front ostao je stabili­zo,•an tokom cele zime.

Drugi gorući problem bio je Alkasar u Toledu, jer su sc fašisti sve više približavali a ncorganizo­vani napadi republikanaca ostajali su uzaludni. Pu­kovnik Moskardo, komandant Alkasara, odbio je predJog komandanta Roha (Roja) {profesora vojne akademije u Toledu na početku rata), čileanskog ambasadora Njunjesa Morgada (Nttiiez Morgado) i sveštenika Kama rasa (Camarasa), da se izvrši eva­kuacija civila. Situacija je bila utoliko teža Što je neposredno predstojalo spajanje pobunjeničkih snaga sa juga i severa. Na dan 8. septembra faši-

stička kolona pod komandom Delgada $erana (Dcl­gado

. S��.rnn�) zauzela je Arenas de San Pedro, u

provtnCIJI Av1la, dok je konjica pod komandom _ k�vnika 1\ tonasrcrija, koja je bila krenula iz A�� sugla t� malo mesto La P�ra de Arenas. Sada ih j; .raz.d;aJalo samo

. sedam kilometara. Republikanska

JCdmtca pukovmka Mangada bila je sasvim ne­moćna dn spreči to spajanje; i 9· septembra te dve po.buntc:nič

.kc kolone s� sc spojile: kasnije su im se

pndruztle 1 kolone maJora Tela, koji je krenuo iz Talavcrc. Susret fašističkih snaga odigrao se u Ra­ma�

.astnnjosu. Pobunjenici

. . su uspeli da spoje linije

SVO)th frontova, a obruč llJihovih snaga koji sc ste­zao oko Madrida predstavljao je S\'e veću opasnost.

Na dan 30. avgusta pukovnik Ascnsio, koji je pružio otpor fašističkom nnpadu kod Pegerinosa na frontu Guadarame, naimenovan je za ruko,·o­dioca svih snaga centra u sedišru operativnog štaba u Santa Olaliji {provincija Toledo). Ali Asensio je bio pesimist i nije video mogućnosti za uspeh. De­setog septembra izjavio je da ne raspolaže potreb­nim operntivnim mogućnostima, kao ni potrebnim sredstvima za veze, pa je svoje trupe rasporedio na položaju udaljenom sedam kilometara od neprija­telja. U razgovoru sa Pjetrom Nenijem, 13. sep­tembra, rekao je: »Milicija je demoralisana.« Sem roga, nije prihvatao da se izvrše solidni radovi na izgradnji utvrda i rovova (Kabaljero je bio istog mišljenja), što je, ipak, bilo neophodno.

Situacija je, zaista, svakim danom postajala sve teža. Fašisti su 21. septembra ušli u Makedu (na 42 kilometra od Toleda), a sutradan u Torihos; tada je Franko smenio Jaguea i na njegovo mesto postavio Varelu, koji je došao sa fronta kod Ma­lage gde su njegove trupe upravo bile os,·ojile

Miting u Parizu na kome se propagira sakuplianie brane i novca za španske izbeglice-antifašiste (levo). Pomoć fran­cuski/, radnika Spani;i (desno).

Rondu. T kod Kordove su republik . 1.

d k . . . anet mora 1 malo a se pavu u sa l1111Je froma 1· d ... · · . •

" napuste mesta Espeho 1 PenJatOJa. Franko je, svakako, već bio odlučio d d M d .d

a pre na-pa a na a n napadne Toledo Pre s Š · b'! 1 kv .. .

· vega zato to JC t o a se OSVOJiti Toledo, a to bi mu donela

spektakularnu pobcdu, a zatim zato što b'1 ,.1 d

mu to omoguct o a ponovo grupiše i reorganizu1·e svo·

· k v k v JU

VOJS u pvre nego sto . po ·usa da osvoji glavni grad. A_� k�nacno,

_morao Je da

_učvrsti i svoje lične pozi­

CIJe, Jer su_ �

lJegov brat N1kolas, Kindclan i general Orgas r�d �l t na t�me � �t 0�1 postane apsolutni iefe, kako VOJnt, tako 1 pol1t1čk1. Franko j e vešto postu­pio kad je odlučio da obezbedi lako osvajanje To­leda pre nego Što sc izloži opasnosti od preura­njenog napada na Madrid.

U međuvremenu, vlada je pripremala dekret o vojnom organizovanju milicije (koje je trebalo sprovesti u život 30. septembra). Na svojoj Nacio­nalnoj konferenciji, CNT je ponovo predložila da se vlada zameni jednim nacionalnim savetom za odbranu, sastavljenim od predstavnika dveju sindi­kalnih centrala - CNT i UGT. Predlog nije uzet u razmatranje, ali sve je ukazivalo na to da anarho­sindikalizam, ili bar jedan njegov deo, napušta svoja preterana antidržavna shvatanja i dobrim de­

lom prihvata sadržinu rada državnih organizacija,

iako ne usvaja njihove nazive.

KOMITET ZA NEMESANJE

Videli smo da je u trenutku formiranja vlade

Larga Kabaljera, u kojoj je Al�a.ros del yaj

_o

bio ministar spoljnih poslova, pohttka nemesanJa

već dejstvovala i bila potvrđena sporazumom od

2.8. avgusta.

Na dan devetog scptemb K . nJ·c odr:- .

L ra onutet /:l nl'mc,, 7.ao Je u ondon . ·

' drugoj sed nici od

:- . u S\OJU prvu �cdmcu. J

. d .

. ' rzano1 14. septembra, i1.1hnn ·e JC nn tzvršnt potkomitet sastavi· l t' l 'k V l ' k · ' )en Ot p rel st:w-nt � e l e Brnanije, ��nncuske, Nemačke, ltal.i' c �OVJCtskog S�vcza, BelgiJe, Cehoslovačke i Sved��c' � predseJmka novog komiteta imenovan je lord Phmut (Plyn�ourh), .P<>cl�ekretar u ForenJ ofisu, a 7.a s�kretar� - )edan .VISOki britanski funkcioner Frcn­SIS Hcm

_111g (Fr

_anc1s Hemming).

D�� l� k?m1r�r održ�vao svoje prve sednice, Por­tug�I!Jn Je l dalJe odbl)ala da pristupi sporazumu a nJena teritorija je bila pretvorena u mostobran z; po?unjeničku špansku v?jsku, i pozndinu za snage koje su nnpredo\'nle dolinom T aha i luku L.t iskr­cavanje (isra kao i Vigo, ali mnogo bezbeclnijc) ma­terijala, municije i ljudstva iz Nemačke i Italije. Na drugoj scdnici komiteta sovjetski predstavnik Ka­gan izneo je opn1žbu da su 24 italijanska avionn prispela u Vigo. Mada Kagan to nije izneo, tih istih dana je ostrvo Majorka bilo pretvorena u pravu vojnu bazu Musolinijcvih snaga.

U međuvremenu, započeo je pokret demokrat­skih snaga u korist Spanske republike. Na dan 2.. septembra, u Zimskom velodromu, narod Pariza još jednom je manifestovao uz poklič »Des canons

et des avion s p our L' Espagne« ("Topove i n vi one za Spaniju••). U govoru održanom 6. septembra u Luna-parku, Leon Blum je pokušao dn opravda

svoj stav. Mada je priznno da se »od 8. avgusta,

kada je Francuska donela jednostranu odluku o za­

tvaranju granice premn $paniji, izvesne naše nnde i

Vare/ina fašistička vojske� zauzela te 27. s��tembm. T�­

ledo koji 511 branile snage pukovmka Bunl!a. Osv�JtiiiJe

ovog grada praćeno je tragičnim pro/ivanJem ��t'l. Fa­

• . t ' nisu zarobljava/i i krt• je tekla glavnom uluo!n sve

515j0 gradske kapije. Na slici: poslednji trenuci b1tke.

•

141

pretpostJvke nisu ispunile�. ipJk nije odus1.10 od

politike ncmCŠ,IIlj<l, l Cak JC tHdiO da JC »0,1; �.1\'�'t

spasao Evropu od sveop�tcg s�k�ba•··

lcdeccg dan.l CGT Je obJa' 1l.t apel za n.1 t.l\'­

ljanjc akcije u korist Spanskc republike i zahrcv:1l:1

je od francu ke '·bde -.da po�ovo numotri �.1 En­

gleskom i drugim demokr:nsklm ' !adama S\'OJll po­

litiku nemešanja«. Krajem septembra sastah se u Zenevi Generalna

skupština Društva naroda, koja nije ni unela u svoj dne,•ni red pitanje Spa nije (pod ·cca mo da u Ita­lija i Nemačka prestale da učesrvuju u rndll

.Dn.'­

šn·,, naroda). Uprko tome, Ah•ares del VaJO Je o' tro opružio »juridičku mon truoznost formule nemebnja«. Sabotaža međunarodnih organizacij.1 bila je tahih razmera da je ekretarij:n Drustvn naroda odbio da Štampa izvevraj Alvaresa del Vajn, koji je služba 'panske delegacije trebalo da razdeli

. . . UCCSOICima. Go,·orcci u ime so,·jetskc delegacije, Litvinov je

rekao: ,.t-, toj a vlada je odobrila deklaraciju o neme­sanju u ,·czi sa španskim problemom samo zato što je jedna prij::ttcljsk:l zcmljd strahovala da iz njega ne proizade mcdun:uodni konflikt. Ona je to uči­nila uprkos tOme što je smatrala da sc princip ne­utralnosti ne moze primcnjivati ll slučaju kada sc protiv legalne vlade bore pobunjenici, čime sc gaze norme medunarodnog prava, tc, uzimajući to ll ob­zir, sovjetska vlada sada izjavljuje da se potpuno slaže sa izja\•om koju je pre nas dao gospodin mi­nistar spoljnjh poslova Spanijc.«

Nekoliko dana posle ove jalove debate na skup­štini u Zenevi nacisti su uputili u Spaniju prvi od­red tenkova, sa odgovarajućom posadom, čiji je za­datak bio dvostruk - da učestvuje u borbama i da obučava nacionaliste u upotrebi oružja. l Musolini­jeva vlada uputila je u Spaniju 2.2. aviona, ro ten­kova i, jedanaestog septembra, 3 hiljade topovskih granata.

Predaja republtkanskiiJ vojnika i divljačke represalije fa­lcmgista. U Bolnici »San Htta/1" Marokanci su t�bili /ekara

i ranjene milicionare 11 posteljema.

l FRANKO, SEF NOVE DRZAVI:

Za snage kojim.1 je kom.1ndm .10 V.1rd.t, put 11 l\l.1kedc i Tonho a prcm.\ Toledu i>.Hl.l JC hm bk. Republikanskim sektorom kod To\cd.1 kom�n­do' .10 je potpukovnik Buri l jo {Burillo), al. , c�111•1 njegovih snag.11 biln je SIIStnvljenll od mili�:ionar.1 C T-a, čija je disciplin:. hiLl sl.1b.t ili nib\.., ,1. Pu­kO\· n ik Ascnsio pokušao je da i'lvrši proboj na lc­vom krilu V:trcline vojske, ali V.trel.t je prc�.10 ll konrranap11d, povcri,·ši ll.\ ršcnje ovog 1..1d.nb španskom i\llarok:tncu El t-. lisijanu (El t-.tiu.i.m) (isti onaj koji će 2.0 godin.1 kasnije posrJti vrho, ni kom:wdanr m.1robnskc vojske Moh.11ncda V). t.l t-.lisij:m i njegovi larokanci 1.1uzcli su 2.7. sep­tembra mali centar Bargas i prcsekli drum koji vodi iz Toleda z::t �1adrid. �lo�kardo je uputio Burilju ultimatum, a nnnrhisti su, kada su V;uclinc barc­rije otvorile v:mu na njih, počeli da n.tpuktju po­ložaje. Ovo sc odigr11lo pred,·cče 2.7. cptembrJ. SJ ono malo disciplinovanih snaga koje su mu prc­osmlc, Buriljo je pružao otpor cele noći, 2.8. sep­tembra povukao sc prema Aranhuesu jedinim mo­gućim putem. U prvim jutarnjim časovima, regula­resi su ušli u Toledo, strcljajuci zarobljenike i ubi­jajući ranjenike u posteljama. General Varela je u paradnoj unjformi ušao u Alkasar, i Moskardo ga je dočekao sa već poznatim rečima »Sin nouedad eu el Alcazar« (»U Alkasaru ništa novo«). Smradan Franko je srigao u Toledo i predao najveće odliko­vanje (krst sv. Fernanda) pukovniku loskardu. Frankova vojna operncija potpuno je uspei:l. A što se riče politike, tih dana počela je podmukb borb.1 za vlast.

Mada su pobunjenici postigli bitne vojne i diplo­mnrske uspehc, njihovu političku organiznciju je još uvek morila »vojna anarhija« iz prvih Jana. »Mudre glave« u pozadini znale su da sc vlast mora organizovati. Očigledno je da je imenovanje Kabaneljasa za prcJscdnika hume, po lc smrti S:lll­hurha, bilo čista formatnost u skladu sn razlozima medunarodne prirode, jer se radilo o generalu koji

Franko i niegov glavni štab nel frollfll lid Ct,adarami.

niJC 1mao fašističku prošlost. Mola je im::to vojno­-političku vb t na severu, Kcjpo de Ljano u poza­dini andalusij kog fronta, dok je Franko imao ko­m:lndu na odlučujućim frontovim a. Premcšranjc njegovog glavnog štaba u K:tscres ubziv::tlo je na to tb on ima n:tmcru da kontroliše i scvernu zonu. Sem roga, nije trebalo zaboraviti da je njegovom inicijativom dob ijena pomoć od Nemačkc. General Kindelan i Nikolas Franko (koji je bio jedna oJ po­litički najaktivnijih ličnosti u početku rata) pripre­mili su Frankovu kandidaturu za vrhovnog šef:1

n.1cionalnih<( snaga, za funkciju koja sc poisto­\ctila sa funkcijom šefa jedne države u n::lSrajanju. Formalno, Kindclan je predložio u Kasercsu, na )ednom astanku generala, da sc sva vojna vlast po­veri generalu Franku. Na drugom sastanku, odr-•

i'.:111om 12. septembra, učcsrvovali su generali Kaba-ncl Jas, Kejpo, Franko, Orgas, Mola, Hil juste, Sa­llket, Davila, Kindclan i pukovnici Monr:tner i Mo­rc.:no Kaldcron. Kindelan, podržan od Orgasa, �porno je ost:tjao pri svom prcdlogu, koji je prim­lJen prilično hladno; štaviše, Kabaneljas se izjasnio p rm iv. Medutim, Mola je izrazio svoju saglasnost, v.�

rovatno stoga što je to za njega, kao naji taknu­l,IJcg !>Uparnika, bilo pit::tnjc takt::l. Konačno, na tre­

ccm sast:tnku odri.anom posle ručb, Kindelan i Orgas su u�peli; srnri Kabancljas je glasao protiv. Dogovoreno je Ja ovaj spor.n.um ostane u rajnosri. b toga !oC: moglo 1.aklju6u, 1 ro s pravom, da je hunta u Burgo!>u čisto form.tlru u!>lanova. Raču­nalo sc sa "korim zau1.cĆcm 1\lndrida, pa je pred IVc:t trebalo iza�i !til već urg.mizovanorn političkom

vlašću. Posle zauzeća Toleda, Nikolas Franko i Kindclan sastavili su prcdlog dekreta.

Verzija o rome šta se t•1da dogadalo ima malo i one su konrradikrorne.

Dvojica od glavnih učesnika, Davila i Kindelan, zabeležili su svoja sećanja o tome. Treba imari u vidu da je Kindelan bio jedini učesnik na rom sa­stanku, koji nije pripadao \'Ojnoj hunti, i �roga je njegovo prisustvo imalo karakter privi legije. Sasta­nak je održan na imanju vcleposednika i odgajivača Peresa Taberncra (Perez Tabcrnero), nedaleko od Sal::1mankc (prema Davili, ro je bilo 27. septembra, dok Kindelan tvrdi da je sa!>tanak održan po le rog d::1ruma, kao i da sc mogao organizovati samo za­hvaljujući aktivnosti njegovoj, Orgasovoj, Nikolasa Fr::1nka i jaguea). Iz n::lVedcnih svedočanstava -koja su, pored ostalog, jedina iz prve ruke - pro­izlazi da je diskusija bila mučn::1. • Di kurovalo se celo prepadne, i konačno je iz­glasano da se Franku poveri vrhovna komanda nad suvozemnim, pomorskim i vazduhoplovnim sna­gam::l, kao i ela mu se docleli titula generalisimusa. Teže je bilo prcneri na Franb političku vlaltt, Kin­delan tvrdi da su gotovo svi bili protiv roga, a pre svegn Mola, ::1li dodaje, šro je veoma čudno, da u posle ručka »Započeti odvojeni razgovori u kojima je zablisralo najčistije zlaro patriotizma«, i <h su 1.avršeni rime šro u se planovi onih koji su podr­žavali Franka (Orgas, jaguc, Kmdelan 1 1kolas franko) pretvonli u st\arnosr. Ver7tJ.1 �cnt•ral.t

O;wilc čini sc da je bliža i!.tini. Pre podni.' it' 11-glasano da l· ranko bude ' rho' 111 konund.uu H)J�k�-.

14J

l l • l l

t n -

5,1 terase jedne zgrade 11 predgradtt Madrida illostrani uovinari posmatraju bombardovanje glavnog grada.

a zatim su se gotovo �vi učesnici sastanka razišli zbog svojih komandantskih du7nosti. Posle ručka ostali su samo Franko, Mola i Davila (ne pominje Kindelana, ali sc mo7c pretposraviti da je i on bio prisutan). Moln je rekao kako mora da ide, a Da­,•ila mu je odgo,orio kako nije rešen problem poli­tičke d asti. ,\lola je itncnada promenio s mv, pri­h' :�rio JC pred log ( u promo Kindclano,•oj verziji) i ponudio je glasove Salikcta i Pomca. Predveče, u Burgosu, skupljeni su i ostali glasO\•i, i dar je nalog Jangasu t-.1esiji (Jangua t-.1cssla), bivšem ministru za vreme dikra[Ure Prima dc Ri,•ere, da sasrad na­crt dekreta (prema Kindclanu, on ga je na sastanku vec imao u džepu, i bio je detaljno obrađen). Ovim dekretom sc »Odredivalo da je za čin generali­simusa vezana funkcija �efa vlade do završetka rata . . . « Medutim, ispadn da je rokom noći neko smislio da nnziv >•Šef vlnde« treba zameniti na­zivom »Šef države••. Cini sc da je jednn motociklista doneo novu redakciju dekreta u šrampnriju. Dekret je nosio darum 1 . oktobru; članom J . general Franko imenovan je t.a prvog šefa države. Dakle, sve pojedinosti ove operacije bile su bri7.1jivo obra­đene, i ona je potpuno w.pešno dovcdcnn do kroja. Sutradan, 2.. oktobra, obr.ttovana je tehnička huma, sa Da' ilom 11.1 čelu, koja je funkcionisala preko godinu Jan.1. Upr:n ljanje O\ om zonom ostalo je, u '>t\ari, podeljeno itmedu Salamnnke i Burgosa.

Franko je 1.1 ..voje '>edi.:.re itabrao Sabmanku (smc..'l>tio �e ll nauhi .. kup .. ku pal:nu koju m u je sra­vio na ra'>pol.tganjc Pb i Danijel - Pl:\ y Daniel) ; brat Nikulas hiu mu je gcncr.tlni !>ckrctar; diplo­mata Sangronis (Sangr<1ni1) '>C b.wio vct.ama s ino­stranstvom, a Miljan A'>traj vodio je biro za lta'?pu. Njegovi saradnici su r.tkodc bili grof od Matalda (Mayaldc), and;tlu.,ijski poscdnik Murcno Tora (Torres), profesor Ebanjcr Martin (Fb:uicr lalilill1), koji je nekada saradivao sa diktatu rom, i,

funkc:ijom privatnog savctnika, frarar

Menendes-Reigada (Menćndes-Reigada). U Bur­gosu tehnička hunta je živorarila sa nekoliko admi­nistrativnih službi a u Valjadolidu Martines Anido je smestio sed ište nekih ja' ni h službi.

Ni falanga, ni tradicionalisti nisu bili konsulto­vani, sem Što su oJ njih rrnženi jedna čera falan­gista i jedan odred requetesa dn odaju počast no­vom gencrnl i !li m usu.

Tek + septembra sasmli su sc u ValjaJolidu pre­ostali članovi Nacionalnog Sa\'eta falange koji su se nalazili n a ovom području. Konstiruisana je jedna hunta jefesa sastavljena od sedam člano\a, pod ru­ko,•odsrvom Manuela EJilje (�fnnnuel Hedilla), je­fea provincije Santandcr, koji je bio u odličnim od­nosima sa strujom na čijem se čelu nalazio Agustin Asnar, bivši šef predratne falangisričke milicije.

Ovn hunrn sc preselila u Salnmanku, a r . oktobra priključio joj sc S::tnčo Davila, jefe snaga Andalu­sije, koji je bio pobegao iz Madrida zahvaljujući pomoći Kubanske ambasade.

PRVA BASKIJSKA VLADA

Usra ,. je preJ, i dao d.1 p.nLuncnt treba da se sa­srane 1 . okrobr;t. Pridrž.n ajuci sc �rrogo odredbe, L:ugo Kabaljcro i nJegO\ .1 ' latb t.tutcšc, I . okto­

bra J 936, ntC'>I.l u bcmt·o t1�u/ (ban ko asu), plava klupa CC/CC\ is.ll1.1 /,l \ Lulu), ll p.tlati Ka rera dc s�lll lleronimo, pred prcd!>r.H nil:im.t t.lkonoUa\nC d;l­sri. Vclik.t vcdn.t d.u1m .1 p.trl.unent;t itgbs.IIa je

pO\erenjc d.H.Ii, n.tl.tilH.I Joj d.1 n.1sr.1\'i rat do

pobede. Posle L.ug.t K.th.l ljcr.l gO\ orili su En rike dc

Framisko, 11 une st>t'ij.lli'>llćkc p.ubmcnr.trnc grupe. Pesranj.1 (llindik.llist}, t\gire, koji je potdr.l\ ljc.n aplaui.Um, u 1mc haskihkih n.tcion.Jii,r.l, l lose Dl­j:�s, u imc kumuni'> ri(kl· grupe, S.111r.tlo, u iml' k.l­ta lonskc levice.:, K.l.,.lrl''>, u imc r<.·publik.m,kl' grup�.·. Jcdnogl.tsnu jt• 11.,, OJl'll .HII<lnomn• \l,llllt B.1�k•k.

koji it• još pre počt·tka rata b.t�kiJ\k ,1 čk odobrilo. · 0 g asa o telo U Bilb.wu je odm.1h obr.tt.ov tn 1 . b k . . l d P l .l r. l'

. • prv.l ns qska ,. :t :�. ret ouu.;cv Jt'nom 1113�0111 i u . b

• r l . k " " ·k ' T . . PriSUStvu n-t;\ JOn;� 1,ts

.lJ" c Illi. �Cl J�, m bdi prcd�cdnik H ose Anron10 Aguc polono JC 1 "". oktobr • kl ,

G "k' k · l " l.J Ct\ U u crm l, r:t_J st

�> t'�nog St.tbla, l>imbola baskijske slobode. Ag1rc JC ltabr.ln '·' prcd!.cdn1·k .1 • 1 . • a nepo-sreumm g asnnJcm sa 29 t .46 1 gla<"om p · .

k . . d b' R rOti\ 1 00 OJC JC . o 10 amon dc l\!adarijaga ( l�amo1� de Madan:�ga).

Nekoliko dana pre toga prcd.,cdnik Kamp · b. . b ams 10 Je o razovao :wronomnu vladu u KataloniJ" i k . . . " . , u OJOJ su prv1 put uc.:cstvovah anarhosindikalisti iz CNT-a.

U ista vreme, zbog izolacije u kojoj sc nalazila Asturijom je upravljala vlada kojn je imala izvesm; autonomiju, sastavljena od socijalista, komunista i republikannca, mada su njom ugla v nom vladale prve dve parrijc. U Aragonu, anarhisti su bili obra­zovali komitet sastavljen samo od članova CNT, čija je veća �riga bila da » kolektiviziraju" zemlju, terorišući sclpkc, nego da sprovode pravu ratnu politiku.

Dok je baskijska autonomna vlada, čiju su ve­ćinu sačinjavali katolici, garanrovala .. slobodu ve­roispovesti i rada verskih društava, sigurnost nji­hovih pripadnika i njihovih dobara« (izjava ba­skijske vlade), u ostalom delu republikanske Spa­nije većin::t crkava je bila zatvorena, mnogi svešte­nici posrali su žrtve narodnog gneva i ekscesa anar­hističkih grupa ili nckonrrolisanih elemenata.

Katoličko visoko svcštcnstvo, uz odobrenje mon­sinjora Pačclija (Pacclli), državnog sekretara Pija

Xl, ne '-·llllo d l ,·e l b · · t .. \u;c o r.uoboran '>tav · · po Uni dalo i idcolo\ku b uu k . l'f.k

vec JC »verski kr\tl�k·

· · ' '·1 1 1 'LIJUC I JC kao D

. . l b" . . l

.r.lt ... N.tJhl\kup Sal.lmanke Pia an11e , O )lVI() )C , b • • l

s D . , o . '-Cptcm r<l WOJC PJ'>tlr!>ko pl­mo " va gr.ula.. u kon •

. • l PrOti. v n 'č k ' h'

lc J<.:, ll/ ,e., no k levctan)c 1 e '>trnnc 1lo l' ,, . l d b ' .. tpl\,lno: • o '>poljnom ll.-gt u orb�, w�k.tko, inu formu gr.ldan.,kog rata a l, u sn•an, to JC krstaški rat To . • b . l , d l bi s . . . Je po un.t, a l ne • e p�rem�uo vec da hl '>C {uwratio red ... Na �VaJ način, vla'>t koja je f.tktički vec bila us­po<;tavlJcna u ��ur�osu i Sabmanki, mogla je da ra­čuna. na dva VIda. ldeolo\k.c .ro�Jr�kc: na Jcmagošku podr�ku falangc l na tr.tdlclonalnu i konzervativnu podrsku cr�vcnc .hijc�nrhijc. Bilo je izuzetaka, bo �to st

.l kardmal V1dal 1 Barakcr (Vidal y Barraquer), nadb�sk.up T:ungonc, koji sc sklonio u $vajcarsku �gd.e JC l u ';Iro

.�1nogo godina kasnije u izgnanstvu),

1 b1skup Vttorqc .Muhi�.'' (Mtlgicn), koji je bio pri­mo�an d:t napusti Spanqu pod optužbom dn je sim­P.�trze.r ba��ijsk!l' n�cionalista. Drugi sveštenici, Č!JC �nnp:lt!JC n1su bile na strani fnlangista (kao kard1nal Olacčea - Olacchca, koji je prorcstovao protiv terora u Navnri), na kraju su se prilagodili novon::tst:tloj e, i tu aci j i.

NAPREDOVANJE KA MADRIDU

Posle L.auzcća Toleda Franko je rcorganiL.Ovao svoju vojsku i ubacio je u borbu snažnu pomoć koju je već bio dobio od Nemačke i Italije. Drugog oktobra italijanski avioni počeli su da bombarduju �bdrid. Osmog oktobra general Valdcs Kabanilja zauzeo je Navalperal, a desetog - Scbrcros je pao

Toledo: »krstnski ral« rt trenucima uspeha (levo). Ruševine 11 !vladritlu posle bombcmlovania.

(�esno):

»Mafrid,

Madrid! Que bien tu nombre suemr, l rompeolas de todas las E.spmias!« - pisao ic trlJ damr veltkt peswk Macado.

145

J\lcdtmctrodlla soltJamost sa S/Jtllltjom: SOVJelskt brod »CirJalljill« stiie tt Barselonu sa materrjalom za Republiku.

u ruke generala R::tda. Tako sc na severu zatvarao obruč fašističkih snaga oko !\!adrida, dok su na scvcroistoku snage Garsije Eskamesa (Garcia Esca­me�), posle nedelJu dana opsade, uspele da za­uzmu Siguensu. Na severozapadu, mesta San Mar­tin de Valdeiglcsijas i Capinerija (pod ručje Ma­drida) pala su u ruke generala Vare! e 14. i I 5.

oktobra, dok su Robledo dc Cavela, blizu Eskori­jala, zauzele snage generala Sal ikcta.

Situacija je hiln još teža na d rumu Toledo-Ma­drid. Varcline snage zauzele su 17. oktobra lljcskas, udaljen samo 20 kilometara od glavnog grada. Prcdscdnik Republtkc napusuo je grad u pratnji mimstra bez portfelja Hirala, i prešao je u Barsc­lonu. Pred vladom i vojnom komandom bili su ogromni zadad: morali su da utvrde Madrid, da mobilišu sve zi.l odbranu i, u •sto vreme, da cvaku­•�u �to je moguce \ 1sc žena, Jece i nesposobn ih za borbu; ncdost.l Jalo Je oruž.p 1 munJCtJe; trebalo je opskrbiti centralnu vojsku 1 grad sa preko milion stanovnika. Sem LOga, gotovo i nije bilo avijacije koja bi se suprotsta\ ila .. junkersima .. i »SaVOJama«. (jedan od naJveclh herOJa medu republikanskim avijatićarima, Unub1, prcrel:a borbene tehnike ko­rišćene kasniJe u drugom svetskom ratu, pao je prvih Jana bitke 1<1 Madrid iznad liniju Talavere, u ncr;l\·noj borbi protiv C!>bdrile .. saVOJa .. ) .

T1h Jana ohrawvan je Komesarijat t.a r;tt, pod rukuvod5tvum Alvaresa del V;tJ.l, kome Je '>t.tviJeno u i'.adatak J.t u wim voJnim jedinicama U!-.tanovi funkciju političkih komes.ll"<l (Jcd inice Pete regi­mente i mnoge jedinice jL•dino,tvcnc uml.tdinc već su amale svog kume�ara). !.argo Kabaljero je ime­novao Asensija, koji je po!>t.lo gcncr<ll, 1.1 poJ�ekrc­cara Minaatarstva rata; imcnov.mje ovog generala,

bputnog 1 be:r. dovol jno uJiučnosti, izazv.tlo je

sumnje i raspre. Preduzere su i mere za organizo­vanje službe bezbednosti i donet je dekret da ·•je­dino vojne vlasti i \'!adini organi i njihovi predstav­nici mogu da vrše hapšenja. «

U međuvremenu, na frontu carretera kod Toleda borba je postaj::dn sve žešća. Izvršen je snažan pro tivnapad na sektoru lljcskasa kojim su ruko\·odtli majori Roho, �lodcsto i nlcna. Ipak, u AsrunJ stvari sc nisu dobro razvijale za republikance. Jos jednom u istorij i $panije mav:uske snage ušle su u Ovijedo. Snnge narodne milicije Asturijc, Jošt opremljene i još gore naorutane, morale su Ja od srupc pod pmiskom pobunjeničkih kolon.t koje su prodiralc iL. Galisijc. Posle roga, asrursk• front ostao je manje-više stabilizovan do februara.

Sve je ukazivalo na to da sc priprema veliki na­pad na Madrid. l-ranko je u svom glavnom �rabu porpisao 19. oktobra sledecc direktive: .. Na)\·ccu pa?.nju i najveca bojna sredstva koncenrnsan tu madridskom frontu, kako bi sc ubrzao pad gl.wnog

gr::�da . . . Stoga naredujem da se ovom gl.tvnom

cilju podredc planovi budućih operacija.• Rcorga­

n•zovane su trupe za napad : na pn·u luHjll Jon:

Jeno je pet kolona, s::�sta\ ljenih od legwnar.t 1 ,\la­

' am; za svaku kolonu odredene su po J,·e ;u�tl,�­

rijskc baterije, ut odgov.1rajućc inženjerijske.

JCdl­

nice, sanitet i Jlltcnd.tnruru. �vaka kolon.\ je 1mala

2.200 ljudi i osam ropo' .1. l konjiČka kolon.l, po.J

koma nJom pu km n1k:J .\lonastcn)a, krcnt�(.l JC

prema prvoj l•n• J•· U svemu, na ovom tronru hilo Je t..J..OOO ljud i, a pridodata još JCdn.t z;t�ntna

kolon ;t pod kom.llldom pu kovni ka Bertomcu.t. .

Prvi po tet u m OJ novoj f.ut n.tpJd.t bw JC J..lll;•­lll.li1JC Nav;tlbrnera ,21. okrobr.ll 1 prc'c�.tll)t: 'J lcllm:kc pruge izmedu M.tJnda 1 JUga Sp.uiiJl' ko

Sijcmposuelos;t (25. oktobr.t). Opet su, z.1 d\.t

dana, frontovi bili probijeni i situacija sc pogoršala. Za rukovodioca ccnrrnlne n.;puhliknnske vojske imenov:1n je gener:1l Posas, a vla<h je počeb da razm:ltr:l mogućno�t premcštanja svog l.cdik1 it. J\ lad rida. jedno za drugim pab �u mesta Sec;cnja i Grinjon; Vareline trupe približile su se l letafi i Le­ganesu, na prilazima Madrida. Za to vreme grad je stalno bio žrrva vazdušnih napada.

Posas je 28. oktobra naredio da se it.vr�i c;nažan protivnapad u pravcu Sescnje i Gri n jona : bili su prispeli prvi tenkovi iz. Sovjetskog Sa veza, rc je mo­gao raspolag::tti većom količinom ratnog materijala. U šest i po ujutro tenkovi su pripremljeni za napad, koj i je počeo deset minuta kasnije. Ali pešadija nije pošla za tenkovim::t. Napredujući, tenkovi su ušli u Sesenju, gde su sc sukobili sa konjicom pukovnib ?\lonastcrija i marokanskim jedin icama; ali kada je srigla mororizov::ma pešadija, morali su sc povući i

. . ." . napustiti varostcu.

Sutr::td::tn M::tdricl je bio još j::tčc bombardovan; rom prilikom poginulo je 4 1 lice, a ranjeno je tri­deset. Varel::t je 3 1 . oktobra ponovio napad na drum koji od Nav::tlk:lrncra vodi prema Madridu. U izveštaju gl::tvnog Štaba u Salamanki rečeno je da sc pobunjeničke baterije nalaze na svega t 6 kilome­tara od glavnog grada Spanijc. Prilikom drugog bombordovanja Madrida bilo je 1 25 mrtvih i 300 ranjenih. Pr:1va bitka za M ::tdrid s::tmo što nije počela.

INTERNACIONALNE BRIGADE

Septembra .me�ec,t, na inictjativu radntka mo­.,kovs�c tek ... r.tlne bbnkc .;r n plan111e., , or�anuo­vana Je .tk;tl<�

t.a pnkupljanJc novca i 1.::1 '>!anje hrane, odece 1 lekova �pan<,kom narodu. U okto­bru, već }� .bilo ��upljeno preko 47 miliona rubalja; pr�� po'>t.llk� pn1.pclc su brodovima .. c,qanpn", k?p !>C ll'>_tdno u Bar.,cloni, i .. Neva•·, koja je upio­vila u Altk:tnre. Istovremeno !>ll sc vršile prirrcme za slanje oružja koje je kupila republikan�ka vlada.

Span<,k:t vlada 9· oktobra uputila je Komitetu La neme�anje prote!>t t.bog intenencije Nemačke i Ita­lije. Prcchtavnici ovih 1.emalja odbacili �u optužbe, a Komitet o tome nije tlonco nikakvu odluku. Por­tugalija je konačno pristupila <,porazumu, a sov­jct">ka vlada opru'l.ila je ovu t.emlju da služi kao posrednik za upućivanje oružja pobunjenicima. Ka­ko ni ovaj protest nije doveo ni do kakvog rezul­tata, Kagan je izjavio: .. sovjetska vlada primorana je da obave1.ti ost::tlc sile da će sc ona, ako sc sme­sta ne učini kraj kr�enju sporawma o netm:;anju, smatrati oslobođenom svih obaveza.«

Otpril ike u isto vreme (r6. oktobra) lično Staljin poslao je l loseu Dijasu sledeći telegram: .. Pru.l.ajući pomoć revol ucionarnim masama $pan ije, radnici Sovjetskog Saveza vrše samo svoju dužnost. Njima je jasno dn oslobodenje Spanije od tlačenja faši­�ričkih reakcionara nije isključivo piranje Spanaca,

u Moskvi, na Crvenom trgtt, održa/te su 3. avgusta velike 111a111festaciie 11 .z.nak s?lic�urnosti sa Spanskom republikom, mt koiima ;e učestvovala preko 200 ln/Jada IJttdt.

... 147

vec zajednička srvar celokupnog naprednog i pro-

gresivnog čo,·ečansrva.• . Telegram je ukazi,·ao na Jasno odredeno zauza­

manje daplomatskog stava. Kaganova izjava uzne­

mirila je konzervativnu britansku vladu (američki

dokumenri iz toga vremena s,•edoče o tome da je

engleska ,•lada, a donekle i francuska, strahovala

od onoga ·to je nazivala mogucom »boljševiza­

cijom• $panije i zapadne Evrope); ali u svom drža­

nju ona je otišla mnogo dalje od straha i ljutnje.

�1eđu tajnim nemačkim dokumentima iz onog

doba nalazi se izveštaj nemačkog otpravnika po­

slo>a (koji se još nalazio u republikanskoj $paniji ,

u kome se kaže da je pobuojeničkoj vojsci doprem­

ljeno oružje preko Gibralrara i da je komandant

jednog engleskog broda dao ob:l\'eŠtenja o oružju

upucenom iz So,·jerskog Sa\ cza •crvenoj vladi•. Sovjetski Sa,•ez uputio je 23. oktobra još jednu

noru Komitetu za nemešanje, tražeći da sc legalnoj �panskoj vladi vrati pravo da slobodno kupuje oružje u inosrransn·u. (�u svakom slućaju, .. pisalo je u nori, .. sovjetska vlada neće i dalje snositi od­govornost za jedan očigledno nepravedni stav prema španskoj vladi i španskom narodu, te je pri­morana da izjavi da se, u skladu sa svojom izjavom od 9· oktobra, ne može smatrati vezanom spora­zumom o nemešanju kad se takvima ne smatraju druge sale potpisnice sporazuma.«

Krajem oktobra SO\'jetski brod .. Kuban« iskrcao je u Alikanteu prve tenkove sa grupom tenkista (koji su stupili u borbu 29. oktobra) i prvih trideset aviona koji su montirani na aerodromu Los Alka­sares. Za sve vreme rata u Span i ji bilo je 5 5 7 so­vjerskih vojnih lica, i to: savemika - 23, instruk­tora - 49, avijatićara - J 41, artiljcraca - 29, ten ki­sta - 107, mornara - 29, radio-telcgrafista, inž.e­njeraca i lekara - ro6, tumača i raznih struč­njaka - 73·

Zbog svog moralnog i vojnog z-načaja druga važ­na pomoć bila je pomoć inrernacionalnih brigada koje su počele da sc formiraju oktobra 1936. U stvari, prva aktivnost oko organi1.0vanja centra za upućivanje dobrovoljaca u Spaniju počela je u Parizu krajem !>eptembra, pod ruko' odstvom itali­janskog komuni.,tičkog aktivista Dulija Ccrcrija (Giulio Ccrreti). l� 53 zemlje, iz redova svih levi­čarskih organi1.acija i svih dru<tvenih slojeva, na­grnuli !>U oni koji su b'>nije nat.vani ... dobrovolj­cima &lobode .. (tako su !oe zvali �pan!oki milicionari u revoluciji iz 1 868. godine). MeJu narodnoj komi­siji, čiji su članovi bili Luidi Longo (sa alcgalnim imenom Galo), Di Vitorio (Nikolcu) i Francuz An­dre Marti (Andrć Marty), !ttavljcno je u z:ulatak da obavi ovaj poaao, i ona je u!>po.,tavila ccnrralnu ltazu u Albaaeti za prihvatanje i r • ..,porccl dobrovo­li-et. Prvih soo dobrovoljaca stiglo je u uv.tj grad

oktobra. Francuz Pjer Rebjer (Pierre Rc­

�r.tan Vilnjcnki sačinjavali su ko-tnbalo da H autanc najpre sa pred-

sednikom Republike, a zatam sa predscdnikom vlade. Ovaj i� je primio hladno, ali je prih .. ·ario nji­hov predlog • poslao JC u AJbaseru :\1artinc a Ba­rija, predsednika parlamenta, kao vladinog dele­g�ta. Od samoga poč�tka, i to na inicijativu orga­nazatora, dogovoreno Je da internacionalne brigade budu potpuno podređene legalnoj vladi i �panskim vojnim vlastima. Vlada je 22.. oktobra t.vanićno odobrila obrazovanje inrernacionalnih brigada. To­ga dana u Albaseri su ,·ec bila organizo\ana čeura bataljona, koja su nekoliko dana kasnije dobila oružje: dobrovoljaca je bilo oko 3·500, a njima se pridružilo 200 boraca-Jralijana De Roza - Ro:.a je I6. septembra poginuo u Kabesi Lihar), Fran­cuza i Poljaka, kao i nekoliko Nemaca, koji su pri­speli sa aragonskog fronta. Bataljonom ·Pariska komuna« ("Com mune de Paris« J, sasradjenom od Francuza i Belgijanaca, komandovao je Dimon, dok je politički komesar bio Rebjer. [talijanskim bataljonom "Garibaldi" komandovao je Paćarda (Pacciardi), republikanac, a politički komesari su bili Roazio (Roasio), komunist, i Aci (Azzi), socija­list. Nemačkim i austrijskim bataljonom ·Edgar Andre .. komandovao je bivši oficir nemačke YOjske Hans Kale (Kahle), a politički komesar bio je ber­linski radnik Artur Dorf Arthur Dorf . Cervrtim bataljonom »Dombro,•ski«, sasta\'ljenim vecinom od Poljaka, komandovao je Bob· Ulijanovski, dok je komesar bio �[aručač (�1aruczacz).

Bataljoni još nisu bili organizo,·ani u brigade, a ozbiljnost sinaacije u Madridu već je zahtevala nji­hovo učešće u borbenim linijama. T ada je na brzu ruku obrazovana XT mešovira brigada (internaci­onalna), u čijem su sastavu bili bataljoni .. Pariska komuna"', »Edgar Andre« i »Dombro\·ski .. , kojom je komando,·ao general Kleber i čiji je kome ar bio Di Vitorio.

B I T K A Z A M A D R I D

Dok borbe u c�loj Španiii postaju sve oštrije, formira se uol!a L!lada n� c�lu sa Largom Kabaljerom, u kojoj ttčest­VIIJII 1 an.arlnstl .

. N_ova vlada je primorana da napusti opsednut/ Madnd t vlast ostaje tt rukama Saveta za od­bra11u, čiji je predsednik general Mijaha, dok njegov sastav odražava jedinstvenost svih antifašističkih snaga da se spase glavni grad. Veoma priznati novinari, stra­tezi i šefovi država tvrde da je Madrid gc-tov, ali on se uporno odupire snagama Varele, ]aguea i Mole, uz uzvike »No pasaran!« (»Neće proći!«), pokazujući svetu pravo lice antifašističke španije. U An.dalusiji, gde se rat razbuktava, na dan 8. februara Malaga pada u ruke ita­

lijansl<ih i španskih legionara. Između Malage i Motrilja počinjen je - mitraljiranjem izbeglica i groznim poko­Ljem -jedan od onih ratnih zločina zbog kojih će, kasnije� njihove izvršioce 11 drugim zemljama kazniti Ni�nberškt sud. Franka priznaju Musolini i Hitler� I kada Je »p

.lan

kontrole« londonskog Komiteta konacno uspostavlJen, igra je već bila završena

.: t�ostalo�n, ita/ijanska-nemačka

sabotaža učinila je stenlmm ova; plan.

149

Krawm oktobra 1 9 J6. l-ranko je objavio da je oslobo­đen/e t\l,ldrid,r fJtt,mw casova t pozvao je Madridane da ost.rmt u SV0/1111 kucm11<1, "koJe' ce naše plemenite i disci­plinovane trupe fmstovctti«. Alt fvladrrdani su i dalje ispoljava/i SI'Of hc•r01<.am i svoju upomost. Parola je bila

•No J><tsaran!· Na slikcww: tt opsadenom gradu.

NA PRILAZIMA MADRIDU

�adrid i: svnkodncvno do/ivljnvao bombardo­vnnp, a duz drumo�a kojt sa istoka i jugotstoka vod

.e u gr

.'td r�pub� �kanskc snngc očajn1čki su sc

bortlc. Vop1a Sl lll:t\:IJ:l Ilije bila laka i ta č101·en·c d kl . . l

, l a one e JC uttca a nn A'>anju da pri�tane na obra-

wvnnJe Kabnl)erovc \laJe U.l učdce anarhosindi­kalista CNT-a. Sastav nove vlade, obrazo\·ane 4: n�vcn�b

.ra 1936. godine, bio je sledeci: predsed­

ntk .� .mtnt'ita� rata - Largo Kabaljero (socijalist),

spo iJ�.� poslov� - Alvares del Vajo (socijalist), unu­t�ašn! l poslovt - Anhcl Galarsa (socijalist), morna­�lca t . vazd�hoplovstvo - lndclasio Prijero (socija­ltst), .�t nan�IJC - l luan Negrin (socijalist), pravda -G:usl)a O!Jvcr (CNT-FA l), industrija - Huan Peiro (CN��) , poljoprivreda - Visente Uribe (komunist), trgovma - Hu::tn Lopcs (CNT), javni radovi - Hu­lio Hust (republik:lnska levica), rad - Anasrasio de Grasi,ja (socijalist), j::�vno obrazovanje - Hesus Er­nandes (komunist), saobraćaj - Bernardo Hiner de los Rios (republikanska unija), zdravlje - Federika Monrseni (Fcderic::t Montseny) (CNT-FAI), propa­ganda - Karlos Espla (Carlos Espla) (republi­kanska levica); ministri bez portfelja bili su: Hiral (republikanska levica), Iruho (rrujo) (baskijski na­cionalist), Ajgade (Aygnude) (Esquerra catalana -Eskera Karnlann, Katalonska levica).

Istog d::tna fašisti su prodrli i zaut.cli liniju Alkor­kon - Lcganes - Hctafc, n::t jcd\·a IJ kilometara od M ::�drida. Narod je rcago\•ao veo mn oJ lučno. Sta­nje duhov::t u gbvnom gradu sc izmenilo: sindikati, partije, omladinske i studentske organizacije, Peta rcgimcnm, sproveli su opštu mobilizaciju. Komu­nistička p::trrij::t izdala je proglas sa upozorenjem: » Madrid je u opnsnosti«, u kome sc narod pozi­v::�o da brani glavni grad. Sa periferije grada sada sc golim okom mog::�o videti dim od eksplozija, dok su napadi fašističke a vij acije bili sve okrutniji. u rrankovom glavnom Štabu smatralo sc da ncpo­srctlno predstoji ulazak u MaJrid; doista, fašističke trupe L.::tu:wlc su 5· novembra Scro dc los Anheles; u Karabančclu bo1·bn sc vodila l.tl svaku kuću. Hi­ljade porodic:t pobcglc su iz naselja koja su zauzek fašističke snage, što JC otežalo reš a vanje mten­dantskih problcm.1 u ' cti sa C\'akuJCIJOm plam­ranom oJ strane rcpubltbnskih 'Ltstt.

SA VET ZA ODBRANU

Vl.tJ.1 JC e,. nm 1.'111br.1 u�,·oJd.t 'cu nom gl.ts0\.1

pred log L1rg.1 K.tb.dJcr.t i prt•mc,rd.t JC S\ OJC ,cdt� �tc it. gutm u op kol JI.' ll og � l.tdrid.t u V.dcn'tJll. Pn t put 11.1 nebu ttno�d t\l.tdrid.t poj.l\ di .,u ,�,.. 'O\ Jt'hl-.t .tviuni ·•.J 1 �" i •J 1(.,., koj1 ,,. lll<ltHir.llli 111 ,f.ulll

llUCIIi r.1J. t\\ i uni ·J- l � "• 1-.tlJIIII,I Jl' '>1.1110\ lll,t\ll ud milu\11..' d.do u.Jdull.tl-. .. �.lltl'"• hl'lo 'll '·'�•1'1''1 d.trili 111.1drilbkim udllltll, i 't up.t ju\ t 11 hnrhu ' t'<'

put.t lhllniv.tli u hl·k,t\n Ll�l'lt\\1-.l· ,t\ tt>th'.

-

- --

--

- --

.... • l, l

-... -

-

Z� vreme ops�de, bombardovanja nemačkih aviona iz legije »Kondor« · • . , , . . taJU reagovaiiJe stanov11ištva 11 toku sistematskog sp 1.. . d • postaJala .su sve ze��a. Faststt »su hteli da ispi-

Bombardovallja su bila koncentrisana 11a bolnice i zg�C:::O': g;a �· ce

,tv1

rt pkao cetvrt«, P'.s.� i�dan engleski istoričar.

d . . �. � sto J� te e on s · centrala, Ct Je 1e razaranje bilo najpo-go mJe za strenJe pamke.

� �vom per.i.odu Hitler i Musolini pojačali su s�?JU mter�e�CIJU. Sestog novembra stigle su u Spa­niJU, u Sevllju, prve eskadrile nacističke vazdušne flote legija ••Kondor«, pod komandom generala fon Sperlea. U sastavu legije »Kondor« bilo je 48 bombardera »junkers 52«, 48 lovaca »hajnkcl«, 5 1 »meseršmit 109«, kao i jedna eskadrila hidroaviona. Stigle su i dve oklopne jedinice od r6 tenkova, kao i protivavionske i protivtenkovske baterije. Admjral Kanaris boravio je u roku oktobra u frankističkoj zoni kao Hitlerov izaslanik, a radi dogovora oko uslova kori�ćenja ove nove pomoći. Glavna ko­manda u Salamankj saglasila sc s tim da nemačke snage budu nezavisne i podređene jedino nemačkoj komandi.

Nap�tajući Madrid, Kabaljcro je predao svom podsekretaru Asensiju dva zatvorena omota za ge­nerale Posasa (komandant centralnih snaga) i Mi­jahu (vojni komandant Madrida). Asensio je po­zvao ovu dvojicu generala, predao im omote, re­kavli da ih otvore tek u �est časova ujutro sledećeg dana; zatim je i on otibo. Kad su Posas i Mijaha ottali sami, na Mijahin predlog omote su odmah otvorili; zapanjiH su se kad su videli da se u pismu "NDeDjenom Mijahi nalaze instrukcije za Posasa, i ebraullO. Poaaau je bilo naloženo da preuzme ko­•saclv nad IVim anagama centra i da svoje s�dište ,. .. Itl u Tarankon.

•JJma za pnerala Mijahu stajalo ·je sle­aiiCivljanja avog osnovnog zadatka

odbrane Republike, vlada je odlučila da napusti Madrid, i nalaže Vašoj ekselenciji da brani glavni grad po svaku ccnu. Da bi vam se pomoglo u iz­vršenju tako važnog zadatka, pored administra­tivnih organa koji će i dalje delovati, u glavnom gradu obrazovaćc se jedan ,savet za odbranu Ma­drida', sastavljen od predstavnika svih političkih partija koje učestvujtl u vladi, i to u onoj srazmeri u kojoj su tc partije zastupljene u vladi. Predsed­ništvo saveta prcuzeće Vaša ekselencija. Prema vla­dinom ovlašćcnju, u savetu ćete koordinirati sva sredstva potrebna za odbranu Madrida, koji treba braniti do krajnjih granica. Ako se, uprkos svim uloženim naporima, ne bude moglo izbeći napu­štanje glavnog grada, ovom telu već sada se stav­

lja u zadatak da spase ratni materijal i sve ono

Što bi moglo biri od posebne koristi neprijatelju.

U takvim nesrećnim okolnostima vojne snage po­vući će se u pravcu Kuenke radi uspostavljanja li­nije odbrane u mestima koja general, komandant vojske centra, bude izabrao, a sa kojim će Vaša ek­selencija ostati u vezi i biti mu potčinjena u

pogledu ograničenih pokreta. Glavni štab saveta za odbranu biće smešten u Minjstarstvu rata. Ma­drid, 6. novembra 1936. godine. Fransisko Largo Kabaljero.«

Mijaha se našao u teškom položaju. U tim tre-nucima nije znao ni gde se nalaze j�dinice i .ko­mande, niti kakva je situacija na razmm sektor1ma madridskog fronta; njegova funkcija komandanta

tSl

Andalrwjskr pesmk /{a/al'l Albcrti govori republikanskim vojnicima ::a l'rt!IIU! jt•dnof!. fJredaha u toku borbe. Nekada kubistrčkr slil�ar, Albert t je u svojim poema ma »La aman te« ( 192.6), »El alba del albe/i-. ( 192.7 ) . .. cat y canto" ( 191.9/ prilagodro ritam andalriSijsk!IJ narodmb pesama svojoj lirici okrenutoj najsfwrememjrm praucrma. U njegot•a remek­-dela spad,tJII �Sobre lo:; Angele•:; .. ( 192.9 ), ne/ut vrsta nadrealističke poe mt•, 1 �V L' rte u no ue rte" ( rg 3f), napisana po-

t•odom smrtr wdnog toreadora. Godme 1933. osnovao je kommustrčkr časoprs ·Oklllbre ...

glavnog grada bila je, u stvari, do rog trenutka či­sto formalna. M1jaha je po1vao porpukovnika Vi­senta Rohoa (<.prcmnog vojn1ka, vcrnog Republici, i nekad::tšnjeg nasrnvmka PcšaJijskc akademije u Toledu) i nnimcnovno ga je za šefa svog glavnog š raba. lsrovrcmcno, M i jaha je U'>posta vio vezu sa kom:mdom Pere regimente, kojn mu je stavila na raspoloženje cco svoj gbvni šrnb i poslaln mu majora Orregu. S;lntjago Kariljo i Antonio Mihe (Mije) ostnl i o;u rc noći l>:t Mijahom i Posnsom rnd i prcduzimanja prvih oubmmbenih mem. Dakle, ovi ljudi (kojimn su sc po., le deset časova u veče pri­družili potpukovnik Fontan i m::tjor Matalj:1na -Marallana) sačinj:wnli -.u gluvni štab koji je uzeo u svoje ruke odbrnnu Madrid::t; tc iste noći poli­tičke i '>indik:tlnc organitacije u gradu, po:.dmo Komunistička partijn i jcuinstvcn.t omlndin�, od­mah su u�postavile snrndnju sa novom vojnom ko­mandom, čime su učvr'> t ile njen polo;l.lj. Na b rw ruku obrazovane .,u dve nove jedinice radi pru­žanja otpora neprijatel ju koji je i/\ rsio prodor ispred Puenrc dc b Prin.,c• .. t i i1mcdu Posucle i Kasa del Kampo. U zoru 7· novembra odbran.t Ma­drida bila je već organiwvnna 11.1 slc�kci nnčin: kod Vil javerdc nalazile su sc l.io;tcmvc snngc, kod Vi ljekasa - Buenovc, kod Puentc dc l:t Primc.:sn -Pradove, u Karahančc.:lu - major;t Rovare, ;t na atremadurskom drumu - snage potpukovnik:� Es­kobara (Escobar) {koga je kasnije z.um:niu pukov­Dik Ane - Arce); kod Kasa del Kampu nal.llile su

Galanove i Enaisove (Endso) jedinice, a malo

dalje od grada, izmedu Humcra i Posuela, raspore­dena je jedinica kojom je komandovao Hose Galan. Dve male grupe rezervnih snaga, ali bez oružja, nalazile su sc kod Puenrc de Toleda i u Paseo de Rosa lc� u.

Ujutro 7· novembra narod i br�nioci Mndrid::t snznnl i su iz novina o premcštanju vbdinog scdišt�l, v ali to nije uticalo nn moral n.:publibnaca; sovjetski »Čnrosi« po drugi pur su stupili u borbu iw::td glavnog gr:'ldn i republikanskih linija, znjcdno sa •>.J - r 6••, kojima su upr;tvljali p i loti Sjcrov, Balanov, Dcnicki, Smirnov. Oko jedan posle podne Varcline f:Jšisričkc snage itvrši lc su nnp;td u pravcu mosrov::t Scgovija i Pl'inses;t, nli taj poku�aj nije uspeo; u roku celoj:\ prepodnc..·' a m ilicion.ui koji su tek bili uvedeni tl vojni o;troj, odhij;tl i '>ll nap.tde ,\f.l\'.tra i frank ističkih lcgion;H;t, i ' r�ili p rorin1apadc pcva-jući , J mcrn;H:iona(u •.. l i1a ni.,kih 1ido\',1 sr.uog i romantičnog grohlJ.l u ju/nom području 1-. !adrid;t, hr::thro o,u w hurda. lh l'4,\.• '>ll tenk t>\ i n.ltrral a ma-roka m ku konj KU 11.1 pm J.tl'C..'Il)l'.

l<ite večeri (-. 11U\'Cil1hra} obr;110' .111 Jt' San·t 1:1

odbr::tnu kop w " u ' l.l'>t lltl'O u .,,.OJL' rukt·. "'�1ego'

snsr:l\' h1o j�: o,lcdl.'l."l: pn.•d.,l'llnak gt•ner.ll Hosc \11-

jah.l, rukm odd.K o,d..rct;lrij.H.l - Fernando haJe

(soci).ll asr}, poo,lm·i oJhr;tnt• - Anronao ,\tihe (ko­

munasr}, j.wna n·d - \,lllt).lgo 1-.;triiJo (Jt·dnl't'·en.l

socij.tlio;ti�k.t uml.ltlan.l}, indw.triJ.l - A:�wr Nun)o

(Amor Nua·w} (o,lohml.lr.,k.a ,lll.Jrill!> lad . • l oml.t

d in .t}, .,nahdc..·' .tn)t' - P.1blo .J.tgut· (lJ(, l) . ... wbr.l

Ć.IJ - l lu�e K.areii)O (.Joo,c C.arrcno) (n·publik.ln'k.l

:·

levica), finm�sijc - Fnri�� l li�11cnes (l lenrique jime­nez)

.�rcpubt.k:m�k:l un11.1_), 111form.1cijc - i\ lnrjnno

GnrSIJ:l (C T), cvaku:-�c1p - h:-�n�tsko K:-�minero (Fr:-tn!>isco Camincro) (�indiknli�ričb pnnij3).

Usred tc dram:-� tične !.iru:tcije u i\ lndridu, i7:l7vao je smch kablogram koji JC '-tig.1o od Uhib, dikta­tora G' nremalc, n b1o je upuccn .. gencralisimusu Franku·•. U tclcgr.tmu JC pi'>.llo •.lcJccc: .. cesrit3m Vašoj ekselenciji 1 ' .1\1111 trupam.t srecnn ulazak u gla' ni gr.td Sp.lllije. Nadam !>C Ja cc ''ašn 1 moja '·lada održa, ati n;tjboljc odno!>c ... U deset časova U\·ečc �. norcmbra neki miliciOnari uspeli su da sc dočcp:tju jednog ncprij.Hcl jskog renb. Kod ubi­jenog fašističkog bpctann na;li su naredbe o i.tvr­šenju pl.lna opcr.1cij:1 1.:.1 konačni n.1pad na 1\Lndrid. Iz naredbi fašističke komande moglo sc zaključiti da je »dan o .. , odreden za izvršenje »naredbe o opcrnciji br. 1 5 « , upravo S. novembar. Orkrivši tako V::trclin plan napada i snmnvši gl;wnc pravce nadiranja fašističkih trupa, republikanski glavni šmb blagovremeno je prcduzeo pripreme za od­br:tnu. l bdn su fašističke kolone krcnule u n:1p:1d u 6 Čnsovn i -15 minuta ujutro, našle su se pod va­trom rcpuhliknnskc :miljcrijc koja je bib postov­ljcna n::t najvišu tačku M:tdridn. Vareb ne samo šro nije uspeo d:t sc probije rnmo gde je očekivno nnjsbbiji otpor (Kas:t del Knmpo, Puente de To­ledo i Puenrc dc Scgovij:t), ''eĆ je doživeo snnžne bočne napade republiknnac:t. Oko podne »opera­cijn br. I S« pr:tkrično je propala. Xl inrcrnaci­onnlnn brignd:t, pod komandom gener:tb Klebera i sn političkim komesarom Di Viroriom, defilovab je ro poslepodnc ulic:tm:t M:tdrida dok je narod odu­šc,·ljcno pozdr:tvlj:to. Iste večeri hiljade Madriđana okupile su sc u sali bioskopn » Monumental« da proslave godišnjicu ruske revolucije.

Devetog novembra n:tsr:tvljene su oštre borbe. Fašističke trupe, pod kom:tndom Asensija Kabani­Ijasa, uspele su da prodru u Univerzitetski grad, koji su brnnili lnraljoni Xl intern:tcionnlne brigade »Pariska komun::t« i ••Dombrovski«; b::tt:tljon •>Ed­gar Andre« pružao je otpor 11::1 Pucnte de los Fran­scses. U Sevilji, Sal:lm:tnki i Burgosu svakog trenutka očekivao se p:-�d Madrida. Sve je bilo spremno zn trijumfalni ul::tznk gcnemla u glavni grad, a u jedno skbdišrc bilo je smešteno vanredno izdanje fnlangistićkog lisrn ··Ariba« ( .. Arriba«, "zi­vcok), koji je trebalo rat.deliti prilikom ul::tska u \l.tdnd. Alt n primcn:i lista ·•Ariba« niknd nisu it.a\IJ 11. skladi<;ra. Devetog novembra, u toku po­pudnn n, gencr;t\ Mola preut.eo JC kom:tndu nad s� 1111 Lt\l,llčklm �nag;ll11;l n.t madridskom ( ronnt.

S.t\CL tJ odbr.tnu itd.to je 10. novembr:t naredbu dJ 'e iiVN promn.tp.u.l; Galanovc 1 Ens1sovc jedi­nke Jurnule '>ll 1, K.".l dd K.unpo, Listcrovc - iz V1lj.Hcrdc. lt Alh.t'I.'U: krcnul.t je hirno org:tnit.o­vana Xli intcrn.H:ton.tln.t brig.1d.1, u i:ijem su sa­"avu b1l1 it.tlij.lll'>ki b.u.tljon ·G.lrihaldi•, fr:tncu-ko bdgiJhki h.u.•lju11 i 11cm.u:ki hat.dJon .:relrn:tn:• ;

Xli lhtcrna..:imulnorn hri�.1Jom kom:tndovao Je

U zom 7· novembra Varala je započeo snažno bombar­dovanje glavnog grada. Istovremeno, Radio-Madrid pre­nosio ;e naredim o gradeiiJII barikada. A'lase radnika krenule su prema liniji fronta. Na slikama: bombe su pogodile ula:; u metro kod Puerta del Sol (dole); ranjenog

milicionara prenosi njegov drug (gore).

15J

mađnrski književnik Mnrn Znlb (borbeno ime "general Lukač«), n njen politički komesar bio je Luidi Longo (borbeno imc Galo). U Madrid je sti­gla kolona CNT-a, kojom je komandovao anarhi­sričkt rukovodibc Bucnnvcntura Dururi. Frankisti su 1 r . no,·embrn iz, rštlt snaž:ln napad i u pravcu Puenre dc Toledo, dok su nemnčki .. junkcrsi•• po­jačali bomb;udo' anJC grada. a brežuljku Sero Bbnko, nap<.ld italtj;lnskih tenkova na republi­kan ke položaje odhtJCn je za h' aljujuci herojsrvu d,•adeser jednogodišnjeg mornara Antonija Kola (Antonio Coli); puzcci, ispod jednog tenka stavio je granntu izmcdq guscnica i izbacio ga iz stroja; tako je Kol uništio pet tenkova, dok nije poginuo od mitraljeskog raf::tla. Ali Kolov primer, koji su slediti njegovi drugovi, doprineo je neuspchu tog fašističkog napada.

Zesrokc borbe nnstavljenc su i 1 2.. novembra. N a frontu kod Uscra bataljoni Oml:ldinskog fronta, pod rukovodstvom devcrnacstogodišnjeg Edvarda Garsije, najmladcg rcpublik::tnskog komandanta, još jednom su n:uer:1li it:1lijanske tenkove na po­vlačenje. Dvanaesta internacionalna brigada (dve hiljade ljudi) srupib je 1 3 . novembra u borbu n a sektoru Sero dc los Anhelcs.

U meduvremcnu, Ascnsio Kabaniljas dobio je nareaenje iz Salamankc da prede .Mansanares fuese como fuese (po svaku cenu), i njegove trupe, pot­pomognute tenkovima i artiljerijskom vatrom, us­pele su da predu reku i da se infilrriraju u Univer­zitetski grad. Durutijevi anarhisti, koji su se nala­zili u roj zoni, nisu uspeli da zadrže napad, nena­viknuti na takvu vrsru pokretnog ratov�mja. Tada su kao pojačanje upućeni odredi XI internaci­onalne brigade, pa sc borba vodila za svaku kuću.

Madrid ;e u plamemt :::bog bombardovan;a iz vazduha i sa :::eml;e, koia su postale� SL'akodneNii i sastavni deo života grada. Predm;imaiu se mere za evakuaciiu civilnog stanovništva; svake ned elie r; hiliada liudi prebacuie se

11 oblasti Levanta. Na slikama: za vreme evakuaci;e.

��:n �i Ase�sija Kab�niljasa nisu u�peli da sc pro­biJU 1. �stall �.u blo� 1ran! na Fakultetu 1a književ­noe;� 1 fdozofi_J U ; Un1vewtetski grad ostaće dve i po godmc podeljen u dva dela : fašisti na jednoj repu-blikanci na drugoj strani .

'

Početkom druge polo vi ne novembra fa�i!>ti e; u ot­počeli sa sistematskim terorističkim hombardova­njima Madrida, � ciljem da oslabe moral '>tanov­ni�n·a i rcpublikan�kih boraca. Bacane '>ll bombe od 500 kilograma na najnascljenije četvrn i na bol­n ice; na pade su vrši lc (orma ci je od d v n deset ,, j un­kersa«, pod zaštitom trideset lovaca, ;to je, vero­vamo, umnogome prcv:nilazilo broj »Č:lto'>a« ko­jima je raspolagal:1 republikanska komanda, :-tli koji su, ipak, uvek prihvat:-tli borbu. jedan <,ovjctski pilor, koji je pao iza neprijateljskih linija, živ je če­rečen i njegovi ostaci, zatvoreni u sanduk, bačeni su padobranom na M:-tdrid. Ali teror .. e; neba .. nije postig:-to predviđene rezult:-tre, i M:-tdrid nije popu­stio. Neobično žestoke horbe nastavi jene e; u tokom cele treće sedmice novembra, uprkos čestim ki�ama koje su rovove prctvorilc u pra,•c moČ\•arc. Anar­histi su držali sektor Univerzitetskog grada; dvade­setog novembra pao je njihov komandant Duruti, pogoden u glavu. Dva dana kasnije, u rovovima

kod Usere, poginuo je Emilijano Bara! (F.miliano Barral), jedan od najvećih španskih vajar:t: borio sc kao obič:tn vojnik u jednoj formaciji milicionara. General Mola bombardovao je Puerta del Sol, ali istovremeno je shvatio da su propale njegove n:?: da će zauzeti Madrid. U srvari, sada �u napadac1 1

branioci bili učvrstili svoje položaje i gbvni grad

Spanijc nije se mogao osvojiti frontall�im na��dom. Kod Usere i Puenta dc la Prinsesa, L1sterov1 1 Pra­dovi ljudi odbili su 24. novembra novi napad fa-

Ši'>ta; i u Univenitctskom gradu O!>ujeccn JC po­ku<aj prodora Mavara. Do� c;u r.raj.alc borbe, preko 2.00 hiljada civila ev�ktusano

. Je 17. Madrida. Medu njima je bio i pe­Sillk Antonio Mač.ado �.oji je, one noći kada je na­pu�tao grad, suzn1h OČIJu zagrlio komandante Hu­a.n� �odcc;ra

, i Listera, prcklinjući ih da ga ne uda­IJUJU 1 nudcci im ."e kao borac. Ubed1li su ga da tr�ba ?a sc prcscl1 u Valcnc;iju. Mačado Je svoJim

snhov�ma ovekovcčio odbranu Madrida: ,.Madride, �adnde, kako lepo zvuči tvoje ime, bra11o koja šti­tJs od valova celu Spaniju! l Zemlja se otvara, nebo se prolama l ti se smešiš s olovom 11 utrobi.«

PRIZNAVANJE FRANKA / Dok sc u Madridu "zemlja kidala••, Komitet za

nemešanje nastavio je da održava sednice u Lon­donu. Dvanaestog novembra novi predstavnik Sov­jetskog Saveza, Majski, predložio je da sc spora­zumu doda odredba o zabrani upućivanja trupa ili stranih dobro\'oljaca u Spaniju. Francuska i En­gleska prihvatile su sovjetski predlog, dok su Ne­m:tčka i Italija odugovlačilc sa odgovorom; ni pred­log o sistemu kontrole od strane neutralnih posma­traČ:l nije naišao na odziv kod vlada Italije i Ne­mačke. Ali fašizam je r8. novembra zbacio svoju obrazinu. Hitler i Musolini, delujući zajedno, pri-

General Franko sa generalom fon Faupelom, prvim Hitle� rovi m ot pravnikom poslova pri nacionalističkoj vla�1 (levo). Pilipo An{uso, poverljivi Canov čovek, doneo 1e franku 27. novembra Musolinijevu poruku o

.spremnosti

Jtalijt: efa mu uputi jednu diviziju »crnih košul1a" (desno}.

e

155

711,1li •;u '' .tnit'no l·r.tnkcl\ u huntu k.1o leg.1lnu , f.1dn Sp.111iji:. llult·r k tmenm .w gl'ncr,tb Vd­heima l.wpel.l (\'\ dhdm l .wpcl) 1.1 pn:J::.t.t\ nib

em.u:kt· pn f'r,lll koHl) hun ll. lfpt ,l\ O po'> ft: 0\ ih pntn.tnj,t t'r.tnku jl' t.l\ co ponwr ... ku hlok.tJu rcpu­hllk.m�kth luk.t, prl'tl'lt d,t ll' puwpiti " .tk i ::.rr;ltll broJ kott se u'>udt d.t ph n i u liJ t hm om pr.n cu. En­glc'>k.t d.tJ.t n ite ... m.ttr.tl.t 1,1 p01rehno d.t protc­l>lllfl'. ldn lltll' IHl·o d.t ltutt l litkr.t i �tu ... olinij:�, i ... rog.t je pnll\ .tttu mo pir.thtvo (u \'dikoj meri upl'rl'no proti\ l'ngk ... kllt hrodov.t). ll meduvre­nwnu, f.tupd jl' '>rtg.W ll �.tl.tm�tku i, po�ro se sa­St;lO S;l rr.tnkom. po,J.to fl' 'BcrluiO il\ e�raj tražeći povceantc mtnc pomoct. t hhpo Anfuw (rilippo Anfu10), pn·i �l usolnttfl'\' diplomatski predst;l\'nik u alamankt, ,,,ključao JC r:tjni :.porazum, koji su, zatim, potpis.tli rr.tnko i Musolini: u njemu je bila mvrdcna vojn;t pomm: koju lralijn rrcbn dn pruži fabngisrima, n bto tako itražcna 1.ajcdnička na­mcr:.� d :t sc poj.1ča .. borba prot iv komunit.ma«.

Alv:.�res dd Vnjo optužio je 10. decembra pred S:lVetom Društva naroda lt:.�liju i Nemačku zbog intervencije u Sp.llliji. Ali Savet sc ograničio na to d:.� osudt .. svaku tntenenciju i Ja traži od Komi­tera u Londonu sprovodenje efikasnije kontrole«.

SUĐENJE HOSEU ANTONIJU PRIMU DE RIVERI

Pred narodni sud u Altk::tnreu izvedeni su 13. no­vembra Hose Anronio Primo de Rivera {voda fa­lange i JONS-a), nJCgO\ brar �lige!, snaha Marga­rita Larios i još šesr lica, �vi optuženi Z:l pobunu protiv vl::tde i usrava. Primo dc Rivera briljantno je branio sebe i svoje rodake, tvrdeći da se on, u stvari, Jr-bo po strani u toku priprema za vojnu pobunu i da, verovatno, nije uživao pune simpatije samih zavcrenika (mada je ova tvrdnja, prema nje­govom rcsramcnru, bila )>sredstvo koje sam iskori­srio u odbr:.�ni kao advokat«). Prilikom saslušanja Primo de Rivera je izj:wio bko je radio >•na spre­čav:.�nju ostvarenja pobune«.

Ali u onoj usijnnoj atmosferi nnsilja, dok su u Madridu 7.cne i deca ginuli od fašističkih bombi, članovima po rore bilo je teško dn pra vc razi i ku iz­medu Prima dc Rivere i pobunjenika koji su se bo­rili u fal.tngi: it.rečcna je smrtna kotwa. Dc Rivera je streljan 2.0. novembra, a vest o njegovoj smrti dugo nije objavljena u fa\ističkoj zoni, jer je u fa­langi bila u toku borba 1.a vodstvo.

Ed�lja,.

privremeni voda, usecto !>C nekako po �ana, a l ugrožen od drugih kandidata. S.tnčo Da­vila, koji le vratio u Scvilju posle bekstva iz repu­WUcaaakc zone, bio mu je najopasniji suparnik.

IUIDC, joi 1e nije znalo kakvu će ulogu ��� U pokracu kojim lU rukovodili voj­UIIOIU la monarhiatima i kon­.0 Djecllnjenju falangista i

Tokom novembra T9J6. odr�ana su IIIIIOga suđen;a fa­langistima (među ostalima, i 1-/oseu Antoniiu Primu de Riveri) i elementimcl iz »pete kolone" (fašističkr general A,fo/a dao je 0110j JWZIV sabotenma ko11 su deistvovali u gradot,ima pod vlclŠĆu republikanc�ca). JVIc�s,, preko gla­snogovomikcl pr,lft tok suden1c1 /cllcmgistmr.t (gore). jedan

rcpublikcmski sud (dole).

requctes.1. o, u rt•ntknciju su I)Održ 1, .,1. • č D ·1 · G

·• · 1 sam ::m 0 3\'� .l � , ,�mero dl'i K.1stiljo, ml.ldi »umcreni" fa-lJngtst 11 \'lsokt.· bur/o 11iJ'c Potr"l,1 z-1 · . 1 · . . . • · � ' • " )Cuii1Stve-

nom p.HtiJOnh, ko1u su \CC ,,r,lktično bt'l' , ·1· . , .

1. 1 o t\ a n 1

Ont s�? , t� ·�:1a 1 'i.ls� n.td poltH'inom Spa nije, ne­

umn)t\ o JC 1Sl.1 u kon\ t r.1b oj tendenciji. D\•adeset dr

_ugog

. _d��e�1hra

. d

_o•�t·ra je odlu b o ujedinjenju

,.,h fa t nckth "Cl\ tin th milicij.1u, pod komandom a�r�vn!h

_oficir.1.

_1 0\0 je. u neku ruku, vodilo uje­

dtnJCI1JU • cenrr.1hto, .l nJu komande.

A OSTALIM FRONTOVIMA

cm u Lldridu, i na ostalim frontovima be nele su borbe. U Baskiji, republikanske snage počele su obnzivu 30. novcmbr�1, S:.l ciljem da osvoje Vito­rij u, gla v n i gr :.ld provincije A l va (Bis kaja). Me­đutim, u Asturiji i Aragonu, na ijeri Gvadarami i u Andalusiji, iruacija je bib stabilizovana i sukobi ni u bili t:1ko če ri. a moru, republikanska flota, čiju su po adu ačinj.wali većinom anarhisti, nije bila U\'iše aktivna.

U međuvremenu, vlad:1 Luga Kabaljera u Valen­siji uspo ravljala je s,·oje centralne službe. ljen najvažniji problem bilo je vojno organizo,·anje na­rodne milicije i njeno prerasranjc u pravu republi­kan ku voj ku; to je, s druge rrane, bilo i dalje povezano a srvaranjcm jcJin tvene komande koja bi koordinirala akcije na raznim frontovima. Do­neta je i odluk::t o U\ odcnju vojne kontrole nad radom onih industrija •Čija j e proizvodnja pove­zana sa ratnim potrebama i vojnom aktivnošcu«;

Front na Sijeri di Gv,ldur.Jma, gde je Sltii.:Jcija tokom no­L'embr<l ugl,zl'nom bil,z stabiln,J: bilo je malo oružanih

sukob.1 i oni nisu im,zlz t•eci značaj.

medutim, sprovodcnje n:: odluke n.w,lo JC na mnoge resko�:c koJ autonomnih vlad.1 K.naloniJc 1 B.�:.kiJC. U pogledu !>cb, sedmog oktobra Joncr JC dekret koJI JC prcJio11o V1!>cnrc Uribc 1 kopm Je rcgull!>ano pir.1njc po!>cdo,.mja Lemljc od '>tranc c;clj.1ka, čime je pol>t.nljL·na 0!>110\ a La agr.unu pol1riku. Nnciona­liLO\',mi su !.Vi zemljišni poscd1 č1ji su sopsncnici, po!>rcdno ili neposredno, kompromitovani u julskoj pobuni. Seljaci kojima su ti posedi predati mogli su sc oprcJcliti bilo zn kolektivnu, di /'a indi,•idualnu obr:tdu zemlje.

Jnstirur za :tgrnrnu reformu regulisao je predaju zemlje i organi.lovao da\·anjc poljoprivrednih kre­dita 1 pomoci .ladrugama, .latim snabde,anjc seme­nom, dubmom itd. Uprkos ovim merama, na po­druČJima Katalonije, Aragona i Lcv:tma, pod priti­skom anarhista, izvršena je kolcktivi.l:tcija mnogih poljoprivrednih zemljišta protiv volje samiJ1 seljaka, a posleJice roga uskoro su sc pokaz:.1lc kao štetne.

Vlada je momla ozbiljno da sc založi i za organi­zaciju fin:tnsijskog, c:trinskog i poreskog sistema. Ministarst\'0 finansija prihvatilo je u to vreme jednu meru o kojoj se kasnije mnogo raspra,•ljalo: prcbaci,·anje zlamog depozita $panske banke, u \'fed nosti od s-B miliona dolara, u SO\ jerski Savez. O'·a odluka, u stvari, bila je motivisana činjenicom da se upravo u Sovjetskom Savez.u kupovalo oružje i gotovo sv:t roba za Republiku. Samo u prvom po­lugodištu I937· sovjetski izvoz u $paniju dosrigao je sr ,4 miliona rubalja . .. Ovim zlatom;,, objasnio je b sni je L argo Kaba l jero, "plaćali smo sa v ma re­rijal koji nam je slao Sovjetski Savez. Otvoren je tekuci račun; koristio se i za druge potrebne na­bavke, n tc operacije su vršene preko jedne pariske banke ...

VODI SE BORBA KOD POSUELA

Fa�isti su 29. novembra izvršili snažan napad na položaje kod Posuela i Aravakc, koje je br:mila I I I brigada Fransiska G::dana. Na ovaj sektor bila je prebačena i XII internacionalna brig:.1tla, tc je i ona uzela učešća u borbama; tada su ranjeni Longo i Roazio. Ipak, .. inrcrnacionalci" i Galanovi ljudi, posle dva dana žestokih borbi, uspeli su opet da učvrste woje položaje koji su, na početku fa�istič­kog napada, bili poljuljani. Na dan J 3· decembra fa�isti su ponovo izvršili napad na !>cktoru Boadilja del Monte, s namcrom da unište jedan i!>turcni re­publikanski položaj koji je ugrožavao Vnrcline snage utvrdene u Kasji del K�tmpo i u jednom delu Univerzitetskog grada. Pod komandom generala Orsasa, sedamnaest hiljada fašista, potpomugnucih IIIIDKkim blindiranim kutima i velikim brojem arioaa, krenuli au na juril na ovaj položaj koji je

ttOCOiilka1YnJik Barsclo (Ban:ćlo) . Sudar je bio lpantki milicionari, uz pomoć hrabro au ac borili; tada je, iz­

vacreno luitcnjc prvih an-

glo-amcričk1h boraca Internacionalnih bngada. Po­sle čcnri dana borbi, snage �T cr'>na• uspele su da LauJ.mu BoaJ.Iju del �1ontc 1 VIIJanucvu de la K.JnJada; borbe su se vod1le za S\ a ku kucu, pale su stotine mrtnh na obema stranama. D' adcsctog de­cembr� _

Qrg.�s ! Varela �s.tanovili su da ne mogu nastaVIli dalJe 1 zadovolJili su sc sa vec i1.vr�enim prodorom u dubinu od osam kilometara.

U ANDALUSIJI

J na jugu, Kcjpo de Ljano je krenuo u ofanzivu sa ciljem da oslobodi opsadene u svetilišru Device de la Kabesa; republikanci, potpuno neorganiw­vani, izgubili su u prvim danima kontrolu nad ve­likim brojem mesta u pro"inciji Kordova. Ali n<r visini sela Lopere, republikanci su se učvrstili na liniji odbrane koju su driale brigade Kartona i Ga­lana, kao i XI V internacionalna brigada pod ko-

Blagoje Parovic - 1\ilrtav na bojnom polju. Predstavnik KP J 11 Spmtiji i partijski mkovodilac Jugoslavena 11 Inter­nacionalnim brigadama. Kao komesar XIV internaci­onalne brigade pogmtJO 11 bnmetskoj o/anzrvi kod mesta Vrlan11eva de la Kanada. KP j je veom.z dobro ocenila vraćaJ spa nskog rata i orgamzovala 11 zemlji štrok.zt akciju soltdamosti sa spauskim narodom i slanje dobrovoljaca.

Poslala je i uelik.J broj svojih članova i kadrova i:; zemlje, iz emigmcije i veliku većinu onih koji su bili na politič­kom školovanju 11 SSSR. Mnogo kadrova Partije pogi­nlllo je 11 tom ratu, ali se formira/o daleko više novih vojni/J i politički/J mkovodilaca koji su posle imali veliku

ulogu 11 NOB i našoj revoluciji.

-

Stepan Višnievski, poznatiii kao general Valter, na fron­tu. Valter se borio u prvom svetskom ratu u rusko; voisci, zatim ;e učestvovao u oktobarskoi revoluciii 1

fJostao ;e profesor vo;ne škole u Moskvi.

mandom Višnjcvskog (Valcer). Dvadl.!scr trećeg de­cembra Kcjpovi ljudi zauzeli su Lopcru, ali dvade­set osmog otpočeo je prorivnnpad republibnnca (i'>tc>g dann pao je engleski pic;ac Ralf Foks - Ralph Fox). Posle mnogih sukoba obnt.iva je posuo;rala 1 !mija front.l uspostavljena je ispred Loperc.

Cotovo u i'>LO vreme republikanske snage su vr�de nt'l. of;ll1t.tvnih opcr:H.ija dive!'lionog knrak­ter;t: jednu na teruel!.kom frontu (gde 'ill sc celu Jednu '>edmk.tl <pnn!.ke b1·ig:�de i Xlii intcmncio­n.tlna brigada, pod komandom Nemca Zajscra (i'.ci'>cr), bonh.: na u:mpcr:uuri od 1 5 !.tepcni ispod nule) i dn1ge na rat.nim sckwrim.1. Na d.tlt 30. tlc­c;cmhr.t otpočele <,u dve obntivne opcr..1djc na f rcmtovnn.l kod Ue!> ke 1 M .td ru.la. Prof c'>ion.tlno nv,,(,tvo koJl' JC \tab gcucr.tl.t Po'i.t'>.t 1�polj.n .w JII'CIIl.l \t.thu udhranc lvl.�t.lnJ.t, 11 ćcg.l ll' prolt.hao nc;dctst,Jt.lk kcH>rdln.tLitc:, onc:moguulo JC d.1 1up.td l� n'doovt Jl'dlllllt: 1 Jedne nltcrll.lllllll.tlne hrij.!Jdc:, liVI cn \'J. dt:ll'llthr.t n.t VtlJ.I IHil'Vll dl· 1.1 KJnj.tJ.t, 11/lulJtlfl 11Krc111 lhunctt·.

FASTSTICKI »DOBROVOLJCI« U / SP ANIJI

Pri:t,n:w:111jc Frankove vlade od strane Hitlera i Musolinija, dolnzak Faupela i Anfusa u Salamanku i propast prve ofanzivc na Madrid, u rnzličitoj meri su doprineli ponovnom rasapljiv.tnju inrervenci­onističkog Juha rimskih i berlinskih faši ta. Agen­cija ,, Roj cer" ja,•ila je 6. decembra da sc u Algesi­r�l!>U očekuju 2.500 icalijanskth \'O)nika koji treba da l>tignu krot. Gibraltar; iduccg d.111.1, drugi il.\Or 1.igurnih informacija, parb!J .. Tan« ( .. Temps«) ob­j.wio je VC) l da je Hitler (puwm l\ l in h en - Rim -Napulj - to. Ltjorka) poslao delove 1:1 pedcscr aviona tipa .. junkcn.u, model il. J934· godine. U mcduvrc­mc:nu, Mu�olini je J 7· decembra n.�rcdio da sc u Spaniju upute tri hiljad<.: .. c,:mih košulja .. , J l.:l ovim.\ je ubrw usledilo upuc.:iv.tnjc 1 .500 spcc.:ij.t­lista. Kon.Kno, 29. Jcccmbr.1 krc:nuo je it ir.tltJc jo� JCd.tn kon11ngem oJ tri htlj.tdc IJud1: .,,e 11 sH'lllll, prc:m.1 ncknn '' .li11Čntm dokumenti nu, do po(\.•tk.t j.tnu.�r.t lu-.olsni JC p<hl.w u \p.mtJll .!. t t ptllll.l. 2.1X \OJillh .,trutnpk.t, ....... oltur.t, 9<1'i p1h.ll1th.tr.1 1 1 4."'4 � \ ojntl,.t. t\ prl'lll,t 111.1\ r ll\.'11\,tl k11� gt'lll' l".tl.l l)pl·rk·.t, n.t d.ut \O. dt't:l'tllhl.t 11 "p.uttp ll' hth1 11. 'i OO Nl'lll.ll.l.

l \j

(),im ir.tlij.tn-.kim i lll'lll.ll'kim !>11.tg.un.t treha do­J.Hi pt•tn.ll'�t hil j.td.t portug.tl,kih "dobro\ olj:tc.t" tr.tko/\ .mi t•iti.ttosi) i r.lllll' grupe koje su prip:td.tlc f.tšistiC:kim i dc�niC:.tr'>kim org.mit.Kij.tnu it mno­gih tt'm.tlj.t, tm•du kojun.1 r.Soo lr.K.t, nt·koliko sro­rin.t Rumun.t it ·Gnudl·nc g.mk ... p:1 C:.tk i 96 he­log.trdt•j.tc.:.t-Rus.t. T.tko -;u pocl•rkom 1 9 '-. godine pobunjenici, koj1 su 'e H'\.' bdi kon-;riruis.tli bo ' l.t­d.tjuc.:.t hunr.t, r.tspol.tg.tlt ttutnom koltcinom str:l­nog oružj.t i r.anog m.Hl'rtj.tl.t (c.:clokupn:t :l\ ij::tcij:t, n�c.:i deo .unlrenje, gorcwn "' i rcnkm i), sa preko �). coo \OJnik.t, ne r.tcun.tJUC.:t, n.tr.t\ no. �l.trokancc i .jedintc.:e L egqe srr.tn.H:.t - rr.lllkm e jurišne rrupe.

1'\.t srr.111i rl•publtk.1n.1c:t bilo JC 11l'Što preko de­ser hilj:td.t prip.1dnik.t inrcrn.tc.:iun.tlnih hrig:�Ja; a so\ jerskih ljudi bilo je sn.:g.t rri stottne.

U medu' rl·meml, hunta u S.tLtnunki blokir.tla je reptiblik.tnske luke. C'etrn.tcstog decembra potop­ljen je so\ jerski brod ., Komsomol .. koji je, narova­rcn m<ttcrij.tlom, plovio prcm.t španskim lukama. Ovo por;tp.tnje bilo je puskdic.:a politike nemcŠ:l­nja; ovo rim pre što je brir,tnska ' lad.t i d.tljc prc­duzinl.lb inici ja th e za pribli'l.tvanjc vbdi u Sab­m:mki. Engleski .tmbas.tdor Cilton, zvanično akrc­diro\ .111 koJ rcpublik.tnskc v bde, ali koji e bio preselio u $::111 l luJn Je Lus, počeo je Ja uspostav­lja rcdO\ ne oJ nose s.t .tngronisom, ministrom

i nost r.tnih po� lm .1 hlllllt' u �.tl.tm.tnkt. U Juhu r.1 b l' poli tih<, Fol'\:nj of1� )e tr.tito oJ h.tn\..a .tgrcm.t n . 1.1 u pu..:i' .t n it' hrtt,lll' .. kog rrgo\lml..og .lt.t'>e.t mtstt·r.t Pc:k.1 (1\t..:k), kop iL' dopurm ,10 u S.tl:t�tan\..u. l K.tnt.tlupo (( .tnt.tlupo), kog.t JI.! �iu­•;oltnt po-.Lto u S.tl.tm.mku u WOJ'>I\ u .tmh.hJJoo P?minjc u . �'oior kni•:i rednog hrn.m ... kog pukm: mk.t, " .ln�..:no n.t -.hllht u Amh.to,.tdt u P.trt/.u .1\t koji je, u -.ruri, /i,eo u S.tl.tm.tnkt.

'

. . Pol ir� ku •p.t..:ifik.t..:qe .. , to je'>t priln .u.tnj.t Jgrc­'iiJC, brtr.m-,k.t ' l .td.t .,p rm odil.t je ' eonu rc\ no�no

:1, u St\ ,ui, rr.tiil.t re teren '·' '>por.ttumc' .mje �� �lusolinijl·m. U rom pogledu ' i;e nijt.: moglo biti nik.tkn� :.umnje k.td.t je, čet\rtog j.tmt.trJ t9r· go­dine, pmpis.tn ;tnglo-it.tlij.m-.ki :.por.twm kojim je Vclib Brit.mij.t pritn.tl.t .tneksiju Eriopijt.: od str:.tne lr.1lijc, dok su sc ohc str.tnc oh.we1..tle d.t ..:e odrbri stclflls •]liO u Srcdon·mlju. Ali, u pr.tksi, Musolini je posle nekoliko dnn.t iskoristio t.tj spor .w.um da bi posbo još više rmp.1 u Sp.miju (to će potvrditi čak i !Jn u svojim " f\ lcmo.trima .. ) ; medutim, engleska vlnd�1 je zabr.111il.t, pod prl'tnjom t.Jtvor.t, tb se n.t njenoj teritoriji ' rši obuk.t dobrovolj.tc.t ZJ Span­sku n:publiku.

Z.tbratu, n.t O'iltO\ u koje republik.tnsb Sp:.tnij,t nije smeLt im.tti dobro\ oljcc iL S\ ih kr.tjeva s\·er,l, ukbp,tb sc u ob ire one opsre .tnglo-kmcuske po-

\'u::duboplot•m k.Jpc•t,m Ncn�tlt l refut•r (freci sleua) sa sttojim s.lr.u/uidm.t. Trt!lllt'r (tmdod.ll lc·�Jjl �kondor .. od no­t•embru I9l6. do fJtJ• ctk.J 19lS) mkot•oJw w mnogim bombJrdot•.JIIJ/111.1 repub/JkJnske 'p,IIIIJt' . • 1 lli· no je ućeslt'OL'.IO u bomburdm·,mJu Ccrmkt•. Posle �.wršc•tku drugog svetskog r.Jf.J frefl1er Jt' post.w gt•m•r,J/ni iuspc•ktor Buudt?$t•er,t

l c•dc•rulm· Rc•pttbllke emut'ke i č/,m t•ojue konusi/t' 'A l"0-.1.

lirike koja će ući u istoriju kao »politika ncmeša­nja<•, i koja je, u svom logičnom razvoju, do,·ela do kobnih oklevanja u Minhenu. l francuska arodna skupština dala je ovlašćenje vladi da spreči » regru­tovanje ljudi za snage koje sc sada bore u $paniji«. Tom nnrcdbom obuhvaćeni su i stranci koji su ži­veli no fmncuskoj teritoriji, uključujući i Spance. Američki Kongres odobrio je 6. jonuara predlog scnaroro Pitmana (Pittman) da se zavede embargo na oružje za $paniju; nekoliko časova pre glasanja o tome, sam prcdsednik Ruzvelt (posle jednog raz­govora sa prcdscdnicima Senata i Predstavničkog doma) tražio je da sc Neutrality Actu (Zakon o neutralnosti) doda kodicil po kome će ovaj doku­ment važiti i za rat koji sc vodi u $paniji.

Prirodno, politiku ncmcšanja nisu prihvatili ši­roki krugovi javnog mnenja celog sveta. Međuna­rodna solidarnost !.a Spanskom republikom posta­jala je sve jača. Osamnaestog decembra američki pi!.ac Valda rrenk (Waldo Frank) uputio je Leonu Blumu otvoreno p1smo u kome je rečeno: »Ovo nije građanski rat Spanije, ovo je građanski rat Evrope. To je OW�IJački rat protiv vrednosti koje vi najviše cennc, a vode ga elementi protiv kojih ste se vi bo­rili celog života . . . Otvorite granice Francuske da biste legiumllC>J .-.panskoj vladi pomogli pre nego �tc> bude .,UVI..,C ka.,no ... Mnogobrojni laburistički poslanki ohr.uill .,u '>e Frankovom ambasadoru u Londonu, vojvodi od Albe, tražeći od njega da pre­nese n)ihuv prntcM zbog stalnih bombardovanja Madrida, u kujim.t je našlo snm toliko žena i dece.

»ltaliinnske SJI<lge .. , tel ko i e m•n�t1čki amuusador 11 Rim11 i::;vestio svo;e minist.1rstuo 1 l· ;am �e� m 19 J-. godine, •tre­ba za deset do petnaest dana da i::.t•rSe napad na JVIalagu, ko;a će služiti Ita/iii ktlO baza ::n niene operaciie 11 svim pravcima.« Na slikama: "eme koš11lie« 11 Spaniii. Do kraia ;an11ara M11solini ie poslao u Spaniitt 17.000 t;udi.

t •

t{\ l

•

Na slikama: Largo Kab,djero i generwl Pavlov vrše smo­tru sovjetskzh tenkista koji će IIĆestt•ot•ati tt borbama na madridskom frontu (gore, let•o}; d�·..z engleska lekara zz mternaczonalnih brigada sa pukot•skom m..zskotom

(gore, desno) .

Nemački književmcz i 11metnicz antzfašisti opredelili su se za republi/umsku Sp..zmj11. Egon Kzs (let•o , ..zutor n.:Jj­uzbudiJIVIJzh reportaž.l 11.1seg t•eb, S.J pet•ačem Emstom Bušom, 11a frontu, 11 redoL'im,z intern.Jczonabzih brig.1d.1. Guido Pzceli, ztulzJ..znski alltif;�šzst, heroj koji je 19.:!:!, br.J­neci 0/tretorenlt!, 11 P.lTmi, nater.w 11 bek.swo 8.JibOL·e jedinice, borio ·e i p.zo kom.mduj11iz SL ojim odredom

11 Sp.miji (dole, desno).

Međunarodna solidarnost s.l antif.lšističkom p .. d . t . k ·· · · · d ' •111110111· t•monstn -,1 • : . \' · · nos l OJI Je IZJe nacal'ao pobun;enike . l l l ,·

d , ' t -t liJ " .lsmgtonll protn• ZJkOIIJ o m•utr.zf. �. eg.1 110111 1• a om (lc1•o) · mmi/t• ·t ·· ·1 11'-U tm·om red11 �indi k 1 · td , L b

· l · ) '10/l! 11 pn og repu> i�•lll•l <\1 11 i\ lt!ksiku. • •l m t-t r om ,", o To/e.l.mo ( ,ft•st�n . ��goYor vojvode od Albe bio je simbolič:ll1 : '•Od­

biJ� � da saopštim \'aŠ prate t proti\· neophodnih VOJmh operacija koje je general FrJnko bio primo­ea� da preduzmc zbog Ul::dudnc upornosti nudrid-

lcih vladajućih krugova i zbog prctY.H.tnjJ ovog Otvorenog grada u rvrdavu koju br.111e strane trupe.«

U Belgij i je izbila krila u ocijal i ričkoj parn1, zato što su se mnogi njeni istaknuti članovi (Huis­man - Huysman, Vandervelde, lzabeb Blum -Isa?elle Blum) suprotstavljali politici nemešanja koJu

. su prihvatili Spak (Spaak) i socijaldemokrati u

vlad1. U Francuskoj, Komunistička parrija i mali �eo.

socijalista takođe su sc suprotstavljali neme­sanJu, a špansko piranje kon:-tčno je postalo gbvni uzrok rascepa koji je doveo do prop:tsri Narodnog fronta. Socijalistička internacionala priznala je na kraju da je politika nemcšanja propala, ali, isto­vremeno, odbijal:::t je prcdlogc Komuni tičke inter­nacionale da sc prcduzmu zajedničke akcije u korist Spanskc republike.

DRUGA FAZA BITKE ZA MADRID

Polovinom dccc:mbra u�lo se, faktički, u tlrugu fazu bitke za Madrid. Namera komande u Sala­manki bila je dn st n;Htavl akcija opkoljavanj,t &fada, j tO potkopav.llljt:m dl•sno� kri)a OUbr,ll1C i Pl'taccanjem svake moguce Vl''IC inlll·du n·puhlika­naca i SiJere. Ovaj manevar koji je počeo u d�·n·m­Wu, nutavljen je: 3· januara novim n.1p.1dom ko­JMa ft opet rukovudiu Orga8, na čdu .to hilj.ul.t w J uza tnalnu pudrlku artilJerije i oi\'IJ.I(ljc. Or-

g.tSO\'C sn.tgc 11.1palc su llJ fronru širokom više ki­lomcr.tr.t, oJ \'.tldcmorilj:I S\C Jo ob.tle � Lttr.tn.l· rcs.t, u s:1mim prcJgr:HJim.t � !.tJrid.t; f.tšisti su us­peli d.t z.tuzmu nekoliko nulih cent,tra (t>.bh.td.t­onda i LJs Rosas) i prcsckli su put prenu Lt Ko­runji kod Lts Rosasa. Of:mziv.t je tJJ.t nast.wljen,t J cil jem d.t sc stigne Jo El P.trdoa, me·t.l n.t putu

za ijeru, u kome su e nJI.tzile rezcn·nc rcpubli­knnskc snage. Republik-Inci su se po. tepcno povb­čili; · estog janu.tr.l pao je Posuclo, llumcr.1 - eJ­mog, :1 ArJvJb - osmog; fašisti su poscli \'i�c ki­lomer.tr.1 drunu za L:1 Korunju. U jednoj oJ O\·ih borbi p.to je garib.tldin.tc Guido Pičeli (Picdli), hrabri branilJe Oltrcrorcnr.t u P.mni, koji sc L9H. godine odupro Balbo\·im hši tičkim b .tdristim.t.

Za ovaj početni Org.t·ov u peh bil.t je odluču­juća vnrrenu n.tdmoc njegove .miljerijc. Republi­kanci su izgubili vezu sa poz.:u.linom, .1 Roho je

uputio na O\'aj sektor v.t pojaČ;lnj:t kojima je ras­

pol:lgao: šest bataljona milicion.mt. internacionJlne bnr:djonc "Tclman .. , »Edgar Andre" i »P,trisb ko­

ll1UI1cl<•; a n sckror;t Viljavcrde rokiranc su nel..e

jedinice Listcro\ ih odrcd.t i upu�.·cnc n.1 front kod

La Korunjc. U !.tdridu, p.tk, nedostajala je mu­

nicij.t i situ.u:ijJ je bil.t izuletno tešku. n.u.d JOn .. Tclm.ln •• S ll kobi o sc S.l neprij.ndjem

kod Lls Ros.t'i.t, ali posle počcmog uspch.t bio je

opkoljen, i rck u toku nod pošlo mu je 1..1 rukom

dJ sc pm uče n.t no H' polo} .1jc, 11.1 kojim.\ :;e

uporno branio. Sl•dmo� j.ulll.lr.1 bnrd b.lt.tlit)l\,1

,,'[\•Iman •• poml\ u su bth opkolil'lti {tu ll' hio '\\.'�·'

401 bor.tc, 1 to d l l Nt•mt.t i .\u,trij.m�-.1, t1.

Fr.u1llll.l, 10H Sp.lll.tl.'.t, k.w i 1WK11hk,\ Fn�k1.1 i

f.ch.1); ll borbi JlHHI\ !IJih l.t\1\11 \ll lll'llll\'bl).l\ .Ih ll'llkOH' l b,\l,l�'\' p).lllll'll.l, ,l )l'�l\111,\11 l \1.1\ ll, l\.\J

l t\ \

Garibaldmci 1 1 rot'll (levo). Regmtni list belgijskih rad­nika uk/jtl('enih u antifasistićku miliciju (desno). jedno ode/jen Je batalJona • Te/man« (dole). Ove�; bataljon se veoma hmbro bono 11 f..tlS Rosasu: }edmt noćnu borbu /JrL'ŽIVl!ftt S/1 SliL'8<1 JZ t'oveka.

l l ..... d . OOlllU ant'Ul � l ili tn•· dc Cui p\azco

� ,. "· j y , ., , . "

<;F.CCION

- - -

ASUNTOS

ltltUPO � � E \...CrA J E F E = VE"N E ! \<

DIVISION

)

\� �Ci bolje Frankove jurišne trupe, napadali su u talasi­ma. Te noći preži,·cla su svega 32. borca iz bata­ljona »Tclman«, alt su održani položaji izloženi tako teškim napaJima.

Ako su gubici republikanaca bili znatni, i među fašistima je broj mrtnh i ranjenih bio veoma velik. Orgas nije mog.to t.l.t sprovede svoj pripremljeni plan ofanzive, ro JCSt d.t ilvrši još jedan napad kod Torehona, na desnom krilu republikanske odbrane, upravo zbog nedostatka ljudstva. l, doista, pošto su izdržah one teške trenutke kada su Mavri bili stigli do Puenre dc San Fernando, republikanci su 9· j:.1nunra ponovo povratili položaje, učvrstivši svoju odbr.tmbenu liniju na koju su postavili bri­g:1dc Cabnn, Nin:1 N<tllC.:lija (Nino Nanctti), Hu­ana Modc.'>ta i Lister.!, kao i neke intcm.u:ionalnc bataljone.:. Kon<tČno, ujutro 1 1 . j.111uar.t republibnci su izvr�ili prut i\ n.tpad, potpomognuti tcnko,·inu i snagam:t koje !.LJ dolilc it And.llusijt·. Dv.lll<lestog su zauzele L.ts Rm.ts, .til lll'koliko Č .ISO\ .1 bsnije opet su i1.gubile O\'O mt•sto 1hog nedmt.Hk:t artiljerijske Z<lŠtlte. Istovremenu, 'i:XXV me;mita brigada za­utcl.t JC Vilt.tntlt'\ u del P.mliljo. U roku tri naredna da11.1 gu,[.l m.tgl.t 1 kl'.l sprečile su n,lst.l\·,tk ope­radja; bš1st1 '>ll to ,.,koristili 1.1 dod.tčcnje wežih tru p.1 i inr�il1 su proli\ n.tp.td. Jh·publik.tm:i .. u mo­rali d.t '>e pm u ku s.t nck1h isturt'lllh poloi.lp, .lli, f.1ktički, od 1-. f.lllUar.l n.1dalje luup front.! st• :-.t.l bilizo,al.t dui pm.1 1.1 Ll KonlllfU, od l.!'> Ro,,\,,1 do Puentt' dt• �.tn h·rn.tndo, 1 11 it t' prt•tr('d.l 1\1· k.tk \'C.: prnntt'IW u wku "ih .:. - llll''t'U r,\t.l.

\ OMLADINSKA KONFERENCIJA

Petnaestog januara, u palati opštine u Valensiji, otpočela je rad Nacionalna konferencija Jedinst­vene socijalističke omladine. Oblasne konferencije za ujedinjenje mlad1h socijalista i komunista već su bile održane početkom rata i, avgusta 1936. godine, dva zemaljska rukovodstva su se spojila u jedin­sn·enu centralu na čelu sa Santjagom Kariljom i Trifonom .Mcdranom. Ipak, tek u januaru I937· bilo je mogućno održati n:tcionalni kongres; učest­vovali su delegati koji su stigli sa rnznih frontova, iz fabrika i centara za obuku. ]edinstvena organi­z:tcija omladinske levice imala je 250 hiljada čla­nova. Na prvom sastanku bili su prisutni Antonio Mačado, profesor Karasko (dekan jednog fakul­teta u Madridu), ministri Alvares del Vajo, Karlos Espla i Hesus Ernandes, Hose Dijas, gradonačel­nik Valcnsije i druge ličnosti. Sanrjago Kariljo je ponovo izabran za generalnog sekretara; u svom izveštaju ponudio je svu pomoć mladih za uvođe­nje obavezne vojne službe, za stvaranje regularne \'Ojske i mobilizaciju svih snaga za pobedu u ratu nad fašizmom. Posle nekoliko dana Jedinstvena so­cijalistička omladina i Slobodarska omladina Ma­drida potpisale su zajednički dokument kojim je

stvoren Savez omlndine. Ovi omladinci dali su ve­like žrtve zn stvar Republike; dovoljno je podsetiti na to d:� je posle nekoliko dana Trifon Medrano pao u borbi za Bilbao, dok je Antonio Munjos, ru­kovodilac omladine republikanske levice, poginuo u prvim sukobima na Gvadarami.

PAD MALAGE

Napredovanje nacionalističkih snaga na sektoru Kordova - Haen, i nada da će se postići pobeda uz relativno nisku ccnu, naveli su Kejpa dc Ljana (u trenutku kada su sc njegove kolege nalazile pred Madridom) da pripremi snažnu ofanzivu na Ma­lagu. U tom smislu vršila je pritisak italijanska ko­manda, koja je želela da postigne spektakularan uspeh svojih trupa, kako bi se pokazala pred vla­stima u Rimu. l, doista, upućivanje jakih kontin­genata trupa u Kadis od strane Musolinija, u dru­goj polovini novembra, stvorilo je uslove za ostva­renje te operacije.

Desetog januara počeo je pokret per pukova do­brovoljaca .. crnih strela« i »Plavih strela••, četiri italijanske oklopne čete, dvadeset artiljerijskih ba­terija, takođe italijanskih, pod komandom generala

}•,fladi su dali velrkr doprmos stvari Republike. Generalni sekretar jedinstvene sOetfalistrčke omlc1dine, Santjago Ka­ri/jo, na nacronalnom kongresu održanom u Valensiji tt januaru 193-. godme, založio se ::a neophodnost stvaranja

redovne i drscr{Jimovane vo1ske ko1a bi odgovorila zahtevrma rata. Na slici: grupa mladih regmta.

- ,

• •

.. .. .

�.. .

Largo Kabafjero obilazi jeda11 sektor 11a frontu (levo). Obuka jedinica Pete regimente (des11o).

Roare (Roarta), porpomognurih »legionarskom« avijacijom čija je baza bila u Tabladi (Sevilja). 1 a čelu Španskih fašističkih snaga bili su general Bor­bon i puko,,nik Espinosa, pod opštom komandom samog Kcjpa dc Ljana, koji je smestio svoj Štab na krsraricu ·�Kanarijns«. ��Kanarijas« i krstarica MBaleares« {koje su pobunjenici porinuli u more na početku rata) omogućili su operaciju s mora, uz pomoć malih jedinica i krstarice »Aimirame Ser­vera .. , koje je šririo sa rasrojanja nemački brod "Graf Sper ...

Ukupne snage upotrebljene za osvajanje Malage sastojale su se, dnkle, od tri pcšadijske divizije, 2.8 :miljerijskih baterija, tri čete lakih tenkova i jedne blindiranih kola {sve iralijanske), uz zaštitu 69 nviona. Ove snage su počele da vrše pririsnk na deo obale iz pravca Ronde, Anrekere, Lohe i Al­hame. U međuvremenu, Espinosina kolona krenula je iz Orhive da bi prcsckla evenrualno povlačenje rcpublibnnca prema Motrilu.

Republikanske snage u Malagi, poJ komnndom pukovnika Vilj:�lbe, bile su loše naoruhne, a uz ro l ncorganizovane, Jer JO!> nisu bile prevJt.išle status m1hc1jc; ipak, u prvim sedmicam:1 borbe, pred Ron­dom, borile su sc vcom.1 dobro.

Obruč nacion.1list.1 sve vi�c sc stcz.\0. U pbnin­skom delu Gr.m.tdc i Runde, milici()ll.lri, koji su u roj o'rroj zimi im.1li ll·tnja uJela i obu�u sa donom od kanapa, hr.1hro Ml sc odupir.tli. Ali u. j.muara pala Je Alhama, i M.thtg.l w n.1sl.1 u tc,kom polo­hju. Uprkos rmm·, lcnrr.tlni �rah (gcncr.1l M.mi-

nes Kabrera) i sama Vrhoma komanda (ministar rata, ali, u stYari, podsekretar general Asensio) i dalje su pridavali ndi mačaj frontu kod Malage. Tih dana doktor Bolivar, ratni komesar sektora kod Malage, komunistički poslanik rog grada još od !933· godine, pošao je u Valensiju da rra7.i oružje i municiju za ugroženi grad. Ali u gcneral­šrnbu je naišao na potpuno neraz.umevnnje. Razlog je bio u rome Što su L:trgo Kabaljero, Sensio i Marrines Kabrera bili potpuno zaokupljeni pripre­mama zn veliku ofanzivu na centralnom sektoru, a u cilju olakšanjn pritiskn na Madrid. Nije isklju­čeno da je, sem z:�grcjanosri za tu ideju, postojala i želja da se postigne pobeda koja bi sc pripisaJa glavnoj komandi i komnndi centralnih vojnih snaga (general Posas); S\'e dotle, zaista, sve zasluge za orpor u Madridu pnpadale su štabu glavnog grada (i\ lijah:t, Roho), kome su pomagali kom:md.1 Pere regimente i, naravno, narod Madrida.

Već je bilo došlo do oštrih sukoba izmedu Mi­juhe i Larga Kabaljcru. Kad je Mijalu tražio muni­ciju, LJrgo je odgovorio: .. Vi, gener;tk, hoćete d�l imate alibi. .. Cini sc d.1 je i\1ijaha ost.lo 11.1 s\ om poloi.tju samo za ln aiJujul..i inte n enci ji Roho.1.

Sprcm.tb sc, d:tkle, 'clik.1 ofanzl\ .1 11.1 sl'!, toru l l.tr.une, koja il' trch.tlo d.1 po�11c 2. �. J.lllll.lr.l. \li sve tc i�lo vcom.t �puro: konccnrr.ll·ij.t 1 11,wru/.1 vanje brig.td<l, or�.tnu .• 1cijc sin/bc ' l'll' 1 sn.lb,k \',lllil'. '1'.1d.1 je milu čl• no d.t 'l' of.1111i' .1 ud godi do 1 . fchru.tr,l, .lli ni IllA d.tt11111.1 pripr\'11\l' 111,11 b1k

okonl.llll', i JO\ ll'dnom ll' " l' odloh•n,, 7.,1 h. f\·

•

bruar. U stvari, republibnsk::t Vrhovna komanda usredsredila je gotovo svu svoju pažnju na ovu ofanzivu, dok je M::daga zanemarena i ostavljena gotovo bez oružja.

Pored toga, vlada je imala i druge probleme: potajni sukob sa autonomnom katalonskom vla­dom u pogledu kompetencija paralisao je na nekim sektorima funkcionisanje ekonomskog i finansij­skog aparata. Uz to, anarhistički ministar Garsija Oliver pl:mirao je stvaranje »re,•olucionarne voj­ske«, dok je većina (republikanci, komunisti, soci­jalistička ''ecina koju su pred s ta vl jali Negrin, Del Vajo itd.) bila za republikansku vojsku i obaveznu vojnu službu. Takvi sukobi su se ispoljili u nemi­lim dogadajima kao što je bio, na primer, napad anarhista na jedno granično mesto kod Porc-Bona. Ali ovih slučajeva bilo je sve manje i mogli su se kontrolisati. U pozitivnom smislu delovalo je for­miranje, po odluci ministra finansija, doktora Ne­grina, jednog veoma disciplinovanog korpusa cara­bilierosa, sastavljenog od 30.000 ljudi, čiji je zada­tak bio ne samo da kontroliše granice, već i da učestvuje u borbama kao i da vrši neke pozadinske službe.

U međuvremenu, iralijanske i španske fašističke snage kod Malage razvile su ofanzivu velikog stila. Tri italijanske kolone, pod komandama generala Rosija (Rossi) i pukovnika Rivolte i Guasarda (Guassnrdo), krenule su u napad na jugu, polazeći i7 Alhnme, Antckere i Lohe, i srigle do Veles-Ma­lage. Sa svoje •;rranc, general Borbon, napredujući uz obalu, zal!7co je u januaru mcsccu Esteponu i Marbclju, i stigao je do Fuenhirolc, zapadno od Malage, na svegn nekoliko kilometara od grada

koji je bio izložen neprekidnom bombardo · . . . . . fl š . . , vanJu av�!aciJe 1 ot.e. P� .to Je 1zdao naređenje za evaku-aCIJU, J?ukovn1k Vtl!al�a sc izgubio: nastala je opšta zbrka 1 medu bran1ocuna i civilnim stanovništvom Malage. Tokom prepodneva 7· februara italijanske s�agc su već bile prodrle u predgrada. Ali da se ne b1 r��lo kako su . »Samo l talijani ušli u Malagu", dob1li su narcdcn1e od Franka da sačekaju Spance generala Borbena, koji su stigli sutradan. !talijani i pobunj��i�i ušli su u �!alagu 8. februara i počeli su d� ubiJaJU bez sudenJa. Veliki deo civilnog sta­�ovmštva (got��� sve starci, žene i deca) pobegao JC drumom koJI IZ Motrila vodi u Almeriju. Tada je izvršen pravi ratni zločin: avijacija je u više na­vrata nemilosrdno mitraljirala taj nesrećni svet· topovi sa flote pucali su na goloruko civilno sta� novništvo. Broj Žrtava bio je ogroman.

Trebalo je zaustaviti napredovanje italijanskih fašističkih trupa, čiji je cilj bio zauzimanje Motrila i Almerije. Na taj front hitno su upućene dve re­publikru1skc brigade koje su uspele da uspostave liniju otpora ispred Albunjola, malog mesta na obali, dok su druge jedinice preduzimalc diverzio­ne napade duž celog fronta, ispred Alkala la Real i u Sijeri Nevadi, uspevši da zadrže neprijatelja od 9· do 17. februara.

»PLAN KONTROLE«

Pn•e sedmice I9r· godine bile su d,·ostruko dramatične za vladu Republike, zbog pojačane strane intervencije.

»Naše simpatije za generala Franka i njegovu vladu .. , rekao je Hitler r . februara u jednom pre-

Legionari u dvorištu opštine. U Ma/agi, posle ulaska fašističkih trupa, pot�eo je Jlclim•milosrdniii lot' na t;ude koii ie

Spfmiirt doi.ivela od pada Bndahosa.

tećem govor� u.

R?ihstagu, »Opšteg su karaktera. One se zasmva1u 1 na nadi dn će konsol'ad . . ' dn · · ) ' . aCIJa

Je e z:usta nacaona asnčke Spanije pružiti Evro i no.v� ekonomske mogućnosti . . . Spremni smo da

učmamo sve što možemo za ponovno uspostavlja-nje reda u Spaniji...

'

Nedelju dana posle toga Musolini je unapredio Roaru u čin divizijskog generala »zbog pobede kod MaJa

.�.e·. Na��prot sve jačoj stranoj intervenciji u SpanJJI, meksacka vlada, u noti od 17. januara, iz­javila je da »Meksiko neće promeniti stav zauzet od onog trenutka kada su legitimna Španska vlada i predsednik Republike gospodin Asanja tražili ratni materijal«. U isto vreme Forenj ofis i list ,. Tajms« potvrdili su da su se novi Musolinijevi kontingenti trupa iskrcali u Spaniji. U Donjem domu laburistički lider Arli (Attlee) postavio je pi­tanje vladi da li može pružiti informacije o ovim iskrcavanjima. U ime Forcnj ofisa, odgovor je dao lord Krenborn (Cranborne), potvrdujući vesti o iskrcavanjima, ali dodajući da strano mešanje u Spaniji nije unilateralnog karaktera. Sve to sc odi­gralo istog dana kada su Roatinc trupe ušle u Mal agu.

Tokom celog januara Engleska, Francuska i Sov­jetski Savez insistirali su na tome da se zabrani upućivanje dobrovoljaca i da se sprovedu efikasne mere kontrole, aJi rum i Berlin su i dalje odugovla­čili sa odgovorom. Hunta u Salamanki odbila je i

prvi plan kontrole predložen 19. januara, a neko­liko dana posle roga nemački ministar spoljnih po­

slova, fon Nojrat, obavestio je Komitet u Londonu

da njegova vlada ne može prihvatiti primenu plana o kontroli pre 10. februara. AJi i posle rog daruma fašističke sile nastavile su sa odugovlačenjem. Ne­mačka - sa tehničkim izgovorima, poput onog da

svoju kvotu neće da plati u nemačkim markama;

Portugal - odbijajući da strani p�sm�trač.i b.�." duće kontrolne komisije deluju na nJenOJ tcntortJI.

Drugi razlog za diskusiju bila je podela zona za

kontrolu koje je trebalo dodcliti velikim silain�.

Konačno u toku sednice održane 8. marta, Koma­

tet u Lo�donu uspc<i> je da donese pl::ln o kontroli.

A evo u kakvoj je situaciji bila rcpublikansk,a

vlada. Na dan t. februara, snglasno Ustavu, u vec­

ničkoj sali Op§tine u Valcnsiji, sastao se parla�ent.

U svom govoru Largo Kabaljero je rekao: �>Na od

lrop ne tražim da napusti svoju ideologiju, ali prc­

Jdiajem partije i sindikalne org�iz�cije. d? .usp�­

prim.irje i da se ujedine sa 1edmm Jcdmlm Cl· cla te dobije rat ... Posle nekoliko dana repu-

•• �lada učinila je joi jedan značajan napor

tumnje i strahovanja zapadnih sila: ••� uputila je francuskoj i engleskoj

.e.JI aadrtlne: .Spanska vlada, Ito se

IIUUI ela njena buduća poli­akdY1ll aaradnje sa Fra.n­

WICYCD , , , Uzete ICI u YOJIJ1 lnctrlli ovih

dvej� zemalja, i zajedno će se raspravljati o mo uć nosuma da Spanija pomogne EngleskoJ· . F g -

k · ·. b · 1 rancu-s OJ u az cgavanJu opasnosti opšteg sukoba ... Do-�pelo �e dorle da je obećano preispitanje položaja ��ans og protektorata u Maroku. U zamenu se tra­zala �.

or�una zabrana upućivanja stranih boraca u SpamJu 1 ponovno ukrcavanje na brodove onih koji su se ve� nala��li �a poluostrvu. Dakle, to je u pu­nom smasl.u reca ba? pravi predlog o savezu, na koji su, međuum, !dn 1 Dclbos odgovorili samo sa ne­koliko ljubaznih reči, ne pokazujući za njega nika­

kvo stvarno interesovanje. U meduvremenu, hunta u Salamanki učvršćivala

je svoje diplomatske pozicije. Pedro Garsija Konde (Pedro Garcia Conde) naimenovan je za otpravnika poslo\'a u Rimu, a Luis Alvares de Estrada (Luis Al­varez de Estrada) - ll Berlinu. Početkom godine San­gronis je naimcnovao konzule ll Hamburgu, Frank­fuma, Minhenu, Trstu i Đenovi. Publikacija »Anu­ario Pontifičo« (»Annuario Pontificio«, - »Papski godišnjak«) potvrdila je da je Vatikan priznao mar­kiza Magasa kao zvaničnog »Otpravnika poslova« Frankove vlade. Na dan r r . februara stigao je u Salamanku Roberto Kontalupo, »dučeov« amba­sador.

Berlin i Rim privtali Sl/ r8. novembra vlad11 11 Salamanki. Na fotografiji: novi 1\.-lllsolinijev ambasador, Roberto Kantalupo, predaje akreditivna pisma »generalisimusll«

Fra11k11.

lO

H A R A M A l G VA D A L A H A R A

Pad Malage poklapa se sa novom nacionalističkom o fan­zivom u dolini Harame, upravo na sektoru na kome je Largo Kabaljero imao nameru da izvrši napad. Republi­kanska vojska uspešno se odupire nacionalistima na otvorenom polju. Fašistička naduvenost naročito je po­nižena na Guadalahari: italijanski garibaldinci i španski republikanci daju tešku lekciju Musolinijevim legijama. Nacionalisti se svete sramnim, bezobzirnim bombardo­vanjem Gernike, za kojim sledi, u tragičnom stradanju civilnog stanovništva, direktno bombardovanje Almerije sa Hitlerovih brodova. Dok se u pobunjeničkoj zoni ostvaruje jedinstvo, u Barseloni izbija pobuna koju su izazvale neke anarhističke grupe i trockisti. Pobuna je savladana, ali kriza, već latentna u republikanskoj vladi, eksplodira: i Negrin dolazi na čelo vlade umesto Larga Kabaljera.

� . . / � -

•

.. t . -

� . � dolini Harame, koja će u februaru I937· postati poprište

. d d ·- • . . . . . ,ednog od el enja bataljona ,.Dimitrov« Ova . b t

,. b. . le ne o lltlf�lwcaflllflh bitaka u građanskom ratu. Obuka · l a a

b,o

lk11 1C:. f

1e 11 sas

1t�tlll X V brigade, a sačinjavali su ga Soo boraca iz a 'lliiSK11 zema 1a.

BITKA NA HARAMI

Za mesec februar centralna republikanska ko­manda bila je pripremila planove za ofanzivu na

�ekroru Harame, u cilju presecanja komuojkacija IZmedu Toleda i madridskog fronta, kojom je tre­balo da rukovodi general Posas, dok bi Mijah ine snage izvršile napad u pravcu Brunerc i Naval­karnera.

Istovremeno, šmb u Madridu dobio je informa­cije po kojima sc moglo zaključiti da neposredno predstoji neprijateljska ofanziva: napad je trebalo da započne čim se poboljšaju vremenske p.rilike. Madridski šmb odmah je obavestio o rome cen­tralni glavni šrab koji, medutim, nije pridao rome veliki značaj.

U stvari, general Orgas bio je predvideo počerak svoje operacije, upravo na 1-larami, za 2.2. januar; ali ona je, kako je Roho pre!'postavljao, odložella zbog lošeg vremen::t. Per divizija, sa dve rczavnc brigade, trebalo je da zaut.rnu Argandu, L:.! Povedu, Loećes i, kao konaćni cilj, da prcseku sve komuni­kacije izmedu Madrid::t i Valcnl.ijc.

Republikan'iki generali A'icnsio i K::tbrera i dalje lU iz dana u dan odlagnlt početak of.uuivc proriv nacionalističkih snaga; i, na kraju, in icijativa je pri­pala Orgasu, čije o,u brigade (pod komandom pu­kovnika Ganijc hk•mtes,t, lt.td.t, Ascmij.t, Barona,

SJCnla de Buru .1gc i Scholj11.1 (Cehullino), kuji je komandovao konjicom) prešle u tt.tp••J na sektoru

i�među Pe�ales de Tahunja i Sijcmposuelosa, pro­bile fro

.nr 1 z:wzcle Sijempo uclos i La tvlnranjosu.

R.e�ubltk�nska komanda poslala je u prvu liniju je­dmlce koJe su sc upravo konccntrisale na tom sek­roru, ali njihovo brojno stanje bilo je daleko ispod napadačcvog.

S druge strane, pošto je sektor zavisio od vojske centra, štab u Madridu bio je lišen inicijative i ispo­ljila se opasna dvojnost u komandov�mju. U prvim časovima 1 1. fcbru:un Orgasove i Varclinc snage prešle su Haramu preko mosra kod Pindoke. Od mosca kod Argande most kod Pindoke bio je uda­ljen svega četiri kilomcrr:t. Lisrerov:t divizija, V me­šovira brigada, Xl, Xli i Xl V internacionalna bri­gada, kao i XV brigada koja je prvi pur ušla u borbu, preut.clc su tešku Jebnzivnu bitku u ko­joj su sa f::tšist ičke strane upotrebljeni precizna ne­mačka artiljcrijn i ogromne količine ratnog materi­jala, kao i najveci broj ljudi koji je dotle učestvo­

vao u raw. l 11:\ jednoj i 11:1 drugoj strani lila se

krv. V:trclini tenkovi n.1predovali su 14. februara u

pravcu A rg.1nda-Cinčon.

Sutr:td:tn, 15. febru<tra, odlučeno je da se cen­traln::t vojsk.t .. t.wi pod kom;mdu šrnba 7J odbranu �ladrid.t (�lij.tha, Roho). Kom:tnda je reorganizo­

' ann i prcb.1čenc su trupe i1d\'C>jene �:t m:tdridskog front.t. Armij<;ki korpu� po,•cren je porpukonuku

BuriiJu; orA.H1iW\'.tnc ,u tri di,·i1ije poJ kom.m­

dom porpukovnik.l t\rsc.t, Acm:r.tl.t .. G.tl.t" 1 m.t·

jur•l Gm·mr�a; Sl'11l rog.t, ru je bil.t i Xl Jin1ij.1 l't�J

17 t

• • r ·· �

� ·-

... �� oi • ... ;,lo 4 , , _ ...

• •

••

, " ..

• l . � f "' •

Na frontu na J larami, ufJravo na sektoru na kome je Largo Kabaljero nameravcw dct izvrši napad, nacionalisti su jurnuli 11 ofanzivu sa pet bngtlda, sastavljenih veći­nom od ljudi iz afričke vojske. Nel fotografijama: za

vreme bitke na l Jarami.

k?��.ndom Li� tera, n n n �cvcn1 je ,adcj<.tvovnln 1 v dlv17.1J:t pod komandom Modc'>tl k·l <> '1 n k ..._ ' · a 'iC -toru Arnnhuesn - jcdnn brigadn knjom je komnn-dovao potpukovnik Rubcrt.

Republikanske trupe prc�lc c;u u protivnnpad �7· fcbru.ara,

. ko1�centri�ući woj udnr na Maranjo�u � na u�v1\cnp.

Pu�garona. Poc;le tri dana nečuveno ze

.srok•h .borh1 ni!>U uspele da poc;rignu svoj cilj,

al1.

ofan1.1vna sposobno<ot Orgasovih c;naga bila je umštena.

Sukobi su sc nastavili jo� nekoliko dana. Bre­žuljci iuovani artiljerijskom vatrom i bombama iz aviona bili su puni leševa i delova ljudskih tela. Borbe u vat.duhu dostigle �u takav intenzitet da se u izvesnim trenucima na nebu moglo izbrojati pre­ko sto avionn. Upotrebljeni l>ll svi poznati tipovi naoruž::Jnja i dostignuta je takvo vatreno dejstvo kakvo nikada dotle nije O�>tvareno .

Birka je trajala do poslednjih dana februara, ali položaji su ostali ncpromcnjcni . frankove snage za­držale su svoj mostobran, ali nisu postigle cilj. Ova bitka, u kojoj su gubici na obema stranama izno­sili preko 40 hiljada ljudi, u taktičkom pogledu za­vršila sc ravnopravno; ali u strategijskom smislu to je bila pobeda republikanaca utoliko što je još više otcžab manevar opkoljavanja Madrida.

NA FRONTU ASTURIJE

Na frontu Asrurijc opet je oživcla aktivnost. Na­rodna m il ici ja prešla je 21. februara u ofanzivu u pra v cu Ovi jeda i, na l evom krilu, na sektoru Gra­da. Situacija je odmah postala povoljna za republi­kance, i oni su stigli do prcdgrada Ovijecla. Nacio-

l a-c lO (11111& . ......

-

1101 CI·�.La � CIUJI�Ud�IJiiO .. Alal

COMioiiDAaiU U OOU*'IS fOIAn!dl lAD� OU IIAJIO

OOCIIIA!O IIAWA ..-ruuM0 'ALm a. Dl Dt OGOt tB

IOIIa OI 1.1. U. OIIIDAUIUIII t l A l Q O I rt•t

JOnU OUt LJ l la Ln' Alil ll tu � • J110"fUOt \ ''ll.

Mt''''•

-:aam ocm�•uto• oxnu� • �

eljfiOAL!I.O UNALIIJ

�� •

OV J �DO nalist

.ički �encr;ll A ra1�tb, koji je ra<tpolagao <ta so �atal]ona 1 dc�ct batenJ.l, wc u svemu '> " so h·t· d l d.

. b' . " 1 Ja a .!

u t, tzgu �o. JC u �orbama J.6-o ljudi, medu ko-Jima �43 oftc

.tra. Alt krajem mana počela je �1olina ofanZ1\'a u Btsb]i, t republikanske trupe morale c;u da se po\·uku.

Cesto su sc i�polpn1li otpori pretvaranju milicije u

.regularnu \'?JS�U .(�ro je ot.akonjeno krajem go­

dm��' sr �·a�allJU ]Cdtn�tvcnc komande, integralnom kons�cnJ� mdustrijc u rame snhe itd. Pad �lalage �.0\:ec?o Je �czado\·ol jsrvo koje je vladalo zbog po­�tn]enth �resaka u vodcnju rata. U Valensiji, UGT Je organtzovala velike demonstracije, sa zahtevom da sc sprovedu himc mere na vojnom polju. Komu­nistički ministri ll vladi i Ah·arcs del Vajo tražili su smenjivanje genera la Ascnsija. Largo Kabaljcro je to odbio, ali posle nekoliko dana Ascnsio je pod­neo osmvku; umesto njega, za podsekrctara u Mi­nistarstvu rata postavljen je Karlos Baraib:u (Car­los Bar:iibar). Tih dana donet je i dekret o obave­znoj vojnoj službi i mobilizaciji pet godišta. Stav anarhosindikalisrn ll pogledu regularne vojske bio je još uvek prilično nejasan; komunisti i mnogi so­cijalisti (Pri jeto, Negri n, Ah arcs del Va jo) smatrali su da sc šef vlade i mini�tar rata ne zalažu dovoljno na ovom polju. S druge str,mc, Largo Kabaljero i

Na datt 2I. februara IIIIIICJja je prešla ll ofanzivu u pravctt Ovijedcl. raksmzil letka (gore) l/cl fruncuskom je::.iku, rcl:::;­

deljett borcima intemaCJonalmh brigada, u kome su prikazane pljctčke 1 :::ločini koje su ll<lciOncllisti počinili 11 ghw­

nom gradu As/EtriJe. faksimil ob,ave (str. 172, dole) italijanskog generctltl Amoldij,z (Rosi) po ::;.w:;em Ala/age. ll Anda­

lusijz, o preuzimanju vojne 1 civilne vlasti. Na slici (dole): 11 opsađenom Madridu: Sat•t•t ZLI odbrdnll, koji je im.w

toliko veliku ulogu 11 odbra111 gltzvnog gmda. Na dan 23. aprila r9r. predsl'dnik republikanske v/,,de Largo Kaba-

ljero odlučio je da ga ras/Justi i zameni opštinskim saL•etom kojim s11 mkovoddi socijalisti.

1 \

nJegovi prijatelJi '>traho,al. '>ll od togn da njiho\U partiJU ne ap<,orbuJU komun•'>n, koJC r,u optuii,·al. za �pro'>cllnt.am ... Prijero, koJI JC b10 1 prou\ ra7-VIJanJa poln1ćkc akti\ noc,u u '-'<>J'>tl 1 <,umnJiČa,·o gledao na neprofesiOnalne rukovodJocc u vojsci, 1pak '>C c,lag:to sa mnogim knukama kojima su upr:no ti rukovodioci pod' rgavat. vojne komande. J anarho'iind1kalistićki mmisrn rakode <;u o�tro kri­tikovali A<,cm.iovo držanje. N:t tO je Largo Kaba­ljero reagO\ ao smenjivanJem v1�1h oficira - članova Komunisnčke parrije, i poc,ta\ ljanjem �est svojih polmčkih pnjarelja na klJuČne poloi::IJc, odakle su mogi. kontroli nri sve oficire i komesare u \'Ojsci. On JC J"'· a prala pris,·ojio seb1 pra\C> da postavlja, smenJUJe 1 u napreduje, što je dotle ' r\io komesa­rijat rata, oduzcv�i na taj način ovb<,cenja gene­ralnom '>ckreraru Ah·aresu del Vaju. Izdao je još jednu narcdhu, veoma čudnu za jednog starog rad­ničkog aktivist::!, prema kojoj oficiri-neprofesionalni vojnici nisu mogli biti unaprcdivani u činove vise od mnjorskog. U istom duhu bi lo je i raspuštanje Savem za odbranu Madrida (23. apriln I937· go­dine) i njegovo zamenji,·anje opštinskim s:�vetom kojim su rukovodili socijalisti.

U o,•nkvoj situaciji bilo je sas,·im lako predvideti da će strana štampa sve upornije donositi vesti o postojanju krize. Largo Kabaljero i neki njegovi prijatelji smislili su tada da formiraju .. sindikalnu vladu .. , sastavljenu od predstavnika CNT i UGT, u koju neće ući republikanci, a još manje komu­nisti, pošto su bili u manjini u rukovodstvu UGT. Partije, ukljućujući tu i Izvršni komitet Socijali­stičke panije, suprotstavile su se predlogu o obra­zovanju sindikalne vlade, i o njemu je ubrzo pre­stalo da se raspravlja.

I Frankovi pobunjenici poLvali su pod oružje više godi�ta, a crkvene vlasti sve vi�c su propagirale da pobuna ima verski karakter ,.krstaškog rata,,.

BITKA KOD GVADALAHARE

još u mesecu decembru fa�i!>ti su završili plan o napadu na sektoru Hadrake-Almndroncs i pro­doru preko osovine Gvadalahara-Alkab (na putu za Madrid). Cilj taktičkog plana bio je dovršenje opkoljavanja glavnog grada i njc�ovo primora­vanje na predaju. Prema instrukcijama Vrhovne komande u Salamanki od IS· februara, Musolini-wulll trUpama dodeljen je najvažniji zadatak, dok

lpanake divizije .. sorija .. (pod komandom koji je već bio postao general) bi la

•DA aadejatvo na deanom kriJu .. . operaciji bio je porpuno angažovan

�jim je komandovao general ljudi u 140 topova

;opna (Cop·

,.pJa,c '>trclc .. i · Crne '>trcle ; )ed,ltl tcnko,-,k1 ba. tal,on; �onvcnc•o�alna artli)CnJ.l, k.1o i pronvtcn­kovc;ka 1 prOtiV:l'-'IOnska aruiJCnJa; th e '>PCCIJa\110_ �·ane JCdm��c r,a bacači�a plamena . R.oata i n1cgov .,tab prou�•.h e; u operati\ n1 plan; napadom JC tre­balo prol·uu front, prodrcti u brc�u mmor11ovan1m �dred1ma,. a t.atim vr�iti pri usa k it brc;c prema kn­h ma drug1m motonzovanim jedinicama. Za own­janje Gvadalahare prcdvidena su tri dana, a za zauzimnnje Alknlc - jedan dan; wc u !>\emu, 1.::1 če­tiri do. r:t duna odbrana Madridu trcbulo je da bude hb 1d1runa, bar u pl unO\ ima genera b Roa rc. U prvim jutarnjim ćaso,·imu 8. murra divizija ge­nerala Kopija il\'r�ila je napad u tri pra-.ca - na

Almadrones, Mirabueno i Alamino'>; napravila je bre�u u republikanskim linijama i lUU!.cla je ova tn sela. U Madridu i Valensiji odmnh su shvatili da je !>illlacija ozbiljna: od najboljih jedinica formiran je lV nrmijski korpus, koji je odmah upućen na front, a za komandanrn je odreden pukovnik Hurado (Ju­rado). U meduvremcnu, fu�isti su stigli do Onra­narcsu i, pod zaštitom devedeset aviona, napredo­vali su drumom prema Briucgi i Aragoni. Roata je bio uveren da je pobeda osigurana; u noci između 9· i 1.0. marta izjavio je: .. Sutra u Gvadalahari, pre­kosutra u Alkali, a kroz dva dana u Madridu ... Ra­dio u Salamanki, Burgosu i Sevilji objavio je izve­šrnj o predstojećem padu •• crvenog glavnog grada .. . Cak i M usoli ni, koji je bio na p uru za Libiju na brodu »Pola«, poslao je telegram Road u kome je, izmedu ostalog, rečeno: "ja pratim pojedinosti bitke sa uverenjem da će polet i upornost naših le­gionara razbiti neprijateljski otpor. Neka legionari znaju da ja iz časa u čas pratim njihove akcije ...

Ali uprnvo u noći između 9· i xo. marta (ro je bila kišna i veoma hladna noć u celoj zoni froma prva republiknnska pojaća11j:l počcln s� da pristižu.

Lisrer je u Torihu smestio komandu 1ed�e grup_a­

cijc snaga nazvane ,,Divizija Lister,,, u kOJU su b1le

uključene IX, X i � �r�g�da (�pansk�), _xr i XII inLCrnacionnlna bngada 1 JOS nek• barnlJOnl, dok se XIV divizija Siprijana J\ lcre (Cipriano N�era) (sa-

. stavljena oJ dve španskc brigade LXV ' LXXll

prebncivalo no drum izmedu Torihc i Briucge; u ovo poslcdnje mcsro već su bili stigli fašisti, i:t.vr­šivšt jedan munjcviti prodor motorizovnnim kolo· nama. OsmJe republikanske snage u mcduvrcmenu su 'IC povezivale da bi usposravilc liniju otpora i:�.· medu Gvndalahnrc i Alknle; front na Ennrcsu po­krivala je Xli divizija Lakalje, dok je na desnom krilu bila LXXII mcšovirn brigndn. U svemu - 30 hiljadn ljudi sada već Hpremnih dn zaustave Ron· tinu ofnnt.ivu. Do prvih sukoba do�lo je 1 o. mnrt.l u visini Jlnlasio de don Luis (na drumu izmedu Briuege i Torihc), gue je ourcd gartbaldinnca, pod komandom llij.1 Bnrontinijn (!lio Barontini), uspo· stavio kontakt sa neprijateljem; u ovoJ odred bili lU uključeni garibaldinci Luidij.t Longa, komes.tra­·inapcktora internacionalnih brigada, i komesara Karloaa (Vitoric> Vidati). J Xl mdovim brigad.t •Divizije Liateru bila je angn�ovnna u borb.tma.

U međuvremenu, Roatine trupe vr�ilc IlLI priti�!ak iz Briucp u pravcu Torihe, u general Mosk11rdo je napredovao prema Hiti. U jednoj Aumi u bli1.ini Pc­luJja de Ibara - koju •u zapu11eli vojnici Kupijcve .... ji italljanaki saribaJdinci lU :tnrobili CC:O fn­� vods J•dnoa majora i tride•et jednog voj­

GarlbeldJnc:J lU ponudili zarobljenike konja-

kom i cigaretama, n oni �:;otovo ni�u verovali �ovo­j im očima jer su očekivali d.t će biti �ttrciJtlllt n.t licu mc�ta, što im je prcdoč.wal.t f •• �i�tička prop.l ganc.Ja. Sledećih dan.1 na�tavljc.me 11u ic�tokc borbe. "Crne st rel e« z.tut,ele su r 1 . matt.• 1'riueke, nl i rc publikamka komonc.l�l, po,lc privrcmcnog r•Mbi janja njenih snaga nakon fašističko� napad.1 i1.vr *enog tri dona ranije, �;nd.t Je vc� ddal.t \ttua,Jjlt u t. vojim ruk.1111a. Rone a je uh.1cio u borbu J l divi l.iju i naredio da rezervno divizij•t pode n.t St f.IUCnsu. Republikanci su uputili Xli divittJU Nithl Nanetija (jedinica �panskih vojnikn pou kom;tn· dom mladog ilnlijansko14 kunHtnJiitn) d.1 iWt�tavt Mo1.1kardove trupe kod 'J ore Je Burt(<> 1 kod J lire. Nap.ldači su po''·*'li �ove ne•lgurniji, n broj t.trob ljenika J'ulih u ruke rcpubltk.tn.H.;.t, k.1o • bru1 dc: t.ertcrn, ,t,1lnu Je ra!it.w. U wku rl.. i • J· mart.t 11.1 \t:lVIjellC 'ill borbe: pod llCJ�re§liliW111 ki�0111, na hbdnoći i u maglii oc.lbql·no JC v1�c f.t�t'lti,kth n.t padu potpunwgnuuh tenkuvun,t, .1 btlu JC ,Ju,,ljcv.t J.1 su rcpublik.111d !!ak pn·uzim.tli itud)illivu vr�t·�• pojedinačne n.tpndc •

Za to vreme, pud rulwvodstvum l ui,lij.t l nn�.1, Santjal(a Alv.trcsa, Tt"fetc Nočc ('l'crC'll,l No,c), Du· !ijana Pajete (Guilianu Pajetta) 1 t>aku111.1 K tian·

Povlačenje fašista kod Cvadalabare tnetvorilo se u slom. Hemingvej, koji se tada nalazio u Spaniji, okarakterisao je ovu bitku kao •jednu od najvažnijih u istoriji rata«. Na slikama: za vreme borbe (gore); baterija »Libkneht«, sa topovima »škoda model I.J«, 11a frontu kod Cvada-

labare (dole).

dronca (Giacomo Calandronc), napredovao je rad na amifašistićkoj propagandi. Na položajima koje su držale fašističke trupe, iz snažnih glasnogovor­nika republikanske sekcije za propagandu Altavoz del frente čuli su se pozivi i poruke, dok su isto­vremeno bacane hiljade letaka. U jednom od tih le­raka, koji su potpisali zarobljenici iz I mitral jeskog bataljona, pisalo je: »Italij:mski vojnici, ne pucajte na svoju braću. Tražite da se vratite svojim ku­ćama. Pređite na našu stranu! bićete primljeni kao braća.« Lister je započeo protivnapad 13. marta; milicionari Hansove XI internacionalne brigade i Spanci Valentina Gonsalesa (El Kampesino)

vi IX

brigada kojom je komandovao :an�o, p:edvece su ponovo zauzeli Trluekc. Raata Je

_ _ blO �p����oran d

_a

zameni divizije Kopija i NuvolartJa d1vtzt�om »�t­torio«. Garibaldinci su 14. marta zauzelt n

_a JU­

riš Palasio de /ba ra, gospodsku palaru koJ� su fašisti bili pretvorili u rvrdavu; u suton, Pal�sto

_se

predao. Sudbina bitke kod Gvadalahare sada JC btla izmenjena.

Relativno 7.atišje u toku dva sledeća dana omo­gućilo je republikanskoj komandi �a �ovede na front sveže snage sa fronta kod Madnda 1 Harame;

već sc nazirala ofnnziva koja je počela r 8. _marta.

U dva časa posle podne, uprkos kiši koj<l je ltla ka? iz kabla i pretvorila teren u more bl;lt<l, republi­kanci su jurnuli u napad posle intcnli�·n�� bom· bardovanja fašisričkih polohj.1 sa zemlJe 1 ll '"

:\/·

duha. Probijcnc su linije koje su Jrž.tlc Ro.1t11W

• •

Grupa jttgoslout•nskih borciC•l i::. IMtclljoncl »DimitrOL'" (gore). U Sp.mijtt je do$/o {m•ko 1 .6oo bor,/C,/ }llgosloL'I!IIu. 8;/i Sl/ tt s1•im lntenlllciOIItllllim brig.uiclllhl, gde stt illhlli i SI'Oje m.mje jcdinin•. l.::.lsnijc• stt bili kcmet'llfris,mi 11 129. intemacionalmt brigc�dtt, posebno tt b.llclljonimcl »Georgi Di mit rcw ... i -.Đuro t),,km•ic. U .�rtiljt•riii s11 inwli st•oiu .mti­tenkot•sktt b.ltl'rijtt. bili tt b,llerijtlllhl »K.c�rl Liebknecht«, -.Stit'fl•''' R.�tlic .. . ... \',,si/i Kol.lrOL'"· •Ros.1 l11xemlmrg« i dr., bili :;.,Itim mec1tt tenkistim11, cll'iclfiČclrillhl i tt p.�rti::.cmsko-dil'a:::..mtskim jedinit·,,m,/. ·p.�tf,,fi srt medu n,,;bolje

borce lntem.lcionulnih brig,,d,l.

177 ll htorl)a "vuluti)M ll

trupe, 1 n.tpn·do' .111je jl' bilo net.tdriavo. �.1da je p.tl.l neK, Roho 1 �lijah.t dobd 1 -.u 1�\L''t.�J o po­beJ1: nepnJ.HdJ JL' bu> rJtbtJen 11.1 c.:cloJ lullJI

. fro

�lt;l,

0.,1,1, IJ.lJUC.:I hdpde t.lrobljcnlk.l, topove, lllltralJCZ� 1 k.unwne. Briucg.1 je pono\O t;llltet.l, ;l na levoJ :,tr;111i TrittL•ke divitij:� »Litorio .. bil.t je praktično un1štcna. Rcpublikanc.:i :.tl povratili i Vilj:�visioo;u, Ma.,cgoso i (;aham:hos. Ro:�ra je naredio rovln­cenje koje �e ubrw pretvorilo u prnvo bekstvo. To­kom cele noci rcpublik;u1skc trupe nastnvilc su d::t nJprcJuJU, ,1 ni tbog straht)\ itog 11 1.1�or.1 (hor�� i su sc ncprcktdno 'Cl dv.1n::tcst Jan.1) nqc op.1o nphov cl.tn. o, adc-.etog marw dos pc ll su do tlcvcdeser pc­tog kilometra n.1 aragomkom drumu; o;ledcće� JnnJ ut\ rdili o,u �e na liniji izmet! u Ontan:trc'>::t 1 KoguiJorn. Loš utisak koji je oMavio por::tt. Musoli­mjevc vohkc imao je 1.:1 �oslcdicu dugotr:t

_jno ��?,n­

kovo odbijanje dn Roannc trupe zumen1 sveZI J im španskim trupama. Tek 2 J . marto, nu upomo tra­ženje K::t iH::t lup::t (italij::tnski umbasador u Sala­manki), ·•gcncr::tlisimus« je preko tcldon::t naredio da sc pošalje jedna šp:1nska brignda kno z::tmena potučcnoj imlij:1nskoj pcšadiji.

ĐultJallo l'ajrltl (Kamen) pohrlio je u Spcmiju da sc bori Zli odbranu Republike.

CERNI KA

Dok '>ll .,e \odile borbe kod (,, .u.Lll.thare, Kcjpo dc LJ;lno JC t.apnćco napad u J\ndalu-.iJi s::t dvo­.,, ruki m c.:IIJem: da prodre u v::ttnu rud.w.ku ;.onu Alm:tdenu 1 dn n.,lohodi kapct.lll,l Ko'>tC'>a (Co<,tc�) koji je bio opkoljen u svetili.:.tu Dcvu.:c dc la Ka­bcso. jedinice milicije na tom scktcHu, većim delom sastavljene od rudara iz bazena Linnrcs, pune tri sedmice pru7.:tle '>ll ogorčen otpor pred Posoblan­kom. Napadači �u poslednjih dana marta odustali od napnc.l.l, :1li ih je prve '>Cdmicc aprila iLnenadio sllovui pr<>tivn.lpad rcpublikan.tca koji je doveo do t.::tuteća me�t.l La Granhueb i Lo� Bl:1skcs Valse­kiljo, kao i nekih Ulvi�enja na SiJeri Noriji. Linija fronta, na 50 kilometara od Po�oblanka, ostala je nepromcnjena u toku celog rata. Prvog maja osvo­jeno je svetil ište, a preostali fašisti su zarobljeni. Knpct::tn Kortes je umro od rana zadobijenih po­slcdnjcg dana bitke.

Vidcvši da sc Madrid ne predaje, Franko je od­lučio dn osvoji Bilbao. Severna Sp::tnij::t je bila bo­g::tm rud::tma i imala je tešku industriju, bila je gu­sto naseljena i njome je upr:1,•ljab vlada katoličke većine koja je smatmn::t umcrenom (č::tk su je bili okarakrcrisnli kao »Separati'>tičku .. ) . Sem roga, se­ver je za pobunjenike bio kost u grlu kako u voj­ničkom tako i u političkom pogledu. Stoga je gene­r::tl Mola, koji je komandovao nncionalisričkom vojskom na severu, dobio naredenjc da i'l.vrši na­pad, i 3 t . marta njegove brigade iL Nav::trc (30 hi­ljada ljudi, 8 artiljcrijskih grupa i legij::t » Kondor« kao za šri ta iz vazduha) otpočele su ofanzivu u Biskaji. Ali Baski su se uporno odupirali i, sredi­nom ::t pri la, �toli no napredovanje praktično je biJo zausm vl jeno.

Uprkos tome što su republibnci imali ozbiljnih teškoĆ:l u pogledu objedinjavanja vojne komande (iz Matlridn su uputili u Bilh:1o generala Ljana de la Enkomijcnda (LI::tno dc la Encomienda Fran­cisco) '1.:1 komand:1nra sc,•crnc vojske, ali stv::trnu vlast n:1d trupama i dalje je im;JI:l b.1skijskn vlada), teškim udan:im:1 koje je Lad :t\ :H> �Iol.1 n::tjpre se odolelo, a t.atim su oni bili odbijeni, k.to što su bile odbijene i mnoge ponudt: o SL'p.tr.unom mir

.u •. od

kojih je jedna učinjen.l posredst\ um mons.lllJOra

Pačclija, tadašnjeg drž,wnog sekretara Vankan:t. A k:lda je Mola 20. aprila it.\ ršio novi

. . n•lF<l<.� pro­

bivši (ront sve do Elorija, numačka ''"IJ:lt'IF\ JC od­luči(,, da izvr\i terorističko bomb;trdo\anjc Ger­

nike, wctog mesr.t B:1ska. N<l d.tn 1.6 . • tpril.;t, ��č�v

od 1 6 Č<l'>UV.I, ,1\ ioni legije .. "ondor•· n.uLutl1 su

u n;lillm..'ničnim r.1lasima i tri -;.lt.l nepreki�lno 1111 rr.1ljiral1 i homb.1rdm .111 l'l\ dnu st.liH>' n1st\ o. ll po, led 11Jl'lll t ,,l,l'ill bo m h;udcn 'u

. 11.1 poru'1..'ll1 �r.t

. dk h.tCJII l.tp.1lj1n' homh�..· l-.1 to-.tuwm. J'l>k.tt�td tinll.' j.l'illll nnnwru d.1 A•• pntpunn Ullt�ll'. Bl ·111'

holllh.mlov.tnj.l Canikt· 1 .11q Ill l l \ d1 l �S9 r.t

njl-nih it.lt.\ .111 k 1.1k.l\ ' .tl ognrn'll l·' ll ,·\'11"11 �1

vil i/O\ ,Jillllll "H'tll d.t k gl.t\ I ll f,t'l't l\'kl ,t,tb ll �.1

Na slikama: tovar jednog italijanskog bombardera u Spa­niji (gore); na bombama su natpisi: Asanja, La Pasiona­rija; 22. aprila 1937. nemački avioni iz legije »Kondor« puna tri sata mitraljira/i su i bombardovati civilno stanov-

ništvo u Gerniki (dole).

•

lamanki išao dotle d a je ovaj zločin pnptsao ••crve­nim dinnmirašima<<. Za to vreme Molina vojska i dalje je napredovala i, uz pomoć iralijanske faši­stičke »Divizije 23. mart<<, zauzela je gradove Ribar, Dur ,tn go, t\ b rk ina i samu Gern i ku; konačno, os­mog maja srigb je do uz,·išenja �lonrc Salube, na scdamnac r kilometara od Bilbaoa, približavajući se

iswmu Ul\ rdcnja ba kijskog glavnog grada pozna­rom bo simuron de ijero Cinturon de hierro (sin­turon dc ijcro - gvozdeni pojas) .

JEDINSTVENA PARTIJA POBUNJENIKA

U mcduvremenu, na ta\•l jali su e diplomo.uski u­sreti u Londonu. Ja scdnici održanoj 23. mart:l prcdst.tvnik rimske ''lade Dino Grandt onoreno je izja,io d.t nijedan iralijan ki dobro,olj.lC nece na­pu!>titi Sp.111iju dok e ne 7..wrši r:tr (u rom rrenurku 11.1 šp.1nskoj tcriroriji bilo je n.1 str;lni frankisra č.lk ""O hilj.1d.1 italijanskih »dobrovolj.tt·a .. ). Sutr:tdan, sovjl·tski dclcg.ll !\Injski prcdlo/io je d.1

. st.· n

.p.t·

niju uputi jcd11.1 komisija koj.1 bi provcnb d.t h �u nckc it.llij.lllskc trupe tamo i�kn.:.1m' poi>k .!.O. h.· bru.1r.1, od kog d.tn.l j�, prenu spor.ltumu n IIL'l\IL' �.lilJU, balu J..lbr.lllJCno u pULI' .t niL' dnbrm LIIJ.h •• l. \h lord Pltmut 1 fr.HH.usl-.t dd�..·�.H udb1lt ..,u (.tk l LLI d i ... I..Utll)U O U\lll11 prt•dJU�Il, pod L �1\\\H111l1 d.l ll\ L'

pit.lllJl' ntJl' um·w 11 dm·, 11 1 a·d. J'" J,·,lnPm �tl.thu )Ill'! od ptllllt'lt d,t Ill' ll�'llll' h.lk\ \1 lll'J'IIJ.ltlh''t \ \.J d.11 1 1.1 11 R111111 t lkrltnll, l nt11lnn t P,llt' 'u , .,,. ,,, kli d,1 tH' pnn•ntl'll' .;/,///" •l"'' ,11\11'"1'' l hmt.t 11

Ambasador Viola sa fašističkim generalima Bastikom i Teručijem u Spa11iji (gore). Plakat UCT-a, jedne od veli­kih španskih sindikcJ/nih centrala, 11 kome se optužuju

fašisti zbog varvarskih l>ombardovanja (dole).

U.G.T.

Salamanki prvih dana aprila donela je odluku o pomorskoj blokadi republikanske zone na severu; mnoge brodove koji su plovili u pravcu Bilbao:t (engleske, danske, norveške i holandske) Frankova mornarica je naterala da promene pravac i zaple­nila ih je.

Prvih meseci I937· godine u fal::tngi se i dalje vo­dila borba raznih grupa koje su 7.elele da se do­mognu vodstva. Već su pomenuti kontakti između blangism i tradicionalista u cilju pronalaženja puta za ujedinjenje; ali ovi poslednji plašili su sc da cc ih falang::t progutati, i uporno su tr::tžili da se pri­hvati monarhisrički sistem, te da don Ksa' i jer Bur bonski (Don Xavier di Borbone) bude regent. Sam Edllja, šef prist::tlica »Socijalnih« metoda, nije rado gledao na ujedinjenje; s jedne str;mc, on je morao Ja sc suprotst<l\ i konzcn ari vnim tcndencij.mu fa­lange iz Scviljc, a, s druge - krilu koje i

.c .�

cbc pro­glašavalo »Čistim« i nnslcdnikom . rradtc t_JC Hose.

a Antonija Prima dc Rivere.•. Sem llttlcra 1 �fus?h: nija, obrat.O\ anJe jcdinsncne Str<tnk�.

zaht.C\;tO J� l demagoški program falnngc .

. Finnnsl)sk

�t 1 zcn.tlJ<�­

poscdnička oligarhija bila JC naklonJelta UJCdt­nJenju, rc su 8. marta Rt•m)ll,lSJOII fsp.m,ol.z \Re novaciun cspanol.t - Sp.ll"k.l obnm a) i Aksron P.<� pu/ar (Acion popul:tr N;trodt�.t .1kcij.1)

. (p.trtl)•"

l\. n h a Soteb i J Itl a Roblcs.l) obj.l\ tle s\·OJt' r.t�pu \tanje. Polttički teren bio je OČI�-.:cn, l rr.tnko\ pl.tn mogao je da sc ustvari; zad.n.tk da ov.IJ pl.ut d�)· vede do kr.tja dobto it' .td\ ok.tt i pu�Luuk R.lllh� ll Scranu l,unJer, gcncr.dt,llllll'll' · tt't. l\ht�1 Jl' l'tll

Na slikama: uništavanje Gvada/ahare (dole); nacionali­stičke tn�pe rza madridskom frontu, koje je opremila

Hitlerova vlada (gore).

uhapšen na republikanskoj teritoriji, Sunjer je, na intervenciju ministra Hruha, prebačen iz zatvora u jednu kliniku, odakle je pobegao i prešao u Fran­kovu zonu. Sunjera, koji je politički bio veoma spo­soban, Franko je doveo u glavni štab u Salamanki, i on je ubrzo istisnuo Nikolasa Franka, postavši politički mozak falange, i zalagao se za jedinstvenu partiju po Musolinijevom uzoru. Uprkos mane­vrima Edilje, privremenog šefa falange, koji je sma­trao da je istisnut u oštrim unutrašnjim borbama između falangisričkih glavešina (borbe su dostigle vrhunac u oružanom sukobu u kome je ubijen iz pištolja šef fabnge u Sevilji Hose Marija Alonso Goja), Serano Sunjcr je 19. aprila, uz Fr:1nkov pri­stanak, objavio dekret o ujedinjenju. Svi partijski odredi ujedinjeni su pod vrhovnom komandom šefa drhve i morali su se pokomvati narcđenjima jednog generala. Na dan 25. aprila Ed ilja (koji je odbio da se pokori naređenjima) uh:1pšen je i su­deno mu je zbog ,.vojne pobune•, a Viscnte Kar­dena", šef sekcije za propag:mdu u falangi, izabrao je put izgnanstva i sklonio se u Italiju. T:1ko je Se­rano Sunjcr, u1. veliku pomoć Lopesa Basa (Lopez Bassa Ladislau), potpuno uzeo u svoje ruke organi­'l.OVanJe jedinstvene stranke, i počeo d.1 to o-;rvaruje uz puno odobravanje konzervativnih kl:1sa, crkvene hi)CrarhtJC i vojničke kaste.

181

Prvih dana maia u Barseloni ie buknula pobuna anarhističkih i trockističkih grupa protiv legalne vlade. Na slici: »asaltosi« u akciii u katalonskom glavnom grc1du.

NEMIRI U BARSELONI

Ako su u centralnoj republikanskoj vladi nesla­ganja bila prilično oštra, situacija u autonomnoj katalonskoj vladi bila je još komplikovanija kako zbog problemn koje su postavljali anarhisti tako i zbog zahteva same vlnde da zadrži ekonomsku sa­mostalnost u odnosu na centnr, čak i uprkos ozbilj­nim problemima koje je rnt neprestano stvarao. Bas.kijska vl:lda, takođe, imala je prilične teškoće; u Savetu Aragona, sa scdištem u Kaspeu, u kome su prevlast imali anarhisti i pod čijom je vlašću bilo pola miliona sranovnika, situacija je bila zabrinja­vajuća: bez obzira na rar, Savet sc spr·cmao da nOStV:lri revoluciju«,

Početkom mnja politička situacija naročito je bila napeta u Barscloni. Ekstremističko krilo FAl (l·ederc.rciun anarquista iberica - Federacija iberij­skih anarhio,cn) i POUM sve više je zaokupljala že­lja da ,bju prioritet onome što su naziv::di » razvo­jem rcvoluciJc«. Mada su polrtički ide:di ovih snaga ilglcd.llr vconu ratličiti, njihovi t�1kučki ciljevi, ll'>mcrcni 11.1 to da r,1zbiju N.1rodni (ronr i da raz­viju t.akotv.mu ·prolctcr'>ku rcvoludju •. , kao Ja su fie po�.:cp.tli. Kada -.u, u apnlu, vladini carabinerusi do4li da ponovo ll'>flO'>t,IVl' .,uvcrclll lct drz.1ve i Ja zamcnc gr.lllilru: p.urok·, k.1ko hi, t:lkuJe, sreJili odnu11c .,a han� u�korn, n .r i., lr su n.1 <HVOL'l'l l ot por. U )ednom hukohu t.ak il' uhijl'll Roldun l<orlada

112

(Roldan Corrada), rukovodilac UGT i PSU Katalo­nije, a njegov pogreb (koji se pren·orio u veliku narodnu manifestaciju) okarakterisan je kao >>kon­rrarevolucionaran« u »Baralji« (>>Baralla••, >>Bitka«), organu POUM; ovaj lisr pozvao je radnike, 1. ma­ja, da budu budni sa »oružjem u ruci••; organ CNT, >>Sol ida rid ad o brera.. (,,Radnička solidar­nost«) opreznije je istupio, preporučujući smire­nost, podsećajući na to da rat još nije dobijen i da ne treba stvnrnri ncsporat.ume koji samo koriste za­jedničkom neprijnrelju.

Sutradan, ministar vazduhoplovsrva i mornarice,

Tndalcsio Prijero, pOZ\':10 je iz Valcnsije, preko tele­

fona, vladu Gencralitbd:t i dobio je O\'ab" od­

govor: .. ovde postoji s.amo Komitet z:1 odbranu

Barselonc.-. Knd .. t je 3· m;lja 'cf policije doš�to u te­

lefonsku ccntr;llu (koju su držJli anarhisti iz grupe

»Los amigos Je Dururi ) doček.m je puščanom

paljbom. To je bila pobun.1. Ekstremisti iz FAI, je­

dan deo Slobotbr!tke omlndinc i POUi\1 izJ.tli su

narcdcnjc 1:1 gcncr.dru šrriljk i po1.vali turod da

digne b.arik.ldc, bre nou juriš.tli su n.1 b ·.une i preuzeli kontrolu nad rr.uv.ponom i s.wbr.lc.tjem u

gL" nom gradu K;tt.tlonijc. ll mcdu,•rcmcnu, prip.t·

dnki P�UC, urg;tnii.H .. iJC CstJIIt'rrt� Cat,d.ut.r 1 sn .tg.t

jn vnog rcd�t pnsda su polož.ajc i un rdili Mt :-c. B.tr­

sclona JC li�i l.t 11.1 bujno poljl'. 11rcd ltol·, obl• str.am:

su lot: wb��ri kndtr.1lc u tgr.ad.un.t i �l'l\ rtim.t. l\lbu

njcnid su otv:tr.di tnilntiJl'Sku ' .uru i h.tl'.lli rtl�lll'

bombe na sv.tki ;tutomohil koji hi �e slučajno po­javio na ulici. U Valcnsiji, �:en t r.tlna vl.td:l sc hitno s.1stab, dok je Asanj.t f.tktički bio opsednut u svo­joj rezidenciji u B;trscloni. Sv.tkomc je bilo jasno da je hitno porrcbno obu�tl.ui oruž..mu pobunu o ko­joj je franki�rički r.tdio \'CĆ op�irno it\'c\ta\',lo. Mi­nistar unutrašnjih poslm.t C.ti.H\,1 odmah je upu­tio u B.trsdonu 5 hilj.td.t asaltw;,l.

Pobuna je 4· m.1j.1 \Cc uvcltko bil.t Ulcla m::tha; pobunjenici !>U ori;li u Gcncr.tlid.td i l.thtcvali su da sc smcne mnogi savctnici i umesto njih postave njihove prisr:tlice, pri čemu Ml pretili da cc upotre­biti artiljeriju koja je bila u njihovim rukama. Kompanis je odgo,•orio Ja bi sc mogao postići spo­razum, ali samo pod uslovom da polože oružje. Medutim, borbe su sc nastavljale po ulicama. Istog dana stigli su u Barsclonu ministri Garsija Oliver i Federika i\1ontseni, 1.:1jedno sa sekretarom CNT Marijanom R. V:1skesom (Mariano R. V::lzquez). Govoreći preko r::tdija, Oliver je uputio poziv da sc »okonča ova braroubibčka borba«, dajući na zna­nje da posroji mogućnost za sporawm. Uprkos tome, izolovani sukobi i borbe i dalje su nastav­ljeni, a u dva takva sukoba nnšli su smrt generalni sekretar UGT za K:11aloniju, Sesc, i italijanski anar­hist Kamilo Bcrncri (Camillo Bcrneri).

' i

•

Između 6. i "'· ma;,1 <lllllrhistilko-trockistička pobuna bila je smirma. Za tm•me m•reda 11 Barseloni poginulo je .JOO ljudi, a oko 2.000 iiJ ie bilo rcmicno. Na slikama:

8arselcmcl 11 191�.

-

•

t

Mada je tokom prepodneva 5. i 6. maja izvršeno nekoliko sna7nih napada (nap::�dnuti su Casa/ de Esquerra - Dom levice i zgr:1d:1 Saveta rada), i mada je bilo ropovske paljbe, pobun:1 je ipak sve \'iŠe jenjav:1la. General Pos:1s postavljen je na polo­žaj sa\'Ctnika za odbranu u autonomnoj vladi i od­mah je preuzeo kom:1ndu, dok je Marti Fesed (Marti Feced) preuzeo komandu nad policijom. Asaltosi su eliminisali žarišta otpor:l na železničkim stanicama. CNT se obratila svojim članovima po­zivajući ih n:1 ponovno uspostavljanje normalnog sranja; preko radija su govorili Fcderika Montseni, a u ime PSUC - Videilja (Vidcilla). Pobuna je bila savladana. Osmog maja počelo je opet da se radi, a i saobraćaj je normalizovan. Nemiri u Barseloni stajali su 400 mrtvih i 2. hilj:1dc ranjenih. Narodni front oštro je osudio ove dogadajc, u čemu m u je

pomogl:1 šr:1mp:1; najo�trije je re:1gov:1o �1adrid grad-front, u kome je civilno <,ranovni<tvo, vec. te: ško pogodeno, u prvoj sedmici marta O')talo beL hleba.

Već nam je poznato da je vlada, u Hcme kada su se odigrali ovi dog:1daji u Bar')cloni, bila u la­tenrnoj krizi; i ta krit.a izbila je na videlo istog dana kada sc vlada ponovo sastala. Pored razmi­moilaženj:l u pogledu političke linije koju je trebalo slediti posle barselonskog fJuča, postojalo je i raz­mimoilaženje u pogledu strategije. Largo Kabaljero i njegovi savcrnici konccnrrisali su S\'e vojne napore na pripremanje ofanzive u Estremaduri, sa ciljem da sc izvrši prodor d o portugalske granice i da se neprijateljska zona ponovo prcscčc na dva dela. Po mišljenju komunista i nekih socijalista, ovakva ope­racija je bila neostvarljiva, a, sem roga, njeno pri-

Bombardova11je Madrida. I sa voj11og i sa psihološkog stanovišta posledice vazdušnih napada na glavni grad bile su male, i one su u narodu izazivale više mržnju prema fašizmu nego strah.

prcm:mje n.1nclo bi �tetu inicij.l!ivnnu republi­kanske \'Ojskt.·; t:lto su prl·dlo/ili drugo str:�rcško rešenje 11:1 ccnrr.1lnom frontu, ':l l'iljem da se snu­nji f:�šic;rički priris.1k 11.1 �ladritl. Kah:�ljero je od­bio O\'ai predlog. S1tu.lcij:� e pogor<i:�ln onda kada su komunic;rički mmisrri, n.1 toj ic;roj sednici, 7nhrc­,.nJi r.1spu�tnnje POU� l , koji il' bio odgovornn zn dognđaje u Bnrsclon i . "n h.1l J Cro sc 'iuprotc;rnvio rome nn,·odcci neke fiknvnc r�11logc (d:t ovo pira­nje nije uncro u dnevni red); 1bog istog je čak od­bio dn diskuruje o priprcm:tnju vojnih mera neop­hodnih 1:1 poboljšanje itu:tdje nn se,·ernom frontu. Uribe i Ern�lt1des napusti li su sednicu, rekavši Ka­baljeru d:t scdnica može da sc nnst:lVi, ali bez njih, bez snučcsn išn·n komunisrn, koji sc od rog rre­nurb više ne smnrrnju člnnovima vl::tde. Tadn je fndalesio Prijcto usrno i rekno: ··Ako je tnko, i mi napuštnrno vladu, jer bez komun ista ne možemo nastaviti d:tljc. Konliciona vlnd:t je razb i jena, i prvo što rrebn učiniti jeste da ro saopšrimo prcdscdn iku Republike.« Ostali prisutni slo�ili su sc sa Pri jerom,

i sednica je zn vršena krizom vlade. Predsednik As:1njn potvrdio je svoje poverenje

Kabaljeru: ro je bil::t čista formalnost, jer ovaj po­slednji više nije bio u 'it::tnju dn obrnwje ma kakvu koalicionu vlndu. Sem togn, uslovi koje je postnvio bili su rc7i od prethodnih: pored funkcije predsed­nika vlade, on je tražio resore mornarice, vojske i vazduhoplovsrva spojene u jedno jedinstveno mini­starstvo odbrane. To nisu mogli prilw:ltiti komu­nisti, koji su znhtevnli: n) odvnjanje funkcije pred­sednika vl:lde od funkcije minisrrn rnra; b) reorga­nizaciju Komcsarijarn zn rnt; e) imcnovnnje šefn centralnog gcncrnlšmba (tn funkcija još nikome nije bila povcrenn); d) razmatrnnjc i kolektivno do­nošenje odlukn u Savetu ministara o svim važnijim piranj1mn. Izvršni komitet socijalista, koji je bio protiv Kabaljcra, složio sc, medutim, sn uspostav­ljanjem ministarstva oc.lbrnne, ali je tražio dn se ono povcri lnc.lalcsiju Prijctu. Nasuprot tome, kako UGT (naklonjena Kabaljcru), tako i CNT, složile su :.�.� sa Knbljcrovim t.nhtcvima, preteći da će prestati da saraduju s vladom ako socijalistički lider ne do­bije tražene funkcije. Situncija je biln sve kompl iko­vanija, i Asnnja je u.t.alud pokuš::wao da posreduje izmedu Kabaljera, Prijetn, Lamoncde, Hosesa Di­jasa, Marrinesa Barija i Salvarorn Kcmadesa (Sal­vador Quemadcs). Tada je prcdscdnik bio pri­moran da ipak ncknko rc�i ovu 11ituaciju, i naložio je Huanu Negrinu, mini-;rru finans1ja, d,1 obrazuje novu vladu. Ncgrin, profesor McJicinskog fakul­teta u Madridu, sm:ijali-.tićki aktivist jos od 192.9. godine, aktivno je ućesrvovao u borbi t.a Republiku i u oktobarskom pokretu 1 9 H· god ine; bio je lični PriJetov prijatelj, a u Socijalističkoj p.miji pripadao ie struj• "centra•. Razvio je it.V;lnrcdnu aktivnost na polJu finnnaija, a na nu v e osnove posta vio je orgamzacaju ledinica carabinemsc�, stvorivši od njih rcplarnu l diaciplinovanu vojsku.

!talijanski garibaldinac Nltlrvin sa dvoje špmzske dece z.t domu siročadi u J'vladridu (gore). Jtalij(lllSki garibal­

dinci daju poklone <lcd glmi//Og grada (dole).

f lS.

• ..

Kao posledica bombardovauja i fašističkih pokolja u okupiranim gradovima 11 celoj Spaniji povećao se broj izbeglica.

Sastav vlade koju je Negrin obrawvao 17· maja bio je sledeći: predscdnik vlade i resor finansija -Huan Ncgrin (socijalist) ; spoljni poslovi - l lose Hiral (republikanska levica); odbrana (resor u kome su objedinjena ranija ministarstva rarn, vaz­duhoplovstva i morn:1ricc) - Indalcsio Prijcro (soci­jalist); unurrnšnji poslovi - J luli jan Sug:tsagoiti ja (Julian Zugaz::tgoiria) (socij::thsr); poljoprivred::t -Viscmc Uribe (komunisL); pravda - Manuel lruho (b::tskijski katolički nacionalist}; javno obr:lLOv�mje - J Iesus Ernandcs (komun ist) ; rad - H::tirnc Ajgadc (Jaime Ayguadć) (katalonska levica); saobraćaj i javn i rndovi - Bernardo l liner dc los Rio<; (republi­kanska unijn).

Kao ŠlO sc vidi, UGT i CNT oc;ralc su izvan vlade; anarhosindik;tlisti, pored ostalog, bili -;u ne­poverljivi prcm;t Negrim1 i njegovoj tendenciji da ojaČ:l državu i njene organe (uprkoo; tome, Mari­jano R. Vaskeo; oti�au jc 1 . jun.t Nt:grinu i u imc rukovod<,tva C:NT ponudio mu je m.m:rij ;tlnu i moralnu punwt: svoje C>rganit.,tdjc.•). Ni Alv:m:'i dd Vaju nije vi�c biu u vladi, ;tli jc i d.tljc cmao genc.•­ralni komc�ar rat<l i pred'>t•tvnik u Dru�tvu naroc..l.t.

Dru4tvu naroda ., .. .,talo sc 2H. m.tj<l, i dcl V.tjo je pružio nove dokaze u i t.tl i j: lll.,koj i nc.·m.tC:koj intcr­vendji u Prankuvu kori'it. Jcdino je l .itvinuv podr­žao predstavnika repuhlik<ln.,kc vl.tdt·, duk "l' ldn op�načao na to da izrazi svoje zadovoljst vu 11 po­pedu napredovanja rada Komi tet.! z.1 lll'ml·�.mjt·.

Upravo tih aedmka u evropskim vl.tdama odi ..... lU M znaČaJne prumc:ne. lJ l unJonu, Cl'm

berlcn (Chamberlain) je zamenio Baldvina, dok je Idn i dalje Ladržao svoju funkciju u Forenj ofisu (tako engleska spoljna politika nije prerrpela pro­mene u svojoj orijentaciji, odnosno ulaganju napora za uspostavljanje saradnje sa Musolini jem) . Neko­liko dana posle roga francuskoj desnici pošlo je 7a rukom da se odbije nacrt zakona o najširim oda­šćenjima u oblasti finansija, koji su predložili Blum i Oriol. Blum je tada podneo ostavku, a 2. 1 . jun.t zamenio ga je Kamij Somn (Camille Chaurcmp l, u čijoj su vladi učestvovali i soci jalisti. Franntski N:trodni front bio je n::t umoru.

BOMBARDOVANJE ALMERI]E

Posk·dnjc scdmi(c mcsccn maj.t repuhlibnsb

a\•ij.tcij.l homb;trdo' .1la je fa\ističkc b.tll' n:" B.lle­

aro;kim o�rn ima. Uveče 2.9. m.tja dva rcpuhltk.tn�k.l

avion.l ha�ila o;u dv.u1ac.•sr bombi 11.1 luku lhisc. i

pogodil.! ncn1•1Čku oklopnjaču ·•Dojčland··· .ko1,1 JC t<lmu hil.t ilcg.1lno usidrena (kontrolu Komm·�.l z.1 ncml'Š.tll lt' n.t tom mestu vr�d.t Jl' f.r.�n(u,k� f

.lora.

ali kontrolni brodovi morali su bttl uti.!IJCllt od oh. tle n.lJ11lanit' t o milj.1). Od O\ o� homh•u�hn .1 nj.1, prt.'lll.l lll'lll<lČkoj vcrtiji, pu�inulo it' \ t , .1 r.l­

njt·n.t .,u �4 lit.l. U s\ OJOJ pn o! rt•.tko)l bt·rlul,k.J

vl.td.l je.· povukla svoje brodove 11 tlore 1.1 kontrolu

Komit�·t.l 1.,1 m·mc::.tnjl\ .1 \ht,oltnt k odn1.1h 1'1\­stupio IUI isti n.tčin. t<.kdu tinl, l l itkr ll' hll'll �H''to \'i\l' i d.w jt• n.ln•dt•nil' d.t 'l' otnlfl ' .ur.l 11·1 'l'·ll\

sku ob:�lu. U zoru 3 r. ma1·3 tri ne čk b d · 1'1

· ' ma a ratna ro a ISpa 1 a su z.oo granata na Al . .

• • •

• ' L ' mcriJu; tom pnl

.1kom pogmulo Je 39 ljudi i preko too ih je

r::lnJeno, dok su mnoge kuće uništene. u1• k k . . . . . . .

ISa OJI JC ostavio taJ p1r::1tsk1 n:1p:1d na rcpublibnsk t ·_ . .

b' . u en

tOnJU 10 JC ogrom:1n. Republikanska vl:lda odmah se sastala, i Prijeto je predložio d:1 sc bomb::�rdu' svi n�m:1čki brodovi d::1 bi se izazvao svetski r�� lp::1k JC preovladalo mišljenje da takvo ekstremno rešenje treba odb::�ciri, ali uputiti oštar protest dj­plo�:ltski� P

,�rem, ::1 istovremeno r:lZ.viri kampanju

P�.otlv IWCifaSIZI11:l. Naravno, diplom:HSki protest

niJe dao konkretne rezulr:ue; cngil:sb vlada je srrahoval::t da se bombardovanje A lmc rije ne pre­tvori u svetski sukob, i zato je smatrab da preko roga treba preći. U prvom trenutku ldn je na ovo bombardovanje reagov:1o s indign::�cijom, ali odmah je ustuknuo kada mu je Berlin saopštio da moguć­nost izbijanja svetskog rata zbog bombardovanja Almerije zavisi od stava koji će Velika Britanija zauzeti prema ))crvenoj vbdi«. Idn je sa jedva skrivenim neraspoloženjem primio r r . juna repu­blikanskog ambasadora Pabla de Askaratea (Pablo de Azdrate) i hladno m u je saopštio da njegova vlada prihvata verziju događaja koju su dali naci­sti. Francuska je takođe bila veoma oprezna u kri­tikama tog bombardovanja.

Dok su se u S . .. d

' G h . paniJI o lgravale bitke kod L J'ed

ran e .•

NUeske .. � u Bisbji, Francusb ' Engleska as

ne, 1 emack::t i 1 l" d •

l • t:t t):l, s rugc strane prego-vara e su o ponovno kl' č'

. ,

k'l 1 d . m u JU tv:.tnJu dveju fašistič-

. '.' v a a u s

.tst�em kontrole ncmeŠ:.tnj:.t; prcm:.t spo­

l azumu zakiJucenom l , J' u n :.t POI110rsk'

. d' . k

. -· > 1111 JC tnt-C:.tm:t OJe su vršile kontrolu p · · nznato JC pr:.tvo sa-moodbmne u slučaju napada, ali ne i pr:.tvo n:.t od-m:.tzdu. U saopštenJ·u obJ':.tvl1-enom r6 · S · k" L • JUn:.t OVJCts 1

Savez odbacio je svaku odgovornost ll vezi S:.t ovim

�porazumom _z:t�lju�c.nim bez njegovog znanja, a

•stov�cmeno Je t knttkovao način na koji je po­SillJ:IIcn

.� u ovom slučaju; ali nije išao d:.tljc od roga ne 7.clcct da ostane potpuno izolovan. Francusko­-brit:tnski manevri nisu doneli željeni rezultat, jer su sc vlade Berlina i Rim:.t, pod lažnim izgovorom da su republikanske podmornice napale nemačku krst:tricu »Lajpcig•<, defin itivno povukle 22.. juna iz kontrolne zone. Od rog trenutka intervencija ll korist fr:1nkista mogla je sasvim mirno da sc vrši. Hitler i Musolini uputili su 2. jula Komitetu u Lon­donu predlog da se hunra u Salamanki proglasi za zaraćcnu stranu, bo i da se pomorska kontrola ukine kao neefikasna. Engleska je predložila kom­promis - da se hunti prizna pravo zaraćene strane, ali Sovjetski Savez je taj predlog odbio.

Repub/ikauski avioni. Poslednje sedmice u mesecu maj:t avijacija je bombardovala luku Ibisu, jednu od baza za snabdevanje pobunjenika i italijanskih i nemačkih fašista: potopljen je jedan nemački brod. U znak odmazde, nemački ratni brodovi bombardovati su grad Almeriju, prouzrokujuci velike �rtve među civilnim stanovništvom, čiji

se broj povećao zbog priliv,, izbeglica iz Malage.

187

Pro/en• '9J7. lJorl>t• se t'Ocll' 11c1 Sijeri di Gt,udar,l!tut. jt'cllla Žl'lltl ttt't•st/luje u borl1i.

BORBE KOD BALSAlNA

još od počcrk:t juna 19�6. godine rq>ublik:lnskc snage imale su u svojim rubma visove Navasc­rad::t, n::t Sijcri Gvaclu::tmi; na severnoj padini, u borovoj š u m i, po hu n jen i ci su u ro vreme d rh l i jako utvrdeno mesto Bnlsain, i':ljcdno sa obližnjim visovima M::uabuej i Sero del Pueno, ključnu pozi­ciju za odbranu La Granhe (bivŠ.l kr:�ljevsk.t rezi­dcncij:� blitu Segovijc, lt kojoj je V,ud::� im::10 svoj Štab). Trideset peta rcpublibn!>k::t divizija, pod ko­mandom Vnltera, dobila je znd:llnk dn probije front koti M::nahtwjn, tc da potom z:lllzmc Bnlsain i La Granhu; u njenom sa'lrnvu bile su dve špan­skc brigade (XXXI i LXIX) i XIV inrcrnacio­nalna, pojačane tcnkovim.1 i potpomognute vazdu­hoplovstvom. Repuhlik.1nskc 'innge z:1uzcle su po­bznc polobje u noći it.mcdu 2.9. i �o. mnj:1, i u svi­tanje krcnule su u 11:1pad, kome je prcrhodilo '>11:1Ž· no hornb:�rdovanjt.• it v;lt.duh:l ncprij;uelj.,kc t.onc. Sczdc.,ct dc:vctn hrigad:1 tt'>pc:b je: da i':luznll' Ka­hcs:t Grande:, als X I V jt.• htl.1 par.lls.,:ul.l vatrom '>:l urvrdt:nih polohj.l ,..,prt.·d l�.ll....un:t; n.tpad jt.• na­st;tvljen o.,urrad.tn, no ovog put.t, umco.,to republi kano.,kt.• .tvij;lt'ijl', dt.•j'>t\'Ov,lli o.,u m·m.u:ki .. junkcr-.i .. . Tride.,l·t prv.1 hrig.al.1 n.tprnlov.ll.t je <,vc: do prvih kuća l..t c.r.lllhc:; dv.J intt.·rn.u.inn.tln.l lul.lljon.t iz vdila su iznen.tdni n;tp,td 11.1 Sero dt·l Puntn, ali ovo izncrt.�dcnjc nije im dom·lo prl·dnmt; novi n.1 pad XIV hrig.tde r.11hio 'il' o otpor koji ..,ll fr.lll­k.ilti pružali u B.tls.tinu. Bitb jl· n.�'>t.wljc:n.t i &, juna, ali komanda iz S.tl.un.tnkl· liiHJtil.t je poja· ianja. tako da je Varcl.t l · jun.t mognu d.1 prl· 4uzmo 1naf.nl kontranapad koji je rt.�puhlibnsku

komandu primorao J.1 prcktnc O\ u opcr.t(Jju 1 J.t naredi povlačenje na pol.11nc polo/.tjc.

Sa rc:puhlibnc;ke �tr.tltc to JC hd.t r.tkričk• loo.,e pripremljena operacija, het dO\·oljnog potn,l\ anj.1 opcr:uivnog terena, ut kr.1jnjc lo�c funhionio.,.111jc veza izmedu gl:tvne kom.mde i konundi jcdini(.l. Stoga rcpuhlik.tm:i ni..,u postigli �voj cilj - J.1 pru/c pomoć SC\'crnom fronru.

JNTERNACIONALNE 13RIGADE J SP ANIJA

Na poswpnnjc Konlitcta t.a ncmc:šnnjc i �\e

otvorenije i provobtorsko učešće l lirlerovih i Mu­

sol inijl.·v ih Ortl7.anih snaga u španskom sukobu,

dem o k r.ttsk i krugovi, a poo.,cbno r.tdn ički pokret

svih zcm.tlj:t, odlučno su rc.tgov.tli. NajnepmrcdniJ.l

i n:1jcfiknsnij.t pomoc o�rvart.•n.l je org.tnl/0\ .wjl'm

intnnacion;llnih hrig.ttl.t i upul.'iv.tnjcm n .tmlrnll ... l

i h:kov:1 Spano,koj rt'('Hiblki. llnur.tr �octjJII�ra:ke

intcrnacionnlt.· ohr;ttm•.tl:t \l' 'tniJ.I 1.1 'PW\'OJl'llJl

�ro d1 k."'nqc ;tkcqc: 11 kori't Sp.tn�kc n·publtkt:,

koju je rrcb.tlo koordntlr.ltl '·' ;thiJolll komun1't·1•

Ovu ,t rUJ ll o., u prl·d,t.H'Ij.tll, m.td.t ut ;n.nn.l kulc:­

h.lll j .1, .... 1111 pr t.• d o, t.• d n i k So e Jj .1 J.,nN.c •nr�·rn.tuo

n.tk lk Bruh·r, V.tlllknddc, Pjl'Cro Nl·ui (kop 'e horw u �p.llliJI) i jo� m·k i, n.t ... upror orttm.t

. koJI 'u

podr/.tv.tlt m·uw .... utjt·, .t 11.1 �iwm 'u �du htl1 Adkr.

Sitrtn ({ it rim·), �l'Vl'llt'l' (l., lht•n·nc:lo.,). N.t d.tn 1 1

m.trt,1 1 9 l ... �odnw '·"t.tli Mt 'l' 11 l ondonu ptl'd

,\1,1\' lllll Sm iptli .. ti�kt· 111 1\'fll.ltton,t�t· 1 l.!�t•hkt· 1'0� dik.tlm• ft•dn.tlijl'; od tl\ l' pmkdnJl' �p.utsk.t l ( '

trai.JI,t JC d.t M' 1,w Jlrl' 'PI'O\l'dt• i'.tit•tlim'l,t •1!..llJ·1

wah IIH.•dun.uodnah org.tnll.t�IJ.l ,cH:1J.tl1,11čkah i komun."učkal� tt.•ndcn�lj.t '·' JHlll.lllJC konkn•tniJC ponHKI Sr.atiiJI. N.t ovom ... t�t.lllku odohrt•tH' ��� lll1Hli4C udlukt.· �omitct'l 'l.:l IH:ntc:,anje 11 po�4k•du pl.lll.t konarolc 1 povLlčcnj.l wih Mranah dohrovo IJ.I�.l koji \U 'e n.d.wli u Sp.lll i J I; ap.tk, pr.aktu.allh rc:,cnJ.l najc balo mawgo.

�lcde�cg me,et..t odr:i .. tn.t Jl' 11 P.Hil.ll nwdu11•1• rodno komunistička konf�.:rt·nc:ija, na kojoj ji: pred ložcno d.1 sc .,provede.: jedtH>tH.'dcljn:t kamp.111j.1 ,0

ltd.mw.,ti S;'l borbom \p;lmkog n.ucKI.l; ov,1 tna�iJ.l ll \',1 ba !.l JC u.,mcrt.·na n ;'l po,lll,lnJC jedan' t v.1, .1 11.1 ,thiJll su putv.lna 'ocijnla.,ti, demokrati i k.11olici.

Posle bomhordovn1,jn Almnijc, Soc:ijali.,tičkn i Komunistička partijn Sp.anije ponovo �u <,e ohr.nilc WUJII11 intcrn;tcionnlnim org.lnll.H.ij.am.t '·' h11nam i dr.tmaučnam pun vom, t r.1:icci hr1o <,p rm odcnJe jedin.,tvcnc akcajc; ali Dc Brukcr, jo� jednom kolcb ljiv, odgovorio je d:1 ni prcdscdnik ni o.;ckn:tar So· cijnli•iličkc internacionale nc111.1ju ovl.t,�enj.l tla oulučuju o l.tkvim pitanjim.t (mcdutint, V.llldcr­'cluc JC poJneo o.,t.avku u hclgtJ'>koj vi.HJa ll /,1\:lk prow.,ta protiv politike nc.:mc�anja). �a wojc .,tr:lllc, Komunističko imcrnncionnln je prihvatiln ovaj po­liv r pri'ltu pil::t je njegovom o.,1v:1rcnju.

',am Georgi Dimitrov, generalni sc.:krct.u lnrcr­n.monalc, imi'iur:to je kod Dc Brukca n:t tl' .. pcmav­IJanju kontnktn u cilju koordinirnnj:1 zajedničke ak·

� l )l' 11 kort\t e:;,, lill • e J l '

. I L -,o�IJ,I I\11 Ml kon,\�1111 Jlrt!ll,tla l a Vl \,l\l.ln,tk odat,ln )e l. l JI lill ll Alt '" ,

l . �k · ' ' l'lll,l\11, -,o � IJ.t ��t le.: u ana·a n.tdonalu pr�·d".tvlpla \U l>l• Hru �t·r l Adler, ·' Komuiii\IH .. ku K.t\en (< .tdunJ IIIIHII, e ek.l (Utl'l.l), 1\otltl l l>.th:m (l> •• hlcrn). lipa km tome \to '>ll \OliJ.tla.,u�kl dclc�.ttl odm •h II.J.IVill tl.l IH.'Ili,IJII OVI.I<lCilJ.I /,1 ohr,II.OV,IIlJC )Cd nog '>l.llnog kolllltet.t, po'>llgnut.t je .,,,1-\l.t�aw'lt 11 P�>f4ltdu mnoj.�ah problenu: u t.t)ednačkom komu· nakcu, formult\,\llolll n.t kr.IJll '>.ht.lnk.t, dve amer n.lliOil,llc t r.tiale '>ll J.1 .,e ll kane blok.td.t <ip.HlaJe, k.1o 1 d.t \C ponovo ll't)W\t.lva po\tovan1c mcdun.1· rodnog prav.t koje je pof4.l/.cno, .t u okvana primenc p:t k1 a Dru\tvn !'.�roda. !-lem tog.t, IU:t'l.ilc 'ill '>aHI J "'O'>t o potreba po'>tll.<lllJ.l .. novih <,por,l!um,t u dogledno vreme radt Jct.IIJn•Jeg prou�av.lnJ.l kon· kretnih mogumo\11 1.a prui.IIIJC m.ltc.:riJ.tlnc a mo­r.tlnc pomo�a Sp.mipu.

Medutim, tbno krilo )odjali.,tičke intcrnacio­n.llc o�tro je kmikovalo dcl.uncm Dc Brukcra i Adlcra, i ov.t dv.1 \ocijali,uck.t laJcra, '·'Jedno ..,:t V .1 n Ro<ibrckom (Van Ro.,.,brc(..k ), podnel.t 'u mtavkc (koje rmu prihvaćene) 24. juna 11,1 .,,,.,tanku i;.vršn i h org:tna Soci ja l i'>tičkc i n tcrn:tciona lc i Svet· .,ke 1.indik:tlnc federacije, u kojoj je dominiralo 'ocijal-reformi.,tic.ko krilo. N.t ovom .,,l'>tJnku do­nete '>ll odluke u kori'>t rcpublak:tnskc )p.tlliJC, ali ni11u dare nikakve ocene o pit.llljim:t razm.Hranim u

Stavuvimct vimla btgleske i hmrwske, koje su politikom nemdanju stvori/t• uslove Zu poraz Spanske rt•Jmbltke,

supwstavila st· nu·clrmarodlllt solrdamost rmlmka. Na sita: paketi koje su franmske Zt'lll' pos/alt• šfJtmskoJ dt'''·

Pozdrav španskih žena intemacionalnim briga.lama koje su pobrlde da brane slobodu Spanije.

Anemasu. Posle toga Dimitrov i De Brukcr imali su nove kontakte, koji su doveli do drugog sa­stanka (9. jula) predstavnika dveju internacionala u Pariw. l mada je u zajedničkom kominikcu po­novo izražena saglasnost obeju strana u pogledu akcije koju treba preduzeti, nije bilo moguće ostvariti saradnju za sprovodenje dogo,•orcnih mera.

Međunarodne omladinske organizacije održale su, takodc, lajedničk1 sastanak u SpaniJL Omladin­sku socijalističku internacionalu Lastupao je njen prcdsednik Enh Olcnhauer (Ench Ollenhauer) koji će, posle drugog svetskog rata, postati lider ne­mačke soc1jaldemokralije), a Komuni!>tičku omla­dinl>ku internacionalu - M1hail VoiL To �ro je juventude Socia/ista Unifacada de Espalia (juven­tudc sOciJJiista umf1kada de Esp:mja JSU - .Jedm­!>tvcna o,ocijalisučb omlad111a Spanijc) bila član ()bcju intcrna�1onab, olaki.alo Je post11.111JC spor:l­/.lllll.l.

Ali i u drug1m mcc.lunarodnim k rugO\ 1ma rastao je duh 'olidarno'>tl .,;1 SpaniJOill, kao, na pnmcr, medu knjižcvni\:ima i intelektualcima, koji ..,u i7:l­brali SpaniJU la odri.tvanJc: wog kungrc:-..1, o ..:emu ćemo ka�oniJc: govonll. Isti t.tk.tv duh vlad.w JC u unavcnnc:tskun i 'tuc.lc:nhkirn kruwn llll.t �-.du� eveta, koJI •u u Spaniju ... 1.111 p1111HK .,, 1h ' r..,t.l, .1 pre 1vcga hranu i lckuvc. N.tro�olto 'u u lcw t•n�.

održani mnogi medunarodni skupovi studenata u vezi sa odbranom slobode u $paniji.

Borbena atmosfera ubrzala je proces ujedinja­vanja i u samoj Spaniji, gJe su Socijalistička (sem grupe Larga Kabaljera) i Komunistička partiJa ob­

r:novale stalne koordinacione komitete, a utvrđen

je i zajednički program d,·eju političkih organiza­

cija. Jako su komunisd i dalje smatrali da je po­

trebno što him1je obraz.O\'<Hi jednu jedin n·enu par­

OJU radničke klase, dok se socijalisti sa ovim pred­

logom nisu sasvim slagali, klima uzajamnog razu­

mevanja i povcrenja koja je uspo ravljena delovala

je pozitivno nn unutrašnjem planu, poboljšavajući

uslove borbe, a 1sro wko i na međunarodnom.

U prvoj sedmici juna 193-.. poginuo je jethn od

šefo, a , oj ne pobune, fr.111kistički general �tob.

Njc:gov n\ ion slupao sc t1 brdin1.1 Brucl�, u lb�r­

skim Korddjenm.1, .1 uaoc1 rog udesa n1kad n1su

r:tl.)•l"llJCill.

Nekoliko d.tn:t po!>lc wg.1 pao je, u borb.1ma koJ

uc:�kc, maJJr .. kl ph-.11. 1\l.lt.l Z.tlk.l, lcgcnd.Hill rc

publikansk1 .. gener::d Luk::ll.�•··

U medu' remenu, t1 \'.tlcn�tjJ i S.1l.tm.mk1, J,..:

vl.ltlC - rt.'pubilk.lltSk.t l pobllli)CIIIČb - UČ\f;l.l\ ,dl' !>Ll ,, OJl' put.ICI JL' 1 J.lč.tlc s' OJ Jr/.1' 111 .tp.tr.H. R.un.l

op.t..,nw.t kop )t' prt'llb �.·dom '' �o•ru f'll'>t.IJ.d.t JI.'

.,, .tk un d.11Will ''�o· ouglt·dnq.t.

B I L BAO, B R U N ET E, B E LČ I TE

Između z8._ i I9. juna I937· godine pada Bilbao, i n}e­govo osvaJanje od strane nacionalista obeležava kraj slobodi Baska. Njihov jezik je zvanično zabranjen, a svaka težnja za autonomijom ugušena. Spanski bis­kupi uputili su biskupima celog sveta »zajedničko pa­stirsko pismo«, u kome su Frankov pokret nazvali »velikom porodicom u kojoj građanin postiže svoj puni razvoj«. Republikanska vojska preduzima ofanzivu na Brunete, dok u Madridu počinje Međunarodni kongres pisaca. Krajem avgusta pada Santander, osvajaju ga ita­fijanski fašisti, za koje su karakteristični preki sudovi i ubijanje civila. Dok borbe besne u Asturiji i Aragon_u

- gde se odigrava bitka kod Be/čita - delegati mnog1h

zemalja (sem Nemačke i Italije) sastaju se tt Niomt da

bi odlučili o merama potrebnim za vršenje nadzora u

Sredozemnom moru i za zaštitu brodova od »nepozna­

tih« podmornica.

PAD BILBAOA

]oš od prvih junskih dana položaj Bilbaoa bio je zabrinj:l\'ajući. Na dan 29. maja brigade iz _N av�r� zauzele su Las Penjas de Lemona, rc su naciOnalisti već bili stigli do prve linije odbrane »gvozdenog po­jasa«. S druge strane, nemačka avijacija bila je neuporedivo nadmoćnija u vazduhu i uništ::lVala je celu oblast terorističkim bombardovanjima. U bas­lcijski glavni grad (koji se i dalje hrabro borio za­jedno sa gotovo celim civilnim sc::111ovnjšrvo�, uključenim u pojačanje odbr�111e) centralJla vlaca uputib je generala Garnira Ulibarija (Gamir UH­harri) d:t zameni Ljana dc la Enkomienda i da preuzme opšru komandu. Uprkos tome, u Bilb�ou nije uspostavljena jedinstvena komanda: postoJaO je jedan štab centralne a drugi baskijske vlade. Smrt generala Mole na strani nacionalist� omogu� ćiJa je »gcncralisimusu« Franku da plantra razvOJ operacija bez ikakvog odlaganja (poznato je da su izmedu ove dvojice nacionalističkih šefova posto­jala izvesna neslaganja u pogledu vodenja rata na severu) . Kom:tndu nad sevcrnom vojskom preuzeo je general Davila, predsednik administr::nivne hunte u Burgosu. Napad nacionalista na »gvozdeni po­jas., baskijskog gla,•nog grada počeo je T r . juna. Otpor republtkanaca bio je veoma snažan i brigade it. N:.tvare kon:.tčno su blokirane na brdu Uskulju; ali tromo10rni »junkersi .. , koji su iz vazduha rukli rcpublibnske položaje, omogućili su fašistima da probiju front. Republikanci nisu bežali: povlnčili su sc pod borbom, pružajući najveći mogući otpor tamo gde je teren to dozvoljavao, braneći selo po selo. Ali bitka o,c o,ada rn7.vijab na nekoliko kilo­metara od Bilbaoa, dok '>ll f,t\i'>tičke ··Crne srrc\cc. napredovale obalom u pr.w�.:u Algorte i l.as Arc­na•a, ugrm:.JVajući rcpuhlik.tncc upkulj.w.tnjcm.

Da bi flimanjila ncprij.udj�ki pritt,,tk n.t Bilhao, republikanaka komanda 1 2.. jun.1 illwn.td.t je n.tre· dila ofan1.1vu u pravcu Ucskc, .tli una Jlljl· imala

»Gvozdeni pojas« Bilbaoa. Na dan r r. juna Davila, koji je zamenio Alo/u, poginulog 11 .. neobičnom« avionskom udesu, naredto je cJ,, se 1/tlSttlvi ofaw::.iva Ita Bilbao. Posle L'tšečttSOL'IIOg bombardovalljJ, .. gvo::.deni pojas« je na­pa/ct ll•ltlttrska brigada Bauttsle t Sančesa na najslabije

uturdenom mestu.

pozitivan ishod. Drugi napaJi, izvršeni 16. i 18. juna, završili su se na isti način. Neorganizovanost republikanskog fronta i negativni uticaj 1::ajskih dogadaja u Barseloni do te mere su srvonh haos u službama bezbednosti da su, na primer, u Sara· gosi bili potpltnO upoznati a pokretima republi­kanskih trupa. Borba je bila teška. Obe srr�1e d�­bile su pojačanja (u republikanske redove sugao JC jedan bataljon katalonske bri�a?e >>Ka�los �lar�s" i bilo je veoma mnogo vazdus1

�1h borb1.' �leđunm,

:.n. juna republikanske snage btle su pnm?r�ne da odustanu od operacije: diver1ioni pokuŠaJ Je pro­pao.

Na slikama: bombardovanje iz vazduha »guozdcnog po­jasa Bilbaoa (let'O); top kalibra 305 koji je pripadao Mu­

solinijet,iln snagama (desno).

Sudbina Bilbaoa bila je zapečaćena. Republ i­

kanci, koji su bili uspeli da održe liniju Deusto­Begonija-Galdakano napustili su 16. juna Las Are­nas, a sledećeg dana povukli su se na levu obalu Nerviona pošto su digli u vazduh sve mostove. Istog dana preduzetc su mere za evakuaciju Bil­baoa. U gradu je ostala samo jedna ]rmta de defensa (Huma dc dcfensa - savet za odbranu) koju su sačinjavali Leisaola (Leizaola) (ministar unutrašnjiJl poslova), Asnar (socijalist) i Astigara­bija (Astigarrabia) (komunist). Tokom popodneva r8. jun:1 najveći deo republikanske vojske napustio je grad. istovremeno, pušteni su na slobodu pol�­rički zatvorenici. Clanovi saveta i general Gam1r napustili su Bilbao u poslednjem trenutku. Uveče su navarske trupe Bautisre Sančesa (B:wtisra S�n­chćs) ušle u baskijski glavni grad kao prerhodmc.a glavnine Davilovih rrupa. Sa Bilbaoom repubh

.­

kanci su, u srvari, izgubili celu teritoriju E�skad�, koja je dotad bila u njihovim rukama; ovaJ �bl­tak, pored roga što je bio veoma tež�k � VOJnom pogledu, imao je dalekosežne posled1cc 1 na eko­nomskom i političkom planu.

Oblnst Baska - sem roga što je bilu industrijski hog:ua - bila je nastanjena katoličkim. življen:' na­klonjcnim Republici. Kler ove oblast

.• ob�.�no se

' 4· juna p:tpi, iznoseći mu istinu o SitUaCIJI: �·�� !>amo 1h smo bili poštovani, već smo dob1lt • podršku bal.kij!>kc vbdc.« Medutim, ovo ohjckti�no prik;tt.iv.l lljc !)tanj.t ud sl r.tnc b:tskijskih �vcštcn•k:l

VtmktJ lnjc•mrlnj<J kttlolic k1• crktJt', koja it' lll't'k fJodrža­l'ditJ l rllltktl 1 Jmllllllft'llikt•, ",,š[,, st• 11 tc•)kn(.ll�lfl k�da '" 11• lf,ukt, JWUitlll kt/11 ",,;/uišr,mskiJI "'""" -�fJ•IIIIJe« , tako 11/(tlft t'l/11 lmr�lt .,, tJtJimmu Rt•Jm!Jiikt•. Nt1 sitka m•' (1,.1111) •lu ,."1,. 111111• 11,1 f,1/,mgtsllt kom st•ktum lmJI>fri:

(d, • .,",) l ranko ,,, t rk rw mm vt•ltkt�tlmtojmt ""''·

nije ničemu poslužilo. U Rimu je reza o »krsraškom ratu« uvek nailazila na jednodušno odobravanje. Zauzimanje zemlje B:tska i ćutanje koje je republi­kanskim katolicima nametnula fašistička vlast isko­ristila je vlada u Sabmanki za vršenje pritiska na visoki kler da upotrebi sav svoj autoritet u korist generala Franka.

BISKUPSKO PASTIRSKO PISMO

I tako je sastavljeno »zajedničko pastirsko pismo španskih biskupa«, upućeno biskupima celog sveta i katolicima uopšte.

Ovaj dokument nasrao je posle jedne sasv.im od­redene poruke koju je general Franko upuuo kar-

l ·'

-

dina!� prim.a!>u, mom.mJoru Goma (Goma), prvih sedmJCa maJa I937· Dokument je sastavio sam pri­mas i podneo ga je biskupimn, n istovremeno je .. s njim upowao i Sveru stolicu« (ro su reči mon­sinjora Goma). Kardinal Pačeli, tadašnji državni se­kr�.

t�r, .već i.z�e�ban u rome da ne ic;poljava svoje

miSlJenJe, niti JC odobrio niti sc izjasnio protiv pisma; jednostavno je pustio da stvari idu svojim rokom. Ipak je zclco da "zajedničko pastirsko pi!.mou bude objavljeno u »Acta Apostolicae Se­dis .. , ali stari papa Pije Xl je to odbio. Nekoliko !>Cdmica kao,nijc Vatikan je priznao vladu generala Franka i uputio je u Salamanku monsinjora Anto­niutija (Amoniuni) u wojo,tvu apostolskog posla­nika.

Biskup!.ko pastirsko pi'>mo (koje su kardinal Vi�al i Baraker i biskup Muhika (Mugica), obojica u 1zgnansrvu, odbili da potpihll) bilo je politički dokument kojim je pokuhano da sc opravda vojna pobuna i ll kome su sc.: ponavljalc - bc.:z ikakvih dokaza i kri.ičkog �>mi!>la - već diskrcditovane op�tc fraze po kojima sc.: jula meseca u Spaniji ••pri­pre�1ala komunistička revolucija••. Za španski vi­soki kler fašistički rat nije bio ništa drugo do »oru­žani plebiscit«, a vojna pobuna je imala »dvostruki karakrcr, nacionalni i verski«. Nisu nedostajale ni klevete protiv haskij'tkih sveštenika. Pastirsko pismo sc zavr�avalo koliko '>likovitom toliko ncočckiva­n?m izjav�>m: "· . . Tvrdimo da rnt nije započet da b1 r.e g�ad1la aut�kratska drhva . . ·" Tekst pastir­skog p1sma wet JC upo1.n:1o 1 . jula, kada je Bilbao već bio pao.

BITKA KOD BRUNETA Rcpu?lik:ln!>ka komanda bil.1 je gorovo u nemo­

gućnosti da pru1.i direktnu pomoć odbrani !>ever­nog fr�nta� .

zbog krajnje tc1;kc '-ituacije u pogledu komun�kacJ)a. Pučetkum jula linija frontu privre­meno JC bila &tahilizuvana na dc!>cr kilometara uciano od Kaatra Udijalc:IHl pa sve dn Valdcscbo-lua, &dc IC 1pajala la linijom fronta u Asturiji. Imp Je bila prcoatala jedinu stmtcKijsku odbrana,

Na slikom.a (gore, levo i desno): •carreteraH iz Viljanueve de l� K�ntacla (�Od neprijateljskom vatrom; republikanski lellko�r u akcttt;. pre�ah za vreme borbe: pripadnici bata-

lJOIItr »Garrba/dr.- dograduju osvojene položaje.

to jest vršenje na�ada na d�uge fronrovc. Tako je P?cc:la �rva

. . ofant.lva republ1kanske vojske koja je

usJa u l:tonJU kao bitka kod Bruneta. Operativni p�an vc: su odavno bdi pripremili general Roho i nJegov stab u �!adridu; radilo se o tome da se neprijatelj udalji od gla .. nog grada i da se istone­meno zaddi njegovo naprcdo\·anje na severu. Plan generala Roha, unapredcnog u komandanta cen­tralnog štaba Republike, \'CC je bio prihvatio In­delesio Prijero, novi ministar odbrane. Njime je bilo predvideno uključivanje u operacije 50 hiljada ljudi, preko sto tenkova, 150 aviona (a\·ijacijom je komandovao pukovnik ldalgo de Sisneros) i 136 topova; prednost ovoga plana bila je ll rome što je on omogućavao maksimalno korišćenje ljudstva a da sc time ne oslabi madridski front. U strategij­skom smislu, Rohov plan obuhvat:lO je dva pra\·ca napada. Prvi, prema Brunctu, na scvernom sektoru (da bi sc dospclo do brda iznnd Navnlkarnera), i prema Viljnnucvi dc ln Kanjnda: izvršenje ovog na­pada st::�vljcno je u zndatak V i XVIII armijskom korpusu. Iz Madrid:t - n ro je bio drugi pravac napada - trebalo je prc'i u ofanzivu polazeći iz Valjckn�a, bko bi sc neprijateljski front presekao na dva Jcb i1medu Vilj.wcrJc i Bnsurera, napredu­jući, potom, Jo Alkorkonn; rctcrvne snage odbrane MaJriJn, objeJinjcnc u l l armijski korpus Romera, imale !>U dn it.\•eJu O\U drugu operaciju.

One '>ll ohuh\•,Halc XXIV Jiviziju (njom je ko­mandov;lO G.1lo (C.:�IIo), �pnnski oficir, koga ne treba meliati .,,, l.uiJiJcm longom koji je imao isci

pseudonim) i IV di\•itiju, pod komandom Buena

(Sueno). U ?.Oru S· jula 1\lijnhn i Roho 1zvršili su Ji\·crzi-

oni napad na sektoru Kuest:l dc b Reina, jutno oJ Mndridn. Pt•bdija je t;lpočel.l pri\ lačenJe neprij.t­

rclju, duk je .miljenja nwgl.1 pthl.l\ iri �voje b.ttc­

rije n d.1 m.·prij.11c.:lj ni\t.l ne pnmcu: O\ og put.l f,lktor izm:o.ldt•nj.l treh.1lo fl' d,1 donest• prcJI\t)Sf

republibncima. Ofanziva je počela u no�i između 5· i 6. jula. Jedanaesta divizija, rod komandom Li­stera, napredoval:l je deset kilometara, probivši front i uvlačeći sc 11 neprijat\!ljske položaje kod Kihorne i Viljanucve dc la Kanjada, i u osam ča­sova ujutro stigla je do prvih kućn Bruncta. J JVL republikanska divizija probila je front, ali je bila primor:ma da sc zaustavi pred ogorčenom neprija­teljskom odbranom kod Kihornc; na drugi snažan otpor republikanci su naišli ispred Vilj:111ueve de l a Kanjada. Tek duboko u noć, strahujuci od opkol ja­vanja, fašisti su napustili polobje. U meduvremenu, tokom dana, Li cerove prethodnice napredovale su do Scvi ljc ln Nucva, a mogle su napredovati i dalje i preseći drum i7medu Navalkarncra i Alkorkona; ali rcpublikanskn komanda je oklcvala, bojeći sc tako brzog napredov::tnja bez za�tite nn bokovima. Tako su izgubljeni dragoceni č:lsovi, jer su frankisti brzo pokrenuli XI J I di vizij u pod komandom Ba­ron::� i slali pojačanja. Ujutro 7· jula nastavljeno je napredovanje republ ikan:1ca prema jugu. Drugi ar­mijski korpus prodro je duboko prema drumu za Toledo. Petnaesta divizija (ojačana jedinic:�ma XI i XXXIV) prešla je Cvadar::11nu i zauzela visove Moskito i Romanjolcs, s ciljem d�t osvoji Boadilju. Bitka je posraln n:uočico žesroka kod Kihornc, gde je VL rezervna republikanska divizija morala stu­piti u borbu uz l VL, a ll isto vreme i na sektoru Vi lj:lVerdc.

Za ro vreme, na fašističkoj st rani, general Varela prcu1eo je komandu nad operacijamJ, dok su ne­prekidno sti1.nb nova pojačanja (medu njima i le­gij,l ·Kondor .. , ll punom sastavu, koja je, počev od 9· jub, ponovo '>tckb 1udmoć u vazduhu zn fran­kistc:). lJpr.1vo 9· jula republikanska !VL divizija j Xl 1ntcrn.1ciunalna brig.1d.1 J.autclc su Kihornu po­lile jc:dnc: uJ n.1jkrv.w ijih borbi u edom ralll; borci ov1h jcdinu;a prodrli Ml u grnd b:�cnjuĆI ručne bombe, i1.a tcnkov.l koji '>ll sc krctnli i<;prcJ njih, i to pc:nlc: četiri dana horhi 11.1 tcmpcr.uuri oJ 45 ste­peni, po nc:1noanoj vrućini 1.hn� koje �u sc poveća­vala umor l uđ. Ujutro 1 1 . jula, posle vilicdncvnih .,.

ncprckidnih borbi u tako rc kim uslovima borce je stao dn obuzima ncizdr7.ljivi zamor i nap;edovanje republikanac.a počelo je da gubi ritam. Stoga sc

d?spelo d� 1edne faze r:wnorcžc snaga, uz nepre­kidne gub1rke u ljudstvu i materijalu na obema stranama. nNaš front ost:1o je srabilizovan«, reći će kasnije general Roho, nnli sada je već bilo suviše kasno za nastavljanje napada i manevra. Počev od sedmog dana nnš pbn prestao je da se ostva­ruje . . . •< U srvari, odnos snaga postao je nepovo­ljan z:1 republikance, naročiro Lbog avijacije; legija » Kondor« uzlercla je više puta noću j bombardo­vala je antifnšisričke položaje. Tada su se dva so­vjerska pilota, jerov i jaku;in, dobrovoljno ponu­dili da svojim lovcima napadnu tako brojno nad­moćne snage; sv.1ki od njih oborio je po jednog ..junkersa«: prvi pur u isroriji dogodilo se da su lovci uspeli dn ometu i obore bombardere u noć­nom letu.

Varcb je 18. jul.1 započeo kontrJofanzivu sn 50 hiljada ljudi i preko 2.00 topova. Republikanci su ga pružanjem orpor;t zadržali dva dana kod Bruneta i Vilj:�frnnkc dc Knstiljo. Tek 2.3. jula Va­

rela je silovitim nnpndom uspeo da probije front

na sektoru Gvndnrnm�.:, iako mu je propao mane­

var opkolj:wnnjn rcpubliknnskih snnga. Tc večeri

frankistički tenkovi stigli su do periferije Bruneta,

gde je rcpublibnska znštitnica dav:1ln otpor ne

odsrupnjući ni 1..1 <>topu ; tek u roku večeri 24. jula

Mcl iljini rt•gttftm•si uo;pcli su da t:1U1111ll g:ad. Tog

isrog dann, usred p.tkl.l od v;urc, olova 1 barur�,

republikanska komanJ.1 org.111izovnla. i: �?'

:lačenJe

itmedu Brune tn i Kihornc, uspostJ\ IJaJUCI l!.to\·re­

mcno neke utvrdene poloi.ljc 1.1 pru/,11ljc orpora,

o koje su sc, S\'C do 2.ll. JUI.I, lomili lll.tst�p�li ra.lasi

Varelinih n.1p.1J.1 (upr.l\'o 21!. jul.t V.trcll.

JC .suglo

narcdcnje Jn obmt.tvi uf.lntlvu : Fr;tnko JC b1o za­

brinut r.tzvojcm borbi 11.1 severu i niJe 7clco J.� sc

izlo�i op.tsnosti por.11.1 n.l Jv.t front.t). OJ !8. JUla

linija front,l sc 't.tbilwn .tl.t i t.lk\ .1 il'. 0'>�.11.1 Jo

1939. guJine. Rcpublik1tnu 'll t.tdr}.tll l\1hon�u, Viljanucvu dc ),, 1\,utjad.t i V1lj.111m'' 11 dd l\tr�IIIJI1•

Bitka kod Brunct,l pobzab je stvarnu č' rstinu republibnske Yojskc, m:td:t su njene mogucnosci bile don·denc do krajnjih gr<lnic:t. PoYodom toga, general Roho je risao: "Brun etc je predst:wljalo taktički uspeh sa oskudnim rczult:ttim:1, kao i p:tr­cijnlni uspeh u srr.ucgijskom smislu, jer nismo po­stigli dn se prekine ofanziv3 n:t severu; nedostajala nam je sn::tga potrehn:1 d:t odrl.:tvamo n�1Šu of:tn­zivu, dok je ncprijan:lj u tom regionu bio u mogu­ćnosti da svoj potencijal uvek od rl i na istom n i­\'OU čim bi pono' o obnovio S\ oje snage.«

KONGRES PISACA

�1edunarodno udružcnje pis:tca za odbranu kul­ture odlučilo je - još pre ncgo što je bio buknuo rat u Spaniji - Ja s\·oj pn i kongres održi u Mad­ridu. Stoga je Laj i1bor dobio poscbno w:.tčenje čim je }.l:.tJriJ post,to Jram�nični i hcrojski simbol ot­pora f.1ši�tičkoj agrcsiji. Z;.Ho jc rešeno da sc u 1\ladriJu oJ rži si m bol ično 1ascd .mje kongres :.t, da se njego' rad oc.h ija u Valcns1ji (t:lda glavnom gradu Spanskc rcpublikc), a da sc završna sednjca održi u 1\uiw. U Spnniji su sc nalazili mnogi inre­lckrualci kao borci ili kao r:nni dopisnici: Ernest Hcmingvcj (Hemingway) , LuJvig Rcn (Ludwig Rcnn), Ilja Ercnhurg, Andre Mnlro, Mih:Iil Koljcov i sam Mata Z:tlk:t, koji je pno nekoliko dann pre počctk:t kongrcs:1.

KongrC'I je počeo .... jub Ll oršrinskoj zgradi ll Valensiji govorom prcdscJnika 'bde l luann Nc­grin.l. U imc uče.,mkJ kongres,\ odgovorio mu je najstariJi \:!.111 udruženja �!anin Andersen Ncksc

Intelektualci i::: celog SL1t!l<l učestvov.1li su u borbi ::a slobodu Spanije. Na sliktlltz•l (gore, s/eva nadesno): Spanac llesus Hemandt•s. ministar obruzovanja, Francuz Andre Alalro. D,m(/L' Andersen Nikse. autor dela »Pelle Erboren•n., i »Dite«, čift.',mski pesnik Pablo Nerud..z; An.:z Segers, koj,, jt• n.lpis,lla »Sedmi krst« i sovjetski pisci

Alekst•j Tolstoj i Jlj.1 Erenburg.

N,, s/ik.lllhl (u :m•dini): fmnmski pesnik rtmumskog po­rekla Trist tm CclrcJ, p,lcll'lli predstavnik dadai:::;m,l i Fr.1.1l­C/IZ l�onum Rolc1n, tlltlor »Zema KristO/tl«, koji je v1Še

putc1 podig,,o svoj glas u odbrm111 Rt•publike.

teodor Bf,tk, Ert•in kiš, l.udt'ig Ren. Erih v,,jnert, Bodo Ubst•, i Vili Bmlt'i (doh•); Emest 1-lemingt•t•j 11.1 frontu (doh>, t!t•sno). �p.mski '''' inspiris,IO je .unerii:kog pisc.t -koj1 w u/'rst t•or•.lo 11 bor1Mm.1 - d.1 n.Jpišt• rom.m »Z.l

k11n ZI'OI/.1 :I'OIIt'" 1 ,.pe/,1 kolon,/«,

(�l:lftin Andersen Nexo); !.�trim su ut.cli rcč Ah-a­res del Vajo, Koljcov, Bcrgamin (katolički pisac i predsednik Saveza španskih intelektualaca), Ren, Alek ej Tolstoj, Erenburg, ministar obrazovanja Ernandcs. Zasedanja su trnjab dv;t dana, u roku kojih su, izmedu ostalih, govorili Zilijcn Benda (Ju­Uen Benda), Hose Mansisidor (Josć Mancisidor), Antonio Mačaclo. Mladi Španski pisci i umetnici dali su kolektivnu izjavu u kojoj su tvrdili da je »oslobadanjc savremene civilizacije od kapitalizma<< misija humanizma našeg vremena; izja \'U su potpi­saU ?\lige! Ernandes (veliki pesnik koji je 1942. go­dine umro u Frankovom zatvoru), Hose Erera Petere (Jose Herrera Perere), Lorenso Varela, Ar­ruro Serano Plaha (Arturo Serrano Plaja), Antonio Aparisio (Aparicio), Migel Prijero, Arruro Souto

i mnogi drugi. Kongresu su uputili poruke solidar­no!>ti Romcn Rol:m (Romain Roland) i Alberr Ajn­štajn (Einstein).

Ses rog j u la učcsn i ci kongresa p reši i su u � 1adrid. Stigli !.ll u \'reme kada je birka kod Bruneta već bila počela i tutanj topovske paljbe u određenim razmacima neprekidno se prol::unao kroz noć. Ujutro 7· jula u velikoj dvorani Doma studenata, gde je nastavljen rad, odrbnc su J vc sednice u toku kojih su u diskusiji, izmedu ost:tlih, učestvovali istoričari Hosc M. Agilar (Jose �1. Aguillar), Lud­vig Ren, �!arija Tereza Leon (�!aria Teresa Leon), Koljcov, 1\lusinak (�loussinac), Džon Srreči (John Srrachey), Malro, Ana Lujza Strong (Ann Louise Strong), Seng Ring-hai, Tristan Cara, Aleksej Tol­stoj, Sesar Valjeho (Cezar Vallejo), Nikolas Giljen (Nicolas Guillćn).

Za vreme zasedanja jedna delegacija vojnika ušla je u salu donoseći, kao dar i pozdrav učesnicima kongresa, zastavu otetu nacionalistima nekoliko časova ranije u bitki kod Bruneta.

Kongres je nastavio rad u Valensiji i Barseloni, gde su se nalazili i Ana Seger (Anna Seghers), Oktavio Pas (Octavio Paz), Klod A'·elin (Claude Avcline), Andre Samson (Andre Chamson), Stefan Spender (Stephen Spender), Erne r Hemingvej, Vili Brede! (Willy Brede!), Ambrodo Donini (Ambrogio Donini), a od Spanaca - Leon Felipe, Albeni, Pra­dos, Altobgire (Aitolaguire), Aub, Nadal, De la Mora i drugi. Na poslednjoj sednici, održanoj u Pa­rizu, učestvovali su, izmečlu osrnlih, Aragon, Džon Dos Pasos (John Dos Passos), Vajan Kurrije, Hajn­rih �l:tn (Heinrich Mann), Pablo Neruda.

POLlTICKI ZIVOT U POZADINI

U meduvremenu, republikanska vbdn suočila se sn velikim brojem problema, medu kojima su po­sebno hitni bili organizncijn 'ojskc i kontrol:t ratne industrije, žcrvn poljoprivrednih proiz,•oda, održa­vanje pvnog reda, reorganiz:tdj.t fin�tnsij;l i fiskus:t. Konačno, i ugušiv:tnje m<tj!>klh nercd.1 u Kat.tloniii iz:vvalo je mnoge komplik.lCIJC u s.unoj Yl.tdi. N.1 d:tn 16. juna T9'\... odlučeno k d.1 �e r.t-.pu:-ti POUJ\1 1 d.1 -.e uh:tpsc ruko\ odull'i OH' org.tnll.l­cijc, knji su k.t-.nijl' sudt•ni 1 o .. u�km ;bo� P\'bunt' protiv rqmhl1kansh• 7.tknnltn,tl (1.1l..o �ud 1111�· \Ill'\\ u olw.ir m•npravd.um opllllhu d.1 Ml "PO\IIlll'll"

J\)

l)olon•s 1/J,mui, l .1 f',lsion<�nfcl, 1111 frontu (dole). Nit'llcl popul.mw;t medu rt'lmblik.mskim borci111<1 bilu ;e ogrom-

11.1. Mi/i,iou,m <'itc/fll bngJJni list (gore).

;1genn hunte u Bur�osu). Tih d.u,,t problem �e jo\ vi�c knmpltkov.w 1hog nc..•st.tnk.l Andncs.1 N111•1, jc..·dmlg od gl.wnih truc..ki,ttčkth ruknvodti.Jc...l, ko1t ll' hin uh.1p\en. �p.msk.l po\i...:i1.1 lliiC htl.t u ,,,101u d.1 pr11/i pn ln .Itljivo nhp,njenje '·' m ·'l nest.l n.lk • . Gm on lo w d.1 ll' N111 likvidir.ln po,tn IC pre· h.t(cn 11 Alk.1l.1 dc.· ln.ues. (),.lJ llog.lll.ll il.ll\,10 je u7hudcnJl' 1 /,lp.mlcnost mc..•d11 komuni\ttlll.l 1 dru­gun (c, tc...lnm.l. Prn 'll tvrd th J.1 je in pohcg.to, m.lU.I, 11 st\ .tn, 1\l�t.l IWiU /n,\ lt o njegovom nc­\tanku kop, vcrm .uno, t rd),\ posm.nr.tu u op"cm kontekstu nc1.1konitth reprc'IJ·I -.t.tllmilln.t.

Drugi ozhilj.m problem prcdsta\ lj.w je �;\\'ct A ragona. O \'ll rd o, s.1 ogrumnom .m.uh1snčkom vccinorn, i J.111c IC Jrl.llo 1ovu \ l.tst; u .tr.,gon�kom pouručjn Rcpuhhkc mnoge an.uhtstičkc jcdmt�c milicije odbile su d.t budu pretvorene u jedinice rcgul.trne republik.tnske vojske, ost.tjući, pr.tktično, pr:1v.1 '>tclcstu p;.tnl.t" s.unop; S.IVct.l. t-..lc.:Jurim, 11:1 .uagonskom frontu d.td.tl.t je nc.tktivnosr. \1, ovih r.lllog;� svi mini�tri �c..·tHr.tlne dade složili su sc u tome Ja treba �to pre učiniti kr.tj roj neoJdivoj situ;ldji. Negrin je n.tlo/.io mini�tru unurr.lŠnjih po­sloV<\ Supsagoittju d.t pripremt dekret o rJspuštJ­nju S;wet<l, koji je obja\ ljc..·n i �tupio tu sn.tg\t tek u .t\ gustu, to Jest ond.t k.td.t �u republikanske sn.tge V .umi1skog korpus,\ - koncentrts.me u 1\..ts-

Rt•tmb/iktlltci Sl/ h11ctli rl'lct/1/11/l/ 1/ctdnwnwst lici mom. Nel s/ikamct: komandanti rcpublikcmskt• mornctricc na pctlubi krslclfiCl' •l tbcrtad• (gore'}; ;edna iedinica ret/m• mornc�ricc (dolt•).

peu 7bog ratnih oper.tctj,t na ar;tgonskom frontu ­mogle intcrvcni<,ati silom ua on hude po;tOvan. Tako je Snvet r;tspu,ten i naimcnov.tn je civilni guverner lnj:tsio ?\l:tntekon (lgn;tcio J\l,wtccon) ; prcdsednik <iavct.l A.,k;,.,o sklonio sc u Francu�ku, ::t kasnije .,e prch:tcio tl .Južnu Ameriku.

lJprko., mnogobrojnim političkim problemima stvorenim nnjpre kriwm viruJe Lnrga Kabaljer::t, a t:ltim dog.HLtjim.1 u Bnrseloni i Amgonu, u većini repuhlibnskih političkih grup;t razvio 'iC tih meseci sn.tž.tn pokret 'l.;1 posti·t.nnjc jedinstv;t. Na dnn J7·

.tvgu.,t.t 1 9 37. godine Kon1uni�tičkn i Sm:ijnlistička partij.t ohratovak· -.u j�·d.tn koordinaduni komitet

koji je obj.tvio mmimnlni progr.tm oJ osam tačaka, u čijoj sc poslcdnjoj rački 7.thtcvalo ujedinjenje rad­ničkih intcrn:u:ion.tl.t. Dokument su za socijaliste potpisali Huan . Vid:trrc (Juan . Vidarte), Ramon Gonsalcs Pcnj::t, Ramon Lamoneda i Manuel Kor­dcro. A za komuniste - J lose Dij.ts, Dolore lba­ruri, Pedro C'cka i Luis Gabo Hiorla (Luis Cabo

Giorl:t).

Cinllo sc dn duh jcdinsrv.t prcovladujc i u oml.t­dinskim organiz.H:ij.lma. Od z.. do 4· jula održana je u Vnlcnsiji N.tdtltt.lln.t konferencija studenata, i onn je priprcmil.t sn�tannk koji je •9�7· doveo do st,,nrnnjn Savcl';t anti f.tšističkc omlndinc, u koji SLl u�li JSU (JcditNvcna sm.:ijalisrička oml,tdina), "lo­bod.t rsk.t oml.tdi n:1, or�a niz.H.:i jn repu bl i b nske omlildinc i studcntsk.t organil.t..:Jj,t (PUE).

RAT NA MORU

R.ll 11,1 moru hill Jl' uw.tllll"l'll 11.1 .thiJU blok.uk

1 kollll".thlok.td�o·, ,1 rcpubhk.IIKI 111'\1 utm·h d.t ,,J,.o

rl\ IC �' UJII rd.HI\ 1111 n.tdnw�o u flou. ft•duu ptunor

,k.t h11k.1 od 1/H'\Illlg /ll.tt.t)ol odlj.:l.ll.t 'l' kod C�o•r �od.t, ..:�k '" tll'k1· n·puhh!...ttt,kt• bwdoH' "'''' .. u pili\ Jl1 J'IL'JI\,1 \fill ll ll,lp,th fl,tllki,IIL·!..t ht<lllll\ j, lh·.tl..ui.t 1 ,·puhhk.tn.t�. .1 htl.1 w h·,tt>k.t, i buk, t j,•

II.IJ.tl.t ll'll d.ttl. N.t !..l.t)ll, 11111'1\l'IILIJ.I ll.hiiHI.dl

\tiL k t• ,1\ q,tLIJI' 'l'·"'·' JI' I J,Illk\1\ ,. l>llllhl\ l' l t�•\ k,• \lltl.lll )l'.

Rl:puhlik:ulo,koJ floti ncdo'tt.lj.Jii o,u o,prcmni ufi li ri. ' Jl:k k.1d.1 Jl: z.1 konl.llld.lllt.l ponlor'tkih ���a�n ro�t.l VIjl:n k.lpl·t.ul bojno� hrod.1 V.tlentin l·uentc<; (V,1Icnrln l'ul'llt�·o,), 1/Vl'tkrw je, ll toku 1937· �o­dine, nl•kolrko hriiJ.IIltnih .lhiJ.l, i VJ'>e putn je pro hijl:na hlok.ttl.l lukt· u SMHnndcru 1 luka u A�turiji (Fucntl''> jl' thog tc>I·P un.lpH•d(·n ll Čln kontraadmi­r;lla).

J GERILA

Na rcritonji koJU o,u okup1rah fa<l'>ti Jej�tvovnle su grupe rcpuhl1bn<tkih gerilaca. Na jugu Estre­madure ove grupe bile '>U organit.ovane u jedinice od 200 do wo ljudi, pretežno rudara iz Rio Tinm (Uclva), koji �u sc povukli u �u me avgusta 1936. kada �u došli fa�io,ti; u (Jali'>iji, na brdima Vijanc del Bolo, p:trtizanskc grupe bile su sa!>tavljcnc od radnika iz glavnih oblasti (Vigo, La Korunja itd.), koji su vi�c voleli da napu.,tc svoje domove nego da žive pod nadonalic;tima. Ove i druge grupe koje su operisale u brdovitom području izmedu Malage i Granadc uspele su da uspo'>tavc kontakt sa pred­stavnicima rcpublikan.,kog generalštaba, koji je u tom cilju ustanovio po�>cbno operati v no od cl jen je. Gcril<.ke akciJe, mada delimično samo dcfanzivnog karaktera i lt.vodenc oo,kudnom tehnikom, često su odgovarale plancmma republikanskog generalštaba i sprovodenc su vesro i VOJnički disciplinovano. U periodu avguc,t - �eprembar 1937. godine sam fran­kistički komandant KcJpC> dc Ljano označavao je

područj,t lh·lvt· 1 dclovl: podruČJa B.td,lhl,�.l i Sc:vllje k.lo .. r.llrllr '1011ll . . . ll koJOJ trth.t tućr r \,kvidJrat1 hunrov11ičk{' fll.lrk'l"tlčh· dc:nwntc . . ... lJ Uclvi �crilci 'll d11.11i 11 v.11duh VIWlVt 1 lllll'itovc .t uni: \tili '>ll 1 Jednll dcktri�nu 4:l'lllr.tlu, 1 uo;pcli Mt J,1 z:n11mu 1:1 itVC\110 vre11w rudn1kc S.1n Tclm.t · hrtim, ttncn.tdnun ;lkciJam.t t,tUIIrn.tna \ll 1 nek,; ,ela u AndalmlJl 1 on.1 \ll J)rcd\LtviJala prave ",)0 boJne zoneu. N:t centralnom frontu, u leto r,37. god1nc, koordumaJUĆI 11voden)e 'iVOJih akctJa �a opera ci ja ma repu hl i kan<tkc VOJske, partit.an<>kc for­mad je d1�le 'oU u v;tt.duh 1 H vowva, nnnevl;1 ne­prijatelju gubitke od preko hlljndu lJudi. Akcije rcpuhlikan�ke gerile na�taviJene 'oU ede t.imc i <>lc· deće godine, naročllo u b.trcmaduri i A.,ruriji, gde o,u hiljade ljud1, p<l'ilc evnkua<..1jc tcnrorijc od �tranc republikanaca, godinama nno,ravilc da <;e bore.

Zn vreme hitke kod Hrunetn gerilskee jedinice presckle <;u drum i 'l.cle1.11ićku prugu ' l ala vera -Toledo - Mad rid, dignuvši u vazduh voz koji je transportov:w vi�c neprijatclj�;kih nrtiljeribkih je­dinica.

PAO SANTANDERA Pobunjenički gencral<rab, koj• JC f'ranko smec,tio

u Burgo'>, našao '>e posle Bruneta pred problemom konccntnsanJa svih napora na <,cvernom frontu. Zato je, po narcdcnju general<raba, <;tavlJena u ratnu pripravno'>t armtJa <;asravljena od svih irali-

Na sltkama: radmri i seljaci grade zaklone i k()paju mv()ve.

' , .,_

-

- .

Kada je sudbina Santandera bila odlučena, hiljade stanovnika jurnule stt na sve plovne objekte koji srt se mogli naći, da bt se prebaci/e u Asturiju ili Francusku (gore). Posle zauzeća grada, uprkos sporazumu postignutom između Hua1ra de Almrijagera, šefa baskijske separatističke stranke, i italijanske fašističke komande, Baski su bili hapšeni,

mučeni i masovno streljani (dole).

Na slikama: Santa11der (gore), jedan poloia; koii su osvo­jile fašističke trupe; defile italiianskib legionara u Santan­deru (/uvo, dole): ulflzok tenkista 11 grad Swre Kastilie

(dt•sno, dola).

janskih dobrovoljac:� (pod komandom Bastika (Ba­stica), od §est brigada iz Navarc (pod komandom Solčage (Solch:�ga), i od brigada iz Kastilje: u svemu, preko 50 hiljada ljudi, porpomognutih sa 2.50 arriljerijskih oruda i nemačkom i italijanskom avijacijom. Republikanske snage severne vojske (čija je komanda konačno bila objedinjena i na nje­nom čelu nala7io sc general Gamir Ulibari) raspo­lagale su sa čeriri armijska korpusa, podeljena u 16 divizija. Ali ove snage morale su d3 pokriju ceo front: stoga su �e na sektoru Santnndem nalazile svega tri divizije, i jo� tri re1ervnc, •;n manje od

30 hiljada ljudi. Republikanske snage t'm l 1 b .1. .. k a e su

s a u artt JertJU (o o I02. oruda) malo tenk . 6 . č"' • ova 1

sveg� 3 avtona, tp sc broj kasnije, zbog teške si-tuactJe, popeo na pedeset . . _Davila je r 4· avgusta započeo ofanzivu na južnim t JU

.gozapadnim sektorima froma, zauzev;i masiv

Pen)a Labra; dva dana kasnije napadači su već b'l· R . . d

l l u �most, . g e su republikanci, pri povlačenju, �s�eh da dtgnu u vazduh fabriku brodskih poStro­JenJa. Borba je besnela više dana kod klanca Es­ku��· gde su !talijani, pod zaštitom sto aviona v rštlt �a pade

.u

. talasima. Situactja u Samanderu po�

stala . JC ozbtl)na. U gradu su postojale izrazite

re::tkcton:unc tendencije (bio je ro jedan od retkih obJasnih ccnrara u kome je desnica pobedila na iz. borima 1936. godine); sem roga, situacija je bila otežana prisusrvom 300 hiljada Baska - civila od kojih je cv:tkuisano svega 50 hiljad:!. Dvadeset p;vog avgusta počela je akcija preb:tcivnnja ranjenika in­dustrijskih postrojenja i materij:tla; dvadeset dru­gog avgusta palo je obližnje mesto Onraneda, a iste noći Kabeson dc la Sal, dok su nacionalisti presekli železničku prugu i glavni drum za Asturiju. Mini­star odbrane Prijeto, imajući u vidu ofanzivu repu­blikanaca na aragonskom frontu, naložio je tele­grafskim putem da sc pru7i najveći mogući otpor. Ali generalu G:tmiru bilo je jasno da nije moguće uložiti taj krajnji napor. U roku popodne\'a 24. av­gusta krah je posrao očigledan: presečene su sve

komunikacije i1mcdu Sanrander3 i Asrurije. Gamir

je naredio da sc mobimu S\'i ribarski brodo,; za

evakuaciju trupa, kako bi se usposta\·ila odbram­

bena linij:t u 'i sini San Vi�cnte de la Barkera. Na

dan 1.6. avguo;m divi1ijc Bastika i D:wile ušle su u

Sanrander (�lu�olini je smatrao ovu akciju kao

ličnu pobcdu). l\ lalo pre roga, tri baskijska bara·

ljona (koja su bil:t napu<itil.1 republikanski from

'

..

»111temacionalci« u Kintu. To mesto su republilwnci osvoiili 26. avgusta posle ogorčenih borbi.

2r. avgusta, izjaviv�i da neće dalje da se bore »sada kada je Euskadi izgubljena .. , re su se povukla u Santonju i Laredo) odlučila su da se sami predaju !talijanima. jedan rukovodilac baslcijske Naciona­lističke stranke, Huan de Ahrijagera (Juan dc Aju­riaguerra), vodio je pregovore sa italijanskom ko­mandom, re je potpisan neobičan sporazum po kome će Baski, posle 'Predaje oružja, biti opet slo­bodni i neće morati da nastave građanslci rat. Ali ta farsa trajala je veoma kratko; iz Burgosa je 27. avgusta stiglo nnrec.l'cnje da nijedan Bask ne sme napu!ititi S:mtonju i Laredo, a nekoliko časova kas­nije, uperivši mitraljeze u Baske koji su se predali, !talijani su ih sproveli u koncentracioni logor.

Politička posledicn poda Santandera bila je likvi­datija saveta koji je vlada dclcgiraln na teritoriju ICVera. Na dan 2.9. avgusta oblasni savet Asrurije preuzeo je funkcije Vrhovnog saveta, i njegov prvi potez bilo je uklanjnnjc generaLt Gamir:t, M čije JI mato postavljen pukovnik Prad:t.

BITKA KOD BELCIT A

probije front na tri mesra i da se opkoli Saragosa: ova operacija trebalo je da ojača i reorganizuje sam aragonski front, na kome dotle nije postojala linija kontinuiranog otpora, gde su jedinice bile slabo vojničlci organizovane, nalazeći se tamo preko go­dinu dana.

General Roho poverio je rukovodenje operacijom genernlu Pososu, komondnntu istočnog fronta; stavljeni su u pokret V armijski korpus pod ko­tnandom Modcsrn (sa tri divizije: Lisrerovom, Knmpesinovom i Valrerovom), XXVll divizija pod komandom Trueba, VL divizija pod komandom .Klebera, XIT nrmijski ko�pus pod komandom San­česa Plasa (Sanchez !>laza) (sa Vivankosovom (Vivancos) divizijom i drugim jedinicama), pored brigada koje su bile na frontu, deset rezervnih bri: gndn, tenkovskih i protivv:lldušnih jedinica, kao t jedinica blimlirttnih kol.t. Radilo se, konačno, o operaciji širokog 1:tnuh.1. Borbe su počele 24. tl\'· gusta. U podne, XXVU rcpublik.tnsk.t di,izija pro­bila je front, prc.,J.t je reku G.tljcgo i pre�dJa drum Llc'>k.t-S.tr.tgos.t. JuiniJC, tt.tprcdO\ al.t jl' i VL di­vi:�ij,t, n.til.u.cd 11.1 mnll1(4.' rc,k.m:c u it.Hšcnju .,, og :�.tdJtkll J,t sc inftltrtr.t u twpnj.ndjskc linije. r,, jugu, V ,mnijski korpuo; pruhto Jl' twprij.ndj�kl' h nije i11ncdu Kint.t i 1\l'l(it.t. Pn o 1>d ,,, ih llll''t.t. j1tkn ut\ rJcnu tl.\ \ tsur,l\ ni kuj.1 k d,mtinir.tl.t 11go ldum rJvnkom, prul.tlo il' 11tpor uprl..o" l1lltll.' "t'l je hilo uJsečcno ud S.tr.tMmC 'l•llthtl.t nam m.mC\

Oko Belčit.l, t1 rdat•e od betona i gvožđa, borbe su se ogodeno t•odile t•i$e od nedel111 dana. Na slikama: zarob­ljenici sti�u u Bl'li:tte gore): ll republikanska oklopna lmg<�da pred pocetuk nupada na Belčite (dole).

•

204

rom republikanske konjtcc. Borbe su se Yodile više dana, na velikoj vrućmi: zauzet je Kodo, ČiJi su se branioci (ci,·ilna garda t requetesi) sklonili u Bel­čice. Predveče 2.5. avgusta republikanske trupe su već prodrle kroz ogromnu brešu koja se prostirala od Fuenrctodosa do �ledi Jane i Ebra, ali njihovo nedovoljno iskustvo u pokretnom ratovanju i reš­koće u pogledu komunikacija sprcčili su da pohod na Saragosu bude zaista stlovir. S druge strane, Belčire i Kinro, koji su se nalaztli na dva kraja breše, i dalje su pruž:tli otpor (Kinto je pao tek 26. avgusta), i rcpuhlibnska komanda je bila još jednom primorana da prcduzmc mere

.za sav�a­

divanjc orporo na bokovima, kako bt sprcčtla eventualno prcscc;1njc tlžcp;1. l bJ.1 JC 2"'. �n gust;l pala ot! luka da sc IZ\ rst poku,,lJ prodo�a prenu Saragosi s.1 motontO\ ,tnim JCdllltcJnu, btlo JC \'CC kasno: pokuš;tJ su blok1r,Jic rczc:nnc faštsnčkc snage Jo, eden e d.t z.ll \ore bre ... u koJu �u prob1lt rcpubiJkattc.:.l 1tc snage: postJJ.tlc su �,-e broJnije po· sic pad.t S.tnranJ�:r.t .

RcpubiJk;tn�,.l lll'>ll umcl1 J.t 1'kori�rc ,,oj poccrm u!. peh 'e:' crno od \.tr.tgo ... c:. l), .JJc:,�·r scJm.t di\IZJI.l ne '>.lnlt> ... m IliJe.! prcdutd.l 11.1 ' n:mc Jrug1 pn:Jn­dcnl pok rcr llHHilfi/O\ ,lill 11.1 p.td 11.1 \,u t g o' u ' "'· su ft.' ('.tk llllt:n.tddt• lt1ro1lliH' trupl, tc je hJI.t prmmr.1n.1 d.t opet prl·Jl rtl-u <.o.�IJl').!\1. /.lltll't J<' spolp11 pop-. '·' llll'tinu J.-n,lu. J.-m111. \l"hj.111.1. Put·hi.J dt· \lhurttlll 1 d1ugun 111 dun 11 ,,dJilll.l, ''' l1dnu Ill\ rdt'llllll. \l t lkltllt'. J'l,l\ ,1 t\ td.11.1 ,,.J " lll\'111.1 1 ��\ 11/tl.t, dug,, "' n.lupn .tl. l. l IJtllt n i t . ·''

,.

•

--..::.. · •

gusta narednik i četrdeset \'Ojnika iz jednog isrure­nog utvrđenja pre ' l i su republikancima pošto su ubili svog oficira; ali, uglamom, opsađeni su se uporno branili u čemu im je pomagalo sranomi­šrvo zatrovana fašističkom propagandom prema kojoj su Belčire napadale •Čcriri ruske di\'izije«. Grad je osrao bez struje i \Ode, a hranom je snab­devan iz vazduha. Drugog septembra borbe su tra­jale celog dnna, bez trenutka predaha. Republikanci su napredovali zauzim::�jući kuću po kuću, bacajući ručne bombe, likvidir::�jući tu i 1::11110 mitmljcska gnczda it. kojih sc neprestano pucalo; rck u četiri ujutro borci XXXV republikanske divizije zauzeli su cco grad, t.nrobivši soo neprijateljskih vojnika i 7.aplenivši t.natnu količinu rarnog marcrijaln.

KAMPANJA U ASTURI]I

Dok su borbe oko Bek na JO'> t r.IJ3Ic, Ar anJa je 1 . septembra, �;t tn JtvttiJe i J vc bng.1Jc iz Na\•are, P<JČco u A'>tllrtJt ofan/1\ u n.lp.tJum na Hihon; tstc�vrcmcnu, �uk.tg.t JC 11, r-,10 n.tp.tJ 11.1 ob.1bkom

e ktor u .,,, l"' ccur1 brig.tJc• 11 N.l\ .tre i hrig.tJ.11n.1 ll l<.tM•IJt. l'ctug ,cptc:mht ,t Suk.tguH: trupe u.,pdc '" Ja /.111111111 l J.IIH:'>, 11.1 .t"ur.,l-.uJ uh.tlt. l), e n.t­var ke hn�-t.ult•, pod kum.tmluul i\luliJU'>.l Gr.w­d :a, 1/Vrltlc 511 llolp.td 11,1 JllgOI'>IIIkll, ,\ <). '>l'pll'lll· hra Ar,uui.J Je '·'JI"ltll wcq rn.tlll'\,tr tt.l ' ''n''!�1·1

l'..,ftart:l).t, J(cptlhllk.ulll, ,l.tht tt Jl,lllllll•lllJU, ,lVIJ·'. IJI 1 urtiiJtrl)t, hr.u11lt '" �ov.tkll r,topll ��·n:u.t, vr'IC\:t

Falangistićke tmpe preb.wtiu tenk preko prit•remenog mosta, koii su post.wde m�enier�;ske iedmice gore . Kli­

sur,J 11 ,zsttmJsklm pl.umz,mzJ (dole).

-

Grupt� jugoslovma 11 Oficirskoj školi internacionalnih brigada u Posorubitt (gore). jugoslovenski borci bili stt u t•eltkoj većini radnici, studenti i intelektualci. Veoma malo njih je imalo vojno obrm:.ov.mje i iskustvo ratovanj,z. Skolov,mje kadrova vrst/o se ubrzauo u toku rata. Prema nepotpunim podacimJ, u Sp .. uuji je medu jugoslovenskim burctm<l bilo 2 pukuvmka, 8 majom, H kapetana, LOJ porucnika, 2 polith'k.t komes.ua brig.tde, ; komesara

bat.Jijona i 39 komesara ceta i batertj<l. jugoslovenski borci i::. b.ztaljona Duro Dakot•ić u m.1ršu (dole).

't! • ••

t*· ....

• • .,... •

•\ ·' • • .. , • -

•

•

•

; • . . ' • •

•

•

.. . •

. -

• • •

.. .. • • .. • • ..

-- .. • • � ... •

' • ' ' , ' • • • • • • <l - ..

Cmpa italijanskih garibaldinaca na frontu, pored Sl'(>.� mttr.djt•:.J.

stalne napade. Tek 14· septembra Aranda je uspeo da zauzme Scljeros, dok su Solćagine snage slabo napredovale. Osećao se nedostatak legije .. Kon­dor .. , zauzete u Aragonu . .. Trebalo nam je trideset dana da pređemo O!.am kilometara i11ncdu Ljanesa i Posade.-, priznao je po<,lc nekoliko godina franki­stićki general Gar'>ija V:tlinjo.

Aranda je ujutro 17. septembra !.tigao do klanca Las Pcrukas, koji je praktično otvarao pristup ru­darskoj zoni. Ali otpor republikanaca bio je veoma snažan; astur<;ke jedinice i jedinice prispele sa bas­kijskog fronta (kao bataljoni .. Laranjaga«, »Tsak Puentt'S« i drugi) borili !tU !Je pr!>a u prsa sa nepri­jateljem koji je nac,rupao, vr�cći protivnapade i onda kada je t.bog ncprijnreljskog bombardovanja iz vaz­duha to bilo veoma opasno. Arandn i Solćaga su tada počeli no\U ofantivu u velikom Stilu, i 25. !;eptemhra bnc:ili �u na boji�re 66 bataljona, pored diviZije .. A.,rurins .. , ukupno 45.000 ljudi. Ali ta snažna udarnn '>ila razbila sc o asrurski orpor na padinama 5ljcrc Ja Mataporkera i kod klanca San lsidoro. Punih de'iet dana fa')lStičke napade bloki­rali su malobroJni, .. labo n.:wružam 1 JOS gore opremljeni br.tnlUC:l.

NIJONSKA KONFERENCIJA Dok JC na rc:nronJl Sp.u11jc bcc;neo poz.u r.ua, u

kome au gorel• l1udi, puiJ.I 1 gr.1duv•, diplomati londonakog konuu:t.J 1 J"llkumJtet.t, funkc1onen rauu h tela 1 pt";m.ll rul: 1 km ll roi ne komi\ J je 1.1 ne-

mesanje spokojno 'ill '>C '>.l�taj.tJi j •\·egetiraJi . lJ prvom polugođu rc godine Hitler i �lu5olini bili su uspeli da upute u Spaniju 7llatan broj ljudi i Yelikc kolićine materijala. Juna meseca, posle inci­denta sa .. L:tjpcigom• (koji su nacifaši ti ,·dtački iskonsrruisali i koristili bo izgo,·or ta �'oje postu­panje), Rim i Berlin su sc povukli it. Komiteta; ali opet su !>e u njcgn vratili posle mesec dana, sa pred­logom da !>e frankističkoj vladi u Burgosu prizna status »t.araćcnc strane•. Sovjetski delegat odbio je mj prcJiog, dok ga je francuski podržao. Tada su Englezi predložili kompromisno rešenje, koje je prihvaćeno na S:t'>tanku održanom 16. jula i koje je, između ostalog, obuhvatalo sledeće tačke: 1) po­Stavljanje u �pnmke luke funkcionera Komiteta za nemešanje i povbčenje pomorskih patrola; 2) odre­đivanje komisija čiji bi zadatak bio da ispitaju i komroli<.u po,bčenje stranih dobro,·oljaca; 3) prizna\•anje prava taraccne strane, koje bi dobilo \'ažnoo,t rck ond:1 kad Komitet t.a nemesanje oceni da je tok prego, ora o po' lačcnju MranJh dobro\ O­l jaca t.ado' olj:l\ ajuci. O a ne b1 os rali potpuno IZO­lovani u periodu 'elike medunarodne zaregnurosti, sovjetski pred�ta\ nic1 '>U pri h' an l i kompromis (mad n JC sOVJCt�b \t.tmp.l o\tro k rm ko' .1l.1 britan­ske usrupkc). ,\lcJurun, �oqct.,k• pn:d�tamid .!9. jula poJ net. '>U pngO\ or 11.1 rrc..:u t.H.ku kompro­misa, a l hrlcro\'l 1 !\l mol miJe' i dcleg.m ''korisuli <,u m k.10 11gm or d.1 oncmogu(C ''ak u du,ku,JJU.

Tukum lct.l J lJ \ ... lt.dipn.,h· podnHHilJl'C turpl·­dm ,tle '>ll llllliiJ.lC hrodm l' JWUtr.tliuh n·nl.dJ.I 1\,IJI

Spa1111a tt I'J.J7: jedan amt'flckl odred inlemacio11alnih lmgac/,, s!u;a IZVt'>lllf poltltikog komesara (gore); Englezi

1 Amt•r�ktmo i• bctl.tf,tma J.inkoflt., (dole).

l

su plovili prema lukama republikanske Spanije. Re­publikan!>ka vlada 21. avgusta uputila je žalbu Sa­veru Dru;tva naroda, a sutradan diplomatsku noru evropskim vladama, otvoreno optužujući fašističku vladu u Rimu za agresiju. Ali Cemberlenov pomjr­ljivi stav još jednom je sprečio da se preduzmu neke konkretne mere.

I kada su krajem avgusta »nepomate• podmor­nice rorpedovalc britanski brod ·•Havok .. , engleska i francuska vi::!Ja ogr�mičilc su sc na to da predlože održavanje specijalne konferencije na kojoj bi, po­red l:.nglcske i Nemačke, učesrvovalc sve zemlje sredozemnog i crnomorskog bazena. Glavni cilj ove konferencije bio je da sc izbegne raspravljanje o ovom problemu na plenarnom zascdanju Skupštine Dru�tva narodn, zaknzanom za 13. septembar (na kome Nemačka i Ttalij:t nisu uč<.-stvovalc). Ali ne­mačk:J i itnlijanskn vlada odbile su da učestvuju na toj konferenciji.

N;l kon(crenclji u Nijonu učestvovali su prcd­!>Lavnlci Velike gritnnije, Francu�ke, Sovjetskog Sa­vc�a, G rčkc, J ug os! n vije, Tu rs ke, Rumu ni je, Bugar­ske i fgipca. Sovjetski Savet. JC predložio da sc po­zove 1 legalna 'P•ll1sk.t ,J.td.t; ISti prcdlog podneo je i (r.lllcuski ddcg.n, ali pod uslovom da sc i Lon­don služi s tim. ldn je uhcdio woje kolege da .. ova inic1jat1\'<l nije ost\ .ul jiva .. , i Sovjetski S<t\'CZ je još jednom osrao u ... 1mljen.

KonfcrcnCIJ.l 11 NIJ<>nu rr;lJ<ll.t je Jo '4· septem­bra, kada Je porptsan N1Jomk1 .,por.vum; nJime su eng]c.,h• i francu.,kc pomorske p. n rok m bšcene d.t n.tp.tdnu we sumnJI' e podmornK'C na ko1e n.ttdu u Sredm:cmnom moru t,lp.tdno ml J\l.tlre. N.tk n.tJnu, 1"'. \Cpll'mbr.t, potp1s.1n k dod.trnl 'por.t t. um kup m w 1,1,1 lllt:l.l htl.t pn"lrl'll,t n.l " l' �11111· 11j1Ve oi\'101\C. 1>,1 W Wt' to btill l>ollllll 1.11':>.1, j,pll,l,\•

vilo sc posle nekoliko Jn11.1 k.1th Sit vi.!Jc Londona i P�1ri1n po1.v:1le �lusolinijcl'll 1 I1Ju d 1 s·1 .,,0 .. . . . .. s pm pomorskim p.1t rol.1ma u čest l' tt je u kontroli kr 't" -

d . l: u

njJ po morntca. T.1ko su 2 1 . seprcmbr.t počeh u P.1rit.u čudna ?og

.ovn :.l nj

:l i1mcd.u .. ž.ll��.lr.�n i .. lopov,, .. . Italija

JC, sto JC btlo s.tS\'1111 logtcno, pri-.t.1l.1, i počev od 11 . no,·embra ·dopovi .. su dobili prnvo učdća u ·•bndJ.rsk

·i·m" ·'

.kci!•lm,l na. J\lcditcr.mu. 1 upravo

dok su trJitJ�mskl d1plom:111 obccav.lli Ddbosu i lJnu da njihov::t vlad.1 neće 1·i�c upud,·nri pomoć Fr:wkovoj $paniji, 1\ l usolini je U1cra1 .10 l-lidera da cc sc podmorničke oper.1cije n;l!>t,tviti uprkos svim medunarodnim odlukama.

$esnaestOg septembra Ncgrin je govorio pred Savctom Društva n:uodn, a t S. septembra - u Ge­neralnoj skupštini. On je u imc rcpublibnskc vlade predložio per rnčnka: » • • . 1 ) da Sl.! prizna da je Spanij::t žrtv::t ::tgn:sijc Ncmnčkc i Italije; 2.) da na ovoj osnovi Društ•vo nnrocla nnjhirnijc razmotri pitanje sredstava za okončanje agresije; 3) da se španskoj vladi vrati puno pravo da slobodno na­bavlja ratni materij::tl koji sm:ma da joj je potre­ban; 4) da borci koji nisu Spanci budu povučeni sa šp:mske teritorije; 5) d::t &e mere bctbcdnosti pre­duzete na Medirer::tnu prošire na celu $paniju, obezbedujuci joj učešće u sprovodcnju takvih mera.«

Predlogc Negrina i Alvaresa del Vaja podržali su jedino predstavnici Sovjetskog Saveza i Meksika. Litvinov je, Štaviše, opružio Društvo naroda za ne­sposobnost koja sc ispoljila u tome što u izveštaju Sekretarijata nijednom nisu bili direktno pomenuti ozbiljni ratni dogadaji u $paniji i Kini. Na kraju, Skupština je r::tspravljanjc o španskom problemu prencla na šestu komisiju koja sc ogr::tničila na co da rediguje prcdlog od os::tm tačaka, lišen svake praktične sadržine. Farsa sc nast::tvljala: sada sc već priznavao neuspeh nemcšanja, ::tli, u stvari, insisti­ralo sc na t::tkvoj politici i, konačno, vlad::una je upućen apel ••dobre volje•(. ClltVI'ti paragraf bio je zn;tčajan: u njemu sc konstatov::tlo da ''· . . uprkos n:tporima većine članov::t, kojima sc odaje prizna­nje, Komitet u Londonu ne samo da nije posrigao ua '>C povuku dobrovoljci koji nisu Sp::tnci J uče­Mvuju u �pan-.kom ratu već je morJo ustanoviti ch sc 11,1 'ran'>kom tlu s::td•l nal:tzc prave strane vojske, �to W,1k.1ko prt:dst.lvlj.t mei;.111je u unutrašnje st vnri Spanijc• . Rcwlucija je prihv.1Ćen.1 •;.t 32. protiv dva gla1>a (Portug.ll i Alb.tnij.l), dok sc 1 4 dclegacijn ��držalo oc.J gl.Js.wj.t; .lli nije omeb Nemačku i lt�­!tJU da tokom oktobr.l i d.1lje i,,tlju ljude i matcn­Jal preko portuKal"kc tcritorije. S.11110 it. Nemačke &tiglo je u Spa niju .L'J. oktohr.l 19 p. gou ine 2.5 .ooo pulska, kao prvi deo po\iljkc ml Ho.ooo.

Komuet za ncmc4.mjc uwojio jc 4· novembra engleaki plan o povlačenju c.Jnhrovnlj.u:.l (Asturija Je već b1la pala). H unta u 8urgnsu prihvatila je plan ao. novembra, nJi uz niz u11lnva i oKmnič"·njn, .... u lcojJma je bio u1lov Jn dobrovoljci budu vra·

Cmttc, burc�c in/NIIIlcionalni!J brigada.

ćeni u svoje rodne zemlje: svak:Jko, ovo je bio ne­prihvatljiv uslov, jer bi njegovo prihvatanje značilo sigurnu smrt zn republikanske borce italijanske i nemačke nacionalnosti. Republikanska dada dala je svoj pristanak n::t ovaj pbn I. decembra. Tokom meseca novembra Francusk::t je zavela blaži režim na svojoj granici sa Spanijom, o tavljajući je, prak­tično, otvorenu, da bi je ponovo zatvorila počet­kom decembra. U mcduvrcmcnu, Komitet u Lon­donu bavio se imenovanjem novih komisija i pot­komisija, k:to i op irnim i be konačnim diskusijama o svim detaljim::t pl::tna za povbčenjc dobro1·oljaca.

Medutim, u dcmokrntskim krugovima, čak i posle poraza republikanaca n::t severu, solidarnost sa Republikom i dalje sc aktivno ispoljavala. Ko­miteti za pomoc Sp:tniji nastavljali su svoju aktiv· nost šaljut:i hrnnu, !ekove, i pomo�.: svih vrsta iz Francuske, Engleske, Belgije, skandinavskih zema­lja i Sjedinjenih Američkih Drbv,1. Snr:�dnja Soci­jalističke pnrtijc Fr:l11cuskc sa vladom postajala je sve teža. Leon Blum, član Sut�tnove vl:tdc, u avgu­stu je javno optU::Sio Engbku da s.tm.t inspiriše celokupnu politiku nemcšanj.1, i podnl'O je ostavku u i•muaru 19J8. godine. l u s.unoj Engleskoj su­prorst.wlj.utjc politici nenwš.111j.t došlo je do izrn­žaja: ccl.t L.thuri-.ličb p.1rrij.1, 1.1jedno s.1 m:111jim brojem konten .11i1 .lc.t, kon.1Č11o sc oprcddib 7a kritiku d.tcJinc politike. K.1d.1 je u jesen 19 \�. d.1da Ccmbcrlen-ldn itvrštl.l rJlllll'llll konwl.trnih pred­st;wn i ka sa h unrom u Bu rg<hll, otvorcno obdod.l­njujud woju prof,t;ističku politiku, Ltburi'>tičb p:trrij.t, kao odgm or 11.1 to, urg.millll .tl.! je 'iroku • k.11np.1nju 1..1 pu mo\.' šp.tmk<llll n.1rodu... ll to vreme i s.tm Vin'itoll (\·r�il (knji il' r.miw m.tlo �t.l shv.u.w o ;,p.m,kom r.uu) pn�l'O il' kriti�kii'-' ,1,1 m·cnjnjl• politiku •p.tl'iflk.t,'lil'" 11 o.IIHISII 11.1 �tu solinij.l i drukčijt· J.1 posm.m.l \p.111sk1 probkm.

O D PA DA A S T U R I J E D O T E R U E L A

L: decembru prestaje relativni mir koji je, činilo se, vla­dao 11.1 frontovima. Nedelju dana pre planirane nacio­nahstrcke ofanziue na Gvadaramu, republikanske snage t•rše napade na Tente!, počinjući dugu bitku koja će se, posle mnogih preokreta, okončati krajem februara. Na aragonskom, kao i na asturskom frontu, republikanci trpe teške poraze. Za to vreme u Barseloni izbija otvo­reni sukob između Prijeta - koji smatra da pred­stoji kraj Republike i priprema kapitulaciju - i Negrina, koji se zalaže za pružanje odlučnog otpora Frankovim snagama. Kriza je okončana promenom ministara, iskljućivanjem Prijeta i jačanjem Negrinovih pozi­cija. Sto se tiče međunarodnog plana, treba registrovati englesko-ita/ijanski sporazum, kojim se sramno zaklju­čuje Cemberlenova politika nemešanja.

POLITICKI ZIVOT

!'rvog �ktobra � Valcno;iji c;c o;ac;rao Kortes, u pa­lau L�nJa .

. Marunes Bano otvorio je zac;edanje

kome Je pnsustvovalo dvcMa poslanika; poneki od nji.h bili !.U . predstavnici .,tranaka centra koje nisu pnpadalc �arodnom frontu. Bio je prisutan i Par­tela Valj�darcs, .� on je tada prvi put govorio o prcdlo71ma koJI su mu ućinjeni u noći it.među 16. i 17. februara 1936. godine.

Negrin je pročitao vlndinu deklaraciju. Govor­kalo se da će neke pri'>talicc Larga Kabaljcra iz­raziti svoje neslaganje '>:t ovom deklaracijom. Me­đutim, niko to nije učinio. Na kraju, Kortes je iz­raziO puno povercnjc �egrinovoj vladi.

Vlada je 31. oktobra rdila da sc preseli u Bar­selonu. Jo� od maja meseca, Negrin je bio ubeđen da je to najbolje reknjc za centralni ddavni apa­rat. Prcmdtanje centralne vlade u Barselonu iza­Z\'alo je neizbe-L.nc sukobe u pogledu nadležnosti sa katalonskom vladom i pogodilo je o�etljivost nekih auronomisra. Jpak, ti sukobi nikad nisu postali dra­matični, a katalonska privreda imala je koristi od tog prcmeštanja.

Nekoliko dana posle roga (15. i r6. novembra) u Valensiji se sastao plenum Centralnog komiteta Komunističke partije. jedan od glavnih zaključaka bio je da se predloži oddavanje novih izbora. "Sa­da�nji parlament.,, rekao je Hose Dijas, ,;ne odra­žava verno sve promene koje su se odigrale u klas­nim odnosima u zemlji u periodu građanskog rata ... Ovaj predlog obuhvatao je i održavanje izbora za op�tinske i provincijske savere. Komunistička par­rija sa svojih 300.000 članova (tri puta više nego 17. jula 1936. godine, a šest puta više nego r6. fe­bruara) nesumnjivo je imala svoje razloge da učini takav predlog. Ali ne i ostale političke grupe za­stupljene u vladi (CNT nije pokazivala interesa­vanje za ovo pitanje), kojima je više pogodovalo da IC taj predlog odbaci.

Komunisti su usredsredili pažnju na ratnu poli­tiku (rezerve, utvrđenja, vojna industrija) i izjasnili lU IC protiv svakog pokušaja kompromisa, to jest - ali prećutno - protiv politike Asan je i nekih urne­IF eih republikanaca (u inostranstvu su je podrža­ftli .Mipl Maura i Salvador Madarijaga), koja sc ,.rdapala u stavovima britanske vlade. U ovome

Nepin i velika većina socijalista, članova i republikanaca slagali sa komunistima. U ovakav stav je bio potreban da bi se savla­

iirena od onih koji su večito lellnpro�:nise. A ito se tiče same su,tine pre­

bilo potrebno: general Franko je, kao ..U VrtCU sondiranja terena, u vi'e na­

• prihvata jedino bezuslovno kapi-

uohrila su se nalapnja unu­tiMna Nadonalnos komiteta

ta Gonsalesom Pe·

Predsednik. Asanja (gore) nosio se mišliu da se obrati svom starom prijatelju Besteiru da obrazuje vladu sprem­nu da pregovara ili, ćak, da kapitulira. Ipak, kada je nastala kriu:z koju su izazvali Ajgade i !ruho, odlučio se ­vodeći računa o javnom mnenju i o o/anzivi republika­naca na Ebru - da opet poveri mandat Negrinu. Hose

Dijas (dole}, generalni sekretar KP Spanije.

an

Kommusti su odigrali uajvatniju ulogu u pružanju otpora i dali su znai:cljtln doprinos jaČclllfU I'Ojske. Na slici: dele­gacija Centralnog komiteta Komunističke fJartije 1w jednom sektom fronftl.

njom kao generalnim sekretarom, Largo Kabaljero suprotstavio sc tome oštrim go,•orom. Prethodni izvr�ni org::m, čiji je prcdsednik bio Dijas Alor (Diaz Alor), a generalni sekretar Largo Kabaljero, nije pm.nao novoizabrani. Na kraju, zah\ alju jući inrcn•encij1 francuske CGT (Generalna konfedera­cija rada), došlo se, u januaru 1938. godme, do po­mirljive formule koju je sugerisao Leon Zuo: ime­novana je jedna izvršna komisija sastavljena od predstavnika obeju tendencija, ali sa Rodrigesom Ycgom (Rodriguez Yega) kao generalnim sekreta­rom.

U Burgoc;u i Salamanki takoclc su sc množili po­litički problemi. Tehnička hunta, rnštrkana po raz­nim provincijama, bez prave političke vl:tsti, manje je značila od �tab:t, u kome su S:wgronis i Nikol:ts franko i dalje bili glavni gencrali'>II11USO\'i saradnici. Ali jedan drug1 saradnik, Franku veoma bliL<tk, Se­rano Sunjcr, smatrao je da je došlo , reme La stva­ra.nje prave vlade. Formalno, već je poswjala je­dln'>tvcna partija, ali je to jedinstvo bilo veoma rc­lauvno. U wom poverljivom izveštaju od 25. okto­lmt nem.1čki amb.tsador Swrer (Swhrcr), koji je z.tmcnlo l .n1peb, pominje pet tendencija unurnr H. l (/·n/(lngue es panu/a trmliswnalrsta - falanga): f.Jl.ulgi'>IILkc ,·amtsas VWftts (Kaml'>.t'> vijchas -stare ko,uljt:), prt'>taltcc Vauk.1na -.a rt•quetesmta, mtclcktu.Jln· 11 Ak:.um es{JtlllfCJ/a, llltl•lcktu;tlcc iL Aksum 1/(}/JIIItJr (t.t kC>ju JC l•.tupcl -.m.ltl'.to Ja je ttl1čna nem aLkom k.uulit:kom �en t ru) 1 t r.tdiciunn­IJatc: 1l1 Čiste monarhi.,tc.

2 1 2

Verovatno d a je Storer preterao i d a njegov iz­veštaj nije sasvim odgovarao stvarnom stanju. Ali razmimoilaženja su posrojal.t, i to duboka; i kada je Srorer rekao da >>jeditlstYena partija posroji samo na papiru .. , nije mnogo pogre�to. jedinstvena par­rija, kao insrrumeor '·lasti, bila je formirana, ali ni rada n i kasnije u njoj ni u pre rajale da postoje fra k ci je i gr u pe.

Najslo7eniji problem koji se pojavio u frankistič­koj zoni na ekonomskom planu bili su prego,·ori sa Ncmcima u pogledu rudnika. Gering, preko firmi ,. Hizmn« i u Rovob, nastavljao je sa svojim prodi­ranjcm. Pl:m n i\ [ontanja .. , koji su pripremili visoki fun kcioncri "H izme«, pred d dao je nemačku kon­

trolu nad ... 3 špa nska rudnik-l. �!cd urim, zhliža,·.l­

njc izmedu Burgosa i LonJon.l posle p�td.t Bilb.10.1

nal::tgalo je Spancima prcJosrrožno!>r. Dckrcrom od

9· oktobra ukinute su S\C konl:csijc d.uc počev od

18. jul::t 1936. godine. Nemci, koji nisu dobili ni

paru 1.:1 d .uu ' oj nu pomoc, oštro su re;tgO\·ali. U

Burgosu im je rečeno d<t sc u interese "Hizme .•

neće diraLi, ali Gcringov bes, prema ncm.t�kim do­

kumentima, .. nije porpuno nest.lO ni posle izj�t\'<1

gencr.d ts i mu'>a ha n k:1 o cu\ ,ul ju nem�t�kih intc­

res:t<o. �rorer 1 Bernharr prcJu1.inuli su mnoge ko­

ruke 1 pOllO\ o !>ll rugo\ ,tr,llt '·' gl•ncr.tlom rr.lt1·

kom, .,,, njego' 1111 br.uom i S.111gromsom. OJ...o Bo

/.u..1, po-;ngmu je spor.ttum d.t 1cdn.t ;"p.tn:-ko-nc

m.H�k.t komis1j.1 pruuči ll' o pu.lllk· Ll ntt'llltlr.ll�

Ju mu N�·nl;u:-kt• .tmh.l:..tdt• od 10. J.lllu.u.l t<>��. r�·Čl'IIO je d.l s�· 1\ld ll rlldiiiUIII.t » 1\,ht.\\ Jj.l j'tlllllll

Na slikama: jedan ŠfJanski gradić posle prolaska nacionalističkih snaga (levo); jedt111 tenk tipa •reno" koji s11 zaple­m/i nacionalisti 11 toku bitke kod Santandera (desno).

ritmom, uz prećutno odobrenje Spanaca«. »Afera Montanja« ostala je i dalje u prvom planu rokom cele 1938. godine. S druge strane, prema podacima koje je Bernhart dao nemačkom ministru spoljnih poslova, u toku J 93 7. godine posl:no je iz Spanije u Nemačku 2,584.000 tona rude, od čega 1,62.o.ooo gvozdene rude. Pošiljke su se stalno povećav::de to­kom godine; većim delom c.lolazile su iz Maroka !rudnici Rif) i iz Bilbaoa, od onog vremena bda je ta oblast pala pod Frankovu vlast.

PAD ASTURIJE

Na aragonskom frontu istočnn rl!publik:wsb voj<:.ka 1 dalje je.: hil:t angažO\ ana u nilU opcr;lcija taktičkog karaktera. Republikanci su 22.. sepwm­hra znu;cli više mesta, uspevši da prcscku želcz­•uč:ke pruge i.o�medu Sarngosc, H::�ke i Kanfrank:l. lt�itJan.,kc faši'>tickc trupe it.vršile su prori,•n.tpad Jlltno od Ucskc, na �ekwru �ucrc, i u ovoj komra­ofan;•v• uhrt.o �u postigle znntnc uspchc, prodirući � pr�vc.:u l)ljcre c.le Alkuhi jerc. Posle dve sedmice

lorh1 rl'puhhkanc.:i '>ll hli1 pmnoran1 d.1 sc povuku 11•1 �v1'Jl' pol.11.nc poloi.nje 11o1 wktoru I lJke.

ll tunluvrcnH'nu, već ml po.,h:dnlih J�u1a !-cp­tcmhr.t hlll' "' u tuku o.; tre borbe u " 1111 prd.11nim � lllant.t Jlrl'lll.l A.,tunp. ( l'trll.JC'>IOH okwbr.1 Ar.tn­

Jnc: trupe 1.1po�dl· '>ll ld.Jli,Jl �.111 I'>Jdro, dok �>ll \ulčilglllc: jl-Jinill' 10. oktohr.l u-.il· ll K.tlll-\·'" dc

Onis, a čcriri dana kasnije - u Ariondas. Na obali, navarskc brigade stigle su do Ribadcselja; istovre­meno, fašistička avijacija - posebno legija "Kon­dor« - izvršila je više terorističkih bombardovanja luke Hihon, ela bi sprečjJa !.vaki pokuhj bilo iskr­c:wanj::� rcpublikan!.kih pojJčanja, bilo c\·akuacijc civilnog stanovništva. Dvadesetog oktobra spojilc su sc Arnndinc i Solčngine prethodnice. Dan ranije Vrhovni s::�vet Asrurijc, uprkos bezbrojnim teškoć:l­ma, odlučio je ela ev.tkuiše civile. Frankova flota, koja je blokirala ob,tlu, zapJenila je n.1 moru više brodova punih žena, starac;\ i dc.:ce, koji su deporto­vani u koncentracione logore, Jok su mnogi c.lrugi brodovi bili bomb;lrdovnni i potopljeni; nijcd.tn

srrnni brod, n co je rewltar ncmcŠ:111ja, nije sc usu­c.lio c.la prilw<1ri žene i decu. Uveče r9. okcobr:1 re­publikanske jedinice napustile su front, krenuvši prema luknma llihtlll i Aviles; mnoge su u pelc tb sc ukrcnju j d:'l sc spasu, n t>smlc je neprij:nclj

t.:trobio. N.tdonalisti, koji su ':tda n.tprcdovali na

celom luku Vilj:l\ iswsa - lnfijc.,to - Pola de Ll\'i­

jlln:l, ušle s11 u l lilwn 2 1 . okwhrn, time su pr.lk­tično lik' idir.1lc SC\l'l'l1i front; 1:1d:1 su izvr�ile jedno

od najwJrl'pl]ih nn.,Jij,t n:td n.1mdom koje se p.lnlfi

u '>pnnskom r:nu. l ld j.1dc rcpunlikan-.1..111 vojnib u:.pcle su d.t �e sklone u p l.l lliJw, gdt• su po(c•k d.1 ' r�l' gcril,ho .1kcJjc koje 'ill ll',Jj.lk prt•I..o d'l' godinl' 1 kujl' '>ll otbdpw ,tng.llo' .1k· n.llion.dJ-.ti(kc '"·'Al'.

Ako jt• ll'>\ ,q,utJl' Bdh.1o.l ���-, r,ttlo lllltlll\l' illlll'd\1 B11rgos.1 1 l omlon.l, os\ ,,j,tnjt• ,Jslm,J..l' 11hl.lsti b1h1

Poiflri tt Gihonu. 11 AsturtJI, rtawam fašističkim bombar­dol'an;irna tokom jtrsetrje ofam.ivt• 19)7 (gore). Klasna mrinja nanorJal.sta protfll asturskrb nuiara nadovezala se lt4 nttin1u njihouih prtrdaka: (dole): asturijsk.i rudari

koie su fa$istr pokupili po brdima rudarskog bazena.

2 1 4

je uvod za imenovanje zvaničnog engleskog Izasla­nika pri Frankovom štabu; ovu funkciJu r6. no,•em­bra dobio je ser Robert Hačson (Hodgson), a tirola mu je bila '·britanski trgovinski predstavnik u na­cionalističkoj Spaniji , Franko je primio ser Hač­sona r . februara, prilikom predaje akrediti' a. Va· tikan je ''eĆ bio priznao vladu u Burgosu, kao što je to 1 . decembra učinio i japan; Madarska i� ta­kođe, imenovala svog trgo,·mskog predstavmb •

a Holandija i Svajclrsb su potpisale trgovinske sporazume sa predsta\'rucima burgo ke vlade.

TERUELSKA BITKA

Za pobunJenike iz 1.9'\6. godmc: koJI su, zah' a· ljujuci mnogostrukom 1 r.1zličttom saučcsru�� � Zapada, sad već postali legalna vla t na polovini Spanije, došao je, dakle, trenutak da pokušaJU od­lučujući napad na gl:lvm grad zemlJe, na o�aJ Mad­nd bez koga Sparu)a niJe SpamJa•, kao sto JC at.·

javio snm ·gt.:neraJISlmus· . Prakntno, Franko �e

imno nameru da pono\•i operacaJU koJa mu DIJe u pela kod Gvadalnh<trc, al1 ovog pul.l pod llJegt�· vom nQposrednom komand(un 1 sil broJntJinl hud·

tvom 1 mo�ntjim sred 1' ima. em uup.1 ko1 <ou

pokrivale centralni from, burge ki generalštab kon­centri no je na sektoru Kogoljedo - Salise rri ar­mij kn korpusa, od kojih je jedan, sastavljen od četiri divizije, bio iralijanski. Za !talijane je hio re­zervi an baš napad na republibnske položaje kod Gvadalahare, da bi se očiglednim rcvanšom zbri­salo sećanje na neuspeh pretrpi jen 1 93 7. godine. Jaguc, koji je predvodio marobnsku vojsku, tre­balo je da krene a desne obale Enarcsa, dok su trupe iz Kastilje, pod Varelinom komandom, imale zadatak da napadnu sa Taha.

l\ lec.lurim, republikanski genera grab, koji je us­peo da dobije neke tačne informacije o planu ne­prijateljskog napada i poboljšao situaciju svojih trupa u ccmru, odlučio je da ne prepusti inicijativu Franku. Na scdnici održanoj 8. decembra Viši ratni sa vet odobrio je pia n of::lltzi vc u pr::t vc u T eru el a, gde bi sc koristila vojsb koja je već bila spremna i u čijem su sastavu bili sledeći armijski korpusi: XXll (potpukovnik Ibarola - lbarrola), XVTI (potpukovnik Heredija - Heredia) i XX (potpu­kovnik l\ 1cnendes - Menćndez). Još četiri divizije iz istočne vojske trebalo je da potpomognu ovu ofanzivu; ukupno 4o.ooo ljudi bilo je spremno za napad, uz pomoć artiljerije, inžcnjerijskih jedinica, diviziona tenkova i blindiranih kola pod koman­dom porpukovnika Pare (Parra).

Franko je trebalo da počne svoju ofanzivu iz­među r5. ·i r8. decembra (to je bila jedna od infor­macija koju su dobili republikanci); zbog roga je raspored napada republikanaca bio gotov T4. uveče. A petnaestog u svitanje, na temperaturi od više stepeni ispod nule i po velikom snegu, repu-

blibnski voj�ici dobili su narcdcnjc �:t nastupanje. U toku nekoltko dana republikanci su u svom na­predovanju razbili we odbrambenc linije pred Te­ruclom; devetnaestog decembra tau1ero je terucl­sk� groblje. Fa�i�tički komandant grada, pukovnik RcJ d'Arkur, povukao sc sa svim 11vojim snagama u unurra�njost grada, gde su republikanci počeli da osvajaju položaj za položajem. Dvadeset drugog decembra borci XX i XX!T :�rmijskog korpusa ušli su u cenrar grada, dok sc Rcj (Rey d'Harcourt) urvrdio, sa malim brojem preostalih ljudi, u nekim zgradama - seminaru, Spanskoj banci, opštinskoj zgradi.

Fr:111kov Štab, smešten u l\lcdinascliju upravo zbog planirane ofanzive kod Gvadalahare, nije na vreme inrcrvcnisao, pa su pojač::lnja stizala na front mnogo sporije nego Što je to bio slučaj u bit­kama kod Bruneta i Belčita; sem toga, Teruel je bio potpuno opkoljen, rc su jedinice upućene kao pojačanj.1 morale da probijaju obruč. Tek 25. de­cembra dva armijska korpusa (kojima su komanda­vali Varela i Aranda) počela su dJ napreduju s ci­ljem da preotmu Terucl: preko 50 hiljada franki­stičkih vojnika, sa 296 arriljerijskih oruda, krenuli su u napad na repubLikanske polohje. Rej d'Ar­kur dobio je naređenje da sc po svaku ccnu održi na položajima na kojima se bio utvrdio; aJi 29. de­cembra ujutro bio je primoran da u Medinaseli javi sledeće: »Ako ne stignete u toku sutrašnjeg dana, predaćemo se neprijatelju.« I izdržljivost republika­naca bila je, takođe, stavljena na tešku probu; Varclini larokand osvojili su Muela de Teruel 3 r. decembra, probi v v i from n :t ovom sektoru. Ci-

Dobrovoljci inll!macionalnih brigada mt teme/skom frontu.

l n1nm

• •

•

l

nilo sc da je siruo1dja bezizlazna, pa su republikan­ske trupe u novogmlišnjoj noći {po strašnoj oluji i na temperaturi od 18 stepeni ispod nule) napu­stile sve položaje u gradu. Frankisri to nisu prime­rili, a iste noći stigle su u Ten1cl rezervne republi­kanske snage koje je uputio štab generala Roha. Tako je u četiri časa ujutro 1 . januara republikun­sb vojska ponovo zauzela položaje koje je držala prethodnog dann. Opet je, trenutno, bila uspostav­ljena ravnoteža, ali prebacivanje rezervnih jedinica onemogućilo je koordiniranu akciju na ostalim frontovima i, usled cepanja republikanskog vojnog porencijaln, dovelo je u pitanje ostvarenje strategij­skog plana republikanske ofunzive. Negativne po­sJedice ove rakrike ubrzo su sc osetile u manu i aprilu.

Prva sedmica 1938. godine obcležena je ofanzi­vom rcpubliknn:.tca. Svi Arandini napori da napre­duje na sektoru Selndas:.t i del Mulerona razbili su sc o otpor Rohovih trupa: stoga Vnrclioe jedinice nisu mogle dn okončaju pohod na Tcruel. Na sne­gu i u nnjrežim uslovima, republikanci su uništili poslcdnja uporištn Reja J'Arkurn, koji se predao S. innunr::�; gotovo istovremeno predala sc i tvrćlnva Sanra Kjara, čiji je zapovcdnik bio pukovnik Barba.

Do kr:lja j:.tnunra polož.:.tji nn tcruclskom fronru ni�u prerrpeli znatnije promene. Sa moralne i psi­h .. lo�ke r::�čke gleJi�tn. Teruel je prcdsmv\j::�o po­bedu republikanaca, i to je i7nzv:.tlo nem::�lu z:.tbri­nurost u Rimu i Berlinu. U poverlj ivom izveštaju koji je 1 3 . januara posbo Hitleru, ambasador Sto­r�r i.c tvrdio Jn nije dovoljno povećavati kontingent lJUdi i m:.tterijala za hankO\•u vladu, već da je po­treban mnogo ved broJ tehničkog osoblja i oficira. U mc:duvrcmcnu, italijanskn lcgionarsk:.t avijacija JX)\:cla je !>J terorističkim bombarduvanjima Barse­l�nc:; .1 počeli '>ll i nap.Hii •ncpcnnarih- podmor­ntca na trgm·.1čkc brodove u Sredozemnom moru ""i<= nimalu ni'u vmlllc račun.1 u Nijomkim spo� ralumima.

Nacionalisth'ke Jlcltmle 11 terudsko; mt111ici prenose ra­njenika. Teruelska {Jitka /'Odila sc usred velikih trremen­skiiJ nepogoda 1 na t''lllfJercl/uri od 18 stepeni ispod nule (dole). Frcmkol'tl kontrao{al!::.wa za ponovno osvajanje Tcruela (koj1 su liti Bo�1,· repubhkcmci bili delimič11o oslobodili) počdt1 i1.' z9. dcambr,l 193"'· Pukounik Rei d'Arkur, kom,llulunt ll•l<'lfllltliWičkih snuga utvrdenih 11 opštmskoj ::gmc/1, seminaru t Spanskoi btJ11ci, dobio je preko radija unred,•uje da st• odupre po svaku cenu, uz po::.iv dn ima »poverenja ll s,,.miju, kao što Spauija ima povereuja 11 L'tlS". Republikanski vojmci 11 okolini Tem-

e/,J (gore).

� 17

� .

• .. --

l

..

-

•

•

•

--

--

Tokom celog januara 11 okolilri Teme/a vodene su neprekidne i veoma teške borbe, ali položaji dveju vojski, pri­moranih da OfJL•rišu 1r.1 smrznutom ll!renu, nisu prctrpeli velike promene. Na slici: borci 11 planinama za vreme oštre

:::.ime I9J8.

NOVA VLADA U BURGOSU

Ujedinjujući sve pnrtijc u fabngu, Serano Sunjcr i njegovi s:1radnici usmerili su svoje napore na stva­ranje orgnna 7:t »Nuevo Est::tdo .. (Nova »dr7nva .. ).

Takozvani •Čisti« fal:tngisti (koji su ostali izolovani u vreme Ediljinog hnpšcnjn) opet su pozvani na saradnju. Pilnr Primo de Rivera, Asnar i Hiron oda­zvali su se tom po7ivu. Fernnndcs Kuesta nnimcno­van je 7.:1 generalnog sekret::�ra falangc. Sunjcrov cilj bio je d:1 •tehničku huntu .. pretvori u pravu vladu, sada neophodnu knko nn unutrnšnjcm i ad­ministrativnom planu tako i ;bog u-;posta\ ljanj:1 mcdun.uodnih vezn. Ovo je zahrcvalo da sc udalje dva najismknurija 'ovcka bivšeg �t:tbn u Snl:tm:1nki - Nikolas Frnnko i Sangronis, koji su doisl::l i od­stranjeni; ovo zato šro su oni bili op:tsni konkurent i Sunjeru, kao i zhog tog::l \to ni'u sl1\ :tl::\ li njegov �novi stik Tridcsctog j:munrn 1 93R. godine Fr:1nko Je zvanično objavio da Jl' obr;t'lm::�na nov.t n::�ci­onalistička \•lada, čiji je �.tst:w bio slcdl·ći: prcdscd· nik vlade i §ef dn.a\•c - Fr.111sisko Fr<tnko, potprcd­eednik i ministar spuljnih poslov.1 - general-la jt­nant Hordona, (jordana), unurr.1�nji pU!·.lovi -limon Serano Sunjer, pravda - grof di Rmll·�no,

- pacral Davila, javni red - gcncr.tl t\I.J rti­IJalaMje - Andres Amado, j.tvni radm·i

Itf (Aifonao Pci\a Boc:nf), nad-

onalno obrazovanje - Pedro Sains Rodriges, poljo­privreda - R::tjmundo Fernandes Kuesra, rad -Pedro Gonzales Bueno, industrija i trgovina - Huan Suanses (Juan Suances) . U ovoj vladi bile su zastup­ljene sve grupe pobunjen ik:.! iz jula 1938. godine.

K::�rlistc je predstavlj::to grof di Rodesno, »Čiste

falnngistcu - Fernandes Kuesta, desne falangisre

- Bucno, Jok je Amado bio poverljiv ČO\'Ck finan­sijskog kapitala.

DRUGA FAZA TERUELSKE BITKE

Situacija na tcrudskom fronru bib je taha da

ic komanda u Burgosu nije mogla reširi bo u slu­

čaju Brunetc i Belčiw: republibnske trupe bile su

se čvrsto urvrdilc na svojim polo1..ljim:1, i jedini na­

čin d:1 sc uklone omd.t bio je direktni, fronr.tlni nn­

pad. Srogn je ,o. januar::� formiran:-� nova uthrna

snagn s::tsravljen::l od marobnskog :umijo;kog kor­

pus.t, galisijskog i bsriljskog korpusa i dw re­

zervne divi;ije, ud kojih jedna konjičb. Nasuprot

tol1\l', n.t repuhltbn�koj strani, a tbo� porreb.t �1.1 drugim fmnrovima, još od prvih dana februara htlc

su 'nunjl.'nc sn.tgl' 11.1 ccrud-,kom frontu . Pl'tog ft:bru.u.t uju rm, usred gu�ott.• m•t!.dt' �op

,t.c

Ollll't.tla vidljivo-.! n.t �·dom fronru, po�d.t JI.' l.\\1-stičk.t kontr.wf.tntiv.t. Preko 400 .uuhcnt,l..th

urud,t otvorilo j�· v;ltru, dok k l l � hilt.td.t ltlldt.

Na terw:lmom frontu. Na slikan1t1: nemački tenkovi, koje je poslao 1/itler, sa španskom posadom (gore); 22. fe­bmara 1 9.38. nacionalističke fJatrole prodi rale su sara­goskim dmmom, dok su republikanci pmžnli poslednji

otpor (dole).

pod komandom Ar:mde i Jaguea, jurnulo u napad. Udar je bto ne1adriiv. Ono nekoliko republi­kan�kih hrig.ul.l je prcg:tžcno, from je probijen, 1

za nekoliko Č3'>0V:l napadači su nutclt Alfambru, VtiJ:llbu i tnatan deo terena n:t rom sekwru. M:uo­bnci i gali'>ij�ke jedinice prešli '\U reku Alfambru i utvrdile '-ll sc na desnoj ob:tli; zatim, pol::�zcći sa ove povoljne pozicije, otpočeli su 'i:l manevrom op­koljavanja Tcruela. Za 48 časova fa�ističke trupe praktično su uzele simaciju u svoje ruke. Rcpubli­kamki komand:tnt Ernandes Sar::�bija, nije stigao ni da uputi pojač:mj::t.

Upravo ll ovoj f::tzi bitke intervencija italij::�nske i nem:�čkc :�vij:tcijc postala je masovna: prvi put na nebu Evrope pOJ:lvile su se .. štuke .. , koje su na aragonskim drumovima isprobalc onu vrstu bom­bardov::�nj:t koje će kasnije predstavljati moru za poljsko i francusko stanovni�rvo u 1939. i 1940. godini.

Secbmnaestog februara, posle sn:�žnih bombar­dov::�nja iz vazduha (» najsnažnijim bombardova­njima u obrušavnnju«, sa bomb::tm:J od 2.00 i soo kilogram::t, k::to �co je pisao general Garsija Vo.linjo), počeb je drug:1 fo.z::t naciono.lističke kontr::tofan­zi,·e. N::�dmoćnost fro.nkističkih trup::t u ljudstvu i sredstvim:l bib je por::tbvajućn, :1 očajnička od­br::tno. republiknn:�c:J bila je U7aludn::t: 2.0. februara Tcruel je bio porpuno opkoljen. Dvadeset prvog republik::tnski komandant odlučio se na oč:�jnički pokušaj d:1 probije obruč; u deset č::�sova uveče nje­govi borci, služeći se ručnim bombama, otvorili su sebi prolaz gazeći reku Turiju u onom delu gde su frankisri bili najslabiji. Samo mali broj ljudi uspeo je da stigne do republikanskih linija; ostali su pali u borbi ili su bili z::�robljeni. Dv::�deser drugog fe­bruara, dva meseca poŠtO su ga osvojile, republi­kanske sn::�ge porpuno su napustile Tente!. Front je oper usposmvljen na onim položajima koje su dve Strane držale pre početka of:lnzive od IS· de­cembm.

ENGLESKO-IT ALI] ANSKI SPORAZUM

Cem berlcnova politika, očigledno usmeren:1 na to da nndc puteve za sporazumev:1nje a Musoli­nijem, još jače se ispoljila početkom 19 38. godine; za vreme fcbruarskih razgovora izmedu engleskih predstavnika i ambasadora Grandija, posr:wljcne su osnove za postizanje spor::�wm:1. Ipak, prvi put Antoni ldn nije dclio gledište svog šcfn vl::�dc. ldn je isricno da irnlijnnska vlada nije odrl.nla nijedno obećanje dato prethodne godine. Sem toga, t. fc­brunrn ir.1lijnu�kc podmornice nnp•tle su i potopile britnnski trgovački broJ .. Endimionu, koji je pre­nosio ug.tlj u K<trtahcnu: Jcvcr �bnov.t po�.tdc i jcdnn �vajc.tr�ki ofidr iz kontrolne komi-.iil' Komi-

• • 'l ' L { teta 7.,\ llelllC,,IIlJC 11:1' l S\1 �mrt 1\.1 Will !'fill U. Cembcrk•n, kog.t il' t;td.t pudrl.t' .w minhr.tr ''ll

•

Pnzori u aragonskom gradu pošto su ga zauzeli nacionalisti (mt slikama, gore). Pre nego što joj je odsečena odstup­nica, glavnina republikanskih s11aga uspela je da se povuče. Ubrzo posle toga front se stabilhovao ispred Alfambre, Valjesebra i Kastralva. Dole: ]ugoslove11ski borci ranjenici sa Aragonskog fronta 11 bolnici Benikasim (dole): oko polovina od r.6oo boraca u toku rata je poginula, a velika vecina njih su bili mnjeni, neki i po uiše puta.

brane Samjuel Hor (Samuel Hoare), uprkos rome insristirao je na hitnosti postizanja sporazuma sa Rimom. Jdn je tada, posle govora održanog u par­lamentu u kome se uporno zalagao za svoju tezu, prema kojoj bi - pre zaključenjn sporazuma - Mu­solini morao da povuče svoje vojnike iz $panije, podneo ostavku i napustio vbdu. Mcdurim sa ldnovom ostavkom pale su i poslcdnje prepreke za

vodenje englesko-italijanskih pregovora. Sporazum je potpisan 16. aprila. Italija se obavezala da će povuci sve svoje »dobrO\•oljce•· iz Spanije »na kraju rata« i da nece ostaviti trupe ni na Iberijskom po­luosrrvu, niti na Balearima; sem roga, izjaYila je da nem<l nib b ih teritorijalnih pretcmija u Spa­niji. Ovo je značilo prihvatanje prisustva italijanskih trupa u Sp:miji od strane britanske vlade; u sn•ari, iralijansb inren•encija u roku celog rata bib je lega­lizovann. Britnnsb pnk vlada priwala je italijansko carstvo u Etiopiji. .

Nncionalističb komanda u Burgosu mogla Je i1.vuci koristi oJ ishoda rcruelskc bitke samo uko­liko bi bib u srnnju da ooczbcJi 110\';1 pojačanja; i u rom smislu su ddo,•ali H1rler i lusolini kada je Fr.111ko z.1počeo of:mzi\'ll ,·clikog -;rib radi izoa­dvnnja rL·puhlibnaca sa nj1hm 1h polo/.lj,t u Ark gonu i Jevanru. lzme,1u t . i 1 s. nurt.t prio;peo . !e

u rr;l nk<wu Spaniju nemački rami brod "Do1..:� lnnd .. , u prnrnji konvoja rrgm·a�kih brod0\>1; s����� 'ill i il.llijan�ki trgovački brod<wi .. t\nrontt) Plg•l­fL•m .. i .. /\pulo .. , sanitetski brod .:rrit'.;r�.· .. i st•d.u.n šp.1 11�kih 1rgm .tC:kih brodO\ .1 sa oruiwm i llllllll(1 jom it h.tltw i N�.·m.H�kt·. Dopr�.·miJt'll\l: 't�t· .m1l1': rll'•kdt h.Ht'riJ.I, '·' ml�m .tr.lJlllUill l''"h'�l'lll t 11lt\t· run.1; 4 �.·,k.Hirlk bomb.ud�.·r.l 11p.1 h.IJI\1..,•1 t 1 1 ": vl\t' 1t.tlq.1n,k1h homh.lrd�.·t,klh �.·,k.tdlll.l; � ,, ''·' lq,lmkdt l't'',lk.l, �tVI t llllh kii'IIIJ,\"• \ l .llll)l\ 1111.•1, IJO 11\IJ,li i\.,IJ,I l .1.0 IIIJIWdlllh �.1111.1\ l,

PAD lSTOCNOG FRONTA

Posle teruclske bitke prošle su dve sedmice neiz­resnosti. Nije bilo jasno koj:� će od dveju protiv­ničkih vojski preuzeti inicijativu, koja će biti u stanju da oper baci na bojište više ljudi i sredstava. U republikanskoj vladi pojavila se izvcsna demo­ralisanosr, naročito u t\lini!>tarl.tvu odbrane, koje je najneposrednije bilo po,·ezano sa ratnim opera­cijama. Sam lnd:th: io Prijero, koji je odgovar:to z:1 ovaj resor, kao d:t je već pomišljao na neki kom­promisni mir. U tom cilju on je nešto ranije uputio svog :tgent:l Anhel:t Basu u S:tn Huan de Lus, radi usposr:tvljanja kontakta S:l krugovim:t »generalisi­musa«. Ali Basov pokuŠ:lj završio se neuspehom, verovatno i zbog roga što je on igrao dvostruku igru. Ovaj stav lndalesija Pri jet:l (koga su, pre svega, nerado gledali vojnici Z:lto što je zabranio da neprofesionalni oficiri, to jest oni koji su poticali iz narodne milicije, dobij:1ju više činove), doveo je do zategnute situacije sa komunisrim:1. Ov:t zateg­nutost pogoršala sc posle p:1cla Teruela.

Ipak, generalštab iz Burgosa odlučio je d:1 pre­uzme inicij:ltivu. J:tgucov marokanski armijski kor­pus i Arandin galisijski, zatim korpus italijanskih dobrovoljačkih trup:t sa konjičkom divizijom (ukupno IlO hiljada ljudi snažno podržavanih arti­ljerijom) izvršili su napad na aragonskom frontu, otvorivši brešu na l iniji koj:t je išla od Vivela-Ru­dile-Belčita-Kint:l u pravcu istoka: cilj je bio da se stigne do reke Gvadalope. Republikanska komanda koncenrrisala je sva pojačanja kojima je raspola-

gab na.

liniji Alkanji�-Kn�pe, ali to nije moglo da za�JStavJ n�le� l:ro jno nndmoćnih napadača. Repu­b ��kanske JedlllJcc hrnbro �u sc borile, ali pojedine nphove komande nisu koordinirale svoje akcije: to !e bila starn mnnn rcpublikan..,kog generalštaba, što Je u znntnoj meri uticalo nn razvoj rata. Aranda je sa svojim jcdinicamn t.autco Monrablan tek ujutro 13. mana, kasncci za plnnovima Burgosa; medutim, Alkanjis je vec bio pao i predvidao se dvostruki manevar opkoljavanja republikanske vojske. Franko je hteo da stigne do Sredozemnog mora i d:t preseče republikansku zonu na dva dela. U re­publikanskoj komandi vlndala je tolika zbrka da je narcćlcnjc o odbrani Alkanjisa dato tek onda kada su grad već bili zam:cli fašisti. U odsustvu Valtera, komandanta XXXV divizije, komandu je pre­uzeo Luiđi Longo, koji je poveo svoje ljude sve do Kaspea a da, u stvari, nije ni znao u čijim je ruka­ma taj grad. Srećom, Kaspe je još bio u rukama republibnaca, i tako sc Longo celu nedelju dana hrabro suprotstavljao ofanzivi Jagueovog marokan­skog korpusa. Kaspe je pao tek 17. marta. Zavr­šivši manevar na južnom delu froma, Burgos je započeo drugu veliku ofanzivu na severu, izmedu reka Galjego i Sinka: J ro hiljada ljudi napalo je republikanske položaje koje je branilo 30 hiljada vojnika.

To je bio dramatični trenutak ne samo za slo­bodu Spnnijc već i za celu Evropu. Sazrevali su plodovi neodlučne politike zapadnih demokratija: trinaestog marta Austrija je nestala kao neza,·isna država i pripojena je Trećem r:tjhu pošto su je oku-

Na aragonskom /ronili 11 martu su prešle u napad f\randine, jagueovc i italijanske /ctšističke snage. Na slici: jedan drevni aragonski gradić u vatri graclcmskog rattt.

. .

l

l.a tm:me borbt 11a tJtočnom frotltll, LuMt l.ongo /Jrellt:eo ft! konMndu nad XXXV dit11ujum, koja se hrabro $11/JWI· ftavila jaguđovmt Marokancmm. Nt1 1/ict: L.ongo mt'dll poliutk.Jm komescmma 1 Jelegattmrt bataljo11a ·Gar�baldt .

pmde Hitlerove d iviziJe. U cvrop�>ki rn glavnim gra· dovima uzbuden.j�.: je bilo veliko, nli ova lekcija n,jc kon�tila C.crnberlcnu, koji je l>V<Lkim danom llillit:.tv­lj,1o we vi�e da bpiculirn pred nacifa�i.,timn. U Frnncuskoj JC upravo tib dana obrazovana vlada sa Leonom Bh.amom nn ćelu 1 umcrenim Polom Bon­kurom (Paul BoJlcour) kao mini�trom spoljnih po-lovn: ali u parlamentu JC de�tnkn odbila svoju po·

dr�ku Blumu, rvrch.·ei d!:! u rum trenurku J!vropi preti �..uno jedna opn11nosr - komunizam.

Dok su se republikanske �nage n:l :uagunskom frontu oeaj�11tk1 borile, a 1iluibc M i11jstnrsrva od� brane por�j,alc sve dc-r.orgamzovanije, i)itn.1adjn ju dobila dr:un:nićnc tonove: Pra)cto je:. verovao dn je s.1dn eć wes it.gubl)cno i da JC epilog samo pitanje d1111t1. On je to otvorenu iZJilVIO na l"dnoJ .. cdmei bvr�nog komucw SociJalisti<tke partiJe, odmah za­timl 11.1 scduici Vrl1ovnog 'avctJ �a uJbrnnu Pri,.. ' . l ft-to l'-= to JlObrwiu: .. N a,piuu '>11.11'1 pi�>mo kt!c:ri ob n� vcowtiv�i ic d.1 "'"" u�li u puslcdt1ju f.1zu. Prcdvidnm k.Jl.l\'trofu u .tprtlu." l duJno Je: rtCrr.tmcu cc num t.ltvm-ni b.lJunc:tntHI, n.1 p,.,tL: tc: sc muCJ ubroj;111 Sp;nm kuji u: u�tpetr du dodu dn nj�... M�:dnum, Negnn. j�: imnu I{JlJtVb:u dNik ij�· nu�ol1jc l � j�: ; �cu j�:. u avum 1 r.tdlct�o u l'lll''it i, u�uk.1v�i d11 'fc r.: 1 kr11.1 k•btncta, lvantlno Je tr11.illl ud nnvt: \•lnJL· dn JW• blje nekoliko div111j11, .z.oo IUpfl\\1 vcliko�t k.llibr.l

%22

j r so lovačkih avion,, ... Odgo\'oreno mu JC da u pogledu djvi�ija i aviona •·ne može nJ�t:l J.1 ::.e učini•, no da će Jaci topove, .. ne nove ali )Os u dobrom st:lllju.. . Ncgrin je tra ilo da 'l! puno\ o orvori francu!tko-::.panska gr;:tnica koJa JC tat\•or�ll.l u januaru kaJa :.u socijali\U odbHi !>Voju poJr,ku radikalu So�anu. St!damuac!>rog mart.• ( r.lncuska vlada jc: prihvatila Ncgrinov preJiog, i oruzrc.: Jt: po· ćelo da pri!ttižc preko Pirineja. 'J o Je bila nekflh.1 pomoc, alt ne vclib. Na !>U'it;tnku Komiteta 1.1 na­

csonalnu odbrnnu, u vc'l.i ':t udlučnsjim mc,nnJs:m u &pan.,ko pitnnJc, Blum je nnišao nn sn;�J:an otpor generala Gatnltmn (C;smelin) koj i ic str.:sho\'ao od

togn da Ćt> ttlUrnt i .,provesti np,tu mubilltaCtJU JHI JUgu zemlje, �n koJU \'OJ!tka nije biln 'prcmn.1. Prt"d logu o pumot'i pan.;kor rtpublik.liH•koJ vl.td1

odlučno �ou se o,uprohrnvi.h 1 Alck''' l cic ;Ale'""

Lćg�IT), pesnik Sen�Dzon l�er� (.;lim-John Pcr'lt"/. gener:llni sekrut.�r Ku či'Ursepl 1 prisrnlu:.1 ncmc:,.s-

1110 1 LJnl.tdje, 11. 'ltrahn dn cc H1dcr, ako Pr.liWU!tk.s

bude pomngal.1 Sp.l11Cl', okupu.ltl fr,uu;u,ku terno riJU i l.IJ)UČUU r,tt U l \'ropl.

U tnC'..,hl\�rl!meml, r�;pu:bliknn�ku 'nngc pm uklr '"

\'e n 1 liuiju k.uj11 JC i l11 ud .. cYcr.l prtm111 JUJlU. "1d

K.1J,pe.1 do Al k1mji�11. J. atim ll/ rc; ku t • \ ·l�l.sluJ'l \ln AliJngu; polUillJI 11 bJI1 Jltlh�uu lll''lla,1llllll 1 ,,,dm' \U h ili i� lotl�lll up.l IIU"-11 • lpk ,J!J 1\' .1111 1. PllJd1 • l•

i d.1ljc pon.wlj.1o d:t je: r.H i1gubljc:n, i dospeo je J orle Jn vi;c n i je odgo v .u-.w n;l tclt:gr:tmc koje su mu upuciL11 i sa front.l komand.lnti pojedinih jcdi­nicn. As.lllj.l je t.lkotk dc:lio Prijc:to\ pc:.imiL.:tm, i obojic.1 su ubedi b mini,tra <;polj n ih po� lo\ :1 H imla u nemogućno. t S\'akog daljeg orpor.1. S druge srrJne, rcrorisričb bomh.udov.mja kojima je bila izJožen;l Bar elona povcc.l\ .1Lt su Jr.lnurično:.r iru­acijc. Posle nus::tkr.1 u Gcrniki, tO :.u btl::t n.ljm:lSO\'­nij:l i naj reb bomb;HUO\':lllj;l u O\ om ratu; on:l su bib deo širokog pbn:l - 'ojnog, poliril:kog, c.liplo­matskog i psihološkog - čiju je su�rinu J.1o J\luso­lioi u lcdecoj rečenici: .. ('tJr treba okonČ:lti u roku od šcsr meseci•·: a tih še t mc:.eci isticali su, upravo, u lero 1938. godine.

Naročito stravičan \'azdušni n:lp:ld sručio sc na Barsclonu u noći izmedu 16. i 1 - . m:lrta. Grad je tada im:10 milion i po stanovnib; italij:lnskj avi­oni, polazed sa bna na J\tbjorki, osrrvljeno su na­padali u t:llasima gusro naseljene čctvrri, bacajući i bombe s tečnim gasom. Bomb:.1rdov:1nje je nastav­ljeno i J 7· i 18. m:ma; stotine kuća je uništeno. Mrtvih je bilo 1.300, a ranjenih preko dve hiljade. Rami dopisnik Simon Teri (Simon Tery) opisuje to bombardo\'anje ovako: »Avioni u danju naila­zili lececi ,•rio vi oko i obruša\'ali su se s::t gotovo ugašerum motorima na gmd. Nebo je bilo vedro, sunce je blisralo. išm se nije "idelo ni čulo, a smn je neocckiv:lno dol:mla odozgo . . . U jedana­est časova pre podne, kada su S\'i mislili da je mora prošla, odjeknule su nove eksplozije. Bombe su pa­dale na Ramblu. Nasral:l je p:lnib. l7bezumljeni ljudi ulazili su u bfane, jurili su u stanice merroa. Prekasno d:.t bi sc spasli . . . Pob gmdskog centra uništeno je ta trideset sekundi. Krv, !>\uda kn·. Na ulaw u metro, pored iščup:lnc gasne !Jrnpc kod stubova srcpeniŠr:l, lež.Jlc su tlve rnskomad:1nc žene i jedno dete prescčcno na dvoje. Gvot.deni kapci na trgovinama bili su uvijeni bo komadi šcofa. Kroz pro:t.orc na kucarna bet. bp:.tb videli su sc stanovi prctrpnni gredama, m::dterom i cigl:lma. Ulict: su bilt: pokrivene Jebclim slojem staklo, asblt:l i ka­rncnjn. Oni koji �u i:t.nosili ranjenike iz kuća nisu t.nnli da h nose ranjenike di mrtve . . . s,,nka ulica u gradu bila je iuov:uu ogromnim rupama; bili su !>ru;cn• ceh blokovi kuća . .. 5nm nemački ambasa­dor Swrcr, upla�c:n od mogucnog lllicajn tih bom­hardovanFl 11.1 mcdun.uoJno jn\no mnenje, po Jao JC :.vojnj 'bJ1 O\ .1k.lv 1/\'C.,t:l): ·Cn•c•u 'L1da ko­rasti OJhlll ugurccnmt koJu 11.11h :IJU n;1pad1 i1 \.ll­duha d,1 h1 poncnu cw\cl,l tluh orpor.1 i poirt\'O­vanJa u narodu . . . Dok.11 d.1 bumh.udmanj.1 niSU lit varno d�lnor.ll ls.d.l '"duo '>1.1110\ ni.,tvo jc.,tc či­IIJtlu�;a d.1 lflnogohroJnl r.lllJt'lllc..l, dnk 1h na no'ii­lun , prcuo e 11 holnlc..t•, d i111c..1 JW'>IliCII i Jl'IIJtll'i, budrc '-IVIIc d,, 1 d.IIJt' '"'r.'J" 11 orpm11. Dopi.,nid 1/ f lllllh I<:III I I J . I , Mulou po,Jt•tht·., homh.1nlm .1·

liJa 1\an�e:lonc 11 v 111luh.1, l'lpoiJ.IV,IJII n.IJvnu ind•· &na IJU U liVe li.IJIIIHI kofl' \,liJU 'oVIIJIIII Ji�ltl\ 1111,1,•

U noci i:::mcdu r6. 1 1 � . m.Irt.; 1938. i.::.uršen je te;ki napad i:::. Vcl:::;duiJcl 11<1 IJ,�rsd0/111. fri fJri::,orcl ll g/uU/10/11 grudtt

Kcllczlonije posh• tog ::.lotin.ri:kog bombardou,mjcl.

\ '

ltalijansko,,wmaiki bombarderi tukli su u talasima Barselomt i sledećeg daua, prouuokujuci prrko hiljadu irtava i ogromna razaranja.

• tJ ll liJI

•

Politička atmosfera u Barseloni postajala je reska. Sesnacstog marra, za vreme jedne sednice vlade, održane su impozantne demonstracije koje je orga­nizovala Komunistička partija uz učešće CNT, UGT i JSU. Demonsrrnmi Ml se l�putili prema pn­bei Pedralbcs, u kojoj je zasedala vlada, zahrevajući nastavljanje borbe i uklanjanje defetističke "Vlad�. Ncgrin je primio jednu delegaciju u kojoj su bili Dolores lbarud - kao predstavnik komunista, Hu­an Vidnrtc: - socijalist•l, Gcrero - anarhista, Felipe l?retel - za UGT, Mnrijano R. V:1skes - za CNT. Sijera Pamijes (Sierra Pamies) - zn PSUC i San�jago Knriljo - za JSU. PriJeto JC optuiio Ncgrina da je okrenuo komunibtc protiv njega; nekoliko dan3 pre toga on je o&tro polemi,no sn Hcsusom Ernan· desom, kome je pripi,no neke �lanke objnvljcnC' u komunisti!kom Ji.;tu . Fremc Roho• ( ·Frentc rojou, "Crveni front'") u kojima je k.ridkoV'ntl;J nregO\ .l politikil kno minastrn odbrane. Konačno, kri1:1 u rc:publikn.n<koj vlaJi unglu je .,,,uev.1h1.

vo .. la nekoliko Jnnn. l.l.. marti\ 1,9 J8. godmc:, po nuvu je. pol!cl1t nn"ionnli,tac3k.a of.111:11v.a u .\r,tgc.mu, ovQg puta un �ektoru Snr.\�O'lc 1 Ur-ike. Pl'l:d lie"·

kom X nitUIJ ka ko�pu' dnu je horor ka otpPr dH• '!�ruku brojm rem m tv 11r kunt lem pu �u. 1111 ,'art•n• l\' ć�lu bao Sol IlJI l. R.�puhllkalltlli 11 fl\l•th u 1<'1\rwnu • ���k 1 11u lLI �t· nu d a budu pr�.·�. Lill' m • \tl ttt J"lll'tdl

Na slikama: nacionalisti naprt!dujtt prema Leridi (gore); 11 opsađenoj Leridi jedna žena plače pored leša svog muža

ul:�ijenog u borbi (dole).

skih tenkova, ali nesrazmcra u snagama bila je takva da nisu mogli izbeći poraz.

Nacionalisti su ušli u Barbastro 28. marta. U međuvremenu, arngonski korpus pod komandom Moskarda prešao je Sijeru dc Alkubijere i 29. marta spojio sc sa Solčaginim jedinicama u Mansonu. Tako su za nekoliko dana frankisričke snage izvr­šile prodor od preko 40 kilometara.

Dvadeset osmog marca J::tgue je ušao u Fragu, zakoračivši u Kataloniju. U Leridi, iz koje je bilo evakuisano celokupna civilno stanovništvo, bespo-

šredna borba trajala je nedelju d::�n:t u grndu pre­tvorenom u gomilu ru\cvinn.

l na južnom delu fronta Situacija je postajala sve teža. Nacionalističke diviliJc, pod komandom genc­rala Garsije ValinJa, i italijanski armijski korpus izvršili su napad 26. marta n:t sektoru reke Gvada­lope posle inre111ivne artiljerijske pripreme. Peša­dija je naprcdovab pod �<tšticom ·lanaca .. aviona koji su veoma nisko letel i; ali pn i napadi bili su odbijeni. Sam Valinjo je kasnije izjavio sledeće: -.Neprijatelj je nastavio da odgovara vatrom iz au­tomatskog oružja, i uvek istom žestinom, svaki put kada je naša pehdija pokušavala da napreduje.« Tek 27. uveče Vnlinjove snage uspele su da osvoje nešto malo terena.

Fronralni napad italijanskih trupa, kojima je komnndovao general Berti, zadržale su Listerove snage n n sektoru La Kodonera - Vnldcalgorta; tada je fašistički napad upravljen prema severu, gde je prodor izvršen uz pomoć Valinjovih jedinica: tre­ćeg aprila Iralijani su zauzeli Gandesu. U međuvre­menu na jugu, galisijski armijski korpus pod Aran­dinom komandom prešao je reku Gvadalope. Ra­stojanje između frankisričkih prethodnica i obale Sredozemnog mora postajala je S\'e m:1nje; a polo­žaj republikanske vojske bivao je sve teži.

NOVA NEGRINOVA VLADA

U Bnrscloni se odrn1. tc;ke situacije na bojištima ispoljio u sada već neotklonjivoj političkoj krizi. Obeshrabrenosr pojedinih ministara uzela je takve razmere da, bdn je Negrin 27. marta tražio od francuskog ambasnclom Labona (Labonne) sprovo­đenje odluka o kojima sc sporazumco u Parizu sa Blumom i Bonkurom (ro jest da se otvori granica), ovaj je odgovorio da ni Ministarstvo spoljnih po­slova ni Ministarstvo odbrane Ncgrinove vlade ne veruju da je mogućno produžiti otpor više od pet­naest dana. rrnncuski ambasador je dodao da, zbog svojih velikih simpatija prema republikan­cima, može jedino da stavi na raspolaganje člano� vima ''lade koji 01 lucli da sc spasu Jedan rarm brod. Laban je ponud1o i svoje dobre usluge za jedno francusko-britansko posrcJo,an)c,

. ali

.kada

ga je Ncgrin upirao dn l1 veruje u po,ol!an tshod rak\ og koraka, O\ ;lJ Je 1skrcno oJgovono

.da ne

veruje. 'a kro'IJU, 'cgnn Jt' uspeo d.t ubedt fran­

cuskog nmbasnJor:t kaku 'l.td.t Republike, polJ­tičke pJrn)e 1 narod, 1.1ko pt>sWJC slu(.tit•vi obes­hrolbrcnosrl, nt'nt.tJU n.1111eru da n.tpthtC borbu.

lp.tk, I..tbonm 1 odgunm pru11lt 'u mnogo ' i��c· oJ onog.t o,ro k Nt•gnn idt•o s.11n.1t1 d.t b1 nHlg.w it.JZV;lll kn tu \ l.ttk• 1 prt'llll'fl funkdJll llllllt,tr.t (, ,j. hr.1nc. Pri)t'ro, kop ll' '-lll.trr.w d.t Jt' du�.to .:,,, 1-..tpt rul.tt'ik. o�igiL•dno lliJt' ntog.m d.tlw d.t \l.,t,lllt' "·' �cl u \ 11jskt·. 1-\,t,lliJt' 1.t' PnJt'lll n.qpl\' ll minlwn

' \

�koj .tnukornurmtr�koJ plrmi, .1 ka�nip.: u plimr .. h!Jdnog r.H.I•" poku�.111 d.t �voje i\tcrrvanjc it. , l.tde protum.u.:r k.w nl;tncv.tr konwni\LJ. To uop­"te nrJt' hdo t.tlno: n.tprotiv, komun1�ti '>U čak bili <,prcmnr d.t pm uk u rt. ' l.tdc l· rn.mdc'>.t, :1ko hi Pri­jelU "l·" 10 WOJC ne'>l.tg.tnjc J.t u viJJr hude pred !.l.l\ ruk "-omurmtttkc p.trttjc. 1\torič.tr Toma\ IJugh f hom,l\) kop, W.tk.tko, IHJC ("lll1111jičen kao

'>1111p.tt11cr kollllllll\t,t, č.tk JC n.tpr'>.lO i '>lcdeće: -NJcgm 1 pl.11un•r 1 .. 1 pregovore o miru .,,, l r<lnkom prup.tlr �u. U '>t' .Iri, tiru '>C J.t '>ll Prijct.t i�c:rplc ne �Jmo prcp1rkc �.r konll1111'>tim.t vc<. i brige koje mu JC Jono-.10 raL" O'·'l i\torrč.tr doJ;t jc Ja je, u tOm trenutku, jcd1nJ moguc:.t ratna politika brla ona koJu �u predlagali komurmt r i Negri n.

Dvade!>et m mog ma na, od 111:1 h po 'lie su o; reta Ncgrin a '>:l l . :t bonom, od r'Ž:111:1 JC �;cd n ica Vrhovnog <;avcta za odbr:HHI i Prijete> je tnda ponovo izneo woj '>t:lv, k:1o �LO je LO učinio i '>lllr:Hbn na scdnici Mini'>tnrskog <,avct:l. N:t ovim '>Cdnic:1ma on je na­pao vojne '>t:uc�inc, bnc:tjući krivicu na n jih 1:1 po'>lcdnjc por;ue, :t. Ncgrin je morao uloziti ve­like napore t.l.t hi ubedio kom.tndanlc republ ikan­skih .. naga da oni i JniJc už.iv:1ju povcrcnjc vlade, kao i J.t je ono l,to JC Pnjcw itj:lVIO njegovo lično

mi\ljc�1jc: ll to vreme gencral\t,th )e poku�av::lC> da or�?nrt.l�JC otpor i,to JC bolJe mog:w 1 '>rcd<,tv1ma koJJm,t JC ra<,pol.tg.w: u '>tV<Hr, •ako '>ll frank1.,r1 u wom naprcJov.tnJu pott\nuh rcpubhkan.,kc redove na nekim '>Cktorim,t, ru Jrugnn '>cktorrma ov1 re­Jovi c,u '>� reorg<�llllOv.tll ;ahvaiJUJUcl hc1.granićno1 horhenoc,tt 1 potrtvm.tno'>tr nck1h )Cd1n1ca. KoJ Lerrde, 11.1 (,v.tdalopl i na PrrrneJ•ma vodile su se ogor�cnc horhc.

Ncgrrn je prcnco vlaJ• do.,lovcc WOJ ratgovor c,a Lahonom, pa je donet t.akljućak {uprko., sumnjama koje '>ll r�pol)l lr !ruho P<l 1 c,am pred-;ednik Asanja) Ja nema drugog rc\enja do na.,t::tvljanja borbe. Ali tada JC Negnn doneo kona�nu odluku - da od­'>trani Pnjcra c,,1 polo/.aJa minic,tra odbrane. Imao je razgovor '>:l komun i'>tima koji <,u ga podr7.ali; po'>rigao je, takode, da i f.rnandcc, it.adc iz vlade. Ncgrin 'ic 1 1 . marra -;ac,rno sa A'>::tnjom i predložio mtr je '>lcc.lcćc it.mcnc u vbdi: on l ično preu7.co bi resor odbmnc, Prijt•to hi O'>tao ministar bez port­fclj:I, Al v:1rc'> del Yajo hi opel preuzeo Ministar­stvo '>poljnih poc,lova, a J liral mesto ministra jav­nog obr:twvanJa koje je o'>t.tlo uprn/.njeno odlas­kom Ernn n desa; fi n.1nc,ijc bi preutco Men des A s pc (Mćndet 1\\pc).

U 8<Jr• �:lom st: lta!cJztlo nulum tzbt:ghcc� i Stluacija je bila dranwtič11a. Nt1 slw: runwm IICJJIIIct u barsdo11skoj bo/mei.

Asanj.t je tra7io th·n clnnn zn rnzmi;Jjnnjl.'. Ra7-govar:w Je sa Prijctom, svojim povcrljivim čove­kom, pa oper sn 1 egrinom i, 4· .1priln pozvao je na snstnnak preJst<tvnikc političkih orgnnizacijn, kome prcJseJnik vlaJe nije hteo da prisustvuje. Ko­načno, A sanja je 5. apriln prisrno. Pri jeto sc, među­tim, otvoreno suprotstavio: ili Ministarstvo od­brane, ili ni .. ra. Tako je 6. aprila obrnzovann nova vlada u slcdeccm snsravu: predsedništvo i resor odbrane - Huan Negrin (socijalist), spoljni poslovi - Hulio Ah·arcs del Vnjo (socijalist), unutrašnji po­slovi - Paulino Gomes (socijalist), pr:tvda - Ra­mon Gonsales Penja (socijalist, sa mnndarom UGT), finansije - Frnnsisko Mcndes Aspe (neza­visni), rad - Haime Ajgnde (katalonska levica), poljoprivreda - Viscnte Uribe (komunist), javni radovi - Antonio Velao (republik;m ka Je,·ica), javno obrazovanje - Segunda Bianko (Segunda Blanca) (CNT), saobraćaj - Bern:trdo Hiner de los Rios, ministri bez portfelja - Hose Hira) (republi­kanska levica) i Manuel Truho (baskijsk::t naciona­listička partija), Sugosagoitijn, koji je prestao da bude ministar unutrašnjih poslova, nnimenovan je za generalnog sekretara Ministarstva odbrane, He­sus Emnndes - za generalnog komesara centralne i južne armije, pukovnik Kordon (Cord6n) - za pod­sekretara u 1-.linistarsrvu odbrane.

Nova republikanska vlada, uprkos Prijctovom odlasku, bila je, nesumnjivo, reprezentntivnija od prethodne, jer su u njoj bile zastupljene i dve sin­dikalne federacije, a naročito zbog povratka anarhosindikalisra: sve to jnčalo je njeno jedinstvo i uticaj. Sem toga, to je biln »rama vbda«, to jest vlada koja će we svoje napore usmeriti na vodenje rata i na rciavnnje najbitnijih ekonomskih i diplo­matskih problema u vezi sa ratom. Prijcrovo uda­ljavanje nije oduzelo vbdi reprezentativni knrakter, bo Što je to bio slučaj k:Jd su iz prethodnih vlada bilJ udaljeni Llrgo Kabaljcro i ministri CNT-n. Pri­jeto nije predstavljao nikakvu struju u Socijnlisrič­koj partiji: predstavljao je sumnje i tendencije ka knpitubciji sitne buržoazije, sve više uplašene oz­hiljnošt:u ratne siru:tcijc.

Vladn Blum-Bonkur, tri dann posle svog obra­

�ovanja, ost:tl.t je u manjini u fr:tncuskom senatu l t�'lmcnil.l ju jl' vl.td.t na čelu s.1 Dal.tdJcom i Zor-"

wm Buncam (Gl•orgcs l�onnct) kao ministrom spoljnih po .. lma. Sv.tbko, n:tČII1 na koJI je re�ena kriza fr.tncu!>ke vlade nije bio pogodan za špnnske re�ublik:tncc, nu gr.mica je i c.l.tlje ost.tl:t Ot\•oren�l, ?lt n� zadugo. T.�tl.t su republikanci pokuš.tli da l&konstc ovu situ.u:iju, k.1ko bi povr.uili svoje snage. Treba irn.ui n.t umu d.t jo.:. od jun.t •937· &odme republikand nisu mogli Ja dobiju ni jedan ledm1 av1on, dok je: puhunjcnićk.t vl.td.t u Burgosu, u

d 1 tom per1odu, dobila :Z.'iO lov.tca i !OO bumbar-

era. Ah nova vlada v1ic mje mogla d.t sprcč1 proboj

lltOtnoa fronta.

Republikanski uoinik u routt (gore). U natpisu iznad rova piše: »Be:; ku/Ilire i discipline nema sn.1�ne vojske.« U ne­posredno; pozadini amgonskog fronta (dole): prikuplja-

nje hleba.

'

Na sitka ma: rl.'fJUbltk.mska lmtL•njcl �Got va/e/., sclSitll'· ljena od iehosfm,clt'kih dobrovoljm·ct (gore); tl'lefonskt af)(mlli kojt• su rt•tm/Jiik,md ott'li od fašiste/ tokom jedm•

borbt• (dol!').

RAT NA PIRINEJIMA

U l>t\ ;lrt, l.mt.t je bilo ncmogu..:c :.p reči ti frankl­-.ričku voJ�ku, koj.t JC w�.: bila na položaj ima u �lordi 1 GanJc'i, J.t stigne Jo Sredozemnog mura. Jcd.m.tc-.r.t n.:publikan�k.t JI\ILija, pod pri­tiskom Bcrtijcvih trup.1, bil.1 je primorana da sc po' uče b ko bi sc utndil.l n.t novoj odbrambenoj liniji, n;1 ' rhu Var.t dd Rcj. To po, lačenje je po­čelo 4· apnla 1 n'tlo sc posrepcno; praktično, za· driav:.�njem ncprl):ltciJskog napredovanja omogu­ćeno JC potpuno po,·lačcnjc republikanskih jedinica na desnu obalu rbra. Borbe koje su tih dana iz­Jr7ali borci Xl diviliJc - njihov hero1zam, njihova očajnička upornost - predstavljaju jednu od naj­slavnijih stranica španskog rata.

Sedmog aprila Lister je naredio svojim jedini­cama da izvrše protivnapad i uspeo je da zauzme Certu, na levoj obali Ebra, odakle je pružao otpor u roku cele jedne sedmice. Ova uporna odbrana omogućila je da sc u pozadini - tačnije rečeno na tcriroriji Katalon ije - organiwjc vojska koja će kas­nije bid nazva1u sla,•nom nvojskom sa Ebra«.

Borbe na Pirinejima su se nastavljale: republi­kanci su da va l i ogorčen otpor u roku prve tri sed­mice apriiJ, sve dok jedimce n1su prešle granicu, osim VIIL diviziJe koJa je pruiala otpor kod Biesle do 16. juna. Posle nekoliko dana besomučnih borbi, Solčngine faš1snčkc trupe L.lULele su mesto Tremp, znač.tjno 1bog clekrnčnih postrojenja koja :.u snabdcvab encrg1jom br:donsku industriju. Trinaestog i 14. aprib \Odile su sc teške borbe oko Torrosc; BcrtiJeVI fa\isr1 uspeh su da 1auzmu neko­liko kuc.1 na levOJ obali l'br.1, .tli nisu mogli dl g:1 predu. t\ lcdutim, Ar:mdme trupe inršile su brzi prodor prem.t ob::1l1: Jedn:� di,izija n::�predo\'ab Je bstcljonskim drumom, dok su ost::1lc štitile njene bokove. Pern.tesrog .1pril.1 jedinice pod komandom AlonsJ Vege stigle su u Vin:lrOS, a nekoliko čaSO\':l kasniiL' - u lknik:trlo; prethodnicL· GMsije Valinja dospclc su 11l. npril.1 u Ampostu i 11::1 ušće Ebrn. Tstog t.bna lt.1lij.1ni su 1.1uzcli Tortosu, ali dalje nisu mogli dn nnprt•thl)u. /n nekoliko dana fašisti su u�pdi da posedn11 oko 10 kilomt•ura obale.

Franki�rički pl.1n - d.t st· rt•puhlibnska teritorija prescčt• n:t dv;t dd.1 in1.1o jt-, S\ a b ko, \'diki znJ­

ćaj knko sa političke t;tko 1 s.t psihol<l;<;kc tačke glc­

dlšt.l: pre svt•g;l, t;t rc.�pubhk;liH:e Jt.' sn ;tr;lO pro­blem snabde' anja �l.1dml.1, \'.lkn-.IJt' i cek ccn­rr;tlne zone; od rog rr�.·nurk.l ,n.lhdt•\ .1nk b1 mor.lkl d.t sc ' r�1 morem, U/.1 wt• llJ'.hiHlSt 1 koJe J t' tJ Ll\ pur nwg.w d.t s.1dri1. lp.1k, ' l.1d.1 1 rt•pubhl...llhkt vrhunu ,t.lb 11.1 ' rt'lllt' 'll prl'dutdi .tdnunt,tr.ltl\ lit'

i voJne nwrt• low lt' ll,lltll't.tl.t .. uu.ttiJ.t. ·1 n n.lt'lllll.lh,ud.t• dl\ ll lJ<' kn)l' 'u '11�k d,, '''

dolt'lllllug 111111'.1 il\ l''llt• \11 .1. 1 . • 1p11l 1 ll.tp.�<l \1 pr,l\�ll jUH.I 1 II')Wlr ,ll, 1'11'1'• \ 1'11111.1 '"lllh l•,•tl•t, u kup111.1 1�· 1 1 1 lu(J.td�· ' ''llllk.a 17�111-th' .,,,�, .!.1 '' Ill\ rNil' 11.1 li lilJI kuJ.I W l 1,1 11.! 1\11\\ IS ,1, \ 1111\'111'

,.

• •

Lister i Modesto, ko1i s11 SfJadab med11 najisk11S11ije i najsposobuijc rc>publikanskt• komandante, proućat,aju na frontu kart11 operacija (gore). ltaltjauskt• trupr Zllllzele su zS. aprila 1938. Tortosu poslt• ogorćt'llog otpora republikanaca.

Na slici (dole): pad varošice je nehbeum: zabarikadirani repub/zkmzski borci p�tcaJll s prozorc1 wdue kuće.

" ... ..

-

�-. - i '

..- -

•

do Alkala de Civer; time sc nagovcštavao novi ma­nevar zaokružavanja prema Kastcljonu, s ciljem da se pode na Valensiju. Istovremeno, kastiljski ar�ij­ski korpus pod Varelinom komandom (sastavlJen od pet divizija i jedne konjičke brigndc) prešno je 23. nprila u nnpad sa položaja u Montclban�, Ehulvi i .Meskiti de Harkc. U ovom napadu um­šreno je ono što je bilo ostalo od XXI republi­kanskog armijskog korpusa, tc su frankističke trupe prodrle do Alkala de la Sclva, utvrdujući svoje li­nije u visini Teruela. Radilo sc o taktičkoj opera­ciji s ciljem da se zauzmu položaji za odlučujuću bitku u celom brdovitom području Maestrasga, što je trebalo dn bude prva faza planirane ofanzive na Valensiju. Ipak, na sektoru Maestrnsga republi­kanske linije su se opet učvrstile, pa su nacionalisti bili zaustavljeni nekoliko nedelja.

Medutim, u političkim i vojnim krugovima u Burgosu verovalo se da je već stigao čas pobede; takvo mišljenje imao je, uostalom, i Cano. Spora­zum Cemberlen-Musolini, koji je potpisan 16. aprila, to jest sutradan pošto su trupe Alonsa Vege stigle u Vinaros, bio je takav da je opravdavao optimizam frankističkog generalštaba; drugi povo­ljan element za Burgos bio je dolazak 2orža Bonea u Ke d'Orsej. Međutim, veliki deo javnog mnenja u Engleskoj oštro je reagovao protiv Cemberleno­vog »kolebanja«. Sam Vinston Cerčil otvoreno se

suprotst::tvio sporazumu sa Musolinijem. !dn mu je 2.8. aprila odgovorio pismom u kome je, između ostalog, bilo rečeno: »Sada je jasno, kao što sam i sumnjno, da je Musolini nastavio da intervenise u Sp:'·tniji i posle otpočinjanja razgovora u Rimu; trebalo bi biti suviše optimist pa verovati kako će Musolini sada prestati da pojačavn svoju interven­ciju, ako je ona potrebna za obczbeđcnje pobede Franku.«

Idn sc nije prevario. U mnju, pomoć fašista i na­cista ne samo da nije prestala već sc povećala. Stigli su novi kontingenti italijanskih trupa, nove grupe italijanskog tehničkog osoblja i pilota, kao i ne­mački vazduhoplovni tehničari i piloti. Granica izmedu Francuske i $panije ostnla je i dalje otvo­rena, ali Cemberlen je vršio sve veći pritisak na Daladjca da se ona zatvori; engleska vlada išla je dotle da obavesti Burgos o toku pregovora sa Fran­cuskom. Sem toga, francuska vlada počela je da sedi na dve stolice, i već krajem aprila uspostav­ljeni su kontakti izmedu Pariza i Burgosa u cilju imenovanja francuskog diplomatskog predstavnika pri pobunjeničkoj vladi Savet Društva naroda sa­stao se 13. maja 1938. godine. Alvares del Vajo podsetio je na co da je Generalna skupština odlu­čila (2. oktobra I937· godine) da politiku nemeša­nja, ako se »ll kratkom roku« ne sprovede brzo i potpuno povlačenje svih boraca koji nisu Spanci,

Poznati američki fotograf Robert Kapa, koji je pao u korejskom sukobu, bio je reporter •iAi/a« u španskom gradauskom ratu. Ovo je njegov suimak iz Teme/a.

treba smatrati okončanom. Britanska delegacija suprotst:lVila se tcz::una Alvaresa del Vaj:t, hvaleći napore londonskog kom1tet::1 i dodajuci da je po­lirika nemclanja onemogućila Ja !>C rat pro�iri na celu Evropu (ali prc.:ćurana je aneksija Austrije od �crane nacističke Nemačke, kao šro su prećutani i pregovori o komadanju Cehoslov:tčkc koji su bili u roku). Ovog pura diskusija je bila življa nego u Zenevi. Nov1 ZclnnJ i Kina založili !.ll sc za stav veoma blit.ak gleJi�tu šp:tnske republikanske vlade i rako, str:thujući oJ .. pobune malih država«, cngle­!>ki i francuski Jdcgari ubrzali �u okonč:lnje dcbarc th bi sc prci.lo nn glasanje. Za ;panski predlog gla�alc �u dve Jclcgac1je (Spanija i Sovjetski Savez), pet je gl;tsJio prouv, ;l devet ih '>C ut.Jržalo od gla­sanja.

London'>ki konmcr je 1p.1k n.v.t.l\ io, veom:1 spo­ro, pripreme u vc1i '·' pbnom o povbčcnju srr:mih dobrovoljaca i1. Sp.ttlljc. 1 kaJ::t JC, n:�j�.:td, do,lo do sporai.Uill.l, hit k.1 u l e v .lllru JC V\!(; hi b poče b.

U mcduHcmcnu, u mut;nnj rrci s:1 vremenom, repuhl.kanska knn1.1nd.t 1c rcorg:lnt7ovab svoje snage. lJtvrdcni '>U poloiajt prcd L cridom i na �1a­e5trasgu, 1.3vr,c:nu Je fnrrmr.tnJc .voj'>kc �a Lbra•, a u l.evantu �>e prt'>tuptlo prc.,rruJ.H ,lilJU r:1�:nih iedmaca koJe lill ll'>t.alc ncpuvci.Jilc 1 dcl.organiJ.o­vanc posle povlačenja '·' tcnu:J.,kth pulu;bj.t u rnartu l aprtlu. ReorMJnii..I'-IJ·' Je: vr.,cn.a 111. \'elike tdke>U, naročno 1.bug IIIM·• \to jl' \UJil.l .tkti\'no'>r na frontu u Levantu hiln u twpn·ktdnllln r.ll\uju.

I ovo je snimto IG1pa: prenošenw nmjemk.t (gore); ra­njeni dečak 11 očevom namčju (dole).

�JI

B I T K A N A E B R U

Prvog maja 1938. Negrin daje izjavu od trinaest tačaka, u kojoj su delimično izneti uslovi za zaključenje mira. I u Barseloni i u Burgosu oseća se iscrpenost koju su donele godine ratovanja. Kapitulantske tendencije opet se po­javljuju u republikanskoj zoni i dovode do krize vlade koju pothranjuje Besteiro i koja je, zahvaljujući Negri­novoj čvrstini, brzo rešena zamenjivanjem dvojice mi­nistra koji su se povukli. U međuvremenu, na frontovima rat se nastavlja. Varelina i Valinjova ofanziva na V alen­siju ne uspeva. Počinje bitka na Ebru u kojoj se naciona­lističke snage, iznenada napadnute, nalaze u teškom po­ložaju. Na međunarodnom planu beleži se Negrinova izjava u Društvu naroda o povlačenju internacionalnih brigada, a kao događaj velikog i kobnog značaja - za­ključenje Minhenskog sporazuma koji otvara put dru­gom svetskom ratu i koji je udarac nožem u leđa Re­publici.

l

•

Na sltl:.<�ma (gore i dole}: pri::,ori 11 šp.mskim gradovima 11 repuulika11skoj ::.o11i, koji su i::.lože11i 11eprekidnom bomu.miOI•.mju ita/ija11skih i 1/emtlčkih avio11a.

TRINAEST TACAKA

Nova vlada, čiji je predsednik bio Ncgrin, na sednici održanoj 30. aprila odobrila je programsku deklaraciju »Trinaest tačaka« (»Los 13. puntos«), nazvanu tako zato šro se raj dokument sastojao od trinaest paragrafa. Ta deklaracija, u kojoj su bili na\•cdcni politički cilje,•i i stav republikanaca o karakteru rata u njegovoj drugoj fazi, objavljena je r. maja. U osnovnim crtnma deklaracija je saclržala sleJcce: l) potpuna nezavisnost i teritorijalni in­rcgmct $panije; 2.) evakuacija svih inostranih snaga i prestanak svakog uplttanja sa strane; 3) poredak Lasnovan na demokratSkim principima i na opštem pra�u glasa, sa jakom izvršnom vlašcu; 4) odredi­

�:t.nJc pravne i društvene srrukrure putem plcbiscira,

CIJC cc slobodno sprovoJcnjc biti potpuno obezbe­dcno; 5) poŠtO\•anje obJasnih :1Ut0110111ijn koje nisu

u suprotnosti sa integritetom Sp:mske republike; 6) garanrovanje svim gradanima njihovih prava u društvenom i kulturnom životu, uključujući u to slobodu veroispovesti i slobodno izražavanje ver­skih uverenja, kao i vršenje verskih obreda; -) ga­ranrovanje individualne svojine zakonito stečene u granic:tma koje namecu ,.i·i interesi nacije; pošto­vanje svojine stranaca koji nisu neposredno poma­gali pobunjenike; 8) rndiblna agrarna reforma u cilju likvidncije stare :tristokratske i polufeudalne svojine, glavne prepreke razvoju velikih bogatstava nacije; 9) garanrovanjc prava radnika preko na­prcJnog zakonoJav tva, u skladu sa specifičnim porrcb.tma ži,·ora i privrcJc u Spaniji; 10) kulturni, fiLički i Juhovni raz,·irak nacije; n) vojsb u službi naroda, oslobođcnn micaja bilo kakvih rcndcncijn ili p::mijo1; 1 2.) neprilwamnjc rnta kao srcdsrv.1 me­dunarodne politike; sar:1dnja sa Društvom naroda;

. 2

1 1) opšta amnestija za sve Spancc koji hoće ua uče­rv ll ju u obnovi i opšrcm razvoju Spanije.

Praktično, ovaj progr:tm je predstavljao ponudu 7a okončanje r:tta na najširoj demokr:mkoj osnovi, kao i napor za suprotst:wljanje masovnoj propa­gandi prikazivanja republikanaca kao »crvenih«, koji sc zalažu za ostnrcnje prolcterskc revolucije socijalističkog ili anarhističkog tipa. Medutim, kako društveno-ekonomski uslovi u Spaniji tako i evropska i mcčlunarodnu situacija ukazivali su na potrebu demokratskog puta u okviru jednog bloka vlasti nastalog iz savcz:1 raznih klasa, kao i na raz­vijanje demokratske revolucije koja nije ostvarena.

Prirodno, vlada u Burgosu, koja se nalazila na pozicijama sile, nije imala nikakvog inreres:1 za dru­štveno uredenje na demokratskim osnovama, u kome bi mogla samo da izgubi. Ali antisektaška linija sadržana u deklaraciji »Trinaest« mogla je da pridobije kolebljive slojeve stanovništva koji su živeli na teritoriji pod vlašću Burgosa, i da bude borbena platforma za mnoge republikance koji se, mada su živeli na toj teritoriji, nisu odrekli svojih ubeđenja. Tako započeta politika nacionalnog je­dinstva bila je šira od politike Narodnog fronta, a obuhvatala je kao saveznike i društvene klase i po­litičke grupe koje su ostale van Narodnog fronta. Učešće baskijskih nacionalista u vladi, podrška ne­kih bivših radikalskih poslanika i Porrele Valjada­resa, kao i još neki značajni dogačlaji pokazali su da je mogućno ostvariti šire okuplj:tnje snaga.

lstini za volju, na prostranoj teritoriji Spanije koju je komrolisala vlada u Burgosu politička si­tuacija bila je veoma daleko od toga da bude po­voljna za nacionaliste, uprkos režimu terorn i hes­noj propagandi falange. Javno mnenje bilo je umorno od rata, i svaka birka koja ga ne bi pribli­žila kraju bila je razlog više za razočaranje. Prvi put, od početka rata, u 1938. godini cene su tle­normalno porasle i životni standard naroda znamo je opao. Ove činjenice, zajedno sa ncd:tć:tma mo­biliz:tcije, str:thovanjem svake porodice zn svoje čbnove n:t frontu, nisu, svakako, donosile popu­larnost režimu. lzveštaji nem:tčkog ambas:tdora njegovoj vladi pruŽ:lju potvrdu o nezadovoljstvu narod:t i o unutarnjim sukobima između grupa koje su bile 11:1 vlasti u tom periodu. Jedan od uzroka tih sukob:t izbio je n:t videlo dana u govoru koji je general jaguc, falangist, održao 19. aprila i u kome je kritikovao nesprovodenje socijalnih mera, po­hvalio hrabrost �>Crvenih« i kritikovao nasilje, nazi­vajući Nemec i Italij:tne .. grabljivim zverimn«. Po­alcdica ovakvog stava bilo je privremeno uklanja­nje jaguea sa komandantskog položaja.

Clanovi vlade u Burgosu, u međuvremenu, nn­ltavljali au razgovore sa Nemačkom o ekonomslcim konatijama. Krajem marta Hitler je obavcsrio

raakt da mu je njegova vlada dotad bila dala maraka (vrednost materijala i troškovi a da je Isplaćen aamo mali deo ovog

duga: 26 miliot�a u gvozdenoj rudi i T 9 miliona u valun. Trebalo Je, dakle, rešiti pitnnjc špan�kih rud­nika, čija je eksploatacija bila prcdvidcna nacistič­kim planom »Montanja«. U Burgosu sc sa rdcnjcm

?voga problema odugo.vlačilo i bilo je jasno da tp n k, uprkos tome što JC nemačka pomoć bila ne­ophodna, nije preporučljivo ljutiti Cembcrlena U maju mesccu Forenj ofis je obavestio vojvodu od Albe (Frankovog ambasadora) da engleska vlada preduzima korake kod Daladjc:1 da se zatvori fran­cusko-špansku granic:1 (što sc zaista dogodilo posle nekoliko sedmica). Z:tdovoljan rime, Burgos je oper pokušao da igra lubvu igru sa Hitlerom i insisti­rao je u Berlinu da nemačko-španski sporazumi ostanu u tajnosti. Ali na kraju je shvatio da, bez nemačke pomoći, rat neće nikad moći da se okonča. U junu mesccu Frankova vlada povećala je sa 25 °/o na 40 Ofo udco stranog kapitala u akcio­narskim društvima, a istovremeno je obećala Hit­leru i Geringtl da će u novom .atkonu napraviti iz­nimke u korist nemačkih investicija.

VLADA U BURGOSU

U atmosferi nesigurnosti karakterističnoj za Ev­ropu u leto r938. godine vlada u Burgosu uspela je da poboljša svoj diplomatski položaj. Drugog juna nju je de facto priznala čehoslovačka vlada; trinaestog je Daladje zatvorio francusko-špansku granicu; dvadeset drugog diplomatski predstavnik švajcarskc vlade predao je akredirive grofu de Hor­danu; dvadeset četvrtog scigao je u Burgos monsi­njor Gaetano Cikonjani (Cicognani), u svojstvu apostolskog nuncija, umesto aposrolskog delegata monsinjora Amoniutija (Antoniurti). Uprkos rome, nezadovoljstvo u zemlji j e raslo, a propagiranje �e� klaracije »Trinaest« imalo je uspeha. �a s

.voJOJ

sednici od 4· jula vlada u Burgosu odlucda Je da

Nn slici: knpelan b/(lgosi/i(l ;ednu falnngisth�ku iedinicu.

objavi i1.j.wu protiv svake pomisli o pnmtqu; raz­motrila je i problem cena, izj:wljujući da »neće trpeti po�kupljenjc ni pod kakvim vidom«, što nije otišlo Jnlje od dobrih namera.

Str:lh od nemira bio je toliki Ja je 2.8. juna Mar­tincs Anido, ministar javnog rcJn, :wbmnio održa­v:Jnje ••svih vrst:l patriotskih manifestacija« koje ne bi bile prethodno odobrene. Prema Storcru, »režim terora koji je uveo Martincs Aniclo« bio je »ne­podnošljiv i u očima falangista«. S druge strane, n:l Macstrasgu i duž obale Srcdo;.cmnog mora na­cionalistička ofanziva sc nastavljala veoma sporo i nije sc naziralo brzo rešenje sukoba. $\•e u svemu, situacija nije bila nimalo jasna i ohrabrujuća za Burgos. Cak su sc uzncmirli i Hitler i Musolini. Prvi, dobivši konačno ustupke ekonomske prirode, odlučio je da obnovi sav suvozcmni i vazduha­plovni materijal za legiju ••Kondor«, koja je bila u prilično teškoj situaciji. Ova odlakn, doneta u junu, saopštena je vbdi u Burgosu preko Storera 6. jula. Drugi je, posle r. junn, poslao nove trupe, a Ća no je saopštio Miljanu Astraju da, ••uprkos svim komi­tetima, Italija neće napustiti $paniju sve dok se na­cionalistička zastava ne zaleprša na kulama Barse­lone, Valcnsijc i M:tdrida.•<

NA LEVANTSKOM FRONTU

U Levantu, republikanske snage pod komandom Mcnendesa i dalje su davale odlučan otpor, pa su nacionalisti veoma sporo napredovali, sve dok se nisu potpuno zaustavili 27. aprila. Ali narednih me­seci komanda u Burgosu pokušala je opet da pre­uzme inicijativu. Pripremila je dve operacije: jednu velikog obima u pravcu Valensije (i železare Sa­gunro), i drugu - usmerenu na to da sc definitivno zatvori republikanski džep u Estremaduri, zauzmu nalazi�ta žive u Almadenu, u južnom delu provin­cije Sjut:td Real, i da sc izvrši coliko puta planirano spajanje armijskog korpusa iz Toleda sa snagama iz Monres Universales kod Kuenke. Na taj način Madrid bi bio opkoljen, a republikanci bi bili sa­tcrani u malo područje jugoistOČno od Katalonije. Ovom akcijom generalštab u Burgosu mislio je da okonča rat pre zime.

Za napad na Valensiju generalštab u Burgosu bacio je na front I9 divizija i dve konjičke brigade, sa ukupno IJO hiljada ljudi, 6oo artiljerijskih oruđa i 400 aviona. Mcilu ovim trupama nalazio se ita­lijanski armijski korpus pod komandom Beerija. Formiran je i novi armijski korpus sastavljen od

Dramatični snimak napravljen za vreme bitke 11 Levanlll .

.. , .

• •

Spanski rat placen !l! veoma visokom cenom 11 krvi: oko milion !tea izgubilo je živote. Ranjenici ll jednom sabirnom centru ll nactonalističkoj zoni (gore); ita/ijanski "Jegionar« (dole).

španskih vojnika (u čijem su sklopu bile 4 divizije). - Republikanske snage sačinjavali su armija Le­vama i ono što je preostalo od armije centralne zone posle podele republikanske teritorije. Počet­kom juna ove jedinice su objedinjene pod koman­dom Menendesa, obrazujući celinu od 2.1 divizije, sa oko roo hiljada ljudi, 2.00 topova i 180 aviona.

Dvadeset drugog juna sve snage pod komandom Varcle, Arandc, Valinja i Bcrtija počele su napad na veoma širokom frontu. XVII armijski korpus,

%J6

koji je bio zatvoren u džepu Mora dc Rubijelos, pružao je otpor nekoliko dana, sve dok komanda, da bi izbegla njegovo opkoljavanje, nije naredila da se odlepi od neprijatelja. Glavni napad razvio se na delu fronta između Onde i Klaudijcla, s ciljem da se probije front i izvrši prodor do Scgorbe. Otpor rcpublibnaca bio je jači nego ikada. Prvoj Valinjo­voj diviziji trebalo je više od pet dana da bi za­uzela Ondu.

Cccrnracstog jula republikanci su izvršili kontra­napad i zauzeli Penja de Markos, ali šesnaestog su bili primorani da napuste Albetonsu, na !evom krilu fronta. Ipak, utvrđena linija u Sijeri de Espa­dan bila je neosvojiva.

JOS O NEMESANJU

Dok sc borilo i ginulo u Sijeri dc Espadan !. u Nulcsu, a bombe padale na Barsclonu i ValcnslJU, ubijajući civilno stanovništvo, Komircr za nemeša­nje sc sastao pod predsedništvom lorda Plimura. Petog jula Komitet je jednoglasno odobrio plan o povlačenju dobrovoljaca koji, medutim, nije mogao imari nikakvog značaja dok ga ne usvoje dve za­vadc:ne <ttrnnc. Rcpublikansb vlad.l d:lb je svoj pn­o;rannk na ovaj pbn 26. jula. i\lcdurun, u Burgosu srv:ui su sc odvijnlc o;awim drukčtj�. Vl.lda jt' kon­sulrovnl.l nmbno;ndorc Italije i Nt•m.u:·kc koJI, nw duri m, nisu bili dobili in-;truh·ijt· u n· ti s (l\ nn pt­tn n km. !wc: �to je C)wn.:r mo{.\.\0 rt•d htio tt' d .l 11\ .11 plan nt• moi<: d.1 sc odno:-.i 11.1 kgtju ,. 1-.ondtlr... '.l kroju, došlo 'il' do ubc:dt•nj.l d.t k n.qb(lljt• "th11''''

u vremenu«, što je, uostalom, i bila taktika koja se uspešno sprovodila već blizu dve godine. S druge strane, sam Cano rekao je kc;rog jula nemačkom ambasadoru da treba odložiti <;provođenje usvoje­nog plana, jer predstoje odlučujuće borhe u ko­jima će biti neophodno upotrebiti sve italijanske jedinice.

Vreme je prolazilo, i tek u punom jeku hitke na Ebru, 1 5 . avgusta, vlada u Burgoo,u dala je svoj od­govor. Načelno prihvaranje plana bilo je uc;lovljeno sa dva zahteva: da sc pravo zaraćene strane prizna pre odlaska prvog dobrovoljca, i da broj povučenih dobrovoljaca bude jednak na obadve strane. Ovo lukavstvo je bilo smc�no, jer je u tom trenutku u Frankovoj zoni bilo trostruko vi;e stranih dobro­voljaca nego u republikanskoj zoni, u kojoj Inter­nacionalne brigade, već prepolovljcne i popu­njene španskim vojnicima, nisu više predstavljale onakvu snagu kao pre godinu dana.

Za rešavanje ovog problema nisu vršeni odlučni i konkretni pritisci. U stvari, u Icro r938. u evrop­skim vladama smatralo se da je Spanska repub­lika već likvidirana. Ovakva :nmosfera ispoljila se u VC'Li sa �panskim zlatom u Francuskoj. Pariski sud odbio je da španskoj vladi vrati zlato koje je ona deponovala u Francuskoj dve godine ranije (kao garanciju za kupovinu oružja), pod grubim izgovorom da to zlato »pripada privatnom društvu sa na1.ivom Spanska banka, koj::� nije državna banka«.

Politički problemi su jo� uvek zadavali muke vladi u Burgosu. Juna meseca sastao se Nacionalni

savet nove falange (FF.T - Falanhe espan;ola tradi­

��?nalista) i JONS, _k�ji je naimcnovao komisiju u c1�em

_ �:ma�u su h1l. Pedro Gamero de Kac;tiljo, D10ms•o R1drueho (Dionisio Ridruejo) i Huan �ose P�a�era, sa zadatkom da izradi plan o jača­nJu poziCIJe falange u državi. Ova inicijativa izaz­vala je veliko protivljenje vojnih lica i političara konzervativne desnice koji su bili članovi saveta. Franko je podrtao smvove ovih poslednjih, potvr­dujući tako tradicionalno reakcionarni karakter fa­lange, uprkos onome �to je govorila njena propa­ganda i uprkoc; nekim stavovima »Čistih falangi­c;ra .. pre rata. Nekoliko sedmica posle roga dvo­jica od njih - Ac;nar i Gonsalcs Velcs (Gonzales Vćlez) - uhap�eni !>U pod optužbom da konspirišu protiv Franka. Kasnije su o�lobodeni, ali i uklo­njeni iz saveta. Takodc su udaljeni sa svojih polo­zaja tradicionalist Fal Konte (Conte) i monarhist Vegas Latapije (Vega!> Larapić) nekadašnji pripad­nik katoličke panije HiJa Roblesa.

ZA VRSETAK BITKE U LEV ANTU

Frankističke snage postigle su neke uspehe u borbama sa republikancima u Estremaduri. Ali odlučujuće borbe odvijale su se pred Valensijom. Vareline i Bertijeve armije uz podršku preko 400 topova i pod zastitom 400 aviona, izvršile su 17· juna napad na Jevom krilu fronta. Pošro su osvo­jena brda iz kojih izvire reka Mihares, kao i mesto El Toro, artiljerija je zauzela nove položaje, sa

Nacionalistička vo;ska počela ;e S· jula akciju u oblastima Lwanta da bi otvorila prolaz tt pravcu Valensije. Oklopne iedinice koie ;e poslao Musolini odigrale su odlučujuću ulogu u prvo; fazi borbe, ali republikanske sn�g.e su brze umstavile napredovanje nacionalista; fašisti su izmedu r8. i 23. jula T9JIJ. izgubili 20 hiljada ljudi. Na s/ret:

milicionari u borbeno; liniji na frontu kod Valensije.

cilJem da sc dopre do Vl\·cra a otuda do Segorbe. �a obali, Aranduu armij.1 utvrdrla sc u Nulc!tu, i čekala je trenutak da i sama krene na Segorbe. Druga faza O\ e operaCIJe !ta'>to)ala sc u prodoru od 30 k1lomerara iLmcdu Scgorbe i Lirijc, t.atim drža­nJe Sagunra u obruču, da b1 sc potom krenulo na \'aJenSIJU. Glavn1 grad Lcvanta trebalo 1e zauzeti 25. jula, na prat.mk S\. Jakova.

Al1 dogadaJI !tC ni!tu odvijali onako kako su ra­čunali napadac1. Uf\ rden ja na Si jeri de Espadan ·gde je komandant bio rcpublikan!tki general Ma­skelet - Masquclct O!ttala su i dalje neosvojiva uprkos artilJeriJskoj ' a tri i napadima blindiranih jedinica. s, i nnpaJ1 bili su koncentrisani na Viver; medutim, 19· JUla v��rclmc l Bcrtijeve snage bile su udaljene od ovog mesta još 8 kilometara. Bitka koja sc vodila izmedu 20. i 2.3. jula bila je još že­šca. Cela vojska Lcvanra, a naročito armije pod komandom lbarole i Palnsiosa (Palacios), zaustavile su napad na predvidcnoj liniji otpora. U noći 2.3. jula frankistička vojna komanda, koja je već bila izgubila 15 hilJada ljudi, morala je odustati od svoje namere. Ona je prekinula fromalni napad, u nameri da ostvari zaobilazni manevar na seve­rozapadnom delu froma, na sektoru Teruela. Ali u sprovođenju ovoga plana bila je prekinuta zbog uspeha republikanske ofan;live na Ebru, započete

2.?. jula, onog d�na kOJI i: bio odreden za owaja. nJe ValenSIJC. 1 ako sc bnk:t u l.cvantu zavr�ila 23. jul�. p�ra1om napadača i pobcdom branilaca. ValcnSIJa JC bila spa!tena.

PRELAZAK PREKO EBRA Razbijanje frankisnčkog fronta na Ebru spadalo

je u ,,pJan P ... , to jest u plan o ofanzi,·i u Andalu­siji i Estremaduri, koji je obradio republikanski ge­neralštab.

Ujutro 24. jula sastao se Vrhovni ratni savet pod predsedništvom Negrina. General Roho je izložio plan kojim se predviđao prelazak preko Ebra na više mesta, rako da se izazove pometnja u nacio· nalističkim komunikacijama kao i eventualno na­predovanje radi povezivanja Katalonije sa ostalim delovima Republike. Inicijativa je poverena »voj­sci sa Ebra«, pod komnndom generala Modesta, koju su sačinjavali Lisrcrov V armjjski korpus, Tagenjov (Tagueiia Miguel) XV i Xli korpus Etelvina Vege. Proučivši plan, ratni savet ga je US\'OJIO.

Na drugoj obali Ebra bila je posrrojena maro­kanska armija pod komandom Jaguea. Službe ja-

Bitka u Levantu završena 1e ZJ. 111/a 1938. porazom i razbiian;em nacionalističkih trupa. Valensiia ;e bila spasena. Na slici: deta/i iz bitke.

; �

•

U noći izmedu 24. i 25. jula, u potpunom mraku, republikanske jedinice počele su 1111 više tać.aka da prelaze Ebro, jednu od najvećih reka na lberijskom polttostrvu. Na slici: prelazak preko Ebra.

gueovog &raba dobile su obave�tcnja o nekim po­kretima trupa preko reke izmedu Mckincsa i Tor­tose. jaguc je odmah tražio pojačanja, ali nisu mu iza;li u susret. Nacionalistička vrhovnn komanda nije ozbiljno shvatila glasove prema kojima su "crvenioc imali nameru da pregaze reku (tnda srna­tranu nepremostivom preprckom), ali je bila veoma zabrinuta zbog ncuspeha svojih trupn pred Viverom i zbog potrebe da ponovo preduzmc pohod n:1 Va­lensiju.

U noći između 2.4. i :z. s. jula, kada !>U ćasovnici označili 15 minuta posle ponoći, počelo je postav­ljanje prvih mostova na Ebru. U ti�ini, republikan­ske jedinke, predvodenc svojim komandanrim:t, prdle su reku. lJ jedan sat i trideset minuta XJil mdovita brigada prdla je u punom sastavu na drusu obalu, a ostale jedinice XXXV divizije, pod koaiandom Pedra Matea Mnrina, po�le su za njom. Južnije, izmedu Miravera i Bcnifnljcta, V ar­mijlld korpus već je bio na drugoj obali. Oko dva l lltd•et Jacueva artiljerija otvorila je vatru na oroaa llka:oru. Samo jedna granata pala je na jedno Wllto Ide je vrleno iskrcavanje, tc su jedinice .., ... 4a pređu reku mnogo pre svitanja. U 3 sata •••ll komandanti već au bili na drugoj obali na .. jad1nJca. Tako je počelo napredovanje

.-. U IYicanje, artiljerija i tenkovi pre­Tide t- 01prijatelj počeo da daje znake

lfloni uzt.rcli lU l počeli au da

bombarduju one republikanske snage koje su još bile na reci. Neki mostovi srušeni su bombama, ali republikanska protivavionska artiljerija bila je ve­oma cfikasn:1 i primorala je avione da bacaju bom­be sa velike visine, stoga neprecizno. Listerove snage ušle su u Miravet i nastavile napredovanje. Na sve strane zarobljavani su neprijatelj ki vojnici, :1 napredovanje je bilo r:tko brzo da su u sedam časova ujutro vojnici Xlll brigade, prcvalivši preko deset kilometara, zarobili glavnog komandnnta ne­prijateljskog sektora, koji je spokojno stajao na svom komandnom položaju na raskrsnici druma za Kamposincs. Rcpubliknnci su osvojili Venta Kampo�>ines i Korvcru, i stigli istog dana na grob­lje Gandesc. Izmedu Gandese i reke zarobljeno je oko 4 hiljade vojnika. Dvadeset petog uveče mo�>tobran koji su uspostavili republikanci prosti­rao sc 15 kilomcrnra u dubinu, a oslobodena su mL'Sta Fliks, Asko, Ribaroha, Fatarelja, Miravet i Pi nel.

Sto sc: tiče frankista, L marokanska divizija, pod komandom pukovnika Kamposa Gererc, povukla se u krajnjem neredu. hto je učinila i xm divizija, izgubiv�i sve svoje veze. U Štabu je nastala velika zbrka. General Davila, kumandant nacionalističkih snaga, saopštio je dil je •neprijatelj uspeo da raz­bije na'e linije obezbedenja na Ebru•.

Za to vreme VIIIL republikanska divizija u po· atavljala je severnije joi jedan mostobran, bliau

• • . \ " � - .. • •

... .... - . ",. , - ........... . .. ... - -

Cilj r�tmblik.:�nskog plana bio je da se h.a::ove :::.brka u nacionalistilkim komtmik,u·ij.wt.l imedu l et .. m!.t i 1\..Jt.tlonije i da st, po mogućnosti. 1/ctpreduje kako bi se Kcttalonija opet pot•e::Jia s.t ost.tlim ddot'im,t Republike. N.t slik.tm.J: prtlazak republikanskih snaga preko pontonskog mosta (gore). Zu t•n•me l1itke 1111 Fhru (Jo/e): 11 ot•oj bitki jos

jednom su se istakli »intem.Jcion.J/ci .. .

•

Republikanska (�

vija�ija, pod.kr:ma��d���� .Hi�alga de_. �isneros�r, hrabro �e borila tokom celog rata protiv nadmoćnog

III!PYI!fllelfa. Na slw: /asisllcki avton kOJI fl! obonla repub!tkanska protwavwnska artiljerija.

l\1ekincse, a VL - drugi, južnije blizu mora, između Tortose i Amposre. jedinice nvojskc sa Ebra<< na­predovale su puna četiri dana postižući uspeh za uspehom. Konačno, 28. jula u podne sve ljudstvo i s:l\' materijal koje je trebalo prebaciti nalazili su se na drugoj obali, iako su mnogobrojni avioni le­gije »Kondor« uništili mnoge improvizovane mo­stove, dok je neke odnela matica. Inženjerijske je­dinice su neumorno gradile ponronske mostove, dok je organizovano prebacivanje motornim čam­cima tamo gde su mostovi bili privremeno neupo­trebljivi. Ipak, plan nije mogao biti ostvaren do kraja, jer Viljalba i Gandesa nisu zauzete. Poslednji napadi izvršeni su izmedu 3 1 . jula i r . avgusta. Otada je počelo utvrdivanje osvojenih mesra i za­mena jedinica koje su najviše bile izložene napo­nma i koje su bile oslabljene; borba se pretvorila u arnljcrijski dvoboj. Prvog avgusta front se pružao od Fajona i PobJe de Masaluka do Viljalbe i Can­dese, od ogrnnnka Sijere de Pandoljs do Cerre na krajnJem jugu.

U BURGOSU I BARSELONI

Sve oćiglcdniJ.l nesl.lg.mJa u blangi bil::t su snmo P<>!>leJic.:il nevolja 1.bog oJugovlačenj:l rata. Bitka na Ebru jo� je jednom poka1.ala d.1 pobeda ntjc ba; tako bliw, p.t !>e u mnogim političkim i VOJntm kruguvim.t poj.IL.IU !>trah d.t bi jedan svetski sukob mogao i�i u kuri't rcpublik.lllcinu. Još t y. scptcm­hra nemački arnh.t ... uJnr Sturcr nije bio nimnlo op­tuni!itički r.H.pulu/.cn, k.m �to !o.C vidi i1. njegovih

"• loturitl '"""'""'" 11

izveštaja. On je pisao da su se u izvesnim slučaje­vima »Crveni« pokazali nadmocmji, čak i na planu vojnog komandovanja, i Ja je situacija na fronro­''ima »veoma malo Ladovoljavajuća<<, iako nije opasna. Srorer je, sem roga, izveštavao o »Žesto­kim scenama izmedu Franka i njegovih generala<(, i o sve jačem suprotstavljanju prcreranoj moći Se­rana Sunjera. Konačno, nemački ambasador je smatrao da rat ne može da sc završi rako brzo, sem :tko jedna od strana u sukobu ne dobije suštinsku ' pomoc.

U frnnkističkoj zoni nezadovoljstvo izazvano os­kudicom životnih namirnica i poskupljenjem ži­vota i cblje se širilo. Nadnice su bile niske, a mo· bilizacijn svih ljudi sposobnih za oružje znatno je smnnjila prihode radničkih porodica. Takozvana pomoć za borce bila je prosto smešna i nikako nije mogla zameniti nadnicu. S druge strane, tero­

ristička nasilja su sc nasravljab i bila su stalno

pothr:.tnjivana štampom. Pobede republikanaca na

Ebru - prvo u napadu a z:.trim u odbrani - povc­

ć:tle su mogucno�ti za propag:tndu onih koji su

sm:nrali još uvek mogucnim sporazum dveju

strana na bazi n:tcionalnog JCdinsn·a i jačale su

sh,•:.tt:wje da problem SpantJC treba da rešavaju

sami Spnnci. Nc:.umnjl\o, pomenuti ekonomski

problemi, z:.1jedno sn vojnim, sn·orili su tešku situ­

aciju za one kojt su, po�ro 'u kontrolisati vcci deo

n:�cionnlnc teritorije, vcro,ali d.t su praktično po­

bedili. Godina 1918. bil.t je pn'.l godin:� u kojoj je na­

srnla inflacij.t u franki�tičkoj 10ni: količin.t no\ ea

241

J ,

Na slikama: etn•ena gotska katedrala u Barseloni posle fašističkog bombardot•a111a 19. jula (gore). Cano je izjavio da je lično \lusoltm izdao uaredenje da se izvrši ovo bombardovanje. /Jarselona posle fas1stićkih bombardo-

vanja (dole).

.. t

u optic.tju u moJ wni hil.t je tri puta \e�a nego na celoj nacion.tlnoJ temoriji pre početka rata.

l na poJručjim,t poJ kontrolom republikanaca politička �ituacija o,e pugor;:wala. Dve godme rata ostavile �u woj trag. Po .. cćanc tc�koćc omogucile !>U r:11nsm medunarodnim krugovima da H;e priti­sak na neke rcpuhlik:tn-.kc ličnosti: njihova želja je hila da uhcJe ove lično!:>ti u to da bi se sukob mogao za\ r;;iti nekim po�reJovanjcm, iako se znalo da vlaJa u Burgosu uop\tc nije spremna na kom­promis. Upravo l.<lto ;to je bio sve!>tan ove stvar­nosti !\'egnn je smatrao Ja JC otpor Jedma alterna­tiva. Sem toga, treba imati na umu da je raspad Narodnog fronta \an Spanijc 'to jest u Francuskoj, negativno umao na blok ,Jadmih snaga u Re­publici, čija Je bat.a bila upra\o Narodni front. S druge strane, prcdsedn1k Republike, Asanja, gajio Je iluz1jc o mogučnosttmn posri.tanja kompromisa. Otuda njegov sukob s Negrinom. Njiho,·i odnosi su postali krajnje zatcgnun onda kada je Negrin saznao da je Asanja, u vcz1 s tim, imao tajne raz­govore sa britanskim otpra\·nikom poslova, kao i posle predscdniko\ og go\ ora od 18. jula, koji je bio sav okrenut miru, samiloc;ri, praštanju, sto je šef ,•Jade protumačio kao znnk slabosti. Događaj od političke važnosti b1o je plenum �acionalnog ko­miteta Socijalističke partije, koji se sastao u Barse­loni prvih dann avgustn. Unutarnji problemi O\'e panije pren•arali su sc, u st,·ari, u probleme vlade zbog brojn pn·aka rcpubl1kanskc države koji su bili istoHemeno člano\ i SociJalističke panije.

Ncgrin i Prijero su sc sukobili zbog krize nove vlade obrazovane u aprtlu. Prljeto je uporno tvrdio da su ga »Rusi isključili ll ' lade , alt vecina u Iz­vršnom konmetu iwela je mlsiJenje da se pravi problem krize odnosi na vodenje rata; i Prijeto je podneo ostavku na svoj položaJ u Izvršnom komi­tetu. Većina je izglas:tla rezoluciju u kojoj se izra­žavala želja da veze sa Komunističkom partijom budu .. svakim danom sve tešnje i srdnčnije«. Od svega je bio nnjrc'li problem jedinstva koje je tre­balo da dodc do izražaja u rukovodećim organima: Largu Kabnljeru i Bcsteiru predloženo je da bu?� članO\•i Izvršnog komitera, ali oni su to odb1h. L:lrgo Kabnljcro - \'erovnrno 11 ltcnih razloga, Bes­retro - jer je bio prom nasm,·ljnnJa rata.

J rako o;c dogoJilo da, dok je bJtka u Sijeras de

Knbaljs i dc P;tndoiJ" bila u najveccm jeku, frak­Ciona�ka i dcfcri-.ućka polmk:t koJ.l JC mahala strašilom annkomun1zm:1) Jo�ngne ' rhunac sa ciljem da sc I�Ll/O\'C knza 'hlJc. O\· aj manevar se odmah 1spolpo. Podsckrct.H .l.l n;toružanje (t pod­sekrerar )oCIJ.lll">ttckc p.HnJe), Otero, predlozto Je Ja sve fJbnkc ang.tzo\ .1nc u ratnOJ prouvodn1i budu podrcdcnc .,lužb1 koJom un ruko' odi. 0\,1 mera 1t.glcdnla JC logu .. n.t /;'llU .,to Jt' r.Hil<l prou­vodnja prol.t11l.t krut. vc:om.t rcz.tk pcnoJ, n.trouro u K.n.tlonip; k.tmtonl .,u cck.tl1 prl·d t.tbn.:kim knpq.tnt;t Jn gr.ln;tll: hudu 1/r.tdc..·nc..· k.d,(l b1 1h din:ktnu prcb.H.IIi h.lll'CIJ.IIll.l 11.1 l hru. t .. w .,t. '' .t·

Na sednici Nacionalnog komiteta Socijalističke partije Spanije, održanoj 7· avgusta r938, Prijeto je podneo ostavku na članstvo u Izvršnom komitetu. Na slikama: Prijeto za vreme posete intemacionalnim brigadama (gore desno); republikanske inženjerijske jedinice (gore levo}; republikanski vojnici pokawju novinarima mitraljez iz jednog obo-

rmog ttemačkog •junkersa" (dole desno); gmpa čehosfovačkih avijatičara - dobrovoljaca 11 Spaniji (dole levo).

kodnevno događalo i sa konstrukcijama za mo­stove, sa artiljerijskim orudima koja je trebalo po­praviti ili zameniti. Ova mera poslužila je kao iz­govor nekim sirnoburžoaskim krugovima (naročito kataJonskim i baskijskim}, u kojima se već odavno govorilo o potrebi obrazovanja vlade Basterio­Martins Bario, za oštar napad na vladu.

Situaciju je komplikovao i jedan događaj vojne prirode. Obaveštajne službe centralnog general­štaba saznale se da su neke grupe, koje su bile povezane sa vladom u Burgosu, imale nameru da

istaknu belu zastavu i da predlože predaju u noći između 14. i 15. avgusta.

$iroka i duboka opozicija politici pružanja ot­pora postojala je u frakcijama mnogih partija. Stari socijalist Amador Fernandes (Amador Fer­nandes} sondirao je teren kod Sugasagoicija. U vezi s tim on je rekao: .. Razgovarao sam sa Blan­kom (ministar obrazovanja, član CNT}. Njegovo neprijateljstvo prema komunistima je duboko, i oni su spremni da nam se pridruže kako bismo ih uni­štili.« Sa svoje strane, Besteiro je govorio austra-

243

lijskom senatoru Eliotu (Elliot) o SVOJOJ sprem­no'>ti Ja obrazuje no,•u vladu »knko bi sc rat pri­veo kraju«, ako mu sc dozvoli dn slobodno bira svoje sarndnike. Politikn kojn je dovela do Minhena imaln je svoje zagovornike i u političkim krugo­vima republikanske $panije. »Antikomunizam« je postao glavna tema ove tendencije. O aktivnosti ovih grupa u centralnoj zoni, a naročito u Ma­dridu, Sugasagoirija je kasnije dao sledeće tumače­nje: » Rasprostranjeno neprijateljstvo prema ko­munistima pretvorilo sc u tajnu organizaciju.«

Politička suparništva u vojsci stvorila su nemalo problema. »Niko nije mogao da dobije viši čin<<, komenr�triše istoričar Ramos Oliveira, »a da ne izawve ljurnju ili sumnju svojih kolega koje su u ovome videle direktne političke pritiske ili porast uticaja jedne partije. Unapređenju Listera, komu­nista, u čin potpukovnikn, u znak priznavanja za njegovo briljantno držanje u bitki kod Teruela, moralo je, nekoliko dana kasnije, uslediti unapre­đenje anarhista Mere u isti čin.«

Sumnje i surevnjivost ubrzo su posrali politički problem, i njih su korisrili oni koji su verovaLi da

!e .r.nogućc �stv�riti kontakt sa neprijateljem žrtvu­JU�� komu�!ste 1 nj1hove pnjarelje. U vc11 sa doga­thlJlma �OJI su �-e odigrali u jesen 1938. general

Roho daJe sledeCI komentar: »Borba protiv komu­nista k�_iu su već odavno vodile partije surevnjive zbog 11Jlhove prevlasti u vojsci, poprimala je sve gore oblike, dok sc nije pretvorila u klevctanje ...

Ova tendencija najpre se ispoljila u krizi od 17. avgusta, koju su izazvali ministri Ajgade i I ruho, prvi katalonski a drugi baskijski nacionalist· u vezi sa Oterovim prcdlogom, a pod izgovore� da žele sačuvati prcrogative autonomnih oblasti (iako je tada postojala još jedino Katalonija), oni su pokušali da izazovu pad Negrinove vlade. Asa­oja nije hteo da krene ovim putem u kritičnom trenutku bitke na Ebru, u kojoj su republikanski vojnici pokazali da mogućnosti za pobedu nisu još sasvim propale. Kriza je, dakle, rešena zamenjiva­njcm ministara koji su podneli ostavke Hoseom �loiksom (Josć �loix), iz Ujedinjene socijalističke panije Katalonije, i Tomasom Bilbaom, iz Aksion nasionalisra baska (leva nacionalistička grupa).

U augustu se bitka na Ebru uglavnom pretvorila lt artiljerijski dvoboj. Nacionalisti su primenili pravilo »artiljerija osvaja teren, pešadija ga poseda<(. Njihov prvi protiv11apad izveden je 7· avgusta. Na slici: porušeni most na Ebru.

Nacionalisttčko uporište 11 Fuentes de Ebro, uništeno bombardovullfl.'lll.

DRUGA FAZA BITKE NA EBRU

.. D�nima su sc napadi na Sijeri de Pandoljs raz­

biJali o otpor boraca Xl divizije. Veliki broj aviona k�ji su prckrivali sunce, bombardovanja artiljerije sv1h kalibara, uništavali su ovo brdovito područje sa sivoljubičasLim stenjem, gotovo bez vegetacije. Izloženi vatri i nemilosrdn im zracima avgusrovskog sunca, republikanski vojnici su izdržali napad ma­rokanskih jedin ica i navarskih brigada armije iz 1\.lacstrasga, kojom je komandovao Garsija Val iojo,

u�ućcn ovamo iz Levama. Osamnaestog avgusta L•�t�rove snage bi le su izgubile svega nekoliko po­lozaJa (vrh Santa Magdalene).

Dvadc�oerog a vgllstn tri n::tcional ističke divizije počele '>ll novi nnpad ll prnvcu Vilj::tlbc i Fatarclje. R7publikamkc jedinice prerrpcle su velike gubitke, ah su izdrhlc. Po.,le Jesct dana borbi n::tcionalisti �>� osvopl1 samo nekoliko položnja. Nikada borbe msu bile t.1ko o;trc.:, niti je ikada vatra bila rako �nazna. Tc>kom prv1h pet neJclja komraofanzive nalion.1li\11čki .tvwn• b.tcali �u proscčno to h ilj:.�Jn hornhi 11.1 J.tn . • Swk�o·· su vr,dt• -.voje prve ckspe­nmcnt.1lnt.· ktuvc plklr.lJliĆI 11.1 l bro. N�tdmoc n:�­cion.tli<;t.t u \Mduhu hd.t Je por.lZaV.IJUt.l.

Rcpuhlik.lrl'.h· '>n.tgc lllJl'dnug trc.•nutk.t nisu Jo­pusulc J.t nqnij.ud1 prohlJe IIJlhmc lu11j�o·. N.1cio­nal•su Ml l.'J • • tvgmt.l do.;l, do uvcn:nj.1 J.1 je na­pad propao i rcoq.�.ll11111\l,lll "' "OJ l' '>n.tgc t.l opc­r:tCIJC n.1 Jru�o�om !lt.'ktoru. Od tog tr�·nutk.l wi n.l­prm h1l1 liU konu:ntm.mi 11.1 n.IJMd koji je trebalo

da počne iz Gandesa, u prnvcu Kon·ere i Kampo­sinesa. Pre roga bdi su prop::tli svi pokušaji da se OS\'Oje republibnski položaj• na ijeri de Kobeljs, koje je branio V armrjski korpus. Od 3· do 16. septembra iZ\'r!>cn je frontalnt napad, ali sa bezna­čajnim rezulrntimn. Generalštab u Burgosu poku­šavao je da dob:le kako je nrriljerija u stanju da osvoji teren, a da pešadija, prema tome, ima samo da ga posedne. Ovaj metod potpuno je propao na Ebru. Posle neprekidnog višcčasovnog bombardo­vanja iz vazduha i dejsrvovanja �miljerije, jedini re­

zultat je bio taj J.1 su tamni i sivi brežuljci, pa čak

i golo stenje, promcnili itgled. Kroz ogromne stu­

bove dima i prašine lctelo je bmcnjc, a izglcd::�lo

je nemoguće dn tamo još uvek postoje znaci ži­

vota: upravo u rom trenutku pcšadij:1, pod zašti­

tom tenkova, jurnula je u napad. T<ld:l se desilo

ono što je i1.glcdalo nemoguce: republikanci su

odgovorili mirraljeskom vatrom i ručnim gran:l­

rnma. N.tcion.11isri su nu7eli Koncru pošto su re­

publikanci u roku jednog jcdmog Jan.• četiri pum

gubili i os' aj.1li un rden ja ove ' arošic.:e. a kraju,

usled ncdo'>tat.tk.l rctcn•n•h s11.1ga, iscrpene repu­

blibnske jcdinH;c Job ik -.u u t 1 ča�o' a nocu na­

rcdcnjc J.t sc povuku. Ah 1 0\0m pnhkorn linija

frnnr:t pom�o·rc11.1 JC za 'a mo nekoliko 'tt>tin.t me­

rar.t. Ni u dru�uj of.tnll' 1 , koJ.t JC tr.tj.tla od tiL septemhr.1 do pn •h d.m.1 okrobr 1, n.tp.td.tčt nt'u

posti�li tll.lllllJl' rl'/Ult.lfl'. Do 6. okw .. r.1 otpM r�­

puhlik.ln.u;,t u "'' .�ri lliJl' b1o r.llhlll' ll Ill n,t Jt•,hwJ

jl·dilliiJ l.tčkt.

»Već trećeg dana ofanzive,« pisao je republikanski komandant Lister, »bilo nam je jasno da je napredovanje zaustav· ljeno i da je ova operacija 11la:dla u fazu bitke iscrpljivanja.« l doista, bitka na Ebm na kraju se pretvorila 11 de{OJz· zivnu operaciju. Republikanska komanda izdala je naređenje da se vojska čvrsto utvrdi 11a osvojenom tere11u i

organizovala ie zamenjivanje nekih jedinica. Na slici: vojnici gaze reku.

NEGRIN U DRUSTVU NARODA

Na zasedanju Skupštine Društva naroda, odr­žanom 2.1. septemb.ra, Negr:in je dao senzacioJ1alnu izjavu da je njegova vlada donela odluku o ••hit­nom i potpunom povlačenju svih stranih dobrovo­ljaca koji se bore u Spaniji na strani republika­n:lca«. Vlada u Barseloni tražila je da Društvo na­roda kontroliše povlačenje dobrovoljaca i odbiJa je kontrolu diskreditovanog Komiteta za ncmešanje. Engleska vlada, međtttim, insistirala je na tome da londonski komitet uzme na sebe brigu o povlače­nju: ali Cembcrlen i Halifaks (H::tli.fax) bili su rih dana suviše zaokupljeni pripremama z::t svoju sramnu kapitulaciju pr.rcd Hitlerom, da bi se do­kraja zalagali za ovaj zahtev. Skupština Društva naroda prihvatila je španski predlog da obrazuje jedan komitet, što je učinjeno 14. oktobra.

Treba postaviti pitanje: z::tšto se Špansk:l vlada rešila na taj korak? Nesumnjivo, iz političk<>·mo­ralnih radoga, kako vlade Frnncuske i Engleske, ocenjujući povoljno njenu lojalnost, ne bi priznale neprijatelju pravo zaraćene strane. Sem roga, u to vreme u republikanskim redovima bilo je svega oko u . hiljada stranaca, pa je šteta od njihovog pavla­-ja, sa vojne tačke gledištu, bila minimalna; me-4udm, u neprijateljskoj zoni bilo je više irnlijan-

armijekih korpusa, a gotovo cela avijacija i d.o ardlJerije bili tu u rukama stranaca.

Strani borci odmah su povučeni sa fronta. Bilo ih je tačno 12..673. Posle nekoliko sedmica, da bi umanjila moralni utisak ove mere, vlada u Bur­gosu odlučila je da povuče ro hiljada italijanskih vojnika. Međutim, italijanske snage brojale su -prema Ćanu i Storeru - 48 hiljada ljudi, od kojih je osam hiljada stiglo u toku leta; a prema Maj­skom (sovjetskom ambasadoru u Londonu i pred­stavniku Sovjetskog Saveza u Komitetu za ncme­šanje), bilo ih je oko lCY.> hiljnda. On je rvrdio da u ovakvim uslovima Cemberlen nema pravo da ra­tifikuje sporazum zaključen .

sa �usol.inij.cm .. u

aprilu; ali Halif::tks je odgovono da JC »hkvtdactJa španskog problem:t« nu1ogo važnija od c.ifara .u

vezi sa evakuacijom !talijana i pripadnika btlo koJe sile.

MINHEN I SPANI]A

Prikaz aAglo�francuskc kapirula�ijc �red fa�i­sričkim diktatorima, koja je omoguctla pnp�eme .

. za

agresivni rnr, nije predmet koji spada u �"� tstortJU, ali ona podrazumeva ispitivanje odl�ČUJU<:th reper: kusija koje je Minhenski sporazum tmao na raZ\'OJ i završetak rat::t u Spaniji.

U Nirnbcrgu, Hitler je tražio orcepljcnjc Sudctsk� oblasti od Cchoslovačke, pod izgovorom J;t u toJ

oblasti živi nemačka manjina. Vlade Francuske '

Engleske još jednom su bile neodlučne i uswknule su. U kupštini Dru�tv::t naroda Lirvinov je pod-eria na to kako je njegova zemlja spremna da po­

štuje ugovor sa Francuskom. Medutim, kao da niko nije ozbiljno shv::tmo ovo piranje �cm delegata Spanijc (Alavarcs del Yajo), Meksika i Kolumbije. Sada se igra više nije odvijala u Društvu naroda već u kabinetima. Beneš je 2. se p rem bra saznao da Engleska i Francuska neće ući u rat radi odbrane Cchoslovačke. Ali Hitler je hreo još više - da njc­go'c trupe odmah okupiraju celu usrupljenu teri­toriju.

Dok je kriza postajala sve ozbiljnija, u zvonič­nim krugovimo u Burgosu rosio je nespokojsrvo. Ako Engleska i Francuska ne popuste, moglo bi doci do rora1 i mJo bi francuske divi1..ijc prispde da pojačaju »vojsku sa Ebra«, a izvršile bi nopad 1 n::t granici kod lrun::t. Ako, pak, ne dotle Jo rata, a Hirlcr ustukne, nije sc moglo ni pomišljati na brLi pobcdonosni z::tvršcrak grad:111skog r::tm (sam Storer, a, snkako, i Hačson, vršili bi pritisak za posredo,•anje). Stoga je trebalo više nego ikada '>mi�IJcno posrupau. General Franko je rnzgovarao sa ncmnčkim oficirom t.a -.czu pri !>VOm glavnom '>t.tbu. Rekao mu je da mu nisu pot.tute namere Ncm.u .. ke u slučaJU it.bijanja ram u E.'·ropi. Sm bi htio '>.1 lcgijom ,, KonJor .. ? Sra bi pred uzeo brod

Dojćland .. , koji je ul>idren u luci Vigo? / .• 1 tu vreme rranko' i .1mbnsadori u l onJonu i �1-Httu, vo)voJa ud Albe i KinJone� Je: Lc:on (Qu­

tnonc!. J�.: Leon), duhtli '>ll in.,trukctjc d.1 .... 10p�rc fr,IJI�u.,koJ i cn�lc.,kuJ vl.ldt d.t Ll' n.H.ton.llt .. rička Sp.IIIIJ.l , u '>lu(.lju llhtJ.111J.t rat.l, O'>t.tll ncurr.tlna. Po5tup.1JIId ov.1ko, vl.td.t u l'ur�u.,u Jl' hwln d.1

Na dan 29. se-ptembra 1938. sastali su se 11 Minhenu Cemberlen, Deladje, Hitler i Afusolini. Odlučen,, je sud­bma Cehoslol'aćke, kojtl w rtlskomrJJull.l 11 korist Ne-1/i<IČke. To je bio uttod u dmgi St't:tski rat. N,z slw (sleu.1 ncldt:sno): Cemberlen. Del.�tlw. 1-fitl!r, Afusolini i C.mo

posle pot pisw.mttl sporazwntl.

izbegne najgore, jer je bi!.t obavcšrena o ti'.jnvi gene­r;tla Gamlenn, komandama francuske vojske, dn će vojne snage nacionali'>ričke $panije, ako ova ne osmnc ncutr.1lna, biti n.tpadnure kako na Pirineji-111:1 tako i u �Luoku. Q, u opasnost trcb;llo je iz­

bc�i. Markiz od l\ lagasn, :tmbasador nacionali­

stičkt.: vlade u Berlinu, izneo je, rnkode, nameru svoje vl:.ldc Ja po;rujc neutralnost. Nemačko Mini­

st:HSt\'0 spoljnih poslovn mu je odgovorilo d.1 sc, u

slučnju iL.bijanja sukoba u E' ropi (u šta, uo�t.1lom.

Berlin ne veruje), .. naJ.t da će njeg<H'.l d.Jda,

držeći sc neurralnosri, imnti blagon;tklon sta,· prema Nemačkoj i l raliji ...

Konačno, 29. septembra, Cemberlen i Daladje, podržani od većine u wojim parlamentnna, po"ino­

vnli su c;e Hitlerovim z:thre,•ima. Potpil><111 je �lin­

hcnc;ki sporazum i 7rtvm .tna je Cehoslm .1čb, a znjcdno sa CehosJo,•ačkom i kolekrima hczhcdnost,

k.1o i mogucnosr srvar.111p.1 demokrnrskog fronta za

očuvanje mira. Nibd:t nece hiti dovoljno ponav­

lj:tri rvrdnju d::t je, u 1renutku porpi�i,·.mj;l ,\ fin­

hcn-;kog spor::twm.l, i sudhinn Sp:tnijc btl.l r�'"l'na:

� l inhcn je.· hio n:t<,C.1\ .1k pol m ke ncmc�.lllJ.l, koJ.l -;e

-..l'>mJ.Ii.t u žrn m .l ll J ll Jcmokr:.ri1c ll p.tlltJI. �.t

\Ojnog glcdi.:.r.1, �lmhl.'n Jl' prcd-.r.n lpo u,l.lr.h.

no/cm ll Icua l)udun.l kop 'ill 'iC north 11.1 l brll;

-- . - . • • •

Posle Negrmove iziave 11 skupštini Dmstva naroda, 11 ;eseu 193li. borci illlemaciollalniiJ brigada povučeni su sa frontova. Bilo ih ;e 12.67 3. U isto vreme italiianske i nemačke S/lage bm;ale su oko JO hiliada /;udi.

sa diplom:mke tačke gledišta, to je bilo potpuno napuštanje $panije i izolovanje Sovjetskog S:wcza, primoranog da zauzme odbrambeni stav, Jok će njegova pomoć Republici, zbog n:lStalc situacije, biri manje konkretna; sa političke tačke gledišta, neodlučnost, rnzbijanje demokratskog jedinstva, razvijanje patološkog nntikomunizma, stvorili su - u situaciji zamorn i protivrečnosti nast:tlih u r:ttu koji je traj:to već preko dve godine - uslove za raz­bijanje jedinstva nntifašista i pripremanje kapitu­lacije.

Minhenski spornzum, prirodno, smatrnn je u Burgosu kao prava pobeda. Od tog trenutka odbi­jene su sve sugestije o posredovanju koje je zva­nični engleski izaslanik Hačson uporno davao. Franko je J . oktobra, u toku večere sa Storerom, čestitao ovome na uspehu u Minhenu.

ZASEDANJE KORTESA

U ovoj tako teškoj :ltmosfcri vlnda Republike ponovo sc sastala J . oktobra. Sednicn je održann u manastiru San Kug:H dd V::tljes, u K:ttaloniji. Mi'lno o kapituladji, ojačana Minhenskim sporazumom, sve više je Ui'.im::tln mahn. Neki su smatrnli da je došao trenutak da sc učini kraj Negrinovoj vlnJi. Prcdscdnik vlade podnco je izveštaj o vojnoj situa­ciji, o spoljnoj politici i povlačenju dobrovoljaca. Govorili su pred!ttavnici parlament:Hnih grupn. Istupanja Paloma, u imc rcpublikan'ikc levice, lruha, u imc baskijske Nacionalističke pnnijc, S;ln­taloa, u imc katalonske levice, satkbl.t su skrivene napade na vladu i sumnje u politiku mpora. N;l­auprot tome, Lamoneda, u imc socijalist.l, i Dolores lbaruri, u imc komunista, bezuslovno 'u pudrž.tli

Zatim je naatao dramatični trenutak. Nc�rin 111110, lllf.tći da ac acdnica prekine z.1 č�:tvrt

časa. Svi su mislili da će poJncti ostavku. Kada sc, posle petnaest minuta, vratio za predsednički sto, Negri n je rekao sledeće: " Vlada ne smatra da se mogu ukinuti prcrog:uive parlamenta i prepu�ta Kortesu suvereno pravo odlučivanja. Ali, ako se parlament ne slaže sa vladom, to treba reći otvo­reno. U tom slučaju vlada će podneti ostavku i biće obrazovana druga vlada. U protivnom, ako postoji saglasnost sa vladom, ova ne može dopustiti uslov­ljavanje podrške, vec joj je potrebna puna podrška. Vlada traži od vas izglas�l\'anje poverenja bez re­zervi.« Nastao je trenumk dvoumljenja. l sam ln­dalesio Prijcto je shvatio dn nema drugog rešenja do izgl::asavnnj::a poverenja: on je bio raj koji je k::azao da tako trebn postupiti. Za nekoliko trenu­

taka ne ralo je svakog c.lvoumljenjn. Tnravno, mnogi poslnnici nisu se slagnli sn vladom, ali wi do jcJnoga izglasali su joj povcrenje. Sem roga, u uslo­vima u kojima se borila vojska na Ebru, s gledišt.1

morala nije bilo drugog rešenja.

Predstojaln je, dnkle, drnmatična odlub. U zn.1-

čajnom člnnku ohjavljcnom 5· oktobra u li.stu

»Frcnrc Joho«, Hosc Dijns je pisao: »Ncmnmo du­

zija, niti.

znrvnrnmo oči prcJ sn·:unošću. Ono što

se odigrnlo sn Cchoslovnčkom, prcdst:wljn por.t7

zn medunarodni proletarijnt, por.tz za snage demo­

kratije i mira ... U članku sc prcdl:lgnlo sn .uanjc

mc,1unnrodnog Jcmokrntskog (ront:t protiv f.1Ši7m:1

i rata. Istog d.tna, �ef političkog odcljcnja u \'il­

hclmštr;lSC, Svcndcman (Sdnvcndcmann), napis.H)

je u povcrljivom izvcšt.tju d:t .. osovin:t Rim-Berlin

treba d.1 prcullnc k.to svoj cilj pobcdono�no okon­

čanje �pan.�kog nH;t u n.tjkr;lcem mogul:cm roku .. .

Srog:t je Ncm.tčk.t odlučil.t d.1, r.tdi o:.tY.trc��l·'

ovug.1 dlj;t, 7adovnlji sve 1.1htcn: Burgo,,l. J....,t,lliJl'.

Spnnijn 0c n.1 ,·konom�tkom pl.tnu skupo pl.ltttt

t>YU ponwc, i.1ko je n.11.:i�u�k.t Nl·m.t�k.l /dl'1.1 d.t uveri �ptm,kc "Karn.tr;ltfl-.. , k.tku jl' on.l d.1j.- il

pri j .n d j �t v .1.

PA D K ATA LO N I J E

Dok se na međunarodnom planu sue uiše gomilaju pre­teci oblaci rata, krajem I9J8. godine panska republika nalazi se pred konačnom propašću. Tako dobro zapo­četa kampanja 1ra Ebm, zbog Jnemoći nefJrijatelja u ljudstuu i sredstvima, završava se povlačenjem rept�bli­kanski!J snagt7 na polazne položaje. U Kataloniji, nacio­llctlistic�ka ofan::::,iva postiže svoj cilj padom Barselo11e. Poči11je t ragič11a seoba naroda 11 pravcu Franwske. Na Negrinov pred/og o uspostavljanju mira bez represalija, �ranko odgovara takozvanim. zakonom o političkoj od­govomosti, koji najavljuje niz krvavih obračuna sa španskim narodom, i ne ostavlja republikanskoj vladi dmgi izbor do otpora dokraja.

KRAJ KOMITETA ZA NEMES ANJE

Početkom oktobra biLb na Ebru, koja se bila pretvorila u rat iscrplji,•anja, nastavljena je sa istim karakteristikama. Posh.� teskog osvajanja Kon•ere, generabtab u Burgosu poverovao je da je moguce izvesti fronralno napredovanje. To je bio uzaludan poduhvat, u kome su jedan za drugim, od 8. do 20. oktobra, poručena dva fašistička armijska kor-

pusa. Borbe su sc vodile ;a svaki brežuljak, L:l svaki utvrđeni položaj, napadi i protivnapadi vršeni su nai.tmenično, dok nadmoc fJšističkc avijacije i arti­ljerije nije d.1b rewlrate. Posle dvanaest dana borbi Jubina nacionalističkog prodora, i.tvršenog se,·erno od Korvere, iznosila je svega dva kilometra.

Veoma zabrinut, ncm,tčki ambasador $rorer uputio je 19. oktobra Berlinu sledeće obaveštenje: »Vojna situacija je ncpromenjcna . . . neznatni i s mukom postignuti nncionalistički uspcsi na Ebru

'4\)

nemaju stvarnog znnčaja ... l t::tko, llitlcr i Musa­lini odlučili su krajem oktobra d::t »ll potpunosti obnove borbenu moć lntpa koje sc nal:llc u Spaniji, slanjem potrebnih količinn rntnog materijala i mu­nicije«. Tstih dann Burgos je tra7io da se pošalje 50 hiljadn pušaka, 1 , 500 lakih i soo teških mirra­ljeza i 100 ropovn velikog kalibra.

U ovo vreme Komitet 1:1 ncmešanjc bio je prak­tično likvidiran. Dola1..tk njegovog delegata Hc­mingn, počcLkom oktobra, u 1.0nu pod Frankovom kontrolom, 1.nvršio sc potpunim neuspchom. Nisu više održavani sastanci Komiteta i potkomiteta; štaviše, krajem novembra belgijska i švedska vlada povukle su sc i;. Komiteta. još samo su London i Pariz nasr::tvili Ja sc drže ncmcšanja, isključivo na štetu Spanske republike.

N:1 republiknnskoj strani, pored teškoća u po­gledu naoruŽ:lnja, posLojao je veoma očigledni ne­dostatnk koordinacije izmedu mznih vojnih grupa­cija. Sa izuzetkom fronta u Esrremaduri, frontovi u centru, Andalusiji i Lcvnntu, bili su potpuno ne­aktivni. Jedinice ova tri sektora sačinjavale su tako­zvanu »grupaciju centralno-južnih vojski••, na či­jem je čelu bio general Mijaha, a pomagao mu je šef generalštaba general �laraljana. Zbog toga je ceo teret rata pao na operati\'ni sektor levo od Ebra, izmedu Faljona i Benifaljeta. U ovim okvi-

B�ka na Ebru: prenoše11jc ranjenika za vreme bitke (gore). Borci iz jugoslot•enske protwtenkovske baterije (dole); 1 oni su zajedno s drugim prežive/im borcima posle španskog rata dospe!J 11 francuske logore, u jugoslovenska vlada

im ;e oduzela drtavl,anstvo zbog učešća u španskom ratu. Posle okupacije Francuske i Jugoslavije njih preko :!.JO uspelo Je da se probi/l! u svO/tt zemlju, gde su postali organizator/ i mkovociloCJ prl'lh Jl!dlluca narodnooslobodilačke vo1ske, partizanskih 1 dwerzantskih odreda. U NOR ih je 3/s pogmulo, 1.9 je proizvedeno tt generale, a preko JO njih su proglt1Sem narodnim herojima. Drugi, manji deo uključio se u pokrete otpor,z t'vropskih zenltllja, posebno tt

Francusko; i Belgiji.

rim.l tn·h.l po.,rn.nrati proboj rt:plrblrkan.,kog front.l po'k l r.lllk<Hc ofan;r\c t.lpm:ctc �o. okto­br.l 11.1 �IJt'ri dc Kab.11j.,, kojom JC 'l\ orc·•u 'coma tt•�k.1 'llli.H.IJ.1 /,1 rcpubltk,lllct:. ( l'O ,l fllliJ'kl kor­pil' ,,1 \l .lc,tr.l'g;l, pod kom.111dom C.1P.iJC Vali­nj.l, un:dcn je u horhu, i .. �t-�..k·lcg d.1n,1 hrda )ijcrc dc K.tb.dj'>, s. l čijih vrhov n je kolllrol isa rL\ cela obl.t�r. hil.1 "ll 11 ruk.1 1n::1 n.Kion.lli-.t.l.

,,fNTERNACJONALCl« NAPUSTAJU $PANIJU

Rcpubhkan-.k.l ' bJa brzo )e -.provcl.l u delo plan 0 1cdno-.tr.lnom p<)\'l.lčenju '>tr.lnih hor.1c1. Pripad­nid tntt•rnacion.llnih hrigaJa hill '>ll povučeni sn fronta i upućeni u poi'.l<.linu. Predo;ednik Negrin je 9· uktohr;l /\':l 11 ično o b.wcstio o 1 ome sl r:�nc dobro­,.o(jce, ,t '" adc�cr o�mog pri reden je svcbni opro­�taj od intcrnncion.llnih brigada: LO je hio dogadaj koj t je u naj' ewj meri uzbudio �pnu ... ki n;nod. Po­red ,I.tduuh prt•dst.wnib i 11::trod.1, wc političke i sinJtkalnc org.lllit::tcije u čest' m• ale 'ill na wečano­-.u opr.t'>l.lllJ.l oJ • tmernacwn;l i .H .. :l • . lada je grad bio pr.11111�11o ukr.toicn, u \atduhu o,c o-.e1..;1ln ruga. !)obrO\ olJu slobode dcfilovali su bet oružjn, obn­!>Uti cveccm; ljudi '>ll th grltli, /.ene i deca su ih lju­btlt. Na 1rihinama predstavnika v!Jsri bili �>U Ne­grill, gcner�1l Roho, pukovnici MoJcl:>to i Lister,

!:do jare/as. komrt11clir čete 11 američkom bataljonu »Lin­ko/Jr« i St i11 Ni/son ( tvlesaroš), komesar bataljona, a posle komesar XV internacionalne brigade (gore). Oni su došli u .�fJttJltfll 11t1 poziv KP}, Z.tfedno s mnogim radnionht tseljemdllttl i:; jugosltlL'IfL' koji su stizali iz. StiD, ktlllctclt', }ll�/11! Anwrike, Franwskc, Bdgijc i dr. R,u/mo tsdwmn t!i 1111 fJrittremc!llom radu sc�čiltf•IVali su

r•eltkt dm fll�oslor•enskih bor.tca u Sf1mllji. Borbe litt l bru !f>s su besnele k.ncl.t su •mtenwcionalci., pot'llČ€'111. Poslt•dnfll akciju ,.intemdCtOnalaca •, na dan 22. septembrct, l'odt!a w njihova XV bngada. Na slikama (dole): uzlmclljiur oproštaj flri/ikom odlaska »interna-

ctoltalaca«.

Nt•grin i L1 Pwsion<�rij.l odr�. lli su 1 J. nouembr,l 11 Bar­se/oni oprošt.rjne gm•ore prilikom oJI.rska ,.intem.lciona­l.rc.r"; ol'i su dt•/ilor·,,/i usred u:;bttclt•nc m,lSt', koj,l ih je ::.asip.r/.1 ct•t•Ćt•m. '-:,1 slik.llll,l (gore): gmp.1 ,.intem,lciona­I.JcJ" kn·(,• prm1.1 fr,mcuskoj gr.mid: nacionalističke

tmpe m.lrŠir.ljtt prem.l frontu (dole).

252

Dolores Ibaruri, �tmincs Bario, Sanrjago Kariljo, Ramon Lamoneda i pesnik Antonio �1ačado.

U meduvremcnu, q. oktobra 1938. obrazovana je komisija Dru š tv a n aroJa z•t kontrolu podačen1a dobrO\•oljaca, ČtJi JC predseJmk bio finski general Jalander. Dva dana kasniJe, članovi komisije stigli su na špansku rcmortJU. Oba,·ljcna je podrobna kontrola; komiSIJa je obtsla S\'C fromo,·e, tz,·rsila je ispim·anJa i saslusanJa, pJ je na kraJU kon:.taro­vala da su dotsta S\ 1 •tnternactonalct« povučeni sa borbemh )imJa, da th JC btlo 12..6-3, od kojth su 6.400 'ec tupu sci lt Spa niJU, dok su ostali čekah da se obave potrebne formalnosti za njthovu evakua­CIJU.

POVLACENJE SA EBRA

Posle po' lačcnj.t republika Mea sa Sijerc dc Ka­baljs, Ltsisričkc ::trllliJe izvršile su 2.. r�on.•mb�,, n�­pad u pravcu Pinclja. Cdo Jesno krrlo nauo�.tlr­sttčkih jcJirm:.t posttglo JC �\OJe criJc'·c. TJJ.t :e rc­publtkansk.t kom.111J.t oJiučrlt 11.1 poda�cnJC �1· borbu na edom JUŽnom sektoru oh.tlc Ebra. ?'o povla�cnJc poc.:do je S. noH·mhr.t cv.tku;tet�om ;\lora Je Ebro. !:!tuge konund.tnt.t \ lmic�ta dn·�tle su u com rrcnurku oku tri,t.t k' .tdr.nnrh krlomctara na levoj ob.tli rch'. .tli ni'u bile u .,r.tnJU d:t orga-

. k · J J 1 - nm·cm-nizuJU '-'rsr or pur. 1.1 ·o JC:. o 'o . . o ' . br:l, ob.n ljcn.l Jrug.t f.ll..l pod.t.:cnf.l np�rl>lr�a�­.,kih snag.t, ... �iljem J.t 'e: 'r.m: n :t pobmc po1M�1JC

• · J ' J < • ll:\1.''[01' Jlll\'COl-(tO jest, n.t polot.llft' o .!': JU .1 · :-ot'.' .• " : hr a c.:d.t rcpuhlik.tn'k.t '01'b op<.·r ft pre.,!.� 1 hro �

l h l . · · pr. ,, cr• a l r'tt'f\l\ OJ s;n r'cnom rc< u, 1.1 \ :l JUJlh.t, e · 0 : • h' k hl.tdnokn nn.,ri, ne prc,t.tJUti d.t .'t' �on. \lt ll ,.t nJ E hru hil.t k l,l\ r'cn.l. l r'rc.·r JC pr,,w tl.t 'u rt· puhlrl...tn�.-r u njoj u:guhili �o hilj,lll.t )Judr. ,t tr.lll· ki'ti - 60 hllpd.t.

U BARSELONI I MADRIDU

U više mahova ukazivali smo na k:tpitulantski duh nekih grupa u republiknnskom rnboru i na rn­bijnnje jedinstva u vladi, naročito posle mećlunn­rodnc krize koju je izazvno Minhenski sporazum. U Bnrscloni je bilo ljudi koji su odnvno mislili da je moguće postiči kompromisno rc:;cnje, n medu ovima pominjnli smo prcdsednika Asnnju. U još vccoj meri uvek je ic;poljnv:lO defetiznm desni soci­jalist Bcsreiro: on je ost::�o u Madridu i uporno je odbijao ela pt·ihvati sv::�ku odgovornu dužnost. U novembru r938. As:1nj:1 je pozv::�o Bcsteira u Barsclonu, nli ovnj nije hteo da prihvnri ni�rn od onoga Što mu je šef dr7::t\'e ponudio: ograničio se samo na to da učestvuje na jednom snsrnnku Iz­vršnog komiteta Socij:tlisričke partije, kojom prili­kom je imao oštar sukob sn Negrinom, n:lZvavši ga "komunističkim agentom "·

l sirni problemi, čak i lična pitanja, doprineli su povećanju zategnurosri u Barseloni. Sem toga, i sam Negrin, preterano opterećen poslovimn u vladi, počeo je da oseća te7inu siruncije. Početkom decem­bra predložio je, m::�tla ne zvanično, prekidanje sv:� ke a k tivnosti političkih partija, koje bi trebalo zameniti jednim >Hlncionnlnim frontom « . Predlog nije naišao na veliko odobravanje. Komunisti su,

meth.•tim, insis

.rir�li na potrebi sprovodenja poltuke

»tl:letonalnog Jedtn<;tv.t .. , koja bi vodila rawnn .. 0

onima koji sc nalaze nn drugoj sw1ni b:uibda (kao što )e tc� rekao H ose Dijas na jednoj konferenciji od r:t.;lnOJ 29. n ovem bra). Nac; u prot tome, u ,, repu­hlibn�kim« partijama pojavila :.e tendencija .La ohra'lov:mjcm vlade u kojoj ne bi bile pred.,t.nljcnc radničke pnrtije i radntčkc organizacije, pod paro­lom d:1 "Republikom trcb:1 da upravljaju republi­bnci ...

Uprkos ovim očiglednim simptomima unutraš­nje krize, vladn je u ovom periodu sprovela niz wal:ajnih mera: obraz.ovala je Komesarijat za ver­ska pitanja: u Bar�cloni su otvorene neke crkve za obavljanje vcnčanja i opela; doneta je odluka da sc vi'ic ne izvrši nijedna smrtna kazna. Sro sc tiče !tpoljne polirike, ni�u bile izgubljene sve nnde u pozitivno reagov:1njc Fr:1ncu�ke na sve veću agresiv­nost Hitlera i Musolinija, a zadržana je ista iluzija u odnosu na britan.,ku vladu jer su i laburisti i pojedini konzcrvati\•ci i dalje vršili pritisak na Ccmbcrlcnovu vladu u korist Republike. Ali prili­kom jedne nezvanične posctc Vensann Oriola, sru­šene su sve iluzije republikanskih rukovodilaca: tada im je otvoreno rečeno da slobodna Spanija saeb više ne može očekiv::�ti nikakvu pomoć od F r:l ncuskc.

Centar krize koja je ;;.tiJIIatila rt'Publiktmske političke kmgot'l! bio je medu socij,lfistimtl, koji su bili podeljeni. Naj­kapitulantskije stavove ove partije hraitwao je Hulijan Besteirt:, reformist, bivši predsednik Republike i t1eĆ dugo vreme protivnik fJOiitike St/radnje sa komunistima. Na slici: bote/ »Kolon« u Barseloni. sedište Ujedinjene socijali-

stičke partije Katalonije.

'

Rt�ševitJe u Taragoni (Katalonija) od terorističkog bombardovanja ildlijausko-nemučke avzjaCij('.

KAMPANJA U KATALONIJI

Cim su ponovo pr�Jj Ebro, general Roho i nje· govi saradnici odmah su pristupili izradi strategij­skog plana, koji su podnc:li vladi 2..3. novembra . Robovi predlozi bili su formulisani u tri tačke: t) onemogućavanje ntprijarelJa da neometano pri­premi ofanz1vu u KaralonijJ, 1 �>toga prcla'l..enje u ofanzivu na nekom osedjivom frontu ; 2.) nktivizi� ranje ostalih frontova; 3) izrada plana rt.a odbranu Katalonije, koji tr�ba da !.e zasniva na pružanju otpora i taktici pokretnog ruta.

Rcpublikan�ob vojlikn u Katalom)l brojala je tnda 2.2.0 hil,jndn ljudi, od ICoJih je svega 140 hil jadn bdo organizovano u brig11dc; O!itnli. koji su tek udnedavna bili regrutov:uu , msu bilJ rabporcdeni po regulo.rnim JCdinieamn. l teo;kog naoružan)n nije bllo mnogo: 2.50 nniljertJskih oruda, 46 proriv­.tv lonskab orudn, 40 tcnltov.1, So blindiranih koJa, Bo lovacHtih avaonn, 2.6 bombarder:., 6 lovac::t,.bom· b?rdcrn i tri izvrdn!lee l:llkndllilc:. Nn11uprot njima hd.t r� nncionn lif!ti6kn VOJ !lk 11 �a 8br1.1 - �>a Jn kata� Ion k? - 'ln � 30 hiljadu ljudi, Soo nrtliJenJIIkib oru­dn, rnn:1 tenkovn, pr11ko 5 1'0 .tvioml.

l'rcd\cdnik Ncgnn i -general Rohe odri.nli !lu

6. dcccrnbr.t V.\Znn �l\ltl.oU1nJC. Rnllo ru . IOpA.tio Nu­KtltiU k.tkw je nic:I(Qvn nb.t\li!Ntnjntl lu7.hn sn1.nnln dil 11Jednuji po�cn.1 k vulikc ncprl)l'\tclJ�ke u( anti vc u Kat;aloniJI, 1 tloJ(uvoritJ ,.e 'lill prvam num trom o oprr3llvnorn pl nu. ltohov11 ol'i.•Yc-itcnm baln �u latno. Nc:rniJtk.t }e d11la l<rnnkn -.nv Ml111 m'llt�l1ijJ1.)

254

koji je ovaj tr:tfio (opet u znmc:nu za nove ekonom­ske ustupke), tc je glavni ;tab u Burgo�u pripre­mio o.f:lm.ivu zn 10. decembar.

Napad je, ipak, znkasnio Jvc:: sc::dmace. Ali ne­razumevanje, dcmcnti nepoverenja, pa čak i otvo­reno odbijanje da se it.vr�c naredenJn vlade i Vrhovnog ;taba (;ro je b1o slučaJ sa generalom .Mi­jnhom), srvorili su u to \'reme niz komplikacija u republikanskim redovima i doveli do odusrnjnnj;1 od preb:tcivanjn \•ojske nn sektor Motri la, 2.2.. dc· cembr:1. T ako se, kada je 2.1. decembra počela rrnnkova ofnni'l\'3, desilo ono što J<: biJo nepoprav­

ljava. Protiv rcpubhkanaca u Karalonij1 ubnčcni su u borbu šcsr :1rmijskih korpusa, uz podr�ku 6oo nrcil,jcrijskih orudn, cele Lcgt}C · Kondor•· i italija.n­skc legionarske avijacije. Sihnn napad:t IZnt"nadiJa JC republikanske Jedinice u prvoJ lintJl, JO' uvek 1scrpene borbnmn kuje su 1zdri.n lt! prerhodnu8 me· ,ec.l. J?rvt probOJ 1�vr�cn Jt: ju/no od Lcr1de, nn obuJama r�J(c Sogr:e. Republika n k i V 1 X V ;Hrnlj· sk1 korpu (najbolJe jc:dtmcc u Katalonija) J:r.vršilt su protivru,pad: V kurpu:., poJ komandom l il>tern. u�pc:o JC: da t..tdrii nekohko J.tnlt Jt!dantt;C unliJ.Ul· o;kog gcmur.tln (._tmbore 11.1 'c:ktoru L'mcdu LeradC' 1 Burhnt>'ll Blinnk.n.n. Nadruot: uopr1Jttte1Jlt u l)utf,tvu i srt:dStYiiUlil bill1 Itl pura'lnV"njuća. Poslt: pl'ctktd.t opcrnOtJe koJ Mt�trlla, Vrho\1111 <>t.lb JC \'lill' put.• 111Cli1J•ltl plnn. N.t kraJu llJ}C mog.1o nau Jru�o rc:'c au�: negp Jn o"'""' .. toboJ ne 1 uke kout.Utdl �nl pnc11e VOJI'kl ccmnr jug , tu Jc-�t MtJnh• a 1\ l.ttt· l):nni•

l

...

•

- ., .# ,

•

•" ...

�.� � . . • • •

- . .. .. --- --- o ,L, - � ... ---

U takvoj situaciji dočekan je kraj l938. godine. Republikanske snage još uvek su pružale otpor, iako su predvid:lllja generalštaba bila pesimistična. Tada je Negrin poslao ll Sovjetski Savez generala ldalga Je Sisncrosa ll specijalnu misiju, sa zadat­kom tla nabavi ratni materijal (nadajući sc Ja će F rancu�ka, uvidevši teži n u med u narod ne si tu aci je, dopusmi tranzit preko svoje teritorije). Traženo je 2.50 aviona, 250 tenkova, stotine nrriljerijskih oruda. Ovaj materijal trnnsporrovalo je scdnm bro­dova, koji !>U pošli iz Murmanska i stigli u Bordo. Prva dva broJa prispda su nn vreme i ratni ma­terijal upotrebl jen je u birki za Karaloniju; nli Da­ladjcova vlad::r i dalje je prnviln smernjc, pa je doz­volu �a trantit ostale raene opreme dnln rek u po­slcdnJCm trcnurku, kada je B:usclona već bil:l pnla; a nn �kučenoj površini koja je prcostnln rcpubli­kanskam snagnma nije bilo ni prosrorn da sc teško nnoruhnje stavi u dejstvo.

Konačno, nndonalisti su 3 · januarn, zahvaljujući WUJOJ pora>i.tv:tjuĆOJ nadmoći, nadvladnli, i Lister Je hao primoran da prepusti lralijnnima odbram­hcnu liniju koju je hr:tbro držao preko nedelju d.lna. lt.tlaj.an,kc i navar!.kc jedinice, pod koman­dom c •. unh.1rc i Solč;lgc, konačno su 4· jnnunr:t 11"Pi:lt• d.t 1au:rmu l�orhas Blnnkas, izmedu Lcriclc 1 1 lr.1gtmc; "'"'AC .,,1 MacMr.l'>g.l i Urheb poede su d 1 "1JlfC:thqu ll;t �c:vcna, 11.1 sektoru reke ::,cgrc, '·•litt Y\1 Ar·tl'.,\1 N t k · • , , l · • OVOill !.C lOrU t1 .1pi'C: uUV3111C Je )ll(. Colt /1111 t k . . l . tl. · 1 n Pllrlllll op 'll pru1.,1 1 n:pubhk.1nc1. 1cd1111111, rro111 �l· '>Vlld,l pum,do 1 ,1,p,1J.w. 1 l pr­�'jl �d11m1 1·1 1111.11'.1 l'l'J111hll k,Jno.,k,1 ko111.111d.1 11 K.1 111 '"1111 1111 1 1 1 IC .,,111111 'JO lulj.1d.1 d�.·�ll\tllh hur.ll.l

U celoj K.1taloniji vida/i su se OLI<lkvi pri:::.ori uništenja i stradanja. Dr<1matične be�ani1e t:: /runa, Malage i Bil­baoa b/ede/e su pred onom stmšnom seobom naroda pri­likom 1wpustanja Katalonije i prelaska na francusku

teritoriju.

(koji su raspol:tgali sn svega 6o hiljada puš:-rka). Na jetlan republikanski rop dolazilo je šest fran­kjstičkih. Situacija u republikanskoj avijaciji bila je još kritičnijn. U Kataloniji je preduzet niz mera za mobilizaciju, među kojima i formiranje dobrO\'O­ljačkih mitraljc kih bat:�ljona (jedan od njih, sasta\'­ljcn od metalskih radnika iz. B:trselom:, hrabro se borio 11:1 visovima Burča). Vbda je pot.vnla u \'Ojnu službu sve mušk::rrce od sed::tmn:test do pedeset go­d i n :t.

Jedin:t donekle efiknsna protivmem republik:t­naca bib je Jj, crziona oper:tcija u Esrremaduri, koja je osrv::trcna putem gerilskih of.lnzivnih ak­cija u roku decembra i u prvoj sedmici janu:tr:t. U roj operaciji OS\ ojeno JC 6oo kvadratnih kilometara terena, <lli ona je ilvršena suviše kasno d.t bi mogla utic:tri na obrt situacije.

Posle 7aut.cca Borh.1s.1 Bl:tnka a, j.1gue je q. januar·.t brzim numevrom nnprcJovao duž Ebr.1 i srigao do mor.1: sutrad.111 OS\'ojio je T,H;tgonu. Po­red tog.1 sro su zauLda ' .1žnn gr.1J, fr.wk1�ri su trmć on•orrlt brdu u rcpuhlrbnskom ndbr.11nbenom si­sLcmu, posLigav�i cilj kuji nisu mogli ost\ .rriri u wku 2 i d.lll.t borb1. Jo� 1cJnum 1e \ .lrlt111Skl korpu' ub.t l\'11 u horhu k,1ku br pokm.w d.1 t.m tlrr brl'�ll: lllt' govi hm.:i su sc oč.1juički bordi, .ali 11l'dll,t.IJ.lh' ,,. llrllil,l• Jln�C\' od l S. Jo111U.If,1 '1111,\dj.l U 1-.,\I,II.>IIIJI

'

/.anklin Dl!lano Ruz.vtdt (lici slici desno) bto je dovoljno posten da u JOmtaru T939· godme prizna kako je •emb,trgo•, kofi fC nuredt!a n1cgovct vlada u odnosu na Republiku, »koristio agrcsijt•. f..abunstički lider Klement At/i (nel slici let•o}, koti je u decembru 1937. godine posetio re!Jnblikanski front, tražio je 11 jamt.mt t939· godine da se održi spe-

CIJcllno z.asedcmje /JmtJC8 doma radi uktdmtta »embarga" na omžje za Republtku - alt be::; uspeha.

postala je bc:t.nadežna; mdustriJ!>ki gradovi, tnkode, padali su jedan za drugim. Bar!>clona je bombardo­vana danJU i noću. Njene ulice '>ll bile pune ilbe­glica ko1c su snzale sa sv1h str::tn<l (pominje .,e m•­lion ljudi); u dramatičnoj atmosferi porara nasro­jalo sc na tome Ja sc cvakuišu Jeca.

CEMBERLENOVA POSETA MUSOLINrjU

H•tlcro11a 1 Mu.,olu11J�' a agre-.Jvnosr po.,taJala ic sve Op<lSIHja. Neki rukovodioci vcl1kih -;tla pre­ka.,no su uvidcli svoje grdkc. U wojoj poruci Kon­grc-.u s,cdlllJI.:Illh Am�.:nckih Dr:/.1\,\ od (,. j.tnu.tra, Ruzvdt Je po'>tcno pntn;H> da tavodcnJC emh.uga �,d '>tranc 11Jcgovc vlade prcd!>tavi J•I grc�ku .. koj:t je l�la U komt agresorU«, U rram:ll�koJ je li/IH.'I1lire­I�IJS� rao,l.t 11 Jn na u d.1n t boA provob�o:IJ.l t\ l u-;o­IIIIIJa k(JJI Je tahtcvao Kur11ku, lunrs, p.t �:.tk i Nrcu. U l IIAk,koJ JC Nac10nalnr ..,,tvct L.1hurhučkc p.lrtrjc upuuo p1�rrw r dclcg:H.IJII pn:miJcru, 1 r;IYcći ncmlloi.no ukrd.ulJC l'lllh.rrg.l n.t mll/.Jc 1.1 n·publi kamku C,p.llltJll. Ad1 JC u tom ul1u tr.t.ilo 'Pl'CIJ.tlno 1 1\cd.tiiJl' DlmJcg Jom.1, .1lr IIIJl' duh1o po�rthnu VCt:IIIU. ( l'llllwrll.'n )l' \ l�r voll'O d.1 o�k· 11 Ru11, u Phllttu li\111111 prtJ.lll'iJII 1\.lu..,ohllljll, t po povr.llku JC: ohaVc$110 J.l\IIIIISI d.t ll' ll.t!IJ.I II'kc '011,1Al' bttt povučene 11 Sp.IIIIJC ""•' kr.1 jll r.11.1 .. . lc" ll dnl'lll bru JCiiiiJilll•k• r.unr III IILrtJ.tl t .nlll)l'rlJ.I ''kll.llll 'u u Kad1 u 1 V1gu, !\rod . 1\rl''t,t , ��� hdj.1du vupuk.t l of1 Ira, b10 Je 11pr�IIIJII ll l >l' IloVI '·' pul.11.1k

..,Miju

P AD BARSELONE

Opasnost koja je prcrila Barseloni post:tjala je w:tkim d:tnom we \'CC:t. Cano je 15. janu:tra 7abe­lc710 u wom dnc,·niku : .. Gambara je sreeno pre­lllCO komandu nad svim snagama u $paniji.• U n oci it meJu 2. r. i u. J:tnuara Roho je morao oba­\'C'otiti prcJ-.cdnika Ncgrina 0.1 ltn•J:l front.l Sol­sona - Gar.1f.1 i na Jrumu lgabd.1 - �bnrc'a prak­

tično više ne po�toji. Po .. lr..: gubitka Manrc�c odu­.,r.tlo sc od .. \ake odhr;me. N.t o.;cdnici odr7.moj 2.2. j.tnu.H.l rcpublibn-.k.t 'lada JC odlučil.t d.1 se s\ i driavnt org.111i e' .tkui.,u i1 B.u .. clonc. l J;li;tJ, �t.uno >•Čudo•, k no ono koje sc odigralo u � l.tdmlu

19 J6. godi nl', moglo je o,p.tsri gl.n ni grad K.tt.tlo­

lliJC, ah mor.tl je .... td.l bw tn.uno niži. Jcdllht\'O

r,1111 dt poli m. k d1 sn.1g.1 ' .,.to J l' <� ko1KU: �tl' rn•b.t

/.thor.n •ti ni 11�1 ncg.n•vni urk.tJ .w.uho,•ndrk.lh­

'>tic.:kc strujl' u gr.1J11. "onačno, �.td.t sc borh.t vo­

dil.t i1mcdu \clikih modernih .trmij<l o.;,1 o�romnom

'.urenom 11Hll.l, .1 puhun,cniC.:k.t 'OJ'ka im.tl.t j�"• tri pur.l Vl'>l..' , tlJnik.t i .:,l''iC pur.1 ' t�l' r.trnog m.Hcrij.ll.t

ml rl·puhllk.tn.H.:a. Od hr.1110111 ltu .. clottl' ru kovmlw IC �cm•r.tl Fr·

n.uH.II.'., �.lr.thlJ.I, .th 1/llll'du ::q. 1 !). pnu.tr.l nije

'l' /lt,tln ko ,1\,trnu t.lpnH·d.t u gr.tdu: \. JIIHt.tr.l

kum.tndu Jl' od '-..u.thijlo JHl'\t7l'O puk m ni k Rt>rnt•ro, ,til po'ik tH'kolrko �.,,m .t t. l dutlltl't il' prcrwt.t 11.1

puku\ 111k.1 \'d.l,k.t. tl ,., .tri, ll\ 1 kolll.llll.l.mu ll hil

r.l<,pol.tA.dl 111 'l't'd'l\ 1111.1 1,1 odt�.l\ .IIIJl' h .1, 11111

urg.llii/U\ .tllllll '"·'f.:.llll.t. O,l,llt jl'du11,,1 \ .I!IIIIJ·

.,kog kw Jl"'·'· koJi it' upol.1 1111l'll'tl 1 1 Jt•dthlllh'''' 111111 hor h.lln.t, "'"Jiellt'dtlll 'll J''' ••ll.lt\1,\ "11'•1f,\, l >t�hrmulJtt 11. fnlllhl\•'11' �'''''·''''"�k, ••Illi l fm

- �

Barselona it• pala 2.6. jmmara. Na slikama: falangističke trupe ulaze 11 glcwm grad kahlionije, dok ih pozdraviJ<lJII pro­fašistički efeme11ti. U četiri časa posle pod1re ita/ijanski tenkovi, napredujući pobooum ulicamtt Sarije, stigli su na Paseo de Grasija (desno, gore); jedan paviljon bolnice »Lt Espemnstt•<, 11 B.useloni, posle fašističkog bombardo­L'•111ia (dole). Falangistićki kamioni ulaze 11 osvojc•ni grad (let•o gore). Gotot•o pol.r mrlronoJ fie,/ bilo je napustilo grad.

fašistrčku pobedu prcltile su uobičajene represalije.

i radnici iz nekih fnbrika tr:1žili su da sc bore i obrazovali su odbrambene grupe: ali ovo nije moglo i7.mcniti ishod jedne bitke velikih razmera.

Armije Gambare, Solčnge i j:1guca prešle su reku Ljobregat; Tr:·dijani su naprcdovnli u pr:1vcu Sada­Ione, sa ciljem da izvrše klasični m:1nevar opkolja­\'anja. Jedino je republikanski V armijski korpus uspevao na pojedinim mestima da uspori ovo na-

predavanje. Ujutro 26. januara italijanske snage i na v arske brigade zauzele su viSO\'C Tibidaba iznad gmda; praktično, Barsclona je bila izgubljena, ali nacionalisti sc nisu usuJivali da udu u nju sve do večeri. Oko L6 č:lsov:1 prvi italijanski tenkovi na­stupali su u r:1surom stroju ulic<lma periferije Sa­rija, stigavši do Pasca dc Garsij.l. Za njinu je išla gLlvni1u, sa gcneral1111:1 Gamb.uom, Solčagom i

J,1gm·ont, dok 'll m·tn,ll k t .tvtollt lt a·lt nad gt .t dom.

t\.luro Jl' hw pun n.trml.t koji "l' t,tllHl .. � lonw;

proton 11.1 k m .1111.1 b t l t 'u 1.11\ orc111, o, tr .th m .. tlo '>1.

od tco,�tlt ult�ntlt horbt. Alt do horbt lllJl doo,lo.

Prc:dvl'll' pohc:dtlll k.t k<Hll.tllllH !.llll''>ttl.t JC wo J \tab

11.1 l'l.l\ 1 dc. K.tt.tllltiJ.l. ' l l·k t.ld.t \U f.l�l\lllkt \illl

p.ttlll:ft 1/,t.,Ji 111 uhLc: d.t potJr.1vc pohc:dtuckc

lill pt. (,otovo pet '>totina htlj.HI.t ljudt n:�pu-.ttlo JC:

gr.1J 1 r ttlllm o,rt·d't\tllla r�li 'u pruu.t '>C:\'t:r\1. l ako

Jl' p.tl.t li.H'I.'Jon.t, drugi W•td ll <ip.llliJI; ,l Vl'Ć 'iC

r,to,pr.tvlptlo o tonw da lt .,,, rcpuhltk.tnu 11 .,tanju

d t t tdr tt' moo;tohr.tn 11 ohl.t'itt llcro11.1.

ZASEDANJE PARLAMENTA U FrCI:.RASU

Vl:td.t i r.ttlll rc:puhllk.llt.,ki org.wi smcstili su sc pr n rc ml' liO u nck.t mc'>t.t 111\lcdu l lcronc 1 gr.tnlcc. Mnogi funkcwnen, po.,to o,u n.tptt.,tdi Har.,clonu, :t.:n"tuvtlt "l sc, 11 stv.trl, tck na fra111.:u'ikoj teritoriji, tc su uvo pn:nH .• t.IIIJC \cdl\t.t prctvonb u bck'itvo. Prcdscdnik lhpuhlt� e As.tnj.t o;me\tlo sc 11 t..tmak J'erel.td.t, n.t Šl'St ktlnnH:t;H,t ud F1gcrnr.;n. Roho i tljl'gov Št.th n.d.lltlr '>ll 'it u o;c:occtu l.a Agulj.lll.t, u l i S,HIJ lwm,llld:t tl.ld VU)\kUt11 f.tktt�kl V I .. C lliJC bila ll np hOVI lli l uk,\ ll\,1,

ll oVOJ tr.tgtulCIJ ,liJlloo,(ni Nq.�r111 Jl JlOJ,IĆ,HI WOJI.' n.tporc /,t \lt'div.lllJl' ., l lll,t''Jl, ,t porn.tg,tl. Ml 11111 podw� n.:t.ll 11 Minl\t.trstvu odhr,tnc puko 111� k.urdon l gc:nc:r.tlnt komc:.,.tr O�orio 1 'f .tf,tl) (Ch .,ono y l .!fall). A ... utjJ jt· po1.vao n.t ... t�tan.t� 11 l't �t•l.tdu Ncgnna t Roha, kop Je podmo pcsuni,tt<. 111 1/\c:l,t,lj () VOJIIOJ \IIU.li.IJI. 11!\C() Jl 1111\IJl'IIJl d.t I.C otpor, ,tko .,e IH' limene .,polptc okolno.,ll, lllOll ,�;t 'e pnd.t JO� tt.t)Vt.,e pedl'\l't dan.t. Ao;anJ.t J( r.td.t nkau d.t lll'l1t,t druge .tltc:rn.ttivc do tratt:nJ.t do hnh uo,lug.t l r.tlll.mke 1 l ngle .. kc d.1 h1 .,e po�uttlo pmtiZ.tii)C hulll.tllog 11\lr,\", Dod.w je d.1 vi.Hiu trchit 1\�orpno oh.tH\IItl o o;htljiHJ\tl .,ttu.H.:tjt•. K.td ... u .,e \f,H:.tlt od Ao;illlJl, \kgr111 je rck.to Rohu: .. J'rcpunlt.UJCI11 v,11n d;t 11lwgnc:tc wc suvi<�.· rad1 k.!lnc kwm·ntarc ... )cm tog.t, ubedio ga je u po trebu n.t'>tavlj.tnj.t horhc dok '>l: nL nade rc\enjc kote nc h1 prclht.tVIJ;tlo hl.'/11\lovnu predaju.

Zn to vreme dug.tćh kolone /.cn.t, '>t:tr.tl.l, dece t run J l ll i k.t po(dc 'ill J.t prc:l.ttc.: f r;utcuo;k o <.p.w .,ku gr.wiw. l t.1d.1 Je, het prcthodnog oh.tvt\t�.:nja, ( r;ut<.:tl\k.t vlnd.t ponovo t.at v orila gr;tničnc prcla1.c; n pCl ul ic.un.t pogra n illi th mc.,t.t gomtl.tlc.: .,u o,e ht lt<tOC civtl.t 1 r.l ltlcnih vojnik.t, 11loienth nevre­menu, kl\1 1 mr,l/u J.tlltt.tr.,kih nou. Ta htt .• tntj.t prcmn Ft\tncuskot hil.t je, m·.,urnnj1vo, jcda11 od naj­tragiČIHjih priwr.t u 1\tortJI l \'rupe, .1 io,tovr�.:mcno t w.tk muJe t protc\t.t proti\ f.t�i11na. /ene, '><l malom dcc..om u ll.tručju, kretale Mt �c po 'l.tlcJe

l'.1d Brn t•lont• Ino l'' fJlJct•f 1l· l:;lt.lstm{t• AntrmtJIIIiJcl KatalomJt' SIIII'Sf<l Jt' 11kmnt.z, tl k lt.llcml�t li!Y<lll/('11 kcw 41/u• ille ll/ l' 1l. N.1 <fir 1 l l' f>rt•tt�, /Itl {HIIIIIISkoJ Xftllltt 1. /z!Jt'}{fl! t' (t• ktiJII ()(/1/lkll fJtlrtSkl• t•/,ldt•, hiJ•I JI' ll /JIUt'lA'/1 (stJt'

tlo J •. Jrllllltll'cl) ruiiiiJttlrl elel tlrwmli prt'ltlt.tl/.• 11a stJIJJII ll'rtlmlju. llcii'Cillt•c i .:.a ltJ {111<11151/Skt• mzlogl'.

nim drt11110\'11ll.l i �t.ll .. lln.l; 1-t.mjc ranjenik,,, koje S\1 prenosili 011.1k0 k;) ko �ll to pri like do'I\'O]jav:tlc, wc ,·ise sc pogors;l\'alo thog ncmogucnosti d.t im -.e pr11i1 ncg.t. ll nusi $p.m.tc.l it. "' ih dru<it\'Cnih ... loit'\ .1, koji '-11 dobro\ olp10 n .lpmt.tb domovinu d.t ne b1 izgubili -.lo hodu, n.tl.lno <>e 1 Antonio 1\ !a­č.ldo, n:hk1 \pan'>kl pt'\nlk, kor.lC.IJUCI s mukom pUCl'lll izgn.1nsn .1 z.t)nlno -..1 hr.Hom 1 dc' edc ... cro­�odl-.nJOill m.tJkom. '

\h .ue-. dd V.tJO, kop k " .t kodne\ no neumorno prd.uio gr.1niut illm·du l 1gcr.t-..1 1 Pt•rpinj.tn.l, po­srig.to je d.t hilj.tdc ljudi n.tdu pribc/i.,tc u Fran­cuskoJ. Ali ovde sc n.tst.l\ iLl k.llv,trij.t itbcglica: zarnm:ni su u konCt'lllr.tcionc logore koje '>ll fr.mtuskc \ l,t.,ti hitno pnprcmile u J\ržclcsu, Sen StpriJcnu, Pr.t dc i\ l olo11 i ll d rugi m mcstinu; to su bdi ot \'Oren i prostori pod Vl'drun nebom, og raden i boJljika\'ont /kom, u kojima punih deset dnna nije bilo hrJne ni \'ode 1..1 pice.

VlaJa �e S<l.,tala 30. j.lltuara. Negrin je tr;:�žio i Job10 sagl.tsnost d.1 ll pogodnom trenurku može prcbJdtJ vlnc.hn ap;:�r;ll u wnll centar-jug i tamo uspostJ\ lli seJ1ste vlade. Ipak, ll Ju .. anu pojedi­nih mtntst;:�ra vec �e bilo �t von l o u' ere n je Ja J t' je­Ji no 'ai.no pnprcmtll op;tu evakuaCIJU. Drugt, pak, bo Ah ;tre'> Jcl V.tJo, Unbe, �l01ks, B• Ibao, oJ­Iucno .,u .. e tJio11h tJ polmku otporJ; O\ .lJ !.t.n JC ddto 1 b,t'ikiJ'>kl prcd.,edn1k Ag1rc.

Prc:nu U.,t,l\'u, parl.tmem Je trebalo dn '>C !la­'>tanc 1. fchruar,t; o\ o ;a..,cd;tllJC Je organi;cwano u Jrnmari�nim u..,lm 1111.1 u l1gerasu, u konJu'imcamn tam ka, mc'ilu rela rl\ no ,,,..,tll.l'nom od bombardo-

ll

!'"'•' g,Tll/hl pr1'1.1;.1 /r.m,·11sk11 gr,mit 11 posle tlo:.c·ole d.lle .!-. i•llltt.lr,r (.�ort• U fm•ot f,r:.i tlo:.t·olu :,, 1 prd.r:,,lk dobi­l•lft su s.rmo cit•ilr t r.m,emt�. hb<'?,lr,'kr logor 11 Sen Si-

priicnll (tlo/t').

'"')

lz.b.c•[!.lifc su stho�lc.do [!.r.min• ISO/II'IIt' 1111/0r<J/J/ i !J.Imlu. ulwt't•nt• od o.,trc ::tmt' lt.l flimw11111,1. ?.ene 1 clt't'.l oku 1�0 lnl,ada S•liiiO u prl'/111 c/,1/IJIIIII - bili Sit k,/SIIiic 11/JIICI'III 11 drugt• dt•lcll'c' l·r,mt uske•. C>d!'.lf•lllft' ocl fu1ro1/i,,1 trst o /!' 1�.,.

ZI/Itl lo u::lmc/1 iil•t• i dm111111 ih1c fuhmt•.

v:� n ja iz ' .udu ha. Ncdost .lj:tl i su neki poslanici koji su već bili prešli granicu; ipak , bila su prisutna 64 č lan.1 parl.tmcnt.l. Pre orv.tr;tnj:t Z:lsed;tnja Ne­grin je im:to ,u-.ret sa prcd�tavnicun.l fran,uskc i engleske vbdc, kojtm:l je s.10pštio da republ ibnska vlada, u pogledu prekida neprij.llcljsrav.t, postavlja jedan jedini zahtev: g;trantiju Ja neće biti represa­lija. Nar:lvno engleski i fr.tncuski diplomati su izja­,,ili J.1 će preneti t.tj z.t htcv i nisu mogli da J.1ju odgovor. lsro t;tko, N1.•grin je predložio predaju ce­lokupnog republ ibn.,kog ratnog nl:ttel'ijaLt rranku ,.j samog sebe k.lko hi mojn smrt iskupi(., sv.tko Jrugo suJenje•c.

Tc noći Negrin je pt·cd p.tdnmetllom izložio uslove koje predla/.e z;t postitanje mira: t) ncz;t­visnost Spanijc, odnosnu utkl.tnjanje svakog Mra­nog mc.•š.mja .. l.) g.tr.tnt iju d.t će: l:.p.tnski n.trud moći slobodnu c.Ll od luči, putem pldw>�.:ll.t, u pot·etku koji treba uspust.tviti; \) uh.tn•w pubeunik.t d.t �:e sc odreći svih reprc:sJiij.t i n.t.,tlnih mc:r.t. U .,1\ .tri, ono ito je Ncgrin prvc:nstvt.•nn lm·o d.t obetbeut bilo je sadržano u trc�uj t.tčki: ... . . K.td r.u bude okončan•, rekao je: tom pril ikom u p.trl.tmentu ,

•treba da prestanu sve: rc:pres.tli jc: i w.tku n ,t.,ilje, i to u ime patriotskog izmirenja, k.to b.u.c: 1.1 obnovu Dale opuacoiene zemlje.• Ako ne: hi dobili uvu !(·•· ruadju, republikancima su preostajala samo dva lJili da nutave borbu do kraja, ili da sc: prc:d.tju

u penpektivom da budu uni�tc:ni. En· PIIIIIICuU�I pojable tu pritisak na republi­

ela okoMa orulanu borbu. Ncgrinov

odgm or Je gl.t.,w: ·�l.tžc:m 'L', .tl i ' t ... tm i trc:h.t d.t gar.tntuJete d.t pubc:deni nc:�.:c hiri fttički unt�tCill.•

U tr.tgičtHlJ .ummfc:rt '·"L'LI.UtJ.I pJrl.tmcnt.t u Figcr.t'>U gO\·ortlt .,u, u imc: poJc:duuh politi�kih grup.1, Fernandcs Klerigo (republlk.tn.,k.t le\ica), Lnmoned.t (Sodj.tltsu�k.t p.lrl!J.t), l\.lihe (Komum· stičb p.trtij.t), lruho (h.t�klJ-.k.t N.Kton.dt)ti�k.t p;trttj.t) i �uluc:r;t (/uluet.t Luis) (Republtk.tnsk.t unij,t). Vl.tt.lt je J.un povercnk, i ro jednogl.tsno, J to povcrt.•nje sc odno.,tlo t 11.1 tri tačke koje: su sc ricnle z.tključenj.t tttir.t. � ledutim, prc:dsL·dnik As.1 Jtj:t nije hio z.tdovolj.tn titn t.hc:d.llljem p.trlament.t :

želeo je: d.t sc: go\'ori o pll.tnjint,t o kojima je lično r.tspr.tvlj;w s.1 Nc:grtnont i Rohom. Z.t As.tnju iL' od lu k.t p.1 ri.J mc:ttl.t 111 .t č i l. t " lwskon.tčni produ/et.tk r�lln .. . On je s.td.t jt.•dino žl'IL'Il d.t kon.tčno n.tpusti

Sp.ltliju i otpllliiJ�' u l r.ua.u .. �u. lc d .t m: pri�u�11 uje t.wri,nont �tnu dr.tmt.• Cip.111'k�· rcpuhlikL·. C.tk fl'

do�peo dotle d.1 je u dbm d.1 u dt.• 11 ·"l Oil, tl �� r.th.t

d.1 .,e raJi o luk.\\ sr\ 11 k.tko bt g.t od1 eli u wnu L�·nt.lr-JIIf.\ lltnl.'\10 11.1 fr.ltl�lt,kll IL'rtrortJU.

Btl.1 Je prml.t rw�.klp d.111.1 ml p.1d.1 B:tr,do�t<;

jcdttlll:t.' kuJl' 'll mt,tl1.• CHJ.:.IIII/0\-,IIIl' 11,�\(,l\ tk \ll Jl1'

tri d.tn.t d.t 'l' horL' proli\ tt.tiiJ.tm�th trup.t kod

Lt (o.trtgt.'. 11.1 th .tdt•wt Jll't ktlotlll't,tr.l '1.'\'l'ri\O od

B.uwlom·. /hoJ.: op.t.,tiO\tt d.1 hudu op�olwm·, :�.·­publik.lll.,k<· .,ti.IJ.:t' su sL' JO. J.tnu.tr.t p<l\ uk lc u l !·t· gostc:ru, twkoltko ktlonu:t.tr.l JU ino od l krone; Jt'

. Jinkc: kuje.• su jo-i un·k Jlrll/.tl�· otpor lmntrnlts.tl�

su Snn fcliju dt· Gisol t 1\tlmos n.t oh.dt, t l .t s�·t) de Urhel - u unutr.t�njustt.

Iun11du f 1 ro. februara oko HO.ooo prrpadnika rt!publikarnkt• voiskr prt•Jio JC' RTrl/11(11 (ROTI"). l posle padrl Baru· loiJr rt!prtblikamkc ird/m(q nrrstrrviltt su hrabro da sc· bore na posled11tt11tt preostalom delu JoJ slobodne kata/om/u

teritoriJe. Na slilumra: botba i trvot rt rovovmm 11 11111 Jammu.

261

__ ,.. -".i+! •

U f•ltutdNI l5J.J9· borbe> u Matfrid11 i d�lit• srt St' IJadih· (1111 s/id gnrc•: grad /Jos!t• jt•dnog bmnlmrdotJtmjrr), ,,lt t111fat1o sc �n• polmm·. pod$t.Jtktmt mtdom drl ci�· s�· stt•ci zc�slu!{tt kod {JObt•d"ikrl. Pukm•nik 1\asado. sot'ijrtlis.t Bt•stt'iro 1 mrcrrbi5t Mt'fcl sarinim·dli �ff ;��'TO rmkr<!ta protiv Nt'grilld, koji $1' bio ocllllliO lill otpor do kr(/j(l. Situacija ll Alm/ridll btlrJ it' II�SJta. Rauzrunj.z od bombardnr>rmja, m•dostfZirtk mmrinliCtt i rmdt• w J11Ct' osldbili su otpor kod wdnag r/t'/,r slc/1101'

m$tl'(/, cl s/id rloh•: ;-panski glmmi grad 11 strdJnom jmmam 19l9·

U ZONI CENT A R - JUG

Bitka u li!)tremadud biht je okončana. P:td Bar­s�lonc omogucio je. vc:fu uknvnosr onim.1 koji su bih ubedeuj ds je prec:bja jedino moguce rc· t:njc.

U 1 bdndu, politi&a imacija bila je pos_cbno draumtična kada ic jednn dogaJ:t\j doprineo tome d�t onn po une jo tt."Ž�l. Na Negrinov prcdlog, vlaJa 1e 1 9· januara objavila ratno stanje u celoj temlji ('Ul sve vreme ukobn .. rtttno stnnjr.: .. nikad UlJe bito obiuvljen.o: to jr.:st, ojnic1 su zapovedali

amo na trOllt:O\'fnM . • do.k je o tala ,�ln t bila u ru•

kama civilnih organa). o�·a odluka dovda je do konccntra.djc ,.J.�\sti u rukmnn vojnih kornnndi. Viši komandni polo:bji povt:ren• :.u aktivmm oficinm.1 koji su. vecinom, blagonaklonu gledali n.l prc:duju bo n::a pur za rešenje sukob 1. Medu njima se isti­eno pukovnik K11Sado. Člji je dvolični st.av vc::e bio poznat. Od tog trenutka Kasado je lično vr�io cen­zuru u MaJridu; uprkos uprot taV'lJanju nedavno post;lVIjenog kom !!Sara centralne voj· ke, :.od j nhs ta Edmunda Dommgesa, (Edmundo Donunil)Ut::z) Kn­sada je z:tbr:tnio komtlnisrički dn.evn:i list ·Mundo obrero .. jer ju trebalo dn objavi proglas u kome: je:

bio nnpndnut Lnrgo Knbaljcro zhog nnpuštanja pnnije, ,1 nnrod hio p07\':ln dn nastavi borbu. Ka­

c;ado je koristio snswnke komitet., :�rodnog fronta dn bi porhranjivao neslogu, i nije krio da vojnu sirunciju �matra neodr7i,·om. t\ rc�no ruko­\"OdStYO ocijahsričke p.urijc deliJo je mišljenje Luga K.1b.tljern, 1 srogn je bilo proti,· vlndinc poli­tike i jedinsrv:� nkcije.

U zoni centar - jug situacija n1je bib wud.1 ist.l. U Valensiji i nn frontu u Lc,·anru vL1ebo je vc'i oprimizam, dok je u Ali kanteu i Mur�iji mor.1l hio mnogo niži. Anrikomun11mom, koji je rada bio u modi, inspirisal i u se u svojim posmpcimn prefekt

jiudad Reala anarhist David Antona, kao i koman­dant lV armijskog korpusa ipnjano J\lcra, rnkode anarhist; ovaj poslednji je u svom scdi�ru Gvadn­lahari došao u sukob sa prefcktom ovog gr.1da, komunistom Kac;aorlom. Ovnkv;l siru;lcija sn·.uala je nemalo problema oblasnim komitetima Narod­nog front:l, u kojima više nije vladao nekadašnj i duh jedinsn·a.

POVRATAK VLADE U ZONU CENTAR - JUG

"\!ekoliko č:-tsova posle za,•ršctka znscdanj:-t par­lamema u Figerasu, frnncuski nmbasador Zil Anri (Jules llcnry) po�etio je Alvarcsn del Vaja. Zelco je da iz\ rši pntisak 11:1 republikansku vladu s

ciljem u.t ona obustavi svaki dalJi otpor. "Tu ne može vi<.c ništ.l tb sc UČini<•, bilo JC mi<;IJCOJC fran­cu!>kc ' bde. Sp.111�ki ministar mu je saop�tio od­luku parbmcnta. Dogovorili su sc da odr/.c sasta­nak 6. februara, kome je trebalo da pnc;ustVUJC 1 engleski predstavnik Snvemon (Stevenson), kako b1 sc ispirale mogućnosti dveju lapadnih sila za po­srcdo"anjc na b.ui uslcH'.l koje je Korrcs utvrdio u F1gcrasu. Ali ,·ojna situaciJa sc pogoršavala iz časa ll čas. Sada sc radilo jo� samo o LOme da sc izbegne opkolj:w :-�njc i Ja sc i7vrši organilovano povlačenje radi prdnc;ka granice.

Predscdnik Republike Asanj�l napustio je terito­riju $panije sa ženom, zetom, prcuscdnikom parla­menta J\lnrtincsom Banom i ministrom Hoscom Hir:-tlom. Asanja nije krio da će, čim prcuc granicu, podneti ostavku. Na kr:-�ju je pristao da se privre­meno smesti u Spansku amb:-tsadu u Parizu, kako ne bi ometao ispitivanje teren:-� i eventualne mi­rovne prcgm·orc. Francuska 'lada je prihvatila pr�wnu fikciju da sc prcdsednik Republike nalazi inkognito na teritoriji pod jurisdikcijom Spanske republ ike, to jcsr u Spanskoj ambasadi u Pariw.

Alinbenskim sporazumom definitivno je likvidirana poli­ilka kolektivne bezbednosti i ubr�n je kraj Spanije. 'a sl1c1: Llft'IIIOV, kOJI se zalagc�o zo pollf1ku kolektivne bez­bednosti, govori u Dmštv11 naroda 11 odbram1 Republi�e. Za to L'reme 11 ministarstvima spol1nih poslova u Pan::u

i Londonu vec se pripremalo pn�nat'ilnJe Frank.1.

-· -

·- - ..

• ...

-

... 'i • -

• •

•

.,. •

• •

Koncentracioni logor tt Arie/csu sir Meru, tt Fraltcttskoj: biuakoua�tie ko11ja civil11e gar dr it Barst!lone (gore). h· beg/ica u wdttom logoru opkol,etzom Nemcimn (dole).

- � .

Ncgrm JC otprario �efa dri:lvc do jednog malog mesta s druge strane granice, gde je Asanju doče­kao predstnvnik prefekta Zapadnih Pirineja. Neko­liko čnsova knsmJc Kompnnis i Agirc, prcdsednici katalonske i baskiJske vbde, takoJc su napustiH Zt.!mlju.

Na uskom pojasu kat,tlonske teritorije kojn je još uvek bila pod ,.Jašću rcpublikan.tca, kao prcdstJv­nici vbdi! Ol>t:tli su predsednik Negrin, ministri Al­varcs Jcl Vajo, Urlbc 1 Mendes Aspe.

Cetvrtog februnra palu je Herona. Tako je pre­osmo jo\ snmo pojns zemlje kojJ se prostirao od Seo dc Urhcl do F1gcr.1sJ i mora, .t ispred Ripolja i Olotoa. Tek t.tdu JC d.uo konačno narcdcnJe, za opšte povlačenje: \'ojskc, dok su za to vreme neke jcdimcc V 1 Xli armiJskog korpusa stupit� u borbu �titeći odstup uk u.

Kao §to JC b1lo prcdvtdeno, l>CMog februara s.t­stali .. u sc u Lt AguiJ.lnl t\lv.trc.' del V.tJO, Ann 1 Suven.,on: pn•i JC: uloi.to smJs.to triJU to.t1...1ka o kojim.t se rn\ptii\1IJ1tlo 1 koJe '" pri h' .we11e u Ftg< rasu. koJe 'u �e. u .. rv ari, �'odilu 11�1 jetinu Jatilllu

11U gnrnntijU J,\ 11t'CC bttl repre'lhJn. Ot'l \ .IJO JC ist.tkno dn JC prcd,t"Jmk Ncgnn pn Mu dn 't' predb, .til poti U!iltn nm tl.t on, po o kum 11\l\1 1 1\,t, hud� Jedin � } m•11 k !ljit �..e biti do �nu t'CJ'"-''·'h

jama. još _jednom srr�ni diplornnri su sc ograničili

na obećanJe da će, Z<lJCdno sa svojim vladama, uči­niti sve Što god je moguće da sc postigne 7.adovolja­vajuće rešenje koje bi omogućilo prestanak nepri­jateljstava.

Sutradan, 7· februara, u izvcšrajirna sa bojišta navedeno je cb sc više ne može pružati nikakav ot­por. Osmog februara u tri časa ujutro vojna ko­manda izdala je nnrcdcnjc da sc ILvrši povlačenje prema graničnim prclatima u potpunom redu, i to po bataljonima i četama.

Tokom prcpodncva 9· februara prcdsednik Ne­grin i ministri Dd Vajo, Uribc i Mcndcs prisustvo­vali su u pograničnom mc'lll Lc Pcrtus prelasku jedinica republikanske vojske.

Posle kratkog sastanka u scclištu španskog kon­zularn u Tuluzi, gde je odlučeno Ja sc vlada pre­mesd u zonu ccnr:u - jug, koja je jedina bila pod vlašću republikanaca, Ncgrin i Alvarcs del Vajo krenuli su z::t Alikanre da sc tamo sretnu sa vojnim rukovodiocim::t. U roku od nekoliko dana za njima su pošli i osrali ministri, sem nekolicine koji su imali specijalne zadatke u Francuskoj.

MIN ORKA Dok su sc odigravali navedeni dogadaji, zbilo se

n�ro neob1čno što je dovelo do kapitulacije Mi­norke (drugog po Lnačaju medu Balearskim ostrvi­ma, sa utvrdenom pomorskom bazom, koje su re­publikanci držah još od početka rata) i što je obe-

'

Civili i vojnici {Jre/azc granic:u {Jozdravljajuci stisnutom {Jesnicom (gore). Izbeglice 11 jednom koncentracionom logom (dole). Medu njima nalazio se i veliki španski pesnik Antomo Mačado koji je, napustivši Barselmm sa

devedesetogod1snjom matkom, umro nekol1ko sedmica

kasnije, 22. {t.•bruara, 11 malom francuskom sel11 Ko/iur.

Ofictri republik.Jmskog kontlčkog esk..1drona, hztemircml

u zamku Tt•mplara, nos1/, su na ramemma ntegov

mr/LI,tćkl saml11k, ob.wiwn SfJ<mskom ::astavom.

-

'e,

. #<-. ' ,

U Madr;du, r�publikanski 1101nict borili su se u krajnje teškim uslovima: mnogi su bili bez cipela i linjela. Nije bilo dot,olino hrane "; ogrcva: uprkos tome. medu borcima je vladala relenost da se bore do kraja. Na slikama: naci­

onalističke tmpe u okolini Madrida; iedtra četvrt u opsadenom Madridu (desno).

lodanilo medunarodne mahinacije usmerene na likvidiranje otpora republikanaca.

U isto vreme kada je republikanska vojska iz Katalonije prelazila granicu, u luci Minorke poja­\•ila se 9· februara britanska krstarica »Devonšajr«; kako je rečeno, radilo se o običnoj kurtoaznoj po­seti vlastima na ostrvu. Engle5ki kapetan sišao je s broda i uputio se da pozdravi komraadmirala Ubijetu (Ubieta), komandanta p0morske baze. Ne­koliko časova kasnire Wbijeta je otišao d� vrati po­setu ··Devonšajru«. IDok je ngod11o ra�govarao sa engles.fcim k:aperanom, na nebu .Mino.r;ke pojavilo se nekoliko eskadrila naoionalistič�ih aviona l<oje su dolazile iz baze na Majotki. U maloi tvrđ�vi u unutrašnjosti ost11va bu�nula je pobuna. Ubijeta je hteo da se vrati, ali mu je saopšteno da se na brodu nalazi grof San Luis, civilni guverner Majorke, i da je ovamo dobo radi pregovora o predaji Minonke. Ubijeti je bilo jasno dn je zarobljen i da se ne može vratiti na kopno; očsgledno, bio je upao u klopku koju su mu zajednički postavili engleski d'plomat­'>k� predc:tnvmk i vlada u Burgosu. Medutim, repu· bh�anski

_voJnici i oficiri savlndoli stl pobunu i na Mm�rks _ Je ponovo uspostavljen red. Ali Ubijcra,

kao 1 vecann pomor�kib komnndonntn, mislio je da sc: ��i�c: niAtn ne: može učiniti .. , i popustio je pred na

_r.ll)cm. l'rcgovori -;u sc wcli nn upućivanje pozivn

•v•m rcpuhlikanermn, koji ro �ele, dn oq>uruju u Jno\t�:lnatvn: 400 lica "' ukrcalo •m .. tmcvonša.jrc, koJI )C Olp}ovro U pravcu jedne: frnncuSJcc luke Ull Mediteranu. Uhr-r.u pcuttm g11nf Snn Lui.!> sc: ilJkrcno na Mlnorku i prcut.c.ro punu �ln�n und onrvom.

Burgos je smatrao, i to s pravom, da je pitanje završetka rata već odlučeno. Opravdanost takvog uverenja potvrđivala je ne samo vojna već i me­đunarodna situacija. Njegovi diplomatski predstav­nici ..znali su da se vlade Francuske i Engleske već pripremaju da zvanično priznaju Franka. Francuska vlada, na čelu sa Daladjeom, poslala je u Burgos senatora Leona Berara (Leon Berard) radi pripre­manja terena za uspostavJ,jat\je normalnih diplo­matskih odnosa. Sa svoje strane, kako IKinjoncs de !Leon" predstavnik burgoske V'Jade u Parizu., rako i njego'' koJega u .Londonu }lakobo Stuart, vojvoda oči Albe (Jacoba Stuart Alba), nastojali su kod Ke d�Orseja i Forenj ofisa, prema instrukcijama svog m inistra spoljnih poslova grofa Hordana, dn ubr­zaju priznavanje svoje vlade de iure.

{pak, ll pogledu tog priznavanja nastale su reš­

koće. Engleska vlada, iako najz:tinteresovanija, sle­

dila je svoju uobičajenu politiku: nije ž�leln da

izgleda kako ona prva preuzima inicijath•u. Zbog

toga je vdila pritisak na francusku vladu da ona

učini prvi korak. To je bilo stara igra, koja je v.o­

denn u toku celog rrajnnjn politike neme!anJa: Englesk:l vlada je strnhovaln od opozicije u VOJOI

zemlji (ne samo od laburista i liber;11a već i od kon·

zervativaca iz Ccrčilove i ldnove �rtlpe), kao i od

reakcije javnog mn�njn u Sjedinjenim Amen&am

Državama. U Francuskoj JC! posrojaln o:tbiltna t..l­

brinutost 1.bog stavn halijc:; protiv pritn•tvant<' Rur­

gosn ni liU bfli samo komumsti 1 odtnhsti, ' �' 1 umerem, i( nm 7,ori. Mnnd(!l (( ;cmf(l' l nndt·l\ •

po.litll�n.ri dasnic:e, kno Oc: Kl'l'ilh• (kQJl JI: ll fild" .l\'

•

•

• -

•

• •

--

..

- -

•

..

•

... ..

�- • •

__ " -

U zorzi pod kontrolom burgosk11 u/ade uetadouolistuo i mritzja protiv okupatora bili su veoma sntrf.ni. Naročito su radni(l u Asltlriii tdko pod11osib fašisttčki ;aram: protiv uiih je nacionalistzćka vlada baczla marokanske tmpe koie

su UltJele vojni reum, sprovodeći masovni teror.

sa pobunjenicima u julu 1936. gorunc). Oni su sada strahovali od pobede falangista koja je jačala hitle­rizam i od mogućnosti da �rancuska bude uvučena u n�ki sukob. Medu paradoksima ovog zakasne­log kajanja treba zabclciiti žestinu istupanja do ko­jjh je došlo u mesecu januaru u Burbonskoj palati i Donjem domu protiv Blumove odnosno Idnovc politike nemdanja.

l!J Burgosu su se nadali da će, �ahvaljujući me­dunaroHnoj situaciji, spletkama i skrivenom sauče�­nišrvu Engleza i Francuza, konačno pre�rari svaki otpor r�publikanaca. A: pošto su rezultati diplomat­skih manevara kasnili, nacionalistički generalštab je pripremao odlučujuću ofanzivu.

Najpre se pornišljalo na nastavljanje opcrno�ja na Valensiju, ali na kraju se sralo na gledibte da je oporrunije pripremiti veliku ofanzivll na Madrid. Istovremeno se smatralo da je došao �as da se iza• zovu pobune na republikanskoj teritoriji i da se pojačaju rcpresalije. Politi�ari u Burgpsu znaH Sll da veliki dt:o stanovništva nije uz njih: nezadovolj­stvo sc jabno uotavalo kod Katalonaca i Baska, li&enih svojjh autonomija, kao i n Ast\ll!ijj, gde su Maro.kanci i legionari svojom vojnom oku,pacijom guiili sv.tki i najmanjj poku�nj sllpromnvljanja. Predviđalo tte dn će u Madridu, gradu •vaomn or­vcnwn•, biti potrC!bno pređuzimnnje oitl'ih mern priri•ka. Du bi e kontrolisnla situndja i pripremilo

2-n •otu •u• politiku, vlndn UT Bnrgosu QO!Ifla Jo J 3• mAjA takozvani 1.nkon o .. političkim •• koji jp ncdvo mi leno poknzivn u

da pobednici ne misle na izmirenje Spanaca već na uništenje pobedenih. Prvi član je glasio: »lspitaće se odgovornost lica, pravnih i fizičkih, koja su od :t. oktobra 19 34· do 18. jula :r936. doprinela stva­ranju ili jačanju subverzije svake vrste, čija je žrtva bila Spanija, kao i onih koji su se, počev od ovog drugog datuma, suprotstavljali ili se suprostavljaju nacionalnom pokretu konkretnim postupcima ili �Diminalnom pasivnošću.« Drugi član je predstav­ljao veoma dugačku listu političkih partija, sindi­kalnih i drugih organizacija (kao što su Union de Rabasssires, Crvena pomoć Socoro Rajo (Sokoro Roho) i masonske lože), koje su stavljene van za­kona. Tekst je sadržao spisak kazni (kao što su po�puno lišenje pravne sposobnosti, konfinacijn, potpuna konfiskacija imovine itd.) za sve one koji su se i u najmanjoj meri suprotStavi)j pobuni iz

[936. gočline. Na primer, ,.J.(rivdma·• su snmrrani:

oni koji su ostaH u inostrunstvu i nisu dosli na

rnkozvano nacioon1iMi6ko područje; oni koji su

p11invavrli dužnosvi s•\V�rnjll:n ili rukovodioc;:t u ne·

kom dru§tvu nn •crvl!'nom• području; oni koji su

ueinili ma šta u pnlog Narodnog frontu ili protiv

mtt,ionalnog polhcta� bm ob�ira nn to d.'l �. su za.

uzimali rukovodeca mesta i imali poYt>rlrtvc 7..1·

datke, pn čuk i onJ11 ako ubu bili ni u&·wjuni u

Ol'g1lnitnaijl! Naroe1hug frotlhl. S i.

�m�ttni su po·

zvani dn prij�ve tnlcw slu� .1jcvt: knJ• .. u tm potn.Ut. Pored tog''' 'fakon je otkrivan tl.llii�'N bllrftt»kt•

�Ind u vezi "'' lll\'r\�tkom r.11.1: nik11l.. ,,, rr�'!WHlrl.

nik.tkvc: g.trnntiju, Vl' hC"IU'iltl\'1\\1 I'�J'\.'J,tl.l rq nhh ki U1 \CI,\,

K R AJ RATA

Početk?m I9 39· godine Republika se nalazi pred tragič­nom dt/emom: otpor ili predaja? Negrinovi predlozi o Časnom miru ne nailaze na odziv kod Franka. Propada svaki pokušaj posredovanja. Asanja podnosi ostavku, a tt Kartaheni izbija pobuna. Kasado, ambiciozni oficir zaslepljen antikomunizmom, izvodi državni udar, veru­jući da će, pošto se pobunio protiv Legitimne vlade, moći da pregovara sa Frankom pod boljim uslovima. U stvari, 1zjegova pobuna jedino onemogućava Republici da pruža častan otpor, da izvrši organizovano povlačenje i preba­civanje svojih boraca. Bitka koja se od 7· do 9· marta vodi u Madridu između samih republikanskih snaga, zadnji je čin španske tragedije. Kasado prihvata Frankov zahtev o bezuslovnoj predaji. Rat je završen: nastaje period represalija i osveta, ali otpor protiv fašizma, čas potajan čas otvoren, nastavlja se tt čitavoj španiji.

U Madridu su ft' otvnrt'llo kova/t• tllVI!rt•. Kasado ic i dalje tvrdio dn g/m1ni grad IIL'Ćt! izdriatt pn'i m·przjattljJki napltd. Mtfdt#ftm, tt rovor,ima na fJerl/rrzJI g/af)nog grada i 11 11jrgovoj okolini i daljL• 111 11• rmdilt• borbt·. Na slikama:

trcmm 1 prizori bitke oko glavnog grada.

OTPOR TJ1J PREDAJA?

U drugoj polo\•ins februara Negrin je pozvao na �>:l.nanaJc vojne komandante da bi im objasnio smi­�oao odluka doncrih u Figern'>u, kao i dn bi se oba· vcstio o smoju u VOJbC'i radi prcduzimanja potreb­nih mera. GcmeraiJ koJI \U ućcr;tvovali nn ... a.'ltanku u Los Ljano�tu, u obl:t<itl Albnsete, m&u, it.tini zn volju, bili vdliki optumsti. Kasado je izjavio da je situacijn u centru re\ka, a i Mcncndes, komandant vojske lcvant.l, ispoljio je prilićan pesimizam. Ge­nerali E.t�kobar 1 Monon«:.'>, komnnd�ntl u E!ttrema� duri i AndnlullijJ, k:to i Mijnhn, nulu gledali crno. Za prck1d borbe 1zjnsnso sc jedino 13'ui&n, l<;oman­dnttt ratne mornarit:e, koga je M:trionl!r, oktro nn­pno Po 'Z�JIVr�ctl<;u 'IMtnnl<n Kn�ndu i Mnt�tljann (td ��aha �eme �c:ntaJT - jug) pd§IJ 'iU Uui11i, izrnZ"Ili mu woju �olidnruo t, i�jttvivii dn Ne !l}bžu �o n.jim.

Negrin je dno pregled di�>ku.,tit:, ne IZJil!>njavnjuu se definitivno: ali b1o rc: vi:.c m:go ubcden da, po�>lc

Frankovih •zrnva, mJe bslo drugog put.:! do nnstav·

ljanja borbe:. Nn k.1kve JU snng� mol(l;t r.1tunnu Republika da

bi nn111t.w1111 borhu? N;l VOJI>ku od 50 htiJndu Irud•

(podrilZliiDC:\'I'JUCt m 1 "'llllgt' J•wnog rcd.J l JO!>

llC:tll�porc:dOOl' rewutc), 1111 flulll, Vi\/I1C Juk�; 11\l-dU

kujimn rc blln rc:dnn pomor .. kll b.ll.l. l. kon.l�nu. n.l

'lt,lllOYrtiAtVO od dt'ltll 1Utht11111 JU\Il. · l''>Ulni1)J\'0, U

pol(](•du nnu�uianr.• pu-.wjnh: .. u krupm: tt•,kn�t. i·akn 'lU bilL" mnnJc ncKU u pu lt-tlnrot '"'' bul..r 1•1

Rntnlonlfu. Ne�C�IIl r�· pmJrobnu IlbO\ ntlll \ nJnc l..t'l mttnclunt�· u •u"r<��llfl J1h'thucrun '·' (lC1Jlh111MUW

kllptJC..IIlUR riUIJCJ� ltl ltC:I 11 111 lt1l)l lU' liJ' ll\ t l. 11\rll\ 'l\'

u drugim zcmljam:1; pošto sc prcdvidnlo dn će Eng.leskn i . . Fra �tcusb primati vladu u Burgosu, ovaJ �1atcnpl

.Je poslat preko nekih prijateljskih

zemalp (Mekstka, Kolumbije, Kine), bko bi sc sprcči�o c�a �a nc1:r�!:uclj z�plcni. Sto sc tiče bkog naoruz::tn)a 1 mu

.ntCIJC, prott�odnja sc odvijala go­tovo u

.. runot� ntmu u ccntnma ratne industrije u

V:�lc�SIJI, Altkanreu, Alhnseti, �lursiji i drugim mesnma u republikanskoj toni.

U mcđm·rcmcnu, ministri su sc premcsrili u 1ladrid. Vbd::t sc obr::ttila narodu apclom, poziva­jući ga na otpor kako bi sc obezbcdib ••nezavis­nost Spanije i izbeglo da on:� urone u more krvi

." o o '

mrzn)e t progona«. Kasado� Bcst�r.io,. general Kabrcra, vojni guver­

ner Madnda, ctvdnt guverner Ehido (Egido) (soci­jalist), obbsno rukovodstvo CNT ird., nisu bili zadovoljni preseljenjem vlade u Madrid, jer su imali svoje posebne planove. Negrin još uvek ni je sumnjao u Kasada i njegove s::trndnike, i bio je iznenađen kada mu je na njih skrenuo pažnju nje­gov partijski drug, generalni komesar centra Ed­mundo Dominges. Ali Negrin nije imao više moći da ukloni Kasada. On sc bio suprotstavio njegovom uklanjanju kada su komunisti, još ranije, to pred­ložili (i to ne zato što su sumnjali u njega već zaro šro su smatrali da je za komandovanje centrom po­treban borbeniji i sposobniji čovek): sada je bilo prekasno.

Na sednici u Madridu vlada je stala na stano­vište da je prisustvo predsednika Republike, Manu­ela Asanje, neophodno na španskoj teritoriji. Radi O\'Oga poslat je u Pariz Alvares del Vajo.

ASANJA U FRANCUSKOJ

. Otkad sc prcdsedn !k Rq�uhlikc �;mc�tio u Sp:-m­�ku ambasa�u u .Pamm, ntcgova jedina briga bila Je

. d� sc . pnprcmt za pod no�enjc oo;ravke. lskori­snvšt pnvatnc rat.govorc sa generalima Rohom �dalg?m d.e S�snero�om i lluradom, koji su izra� zaval� . svota ���na pcsimtsdčka gledišta, Asanja je �at�azt

.o od nJ_th da o tome podnesu pismeni izve­sta)� St!.neros JC ro odbio, tvrdeći da takav izveštaj moz� d� po.d t�c�e SJmo njegov neposredni prerpo­stavl tcnt: mtnl!.tJr odbrane. Roha mu je pismeno odgovono Ja nece podneti it.vdtaj; jedino je Hu­rad.o P?�lao Asanji veoma pesimističan izveštaj O Sttli::ICIJI.

Asanja je odlučno odbio vladine sugestije, rekavši kako uop�tc i ne pomi;lja da :.e vrati u Spaniju. Pismeni izvcšraji vojnih funkcionera i ministara koji su sc nalazili s njim u Pariw (Martines Bario, Ka­sares Kiroga, Barsija, itd.) i koji sc nisu odlikovali borbcnošću, trebalo je da opravdaju njegovo odbi­janje. Sa svoje strane, Roha je veoma čudilo što Negrin ne odgovara na njegove mnogobrojne po­ruke. Sem toga, i one poruke koje je slao iz Lon­dona španski ambasador Pablo dc Askarare, nisu stizale u Madrid. Sta sc to događalo? Da l i je Burgos hvatao depeše? Ne, one su prosto dospevale u ruke šefa vojne obaveštajne službe (SIM) cen­tralne Spanije, socijalista Pedrera; on je pokrenuo svoj policijski aparat u borbu proti'· vlade, u borbu nadahnutu bezumnim anrikomunizmom, koju su podržavali Kasado, Besteiro i drugi.

ltali[anski fašisti. u Spaniii: Arkonovaldo Bonakorsi, riđobradi skvadrista fanatik, koii ;e zabtet,ao da ga zovu »konte

RoSI*, među prvmw ;e došao 11 Spa11i;u, na Ma;orku. Franko, koii niie prekinuo veze sa bivšim italiianskim fašističkim šefovima, primio ga ie 1957.

271

• "'

...

- ..

�, .. ..

._ ....

·'

� ...

J

•

•

Pora::. republikanaca ucć ic bio neizbcžan. Seln i gradove Spnniie fJreplnvliuiu nacionalističke snage i ;edinice koie ;e poslao Musa/ini. Na slikmna (gore i dole): fašističke iedinicc u pokretu.

DA LI JE PRUZANJE OTPORA BILO MOGUCE?

Da li je, sn \'Ojne tačke gledišta, bilo moguće na­sra,·iri orpor? Ovo piranje u sebi posravljale vojne komande i parrijc u drugoj polovini februar:�. Na sastanku u Los Ljanosu i Menendes i Maraljana su rnJili da je mogućno nastaviti sa davanjem otpora jo& čeriri do per meseci. Položaj u Levanru bio je \'Coma čvrst. l komandanti Esrremadure i Andalu­sijc bili su prilično optimistički raspoloženi, ali �lenendes i Maraljana nisu slwntali »Čemu bi kori­stilo pružnnjc orporn još četiri ili per meseci«. Ka­sado je rvrdio cb ccnrn r neće izdržati, ali kom:tn­d���i a

.rm�ja (sem annrhisra Mera) nisu bili istog

mtsljenJn, tnko su cloc.bli dn je za pružanje otpora potrcl

�n.o čvr

.šćc polit ičko jedinstvo. još Sl! mogao

nnbavttt IlOVI ratni matcrij::ll (veći deo materijala

poslarog iz Sovjetskog Savezn još nije bio stigao u Bordo). Najveću teškoću predstavljalo je snabde­vanje; ::�li bilo je mogućno izdrž::�ti i u takvim uslo­vima, jer je prcdsrojalo s::�kupljanje lerine. Proučene su razne mogućnosti, uključujući i mogućnost da se izgubi !adrid, u kom slučaju sc mogla organi­zovati odbrambena linija u južnom delu oblasrj Valensije i južno od centralne mesete. Ali da bi otpor mogao da se pruža više meseci, bilo je po­trebno sačuvati moral, a svi su morali biti svesni ciljeva zbog kojih se bore i zbog kojih i dalje treba pružati orpor. Sa vojne tačke gledi·ra, jedina je po­lirika otpor::� mogla omogućiti organizovnno podn­čenje i evakunciju bez r:tsula. U najgorem slučaju, radilo sc o rome da sc povbčenje izvrši pod bor­bom, :t ne da sc stvori situacija opšteg rasula na frontovima i u poz:tdini (kno šro se, međutim, do­godilo posle udnrn Bcsteim i K:1sadn); na taj n::�čin bilo bi moguće sp:1sti nnjveći broj ljudskih života. Organizovano povbčcnjc, sem tog:t omogućilo bi da se ostave baze za ileg:tlnu borbu u napuštenim gr:1dovima i o ln kšn lo bi prelaz:�k sn frontal ne borbe na gerilu, uz korišćenje organizovanih jedinica spo­sobnih dn nastave S\'Oje akcije ne snmo nekoliko meseci već i godinu ili dve.

Sn medunarodne mčke gledišta, polirib otpora imab je jednu svoju ohjckti\'nll logiku: bc1. pru­žanja orporn ne bi bilo mogućno tr,t7iti nibhc garanrijc za postizanje mira. Nc:�umnji,o, n·onu teška medunarodn:t 'iru.tcij.t niJe bil.1 :�.ts\ im po­godn:t za Hitler.t i � lusolinij.1, uprl.os S\t' H'�'t'll\ s.lllčcsni�t\'lt vl.td.t (\•mbt•rk·n.t 1 D.tl.tdll'.t. \\•\· Sllh' ukaz.tli n;t duh .tnuf.t\io,ti(l.u� otpnr.1 '-.nit l\.' :-.t.tlth'

rast.w u Fn�kskuj 1 Fr.ltt\.·u,ko,. Kou.t�tlll, S\n l\.'b'-.t Savez bio je uvek spr�'tthlll d.t l'''llll'glll' �1'-t lllll

Da bi polw:::..1li neminotmost porct:::.a i ote�ali ŽtiiOine uslo11e IMrOdcl. fašisti su {Joiačali :::lot'ina i:ka bombardo­t•un;a. Na slikama: posle bombardovania i\l,tdrida (levo)

i Valensiie (desno).

za Sovjetski Savez radilo se samo o tome da se ne dopusti vl::tdnma Engleske i Francuske Ja izoluju poluosuvo, posrižući iza njegovih leđa sporazum sa OSO\·inom, kao što su to učinile u Minhenu. Sem toga, postojale su mnoge mogućnosti prorncna u medunarodnoj politici, na koje su mogli Ja utiču ja\·no rrll1enjc, neki :mtifašistički krugovi koji su uočili predstojecu nacifa�ističku opasnost (Zorž J\1andel, veliki deo socijalista i komunista u Fran­cuskoj; Cerčil i laburisti u Engleskoj; Ruzvelt u Sjcdiojentm Američkim Državama). Otpor u Spa­niji mogao je da bude podstrek za takve promene. U najgorem slučaju, postojala je teorija, rada veoma draga Negrinu - teorija o preJsrojećem sukobu. Kad bi buknuo svetski rat, sintacija bi mogla pot­puno da sc izmeni u korist republikanaca. To je btlo gledište Negrina i Alvaresa del Vaja; i, doista, burgoska vlada uveliko je strahovala od izbijanja 110\'0g svetskog rata. Scr:1no Sunjcr, radašnjn Fran­kova ·•desnn ruka«, nekoliko godin•l kasnije morao JC priznari <;[cdeće: "za nas i za $paniju rnt ll Ev­ropi predstnvljno hi katastrofu.« Srogn ideja o davanju orpor:t nije bila besmblenn. Ipak, ovll poli­uku nije porpuno i čvr'>tO poJr'l.:ti:l nijcdnn orgnni­liiCIJa sem Komunistička partija. l većina u Socija­IJ<,nčkoj prmiji biln je orijentis:llln nn pružnnje otpora, ali jcdnn manjina, koja nije bilo 1.:1 porccnji­VJnJC, imal.t je suprotno mišljenje i delov.d;t je izn kultsa. <iituacija je bib jos tda ll CNT i ll republi­k.tn�kim partijnma. Trenutak je bio pogodan Ja sc J1()tkopa otpor, a agenti Burgosn, kao šro su w kas-111Jl' J,,k,ll.tli mnogi l'>Wrič:tri (A'>nnr i Jrug1), uve­ltkiJ \U )(.1 i'tkC>rbtilt 1,1 pothr.wjiv.llljc unutr.t<.njih lle5lag.tnj.t u rcpublik.tn'tkoj zoni. Posle isl.rpcntmi 11 ''>ku troKodi4njcA r.uovanjn, nije bilo t�·�ko pri­k.tlatJ u luloj wctlo'ttl une koji 'll hteli d.tljc d.t sc bure.

FEBRUAR U MADRIDU Po le vbdine sednice održnne u �[adridu, e-

grin i njegovi ministri tr.1žili su ll provincijamn koje su osrnle pod republibnskom vlnšt.:ll pogodno me­sro za privremeno scdi;rc vlade. Obišli Sll uzduž i popreko republikansku teritoriju, sa tajali su e sa provincijskim komitctimn Narodnog fronta (veći­nom razjcdinjcnim i nngri'l.cnim dcferizmom) i pri­prcmnli rcorg;tniznciju vojske radi suprotstavljanja nnsraloj -;iruaciji. Ali oni nisu raspol:tgali držnvnim aparntom koji hi im u rome pomogao: raniji aparat raspao se posle pnda Knrnlonijc. Sada je sva vlast faktički bila u rubma vojnih i političkih rukovo­dil:tca ll zoni ccnrar - jug.

Na vojnom pi.lnll, pripremala sc nova voj k.t sa komandanrim.1 koji su bili orniji zn borbu. Ova init.:ijariva zabrinjavab je neke vojne šefove, medu kojima i Kao;;td.t, koji je srrall0\',10 od rog.1 da na njegovo me-;ro ne bude posta\·ljcn � lodesro, i \'eĆ je oprezno n;ljavljivao da sc neće pokoriri narc­Jcnjll ako bi sc ra evctlltl:linost ostvarila. Ali Ne­grin, ukoliko je i n.tmeravao nekog.1 da smeni, nije mislio 11.1 K.ts.tda \'CC 11.1 � lij:1hll, čij.t je nesposob­Jto<.r saJ bil.t očigiL·dn.l. Ul:cstvujud ll reŠ,\\'.mjll vojnih piranj.1, Ncgrin je nail:nio n.t mnoge neit.­vc�nosri. Situ.u.:ija je bil.1 rr:�.gičn.1. i\ko burgoska komand.t jo\ U\'ck nije z.1počcLt of.tnti\'U, to je bilo s.11no t.aw \tn je račun;lb na nei1.bcl.ni pad Repub­lih·. Ncit.vcstH>st sc �iriln u M.ull'iJu i Valensiji; tamo sc jo� u\•ck nije w.tlo gJe sc nal.tzi scdište prcd.,edtuk.t \ htJe i njegovih mtm!>t.tr.t. K.1!>.1Jo je kori,tio tu '>lttJ.H.:iju i tvrdio k J.1 nema drugog rc'l'J1j,t do n.tpuštanj.t gl.wnog W•td.t i pO\'I.tČl'nj.l u ohl.m �lursijc. Ako Negrin nL' nllll.e da po!>ri�ne č.t'>Jie ll'>love 1 .1 mir, �O\ onu JC "·''·Ido, dntgt -11.1 primer on - moglt bt �\ .tk.tkn J.t th p\1!-ttl�ttu.

�7J

-- --

U tom smislu dogovar.lo �e sn .uuuhiMom Sipriia· nom Merom, korm1ndnntum l V :lrlnlJSkog korpusa koji je .;;

_titi� front kod Gvad.1lnhnrc, 1 sn drugim

rukovodloetmn CNT. Istovremeno, u�vrštivao je svoje vc.w sa engleskim prcd!>tavnikom Knucnom (Cowen). Njegov :tntikomunit.nm dovodio ga je do če.lltih sukoba sn mndndskim komirctom Komuni­stičke partije zbog cenzure koju je lično vršio nad listom ·Mundo obrcro. i t.bog hapšenja komuni­stičkih nkrivista od stmnc političke policije pod ru­kovodstvom Pedrera. U \'reme dok sc ovo doga­đalo, falangističkc ilegalne grupe kretale 1>U sc potpuno slobodno. Poznat je, iako nije usamljen, slučaj poručnika - aduranta generab Roha, koji je, do�a%i i2. Francuske, uhapScn u Madridu u trt!­nlltku kada je silnz.io iz aviona, a pu�ten je tek onog dana kadn je pao glavni grad. Takvo hapše­nje bilo je u skladu sn st a vom da treba preseti sve ve-.�:c između vlade i organizacija i lica van Spanije koji su ostali vcrni vladi (general Roho, ambasa­dori Askaratc i Pasb itd.). Sem toga, Kasado je hteo da uspostavi direktne kontakte sa Asanjom. U rom cil ju sastao sc 24. februara sa dvojicom pred­stavnika republikanske levice: sporazum koji je po­stignut na tom sastanku preJvidao je da ova dva republikanca odu avionom u Francusku i pozovu predsednika Asanju da se vrati u Spaniju, smeni

Pntianje proe pomocz CIVilima zatrpanim pod ruševinama gore). Ogromna mpa od avionske bombe koja je pala na

cemar Madrida, u Veliku ulicu (dole) .

..

- '

,. .

• • ... ·v.-_ ,_ . . "' .

•

• •

'

., ..

Negrina 1 obrazuJe novu vladu sastovljenu samo od republikanaca i umerenih socijalista, sa ovlašćenjem da počne pregovore o zaključenJu mim.

U Rc=publikansku uniju tnkode se biJa uvukla 1zve�na uznemireno:��. T1h dana njl!ni rukovodioci u Madridu s;wtali SLt 'ic sn Besteirom (koji je, pak, održavao konMk(c :.;t Kasadom). Besteiro je tom prilikom r.ek:lo: "Republikanskoj voj$ei jedino je prcoS"tnlo dn,, ,;om časti, -;pn"e živote boraca, izbegne nepotnlbnu. patnje naroda i spreči žrtvovanje oi'>'il· nog \tmlOVtu&tva . . . Stoga nema drugog izhtza do poku6a.ja da Sl! 7.n�Q'Ijuči mir i dn se učini lhaj oorbi, kojp ic vel \otd uzaludnn 1 vodi samo kamsrrofi . ..

0\·aj P�J.iv na i1.vršenjc di!L;l'Ynog udara bio je prO· �rJten uverJVJJlJirna dn je t.dcnv, prema onome �to Jt Bc t('iro "nnno od Stivensona, l>pecdjrunog Cem­berleno,·og l7J.t!llnnib, i 'tnv Vehkc: Br1ramjc.

KomurmtičkJ pamj�t objnvihl je 2..3. februara apel u konu: �e: inNI'>ttralo tllt tomu dn postoje: mo· gtllnuu1 1.1 J)rui..tnJe o�por.t 1 tvrdilo dn sc Jedino otporom mogu •'P.lllli iivon 1 sloboda naše brac_c:. · · · Mctluunrodt1.1 Slt.unolju lllJC bib nikad ne· \tahthu).l n�:gu \,td 1 • • • Znložuno sc �3 pružanje �tpnu, kat� �m �mo to činili 1 u d11ugim prihknma ;uid \C llllttralo d.. ru '<Vc tJ.gub'ljeno. Situncij� mn�c 1''' Jednrun d.t !lt iYmcmi, w du !IC .. wore mo· KUtnu'11 ta •.ur�:Y.lltJc, kako u S,patttjJ tuko i 11 1

.....

..

. '

Dok se priprema Kasadov driavni udar, na podrulju Madrida ljudi se 1 dalje bore. U glavnom gradu stav o

prut/mju otpor(/ do kraja imao je nmogt-prista/tee.

medunarodnom pbnu, novih uslova povoljnih zn nas . . ...

Komunistička partija JC: potvrdila da se slaže sa •·trima taoknmn .. koje je us,•ojio parlament na �Za� sedanju u l'igerasu.

U metluvrerncnu, rukovods'tvo Komunističke par­

tije sastalo sc sn Ncgrinom. ·Ako je ,<Jatln voljna da

i dalje pruža otpor•, rečeno je Negrmu u ime Ko­

munisritkc portije, ·mi ćemo je podrinci. Ako je

onjenrisnnn oo \•odeuje mirovnih pregovora, mi nećemo pravttr smetnje. Negrin, koji je za sediš.tc vlnde bio odobr;to Eldu (AJikante), pod nnzivom

-polož.tj juMc:M, odgovorto Jt! tvrdnjom da JC orpor jedina moguća :tltc:rnntiVa. U stv.tri, predsedruka v Inde tek ·to nisu prc:g.1ztli dog11dnji.

Clnnovi rukovodstv.t Konmn�ttčkc paniJe, kao 1 Palmuo Toljaci {Palmuo Toglmtti) (koji 5C, ta·

kodt:, vratio u Spnniju, posto se prethodno bto

s�loniu u :Prantu!tkll u vreme pndn K.ttalontltl\, smc:stiL �ll sc u okolinu Mur:.IJC, ll mesto �l Pala· mru. 'l ih dunn komutlio;ll :.u ,a,nuli od Jl'dnog ru· IC.ovodioc.t (MJ' iz M11dru.ln d11 'il! prqm.'lttll d1 },1\'ni uđnr ,protiv �htdCl.

ASANJINA OSTAVKA

Engleski mtntstar spoljnih poslova lord Halifaks predao je :r6. februara republikanskom ambas1ldo­ru Askarateu kopiju telegrama namenjenog Franku, u kome :.e od ovoga tražila garantija da .. sve istak­nute republik.mske ličnosti mogu napusmi Spaniju, da se nece preduzLOlati poliučke represalije protiv lica ko1a bi se na bilo kakav način mogla idenrifi­ko\'atl :.a republikanskom vladom, kao i da će svi­ma optuženima za krivična dela biti suđeno u ra­zumnom roku i prema proceduri propisanoj špan-

kim �:tkonom •. ASkara te je o�putovao u Pariz i predao ovaj tekst Alvaresu del Vaju� koj.i ga je od­mah telegrafskt saopi.tio N�grinu. Negrin se složio sa O\'tm tekstom, ali njegov odgovor stigao je rel< 25. februnra, i to �bog nnmernog odugovlačenja od strane puko,mika Kasad�, BHo je suviš� kasno. H.'llil'alcs IC: 2.2.. februara odustao od dekanja odgo­vora i počeo je da vrš1 pl'iprcme za be-Lu:.lovno pri­znavanje Frankovog reiimn.

Vbdt: Engl�kc i Francuske objavile su 2.7. febru­ara odluku kojom je nacionalistička vlada pl'iznaro dc imc kao zvamčna \•lndn Spnnije. Ist-og dana Asa­oja je podneo ostavku nu polobj predsednika Re­publike. 0Mavku je ... top�tio, kao �to je to propi· sano UlltJvom, pred\edniku parlamenta Mnrtinesu Banju, koji je trebalo d,1 preuzme funkciju šefa države: ad imcrim. Ali Pedro Martmes Bnrio odbio je da 5C pnmi ove funkc&jc, izjn, i\·i:i da se ne sma­tra obnvc:znim da nutomnt�ki preuzme položaj predtcdnika Republike: d.t bi 'IC: o tome done!. odluk., trebalo je •nzvati parlament. Negrin �e

cclesram Dar1ju, stavljajući mu se nn ra�po·

•

�

•,

:"l J ·.·"'.. l

• · --

•

... • · l "... . , " .. "

'J ! •

loženje uli ovaj je odgovorio: •Nemam ništa da kažem

'u vezi sa vašom izjnvom, sem da sam je pri­

mio na znanje... U Parizu su traiiJi od Martinesa Barija da se vrati u Spaniju, uveravajući g� d.a mu je obezbeđenn solidarnost S\·ih partila, alt

. m ovo

obećanje sigurne podr:.ke nije uticalo na n1ega da promeni svoje mišljenje. .

Tada se stalna komisija Kortesa sastala u PariZu, u jednom restoranu nu Ke de Ogisten, da b1 o��­čila da li Martim!s Bario treba da preuLme funkc&JU predsednika Republike. Sastanku je p�

-�usrv��alo

šesnaest poslanika - obnova ove korntSliC. Btll su odsutni komunisti, koji nisu obav&'-teni o održava­nju sastanb (Marrines Bano pokusao je kasruje � im sc i2Nini tv.rdeći kako nije uspeo da uspostavi ,

.

vezu s njj:rnn). Srnlmt komisija Kortesa, po�t� 1e ·•p11imikt na 2ruut,je Asanjjnu os�avku •.• og�atllć1la

s.c na .. razmat.ranje mogućnosti da prt!clsedruk �or­tbSa primi polo-žaj predsc:dnikn Rc=�ublik:e ad mre­

rim, posle poJbg;mjn Lakletvc predvl��ne usta�om .. . To se odigravalo ;. mllrt.1, i svi su btll_ obuLett s

_tra­

hovanjima i kolebljivošcu. Nn _kraJu. _Mnrunc:s

Bario predložio je da se konsultu1c Negrm, Sto JI! i učmjeno. AJi bilo je prekasno: dva dana. po��e toga izvršen je l'.{usadov državni udar. Negnn n�!e odgovo:rto nt t:tda. nt ibda vi�e. Clanov1 kom�t)e ponovo su :.e sastali i, kao du :.u oslobodem velt�� odgovornosti, tZ.Ja\'IIJ su dn su ih dogadnj1 ·spre

_čJJt

du odluče o znmenjJ\',miu ad interim predsedniko1 R�publike·.

Kasado se 1 . mntta �astao sn generalom Munen­desom, komandnntom ''OI:.ke Lt"v.uua. Drugog martu po;(ovao je 111 ručak u s\ oju kom mdu (··polo· i� Mak .t.) gcnu.r;.1lu ldn.lga dc IM\eros.t. t�n • obr.uio goner.tht O\•im rećtmll: .. lir.mko n�-.· mk.ld.t

Vlade Francuskr 1 Fntl,h•skt• obja1'1h• su 27· febru­ara 19 39· odluku kOJOm je naetonaltstičk.1 vlada 11 Burgosu prtwata de Jllre kao ::.vamčna vlada Spa-111Jf!. Istoga dullcl 1/sanJtl 1e podneo ostavku na po­lo:::.aJ predsedmka Rcpubltke. Posle politike neme­sanja, \ 1mht•nskog spora::.unt.l 1 englesko-tt alt/an­skog spor(t;:.wnu, cwo Jl' bw poslednji udarac koji su ;;.1[1adm• demokrcltiJL' ;:m/ale Republtci. Na sli-

kllnw: prh.ort 1;: floslcdnJc faze rata.

pregovarati s Ncgrinom . . . al1 1111 VOJniCI možemo da dodcmo do SpOra7Uil1,1«, ( dodao je: nimamo dobre garanrijc ... ·•Ko ri 1h daje? .. - upirao je gene­ral ldalgo. •Engleska .. , odgo\"orio je pukovnik Kasado. »Imao sam nekoliko susreta sa engleskim predsravnikom, koga Je Franko uverio da ce se držan obaveza pod JCdnim JCd1111111 uslovom da za­postavimo vladu i da m1, vojn1c1, J1rekmo pregova­ramo s nj1m.«

Komandant avij:tCIJC \ rano se u Eldu i ispričao ovo Ncgrinu, ne pridajuci rome veliki značaj. Ne­grin je tome pridao još nunji tnJč.tj, ili sc, možda, osećao nemoćnim d<l vlad.1 siru.1cijom.

' ..

Na slikama: republikauski borci koje su uzrobili naciona­listi; plač. majki i čhmova porodica ubijeui!J (dole).

POBUNA U KARTAHENI

Vlada se spremala da održi važan sastanak sa komandantima vojnih snaga, na kome je Negrin trebalo da objasni plan o pružanju otpora, .. kako bi se postigao prihvatljiv mir od n�prijntelja ... Va­ljalo je razmotriti osnovne rnvovc.: u govoru koji se Negrin spremao da odrli preko radija 6. marra; u ovom govoru obj.asnio bi sc vladin stav u pogledu zaključenja mirn i dala bi sc uputstva o držanju koje m:ba imari dn oi sc postiglo primirje bez re­presalija. Radi <>avlndiiVanja tdkoća koje je name-

t�o ��-�srav�j�nje otpora , . vlada je pristupila rcorga­mzactJI vo)nth komandt. Potpuko\•nik Fransisk Gnlnn naimcnov�n je_ za komandanta pomorsk� �aze ux Karta�ent; maJor Etelvino Vcga postavljen JC n� celo VOJne komande u Ali_knnteu. Ukinuta je �rmtJskn grupa zone centar - JUS (koja nije više unala ra7.loga da postoji, jer je ta Lona spadala u republik�nsku tentoriju); jedan deo njenih funkcija trebalo JC dn preuzme podsekretarijat za odbranu a jedan �e� centralni gc�cral�tab. Mijahn je posta� genernlm mspektor oruzanih sn.1ga, M:ttaJjana _

ef reorganizovanog generalštaba, a pukovnici Mo­de-Sto, Kordon i Kasado unnprc:dcni su u čin gene­rala. Gariho je povučen iz centralne armije i stav­ljen je na raspoloženje Mijahi.

Ova pom.cranja u vrhovima komandi neki su nazvali "državnim udarom komunista .. , a drugima su poslužila kao opravdanje za iz-vršenje pravog drhvnog udara.; tome su poslužili Asanjina ostav­ka i kolcbljjvosr Marrincsa Bari.ja, kao i svakog os­nova lišena obećanja francuskih i engleskih funkci­onera.

Kapimlanrske političke grupe u provincijama po­kušale su da odbiju ra imenovanja. U Kartaheni situacija u flori bila je veoma nejasna. Drugog marta u tri časa posle podne admiral Buisa okupio je oficire na admiralskom brodu �Migel de Servan­tesu i saopštio im da su vojni komandanti dalj Negrinu rok za okončanje rata, kao i da taj rok ističe za 2.4 časa. Sutradan stigao je ministar unu­trašnjih poslova Paulina Gomes; komandant baze Bernal i i.ef štaba Ramires on•oreno su mu rekli da je sve izgubljeno i da ne preostaje ništa drugo do predaja. Ministar je imao oštru prepirku sa Barci­rom, komandantom flotile razarača, koji mu je po­Jtovi.o kako smatra da �e rat izgubljen i da odmah treba povesti pregovore sa Jirnnkom. "Imaj re n.1 umu .. , odgovo11io rnu je Gom.cs) .. da o rome mogu

d.t odluče.- c.-dmo om L:oj1 -.ad.1 da u vo1e ZJVOt . . ' l d 'd . e na

rronronm.1 ·' a n a 1 E,tremadur�· a ne , 1 u .

• • 0\ OJ k.-.1-ml.• Bruno Alonso. genc.-ralm kome,3r flo ,_ •1 . k .

te, .1 "�' m_ e .tn "le p.lrtJ)e 'OJOJ re pn padao j mim,t.u, cun,e 1e pn ... u,rvo\".10 O\'OJ ...:-em. �e<.to pre too -.J l. . d l •

'='a UOPIO Je 3 'e f""l-' >rl !!encr.1Jnom komes.1ru Q<;o-nju i T at :ll u.

D ,30 ic 4· man. i &.-r.-.1• f""> .. a,·eru komand.-.ma flo rc. od J:-•.., 1e da r:eda k lm anJu Galanu. pod iz­g.o' or"� m da •e O\ a1 t'O"t.lno nekoliko tenk m· a u okolm1 l!"::-aJ.1. Gab n je r<n u kao te11' m e. i "'e <;e na 1zgled ,,eJo na i:-<7n.l0:1Jan modem . . -\11 koman­danti okadrc 1 dahc 'u 'e ..,UT'rots;a,·hah rome da Galan preU7mc komandu. OJ...o eJam časo,·a U\·ece u gradu 1e do.:.lo do ncm1ra 1 cuh ,u ..e po\"JCJ ii­veo Franko• l' de\'t:t �o.h0\'.1 1:-uknula 1e pobuna. �-ome .u ruko' od1h Fernando OJI\ a. ·d �taba '·omande mornance �i ja JC p JrodJCa b1la u za­tvoru. a 1mao je rcx1ake u nepnJareJ,,k•m redo­,;ma • rezen·m general Bano :-.:uno Bamo :-.:uevo i pukom1k Armenu1a Armenua : u pobuni su uče­:>n·o,·ali pnpadmc1 pt."ad!Je. morn.mce. amltcriie i a,·ili u umformama. Armenuja je sme-.no S\'OJU komandu u amhenJ k1 depo. dok su druge grupe

zauzele rad1o- tanJCu u baz1. l' ponoc, pobun1enia

su uz po,;ke .1rrib.1 &p.11i.J!• .7.J,ela Spanija 1 a ( W.1 fr.111C0.1�. U:>po ta\·ili komrolu nad gradom

i uhap 1li preko tri hiljade republikanaca. Po ,-o•oj

raroj nano. komandanti flote su okle' ah. Konač­

no, But'a je i1ja\ io da ce pucati na ba1u al.. o G alan

i Rami res ne budu o lobOOem. alt o,· a d' ojtea su

preko tddona �aop�ul da ce ubrzo .,, e b1ti sre­

deno. Noe 11medu 4· 1 5· mana protekla Je u naj­

�cCOJ zbrci. Petoga. u o-.am 1 po ča'o' a UJUtro.

�ahke batenje koJe ;;u � pobumle uprenle su . .:e pucau na floru ako <.e ne pred.t u roku od c_en n ca,a_ o, a pretnJa OlJe O'-t\.trena. ah neko­ilko oso' a ka'nlle po) a\ slo <.e pt't Jt.1h)an .. kih t:-o­motormh a' .ona l..OJI . u �m bardo' ali ' poropili brodo,e an.:t.":> Barka, leg!• l •Allala Galiiano•. Obal, ke bater t. pono' 1le ,u ul oma tum, i Buisa u podne: nared1o da se Z\ r� pnpreme u iskr;:= 'an•e. l mcđuHc:menu. G.1lan 1 �t orel ja, 1li :>U preko telefona d.1 e u Kanahem !>\e 1zgubheno: fr'"lenah �u. cm toga. Jednu �egnno..-u depe'-u. -"01:1 •e <;ngla tdcpnmcrom. a nareden1em da � tzbegnc .,,·ako proli,·anje kn·1. Ramires <oe popeo na palubu. go"orec1: • \',;e <.e n .:.ea ne moze ućiniti. Kanahena je u Franko,·im rukama. Za ro ,reme 1edna Jj, i zi ja '-3,tavl!ena od odreda ,-ojske 1 cini ne garde. pod komandom Rodnges.J. cigla ie oa ne­koliko k1lomeura od Kanahene; ah ada je -.ec s,·e bilo uz.1ludno. Galan, �lord 1 mnogt drugi ukrcali -,u !>e na brod o' e. ZaJedno sa pet stotina ci'ila: ButSa BuJ7.1 1e udao naredeme d:1 se dignu SJdra i e kadra JC napusnla SpantJU. Pre nego ·ro je pala noc. repubhkJn,ke �nage poHanJe su Yehki deo grada: pobun)cmcJ. zab.1nkadtn.ru u pomorskoj baz1. :1rnljcn)'ko1 ka'.1mi 1 .u-:.ena.lu. urra.i.ili su po­pćanja od gem•rala Franb. Borba :>e \'odila do zore 6. m.1rt.1. bd.1 'e preJaJo d\'e luiJ.lde pobunie­

nik.l ko t -;u � n.1l.ll h u ar:.-ena.lu. .\rmenri1.1 je

iZ\ r' o ,.lm ub1 n o. •Položaj jlbte ob.1,·e.sno je

BU!su preko r.1J a da moze da � H.lU u K.u-u­

henu. ali O\ .1 e:. rc--10 d.1 nhtl' 1 put Z.l B1zenu.

Fran.:-u,J...t: 'la-.ti 'ck H: rrr.1lc 'u brodon� 1 zadria.le

po .. .1dc. a d\ ac.J�...,et dana k.bmtc pred.1le su ih no,·oj

fr.1nkJ,n.:koi ,-!JJ• k01.1 c pnzn.ua kao legirimn.1.

Dvojica medu tlaJupomiJim zagot,ormcima pmianja ot� pora do kraJa: Alvarez del Vajo (gore) i Huan Lopes Nc�gri11 (dole). Nt•grit� Je umro 19 f6. god me u Parizu: ostavku na poloUIJ pn•dscdt�ika vlade podueo je I945· godme, u nadi dn ee t mu! doprmut1 postizanju spora�uma

medu ''tmgrrlllllma.

DRZA VNI UDAR

. Za to vr�me nn "POložaJU JuMc• sJZ\•nna je �ed­n1cn republikanske \•lade. Ka�ndo ic trebnlu d.1 uče­stvuje na toj scdnici, ali Je u vi\e mahova odb1jao dn napU\tl Madrid, pr n vdnjuci se sttunc1jom u gb v­nom grndu i lošim zdrn\'stvcnim M.lnjcm. Na Nc­gri.novo insic;tlrnnje i ponudu dn mu �e poi.al1c av1on rad1 doln.,kn, odgovono je da �e �e dogo­

voriti sn mmistrimn. Mtnistn koji su sc nalazili u Madridu vec :ou

bili seli u :wion zn Eldu, J Kasado sc dogovarao sn Bcsteirom, Vcn'iesl.1om Kariljom (\Venccslno Cnrrillo), Sipnjanom Merom, Martinesom Knbrc­rom (vojnim guvernerom Madridu), Pedrcrom, Hi­rautom (Girnuta) (generalnim direktorom javne be�bcdnosti), itd.

U Eldi je održana seclnica vlaJe: kada je u pono�: prek·inutn dn bi ministri otišli na večeru, na radiju su čuli glas popularnog �pikcrn Augusta Fernnn­desa, koji je javljao: .. Gospodo radio-slušaoci, sada ćete omi don Hulijana Bcstcirn, koga zbog vdik.: popularnosti nije potrebno predstavljati ... Bcsteiro je uzeo reč. Skrhanim glasom je rekao da je Repub­lik:! posle predscdnikovc ostavke ostala obezgl;w­ljcna, da Negrtnovn ''Inda nije legiumnn, ali d:t su predstavnici republikanske levice, Socijalističke par­tije i slobodarskog pokreta, kao i on lično, "spremni da legitimnoj vl:tsti republikanske \'ojskc pruže podršku neophodnu u ovim značajnim b­SO\'ima . . . U ovim teškim trenucima ju tražim od v:tS unoseći u ovnj zahtev S\'U toplinu S\•oje duše, dn

'podr/ite, kao �m m i podri.nv;tmo, legitimnu

via t Republike, koja privremeno može da bude jedino vojna vl ns t... . . ..

Porom je govorio Siprijano Mera� naZI\'llJ�OI � grinn vcrolomnikom i izdajnikom, •·. na kra.Ju. Ka�

ndo, koji rc. obr:tć:tjuoi sc ·Sp.mctma.

na drugoJ

'>"trn ni rcn�ova .. , rekao: "Rat n ette prestati dok ,., n� budt�tt: goran tovali neznvi ·nost Spnnije. Spnns�•

nnrod nede ndlo�.iĐi Olllt�je sve dol< ·�u bude đobw

garnnĐije o miru bez 7JloC:inn! Đbezbcdtte gn! ..

Cim se za\�ršiln O\'O emisijn, Ncgrin. je pr

.�ko te­

lefonu pozvno i}(nsndn. Poznnt<1 je su;n�� nJihovog

dijaloga: ·Sta se to dt�nv.t?.. ··Po�uml• smo se:·

•·Protiv koga?" .. Protiv vas ..• · Protiv m�nc! Kn·k'a

Judosr!� ·Smatrll)te dn ste smenjeni!· Utaludm . .;u

bili urlufon�ki rn1govori P.1ulina Gom�� Sl\ Ka ,,. dom l Segudn J3lnnk.1 "" Del Valom, �\'OJim drugom

iz CNT. I IJJler dc lo� Rto� morau je d:t ček.l po!·'

časa dn bi dobiO Dcstetrn, k� ji mu l� ":kao: '�� možete višu ni§ta učiruti. TvoJa JC: dumo.,t, kao. pubiik men dn bndcš na, l> mlllhl, proti' kumumsr.l.

Nc:g�in ic nnrcclin Kordonu d.t i,pun smi.KlJU

medu komandnntim<l nrmij:-kih korpu"\: R�·tult�:' su pnt\�rdilt d.t JC M!\OJC tdko. <.tnvurlh l>ll d.l . . vern i Vllnc.li, nli nisu hill sk'Lam dil s�· -..uprnht.l' � K.ts.Jdu. Monuntl�·, j�· bio ai.t'rtil: t.qn•cuo IV J., ' 1

.. nnrcdiu t�u,pnm>� dn sl' povnku "' ftnnt.t. .tJ-Indfl puku�n lli• rnuli ut pm. l nu k,' tit� w Mitt!'

Zavera pukovnika Kasada, koja će dovesti do driavnog udara, stvor1la 1e rascep u republikanskim Stlagama. Prvih tftma marta u Madridu se vodio građanski rat u građanskom raw. Na s/id: barikada u glavnom gradu.

Ijana zarobljen na •položaju .Juste••, zapretio je mj­Lraljirruljem ovoga položaja da bi ga .. oslobodio ... l!J toku nekoliko časova vlada nijc uspevala ni s !Um da usposravi vezu. U dva časa ujutro Kasado ie pozvao I'clalga de Sisnerosa. S:topštio mu je da ga je: guverner AUkantea obavcsrio k::tko se avijacija sprema dn ga bombarduje . .. zbog roga i telefoni­ram .. , dodao je . .. Avijacija čeka moja naređenja«, odgovone JC Idalgo. ..Ali sukob treba izbeći po svaku cenu .. , insistirao je Kasado . .. slažem se, ali stoga JC potrebno da imam vezu sa svim aerodro­msmn .. , odgovoJiio je ldalgp. Tako je uspeo da veze budu nekako uspostavljene. Nekoliko Č11sova posle tog.l vladi JC postalo jasno da je izolovana. Nije imal3 druge �Msštite do osamdeset ge11ilaca. U 2:oru, Negrm 1 Alvnre-� del Vajo stigli su na obližnji .. po­loiaJ Oaknr., gde su se sastali sa Dolores Ibaruri, C.ekom, foljauJem, Modestom i I isterom. Zatim su !iligls .Unbe, Moiks, Kordon, ldnlgo de Sic;neros, pu­kovnsk Nun)� Ma:sas i drugi. Negrin je hteo da IJdt:, .tli n.s kraJU re pristao da uputi Kasndu posJed­"'' .1pel d�. se izbc:gnc rasc�p1 ako dode do ra<;cepa, bJiu lt tlČsl(ledno dbi će rAt> biti izgubljen pod Mi� �c.trtm moguc•m u.iiloYitna. Neg.11il1 je: '>ns�nvio �piSI

" 11 IC: ld11lgu dc Sisncrot� )Uenea putem rc:l�prin­tt·r.•: .. Vl1sdn, Qlji 'intn prcd�ednik, bol.nu ju i�ne­lltlclt·na polcrc:rom kuji se, kako 'iC ćini. ne može: k�r .av.J.su rM munu(( nf..c.:nj1mn ni u pogledu c:�Jj.eva l IC: u IIYt)fUJ prokl•mncqJ '.omlJI nvn v"htdl• I'I,JilV­IJJtc LIJ c.c: lt•tllll, a to je hit,ll\ i čnMnn mit, bet proK-lll)llnJ.:a l fCJliCtYliJu, kuji l'li J\Or.111tnv.m m:tn­b' 11011 dumovltlc, nni u JlUKiuths 11 1t'11111 nn koji 1 U balu da po� nu JUt'KIIVttri. l> n fl' lll'llt rJ1l]"nju.

onih koJi nisu upoznati sa preduzetim koracima, što bi se moglo pravdati pogrešnim tumačenjem vladinih postupaka (a vlada se jedino trudila da sačuv:t duh jedinstva koji odreduje njenu polidku), dozvoljlo dn sc sačekaju izjave o sadašnjoj situaciji koje je večeras trebalo dati u ime ..,Jade, uveren snm da se ovaj ne rcćni događaj ne bi odigrao. Da je na vreme tražen sporazum izmedu vlade i disident­skih grupa, nema sumnje da bi sva razmimoilaže­nja bila prevazidena. Ne mo?.e se ispraviti ono ·to je već učinjeno, ali je svakako mogućno izbeci da ro stvori teške ne,�alje onima kojj su se bratski bo­rili zn zajednički ideal, i nada S\te, za S paniju. A ko se �lien zla ukl(oni nn neme, lt'l.ogu sc dobiti dobri plodovi. Ll ime svetih interesa Spnnije, S\'l, 5''' mo­ramo odložiti oružje, a ako iclimo postići to da !otisnemo ruku na;im protivm�ima, nnš.t je obave·za dn it.begnomo svaki krvavi sukob medu ��ima k�ji su braća po orui.ju. Vladn �e MJ�krenqc obr.:1C:1 bunti obntwvnnoj u Madridu 1 predlil'Že joj da o�� rc:d1 jedno sli ,.i�e (ic;t kako bi stcslagtUtJP .mogla p-r•· jnteljski i p:.ttlliotski da se izglndc. Ll snte�c:su 1e vilade, jer Je to u interesu Spnniic, dn sc u ��nn slu� tajevima �vako eventuuluo preno 6llJO vlm;ts r l n�• normul.tn način i u kladu .�on ustavom. amo tl.\ ovaj mu�m usta ce neuk.rnjen ugled tv .Iri 't •' koJU

s mu .,e borili. l j odmo ..:osno tako mu 1 ,,l�ll'" ,u,, '"' mc:dunModluml p lunu, p rudno s tl kolt� tnl.lnttl ',l·

hv11ljujućs n�\im nQkntlmm \l'/,1\Uit. lht•n•ni .. mu. )l.'r npt:JllJCillO llo1 \',1�(1 0!\t:C.II\) \ k,lV · p,lll\ ,\, d.1 "'. t.J hun111 ,,,.,lu.:..us 1 prvi ji u ,,vnmtn1• 11 ' /,tht\'' · N1.1�rsu. •

'' IH

U Mrulridu su su 7. 8. t 9· marta vodile ogorčeue borbe. Došlo je dotle da su VIJ clivhijzt, koja je branila Kc1sa del Kampa, IStovremmo napale Kasadove l rraukove snage. Pukovnik Barselo. shvativši Kasadovu prevam. izvršio je -. marta pokrt!t .wog armijskog korpusa, tako da je blokirao prilaz.e glavnom gradu i zauzeo sr�a miuistarstt'a, park

du/ Rctire i ZgTcldu štabc1 rtrmije cenim. Na slikama: borbe se vode usred ruševittcl.

K·,d� �e PVl\j l\'pcl srigno preko telt:printcr.l u pvbnn)ll'lll�k n IC:omnnd\1, u Mllerenu '!.gr ade M· · _ f. . . l ' lill sMrStV.I lll.lllSIJ!l nn 11710 sc Rodrin••s v- n . . . · "'""" cg , gene-r.llm sukretnr tJ(, F. kuJI St.: ponudio dn posrcdu ' K d . l ' • JC. -��.t o )C � - 11111 ' o'tlo. Bcstciro sc Mlptotst:tvio, n 1 .l] edno s IlJI m Vcmc,J.Io Kariljo i Mera. Z:t neko­liko t�e�llt�tkll nc�t.1h1 je sv.1ka mogućnost da se po\'r.ttl Jedi nM ''o u rt:publik;1nskim redovima. Uni­štnvnjući jedna dntgu, republikanske snage osudile su sebe 11.1 samoubistvo.

U Eldi, gde nisu postojale mogu(nosti ut pruža­nje otpor.\,

. vlnd.1 je o

_dlučib cli1 napusti Spnniju.

ldalgo d.c S1sncro:. st:IVLO JC ministrima na raspola­ganje d v n .1\'ionn t i pn udnglas··· Posle podne, kad :t je Alikante vci bio u ruk.una nove hunte, Nc:grin i njegovi miuistri napu:,tili :.u Spnniju. Ostali su samo komunistički ministri Uribc i Moiks, sa ToJjutijcm i Cckom. N;t mtvaljivuuk svih prisutnih otišla je i Oolorc!t lbtt.ruri. Knsni jc: su pošli vojni koman­ćlnnri Kordon, 1\•lodcsto itd. Jdalgo dc Sisneros. sn nckoJlko l<.onnnliSt ičl<ih ru kovodilacn, poslednjj je napustio mnli nerodrorm

POBUNA U MADRIDU

S ta se za to vreme dogadnlo u Madridu? K:tsadov udar izazvao je haos, i 7. marta glavni

grad Spanije bio je popriAtc krvavih sukoba. Prema onome �to je knsmjc pisno Knsado, preduzcte su preventivne mere prottv Komunističke partije i nje­nih simpatizera .. dn bi :,e: preduhitrio agresivni stav koji je ova partijn eventunlno mogla zauzeti uz po­ddku vojnih qnng:� nJoj n�tklonjenih··· Politički spo· razum, pripreman već me�eoimn, nadhhnur min· benskim duhom 1 llpcren protiv Narodnog fronta, zahtcvno je represije protiv kon1llnista da bi se po­stigao minimum snglasnosti Ml suprotnim taborom. Ali mnogi vojrnci su odbjli da prihvate ovaj pn�· okre�. u:vereui dn Ncgllinova \'lad'tl i dnl)e postaji\ mecha llJimn je b1o i konmnd�tnt �s.l<auio (Ais:cauio), koji je 1m čulu VlH divizije poteo mar! na NdmJ�id� n talčode i pul<.o\�ni� Bni!Selo1 kojj sc, posle izvl$5-nog oklevanjn, opredlilio �n otpor po sv111Cu cenu i zauzeo �'·n miniMnrstva nn ftraju !Vasca dc ln �n tc· liana, Pn tk del Rc: tiro i �gr ad\1 š�nbn eent11nJiw

�0J�k.c; 7.\t

.im pnkovnic:i Buena i O'rtega, ftoji su JCdtnlcc ll 1 l l i armtJiikog ko11pusn poslnli u pomoć Ba��!ou. Mijnh11, sc, medutim, oprcdt:lio zn grupu Bcste1ro - Ko1M1do1 po,t:�v{,i prcd�ednik avet.\ zn odbr:mu. B.u�dlonve i A. kilnijcvc jcdiluce. n111 dun �marta kontroli"it.lll 'lU velik i dt:o grad l. S'prijnno

era, koanandunr l V .u ani J kog korpu�n. n.1pao je: 9· mana poloiajo onih koji '1'11 pružah otpor u M:�d· ndu l Z41potcn JC �r.tb centralne vojt-kc; Kn�ndo je ::· marta .uapcn dn pnvr.1ti t.grndc mini•nanrvn nn

M KaateiJoni. Dn bi ovlndno mmtci.jom. annrhist d or& nije te uarrutnvnn dn nnradi "''Qjim rrupama

• napuacc frol1r.

Kasadova lm11ta z.<Jpala ji' u tdkott• 8. tmuta. Bars••locwt' i Askaniav•• jl'rlimee prl!uult• Sll koutrolu llctd ,,t'fikim

dt'lom gradu i z,uobilt· .w civilnog guvernt'fd Gonwsc� Osoriitt 1 predscclnik,z op�tmt• Hema dt• h1 l'lc�ta. Nrl

sliei: ,,gll'fl grt�da porlllt'IIOS bombamrl

Borb11 je za\'ršeno uveče. K1lS<ldo JC: obet.1lO dn

će uhr�p�eni biti JHI�teni, da Komuuističk.t pnnij.1.

k:to polit1�k.t org11llitllcljn, ut:cc biti iil.oh:n.1 pro�n­

nj!lnju i dn če st: snnk�Jiju p�imemt1 snmt� am ''oinn lit-n koju su prt1kr�llt1 ��is�Jiplmu. Nije odrl.nu obe­ćanje. Vidt.'llljn \>oj,mt lk.1 kuju s.u sc s:QP,I'Utstitviln

njegovim nnredanjjm.l hill1 Ml :.rrc:lilln l Otao B,lr!tdb

i kotnu�M l<ollt'�ll CoalCSil), ili, pnk. tndrhn.l u

zntvollu dtt b1 bill prcdlu.1 nnt:lotlnlistimn (knn As­

kanio, Hirun� M�t�on, K.1h•o (C'.1h•o), koji su stre­

ljani dve godine k:tsmjc:). l l borbn11111 u J\ h1tlridu

ii,•or je i"gubilo Jw hiljadt• ljudi.

Sukobn je bilu i u V.1lcnsiji i K.1rt.1hem.

Sn političke Mlfku gl11di\tn, �inmcij 1 u Mndr1du

b1ln je u�nJnn. Dlll'\'lli hst -El ostjalist,l·, (·El oc:ul­

!i!lt.1• , Sm;IJilli\t .. } u wum uvodniku od 1 \. nu rM h' .11io Jtl ncmc:�.111je 1 Manhunskt por.wnn. l'rtp.ld·

nica SOCllJRlbrićkc: nm njine kojn JC u�c:.�tVO\ ,tl.t u

dri.wnolll udMu s.1st.1h su �e: u M.tdridu r.1di imt"·

nc.wnn)n novo� lz,•ršnog ktmutt•t.�. Otp.t�.lntct su

i�j1wlla Jn je rn'fl'"wnn Jc:Jial\t\'l'llt\ 'uoij.tll'll\;k.\

omlndim1 1 osno\'.lh su Jt•Jnu .lllćtttičnu t�r�.m11.1·

oi ju sollqah'ltidkl· omladlttt· ,,t .mulwmum'tt' kum

o11ijcnt1lC: t jom. T a J t' bilo 1\CIIIIUCtiW ludilu, 111\ nl hu

-

. . - -

• -

- -

.. - ---

•

Anarhist Siprija,Jo Mera napao je 9· marta poloift1e boraca koji su pruift[; otpor u Madridu i zauzeo je štab armije centra. Sltllge /mute nastttpale su od Puerta del Sol prema parku San Vinsente. Karakteristično 1e da Stl tTUpe koje su dolazile iz Klte�rke pod komandom KasadoVIh o/lcira (a sve su to bile rezervne jcdimce) prešle bez 1kakvih smetnji

argandski most. koj1 je mate bio pod stalnom nacionalističkom vatrom. Na sUci (gore): ulica u Madridu. Poslednji dani republikanske Spani1e: bez prekida se nastavlja ue/ika seoba prema Francuskoj (dole). ·Bolje je živeti

tt bedi i nevolji, nego pod fašizmom"', govorili su katalonski radnici i seljaci bcieći ka slobodi.

definitivne katastrofe. Asanja, uprkos svojoj dvolič­nosti, osudio je u izgnanstvu Kasadov državni u­dar. Gener:�l Roho, t:tkode iz Pariza, kritikovno je ovaj udar k:to ,.ž,tlosnu gre�kuu, kao •nkciju protiv partije na koju smo ljubomorni i kao cepanje Na­rodnog fronta ...

Svemu je došao krnj. Armije su opcrisale nepo­vezano, ali na frontovima više nije bilo borbi, jer su svi želeli krnj r:tta. Civilni guverneri, �efovi po­licije, komiteti Narodnog fronta, delovnli su u ok­virima ono mnlo preostnlc vlasti.

Izvan Spanije obrazovan je Medunnrodni koor­dinacioni komitet, sa ciljem da sc evakuiše najveći broj ljudi kojimn su pretile rcpresalije.

Savet zn odbranu - koji je nadživeo samo zato što nije postojala druga vlada - sastavio je doku­ment u kome se predlagalo otpočinjanje .. pregovo­ra« i tražilo da ne budu p[\imenjene represalije pro­tiv vojnih lica, kako onih iz vojnih jedinica, tako i onih iz milicije, koja nisu počinila zločine, kao i da im se da vremena da napuste zemlju.

I?"REGOVORI SA NACIONALISTIMA

Sve je bilo uzaludno. Potpukovnik Sendanjos (Cendnfios) komandant artiljerijskog parka u Mad­ridu, prijavio se 1 J . mn rta kod Kasada i otkrio mu je dn je on •generalisimusov .. predstavnik u Mad· ridu. Izjavio je da Franko prihvata samo bezuslov· nu predaju i da se treba .. uzdati" u njegovu veliko· dulnost. Savet nije 7.nao šta dn radi. Sada se nje­gova jedina aktivnost sastojala u hapšenju komu·

;

�r- ..

• • •

. ., . l ,... li to

1/j u Frankove zatvort�, lli u koflcetltraeto11e logore u Pra11cttskojl Ove dve fotografije pokaz.11jrt pred kakvim srt strainim itborom bili španski rti(Jublilumci tragičnog

marta I9J9·

nism, a to je '17· marta telegrafski naređeno i gu­vemerima u raznim gradovim:1. Dv:1 dana kasnije Sendnnjo,S Je obavestio ćlanove Saveta dn Franko pristaje da primi u !Burgosu dvojicu »pz.egovnrača .. , ali dn iSklju.čuje Kasada i Mataljanu. Otišli su pot­p,.ukovnik �ribo i komandanĐ Ortega. Kao što se moglb i predpostav�ri dvojict\1 izaslanika ništa nisu postigli u Burgosu. Nacionalistički pteđstavnici su sc ograni&li na to da im -za il<asada predaju doku­menĐ- q?rema kome r�publikanski avioni t�;,ebn da se �p\lSte n'a odredene aerodrome :z.s. mal!t:l, a suvo­.umne snag� pak, dn prekinu vatru dvadcsec sed­mog. Rcp'Ubllknoski IComandanti morali su da pođu pJenu� nneionolisriakim lin�j.Pma sa podignu· !tim !Selim fl4Stavama., l dn ponesu sobom karte sa .rasporedom svojlh jedinica.

Koua8no, pristalice -�asnog mira• shvatile su :212.. mnnn cUv je sve i�gubijcno i nnccdile su d tl< se obrazuju odbori za evakuaciju provincija, u koje je trcb:do da uđu pl'edstavnioi Narodnog fronta, �j\llfqjip6i i komuniste. �n bUb j13 pre1C:nsno. &to .,_ ,. • ...., JC:oM:1ulistnl <Up:lt:os natcd: cnju 'Savctn, ni){o

ni pomi§ljao da ill hapsi sem lica ltojn su litdln dil se pri�n7.u lćao

:JllC!:w Ro.o i. gJJ�cm:om�

dnn (u stvari, mnogi nvijati,a.ri su Mlmi oti�li 1m svojim aparatima). Iz But:gosa su mu odgovorili da vi!e nije mogućno obustaviti već dato naredenjc z.3 ofanzivu koja je trcb:tlo dn počne id\lĆeg jutra: je­dino m\1 je preostalo da naredi trupnma da ist:1k:nu belu zastavu.

Clanovi Saveta, koji su se pobunili dvadeset d:1na pre ovoga i koji su u bratoubilačkoj borbi uništili republikansku vojsku, morali su nešto da kažu da bi objnsnili svoj neuspeh. Kasado je govorio na radiju i izjavio je kako je sve što se događa bilo predviđeno u njegovim planovima (!) prilikom pre­uzimanja vlasti u noći između 5· i 6. mana. Hose del Rio, član Republikanske unije i sekretar hunte, dobio je nezahvalan zad:lt:lk da objasni dogadaje koji su se odigr:1li poslednjih dana: obećao je da će iz republikanske zone biti evakuisani svi oni koji to žele. Od tog trenutka n:lStao je potpuni slom. Nikakav otpor nije p.�;užen pobedničkoj vojsci sve do Posoblanka, Almadena i More de Toleda. Ge­nerali F.skobar i Mariones ostali su na svojim me­sĐima sve dok nisu bili zarobljeni. Oni su kasnije platili �ivotom svoju vernost Republici.

Pošto su bili uhapšeni u Madridu i izloženi smrt­noj opasnosti, Pedro Ceka i Toljati pušteni su na slobodu; sa ljudima još uvek vernim Republici za­uzeli su jedan :1eroeirom u blizini Kartahene i 2.5. marta avionom su napustili Spaniju.

KRAJ RATA

U prvim jutranjim časovima 2.8. marta Knsado i ostali članovi Saveta, izuzev Besteira (koji je ostao u -zgradi Ministarstva finansija čekajući da �a uhapse), seli su u avion za Valensiju. Kasado JC naložio pukovniku Pradu da naredi kapitulaciju centralne armije. U srvari, vojnici su već bili napus­tili front.

Stigavši u Vnlensiju, Kasado je . izja�io �n �e, .. ,prema illranko'ilint obećanjima, sv1 om ko)l ntsu počinili krvave zlbčine ostati na slobodi-.

U Valensiji je primio članove Medunarodne dcle­Sil.Gije koordinacionog komiteta, koji se brinuo o evaRuao�ji, u jednoj l<:ano.elariji vojne komnnd�, �- ,

deći uzo svoju uobič:1jenu čašu mle_ka. J?�o . . •m 1.e do .znanja da ć_e otpor trajati još- tri, čcnn ��· naJ· yjše �CS.Đ dann. JDeleg(lcij(l se dogovorila s n)�I_Il da se SYhn rnspoloži�im brodovimn i-zdn nnr.eđenJC da se upute pi:cm'n luci Aliknme koj� će. preru� Ka­sadu, nacionalisti poslcdnju zauzeo. Knsndo JC do­dao: •Giencl!(l'llsimus IRrnnko mi je oh'C.tao d� se naćc suprots.tavljn.ri ovoj evnku ciji; �je P?t�l.S'aO niknknv dokument, jer tako ndto pomiavaJUtc ne motc se trniiti o:d pobednika. nli vi se, gospodo. mo�te pouzdati a 1mQju rc.�; dosad je on driao va obaćanjn kojJt mi je dno.•

� vlh krnjevn Spnnije krchllO su sc drumo.\•mm ltoi :vodb zn Altkame !)�krajne kolbnc bunionn •

om btl svJb '\lf4ta Ublldkn cht nug mtM• q.d\1•

- ..:;';

..

Na slic1 (levo): tragična beumija. U Alilumteu, vojnici tene deca pretraiuju očima horhont u nadi dn cc ugledati neki

brod koji će doći da ih spase (na slici gore). All njihova očekiVanja bila su uzaludna.

zeb je rt:publikancima svaku mogućnost org:mizo­vanog povlačenja, t:\•nkuacijc i odbrane.

. Kasado je sttgao u Gandiju, gde ��� bili usidreni

Jedan fr:mcusks i jedan engleski ratni brod; oba su odbila dn idtl u AJikamc. Kasado sc joi. nalazio u luc1 kndn su Falangisti znttzciJ grad. Ne :.:uno da ga nms �losta\'lja)j već su mu Rosl:tli nt:�to dn se okrep1. Malo 'T.:ttim Schismundo Knsado ukrcao se na britanski brod Galatcn• koj1 je otplovio u Englesku.

U Aliknnteu su preko 15 hiljadu ljudi - oficira, polmčar.l, ienn, dece, olučrrih bornea - sn strep­nyum prctrolŽJvali pogk·dom horil.ont u nadi dn ec ugledati l)iluetu nt!kog brodu 1<.0ji bi do�no db ih �r��su od owen: pobcdni!Ca. Medutim, u o;umrak 3°· mart:�., tmurnog i ki�ovitog dnnn, iralljnnske t�upc pe>d komandom C.nmba.re ušle :.tl u Alikann:. ' rJ(tntln"k' 1 kuban"k' kont.ul i članovi mcdunn­ltJtht\: Jl!ltJt.lLlje imervcnl� 1h "ll rrnicći dn 'le u Ilici •u11.m11\l nl:utr.•lnn wnn. Pr.mC!uSk• mimqt,1r '�>Roli· "' 1 J'u<�lu ... ·' tdcgr .d �k i JC ubn vCllrio svog kont.ldn "' '1 �·· ,; . . ...,t � 11 . ··J . J •

1 l ' " 1.'1/,IJ,J l tlv• ll'itlO gn fC l l ll 11)�811 ttr H 1 lrt k . l

. . ·1 1-.1 li lli �l' 'lill Ul rn l O S\1 1111,JVI�C kom prO• •n•tt··· .111,1•

1 � " tn t • .1\IJ\',1 111/t•n· bJU.mlfk• konzul u t\l.'\jorlti ,1

1 1(' 11.: ''\"1"1 \ I.,Jl tl.1 ,,. l r.lUku <W.t.kliiiC:IJli 'IOlll l ... llt: "t l l. , . 11•11• ' '""11 pr:.� 111pkum . Otlnmlt ntllm,

naredbom ndmiraliteta, zabranJeno je svim britan­skim brodovima da pri�tnJU u špnnske luke radi ukrcav n nj:� Šp:lnskih gradana. U medm remenu. Sari Tijon (Charles Tillon) i Andre Ilmnn (Andre Umnnn), IZ medunarodne delcg-:t.cije, uspeli su da

uspost.wc neutralnu zonu u Alikameu. Nedaleko se nnlnzio \•eliki brod •· Vinipeg .. , spreman dn ''plo,•i u

luku i ukrca do 6.ooo ljudi, ali to nije mogao uči­

ni�i bez zaŠtiti!, jer Ml SC tU VC:C naJ.Izj)j hankovi brodovi. Engleska i (rnncusb flotn uzdriale su se od me,anJa. Pasivno dri.:tnje:: dveju flot•• protuma­

čeno ju kao promcna političke liniJe: ncurr.1lnn 7onn je nes1ala i dolnl.lk Franko"lh t ntpu, koje su

npnl\•ile s�OJtt bnterije nu Luku (jedun je �.�� 1 pu­

caib). rnt\pršio je:. 1 poslednje mogucnosti za evakua· ciJu. Pn:ostali republikanCI pn.:dan su Gambnrinjm vojnicima. Ujutro r . npriln ila,li �u i1. luke po�h.:d­OJI VOJni komnndnn11 dn ht bih upun:m u koJKcn­rracione logore u LO!> Ahmmabrosu, Alb11tcru, Plu· sn du 11 oros u i u rvrt.J.wu u .�iknm�·n, 1 u nU\, posl�dhJn nn slobotl1, pm �!li �u u r'llt:gpvonl oko v m 111 ll pn l il· n ih p oil un>.:tr�·�m k i nn1 tt ltlCt. { �\ Uf-t J' UU bil tc: n glllll.lral-it:�'lbn 11 Bu rgo:..t ll(Jit J,,�,w. R.u. llll.11 nn ('runtm'mM. b10 JC '·'vr"�n. :\lJ flllt' pr"''l.llv ll.l· �j) fl', lilit' ptc\tnlo p rola\ •ln ll' 'lfl1111,ko,; b. n•1.

D tN tn Je mH· • P"''-'� l' pt<, mk R.tl.tl•l \l b,•t u. · A ll pul ju Jl' nt:�pr•''I.IIHl l,.,\ .11 t),, m'''h11.1 ...

'S '