Godišnji izveštaj 2015. fileSadržaj Najznačajniji finansijski pokazatelji 7 Pismo predsednika Upravnog odbora 8 Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora 10 Makroekonomsko okruženje

Godišnji izveštaj 2015.

Bank of

Godišnji izveštaj 2015.

Sadržaj

Najznačajniji finansijski pokazatelji 7

Pismo predsednika Upravnog odbora 8

Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora 10

Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor 12

Elementi strategije i planiranog razvoja Banke 20

Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom 22

Poslovanje sa privredom 28

Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo 32

Društveno odgovorno poslovanje 34

Sistem upravljanja rizicima 40

Događaji nakon datuma bilansa stanja 44

Finansijski izveštaj 46

Organizaciona struktura 164

Mreža ekspozitura 166

7

Banca Intesa - Godišnji izveštaj 2015.

u 000 dinara

Banca Intesa Beograd 2015. 2014.

BILANS USPEHA

Neto dobitak po osnovu kamata 20.210.428 21.063.563

Neto dobitak po osnovu naknada i provizija 5.443.802 5.649.062

Dobitak pre oporezivanja 9.682.628 7.096.306

Porez na dobit 1.093.806 433.284

Neto dobitak od odloženih poreskih sredstava i obaveza (4.243) 145.681

Dobitak posle oporezivanja 8.584.579 6.808.703

BILANS STANJA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 98.939.321 78.553.461

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju i finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 1.502.757 253.904

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 78.048.825 57.704.967

Krediti i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija i komitenata 294.016.989 323.778.259

Investicije u zavisna društva 962.496 962.496

Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema, investicione nekretnine i stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 10.017.767 7.526.967

Ostala sredstva, tekuća i odložena poreska sredstva 4.311.014 4.177.227

Ukupna aktiva 487.799.169 472.957.281

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 74.358 19.668

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, centralnoj banci i drugim komitentima 362.426.730 343.273.594

Rezervisanja 1.729.001 1.647.473

Ostale obaveze 8.971.136 22.807.141

Ukupno obaveze 373.201.225 367.747.876

Kapital 114.597.944 105.209.405

Ukupna pasiva 487.799.169 472.957.281

POKAZATELJI POSLOVANJA

Dobitak pre oporezivanja / Ukupna aktiva 1,98% 1,50%

Dobitak pre oporezivanja / Ukupan kapital 8,45% 6,74%

Prihodi od kamata / Ukupna aktiva 5,21% 5,89%

Rashodi od kamata / Ukupna pasiva 1,07% 1,43%

Koeficijent adekvatnosti kapitala 20,72% 19,40%

Neto aktiva po zaposlenom 162.060 156.350

Broj zaposlenih 3.010 3.025

Najznačajniji finansijski pokazatelji

98


Dame i gospodo,

Sa velikim zadovoljstvom vam predstavljam poslovne rezultate Banca Intesa u 2015. godini, koji su odraz naše čvrste usmerenosti ka klijentima, duboko ukorenjene kulture upravljanja rizicima i disciplinovane troškovne politike, koju podupiru stabilna likvidnost i kapitalizovanost. Ovi preduslovi su nam omogućili da uspešno poslujemo u zahtevnom okruženju u toku prethodne godine i da još jednom potvrdimo svoju vodeću poziciju na tržištu, kreirajući pritom vrednost za naše klijente, zaposlene, akcionare i društvenu zajednicu.

Posmatrano u širem kontekstu, domaća privreda je 2015. godine izašla iz recesije, uglavnom zahvaljujući odlučnim reformskim merama koje je sprovela Vlada Srbije, u kombinaciji sa povoljnijom situacijom na globalnom tržištu, uz projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,8 odsto za celu godinu. Vlada je preduzela odlučne napore u pravcu fiskalne konsolidacije koji su doneli dobre rezultate, uz konsolidovani budžetski deficit od 1,8 odsto BDP-a u prva tri kvartala 2015. godine, što je znatno ispod planiranih 5,3 odsto, kao i važne korake ka realizaciji strukturnih reformi, prevashodno usvajanjem ključnih sistemskih zakona. To je potvrđeno u okviru prethodne revizije stand-by aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kao i kroz bolju poziciju zemlje na rang-listi Izveštaja Svetske banke o lakoći poslovanja (Doing Business). U isto vreme, poboljšana fiskalna i makroekonomska pozicija omogućila je da

domaća valuta ostane relativno stabilna u odnosu na evro i da izgubi samo 0,5 odsto vrednosti na međugodišnjem nivou. I strane direktne investicije su porasle za 30 odsto na 1,2 milijarde evra u prva tri kvartala u odnosu na isti period 2014. godine, a stopa inflacije je ostala ispod donje granice cilja, na nivou od 1,5 odsto, uglavnom zbog slabe tražnje, niskih cena primarnih proizvoda i sporog rasta regulisanih cena.

U uslovima niske inflacije, Narodna banka Srbije (NBS) bila je u mogućnosti da nastavi sa relaksacijom monetarne politike, koja je započeta sredinom 2013. godine, u okviru koje je referentna stopa snižena na rekordno nizak nivo krajem 2015. godine. Samo u prethodnoj godini NBS je u sedam navrata snižavala referentnu kamatnu stopu, sa 8 na 4,5 odsto, što je bankama omogućilo da nastave sa spuštanjem kamatnih stopa na dinarske kredite, koje su pale za 4,4 procentna poena u poslovanju sa stanovništvom i za 4,2 procentna poena u poslovanju sa privredom u periodu od januara do novembra. To je, zajedno sa povoljnijim kamatnim stopama na kredite indeksirane u evrima, zahvaljujući rekordno niskim nivoima EURIBOR-a, stvorilo uslove za oporavak kreditne aktivnosti. S obzirom na to da banke postepeno ublažavaju kreditne standarde i tražnja polako počinje da raste, ukupni krediti na nivou bankarskog tržišta su na kraju novembra 2015. godine dostigli 1,9 biliona dinara, što predstavlja porast od 3,1 odsto u odnosu na isti period 2014. godine, uglavnom zahvaljujući ekspanziji kredita odobrenih stanovništvu. S druge strane, ukupni depoziti u iznosu od 1,8 biliona dinara, koji su porasli za 6,5 odsto na međugodišnjem nivou, još jednom su potvrdili da klijenti, kako iz segmenta stanovništva tako i iz sektora privrede, imaju poverenja u domaći bankarski sektor. Istovremeno, posebne dijagnostičke studije najvećih banaka u Srbiji, koje su sprovedene u okviru aranžmana sa MMF-om, potvrdile su dobru kapitalizovanost domaćeg finansijskog sektora sa pokazateljem adekvatnosti kapitala koji ni u jednoj od 14 analiziranih banaka nije ispod regulatornog praga od 12 odsto. U teškim ekonomskim uslovima, stopa problematičnih kredita ostala je na visokom nivou i iznosila 22 odsto na kraju trećeg kvartala, ali je u potpunosti pokrivena rezervisanjima. Pored toga, očekuje se da će u narednom periodu opasti udeo nenaplativih plasmana, s obzirom na usvojeni akcioni plan za Strategiju za rešavanje problematičnih kredita, kao i unapređenja poreske politike. U takvim uslovima, faktori na kojima se zasniva naš uspeh ostali su nepromenjeni – nastavili smo da

Pismo predsednika Upravnog odbora se oslanjamo na našu visoku likvidnost i jaku kapitalnu bazu, koje su nam, u sprezi sa akcentom na opreznom upravljanju rizicima i optimizaciji operativnih procesa, omogućile da zabeležimo stabilne rezultate u svim ključnim segmentima poslovanja i da zadržimo vodeću poziciju na tržištu. U oblasti kreditiranja, ostali smo posvećeni pružanju usluga visokog kvaliteta našim klijentima i prilagođavanju finansijskih rešenja njihovim specifičnim potrebama. Takav stav, u kombinaciji sa trendom daljeg pada kamatnih stopa, omogućio nam je da potvrdimo poziciju lidera u bankarskom sektoru Srbije. Kao odraz lojalnosti klijenata, depozitna strana našeg bilansa stanja takođe je zadržala uzlazni trend uprkos snižavanju kamatnih stopa, što je i reafirmisalo našu vodeću tržišnu poziciju i u ovom segmentu. Uz neprekidnu usmerenost ka kontroli troškova i unapređenju efikasnosti, koja se vidi u povoljnom odnosu troškova i prihoda, ulažemo dodatne napore u jačanje naših praksi i politika upravljanja rizicima, što potvrđuje pad stope problematičnih kredita. Naši dobri rezultati u svim segmentima poslovanja, mere za optimizaciju troškova i robusno upravljanje rizicima takođe su se odrazili na finansijske rezultate, posebno na neto dobit koja se na kraju 2015. godine povećala na 8,6 milijardi dinara sa 6,8 milijardi u 2014. godini.

Naša postignuća u prošloj godini rezultat su predanog rada stručnog tima, zbog čega bih na kraju želeo da zahvalim Upravnom i Izvršnom odboru, kao i svim zaposlenima, čija su nam energija, posvećenost i marljivost omogućili da još jednom završimo godinu sa dobrim rezultatima, uprkos teškim uslovima na tržištu i velikoj konkurenciji u poslovanju. Takođe bih želeo svima da čestitam na uspešnih deset godina poslovanja i da izrazim uverenje da će dobri rezultati, zasnovani na kulturi orijentisanosti ka klijentu i podršci naše matične Grupe, predstavljati stabilnu osnovu za dalji razvoj u narednom periodu, uz pružanje podrške očekivanom nastavku ekonomskog rasta i doprinosa poboljšanju kvaliteta života naših klijenata i šire zajednice.

S poštovanjem,

Giovanni Boccolini,predsednik Upravnog odbora

1110


Poštovani,

Poslujući na principima odgovornog korporativnog upravljanja utemeljenog na visokim etičkim normama, koji štite interese klijenata, zaposlenih, akcionara i društvene zajednice, Banca Intesa deceniju rada na tržištu Srbije obeležava još jednom uspešnom poslovnom godinom. Rezultati koje smo ostvarili u 2015. godini potvrđuju delotvornost strategije usmerene ka potrebama klijenata, održivom rastu i operativnoj efikasnosti. Delujući na ovim osnovama, i u uslovima vrlo zahtevnog poslovnog okruženja, uspeli smo da očuvamo lidersku tržišnu poziciju, pružajući pritom punu podršku ekonomskom oporavku domaće privrede i poboljšanju kvaliteta života građana.

Tokom 2015. godine, privreda Srbije izašla je iz zone recesije, a jačanje ekonomske aktivnosti prevashodno je bilo rezultat rastuće spoljne tražnje kao posledice postepenog oporavka evrozone, značajnijeg priliva investicija, kao i preduzetih reformskih aktivnosti kojima je unapređen poslovni ambijent. Mere fiskalne konsolidacije Vlade Republike Srbije dovele su do smanjenja fiskalnog deficita, dok je proces strukturnih reformi iniciran izmenom ključnih zakona i restrukturiranjem javnih preduzeća. Stopa inflacije se kretala ispod donje granice definisanog okvira, u najvećoj meri usled niskog doprinosa rasta regulisanih cena i pada cena primarnih proizvoda. Pored cenovne stabilnosti, NBS je pravovremenim delovanjem na domaćem tržištu obezbedila stabilnost domaće valute,

potpomognutu povoljnijim trendom oporavka privrede i rasta izvoza.

Preovlađujući trendovi na domaćem i stranom tržištu usmerili su aktivnosti centralne banke ka daljoj monetarnoj relaksaciji, tako da je referentna kamatna stopa na kraju godine bila na rekordno niskom nivou. Posledično, padom referentnih kamatnih stopa kreiran je prostor za banke da nastave sa snižavanjem cena kredita, kako bi uslovi zaduživanja za građane i privredu bili što povoljniji, što je uz oporavak tražnje dovelo i do blagog rasta kreditne aktivnosti na nivou bankarskog tržišta. Ostvaren je dalji rast depozitnog potencijala sektora i pored činjenice da su pasivne kamatne stope dostigle istorijski minimum. Tokom 2015. godine sprovedena su dijagnostička ispitivanja bankarskog sektora Srbije, koja su potvrdila visok stepen kapitalizovanosti i stabilnosti vodećih banaka, i pored još uvek prisutnog problema visokog procenta učešća nenaplativih plasmana. Važan korak u pravcu rešavanja statusa loših plasmana bilo je usvajanje nacionalne Strategije za rešavanje problematičnih kredita, što će dati solidan okvir za buduće aktivnosti u ovom domenu.

Prilagođavajući se uslovima poslovanja i tržišnim kretanjima, Banca Intesa je nastavila da efikasno sprovodi opredeljenu poslovnu strategiju, fokusirajući se na tri ključne oblasti – zadovoljstvo klijenata, inovativnost i efikasnost poslovanja. Stavljen je akcenat na unapređenje pozitivnog iskustva naših klijenata u radu sa Bankom, razvoj novih proizvoda i jačanje digitalnih kanala distribucije, uz stalni rad na poboljšanju poslovnih procesa. U delu poslovanja sa stanovništvom ostvareni su izuzetni rezultati, posebno vezano za rast gotovinskih kredita. Održali smo tržišno vođstvo i u segmentu odobrenih stambenih kredita, lideri smo i kada je reč o broju izdatih platnih kartica i obimu izvršenih transakcija. Nastavili smo da unapređujemo kvalitet svojih servisa za sve kategorije klijenata, tako da je značajno povećanje obima poslovanja ostvareno kako sa pojedincima tako i sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i malim biznisom. Novouvedeni koncept unapred odobrenih kredita u segmentu poslovanja sa malim i srednjim preduzećima i malim biznisom doprineo je rastu portfolija i broja klijenata. Takođe, sa međunarodnim finansijskim institucijama potpisane su kreditne linije koje će kroz plasman povoljnih sredstava pomoći dalji razvoj ženskog preduzetništva, kao i jačanje sektora agrara i mikro, malih i srednjih preduzeća koji imaju potencijal da podstaknu održiv rast domaće privrede.

Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora U delu poslovanja sa privredom održan je trend rasta plasmana, čime je potvrđena liderska pozicija Banke. Jedinstveni doprinos promociji domaće privrede, kao i naše Banke, dali smo i organizacijom poslovnog foruma u sklopu svetske izložbe EXPO Milano 2015 koji je okupio visoke zvaničnike vlada i diplomatskih predstavništava Srbije i Italije, kao i predstavnike privrednih asocijacija i preduzeća dve zemlje s ciljem daljeg razvoja ekonomske saradnje korišćenjem potencijala prehrambene i agroindustrije.

Sve preduzete aktivnosti omogućile su nam da ostvarimo rast ključnih indikatora uspešnosti poslovanja. Sa bilansnom sumom od 488 milijardi dinara potvrdili smo dugogodišnju poziciju na čelu bankarskog sektora, a kvalitet proizvoda i usluga, kao i visok nivo zadovoljstva klijenata doveo je do rasta klijentske baze koja je premašila 1,7 miliona. Sa ukupnim plasmanima od 258 milijardi dinara i depozitima od 331 milijarde dinara, Banca Intesa se izdvojila kao vodeća banka na tržištu i prema ukupnim kreditima i ukupnim depozitima. Uz to, sistemski pristup upravljanju nenaplativim kreditima omogućio nam je da dodatno unapredimo kvalitet aktive. Rezultati posebne dijagnostičke studije, koja je sprovedena na inicijativu NBS-a i MMF-a u 14 banaka u Srbiji, potvrđuju da Banca Intesa ima kvalitetan sistem upravljanja rizicima kreditnog portfolija, kao i visok i stabilan nivo kapitala.

Korporativna odgovornost je ostala važna strateška odrednica našeg ukupnog poslovanja i 2015. godine, o čemu svedoče nagrade i priznanja koja su nam dodeljena u ovoj oblasti. Nastavili smo da jačamo program korporativnog volontiranja, pomažući

ugrožene segmente društva, posebno decu i stare, uz stalan fokus na finansijsku inkluziju kroz razvoj novih proizvoda, direktna filantropska ulaganja, kao i zadovoljstvo naših klijenata i zaposlenih. Kroz pokretanje projekta istraživanja korporativne kulture, započeli smo rad na daljem jačanju međusobne saradnje i unapređenja efikasnosti, u čemu će nam dodatno pomoći i nova upravna zgrada u kojoj ćemo objediniti sve poslovne celine i poboljšati uslove za rad naših zaposlenih. Novo sedište ujedno kreira dobru osnovu za dalji razvoj našeg poslovanja, potvrđujući istovremeno i stratešku opredeljenost matične Grupe da dugoročno jača svoje prisustvo na tržištu Srbije.

Na kraju, želim da zahvalim našim akcionarima, svim zaposlenima na visokom profesionalizmu i doprinosu dobrim rezultatima, klijentima koji nas stimulišu da iznova prevazilazimo izazove, kao i članovima Upravnog odbora na dragocenim smernicama. U narednoj godini ostaćemo na zacrtanoj trasi razvoja i uspeha, oslanjajući se na naše tradicionalne snage oličene u jakoj kapitalizovanosti i likvidnosti, profesionalnom upravljanju rizicima i građenju dugoročnih odnosa sa klijentima. Uverena sam da ćemo na ovaj način pružiti značajnu podršku očekivanom nastavku privrednog rasta i unapređenju kvaliteta života građana i zajednice, stvarajući pritom konzistentne rezultate za naše akcionare.

S poštovanjem,

Draginja Đurić,predsednik Izvršnog odbora

*NBS projekcija

13


Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor

Ekonomiju Srbije u 2015. godini obeležili su izlazak iz recesije, izuzetno niska inflacija, koja se cele godine kretala ispod donje granice cilja, i relativna stabilnost kursa dinara prema evru, kao posledica poboljšane makroekonomske i fiskalne perspektive zemlje.

Srbija je postigla izuzetan napredak u sferi makroekonomske stabilnosti i fiskalne konsolidacije, a započela je i sprovođenje strukturnih reformi izmenom nekih od ključnih zakona, što je potvrđeno uspešnim završetkom tri revizije tekućeg aranžmana sa MMF-om.

Međutim, u isto vreme, došlo je i do određenog kašnjenja, posebno u oblasti racionalizacije sektora opšte države, reforme sistema zarada, kao i finalizacije procesa privatizacije javnih preduzeća.

Svetska banka je prepoznala proces strukturnih reformi i svrstala Srbiju na 59. mesto liste Doing Business, koja je sačinjena prema kriterijumu lakoće poslovanja, a najznačajnije sprovedene reforme zabeležene su u oblastima izdavanja građevinskih dozvola i lakoće plaćanja poreza.

Naredne godine se očekuje nastavak oporavka privredne aktivnosti, a osnovni ciljevi ekonomske politike biće usmereni na dalje sprovođenje fiskalne konsolidacije i održavanje makroekonomske stabilnosti uz zaustavljanje daljeg rasta javnog duga, jačanje stabilnosti finansijskog sektora rešavanjem pitanja problema nenaplativih kredita, kao i na otklanjanje prepreka održivom privrednom rastu i podizanju konkurentnosti nastavkom sprovođenja strukturnih reformi.

Makroekonomsko okruženje

Ekonomska aktivnostSrbija je u drugom i trećem tromesečju 2015. godine zabeležila pozitivne stope rasta i izašla iz recesije, dok se prema poslednjim projekcijama NBS-a i MMF-a u 2015. godini očekuje ukupni rast ekonomske aktivnosti od 0,8%. Posmatrano s proizvodne strane, fiskalno prilagođavanje se negativno odrazilo na aktivnost uslužnih sektora, a negativan doprinos BDP-u dao je i sektor poljoprivrede usled suše. S druge strane, industrijska proizvodnja, po osnovu pozitivnih rezultata prerađivačke industrije i oporavka energetskog sektora, kao i građevinska aktivnost dali su pozitivan doprinos rastu ekonomske aktivnosti.

Doprinosi godišnjoj stopi rasta BDP-a (u %)

U 2016. godini, NBS očekuje rast BDP-a od 1,8%, koji će biti vođen investicijama i izvozom, dok će potrošnja domaćinstava, prvi put posle četiri godine, takođe dati pozitivan doprinos. Iz ugla proizvodnje, glavni pokretač rasta u 2016. godini biće industrijska proizvodnja ali i poljoprivreda, koja se oporavila od suše.

InflacijaMeđugodišnja inflacija se od marta 2014. godine kretala ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4%±1,5%), a u decembru 2015. godine iznosila je 1,5%. Podbacivanje cilja je u najvećoj meri bilo posledica neuobičajeno niskog doprinosa rasta regulisanih cena i snažnog pada cena primarnih proizvoda.

Prema projekciji NBS-a, povratak inflacije u granice cilja očekuje se u drugoj polovini 2016. godine. Na rast međugodišnje inflacije uticaće rast cena primarnih proizvoda - nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, dok se od sredine 2016. godine očekuje i povećanje cena neprehrambenih proizvoda i usluga. S druge strane, agregatna tražnja i niska inflacija u međunarodnom okruženju nastaviće da deluju dezinflatorno.

NBS se „Memorandumom o ciljanim stopama inflacije do 2018. godine“ obavezala da cilja inflaciju od 4,0%, sa odstupanjem od 1,5% do kraja 2018. godine.

Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor

Referentna kamatna stopa Međugodišnja inflacija

Izvor: NBS 2015

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

Izvor: NBS 2015


EUR/RSD USD/RSD

Izvor: NBS2015


EUR/RSD USD/RSD

Izvor: NBS

Izvor: NBS

-8,4-9,6

-18,6

-21,1

-6,6 -6,8-6,1 -6,0

-7,1

-3,5 -4,0

-10,9 -11,6

Izvor: NBS

Spoljni dug (u mlionima evra) Spoljni dug (u % BDP-a)

1514


Kretanje međugodišnje inflacije i referentne kamatne stope (u %)

Monetarna politikaNiska inflacija tokom 2015. godine ostavljala je prostor za znatno monetarno ublažavanje, pa je NBS snizila referentnu kamatnu stopu za 350 baznih poena na 4,5% na kraju 2015. godine, što je istorijski najniži nivo. U tekućem ciklusu ublažavanja monetarne politike, koji je započet maja 2013. godine, referentna kamatna stopa je smanjena za ukupno 725 baznih poena.

NBS je pokrenula dodatno relaksiranje monetarne politike polovinom septembra 2015. godine, kada je otpočelo smanjenje stope devizne obavezne rezerve za po jedan procentni poen u periodu septembar 2015 – februar 2016. To znači da će od februara 2016. godine stope devizne obavezne rezerve na izvore ročnosti do dve godine iznositi 20%, a na izvore dužih ročnosti 13%. Stope dinarske obavezne rezerve su ostale nepromenjene - 5% na izvore do dve godine i 0% na izvore dužih ročnosti.

Navedene mere monetarne politike - smanjenje referentne kamatne stope i postepeno snižavanje stope obavezne rezerve, trebalo bi da doprinesu daljem padu kamatnih stopa na kredite i rastu kreditnog potencijala banaka, i time oporavku kreditne aktivnosti.

Karakter monetarne politike u 2016. godini zavisiće od eksternih rizika u vezi sa kretanjima na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu, dok će nastavak fiskalne konsolidacije, podržane aranžmanom sa MMF-om, i sprovođenje strukturnih reformi povećati prostor za dalje potencijalno monetarno ublažavanje.

Kurs dinaraDinar je u 2015. godini nominalno depresirao prema evru za 0,5% i prema dolaru za 10,6%, dok je NBS intervenisala na deviznom tržištu prodajući 450 i kupujući 970 miliona evra kako bi sprečila velike dnevne oscilacije dinara.

Relativna stabilnost kursa dinara prema evru bila je rezultat oporavka ekonomske aktivnosti, smanjenja deficita tekućeg računa, rasta izvoza i veće potražnje za domaćim hartijama od vrednosti usled povoljne percepcije rizika imajući u vidu sporazum sa MMF-

om, restriktivnu fiskalnu politiku i bolju spoljnu poziciju zemlje. S druge strane, depresijacija dinara u poslednja tri meseca bila je posledica iščekivanja odluke FED-a, kao i sezonskih faktora, odnosno korporativnih transakcija i povećane tražnje za devizama u energetskom sektoru.

Kretanje kursa dinara

Mesečne promene kursa (u %)

Deficit tekućeg računa i spoljni dugTrend smanjenja deficita tekućeg računa i značajno popravljanje spoljne neravnoteže nastavljeno je i tokom 2015. godine. Na poboljšanje platnobilansne pozicije zemlje uticali su veći priliv doznaka, pozitivni efekti fiskalne konsolidacije, kao i veoma niske cene nafte i oporavak eksterne tražnje, koji su povoljno delovali na spoljnotrgovinsku razmenu.

Prema projekcijama NBS-a, deficit tekućeg računa na kraju 2015. godine iznosiće oko 4,6% BDP-a, što predstavlja osetno smanjenje u odnosu na 2014. godinu kada je iznosio 6% BDP-a. Deficit tekućeg računa će u potpunosti biti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, što smanjuje potrebu za eksternim finansiranjem.

Oporavak eksterne tražnje kao i nastavak sprovođenja strukturnih reformi doprineće daljem poboljšanju tekućeg bilansa i naredne godine.

Deficit tekućeg računa (u % BDP-a)

Spoljni dug Srbije na kraju septembra 2015. godine iznosio je 26,3 milijarde evra ili 80,3% BDP-a, što je na dozvoljenoj granici visoke zaduženosti od 80% BDP-a koju je propisala Svetska banka.

Povećanje spoljnog duga za 516 miliona evra od početka godine posledica je jačanja dolara u odnosu na evro, kao i povlačenja sredstava početkom godine za obnovu od štete nastale usled poplava.

I pored povećanja spoljnog duga, indikator eksterne solventnosti (racio spoljnog duga prema izvozu robe i usluga) blago je poboljšan kroz smanjenje sa 178,5%, u 2014. godini, na 171,4%, u trećem kvartalu 2015. godine, usled većeg rasta izvoza od rasta spoljnog duga.

Kod indikatora eksterne likvidnosti zabeleženo je poboljšanje u učešću otplate duga u izvozu robe i usluga smanjenjem sa 32,7%, u 2014. godini, na 24,5%, u trećem kvartalu 2015. godine.

Prema Fiskalnoj strategiji, ukupan spoljni dug Srbije trebalo bi da od kraja 2017. godine beleži silazni trend najvećim delom zbog stabilizacije i smanjenja javnog spoljnog duga.

Spoljni dug

Strane direktne investicijeU prvih devet meseci 2015. godine ostvaren je neto priliv stranih direktnih investicija u iznosu od 1,2 milijarde evra, što je za oko 30% više nego u istom periodu prethodne godine, dok je na nivou godine projektovan priliv od 1,7 milijardi evra.

Sektorski gledano, priliv stranih direktnih investicija je adekvatno diversifikovan unutar prerađivačke industrije, u skladu sa trendom koji je prisutan poslednjih godina a odnosi se na rast udela stranih direktnih investicija u razmenjive sektore, što će na srednji rok doprineti daljem povećanju izvoza i poboljšanju održivosti eksterne pozicije zemlje.

Prema projekciji NBS-a, očekivani nivo stranih direktnih investicija u 2016. godini ostaće na sličnom nivou kao u 2015. i biće podržan daljim napretkom u evro-integracijama, poboljšanom percepcijom rizika od strane investitora, nastavkom fiskalne konsolidacije i ubrzanjem sprovođenja strukturnih reformi.

Strane direktne investicije (u milionima evra)

Spoljna trgovinaPad cene nafte i blag ekonomski oporavak glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije povoljno su uticali na spoljnotrgovinsku razmenu i smanjenje deficita tokom 2015. godine.

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2015. godini iznosila je 28,42 milijarde evra, odnosno 6,6% više u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz robe imao je vrednost od 12,03 milijarde evra (+7,8%) dok je uvoz bio na nivou od 16,39 milijardi evra (+5,8%), što je rezultiralo ukupnim trgovinskim deficitom od 4,36 milijardi evra (-0,6%).

Drumska vozila su i u 2015. godini bila najznačajniji izvozni proizvod, uprkos padu izvoza od 8,2%, sa učešćem u ukupnom izvozu od 11,7%. Kompanija Fijat ostala je najveći izvoznik iz Srbije sa ukupnom vrednošću izvezenih proizvoda od 1,18 milijardi evra, dok je ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika iznosila oko 3,5 milijardi evra.

Takođe, ponovno pokretanje proizvodnje u Železari Smederevo uticalo je na povećanje izvoza, dok su pozitivan doprinos nastavili da pružaju i izvoz hemijskih i

Izvor: NBS

Izvor: Republički zavod za statistiku

Izvor: NBS

Granica definisana Zakonom o budžetskom sistemu

Izvor: Uprava za javni dug

1716


farmaceutskih proizvoda i proizvoda od gume i plastike.U isto vreme, rast investicija uzrokovao je i povećan uvoz tokom godine, pre svega kapitalne opreme, s obzirom na to da je Srbija uvozno zavisna ekonomija.

Oko dve trećine spoljne trgovine Srbije bilo je usmereno ka zemljama Evropske unije, pa je tako izvoz u ove zemlje iznosio 65,7% ukupnog izvoza Srbije, dok je uvoz iz ovih zemalja iznosio 62,4% ukupnog uvoza.

Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Italija (1,95 milijardi evra), Nemačka (1,50 milijardi evra) i Bosna i Hercegovina (1,06 miliona evra), a u uvozu Nemačka (2,03 milijarde evra), Italija (1,73 milijarde evra) i Ruska Federacija (1,57 milijardi evra).

Spoljnotrgovinska razmena (u milionima evra)

Spoljnotrgovinska razmena sa glavnim partnerima (u milionima evra)

Fiskalna politikaU 2015. godini je nastavljeno sa sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije a značajnu podršku poboljšanju javnih finansija pružilo je i sklapanje trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om, koji je dodatno ojačao kredibilitet politike koju sprovodi Vlada u domenu javnih finansija i obezbedio povoljniji status i percepciju investitora

na međunarodnom finansijskom tržištu. Fiskalna prilagođavanja na rashodnoj strani budžeta obuhvatala su smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, snižavanje nivoa finansijske pomoći preduzećima u vlasništvu države kroz manje subvencije i strožu kontrolu izdavanja novih garancija, kao i racionalizaciju broja zaposlenih u javnom sektoru i reorganizaciju velikih privrednih sistema u vlasništvu države.

Na prihodnoj strani, nastavljena borba protiv sive ekonomije dala je vidne rezultate naročito u domenu naplate poreza na dohodak i doprinosa, kontroli prometa akciznih proizvoda i prometa uopšte.

Konsolidovani deficit je u periodu januar 2015 - septembar 2015. godine iznosio 1,8% BDP-a, što je bilo znatno ispod kriterijuma dogovorenog sa MMF-om od 5,3% BDP-a. Imajući u vidu povoljne trendove, učešće konsolidovanog fiskalnog deficita u BDP-u biće za oko 2,5 procentna poena niže u odnosu na 2014. godinu i iznosiće oko 4% na kraju 2015.

Konsolidovani budžetski deficit (u % BDP-a)

Trend rasta javnog duga nastavljen je i u 2015, pa je na kraju godine iznosio 24,81 milijardu evra ili 75,5% BDP-a, što je daleko iznad zakonski propisanog limita od 45% BDP-a i Mastriškog limita od 60% BDP-a. Javni dug je u odnosu na prethodnu godinu porastao za 2,05 milijardi evra dok je racio javni dug/BDP zabeležio rast od 4,5 procentnih poena čemu je u najvećoj meri doprinela snažna depresijacija dinara prema američkom dolaru, dok ostatak rasta duga predstavlja posledicu zaduživanja države radi finansiranja deficita.

Nivo zaduženosti Republike Srbije izrazito je osetljiv na promene deviznih kurseva zbog loše valutne strukture javnog duga s obzirom na to da je oko 78% denominovano u stranoj valuti, pri čemu dolarske obaveze čine čak 33%.

Fiskalna strategija predviđa kretanje javnog duga u periodu do 2018. godine ispod 80% BDP-a, sa jasnom tendencijom smanjenja nakon 2016. godine. Međutim, nepovoljna valutna struktura će i u narednom periodu predstavljati najveći rizik za kretanje javnog duga Srbije.

Javni dug (u % BDP-a)

Kada je reč o očekivanjima za 2016. godinu, nastavak oporavka ekonomske aktivnosti biće podržan daljim rastom investicija i oporavkom eksterne tražnje. Predviđen je nastavak fiskalne konsolidacije i sprovođenja strukturnih reformi, a glavni izazovi biće dalje smanjenje fiskalnog deficita, racionalizacija zaposlenih u javnom sektoru i okončanje statusa preduzeća u restrukturiranju.

Takođe, Srbija je krajem 2015. godine otvorila prva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom, što će doneti novu dinamiku i ubrzati proces evropskih integracija zemlje u narednim godinama.

Bankarski sektor

Bankarski sektor Srbije je u 2015. godini brojao 30 banaka, od čega 23 u većinskom vlasništvu stranih lica, čineći oko tri četvrtine ukupne bilansne sume, dok je sedam banaka bilo u vlasništvu domaćih lica, uglavnom u većinskom vlasništvu države.

Bilansna suma bankarskog sektora premašila je nivo od 3,4 biliona dinara (28 milijardi evra), beležeći nominalni rast od 3,7% u odnosu na prošlu godinu.

Kreditna aktivnost se oporavila tokom godine, što je dovelo do povećanja ukupnih plasmana za 3,1% na nivo od 1,9 biliona dinara (16,0 milijardi evra). Glavni nosioci ovog povećanja su i dalje krediti stanovništvu, koji su uvećani za 4,8%, ali je i sektor privrede zabeležio rast, od 2,0%, uprkos postepenom dospeću subvencionisanih kredita koji su plasirani 2014. godine.

Zahvaljujući ublažavanju monetarne politike usled niskih inflatornih pritisaka, NBS je putem smanjenja referentne kamatne stope i relaksacijom stopa obavezne rezerve uspešno uticala na rast plasmana. Posledično, oporavak kreditne aktivnosti u segmentu privrede zabeležen je sredinom godine, a nastavljen je i u narednim mesecima. Povećanje zaduženja je pre svega bilo primetno u sektorima energetike i poljoprivrede i uglavnom se odnosilo na kredite za obrtna sredstva.

Međutim, pozitivan signal predstavlja povećanje učešća investicionih kredita u novoodobrenim kreditima, što se povoljno odrazilo i na produženje ročnosti kreditnog portfolija. Pokazalo se da je subvencionisani program imao kratkoročni efekat na dinarizaciju privrede Srbije, te je njegovim prestankom značajno smanjeno učešće novoodobrenih dinarskih kredita. Dodatni razlog za takav trend ogleda se i u relativno stabilnom deviznom kursu i značajno niskom nivou kamatnih stopa na evroindeksirane kredite usled pada EURIBOR-a, ali i smanjenja stopa obavezne devizne rezerve.

Uprkos postojećem riziku vezanom za naplatu potraživanja i aktivaciju kolaterala, banke su u toku 2015. godine u određenoj meri radile na ublažavanju kreditnih standarda privredi, pre svega usled visoke konkurencije i nižih troškova izvora. S druge strane, rast tražnje je dominantno proizišao iz potrebe za restrukturiranjem dugova i finansiranjem obrtnih sredstava, što je trend koji se može očekivati i u narednom periodu.

Krediti stanovništvu su ostvarili relativno stabilan rast tokom cele godine. Kao i u prethodnom periodu, primetna je povećana tražnja za gotovinskim kreditima, usled potrebe za finansiranjem postojećih obaveza pod povoljnijim uslovima. Za razliku od privrede, fizička lica se već duže vreme pretežno zadužuju u dinarima, dok se plasmani indeksirani u stranoj valuti pre svega odnose na stambene kredite. U 2015. godini primetno je bilo ublažavanje kreditnih standarda kod izvesnog broja banaka, kako za dinarske tako i za devizne kredite, kao i smanjenje kamatnih marži i pratećih troškova, prevashodno kao posledica pojačane konkurencije. Očekuje se da će tražnja i dalje biti najveća za gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje, dok je moguć i blagi oporavak tražnje za stambenim kreditima, što je primetan trend i u drugoj polovini 2015. godine.

Prilikom plasiranja sredstava, banke su se pretežno oslanjale na domaće izvore finansiranja, pre svega na dinarske i devizne depozite stanovništva i privrede. Ukupni depoziti banaka su tako i u prethodnoj godini nastavili sa rastom, dostignuvši nivo od približno 1,8 biliona dinara (14,8 milijardi evra), što predstavlja povećanje od 6,5%. Iako je sektor stanovništva ostvario stabilan rast od 3,5%, depoziti privrede su bili glavni nosioci ukupnog povećanja sa nominalnim rastom od 12,4%. Mada se kamatne stope na devizne depozite nalaze na istorijski niskom nivou, a devizni kurs je bio veoma stabilan u toku 2015. godine, fizička lica se i dalje uglavnom opredeljuju da drže svoja sredstva u stranoj valuti.

Jedan od faktora koji negativno utiče na kreditnu aktivnost jeste i dalje relativno visok udeo nenaplativih plasmana koji je iznosio 22,0% na kraju trećeg kvartala 2015. godine i koji se u velikoj meri odnosi na sektor privrede. Kako bi doprinela rešenju ovog veoma ograničavajućeg faktora za bankarski sektor Srbije, u drugoj polovini godine Vlada je usvojila Strategiju za rešavanje problematičnih kredita, što

18

je, pored Akcionog plana Vlade koji definiše aktivnosti svih državnih institucija, rezultiralo i Akcionim planom NBS-a za sprovođenje pomenute Strategije. Ključne aktivnosti se odnose na unapređenja u oblasti supervizije banaka i primene međunarodnih računovodstvenih standarda, izveštavanje banaka, kao i na podršku adekvatnoj proceni vrednosti kolaterala.

Uprkos relativno visokom učešću problematičnih kredita u ukupnim kreditima, stabilnost bankarskog sektora Srbije nije ugrožena, što pokazuje i veoma visok nivo adekvatnosti kapitala koji na nivou sektora iznosi 21,2% i viši je za 9,2 procentna poena u odnosu na zakonski propisan minimum. U sklopu aranžmana koji je iz predostrožnosti zaključen sa MMF-om, sprovedena su i posebna dijagnostička ispitivanja kojima je obuhvaćeno 14 banaka za koje je utvrđeno da imaju sistemski značaj za finansijski sektor Srbije, a čija ukupna bilansna suma čini 88% ukupne aktive bankarskog tržišta. Ni za jednu banku nije utvrđen pokazatelj adekvatnosti kapitala ispod 12%, čime je još jednom potvrđena visoka kapitalizovanost i solventnost bankarskog sektora Srbije.

Banca Intesa je u 2015. godini, na kraju trećeg kvartala, potvrdila svoju lidersku poziciju sa najvećim tržišnim učešćem u ukupnoj aktivi (16,0%), plasmanima (15,6%) i depozitima klijenata (17,0%). Takođe, Banka zauzima prvo mesto u poslovima sa platnim karticama i platnom prometu, sa bazom od približno 1,7 miliona klijenata. Banka svoje poslovanje ostvaruje preko rasprostranjene mreže koja se sastoji od 170 ekspozitura, uz podršku najveće mreže bankomata i POS terminala na tržištu.

2120


Elementi strategije i planiranog razvoja Banke

Banca Intesa teži da učvrsti lidersku poziciju na bankarskom tržištu Srbije, pružajući održiva rešenja i aktivnu podršku procesu oporavka domaće ekonomije.

Za svoj strateški cilj, Banka je opredelila jačanje tržišne pozicije kroz selektivni rast proizvoda namenjenih klijentima više platežne sposobnosti (tzv. upper mass i affluent segmenti) u kategoriji poslovanja sa fizičkim licima i malim biznisom, dok će se u segmentu poslovanja sa privredom fokusirati na izvozno orijentisana preduzeća. Istovremeno, Banka će težiti unapređenju kvaliteta kreditnog portfolija s ciljem minimiziranja cene rizika, kao i poboljšanju IT sistema kako bi se podržao planirani rast poslovnih aktivnosti.

Strateške inicijative, u okviru kojih se planira dostizanje strateških ciljeva, grupisane su u tri glavne oblasti:

I Rast prihoda putem realizacije neiskorišćenog potencijalaJedan od najvažnijih ciljeva Banca Intesa ogleda se u povećanju obima poslovanja sa klijentima niskog rizika, kako u segmentu fizičkih lica i malog biznisa tako i u pogledu privrednih klijenata. U oblasti poslovanja sa stanovništvom i malim biznisom, Banka planira korišćenje potencijala za kreditiranje upper mass segmenta i poboljšanje pozicioniranja na tržišnoj niši affluent klijenata unapređivanjem standarda poslovanja personalizovanog poslovnog modela.

U okviru poslovanja sa privredom fokus će biti usmeren na poslovanje sa klijentima niže rizičnosti uz postepeno smanjivanje obima poslovanja sa velikim i državnim kompanijama nižeg kreditnog rejtinga. Takođe, Banka namerava da ostvari planiran rast putem aktivne podrške stranim direktnim investicijama, povećanja unakrsne prodaje klijentima, kao i poboljšanja cenovne efikasnosti. Plan predviđa i ubrzan prelazak sa tradicionalnog modela ekspoziture, kao glavnog prodajnog kanala, ka integrisanom pristupu direktnim kanalima, koji ima za cilj efikasnije obavljanje poslovnih aktivnosti i bolje razumevanje potreba klijenata. Razvoj većeg broja kanala biće promovisan kroz unapređenje internet sajta, veće učešće društvenih medija i integraciju sa CRM (Customer Relationship Management) sistemom.

II Održanje visoke troškovne efikasnosti kroz kontinuirano upravljanje troškovimaBanca Intesa planira da i u narednom periodu nastavi sa snažnom posvećenošću održivoj efikasnosti, uzimajući u potpunosti u obzir neophodnost stalne kontrole troškova i produktivnosti. Glavna područja unapređenja troškova

obuhvataju optimizaciju mreže Banke, unapređenje efikasnosti kroz racionalizaciju poslovnih procesa i smanjenje radno intenzivnih aktivnosti. Banka planira korišćenje jeftinijih kanala distribucije i komunikacije kako bi aktivno pratila savremene tehnologije i nove bankarske operacije. Takođe, u planu je i dalja stabilizacija IT platforme, kao i razvoj integrisane IT infrastrukture sa mogućnostima brzog obračuna i obrade, u cilju unapređenja opšteg kapaciteta Banke kao odgovor na brzo i dinamično tržišno okruženje.

III Dinamično upravljanje plasmanima i rizicimaJedan od glavnih ciljeva Banca Intesa ostaje kontinuirano jačanje aktivnosti na polju upravljanja rizicima, s težnjom ograničavanja cene rizika, kreiranja i unapređivanja procedura i alatki za upravljanje potraživanjima u docnji, kao i održavanja rezervi na stabilnom nivou. Banka će standardizovati celokupan proces odobravanja kreditnih proizvoda i automatizovati funkcije kreditne analize, unapređujući prediktivne i deskriptivne tehnike praćenja rizika i operacija ranog upozorenja koje pravovremeno ukazuju na eventualni pad kvaliteta kreditnog portfolija.

Napredni pristup za praćenje kvaliteta plasmana ima za cilj da dovede do potpune implementacije AIRB modela koji će omogućiti analitičko odlučivanje i kreiranje osnove za uvođenje Basel III standarda. Banca Intesa će nastaviti da primenjuje i integriše u svoje svakodnevno poslovanje limite definisane okvirom izloženosti rizicima (Risk Appetite Framework), usklađenim sa matičnom Grupom. Pored toga, u predstojećem periodu Banka će nastaviti da efikasno upravlja likvidnošću, istovremeno zadržavajući stabilnu bazu depozita i adekvatnu rezervu likvidnosti sa nižom cenom, uz postepeno smanjenje depozita velikih klijenata i dodatno korišćenje pristupačnog finansiranja od strane supranacionalnih organizacija. U narednom periodu, Banka će težiti da maksimizira prinos na rizičnu aktivu i da efikasno upravlja adekvatnošću kapitala, usmeravajući poslovanje ka poboljšanju prinosa na rizik u skladu sa Basel III standardom.

Elementi strategije i planiranog razvoja Banke

91.8

40

98.5

98

2322


Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom

Iako je 2015. godine zabeležen nezadovoljavajući nivo primarne tražnje, kao posledice rasta troškova života i neizvesnosti na domaćem tržištu rada, Banca Intesa je uspela da unapredi svoje poslovanje u radu sa stanovništvom.

Segment fizičkih licaProteklu godinu obeležilo je sniženje cena izvora finansiranja. Značajan pad referentnih stopa, kao i evidentno smanjenje kapaciteta zaduženja stanovništva, prouzrokovali su intenzivnu konkurentsku aktivnost na bankarskom tržištu Srbije, koja se najviše očitovala na tržištu gotovinskih kredita i kredita za refinansiranje gotovinskih kredita, prvenstveno kroz značajno sniženje cena i produženje rokova odobravanja ove vrste plasmana.

Nastojeći da sa svojim klijentima i dalje gradi odnos baziran na uzajamnom poverenju i transparentnosti, Banca Intesa je ostala verna konceptu transparentne ponude u pogledu svih cenovnih i necenovnih aspekata, ali i zaštite klijenata kroz preuzimanje kamatnog rizika. Banka je i u 2015. godini zadržala koncept ponude gotovinskih kredita sa fiksnom kamatnom stopom u izazovnom tržišnom okruženju u kojem je konkurencija nudila atraktivne uslove kreditiranja sa varijabilnom kamatnom stopom. Rekordni plasmani u 2015. godini ojačali su lidersku poziciju Banke, potvrdivši da su klijenti u Banca Intesa prepoznali pravog partnera za realizaciju svojih finansijskih ciljeva.

Ukupni plasmani stanovništvu u 2015. godini ostvarili su rast od 7,4%, pri čemu je ukupan iznos novoodobrenih plasmana stanovništvu premašio 200 miliona evra. Adekvatnim odgovorom na dinamično poslovno okruženje, kao i kroz kontinuiranu težnju da svojim klijentima pruži najkvalitetniju uslugu, Banca Intesa je ostvarila međugodišnji rast produkcije gotovinskih kredita od 37%, sa ukupnim plasmanima koji su prešli iznos od 150 miliona evra.

Zahvaljujući dobrim rezultatima koncepta unapred odobrenih kredita u prethodnom periodu, ista praksa je nastavljena i tokom 2015. godine, kada su klijentima sa urednom kreditnom istorijom i adekvatnom kreditnom sposobnošću stavljeni na raspolaganje unapred odobreni gotovinski krediti sa definisanim rokom otplate i iznosom.

I pored pada primarne tražnje za stambenim kreditima, prouzrokovane stagnacijom građevinske industrije, s jedne strane, i padom životnog standarda, s druge strane, Banca Intesa se i u 2015. godini dokazala kao lider u

oblasti stambenog kreditiranja na srpskom bankarskom tržištu sa 49 miliona evra plasmana i uvećanjem tržišnog učešća sa 15,4% na 25% na međugodišnjem nivou. Imajući u vidu vodeću poziciju u oblasti stambenog kreditiranja stanovništva, kao i rasprostranjenu mrežu ekspozitura i snažan potencijal u klijentskoj bazi, Banca Intesa je u 2015. godini dobila značajnu podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kroz izuzetno povoljna sredstva namenjena finansiranju kupovine stambenih objekata stanovništva, što je dalje omogućilo dodatno značajno sniženje kamatnih stopa na ovu vrstu plasmana.

Krediti fizičkim licima (u milionima dinara)

Tržišno učešće u kreditima fizičkim licima

Kao posledica trenda snižavanja troškova finansiranja, i u toku 2015. godine nastavljen je pad kamatnih stopa na depozite fizičkih lica. I pored toga, zahvaljujući dugogodišnjem poverenju klijenata, depoziti stanovništva su u 2015. godini uvećani za 8,2% u odnosu na prethodnu godinu.

Rast depozita stanovništva ostvaren je po stopi višoj od tržišne, uz istovremeno povećanje tržišnog učešća Banke sa 16,6%, u decembru 2014, na 17,4%, u decembru 2015. godine.

Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom

184.

887

200.

125

2524


Depoziti fizičkih lica (u milionima dinara)

Tržišno učešće u depozitima fizičkih lica

Zahvaljujući dugogodišnjem pristupu stalnog unapređenja standarda personalizovanog poslovnog modela Magnifica i rastu klijentske baze ovog segmenta za 6% na međugodišnjem nivou, Banca Intesa je potvrdila lidersku poziciju na polju privatnog bankarstva za visokoplatežne klijente. Daljem poboljšanju kvaliteta usluge ka ovoj kategoriji klijenata značajno je doprinelo unapređenje investicione ponude, i to proizvoda osiguranja, uvođenjem premijum proizvoda zdravstvenog osiguranja, osiguranja sa investicionom komponentom, kao i brokerskih usluga i pružanja saveta prilikom investiranja u državne hartije od vrednosti.

Segment malog biznisa i poljoprivredeNakon dužeg perioda ekonomske krize koji je uzrokovao pad kreditnog zaduženja segmenta malog biznisa, tržište je tokom druge polovine godine pokazalo prve znake oporavka. U uslovima novih izazova poslovanja usled povećanog pritiska konkurencije, najvažniji ciljevi Banke bili su očuvanje vodeće tržišne pozicije i povećanje kreditne aktivnosti i broja kreditnih klijenata.

U segmentu malog biznisa, Banca Intesa je inovirala kreditnu ponudu kroz specijalne ponude namenjene kako postojećim tako i novim klijentima Banke i unapredila poslovne procese, čime je ostvaren najveći uticaj na skraćenje vremena obrade zahteva za kreditne proizvode. Kao rezultat ovih aktivnosti, Banca Intesa je ostvarila tržišno učešće od skoro 18% u broju kreditnih korisnika privrede na nivou bankarskog sektora Srbije i povećala broj finansiranih klijenata svoje klijentske baze u segmentu malog biznisa na približno 20%.

Drugu polovinu godine obeležio je i značajniji pad prosečnih kamatnih stopa, što je bilo uslovljeno pre svega regulatornim razlozima i uticajem tržišne konkurencije. Unapređenje procesa i ponude, kao i blagi oporavak tražnje, rezultirali su povećanjem realizacije u drugoj polovini godine za 40% u odnosu na prvu polovinu.

U delu plasmana registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, Banca Intesa je ostvarila rast od 5% u odnosu na 2014. godinu, uz dalje konstantno povećanje broja klijenata, fokusirajući se pre svega na male individualne proizvođače i ostvarujući veliki broj kreditnih zahteva, više od 8.000. Takođe, Banka je aktivno učestvovala u programu državnog subvencionisanja kreditiranja ovog segmenta.

Dodatno olakšan pristup finansiranju za sve klijente segmenta malog biznisa, kao i registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, postignut je uvođenjem unapred odobrenih iznosa kredita. S obzirom na to da je ovakav koncept naišao na izuzetno dobar prijem kod klijenata, plan je da se s njim kontinuirano nastavi i u narednom periodu.

Takođe, Banka je uspešno uskladila svoje poslovanje sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga za segment preduzetnika i registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i sa novim Zakonom o platnim uslugama.

Tokom 2015. godine nastavljena je uspešna i aktivna saradnja sa istaknutim međunarodnim i državnim institucijama. Potpisan je ugovor za kreditnu liniju sa nemačkom razvojnom bankom KfW čime je omogućen pristup kreditima za finansiranje projekata u ruralnim predelima uz finansiranje svih vrsta investicionih projekata kao i obrtnih sredstava. Takođe, potpisan je i ugovor za kreditnu liniju za finansiranje obrtnih sredstava u ratarskoj poljoprivrednoj proizvodnji sa osiguranjem useva koje je obezbeđeno u saradnji sa osiguravajućom kućom Generali osiguranje, što predstavlja potpunu novinu na domaćem tržištu.

U drugoj polovini godine potpisan je ugovor sa EBRD-om kojim je omogućen pristup kreditima za finansiranje obrtnih sredstava i investicija ženama u biznisu, odnosno preduzetničkim radnjama u vlasništvu žena, kao i pravnim licima ukoliko je žena jedan od članova višeg rukovodstva. Takođe, u saradnji sa Garancijskim fondom AP Vojvodine nastavljen je projekat finansiranja preduzetnica i omogućavanja pristupa dugoročnim kreditima za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i opreme za poljoprivrednike sa teritorije Vojvodine. Pored toga, nastavljeno je sprovođenje programa subvencionisanih kredita u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, a realizovani su i plasmani po osnovu subvencionisanja kamate i zajedničkog učešća u finansiranju kroz programe saradnje sa lokalnim samoupravama i opštinama, koji podrazumevaju kreditiranje za nabavku obrtnih i osnovnih sredstava po povoljnijim uslovima.

Pored komercijalnih dostignuća, Banca Intesa je tokom 2015. godine imala zapažene rezultate i kroz učestvovanje na Sajmu poljoprivrede, kao i program edukativnih seminara za preduzetnice u saradnji sa EBRD-om i Frankfurtskom školom menadžmenta.

Dodatnu potvrdu uspešnosti poslovanja u segmentu malog biznisa predstavlja kontinuirani rast depozitnog portfolija od 22,7% u poređenju sa prethodnom godinom, kao i unapređenje ponude i rezultata u delu ostalih usluga, pre svega u pogledu ponude tekućih računa za preduzetnike i poljoprivrednike.

Poslovanje sa platnim karticamaBanca Intesa je i tokom prethodne godine zadržala lidersku poziciju kada je reč o broju izdatih platnih kartica, kao i broju i obimu izvršenih transakcija, što potvrđuje činjenica da je u 2015. godini izdala milionitu debitnu karticu.

Pored značajnog sniženja kamatnih stopa na plasmane po osnovu platnih kartica, 2015. godinu karakterisalo je unapređenje tehničke podrške u delu prihvatanja kartica, čime su obezbeđene nove funkcionalnosti i stvoreni preduslovi za pružanje još kvalitetnijeg servisa u poslovima prihvatanja kartica.

Prateći najsavremenije tehnološke trendove u procesima plaćanja, pokrenuta je jedinstvena Wave2Pay usluga beskontaktnog plaćanja putem mobilnog telefona, zasnovana na HCE (Host Card Emulation) tehnologiji, kao trenutno najsavremenijoj platnoj tehnologiji na globalnom tržištu koja korisnicima omogućava brzo, efikasno i sigurno plaćanje približavanjem mobilnog uređaja beskontaktnom čitaču na prodajnom mestu.

U cilju standardizacije i povećanja kvaliteta usluga na samim prodajnim mestima, značajno je optimizovana i unificirana mreža prihvatnih terminala za platne kartice. Takođe, u sklopu implementacije nove tehnologije, uložen je značajan napor u dodatnu obuku trgovaca na prodajnim mestima.

Broj transakcija obavljenih platnim karticama Banca Intesa i u 2015. godini bio je u konstantnom porastu. Transakcije obavljene u zemlji uvećane su za 9,5%, dok su transakcije obavljene u inostranstvu, uključujući i transakcije putem interneta, ostvarile rast od 19%.

Posmatrajući obim poslova sa POS terminalima, broj transakcija porastao je za 1,8%, dok je obim prometa uvećan za 5,8% u odnosu na prethodnu godinu. Pored toga, ostvaren je rast učešća prodaje na rate u ukupnom prometu sa uvećanjem broja transakcija od blizu 10% i obima prometa od 12,3% u odnosu na prethodnu godinu.

I tokom 2015. godine sprovedeno je niz aktivnosti usmerenih na zajednički nastup Banke i renomiranih trgovaca koji su obezbedili značajne popuste i pogodnosti

za korisnike Banca Intesa platnih kartica. Ovakve aktivnosti rezultirale su znatnim povećanjem prometa kreditnih kartica Banca Intesa koje je kod izabranih partnera iznosilo od 30% do čak više i od 100% u odnosu na isti period u 2014. godini. Promet Banca Intesa kreditnih kartica na prodajnim mestima sa Banca Intesa POS terminalima u zemlji ukupno je porastao za 5,3% u odnosu na 2014. godinu.

Direktni kanali i elektronski servisiKontinuirana usmerenost na savremene i inovativne tehnologije i kanale prodaje rezultirala je snažnim trendom migracije klijenata iz ekspozitura na elektronske kanale poslovanja (internet i mobilno bankarstvo, ATM i E-banking terminale), posredstvom kojih je ostvareno oko 1,65 miliona transakcija više nego u prethodnoj godini. Danas se 65% ukupnih plaćanja u Banca Intesa obavi elektronskim putem, u poređenju sa 20% u prethodnoj godini, dok je ukupan iznos transakcija obavljenih elektronskim putem uvećan za 76%.

Mobilno bankarstvo i dalje beleži najsnažniji rast, uz uvećanje broja transakcija od 191% na međugodišnjem nivou.

Poslovna mrežaI u 2015. godini Banca Intesa je nastavila da osluškuje potrebe klijenata i saglasno njima unapređuje izgled ekspozitura, kao i organizaciju rada poslovne mreže.

Na kraju 2015. godine, poslovnu mrežu Banke činilo je 170 ekspozitura i osam specijalizovanih centara / kancelarija za stambene kredite Intesa Casa u 99 mesta širom Srbije. U cilju podizanja kvaliteta usluga i zadovoljstva klijenata, u januaru je otvorena još jedna ekspozitura u Beogradu, dok je tokom 2015. godine unapređen izgled 16 ekspozitura u 10 gradova.

Sistem za upravljanje redovima QMS (Queue Management System) proširen je na dodatne 33 ekspoziture. Na ovaj način omogućeno je bolje sagledavanje potreba klijenata i unapređenje organizacije rada u 48% ekspozitura koje uslužuju gotovo 63% aktivnih klijenata.

Kako bi povećala prepoznatljivost, Banka je uvela nove uniforme koje su ispratile savremene korporativne trendove oblačenja i želje klijenata i zaposlenih. Novi dizajn uniformi, koji prati trendove i duh Banca Intesa, jeste rezultat konkursa za mlade srpske dizajnere koji je organizovan krajem 2014. godine.

U nastojanju da na najbolji način odgovori na rastuće potrebe klijenata, Banca Intesa je i u 2015. godini nastavila da unapređuje svoju poslovnu mrežu kako kroz alokacije i renoviranje ekspozitura tako i kroz poboljšanu organizaciju rada i prilagođeno radno vreme. Ovakav pristup, upotpunjen inovativnom ponudom i stručnošću zaposlenih, omogućio je da Banca Intesa ostane prepoznatljiva po usluzi najvišeg standarda.

26

Uz produženje radnog vremena ekspozitura i van glavnog grada, kontinuirana modernizacija opreme omogućila je povećanje produktivnosti zaposlenih, posebno u sklopu transakcionih usluga, čime je dodatno smanjeno prosečno vreme čekanja. I tokom 2015. godine klijentima velikih ekspozitura bio je omogućen besplatan pristup internetu, kao i dnevna štampa.

190.

202

185.

453

121.

676

131.

207

29


Poslovanje sa privredom

Najavljivana kao godina reformi u kojoj je nakon višegodišnje stagnacije trebalo uspostaviti temelje za privredni rast, 2015. protekla je u znaku niskog ekonomskog rasta, deficita državnog budžeta, rasta javnog duga, kao i visoke stope nezaposlenosti. S druge strane, pozitivna dešavanja ogledaju se u činjenici da je zabeležena stabilna stopa inflacije, započeto je restrukturiranje preduzeća u državnom vlasništvu i stvoreni su uslovi za relativnu stabilnost deviznog tržišta. Takođe, povećane su i investicije i izvozna aktivnost, a smanjen je spoljnotrgovinski robni deficit.

Banca Intesa je u 2015. godini stavila akcenat na poboljšanje kvaliteta portfolija, unapređenje odnosa sa klijentima, visok kvalitet usluga i efikasnost procesa, kao i na mogućnost usklađivanja postojećih i kreiranja novih proizvoda u skladu sa potrebama tržišta. Segment poslovanja sa privredom bio je uspešan, uprkos padu ukupne poslovne i kreditne aktivnosti na tržištu, što je uglavnom rezultat uspešnih prodajnih kampanja, povećanja unakrsne prodaje, ponude atraktivnih proizvoda i optimizacije procesa koji su prilagođeni poslovnim potrebama klijenata. Uzimajući u obzir kretanja na tržištu i umanjenu kreditnu sposobnost privrede, smanjio se potencijal za rast kredita, tako da je posebna pažnja posvećena unapređenju nekreditnih proizvoda i usluga.

Imajući u vidu potrebe i zadovoljstvo svojih klijenata, Banka je unapredila organizacionu strukturu Divizije za poslovanje sa privredom. Osnovano je Odeljenje za međunarodne privredne subjekte čime je nastavljena i poboljšana uspešna poslovna saradnja sa velikim multinacionalnim kompanijama i stranim investitorima. Takođe, osnovano je i Odeljenje za CRM i podršku poslovnoj mreži privrede kao podrška prodajnim segmentima, kao i Tim za transakciono bankarstvo koji pruža podršku klijentima u neprodajnim aktivnostima.

Krediti privredi (u milionima dinara)

Tržišno učešće u kreditima privredi

Uprkos padu pasivnih kamatnih stopa, u segmentu depozita nije došlo do smanjenja volumena, što je potvrda da klijenti ipak ispred cene stavljaju sigurnost, kvalitet saradnje i mogućnost korišćenja ostalih bankarskih proizvoda i usluga svoje poslovne banke.

Depoziti privrede (u milionima dinara)

Tržišno učešće u depozitima privrede

Poslovanje sa privredom

Broj klijenata Iznos otkupljenih potraživanja (u milionima dinara)

3130


Banca Intesa je nastavila sa tradicijom pružanja aktivne podrške i kreditiranja javnih preduzeća i lokalnih samouprava iz sredstava KfW kreditne linije u cilju realizacije infrastrukturnih i drugih investicionih projekata. Od početka saradnje sa ovom finansijskom institucijom, Banka je odobrila više od 88 miliona evra kredita namenjenih za više od 370 projekata za finansiranje kapitalnih investicija lokalnih samouprava, kojima se unapređuje kvalitet života lokalnog stanovništva.

U skladu sa opredeljenjem da kontinuirano doprinosi lokalnoj zajednici, Banca Intesa je potpisala ugovor o kreditu sa KfW kojim se obezbeđuje 10 miliona evra za projekte poboljšanja energetske efikasnosti i zaštite životne sredine klijenata javnog sektora. Krediti se odobravaju na rok do 9 godina uz grejs period do 3 godine i fiksnu kamatnu stopu. Specifičnost ove kreditne linije je što omogućava potencijalni grant EU u vrednosti do 20% iznosa kredita ukoliko projekat dokaže uštedu energije, odnosno poboljšanje uslova zaštite životne sredine. Koristeći mogućnost da i projekti iz ove oblasti finansirani u 2012. godini učestvuju u ovom programu, Banka je prijavila ukupno 11 projekata, za sedam lokalnih samouprava i četiri javna preduzeća, čijom verifikacijom bi bilo obezbeđeno približno 580.000 evra bespovratnih sredstava za klijente. Iz ove kreditne linije do sada je plasirano nešto više od 6 miliona evra.

Takođe, Banca Intesa i EBRD potpisale su Ugovor o korišćenju kreditne linije za energetsku efikasnost u iznosu od 10 miliona evra, čiji korisnici mogu da budu privatna preduzeća bez obzira na veličinu, kao i lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća. Sredstva kreditne linije namenjena su finansiranju ulaganja u osnovna sredstva koja dovode do uštede energije od minimalno 20% sa maksimalnim rokom otplate od 5 godina i maksimalnim iznosom kredita od 2 miliona evra za privatna preduzeća i 2,5 miliona evra za klijente iz javnog sektora. Specifičnost ove kreditne linije jesu bespovratna sredstva u visini od 5-15% iznosa kredita, koja krajnji korisnik dobija nakon realizacije investicije. Iz ove kreditne linije do sada je plasirano nešto više od 6,5 miliona evra.

Transakciono bankarstvoU 2015. godini unapređeni su poslovi i aktivnosti iz oblasti transakcionog bankarstva, tako da je pored već standardne podrške prodaji u delu garancijskih i dokumentarnih poslova dodatna pažnja usmerena na povećanje kvaliteta neprodajnih usluga namenjenih klijentima u okviru Divizije za poslovanje sa privredom.

Imajući u vidu da se u 2016. godini očekuje povećanje konkurencije u oblasti pružanja platnih usluga, jedan od osnovnih zadataka Tima za transakcione poslove jeste kontinuirano unapređenje i poboljšanje ovih usluga u cilju očuvanja liderskog položaja na tržištu.

Dokumentarni i garancijski proizvodi doprineli su širenju

i razvoju međunarodne trgovine i kao takvi predstavljaju proizvode od vitalnog značaja za globalnu ekonomiju. Ovi proizvodi, s jedne strane, doprinose ublažavanju rizika, poboljšanju likvidnosti i omogućavaju malim i srednjim preduzećima lakši pristup finansijskim sredstvima, dok s druge strane bankama pružaju više sigurnosti i manje rizika, što sve zajedno može doprineti razvoju kvalitetnije tržišne ekonomije i bržem privrednom razvoju.

Kako bi klijentima obezbedila najsavremenije proizvode i usluge, Banca Intesa ulaže kontinuirane napore na polju inovativnog razvoja i unapređenja svoje ponude. Tendencije koje su primetne u pogledu načina plaćanja, kao posledica smanjenih finansijskih mogućnosti privrede, jeste da se sve veći broj uvoznika odlučuje za alternativne i jeftinije instrumente plaćanja (npr. open account), čime se preuzima veći rizik, a rezultira manjim korišćenjem dokumentarnih i garancijskih proizvoda. Primetno je i veće prisustvo zahteva za konsalting uslugama u vezi sa komercijalnim pitanjima, odnosno pružanje kompletnih usluga koje se odnose na poslovanje klijenata sa njihovim inopartnerima. U ovom pogledu, Banca Intesa je u 2015. godini bila posvećena edukaciji klijenata i promociji svih prednosti koje korišćenje ovih proizvoda može da ima za njihovo poslovanje, što će biti nastavljeno i u narednom periodu. Istovremeno, u cilju pružanja što kvalitetnijih usluga, Banka nastavlja i sa kontinuiranim usavršavanjem zaposlenih kako bi u svakom trenutku bila spremna da odgovori na zahteve tržišta.

Garancije i ostale preuzete obaveze (u milionima dinara)

Strukturno finansiranjeU 2015. godini Banca Intesa je nastavila da pruža podršku razvoju različitih projekata sa fokusom na finansiranju izgradnje rezidencijalnih objekata. Osim finansiranja izgradnje rezidencijalnih i komercijalnih nepokretnosti, namenjenih prodaji, odnosno izdavanju, Banka je posebnu pažnju posvećivala projektima obnovljivih izvora energije.

Pored projektnog finansiranja, tokom 2015. godine Banka je aktivno učestvovala i u specijalnim aranžmanima

između banaka, sindiciranom kreditiranju, kao i tzv. club deal programima, što će biti nastavljeno i u narednom periodu.

FaktoringNa obim aktivnosti po osnovu faktoring transakcija u 2015. godini značajno je uticala ukupna privredna aktivnost, kao i implementacija Zakona o rokovima plaćanja, tako da je u toku godine otkupljeno blizu 10 milijardi potraživanja, dok je iznos prometa ostao na prošlogodišnjem nivou.

Zbog zakonom definisanih kraćih rokova naplate po fakturama, ubrzan je i ciklus obrta po otkupljenim fakturama, što je rezultiralo porastom prihoda od faktoring naknada.

U 2015. ostvaren je rast prometa po osnovu poslova diskontovanja rata po platnim karticama Banca Intesa u iznosu od 11% u odnosu na prošlu godinu. Kao i prethodnih godina, Banka posebnu pažnju pridaje usavršavanju svojih zaposlenih, kao i edukaciji klijenata u cilju podizanja svesti o karakteristikama i svim prednostima koje faktoring proizvodi nude.

Faktoring

2010 2011 2012 2013 2014 2015

Privreda 2.769 4.217 3.066 3.058 2.772 2.915

Stanovništvo 298 355 299 242 229 226

Druge banke 1.584 2.659 2.789 1.510 899 1.313

NBS 218 10 117 73 157 94

Ukupno stanovništvo

Ukupno korporativni klijenti

7,2%

92,8%

33


Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo

Banca Intesa je i u 2015. godini zadržala lidersku poziciju u segmentu poslova kupoprodaje deviza sa klijentima, sa tržišnim učešćem od 14,8%. Osim ponude standardnih proizvoda, nastavljeno je sa edukacijom klijenata i promovisanjem savremenih proizvoda koji im olakšavaju upravljanje finansijskim rizicima u poslovanju, a pre svega deviznim rizikom.

U saradnji sa Divizijom za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom razvijen je novi proizvod, EUR-NET kurs koji se primenjuje u transakcijama kupoprodaje deviza putem elektronskog bankarstva i Intesa Mobi aplikacije. EUR-NET kurs je najpovoljniji tržišni kurs koji u realnom vremenu prati dešavanja na međubankarskom deviznom tržištu.

Kupoprodaja deviza (u milionima evra)

Učešće klijenata stanovništva i privrede u kupoprodaji deviza

I tokom 2015. godine Banca Intesa je kontinuirano učestvovala u primarnim i sekundarnim aukcijama obveznica Republike Srbije, aktivno podržavajući razvoj ovog ključnog segmenta tržišta kapitala i fiskalne politike države. U uslovima pada kamatnih stopa na devizne depozite u celom bankarskom sektoru, uočen je pojačan interes domaće javnosti za ulaganjem u hartije od vrednosti (HOV), kao alternativa depozitnim poslovima. U tom smislu, Banca Intesa je proaktivno pristupila informisanju klijenata o mogućnostima investiranja u državne obveznice i stavila na raspolaganje svoje brokerske i kastodi usluge svim zainteresovanim institucionalnim i individualnim investitorima. Kao rezultat promocije ovih usluga, klijenti stanovništva su nastavili sa

aktivnim investiranjem u dužničke HOV Republike Srbije, zabeleživši pozitivan trend i u 2015. godini.

U drugoj polovini 2015. godine izvršena je promena vlasničke strukture kroz prodaju učešća International Financial Cooperation (IFC) u iznosu od 7% Intesa Sanpaolo grupi, te na dan 31.12.2015. godine u strukturi vlasništva Banca Intesa Intesa Sanpaolo učestvuje sa 100%, i to Intesa Sanpaolo Holding International S.A. sa 84,79% i Intesa Sanpaolo SPA sa 15,21%.

Portfolio hartija od vrednosti je diversifikovan i osim učešća dužničkih HOV emitovanih na domaćem tržištu u Republici Srbiji, čine ga i obveznice sa međunarodnog tržišta, kao što su italijanske obveznice u evrima i Serbian Eurobond 2017 u dolarima.

Banca Intesa je u 2015. godini bila vodeća banka u pogledu ponude finansijskih instrumenata za upravljanje dinarskom i deviznom likvidnošću (valutni swap ugovori), pre svega namenjenih investitorima u obveznice Republike Srbije denominovane u dinarima koji žele da potpuno ili delimično eliminišu devizni rizik. U odnosu na 2014. godinu, Banka je povećala obim zaključenih valutnih swap ugovora za 120,7%, čime je potvrdila da je u ovim poslovima daleko ispred ostalih domaćih banaka.

Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo

35


Društveno odgovorno poslovanje

Integrišući koncept korporativne društvene odgovornosti u svoju dugoročnu poslovnu strategiju, Banca Intesa je i tokom 2015. godine nastavila da sa posebnom pažnjom prati i odgovara na potrebe svih zainteresovanih strana – svojih zaposlenih, klijenata, akcionara i čitave društvene zajednice, težeći istovremeno da umanji negativan uticaj na životnu sredinu.

Društveno odgovorno delovanje Banke i protekle godine bilo je primarno usmereno u pravcu pružanja podrške zajednici kroz dalje jačanje kulture korporativnog volonterstva i nastavak izdvajanja direktne finansijske pomoći, uz stalni akcenat na finansijsku inkluziju specifičnih društvenih i privrednih grupa, povećanje zadovoljstva klijenata, kao i kreiranje stimulativnog radnog okruženja za zaposlene.

Pored toga, nastavljen je i rad na daljem unapređenju upravljačkog modela Banke na planu održivosti. Usvojena je Procedura za upravljanje procesom izrade godišnjeg izveštaja o održivosti u skladu sa globalnom metodologijom Global Reporting Initiative (GRI), koju Banka primenjuje već tri godine, i započet rad na izradi nove donatorske strategije.

Potvrdu ispravnosti ovako sveobuhvatnog pristupa korporativnoj odgovornosti donele su Banca Intesa i brojne nagrade i priznanja na ovom planu, koja su joj ukazana tokom 2015. godine.

Društvena zajednica

Korporativno volonterstvoPrepoznajući volontiranje kao važan izraz svoje korporativne odgovornosti i težnje da pokrene pozitivne društvene promene, Banca Intesa je tokom protekle godine nastavila da inkorporira nove aktivnosti u program korporativnog volonterstva „Intesa od srca“. U program je tako uključena velika akcija podrške gerontološkim centrima u svim Regionalnim centrima Banke – Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Gotovo 100 volontera doniralo je svoju energiju, dobro raspoloženje i više od 400 sati slobodnog vremena kako bi pomogli da se poboljšaju uslovi života za oko 1.500 osoba smeštenih u centrima za stare u ova četiri grada.

U okviru programa „Intesa od srca“, sedmu godinu zaredom organizovan je i najobimniji volonterski projekat Banke, „Zapakuj poklon, izmami osmeh“, u sklopu kojeg su zaposleni Banca Intesa pripremili novogodišnje paketiće za decu sa smetnjama u razvoju

i bez roditeljskog staranja. Više od 800 novogodišnjih paketića sa igračkama, slatkišima, priborom za školu i ličnu higijenu zaposleni su odneli mališanima u 10 škola i vrtića u pet gradova i u projekat uložili skoro 3.000 volonterskih sati tokom radnog vremena.

Kao i ranijih godina, zaposleni Banca Intesa su i 2015. godine, peti put zaredom, bili deo velike volonterske akcije „Naš Beograd“ u okviru koje su učestvovali u uređenju Gerontološkog centra „Bežanijska kosa“ koji ima blizu 600 korisnika, što ga čini najvećim u zemlji i jednim od najvećih u Evropi.

Pored toga, Banka je ohrabrivala zaposlene i da se kao individualni volonteri uključe u društvene inicijative. Zaposleni Banca Intesa tako su tokom 2015. godine učestvovali u nekoliko seminara i radionica na temu upravljanja finansijama i unapređenja poslovanja namenjenih ženama u biznisu, a u okviru tradicionalnog projekta „Bankarski službenik“, koji ima za cilj edukaciju učenika i profesora u srednjim školama u kojima postoji ovaj obrazovni profil, održali i predavanje u Ekonomskoj školi iz Čačka na temu finansijska analiza. Značaj volonterskog doprinosa Banca Intesa u 2015. godini potvrđuju i nagrade koje je Banka dobila u ovoj sferi korporativne društvene odgovornosti. Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv proglasili su program korporativnog volonterstva „Intesa od srca“ najboljim u Srbiji u protekloj godini, dok je Udruženje ekonomskih propagandista istom programu dodelilo priznanje u kategoriji najboljih društveno-odgovornih kampanja u Srbiji realizovanih u profitnom sektoru 2015. godine.

Korporativna filantropija Tokom protekle godine Banca Intesa je nastojala da aktivno doprinese rešavanju aktuelnih društvenih pitanja i kroz pružanje direktne finansijske pomoći, što joj je donelo i priznanje Planeta Biznis ekonomskih časopisa Ekonometar i Magazin Biznis za banku koja je uložila najviše sredstava u razvoj društva i lokalne zajednice. Konstantno prateći potrebe zajednice u kojoj posluje, Banka je u 2015. godini za filantropske svrhe izdvojila više od 10,3 miliona dinara pomoći koje je usmerila za promociju umetnosti i kulture, kao i za podršku realizaciji projekata iz oblasti sporta, obrazovanja i zdravstva.

Među brojnim projektima finansijske podrške izdvajaju se obnova zgrade Dečijeg pozorišta „Boško Buha“, kao i rekonstrukcija dečijeg vrtića „Bubamara“ iz Novog Sada,

Društveno odgovorno poslovanje

Nezadovoljan

Zadovoljan

Više nezadovoljan nego zadovoljan

Veoma zadovoljan

Banca Intesa

Banca Intesa

Nezadovoljan

Zadovoljan


Nezadovoljan

Zadovoljan


Veoma zadovoljan

Veoma zadovoljan

3736


namenjenog romskoj deci i mališanima iz porodica teškog materijalnog stanja, koja je započeta krajem godine u saradnji sa Fondacijom Novak Đoković. Pored toga, Banka je izdvojila i značajna sredstva za opremanje više obrazovnih institucija i predškolskih ustanova savremenim nastavnim učilima i pomogla Opštu bolnicu „Studenica“ iz Kraljeva, kao i Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu iz Priboja kako bi podigla nivo i dostupnost zdravstvenih usluga na lokalnom nivou.

Zalaganje Banca Intesa u oblasti korporativne filantropije prepoznale su i relevantne institucije, o čemu svedoči i nagrada za doprinos lokalnoj zajednici koju joj je dodelilo neprofitno i nevladino udruženje Moja Srbija, u saradnji sa Privrednom komorom Beograda i uz podršku Grada Beograda.

Aktivnosti istraživanja i razvoja

Upravljanje zadovoljstvom klijenataPosmatrano iz ugla zadovoljstva klijenata, 2015. godina se može okarakterisati kao godina stabilnosti. Dobri odnosi i saradnja sa klijentima, koji su ostvareni u prethodnim godinama, negovani su i tokom 2015. Kao i prethodnih godina, visoko postavljeni ciljevi na otklanjanju uzroka nezadovoljstva klijenata uz stalne inovacije, slušanjem glasa klijenata u vidu sugestija i molbi, doprineli su daljem jačanju zajedničke saradnje. Briga o klijentima i postupanje po svakom pojedinačnom zahtevu ili obraćanju doprinelo je održanju zavidnog nivoa lojalnosti klijenata.

U skladu sa trendom ubrzanog tehnološkog razvoja, Banka se koncentrisala na unapređenje svojih alata za elektronsko bankarstvo, s ciljem da omogući svojim klijentima još jednostavniju i dostupniju uslugu. Prateći ovaj trend, Odeljenje za upravljanje zadovoljstvom klijenata je, koristeći napredne i inovativne alate neuromarketing metodologije, sprovelo istraživanje zadovoljstva klijenata servisima elektronskog bankarstva poredeći Intesa Online i Intesa Mobi sa aplikacijama konkurenata. Koristeći pomenutu tehnologiju, koja veoma brzo osvaja interesovanje najvećih svetskih kompanija i nalazi prostor za primenu u raznim sferama poslovanja, Banca Intesa želela je da, upoređujući mišljenja klijenata o različitim platformama za elektronsko bankarstvo, ustanovi u kojoj meri su one jednostavne za korišćenje, ali i da definiše pravac za dalja unapređenja. Rezultati koji su, između ostalog, merili i emocije, pokazali su izražen osećaj smirenosti klijenata prilikom korišćenja aplikacija za elektronsko bankarstvo. Korišćene neuromarketing metode su, između ostalog, merile napor (cognitive load) koji je potrebno da klijenti ulože prilikom korišćenja funkcionalnosti sadržanih u aplikacijama. Tako, manji cognitive load označava brže i lakše razumevanje i korišćenje opcija funkcionalnosti same aplikacije. Ovi uporedni rezultati pokazuju srednji nivo napora u slučaju Intesa Online aplikacije u odnosu na konkurente. S druge strane, Intesa Mobi se pokazala kao najlakša aplikacija za korišćenje u poređenju sa aplikacijama konkurenata.

Online bankarstvo

Mobilno bankarstvo

Kao i do sada, stavljajući klijenta u prvi plan, Banka se posvetila dodatnom unapređenju zadovoljstva klijenata koji koriste njene usluge kroz mrežu ekspozitura. U tom smislu, u nekoliko ekspozitura su postavljeni tablet uređaji koji su svakodnevno tokom godinu dana prikupljali mišljenje klijenata o iskustvima koje su imali u ekspozituri. Koristeći ovaj alat, blizu 60.000 klijenata je podelilo svoje iskustvo u realnom vremenu tokom samog boravka u ekspozituri i ukazalo na dalje pravce razvoja. Rezultati jasno pokazuju da su klijenti prepoznali uložene napore, uzimajući u obzir da je 85% ispitanika izjavilo da je veoma ili uglavnom zadovoljno uslugom u ekspozituri.

Sveukupno iskustvo

Proizvodi i usluge

Odnos zaposlenih prema klijentima

Razvoj proizvoda i uslugaFokus razvojnih aktivnosti Banca Intesa u 2015. godini bio je usmeren na usklađivanje poslovanja sa novim finansijskim zakonima. Procesi, proizvodi i usluge Banke prilagođeni su novim zakonima, izvršene su izmene prateće dokumentacije i odgovarajućih aplikativnih rešenja.

Prošla godina donela je i detaljnu analizu alternativa za unapređenje osnovnih bankarskih aplikacija u Banci, a u cilju dugoročnog obezbeđenja informacione infrastrukture koja će podržati brži razvoj novih proizvoda kao odgovor na tržišne promene i zadržavanje liderske pozicije Banke.

U cilju povećanja efikasnosti poslovnih procesa, nastavljeno je sa unapređivanjem operativnih poslova sa platnim karticama. Urađena je sveobuhvatna automatizacija procesa izdavanja kreditnih kartica i započeta je implementacija unapređenog modela automatizacije odobravanja kredita fizičkim licima. Takođe, završena je centralizacija procesa nabavke uz harmonizaciju jedinstvenog procesa nabavke na nivou Grupe.

Prateći globalni trend povećanja upotrebe elektronskog bankarstva i mobilnih uređaja, nastavljen je razvoj novih funkcionalnosti u oblasti digitalnih kanala i komunikacija u okviru novih verzija Intesa Online i Intesa Mobi aplikacija koje su donele unapređen korisnički interfejs, integraciju sa CRM rešenjem, kao i sigurniji način autentifikacije klijenata prilikom plaćanja.

Takođe, u prethodnoj godini značajno su unapređeni kreditni procesi, što je dovelo do skraćenja vremena od podnošenja kreditnog zahteva do isplate, uz poboljšanje

kreditne ponude i sniženje kamatnih stopa na veliki broj proizvoda, kako u segmentu stanovništva tako i privrede.

Značajno angažovanje u prethodnoj godini bilo je i na unapređivanju sistema ranog upozorenja za korporativne klijente i klijente malog biznisa sa visokom kreditnom izloženošću uz proaktivni pristup za smanjenje rizika izloženosti.

Tržište

Podrška poljoprivrediU želji da promoviše značaj poljoprivrede kao značajne komparativne prednosti Srbije i jednog od važnih izvora njenog dugoročnog ekonomskog rasta, Banca Intesa je 2015. godine organizovala treći ciklus konkursa „Intesa Farmer“, godišnjeg izbora za najuspešnije poljoprivredne proizvođače u Srbiji. Najbolje proizvođače u kategorijama povrtarstvo, ratarstvo, voćarstvo i stočarstvo Banka je nagradila posetom svetskoj izložbi EXPO Milano 2015, koja je bila posvećena inovacijama i održivoj proizvodnji hrane, kao i vaučerima u vrednosti od 100.000 dinara za kupovinu stočne hrane i repromaterijala. Poseta svetskoj izložbi bila je prilika za srpske poljoprivrednike da se upoznaju sa najnaprednijim svetskim tehnologijama i održivim praksama u proizvodnji hrane i da na taj način unaprede poslovanje sopstvenih gazdinstava.

Finansijska inkluzijaFinansijska inkluzija je važna strateška odrednica društveno odgovornog delovanja Banca Intesa, zbog čega Banka kontinuirano razvija proizvode namenjene specifičnim segmentima društva i privrede.

Tokom 2015. godine potpisan je sporazum sa EBRD-om o pokretanju programa podrške ženskom preduzetništvu pod nazivom „Žene u biznisu“ u sklopu kojeg Banca Intesa iz kreditne linije ove finansijske institucije odobrava povoljne kredite za finansiranje investicija i obrtnih sredstava malim i srednjim preduzećima kojima upravljaju žene. Projekat je obuhvatio i seminare za preduzetnice na kojima su predstavnici Banca Intesa i EBRD-a, ugledni predavači i stručnjaci u oblasti finansija i bankarstva predočili učesnicama kako da unaprede vođenje sopstvenih finansija, ali i kako da obezbede adekvatnu podršku banaka za dalji razvoj poslovanja. Svesna značaja ženskog preduzetništva za dalji rast domaće ekonomije, Banca Intesa je nastavila i sa programom kreditne podrške za nezaposlene žene i preduzetnice na teritoriji Vojvodine u vidu pozajmica za kupovinu opreme i kredita za finansiranje pokretanja biznisa.

Kroz Senior Keš gotovinski kredit za penzionere Banka je nastavila da pomaže finansijsko osnaživanje najstarije populacije i njeno integrisanje u društvene tokove, dok su građanima na raspolaganju bili i Intermezzo Keš krediti, specifični po mogućnosti pauziranja otplate rate, i povoljne pozajmice za refinansiranje finansijskih obaveza, obe sa osiguranjem u slučaju gubitka posla

Žene

Muškarci

Obrazovni nivo zaposlenih

Stepen stručne spreme Do 30 godina 30-40 godina 40-50 godina 50-60 godina Preko 60 godina Ukupno

I - - - 1 - 1

II - - - 1 - 1

III 1 16 12 5 - 34

IV 49 278 245 221 11 804

V - 2 3 1 - 6

VI 68 363 139 75 3 648

VII/1 206 873 285 127 7 1.498

VII/2 - 6 8 2 - 16

VIII - - 1 1 - 2

Ukupno 324 1.538 693 434 21 3.010

3938


i invaliditeta, kao i Intesa Vita krediti za finansiranje zdravstvenih usluga.

U segmentu kartičarstva, studentima su bile namenjene platne kartice Intesa Visa Electron Easy Travel Card (ETC) i Maestro ISIC sa besplatnim otvaranjem i održavanjem računa, a nastavljeno je i sa izdavanjem Visa Classic Paralympic kartice, prve dobrotvorne platne kartice u zemlji koju je Banca Intesa predstavila 2008. godine u saradnji sa Paraolimpijskim komitetom Srbije, u cilju uspostavljanja nezavisnog i jakog mehanizma za dugoročnu podršku sportistima sa invaliditetom.

U skladu sa svojim strateškim opredeljenjem da pruža podršku privrednom razvoju, Banca Intesa je i 2015. godine nastavila da daje doprinos jačanju ekonomske aktivnosti kroz povoljne kredite namenjene različitim segmentima privrede. Tako su malim preduzećima bili dostupni subvencionisani krediti za finansiranje likvidnosti i obrtnog kapitala, a poljoprivrednicima pozajmice sa subvencionisanom kamatnom stopom za ulaganja u stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo i povrtarstvo. Poljoprivrednicima su na raspolaganju i povoljni krediti za investicije i kupovinu opreme, poljoprivredne mehanizacije i obradivog zemljišta u saradnji Banca Intesa sa Garancijskim fondom AP Vojvodine, kao i sredstva iz EFSE kreditne linije za finansiranje nabavke nove opreme i mehanizacije za poljoprivredu, ali i ukrupnjavanja poseda za individualne poljoprivredne proizvođače.

Mala i srednja preduzeća u Niškom, Pčinjskom, Topličkom i Pirotskom regionu mogla su da dobiju kredite za finansiranje investicionih projekata i obrtnih sredstava iz LEDIB (Local Economic Development in the Balkans) programa, dok je sa nemačkom razvojnom bankom KfW krajem godine potpisan Ugovor o tri kreditne linije čija će sredstva Banca Intesa plasirati u vidu povoljnih kredita za mikro, mala i srednja preduzeća, registrovana poljoprivredna gazdinstva i lokalne samouprave za finansiranje investicionih projekata i obrtnih sredstava.

Uticaj na životnu sredinu

Banca Intesa ulaže kontinuirane napore u pravcu optimizacije korišćenja resursa i unapređenja sistema upravljanja otpadom kako bi umanjila svoj uticaj na životnu sredinu. Kao rezultat ovakvog pristupa, više od 150 tona papirnog otpada predato je na reciklažu. Tokom 2015. godine nastavljena je i primena automatskog mehanizma za daljinsko gašenje računara na kraju radnog dana, koja je donela uštedu od 31,6%, odnosno 224.106,48 kWh električne energije, kao i inicijativa za smanjenje potrošnje papira u vidu konsolidacije printing sistema, koji obuhvata obostranu štampu u svim poslovnim procesima.

O čvrstom opredeljenju Banke da doprinese očuvanju životne sredine govori i njen razvijeni portfolio finansijskih proizvoda namenjenih unapređenju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije. Za

ove namene Banca Intesa, u saradnji sa EBRD-om i KfW-om, odobrava dugoročne kredite malim i srednjim preduzećima i javnom sektoru, dok se iz kreditne linije The Green for Growth Fund SouthEast Europe plasiraju zajmovi za domaćinstva, klijente u segmentu malog biznisa i poljoprivredne proizvođače. Pored toga, prošle godine potpisan je i novi sporazum sa Garancijskim fondom AP Vojvodine koji registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, preduzetnicima, kao i mikro, malim i srednjim preduzećima stavlja na raspolaganje dugoročne kredite za poboljšanje energetske efikasnosti i upotrebu obnovljivih izvora energije.

Radna sredina

Biti lider na tržištu zahteva spremnost za stalnim unapređenjem i promenom. U želji da omogući zaposlenima da saznaju na koji način međusobno sarađuju, kako pristupaju poslu i šta bi mogli da promene da bi postali bolji, početkom oktobra 2015. godine Banca Intesa je pokrenula projekat istraživanja korporativne kulture u Banci. Cilj projekta je da istraži identitet Banke, utvrdi njene jake, ali i slabe strane, i na taj način spozna mogućnosti za razvoj i afirmaciju prepoznatih vrednosti. Rezultati merenja ukazaće na pravac kojem će Banka težiti u svakodnevnom radu kako bi unapredila svoje poslovanje i dalji organizacioni razvoj u narednim godinama.

Brojne aktivnosti osmišljene i realizovane tokom 2015. godine, u cilju daljeg profesionalnog i ličnog razvoja zaposlenih, nastale su kao rezultat osluškivanja potreba zaposlenih. Banca Intesa tim čine posvećeni, stručni i obrazovani ljudi koji svojim znanjem, iskustvom i idejama unapređuju poslovanje Banke.

U svakodnevnom obavljanju poslovnih aktivnosti Banca Intesa poštuje marljivost, lojalnost, posvećenost, orijentaciju na rezultat i ostvarenje ciljeva, ali je pre svega fokusirana na ljude i brigu o zaposlenima. Rukovodeći se principom transparentnosti, Banka svim zaposlenima garantuje jednake mogućnosti primenom kriterijuma objektivnosti i transparentnosti u proceni i nagrađivanju. Zaposleni u Poslovnoj mreži uključeni su u incentive sistem, deo global performance sistema, putem kojeg im se na kvartalnom nivou dodeljuju ciljevi. Banka prati ostvarenja svojih zaposlenih, uvažava zasluge i na taj način jača motivaciju i nagrađuje postizanje dobrih rezultata.

I 2015. godina protekla je u znaku nadogradnje i širenja znanja zaposlenih. Projekat „Mreža znanja“, započet 2014. godine, uključio je najuspešnije zaposlene kako iz Poslovne mreže tako i iz Centrale, kroz tri ciklusa koje je pohađalo više od 160 kolega. Izvedeno je blizu 2.400 trening dana u učionici, kao i oko 3.200 dana mentorskog rada. Učenje putem e-learning sistema je intenzivirano putem 26 različitih e-learning programa koje je pohađalo blizu 20.000 zaposlenih. Prosečno, svaki zaposleni proveo je više od sedam dana na edukaciji.

Fokus na razvoj direktora ekspozitura, uz učešće segment menadžera, ogledao se u regionalnim komunikacionim radionicama koje su pohađali svi direktori. Započeta su dva edukativna projekta za zaposlene iz Mreže za poslovanje sa privredom pod nazivom „InCorporated“, kao i niz treninga za zaposlene iz Sektora za upravljanje kreditiranjem pod imenom „Credit Risk Management Akademija“. Razvijen je i Program za nove kolege u Poslovnoj mreži, koji podrazumeva aktivnu komunikaciju sa mentorima, podršku kroz priručnike i sastanke sa novozaposlenima. Ove godine su prvi put novopostavljeni direktori ekspozitura prošli kroz program edukacije „Novi BIB BM – veštine, znanja i motivacija“.

Kao članica Intesa Sanpaolo grupacije, Banka je i tokom 2015. godine podsticala internacionalni razvoj karijere, sticanje novih profesionalnih znanja, kroz razmenu iskustva sa kolegama iz Grupacije i iz drugih banaka članica Intesa Sanpaolo.

Projekti za decu zaposlenih

Banca Intesa je 2015. godine, jedanaesti put zaredom, omogućila deci svojih zaposlenih da provedu dvonedeljno letovanje u Toskani, u malom mestu Folonika. Ovo je ujedno bila i prilika da deca iz Srbije upoznaju svoje vršnjake iz Italije i Egipta, da provedu vreme u druženju

sa njima i izgrađuju samostalnost. U avgustu, ovaj deo Italije posetilo je 56 dece zaposlenih u Banci.

Kroz saradnju sa Fondacijom za internacionalnu obrazovnu razmenu Intercultura, Banca Intesa je i u 2015. godini podržala program jednogodišnjeg školovanja u inostranstvu. Program je namenjen učenicima srednjih škola, uzrasta od 15 do 18 godina, koji se lako prilagođavaju promenama, radoznali su i otvoreno prihvataju kulturološke i druge različitosti. Dvoje dece zaposlenih u Banci su prethodnu školsku godinu završili u Italiji, iskoristivši priliku da nauče italijanski jezik, žive u drugačijem kulturnom okruženju i steknu nova iskustva.

Obrazovna, starosna i polna strukturaZaposleni u Banca Intesa čine kombinaciju entuzijazma i energije novopridošlih i mladih kolega, s jedne strane, ali i iskustva i stabilnosti u radu starijih kolega, s druge strane, a ovakva sinergija čini temelj poslovnog uspeha Banke.

Polna struktura

41


Sistem upravljanja rizicima

Banca Intesa identifikuje, procenjuje, prati i kontroliše rizike kojima je izložena u svom poslovanju i upravlja tim rizicima u skladu sa Zakonom o bankama i podzakonskim aktima NBS, kao i međunarodnim standardima i najboljom bankarskom praksom (Basel III, IFRS, regulativa EU). U tom smislu, Upravni odbor Banca Intesa je svojim aktima uspostavio adekvatan sistem upravljanja rizicima i sistem internih kontrola u Banci, koji uključuje i nadzor nad tim sistemom od strane nadležnih organa Banke – Upravnog odbora, Izvršnog odbora, Odbora za reviziju, Odbora za kvalitet aktive (AQC) i Odbora za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO). Funkcionisanje navedenog sistema uređeno je politikama i procedurama donetim pojedinačno za svaki materijalno značajan tip rizika.

Osnovni principi u domenu upravljanja rizicima podrazumevaju nezavisnu funkciju upravljanja rizicima u odnosu na centre preuzimanja rizika. Takođe, neophodno je da informacije koje se koriste u podršci procesu odlučivanja i praćenja budu pravovremeno generisane, dok metodologija procenjivanja i kriterijumi koji se koriste za merenje i upravljanje rizicima moraju da obezbede transparentnost.

Glavni ciljevi u procesu upravljanja rizicima odnose se na zaštitu kapitala Banke i uvećanje ekonomske vrednosti za akcionare, optimizaciju procesa alokacije kapitala, kao i na identifikovanje limita i sistema ovlašćenja u saglasnosti sa nivoima odgovornosti. Dodatno, sistem za upravljanje rizicima obezbeđuje da svi preuzeti i potencijalni rizici budu identifikovani, mereni, kontrolisani i obuhvaćeni pravovremenim izveštajima odgovarajućim organima, u skladu sa domaćom i međunarodnom regulativom i smernicama matične Grupe.

Najvažniji rizici kojima je Banka izložena u svom poslovanju uključuju kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik koncentracije, devizni rizik, kamatni rizik, rizik likvidnosti i operativni rizik.

Tokom 2015. godine Banca Intesa je nastavila sa unapređenjem sistema upravljanja rizicima. Revidirane su i dopunjene politike i procedure u cilju usklađivanja sa izmenama smernica i politika matične Grupe, kao i sa izmenama domaće i međunarodne (EU) regulative, preporukama Interne revizije i nalaza Kontrole NBS-a. Takođe, nastavljen je rad na AIRB projektu u cilju implementacije naprednog pristupa za merenje kreditnog rizika, dok je novi sistem za upravljanje

kolateralima (COLMS) doprineo kvalitetnijem upravljanju instrumentima kreditne zaštite. Banka je organizaciono i metodološki unapredila sistem za rano upozorenje na povećanje kreditnog rizika (Early Warning System), a formiran je i poseban organizacioni deo koji će proaktivno identifikovati i upravljati klijentima sa povećanim rizikom (Proactive Credit Exposure Management). Cilj je pravovremeno identifikovanje potencijalno problematičnih dužnika i sprovođenje adekvatnih akcija za predupređenje problema i smanjenje kreditnog rizika. U pogledu upravljanja rizikom likvidnosti, u 2014. godini je implementirana CRR/CRD IV regulativa koja je dopunjena EU Delegated Act pravilima tokom 2015. godine i u potpunosti usklađena sa pravilima Intesa Sanpaolo grupacije, relaksirajući obračun LCR pokazatelja. Pored toga, primenjena je i dopuna regulative iz januara 2014. godine u obračunu NSFR pokazatelja. Banka je setom limita vezanih za kapitalnu adekvatnost, likvidnost i kreditni rizik formalno definisala sklonost ka riziku (Risk Appetite Framework) i uspostavila redovan sistem izveštavanja menadžmenta i matične Grupe o usklađenosti sa tako definisanim limitima.

Kreditni riziciKreditni rizik se prati na više nivoa: procenom kreditne sposobnosti klijenata pre odobravanja kredita, praćenjem njihove urednosti u izmirivanju obaveza i kreditne sposobnosti tokom trajanja kreditnog odnosa, kao i naplatom i upravljanjem potraživanjima u docnji. Uprkos i dalje nepovoljnom ekonomskom ambijentu u 2015. godini, nivo kreditnih rizika je zabeležio značajan pad u odnosu na prethodnu godinu, kako u apsolutnom tako i u relativnom smislu. Aktivnim sprovođenjem svoje kreditne strategije, Banka je uspela značajno da smanji nivo problematičnih kredita (NPL). Kvalitet kreditnog portfolija je rigorozno proveravan i u procesu Posebnog dijagnostičkog ispitivanja (PDI) koje je NBS, u saradnji sa eksternim revizorima, sprovela tokom 2015. godine. Rezultati ispitivanja potvrdili su kvalitet procesa i procedura u oblasti kreditnog rizika i pokazali da i sa konzervativnim pretpostavkama u vrednovanju aktive i kapitala Banka ima kapitalnu adekvatnost značajno iznad zahtevanog nivoa. Banka je nastavila sa konzervativnom politikom klasifikacije i rezervisanja, izvršivši značajna rezervisanja za kreditne gubitke kako bi adekvatno pokrila kreditni rizik problematičnih (NPL) klijenata. U saradnji sa drugim

Sistem upravljanja rizicima

Velika preduzeća

Stanovništvo

MSP

Mali biznis

35,73%

5,06%

28,96%

30,26%

Javni sektor

Trgovina na veliko i malo

Građevinarstvo

Prehrambena industrija

Teška industrija

Trajna dobra

Uslužne delatnosti

Poljoprivreda/Šumarstvo/Ribarstvo

Ostale industrijske delatnosti

Transport i skladištenje

Finansijske institucije

Usluge

Turizam

Nekretnine, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti

25,36%

0,30%0,75%0,88%

1,58%2,55%

3,41%

5,76%

8,18%

20,68%

10,61%

6,83%

6,57%

6,55%

Uče

šće

u uk

upno

m p

ortf

oliju

86,9

7%

0,25

% 5,50

%

7,28

%

86,2

1%

0,12

% 4,65

%

9,02

%

Performing Past Due Unlikely to Pay* Doubtful

*Tokom 2015. godine uvedena je nova klasa, Unlikely to Pay, koja je obuhvatila Substandard i Restructured klase

Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec2014 2015

Vred

nost

pok

azat

elja


Otvorena devizna pozicija Limit otvorene devizne pozicije

u m

ilion

ima

evra


Izloženost kamatnom riziku Limit na izloženost kamatnom riziku

u m

ilion

ima

evra

4342


kreditorima, Banca Intesa je ostala veoma aktivna u traženju razumnih i održivih rešenja za najveće klijente u statusu neizmirenja obaveza kroz restrukturiranje i planove finansijske konsolidacije. Rizik koncentracije nije se značajno menjao i u okviru je regulatorno dozvoljenog nivoa kao i internih limita koje je definisao Upravni odbor. Oprezna politika rezervisanja za kreditne gubitke, uzeta sredstva obezbeđenja i visok nivo kapitala obezbeđuju adekvatnu zaštitu kreditora i deponenata Banke.

Kvalitet kreditnog portfolija po klasama

Najveće učešće u kreditnom portfoliju Banke imaju velika i mala i srednja preduzeća, čineći oko dve trećine ukupnog portfolija kredita, dok krediti stanovništvu i malom biznisu čine oko jedne trećine ukupnog portfolija kredita.

Distribucija portfolija po segmentima

Distribucija kreditnog portfolija po granama delatnosti ukazuje na relativno dobru diversifikovanost portfolija. Najveće učešće u kreditnom portfoliju imaju država i javna preduzeća, sektor trgovine, a slede građevinarstvo i prehrambena industrija.

Distribucija portfolija po industrijama

Banca Intesa je tokom 2015. godine nastavila razvoj internih kreditnih rejting modela u cilju približavanja standardima naprednih pristupa merenju kreditnih rizika. Razvijeni su PD modeli (Probability of default) za sve segmente klijenata iz privrede, projektno finansiranje i banke, dok je u toku izrada PD modela za segment stanovništva i LGD (Loss given default) modela.

U prvoj polovini godine Banca Intesa je sprovela proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) i putem ICAAP izveštaja (ICAAP knjiga) prezentovala rezultate procene regulatoru i matičnoj Grupi. ICAAP je sproveden prema metodologiji matične Grupacije i interno razvijenoj proceduri.

Tržišni riziciRizik likvidnosti, kamatni rizik, devizni rizik i rizik druge ugovorne strane svakodnevno se prate u skladu sa najboljom praksom i standardima NBS-a, Bazelskog komiteta, EBA i Intesa Sanpaolo grupe. Sektor za upravljanje rizicima dnevno meri tržišne rizike i rizik druge ugovorne strane, prati usklađenost sa postavljenim limitima i izveštava relevantne organe upravljanja i organizacione jedinice Banke o nivou preuzetog rizika. Na mesečnom nivou, a po potrebi i češće, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) prati nivo rizika likvidnosti, deviznog rizika i kamatnog rizika i daje smernice za tekuće aktivnosti usmerene na upravljanje tim rizicima, kao i generalno upravljanje bilansnom strukturom Banke.

Tokom 2015. godine nivo likvidnosti Banca Intesa bio je značajno iznad minimalno zahtevanog nivoa. Banka je viškove likvidnih sredstava plasirala u dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije i Republike Italije. Svi pokazatelji likvidnosti, regulatorni i pokazatelji koje je definisala Grupa, bili su konstantno u okviru postavljenih limita.

Trend regulatornih pokazatelja likvidnosti

Otvorena devizna pozicija je, u skladu sa strategijom Banke, bila na nivou značajno ispod maksimalnog nivoa koji je propisao regulator.

Kretanje izloženosti deviznom riziku

Nivo kamatnog rizika, u smislu osetljivosti neto prihoda i ekonomskog kapitala na promene tržišnih stopa prinosa, takođe je bio u skladu sa definisanim limitima.

Kretanje izloženosti kamatnom riziku

Operativni riziciUpravljanje operativnim rizicima se sprovodi u skladu sa metodologijom matične Grupe, prema modelu koji je podržan odgovarajućim informacionim rešenjima i koji omogućava redovno praćenje, procenu i izveštavanje o

operativnim rizicima.

Utvrđivanje, procena i monitoring operativnog rizika sprovodi se kroz proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima / gubicima i kroz proces procene izloženosti operativnom riziku. Podaci o operativnim rizicima / gubicima se analiziraju na mesečnom nivou, dok se proces procene izloženosti operativnom riziku sprovodi jednom godišnje, uključujući subjektivnu procenu operativnih rizika za period od 12 meseci. Analiziraju se različita scenarija operativnih rizika i procenjuje mogućnost i učestalost dešavanja operativnog rizika, kao i prosečan i najgori mogući gubitak u slučaju dešavanja svakog scenarija. Proces procene izloženosti operativnom riziku uključuje i procenu poslovnog okruženja kroz analizu značaja različitih faktora operativnog rizika, kao i procenu kvaliteta internih kontrola i načina upravljanja utvrđenim faktorima rizika.

Na osnovu baze podataka o operativnim rizicima / gubicima i rezultata ove procene, matična Grupacija izračunava, primenom naprednog modela za merenje, nivo očekivanih i neočekivanih operativnih gubitaka, odnosno nivo kapitala potreban za pokriće operativnih rizika.

Banka primenjuje standardizovani pristup merenju kapitalnog zahteva za operativni rizik, a Sektor za upravljanje rizicima redovno izveštava Izvršni odbor, Upravni odbor i matičnu Grupu o operativnim rizicima i merama za njihovo ublažavanje.

Nivo operativnih rizika u 2015. godini je nešto viši nego prethodne godine. Najveći operativni rizici se dešavaju zbog grešaka u procesima izvršenja i upravljanja, ali i zbog eksternih prevara i zloupotreba. U procesu procene izloženosti operativnom riziku za 2016. godinu utvrđeno je da su očekivani i neočekivani gubici po operativnim rizicima nešto viši u odnosu na prethodnu godinu, ali u skladu sa veličinom Banke i tipom poslovnog modela.

45


Događaji nakon datuma bilansa stanja

Nije bilo značajnih događaja posle datuma bilansa stanja koji bi zahtevali obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje Banke za 2015. godinu.

Događaji nakon datuma bilansa stanja

47


Finansijskiizveštaj

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

AkcionarimaBanca Intesa a.d. Beograd

Izveštaj o pojedinačnim finansijskim izveštajima

Izvršili smo reviziju priloženih pojedinačnih finansijskih izveštaja Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu: „Banka“) koji se sastoje od pojedinačnog bilansa stanja na dan 31. decembar 2015. godine, pojedinačnog bilansa uspeha, pojedinačnog izveštaja o ostalom rezultatu, pojedinačnog izveštaja o promenama na kapitalu i pojedinačnog izveštaja o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomena, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i druge napomene.

Odgovornost rukovodstva za pojedinačne finansijske izveštajeRukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i poštenu prezentaciju priloženih pojedinačnih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, i za uspostavljanje takvih internih kontrola za koje rukovodstvo utvrdi da su neophodne za pripremu pojedinačnih finansijskih izveštaja, koji ne sadrže materijalno značajne greške, nastale bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu.

Odgovornost revizoraNaša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o priloženim pojedinačnim finansijskim izveštajima. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije, Odlukom o spoljnoj reviziji banaka i Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi zahtevaju da se pridržavamo etičkih zahteva i da reviziju planiramo i obavimo na način koji nam omogućuje da steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne greške.

Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izbor procedura zavisi od naše procene, uključujući i procenu rizika od materijalno značajnih grešaka u finansijskim izveštajima, nastalih bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. U proceni rizika uzimamo u obzir interne kontrole, koje su relevantne za sastavljanje i istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja, sa ciljem kreiranja odgovarajućih revizorskih procedura, ali ne i za svrhe izražavanja mišljenja o efektivnosti primenjenih internih kontrola. Takođe, revizija obuhvata i ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanosti značajnih procenjivanja, koje je rukovodstvo izvršilo, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su revizorski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i pružaju osnov za izražavanje našeg mišljenja.

MišljenjePo našem mišljenju, pojedinačni finansijski izveštaji daju istinit i pošten pregled nekonsolidovanog finansijskog položaja Banke na dan 31. decembra 2015. godine, nekonsolidovanog rezultata njenog poslovanja i nekonsolidovanih tokova gotovine za godinu koja se završava na taj dan u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Izveštaj o drugim zakonskim i regulatornim zahtevima Banka je odgovorna za sastavljanje priloženog pojedinačnog godišnjeg izveštaja o poslovanju, u skladu sa zahtevom Zakona o računovodstvu Republike Srbije. Naša je odgovornost da izrazimo mišljenje o usklađenosti pojedinačnog godišnjeg izveštaja o poslovanju sa pojedinačnim finansijskim izveštajima za poslovnu 2015. godinu. U vezi sa tim, naši postupci se sprovode u skladu sa Međunarodnim standardom revizije 720 – Odgovornost revizora u vezi sa ostalim informacijama u dokumentima koji sadrže finansijske izveštaje koji su bili predmet revizije, i ograničeni smo samo na ocenu usaglašenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima.

Po našem mišljenju, pojedinačni godišnji izveštaj o poslovanju je usklađen sa pojedinačnim finansijskim izveštajima koji su bili predmet revizije.

Beograd, 17. februar 2016. godine KPMG d.o.o. Beograd (MP.) Dušan Tomić Ovlašćeni revizor

4948


U hiljadama dinara Napomena 31. decembar 2015. 31. decembar 2014.

AktIvA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 16 98,939,321 78,553,461

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 17 1,431,783 174,934

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 17 70,974 78,970

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 17 78,048,825 57,704,967

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 18 36,168,380 70,432,011

Krediti i potraživanja od komitenata 18 257,848,609 253,346,248

Investicije u zavisna društva 17 962,496 962,496

Nematerijalna ulaganja 19 818,694 801,047

Nekretnine, postrojenja i oprema 20 8,718,461 6,239,234

Investicione nekretnine 20 224,358 230,628

Tekuća poreska sredstva 14 79,396 298,079

Odložena poreska sredstva 14 220,561 224,804

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 20 256,254 256,058

Ostala sredstva 21 4,011,057 3,654,344

UkUPNO AktIvA 487,799,169 472,957,281

OBAvEZE

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 22 74,358 19,668

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 23 31,095,062 36,710,183

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 23 331,331,668 306,563,411

Rezervisanja 24 1,729,001 1,647,473

Tekuće poreske obaveze 14 679,444 -

Ostale obaveze 25 8,291,692 22,807,141

UkUPNO OBAvEZE 373,201,225 367,747,876

kAPItAL

Akcijski kapital 26 41,759,627 41,759,627

Dobitak 26 24,559,933 15,416,228

Rezerve 26 48,278,384 48,033,550

UkUPNO kAPItAL 114,597,944 105,209,405

UkUPNO OBAvEZE I kAPItAL 487,799,169 472,957,281

POJEDINAČNI BILANS STANJA NA DAN 31. DEcEmBAr 2015. gODINE

U hiljadama dinara Napomena 2015. 2014.

Prihodi od kamata 3 25,419,472 27,838,612

Rashodi od kamata 3 (5,209,044) (6,775,049)

Neto prihod po osnovu kamata 20,210,428 21,063,563

Prihodi od naknada i provizija 4 8,556,828 8,430,918

Rashodi od naknada i provizija 4 (3,113,026) (2,781,856)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 5,443,802 5,649,062

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 5 213,419 155,267

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 6 23,176 36,493

Neto dobitak/(gubitak) po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju 7 (991) 14,333

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 8 3,778,711 2,170,666

Ostali poslovni prihodi 9 1,321,130 473,056

Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki 10 (7,778,192) (9,168,698)

Neto poslovni prihod 23,211,483 20,393,742

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 11 (5,464,282) (4,707,674)

Troškovi amortizacije 12 (912,862) (892,860)

Ostali rashodi 13 (7,151,711) (7,696,902)

Dobitak pre oporezivanja 7,096,306 9,217,740

Porez na dobitak 14 (1,098,049) (287,603)

Dobitak nakon poreza 8,584,579 6,808,703

Osnovna zarada po akciji (u dinarima bez para) 15 40,273 31,942

POJEDINAČNI BILANS USPEHA U PErIODU OD 1. JANUArA DO 31. DEcEmBrA 2015. gODINE

Beograd, 6. mart 2015. godine

Rada Radović Alessio Cioni Draginja Đurić

direktor Sektora za finansije zamenik predsednika predsednik i računovodstvo Izvršnog odbora Banke Izvršnog odbora Banke




5150


U hiljadama dinara 2015. 2014.

Dobitak perioda 8,584,579 6,808,703

Komponente ostalog rezultata koje ne mogu biti reklasifikovane u dobitak ili gubitak:

Povećanje (smanjenje) revalorizacionih rezervi po osnovu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava (559,126) -

Komponente ostalog rezultata koje mogu biti klasifikovane u dobitak ili gubitak:

Pozitivni/(negativni) efekti promene fer vrednosti po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju 803,960 (486,486)

Ukupan pozitivan/(negativan) ostali rezultat perioda 244,834 (486,486)

Ukupan pozitivan rezultat perioda 8,829,413 6,322,217

POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O OSTALOm rEZULTATU U PErIODU OD 1. JANUArA DO 31. DEcEmBrA 2015. gODINE

U hiljadama dinaraAkcijski i

ostali kapitalEmisiona

premija

rezerve iz dobiti i ostale

rezerverevalorizacione

rezerve Dobitak Ukupan kapital

Početno stanje na dan 1. januara 2014. 21,327,058 20,432,569 47,484,121 1,035,915 8,607,525 98,887,188

Negativni efekti promene fer vrednosti po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju - - - (486,486) - (486,486)

Dobitak tekuće godine - - - - 6,808,703 6,808,703

Stanje na dan 31. decembar 2014. 21,327,058 20,432,569 47,484,121 549,429 15,416,228 105,209,405

Početno stanje na dan 1. januara 2015. 21,327,058 20,432,569 47,484,121 549,429 15,416,228 105,209,405

Pozitivni efekti promene fer vrednosti po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju 803,960 803,960

Smanjenje revalorizacionih rezervi po osnovu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava - - - (559,126) 559,126 -

Dobitak tekuće godine - - - - 8,584,579 8,584,579

Stanje na dan 31. decembar 2015. 21,327,058 20,432,569 47,484,121 794,263 24,559,933 114,597,944

POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O PrOmENAmA NA KAPITALU U PErIODU OD 1. JANUArA DO 31. DEcEmBrA 2015. gODINE







5352


U hiljadama dinara 2015. 2014.

Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 36,307,383 36,228,070

Prilivi od kamata 23,936,033 24,933,881

Prilivi od naknada 8,605,096 8,600,044

Prilivi po osnovu ostalih poslovnih aktivnosti 3,765,378 2,692,133

Prilivi od dividendi i učešća u dobitku 876 2,012

Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (19,038,056) (18,922,740)

Odlivi po osnovu kamata (3,212,872) (3,719,820)

Odlivi po osnovu naknada (3,071,747) (2,755,291)

Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (5,511,233) (4,838,817)

Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (373,662) (615,836)

Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (6,868,542) (6,992,976)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 17,269,327 17,305,330

Smanjenje plasmana i povećanje depozita i ostalih obaveza 4,881,285 64,914,634

Smanjenje kredita i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija, centralne banke i komitenata - 35,887,038

Povećanje depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, centralnoj banci i komitentima 4,881,285 29,027,596

Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita i ostalih obaveza (71,476,901) (13,268,356)

Povećanje kredita i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija, centralne banke i komitenata (53,089,559) -

Povećanje finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijskih sredstava namenjenih trgovanju i ostalih hartija od vrednosti koje nisu namenjene investiranju (18,367,675) (13,254,238)

Smanjenje finansijskih obaveza koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha i finansijskih obaveza namenjenih trgovanju (19,667) (14,118)

Neto priliv/(odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit (49,326,289) 68,951,608

Plaćeni porez na dobit (195,679) (433,284)

Neto priliv/(odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti (49,521,968) 68,518,324

Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 146,948 154,187

Prilivi od ulaganja u investicione hartije od vrednosti 69 -

Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 146,879 129,834

Priliv od prodaje investicionih nekretnina - 24,353

Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (3,656,633) (1,054,409)

Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme (3,656,633) (1,038,237)

Odlivi po osnovu nabavke investicionih nekretnina - (16,172)

Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (3,509,685) (900,222)

POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O TOKOVImA gOTOVINE U PErIODU OD 1. JANUArA DO 31. DEcEmBrA 2015. gODINE

Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 52,564,175 57,162,406

Prilivi po osnovu uzetih kredita 52,564,175 57,162,406

Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (55,799,934) (67,793,128)

Odlivi gotovine po osnovu uzetih kredita (55,799,934) (67,793,128)

Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (3,235,759) (10,630,722)

Svega prilivi gotovine 93,899,791 158,459,297

Svega odlivi gotovine (150,167,203) (101,471,917)

Neto povećanje/(smanjenje) gotovine (56,267,412) 56,987,380

gotovina i gotovinski ekvivalenti na početku godine 79,926,194 21,421,677

Pozitivne kursne razlike 2,715,851 1,629,691

Negativne kursne razlike (2,547,844) (112,554)

gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda 23,826,789 79,926,194




55


Napomene uz finansijske izveštaje za period od 01.01. do 31.12.2015. godine

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu „Banka”) je osnovana kao deoničarsko društvo, na osnovu zaključenog Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke „Delta banke“ deoničkog društva, Beograd od 16. septembra 1991. godine. Narodna banka Jugoslavije je dana 19. septembra 1991. godine donela rešenje i izdala dozvolu za osnivanje Mešovite banke „Delta banke“ deoničkog društva, Beograd.

Banka je registrovana kod Okružnog Privrednog suda u Beogradu 16. oktobra 1991. godine, nakon čega je i počela sa radom.

Na osnovu Odluke Generalnog direktora br. 18600 od 7. novembra 2005. godine, saglasnosti Narodne banke Srbije i rešenja Registra privrednih subjekata br. BD 98737/2005 od 29. novembra 2005. godine, izvršena je promena naziva Banke u Banca Intesa a.d. Beograd.

U toku 2007. godine, došlo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri čemu je Banka kao sticalac preuzela Panonsku banku a.d. Novi Sad. Nakon registracije postupka spajanja pripajanjem pred Agencijom za privredne registre, Banka je kao sticalac i pravni sledbenik, nastavila da posluje pod svojim postojećim poslovnim imenom, dok je Panonska banka a.d. Novi Sad prestala da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, a njene akcije su povučene i poništene.

U toku 2012. godine Skupština Banke je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, uz saglasnost Narodne banke Srbije, što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 85268/2012 od 27. juna 2012. godine. Na ovaj način Banka se uskladila sa Zakonom o privrednim društvima.

U toku 2015. godine Banka je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, čime je svoje poslovanje i akta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne Banke Srbije, usaglasila sa odredbama Zakona o bankama, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 56475/2015 od 26. juna 2015. godine.

Dalje, tokom 2015. godine, došlo je do promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogleda u tome što je manjinski akcionar International Finance Corporation (IFC) prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo Holding International S.A. Nakon ove promene Banka ima dva akcionara, a to su Intesa Sanpaolo Holding International S.A. i Intesa Sanpaolo S.p.A.

Na dan 31. decembra 2015. godine, sedište Banke nalazi se u Beogradu u ulici Milentija Popovića 7b. Mrežu Banke čine pripadajući organizacioni delovi i to: 4 Regionalna centra sa 170 ekspozitura.

Banka je na dan 31. decembra 2015. godine imala 3.010 zaposlenih radnika (31. decembra 2014 - 3.025 zaposlenih).

5756


2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Ovi finansijski izveštaji (u daljem tekstu: finansijski izveštaji) Banke za 2015. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI ili IFRS).

U skladu sa Zakonom o računovodstvu, banke su obavezne da vode knjige i pripremaju finansijske izveštaje u skladu sa prevedenim MSFI, dok je Zakonom o bankama, član 50 stav 2, propisano da banke, pri sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) od dana koji je nadležno međunarodno telo odredilo kao dan početka njihove primene.

Standardi i tumačenja koja su prvi put u primeni u tekućem periodu:• Dopune MRS 19 Naknade zaposlenima – Planovi doprinosa (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. jula 2014. godine);• Ciklus godišnjeg unapređenja standarda 2010. – 2012. (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon

1. jula 2014. godine);• Ciklus godišnjeg unapređenja standarda 2011. – 2013. (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon

1. jula 2014. godine).

U trenutku odobrenja priloženih finansijskih izveštaja, objavljeni su sledeći standardi i tumačenja koji su primenljivi u narednom periodu, kao i standardi koji nisu prevedeni:

• MSFI 9 Finansijski instrumenti (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine);

U skladu sa MSFI 9, finansijska sredstva će se klasifikovati u jednu od dve navedene kategorije prilikom početnog priznavanja: finansijska sredstva vrednovana po amortizovanom trošku ili finansijska sredstva vrednovana po fer vrednosti. Finansijsko sredstvo će se priznavati po amortizovanom trošku ako sledeća dva kriterijuma budu zadovoljena: sredstva se odnose na poslovni model čiji je cilj da se naplaćuju ugovoreni novčani tokovi i ugovoreni uslovi pružaju osnov za naplatu na određene datume novčanih tokova koji su isključivo naplata glavnice i kamate na preostalu glavnicu. Sva ostala sredstva će se vrednovati po fer vrednosti. Dobici i gubici po osnovu vrednovanja finansijskih sredstava po fer vrednosti će se priznavati u bilansu uspeha, izuzev za ulaganja u instrumente kapitala sa kojima se ne trguje, gde MSFI 9 dopušta, pri inicijalnom priznavanju, kasnije nepromenljivi izbor da se sve promene fer vrednosti priznaju u okviru ostalih dobitaka i gubitaka u izveštaju o ukupnom rezultatu. Iznos koji tako bude priznat u okviru izveštaja o ukupnom rezultatu neće moći kasnije da se prizna u bilansu uspeha.

• MSFI 15 Prihodi (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine);• MSFI 14 Regulatorni računi (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);• Dopune MSFI 11 Zajednički aranžmani – Računovodstveno obuhvatanje akvizicija i zajedničkih operacija (na

snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);• Dopune MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 38 Nematerijalna imovina – Razjašnjenje prihvatljivih

metoda obračuna amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

• Dopune MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 41 Poljoprivreda (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

• Dopune MSFI 10 Konsolidovani finansijski iskazi i MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate - Prodaja imovine ili njenog dela između Investitora i pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

• Ciklus godišnjeg unapređenja standarda 2012.- 2014. (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2016. godine);

• Dopune IAS 27 - Pojedinačni finansijski izveštaji (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Nastavak)

Rukovodstvo Banke trenutno razmatra uticaj navedenih standarda i tumačenja na finansijske izveštaje Banke, kao i datum njihovog stupanja na snagu.

Priloženi finansijski izveštaji su pojedinačni u smislu da uključuju nekonsolidovane pozicije potraživanja, obaveze, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Banke bez uključivanja zavisnog pravnog lica – Intesa Leasing d.o.o., Beograd, koje je 100% u vlasništvu Banke. Banka je u skladu sa odredbama MSFI 10 izuzeta od sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja. Banka primenjuje metod nabavne vrednosti, tj. troška, prilikom vrednovanja ovog učešća. Ukupna aktiva zavisnog društva čini 1,92% ukupne aktive Banke na dan 31. decembra 2015. godine.

Najviše matično lice, Intesa Sanpaolo S.P.A., regularno sastavlja i objavljuje konsolidovane finansijske izveštaje koji su u skladu sa IFRS odobrenih od strane EU. Ovi izveštaji se objavljuju na zvaničnom veb sajtu Intesa Sanpaolo Grupe: www.group.intesasanpaolo.com.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2.

2.2. Uporedni podaci

Računovodstvene politike i procene koje se tiču priznavanja i vrednovanja sredstava i obaveza, korišćene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2014. godinu.

2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Korišćenje procenjivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da mogu prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

5958



2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak)

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kada je reč o proceni gubitaka zbog obezvređenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolija najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.

U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju.

Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u pogledu mogućnosti i sposobnosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci.

Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i nekretnina, postrojenja i opreme („osnovnih sredstava“)

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Zbog značaja stalnih sredstava u ukupnoj aktivi Banke, uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati materijalno značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja.

Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva objektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak)

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom (Napomena 24). Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Potencijalne obaveze, kao i stavke koje ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 14(c)).

Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 24. uz finansijske izveštaje.

2.4. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta.

Za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi po osnovu kamata se priznaju u okviru prihoda od kamata i rashoda kamata u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda i rashoda od kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

Nakon identifikacije objektivnih dokaza obezvređenja i priznavanja umanjenja vrednosti, prihod od kamata na ova potraživanja obračunava se primenom efektivne kamatne stope na neto osnovicu, odnosno korišćenjem kamatne stope koja se koristila za diskontovanje budućih tokova gotovine u svrhu odmeravanja gubitaka od umanjenja vrednosti.

Banka nastavlja obračun kamate u svrhu evidencije ukupnog potraživanja po osnovu kamata, ali ovako obračunata kamata ne utiče na kamatne prihode već se samo evidentira u vanbilansnoj evidenciji Banke.

Evidenciona kamata se, sve do definitivnog regulisanja spornog potraživanja, obračunava i evidentira u okviru vanbilansne evidencije.


6160


2.5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.

2.6. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan (Napomena 32).

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika i prezentovane su u okviru pozicije prihoda/rashoda od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (Napomena 8).

Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda od kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule nastale u obračunskom periodu i prezentovane su u okviru pozicije prihoda/(rashoda) od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (Napomena 8).

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja.

2.7. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na „regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani.

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

Finansijska sredstva

Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko:• Je došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili• Je Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši isplatu primljene

gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu i

• Banka je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.


2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak)

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (Nastavak)

Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je zaključila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži.

Finansijske obaveze

Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.

Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju.

2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih. Navedena sredstva se evidentiraju po fer vrednosti u bilansu stanja.

Finansijski instrumenti kojima se trguje obuhvataju obveznice namenjene trgovanju i finansijske derivate.

Svi realizovani ili nerealizovani dobici i gubici po osnovu promena tržišne vrednosti ovih hartija od vrednosti, odnosno svođenja na fer vrednost, priznaju se u korist prihoda, odnosno na teret rashoda.

Banka je u toku 2007. godine u svoje poslovanje uvela nekoliko tipova finansijskih instrumenata koji zadovoljavaju definiciju finansijskih derivata u skladu sa MRS 39 „Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje” i koji kao osnovnu tržišnu varijablu (underlying) imaju valutni kurs. Derivati koje Banka koristi su valutni swap (FX swap) i valutni forward (FX forward). Za potrebe računovodstvenog evidentiranja, a u skladu sa zahtevom MRS 39, derivati su klasifikovani kao finansijski instrumenti namenjeni trgovini, odnosno vode se u bilansu stanja po fer vrednosti, dok se sve promene fer vrednosti evidentiraju u bilansu uspeha na računima nerealizovanih kursnih razlika.


6362




2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (Nastavak)

Početno priznavanje derivata vrši se u momentu kada je izvršeno ugovaranje derivativnog ugovora sa drugom ugovornom stranom (datum dogovora). Iznos nominalne glavnice (notional amount) na koji se ugovara odnosni derivat evidentira se vanbilansno a bilansno se u aktivi ili pasivi iskazuje inicijalna pozitivna ili negativna fer vrednost derivata. Inicijalno priznavanje fer vrednosti vrši se samo za one derivate za koje postoji tržišna cena istog ili sličnog derivata na organizovanom tržištu, a koja se razlikuje od cene po kojoj je Banka ugovorila derivat. Derivati koje Banka ugovara sa klijentima koji posluju u Srbiji samim tim nemaju inicijalno priznatu fer vrednost, jer u zemlji ne postoji aktivno tržište derivata. Banka će u momentu razvoja aktivnog tržišta derivata, tj. kada uporedni podaci sa tržišta derivata postanu raspoloživi, preko bilansa stanja (sredstvo ili obaveza) i bilansa uspeha (inicijalno pozitivna ili negativna fer vrednost) evidentirati razliku između tržišne cene transakcije i inicijalne fer vrednosti derivata utvrđene primenom metodologije vrednovanja. U skladu sa važećom računovodstvenom politikom Banke, fer vrednost finansijskih instrumenata namenjenih prodaji usklađuje se na kraju meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti derivata evidentira u bilansu uspeha kao povećanje fer vrednosti ili smanjenje fer vrednosti. Pozitivna fer vrednost derivata se iskazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza. Prestanak priznavanja derivata vrši se u momentu kada ističu ugovorna prava i obaveze (razmena gotovinskih tokova) proistekle iz derivata, odnosno na datum izvršenja. Krajnji efekat usklađivanja fer vrednosti se u tom trenutku za valutne finansijske derivate (kakve Banka trenutno jedino ugovara) evidentira na računu realizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene (mesečno knjižene pozitivne i negativne fer vrednosti) se storniraju.

Zbog toga što ne postoji aktivno tržište derivata na srpskom finansijskom tržištu i samim tim ne postoji mogućnost da fer vrednost derivata bude objektivno utvrđena (kotirana cena), Banka za obračun fer vrednosti koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova koji proističu iz derivata. Navedena metoda obračuna je opšteprihvaćena od strane svih učesnika u transakcijama sa derivatima na tržištima zemalja gde se derivatima organizovano trguje, a izračunata fer vrednost predstavlja pouzdanu procenu cene derivata koja bi bila postignuta u transakcijama na razvijenom tržištu derivata.

Metodologija u najvećoj mogućoj meri inkorporira u sebe tržišne faktore (srednja vrednost deviznog kursa, tržišne kamatne stope i sl.) i konzistentna je sa opšteprihvaćenim finansijskim metodologijama za određivanje vrednosti derivata. Banka najmanje jednom mesečno vrši back-testing i kalibraciju primenjene metodologije obračuna fer vrednosti koristeći tržišne varijable i alternativne metode obračuna.

2.7.2. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu.

Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja i direktan otpis.

Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada koji ulaze u poziciju Bilansa stanja – Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija / komitenata. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja koja ulaze u poziciju Bilansa stanja – Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija / komitenata i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.


2.7.2. Krediti i potraživanja (Nastavak)

Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR, CHF ili USD, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenom valutne klauzule iskazana je u okviru Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija / komitenata. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike

U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da su finansijsko sredstvo, ili grupa sredstava, obezvređeni samo ako postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti.

Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se dužnik suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna.

Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava, evidentiraju se u bilansu uspeha kao (rashodi) / prihodi po osnovu obezvređenja / umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (Napomena 10). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (Napomena 10).

Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom uzima u obzir tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala.


6564




2.7.2. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike (Nastavak)

U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno revidiraju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.

Tokom godine se mogu, delimično ili u celosti, vršiti direktni otpisi dospelih plasmana i potraživanja za koje je nemogućnost njihove naplate izvesna, odnosno za koje je nastalo i dokumentovano umanjenje vrednosti. Direktan otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda ili ovlašćenog organa Banke.

Isknjižavanja vrednosti nenaplativih potraživanja

Isknjižavanje vrednosti se radi u skladu sa Procedurom o isknjižavanju vrednosti nenaplativih potraživanja. Predmet isknjižavanja vrednosti su potraživanja koja ispunjavaju sledeće uslove: postoji docnja u naplati konkretnog potraživanja duža od 360 dana; Banka nije uspela da naplati potraživanje i pored sprovođenja svih aktivnosti naplate definisanih svojim politikama i procedurama; započeti su sudski postupci namirenja potraživanja; vrednost potraživanja je u potpunosti pokrivena ispravkom vrednosti.

Izuzetno, i potraživanja koja ne ispunjavaju gore navedene uslove mogu biti isknjižena ukoliko je takvu odluku doneo nadležni organ, Odbor za kvalitet aktive, a u skladu sa ovlašćenjima delegiranim od strane Upravnog odbora.

2.7.3. Reprogramirani krediti

Ukoliko se proceni da su problemi dužnika i kašnjenje u izvršavanju obaveza prema Banci privremenog karaktera, odnosno da bi klijent pod nešto izmenjenim ugovornim uslovima mogao ponovo postati uredan u plaćanju obaveza, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova ne smatra se da je kredit dospeo. Reprogramirani krediti se kontinuirano prate i kontrolišu kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja.

2.7.4. Finansijska sredstva koje se drže do dospeća

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća su sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koja Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja finansijskih sredstava koja se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja.

Banka na dan 31. decembra nema niti je u 2015. godini ulagala u finansijska sredstva koja su klasifikovana u ovu kategoriju.


2.7.5. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva koja su namenjena da se drže na neodređeni vremenski period, a koja mogu biti prodata usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao „finansijska sredstva raspoloživa za prodaju”.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju sastoje se od akcija, učešća u kapitalu drugih banaka i pravnih lica, državnih zapisa i obveznica Republike Srbije i Republike Italije sa rokom dospeća preko 3 meseca.

Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, se iskazuju po fer vrednosti. Učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjeno za eventualna obezvređenja. Fer vrednost finansijskih sredstava koja se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim berzanskim cenama. U slučaju nepostojećeg ili vrlo nelikvidnog sekundarnog tržišta za finansijske instrumente koji su kotirani na berzi, Banka će u slučaju materijalne značajnosti pozicija u tim instrumentima primenjivati i odgovarajuće procente korekcije berzanske vrednosti za iznos umanjenja usled nelikvidnosti/odsustva tržišta (haircut) u slučaju potrebe za njihovim otuđenjem.

Nerealizovani dobici i gubici po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru rezervi fer vrednosti u okviru kapitala, dok se finansijsko sredstvo ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok to sredstvo nije obezvređeno. Kada se finansijska sredstva raspoloživa za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostala finansijska sredstva raspoloživa za prodaju neće biti naplaćeni, Banka vrši ispravku vrednosti.

Prihodi od kamata na državne zapise i obveznice Republike Srbije se obračunavaju i pripisuju mesečno i priznaju u bilansu uspeha.

Prihodi od dividendi, po osnovu ulaganja u akcije drugih pravnih lica, i prihodi po osnovu učešća u kapitalu drugih pravnih lica prikazuju se kao prihodi u trenutku kada se utvrdi pravo akcionara da prime isplatu.

U slučaju finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. U slučaju instrumenata kapitala raspoloživih za prodaju, objektivnim dokazom se smatra i „značajan“ ili „prolongiran“ pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne vrednosti. Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika nabavne vrednosti i trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira direktno kroz kapital.

2.7.6. Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze, se prvobitno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope.


6766




2.7.7. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.7.8. Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

2.8. Prebijanje finansijskih instrumenata

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

2.9. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne

Rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 94/2011, 57/2012,123/2012, 43/2013 i 135/2014, 14/2015 i 38/2015).

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja, broja dana prekoračenja otplate glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja.

Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, potrebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%).

Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila bliže kriterijume i metodologiju za klasifikaciju potraživanja i obračun rezerve za procenjene gubitke a u skladu sa kriterijumima definisanim Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Osnovni kriterijumi klasifikacije potraživanja su urednost dužnika u izmirenju obaveza, finansijski položaj i poslovne performanse dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja plaćanja.

Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.7.2. iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 10).

Iznos potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala prilikom obračuna regulatornog kapitala Banke.

aktive vanbilansnih stavki

2.10. gotovina i sredstva kod centralne banke

Pod gotovinom i sredstvima kod centralne banke, iskazuju se gotovina u dinarima i stranoj valuti, odnosno gotovina na žiro i tekućim računima, gotovina u blagajni i ostala novčana sredstva u dinarima i stranoj valuti, zlato i ostali plemeniti metali, deponovani viškovi likvidnih sredstava banke kod Narodne banke Srbije i sredstva obavezne rezerve u stranoj valuti izdvojena na posebnim računima kod Narodne banke Srbije.

2.11. Konsolidovani finansijski izveštaji

Osnovni principi na bazi kojih se pripremaju i prezentuju konsolidovani finansijski izveštaji, u slučaju kada entitet kontroliše jedan ili više drugih entiteta, ustanovljeni su MSFI 10 - Konsolidovani finansijski izveštaji.

MSFI 10, Konsolidovani finansijski izveštaji, zahteva od entiteta (matični entitet) koji kontroliše jedan ili više entiteta (zavisni entitet) da prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje, da definiše principe kontrole i određuje kontrolu kao osnov za konsolidaciju.

Banka na dan 31. decembra 2015. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva Intesa Leasing d.o.o. Beograd i samim tim ima punu kontrolu nad njim. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 17 (c)).

Osim Intesa Leasing Beograd, Banka nema kontrolu ni nad jednim drugim entitetom.

Kako, najviše matično lice, Intesa Sanpaolo S.P.A., sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje koji su u skladu sa IFRS odobrenih od strane EU, i prezentuje ih na zvaničnom veb sajtu Intesa Sanpaolo Grupe: www.group.intesasanpaolo.com i kako su ispunjeni ostali zahtevi MSFI 10, paragraf 4, Banka ne sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje.

2.11.1. Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate

Ulaganja u entitet u kome Banka ima značajan uticaj, a koje nije ni zavisni entitet ni učešće u zajedničkom poduhvatu naziva se, u skladu sa MRS 28, Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate. Ulaganje se vodi po metodu udela, a klasifikuje kao sredstvo raspoloživo za prodaju.

Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate se klasifikuje kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju, i evidentira se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

Banka nema investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate.

2.12. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i nematerijalnih ulaganja u pripremi. Nematerijalna ulaganja iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti.

Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 10 godina).

Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 2 do 5 godina).

Izdaci vezani za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu.


6968



2.12. Nematerijalna ulaganja (Nastavak)

Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka, i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova.

Nematerijalna ulaganja se otpisuju redovno u toku godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije u skladu sa procenjenim korisnim vekom upotrebe i to za sve obračunske periode:

• licence i slična prava 10%-20%• softveri 20%-50%

Nematerijalna ulaganja uključuju i ulaganja u softvere u pripremi koja se ne amortizuju, budući da nisu još uvek u upotrebi.

2.13.1. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine

Nekretnine, postrojenja i oprema (dalje: osnovna sredstva) na dan 31. decembra 2015. godine iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja.

Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstva.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali.

Banka poseduje nekretnine kao investicije u cilju ostvarenja prihoda po osnovu zakupnina i porasta vrednosti nekretnina na tržištu. Investicione nekretnine iskazane su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

Amortizacija se ravnomerno obračunava na nabavnu vrednost nekretnina i opreme, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja za sve obračunske periode:

Građevinski objekti 2.5%Kompjuterska oprema 20%Nameštaj i druga oprema 7% - 25%Investicione nekretnine 2.5%

Kod utvrđivanja osnovice za amortizaciju, nabavna odnosno procenjena vrednost se ne umanjuje za iznos preostale (rezidualne) vrednosti zato što se procenjuje da je ona posle korisnog veka trajanja jednog osnovnog sredstva jednaka nuli.

Obračun amortizacije nekretnina i opreme počinje od narednog meseca, u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavljeno u upotrebu. Obračunat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao.

Korisni vek upotrebe sredstva se revidira, i po potrebi koriguje, na datum svakog bilansa stanja. Promena u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvata se kao promena u računovodstvenim procenama.

Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili ostali rashodi.

Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima (Napomena 14(c)).

2.13.2 Stalna sredstva namenjena prodaji

U skladu sa IFRS 5, Banka klasifikuje stalnu imovinu kao imovinu koja se drži radi prodaje ako se njena knjigovodstvena vrednost može povratiti prevashodno prodajnom transakcijom a ne daljim korišćenjem. Imovina klasifikovana kao imovina namenjena prodaji mora biti dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju i njena prodaja mora biti verovatna.

Da bi prodaja bila verovatna, rukovodstvo Banke mora da bude posvećeno planu za prodaju imovine, da je program za pronalaženje kupca već počeo i da je imovina prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njenu sadašnju fer vrednost. Imovina treba da bude prodata u roku od jedne godine od datuma priznavanja. Događaji ili okolnosti koji su van kontrole Banke mogu dovesti do produženja perioda završetka prodaje i na više od godinu dana.

Imovina koja se klasifikuje kao imovina koja se drži za prodaju se odmerava po nižem od sledeća dva iznosa :• Po knjigovodstvenoj vrednosti• Fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje.

Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju (Napomena 20).

2.14. Obezvređenje nefinansijske imovine

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja fer vrednost umanjena za troškove prodaje. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 „Umanjenje vrednosti imovine“.

Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.

2.15. Finansijski lizing

Banka kao zakupac

Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga, kapitalizuje se na početku lizinga po nabavnoj vrednosti predmeta lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza.

Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga, kako bi se ostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata.

Ugovorom je regulisano da Banka može, ali ne mora, da nakon isteka ugovora o lizingu stekne vlasništvo nad predmetom lizinga.


7170


2.16. Operativni lizing

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Plaćanja poslovnog zakupa priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka), tokom perioda trajanja zakupa.

2.17. rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno koriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 30), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

2.18. kapital

Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), ostalog kapitala, emisione premije, rezervi i neraspoređenog dobitka.

Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima posle datuma bilansa stanja.

2.19. Primanja zaposlenih

(a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca, u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih, i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije.

(b) Obaveze po osnovu restrukturiranja

Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa, prilikom dobrovoljnog odlaska u penziju, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih.


2.19. Primanja zaposlenih (Nastavak)

(c) Obaveze po osnovu ostalih naknada - otpremnina prilikom odlaska u penziju

U skladu sa Zakonom o radu kao i članom 28. Kolektivnog ugovora, Banka je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja.

Rezervisanje sredstava za otpremnine kao i za neiskorišćene godišnje odmore, formirano je na bazi izveštaja nezavisnog aktuara, i isto je iskazano u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 24 (c)).

2.20. Porezi i doprinosi

(a) Porez na dobit

Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit pravnih lica od 15%, utvrđuje se Poreskim bilansom Banke.

Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike, kao što je prikazano u godišnjem Poreskom bilansu koji se predaje u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza, osim u slučaju statusnih promena, likvidacije ili stečaja poreskog obveznika, kada se podnosi u roku od 15 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja.

Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja „goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji, koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.


7372


2.20. Porezi i doprinosi (Nastavak)

Odloženi porezi (Nastavak)

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze, izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih, na dan bilansa stanja.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist kapitala.

(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih rashoda (Napomena 13).

2.21. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke (Napomena 27). Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.


3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

a) Prihodi i rashodi od kamata po sektorskoj strukturi prikazani su kako sledi:U hiljadama dinara

2015. 2014.

Prihodi od kamata

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 1,254,542 1,647,126

- Holding kompanije 84 299

– Preduzeća 9,438,316 10,738,649

– Stanovništvo 9,597,971 9,267,928

– Javni sektor 4,672,987 5,810,891

– Strane banke i finansijske organizacije 9,911 13,771

– Strana lica 292,098 103,217

– Drugi komitenti 153,563 256,731

Ukupno 25,419,472 27,838,612

rashodi kamata

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja (122,957) (143,619)

- Holding kompanije (6) (8)

– Preduzeća (1,506,497) (1,984,143)

– Stanovništvo (2,067,690) (3,166,406)

– Javni sektor (721,593) (420,870)

– Strane banke i finansijske organizacije (324,986) (567,713)

– Strana lica (215,872) (270,667)

– Drugi komitenti (249,443) (221,623)

Ukupno (5,209,044) (6,775,049)


Ukupni priznati prihodi od kamata na obezvređene kredite na dan 31. decembar 2015. godine iznose 2,578,355 hiljada RSD (31. decembar

2014. godine 2,897,750 hiljada RSD).

b) Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata prikazani su kako sledi: U hiljadama dinara

2015. 2014.

Prihodi od kamata

Po osnovu kredita 19,890,082 20,876,496

Po osnovu REPO poslova 230,254 857,380

Po obaveznoj rezervi 620,743 582,546

Po osnovu depozita 358,285 111,245

Po osnovu HOV 4,010,704 4,658,676

Po osnovu ostalih plasmana 309,404 752,269

Ukupno 25,419,472 27,838,612

rashodi kamata

Po osnovu kredita (596,351) (849,367)

Po osnovu depozita (4,389,931) (5,877,798)

Po osnovu HOV (220,554) (44,782)

Ostali rashodi kamata (2,208) (3,102)

Ukupno (5,209,044) (6,775,049)


7574


4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Prihodi od naknada i provizija

Naknade za bankarske usluge:

– poslovi platnog prometa u zemlji 2,326,617 2,457,002

– poslovi platnog prometa u inostranstvu 647,103 591,824

– kreditni poslovi 145,459 166,698

– poslovi sa platnim karticama 2,788,959 2,621,620

5,908,138 5,837,144

Provizije po izdatim garancijama i akreditivima 616,037 647,907

Naknade za vođenje tekućih računa 1,421,074 1,353,954

Naknada za opšte uplatnice, EDB i Telekom 302,829 303,754

Ostale naknade i provizije 308,750 288,159

Ukupno 8,556,828 8,430,918

rashodi od naknada i provizija

Naknade za usluge platnog prometa:

– u zemlji (204,464) (199,595)

– u inostranstvu (129,203) (120,228)

Naknade i provizije Narodne banke Srbije (76,734) (73,427)

Troškovi Kreditnog biroa (149,062) (145,469)

Troškovi iz poslovanja sa platnim karticama (2,382,001) (2,104,052)

Ostale naknade i provizije (171,562) (139,085)

Ukupno (3,113,026) (2,781,856)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 5,443,802 5,649,062

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Prihodi od promene vrednosti

- valutni swap 257,799 173,866

- forward 6,438 1,068

- hartije od vrednosti 25,711 -

Ukupno prihod 289,948 174,934

rashodi od promene vrednosti

- valutni swap (71,672) (17,067)

- forward (2,686) (2,600)

- hartije od vrednosti (2,171) -

Ukupno rashod (76,529) (19,667)

Neto dobitak 213,419 155,267

5. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU

7776


6. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTVA KOJA SE INICIJALNO PRIZNAJU KROZ BILANS USPEHA

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Prihodi po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti i ostalih finansijskih sredstava, koja se priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

- zlato i srebro 15,330 14,481

- hartije od vrednosti 23,078 28,817

Ukupno prihodi 38,408 43,298

rashodi po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti i ostalih finansijskih sredstava, koja se priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

- zlato i srebro (15,232) (6,805)

Ukupno rashodi (15,232) (6,805)

Neto dobitak 23,176 36,493

7. NETO DOBITAK/(GUBITAK) PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Dobici po osnovu prodaje

-hartije od vrednosti 1,853 17,084

Ukupno dobitak 1,853 17,084

gubici po osnovu prodaje

-hartije od vrednosti (2,844) (2,751)

Ukupno gubitak (2,844) (2,751)

Neto (gubitak)/dobitak (991) 14,333

7978


8. NETO PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Prihodi po osnovu pozitivnih kursnih razlika 41,169,816 38,736,244

Prihodi od pozitivnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 13,313,252 14,793,225

Ukupno 54,483,068 53,529,469

Rashodi po osnovu negativnih kursnih razlika (39,717,553) (45,826,658)

Rashodi od negativnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule (10,986,804) (5,532,145)

Ukupno (50,704,357) (51,358,803)

Neto prihod 3,778,711 2,170,666

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za obaveze 185,811 116,130

Prihodi od zakupnina 57,136 70,475

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i viškova 15,108 23,221

Refundirani troškovi 17,233 14,789

Prihodi od dividendi i učešća 126,376 2,012

Prihodi od smanjenja obaveza 7,105 -

Ostali prihodi 912,361 246,429

Ukupno 1,321,130 473,056

8180


10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

a) Pregled po klasamaU hiljadama dinara

2015. 2014.

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana 4,893,985 4,636,620

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa učešća u kapitalu - 182

Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilansne pozicije 426,620 572,304

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 436,687 171,117

Ukupno prihodi 5,757,292 5,380,223

Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija (12,837,977) (13,681,838)

Rashodi od ukidanja indirektnih otpisa učešća u kapitalu (1,398) -

Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije (508,835) (714,872)

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (187,274) (152,211)

Ukupno rashodi (13,535,484) (14,548,921)

Neto rashod (7,778,192) (9,168,698)

b) Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i rezervisanja za rizične vanbilansne pozicije

Promene na računima ispravki vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u 2015. godini prikazane su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2015. godini Stanje

Početno stanje - 31. decembar 2014. godine 30,082,738

Povećanje rezervisanja u toku godine 13,346,812

Ukidanja rezervisanja u toku godine (5,320,605)

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa 763,536

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa (677,820)

Prenos na vanbilans (3,049,853)

Prenos sa vanbilansa 48,294

Prodaja (ustupanje) potraživanja (6,066,718)

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding) (1,552,661)

Konačno stanje - 31. decembar 2015. godine 27,573,723

U hiljadama dinara

kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2014. godini Stanje

Početno stanje - 31. decembar 2013. godine 26,550,870

Povećanje rezervisanja u toku godine 14,396,709

Ukidanja rezervisanja u toku godine (5,208,924)

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa 1,023,733

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa (80,520)

Prenos na vanbilans (5,166,076)

Prenos sa vanbilansa 40,041

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding) (1,473,095)

Konačno stanje - 31. decembar 2014. godine 30,082,738

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Troškovi zarada 3,425,028 3,400,976

Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 428,068 427,944

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 1,584,882 851,607

Troškovi naknada na ostale privremene i povremene poslove 4,981 4,741

Ostali lični rashodi 20,990 22,076

Rashodi rezervisanja za penzije i drugih rezervisanja za zaposlene 333 330

Ukupno 5,464,282 4,707,674

8382


12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Troškovi amortizacije:

– nematerijalnih ulaganja (Napomena 19) 380,370 367,583

– osnovnih sredstava i investicionih nekretnina (Napomena 20) 532,492 525,277

Ukupno 912,862 892,860

13. OSTALI RASHODI

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Materijal i energija i rezervni delovi 376,965 324,100

Profesionalne usluge 732,835 663,140

Troškovi reklame, marketinga i reprezentacije 384,565 425,324

PTT i telekomunikacione usluge 325,279 325,785

Premije osiguranja 1,913,932 1,650,526

Održavanja osnovnih sredstava 420,448 401,215

Zakupnine 1,147,672 1,092,241

Naknade 173,691 181,346

Porezi i doprinosi 106,154 880,298

Fizičko-tehničko obezbeđenje 251,151 208,249

Opšti i administrativni troškovi 352,009 299,294

Gubici od rashodovanja, prodaje i manjka osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 7,078 754

Ostali troškovi 757,136 217,742

Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana - 3,156

Rashodi po osnovu rezervisanja obaveze 202,796 102,290

Rashodi po osnovu promene vrednosti osnovnih sredstava, investicionih nekretnina i nematerijalnih ulaganja - 921,442

Ukupno 7,151,711 7,696,902

8584


14. POREZ NA DOBIT

a) komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Tekući porez na dobit 1,093,806 433,284

Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza (11,948) (147,898)

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 16,191 2,217

Ukupno 1,098,049 287,603

b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Dobitak pre oporezivanja 9,682,628 7,096,306

Porez na dobit po stopi od 15% 1,452,394 1,064,446

Poreski efekti usklađivanja rashoda - trajne razlike 76,654 24,833

Poreski efekti usklađivanja prihoda - trajne razlike (667,886) (845,002)

Poreski efekti amortizacije obračunate u poreske i računovodstvene svrhe - privremene razlike 22,412 27,310

Poreski efekti po osnovu rashoda koji se priznaju u narednom periodu - privremene razlike 9,137 143,609

Poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 201,095 18,039

Ostalo (kapitalni dobici) - 49

Tekući porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 1,093,806 433,284

Efektivna poreska stopa 11.30% 6.11%

Banka je radi utvrđivanja zakonske obaveze po osnovu poreza na dobit za period od 1. januara do 31. decembra 2015. godine, izvršila usklađivanje rashoda i prihoda iskazanih u bilansu uspeha, u skladu sa zakonskim odredbama. Shodno tome, uvećana je poreska osnovica za iznos kreiranih rezervisanja u ukupnom iznosu -203,129 hiljada dinara (31. decembar 2014, 102,620 hiljada dinara), i to po osnovu:

• Rezervisanja za sudske sporove u skladu sa MRS 37 „Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ u iznosu od 202,406 hiljada dinara (31. decembar 2014. godine, 58,680 hiljada dinara) trajne razlike;

• Rezervisanja za restrukturiranje u skladu sa MRS 37 „Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ u iznosu od 390 hiljada dinara (31. decembra 2014. godine, 43,610 hiljada dinara), privremene razlike;

• Rezervisanja u skladu sa MRS 19 „Primanja zaposlenih˝, u iznosu od 333 hiljade dinara (31. decembra 2014., 330 hiljada dinara), privremene razlike.

U skladu sa prethodno pomenutim Banka je, i na prihodnoj strani izvršila usklađivanje prihoda od kamata ostvarenih od dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika, jedinica lokalne samouprave i Narodna banka Srbije tako što je iste isključila iz poreske osnovice, u ukupnom iznosu od 4,143,435 hiljada dinara (31. decembar 2014. godine, 5,520,022 hiljade dinara), kao trajne razlike.

c) Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva i obaveze se u skladu sa MRS 12, računaju na privremene razlike utvrđene između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, i privremene razlike po osnovu neplaćenih poreza koji se priznaju u narednom periodu.

Efekti privremenih razlika utvrđenih u 2015. godini, odnose se na: • Smanjenje po osnovu razlike između računovodstvene i poreske amortizacije u iznosu od RSD 13,241 hiljade, • Smanjenje po osnovu ukidanja odloženih poreskih sredstava vrednosti derivata iz prethodne godine u iznosu od

RSD 2,950 hiljada i• Povećanja po osnovu razlike između obračunatih poreza proknjiženih u tekućem periodu, a plaćenih u narednoj

godini, u iznosu od RSD 11,948 hiljada.

Promene na odloženim poreskim sredstvima prikazane su u sledećoj tabeli:

Konačno utvrđen iznos Tekuće poreske obaveze iskazan u Bilansu stanja na dan 31. decembra 2015. godine, iznosi 679,144 hiljade dinara (31. decembra 2014. godine, nije bilo obaveze), i nastao je umanjenjem iznosa tekućeg poreza na dobit za iznos akontativne obaveze poreza na dobit za 2015. godinu, plaćene tokom 2015. godine.

14. POREZ NA DOBIT (Nastavak)

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Stanje na dan 1. januara 224,804 79,122

Efekat privremenih razlika evidentiran na teret bilansa uspeha (4,243) 145,682

Stanje na dan 31. decembra 220,561 224,804

8786


15. ZARADA PO AKCIJI

2015. 2014.

Dobitak 8,584,579 6,808,703

Ponderisan prosečan broj običnih akcija tokom godine 213,159 213,159

Osnovna zarada po akciji u rSD (bez para) 40,273 31,942

Osnovna zarada po akciji se obračunava deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem akcija u toku godine. Na dan 31. decembar 2015. godine Banka nema prioritetnih akcija.

a) gotovina i sredstva kod centralne banke

U hiljadama dinara

2015. 2014.

U dinarima:

Žiro-račun 5,005,042 30,600,441

Gotovina u blagajni 4,978,800 4,944,928

Depoziti viškova likvidnih sredstava 25,000,000 -

Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 16,293 24,894

Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 1,417 -

35,001,552 35,570,263

U stranoj valuti:

Gotovina u blagajni 2,351,224 2,287,685

Ostala novčana sredstva 26,222 1,162,986

Obavezna rezerva kod NBS 61,508,078 39,480,380

63,885,524 42,931,051

Zlato i ostali plemeniti metali 52,245 52,147

Bruto stanje na dan 31. decembra 98,939,321 78,553,461

Minus ispravka vrednosti:

- u dinarima - -

- u stranoj valuti - -

- -

Stanje na dan 31. decembra 98,939,321 78,553,461

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012, 62/2013, 125/2014 i 135/2014, 4/2015, 78/2015,102/2015).

Banka je dužna da obračunava i izdvaja obaveznu dinarsku rezervu po stopi od 5% na deo dinarskih obaveza koje ulaze u osnovicu za obračun, a koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, odnosno 0% za one obaveze koje dospevaju u roku preko 730 dana. Navedeni procenti se obračunavaju na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza u toku prethodnog kalendarskog meseca, a Banka obračunati iznos sredstava izdvaja na svoj žiro račun kod Narodne banke Srbije. Obaveznu dinarsku rezervu Banka obračunava na obaveze po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje Banka obavlja u ime i za račun trećih lica, a koji ne prelaze iznose plasmana koje je Banka dala iz tih depozita uz izuzetke definisane Odlukom. Obaveznu rezervu u dinarima banke obračunavaju i po osnovu dela obavezne devizne rezerve i to 38% dinarske protivvrednosti obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, kao i po osnovu 30% dinarske protivvrednosti obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve u visini obračunate dinarske obavezne rezerve.

Na dan 31. decembra 2015. godine obračunata dinarska obavezna rezerva iznosila je 23,940,056 hiljada dinara (31. decembar 2014: 25,605,102 hiljade dinara) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

Kamatna stopa na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske rezerve, koji ne prelazi iznos obračunate obavezne rezerve, 31. decembra 2015. godine iznosila je 1.75% na godišnjem nivou.

8988


16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (Nastavak)

Obavezna rezerva kod Narodne banke u stranoj valuti

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012,107/2012, 62/2013, 125/2014 i 135/2014, 4/2015, 78/2015, 102/2015), Banka je obračunala obaveznu deviznu rezervu koja je za 31. decembar 2015. godine bila po stopi od 22% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih obaveza, odnosno po stopi od 50% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom kalendarskom mesecu uz izuzetke definisane Odlukom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, odnosno po stopi od 15% za devizne obaveze, odnosno po stopi od 50% za dinarske obaveze indeksirane deviznom koje dospevaju u roku preko 730 dana. Od ovako obračunate devizne rezerve banke izdvajaju 62% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i devizne rezerve po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana kao i 70% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana na devizne račune Narodne banke Srbije.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve u visini obračunate devizne obavezne rezerve.

Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.

Na dan 31. decembra 2015. godine, obračunata devizna obavezna rezerva iznosila je 259,659,577,83 EUR (31. decembar 2014: 316,231,918,00 EUR) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

b) Pregled razlika između gotovine u Izveštaju o tokovima gotovine i pozicije gotovina i sredstva kod centralne banke u Bilansu stanja sa stanjem na dan 31. decembar 2015. godine:

U hiljadama dinara

Bilans stanja tokovi gotovine razlika

U dinarima:

Žiro-račun 5,005,042 5,005,042 -

Gotovina u blagajni 4,978,800 4,978,800 -

Depoziti viškova likvidnih sredstava 25,000,000 - 25,000,000

Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 16,293 - 16,293

Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 1,417 - 1,417

35,001,552 9,983,842 25,017,710

U stranoj valuti:


Ostala novčana sredstva 26,222 26,222 -

Obavezna rezerva kod NBS 61,508,078 - 61,508,078

Devizni računi (pozicija u bilansu stanja Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 11,375,790 (11,375,790)

Čekovi u stranoj valuti (pozicija u bilansu stanja Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 37,466 (37,466)

63,885,524 13,790,702 50,094,822

Zlato i ostali plemeniti metali 52,245 52,245 -

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 98,939,321 23,826,789 75,112,532

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (Nastavak)

b) Pregled razlika između gotovine u Izveštaju o tokovima gotovine i pozicije gotovina i sredstva kod centralne banke u Bilansu

stanja sa stanjem na dan 31. decembar 2014. godine:

U hiljadama dinara

Bilans stanja tokovi gotovine razlika

U dinarima

Žiro-račun 30,600,441 30,600,441 -


Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 24,894 - 24,894

35,570,263 35,545,369 24,894

U stranoj valuti


Devizni računi (pozicija u bilansu stanja Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 40,843,387 (40,843,387)

Čekovi u stranoj valuti (pozicija u bilansu stanja Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 34,620 (34,620)

Ostala novčana sredstva 1,162,986 1,162,986 -

Obavezna rezerva kod NBS 39,480,380 - 39,480,380

42,931,051 44,328,678 (1,397,627)

Zlato i ostali plemeniti metali 52,147 52,147 -

Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 78,553,461 79,926,194 (1,372,733)

9190


17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

U hiljadama dinara

2015. 2014.

U dinarima:

Finansijski derivati 264,237 174,934

264,237 174,934

U stranoj valuti:

Hartije od vrednosti i ostala finansijska sredstva namenjena trgovanju 1,167,546 -

1,167,546 -

Ukupno 1,431,783 174,934

b) Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju kroz bilans uspeha, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i investicije u zavisna društva

17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA (Nastavak)

U hiljadama dinara

2015.

Finansijska sredstva koja se inicijalno

priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Investicije u zavisna društva Ukupno

– akcije i učešća u kapitalu 43,864 49,361 962,496 1,055,721

– dužničke hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija - 64,005,610 - 64,005,610

- razgraničenje kamata po dužničkim hartijama od vrednosti koje je izdala Republika Srbija - 13,227,677 - 13,227,677

43,864 77,282,648 962,496 78,289,008

Odstupanje od nabavne vrednosti 27,110 794,263 - 821,373

27,110 794,263 - 821,373

Bruto stanje 70,974 78,076,911 962,496 79,110,381

Minus: Ispravka vrednosti - (28,086) - (28,086)

Stanje na dan 31. decembra 70,974 78,048,825 962,496 79,082,295

U hiljadama dinara

2014.

Finansijska sredstva koja se inicijalno

priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Investicije u zavisna društva Ukupno

– akcije i učešća u kapitalu 40,090 49,594 962,496 1,052,180

– dužničke hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija - 55,496,651 - 55,496,651

- razgraničenje kamata po dužničkim hartijama od vrednosti koje je izdala Republika Srbija - 2,195,338 - 2,195,338

40,090 57,741,583 962,496 58,744,169

Odstupanje od nabavne vrednosti 38,880 (9,695) - 29,185

38,880 (9,695) - 29,185

Bruto stanje 78,970 57,731,888 962,496 58,773,354

Minus: Ispravka vrednosti - (26,921) - (26,921)

Stanje na dan 31. decembra 78,970 57,704,967 962,496 58,746,433

9392


17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA (Nastavak)

c) Akcije, učešća i investicije po entitetima

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica:

– INTESA LEASING DOO BEOGRAD – 100% udela 962,496 962,496

962,496 962,496

Finansijska sredstva koja se incijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha:

INTESA SANPAOLO SPA 43,864 40,090

Odstupanje od tržišne vrednosti 27,110 38,880

70,974 78,970

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju:

- po fer vrednosti

KOSMAJ-MERMER AD MLADENOVAC 37 37

ALMA MONS DOO, NOVI SAD 30 30

BANCOR CONSULTING GROUP DOO NOVI SAD 34 267

PAN-TRGOVINA DOO NOVI SAD 466 466

IMK 29. NOVEMBAR AD SUBOTICA - U STEČAJU 15,073 15,073

AGENCIJA VEEDA DOO VRANJE 29 29

MENTA DOO PADEJ 5,814 5,814

PANON CRVENKA AD KELEBIJA 25,729 25,729

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD - U STEČAJU 1,566 1,566

TRŽIŠTE NOVCA AD BEOGRAD 583 583

OBVEZNICE MINISTARSTVA FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE 66,031,242 57,691,989

OBVEZNICE REPUBLIKE ITALIJE 11,202,045 -

Odstupanje od nabavne vrednosti 794,263 (9,695)

Minus: Ispravka vrednosti (28,086) (26,921)

78,048,825 57,704,967


18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

a) Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacijaU hiljadama dinara

2015. 2014.

U dinarima

Krediti po repo transakcijama 10,000,000 -

Potraživanja za obračunatu kamatu 2,453 2,730

Krediti po transakcionim računima 51 79

Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) - 700,000

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 801,900 11,840

Investicioni krediti 698,168 333,157

Ostali krediti 795,532 3,192,666

Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting 10,862 14,952

Ostali plasmani 1,960,300 605,531

Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope (4,524) -

Razgraničena potraživanja za kamatu obračunatu po osnovu kredita, depozita i ostalih plasmana 42 10,312

14,264,784 4,871,267

U stranoj valuti

Devizni računi 11,392,196 40,918,812

Čekovi 37,466 34,620

Potraživanja za obračunatu kamatu - 11

Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 243,252 795,713

Ostali krediti 2,853 1,620

Ostali nenamenski depoziti 7,242,210 2,413,133

Namenski depoziti dati u skladu sa propisima 4,865 4,838

Ostali plasmani 3,010,141 21,520,623

Razgraničena potraživanja za kamatu obračunatu po osnovu kredita, depozita i ostalih plasmana 1,607 181

21,934,590 65,689,551

Bruto plasmani 36,199,374 70,560,818

Minus: Ispravka vrednosti

– u dinarima (3,044) (36,037)

– u stranoj valuti (27,950) (92,770)

(30,994) (128,807)


9594


18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA (Nastavak)

b) Krediti i potraživanja od komitenataU hiljadama dinara

2015. 2014,

U dinarima

Potraživanja za obračunatu kamatu 3,453,635 4,546,743

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju 49 -

Krediti po transakcionim računima 4,977,468 5,258,275

Potrošački krediti 1,138,735 1,613,378

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 20,910,083 25,352,364

Izvozni krediti 155,470 154,616

Investicioni krediti 80,761,882 69,555,871

Stambeni krediti 50,317,772 47,969,445

Gotovinski krediti 18,442,624 16,121,278

Ostali krediti 89,182,533 92,712,518

Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting 501,163 555,986

Potraživanja po osnovu faktoringa bez prava regresa i obrnutog faktoringa 2,507,411 716,329

Potraživanja po osnovu faktoringa s pravom regresa 300,075 909,531

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i plaćanja izvršenih po garancijama 419,021 589,620

Plasmani za izvršena cediranja potraživanja po drugim osnovama 2,367,076 3,868,008

Ostali plasmani - 8,715

Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanoj vrednosti promenom efektivne kamatne stope (747,526) (822,203)

Razgraničena potraživanja za kamatu obračunatu po osnovu kredita, depozita i ostalih plasmana 570,406 641,773

275,257,877 269,752,247

U stranoj valuti

Potraživanja za obračunatu kamatu 148,421 133,700

Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva 6,682,918 9,030,423

Krediti za kupovinu nepokretnosti u zemlji fizičkom licu 25,729 4,973

Ostali krediti 851,711 2,046,515

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i plaćanja izvršenih po garancijama 1,036,039 1,030,350

Razgraničena potraživanja za kamatu obračunatu po osnovu kredita, depozita i ostalih plasmana 47,830 44,004

8,792,648 12,289,965

Bruto plasmani 284,050,525 282,042,212

Minus: Ispravka vrednosti

– u dinarima (25,586,094) (28,198,535)

– u stranoj valuti (615,822) (497,429)

(26,201,916) (28,695,964)



c) Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana U hiljadama dinara

2015.

Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

Krediti i plasmani:

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 11,665,501 1,490,284 13,155,785

– Holding kompanije - 46 46

– Preduzeća 22,307,014 131,007,875 153,314,889

– Stanovništvo 3,280,662 94,585,413 97,866,075

– Javni sektor 117,915 10,764,002 10,881,917

– Strane banke 1,109,000 - 1,109,000

– Strana lica (16,641) 303,836 287,195

– Drugi komitenti 1,794,465 11,113,289 12,907,754

Ukupno u dinarima 40,257,916 249,264,745 289,522,661

U stranoj valuti

Krediti i plasmani:

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 2,059,516 2,852 2,062,368


– Preduzeća 203,912 4,117,787 4,321,699

– Stanovništvo 59,144 672,462 731,606

– Javni sektor 5,695 604,888 610,583

– Strane banke 19,872,221 - 19,872,221

– Strana lica 1,843,273 1,282,006 3,125,279

– Drugi komitenti 1,301 2,057 3,358

Ukupno u stranoj valuti 24,045,062 6,682,176 30,727,238

Bruto krediti i depoziti 64,302,978 255,946,921 320,249,899

Minus: Ispravka vrednosti - banke i druge finansijske organizacije (28,267) (2,727) (30,994)

Minus: Ispravka vrednosti - komitenti (4,386,413) (21,815,503) (26,201,916)

(4,414,680) (21,818,230) (26,232,910)

Stanje na dan 31. decembra 59,888,298 234,128,691 294,016,989

9796



c) Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana (Nastavak)U hiljadama dinara

2014.

Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

Krediti i plasmani:


– Holding kompanije 3 1,776 1,779

– Preduzeća 26,445,531 130,094,739 156,540,270

– Stanovništvo 6,592,629 84,517,799 91,110,428

– Javni sektor 167,775 14,294,914 14,462,689

– Strane banke - - -

– Strana lica 34,763 297,609 332,372

– Drugi komitenti 1,255,423 6,049,285 7,304,708


U stranoj valuti

Krediti i plasmani:



– Preduzeća 3,005,576 4,953,117 7,958,693

– Stanovništvo 11,589 718,013 729,602

– Javni sektor 7,450 1,815,589 1,823,039

– Strane banke 63,617,528 - 63,617,528

– Strana lica 1,101,408 662,000 1,763,408

– Drugi komitenti - 14,717 14,717


Bruto krediti i depoziti 108,517,834 244,085,196 352,603,030

Minus: Ispravka vrednosti - banke i druge finansijske organizacije (107,210) (21,597) (128,807)

Minus: Ispravka vrednosti - komitenti (7,072,736) (21,623,228) (28,695,964)

(7,179,946) (21,644,825) (28,824,771)


c) Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana (Nastavak)

Kratkoročni krediti odobravani su preduzećima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine i usluga, prerađivačke industrije, građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu od 6% do 15% godišnje na dinarske kredite, odnosno od 3% do 12% godišnje na kredite sa valutnom klauzulom i kredite u stranoj valuti.

Kamatna stopa na dugoročne kredite pravnim licima u dinarima kretala se u rasponu od 6,5% do 15%, a na dinarske dugoročne kredite sa valutnom klauzulom, kao i kredite u stranoj valuti, kretala se u rasponu od 3% do 8% godišnje.

Kratkoročni krediti bez valutne klauzule plasirani stanovništvu odobravani su uz godišnju kamatnu stopu od 9,95% do 23%.

Kratkoročni krediti plasirani malom biznisu, odobravani su uz kamatnu stopu od 6,1% do 26,4% godišnje bez valutne klauzule, odnosno 2,5% do 16% godišnje sa valutnom klauzulom.

Kamatna stopa na prekoračenja na tekućim računima građana iznosi 29,85% godišnje, za mali biznis od 15,6% do 31,2% mesečno.

Dugoročni krediti stanovništvu odobravani su kao nenamenski, za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje, adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 13 meseci do 30 godina uz kamatnu stopu od 1,57% do 9,5% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno od 9,95% do 23% godišnje bez valutne klauzule.

Dugoročni krediti malom biznisu odobravani su kao nenamenski, za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje, adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 13 meseci do 30 godina uz kamatnu stopu od 2,6% do 14% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno od 6% do 21,5% godišnje bez valutne klauzule.


9998


19. NEMATERIJALNA ULAGANJA

U hiljadama dinara

Licence SoftveriNematerijalna

ulaganja u pripremi Ukupno

NABAVNA VrEDNOST

Stanje na dan 1. januara 2014. godine 487,455 1,760,311 56,744 2,304,510

Povećanja u toku godine - 206,155 242,154 448,309

Prenosi - (206,155) (206,155)

Otuđenja i rashodovanja - (10,116) - (10,116)

Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 487,455 1,956,350 92,743 2,536,548

Povećanja u toku godine - 443,325 424,585 867,910

Prenosi - - (469,893) (469,893)

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 487,455 2,399,675 47,435 2,934,565

AKUmULIrANA ISPrAVKA VrEDNOSTI

Stanje na dan 1. januara 2014. godine 327,540 1,050,494 - 1,378,034

Amortizacija (Napomena 12) 46,589 320,994 - 367,583

Prenosi - (10,116) - (10,116)

Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 374,129 1,361,372 - 1,735,501

Amortizacija (Napomena 12) 42,028 338,342 - 380,370

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 416,157 1,699,714 - 2,115,871

Neotpisana vrednost na dan:

– 31. decembra 2015. godine 71,298 699,961 47,435 818,694

– 31. decembra 2014. godine 113,326 594,978 92,743 801,047

20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnineU hiljadama dinara

Zemljište i građevinski

objekti

Oprema i oprema uzeta u finansijski lizing

Ulaganja u tuđa osnovna

sredstva

Osnovna sredstva u

pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Investicione nekretnine

NABAVNA VrEDNOST

Stanje na dan 1. januara 2014. godine 5,679,886 4,206,825 668,462 1,129,059 11,684,232 251,686

Povećanja u toku godine - - - 662,424 662,424 -

Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi 340,468 352,855 129,786 (1,745,464) (922,355) -

Ispravka knjiženja (5,978) - - - (5,978) 5,978

Otuđenja i rashodovanja (705,216) (58,347) - (763,563) (6,837)

Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 6,014,376 3,854,464 739,901 46,019 10,654,760 250,827

Povećanja u toku godine 3,072,769 3,072,769 -

Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi 2,594,336 315,835 39,846 (2,974,806) (24,789) -

Otuđenja i rashodovanja - (334,465) (50,994) - (385,459) -

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 8,608,712 3,835,834 728,753 143,982 13,317,281 250,827

AKUmULIrANA ISPrAVKA VrEDNOSTI

Stanje na dan 1. januara 2014. godine 972,896 3,118,870 487,654 - 4,579,420 11,365

Amortizacija (Napomena 12) 109,589 330,480 78,837 - 518,906 4,869

Prenos sa nematerijalnih ulaganja (3,965) - (3,965) 3,965


Stanje na dan 31. decembra 2014. godine 1,078,520 2,828,843 508,163 - 4,415,526 20,199

Amortizacija (Napomena 12) 113,115 326,975 86,132 - 526,222 6,270

Ispravka nabavne vrednosti polovne opreme - 35,142 - - 35,142 -


Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 1,191,635 2,863,885 543,300 - 4,598,820 26,469

Neotpisana vrednost na dan:

– 31. decembra 2015. godine 7,417,077 971,949 185,453 143,982 8,718,461 224,358

– 31. decembra 2014. godine 4,935,856 1,025,621 231,738 46,019 6,239,234 230,628

101100


20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA (Nastavak)

a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (Nastavak)

Na dan 31. decembra 2015. godine, Banka ima vlasništvo nad sredstvima kojima raspolaže i nema tereta upisanih na imovini.

Neotpisana vrednost opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2015. godine iznosi 36,160 hiljada dinara (31. decembar 2014. godine 39,747 hiljada dinara).

U skladu sa Ugovorom o kupoprodaji, zaključenog 27. novembra 2015. godine, Banka je od Delta Holdinga, Generali Osiguranja, Generali Reosiguranja i Delta Sporta, kupila poslovni prostor u ulici Milentija Popovića 7b i Milentija Popovića 7v, čime je postala jedini vlasnik zgrada poslovnih usluga, koje se nalaze na katastarskoj parceli 2309/20, KO Novi Beograd. Zgrada br.1 u Milentija Popovića 7b ima ukupnu površinu od 13.667 m², dok zgrada br.2 u Milentija Popovića 7v, ima ukupnu površinu od 2.082 m².

Postupajući u skladu sa MRS 36 „Umanjenje vrednosti imovine“ Banka je izvršila analizu tržišne vrednosti osnovnih sredstava. Koristeći eksterne i interne izvore informacija, rukovodstvo Banke smatra da imovina Banke, na dan bilansa stanja nije obezvređena.

Iako Banka u svojim knjigama iskazuje vrednost investicionih nekretnina po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti, u tabeli koja sledi obelodanjene su tržišne vrednosti navedenih nepokretnosti. Za potrebe utvrđivanja tržišnih vrednosti korišćeni su inputi nivoa 3, odnosno podaci lokalnih poreskih organa Republike Srbije, na bazi kojih je određivana osnovica za obračun poreza na imovinu:

U hiljadama dinara

ADrESA INVESTIcIONE NEKrETNINE

Površina nepokretnosti

u m2 ZONA

cena po m2 u 2015. godini, po podacima

poreskih organa za promet nepokretnosti izvršen u 2014. godini

(za utvrđivanje poreza na imovinu)

TrŽIŠNA VrEDNOST

prema cenama lokalnih

poreskih organa

Nabavna vrednost

na dan 31.12.2015.

Ukupna amortizacija

na dan 31.12.2015.

Neotpisana vrednost

na dan 31.12.2015.

NOVI SAD, MAKSIMA GORKOG br.2

46.09 prva 140 6,456 5,978 4,264 1,714

VRBAS, KUCURA 26 druga 17 436 1,116 263 853

NIŠ, VIZANTIJSKI BULEVAR br. 76

41.58 četvrta 105 4,358 4,138 1,047 3,091

ZRENJANIN, KRALJA ALEKSANDRA I br.3

104.26 prva 57 5,892 6,346 2,107 4,239

NOVA VAROŠ, Karađorđeva br.81

49.8 prva 55 2,749 3,392 1,109 2,283

NOVI BEOGRAD, MILENTIJA POPOVIĆA 5/V

175prva

ekstra371 64,908 49,278 4,107 45,171

BEOGRAD, USTANIČKA br. 69

1,847 druga 202 372,725 180,579 13,572 167,007

UkUPNO 457,523 250,827 26,469 224,358

20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA (Nastavak)

b) Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

Kao što je obelodanjeno u Napomeni 2.13.2, Banka u skladu sa svojim računovodstvenim politikama, imovinu koju klasifikuje kao onu koja se drži za prodaju odmerava po nižem od sledeća dva iznosa:

• po knjigovodstvenoj vrednosti,• fer vrednosti umanjene za troškove prodaje.

Na kraju 2015. godine Banka ima evidentirana stalna sredstva namenjena prodaji i ona su locirana na teritoriji Republike Srbije i to:

• Jagodina, Kneginje Milice, • Beograd, Sime Igumana 2-4, poslovni prostor površine 500 m²,• Beograd Sime Igumana 2-4, lokal površine 46 m² i • Novi Beograd, Goce Delčeva 36, poslovni prostor površine 1.824.

Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju.

2015. 2014.

Stalna sredstva namenjena prodaji 256,254 256,058

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 256,254 256,058

103102


21. OSTALA SREDSTVA

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Potraživanja po osnovu prodaje 207,528 1,421

Druga potraživanja iz redovnog poslovanja po kojima se utvrđuje prihod 125,500 -

Potraživanja od zaposlenih 4,497 3,819

Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza, osim poreza na dobit 1,380 665

Potraživanja po osnovu datih avansa 23,473 136,810

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 2,213,344 2,223,383

Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja 309,892 1,235

Ostala sredstva 597,067 835,858

Potraživanja za obračunatu kamatu po osnovu ostalih sredstava

– u dinarima 1,604 1,359

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava

– u dinarima 167,432 177,187

– u stranoj valuti 11,411 19,450

Razgraničeni rashodi kamata:

– u dinarima 2,915 4,859


Razgraničeni ostali troškovi:

– u dinarima 369,146 311,665


Ostala aktivna vremenska razgraničenja:

– u dinarima 23,157 -

– u stranoj valuti 6 3

Ukupno ostala sredstva 4,090,809 3,749,928

Minus: Ispravka vrednosti (79,752) (95,584)


Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja koja na dan 31. decembra 2015. godine iznose 2,213,344 hiljade dinara, najvećim delom se sastoje od potraživanja u dinarima po platnim karticama - Ostala potraživanja u dinarima po karticama drugih izdavaoca - Master Card, VISA I DINA u iznosu od 1,231,090 hiljada dinara (31. decembra 2014: 1,341,756 hiljada dinara).

22. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE TRGOVANJU

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Odstupanja od nominalne vrednosti ostalih plasmana kojima se trguje u dinarima - valutni derivati razmena novca - swap 71,672 17,068

Odstupanja od nominalne vrednosti ostalih plasmana kojima se trguje u dinarima - valutni derivati razmena novca - forward 2,686 2,600


105104


23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

a) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banciU hiljadama dinara

2015. 2014.

U dinarima

Transakcioni depoziti 2,246,142 629,830

Depoziti po osnovu datih kredita 5,323 6,813

Namenski depoziti 1,961 1,299

Ostali depoziti 434,219 2,422,680

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) - 100,000

Primljeni krediti - 500,000

Ostale finansijske obaveze 487,079 2,059,359

Obaveze po osnovu kamate 4,676 494

Obaveze po osnovu naknada i provizija 6 7

Ukupno u dinarima 3,179,406 5,720,482

U stranoj valuti

Transakcioni depoziti 1,114,738 535,638

Depoziti po osnovu datih kredita 2,919 2,661

Namenski depoziti 107,471 8,545

Ostali depoziti 362,452 847,104

Primljeni krediti 25,036,955 28,654,790

Ostale finansijske obaveze 1,374,971 1,014,283

Obaveze po osnovu kamate 48,014 70,544

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti promenom efektivne kamatne stope (131,864) (143,864)

Ukupno u valuti 27,915,656 30,989,701

Ukupno 31,095,062 36,710,183

23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (Nastavak)

b) Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentimaU hiljadama dinara

2015. 2014.

U dinarima

Transakcioni depoziti 74,068,994 56,306,019

Štedni depoziti 2,094,773 2,500,494

Depoziti po osnovu datih kredita 299,901 1,337,894

Namenski depoziti 2,810,694 2,934,358

Ostali depoziti 17,470,871 20,572,811

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 633,786 490,990

Primljeni krediti 22,691 -

Obaveze po osnovu kamate 138,332 229,159

Ukupno u dinarima 97,540,042 84,371,725

U stranoj valuti

Transakcioni depoziti 113,513,901 85,805,897

Štedni depoziti 91,517,874 100,666,831

Depoziti po osnovu datih kredita 6,057,816 7,526,368

Namenski depoziti 1,419,251 1,900,664

Ostali depoziti 11,991,708 17,976,441

Primljeni krediti 7,322,906 6,230,536

Ostale finansijske obaveze 846,122 613,884

Obaveze po osnovu kamate 1,122,048 1,471,065

Ukupno u valuti 233,791,626 222,191,686

Ukupno 331,331,668 306,563,411

107106



c) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po ročnosti

U hiljadama dinara

2015.

kratkoročno (do godinu dana)

dugoročno (preko godinu dana) ukupno

U dinarima

Transakcioni depoziti 76,315,136 - 76,315,136

Štedni depoziti 2,094,108 665 2,094,773

Depoziti po osnovu datih kredita 160,032 145,192 305,224

Namenski depoziti 2,430,207 382,449 2,812,656

Ostali depoziti 17,445,854 459,236 17,905,090

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 633,786 - 633,786

Primljeni krediti - 22,691 22,691

Ostale finansijske obaveze 487,079 - 487,079

Obaveze po osnovu kamate 142,914 94 143,008

Obaveze po osnovu naknada i provizija 6 - 6


U stranoj valuti


Štedni depoziti 70,153,798 21,364,077 91,517,875

Depoziti po osnovu datih kredita 3,820,765 2,239,971 6,060,736


Ostali depoziti 12,018,210 335,949 12,354,159

Primljeni krediti - 32,359,861 32,359,861

Ostale finansijske obaveze 2,221,092 - 2,221,092

Obaveze po osnovu kamate 1,170,061 - 1,170,061

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti promeno efektivne kamatne stope (131,864) - (131,864)

Ukupno u valuti 205,334,811 56,372,470 261,707,281

Ukupno 305,043,933 57,382,797 362,426,730


c) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po ročnosti (Nastavak)

U hiljadama dinara

2014.



U dinarima


Štedni depoziti 2,499,832 662 2,500,494

Depoziti po osnovu datih kredita 203,220 1,141,486 1,344,706


Ostali depoziti 22,986,799 8,692 22,995,491

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 590,990 - 590,990

Primljeni krediti 500,000 - 500,000


Obaveze po osnovu kamate 229,471 182 229,653

Obaveze po osnovu naknada i provizija 7 - 7


U stranoj valuti


Štedni depoziti 78,404,117 22,262,713 100,666,830

Depoziti po osnovu datih kredita 4,496,940 3,032,089 7,529,029


Ostali depoziti 18,712,786 110,760 18,823,546

Primljeni krediti - 34,885,325 34,885,325


Obaveze po osnovu kamate 1,541,610 - 1,541,610

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti promeno efektivne kamatne stope (143,864) - (143,864)

Ukupno u valuti 192,806,474 60,374,913 253,181,387

Ukupno 281,603,509 61,670,085 343,273,594

109108



d) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po granskoj strukturi

U hiljadama dinara

2015.



U dinarima


– Holding kompanije 878 - 878

– Preduzeća 58,672,331 614,497 59,286,828

– Stanovništvo 24,057,032 4,035 24,061,067

– Javni sektor 6,869,472 38,921 6,908,393

– Strane banke i finansijske organizacije 37,624 - 37,624

– Strana lica 365,210 - 365,210

– Drugi komitenti 6,912,792 4,874 6,917,666


U stranoj valuti


– Holding kompanije 11,393 - 11,393

– Preduzeća 37,655,830 1,741,876 39,397,706

– Stanovništvo 154,430,288 21,633,433 176,063,721

– Javni sektor 5,078,294 7,341,880 12,420,174

– Strane banke i finansijske organizacije 546,664 25,036,955 25,583,619

– Strana lica 3,601,101 562,378 4,163,479

– Drugi komitenti 1,682,125 53,029 1,735,154




d) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po granskoj strukturi (Nastavak)

U hiljadama dinara

2014.



U dinarima

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 5,692,653 - 5,692,653

– Holding kompanije 3,693 24 3,717

– Preduzeća 52,147,499 1,190,378 53,337,877

– Stanovništvo 21,089,155 2,551 21,091,706

– Javni sektor 1,418,740 91,606 1,510,346

– Strane banke i finansijske organizacije 27,829 - 27,829

– Strana lica 240,092 - 240,092

– Drugi komitenti 8,177,374 10,613 8,187,987


U stranoj valuti


– Holding kompanije 194 - 194

– Preduzeća 39,212,374 1,803,089 41,015,463

– Stanovništvo 141,204,011 22,591,467 163,795,478

– Javni sektor 3,790,379 6,414,813 10,205,192

– Strane banke i finansijske organizacije 453,898 28,654,790 29,108,688

– Strana lica 3,817,703 883,296 4,700,999

– Drugi komitenti 2,449,562 24,797 2,474,359



111110



d) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po granskoj strukturi (Nastavak)

Na transakcione depozite pravnih lica Banka plaća kamatu do 70% referentne kamatne stope na godišnjem nivou, u zavisnosti od valute i iznosa depozita.

Po platnim računima fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti Banka ne plaća kamatu.

Na oročene depozite komitenata u dinarima i u stranoj valuti Banka plaća kamatu u rasponu od 0,5% do 7% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava i valute.

Na namenske depozite komitenata i fizičkih lica Banka ne plaća kamatu.

Na kratkoročne depozite fizičkih lica u dinarima plaća se kamata u rasponu od 0% do 3,5% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava. Kamatna stopa na kratkoročne depozite fizičkih lica u stranoj valuti iznosi od 0,00% do 0,80% godišnje, u zavisnosti od perioda oročavanja i valute.

Dugoročni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti deponovani su po kamatnim stopama u rasponu od 0,5% do 1,25% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava.

Dugoročni krediti u dinarima odobreni su Banci po kamatnim stopama u rasponu od 0.5% do 5.5% na godišnjem nivou.

Kamatna stopa na dugoročne kredite u stranoj valuti kreće se u rasponu od EURIBOR 3M – 0.01% do EURIBOR 6M + 6.45%, u zavisnosti od perioda odobrenja kredita i valute.

24. REZERVISANJA

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (a) 1,261,061 1,171,777

Rezervisanja za primanja zaposlenih:

– restrukturiranje (b) 44,544 55,868

– dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju i neiskorišćene godišnje odmore (c) 150,916 150,583

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 30(a)) 272,480 269,245


U hiljadama dinara

2015. 2014.

kretanje na rezervisanjima za gubitke po vanbilansnoj aktivi

Početno stanje 1,171,777 997,786

Ukidanje rezervisanja (426,620) (572,304)

Ukidanje rezervisanja - kurs (28,078) (2,537)

Povećanje rezervisanja 508,835 714,872

Povećanje rezervisanja - kurs 36,530 33,960

Prodaja potraživanja (1,383) -


kretanje na rezervisanjima za restrukturiranje

Početno stanje 55,868 55,028

Ukidanje rezervisanja direktno sa rezervacija (11,714) (42,770)

Povećanje rezervisanja 390 43,610


Kretanje na rezervisanjima za dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju i neiskorišćene godišnje odmore


Povećanje rezervisanja 333 330


kretanja na rezervisanjima za sudske sporove


Ukidanje rezervisanja kroz bilans uspeha (185,811) (116,130)

Ukidanje rezervisanja direktno sa rezervacija (13,360) (1,844)

Povećanje rezervisanja 202,406 58,680


113112


24. REZERVISANJA (Nastavak)

(a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu vrše se po istim kriterijumima kao i rezervisanja za bilansna potraživanja, odnosno vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije naplativosti potraživanja na osnovu procene nadoknadivog iznosa potraživanja ukoliko dođe do odliva sredstava, kao i verovatnoće odliva sredstava.

(b) Projekat sagledavanja i analize efikasnosti poslovnih procesa, koji za posledicu može da ima i restrukturiranje, odnosno smanjenje broja zaposlenih (tehnološki višak), a koji je započet nije u potpunosti završen tako da je Banka rezervisanje sredstava po ovom osnovu vršila, kao i svih prethodnih godina, na osnovu procene broja ljudi koji ispunjavaju jedan od uslova za odlazak u penziju ili broja zaposlenih koji potencijalno mogu da predstavljaju tehnološki višak. Prilikom procene potrebnog iznosa za ove namene korišćeni su važeći zakonski propisi, odnosno interni akti (Zakon o radu i Kolektivni ugovor).

(c) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na

dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 6,0% godišnje kao adekvatna stopa u skladu sa MRS 19, što predstavlja dugoročnu stopu prinosa na visokokvalitetne dužničke hartije od vrednosti, obveznice Republike Srbije i zapise trezora Narodne banke Srbije.

Rezervisanje je utvrđeno na osnovu važećeg Kolektivnog Ugovora Banke i pretpostavke prosečnog rasta zarada po stopi od 7% godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu sredstva.

Rezervisanja za neiskorišćene dane godišnjeg odmora formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan bilansa stanja. Kako shodno članu 114. Zakona o radu u Republici Srbiji, za vreme godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci, za izračunavanje obaveze po osnovu neiskorišćenih dana godišnjeg odmora značajni su:

• Prosečna bruto zarada u Banci i• Broj dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

25. OSTALE OBAVEZE

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Obaveze za neto zarade i naknade zarada 212,750 199,695

Obaveze za poreze, porez na dodatu vrednost, doprinose i druge dažbine, osim poreza na dobitak 145,070 136,168

Obaveze prema dobavljačima 1,076,036 796,893

Obaveze po osnovu primljenih avansa 1,783,739 243,729

Ostale obaveze 1,468,065 1,365,417

4,685,660 2,741,902

Pasivna vremenska razgraničenja

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode:

– u dinarima 2,835 3,557


Razgraničeni prihodi kamata:

– u dinarima 76,550 125,577

Razgraničeni ostali prihodi:

– u dinarima 74,848 74,008


Ostala pasivna vremenska razgraničenja:

– u dinarima 2,268,869 4,567,085

– u stranoj valuti 943,506 15,129,276

3,403,423 19,915,829

Dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga (a) 37,650 48,681

Ukupno 8,126,733 22,706,412

Ostale obaveze za porez 164,959 100,729


115114


25. OSTALE OBAVEZE (Nastavak)

U hiljadama dinara

2015. 2014.

minimalna lizing plaćanja Sadašnja vrednost Buduća vrednost Sadašnja vrednost Buduća vrednost

Do 1 godine 13,690 15,239 15,612 48,786

Od 1 do 5 godina 23,960 25,326 33,069 7,359

Stanje na dan 31. decembra 37,650 40,565 48,681 56,145

Ostale obaveze u 2015. i 2014. godini najvećim delom čine stanja na prolaznim i privremenim računima i na računima obaveza u obračunu.

Ostala pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti u 2015. i 2014. godini najvećim delom čini stanje na računu ostalih pasivnih vremenskih razgraničenja - prodaja deviza.

(a) Obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine prikazane su kako sledi:

26. KAPITAL

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Akcijski kapital - obične akcije 21,315,900 21,315,900

Ostali kapital 11,158 11,158

Emisiona premija 20,432,569 20,432,569

Rezerve iz dobiti 47,484,121 47,484,121

Rezerve fer vrednosti 794,263 (9,695)

Revalorizacione rezerve - 559,125

Neraspoređena dobit iz prethodnih godina 15,975,354 8,607,525

Dobitak tekućeg perioda 8,584,579 6,808,703


Naziv akcionara Broj akcijaNominalna vrednost akcija

(u hiljadama dinara) Učešće u %

Intesa Sanpaolo Holding International S.A., Luksemburg 180,731 18,073,100 84,787

Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 32,428 3,242,800 15,213

Ukupno 213,159 21,315,900 100,000

(a) Struktura kapitala Banke

Kapital Banke na dan 31. decembra 2015. godine obuhvata akcijski kapital, ostali kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve i dobitak tekućeg i prethodnog perioda.

Struktura kapitala Banke prikazana je u narednoj tabeli:

/i/ Akcijski kapital

Na dan 31. decembra 2015. godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 213,159 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 100 hiljada dinara.

Tokom 2015. godine, došlo je do promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogleda u tome što je manjinski akcionar International Finance Corporation prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo Holding International S.A. Nakon ove promene Banka ima dva akcionara, a to su Intesa Sanpaolo Holding International S.A. i Intesa Sanpaolo S.p.A. Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2015. godine je sledeća:

/ii/ Emisiona premija

Emisiona premija, koja na dan 31. decembra 2015. godine iznosi 20,432,569 hiljada dinara (31. decembar 2014. 20,432,569 hiljada dinara), nastala je kao rezultat statusne promene Banke, odnosno spajanja uz pripajanje Panonske banke a.d. Novi Sad u iznosu od 2,989,941 hiljade dinara, kao i po osnovu 4., 5. i 6. emisije običnih akcija Banke bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala.

117116


U hiljadama dinara

2015. 2014.

Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke 47,484,121 47,484,121

Revalorizacione rezerve po osnovu promene vrednosti nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava - 559,125

Revalorizacione rezerve po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 897,575 142,739

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (103,312) (152,435)


Pokazatelji poslovanja Propisani Ostvareni

31. decembar 2015. godine

31. decembar 2014. godine

Kapital Minimum EUR 10 miliona 469 miliona EUR 412 miliona EUR

Adekvatnost kapitala Minimum 12% 20,72% 19,40%

Ulaganja Banke Maksimum 60% 15,72% 13,03%

Izloženost prema licima povezanim sa Bankom Maksimum 20% N/P* 16,86%

Veliki i najveći mogući krediti u odnosu na kapital Maksimum 400% 78,60% 108,42%

Pokazatelj likvidnosti Minimum 0,8 2,63 2,31

Uži pokazatelj likvidnosti Minimum 0,5 2,05 1,69

Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 0,59% 1,30%

Izloženosti Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica Maksimum 25% 19,76% 22,82%

Ulaganja Banke u lice koje nije u finansijskom sektoru Maksimum 10% 0,04% 0,04%

* limit nije primenljiv u skladu sa važećom zakonskom regulativom na dan 31. decembar 2015. godine

(b) Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona.

Na dan 31. decembra 2015. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima.

/iii/ Rezerve

26. KAPITAL (Nastavak) 27. VANBILANSNE POZICIJE

a) Podela vanbilansne aktive po klasifikaciji:vanbilansna aktiva 2015. 2014.

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje 86,243,194 89,658,837

Vanbilansna aktiva koja se ne klasifikuje 576,127,151 313,056,079


vanbilansna aktiva koja se klasifikuje

rezervisanja po vanbilansnoj aktivi

koja se klasifikujeNeklasifikovana

vanbilansna aktivavanbilansne pozicije

31. decembar 2015.

Poslovi u ime i za račun trećih lica (b) . . 3,848,872 3,848,872

Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (d) 61,206,415 (1,261,061) 16,637,407 76,582,761

Derivati (d) . . 110,482,515 110,482,515

Druge vanbilansne pozicije (e) 26,297,840 . 445,158,357 471,456,197

Stanje na dan 31. decembra 87,504,255 (1,261,061) 576,127,151 662,370,345

vanbilansna aktiva koja se klasifikuje

rezervisanja po vanbilansnoj aktivi

koja se klasifikujeNeklasifikovana

vanbilansna aktivavanbilansne pozicije

31. decembar 2014.

Poslovi u ime i za račun trećih lica (b) . . 4,003,849 4,003,849

Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (d) 61,155,561 (1,171,777) 16,530,011 76,513,795

Derivati (d) . . 90,211,506 90,211,506

Druge vanbilansne pozicije (e) 29,675,053 . 202,310,713 231,985,766

Stanje na dan 31. decembra 90,830,614 (1,171,777) 313,056,079 402,714,916

b) Poslovi u ime i za račun trećih licaU hiljadama dinara

2015. 2014.

Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica - dugoročni 3,848,872 4,003,849


U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, vanbilansne stavke po kojima ne može doći do plaćanja svrstane su u kategoriju vanbilansna aktiva koja se ne klasifikuje.

119118


27. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak)

c) garancije i ostale preuzete obavezeU hiljadama dinara

2015. 2014.

Plative garancije:

– u dinarima 9,190,002 9,482,359

– u stranoj valuti 12,489,925 13,568,853

21,679,927 23,051,212

Činidbene garancije:

– u dinarima 13,491,893 11,852,670

– u stranoj valuti 1,416,203 1,751,753

14,908,096 13,604,423

Nepokriveni akreditivi u stranoj valuti 220,932 1,138,710

Avali i akcepti menica 1,113 2,190

Jemstva 15,538,399 15,487,883

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite 24,211,119 23,209,000

Ostale preuzete neopozive obaveze 20,636 17,590

Hartije od vrednosti primljene u zalog 2,539 2,787

39,994,738 39,858,160


d) DerivatiU hiljadama dinara

2015. 2014.

Valutni SWAP ugovori 107,253,699 89,838,929

Valutni Forward ugovori 3,228,816 372,577


e) Druga vanbilansna evidencijaU hiljadama dinara

2015. 2014.

Loro garancije 51,310,582 45,369,040

Obveznice deponovane devizne štednje 302,467 421,487

Evidenciona kamata 10,348,366 9,458,916

Prenos iz bilansa 21,519,235 22,662,235

Preuzete opozive obaveze za nepovučene kredite 26,297,485 29,675,053

Potraživanja po osnovu sporazuma o rekupovini 10,000,000 -

Ostalo 351,678,062 124,399,035


28. OBELODANJIVANjE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima.

a) Banka ulazi u poslovne odnose sa matičnim pravnim licem i drugim članicama Intesa Sanpaolo grupacije. Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Intesa Sanpaolo grupe prikazana su u sledećoj tabeli:

2015.

Intesa Sanpaolo

S.p.A., Italija, Engleska,

SAD; Nemačka;

Irska; rumunija

Privredna banka d.d.,

Zagreb, Hrvatska

Intesa Leasing

d.o.o., Beograd

vseobecna Uverova

banka A.S., Slovačka

Banka koper d.d.,

SlovenijaPravex Bank comm.bank

Intesa Sanpaolo

Banka D.D. Bosna i

Hercegovina

Intesa Sanpaolo

card d.o.o., Ljubljana

Intesa Sanpaolo

card d.o.o., Zagreb

cIB Bank, mađarska

Soeciete europeenn de banque

S.A.

Intesa Sanpaolo

Holding International

S.A., Luxemburg

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 7,448,847 514,433 2,233,176 588,740 483,301 556,992 592,008 - - - -

Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - - - - 40 - - -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 257,799 - - - - - - - - - - -

Ostala sredstva 28,188 13 12,494 - 1 - 1 - 287 - - -

Ukupno potraživanja 7,734,834 514,446 2,245,670 588,740 483,302 556,992 592,009 - 327 - - -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 3,285,188 4,481 1,242,330 - - - 93 - - - -

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - - - - - 7,581 - - 427

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 68,897 - - - - - - - - - - -

Ostale obaveze 462,720 25,268 39,064 - 70 - 51 55,662 10,636 1,641 - -

Ukupno obaveze 3,816,805 29,749 1,281,394 - 70 - 144 55,662 18,217 1,641 - 427

Prihodi od kamata 8,278 - 17,599 - 95 - - - - - -

Prihodi od naknada i provizija 41,434 1,108 13,392 2,018 1,014 - - - 34 - - -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 257,799 - - - - - - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 34,881 - - - - - - - - - - -

Ostali poslovni prihodi - 13,162 - - - - - 1,750 - - -

Ukupno prihodi 342,392 1,108 44,153 2,018 1,014 95 - - 1,784 - - -

Rashodi od kamata (28,157) - (15,804) - - - - - - - - -

Rashodi od naknada i provizija (66,089) (2,460) - - (892) - (426) (419,550) (233,390) - - -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (68,897) - - - - - - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (211,517) - - - - - - - - - - -

Ostali rashodi (460,160) (28,439) - - - - - (9,943) (36,082) (1,641) - -

Ukupno rashodi (834,820) (30,899) (15,804) - (892) - (426) (429,493) (269,472) (1,641) - -

Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori

49,975,957 - - - - - - - - - -

Vanbilansna pozicija garancije 405,365 3,040,653 4,257,329 2,330,468 2,615 -

Ukupno 50,381,322 - 3,040,653 4,257,329 2,330,468 - - - - 2,615 -

121120


2014.

Intesa Sanpaolo

S.p.A., Italija, Engleska,

SAD; Nemačka;

Irska; rumunija

Privredna banka d.d.,

Zagreb, Hrvatska

Intesa Leasing

d.o.o., Beograd

vseobecna Uverova

banka A.S., Slovačka

Banka koper d.d.,

SlovenijaPravex Bank comm.bank

Intesa Sanpaolo

Banka D.D. Bosna i

Hercegovina

Intesa Sanpaolo

card d.o.o., Ljubljana

Intesa Sanpaolo

card d.o.o., Zagreb

cIB Bank, mađarska

Soeciete europeenn de banque

S.A.

Intesa Sanpaolo

Holding International

S.A., Luxemburg

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 5,003,682 598,700 2,644,196 600,562 584,019 - 593,137 - - - -

Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - - - - 106 - - -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 173,215 - - - - - - - - - - -

Ostala sredstva 11,912 12 14,205 935 - - 1 - 248 - - -

Ukupno potraživanja 5,188,809 598,712 2,658,401 601,497 584,019 - 593,138 - 354 - - -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,000,838 4,481 2,121,834 - 585 - 98 - - - -

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - - - - - 4,941 - - -

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 14,944 - - - - - - - - - - -

Ostale obaveze 147,755 27,939 48,681 - 62 - 31 14,321 40,811 - -

Ukupno obaveze 4,163,537 32,420 2,170,515 - 647 - 129 14,321 45,752 - - -

Prihodi od kamata 4,039 - 26,384 - - - - - - 6,034 -

Prihodi od naknada i provizija 21,795 797 11,043 1,869 966 - - - 44 - - -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 173,215 - - - - - - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 51,760 182 - - - - - - - - - -

Ostali poslovni prihodi 1,333 12,652 - - - - - 1,609 - - -

Ukupno prihodi 252,142 979 50,079 1,869 966 - - - 1,653 - 6,034 -

Rashodi od kamata (31,754) (8,274) (24,443) (66,301) - - - - - - - -

Rashodi od naknada i provizija (49,988) (1,878) - - (722) - (275) (177,761) (411,200) - - -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (14,944) - - - - - - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (87,062) - - - - - - - - - - -

Ostali rashodi (444,373) (17,224) - - - - - (12,021) (41,618) (3,633) - -

Ukupno rashodi (628,121) (27,376) (24,443) (66,301) (722) - (275) (189,782) (452,818) (3,633) - -

Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori 29,122,471 - - - - - - - - - - -

Vanbilansna pozicija garancije 437,876 - 3,023,958 5,067,952 2,588,234 - - - - 5,181 - -

Ukupno 29,560,347 - 3,023,958 5,067,952 2,588,234 - - - - 5,181 - -

28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i prihodi i rashodi iz poslovnih odnosa nastali u toku godine sa povezanim licima iz Intesa Sanpaolo Grupe rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti.

Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih kamatnih stopa.

a) Naknade članovima Izvršnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg osoblja Banke, uključujući i članove Upravnog odbora (iskazane u bruto iznosu), u toku 2015. i 2014. godine, prikazane su u sledećoj tabeli:

b) Dati krediti i plasmani članovima Izvršnog i Upravnog odbora, i drugom ključnom rukovodećem kadru Banke prikazani su u tabeli koja sledi:

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Naknade članovima Izvršnog, Upravnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg kadra 237,525 218,760

Ukupno 237,525 218,760

U hiljadama dinara

2015. 2014.

Plasmani 291,002 217,410

Ukupne ispravke vrednosti plasmana (444) (355)

Stanje na dan 31. decembar 290,558 217,055

123122


29. UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je sastavni deo bankarskog poslovanja i nemoguće ga je u potpunosti eliminisati. Bitno je međutim da se rizicima upravlja na takav način da se oni svedu u granice prihvatljive za sve zainteresovane strane: vlasnike kapitala, kreditore, deponente, regulatora. Upravljanje rizicima je proces kontinuiranog identifikovanja, procene, merenja, praćenja i kontrole izloženosti banke rizicima. Važan deo procesa upravljanja rizicima je i izveštavanje i ublažavanje rizika. Adekvatan sistem upravljanja rizicima je važan element u obezbeđivanju stabilnosti Banke i profitabilnost njenog poslovanja.

Banka je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije), riziku trajnih ulaganja, riziku zemlje porekla i drugim rizicima.

Upravni odbor i Izvršni odbor Banke su odgovorni za uspostavljanje adekvatnog sistema za upravljanje rizicima i njegovu doslednu primenu u praksi.

Upravni odbor Banke usvaja politike za identifikovanje, merenje i procenu rizika i odgovoran je za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom.

Izvršni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima koje odobri Upravni odbor Banke. Izvršni odbor odobrava interna akta koja definišu način upravljanja rizicima i predlaže Odboru za reviziju i Upravnom Odboru strategije i politike za upravljanje rizicima.

Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) analizira i usvaja predloge strategija i politika Banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje. Takođe, Odbor analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima, i ako je potrebno predlaže načine njihovog unapređenja.

Radi primene nezavisnog i sveobuhvatnog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima koji odgovara direktno Izvršnom Odboru.

U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvođenjem politika i procedura, kao i uspostavljanjem limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku.

Organi Banke nadležni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i rizika.

29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

29.1. kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći ili neće hteti da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika.

Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog kreditnog portfolija. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposobnosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika, na pojedinačnom nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Sektora za upravljanje kreditiranjem.

maksimalna izloženost kreditnom riziku

Prikaz maksimalnih izloženosti Banke prema vrsti komitenata sa stanjem na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine:

Bilansna aktiva koja se klasifikuje

Ispravka vrednosti bilansne aktive

koja se klasifikujeNeklasifikovana bilansna aktiva

Bilans stanja 31. decembar 2015.

Gotovina i sredstva kod centralne banke 26,222 . 98,913,099 98,939,321

Finansijska sredstva po fer vrednosti . 1,431,783 1,431,783

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 70,974 . . 70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 49,361 . 77,999,464 78,048,825

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 26,122,981 (36,189) 10,081,588 36,168,380

Krediti i potraživanja od banaka 23,593,548 (28,020) . 23,565,528

Krediti i potraživanja od drugih finansijskih organizacija 2,529,433 (8,169) 10,081,588 12,602,852

Krediti i potraživanja od komitenata 283,815,527 (26,196,721) 229,803 257,848,609

Investicije u zavisna društva 962,496 . . 962,496

Nematerijalna ulaganja . . 818,694 818,694

Nekretnine, postrojenja i oprema . . 8,718,461 8,718,461

Investicione nekretnine . . 224,358 224,358

Tekuća poreska sredstva . . 79,396 79,396

Odložena poreska sredstva . . 220,561 220,561

Stalna sredstva namenjena prodaji i

sredstva poslovanja koje se obustavlja 256,254 . . 256,254

Ostala sredstva 3,158,590 (79,752) 932,219 4,011,057

UkUPNO AktIvA 314,462,405 (26,312,662) 199,649,426 487,799,169

125124




Ispravka vrednosti bilansne aktive

koja se klasifikujeNeklasifikovana bilansna aktiva

Bilans stanja 31. decembar 2014.

Gotovina i sredstva kod centralne banke 1,162,986 . 77,390,475 78,553,461

Finansijska sredstva po fer vrednosti . 174,934 174,934

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 78,970 . . 78,970

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 49,576 . 57,655,391 57,704,967

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 70,121,050 (134,761) 445,722 70,432,011

Krediti i potraživanja od banaka 67,368,247 (124,570) . 67,243,677

Krediti i potraživanja od drugih finansijskih organizacija 2,752,803 (10,191) 445,722 3,188,334

Krediti i potraživanja od komitenata 282,036,257 (28,690,009) . 253,346,248

Investicije u zavisna društva 962,496 . . 962,496

Nematerijalna ulaganja . . 801,047 801,047

Nekretnine, postrojenja i oprema . . 6,239,234 6,239,234

Investicione nekretnine . . 230,628 230,628

Tekuća poreska sredstva . . 298,079 298,079

Odložena poreska sredstva . . 224,804 224,804

Stalna sredstva namenjena prodaji i

sredstva poslovanja koje se obustavlja 12,489 . 243,569 256,058

Ostala sredstva 3,536,626 (86,190) 203,908 3,654,344

UkUPNO AktIvA 357,960,450 (28,910,960) 143,907,791 472,957,281

Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana, kreditnog rizika portfolija, nivoa kapitala potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima.

Radi upravljanja potraživanjima kod kojih postoji problem urednosti naplate, Banka je formirala poseban organizacioni deo, Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji.

Sektor za upravljanje kreditiranjem, Sektor za upravljanje rizicima i Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji su nezavisni organizacioni delovi Banke.

U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću i nespremnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospeća i prema uslovima definisanim ugovorom.

U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne kreditne gubitke i to kako u momentu odobrenja određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolija na mesečnom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolija i ukupnom portfoliju Banke.

29.1. kreditni rizik (Nastavak)



Donošenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se radi na osnovu razmatranja predloga koji je dat od strane Sektora za upravljanje kreditiranjem. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnosti (kreditnog rejtinga) i trenutne situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom. Uslovi odobrenja plasmana stanovništvu i preduzetnicima se određuju kroz definisanje standardnih uslova za različite tipove proizvoda. Cena rizika za standardne tipove proizvoda se izračunava na osnovu analize kreditnih troškova koje je banka pretrpela u prošlosti kao i istorijskih verovatnoća ulaska u status neizmirenja obaveza po istom ili sličnom tipu proizvoda. Cena rizika za klijente iz segmenta malih i srednjih preduzeća i velikih preduzeća se utvrđuje na bazi internog rejtinga klijenta odnosno istorijski kalibrisane verovatnoće ulaska u status neizmirenja obaveza za datu rejting kategoriju.

S obzirom na značaj kreditnog rizika napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja kod plasiranja sredstava Banke. Ova disperzija je obezbeđena utvrđivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi mogu da odlučuju. Organi koji donose kreditne odluke, sa različitim nivoima ovlašćenja, su: direktori ekspozitura, direktori regionalnih centara, Sektor za upravljanje kreditiranjem, Kreditni odbor, Kreditna komisija, Izvršni odbor i Upravni odbor. Za kreditne izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost matične banke. Banka kreditnim rizikom upravlja tako što postavlja ograničenja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta komitenta za pojedinačne komitente kao i njihovog kreditnog rejtinga, diversifikacijom kredita na veći broj komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi očuvanja realne vrednosti kredita.

Banka takođe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeđenja otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi za procenjene kreditne gubitke, kao i utvrđivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva kreditni rizik plasmana.

Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenata obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničena je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proizilazi iz izloženosti Banke prema istom ili sličnom izvoru nastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika. Banka kontrolu rizika koncentracije vrši uspostavljanjem odgovarajućih limita izloženosti koji joj omogućavaju diversifikaciju kreditnog portfolija. Banka je radi efikasnijeg praćenja rizika koncentracije podelila limite na tri grupe limita: specifične limite, opšte limite i regulatorne limite.

Derivativni finansijski instrumenti

Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost pozitivna po Banku. Kreditna izloženost po osnovu derivata se izračunava primenom metode tekuće izloženosti, odnosno kao zbir pozitivne fer vrednosti ugovora i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji zavisi od vrste i ročnosti finansijskog derivata, a koji je propisan od strane Narodne Banke Srbije. Kreditni rizik derivata se limitira utvrđivanjem maksimalno moguće kreditne izloženosti po osnovu derivata na nivou svakog pojedinačnog klijenta sa kojima se ugovaraju finansijski derivati.

U skladu sa gore navedenim, Banka na dan 31. decembar 2015. i 31. decembar 2014. godine ima sledeće izloženosti prema drugim ugovornim stranama:

127126




U hiljadama dinara

Nominalna vrednost Ukupna izloženost

Ukupno 2015. 53,474,129 792,540

Valutni (FX) Swap 53,474,129 792,540

Valutni (FX) Forward . .

Ukupno 2014. 44,934,965 624,181

Valutni (FX) Swap 44,827,544 622,142

Valutni (FX) Forward 107,421 2,039

Iznad prikazane vrednosti predstavljaju kreditnu izloženost po derivatima koja se računa kao zbir pozitivne fer vrednosti i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji je propisan od strane Narodne Banke Srbije. Iznosi prikazani u Napomeni 27e predstavljaju fer vrednost derivata u knjigama Banke.

Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik.

Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana kao i samim iznosom.

Kao standardni instrumenti obezbeđenja od klijenta se uzimaju ugovorno ovlašćenje i menice, dok se kao dodatni instrumenti u zavisnosti od procene ugovaraju hipoteke na nepokretnostima, zaloga na pokretnoj imovini, delimično ili potpuno pokriće plasmana depozitom kod Banke, dobijanje garancije druge banke ili drugog pravnog lica, obezbeđenje adekvatnim hartijama od vrednosti, odnosno ugovaranje sadužništva drugog pravnog lica koji time postaje solidarni dužnik.

U slučaju ugovaranja hipoteke na nepokretnostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banka uvek obezbeđuje procenu vrednosti imovine urađenu od strane ovlašćenog procenitelja, a sve u cilju svođenja potencijalnog rizika na najmanju moguću meru. Odluke o plasmanima stanovništvu i malim klijentima (preduzetnicima) se u najvećem delu zasnivaju na proceni standardizovanih, unapred definisanih uslova, korišćenjem kreditnih modela uz dopunsku analizu od strane kreditnih analitičara.

Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja finansijskih sredstava su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata, uočene slabosti u tokovima gotovine klijenta, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga klijenta, kao i nepoštovanje drugih uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa: pojedinačnom i grupnom.


Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvređenja finansijskih sredstava za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman (kod pravnih lica iznos veći od EUR 250.000) ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza (docnja u materijalno značajnom iznosu duža od 90 dana), odnosno ukoliko postoje subjektivni dokazi o obezvređenju plasmana.

Nivo obezvređenja plasmana se utvrđuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni po osnovu ugovora sa klijentom, uzimajući u obzir novu procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala i drugo. Projektovani novčani tokovi se diskontuju efektivnom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Upoređivanjem sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se nivo obezvređenja plasmana. Individualna procena obezvređenja plasmana se radi najmanje polugodišnje.

Ukoliko se dođe do nekih novih informacija koje prema oceni kreditnih analitičara menjaju kreditnu sposobnost klijenta, vrednost kolaterala i izvesnost ispunjavanja obaveza klijenta prema Banci, radi se vanredna procena obezvređenja plasmana, odnosno utvrđivanja potrebnog nivoa ispravke vrednosti.

Grupno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno i tom prilikom se odvojeno analiziraju homogene grupe kredita (kreditna pod portfolija), koje predstavljaju krediti i plasmani sa sličnim karakteristikama i sličnim rizičnim profilom.

Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliju Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju na osnovu migracionih matrica i verovatnoće naplate potraživanja u kašnjenju preko 90 dana. Migracione matrice i verovatnoće se utvrđuju na osnovu praćenja višegodišnjih serija promena klasa rizičnosti klijenata u portfoliju Banke.

Posebna rezerva za procenjene gubitke

Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve za procenjene gubitke u skladu sa interno definisanom metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja kao i kod kredita.


129128



maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja:


U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje* Ukupno 2015.

Plasmani komitentima

Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Srbija 289,332,321 3,679,009 87,313,496 39,908 380,364,734

Evropa 1,508,932 19,103,515 102,905 5,506 20,720,858

Amerika 4,197 226,763 1,171 33,708 265,839

Ostatak sveta 23,407 584,260 972 6,590 615,229

Ukupno 290,868,857 23,593,547 87,418,544 85,712 401,966,660

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje* Ukupno 2014.


Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Srbija 288,519,451 3,698,162 90,155,149 473,011 382,845,773

Evropa 2,064,292 62,367,569 102,416 96,144 64,630,421

Amerika 7,894 698,614 121 . 706,629

Ostatak sveta 566 603,902 1,192 2,611 608,271

Ukupno 290,592,203 67,368,247 90,258,878 571,765 448,791,094

*Maksimalna izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama prikazana je u okviru Napomene 27.

U hiljadama dinara


vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2015.

Privreda 188,483,553 64,806,516 253,290,069

Trgovina 38,625,984 14,444,646 53,070,630

Saobraćaj i veze 6,774,381 1,838,288 8,612,669

Građevinarstvo 16,778,060 9,337,838 26,115,898

Usluge, turizam i ugostiteljstvo 47,920,215 12,505,639 60,425,854

Proizvodnja hrane i pića 16,322,601 5,188,851 21,511,452

Proizvodnja trajnih dobara 13,889,707 7,902,909 21,792,616

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 11,471,443 1,319,344 12,790,787

Ostalo 36,701,162 12,269,001 48,970,163

Država . . .

Banke 23,593,547 85,712 23,679,259

Lokalna samouprava 8,432,837 1,593,195 10,026,032

Plasmani stanovništvu 93,952,468 21,018,832 114,971,300

Stambeni krediti 48,686,274 0 48,686,274

Ostali 45,266,194 21,018,832 66,285,026

Ukupno 314,462,405 87,504,255 401,966,660

U hiljadama dinara



Privreda 191,984,402 68,721,614 260,706,016

Trgovina 46,015,450 13,636,579 59,652,029

Saobraćaj i veze 32,933,566 2,307,760 35,241,326

Građevinarstvo 20,586,716 8,688,370 29,275,086

Usluge, turizam i ugostiteljstvo 14,935,337 6,416,812 21,352,149

Proizvodnja hrane i pića 13,330,128 8,059,256 21,389,384

Proizvodnja trajnih dobara 12,722,013 6,903,003 19,625,016

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 11,638,855 555,513 12,194,368

Ostalo 39,822,337 22,154,321 61,976,658

Država 1,176,078 . 1,176,078

Banke 67,368,247 571,765 67,940,012

Lokalna samouprava 9,959,035 996,029 10,955,064

Plasmani stanovništvu 87,472,688 20,541,236 108,013,924

Stambeni krediti 48,166,806 . 48,166,806

Ostali 39,305,882 20,541,236 59,847,118

Ukupno 357,960,450 90,830,644 448,791,094



(a) maksimalna izloženost kreditnom riziku (Nastavak)

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po sektorima, na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine:

131130


U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2015.


Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Klase:

Performing 243,089,810 23,591,544 82,828,347 85,712 349,595,413

Past Due 802,759 . 205,418 . 1,008,177

Unlikely to Pay* 17,923,519 12 4,189,644 . 22,113,175

Doubtful 29,052,769 1,991 195,135 . 29,249,895

Ukupno 290,868,857 23,593,547 87,418,544 85,712 401,966,660

* U toku 2015. godine uvedena je nova klasa Unlikely to Pay koja je u odnosu na prikaz za 2014. godinu najvećim delom obuhvatila klase Substandard i Restructured

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2014.

Plasmani komitentima Plasmani bankama

Plasmani komitentima Plasmani bankama


i bankama

Klase:

Performing 233,527,787 67,366,282 85,415,040 571,765 386,880,874

Past Due 486,133 . 70,265 . 556,398

Substandard 14,307,035 4 4,412,103 . 18,719,142

Doubtful 40,126,238 1,961 357,511 . 40,485,710

Restructured 2,145,010 . 3,960 . 2,148,970

Ukupno 290,592,203 67,368,247 90,258,879 571,765 448,791,094



(b) Kvalitet portfolija

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana, usklađenu sa pravilima matične banke.

Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolija (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) zasnovan na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine:

Klase A1, A2 i B1 predstavljaju performing plasmane, dok klase past due, unlikely to pay i doubtful predstavljaju non-performing plasmane (obezvređena potraživanja).


Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Struktura ispravki vrednosti, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Banke, na dan 31. decembra 2015. godine, i na dan 31. decembra 2014. godine, prikazana je kako sledi:


U hiljadama dinara

Ispravke vrednosti rezervisanja Ukupno 2015.


Plasmani bankama


Plasmanibankama


i bankama

Klase:

Performing 2,764,677 26,020 494,651 46 3,285,394

Past Due 209,355 . 39,328 . 248,683

Unlikely to Pay 7,373,888 8 646,102 . 8,019,998

Doubtful 15,936,722 1,991 80,935 . 16,019,648

Ukupno 26,284,642 28,019 1,261,016 46 27,573,723

U hiljadama dinara

Ispravke vrednosti rezervisanja Ukupno 2014.


Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Klase:

Performing 2,754,931 122,607 521,980 88 3,399,606

Past Due 126,699 . 13,281 . 139,980

Substandard 4,106,517 2 541,860 . 4,648,379

Doubtful 20,772,607 1,961 93,765 . 20,868,333

Restructured 1,025,634 . 803 . 1,026,437

Ukupno 28,786,388 124,570 1,171,689 88 30,082,735

133132



Starosna analiza neobezvređenih kredita i plasmana komitentima

Starosna analiza neobezvređenih kredita i plasmana komitentima koji su dospeli a nisu obezvređeni i prikaz nedospelih i neobezvređenih plasmana na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine, nalazi se u sledećoj tabeli:


U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravke vrednosti Ukupno 2015.


Plasmani bankama


Plasmani bankama

Bilansna aktiva koja se

klasifikujeIspravka

vrednosti

potraživanja bez docnje: 231,626,693 23,591,544 2,502,443 26,020 255,218,237 2,528,463

potraživanja sa docnjom: 11,463,117 . 262,234 . 11,463,117 262,234

01-30 dana 8,519,991 . 171,016 . 8,519,991 171,016

31-60 dana 980,403 . 46,643 . 980,403 46,643

61-90 dana 1,619,060 . 33,691 . 1,619,060 33,691

>90 dana1 343,663 . 10,884 . 343,663 10,884

Ukupno 243,089,810 23,591,544 2,764,677 26,020 266,681,354 2,790,697

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravke vrednosti Ukupno 2014.


Plasmani bankama


Plasmani bankama


klasifikujeIspravka

vrednosti

potraživanja bez docnje: 219,828,463 67,366,283 2,451,964 122,607 287,194,746 2,574,571

potraživanja sa docnjom: 13,699,325 . 302,968 . 13,699,325 302,968

01-30 dana 10,682,058 . 187,963 . 10,682,058 187,963

31-60 dana 1,983,708 . 68,609 . 1,983,708 68,609

61-90 dana 754,231 . 40,118 . 754,231 40,118

>90 danaP0F 2 279,328 . 6,276 . 279,328 6,276

Ukupno 233,527,788 67,366,283 2,754,932 122,607 300,894,071 2,877,539

1 Potraživanja koja su u docnji dužoj od 90 dana a nisu obezvređena se odnose na manje iznose dospelih potraživanja koji su ispod praga materijalnosti pa nisu uticala na klasifikaciju dužnika.

2 Potraživanja koja su u docnji dužoj od 90 dana a nisu obezvređena se odnose na manje iznose dospelih potraživanja koji su ispod praga materijalnosti pa nisu uticala na klasifikaciju dužnika.


Analiza sredstava obezbeđenja

Analiza bilansnih i vanbilansnih stavki portfolija prema sredstvima obezbeđenja, na dan 31. decembar 2015. godine i 2014. godine:


U hiljadama dinara



Plasmani pravnim licima: 188,483,553 64,806,516 253,290,069

Obezbeđeno garancijom države 23,160,302 . 23,160,302

Obezbeđeno garancijom banke 82,940 . 82,940

Obezbeđeno hipotekom 59,459,665 11,601,029 71,060,694

Obezbeđeno depozitom 1,845,069 1,278,392 3,123,461

Neobezbeđeno kolateralom 103,935,576 51,927,096 155,862,672

Plasmani bankama: 23,593,547 85,712 23,679,259

Neobezbeđeno kolateralom 23,593,547 85,712 23,679,259

Plasmani lokalnoj samoupravi: 8,432,837 1,593,195 10,026,032

Obezbeđeno kolateralom 1,096,709 . 1,096,709


Plasmani stanovništvu: 93,952,468 21,018,832 114,971,300

Obezbeđeno stambenom hipotekom 44,558,605 . 44,558,605

Obezbeđeno nestambenom hipotekom 2,553,064 . 2,553,064

Obezbeđeno depozitom 649,484 100,824 750,308


Ukupno 314,462,405 87,504,255 401,966,660

135134



Analiza sredstava obezbeđenja (Nastavak)


U hiljadama dinara



Plasmani pravnim licima: 188,759,005 68,681,836 257,440,841

Obezbeđeno garancijom države 28,857,822 . 28,857,822

Obezbeđeno garancijom banke 84,185 30,500 114,685

Obezbeđeno hipotekom 65,685,278 12,877,299 78,562,577

Obezbeđeno depozitom 2,860,990 1,314,503 4,175,493


Plasmani državi: 1,176,078 . 1,176,078

Neobezbeđeno kolateralom 1,176,078 . 1,176,078

Plasmani bankama: 67,368,247 571,765 67,940,012


Plasmani lokalnoj samoupravi: 13,184,431 1,035,807 14,220,238

Obezbeđeno kolateralom 1,982,176 294,923 2,277,099


Plasmani stanovništvu: 87,472,689 20,541,236 108,013,925

Obezbeđeno stambenom hipotekom 44,300,339 . 44,300,339

Obezbeđeno nestambenom hipotekom 1,511,265 . 1,511,265

Obezbeđeno depozitom 997,504 156,531 1,154,035


Ukupno 357,960,450 90,830,644 448,791,094

Stambeni LTV 2015. Stambeni LTV 2014.

< 50% 14,267,556 < 50% 12,933,480

51%-70% 15,874,912 51%-70% 16,748,972

71%-90% 10,724,631 71%-90% 10,756,115

91%-100% 1,469,441 91%-100% 1,597,083

> 100% 6,349,734 > 100% 6,131,156

Ukupno 48,686,274 Ukupno 48,166,806

Stambeni LTV 2014. Stambeni LTV 2013.

< 50% 12,933,480 < 50% 11,663,180

51%-70% 16,748,972 51%-70% 15,099,115

71%-90% 10,756,115 71%-90% 10,707,357

91%-100% 1,597,083 91%-100% 2,581,515

> 100% 6,131,156 > 100% 5,587,378

Ukupno 48,166,806 Ukupno 45,638,545


Analiza sredstava obezbeđenja (Nastavak)

Sva sredstva obezbeđenja su prikazana do visine potraživanja. Hipoteka kao sredstvo obezbeđenja dodatno mora zadovoljiti uslove za priznavanje propisane od strane NBS i to: da je upisana u odgovarajući registar, da za predmetnu nepokretnost postoji procena vrednosti ovlašćenog procenjivača ne starija od 3 godine, da vlasnik nepokretnosti nije u stečaju, da procenjena vrednost nepokretnosti umanjena za iznos svih potraživanja sa višim pravom prvenstva nije manja od vrednosti potraživanja, da se potraživanja obezbeđena hipotekom izmiruju s docnjom ne dužom od 720 dana.

Prikaz odnosa bruto stanja stambenih kredita prema vrednosti kolaterala (LTV racio) na dan 31. decembar 2015. godine i 2014. godine:


137136




Analiza problematičnih plasmana

Prikaz stanja bilansne aktive i ispravki vrednosti obezvređenih plasmana (NPL – klase past due, substandard, doubtful i restructured) na dan 31. decembar 2015. godine i 31. decembar 2014. godine:

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravka vrednosti Ukupno 2015.


Plasmani bankama


Plasmani bankama


klasifikuje Ispravka vrednosti

Pojedinačna procena 41,873,534 . 20,051,247 . 41,873,534 20,051,247

Grupna procena 5,905,513 2,003 3,468,718 1,999 5,907,516 3,470,717

Ukupno 47,779,047 2,003 23,519,965 1,999 47,781,050 23,521,964

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravka vrednosti Ukupno 2014.


Plasmani bankama


Plasmani bankama


klasifikuje Ispravka vrednosti

Pojedinačna procena 50,807,877 . 21,831,019 . 50,807,878 21,831,019

Grupna procena 6,256,538 1,964 4,200,440 1,963 6,258,502 4,202,403

Ukupno 57,064,416 1,964 26,031,459 1,963 57,066,380 26,033,422

U hiljadama dinara




Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

reprogramirana potraživanja:

Stanje potraživanja 11,173,949 . 137 . 11,174,086

Ispravka vrednosti (2,975,589) . . . (2,975,589)

Ukupno 8,198,360 . 137 . 8,198,497

U hiljadama dinara




Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

reprogramirana potraživanja:

Stanje potraživanja 9,815,062 . 1,721 . 9,816,783

Ispravka vrednosti (2,350,758) . - . (2,350,758)

Ukupno 7,464,304 . 1,721 . 7,466,025


Analiza problematičnih plasmana (Nastavak)

Prikaz stanja bilansne aktive i ispravki vrednosti reprogramiranih plasmana dan 31. decembar 2015. godine i 2014. godine:


U hiljadama dinara

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2015.

korporativni plasmani Plasmani bankama Plasmani stanovništvuPlasmani komitentima

i bankama

ccF

0% 26,297,647 . . 26,297,647

20% . . . .

50% 19,919,916 . 21,013,310 40,933,226

100% 20,182,149 85,712 5,521 20,273,382

Ukupno 66,399,712 85,712 21,018,831 87,504,255

Analiza faktora kreditne konverzije

Reprogramiranim potraživanjima smatraju se sva potraživanja kod kojih je izmenom prethodno ugovorenih uslova došlo do omogućavanja određenih olakšica klijentu kao što su: rok izmirivanja obaveza, dinamika izmirivanja obaveza, kamatna stopa, i drugo.

Pregled faktora kreditne konverzije (CCF) za vanbilansne stavke u portfoliju na dan 31. decembra 2015. godine, a zatim na dan 31. decembra 2014. godine, prikazan je kako sledi:

139138




Analiza faktora kreditne konverzije (Nastavak)

U hiljadama dinara

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2014.

korporativni plasmani Plasmani bankama Plasmani stanovništvuPlasmani komitentima

i bankama

ccF

0% 29,526,223 218,830 - 29,745,053

20% - - 5,356,762 5,356,762

50% 18,278,644 350,935 15,184,355 33.813.934

100% 21,912,894 2,000 - 21.914.894

Ukupno 69,717,761 571,765 20,541,117 90,830,643

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje i praćenje stanja likvidnosti kao i za redovnu izradu izveštaja koji prikazuju uticaj pomeranja različitih kategorija aktive i pasive Banke na likvidnosnu poziciju Banke. Sistem upravljanja rizikom likvidnosti je usklađen sa merama i kriterijumima propisanim kako od strane Matične Banke tako i regulatornim normama definisanim od strane Narodne Banke Srbije.

U 2014. godini, Banka je usvojila i implementirala pravila Matične Banke u sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti i na taj način uvela primenu Bazel III standarda o praćenju likvidnosti u svoje interne sisteme. Primena ovih standarda je uvedena kroz usvajanje lokalne Politike likvidnosti koja u potpunosti odgovara Grupnim standardima i ERMASnet 5 tehničkog rešenja koje omogućava standardizovano praćenje rizika likvidnosti na nivou ISP Grupe. Pored toga, Banka je u obavezi da prati i izveštava pokazatelje likvidnosti koji su regulatorna obaveza na lokalnom nivou, a koji nisu usaglašeni sa Bazel III standardima.

Osnovne aktivnosti sistema upravljanja rizikom likvidnosti podrazumeva:• Projektovanje priliva i odliva gotovine;• Postavljanje i praćenje indikatora likvidnosti;• Merenje i praćenje likvidnosti banke;• Praćenje pokazatelja krize likvidnosti; • Pripremanje izveštaja za menadžment.

29.2. rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti se bazira na sledećim osnovnim merama:• Regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži regulatorni pokazatelj likvidnosti;• LCR (Liquidity Coverage Ratio) – CRR/CRD IV regulativa (2015) odnosno Bazel III standard (2014) za praćenje

kratkoročne likvidnosti;• NSFR (Net Stable Funding Ratio) – Bazel III standard za praćenje strukturne likvidnosti;• Iznos i struktura rezerve likvidnosti;• Rezerve likvidnosti za dnevne operacije;• Projektovani kumulativni gep do jedne nedelje;• Stres test likvidnosti – stresni LCR pokazatelj.

Pored sistema osnovnih mera Sektor za upravljanje rizicima na redovnoj bazi izveštava i LCR po značajnim valutama.

29.2. rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

U 2015. godini, regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži regulatorni pokazatelj likvidnosti su bili znatno iznad zakonom propisanog limita i prosečan regulatorni pokazatelj likvidnosti je bio skoro trostruko iznad zahtevanog nivoa.

U 2015. godini LCR je definisan u skladu sa CRR/CRD IV regulativom (regulativa EU) i predstavlja kratkoročnu poziciju likvidnosti banke (u 2014. godini LCR pokazatelj je obračunat u skladu sa Basel III pravilima). LCR pokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive banke (gotovina ili aktiva koja može biti konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba za likvidnošću u periodu od 30 dana stres scenarija. Limit je definisan u skladu sa smernicama Intesa Grupe i ne sme biti manji od 0,8 (80%).

LCR se izveštava mesečno ALCO Odboru po najznačajnijim valutama (RSD i EUR) i na dan 31. decembra 2015. godine iznosi 6,2 za poziciju likvidnosti u domaćoj valuti i 1,1 za poziciju likvidnosti u stranoj valuti (EUR). Obzirom da je na nivou ISP Grupe najznačajnija strana valuta USD, Banka ima obavezu da mesečno izveštava stanje LCR pokazatelja u USD, iako učešće USD u bilansnoj aktivi iznosi 4.2%.

NSFr (Net Stable Funding ratio)

NSFR je definisan u skladu sa Basel III pravilima i predstavlja strukturnu poziciju likvidnosti banke. NSFR je pokazatelj strukturne likvidnosti u normalnim uslovima (uobičajenim poslovnim okolnostima), koji pokazuje i namenjen je limitiranju ročne transformacije u vremenskom periodu od godinu dana. Ovaj standard ima za cilj da smanji rizik finansiranja tokom dužeg vremenskog perioda zahtevajući od banke da finansira svoje aktivnosti stabilnim izvorima finansiranja. Limit je definisan u skladu sa smernicama Grupe i ne sme biti manji od 0,9 (90%).

Pokazatelj likvidnosti

31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2015. 2.63 2.83 3.40 2.24

2014. 2.31 3.00 3.60 2.25

Uži pokazatelj likvidnosti


2015. 2.05 2.22 2.78 1.69

2014. 1.69 2.06 2.84 1.35

Lcr (Liquidity coverage ratio)


2015. (LCR_CRR) 1.95 2.47 3.62 1.59

2014. (LCR_BIII) 3.24 3.00 3.59 2.47

NSFr ( Net Stable Funding ratio)


2015. 1.87 1.91 2.12 1.79

2014. 2.04 1.70 2.08 1.33


141140



Iako prosečne vrednosti pokazatelja definisanih od strane Narodne Banke Srbije i CRR regulativom koincidiraju i daju sličnu sliku stanja likvidnosti, moramo napomenuti razlike u načinu obračuna u sledećim aspektima:

• regulativom Narodne banke Srbije pri obračunu pokazatelja likvidnosti celokupan iznos obavezne rezerve se posmatra kao likvidna rezerva, dok u obračunu LCR pokazatelja samo višak iznad obračunate obavezne rezerve se posmatra kao deo likvidne rezerve;

• lokalna regulativa posmatra Državne hartije od vrednosti izdate u lokalnoj valuti sa rokom dospeća dužim od 90 dana kao likvidnu rezervu primenjujući u obračunu 10% haircut na tržišnu vrednost obveznica. Sa druge strane, pri obračunu LCR pokazatelja uzima se u obzir celokupan portfolio državnih hartija od vrednosti izdat i u lokalnoj i stranoj valuti na koji se primenjuje haircut od 0%;

• u skladu sa lokalnom regulativom prilivi po osnovu visoko kvalitetnih kredita se računaju primenom koeficijenta 100%, dok se regulativom za obračun LCR pokazatelja krediti sa rokom dospeća u narednih mesec dana primenjuje koeficijent od 20%/50%/100% u zavisnosti od vrste kredita (nosioca kredita);

• samo dospeli deo oročenih depozita stanovništva i preduzetnika (segment malog biznisa) ulaze u obračun pokazatelja likvidnosti definisan od strane Narodne banke Srbije, dok celokupna vrednost oročenih depozita stanovništva i preduzetnika (segment malog biznisa) ulaze u obračun LCR pokazatelja, zbog mogućnosti da budu u potpunosti povučeni u bilo kom trenutku bez naplate penala koji je veći od iznosa izgubljene kamate;

• na obavezujuće neiskorišćene kreditne linije lokalna regulativa definiše primenu haircut-a od 20%, dok CRR/CRD IV regulativa primenjuje haircut od 5%.

Usvajanjem dokumenta Group Liquidity Risk Management Guidelines (od strane Upravnog odbora dana 23. septembra 2015. godine) koji definišu Bazel III, CRR/CRD IV i Delegated Act standarde likvidnosti kao osnovnu meru rizika likvidnosti na nivou ISP Grupe, Banka je uvrstila najnapredniji koncept merenja likvidnosti u svoj interni sistem upravljanja rizicima.

Pravila definisana Bazel III standardom likvidnosti, CRR/CRD IV, i Delegated Act regulativom kao i Politikom ISP Grupe su na lokalnom nivou usvojena kroz dokument Politika upravljanja rizikom likvidnosti i procedura za implementaciju Politike od strane Upravnog Odbora Banke (26. novembra 2015. godine). Osnovni pokazatelj kratkoročne likvidnosti je LCR pokazatelj, koji predstavlja odnos između visoko kvalitetnih likvidnih sredstava (HQLA) i neto odliva očekivanih u periodu od mesec dana.

Pored toga, Politikom likvidnosti je definisano da Banka mora da održava i izveštava nivo likvidne rezerve koja je definisana internim pravilima na nivou ISP Grupe.

Tabela u prilogu predstavlja strukturu ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembar 2015. godine (u hiljadama dinara):


Likvidna rezervaknjigovodstvena

vrednost/ Fer vrednost Haircut raspoloživa vrednost

Obavezna rezerva prema Centralnoj banci 66,513,120 0% 66,513,120

od toga Dinarska Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 5,005,042 0% 5,005,042

od toga Devizna Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 61,508,078 0% 61,508,078

Gotovina na nostro računima kod drugih Banaka 11,392,196 0% 11,392,196

Ostala gotovina i gotovinski ekvivalenti 7,429,550 0% 7,429,550

Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane države 79,195,113 9% 71,970,065

od toga emitovane u domaćoj valuti 49,466,834 11% 44,025,482

od toga emitovane u stranoj valuti 29,728,280 6% 27,944,583

Ukupna likvidna rezerva 164,529,979 157,304,931


Tabela u prilogu predstavlja strukturu ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembar 2014. godine (u hiljadama dinara):


Likvidna rezervaknjigovodstvena

vrednost/ Fer vrednost Haircut raspoloživa vrednost

Obavezna rezerva prema Centralnoj banci 70,080,821 0% 70,080,821

od toga Dinarska Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 30,600,441 0% 30,600,441

od toga Devizna Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 39,480,380 0% 39,480,380

Gotovina na nostro računima kod drugih Banaka 40,918,812 0% 40,918,812

Ostala gotovina i gotovinski ekvivalenti 8,406,942 0% 8,406,942

Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane države 57,682,312 11% 51,337,258

od toga emitovane u domaćoj valuti 47,846,741 11% 42,583,599

od toga emitovane u stranoj valuti 9,835,571 10% 8,852,014

Ukupna likvidna rezerva 177,088,887 170,743,833

Struktura ukupne likvidne rezerve je sledeća: obavezne rezerve prema centralnoj banci u domaćoj i stranoj valuti na koju se primenjuje haircut 0%, gotovina na nostro računima kod drugih banaka, ostala gotovina i gotovinski ekvivalenti (uključujući i zlato), obveznice izdate od strane države u domaćoj i stranoj valuti na koje se primenjuje unapred definisan haircut. Na dan 31. decembra 2015. godine haircut na hartije od vrednosti izdate u devizama iznosi 6%, dok za emisije u dinarskoj valuti iznosi 11%.

Prema Politici likvidnosti obračun raspoložive likvidne rezerve u uslovima stresa podrazumeva korišćenje ukupnog iznosa obavezne rezerve prema centralnoj banci. Ovaj iznos se regularno obračunava i izveštava ALCO Odboru Banke. Sa druge strane, obračun Liquidity Coverage Ratio podrazumeva korišćenje obavezne rezerve u iznosu iznad zahtevanog iznosa za obračunski period. Ovako prudentan pristup je zahtevan od strane Matične Banke i njegovom primenom raspoloživ iznos obavezne rezerve prema centralnoj banci pri obračunu Liquidity Coverage Ratio za 31. decembar 2015. godine iznosi 36,856,196 hiljada dinara (2014: 15,728,126 hiljada dinara).

Na dan 31. decembar 2015. godine godine, stanje deviznih računa u stranoj valuti iznosilo je 11,392,196 hiljada dinara(2014: 40,918,812 hiljada dinara). Valutna struktura gotovine na nostro računima je na izveštajni dan iznosila: EUR - 7,778,252 hiljada dinara (2014: 37,558,966 hiljade dinara), USD - 1,518,717 hiljada dinara (2014: 302,948 hiljade dinara), CHF - 1,407,651 hiljada dinara (2014: 541,192 hiljade dinara), SEK - 270,052 hiljade dinara (2014: 260,606 hiljada dinara), RUB - 115,488 hiljada dinara (2014: 15,341 hiljada dinara), i ostale valute 303,034 hiljade dinara (2014: 2,239,760).

Na dan 31. decembar 2015. godine, stanje neopterećenih raspoloživih finansijskih sredstava izdatih od strane Republike Srbije iznosi 67,972,631 hiljada dinara (2014: 57,682,312 hiljada dinara) od čega je 49,466,834 hiljade dinara (2014: 47,846,741 hiljada dinara) emitovano u domaćoj valuti, 15,023,590 hiljada dinara u eurima (2014: 9,835,571 hiljada dinara) i RSD 3,482,207 hiljada dinara u dolarima. Na dan 31. decembar 2015. godine, stanje neopterećenih raspoloživih finansijskih sredstava izdatih od strane Republike Italije iznosi 11,222,483 hiljade dinara u eurima.

Centralna banka na redovnoj bazi objavljuje haircut stope za različite emisije hartija od vrednosti emitovanih u domaćoj valuti u zavisnosti od ročnosti, vrste obveznice i inicijalne stope prinosa. Ponderisani prosek haircut stopa se obračunava od strane Sektora za upravljanje rizicima i za taj iznos se umanjuje fer vrednost portfolija hartija od vrednosti raspoloživih kao likvidna rezerva. Na izveštajni dan ponderisana stopa haircuta koja je obračunata i primenjena iznosi 9%.

Kod obveznica emitovanih od strane države, za koje centralna banka ne objavljuje haircut, kao što je to slučaj sa hartijama emitovanim u eurima, haircut od 10% je definisan pravilima Matične banke i usvojen kroz Politiku likvidnosti.

143142




Sa druge strane, obračun Liquidity Coverage Ratio ne uzima u obzir ovako definisane pondere. Neopterećena raspoloživa finansijska sredstva izdata od strane države se klasifikuju kao First line liquidity reserve na koji se primenjuje haircut od 0% po CRR/CRD IV regulativi odnosno Bazel III standardu o likvidnosti.

Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2015. godine:

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca

do godinu dana

Od godinu dana do

pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

AktIvA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 98,921,611 - - - - 17,709 98,939,321

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - 974,228 193,317 - 264,237 1,431,783

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 70,974 - - - - - 70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 43,067 5,616,057 21,240,902 51,170,609 - (21,810) 78,048,825

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 33,926,980 54,888 1,789,331 413,154 15,021 (30,993) 36,168,381

Krediti i potraživanja od komitenata 44,810,747 16,109,747 61,012,163 116,965,395 45,152,473 (26,201,916) 257,848,609

Investicije u zavisna društva - - - - - 962,496 962,496

Nematerijalna ulaganja - - - - - 818,694 818,694

Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - 8,718,461 8,718,461

Investicione nekretnine - - - - - 224,358 224,358

Tekuća poreska sredstva - - - - - 79,396 79,396

Odložena poreska sredstva - - - - - 220,561 220,561

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - 256,254 256,254

Ostala sredstva - - - - - 4,011,057 4,011,057

UkUPNA AktIvA 177,773,379 21,780,692 85,016,624 168,742,475 45,167,493 (10,681,495) 487,799,169


U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca

do godinu dana

Od godinu dana do

pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

PASIVA

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - 74,358 74,358

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,820,257 1,098,282 4,854,976 15,444,914 4,188,961 687,672 31,095,062

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 216,289,639 24,982,302 70,198,030 16,622,291 1,131,905 2,106,501 331,330,668

Rezervisanja - - - - - 1,729,001 1,729,001

Tekuće poreske obaveze - - - - 679,444 679,444

Ostale obaveze 4,686,266 13,331 61,087 1,362 - 3,530,647 8,292,692

UkUPNO OBAvEZE 225,796,162 26,093,915 75,114,093 32,068,566 5,320,866 8,807,623 373,201,226

UkUPNO kAPItAL - - - - - 114,597,944 114,597,944

UKUPNO PASIVA 225,796,162 26,093,915 75,114,093 32,068,566 5,320,866 123,405,567 487,799,169

rOČNA NEUSKLAĐENOST (48,022,783) (4,313,222) 9,902,531 136,673,909 39,846,627 (134,087,062)

KUmULATIVNI gAP (48,022,783) (52,336,005) (42,433,476) 94,240,435 134,087,062


Tabela o analizi rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2015. godine prikazuje buduće novčane tokove primenom izuzetno konzervativnih pretpostavki, kao što je istovremeno dospeće svih depozita po viđenju u narednih mesec dana. Ovakve pretpostavke ne daju pravu sliku stanja likvidnosti, obzirom da se shodno vremenskim serijama stanja depozita po viđenju u prethodnim godinama može zaključiti da predstavljaju izuzetno stabilan izvor finansiranja.

145144




Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2014. godine:

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca

do godinu dana

Od godinu dana do

pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

AktIvA


Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - - - - 174,934 174,934


Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1,280,741 7,926,090 18,178,230 30,319,907 - - 57,704,967

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 64,669,051 530,122 5,176,313 162,557 22,775 (128,807) 70,432,011









Ostala sredstva - - - - - 3,654,344 3,654,344

UkUPNA AktIvA 196,472,387 28,340,275 88,829,274 131,144,775 44,128,821 (15,958,251) 472,957,281


U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca

do godinu dana

Od godinu dana do

pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

PASIVA

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 19,668 - - - - - 19,668

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,194,606 2,097,263 7,296,237 16,292,778 5,887,835 941,464 36,710,183

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 176,682,846 25,276,189 77,240,617 23,823,399 1,226,252 2,314,108 306,563,411

Rezervisanja - - - - - 1,647,473 1,647,473

Ostale obaveze 19,544,975 7,905 54,864 276 - 3,199,122 22,807,141

UkUPNO OBAvEZE 200,442,095 27,381,357 84,591,718 40,116,453 7,114,088 8,102,166 367,747,876

UkUPNO kAPItAL - - - - - 105,209,405 105,209,405

UKUPNO PASIVA 200,442,095 27,381,357 84,591,718 40,116,453 7,114,088 113,311,571 472,957,281

rOČNA NEUSKLAĐENOST (3,969,708) 958,919 4,237,557 90,959,472 37,014,733 (129,200,973)

KUmULATIVNI gAP (3,969,708) (3,010,789) 1,226,768 92,186,240 129,200,973


29.3. Tržišni rizik

U 2015. godini, Banka je prisvajala pozicije trgovačke knjige i shodno tome bila izložena kamatnom, cenovnom riziku koji mogu nastati po osnovu knjige trgovanja. Sa druge strane, bankarska knjiga je bila izložena deviznom riziku, ali ne preko iznosa koji je dozvoljen Odlukom Upravnog odbora Banke.

Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u različitim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva više valuta.

Banka poseduje sistem merenja deviznog rizika koji se zasniva na limitima prvog i drugog reda.

Limitom prvog reda se smatra FX VaR limit koji se obračunava i izveštava na dnevnom nivou. Metodologija obračuna FX VaR je propisana regulativom ISP Grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana. Do 2014. godine, FX VaR je uzimao u obzir devizne pozicije u EUR, USD i CHF valuti, dok su ostale valute smatrane nematerijalnim i agregirane su u okviru EUR pozicije. Od 2014. godine, FX VaR se obračunava na poziciju po svakoj valuti, kako zbog zahteva Matične banke tako i zbog povećanja volatilnosti nekih valuta koje Banka ima u svom portfoliju. Ipak, vrednost izračunatog FX VaR je najvećim delom određena volatilnošću EUR jer je tokom 2015. godine učešće EUR u proseku iznosilo 87% ukupne otvorene devizne pozicije.

Limitom drugog reda se smatra limit neto otvorene devizne pozicije koja predstavlja razliku između devizno osetljive aktive i devizno osetljive pasive. Izloženost po osnovu limita drugog reda se obračunava i izveštava na dnevnom nivou.

147146



29.3. Tržišni rizik (Nastavak)

U toku 2015. godine, Odlukom Matične banke i Upravnog odbora smanjen je limit prvog reda (FX VaR limit) uz nepromenjen nivo limita drugog reda odnosno limita neto otvorene devizne pozicije. U toku 2015. godine je registrovan proboj limita prvog i drugog reda.

U toku 2015. godine, Banka je bila usklađena sa regulatornim pokazateljem deviznog rizika koji je izražen kao 20% regulatornog kapitala. Na 31. decembar 2015. godine regulatorni pokazatelj deviznog rizika je iznosio 0,64%.

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembar 2015. godine:

U hiljadama dinara

31. decembar 2015. godineknjigovodstvena

vrednost Trgovačka knjiga Bankarska knjiga

Aktiva u skladu sa tržišnim rizicima 328,625,543 1,167,545 327,457,998

Gotovina i sredstva kod centralne banke 63,937,209 - 63,937,209

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 1,167,545 1,167,545 -

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 70,974 - 70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 28,560,735 - 28,560,735

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 23,517,435 - 23,517,435

Krediti i potraživanja od komitenata 211,123,651 - 211,123,651

Ostala sredstva 247,995 - 247,995

Pasiva u skladu sa tržišnim rizicima 264,521,288 - 264,521,288

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 27,921,782 - 27,921,782

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 234,713,270 - 234,713,270

Ostale obaveze 1,886,236 - 1,886,236

Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (48,146,084) - (48,146,084)

Ispravka vrednosti (16,038,629) - (16,038,629)

Neto otvorena devizna pozicija (80,458) 1,167,545 (1,248,003)



Tabela u nastavku predstavlja otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembar 2014. godine:

U hiljadama dinara

31. decembar 2014. godineknjigovodstvena

vrednost Trgovačka knjiga Bankarska knjiga

Aktiva u skladu sa tržišnim rizicima 321,906,175 - 321,906,175

Gotovina i sredstva kod centralne banke 42,982,630 - 42,982,630

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 78,970 - 78,970

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 9,766,721 - 9,766,721

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 68,486,342 - 68,486,342

Krediti i potraživanja od komitenata 200,240,681 - 200,240,681

Ostala sredstva 350,831 - 350,831

Pasiva u skladu sa tržišnim rizicima 272,554,253 - 272,554,253

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 29,885,328 - 29,885,328

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 227,097,863 - 227,097,863

Ostale obaveze 15,571,063 - 15,571,063

Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (29,962,944) - (29,962,944)

Ispravka vrednosti (18,730,356) - (18,730,356)

Neto otvorena devizna pozicija 658,619 - 658,619

Tabela u nastavku predstavlja valutnu strukturu otvorene devizne pozicije Banke na dan 31. decembar 2015. godine i 31. decembar 2014. godine:

U hiljadama dinara

Neto otvorena devizna pozicija po valutama 2015. 2014.

EUR (276,230) 476,574

USD 33,677 23,500

CHF 9,291 (6,679)

Ostale valute 101,119 113,645

Zlato i drugi plemeniti metali 51,685 51,579

Ukupno (80,458) 658,619

U evrima

Devizni Var 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2015. 24,112 44,701 169,450 2,403

2014. 96,454 14,778 127,203 739

149148




Sledeća tabela pokazuje uticaj promena deviznog kursa na rezultat i regulatorni kapital Banke:

29.4. rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa. Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke.

Kamatni rizik se računa odvojeno za Bankarsku knjigu (portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju) i za knjigu Trgovanja (portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje). Indikatori koji se koriste za izračunavanje kamatnog rizika u Bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na promenu kamatnih stopa od 100 baznih poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od 100 baznih poena.

Metodologija ISP Grupe za obračun kamatnog rizika je izmenjena početkom 2014. godine i usvojena od strane Banke kroz interna dokumenta i tehničko rešenje ERMAS net 5. Izmene metodologije su podrazumevale: tretman margine kao fiksnog budućeg novčanog toka, obračun budućih novčanih tokova korišćenjem FTP cena umesto ugovorenih cena, modeliranje depozita po viđenju i diskontovanje budućih novčanih tokova upotrebom krivih prinosa koje su modifikovane istorijskim vrednostima PD (verovatnoćama defaulta).

Pored metodoloških izmena, tokom 2015. godine došlo je i do izmena u sistemu merenja izloženosti kamatnom riziku. Naime, dugoročni pod-limit osetljivosti neto imovine na promenu kamatne stope od 100 baznih poena je uvećan na predlog Matične banke, a Odlukom Upravnog odbora za 25% u odnosu na limit iz 2014. godine. Sistem pod-limita podrazumeva pojedinačan obračun izloženosti kamatnom riziku na kratak rok (do 18 meseci), srednji rok (od 18 meseci do 5 godina) i na dugi rok (preko 5 godina).

Osetljivost neto vrednosti imovine na promenu tržišnih kamatnih stopa od 100 baznih poena, 200 baznih poena i minus 200 baznih poena se izračunava, prati i dostavlja ALCO Odboru kao i Matičnoj banci na mesečnom nivou.

Mere koje se koriste za obračun kamatnog rizika u Bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na promenu kamatne stope od 100 baznih poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od 100 baznih poena.

U toku 2015. godine, Odlukom Matične banke i Upravnog odbora uspostavljen je VaR limit kamatne stope knjige trgovanja dok je nivo ukupnog limita izloženosti riziku kamatne stope bankarske knjige ostao nepromenjen.

Kamatni rizik se meri i izveštava na dnevnom nivou na portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (AFS) kao i na portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje (HFT). Za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se računaju sledeće mere kamatnog rizika: IRR VaR, duracija i stres test (scenario promene od 50 baznih poena, 100 baznih poena i 200 baznih poena). Za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje se računa IRR VaR kao mera kamatnog rizika.

Prihvatljiv nivo kamatnog rizika je definisan limitom na najveću moguću vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju kao i za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje.

U hiljadama dinara

Scenario Efekat 2015. Efekat 2014.

10% depresijacija dinara (8,046) 65,862

20% depresijacija dinara (16,092) 131,704

29.4. rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak)

Vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) predstavlja najveći mogući gubitak vrednosti portfolija hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju odnosno hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje na dnevnom nivou koji Banka može da pretrpi usled promene kretanja kamatnih stopa. Metodologija obračuna IRR VaR je propisana regulativom ISP Grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana.

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembar 2015. godine:


U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri meseca do godinu

dana

Od godinu dana do pet

godinaPreko pet

godinakamatno

neosetljivo Ukupno

AktIvA


Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - 974,228 193,317 - 264,237 1,431,783


Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 43,067 5,616,057 21,240,902 51,170,609 - (21,810) 78,048,825

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 35,270,919 118,928 793,097 16,430 - (30,993) 36,168,381









Ostala sredstva - - - - - 4,011,057 4,011,057

UkUPNA AktIvA 257,229,659 86,733,318 65,062,144 85,802,925 3,652,618 (10,681,496) 487,799,169

151150




U hiljadama dinara

Do mesec dana



dana


godinaPreko pet

godinakamatno

neosetljivo Ukupno

PASIVA

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - 74,358 74,358

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,839,444 12,917,149 9,984,542 2,666,254 - 687,672 31,095,062

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 220,246,753 29,787,531 66,571,523 12,087,174 531,185 2,106,501 331,330,668

Rezervisanja - - - - - 1,729,001 1,729,001

Tekuće poreske obaveze - - - - - 679,444 679,444

Ostale obaveze 4,686,266 13,331 61,087 1,362 - 3,530,647 8,292,692

UkUPNO OBAvEZE 229,772,464 42,718,012 76,617,153 14,754,790 531,185 8,807,623 373,201,226

UkUPNO kAPItAL - - - - - 114,597,944 114,597,944

UKUPNO PASIVA 229,772,464 42,718,012 76,617,153 14,754,790 531,185 123,405,567 487,799,169

rOČNA NEUSKLAĐENOST 27,457,195 44,015,307 (11,555,009) 71,048,135 3,121,433 (134,087,062)

KUmULATIVNI gAP 27,457,195 71,472,502 59,917,493 130,965,628 134,087,061


Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembar 2014. godine:


U hiljadama dinara

Do mesec dana



dana


godinaPreko pet

godinakamatno

neosetljivo Ukupno

AktIvA

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 19,011,220 7,588,111 15,345,736 13,877,745 - - 55,822,812

Krediti po viđenju prema komitentima, bankama i drugim finansijskim organizacijama 92,103,043 - - - - - 92,103,043

Krediti prema komitentima, bankama i drugim finansijskim organizacijama 8,180,803 157,381,366 46,054,869 43,283,673 15,520,741 31,334,585 301,756,037

Ostala aktiva - - - - - 23,275,390 23,275,390

UkUPNA AktIvA 119,295,066 164,969,477 61,400,604 57,161,418 15,520,741 54,609,975 472,957,281

U hiljadama dinara

Do mesec dana



dana


godinaPreko pet

godinakamatno

neosetljivo Ukupno

PASIVA

Depoziti po viđenju od komitenata, banaka i drugih finansijskih organizacija 92,927,632 30,420,563 13,488,926 16,421,295 - - 153,258,417

Oročeni depoziti od komitenata, banaka i drugih finansijskih organizacija 15,534,205 59,297,274 89,109,287 23,837,488 1,149,268 1,087,656 190,015,178

Ostala pasiva - - - - - 24,474,281 24,474,281

Kapital - - - - - 105,209,406 105,209,406

UKUPNO PASIVA 108,461,837 89,717,837 102,598,213 40,258,783 1,149,268 130,771,343 472,957,281

rOČNA NEUSKLAĐENOST 10,833,229 75,251,641 (41,197,609) 16,902,635 14,371,473 (76,161,369)

kUMULAtIvNA NEUSKLAĐENOST 10,833,229 86,084,869 44,887,260 61,789,896 76,161,369 -

153152




Sledeća tabela prikazuje uticaj promene kamatnih stopa na neto prihod i neto vrednosti imovine Banke primenom standardnog scenarija, ne uzimajući u obzir pretpostavke o asimetričnim promenama krive prinosa. Standardni scenario podrazumeva paralelno pomeranje krive prinosa za 100 baznih poena i 200 baznih poena.

U hiljadama dinara

Povećanje od 100bp Smanjenje od 100bp Povećanje od 200bp Smanjenje od 200bp

Osetljivost neto prihoda banke na promenu kamatne stope

2015.

Na 31. decembar (195,818) 195,818 (391,636) 391,636

Prosek za period (104,476) 104,476 (208,952) 208,952

Maksimum za period 191,054 512,025 382,107 1,024,050

Minimum za period (512,025) (191,054) (1,024,050) (382,107)

2014.

Na 31. decembar (111,990) 112,556 (223,980) 225,111

Prosek za period (162,717) 163,422 (325,434) 326,844

Maksimum za period 473,190 599,541 946,380 1,199,082

Minimum za period (598,518) (472,599) (1,197,037) (945,197)

Osetljivost neto vrednosti imovine banke na promenu kamatne stope

2015.

Na 31. decembar (971,530) 971,530 (1,817,094) 2,447,331

Prosek za period (786,846) 786,846 (1,440,785) 2,155,138

Maksimum za period (599,305) 974,464 (1,066,595) 2,587,001

Minimum za period (974,464) 599,305 (1,817,094) 1,644,336

2014.

Na 31. decembar (801,890) 801,890 (1,474,071) 2,054,593

Prosek za period (783,793) 783,793 (1,447,903) 1,827,307

Maksimum za period 12,752 1,056,889 42,892 2,587,759

Minimum za period (1,056,889) (12,752) (2,055,225) (20,866)

Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju:

Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za trgovanje:

U 2014. godini Banka nije imala pozicije trgovačke knjige i shodno tome nije bila izložena kamatnom riziku.

U evrima

Irr AFS Var 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2015. 505,374 859,737 1,312,175 446,897

2014. 1,178,994 304,786 1,235,543 156,292

U evrima

Irr HFT Var 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2015. 47,497 21,283 50,047 1,649

29.5. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u obavljanju poslovnih aktivnosti (procesa), ljudskih grešaka, grešaka u sistemu, ili dejstva spoljnih faktora. Ova definicija uključuje pravni rizik, ali isključuje strateški i reputacioni rizik.

Cilj Banke je da upravlja operativnim rizikom tako da se izbalansira sprečavanje finansijskih gubitaka i štete nanete ugledu sa sveukupnom ekonomskom isplativošću i inovacijama. Politika Banke zahteva poštovanje svih važećih zakonskih i regulatornih zahteva.

Banka je razvila i primenjuje određene standarde za upravljanje operativnim rizicima u sledećim oblastima:• Identifikovanje operativnog rizika, koje obuhvata:• Prikupljanje podataka o operativnim rizicima i gubicima – identifikovanje, evidentiranje i klasifikaciju podataka

o gubicima Banke,• Integrisani proces Procene izloženosti banke operativnim rizicima,• Procenu operativnog rizika prilikom uvođenja novog proizvoda, procesa i sistema, • Merenje operativnog rizika,• Nadzor i izveštavanje o operativnom riziku,• Ublažavanje operativnog rizika.

Najmanje jednom godišnje, Interna revizija Banke, vrši nezavisnu procenu adekvatnosti sistema za upravljanje operativnim rizicima. Rezultati ove procene iznose se u okviru izveštaja o reviziji koji sadrži sve nalaze i predloge za unapređenje.

Za obračun kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka koristi standardizovani pristup, Kapitalni zahtev za operativni rizik Banke, izračunat standardizovanim pristupom na 31. decembar 2015. godine iznosi u hiljadama RSD 4,327,257 (31. decembar 2014: RSD 4,143,295 hiljada).

29.6. rizici izloženosti banke

Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o riziku izloženosti Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica, riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i osnovna sredstva, kao i o riziku zemlje porekla lica. U 2015. godini, Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i rizika ulaganja, i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantnim procedurama i odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije, kao i limitima ulaganja propisanih od strane Banke.

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licima povezanim sa Bankom.

U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom.

Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke.


155154



29.7. rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Sektor za upravljanje rizicima prati nivo trajnih ulaganja i o tome obaveštava Izvršni Odbor Banke. Na ovaj način se obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke.

29.8. rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Izloženost Banke riziku zemlje je niska iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliju Banke zanemarljivo.

29.9. Upravljanje kapitalom

Cilj upravljanja kapitalom je da Banka zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvala optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala, a akcionarima obezbedila dividende.

Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće:• Obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije;• Obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; i• Održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja,• Održala kapital na nivou koji je adekvatan za pokriće interno procenjenih kapitalnih zahteva za sve materijalno

značajne rizike identifikovane u procesu interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP).

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala minimalni koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%, s tim da Banka može slobodno raspolagati ostvarenom dobiti samo ukoliko je adekvatnost kapitala veća od 14,5%.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki:• Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni

dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije (isključujući prioritetne kumulativne akcije) kao minusne stavke osnovnog kapitala,

• Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisiona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopunskog kapitala,

• Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: potrebne rezerve za procenjene gubitke, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital.


29.9. Upravljanje kapitalom (Nastavak)

Regulatorni kapital po godinama:

U hiljadama dinara

Naziv pozicije 31.12.2015. 31.12.2014.

kAPItAL 57,038,090 49,837,271

OSNOVNI KAPITAL 57,237,647 50,203,182

Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 21,315,900 21,315,900

Emisiona premija 20,432,569 20,432,569

Rezerve iz dobiti 47,484,121 47,484,121

Dobit iz tekuće godine -

Nematerijalna ulaganja (818,694) (801,047)

regulatorna usklađivanja vrednosti (31,176,249) (38,228,361)

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (103,312) (152,435)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (31,072,937) (38,075,926)

DOPUNSKI KAPITAL 762,939 596,585

Deo revalorizacionih rezervi banke 762,939 596,585

ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (962,496) (962,496)

Od čega: umanjenje osnovnog kapitala (481,248) (365,911)

Od čega: umanjenje dopunskog kapitala (481,248) (596,585)

Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica (962,496) (962,496)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke u skladu sa tačkom 427, stav 1, odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke - -

UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 56,756,399 49,837,271

UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 281,691 -

157156



29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

Određivanje fer vrednosti finansijski instrumenti koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti mora uvažavati principe, kriterijume i hijerarhiju propisanu Politikom fer vrednosti, koja je usklađena sa pravilima fer vrednovanja ISP Grupe. Merenje fer vrednosti finansijskih instrumenti koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti poštuje sledeću hijerarhiju koja reflektuje uverljivost inputa korišćenih pri određivanju fer vrednosti:

• Nivo 1: inputi su kotirane tržišne cene (bez korekcija) na aktivnom tržištu za identične instrumente;• Nivo 2: inputi koji nisu kotirane cene uključene u nivo 1, ali su ili direktno ili indirektno (izvedeni iz cena) kotirani

na tržištu. Ova kategorija podrazumeva: tržišne kamatne stope, tržišne kotacije CDS (credit default swap), tržišne cene obveznica sa primarnih aukcija ili tržišnih deviznih kurseva pri određivanju vrednosti instrumenata,

• Nivo 3: inputi koji nisu sa tržišta dostupna informacija. Ova kategorija uključuje sve instrumente za koje informacija o vrednosti inputa nije direktno ili indirektno merljiva na tržištu.

Primena navedene hijerarhije nije opciona i Banka nije slobodna u izboru informacija koje koristi za određivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti, već mora poštovati gore navedenu hijerarhiju.

Finansijski instrumenti koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti i na koje se primenjuju pravila Politike fer vrednosti su:

• Državne FX obveznice, državne obveznice koje je emitovala Republika Italija za koje postoji likvidno i aktivno tržište koje pruža direktnu informaciju o kotiranim tržišnim cenama (nivo 1);

• Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju obuhvataju državne obveznice Republike Srbije koje se vrednuju primenom tehnike diskontovanja budućih ugovorenih novčanih tokova primenom tržišnih bezrizičnih kriva prinosa usklađenih po osnovu rizika zemlje (kod obveznica denomiranih u eurima) ili rizika likvidnosti (kod dinarskih obveznica za čiju ročnost ne postoji direktna kotacija), (nivo 2);

• Over – the – counter finansijski derivati (devizni swap i devizni forward) se vrednuju diskontovanjem budućih ugovorenih novčanih tokova primenom tržišnih bezrizičnih kriva prinosa usklađenih po osnovu rizika zemlje (kod euro obveznica) ili rizika likvidnosti (kod dinarskih obveznica za čiju ročnost ne postoji direktna kotacija), (nivo 2);

• Akcije odnosno učešća u kapitalu pravnih lica koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju se po nabavnoj vrednosti ili poslednjoj dostupnoj informaciji o vrednosti umanjenoj za procenjena obezvređenja (nivo 3).

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, fer vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.


29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje vrednost finansijskih instrumenata merenih na osnovu različitih informacija u skladu sa hijerarhijom propisanom u okviru Politike Fer vrednosti:

Fer vrednost na 31. decembar 2015. godine

U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Aktiva

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 974,228 457,555 - 1,431,783

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 70,974 - - 70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 14,704,690 63,322,878 21,257 78,048,825

Ukupno 15,749,891 63,780,433 21,257 79,551,581

Pasiva

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - 74,358 - 74,358

Ukupno - 74,358 - 74,358


U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Aktiva

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - 174,934 - 174,934

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 78,970 - - 78,970

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 599,794 54,887,180 22,655 55,509,629

Ukupno 678,763 55,062,115 22,655 55,763,533

Pasiva

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - 96,912 - 96,912

Ukupno - 96,912 - 96,912

Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

159158



29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje fer vrednost instrumenata koji nisu vrednovani po fer vrednosti i raspoređena prema odgovarajućim nivoima hijerarhije fer vrednovanja:


U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Fer vrednostknjigovodstvena

vrednost

Aktiva

Gotovina i sredstva kod centralne banke - 98,939,321 - 98,939,321 98,939,321

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 36,168,380 - 36,168,380 36,168,380

Krediti i potraživanja od komitenata - 294,413,126 294,413,126 257,848,609

Ukupno - 135,107,701 294,413,126 429,520,827 392,956,310

Pasiva

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci - 31,095,062 - 31,095,062 31,095,062

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - 337,618,026 337,618,026 331,331,668

Ostale obaveze - 8,291,692 - 8,291,692 8,291,692

Ukupno - 39,386,754 337,618,026 377,004,780 370,718,422

Fer vrednost na 31. decembar 2014. godine:

U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Fer vrednostknjigovodstvena

vrednost

Aktiva

Gotovina i sredstva kod centralne banke - 78,553,461 - 78,553,461 78,553,461

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 70,432,011 - 70,432,011 70,432,011

Krediti i potraživanja od komitenata - 287,012,291 287,012,291 253,346,248

Ukupno - 148,985,472 287,012,291 435,997,763 402,331,720

Pasiva -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci - 36,710,183 - 36,710,183 36,710,183

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - 310,483,974 310,483,974 306,563,411

Ostale obaveze - 22,807,141 - 22,807,141 22,807,141

Ukupno 59,517,324 310,483,974 370,001,298 366,080,735

Fer vrednost gotovine i sredstava kod centralne banke, kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija, depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci, ostale obaveze su prikazane po knjigovodstvenoj vrednosti obzirom da su u pitanju kratkoročni depoziti kod finansijskih institucija (novčano tržište), koje su visokog kreditnog rejtinga i ugovorene po kamatnim stopama koje odgovaraju tržišnim uslovima i pripadaju Nivou 2.

Fer vrednost pozicija krediti i potraživanja od komitenata i depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima su obračunate primenom tehnika diskontovanja budućih novčanih tokova, uzimajući u obzir valutu, kreditni kvalitet komitenta i ročnost primenom tržišnih kriva prinosa.

Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

30. POTENCIJALNE OBAVEZE

a) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2015. godine, Banka se javlja kao tužena strana u određenom broju sudskih sporova. Ukupno procenjeni iznos tužbenih zahteva, uključujući troškove i kamate, iznosi 411,054 hiljade RSD (31. decembar 2014. godine 586.289 hiljada RSD).

Konačan ishod sudskih sporova u toku je neizvestan. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 24. uz finansijske izveštaje, na dan 31. decembra 2015. godine Banka je formirala rezervisanja za potencijalne gubitke koji mogu proisteći iz navedenih sporova u ukupnom iznosu od 272,480 hiljada RSD (31. decembar 2014. godine 269,245 hiljada RSD). Rukovodstvo Banke procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje.

Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica radi naplate svojih potraživanja. Za sva utužena potraživanja protiv pravnih i fizičkih lica Banka je izvršila ispravku vrednosti na teret rezultata tekuće i prethodnih godina.

b) Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je otvoren tokom perioda od 5 godina. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane.

161160


31. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA

Banka je u skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu izvršila usaglašavanje obaveza i potraživanja sa svojim dužnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2015. godine, i o tome postoji verodostojna dokumentacija.

Od ukupno 2.644 poslata Izvoda otvorenih stavki osporena su 34.

Iznos neusaglašenih potraživanja i obaveza po poslatim IOS-ima iznosi 891,133 hiljade RSD. Najveći iznos se odnosi na potraživanja od pravnih lica u stečaju i pravnih lica koja su imala statusnu promenu (82,86% od ukupnog osporenog iznosa).

32. DEVIZNI KURS

Zvanični srednji devizni kursevi Narodne Banke Srbije utvrđeni na međubankarskom sastanku deviznog tržišta, korišćeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine u funkcionalnu valutu (RSD), za pojedine strane valute su:

U dinarima

2015. 2014.

EUR 121,6261 120,9583

USD 111,2468 99,4641

CHF 112,5230 100,5472

162

33. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA

Nije bilo značajnih događaja posle datuma bilansa stanja koji bi zahtevali obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje Banke za 2015. godinu.




165


Organizacionastruktura

*Banka u dosadašnjem poslovanju nije osnivala niti obavljala poslovne aktivnosti preko ogranaka

167


mrežaekspozitura

Lokacija Naziv ekspoziture regionalni centar Adresa

Ada Ada, Vuka Karadžića 18 Novi Sad Vuka Karadžića 18

Aleksandrovac Aleksandrovac, Trg oslobođenja bb Niš Trg oslobođenja bb

Aleksinac Aleksinac, Knjaza Miloša 115 Niš Knjaza Miloša 115

Apatin Apatin, Petefi Šandora 2 Novi Sad Petefi Šandora 2

Aranđelovac Aranđelovac, Knjaza Miloša 192 Kragujevac Knjaza Miloša 192

Arilje Arilje, Stevana Čolovića 2 Kragujevac Stevana Čolovića 2

Bačka Palanka Bačka Palanka, Žarka Zrenjanina 43 Novi Sad Žarka Zrenjanina 43

Bačka Topola Bačka Topola, Glavna 29 Novi Sad Glavna 29

Bački Petrovac Bački Petrovac, Maršala Tita 4 Novi Sad Maršala Tita 4

Batajnica Zemun, Batajnica, Majke Jugovića 1 Beograd Majke Jugovića 1

Bajina Bašta Bajina Bašta, Kneza Milana Obrenovića 22 Kragujevac Kneza Milana Obrenovića 22

Bečej Bečej, Novosadska 2 Novi Sad Novosadska 2

Beočin Beočin, Trg cara Lazara 8 Novi Sad Trg cara Lazara 8

Beograd Novi Beograd, Otona Župančića 1 Beograd Otona Župančića 1

Beograd Čukarica, Požeška 128 Beograd Požeška 128

Beograd Čukarica, Požeška 45 Beograd Požeška 45

Beograd Novi Beograd, Milutina Milankovića 134g Beograd Milutina Milankovića 134g

Beograd Novi Beograd, Bulevar dr Zorana Đinđića 2a Beograd Bulevar dr Zorana Đinđića 2a

Beograd Novi Beograd, Nedeljka Gvozdenovića 24a Beograd Nedeljka Gvozdenovića 24a

Beograd Novi Beograd, Jurija Gagarina 149 Beograd Jurija Gagarina 149

Beograd Novi Beograd, Bulevar Arsenija Čarnojevića 54 Beograd Bulevar Arsenija Čarnojevića 54

Beograd Novi Beograd, Milentija Popovića 7v Beograd Milentija Popovića 7v

Beograd Zvezdara, Bulevar kralja Aleksandra 240 Beograd Bulevar kralja Aleksandra 240

Beograd Palilula, Marjane Gregoran 60 Beograd Marjane Gregoran 60

Beograd Voždovac, Ustanička 69 Beograd Ustanička 69

Beograd Zvezdara, Mirijevski venac 23 Beograd Mirijevski venac 23

Beograd Voždovac, Kumodraška 174 Beograd Kumodraška 174

Beograd Zvezdara, Bulevar kralja Aleksandra 156 Beograd Bulevar kralja Aleksandra 156

Beograd Vračar, Resavska 1-3 Beograd Resavska 1-3

Beograd Stari grad, Knez Mihailova 30 Beograd Knez Mihailova 30

Beograd Stari grad, Kolarčeva 5 Beograd Kolarčeva 5

Beograd Stari grad, Studentski trg 7 Beograd Studentski trg 7

Beograd Stari grad, Karađorđeva 67 Beograd Karađorđeva 67

Beograd Vračar, Bulevar oslobođenja 3 Beograd Bulevar oslobođenja 3

Beograd Voždovac, Vojvode Stepe 77 Beograd Vojvode Stepe 77

Beograd Vračar, Cara Nikolaja 82-84 Beograd Cara Nikolaja 82-84

Beograd Palilula, Ruzveltova 8 Beograd Ruzveltova 8

Beograd Rakovica, Vukasovićeva 50a Beograd Vukasovićeva 50a

Beograd Savski venac, Sarajevska 31 Beograd Sarajevska 31

Beograd Savski venac, Vase Pelagića 48b Beograd Vase Pelagića 48b

Beograd Rakovica, Vidikovački venac 80b Beograd Vidikovački venac 80b

Beograd Novi Beograd, Goce Delčeva 34 Beograd Goce Delčeva 34

Beograd Novi Beograd, Partizanske avijacije 14 Beograd Partizanske avijacije 14

Beograd Novi Beograd, Omladinskih brigada 90 Beograd Omladinskih brigada 90

Beograd Palilula, 27. marta 23 Beograd 27. marta 23

Beograd Stari grad, Džordža Vašingtona 8 Beograd Džordža Vašingtona 8

Beograd Voždovac, Braće Jerkovića 137b Beograd Braće Jerkovića 137b

Beograd Čukarica, Trgovačka 15 Beograd Trgovačka 15

Beograd Savski venac, Nemanjina 4 Beograd Nemanjina 4

Beograd Surčin, Vojvođanska 85 Beograd Vojvođanska 85


Beograd Palilula, Borča, Ivana Milutinovića 73 Beograd Ivana Milutinovića 73

169168



Beograd Stari grad, Cara Dušana 50 Beograd Cara Dušana 50

Beograd Vračar, Kralja Milana 18 Beograd Kralja Milana 18

Beograd Voždovac, Banjica, Crnotravska 7-9 Beograd Crnotravska 7-9

Beograd Rakovica, Miška Kranjca 12 Beograd Miška Kranjca 12


Beograd Savski venac, Neznanog junaka 7 Beograd Neznanog junaka 7

Beograd Vračar, Južni bulevar 84 Beograd Južni bulevar 84

Beograd Vračar, Kursulina 41 Beograd Kursulina 41

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Goce Delčeva 34 Beograd Goce Delčeva 34

Beograd Centar za stambene kredite, Resavska 1-3 Beograd Resavska 1-3

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Požeška 128 Beograd Požeška 128

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Knez Mihailova 30 Beograd Knez Mihailova 30

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Studentski trg 7 Beograd Studentski trg 7

Bor Bor, Đorđa Vajferta 3 Niš Đorđa Vajferta 3

Bogatić Bogatić, Vojvode Stepe 35 Kragujevac Vojvode Stepe 35

Brus Brus, Kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb

Bujanovac Bujanovac, Karađorđa Petrovića 111 Niš Karađorđa Petrovića 111

Čačak Čačak, Kuželjeva 1 Kragujevac Kuželjeva 1

Ćićevac Ćićevac, Karađorđeva bb Niš Karađorđeva bb

Ćuprija Ćuprija, Karađorđeva 36 Niš Karađorđeva 36

Despotovac Despotovac, Despota Stefana Lazarevića 2 Niš Despota Stefana Lazarevića 2

Gornji Milanovac Gornji Milanovac, Karađorđeva 1 Kragujevac Karađorđeva 1

Inđija Inđija, Novosadska 21 Novi Sad Novosadska 21

Ivanjica Ivanjica, Majora Ilića 1 Kragujevac Majora Ilića 1

Jagodina Jagodina, Maksima Gorkog 2 Niš Maksima Gorkog 2

Kanjiža Kanjiža, Glavna 3 Novi Sad Glavna 3

Kikinda Kikinda, Braće Tatića 16 Novi Sad Braće Tatića 16

Kladovo Kladovo, 22. septembra 9 Niš 22. septembra 9

Kostolac Kostolac, Nikole Tesle 5-7 Niš Nikole Tesle 5-7

Kovačica Kovačica, Maršala Tita 31a Novi Sad Maršala Tita 31a

Kovin Kovin, Cara Lazara 73 Novi Sad Cara Lazara 73

Kragujevac Kragujevac, Save Kovačevića 12b Kragujevac Save Kovačevića 12b

Kragujevac Kragujevac, Kralja Petra I 19 Kragujevac Kralja Petra I 19

Kragujevac Kragujevac, Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120 Kragujevac Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120

Kraljevo Kraljevo, Trg Jovana Sarića 8 Kragujevac Trg Jovana Sarića 8

Kruševac Kruševac, Mirka Tomića 4 Kragujevac Mirka Tomića 4

Kruševac Kruševac, Vece Korčagina 18 Kragujevac Vece Korčagina 18

Kučevo Kučevo, Trg Veljka Dugoševića 2 Niš Trg Veljka Dugoševića 2

Kula Kula, Maršala Tita 242 Novi Sad Maršala Tita 242

Lajkovac Lajkovac, Kralja Petra I 2 Kragujevac Kralja Petra I 2

Lazarevac Lazarevac, Karađorđeva 41 Kragujevac Karađorđeva 41

Leskovac Leskovac, Trg revolucije 7 Niš Trg revolucije 7

Leskovac Leskovac, Bulevar oslobođenja 170 Niš Bulevar oslobođenja 170

Loznica Loznica, Trg Vuka Karadžića bb Kragujevac Trg Vuka Karadžića bb

Ljig Ljig, Vojvode Mišića 12 Kragujevac Vojvode Mišića 12

Ljubovija Ljubovija, Vojvode Mišića 44 Kragujevac Vojvode Mišića 44

Mionica Mionica, Dr Jove Aleksića bb Kragujevac Dr Jove Aleksića bb

Mladenovac Mladenovac, Kralja Petra I 217 Kragujevac Kralja Petra I 217

Negotin Negotin, Trg Đorđa Stanojevića 70/II Niš Trg Đorđa Stanojevića 70/II

Niš Centar za stambene kredite, Niš, Obrenovićeva 13 Niš Obrenovićeva 13

Niš Niš, Nade Tomić 8a Niš Nade Tomić 8a

Niš Niš, Sinđelićev trg 18 Niš Sinđelićev trg 18


Niš Niš, Vizantijski bulevar 78 Niš Vizantijski bulevar 78

Niš Niš, Obrenovićeva 82 (Fontana) Niš Obrenovićeva 82 (Fontana)

Niš Niš, Obrenovićeva 13 (Obrenovićeva) Niš Obrenovićeva 13 (Obrenovićeva)

Niš Niš, Bulevar Nemanjića 28-32 Niš Bulevar Nemanjića 28-32

Novi Kneževac Novi Kneževac, Kralja Petra I Karađorđevića 29 Novi Sad Kralja Petra I Karađorđevića 29

Novi Bečej Novi Bečej, Trg oslobođenja 5 Novi Sad Trg oslobođenja 5

Novi Pazar Novi Pazar, AVNOJ-a 6 Kragujevac AVNOJ-a 6

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4 Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 4

Novi Sad Novi Sad, Bulevar oslobođenja 32 Novi Sad Bulevar oslobođenja 32

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Jovana Dučića 1 Novi Sad Bulevar Jovana Dučića 1

Novi Sad Novi Sad, Bulevar cara Lazara 79a Novi Sad Bulevar cara Lazara 79a

Novi Sad Novi Sad, Bulevar oslobođenja 76a Novi Sad Bulevar oslobođenja 76a

Novi Sad Novi Sad, Fruškogorska 10 Novi Sad Fruškogorska 10

Novi Sad Novi Sad, Rumenačka 33 Novi Sad Rumenačka 33

Novi Sad Novi Sad, Zmaj Jovina 15 Novi Sad Zmaj Jovina 15

Novi Sad Novi Sad, Narodnog fronta 34 Novi Sad Narodnog fronta 34

Novi Sad Novi Sad, Franje Štefanovića 1 Novi Sad Franje Štefanovića 1

Novi Sad Novi Sad, Bulevar oslobođenja 8 Novi Sad Bulevar oslobođenja 8

Novi SadCentar za stambene kredite, Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4

Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 4

Obrenovac Obrenovac, Miloša Obrenovića 133-135 Kragujevac Miloša Obrenovića 133-135

Pančevo Pančevo, Štrosmajerova 1 Novi Sad Štrosmajerova 1

Pančevo Pančevo, Karađorđeva 2-4 Novi Sad Karađorđeva 2-4

PančevoKancelarija za stambene kredite, Pančevo, Štrosmajerova 1

Novi Sad Štrosmajerova 1

Paraćin Paraćin, Kralja Petra I 4 Niš Kralja Petra I 4

Petrovac na Mlavi Petrovac na Mlavi, Bate Bulića 37 Niš Bate Bulića 37

Plandište Plandište, Hajduk Veljka 16a Novi Sad Hajduk Veljka 16a

Pirot Pirot, Branka Radičevića 18 Niš Branka Radičevića 18

Požarevac Požarevac, Trg Radomira Vujovića 8 Niš Trg Radomira Vujovića 8

Požega Požega, Knjaza Miloša 6 Kragujevac Knjaza Miloša 6

Priboj Priboj, Nemanjina 48-50 Kragujevac Nemanjina 48-50

Prijepolje Prijepolje, Sandžačkih brigada 39 Kragujevac Sandžačkih brigada 39

Prokuplje Prokuplje, 9. oktobra 6 Niš 9. oktobra 6

Raška Raška, Miluna Ivanovića 8 Kragujevac Miluna Ivanovića 8

Ruma Ruma, Glavna 170 Novi Sad Glavna 170

Ruma Ruma, 15. maja 143 Novi Sad 15. maja 143

Sjenica Sjenica, Milorada Jovanovića bb Kragujevac Milorada Jovanovića bb

Smederevo Smederevo, Cvijićeva 3 Niš Cvijićeva 3

Smederevska Palanka Smederevska Palanka, Svetog Save 19 Kragujevac Svetog Save 19

Sombor Sombor, Venac Stepe Stepanovića 32 Novi Sad Venac Stepe Stepanovića 32

Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, Kralja Petra I 6 Novi Sad Kralja Petra I 6

Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, Svetog Dimitrija 2 Novi Sad Svetog Dimitrija 2

Srbobran Srbobran, Zmaj Jovina 18 Novi Sad Zmaj Jovina 18

Senta Senta, Zlatne grede 6 Novi Sad Zlatne grede 6

Stara Pazova Stara Pazova, Ćirila i Metodija 2 Novi Sad Ćirila i Metodija 2

Subotica Subotica, Dimitrija Tucovića 2 Novi Sad Dimitrija Tucovića 2

Subotica Subotica, Štrosmajerova 6 Novi Sad Štrosmajerova 6

Surdulica Surdulica, Kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb

Svilajnac Svilajnac, Svetog Save 52 Niš Svetog Save 52

Šabac Šabac, Gospodar Jevremova 44 Kragujevac Gospodar Jevremova 44

Šid Šid, Karađorđeva 11-13 Novi Sad Karađorđeva 11-13

Temerin Temerin, Novosadska 403 Novi Sad Novosadska 403

170


Titel Titel, Mihajla Krestića 8a Novi Sad Mihajla Krestića 8a

Topola Topola, Tomislava Karađorđevića 3 Kragujevac Tomislava Karađorđevića 3

Trstenik Trstenik, Cara Dušana bb Kragujevac Cara Dušana bb

Ub Ub, Kralja Petra I 44 Kragujevac Kralja Petra I 44

Užice Užice, Dimitrija Tucovića 129 Kragujevac Dimitrija Tucovića 129

Valjevo Valjevo, Karađorđeva 71 Kragujevac Karađorđeva 71

Valjevo Valjevo, Železnička 7 Kragujevac Železnička 7

Velika Plana Velika Plana, Momira Gajića 2 Kragujevac Momira Gajića 2

Veliko Gradište Veliko Gradište, Kneza Lazara 35 Niš Kneza Lazara 35

Veternik Veternik, Kralja Petra I 7a Novi Sad Kralja Petra I 7a

Vladičin Han Vladičin Han, Svetosavska 16a Niš Svetosavska 16a

Vlasotince Vlasotince, Nemanjina 2 Niš Nemanjina 2

Vranje Vranje, Lenjinova bb Niš Lenjinova bb

Vrbas Vrbas, Maršala Tita 66 Novi Sad Maršala Tita 66

Vrnjačka Banja Vrnjačka Banja, Kruševačka 1 Kragujevac Kruševačka 1

Vršac Vršac, Sterijina 19a Novi Sad Sterijina 19a

Zaječar Zaječar, Nikole Pašića 70 Niš Nikole Pašića 70

Zemun Zemun, Glavna 30 Beograd Glavna 30

Zemun Zemun, Gornjogradska 38 Beograd Gornjogradska 38

Zlatibor Zlatibor, Jezero bb Kragujevac Jezero bb

Zrenjanin Zrenjanin, Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb Novi Sad Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb

Zrenjanin Zrenjanin, Bulevar Veljka Vlahovića bb Novi SadBulevar Veljka Vlahovića bb, TC „Bagljaš“ lok.12

Žabalj Žabalj, Nikole Tesle 47 Novi Sad Nikole Tesle 47

Neboder Intesa Sanpaolo.Inovacija i transformacija Banke i grada.

Osmišljen da objedini centralne kancelarije Banke i njene glavne upravljačke sektore na jednoj lokaciji, neboder Intesa Sanpaolo je novo sastajalište grada Torina. Sagrađena na strateškoj lokaciji, na ivici gradskog centra u prometnoj oblasti, zgrada je originalni primer „relacione arhitekture.“ Neboder, koji je projektovao studio Renzo Piano Building Workshop, a izgradile najkvalifikovanije italijanske kompanije na globalnom nivou, otelotvoruje vrednosti rasta, arhitektonske inovacije, društvene i ekološke održivosti i integracije radnih prostora i javnih prostora. Delovi prizemlja i vrha zgrade otvoreni su za javnost, kao što su Auditorijum i bioklimatska staklena bašta sa restoranom, izložbena sala i panoramski kafe. Ovi prostori čine neboder javnom atrakcijom, doprinose njegovoj integraciji u društveni život grada i učvršćuju istorijsku vezu između Banke i ove oblasti, koja se inovira i transformiše još od 1563. godine.

m visine

m2 površine

spratova iznad površine (27 namenjenih kancelarijama)

m2 fotonaponskih panela

m3 staklene bašte

novih stabala drveća za obnovu javnog vrta „Grosa“

sedišta u višenamenskom Auditorijumu

dece u jaslicama kompanije

radnika i tehničara bilo je angažovano na izgradnji kule

specijalističkih studija bilo je uključeno u fazu planiranja

mladih diplomaca bilo je angažovano na mestu radova

166.267,000

381,600

15,00017536449

5003035

EKOLOŠKI SErTIFIKAT

Zahvaljujući duploj fasadi, korišćenju geotermalne energije i LED sistema osvetljenja, neboder upravlja svojom ukupnom potrošnjom energije, kontroliše je i optimizuje. Iz tog razloga, ovo je prva visoka zgrada u Evropi sa LEED platinum sertifikatom, najviši nivoom sertifikacije Green Building Council saveta, vodećeg međunarodnog tela za ekološku procenu zgrada.

Naslovnica: Neboder Intesa Sanpaolo u Torinu - Bioklimatska staklena bašta - detaljFotografije: Enrico Cano, Andrea Cappello, Fabio Polosa

Documents

Godišnji izveštaj 2015. fileSadržaj Najznačajniji finansijski pokazatelji 7 Pismo predsednika Upravnog odbora 8 Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora 10 Makroekonomsko okruženje