1

GERMANSKA NOVA MEDICINA®

Sve medicinske teorije, bilo konvencionalne ili "alternativne", prošle ili sadašnje, su zasnovane na konceptu da su bolesti "kvarovi" organizma. Dr Hamerova otkrića, međutim, pokazuju da ništa u prirodi nije "bolesno", već da sve ima svoj biološki smisao. Na osnovu Pet Bioloških Zakona, bolesti nisu besmisleno i bezuzročno "divljanje" organizma, kako to govori konvencionalna medicina, već prastari (arhaični) "Biološki specijalni programi prirode" koji pomažu individui tokom neočekivanog emocionalnog stresa.

Čvrsto utemeljena u znanju o embriologiji, Germanska Nova Medicina je istinska prirodna nauka. Ovo znači da je Pet Bioloških Zakona proverljivo na svakom slučaju u svakom datom vremenu. Od 1981. godine dr Hamerova otkrića su bila testirana i verifikovana više od 30 puta od strane mnogih lekara i profesionalnih udruženja putem potpisanih dokumenata (pogledati verifikacije). Svi dokumenti potvrđuju 100%-tnu tačnost dr Hamerovih otkrića.

Pet Bioloških Zakona je u isto vreme u savršenoj harmoniji sa spiritualnim (duhovnim) zakonima. Zbog ove istine, u Španiji je GNM nazvana "La Medicina Sagrada", Sveta Medicina.

2

PET BIOLOŠKIH ZAKONA

PRVI BIOLOŠKI ZAKON

Prvi kriterijum

Svaki SBS (Significant Biological Special Program -"Značajan biološki specijalni program prirode") potiče od DHS-a (Dirk Hamerov Sindrom), što je neočekivani,

visoko akutni i izolovani konflikt - šok koji se dešava simultano i sinhrono u PSIHI, MOZGU i odgovarajućem ORGANU.

U GNM terminologiji "konfliktni šok" ili DHS odgovara emocionalno stresnoj situaciji koju ne možemo da prihvatimo i za koju nismo pripremljeni. Takav DHS može biti pokrenut, na primer, neočekivanim odvajanjem ili gubitkom voljenog, neočekivanim besom (gnevom) i brigom ili iznenadnom dijagnozom i prognozom neke bolesti. DHS se razlikuje od psihološkog "problema" ili od svakodnevnih stresnih situacija utoliko što neočekovani konflikt (šok) uključuje ne samo psihu, već i mozak i telo.

Sa biološke tačke gledišta, "neočekivano" znači da čovek nije pripremljen i da situacija u kojoj se našao može biti potencijalno štetna. U cilju asistencije (pomoći) individui tokom ovakve neočekivane krize, momentalno se pokreće SBS (Specijalni biološki program prirode), kreiran specijalno za datu situaciju.

Imajući u vidu da su ovi prastari, smisleni programi za preživljavanje svojstveni svim organizmima, uključujući nas ljude, mi u GNM nazivamo te konflikte biološkim radije nego psihološkim.

Tuga zbog gubitka prijatelja

Životinje doživljavaju ove biološke konflikte u pravom (bukvalnom) smislu kada izgube gnezdo ili teritoriju, kada su razdvojeni od svog para ili mladunčeta, kada su napadnuti od suparnika, kada im preti glad ili kada dožive smrtni strah.

S obzirom na to, da smo mi ljudi sposobni da komuniciramo sa svetom oko nas bukvalno ali i simbolično, mi možemo doživljavati ove konflikte i u figurativnom smislu. Na primer, "konflikt gubitka teritorije" može se prevesti kao gubitak doma ili radnog mesta, "konflikt napada" možemo doživeti kada nas neko uvredi, "konflikt napuštenosti" može biti izazvan kada se osećamo usamljeni ili isključeni "iz čopora" (društva), "konflikt smrtnog straha" može biti izazvan šokom zbog dijagnoze koju doživljavamo kao smrtnu osudu.

NAPOMENA: Neuhranjenost, trovanje ili povreda može rezultirati disfunkcijom organa bez DHS-a!

Dešavanja u psihi, mozgu i odgovarajućem organu u momentu kada nastane DHS:

3

NIVO PSIHE: Osoba je emocionalno i mentalno uznemirena

NIVO MOZGA: U trenutku pojave DHS-a, konfliktni šok pogađa specifičnu -predodređenu- oblast mozga. "Udar" šoka je vidljiv na CT snimku mozga (CT - Computer Tomography) kao set oštrih koncentričnih krugova.

U GNM se takva prstenasta konfiguracija na mozgu naziva Hamerov Fokus (žarište) ili HH ( nemački: Hamerscher Herd). Prvobitni izraz su skovali protivnici dr Hamera, koji su ove strukture podrugljvo nazivali "sumnjivi Hamerovi Fokusi".

Pre nego što je dr Hamer identifikovao ove prstenaste strukture na mozgu, radiolozi su ih smatrali artefaktima, nastalim usled nepravilnog rada mašine. Ali 1989. godine, Siemens, proizvođač opreme za kompjutersku tomografiju (CT) potvrđuje da ove prstenaste strukture ne mogu biti artefakti, jer čak i kad se tomografija ponovi iz drugih uglova, ova prstenasta konfiguracija se uvek pojavljuje na istom lokalitetu u mozgu.

Isti tip konflikta uvek udara u isti moždani relej.

Tačna LOKACIJA Hamerovog Fokusa (HH) je određena prirodom (sadržajem) konflikta. Na primer "motorni konflikt", doživljen kao "ne biti u mogućnosti pobeći" ili "osećati se zaglavljenim", udara u moždanu koru (motorni korteks) koji kontroliše pokrete mišića.

Veličina HH je određena intenzitetom konflikta.

Možemo zamisliti svaki moždani relej kao skup nervnih ćelija koje funkcionišu i kao receptori (primaoci) i kao transmiteri (prenosnici).

NIVO ORGANA: U trenutku kada moždane ćelije dožive DHS, konflikt se momentalno prenosi na odgovarajući organ i SBS (Specijalni biološki program prirode), specifičan samo za taj određeni sadržaj konflikta, se momentalno aktivira. Biološki značaj svakog SBS-a je da poboljša funkciju pogođenog organa tako da individua bude u boljoj poziciji da upravlja ili eventualno razreši konflikt.

I biološki konflikt i biološki značaj svakog Specijalnog biološkog programa (SBS) uvek se odnosi na funkciju odgovarajućeg organa ili određenog tkiva organa.

Primer: Ako muškarac doživi "konflikt gubitka teritorije", konflikt udara u predeo mozga koji kontroliše koronarne arterije. U tom trenutku na unutrašnjoj oblozi arterijalnog zida počinju ulceracije (nestajanje-gubitak ćelija) izazivajući anginu pektoris. Biološka svrha gubitka ćelija je da proširi volumen (zapreminu) krvnog suda, da bi na taj način više krvi došlo do srca, što daje individui više energije i snage u nastojanju da vrati svoju teritoriju (izgubljen dom ili radno mesto...) nazad ili da ustanovi novu.

Ova smislena igra između psihe, mozga i tela se igra već milionima godina. Izvorno, ovi urođeni biološki programi su bili navođeni od strane "mozga organa" (svaka biljka još uvek poseduje takav mozak organa). Evolucijom i razvojem kompleksnosti životnih formi, "glavni mozak" odakle je sada kontrolisan i koordinisan svaki SBS (Specijalni biološki program). Ovaj biološki transfer mozga u glavu objašnjava zašto su moždani kontrolni centri za svaki organ u istom redosledu kao i organi u telu.

Primer: Moždani releji koji kontrolišu skelet (kosti) i poprečno-prugaste mišiće su precizno poređani u meduli (cerebral medulla - unutrašnji deo-srž velikog mozga).

4

Ovaj dijagram pokazuje da su kontrolni centri lobanje, ruku, ramena, pršljenova (kičma), karlice, kolena i stopala svi poređani u red bukvalno "od glave do pete".

Sadržaj biološkog konflikta, povezan sa kostima i mišićnim tkivom je "konflikt gubitka samopouzdanja - samoobezvređivanje" (self-devaluation conflict - SDC); gubitak samopouzdanja, osećati se "bezvrednim" i "beskorisnim".

S obzirom na to da ovde imamo ukrštenu korelaciju od mozga do organa, moždani releji na desnoj hemisferi kontrolišu kosti i mišiće leve strane tela, dok moždani releji na levoj strani kontrolišu kosti i mišiće desne strane tela.

Ovaj izvanredan CT snimak organa pokazuje HH (Hamerov fokus) na četvrtom pršljenu lumbalnog dela kičme (aktivan "konflikt gubitka samopouzdanja") i čini komunikaciju između mozga i organa upadljivo vidljivom.

Drugi kriterijum

Sadržaj (tema) konflikta određuje lokaciju HH u mozgu i gde tačno na organskom nivou će se odvijati SBS (Specijalni biološki program prirode).

Sadržaj konflikta se određuje u trenutku udara DHS-a. Kada se konflikt desi, naša podsvest u deliću sekunde povezuje ovaj događaj sa tačno određenom biološkom temom konflikta npr. "gubitak teritorije", "briga za gnezdo", "napuštenost od strane čopora", "odvojenost od partnera", "gubitak mladunčeta", "napad od strane protivnika", "pretnja izgladnjivanja" itd.

Ako je, na primer, žena neočekivano suočena sa odvajanjem od partnera, to ne mora nužno da znači da će patiti od "konflikta odvajanja" u biološkom smislu. Takav DHS može biti doživljen kao "konflikt napuštenosti" (pogađajući bubrege) ili kao "konflikt gubitka samopouzdanja" (pogađajući kosti - rezultirajući u osteoporozi) ili "duboki konflikt gubitka" (pogađajući jajnike). Takođe, to što jedna individua doživi kao "konflikt gubitka samopouzdanja", druga individua može doživeti na potpuno drugačiji način. Za treću individuu ovakav događaj može biti potpuno nebitan.

Naš subjektivan osećaj u pozadini konflikta i naša individualna percepcija konflikta je ono što određuje koji deo mozga će doživeti šok i shodno tome, koji fizički simptom će se manifestovati kao rezultat konflikta.

Jedan jedini DHS može udariti na više mesta u mozgu i napraviti na taj način više "bolesti" kao što su višestruki kanceri, pogrešno nazvani metastaze. Na primer, ako muškarac neočekivano izgubi posao i banka oduzme svu njegovu imovinu, on može raziti rak debelog creva kao rezultat "konflikta nesvarljivog zalogaja" ("Ne mogu to da svarim!"), rak jetre kao rezultat "konflikta gladi-izgladnjivanja" ("Ne znam kako da obezbedim sredstva za sebe!") i rak kostiju kao rezultat "konflikta gubitka samopouzdanja" (gubitak samopoštovanja). Sa rešenjem konflikta (npr. nalaženjem drugog posla) sva tri kancera će ući u fazu isceljenja u isto vreme.

5

Treći kriterijum

Svaki SBS - Specijalni program prirode teče uporedo (sinhrono) na sva tri nivoa: nivou psihe, nivou mozga i nivou organa.

Psiha, mozak i odgovarajući organ su tri nivoa jednog jedinstvenog organizma koji uvek funkcioniše u sinhronicitetu.

ZNAČAJ RAZLIKOVANJA DEŠNJAKA OD LEVAKA

Naša biološka predodređenost biti dešnjak ili levak određuje na koju hemisferu mozga će udariti konflikt i koja strana tela će biti pogođena. Naša biološka predodređenost dešnjak-levak se odlučuje u trenutku deobe prve ćelije nakon začeća. Zato kod jednojajčanih blizanaca, jedan je biološki desnoruk a drugi levoruk. Odnos između desnorukih i levorukih je otprilike 60:40.

Da li je neko dešnjak ili levak se lako određuje testom pljeskanja. Ruka koja je gore (ili koja jače udara) je vodeća ruka i govori nam da li je osoba dešnjak ili levak.

Pravilo: Desnoruka osoba reaguje na konflikt sa majkom ili detetom, levom stranom tela a na konflikt sa partnerom (svako ko nije majka ili dete) desnom stranom tela. Kod levorukih je obrnuto.

Primer: Ako dešnjakinja trpi "konflikt brige" zbog zdravlja svog deteta, razviće glandularni (žlezdani) tumor leve dojke. S obzirom da ovde postoji ukrštanje od mozga ka organu, na CT snimku mozga odgovarajući HH će biti na desnoj hemisferi u delu mozga koji kontroliše žlezdano tkivo leve dojke. U slučaju levakinje, "konflikt brige" oko deteta će se manifestovati kao rak desne dojke, pokazujući na CT snimku udar na levoj hemisferi u malom mozgu (cerebellum).

Ustanovljavanje da li je osoba desnoruka ili levoruka je od izuzetnog značaja za identifikaciju prvog DHS-a.

6

DRUGI BIOLOŠKI ZAKON

Svaki SBS (Specijalni biološki program prirode) protiče u dve faze, ukoliko je došlo do razrešenja konflikta.

Normotonija je stanje koje odgovara normalnom dnevno-noćnom ritmu. Kako stoji u dijagramu iznad, "simpatikotonija" smenjuje "vagotoniju". Ovi izrazi se odnose na naš autonomni nervni sistem (ANS) koji kontroliše vegetativni ritam kao što su otkucaji srca ili varenje. Tokom dana organizam je u normalnom stanju simpatikotonog stresa ("bori se ili beži") a tokom spavanja u normalnom vagotonom stanju odmaranja ("odmaraj i vari").

FAZA AKTIVNOSTI KONFLIKTA (Conflict Activity - Ca faza, simpatikotonija)

Čim se konfliktni šok (DHS) desi, normalan dnevno-noćni ritam se prekida i ceo organizam ulazi u fazu aktivnosti konflikta (Ca faza). Istovremeno se aktivira SBS (Specijalni program prirode) koji je povezan sa tim specifičnim konfliktom, potpomažući organizam u svakodnevnom funkcionisanju u cilju asistiranja -na sva tri nivoa- tokom krize.

NIVO PSIHE: Aktivnost konflikta se manifestuje kao konstantno razmišljanje o problemu (konfliktu).

Autonomni nervni sistem je u trajnoj simpatikotoniji. Tipični simptomi su nesanica, nedostatak apetita, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, smanjen nivo šećera u krvi i mučnina. Faza aktivnosti konflikta (Ca) se takođe naziva i HLADNA faza, zato što su tokom stresa krvni sudovi suženi i kao rezultat toga simptomi su: hladne ruke i hladna stopala, hladna koža, drhtavica, groznica ili hladan znoj. Ipak, sa biološkog aspekta, stanje stresa, posebno buđenje u ranim jutarnjim časovima i potpuna preokupacija konfliktom postavlja individuu u povoljniju poziciju ne bi li lakše pronašla rešenje konflikta.

NIVO MOZGA: Lokacija udara konflikta u mozgu je određena preciznom prirodom (sadržajem) konflikta. Veličina HH (Hamerovog fokusa) je uvek proporcionalna dužini trajanja i intenzitetu konflikta.

7

Tokom Ca faze, HH se pojavljuje na snimku mozga kao oštri koncentrični krugovi.

CT snimak mozga pokazuje HH u desnoj hemisferi motornog korteksa, pokazajući da je motorni konflikt ("ne biti u stanju pobeći - nemogućnost pobeći") sa paralizom leve noge, još uvek aktivan. Ako je ovo levoruka osoba, konfliktna situacija bi bila povezana sa partnerom.

Biološki značaj paralize je refleks "praviti se mrtav - glumiti smrt", jer u prirodi grabljivac često napada plen kad isti pokušava da pobegne. Stoga odgovor ovog SBS programa: "Ako ne mogu da pobegnem, praviću se mrtav", izaziva paralizu dok opasnost ne prođe. Mi ljudi delimo ove programe sa svim vrstama.

NIVO ORGANA: (Ca faza - faza aktivnosti konflikta)

Ako je neophodno više tkiva da bi se lakše rešio konflikt, organ ili tkivo (povezano sa tim određenim konfliktom) reaguje bujanjem, rastom (proliferacijom) ćelija.

Na primer: u slučaju "konflikta smrtnog straha", često izazvanim šokom od dijagnoze i prognoze, šok udara u predeo mozga koji kontroliše alveole pluća, koje su zadužene za obradu kiseonika. S obzirom na to da je panični strah od smrti u biološkom smislu izjednačen sa nemogućnošću disanja, ćelije alveola počinju momentalno da se umnožavaju. Biološka svrha ovih čvorića (rak pluća) je da poveća kapacitet pluća, kako bi na taj način individua bila u boljoj poziciji da se izbori sa smrtnim strahom.

Ako je potrebno manje tkiva da bi se lakše razrešio konflikt, organ ili tkivo povezano sa tim konkretnim konfliktom reaguje razgradnjom (topljenjem) ćelija.

Na primer: ako u prirodi ženka doživi seksualni konflikt u smislu "nisam u mogućnosti da se parim", sloj tkiva koji oblaže grlić materice (prolaz do materice) ulceriše (ćelije se tope). Biološki značaj gubitka ćelija je da proširi cerviks, tako da kada do parenja konačno dođe, više sperme može da stigne do materice, što povećava šansu za začećem. Kod ljudskih jedinki - žena, ovaj konflikt parenja može biti aktiviran kada je žena seksualno odbačena, odbijena, frustrirana, zlostavljana...

Bilo da organ ili tkivo odgovara na konflikt deobom ili topljenjem ćelija, uvek prati biološki obrazac koji je povezan sa evolutivnim razvojem ljudskog mozga.

8

Kompas Germanske Nove Medicine pokazuje da svi organi i tkiva kontrolisani od strane STAROG MOZGA (moždano stablo i mali mozak), kao što je debelo crevo, pluća, jetra, bubrezi ili mlečne žlezde uvek generišu rast ćelija (rast tumora) u fazi aktivnosti konflikta - Ca fazi.

Svi organi i tkiva kontrolisani od strane VELIKOG MOZGA - CEREBRUM (cerebral medulla-srž velikog mozga, cerebral cortex-moždana kora) kao što su kosti, limfni čvorovi, grlić materice, jajnici, testisi ili epiderm kože, uvek generišu gubitak tkiva (ćelija).

Kako faza aktivnosti konflikta napreduje, tako napreduju i simptomi na organu. Isto je u suprotnom - kada je Ca faza usporena i simptomi na organu su usporeni.

VISEĆI KONFLIKT

Viseći konflikt je situacija kada osoba ostaje u fazi aktivnosti konflikta, zato što konflikt ne može biti ili još nije razrešen.

Osoba može doživeti duboku starost sa malim konfliktom i odgovarajućim tumorom pod uslovom da tumor ne izaziva mehaničke opstrukcije, kao što bi recimo bio slučaj da je tumor na debelom crevu.

Ako je osoba u akutnoj fazi aktivnosti konflikta duži vremenski period, takvo stanje može biti fatalno. Međutim, osoba koja je u fazi aktivnosti konflikta ne može nikad umreti od raka, zato što tumori koji rastu tokom prva faze (Ca) jednog SBS-a (tumori pluća, tumori jetre ili tumori mlečnih žlezda), ustvari poboljšavaju funkciju organa tokom tog perioda.

Pacijenti koji ne prežive stresnu fazu aktivnosti konflikta, često umiru zbog gubitka energije, deprivacije sna a povrh svega zbog straha. Sa negativnom prognozom i toksičnom terapijom kao što je hemoterapija, nadodatom na emocionalnu, mentalnu i fizičku iscrpljenost, mnogi pacijenti nemaju nikakvu šansu.

9

CL - KONFLIKTOLIZA

Razrešenje konflikta je tačka preokreta koja inicira drugu fazu SBS-a. Kao i faza aktivnosti konflikta (Ca - faza), faza isceljenja teče paralelno na sva tri nivoa.

FAZA ISCELJENJA (Pcl - faza, post-konfliktoliza)

NIVO PSIHE: Razrešenje konflikta dolazi sa osećanjem velikog olakšanja. Autonomni nervni sistem se momentalno prebacuje u trajnu vagotoniju koju prati veliki umor ali i dobar apetit. Odmaranje i zdrava hrana služe svrsi da podrže (pomognu) organizmu tokom isceljenja i "popravke". Faza isceljenja je nazvana TOPLOM fazom, zato što se u vagotoniji krvni sudovi šire i kao rezultat toga imamo tople ruke, topla stopala, toplu kožu i verovatno temperaturu.

NIVO MOZGA: Paralelno sa isceljenjem psihe i pogođenog organa, nervne ćelije koje su doživele udar od DHS-a takođe se isceljuju.

Prvi deo faze isceljenja (Pcl faza - A) na mozgu: Na početku razrešenja konflikta, voda i serumska tečnost je dovučena u pogođenu oblast mozga stvarajući tako moždani edem (otok) koji štiti moždano tkivo tokom procesa popravke. Moždani edem je taj koji izaziva tipične cerebralne simptome isceljenja kao što su glavobolje, vrtoglavica (nesvestica) ili zamućen vid.

Tokom prvog dela faze isceljenja, HH na CT snimku mozga izgleda kao tamni prstenovi (pokazujući edem na mozgu).

Primer: Ovaj CT snimak mozga pokazuje HH u Pcl-fazi A (prvi deo faze isceljenja) tumora pluća što znači da je, sa tim povezan, "konflikt smrtnog straha" razrešen. Većinu "konflikata smrtnog straha" i samim tim rak pluća izaziva šok zbog dijagnoze i prognoze.

EPILEPTOIDNA ILI EPILEPTIČNA KRIZA (EPI-KRIZA, EC) je inicirana u sred faze isceljenja i odigrava se simultano na sva tri nivoa.

Sa nastupom Epi-Krize, individua je -na trenutak- prebačena u stanje aktivnosti konflikta. Na psihičkom i vegetativnom nivou ovo reaktivira tipične simpatikotone simptome kao što je nervoza, hladan znoj, groznica i mučnina. Šta je biološka svrha ovog nevoljnog recidiva konflika? Na najvišoj tački faze isceljenja (što je najdublja tačka vagotonije), edem na mozgu i korespondentnom organu je dostigao maksimalnu veličinu. Upravo u tom trenutku mozak aktivira simpatikotoni stres u nameri da istisne vodu iz edema. Ova vitalna biološka regulacija je praćena urinarnom fazom, tokom koje telo eliminiše višak tečnosti, zadržane tokom prvog dela faze isceljenja (Pcl-faza A).

Specifični simptomi Epi-krize (EC) su određeni tipom konflikta i u zavisnosti koji organ je pogođen. Srčani napadi, šlog, astmatični napadi, napadi migrene, epileptični napadi su samo neki od primera ove "krize" isceljivanja.

10

Drugi deo faze isceljenja (Pcl-faza B) ne nivou mozga: Pošto je moždani edem isceđen, neuroglija, što je vezivno tkivo mozga koje je uvek u mozgu prisutno, sakuplja se na mestu udara da završi proces popravke na cerebralnom nivou. Količina akumulirane glije zavisi od veličine otoka (edema) koji je nastao u Pcl-fazi A. To je prirodan proces nagomilavanja neuroglije ("glioblastoma" - u bukvalnom prevodu: klijanje glija ćelija), koji je pogrešno interpretiran kao "moždani tumor".

Tokom drugog dela faze isceljenja, HH se na CT snimku mozga vidi kao konfiguracija belih koncentričnih krugova.

Ovaj CT mozga pokazuje HH u kontrolnom centru koronarnih (srčanih) arterija, ukazujući da je "konflikt gubitka teritorije" razrešen.

Tokom epi-krize (EC) pacijent je doživeo očekivani srčani napad (sa anginom pektoris u ca-fazi). Da je faza aktivnosti konflikta trajala duže od 9 meseci, srčani napad bi bio fatalan. Poznavajući GNM ovakve ozbiljne situacije se mogu sprečiti.

NIVO ORGANA (faza isceljenja):

Pošto je konflikt razrešen, tumori kontrolisani od strane STAROG MOZGA, koji su se razvili tokom faze aktivnosti konflikta nisu više potrebni (npr. tumori pluća, debelog creva, prostate) i bivaju razgrađeni uz pomoć gljivica ili TB (Tuberkuloznih) bakterija. Ukoliko mikrobi nisu dostupni (zbog vakcinacije ili koričćenja određenih lekova) tumor ostaje na mestu i inkapsulira se bez dalje deobe ćelija.

Nasuprot tome, gubitak tkiva (ćelija) koje kontroliše VELIKI MOZAK a koje se dešava tokom faze aktivnosti konflikta, biva sada popunjeno i zamenjeno novim ćelijama. Ovaj proces popravke se odigrava tokom prvog dela faze isceljenja (pcl-faza A). Ovde nalazimo rak grlića materice (topljenje ćelija u ca-fazi), rak jajnika, rak testisa, intra-duktalni rak dojke, rak bronhija ili limfom. Tokom drugog dela faze isceljenja (pcl-faza B) tumor polako degradira. Standardna medicina ove tumore koji ustvari zaceljuju, pogrešno tumači kao maligni rast ćelija (pogledati članak "Priroda tumora").

Simptomi PCL-faze kao što je otok (edem), upala, gnoj, iscedak (potencijalno izmešan sa krvlju), "infekcije", groznica i bol su indikatori

da je u toku PRIRODAN PROCES ISCELJENJA.

Trajanje i težina simptoma isceljenja su određeni intenzitetom i dužinom ca-faze koja je prethodila. Recidivi konflikta koji konstantno prekidaju fazu isceljenja, produžavaju proces isceljenja.

Zračenje i hemoterapija brutalno ometaju prirodno isceljenje kancera. Budući da je naš organizam sam po sebi programiran da zaceli, telo će nastaviti da završava proces popravke čim je "medicinski" tretman završen. "Ponavljanje kancera" je obično praćeno još agresivnijim tretmanom.

11

S obzirom da "zvanična medicina" ne uspeva da prepozna obrazac dvofaznosti svake "bolesti", lekari ili vide pacijenta pod stresom sa rastućim tumorom (ca-faza), ispuštajući iz vida da ovome sledi faza isceljenja ili vide pacijenta sa groznicom, "infekcijom", upalom, iscedkom, glavoboljom ili drugim bolovima (pcl-faza), ne shvatajući da su to u stvari simptomi isceljivanja prethodne faze aktivnosti konflikta.

Previđanjem jedne od dve faze, simptomi koji pripadaju samo jednoj fazi su viđeni kao zasebna bolest, na primer osteoporoza, koja se pojavljuje u fazi aktivnosti "konflikta gubitka samopouzdanja" i artritis, koji je simptom faze isceljenja istog tipa konflikta.

Ova nesvesnost je naročito tragična ako je pacijentu dijagnostifikovan "maligni" kancer ili čak metastaza, iako je kancer u stvari već u prirodnom procesu isceljenja.

Kada bi lekari spoznali biološku korelaciju (povezanost) psihe, mozga i organa, takođe bi prepoznali da su dve faze u stvari JEDAN SBS, lako proverljiv na CT-u mozga, na kojem bi HH (Hamerov fokus) bio vidljiv na istom mestu u obe faze. Tačan izgled HH pokazuje da li je pacijent još uvek u fazi aktivnost konflikta (HH sa oštrim koncentričnim krugovima) ili je već u fazi isceljenja, štaviše, da li je u pcl-fazi A (HH sa edematoznim tamnim prstenovima) ili u pcl-fazi B (HH bela (glija) nakupnina), pokazujući da je ključna kritična tačka epi-krize (EC) prošla (pogledati članak "Čitanje mozga").

Završtkom faze isceljenja, normalan dnevno-noćni ritam (normotonija) se uspostavlja na sva tri nivoa.

VISEĆE (NEPOTPUNO) ISCELJENJE - RECIDIV KONFLIKTA ILI "ŠINE"

Izraz "viseće isceljenje" odgovara situaciji kada faza isceljenja (pcl-faza) ne može biti završena zbog konstantnih recidiva konflikta.

Kada doživimo konfliktni "šok"- DHS, naš um je u stanju akutne (intenzivne) svesnosti. U tom trenutku je naša podsvest alarmirana i upija sve komponente povezane sa tom konfliktnom situacijom npr. lokaciju, vremenske prilike, ljude, zvukove, mirise itd. U Germanskoj Novoj Medicini, ove otiske u podsvesti koji ostaju i nakon DHS-a nazivamo ŠINAMA.

SBS ide (teče) po šinama, ustanovljenim u momentu DHS-a.

Ako smo u fazi isceljenja i naletimo na neku od šina, bilo kroz direktan kontakt ili kroz asocijaciju, konflikt se momentalno reaktivira i nakon kratkog ponavljanja konflikta, pogođeni organ odmah ulazi u fazu isceljivanja, na primer, osip na koži nakon recidiva "konflikta odvajanja", klasični simptomi prehlade nakon naletanja na šinu "smrdljivog konflikta - nešto mi tu smrdi", teškoće sa disanjem ili čak astmatični napad povezan sa "strahom unutar teritorije" ili proliv sa recidivom "konflikta nesvarljivog zalogaja". "Alergijska reakcija" može biti pokrenuta od strane bilo čega ili bilo koga ko je povezan na neki način sa prvobitnim DHS-om, sastojak hrane, određeni polen, životinjska dlaka, određeni parfem ali takođe i osoba (pogledati članak "Alergije"). U konvencionalnoj medicini (i alopatskoj i naturopatskoj) se veruje da je glavni uzrok alergija "slab" imuni sistem.

12

Biološka svrha šine je da funkcioniše kao signal upozorenja da bi se sprečilo ponovno doživljavanje iste "opasnosti" (DHS). U divljini su ovi signali upozorenja od vitalnog značaja za opstanak.

Šine se uvek moraju uzeti u obzir kada se suočavamo sa stanjima koja se ponavljaju, kao što su ponavljajuća prehlada, napadi astme, migrene, osipi na koži, epileptični napadi, hemoroidi, infekcije bešike itd. Naravno, tako i svaki recidiv kancera mora da se posmatra iz ove perspektive. Šine takođe igraju ulogu u "hroničnim" stanjima kao što su ateroskleroza, artritis, Parkinsonova bolest ili multipla skleroza.

U GNM terapiji, rekonstrukcija događaja u kojem je nastao DHS, zajedno sa svim pratećim šinama je značajna mera u kompletiranju procesa isceljenja.

13

TREĆI BIOLOŠKI ZAKON

ONTOGENETSKI SISTEM TUMORA I TUMORSKIH EKVIVALENATA

Nauka embriologije i naše znanje o evoluciji čoveka su temelji ove

medicine. To su dva izvora koja nam otkrivaju prirodu kancera i svih

takozvanih "bolesti". Ryke Geerd Hamer

Treći biološki zakon objašnjava povezanost psihe, mozga i organa u kontekstu embriološkog (ontogenetskog) i evolutivnog (filogenetskog) razvoja ljudskog organizma. Ovaj zakon pokazuje da niti lokacija HH u mozgu, niti bujanje ćelija (tumor) ili topljenje (nestajanje) ćelija prateći DHS, nije slučajno već ugrađeno u smisleni biološki sistem svojstven svakoj vrsti na planeti. EMBRIONALNI SLOJEVI (KLICINI LISTOVI): Iz embriologije znamo da se u prvih 17 dana razvoja embriona, razvijaju tri klicina lista od kojih nastaju svi organi i tkiva. Tri embrionalna klicina lista su endoderm, mezoderm i ektoderm.

Embrionalni klicini listovi: Endoderm žuti deo

Mezoderm narandžasti deo

Ektoderm crveni deo

Tokom embrionalnog razvoja, rastući fetus prolazi ubrzano kroz sve evolutivne stadijume od jednoćelijskog organizma do kompletnog ljudskog bića (filogenetski razvoj u ontogenetskom razvoju).

Dijagram iznad pokazuje da sva tkiva koja potiču od istog klicinog lista su kontrolisana od istog dela mozga.

Većina naših organa, posebno debelo crevo, potiče od samo jednog klicinog lista. Drugi organi kao što je srce, jetra, pankreas ili bešika su sastavljeni od različitih tkiva koja potiču od različitih klicinih listova. Ova tkiva su se vremenom spojila zbog funkcionalnih razloga i smatraju se jednim organom, čak i kada imaju kontrolne centre u sasvim različitim delovima mozga. Sa druge strane, ima organa koji su u telu daleko jedan od drugog, kao što su rektum, larinks i koronarne vene ali su kontrolisani iz centara koji leže jedan uz drugi u mozgu.

14

ENDODERM (unutrašnji klicin list)

Endoderm je klicin list koji se razvio prvi tokom evolucije. Stoga je on klicin list koji formira "najstarije" organe tokom ranog perioda embrionalne faze

Organi i tkiva koja nastaju od endoderma su:

• Usta i farinks (podsluzokoža) • Hipofiza • Suzne žlezde • Sudovnjača (Choroid) i dužica • Srednje uho • Eustahijeve tube • Štitna i paraštitaste žlezde • Alveole pluća i Goblet ćelije • Jednjak (donja trećina) • Želudac i dvanaestopalačno crevo • Parenhim jetre • Pankreas • Tanko crevo • Debelo crevo • Rektum (podsluzokoža) • Bešika (podsluzokoža) • Prostata • Materica i Falopijeve tube • Sabirni kanalići bubrega

Sva tkiva i organi koji nastaju od endoderma sastoje se od adeno ćelija i zbog toga se kanceri na ovim organima nazivaju "adeno karcinomi".

Tkiva i organi nastali od najstarijeg klicinog lista (endoderma) su kontrolisani od strane najstarijeg dela mozga, koji je MOŽDANO STABLO (Brainstem) i samim tim odgovaraju najstarijim konfliktima.

BIOLOŠKI KONFLIKTI: Biološki konflikti povezani sa endodermalnim tkivom tiču se disanja (pluća), hrane (organi probavnog kanala) i razmnožavanja (prostata i materica).

Organi i tkiva probavnog kanala - od usta do rektuma - su biološki povezani sa "KONFLIKTOM ZALOGAJA" (aludirajući na pravi zalogaj hrane). "Nemogućnost doći do i zadržati zalogaj" se odnosi na usta i farinks (uključujući nepce, krajnike, pljuvačne žlezde, nazo-farinks i štitnu žlezdu). Konflikt "nemogućnost progutati zalogaj" odnosi se na jednjak (donji deo). Konflikt "ne mogu da apsorbujem, svarim zalogaj" je povezan sa digestivnim organima kao što je želudac (osim male kurvature), tanko crevo, debelo crevo, rektum ali i jetra i pankreas. Životinje ove "konflikte zalogaja" doživljavaju bukvalno, recimo kada ne mogu da nađu hranu ili kada im se parče hrane ili kost zaglavi u crevima.

15

Imajući u vidu da smo mi ljudi sposobni da komuniciramo sa svetom oko nas u figurativnom smislu kroz jezik i simbole, možemo takve "konflikte zalogaja" iskusiti i u prenesenom značenju. Figurativni zalogaj može biti posao, ugovor ili osoba koju ne možemo "uhvatiti", uvreda koju ne možemo da "svarimo", "zalogaji" koje želimo da posedujemo, "zalogaji" koji su nam oduzeti ili "zalogaji" kojih ne možemo da se resimo.

Pluća, preciznije alveole koje obrađuju kiseonik, su povezane sa konfliktom "smrtnog straha" koji se aktivira u slučaju opasnosti po život.

Goblet ćelije u bronhijama su povezane sa "strahom od gušenja (ugušenja)".

Srednje uho se odnosi na slušne (zvučne) konflikte (slušni zalogaj). Konflikt "ne moći uhvatiti slušni zalogaj", npr. ne čuti mamin glas pogađa desno uho, dok konflikt "ne mogu da se otarasim zvučnog zalogaja" npr. velika buka, pogađa levo uho. Veliki intenzitet konflikta rezultira u "infekciji" srednjeg uha u fazi isceljenja (Pcl-faza).

Sabirni kanalići bubrega, što je najstarije tkivo bubrega, korespondiraju sa biološkim konfliktima koji se odnose na vreme kada su naši davni preci živeli u okeanu i bili izbačeni na obalu i na taj način se zatekli u situaciji opasnoj po život. Mi ljudi možemo doživeti takav "riba izvan vode" DHS kao "konflikt napuštenosti" (osećati se izolovano, isključeno, ostavljeno), kao "konflikt izbeglištva" (kada moramo da napustimo dom), kao "egzistencijalni konflikt" (naš život ili egzistencija je u pitanju) ili kao "konflikt hospitalizacije".

Materica i jajovodi kao i prostata su povezani sa "konfliktom reprodukcije-razmnožavanja" i "ružnim konfliktom sa suprotnim polom".

16

Uzimajući u obzir tkiva koja kontroliše moždano stablo, nije bitno da li je neko dešnjak ili levak! Prema tome, ako dešnjakinja doživi "konflikt napuštenosti", konflikt udara proizvoljno u desni ili levi relej bubrežnih kanalića na mozgu (bez obzira na to da li je konflikt povezan sa detetom ili partnerom).

RELACIJA (ODNOS) MOZAK - ORGAN - KLICIN LIST:

Sva tkiva i organi koji potiču od endoderma stvaraju u fazi aktivnosti konflikta (Ca-faza) proliferaciju (množenje) ćelija. Zato su tumori usta, kao i tumor jednjaka, želuca, dvanaestopalačnog creva, jetre, pankreasa, debelog creva, rektuma, bešike, bubrega, pluća, materice i tumor prostate kontrolisani od strane moždanog stabla i izazvani - za ovaj deo mozga - odgovarajućim konfliktima. Sa razrešenjem konflikta ovakvi tumori momentalno prestaju da rastu.

U fazi isceljenja, dodatne ćelije ("tumor") koje su služile biološkoj svrsi u fazi aktivnosti konflikta, se razlažu uz pomoć specijalizovanih mikroba (gljivica i miko-bakterija). Ako mikrobi koji odgovaraju određenom tkivu nisu prisutni, verovatno zbog prekomerne upotrebe antibiotika, tumor ostaje na mestu i inkapsulira bez daljnje deobe ćelija.

Ovaj prirodni proces isceljenja tipično prati otok (edem), upala, (tuberkulozni) iscedak (potencijalno pomešan sa krvlju), noćno znojenje, groznica i bol. Ovde takođe nalazimo stanja kao što je Kronova bolest, ulcerozni kolitis, kao i gljivične "infekcije" kao je kandidijaza. Stanje postaje "hronično" samo ako je proces isceljenja konstantno prekidan recidivima konflikta.

MEZODERM (srednji klicin list) je podeljen na stariju i mlađu grupu.

Stari mezoderm je kontrolisan iz malog mozga, koji je deo STAROG MOZGA (moždano stablo i mali mozak).

Novi mezoderm je kontrolisan iz srži velikog mozga (cerebral medulla), koja pripada VELIKOM MOZGU.

17

STARI MEZODERM

Organi i tkiva koji nastaju od starog mezoderma:

• Korijum (unutrašnji sloj kože) • Pleura (omotač pluća) • Peritoneum (omotač abdominalne šupljine i abdominalnih organa) • Perikard (koža koja oblaže srce)

Svi organi i tkiva koja nastaju od starog mezoderma se sastoje od adenoidnih ćelija, zbog čega se kanceri ovih organa nazivaju "adeno karcinomi".

Organi i tkiva nastali od starog mezoderma su kontrolisani iz MALOG MOZGA (cerebellum - deo starog mozga). Biološki konflikti se odnose na funkciju odgovarajućih organa.

BIOLOŠKI KONFLIKTI: Biološki konflikti povezani sa mezodermom starog mozga su "konflikti napada" (koji se tiču kože) i "konflikt brige za gnezdo" (koji se tiče mlečnih žlezda).

"Konflikt napada" može biti doživljen bukvalno ili figurativno. Na primer, "napad na kožu" (korijum) može biti aktiviran fizičkim napadom, verbalnim napadom ili napadom na naš integritet, ali takođe i bez emocionalne komponente - kroz "opekotine" od sunca koje organizam može protumačiti kao "napad".

Figurativni "napad na abdomen" (peritoneum) može biti izazvan neočekivanom najavom operacije u oblasti abdomena (debelo crevo, jajnici, materica...).

Konflikt "napad na grudi" (pleura) može biti aktiviran kao posledica mastektomije (odstranjenje) dojke. "Napad na srce" (perikard) može biti povezan sa srčanim "napadom".

18

Mlečne žlezde, sinonim brižnosti i nege, odgovaraju "konfliktu brige za gnezdo (dom)". Razvitkom sisara, mlečne žlezde su se razvile od unutrašnje kože (korijum) i stoga je njihov kontrolni centar u malom mozgu (cerebellum).

U odnosu malog mozga i tkiva i organa koje kontroliše postoji unakrsna korelacija od mozga ka organima. Mora se uzeti u obzir da li je osoba levak ili dešnjak. Ako, na primer, dešnjakinja doživi konflikt "brige za gnezdo" a povezano je sa detetom, konflikt će udariti u desnu hemisferu malog mozga izazivajući razvoj glandularnog (žlezdanog) raka leve dojke tokom faze aktivnosti konflikta.

RELACIJA (ODNOS) MOZAK - ORGAN - KLICIN LIST:

Sva tkiva i organi koji nastaju od starog mezoderma, stvaraju u fazi aktivnosti konflikta (Ca-faza) proliferaciju (množenje) ćelija. Stoga, rak unutrašnje kože (melanom), glandularni rak dojke ili peritonealni, pleuralni i perikardijalni tumori (takozvani mezoteliomi) su svi kontrolisani iz malog mozga i izazvani svojim odgovarajućim biološkim konfliktima. Razrešenjem konflikta, množenje (rast) ćelija momentalno prestaje.

U fazi isceljenja dodatne ćelije ("tumor") koje su služile biološkoj svrsi tokom faze aktivnosti konflikta, bivaju razgrađene uz pomoć specijalizovanih mikroba (gljivica i mikobakterija).

Prirodni proces isceljenja je obično praćen otokom (edemom), upalom, (tuberkuloznim) iscedkom (potencijalno izmešan sa krvlju), "infekcije", noćno znojenje, groznica i bol. Ako mikrobi koji pomažu ove procese nisu prisutni (verovatno zbog prekomerne upotrebe antibiotika), tumor se inkapsulira i ostaje na mestu bez daljnje deobe ćelija.

19

NOVI MEZODERM

Organi i tkiva koji nastaju od novog mezoderma:

• Kosti (uključujući zubni dentin) • Hrskavica • Tetive i ligamenti • Vezivno tkivo • Masno tkivo • Limfni sistem (limfni sudovi i limfni čvorovi) • Krvni sudovi (osim koronarnih krvnih sudova) • Mišići (poprečno-prugasti) • Miokard (80% poprečno-prugastih mišića srca) • Parenhim bubrega

Sva tkiva i organi koji nastaju od novog mezoderma su kontrolisani iz srži velikog mozga (cerebral medulla), što je unutrašnji deo velikog mozga.

Napomena: Mišićno tkivo je kontrolisano iz srži velikog mozga, dok su pokreti mišića kontrolisani iz motornog korteksa. Glatka muskulatura miokarda (20%), takođe i debelog creva i materice je kontrolisana iz međumozga koji je deo moždanog stabla.

BIOLOŠKI KONFLIKTI: Biološki konflikti povezani sa novim mezodermom se uglavnom odnose na "konflikte gubitka samopouzdanja" (samoobezvređivanje).

Da li će "konflikt gubitka samopouzdanja" (SDC) zahvatiti kosti, mišiće, hrskavicu, tetive, ligamente, vezivno tkivo, masno tkivo, krvne sudove ili limfne čvorove je određeno intenzitetom konflikta. Težak SDC će pogoditi kosti i zglobove, lakši SDC će pogoditi limfne čvorove ili mišiće a laki SDC će pogoditi tetive.

20

Tačna lokacija simptoma (artritis, atrofija mišića, upala tetiva) je određena prirodom "konflikta gubitka samopouzdanja". "Konflikt spretnosti", iskušen na primer, zbog nemogućnosti odrađivanja nekog manuelnog zadatka kao što je kucanje ili fini ručni rad, pogađa ruke i prste. "Intelektualni konflikt gubitka osećaja za sopstvenu vrednost", koji može biti pokrenut neuspehom na ispitu npr. ili omalovažavanjem od strane nekoga, pogađa vrat.

Jajnici i testisi su biološki povezani sa "dubokim konfliktom gubitka" - neočekivani gubitak voljenog, uključujući životinju (ljubimca). Strah od takvog gubitka već može pokrenuti SBS.

Parenhim bubrega (narandžasto) je povezan sa "vodenim ili tečnim konfliktom" (npr. iskustvo davljenja). Kora nadbubrežne žlezde je povezana sa konfliktom "ići u pogrešnom smeru", npr. doneti pogrešnu odluku.

Slezina je povezana sa "konfliktom krvi ili povrede" (teško krvarenje ili u prenesenom smislu neočekivani rezultati krvi).

Miokard (srčani mišić) je povezan sa "konfliktom potpune preopterećenosti".

Imajući u vidu da od srži velikog mozga (cerebral medulla) do organa postoji unakrsna veza, mora se uzeti u obzir da li je osoba desnoruka ili levoruka. Ako npr. desnoruka žena doživi "konflikt gubitka" u vezi sa partnerom, konflikt udara na levu hemisferu srži velikog mozga izazivajući nekrozu ćelija na desnom jajniku tokom faze aktivnosti konflikta (Ca-faza). Da je žena levoruka bilo bi obrnuto.

ODNOS MOZAK - ORGAN - KLICIN LIST:

U velikom mozgu imamo novu situaciju.

Sva tkiva i organi koji nastaju od novog mezoderma izazivaju tokom faze aktivnosti konflikta nestajanje, topljenje ćelija, kao što vidimo u slučaju osteoporoze, raka kostiju, atrofije mišića, nekroze ćelija na slezini, jajnicima, testisima i parenhimu bubrega, sve izazvano svojim odgovarajućim biološkim konfliktima. Razrešenjem konflikta topljnje tkiva momentalno prestaje.

21

Tokom faze isceljenja (Pcl-faza) gubitak tkiva biva popunjen novim ćelijama, idealno uz pomoć odgovarajućih bakterija.

Prirodan proces isceljenja tipično prati otok, upala, groznica, "infekcija" i bol. Ukoliko neophodni mikrobi nisu dostupni, isceljenje se svakako odigrava ali ne do biološki optimalnog nivoa. Kanceri kao što su limfom (Morbus Hodgkins), rak nadbubrežne žlezde, Wilmov tumor, osteosarkom, rak testisa i jajnika ili leukemija su izlečivi i sami po sebi indikacija da je odgovarajući konflikt razrešen. Ovde takođe nalazimo stanja kao što su proširene vene, artritis ili uvećanje slezine. Bilo koji proces isceljenja može postati "hroničan", ukoliko je faza isceljenja konstantno prekidana recidivima konflikta.

Napomena: Biološka svrha SVIH programa koje kontroliše srž velikog mozga (cerebral medulla) je na kraju faze isceljenja. Nakon završetka faze "popravke", tkiva (kosti ili mišići) i organi (jajnici, testisi...) su mnogo jači nego ranije i stoga bolje pripremljeni u slučaju narednog DHS-a sa istom temom.

22

EKTODERM

Tkiva i organi koji nastaju od ektoderma su:

• Usta (površinska sluzokoža) • Ždrelo (farinks) i grlo (površinska sluzokoža) • Kanalići parotidnih i pljuvačnih žlezda • Kanalići suznih žlezda • Očni kapak • Konjunktiva • Sočivo • Rožnjača • Mrežnjača • Staklasto telo • Spoljašnje uho i spoljašnji slušni kanal • Unutrašnje uho • Sluzokoža nosa • Paranazalni sinusi • Zubna gleđ i periodont • Kanalići štitne žlezde • Kanalići farinksa (ždrela) • Dušnik • Larinks (grkljan) i glasne žice • Bronhije • Mlečni kanalići • Jednjak (gornje dve trećine) • Želudac (mala kurvatura) - pilorus - gornji deo dvanaestopalačnog creva • Žučni kanalići i žučna kesa • Kanalići pankreasa • Ćelije ostrvaca pankreasa • Rektum (površinska sluzokoža) i para-analni kanalići • Bubrežna karlica - mokraćovod -

mokraćni kanal - bešika (površinska sluzokoža)

• Grlić materice i vagina • Glavić penisa i klitorisa • Koža (epiderm) • Periost • Koronarne arterije • Koronarne vene • Aorta i luk aorte - karotidna arterija - potključna (subklavijalna) arterija

Sva tkiva i organi koji nastaju od ektoderma sastoje se od ćelija pločastog epitela. Zbog toga se kanceri ovih organa nazivaju "karcinomi pločastog epitela". Sva tkiva i organi koji nastaju od ektoderma (najmlađeg klicinog lista) su kontrolisani iz najmlađeg dela mozga, MOŽDANE KORE (cerebral cortex), i stoga su povezani sa "naprednijim" biološkim konfliktima.

23

BIOLOŠKI KONFLIKTI: U skladu sa evolutivnim razvojem ljudskog organizma, biološki konflikti povezani sa ektodermalnim tkivom su "naprednije" prirode.

Tkiva kontrolisana iz moždane kore su povezana sa "seksualnim konfliktima" (seksualno odbijanje ili seksualna frustracija), "konfliktima identiteta" (ne znamo gde pripadamo) ili "TERITORIJALNIM KONFLIKTIMA", npr. strah za teritoriju (strah unutar teritorije) povezan sa larinksom i bronhijama, konflikt gubitka teritorije (strah od gubitka teritorije ili njen stvarni gubitak) povezan sa srčanim krvnim sudovima, teritorijalni gnev - povezan sa postavom (oblogom) želuca, žučnih i pankreasnih vodova, zatim "nemogućnost obeležavanja teritorije"- povezan sa bubrežnom karlicom, bešikom, ureterom i uretrom. "Konflikti odvajanja" su povezani sa kožom i postavom mlečnih kanalića u dojkama. Specijalni biološki programi prirode (SBS) svih ovih konflikata su kontrolisani isključivo iz specifičnih oblasti mozga u SENZORNOM KORTEKSU (sensory cortex):

POSTSENZORNI KORTEKS kontroliše periost (koža koja oblaže kosti), koji odgovara "konfliktima odvajanja" doživljenim jako ili čak "brutalno".

MOTORNI KORTEKS koji kontroliše pokrete mišića, je programiran biološkim odgovorima za "motorne konflikte", kao što je "ne biti u mogućnosti pobeći" ili "osećati se zaglavljenim".

FRONTALNI REŽANJ prima konflikte "frontalnog straha" (strah ispred nas, strah od ulaženja u opasnu situaciju) ili konflikte "osećaja nemoći" povezane sa oblogom (postavom) tiroidnih i laringealnih kanalića.

VIZUELNI KORTEKS se odnosi na "opasnosti koje prete otpozadi" i povezan je sa mrežnjačom i staklastim telom oka.

Ostali konflikti koji se tiču moždane kore su "konflikti smrada" (nazalna membrana), "konflikti ujeda" (zubna gleđ), "oralni konflikti" (usta, uključujući desni), "slušni konflikti" (unutrašnje uho), "konflikti gađenja i odvratnosti" ili "konflikti straha i otpora" (ćelije ostrvaca pankreasa).

Kod organa koje kontroliše motorni korteks, (post)senzorni korteks i vizuelni korteks, mora se uzeti u obzir da li je osoba desnoruka ili levoruka. Ukoliko npr. muškarac levak doživi "konflikt odvajanja" u vezi sa majkom, konflikt udara na levu hemisferu senzornog korteksa, izazivajući osip na desnoj strani tela tokom faze isceljenja.

24

U TEMPORALNOM REŽNJU, osim toga da li je osoba desnoruka ili levoruka, muškarac ili žena, potrebno je uzeti u obzir i hormonalni status (naročito estrogen i testosteron). Hormonalni status određuje kako će konflikt biti doživljen, u ženskom ili muškom maniru, što dalje određuje da li će konflikt udariti u levu ili desnu hemisferu temporalnog režnja. Desna strana temporalnog režnja je "testosteronska ili muška strana", dok je leva strana "estrogenska ili ženska". Ako se hormonalni status promeni kao posle menopauze na primer, ili ako je estrogen ili testosteron smanjen zbog korišćenja lekova (kontraceptivi, lekovi koji smanjuju nivo estrogena ili testosterona, hemo-terapija), biološki identitet se takođe menja. Stoga, posle menopauze žena može doživeti "muške konflikte" koji se registruju na desnoj "muškoj" moždanoj hemisferi i koji rezultiraju drugačijim fizičkim simptomima nego da je žena doživela konflikt pre menopauze.

ODNOS MOZAK - ORGAN - KLICIN LIST:

Sva tkiva i organi koji nastaju od ektoderma generišu tokom faze aktivnosti konflikta gubitak-topljenje tkiva (ulceracije). Sa razrešenjem konflikta ulceracije momentalno prestaju.

U fazi isceljenja, gubitak tkiva koji je služio biološkoj svrsi tokom faze aktivnosti konflikta, biva popunjen proliferacijom (množenjem) ćelija (da li virusi pomažu u popravci tkiva je veoma diskutabilno).

Prirodni proces isceljenja je tipično praćen otokom (edemom), upalom, temperaturom i bolom. Bakterije (ukoliko su dostupne) asistiraju u formiranju ožiljnog tkiva, rezultirajući simptomima bakterijske infekcije, kao npr. infekcija bešike.

Kanceri kao što su intra-duktalni kancer dojke, karcinom bronhija, rak larinksa (grkljana), Non-Hočkins limfoma ili rak grlića materice su svi izlečive prirode i sami po sebi indikatori da je određeni konflikt razrešen. Ovde takođe nailazimo na stanja kao što su osip na koži, hemoroidi, obična prehlada, bronhitis, laringitis, žutica, hepatitis, katarakta i struma (gušavost).

PROMENE U FUNKCIJI I GUBITAK FUNKCIJE: Umesto ulceracija, neki organi kontrolisani od strane korteksa, naime mišići i periost (koža koja prekriva kosti), unutrašnje uho, mrežnjača oka, ćelije ostrvaca pankreasa pokazuju tokom faze aktivnosti konflikta poremećaj ili gubitak funkcije, kao što vidimo na primeru hipoglikemije, dijabetesa, poremećaja vida i sluha, senzorne ili motorne paralize. Tokom faze isceljenja, preciznije nakon epi-krize, organ i tkivo ponovo dobijaju normalnu funkciju.

25

NAUČNI GRAFIKON GERMANSKE NOVE MEDICINE pokazuje:

• Povezanost između psihe - mozga - organa baziranu na pet bioloških zakona, uzimajući u obzir tri klicina lista (endoderm, mezoderm i ektoderm)

• Vrstu biološkog konflikta (DHS) koji se odnosi na specifičan simptom, kao što je određeni kancer

• Lokaciju odgovarajućeg HH (Hamer Herd) na mozgu

• Simptome koji pokazuju aktivnost konflikta (Ca-faza)

• Simptome koji pokazuju isceljenje (Pcl-faza)

• Biološku svrhu svakog SBS-a (Specifičnog biološkog programa prirode)

ČETVRTI BIOLOŠKI ZAKON

Četvrti biološki zakon objašnjava blagotvornu ulogu mikroba i njihovu korelaciju sa tri klicina lista u toku faze isceljenja bilo kog SBS-a.

Ontogenetski sistem mikroba

Prvih 2.5 milijardi godina, mikrobi su bili jedini organizmi koji su nastanjivali planetu Zemlju. Vremenom su mikrobi postepeno nastanjivali ljudski organizam koji se evolutivno razvijao. Biološka funkcija mikroba je bila da održavaju organe i tkiva i čuvaju ih zdravim. Kroz milenijume, mikrobi kao što su bakterije i gljivice su bili neophodni za naš opstanak.

Mikrobi su aktivni samo tokom faze isceljenja!

26

U normotoniji (pre SBS-a) kao i tokom faze aktivnosti konflikta, mikrobi su uspavani. Međutim, u trenutku kada se konflikt razreši, mikrobi nastanjuju pogođeni organ i dobijaju impuls od mozga da potpomognu proces isceljenja koji je u toku.

Mikrobi su endemski, žive u simbiozi sa svim organizmima u ekološkom miljeu u kojem su se razvijali milionima godina. Kontakt sa mikrobima koji su strani ljudskom organizmu, npr. kroz putovanje u inostranstvo, ne izaziva "bolest" samo po sebi. Ipak, ako recimo Evropljanin razreši konflikt u tropskim krajevima i dođe u kontakt sa lokalnim mikrobima, pogođeni organ će koristiti bakterije i gljivice tokom faze isceljenja. Pošto njegovo telo nije naviknuto na ove egzotične pomagače, proces isceljenja može biti prilično ozbiljan.

Mikrobi ne prelaze prag tkiva!

Ovaj dijagram pokazuje klasifikaciju mikroba u odnosu na tri klicina lista i delove mozga odakle se mikrobi kontrolišu i koordiniraju.

Mikobakterije i gljivice rade samo u tkivima i organima koji nastaju od endoderma i starog mezoderma (mezoderma starog mozga), dok bakterije koje nisu mikobakterije učestvuju u isceljenju tkiva nastalog od novog mezoderma (mezoderma novog mozga).

Ovaj biološki sistem je svojstven svakoj vrsti.

Način na koji mikrobi asistiraju u procesu isceljenja je u potpunom skladu sa evolutivnom logikom.

27

GLJIVICE i MIKOBAKTERIJE (TB-bakterije) su najstariji mikrobi. Oni rade isključivo na organima i tkivima koja kontroliše STARI MOZAK (moždano stablo i mali mozak) a koja su endodermalnog ili mezodermalnog porekla (mezoderm starog mozga).

Tokom faze isceljenja, gljivice kao što je candida albicans ili mikobakterije kao što su tuberkulozne bakterije (TB), razgrađuju ćelije koje su služile biološkoj svrsi tokom faze aktivnosti konflikta.

Kao prirodni mikro hirurzi, gljivice i mikobakterije uklanjaju npr. tumore debelog creva, tumore pluća, tumore bubrega, tumore jetre, glandularne tumore dojki itd. koji više nisu potrebni.

Ono što čini mikobakterije tako izvanrednim, je to što one počinju da se umnožavaju odmah u momentu DHS-a. One se umnožavaju po stopi paralelno sa rastom tumora, tako da je u momentu razrešenja konflikta, dostupna tačna količina tuberkuloznih bakterija za razgradnju i uklanjanje tumora.

Simptomi: Tokom procesa razgradnje, ostaci faze isceljenja su eliminisani putem stolice (SBS debelog creva), urina (SBS bubrega, prostate) ili pluća (SBS pluća) i proces isceljenja (razgradnje tumora) obično prate noćno znojenje, iscedak (često sa primesama krvi), otok, upala, temperatura, i bol. Ovaj prirodni mikrobiološki proces se pogrešno naziva "infekcija".

Ako neophodni mikrobi nisu dostupni npr. zbog upotrebe antibiotika i hemoterapije, tumor ostaje na mestu i inkapsulira se bez dalje deobe ćelija.

GLJIVICE i BAKTERIJE (sve osim mikobakterija) rade isključivo na organima i tkivima koja su kontrolisana iz srži velikog mozga (cerebral medulla) a koja su nastala od novog mezoderma (mezoderma novog mozga).

Tokom faze isceljenja ovaj tip bakterija pomaže da se gubitak tkiva, koje se istopilo u fazi aktivnosti konflikta, nadoknadi i dopuni. Staphylococcus bakterija ili Streptococcus bakterija npr. asistiraju pri rekonstrukciji koštanog tkiva i pomažu nadogradnju tkiva jajnika i testisa. Takođe imaju udela u stvaranju ožiljnog tkiva jer je vezivno tkivo takođe kontrolisano iz srži velikog mozga. Ukoliko ove bakterije nisu prisutne, isceljenje se ipak dešava ali ne do biološkog optimuma.

Simptomi: Mikrobiološki proces obnavljanja uglavnom je udružen sa otokom (edemom), iscedkom, upalom, temperaturom i bolom. Ovaj prirodni mikrobiološki proces se pogrešno naziva "infekcija".

Napomena: Funkcija TB-bakterija je isključivo da uklanja tkivo (kontrolisano od strane starog mozga), dok sve ostale bakterije učestvuju u rekonstrukciji tkiva (kontrolisano od strane velikog mozga).

28

Što se tiče uloge "virusa", mi u GNM-u radije govorimo o "hipotetičkim virusima", pošto se u poslednje vreme postojanje virusa dovodi u pitanje. Nedostatak naučnih dokaza za tvrdnje da određeni virusi izazivaju određene "infekcije" je u saglasnosti sa dr Hamerovim ranijim otkrićima, naime, da se proces rekonstrukcije (isceljenja) ektodermalnog tkiva (kontrolisanog od strane moždane kore), npr. epiderma kože, grlića materice, unutrašnje obloge (postave) žučnih vodova u jetri, obloge želuca, obloge bronhijalne sluzokože ili nazalne membrane, ipak dešava čak i bez prisustva virusa. To nam govori da koža zaceli bez "herpes virusa", jetra bez "virusa hepatitisa", nosna membrana bez "virusa gripa".

Simptomi: Proces reparacije je obično praćen otokom, temperaturom, upalom, bolom i svrabom (ukoliko je u pitanju koža). Ovaj prirodni mikrobiološki proces se greškom naziva "infekcija".

Ako virusi zaista postoje, oni bi trebalo - u skladu sa evolutivnom logikom - da asistiraju u rekonstrukciji ektodermalnog tkiva! Na osnovu benefitne uloge mikroba, virusi (ako postoje) nisu uzročnici "bolesti", već umesto toga igraju vitalnu ulogu u procesu isceljenja ektodermalnog tkiva, kontrolisanog od strane moždane kore!

Sa aspekta četvrtog biološkog zakona, mikrobi se više ne mogu smatrati izazivačima "zaraznih bolesti". Razumevanjem da mikrobi ne izazivaju bolest, već umesto toga igraju ključnu ulogu u procesu

isceljenja, koncept imunog sistema, viđen kao sistem odbrane protiv "patogenih mikroba", postaje besmislen.

29

PETI BIOLOŠKI ZAKON

KVINTESENCIJA

Svaka bolest je deo osmišljenog biološkog specijalnog programa, stvorena da pomogne organizmu (ljudskom ali i životinjskom) da razreši biološki konflikt.

DR HAMER: "Sve takozvane bolesti imaju specijalan biološki smisao. Mada smo navikli da Majku Prirodu posmatramo kao pogrešivu i imali drskosti da verujemo da Ona stalno pravi greške i izaziva kvarove (maligni, besmisleni, degenerativan rast kancera...), sada kada je veo neznanja pao, vidimo da su naše ignorisanje i ponos jedine gluposti u našem kosmosu. Zaslepljeni, mi smo ustoličili besmislenu, bezdušnu i brutalnu medicinu. Začuđeni, sada razumemo po prvi put, da u prirodi postoji savršeni red, da je svaka pojava u prirodi smislena i da događaji koje smo nazivali bolestima, nisu besmisleni poremećaji koje treba da leče vračevi željni slave. Ništa u prirodi nije besmisleno, maligno ili bolesno."

Napisala: Caroline Markolin, Ph.D.

Izvor: www.LearningGNM.com

Napomena: Informacija u ovom dokumentu ne zamenjuje profesionalni medicinski savet