Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUIPARD PROGRAM NA DELU:

Daleko predizborno obećanje Strana 2.NOVA ŠANSA ZA NAŠU POLJOPRIVREDU:

Čime ćemo pred Ruse? Strana 5.

SMS MALI OGLASI

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina V • Broj 82 • 26. februar 2016. • cena 40 dinara

od 15.2. do 19.2. 2016.

Pad ce na ro ba u po nu di

Pad ce na na evrop skim ber za ma

SRPSKO - EVROPSKI

Fo to

: M

. M

ileu

snić

Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932Pevajući u berbu

DUŠAN MARINKOVIĆ, VINOGRADAR

Strana 9.

Austrij ski „Gi ger lin ger” i ne mač ki „Te-nis”, dva ve li ka evrop ska kla ni ča ra i pro iz vo đa ča svinj skog me sa, po ja vi će se ove go di ne na tr ži štu Sr bi je. Na ja vlju ju se ula ga nja i no ve teh no lo gi je da bi u iz voz, naj vi še u Ru si ju, kre nu lo me so i pre ra đe vi ne od srp sko-evrop skih to vlje ni ka.

Oče ki va nja sto ča ra su po de lje na i kre-ću se od po dr ške do la sku ve li kih stra nih

ula ga ča, do za bri nu to sti da će im bi ti još te že, po seb no ma lim pro iz vo ja či ma.

U jed nom se ipak sla žu: do la zak ve li-kih „igra ča“ u srp sko svi njo goj stvo mo ra do pri ne ti da se u za jed nič kom lan cu pro iz-vod nje na po ra vi „ko lač“ ko ji će svi je sti, a ne sa mo pre ra đi va či kao što je to do sa da bio slu čaj.

Stra ne 6 – 7.

PRED STA VLJE NA KNJI GA FE DO RA MA LI KA

Ukus i mi ris slo ven skog ju ga

Na dan Sve tog Tri fu na u or ga ni za vi ji sta ro pa zo vač kog Udru že nja vi no gra-da ra i vi na ra u pro sto ri ja ma Slo vač-kog na rod nog do ma u Sta roj Pa zo vi pred-sta vlje na je knji ga Fe do ra Ma li ka „Ukus i mi ris slo ven skog ju ga“.

Stra na 20.

2 26. februar 2016.

AK TU EL NO STI

NAŠ KO MEN TAR

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Ve te ri nar ski in spek to ri su u Ko-lu bar skom i Ra škom okru gu u pe ri o du od 10. do 12. fe bru-a ra 2016. go di ne spro ve li ak cij ske kon tro le u ci lju su zbi ja nja ne do zvo-lje ne pro iz vod nje i pro me ta hra ne ži vo tinj skog po re kla.

Iz vr še no je 9 slu žbe nih kon tro-la ugo sti telj skih obje ka ta u oko li ni Va lje va od ko jih su u 5 obje ka ta utvr đe ne ne pra vil no sti. Iz pro me ta je po vu če no 229 ki lo gra ma me sa, po lu pro i zvo da i pro iz vo da od me sa kao i 302 ki lo gra ma si ra i kaj ma ka.

U kon tro li pro me ta hra ne ži vo-tinj skog po re kla u No vom Pa za ru, iz vr še ne su slu žbe ne kon tro le u 6 obje ka ta. U svim objek ti ma je za te-če na hra na bez do ka za o po re klu i pro pi sa nih de kla ra ci ja.

Iz pro me ta je po vu če no 221 ki lo-gram me sa, 55 ki lo gra ma pro iz vo da od mle ka, 15 ki lo gra ma me da i 180 ko ko ši jih ja ja.

Sve ko li či ne hra ne ko je su po vu-če ne iz pro me ta su pre da te na ne-ško dlji vo ukla nja nje.

S. P.

Još dav nih da na mi ni star pol kjo-pri vre de u Vla di Sr bi je dr Sa ša dra gin po čeo je da na ja vlju je da će Sr bi ja, sa mo što ni je, po če-ti da ko ri sti IPARD sred stva. On je na ja vlji vao da će to bi ti oko 50 mi-li o na go di šnje ili oko 350 mi li o na za se dam go di na, što je bi lo re al no ako uzme mo is ku stva dru gih no vih ze-ma lja čla ni ca. Na kra ju, Sr bi ji je do-de lje no 175 mi li o na evra za pe riod od 2014. do 2020., ka že ex mi ni-star po ljo pri vre de Go ran Živ kov, pro gram ski di rek tor SE E DEV-a. Za ni mlji vo je ili tu žno, uka zu je Živ kov, da Sr bi ja do bi ja ma nje pa-ra od Hr vat ske ko ja ima vi še ne go du plo ma nje po ljo pri vred nog ze-mlji šta i po ljo pri vred ni ka, što su dva glav na kri te ri ju ma ko li ko će se pa ra do bi ti. Tre ći kri te ri jum je onaj po li tič ki i ve zan je za ve ru u spo sob nost ad mi ni stra ci je, na še lo-bi ra nje i slič no, ko ji na ma oči gled no ni je išao na ru ku.

- No po što se ni ko ni kad ni je ba-vio te mom ka ko to da Sr bi ja do bi ja sa mo 175 mi li o na, ne ću ni ja da sta-jem na mu ku na šim kre a to ri ma po li-ti ke. A da li je re al no da ima mo pr ve ten de re u pr voj po lo vi ni ove go di ne, ili čak i ove go di ne? Pla šim se da ni-je - upo zo ra va Živ kov. Po nje go vim re či ma, po treb no je lju de za po sli ti, i to od go va ra ju ćih kva li fi ka ci ja. Za tim ih je po treb no ob u či ti, što ni je jef ti-no. Po što Mi ni star tvo fi nan si ja ne će da im pla ća obu ku iz na ših sred sta-va, na ru čen je pro je kat EU ko ji kad se ob ja vi (a još ni je, jer če ka ju da Mi ni star tvo pr vo za po sli sto ti na no-vih lju di) tre ba ba rem de vet me se ci da se oda be re kom pa ni ja i pot pi še ugo vor za spro vo đe nje. Za tim tre ba akre di to va ti Agen ci ju za pla ća nje od stra ne EU i oče ki va ti da ne ma pu no pri med bi ka da in spek to ri do đu da vi de ka ko si stem funk ci o ni še. Sve ovo, a još vi še do sa da šnja ažur nost na iz grad nji si ste ma za ko ri šće nje

IPARD sred sta va, uka zu je na to da op ti mi stič ke iz ja ve o IPARD- u pr voj po lo vi ni 2016. su (sa mo još jed no) pred iz bor no obe ća nje!

A, šta će tek bi ti kad IPARD za-i sta poč ne, pa eva lu a ci ja bu de tra-ja la go di na ma, pa se vi di da na pr-vim ten de ri ma ima sa mo de se tak mi li o na za tro še nje, a zah te va za ne ko li ko sto ti na mi li o na, pa se vi di da je u ne kim op šti na ma ne mo gu-će sa ku pi ti sve po treb ne pa pi re za grad nju, pa kad naj ve ći deo njih, ko ji već go di na ma če ka ju i ne in ve-sti ra ju, bu du če ka li još go di nu da se pro jek ti eva lu i ra ju, pa on da još bu-du od bi je ni. Ko će bi ti od go vo ran? Mi ni star stvo ko je ša lje lo še po ru ke ili po ljo pri vred nik ko ji ih pom no slu-ša, pi ta se Živ kov. On za klju ču je da je za IPARD naj va žni je ne la ga ti po-ljo pri vred ni ke i ima ti tran spa ren tan pri stup to me šta on za i sta je ste, a šta ni je.

B. Gu lan

Iz me na pra vil ni ka ob ja vlje na je u „Slu žbe nom gla sni ku RS”, broj 9/16 od pe tog fe bru a ra 2016. go di ne.

Po no vom iz me nje nom pra vil ni ku ra ču ni za đu bri vo va že ako su iz da ti od 16. no vem bra pret hod ne go di ne

do 30. sep tem bra te ku će go di ne.Re gres po hek ta ru iz no si do

2.000 di na ra.Utvr đen je no vi ter min za pod-

no še nje zah te va za re gre si ra nje đu-bri va, a to je od tre’eg ma ja do 30. sep tem bra. S. P.

Po sla ni ci su usvo ji li iz me ne Za ko-na o za šti ti ži vot ne sre di ne, ko ji-ma je, po red osta log, pred vi đe no for mi ra nje Ze le nog fon da, kao bu-džet skog fon da. Usvo je ne su i iz me ne Za ko na o upra vlja nju ot pa dom, ko je za cilj ima ju da, po red osta log, do pri-ne su raz vo ju pri vre de, obez be đi va nju kon ti nu i te ta u ra du no vih po stro je nja ko ja pod le žu iz da va nju in te gri sa ne do zvo le, us po sta vlja nju kon ti nu i te-ta u si ste mu fi nan si ra nja upra vlja nja ot pa dom, uklju ču ju ći i upra vlja nje po-seb nim to ko vi ma ot pa da, kao i us po-sta vlja nju osno va cir ku lar ne, od no sno ze le ne eko no mi je.

Nji ma će se obez be di ti kon ti nu i tet u ra du no vih po stro je nja ko ja pod le-žu iz da va nju in te gri sa ne do zvo le za pe riod od za vr šet ka prob nog ra da do do bi ja nja in te gri sa ne do zvo le, što će do pri ne ti raz vo ju pri vre de i spre ča va-nju na stan ka ve li kih tro ško va ko je bi pri vred ni su bjek ti ima li usled ob u sta-ve ra da ovih po stro je nja u pe ri o du od za vr šet ka prob nog ra da do do bi ja nja in te gri sa ne do zvo le.

Iz me na ma Za ko na o za šti ti pri ro-de, ko je su ta ko đe usvo je ne, se po red osta log utvr đu je nad le žnost Mi ni star-stva za da va nje sa gla sno sti na sek tor-ske pla no ve i pro gra me ko ri šće nja pri-rod nih re sur sa u za šti će nim pod ruč ji-ma i pod ruč ju eko lo ške mre že.

Po pr vi put se u za ko no dav sto uvo-di po jam „ge o par ka“, kao pod ruč ja ja-sno de fi ni sa ne po vr ši ne u okvi ru ko je se šti te, ču va ju, pre zen tu ju i pro mo vi-šu objek ti ge o na sle đa.

Pred vi đe no je i da Mi ni star stvo oba ve šta va jav nost o po stup ku po kre-ta nja za šti te pri rod nog pod ruč ja I, II i III ka te go ri je na in ter net stra ni ci Mi-ni star stva, kao i da ču var za štit će nog

pod ruč ja do bi ja sta tus slu žbe nog li ca.Cilj usvo je nih iz me na Za ko na o sto-

čar stvu je za u sta vlja nje da ljeg pa da sto čar ske pro iz vod nje, a za kon uvo di bit nu no vi nu u sek tor ri bar stva – uvo-đe nje ser ti fi ka ta o ulo vu, kao i gra nič-nu ve te ri nar sku in spek ci ju.

Pro pi sa ni su uslo vi kon tro le kva li te-ta pro iz vo da ži vo tinj skog po re kla, što će omo gu ći ti do no še nje pra vil ni ka ko ji

opi su je kva li tet u skla du sa Europ kla-si fi ka ci jom. Pro iz vo đa či ti me do bi ja ju prak tič nu ko rist, jer se pri li kom ku po-vi ne nji ho vih pro iz vo da uvo di oba ve za kla si ra nja, na na čin ka kav se pri me-nju je i u dru gim ze mlja ma.

Ra ti fi ko va ni su amand ma ni na Kon-ven ci ju o pro ce ni uti ca ja na ži vot nu sre di nu u pre ko gra nič nom kon tek stu i iz me ne i do pu ne Kon ven ci je o fi zič koj za šti ti nu kle ar nog ma te ri ja la.

U svom uvod nom obra ća nju u Na-rod noj skup šti ni, mi ni star ka po ljo pri-vre de i za šti te ži vot ne sre di ne Sne-ža na Bo go sa vlje vić Bo ško vić re kla je da re dlo že ne iz me ne i do pu ne Za ko na o za šti ti ži vot ne sre di ne ima ju za cilj da do pri ne su us po sta vlja nju pred vi di-vo sti i kon ti nu i te ta u si ste mu fi nan si-ra nja za šti te ži vot ne sre di ne, ve ćem ste pe nu uskla đe no sti pro pi sa Re pu bli-ke Sr bi je sa pro pi si ma EU, kao i ve ćoj me đu sob noj usa gla še no sti do ma ćih pro pi sa, a sa mim tim i efi ka sni joj pri-me ni pro pi sa u ovoj obla sti. Jed na od ključ nih iz me na i do pu na ovog za ko-na je ste us po sta vlja nje kon ti nu i te ta i pred vi di vo sti u si ste mu fi nan si ra nja za šti te ži vot ne sre di ne, osni va njem Ze le nog fon da Re pu bli ke Sr bi je kao bu džet skog fon da, u skla du sa Za ko-nom o bu džet skom si ste mu.,

Mi ni star ka je na gla si la da će se Ze-le nim fon dom omo gu ći ti ula ga nje u

una pre đe nje kva li te ta ži vot ne sre di ne, a sa mim tim i sma nje nju ne ga tiv nih uti ca ja na zdra vlje sta nov ni štva, sa-na ci ja za ga đe nih lo ka ci ja, ukla nja nje isto rij skog ot pa da iz pred u ze ća u re-struk tu ri ra nju i ste ča ju, una pre đe nje si ste ma upra vlja nja ot pa dom i ot pad-nim vo da ma, raz vo ju re ci kla žne in du-stri je, kao i us po sta vlja nje ze le ne eko-no mi je i otva ra nju no vih rad nih me sta – ze le nog za po šlja va nja.

Ta ko đe Za ko nom će se omo gu ći ti uvo đe nje na ci o nal nog me ta re gi sta ra od no sno na ci o nal ne elek tron ske ba za po da ta ka, ka ko bi se obez be dio lak, brz i jed no sta van pri stup in for ma ci ja-ma o ži vot noj sre di ni.

- Jed na od zna čaj nih iz me na i do-pu na Za ko na o upra vlja nju ot pa dom je pre no še nje okvir ne Di rek ti ve o ot-pa du, u vi du uvo đe nja poj mo va pre-stan ka sta tu sa ot pa da i nus pro iz vo-da, što će zna čaj no olak ša ti po slo-va nje pri vred nih su bje ka ta, sma nji ti po sto je će tro ško ve i do pri ne ti raz vo ju cir ku lar ne eko no mi je i otva ra nju no-vih rad nih me sta. Pre stan kom sta tu-sa ot pa da ili uvo đe njem sta tu sa nus pro iz vo da, ot pad do bi ja pri ro du ro be i nje go va upo tre ba ili nje gov tret man do bi ja iz ra že nu ko mer ci jal nu vred-nost, što će obez be di ti i po ja vu no vih pri vred nih su bje ka ta na tr ži štu”, re kla je mi ni star ka Bo go sa vlje vić Bo ško vić.

IPARD PRO GRAM NA DE LU

da le ko pred iz bor no obe ća njeObe ća nje o ko ri šće nju nov ca iz ipard pro gra ma u 2016. go di ni pred sta vlja još jed no pra zno pred iz bor no obe ća nje

BE O GRAD • iz Me na pra vil ni ka za re Gre si ra nJe Đu Bri va

no vi ro ko vi za zah te ve

BE O GRAD • ak Ci Ja ve te ri nar skih IN SPEK TO RA

po vu če no oko 800 ki lo gra ma me snih i mleč nih pro iz vo da

BE O GRAD • u skup Šti ni sr Bi Je

usvo jen set za ko na iz obla sti ži vot ne sre di ne i po ljo pri vre deskup šti na sr bi je usvo ji la je na pe toj van red noj sed ni ci usvo ji la set za ko na iz obla sti ži vot ne sre di ne i po ljo pri vre de

� Mi�ni�star�ka�Bo�go�sa�vlje�vić�Bo�ško�vić�u�Skup�šti�ni�Sr�bi�je

326. februar 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Eko no mi sta prof. dr Mi o drag Zec re kao je za RTV da je formi ra nje po ljo pri vred ne po li tike u Sr bi ji de li kat na stvar iz me đu osta log i zbog raz li či to sti agra ra u de lo vi ma ze mlje.

U Voj vo di ni da nas ima mo lati fun dij ski si stem. De va sti ra no je se lja štvo, a sa da su pro pa li i ve liki kom bi na ti i na sta le su la ti fun di je oce nio je Zec za Ra dio te le vi zi ju Voj vo di ne, do da ju ći da je u užoj Srbi ji je, zbog brd skopla nin skih od lika, sa svim dru ga či ja si tu a ci ja.

On je na veo i da je Sr bi ja ušla u Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru živa nju sa EU či me je "pla ti la" pri bliža va nje Evrop skom uni ji ali da još uvek ni je do bi la ade kvat nu na dokna du za to kroz po dr šku iz evropskih fon do va.

Kod nas po sto ji ve li ka že lja da ima mo po ljo pri vred ne sub ven ci je kao na za pa du, ali kao da ni ko ne po sta vlja pi ta nje ko tre ba da pla ća sub ven ci je. A pla ća ih sta nov ni štvo, a ako je sta nov ni štvo si ro ma šno ono ne mo že da pla ća to li ke subven ci je – na vo di prof. Zec.

Sa go vor nik RTVa do da je da, ako se že li vo di ti po li ti ka sub ven cija, on da se mo ra zna ti i ko ji je iz vor za to.

"A iz vor mo že bi ti sa mo je ja ka in du stri ja i bo ga to sta nov ni štvo", uka zu je on.

Zec na gla ša va da je po ljo pri vreda je va žna za sva ku ze mlju iz raz liči tih raz lo ga i da je sto ga do sta konfli ka ta oko po ljo pri vred ne po li ti ke u ce lom sve tu.

Pr vi raz log je što na rod ima jed no stav nu oso bi nu da ipak mo ra da je de. Da lje, po ljo pri vre da je, za raz li ku od in du stri je, de fi ni sa na prirod nim ci klu si ma i ne mo že se jedno stav no po ve ća ti obim pro iz vod nje u krat kom ro ku. Po ljo pri vre da se po još jed noj de li kat noj oso bi ni raz li ku je od in du stri je – u njoj su pri no si pada ju ći. U tom smi slu jed na ze mlja ne mo že bi ti eko nom ski raz vi je na ako je sa mo po ljo pri vred na. Ogrom na je raz li ka iz me đu ki le krom pi ra i ki le ajfo na uka zu je Zec.

On je na gla sio i stra te ški zna čaj po ljo pri vre de: sko ro sva ka ze mlja pone kad upad ne u od re đe ne stra te ške ili po li tič ke pro ble me, po put sank ci ja, kao što je to sa da slu čaj sa Ru si jom, a pre 20 go di na sa Sr bi jom.

Za to sva ka ze mlja mo ra da ima po ljo pri vred nu pro i o zvod nju, bez ob zi ra da li je pri rod no bo ga ta resur si ma za to is ta kao je prof. dr Mi o drag Zec. S. P. – RTV

Mi ni star stvo po ljo pri vre de Srbi je sa op šti lo je da je od počet ka ove go di ne do da nas Upra va za ve te ri nu iz da la re še nja o do zvo la ma za uvoz 133.650 svi nja.

Agen ci ji Be ta je u Mi ni star stvu poljo i pri vre de re če no da taj broj iz datih re še nja o ve te ri nar sko sa ni tar nim uslo vi ma uvo za ne zna či da će se rea li zo va ti uvoz svi nja u tom obi mu.

Broj iz da tih do zvo la za uvoz nika ko ne pru ža tač nu in for ma ci ju o stvar nim ko li či na ma ko je su uve zene u Sr bi ju, pa je ta ko pro šle go dine re a li zo van uvoz svi nja bio de set pu ta ma nji od ukup nog bro ja svi nja za ko ja su iz da ta re še nja ka za li su u Mi ni star stvu po ljo pri vre de.

Na gla si li su i da je na osno vu po da ta ka gra nič ne ve te ri nar ske inspek ci je, obim uvo za svinj skog mesa u pr va dva me se ca 2016. go di ne ma nji u od no su na isti pe riod pro šle go di ne.

U Mi ni star stvu po ljo pri vre de su do da li i da su 2015. na zah tev uvozni ka u skla du sa Za ko nom o ve teri nar stvu, iz da ta re še nja o ve te rinar sko sa ni tar nim uslo vi ma uvo za za 2.221.596 svi nja, dok je ukup no re a li zo van uvoz bio 217.200 svi nja svih ka te go ri ja.

Upra va za ve te ri nu ne od lu ču je o to me da li će Sr bi ja uzo zi ti svinjsko me so ili ne, već sa mo re ša va zah te ve stra na kau skla du sa za konom i svo jim ovla šće nji ma, a po štu

ju ći pot pi sa ne me đu na rod ne spo razu me pre ci zi ra li su u Mi ni star stvu po ljo pri vre de Sr bi je.

Pred sed nik Li ge pa o ra Voj vo dine Mi loš Ši bul iz ja vio je ra ni je da će svi njar stvo u Sr bi ji bi ti uni šte no uko li ko je tač no da je Upra va za vete ri nu ne dav no iz da la 40 do zvo la za uvoz 300.000 svi nja.

On je u pi sa noj iz ja vi do sta vljenoj me di ji ma oce nio da svi njar stvo u Sr bi ji već mu či mu ku sa ni skom ce nom i po zvao Mi ni star svo po ljopri vre de Sr bi je da hit no od go vo ri na pi ta nje LSV da li su iz da te do zvo le za uvoz svi nja.

Ši bul je ape lo vao na Vla du Srbi je i mi ni star stvo da, ako su odobri li ta kav uvoz, tu od lu ku hit no ob u sta ve.

Ova vlast već du že vre me naja vlju je do la zak ne mač ke kom pa nije za pro iz vod nju me sa Te nis ko ja tre ba da ra di i pro zvo di i od ko jeg će do ma ći pro zvo đa či na vod no imati ko ri sti. Za što on da Mi ni star stvo po ljo pri vre de pre do la ska tog istog Te ni sa uni šta va te in di vi du al ne proiz vo đa če i ko me je u in te re su da uni šti te lju de?", na veo je on.

S. P.

To kom fe bru a ra po ljo pri vrednci iz Sre ma ima ju pri li ku da pri su stvu ju pre da va nji ma koja već po tra di ci ji or ga ni zu ju Po ljopri vred ne struč ne slu žbe iz Ru me i Srem ske Mi tro vi ce. Pro te kle ne de lje sa ve te pred pred sto je ću pro leć nu se tvu ču li su po a ri iz op šti ne Pe ćinci, a ove sed mi ce o to me se go vori lo po ljo pri vred nci i ma u rum skoj op šti ni.

Edu ka ci ja je ve o ma zna čaj na za sa vre me nu po ljo pri vred nu pro izvod nju. Pa o ri na vre me mo ra ju bi ti in for mi sa ni o no vim teh no lo gi ja ma, no vim sor ta ma i hi bri di ma. Na sve to im se uka zu je u okvi ru zim skih pre da va nja ko ja se već go di na ma odr ža va ju to kom fe bru a ra. Po ljo privred ni ci sa te ri to ri je pe ći nač ke opšti ne ima li su pri li ku da ču ju i sa vete u ve zi sa se tvom ku ku ru za, ko ju ove se zo ne ne bi tre ba lo po če ti pre 1. apri la.

Po ljo pri vred ni ci sa da na ba vljaju se men ski i naj bo lje je da u setve nu sruk tu ru uvr ste se me na iz rani je i ka sni je gru pe zre nja. Va žno je zna ti i das a se tvom tre ba kre nu ti

ka da tem pe ra tu ra ze mlji šta bu de oko 10 ste pe ni cel zi ju sa ka že dr Vladimir Marić, iz Po ljo pri vred ne struč ne slu žbe Srem ska Mi tro vi ca.

O to me se ovih da na go vo ri i na pre da va nji ma za po ljo pri vred ni ke iz op šti ne Ru ma. Uglje ša Tr ku lja iz Po ljo pri vred ne struč ne slu žbe u Rumi ka že da je va žan deo ovih preda va nja i agrar na po li ti ka. Va žno je po ljo pri vred ni ke upo zna ti i sa svim pro me na ma za ko na i ured bi ko ji regu li šu po ljo pri vred nu pro iz vod nju.

Sve no vi ne mo ra ju što pre bi ti do stup ne po ljo pri vred nim pro iz vođa či ma. Ko li ko god je va žno da im da je sa ve te o po čet ku se tve, pri meni po je di nih he mij skih pre pa ra ta, va žno je i da ih na vre me in for mi šemo o svim pro me na ma pro pi sa ko ji re gu li šu po ljo pri vre du. Pa o ri mo ra ju zna ti ka da i na ko ji na čin da kon ku

ri šu za kre dit ne li ni je, ka ko naj lak še da do dju do sub ven ci ja i slič no. O sve mu to me go vo ri mo na zim skim pre da va nji ma, ali i u sva ko dnev noj ko mu ni ka ci ji od go va ra mo na sva nji ho va pi ta nja. Mo ram da ka žem da u na šu struč nu slu žbu sva kodnev no do la zi ve li ki broj po ljo privred ni ka sa raz li či tim pi ta nji ma, na ko ja uvek do bi ju ade kva tan od govor do da je Tr ku lja.

Ono što je sa da naj uk tu el ni je je pri hra na hleb nog ži ta ko ju su mnogi po ljo pri vred nci već po če li. Vremsnki uslo vi ote ža va ju ovaj po sao ali jos ima do volj no vre me na da se prihra na ura di u agro teh nič kom ro ku. MitarRistivojević iz Pe ći na ca posao pri vo di kra ju.

Pr vo sam ura dio ana li zu zemljšta na pri su stvo azo ta pa tek on da kre nuo u pri hra nu pše ni ce. O zna ča

ju ana li ze go vo ri li su nam struč nja ci na ovim pre da va nji ma i po la ko smo shva ti li da vi še ni je kao ne ka da. Bukval no smo shba ti li ka da smo go vo ri li da ide mo da ba ca mo dju bre. I ba ca li smo ga. Sa da je dru ga či je, bez sa veta str zuč nja ka uspe šne pro iz vod nje ne ma ka že Ri sti vo je vić.

Jed na od te ma bi će i ak tu el ni kon kur si Po kra jin skog se kre ta ri jata za po ljo pri vre du ko ji su ras pi sa ni pre ne ko li ko da na. U pi ta nju je pet kre dit nih li ni ja za na bav ku no vih siste ma i opre me za na vod nja va nje, za no ve pro tiv grad ne mre že u više go di šnjim za sa di ma, za no vu pogon sku i pri ključ nu po ljo pri vred nu me ha ni za ci ju, te za na bav ku no vih sta kle ni ka i pla ste ni ka i opre me u nji ma i za na bav ku pče li njih ro je va, ko šni ca i opre me za pče lar stvo. Z.Markovinović

NO VI SAD •EKONOMISTAPROF. DR MI O DRAG ZEC:

Po ljo pri vred ni ci de va sti ra ni, na sta ju la ti fun di jeUlaskomuSporazumostabilizacijiipridruživanjusaEU,Srbijaje"platila"približavanjeEvropskomuniji,ali da još uvek ni je do bi la ade kvat nu na dok na du za to kroz po dr šku iz evrop skih fon do va

Prof. dr Mi o drag Zec

UVOZ SVI NJA, ŠTE TA ILI KO RIST?

Do zvo le za uvoz 133.650 svi njaObim uvo za svinj skog me sa u pr va dva me se ca 2016. go di ne ma nji u od no su na isti pe riod pro šle go di ne

Pro šle go di ne re a li zo van uvoz 217.200 svi nja svih ka te go ri ja

ZIM SKA PRE DA VA NJA ZA PO LJO PRI VRED NI KE

PričaosetviiagrarnojpoliticiProteklenedeljesavetepredpredstojećuprolećnusetvučulisupoariizopštinePećinci,a ove sed mi ce o to me se go vo ri lo po ljo pri vred nci i ma u rum skoj op šti ni

PredavanjezapoljoprivrednikepećinačkeopštineUglje ša Tr ku lja

MitarRistivojević

4 26. februar 2016.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (20)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U iščekivanju usvajanja novog Zakona o restituciji,kojibiuskoro,itopoubrzanojproceduri,trebalodasepojavipredposlanicimaNarodneskupštine,jošjeuveknejasnokoji su tačno dometi,sada već

odavnousvojenogZakonaopovraćajuimovinecrkvamaiverskimzajednicama.Taj zakonski akt je,potadašnjimtvrdnjamazakonodavca,kao svojevrsni „probni balon” zaznatno obimniji posao opšte restitucije, usvojen 1. oktobra 2006.godine, s konačnim rokom koji jeostavljen tradicionalnim crkvama iverskimzajednicamazaprijavupotraživanja svojevremenonacionalizovaneiliizdrugihrazlogaoduzeteimovine,do30.septembra2008g.Uta24mesecatadašnjojDirekcijizarestituciju(odmarta2012.godineAgencijazarestituciju)pristigloje čak 3.049 zahteva za povraćajimovine, od kojih je lavovski deoupućen, logično, iz Srpske pravoslavnecrkve.Takojevišeodpolovine zahteva za restituciju, tačnije1.602,upućenosadresaPatrijaršijei 13 episkopija SPC,među kojimaprednjačetrieparhijeizVojvodine.Sasvim očekivano, pre svega

zbog brojnih svetinja, manastirakojisusevekovimagnjezdilinaFruškoj gori, povraćaj najviše poljoprivrednogzemljištaočekivalisuu sremskoj eparhiji – čak 16.305hektara,baškaoi3.000hašumai30hektaragrađevinskogzemljišta.PopodacimaAgencije za restituciju,ustolicusremskihvladikastiglasu rešenja o povraćaju nešto višeod5.000hektarasvetrikategorijezemljišta,štoznačidajeteksvakičetvrti traženihektarvraćenuposednekadašnjegvlasnika.Bačka,tačnijenjenapravoslavna

eparhija,uprocesurestitucijeuspešnojeishodovalapovraćajbezmalosvakog drugog potraživanog kvadratnogmetra svojevremenonacionalizovanogioduzetogstambenogi poslovnog prostora. Tako je odukupno 27.270 kvadratnih metaraEparhiji bačkoj u vlasništvo vra

ćen11.362kvadrat,štoznačidasuzahtevi za restituciju imovinebačkogepiskopata injegovihcrkvenihopština ispunjeni sa 41,67 odsto.Dokjezlosrećnabilapopitanjupovraćajastambenogiposlovnogprostora(od29.660kvadratnihmetaravraćenosvega340kvadrataili1,15odsto),Eparhija banatska je imala tek

nešto više uspeha kada je u pitanju zemljište, pa je od potraživanog6.431hektarapoljoprivrednog,šumskog i građevinskog zemljišta,na ponovno raspolaganje dobila316hektara.„Kako i Rimokatolička crkva u

Srbiji na području njene severnepokrajineimatriepiskopata,izahtevizarestitucijuimovinetetradicionalnecrkvenisubilimalobrojni.Od zahtevanih 55.400 kvadratnihmetarastambenogiposlovnogprostora subotičke biskupije, vraćenoje7.877,štoje14odsto.Najuspešnijiunastojanjudapo

novo koriste negdanju imovinu suipak bile sremske RKT župe i episkopat, kojima je vraćeno gotovo40 odsto traženih nekretnina, ali isamodesetodstopotraživanogpoljoprivrednog,šumskogigrađevinskog zemljišta. Jevrejska verskazajednica je podnela čak 520 restitucionihzahteva,alisedržavanitunijepokazalaništaažurnija,poštojeod34.296kvadratnihmetarapotraživanih stambenih i poslovnihprostora svojimgrađanima sijevogzakona vratila tek nešto više oddeset odsto, odnosno 3.554 kvadrata nekretnina’’, piše novosadski,,Dnevnik’’. Kao i u slučaju opšterestitucije, poznavaoci te materijeističu da je vraćanje poljoprivrednog zemljišta bilo daleko lakše naprostorimanakojimasu,nakonnacionalizacije,oraniceišumekoristilivelikidruštvenikombinati,tedaseproblemi javljaju tamo gde nedostajesvadokumentacijavezanazakomasaciju.Kada su poslovni prostori u pi

tanju, povraćaj imovine je, ističuisti izvori „Dnevnika”,otežanusled

činjenice da su trenutno u njimasmeštene obrazovne, zdravstveneiliinstitucijesamedržavneadministracije,čijiboravakunjimanisamistarinovivlasnicinisuradidadovodeupitanje.Madaječlanom12Zakonaopo

rezu na imovinu propisano da tajnamet crkve i verske zajednicenemorajudaplaćajusamokadasuupitanjunjihovibogoslužbeniobjekti,zbogtromostidržavnogaparata,gotovonijednalokalnasamoupravane„juri”crkveneorganizacijezbognepodnošenja poreskih prijava pasamim tim i neplaćanja poreza naimovinu. Kako onu koja joj nikada nije ni bila oduzimana, tako nionuvraćenuurestituciji.Umeđuvremenu,tradicionalnecrkveiverske zajednice arendiraju zemlju iliiznajmljuju poslovne i stambeneprostore potpuno „ispod radara” iPoreske uprave, pošto im aktuelniZakonoračunovodstvu i revizijiomogućavada,iakosupravnalica,nemorajudapredajuredovnegodišnjefinansijskeobračune,odnosnozavršneračune,kojibijedinimoglidefinisati osnovicu za razrezivanjeporezanaprihod.

3.049 zah te va za vra ća nje imo vi ne

Zadvegodine,kolikojebiorokza podnošenje zahteva, crkve supodnele zahteve kojim traže vraćanje 82.197 hektara zemljišta –od čega 47.451 poljoprivrednog,33.867šumaišumskogi880hektara građevinskog zemljišta. Kadasuupitanjuobjekti,ukupnosepotražuje 699 poslovnih objekta čijaprocenjenapovršinaiznosi233.269metarakvadratnihi1.205stambenih objekata procenjene povrišineod149.123kvadratnametra.

Pored toga, potražuje se i 249grobalja, 161matična knjiga i petumetničkihslika.Srpska pravoslavna crkva pod

nela je1.602zahtevakojima traži73.150 hektara zemljišta, 451 poslovniobjekat,696stambenihobjekata,83groblja,83matičneknjigeidveumetničkeslike.Rimokatoličnacrkvatražipovra

ćaj 3.998hektara zemišta, 81poslovniobjekat,167stambenihobjekata,37grobalja,triumetničkeslikei73matičneknjige.Jevrejska zajednica podnela je

zahtevzapovraćaj199hektarazemljišta, 63 poslovna objekta, 205stambenihobjekatai59groblja.Islamska zajednica zahteva po

vraćaj 51 hektara zemljišta, 33poslovna ipet stambenihobjekatai 18grobalja. Istovetnu imovinuupostupkurestitucijetražeIslamskazajednicaSrbijesasedištemuBeograduiIslamskazajednicauSrbijisasedištemuNovomPazaru.Slovačka evangelistička crkva

traži da joj se vrati 2.075 hektara zemljišta, 39 poslovna objektai64stambena,17grobalja. Imajuukupno236zahtevaodčegase41odnosinaNemačkiseniorat.Evangelistička hrišćanska crkva, kaopravni sledbenik bivše Nemačkeevangelističkohrišćanske crkve uKraljevini Jugoslaviji, traži povraćaj 358 hektara poljoprivrednogzemljišta,21poslovniobjekat i23groblja. Reformska hrišćanska crkvatraži420hektarazemljišta,dvastambenaipetposlovnihobjekataidvematičneknjige.Rumunskametodistička crkva traži 0,31 hektargrađevinskog zemljišta, jedan poslovni i osam stambenih objekata.Grčkokatoličkacrkvapotražuje766hektara zemljišta, šest poslovnih i11stambneihobjekata,desetgrobaljaijednumatičnuknjigu.

Upostupkurestitucijecrkvamaiverskimzajednicanajvišejevraćenošuma i šumskogzemljišta–68,49odsto, poljoprivrednog zemljišta –21,13 odsto, a znatnomanje građevinskog zemljišta, nešto više odsedamodstoodtraženog.Vraćenoje znatno više poslovnih objekatai prostorija, preko 20 odsto u odnosunastambeneobjekte.Radisesamooimovinivraćenojkroznaturalnu restituciju,dok jedanznatandeopotraživanja– između40 i45odsto–trebabitirestituisannovčanimobeštećenjem,pišenovosadskiDnevnik. (Na sta vi će se)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la na „Sud bi na od u ze te imo vine˝. Knji ga se mo že na ru či ti (cena 2.000,00 di na ra) kod iz da va ča ba nat ski kul tur ni cen tar, JNA 35, No vo Mi lo še vo, email:ba nat skikul tur ni cen tar@g mail.com ili na tel 023/783155 ili kod auto ra na email:gu lan@nsca ble.net ili na tel. 063/8666527).

SUDBINAODUZETECRKVENEIMOVINE

Opet po sta ju ve le po sed ni ci?Kao i u slu ča ju op šte re sti tu ci je, po zna va o ci te ma te ri je is ti ču da je vra ća nje po ljo pri vred nog ze mlji šta bi lo da le ko lak še na pro sto ri ma na ko ji ma su, na kon na ci o na li za ci je, ora ni ce i šu me ko ri sti li ve li ki dru štve ni kom bi na ti, te da se pro ble mi ja vlja ju ta mo gde ne do sta je sva do ku men ta ci ja ve za na za ko ma sa ci ju

Srpskojpravoslavnojcrkvivraćenoje,izmeđuostalog,iposlovnazgradauZmajJovinojuliciuNovomSadu,četiriposlovne zgrade u Sremskim

Karlovcima, nekoliko poslovnihprostorija i stanova uBeogradu.Njojje,ujedno,vraćenoinajvišehektara šuma i šumskog zemlji

šta koje se nalazi pored srpskihmanastira. Rimokatoličkoj crkvivraćene su uglavnom zgrade uVojvodini:Subotici,NovomSadu,Pančevu, Zrenjaninu. U Subotici su vraćene poslovna zgrada izgradaukojoj jesmeštenaEkonomskaškola„BosaMilićević”Jeverjskojverskojzajednici.

Crkvama i verskim zajednicamauSrbiji tokomprošlegodine,upostupkurestitucije,vraćenojeoko1.916hektarazemljištaioko13.000kvadratastambenogiposlovnogprostora.Agencija za restituciju, kažuu

ovom telu, donela je 232 odluke. Po njima, najviše je vraćenoSrpskoj pravoslavnoj crkvi – oko1.700hektarazemljištai507kvadrata stambenih objekata. Rimokatoličkojcrkvijevraćenooko136hektarazemljištai5.478kvadratnih metara objekata, ostalim crkvamaiverskimzajednicamaoko93hektarai4.004kvadratazgrada.Odnjih,najvišeoranicadobilajeEvangelističkahrišćanskacrkva(oko46hektara),Slovačkaevangelistička crkva (oko30hektara)i Rumunska pravoslavna crkva(oko14hektara).Poredzemljištavraćenesuimizgrade,paje100kvadratadobilaSlovačkaevangelistička crkva, dok je Rumunskapravoslavna crkva došla do 349kvadrataposlovnogprostora.„Uskoro će biti donet novi za

konovraćanju jevrejske imovineoduzete kao posledica Holokausta”, potvrdio je za Novosti RubenFuks.Čimbudedonetzakon,predstavnici jevrejske zajednicepodnećezahtevezarestituciju. Među kapitalnim objektima

koje je Agencija vratila u ovojgodini su Baletska škola i Visokaškolazaobrazovanjevaspita

čauNovomSadu,kojisuopetuvlasništvu JevrejskeopštineNoviSad”, kaže Strahinja Sekulić, direktorAgencijezarestituciju.Njihova ukupna površina je 3.555kvadrata. Vraćen je i samostanMilosrdnih sestara u Zemunu od3.255 kvadrata. Sekulić navodi idaAgencijanajvišeproblemaimasIslamskomzajednicom.„Sa žaljenjem konstatujemo

da zbog nerešenog statusa dveislamskezajednicenismomoglidarešimo zahteve za povraćaj imovine.Očekujemdaćedo rešenjadoćibrzo”,naglašavaon.Na to beogradski muftija Mu

hamedJusufspahićkaže:„Nikadanećemo tražitidanambudevraćenaBajraklidžamijauBeogradu

ili džamija u Nišu. To ostavljamonaobrazSrbiji.Alidostatogasmotražiliiništanismodobili.”Štosetičejevrejskezajedni

ce,RubenFuks,predsednikSavezajevrejskihopština,nijenezadovoljan,mada dodaje da jeu odnosu na oko 500 zahteva,kolikojeovazajednicapodnela,tek nekoliko pozitivno rešeno:„Ostali zahtevi su u proceduri,doksunekiodbijeni, jer je rečozadužbinama.”Uprkos tome što smatraju da

povratak imovine teče priličnosporo, u Patrijaršiji SPC nisu nezadovoljni.SPC jedosadvraćeno43odstotraženeimovine,aRimokatoličkoj 15,7 odsto. (3. ja nu ar 2013.g.)

Tra že mo li tve ni dom u No vom Sa duSavez baptističkih crkava

podneojedvazahtevazarestituciju:tražedaimsevratikućauFeketiću,LovćencuiCrvenki,kaoizgradauNovomSadu.Hrišćanskabaptističkacrkva

podnelajezahtevukojemtražidvalokala,trosobanstanigrađevinskozemljišteuBeogradu.Hrišćanska nazarenska za

jednica traži molitveni domu Novom Sadu, a crkva božjagrađevinskozemljišteuSremskojMitrovici.

Oko hra ma ni kle nji ve

Sta no vi i zgra de za SPC

526. februar 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Novi zakon o zadrugama, čija je pri pre ma tra ja la to kom 2015. go di ne i ko ji je pro šao je skupštinsku proceduru, omogućiće razvoj zadrugarstva u Srbiji iolakšati položaj, pre svega, poljoprivrednih proizvođača, poručujunadležni iz Opšte zemljoradničkezadruge“Srem”uInđiji.PremarečimaAne Ne be sni direktorice zadru ge, ova no vi na in djij skoj za dru zi punoznači,jervećdesetgodinačeka ju taj za kon. Tokom svih ovih godina imali

smobrojnepoteškoćedaopstanemoalismoipakpreživeliidočekalikonačnodasekrajemdecembra2015. go di ne za kon usvo ji i stu pi nasnagu.Onoštosadasledijesteuknjižbaimovine,atojeposaokojanas očekuje do kraja tekuće godineističeAnaNebesni,direktoricaOZZ„Srem“uInđijiikažedajepostu pak kre nuo.Štopreuspemodauradimoovaj

obimanposao,bićeboljezanas,jerdosadanismomoglidobijatikredi

tekodbanaka,štojeosnovopstankajednezadrugekažeona.Ponjenimrečima,novizakonje

ključni korak napred, jer više neće biti društvene svojine koja nijeni po sto ja la u Usta vu, ali su u tu ka te go ri ju svr sta va li za dru ge, pa ćesadabitiprevedenouzadružnusvo ji nu.

Kada je reč o novomZakonu ozadrugama, prema njenim rečima,zazadrugaresepunotoganećepromeniti.Oniučestvujuuraduzadruge shodno novčanimulozimako ju su une li. Zanjihseništabitnonećepro

meniti,zatoštoimamodostačlanova ko ji su pen zi o ne ri, a za nas ko ji ovderadimosežištukakobimoglidaplasiramonašeproizvodeističeAna.Kada je reč o predstojećoj pro

lećnoj setvi, ona ističe da već godinama ne seju šećernu repu, jerkada se izračunaju troškovi nemadobre računice. Sa jeseni ne sejuuljanurepicukadaznajudasenaja vlju je su šni pe riod i ka da zna ju da se neće ubokoriti do zime. Takođesvevišeizbacujemusojuzbogsušeiondaseplodoredsužavanapraktičnotrikulture.

Upitanju supšenica, kukuruzi sun co kret, tri naj za stu plje ni je ali i naj i spla ti vi je po ljo pri vred ne kul tu re uSremu.Sobziromdaimamostado od oko 200 ova ca, on da po red ovihkulturauzgajamoilucerku,takodaodstočarskeproizvodnjetakođe ostvarujemo određeni profitističedirektoricazadruge.Plannamjedaunarednomperioduunapredimoipovrtarskuproizvodnjuuzaštićenomprostoruilinaotvorenom,alitosvezavisiodtogadalićenambitiodobrennekikredit.KakoAnakaže,apremanajava

mameteorologa,ovagodinaćebitisu šni je ne go pro šla, što u sva kom slučajunijedobrozapoljoprivrednupro iz vod nju. Ne treba sumnjati u najave

prognostičara, jer je stvarnodošlodoglobalnogzagrevanjaipromeneklime, pa se u celoj pričimožemo

samomiprilagođavatiimenjatinačin rada. Nažalost nismo bili u situacijidapostavimosistemezanavodnjavanje,alićemopočetisanekimmanjimpovršinamakojećemonavodnjavatikažeona. Nadamo se da će brojni fon

do vi, pre sve ga po kra jin ski da va ti subvencijeilipovoljnijekredite,kakobismonanekimparcelamapostavili sisteme. Ono što nam je uovom trenutku najbitnije jeste dapreknjižimonašuimovinu.Kako na kraju ističe, ovih dana

uzadruzisvetečeuznakupriprememašinazaprolećnusetvu,aprihra na pše ni ce je za vr še na. Dru ga prihrana pšenice će biti obavljenasredinommarta,aumeđuvremenuuništavanjeglodarauatarimakaženakrajuAnaNebesni.

� M.�Ba�la�ba�no�vić

RuskoTurskikonfliktokoSirijekojijedoveodoblokadeizvoza po ljo pri vred nih pro iz vo da iz Turske u Rusiju stvorio je Srbijiogromnuizvoznušansu:dapovećaizvoz poljoprivrednih i prehrambenih pro iz vo da u Ru si ju. Rast iz vo za u 2016 go di ni, i u svim na red nim, mogaobipovoljnodaseodrazinaprihode seoskih domaćinstava, napo rast in ve sti ci ja u po ljo pri vre di i na usporavanje negativnih demografskihkretanjanaselu.Ovo,naravno,poduslovomdapolitičariovušan su ne po ni šte, ili ne pre u sme re na ve li ke stra ne kom pa ni je, jer su opsednutinjihovomveličinom,dokpre ma srp skom se lja ku is ka zu ju u naj ma nju ru ku ne za in te re so va nost, ako ne i pre zir.Ukupan izvoz Turske u Rusiju

sma njen je sa 4,2 mi li jar de evra u 2008g na 3,5 mi li jar di evra u 2015 godini. Pad se ipak dogodio samou po sled njoj go di ni jer je u 2014g uvoz Rusije iz Turske iznosio petmilijardi evra. Uvoz Rusije iz Turske poljoprivrednoprehrambenihproizvoda povećan je sa 666milio na evra u 2008. go di ni na 1.204 mi li o na evra u 2015. go di ni (1.328 u 2014).

RusijajepovećalaukupnuvrednostuvozaizSrbijesa355na695milionaevra,dok jeuvozpoljoprivrednih proizvoda povećala sa 57na275miliona evra (4,8puta).U2015 godini je zadržata vrednostiz vo za po ljo pri vred nih pro iz vo da

iz 2014g, dok je uvoz in du strij skih proizvodaizSrbijesmanjensa553na 420 mi li o na evra.Poljoprivredno – prehrambe

ni proizvodi prema vrednosti izvoza Turske u Rusiju u 2015 godinibitrebalodapredstavljajuputokaz

„su čim ćemo pred“ Ruse, a zatošto ovih proizvoda iz Turske imasvemanjei/iliihnećebiti.Naravno,trebauzetiuobzirnašuproizvodnuponudu i proizvodne viškove, klimatskefaktore,mogućnostiisplativosttransportainizdrugihfaktora.Srbija,naravno,nemožedapopuniprazninu u snabdevanju mandarinama, pomorandžama, limunom,morskimplodovima i ribom, i sličnim pro iz vo di ma.Aligdemože?Na pr vom me stu je pa ra dajz,

gdejeuvozRusijeizTurskeiznosio291 milion evra u 2015. gogdine,a izSrbije samo892hiljade evra.U leskovačkom kraju već postojeogromne površine zemlje pod plastenicima (radi celogodišnje proizvodnje), a i seljaci širomSrbije bise obradovali ako bi im neko garan to vao ot kup pa ra daj za, pa da ga uz ga ja ju, ume sto eks ten ziv nih kultura.Pod(nemogućom)pretpostavkom da Srbija u celini nadoknadipaduvozaparadajzaizTurske,tobiSrbijiznačiovećiBDPzaokojedan odsto, i veću poljoprivrednupro iz vod nju za oko 10 od sto!RusijajeuvozilagrožđeizTurske

u vred no sti od 111 mi li o na evra, a

izSrbijesamoza161hiljadaevra.Umesto izvoza svežeg grožđa, pamet ni je je iz vo zi ti so ko ve i vi na, ali nekomiliončeovdenebiništaškodi lo.Uvoz kajsija u Rusiju iz Turske

iz no sio je 26,1 mi li o na evra, a iz Srbije samo0,6miliona, te i ovdeu 2016. godine možemo očekivati porast, ukoliko ova voćka dobrorodi. Izvoz svežih trešnji iz Turskevre deo je 24,2 mi li o na evra, a iz Srbije 6,8 miliona. Kod jagoda jeodnos bio 20,4miliona prema 8,7miliona u korist Turske. Kod šljivajeSrbijabilabolja(12,7prema5,6milionaevra),a istojebioslučaj ikod kru ša ka (4,8 pre ma 3,6 mi li o na evra).OvdebitrebalodazahvalimoturskomhedonizmukojijekodSrbastvoriosklonostkauzgajanjuodređenihvrstavoća.Itako,svaštasejošmožeizSr

bijeproizvestizaruskotržište,alijezadostizanjemaksimalnogpotencijalaneophodnodaseuključenadležna ministarstva, poljoprivrednein sti tu ci je i za vo di, po ljo pri vred na preduzeća i seljaci, kojima bi sviprethodnopomenutigarantovaliotkup po una pred po zna tim ce na ma.

B. G.

NO VA OGROM NA ŠAN SA ZA SRP SKU PO LJO PRI VRE DU, ALI...

„Sa�čim�će�mo�pred�Ru�se”?Mo�guć�ve�li�ki�rast�iz�vo�za�pod�uslo�vom�da�po�li�ti�ča�ri�ovu�šan�su�ne�po�ni�šte,�ili�ne�pre�u�sme�re�na�ve�li�ke�stra�ne�kom�pa�ni�je,�jer�su�op�sed�nu�ti�nji�ho�vom�ve�li�či�nom,�dok�pre�ma�srp�skom�se�lja�ku�is�ka�zu�ju�u�naj�ma�nju�ru�ku�ne�za�in�te�re�so�va�nost,�ako�ne�i�pre�zir

U Ru si ju Sr bi ja iz ve zla gro žđa za sa mo 161 hi lja du evra

INĐIJA�•�IZ�ZE�MLJO�RAD�NIČ�KE�ZA�DRU�GE�„SREM“�O�NO�VOM�ZA�KO�NU�O�ZA�DRU�GA�MA

Ko�nač�no�do�če�ka�li�no�vi�za�kon-�Što�pre�se�uknji�ži�imo�vi�na,�bi�će�bo�lje,�jer�do�sa�da�ni�smo�mo�gli�do�bi�ja�ti�kre�di�te�kod�ba�na�ka,�što�je�osnov�op�stan�ka�jed�ne�za�dru�ge�–�is�ti�ču�u�ovoj�za�dru�zi

Novi Zakon o zadrugama jebio neophodan jer važeći Zakonnijeusaglašensadrugimzakonima ko ji su po sle nje ga usva ja ni, takodanepostoji pravnasigurnost za osni va nje i rad za dru ga. Novi zakon o zadrugama pojednostaviće osnivanje i upravljanje zadrugama. Broj zadrugarapotrebnih za osnivanje zadrugabiće manji, a zadruge samalimbrojemzadrugaranećemoratidaimaju upravni i nadzorni odborvećsamoskupštinu.Novizakon,ćepredstavljatisamoprvikoraku

razvojuzadrugarstvauSrbiji,poštoćebitipotrebnodaseuklonesveprepreke koje postoje u poslo va nju za dru ga ra sa za dru gom, bilodaseodnosenaporeskitretman ili na druge procedure. Poljoprivredni proizvođači će udruživanjempostizatiboljucenuprinabavci repromaterijala, a moćićeilakšedadođudokupacajerćemoćidaponudevećekoličineproizvoda.Podsećamo,uSrbijijetrenutno registrovano 4.107 zadruga,alijeodtogbrojaaktivnosve ga njih 2.236.

Ana Ne be sni, di rek tor ZZ Srem

No�vi�Za�kon�do�no�si�be�ne�fi�te

Spre ma se pro leć na se tva

6 26. februar 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Vlasnik nemačkemesne industri je "Te nis" Kle mens Te nis potvrdiojeovesedmiceuBeogradu da namerava da organizuje proizvodnjumesauSrbiji, a sapre mi je rom Aleksandrom Vučićem dogovorio je naredne korakeza dolazak te kompanije u Srbiju,odkojihjenajvažnijidobijanjedozvolazaradiobrazovanjekadrovaiznašezemlje.Vučićjenakonferencijizanovi

narerekaodaseugovorsakompanijomTenispripremazajun,budućidaSrbijatrebadauradijošmnogotoga,posebnopopitanjuobrazovanjaipronalaženjapoljoprivrednikaodkojihbimogledabuduuzimanesvinje.Rečje,rekaojeVučić,oizgrad

njisavremenog"vertikalnogpreduzeća",kojećeobuhvatitiproizvodnjužitaricazaishranu,proizvodnjuiklanicutovnihsvinja.TenisjenajvećiuEvropi.Nje

govanamerajedazanekolikogodinauSrbijiproizvedenasvojimfarmama,aveći deootkupi odnašihseljaka,ukupnočetirimilionasvinjarekaojeVučić.OnjedodaodauSrbijidanasu

klanicuide2,8milionasvinja,adaje2010/2011.godineuSrbijistočnifondspuštennanivoiz1910. Planirana proizvodnja od četi

rimilionajeogromnopovećanjezaSrbijuimnogoznačizapoljoprivredunašezemlje rekao jeVučić. DobilismokonačnuvestodTenisadaželidaulažeiželidaradiunašojzemljiidugogodinaovdedaostane,daželidapraviprofitzasvojukompaniju,štoćeznačitiioporavakposrnulesrpskepoljoprivrede.VladaSrbijainemačkakompani

ja "Tenis",koja jenajvećiproizvođačmesauEvropi, potpisale suuapriluprošlegodineMemorandumorazumevanju.Memorandum su tada potpisa

li ministar privrede Srbije ŽeljkoSertić i predstavnikkompanijeTenis DanijelNotbrok,aVučićjetada rekaoda je namera te kompanijedaproizvodi trimiliona tovnihsvinja.

NemačkiTenisjejedanodnajvećihproizvođačasvinjauEvropikojigodišnjeuzgojioko17milionasvinja,aliioko400.000govedaikojaimaobrtvećiodpetmilijardievrapogodini.

Tenis:Nećemopotisnutisrpskogpoljoprivrednika

Vlasniknemačkekompanije"Tenis" Klemens Tenis podvukao je uBeogradu da njegova kompanija,koja želi dauđena tržišteSrbije iinvestira do 300 miliona evra, nedolazi da bi potisnula srpskog po

ljoprivrednika,većpodstaklaproizvodnjusvinjskogmesaiizvoz.Onjenajavioukupanobiminve

sticijauSrbijuuvisiniod300milionaevra,kojaćebitirealizovanaupredstojećihpetgodina.Istovremeno je poručio da "Te

nis"nenameravadaizvlačinovacizzemljeukojudolazi,veććeprihodeodposlauSrbijikoristitizadaljeinvesticije u tu zemlju, odnosno usvinjogojstvouSrbiji."Tenis' ne dolazi na tržište da

smanji domaću proizvodnju, većdajepripremizaizvoz.Izvozimou98 zemalja globalno. Svetski smo

prvaku izvozusvinjskogmesa, saudelomod82odstopokoličini.Raspolažemosa16izvoznihbiroa,kojiće biti u situaciji da izvoze srpskomeso.Takoćemopodićipotražnjuiusamojzemlji",objasniojeTenis.Onjeukazaoda"Tenis"namera

vaunarednihpetgodinaintenzivnodaradinasvomprojektuuSrbiji,adaćelokacijabitiizabranatakodabudeusredininekogregionaukojemćeseproizvoditisvinje.Prema njegovim rečima u Ne

mačkoj "Tenis" ima 17.000 poljoprivrednikadobavljače,kojisuporodičnapreduzeća,ikojidobroživeotoga.On jepreneodanijemogaoda

odbiješefasrpskevlade,kadagajeupoznao,ikadagajepitaodadođeipomogneurestrukturiranjupoljoprivredeuSrbiji.Tenis je, naglasivši da se već

osećauSrbijikaokodkuće,rekaoda je video da poljoprivreda Srbije ima ogromne izglede, posedujeplodnu zemlju, a Nemačka od 70tih godina prošlog veka ima odličnoiskustvosaSrbimakojisudošliu tu zemlju, koji dobro rade, brzouče i odlično sprovode ono što sunaučili.Onjekazaodajeukratkomroku

odlučiodaotvorikancelarijuuBeogradu koja radi na projektovanjudeset farmi, kojenećepokriti celuproizvodnju, ali koje će bitimodelzaproizvođačeuSrbiji.Tenisnećedaistiskanekogsa

tržištavećželidauposlipostojećepoljoprivrednikedaimponudišansudaseuključeuposaoobjasniojeon.

I pored problema sa svinjskomkugom,Tenisjeuverendasušansei izgledidobridasetoreši ikrenesaposlom.Objašnjavajući dalje korake Te

nisjeukazaodazamišljadasekrenenajpresaprenosomznanja.

Do la zak u ne ko li ko ko ra ka

Najavio je i da će biti uspostavljenainternetplatformaprekokojećemoćidaseprijavezainteresovanipoljoprivrednici,kojibi,kadabuduizabrani,biliupućeniuNemačkuuAkademiju "Tenis" na obuku, kakobiseupoznalisatehnologijomkojukoristitakompanija,iznanjepotomprenesuuSrbiju.Drugistubkakobiušlinasrp

skotržištejestedazapočnemoproizvodnju mesa. Tražimo da preuzmemonekupostojećufirmukakobismootpočelisaradomiupoznali bolje tržište rekao jeTenis,dodajući da je treći korak realizacijagrađevinskih poduhvata, pri čemućenajvećideoposlovabitidodeljensrpskimfirmama.MiveomaradodolazimouSrbi

ju,jerovdenalazimodobrepredusloveIpolitičkupodrškudasprovedemonaše ideje. Imali smosličanprojekatuRusiji.Uinteresusrpskepoljoprivredejedasenekobavimodernomproizvodnjommesa, što ćedoprinetirastuizvoza",naglasiojeonzahvalivšisesvimanapodršci.On je posebno zamolio srpske

poljoprivrednikezapodršku,rekavšidadolazakunekuzemljubezpodrškenemasmisla.Tenisjeizraziorazumevanjeda,

kadadolazidonekihpromena,uvekpostoji potrebadaseneki ljudi zatoprivole.Onjerekaodasenudišansasvi

makojisebavesvinjogojstvomdasepriključe,idanemaograničenjapokoličinama,alidasenemožesarađivatisaonimakojiimajumanjeoddesetkrmača.Međutim"Tenis",kakojedodao,

želidaitimaliproizvođačirastu,akada sebude formirala klanica bićezaključivaniugovorisapoljoprivrednicima o otkupu, kojim će sedatipotrebnabezbednostuzgajivačima.Upitan za plan proizvodnje srp

skonemačkogćevapaTenis jenajaviodaćenjegovakompanijaproizvoditi"kulturloškisrpskećevape",akotokupcibuduželeliitražili.Jauživamusrpskimćevapim.

Bilismonavečeri,anakonštosmojelijunetinuijagnjetinu,tražiosamćevape. Znamo kako se to radi, aakoneznamopitaćemosrpskeproizvođače.MivolimodaučimozaključiojeTenis.

S. P.

SVET SKE KOM PA NI JE U SRP SKOM AGRA RU

"Tenis"zainteresovandaulažeuSrbijuKlemensTenisjeuBeogradunaglasiodanjegovakompanija,kojaželidauđenatržišteSrbijeiinvestirado300milionaevra,nedolazidabipotisnulasrpskogpoljoprivrednika,većpodstaklaproizvodnjusvinjskogmesaiizvoz

Moćnakompanija

Kom pa ni ja „Te nis” osno va na pre 45 godina zapošljava oko8.000 ljudiu sedamnemačkihi jednom danskom proizvodnompogonu. Izvozi polovinuproizvodnje,agodišnjiobrtjojje5,6milijardievra.

Dolazak u Beograd KlemensaTenisa,vlasnikapoznatognemačkogproizvođačamesa"Tenis",izazvao je nemalu pažnju domaćihuzgajivača svinja. A kako i ne bikada semogući dolazak "Tenisa"naovdašnjetržište,najavljujenasvazvonauznezaobilazneoptimističneprognozeoboljemsutrazasveukupnosvinjogojstvoSrbije.Tridesetjednogodišnjiuzgajivač

svi nja Goran Škrbić iz BačkogGradišta na porodičnoj farmi uzgaja tovljenike i, kaže, raduje sedolasku nemačkog giganta. Međutim,najavadabi Tenismogaodobitičak30hiljadahektaranajkvalitetnijih srpskih oranica onespokojavaga.Inebezrazlogajer,primeraradi,onjeuspeodazakupi tek sedamhektara i to zemlječetvrteklase. Mislim da to nije dobro za

poljoprivrednike jer je to punozemlje.Bilobiboljedasetopodelinašemnarodu,našimpoljoprivrednicima,daonitoobrađu

ju,hranesvinje i drugustokuanedasedajestranimdržavljanima.MislimdatobašnijeureduŠkrbić.Na savremenoj, gotovo auto

matizovanoj farmi, Goran uzgajatovljenikekoje,prodajepoznatimkupcima ali, nije zadovoljan cenom koja je ove godine dostigla

maksimumod110dinarazakilogramživevage.Stabilnije i više otkupne cene

svinjskogmesa,kažeŠkrbić,svakakobi i nanjegauticale da sadašnjiuzgojodstotinaktovljenikavišestruko poveća uz neizbežnaulaganjauproširenjeproizvodnihkapacitetafarme. RTV

(Ne)brinegadolazak"Tenisa"

GoranŠkrbić(Foto:NenadJovičević)

KlemensTenisiAleksandarVučićnasastankuuVladiSrbije

Kancelarija „Tenisa” je većotvorena, a lokacije za farme iklanice se traže. Kako je rečenonakonferencijizanovinare,tražese lokacije,atone isključujedanemačka kompanija kupi i nekenašefirmekoje imajuklanice,akojesuustečajuililikvidaciji. Oko 100 do 120 kilometara

najdalje od centralnog dela gdećeonipostavitiproizvodnju,moraju biti smeštene i farme i dobavljači. Dakle, ako to bude nateritorijisrednjegBanatadolaziuobzir čitava Vojvodina, a ako tobudena teritorijiSrema,ondauobzirdolazeMačva,SremijužnaBačka–rekaojepremijerVučić.

ISremuigrizacentarkompanije? Tenisje,naglasivšidasevećosećauSrbijikaokodkuće,rekaodajevideodapoljoprivredaSrbijeimaogromneizglede,posedujeplodnuzemlju,aNemačkaod70tihgodinaprošlogvekaimaodličnoiskustvosaSrbimakojisudošliutuzemlju,kojidobrorade,brzoučeiodličnosprovodeonoštosunaučili

"

726. februar 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NO VI SAD • PO KRA JIN SKI SE KRE TAR BRA NI SLAV BO GA RO ŠKI SA PRED STAV NI CI MA PO LJO PRI VREN DIH UDRU ŽE NJA

Vre me je za ozbilj nu agrar nu po li ti kuPot pred sed nik Po kra jin ske vlade i po kra jin ski se kre tar Brani slav Bo ga ro ški sa stao se sre di nom me se ca sa pred stav nicima poljoprivrednih udruženja uVoj vo di ni, a po vod je bio da se razmotrinačinnakojisemoguzaštiti narušena prava poljoprivrednikapro is te kla iz Za ko na o iz me na ma i do pu na ma za ko na o po ljo pri vrednomzemljištu.Poljoprivredna udruženja, čiji

su pred stav ni ci pri su stvo va li da našnjemsastankuuPokrajinskojvladisu: Aso ci ja ci ja po ljo pri vred ni ka Vojvo di ne – Mi ro slav Kiš,Regionalnakan ce la ri ja za ru ral ni raz voj Su boti ca – Pa vle Ku jun džić, UdruženjeFutoškikupus–Go ran Pu a ča, Vojvodina Agrar – Mi haj lo Kun, Opštinskoudruženjepoljoprivrednika Sta ra Pa zo va – Ja ro slav Fa bri, Vršački Ratari – Zlat ko Zar ku la, UdruženjepoljoprivrednikaStajićevo – Dra gan Kle ut i Klub 100P+ VojislavMalešev.Potpredsednik Bogaroški je na

kon sa stan ka u svo joj iz ja vi me diji ma is ta kao da je to kom su sre ta, ko ji je imao sa re pre zen ta tiv nim udruženjima poljoprivrednika, koja

suseodazvalazarazgovor,obuhvaćenovišetema. Prva tema o kojoj je bilo reči

je u ve zi sa pro ble mi ma oko pri me ne Za ko na o iz me na ma i do pu na ma zakona o poljoprivrednom zemljištu,kojisuvećsadaevidentni,pogoto

vo kada je reč o pitanju prava nažalbunapostupkelicitacije,kojećese uskoro otvoriti ako se ne nađurešenjananivouMinistarstvapoljoprivredeizaštiteživotnesredineiliuko li ko Za kon ne bu de iz me njen“, istakaojepotpredsednikBogaroški.

Ka ko je pot pred sed nik Po kra jinskevladeiresornisekretarjošnaveo, razgovarano je i o restitucijizemljišta,jerjeizmenamaZakonapredviđeno da ukoliko se promeni vlasnik na državnom zemljištukroz postupak restitucije, bićedužan da trpi zakup zasnovannasvomzemljištudoistekaugovorenogzakupa.

Onaj ko u re sti tu ci ji do bi je zemljište, narednih trideset godinanećemoćislobodnodaraspolažesanjim, nego će ući u ovaj proces usvoj stvu za ku po dav ca, ume sto RepublikeSrbijeibitidužandatrpipostojećeugovore.Dakletosunekinovimomentikojisusejošpojavili“.Učesnicisastankadotaklisusei

temeuvezisasubvencijama.Ovegodinesesuočavamosatri

putamanjim subvencijama, a gdepritom u regionu nemamo manjusubvencijuod200evrapohektaru.Bilo je reči i o obećanju Ministarstvapoljoprivrededaćeodmahpousva ja nju iz me na i do pu na Za ko na opoljoprivrednomzemljištukrenutidaradinanacrtunovogzakona,kojitrebadautvrdizaštitnemehanizmezanašepoljoprivrednikepri

likomkupovinezemljištakupacaizinostranstvaod1.septembra2017.godine.Dakle,vremecuri i ovo jekraj nji mo me nat da se kre ne u taj po sao, kraj nje vre me da se vo di ozbiljnaagrarnapolitikaikrajnjijemo me nat da Vla da Re pu bli ke Sr bi je i Mi ni star stvo po ljo pri vre de opre delebudžetuskladusaZakonom.Dakleminimumpetpostorepubličkogbudžetakakobiseljudimaisplatilesub ven ci je, ko je su im neo p hod ne da bi uopštemogli da funkcionišui is tr pe bi lo ka kvu vr stu kon ku rencije.Novcau republičkombudžetuni ka da ne ma do volj no, ali sam sigurandaupreraspodelipostojećihsredstavamogu da se nađu sredstva,anespustenašepoljoprivrednikenanajnižudirektnusubvencijukojapostojinateritorijiEvrope.Znači jedva35evra,uztodamalo častimo, u odnosu na 200 evrau okruženju. To je nešto što nećemoćidaseizdržiištoćedovestidoozbiljnog pada poljoprivredne proizvodnje u 2016. godini“, predočioje u svo joj iz ja vi pot pred sed nik Bogaroški,objavljeno jenasajtuPokrajinskevlade.

S. P.

Najavenadležnihdaćeoko27.mar ta star to va ti pro iz vod nja u ob no vlje noj i mo der noj Kla ni ci “Mitrosflašvaren”,kojanakonprivatizacije iz stečaja posluje u sastavuaustrijske Kompanije “Gerlinger”,dajenaduovdašnjimstočarima,presvegaproizvođačimasvinja,daćesenatržištustokeneštobitnopromeniti.Nadajusestočaridaće,konkretno,imatijednogozbiljnogkupcasvinjaida ubuduće neće morati da čekajudo bru vo lju ne kih vla sni ka kla ni ca i uopštedrugihotkupljivačadaotkupljujustoku.Nadajusekakosevišenećeklaničarimanametatiračunicada je bolje uvoziti stokunego imatisvežusirovinusadomaćegtržišta.OvojesuštinareagovanjastočarauLaćarku,seluodranijepoznatompovelikombrojudomaćinstavakojasebavestočarstvomiukomeseisadagajedobresvinje.

Po zi tiv na stvar

“Mitros”jetemaokojojsegovoriusvakojstočarskojkućiuovomselu.Utosmoseisamiuverili.Dokse jedninadajuboljitku,sigurnosti

proizvodnje,drugisupomaloskeptični i otvoreno govore kako ne bivo le li da “nji ho ve pr vo kla sne svinje”završekaoprosečnokvalitetnagrlaibuduplaćenaponiskojceni. Oživljavanje proizvodnje “Mi

trosa” zamene, kao proizvodjača,jepozitivnastvar, jerćeseunašojsredinizaposlitinekolikostotinaradnika. Oživeće ova sredina zatošto će stotineporodica tih radnikaimati redovna mesečna primanja.Kao poljoprivrednog proizvodjačakojisebavigeneracijamaproizvodnjomsvinjaovačinjenicame,takođe,raduje,jerćumoćidaplasiramsvoj proizvod. Tako bar mislim, ahoćeli tobiti ilinećeostajedavidim.Brzoćesepokazatikakoćeseod nos kla ni ca ima ti pre ma na ma proizvodjačima sirovine. Ja „Mitrosu” želim uspeh, ali bih voleo danas ispoštujukaoproizvodjače,dauzajedničkojpričiolancuproizvodnjeimamokolačkojićemojestiimii oni, jer su ranije kolač jeli samo

preradjivači – komentariše Ži van Vla di sa vlje vićčijaporodicasegeneracijamabavisvinjarstvom.

Pro me ne na bo lje

Zamladog poljoprivrednikaMila na Aći mo vi ća, ratara i stočaraotkupnapolitikauagraruuopštejebolna točkaangažovanja, a što seotkupa svinja tiče on se nada daćetobitipromenjenostartovanjemproizvodnjeu“Mitrosu”.Kakostvaristojesadanatrži

štunamajejasno.Cenatovljenikako ja je bi la ra ni je 200 ili 220 di na ra sa da je pa la za po lo vi nu, ne ma mo komedaisporučimosvinjenipotojceni.Mukaiborbajeokoprodajeitotraje.Kažuda“Mitros”trebadapočne proizvodnju krajemmarta ito je dobro, ali ne da naše svinjeidunalinijuklanja.Sadavišenemalošihrasetovljenikananašimprosto ri ma i to tre ba kon sta to va ti ve li MilanAćimović.SličnomišljenjeimaiĐor đe Bo gić,

ko me je sa mo po mi nja nje li ni je kla nja u ne koj kla ni ci po ve za no sa sla bom cenomilošimkvalitetommesa.

Mi tros kao re še nje

Kod nas u Sre mu je sve pleme ni ta ra sa svi nja u ovo ri ma, ne ma na nji ma sla ni ne i ni su naše svinje za liniju klanja, a nezvanično čujemo da će se takoraditi u “Mitrosu”. To nije pouzdana informacija, ali ako zaista

budenijeuredu,jerstočargubiuodnosunauloženitrud,ostvaruje veliki finansijski gubitak nakvalitetnom proizvodu – računaĐorđeBogić.

Dra gi ša Br ljak zva ni Mi ka čeka otvaranje „Mitrosa" sa velikim nestrpljenjem. On proizvedegodišnje oko 200 komada svinja,prodaje ih ovdašnjim mesarima,ali sa mo oni ma ko je su na spi sku za sub ven ci o ni sa nje, jer tek ta da dobijasubvencijepogrluionkaoproizvodjač. Prodavao je predstavnicima“Bifteka”izNiša,dolazisuiiz"Trlić"kodUbaidrugi. Samo čekam otvaranje “Mi

trosa". Mi stočari smatramo danam je ta klanica rešenje. Akobude poštenog odnosa premaproizvođačima imaćeonsirovineza domaće i strano tržište. Akone bu de uzi mao od nas svi nje, većnamdoneokrmačedamipazi mo na nji ho ve svi nje on da tu neće biti zarade za nas, smatraDragišaBrljak.

Tekst:S. Đa ko vić Sli ke: M. Mi le u snić

Razgovorsapredstavnicimapoljoprivrednihudruženja

SVET SKE KOM PA NI JE U SRP SKOM AGRA RU

LAĆARAK • STO ČA RI O SKO ROM PO ČET KU PRO IZ VOD NJE U “MI TRO SU”

Otva ra nje kla ni ce na da za sto ča rePro iz vod nja u “Mi tro su” za pro iz vo dja če sto ke je po zi tiv na stvar ko ja će do ve sti do za po sle nja ne ko li ko sto ti na ov da šnjih rad ni ka, do pri ne ti si gur nom stan dar du nji ho vih po ro di ca, a sto ča ri ma omo gu ći ti da si gur ni je pro iz vo de i po šte no pla si ra ju svo ju sto ku

MilanAćimović

ŽivanVladisavljević

ĐorđeBogić

DragišaBrljak

8 26. februar 2016.

NAUČNOSTRUČNIRADOVI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Neo p hod no je za sva ki tip sela po seb no ope ra ci o na li zova ti na ci o nal ne, re gi o nal ne i lokalne projekte održivog razvoja.Se o ska na se lja su u Sr bi ji na stajalaspontanim,ačestoihaotičnimzgušnjavanjem slučajno naseljenih predela. Danas semreža seoskih na se lja me nja ta ko što su ne ka selavećugašena,drugasebržeilispo ri je pra zne i ne u mit no ne sta ju (nestajućasela),trećasujošuvekodrživa (održiva sela), dok su neka u raz vi je nim kra je vi ma i uz gradove razvojno perspektivna,međuko ji ma su i ona ret ka se la ko ja bi mogla da služe za ugled drugima.Ugledna sela bi mogla da poslužekao pro to tip uspe šnog i agrar nog i ru ral nog raz vo ja u na šim kon kretnim glo bal nim okol no sti ma ko je su u osnovi veoma nepovoljne. Zatoje po treb no sva kom ti pu se la iz naćionajkonkretnimodelrazvojakojibizanjegabiooptimalan.Najhitni

je su me re ko je tre ba pred u zi ma ti uselimakojasunestajućakaoiuonimakojasujošodrživa.Nestajuća su sela u kojima je

po pi sa no ma nje od 100 sta nov nika, kojih je 2011. godine u Srbijibilo1.034!Ovomtipubisemoglapridružiti i mnoga sela koja imajuis pod 200 sta nov ni ka, ako su ostalabezdece imladihženakoje jošmoguihoćedarađaju.Toseodnosina ona se la ko ja su in fra struk tur no za pu šte na, eko nom ski de va sti ra na i prekomernoostarela.Kadsezajednoposmatrajuugašenainestajućasela,vidisedanestajanjepretičetvr ti ni od ukup nog bro ja na se lja, a ima ih 4.709uSrbiji. Za ova selabi naj pre tre ba lo for mi ra ti vir tu el ne se o ske op šti ne, a za sva dru ga se la zavičajnekomunikativnemreže.

Održivasela

Teško je, ako ne i nemoguće,statistički pouzdano utvrditi kojeje selo održivo, a koje nije. Ipak,mnogo je veća verovatnoća da sedužeodržiu životu i da se razvijase lo s vi še od 500 sta nov ni ka negoono ispod200.Na svu srećuuovu ka te go ri ju (pre ko 500 sta novnika)spadanajvećibrojselakojihjeuSrbiji2011.godinebilo2.832!Započetakneophodno jeusvakojop šti ni or ga ni zo va ti in sti tu ci o na lizovanumrežuonihkojiznajuštaikakosonimakojihoćeimogu–sadiovde,daučineneštodobroikorisno za svo je se lo, za svo ju op šti nu i državuSrbiju.Savremenasredstvaelek tron ske ko mu ni ka ci je omo gućuju da se u takvu mrežu uključivelikibrojstručnih iuspešnih ljudiiz srp ske di ja spo re ko ji ma bi se poverili važni (ponekad i najvažniji)za da ci u stra te gi ja ma, pla no vi ma i pro jek ti ma lo kal nog, re gi o nal nog i nacionalnog razvoja. Umesto praznih ape la, ,,ostaj te ov de’’ (bez posla i perspektive) i problematičnihkalkulacija s novčanimdoznakamasta rih i no vih ,,ga star baj te ra’’ krajnje je vre me da se u obo stra nom in te re su in sti tu ci o na li zu ju ve ze i odnosi državljana Srbije, s državomSrbijom.Mnogobibiloboljezasrpskasela idržavudaoniuopštene od la ze iz Sr bi je, ali je za mno

gaodnjihodlazakbioboljaopcija.Akovećodlazeizzemlje,tebivezeomogućileiSrbijidanjihsasvimneizgubiinjimadaneizgubeSrbiju.Ovomejepotpunoanaloganod

nos onih ko ji od la ze iz se la u gra dove, a da na šnja sud bi na na pu šte nih sela velika je opomena za državuSrbiju koju napuštaju (kao i sela)najmlađi,najobrazovanijiinajvitalniji. Godišnje oko 35.000 njih odeiz Srbije, a tek poneko se vrati!Kao i srpska dijaspora i zavičajnemreže naših sela mogle bi da aktivirajuonajobičnoskriveni ljudskika pi tal, ko ji je ra ni je iz se la oti šao ubliže ilidaljegradove,uglavnomsuvanzemlje.Tiljudisu,sasvojimpo tom ci ma, u da tim okol no sti ma, naj vi še mo ti vi sa ni da ob je di ne i pokre nu sve dru ge re al ne po ten ci ja le za agrar ni i ru ral ni raz voj svo jih napuštenihizapuštenihsela.Nekiodnjih zna ju ka ko, dru gi mo gu i ima ju sčim,atrećihoćedaučinesveštotreba,paakosedobroumrežeidomaćinskiobjedine,mogudauradeza svo je se lo što ni ko dru gi ne bi mogao.Ako,pak,onikojisunapustili svoja sela, svoje kuće i njive,neučineništazaoživljavanjeonogaštoje,presvega,njihovo,ondaćeto mo ra ti da pro pad ne pre ne go ga nekodrugineuzmezamalepare!

Koncepcijaruralnograzvoja

Ako bivši ili sadašnji žitelji selasaminištaneučine,neće imati mo ral no pra vo da ikog dru gog okri vlju ju za zlu sud bi nu svo jih ostalih roditelja, oronulih kuća,za ko ro vlje nih nji va, uga še nih se la i ispražnjenogizaboravljenogzavičaja.Nebismelidapitajudržavu i bi lo ko ga dru gog šta je ura dio za nji ho vo se lo, dok oni sa mi za njeganeuradeonoštomogu.

Ume sto do sa da šnjeg in ten dantskog pri stu pa se lu i po ljo pri vre di, gde su se oni tre ti ra li kao pro izvođači jeftine hrane, mora da sestvo ri kon cep ci ja ta ko zva nog ruralnog razvoja, koja će se temelji ti na de mo graf skim, pri rod nim, eko nom skim i so cio kul tur nim potencijalima. Karakteristika srpskog se la da nas je da se i po sled

njih de ce ni ja u nje mu de ša va ju iz u zet no ne ga tiv na de mo graf ska kretanja.Rapidnosesmanjujenata li tet, u ne kim kra je vi ma vla da i prava,,belakuga''.Svetojerezulti ra lo de po pu la ci jom, se ni li za ci jom i so ci jal nom de va sta ci jom broj nih regija u Srbiji. Krupne promenedogodilesuseiuprivrednomživotusrpskogsela.Tepromenekojeimajudalekosežnesocijalneiekonom ske po sle di ce ni su do volj no izučene iobjašnjene.UXXveku jeseljačkogazdinstvobilodefinisanoide o lo škom ka te go ri jom mak si muma,štosepokazalo iracionalnim.Danas nema togmaksimuma, aliima mo sve ma nji broj lju di ko ji ima ju ve li ke po se de od po ne kolikohiljadahektaraisvevećibrojonih ko ji osta ju sa svo jim sit nim posedom (prosečna njiva u Srbijije is pod tri hek ta ra po vr ši ne, a gazdinstvo ima 4,5 hektara). To imživotznači,jerjetoveomačestoido da tak na pri hod i osno va za preživljavanje. U prošlom veku poduti ca jem in du stri ja li za ci je i ur bani za ci je, do go di la se ,,ci vi li za ci o na revolucija''.Promenjenjeseljakovpo gled na svet, pro me nje ne su nje go ve vred no sti i mo ral, kul turnepotrebeiživotneaspiracije.

Tradicionalannačinživota

DoDrugogsvetskogrataJugosla vi ja je bi la agrar no, tra di ci o nalno društvo. Preko 80 odsto stanovništva ježivelonaseluautarhičnim, oskudnim i tradicionalnimnačinom života. Ceo seljakov svetje bio sve den na nje gov po sed, gazdinstvoiporodicu,seloukomeživi i crkvu koja je oličavala Boga iusmeravala njegov duhovni život.PosleDrugogsvetskogratapodutica jem svet skih pro ce sa, kao i no ve vi zi je dru štva, iz ve de na je in du strijska re vo lu ci ja, na stu pi le su i pro tivurečnepromene.Industrijalizovanagazdinstvapovećalasurobnost,specijalizovalase,imalatržišnuorijentaciju,drukčijestavoveobudućnostiagrara.Takođe,suimalaivišeka pi ta la, zna nja i sna ge od tra dicinalnih gazdinstava. Pod uticajemin du stri ja li za ci je sma njio se udeo tradicionalnog ručnog rada, smanjiosebrojnekvalifikovanihradnika, a za po sle ni u kom bi na ti ma su po pri ma li od li ke in du strij skih rad

nika.Rezultat toga jedase udeosta nov ni štva u grad skim na se lji ma povećaood21odstou1948.na51odstou1991.godini.Premapodacima Republičkog zavoda za statisti ku, po po da ci ma po pi sa sta novništva iz 2011. godine, Srbija ima7.186.862žitelja.Vangradskihsredina živi 2.914.990 žitelja ili 40,5odstostanovništva.Prema rezultatima popisa, po

ljoprivrednostanovništvoje1948.godinečinilo68odsto;1953.godine61odsto;1961.godine49odsto;1971.godine36odsto;1991.godine17odstoukupnogstanovništva.Uapsolutnimiznosimapoljo pri vred nog sta nov ni štva u Sr biji je 1961. godine bilo 9.157.597lica, a 1971. godine 7.843.986žitelja, a 1981. godine oko petmiliona. Republika Srbija danasraspolaže sa 5.113.000 hektarapoljoprivredne površine ili 0,68hektara po stanovniku. Od toga4.252.000hektarasuobradivepovršine ili0,57hektarapostanovniku.Do tranzicionihpromena85od sto po se da je bi lo u vla sni štvu pri vat ni ka, a sad su go to vo sve površineprivatizovane(računaseda jeoko800.0000hektaranjivaudržavnomvlasništvu).Aktivnogpo ljo pri vred nog sta nov ni štva premapopisu iz1991.godinebiloje904.127.Premaposlednjempopisu,obavljenom2012.godineuSrbijisadima631.000poljoprivrednih gazdinstava. Proizvodnjomhra ne u ze mlji ba vi se vi še od dva milionaljudi. (Nastavićese)

DRŽAVAISELO(2)

ReorganizacijamrežeseoskihnaseljaKadsezajednoposmatrajuugašenainestajućasela,vidisedanestajanjepretičetvrtiniodukupnogbrojanaselja,aimaih4.709uSrbiji.Zaovaselabinajpretrebaloformirativirtuelneseoskeopštine,azasvadrugaselazavičajnekomunikativnemreže

Piše:BranislavGulan,članAkademijskogodborazaseloSANUiNaučnogdruštvaekonomistaSrbije

AgrarnazemljaSr bi ja je i da nas si ro ma šna

agrarnazemlja.Jer,oljoprivredapremazvaničnimpodacimaRZS(2014.g)direktnojestvara la vi še od 11 od sto bru to domaćegproizvoda,asapratećimde lat no sti ma to je i bli zu 20 odsto.Dasmosiromašnaagrarnaze mlja sa ni skom pro duk tiv nošćupotvrđujuičinjenicedajedan srp ski se ljak pro iz vo di hraneza15ljudi,uNemačkojčakza 152 oso be u Fran cu skoj za 77,Austriji za56,Sloveniji za25, a pro sek pro iz vod nje u EU jeizmeđu50i80stanovnika!

MalaselauSrbijiporegionima

Godinapopisa

Selasmanjeod50stanovnika

Srbija-sever Srbija-jug

1948. 5 12

1953. 2 13

1961. 2 12

1971. 2 23

1981. 2 69

1991. 4 183

2002. 5 354

2011. 5 546 (Izvor:RZS-2013.)

Krupnepromenedogodilesuseiuprivrednomživotusrpskogsela

ZadrugeopštegtipaOrganizacioni oblik ovih

aranžmana bile bi seoske zadru ge op šteg ti pa u ko ji ma bi se mogli naći i organizacionopovezati,paiinteresnoumrežiti, sta ri od se lje ni vla sni ci i no vi do se lje ni ko ri sni ci na pu šte nih po ljo pri vred nih ga zdin sta va u područjima Srbije u kojima jeizražena depopulacija. Takvezadruge–maticemoglebiidaima ju svo je se o ske (pro iz vođačke i prerađivačke) i građe(trgovačkeipotrošačke)odeljke.Mrežaseoskihigradskihzadru ga je naj bo lja i je di na re alna al ter na ti va mul ti na ci o nal nim tr go vin skim lan ci ma ko ji na šim proizvođačimapremaloplaćajuzdra ve po ljo pri vred ne pro iz vode,anašimpotrošačimaskupopro da ju hra nu sum nji vog kvaliteta. Tako bi bilomoguće daproizvođači proizvode zdravuhranu za poznate potrošače,ko ji bi u njih sto ga ima li pu no poverenje.

926. februar 2016.

NA ŠI VI NO GRA DA RI - VI NA RI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ne dav no su vi no gra da ri iz Bačinaca jubilarni 25. put zaredom na svetog Trifuna išliorganizovanou svoje vinograde, aza takav običaj glavni „krivac“ je86-godišnjiBačinčaninDu šan Ma-rinković,kojijepretačnodveipodecenijeprviustanovioovajobičajuselu.DedaDule,kakogasvizovu,ra-

doseprisećatihdana.-Jasamodmalenavoleodapro-

vodimvremeuvinogradu.Nemamnekevelikepovršine,samo18ari,ali sam ih radio sa ljubavlju celogveka.Kadasampre25godinabioizabran za predsednika Crkveneopštine u Bačincima, došao samna ideju da imi u našem selu nasvetogTrifunaorganizujemozajed-nički odlazak u vinograd. Pošto subačinačkivinogradinaplaniniBeni,izvansela,prvopitanjemojihkom-šijabilojekakoćemostićidotamo,alisamimjakazaodaništanebri-nu,daćudoćiponjihsatraktorom

iprikolicompaćemotakodaidemo.Rečeno–učinjeno.Svisudošlika-korediobičajinalažu–makazeujedandžep,flašuudrugi.Kadsmostigli na Benu orezao se po neki

čokot,malo se zalio vinom, a on-dasmosekodkrstapomoliliBoguievotatradicijasezadržalasvedodanas – evocira uspomene na po-četakobeležavanjasvetogTrifunauBačincimapre25godinadedaDu-šanMarinković.Tadašnji odlaski u vinograd 14.

februarapretvorilisusevremenomu pravu manifestaciju, a već de-setak godina unazad u Bačincimaseorganizuje i„Vinijada“,nakojojpravodasetakmičeimajusamovi-nasageografskimporeklomBena. Iakojevećupoznimgodinamaži-vota, deda Dule još uvek svakogdanaodlaziusvojvinograd.Itonabiciklu.Kažedamuprijafizičkaak-tivnost idauživakadauđeusvojvinograd jermu je tadapunosrceidodaje:-Nekada,pre50godina,uber-

buseišlokaonaveselje.Svisubili

složni, pomagali su jedni drugima,a danas vidim da ljudi plaćaju daimse radiuvinogradu.Kodmeneudvorištusubilapodvoja-trojaza-prežnakolapunaburadi,svisupe-vali,šalilise...Avidimdadanasvi-šeništaneidekakotreba,takvojevaljdavremedošlo.Ipak,bezobzi-ranato,jabihsavetovaomladedasebavepoljoprivredom,jermislimdaćedoćiboljidani,optimistasam.Samoštoomladinatrebamalovišedaradi,umestoštosedipokafićimaidržimobilnetelefone.Jasamradiojakopunoizatosamsveuspeodapostignem i steknem,auzsav tajsvojradobavljaosamimnogodru-štvenihfunkcijakojesubileznačaj-nezatadašnjirazvojsela.

S.Mihajlović Foto:M.Mileusnić iprivatnaarhiva

BAČINCI•DUŠANMARINKOVIĆ,VEĆVIŠEODPOLAVEKABAVISEVINOGRADARSTVOM

Ne ka da se u ber bu išlopevajući Svisubilisložni,pomagalisujednidrugima,adanasvidimdaljudiplaćajudaimseradiuvinogradu.Kodmeneudvorištusubilapodvoja-trojazaprežnakolapunaburadi,svisupevali,šalilise...Avidimdadanasvišeništaneidekakotreba,takvojevaljdavremedošlo–kaže86-godišnjivinogradarDuleMarinkovićizBačinaca

Povrtarstvo Osim vinogradarstva, Dušan

Marinkovićsesvojevremenoba-vio i povrtarstvom. Bio je prvikoji jeuovimkrajevimapočeoda seje pariski kornišon, a na-dalekojebiopoznatipovelikimkoličinamakrompirakojejepro-izvodio.SećasekadajejednomzaSplitposlao18tonakrompirakojejedobiosatrijutrazemlje.Deda Dule kaže da je od svogradaisvojihdesetprstijuuspeosvedastekne-ikućuimašine.Kreditenikadnijeuzimao, takosuganaučilistariji.

Uz dru že nje po sao je bio lak

Du šan Ma rin ko vić iz Ba či na ca

Bena -Nekadasampravioisvoja

vina, uglavnom bela, koja subila poznata po dobrom kva-litetu. Voleo sam i da popi-jemponekučašu,doksambiozdraviji. Sada više ne smem,zboglekovakojetrošim.GorenaBeni imam jednogprijate-lja sa kojim se svakodnevnodružim. Kada se sastanemopričamo satima, prisećamosestarihvremenaikakojetonekadabilo.Imamgoreijed-nuvelikufoteljupodkajsijompa tu preko dana malo i za-dremam, opije me onaj svežvazduh...Sada gore na Beniimamo i crkvu,pa je još lep-še,audokolicisamnapisaoipesmu o toj našoj planini le-potici–kažededaDule.

Sva ko ga da na bi ci klom do vi no gra da

Ber ba vi no gra da u Ba čin ci ma 1960. go di ne

Na pr voj ovo go di šnjoj skupštiniUdruženjapčelara„Roj“u Inđiji koja je održana 31.januara, na mesto doskorašnjegpredsednika Dejana Ćukalovića, postavljenjenovipredsednikDraganVučenovićnamandatodčetirigodine.Draganjeinačedugogodišnji pčelar, a poslednjih nekolikogodina,odkakojeotišaoupenziju,intenzivnosebaviovimposlom.Poprviputurazgovoruzalist„Sremskupoljoprivredu“ongovorioplaniranim aktivnostima udruženja,osvrćesenaproblemesakojimasesuočavajusvipčelari iobjašanjavazaštojesrpskimedproizvodkojiseradoizvozi. Nakon isteka mandata mom

prethodniku, pčelari odnosno našičlanovi,suodlučilidameneizaberunamandatodčetirigodinepočinjepričupčelarizInđije.Dragan se pčelarstvom bavi

skoro18godina,aposlednjihpetgodinaintenzivnoseposvetioposlu„natočkovima“kakogapčelarinazivaju.Doksamjošbiozaposlen,pče

larstvo sam posmatrao kao hobi ijednu vrstu relaksacije, međutimposlednjih par godina sam uvideodajerečoozbiljnombiznisu.Mini

starstvopoljoprivredekao iPokrajinskisekretarijatzapoljoprivredu,vodoprivredu i šumarstvo sve višepriznaju ovu granu poljoprivrede,stimulišu nas pčelare i daju namrazne subvencije i bespovratna

sredstva, tako da pčelarstvo višenijedelatnostkojojsemaloposvećujepažnjeističeon.U poslednje vreme dobijamo

sve više mladih pčelara, na našuveliku radost, a samounašemudruženju za godinu dana dobilismo novih dvadeset članova kažeDraganikažedajedobrastvarštoseudruženjepodmladiloidavišenepostojepredrasudedajeovajposao namenjen isključivo penzionerima.Jatrenutnopčelarimsaoko60

proizvodnih košnica, nekad manjea nekad više. Reč je o pokretnom„selećem“posluapremapodacimasakojimaraspolažem,oko54odstopčelara u Srbiji ima seleći biznis.Našaprednostuovimkrajevimaješto imamopretežnosuncokret i lipu,dokzabagremmoramodaidemoudrugedeloveSrbijekaoštosuPocerinaiMačvaipredeookoPalićakažeovajpčelarinavodidasupomenutetrivrstemeda,odnosnopašaprimarnekodnas.Takođeimamoivoćnekaoiuljanurepicukojesudobrezarazvojpčelinjezajednice,ausputidajuneštomeda.Inače,Fruškagorajenajpozna

tijemestozasadalipovešumeujugoistočnojEvropi.Zatosmopredvegodineimali

projekat„Lipovmed“koji surealizovali Austrijska razvojna agencijaiPokrajinskisekretarijatkakobiseova vrstamedabrendirala.Oni sufinansirali ovajprojekat,ami smoišlinaedukaciju.VažnojenapomenutidasuizInđijetrimladapčelarapočetnikadobilaopremuzapčelarstvo–kažeDragan.Onse,takođe,osvrnuonaviše

godišnjiproblemsakojimsesusrećusvipčelari,aradiseotretiranjupoljoprivrednih proizvoda raznimhemijskimpreparatima,štododatnouništavapčelinjadruštva.Ovojetrećagodinaodkakoje

Evropskaunijadonelazakonkojimsezabranjujesejanjesemenatretiranihneonikotinoidimakojiobuhvataju pet vrsta pesticida. Nažalost,kod nas još uvek nije tako, zatoimamo velike gubitke kaže Draganinavodidajejakovažnoneštopreduzeti kada je reč o tretiranju

poljoprivrednih proizvoda koji škodepčelinjimzajednicama.Toplovremeivisoketemperatu

re za ovo doba godine, s početkasu radovalipčelare,međutimkakovremesvevišeprolazionkažedanijedobro. Mi smo se prvo radovali, jer

praktično jake zime negativno utičunapčele.Kadasuzdravepčelinjezajedniceiimajuvelikekoličinehranetonebitrebaobitiproblem.Svakako nam više odgovara kadaje toplije, međutim sada smo većublagojpanicikažeovajpčelariobjašnjava: Ako bi sada došlo do naglog

zahlađenja, recimo da duži vremenskiperiodimamominus,strahujemodalićepčelinjezajednicemoći da pokrijumlado leglo kojeje,dapodsetim,duplovećenegošto bi trebalo biti. Ako se kojimslučajemtodesi,možedoćidoraznihinfekcija.Pratimovremenskuprognozuinadamosedasetonećedesiti.Što se tiče ovogodišnjih prino

sa, on takođe kaže da sve zavisiodjačinepčelinjihzajednicaivremenskihuslova.Zabagremjeoptimalna dnevna temperatura od20 do 25 stepeni, bez padavina.Mićemobitizadovoljniakoseprinosibudukretalioko20kilogramakako na bagremu tako i na lipi isuncokretu.Tokom razgovora, ovaj pčelar

ističe da otkup meda ide veomadobro, da postoji nekoliko otkupljivača koji daju dobre cene zakilogrammeda koji se otkupljujenaveliko.Poslednjihnekolikogodinamed

seizvozi izSrbijeuneograničenimkoličinama,anajvišegaotkupljujuevropske zemlje, pogotovo Norveška, Italija i Nemačka. Radi se omedu odličnog kvaliteta, koji prodajemonavelikopoceniod4evrazakilogrambagrema,dokza lipovmed dobijamo tri evra.Ovde kilogrambagremovogmedakošta700do800dinaraističeon.Kada je reč o aktuelnim kon

kursimakojeraspisujePokrajinskisekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, predsed

nikUdruženjanavodidasuzahvaljujućipodršciinđijskeAgencijezaruralni razvoj već dobijali bespovratnasredstva. Oni nas uvek pravovremeno

obaveštavaju i pomažu nam prilikomkonkursa,ajasamličnoprošlegodinedvaputadobiosredstvazakupovinuopreme.Inašeudruženjeje jesenas konkurisalo te su namodobrena bespovratna sredstva uvisini od 100.000 dinara, pomoćukojihsmokupiliračunarskuopremuzaudruženje.Na kraju, predsednik ističe da

imajuambiciozneplanovei idejeuudruženjukojetrebadabudurealizovane. Udruženje pčelara „Roj“broji oko70 članova,aplan im jedatajbrojpovećajuidaobezbedesredstvaputemkonkursa.Planirajuinoveedukacijenakojimaćepredavanjeodržatieminentnistručnjaciiprofesorisafakulteta,tećenatajnačin pčelari unaprediti svoje poslovanje. Takođe su zainteresovanizakonkursepredpristupnihfondovaEU, a to bi imdodatnounapredilouslovezarad.Onnapominjedajošuveknemajusvojeprostorije,pasejednom nedeljno snalaze i održavajupredavanjauprostorijamaOŠ„JovanPopović“. Postoji inicijativa da u nared

nomperiodupokrenunizpredavanjazadecuškolskoguzrastaoznačajupčelarstvaisigurnojedaćetuinicijativuisprovestikaženakrajuDraganVučenović,pčelarinovoizabranipredsednikudruženja.

M.Balabanović

10 26. februar 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NAŠIPČELARI

INĐIJA•DRAGANVUČENOVIĆ,PČELARINOVIPREDSEDNIKUDRUŽENJAPČELARA„ROJ“

Svecenjenijibiznis„natočkovima“-Ministarstvopoljoprivrede,kaoiPokrajinskisekretarijatzapoljoprivredu,vodoprivreduišumarstvo,svevišepriznajuovugranupoljoprivrede,stimulišunaspčelareidajunamraznesubvencijeibespovratnasredstva,takodapčelarstvovišenijedelatnostkojojsemaloposvećujepažnje-kaženovipredsednikUdruženjapčelara„Roj“

Med iz Sr bi je tra že na ro baDra gan Vu če no vić, pče lar i pred sed nik udru že nja

Pri bo ja va ju se mi nu sa zbog pče li njih dru šta va

Sred stva iz Po kra ji ne ve o ma zna čaj na

1126. februar 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

AK TU EL NO STI

Kraj je fe bru a ra pa je vre me da se vr ši kra ju pr vo pri hra-nji va nje pše ni ce, onih ko ji idu na dva pri hra nji va nja, a oni ko ji će id ći na jed no pri hra nji va nje tre ba da to oba ve even tu al no po čet kom mar ta, pod se ća Zo ran Mar ti no vić, sa mo stal ni struč ni sard nik za pše ni-cu u Po ljo pri vred noj struč noj slu žbi Srem ska Mi tro vi ca.

- Tre ba is ko ri sti ti le po vre me da se to oba vi i po mo guć no sti na kon to ga mo že se po va lja po vr ši na glat-kim va lji ci ma, jer to us po sta vlja bo-ko re nje i da je bo lji kon takt bilj ke sa do njim slo jem ze mlji šta – ka že Mar-ti no vić, is ti ču ći da po ljo pri vred ni ci ko ji su sa ve sni po štu ju pre po ru ke a

i sve je vi še lju di ko ji ra de ana li zu te mlji šta i pri hra nju ju ga onim što u ze mlji ne do sta je.

Jo van Bo jić, sa mo stal ni struč ni sa rad nik za še ćer nu re pu pre po ru-ču je po ljo pri vred ni ci ma da po štu ju plo do red kod oda bi ra na ko je nji ve će se ja ti re pu, jer je to ne po što va-nje do ve lo do po ja ve bo le sti i šte to-či na na ta kvim po vr ši na ma.

- In te re so va nje je ove go di ne sma nje no, re pe će, po na šim pro ce-na ma, bi ti kao i pret hod ne go di ne, oko 8.600 hek ta ra u Sre mu, jer su pro iz vo đa či po u če nim is ku stvom iz ra ni jih go di na, ka da je bi lo kva re-nja ugo vo ra iz me dju pro iz vo dja ča i še će ra na, okre nu li se dru gim use-vi ma. Pre po ru ču jem pro iz vo dja či-ma da pa ze na plo do red kad se ju še ćer nu re pu jet to osta vlja ve li ke

po sle di ce na kva li tet i pri nos use va – is ti če Jo van Bo jić.

Što se ti če ku ku ruz na po lji ma je tre nut no za tiš je, pri me ću je dr Vla-di mir Ma rić, sa mo stal ni struč ni

sa rad nik za ku ku ruz, ali čim se pro su ši vre-me tre ba po če ti sa po slo vi ma za tva ra nja bra zde i pri pre ma ma za se tvu.

Pre se tve pri me ni ti pred se tve ne đu bri vo i to na osno vu ana li ze ze mlji šta na sa dr žaj mi ne ral nog azo ta. Ak-tu el na je na bav ka se-me na mi ima mo vi še kva li tet nih hi bri da ko ji su se do ka za li pri no-si ma pret hod nih go-di na. Za to pre po ru ču-je mo pro iz vo dja či ma da iza be ru hi bri de vi še gru pa zre nja i da po štu ju op ti mal ne ro ko ve. Ne tre ba žu ri ti sa se tvom već kre nu ti on da ka da je ze mlji šte na du bi ni se tve nog slo ja za gre je ka da se tem pe ra tu ra usta li na 10 ste pe ni a to je pr va de ka da apri la – is ti če Vla di mir Ma rić, do da ju ći da je op ti mal no vre me se tve za ku kruz oko 10 apri la.

- Ove go di ne ima li smo ma lo pred ve ge ta ci o nih pa da vi na i ne tre-ba ići na ve li ku gu sti nu se tve. Što se ti če du bi ne se tve, ona tre ba da bu de od pet do se dam san ti me ta-ra – ka že dr Vla di mir Ma rić.- Što se ti če iz bo ra hi bri da, da nas u po nu di ima mo ve li ki broj kva li tet nih hi bri da do ma ćih i stra nih se men skih ku ća, ali tre ba lo bi da bu du za stu plje ni hi-o bri di ko ji ima ju sta bil nost u pri no-su, od no sno da ne će pod ba ci ti pri-

nos ni u lo ši joj go di ni. Mo ja pre po ru ka je da bu du za stu plje ni hi-bri di i ra ni jih i ka sni jih gru pa zre nja, ako ne tri gru pe - 400, 500 i 600 - on da ma kar dve gru pe FAO gru pe zre nja – na gla ša va dr Ma rić.- Na taj na čin pro iz vo đa či sma nju ju ri zik pro iz vod nje po-seb no ako se do go de vi so ke tem pe ra tu re i su ša u ju lu i av gu stu me se cu.

Za šti ta ri su pri me-ti li na str nim ži ti ma pri su stvo pe ga vo sti

na po je di nim par ce la ma i pe pel ni-ce ali sve to u ni skom pro cen tu i ne tre ba pri me nji va ti fun gi ci de. Što se ti če ječ ma pri sut na je mre ža sta pe-ga vost ali ko ri sti ti ne ki od re gi stro-va nih fun gi ci da tre ba uko li ko je pri-sut na na 10 od sto po vr ši ne – pre-po ru ču je Mir ja na To ja gić Mi lo va-no vić, sa mo stal ni struč ni sa rad nik za za šti tu bi lja.

Struč nja ci pre po ru ču ju da po-ljo pri vred ni ci pre gle da ju po vr ši ne ve za no za po ja vu glo da ra i uko li ko po sto je ru pe da pri me nju ju mam ke. Za sa da na da ni je ve li ki ali po treb-na je po vre me na kon tro la pri sut no-sti glo da ra, pod se ća Mir ja na To ja gić Mi lo va no vić iz Po ljo pri vred ne struč-ne slu žbe Srem ska Mi tro vi ca.

Raz go va ra la: S. Đa ko vić

SREM SKA MI TRO VI CA • PRE PO RU KE STRUČ NJA KA ZA RA TA RE

Vre me je pri hra nji va nja pše ni ceNe žu ri ti sa se tvom ku ku ru za - Po ljo pri vred ni ci sve vi še ana li zi ra ju ze mlji šta - Kod se tve re pe oba ve zno pa zi ti na plo do red, a u za šti ti str nih ži ta kon tro li sa ti pri sut nost bo le sti i šte to či na

Mir ja na To ja gić Mi lo va no vićJo van Bo jić

Zo ran Mar ti no vić Dr Vla di mir Ma rić

Što se ti če iz bo ra hi bri da, da nas u po-

nu di ima mo ve li ki broj kva-li tet nih hi bri da do ma ćih i stra nih se men skih ku ća, ali tre ba lo bi da bu du za stu-plje ni hi o bri di ko ji ima ju sta bil nost u pri no su, od no-sno da ne će pod ba ci ti pri-nos ni u lo ši joj go di ni

"

12 26. februar 2016.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Zimski pregledi voća su veomaznačajni jer poznavanjem stanjauvoćnjakumogusesprečitiiznenadnešteteiizbeći nepotrebna tretiranja, od

nosno utrošak sredstava. Ovim pregledom se utvrđuje prisustvo prezimljujućihformištetočinanavoćkamaimoguće je signalizirati o potrebi suzbijanjapojedinihštetočinaranimprolećnimprskanjem,ačestojemogućaikratkoročnaprognozapotrebesuzbijanjapokretanjuvegetacije[3].Zimskipregledivoćasuznačajnijer

senaosnovu rezultatapregledautvrđuje neophodnost izvođenja zimskogtretiranja.Nagranama,grančicama,unaborima kore ili ispod ispucale korevoćaka,zimuprovodivelikibrojštetnihvrstainsekataivoćnihgrinja.Uzavisnostiodmestagdeprezimljavajupotrebno je pregledati debla (površina ili ispodispucalekore),korenovvrat,grane(napovršini,