Fuko - Nice, Genealogija, Istorija

8/10/2019 Fuko - Nice, Genealogija, Istorija

1/32

Miel Fuko

Dobro razumem nelagodu svih onih koji tako misle.

Oni su, bez sumnje, imali dovoljno muke da priznaju ka-ko njihova istorija, njihova ekonomija, njihova drutvenapraksa, jezik kojim govore, mitologija njihovih predaka,bajke koje su im priane u detinjstvu, kako se sve to potinjava pravilima meu kojima nisu sva data njihovoj svesti;oni ne ele da budu lieni, pored toga i uz to, tog diskursau kojem ele da kau neposredno, bez distance, to to mi-sle, veruju ili zamiljaju; oni e radije da negiraju kako jediskurs sloena i diferencirana praksa koja se potinjavapravilima i preobraajima to se mogu analizirati, negoda budu lieni te tako utene, nene izvesnosti da moguda menjaju, ako ne svet, ako ne ivot, a ono barem njihovsmisao" samo putem sveine neke rei koja bi potekla iznjih samih i ostala, to je blie mogue, izvoru, beskona-no. Toliko im je stvari u njihovom jeziku ve izmaklo: onivie ne ele da im izmie, pored ostalog, ono to govore,taj mali fragment diskursa nevano je da li je to izgovo-rena re ili pisanje ija krhka i nesigurna egzistencijatreba da nosi njihov ivot dalje i due.. Oni ne mogu dapodnesu i donekle ih razumemo ne mogu da uju ka-

ko se govori: diskurs nije ivot; njegovo vreme nije i vae;u njemu vi se ne mirite sa smru; mogue je da ste ubiliBoga teinom svega onoga to ste rekli; ali ne mislite daete stvoriti, onim to kaete, oveka koji e iveti vie odnjega. U svakoj reenici koju izgovorite i vrlo precizno:u ovoj koju ste upravo zapisali u ovom trenutku, vi kojise, na toliko stranica, strastveno odajete odgovoru na

jedno pitanje koje vas, oseate to, lino dotie, vi koji etepotpisati tekst svojim imenom u svakoj reenici vladabezimeni zakon, bela ravnodunost: Nije bitno ko govori;neko je rekao: nije bitno ko govori".


2/32

Nie, genealogija, storija*

1. Genealogija je siva; ona je skrupulozna i strpljivo sa-kuplja dokumenta. Ona radi na zamrenim, sastruganimpergamentima po kojima je vie puta pisano.

Paul Re grei, kao i Englezi, to opisuje linearne geneze to je, na primer, itavu storiju morala podredio jedinoonome to je korisno: kao da su red sauvale svoj smisao,elje svoj pravac, ideje svoju logiku; kao da taj svet ree-nih i eljenih stvari nije upoznao najezde, borbe, pljake,preruavanja, lukavstva. Otud je za genealogiju neophod-na suzdranost: uoiti osobenost dogaaja izvan svakejednoline svrhovitosti; vrebati ih tamo gde ih najmanjeoekujemo i u onome za ta se smatra da nema istorije uoseanjima, ljubavi, svesti, u instinktima; shvatiti vraanjedogaaja ne da bi se ocrtala blaga krivulja evolucije, veda bi se ponovo pronale razliite scene na kojima su ti do-gaaji igrali razliite uloge; odrediti, ak, mesto njihovogizostanka, trenutak u kojem se oni nisu dogodili (Platonu Sirakuzi nije postao Muhamed...).

Genealogija, dakle, zahteva podrobno znanje, punonagomilanog materijala, strpljenje. Svoje kiklopske gra

' Nietzsche, la gnalogie, l'histoire", Hommage Jean Hyppolite,RU.F., Paris 1971,145172. {Dits et critsI (84), 10041024]

59


3/32

Miel Fuko

devine"1ona ne sme da gradi velikim blagotvornim za-

bludama", ve malim, neuglednim istinama, utvrenimstrogom metodom"2. Ukratko, izvesna strast u uenosti.Genealogija se ne suprotstavlja istoriji onako kako se gordi dubok pogled filozofa suprotstavlja krtijem pogledunaunika; ona se, naprotiv, suprotstavlja metaistorijskomrazvoju idealnih znaenja i beskrajnih teleologija. Ona sesuprotstavlja traenju porekla".

2. Re UrsprungNie upotrebljava na dva naina. Prvije ne istie: susreemo je u naizmeninom smenjivanju saizrazima kao to su Entstehung, Herkunft,Abkunft, Geburt.Kada u Genealogija morala,na primer, govori o dugova-nju, ili oseanju krivice, Nie koristi izraze Enstehung, iliUrsprung;3 u Veseloj nauci,povodom logike i saznanja, reje ili o Ursprung,ili o Entstehung,ili o Herkunff.

Drugi nain upotrebe je istie. Deava se da izraz Ur-sprungNie stavlja nasuprot drugom jednom izrazu: uprvom paragrafu knjige Ljudsko, isuvie ljudskoon udo-tvorno poreklo (lNunderursprung),koje ispituje metafizika,suprotstavlja analizama istorijske filozofije koja pita iiberHerkunft und Anfang.Deava se, isto tako, da Ursprungbu-de upotrebljen ironino, na nain koji moe da obmane.ta sainjava, na primer, taj prvobitni temelj (Ursprung)morala koji istraujemo jo od Platona? Uasni mali za-

' Vesela nauka, 7. (Da bi se sauvala specifinost Fukoovogitanja Niea, navodi iz prevedenih Nieovih spisa preuzeti su samanjim ili veim izmenama. Upor. prevod Milana Tabakovia, Grafos,Beograd 1989.)

2 Ljudsko, suvie ljudsko, 3. (Upor. prevod Boidara Zeca, Dereta,Beograd 2005).

3 Genealogija morala,II, 6.i 8. (Upor. prevode Gligorija Ernjakovia, SKZ, Beograd 1993 i Boidara Zeca, Grafos, Beograd 1986).

1 Vesela nauka,110,111,300.

60


4/32

Spisi i razgovori

kljuci. Pudenda origo"5.Ili, jo bolje: gde treba traiti po-

reklo religije (Ursprung) koje je openhauer smestio unekakvo metafiziko oseanje onostranosti? Sasvim jed-nostavno: u onome to je izmiljeno (Erfindung), u opseni,u vetakom (Kunststck),u tajni proizvoenja, u obreducrne magije, u radu Schwarzknstlern6.

Da bi se razumela upotreba svih tih rei i da bi se razumele igre svojstvene izrazu Ursprung,predgovor Genealo-

giji jedan je odnajznaajnijih tekstova. Na poetku tekstakao predmet istraivanja odreuje se poreklo moralnihpredrasuda; tu je upotrebljen izraza Herkunft.Potom Nieide unazad i izlae istorijat tog istraivanja u sopstvenomivotu; prisea se vremena kada je kaligrafisao" filozofijui kada se pitao da li Bogu treba pripisati poreklo zla. Topitanje mu sada izaziva osmeh i on s pravom kae da je

to bilo istraivanje Ursprunga,istom e reju malo daljeokarakterisati rad Paula Rea7. Zatim podsea na isto nieanske analize koje su zapoele sa Ljudsko, isuvie ljudsko;da bi ih opisao Nie govori o Herkunfthypothesen. No,upotreba rei Herkunftovde, bez sumnje, nije proizvoljna:njome se oznaava vie tekstova izLjudsko, isuvie ljudsko,koji su posveeni poreklu moralnosti, askeze, pravde i

kazne. A ipak, u svim tim izlaganjima upotrebljena je reUrsprung8.Kao da je, u vreme rada na Genealogiji morala,

5 Zora, 102. (Upor. prevod Boidara Zeca, Dereta, Beograd2006).

fi Vesela nauka, 151 i 353. 0 istom u: Zora, 62; GenealogijaI, 14. Sumrak idola,Velike zablude", 7 (upor, prevod B. Jevtia,Grafos, Beograd 1982).

' De lo P. Rea zove se Ursprung der moralischen Empfindungen(Poreklo moralnih oseaja).

11 U Ljudsko, suvie ljudsko,aforizam 92 nosi naslov Ursprung derGerechtigkeit" (Poreklo pravednosti").

61


5/32

Miel Fuko

upravo na tom mestu u tekstu, Nie hteo da istakne su

protstavljenost izmeu Herkunftt Ursprung,suprotstavljenost koju nije uveo u igru nekih desetak godina ranije. Alipostoje na tako specifian nain upotrebio ta dva izraza,Nie se, u poslednjim paragrafima predgovora, vraa naneutralnu i istoznanu upotrebu9.

Zato Nie, genealog, odbija, barem u nekim prilikama,da istrauje poreklo {Ursprung)!Najpre zbog nastojanjada se u poreklu sakupi tana sutina stvari, njena najistijamogunost, njen identitet briljivo svijen u sebi samom,njen postojani oblik koji prethodi svemu to je spoljanje,sluajno i uzastopno. Istraivati neko takvo poreklo znaipokuati da se pronae ono to je ve bilo", ono isto"neke slike koja potpuno odgovara sebi; to znai smatrati

sve zaplete koji su mogli da se dogode, sva lukavstva isva preruavanja sporednim; to znai skinuti sve maske,kako bi se, najzad, razotkrio prvobitni identitet. No, ta egenealog nauiti ako saslua storiju, pre nego da poveruje metafici? Da iza stvari postoji neto sasvim drugo":ne njihova sutinska, bezvremena tajna, ve tajna da suone bez sutine, odnosno da je njihova sutina sainjena,

deo po deo, od figura koje su joj bile strane. Um? Ali on jeroen na sasvim uman" nain iz sluaja10. Privrenostistini i strogost naunih metoda? Strasti naunika, njihoveuzajamne mrnje, njihove fanatine rasprave koje se uvekponavljaju, njihova potreba za prevagom to su orujalagano kaljena tokom linih borbi11. A sloboda? Postojeu korenu oveka, da li bi sloboda mogla da bude to to

9 U istom tekstu Genealogije, UrsprungiHerkunftsu u vie navratakorieni na gotovo ekvivalentan nain (I, 2; II, 8,11,12,16,17).

10 Zora, 123.

11 Ljudsko, suvie ljudsko, 34.


6/32

Spisi i razgovori

ga vezuje za bie i istinu? U stvari, ona je samo izum vla

dajuih klasa"12. Ono to se nalazi na istorijskom poetkustvari nije identitet i dalje zatien od sopstvenog porekla ve nesloga stvari, njihov nesklad.

Istorija nas, takoe, ui da se smejemo slavljenju pore-kla. Visoko poreklo je metafiziki izdanak koji izbija nasvetio dana u shvatanju prema kojem se u poetku svihstvari nalazi ono najdragocenije, najsutinskije"13: volimo

da verujemo kako su u poetku stvari bile savrene; kakosu iz ruku stvaraoca izale sjajne, odnosno okupane svetlou prvog jutra, bez senke. Poreklo je uvek pre pada,pre tela, pre sveta i vremena; ono je od bogova i kada seo njemu pripoveda uvek se ispeva teogonija. Ali istorijskipoetak je nie. Ne u smislu skromnosti, ili suzdranosti,poput golubljeg koraka, ve podrugljivo, ironino, sprem-

no na ruenje svake zanesenosti: Traimo da se probudioseaj ovekove suverenosti tako to pokazujemo njego-vo boansko poreklo: to je sada postao zabranjeni put;jer, na njegovom poetku nalazi se majmun"14. ovek jezapoeo kao grimasa onoga to e postati; i sam e Zaratustra imati svog majmuna koji e da skakue za njim i daga cima za skute.

Najzad, poslednji postulat porekla, vezan za prva dva:poreklo bi bilo mesto istine. Kao apsolutno udaljena takato prethodi svakom pozitivnom saznanju, upravo bi po-reklo omoguavalo znanje; znanje ga, meutim, prekriva,neprestano ga, u svom brbljanju, pogreno razumevajui;u tom uzglobljavanju, tamo gde se istina stvari vezuje za

u Putnik i njegova senka, 9. (Upor. prevod Boidara Zeca u:l judsko, suvie ljudsko.)

11 Isto, 3.

14 Zora,49.

63


7/32


8/32

Spisi i razgovori

pod zemljom"; ostaviti im vremena da se izvuku iz lavirin

ta u kojem ih nikakva istina nikada nije drala pod svojimokriljem. Genealogu je potrebna istorija da bi otkloniohimeru porekla, onako, otprilike, kako je dobrom filozo-fu potreban lekar da bi otklonio senku due. Treba znatiprepoznati istorijske dogaaje, njihove potrese, njihovaiznenaenja, klimave pobede, loe podnesene poraze,te dogaaje koji objanjavaju poetke, atavizme i nasle

a; kao i to treba znati dijagnostifikovati telesne bolesti,slabosti i nadolaske energije, njihove naprsline i njihoveotpornosti kako bismo procenili ta je filozofski diskurs.Istorija, sa svojim intenzitetima, slabostima, tajnim besovima, sa svojim velikim grozniavim pokretima poputsinkopa to je samo telo postanka. Treba biti matafiziarda bi mu se dua traila u dalekoj idealnosti porekla.

3. Izrazi kao to su Entstehungili Herkunftistiu boljenego Ursprungpravi predmet genealogije. Obino se pre-vode sa poreklo", ali bi valjalo ponovo pokuati da ihupotrebljavamo na nain koji im je svojstven.

Herkunft: loza,provenijencija;stara pripadnost nekojgrupi po krvi, po tradiciji, pripadnost koja povezuje pod-

jednako uzviene, ili podjednako niske. Analiza Herkunftaesto uvodi u igru rasu18, ili drutveni tip'9. Meutim, neradi se toliko o tome da se kod pojedinca pronau oseanje, odnosno ideja, generika svojstva koja doputajuda ga izjednaimo s drugima i da kaemo: ovo je grko,ili: ovo je englesko; re je o tome da se oznae sva istan-

18 Na primer, Vesela nauka, 135; S one strane dobra i zla, 200,242, 244 (upor. prevode Gligorija Ernjakovia, SKZ, Beograd 1993, i

Boidara Zeca, Grafos, Beograd 1983); Genealogija,I, 5.

19 Vesela nauka, 348349; S one strane..., 260.

65


9/32

Miel Fuko

ana, osobena, podindividualna obeleja koja mogu da

se ukrste u njemu i da obrazuju teko razmrsivu mreu.Daleko od toga je kategorija slinosti, takvo poreklo omo-guava razjanjavanje svih razliitih obeleja, kako bismoih ostavili po strani: Nemci uobraavaju da su dostigli vr-hunac svoje sloenosti kada su kazali da imaju dvostrukuduu; pogreili su u broju, odnosno, pre, pokuavali sukoliko god je to mogue da ovladaju zbrkom rasa koje

ih sainjavaju20. Tu, gde dua tei da se objedini, tu, gdeJastvo pronalazi identitet, odnosno celovitost, upravo tugenealog kree u potragu za poetkom za nebrojenimpoecima koji doputaju da se nasluti to arenilo, to go-tovo izbrisano obeleje koje ne bi moglo da zavara okoiole sviklo na istorijsku perspektivu; analiza provenijencijeomoguava razlaganje Jastva i, na mestima i poloajima

njegove prazne sinteze, bujanje hiljada sada izgubljenihdogaaja.

Provenijencija takoe omoguava da se pod jedinstve-nim aspektom nekog karaktera, odnosno pojma, otkrijeproliferacija dogaaja kroz koje (zahvaljujui kojima, nasu-prot kojima) su se oni oblikovali. Genealogija ne tei tomeda obnovi vreme kako bi se opet uvrstio veliki kontinui-

tet s one strane rasipanja zaborava; njen zadatak nije dapokae daje prolost i dalje tu, da ivi u sadanjosti kojupokree iz potaje, poto je itavom putovanju nametnulapravac kretanja zacrtan na polasku. Nita, dakle, to bi lii-lo na evoluciju jedne vrste, ili na sudbinu naroda. Sleditisloenu nit provenijencije znai, naprotiv, zadrati onoto se dogodilo u rasipanju koje joj je svojstveno: to znai

uoiti sluajnosti, najnie devijacije ili, naprotiv, potpunepreokrete zablude, pogrene procene, loe proraune

30 S one strane..., 244.

66


10/32

Spisi i razgovori

koji su doveli do onoga to postoji i vai za nas; to znai ot-

kriti da u korenu onoga to poznajemo i onoga to jesmo nema istine i bia, ve spoljanjosti sluaja21. Zbog toga,bez sumnje, celokupno poreklo morala, od asa kada jeprestalo da bude vredno potovanja a Herkunftto nijenikada zasluuje kritiku.22

Opasno je ono naslee koje nam je preneto takvomprovenijencijom. U vie navrata Nie povezuje termine

HerkunftiErbschaft.Ali ne dajmo se prevariti; to nasleenije tekovina, nije imovina koja se nagomilava i uvruje;to je pre skupina pukotina, naprslina, heterogenih slojevakoji ga ine nestabilnim i, iznutra ili odozdo, prete krh-kom nasledniku: nepravednost i nestabilnost u glavamanekih ljudi, njihova pometenost i neumerenost, krajnjesu posledice bezbrojnih logikih netanosti, nedostatka

dubine i prebrzih zakljuaka za koje krivicu snose njihovipreci"23. Istraivanje provenijencije ne postavlja temelj,nego sasvim suprotno: ono uzdrmava ono to se opaalokao nepokretno, ono komada ono to se mislilo kao jed-no; ono pokazuje raznovrsnost onoga to se zamiljalokao saobrazno sebi samom. Koje bi se uverenje tu brani-lo? Jo bolje, koje znanje? Napravimo malu genealoku

analizu naunika analizu onoga koji prikuplja injenicei briljivo ih belei, odnosno onoga koji dokazuje i pobi-ja; njegov e Herkunft,u njegovoj panji naizgled lienojinteresa, u njegovoj istoj" privrenosti objektivnosti,brzo otkriti pisarije zapisniara, ili advokatske govore njegovog oca24.

21 Genealogija,III, 17.Abkunftdepresivnog oseanja.22 Sum rak idola,Um u filozofiji".

23 Zora, 247.

24 Vesela nauka, 348349.

67


11/32

Miei Fuko

Najzad, provenijenciji je stalo do tela25. Ona se upisu-

je u nervni sistem, u ud, u probavni aparat. Loe disa-nje, loa ishrana, slabo i malaksalo telo onih iji su precizgreili; ako oevi uinke shvate kao uzroke, ako verujuu stvarnost onostranog, odnosno postave vrednost venosti, telo deteta e zbog toga trpeti. Podlost, licemerje to su obini izdanci pogreke; ne u sokratskom smislu,ne zato to je potrebno greiti da bi se bilo zlim, niti zatoto smo se udaljili od izvorne istine, ve zato to upravotelo u svome ivotu i u svojoj smrti, u svojoj snazi i sla-bosti, nosi potvrdu svake istine i kaznu za svaku greku,kao to, obrnuto, nosi i poreklo provenijenciju. Zatosu ljudi izmislili kontemplativni ivot? Zbog ega su tomnainu ivota pridali najviu vrednost? Zato su priznali

apsolutnu istinu izmiljotinama koje se u njemu stvaraju?,,U varvarska vremena... ako snaga pojedinca popusti, akose osea umornim ili bolesnim, melanholinim ili zasie-nim i, prema tome, privremeno bez elja i bez prohteva,on postaje relativno bolji ovek, to jest manje opasani njegove se pesimistike ideje obrazuju jo samo krozrei i promiljanja. U tom stanju duha on e postati misli-

lac i najavljiva buduih dogaaje, odnosno njegova euobrazilja razviti njegove praznoverice"26. Telo i sve tose odnosi na telo, na ishranu, podneblje, zemlju mestoje za Herkunft:na telu pronalazimo oiljke prolih doga-aja, ono kao da raa elje, slabosti i zablude; oni se unjemu spliu i iznenada ispoljavaju, ali se u njemu i raspli

25 Isto:Der Mensch aus einem Auflsungszeitalters... der dieErbschaft einer vielfatigere Herkunft im Leibe hat" ( 200). (ovekiz doba raspleta... koji u svome telu nosi naslee mnogostrukih

provenijencija.)

26 Zora, 42.


12/32

Spisi i razgovori

u, ulaze u borbu, jedni zasenjuju druge I nastavljaju svoj

neprevladivi sukob.Telo: povrina za upisivanje dogaaja (dok ih jezik bele

i, a ideje razlau), mesto razlaganja Jastva (kojem pokua-va da prui himeru supstancijalnog jedinstva), zapreminakoja se stalno troi. Genealogija, dakle, kao analiza prove-nijencije, jeste uzglobljavanje tela i storije. Ona mora dapokae telo potpuno pritisnuto istorijom i istoriju koja

upropatava telo.

4. Entstehungvie oznaavapojavljivanje,taku izbija-nja. On je princip i naroiti zakon neke pojave. Kao tosmo, isuvie esto, skloni da provenijenciju traimo ukontinuitetu bez prekida, jednako bismo pogreili akobismo nastanak objanjavali krajnjom svrhom. Kao da je

oko odvajkada bilo stvoreno samo za posmatranje, kaoda je svrha kazne oduvek bila da daje primer. Ti, privid-no krajnji ciljevi, samo su aktuelna epizoda jednog nizapotinjavanja: oko je najpre sluilo lovu i ratu; kazna jenajpre koriena kao sredstvo za osvetu, potom je sluilada se odvrati napada, zatim da se rtvi vrati dug, da sezaplae drugi. Smetajui sadanjost u poreklo, metafizi-

ka nas tera da verujemo u opskurni rad jednog poslanjakoje bi htelo da bude obelodanjeno od prvog trenutka.Genealogija, meutim, ponovo uspostavlja razliite siste-me potinjavanja: ne mo nekog pretpostavljenog smisla,ve smelu igru dominacija.

Pojavljivanje se uvek dogaa u odreenom stanju sila.Analiza Entstehungatreba da pokae igru tih sila, nain

na koji se one bore jedne protiv drugih, borbu koju vodesa neprijateljskim okolnostima, ili pak njihov pokuaj da razdvajajui se od sebe samih izbegnu degeneraciju iponovo ojaaju poev od sopstvene slabosti. Na primer,

69


13/32


14/32

Spisi i razgovori

Entstehungsherd30pojma dobrog, nije sasvim ni energija

snanih, niti reakcija slabih, ve upravo ta scena na kojojse sile rasporeuju jedne nasuprot drugima, jedne iznaddrugih; to je prostor koji ih deli i koji se produbljuje izme-u njih, praznina kroz koju one razmenjuju pretnje i rei.Dok provenijencija oznaava kakvou nekog instinkta,njegov stepen, odnosno njegovo slabljenje i beleg kojion ostavlja na telu, pojavljivanje oznaava mesto sukoba;

valja se, meutim, uvati od toga da ga zamiljamo kaozatvoreno polje u kojem bi se odvijala borba, kao ravanu kojoj bi protivnici bili ravnopravni; pojavljivanje je pre primer dobrih i loih to dokazuje nekakvo ,,nemesto",ista distanca, injenica da protivnici ne pripadaju istomprostoru. Niko nije odgovoran za neko pojavljivanje, nikone moe to sebi da pripie u zaslugu; pojavljivanje se uvek

dogaa u meuprostoru.U odreenom smislu komad koji se igra u tom pozoritu bez mesta uvek je isti: to je komad koji beskonanoponavljaju vladari i potinjeni. Kada ljudi vladaju drugimljudima, dolazi do razlike u vrednostima31; kada klase vla-daju drugim klasama, raa se ideja slobode32; kada se ljudidokopaju stvari koje su im potrebne da bi preiveli, kada

im nameu trajanje koje ove nemaju, odnosno kada ih pri-svajaju na silu tada se raa logika33. Odnos dominacijenije vie odnos", kao to ni mesto na kojem se vlada nijevie mesto. Upravo zato se u svakom trenutku istorije do-minacija ustaljuje u ritualu; ona namee obaveze i prava;ona pomno stvara procedure. Ona postavlja obeleja,

30 Genealogija,1,2.31 S one strane..., 260. Upor. takoe Genealogija,II, 12.

32 Putnik i njegova senka, 9.

33 Vesela nauka,111.

71


15/32

Miel Fuko

urezuje uspomene u stvari, pa ak i u tela; dominacija vodi

rauna o dugovima. Univerzum pravila koji ne ublaava,nego, naprotiv, zadovoljava nasilje. Pogreili bismo akobismo verovali, prema tradicionalnoj shemi, da opti rat,koji se iscrpljuje u sopstvenim protivrenostima, zavra-va odustajanjem od nasilja i prihvatanjem da ono samosebe ukine u zakonima graanskog mira. Pravilo to jeproraunato zadovoljstvo pomame, to je obeana krv.

Ono omoguuje da bez prestanka, uvek iznova, zapoinjeigra nadvladavanja; ono na scenu postavlja do u sitniceponovljeno nasilje. elja za mirom, blagost kompromisa,preutno prihvatanje zakona, daleko od toga da su velikimoralni preokret, ili proraunata korist, koji su doveli dostvaranja pravila; oni su tek rezultat toga pravila i, pravogovorei, njegova perverzija: Krivica, savest, dunost,svoju postojbinu nastanka imaju u obligacionom pravu;a kao i sve to je veliko na zemlji, na svojim je poecimaono bilo zalivano krvlju"34. oveanstvo ne napredujepolako, iz bitke u bitku, do univerzalne uzajamnosti ka-da e pravila zauvek zameniti rat; oveanstvo postavljasvako od tih nasilja u sistem pravila i tako ide iz vladavineu vladavinu.

Upravo pravilo omoguuje da nasilje bude uinjenonad nasiljem i da neka druga vladavina pokori iste onekoji vladaju. U sebi samima pravila su prazna, nasilna, ne-svrhovita; ona su sainjena da bi sluila ovome ili onome;ona mogu biti savitljiva po ukusu ovoga ili onoga. Velikaigra istorije sastoji se u tome ko e se dokopati pravila, ko

e zauzeti mesto onih koji se pravilima koriste, ko e sepreruiti da bi ih izvrnuo, iskoristio u obrnutom smeru iokrenuo protiv onih koji su ih nametnuli; ko e, uavi u

34 Genealogija, II, 6.


16/32

Spisi i razgovori

sloen aparat, uspeti tako da ga upotrebi da e se vladao-

ci nai podreeni sopstvenim pravilima. Razliita pojavlji-vanja koja moemo da oznaimo nisu uzastopne figurejednog istog znaenja; ona su isto toliko uinci zamena,izmetanja i premetanja, prikrivenih osvajanja, sistemat-skih izvrtanja. Ako bi tumaiti znailo lagano osvetljavatineko znaenje zapreteno u poreklu, onda bi jedino me-tafizika mogla da tumai nastanak oveanstva. Ali ako

tumaiti znai dokopati se, nasiljem ili prevarom, sistemapravila koji po sebi nema sutinsko znaenje, ako to zna-i nametnuti mu pravac, podrediti ga novoj volji, uvestiga u jednu drugaiju igru i potiniti ga drugim pravili-ma, onda je nastanak oveanstva jedan niz tumaenja.A genealogija mora biti njegova istorija: storija morala,ideala, metafizikih pojmova, storija pojma slobode, ili

asketskog ivota, kao pojavljivanje razliitih tumaenja.Re je o tome da se ta tumaenja pojave kao dogaaji uteatru procedura.

5. Koji su odnosi izmeu genealogije, definisane kaoistraivanje HerkunftaiEntstehunga,i onoga to se obinozove istorija? Znamo uvena Nieova obraanja istoriji na

koja emo se odmah osvrnuti. Ipak, genealogija se pone-kad oznaava kao wirkliche Historie"; u vie navrata onaje okarakterisana kao duh", odnosno istorijski smisao"35.U stvari, jo od drugog Nesavremenog razmatranjaNienije prestao da kritikuje istorijski oblik koji ponovo uvodi(i uvek pretpostavlja) nadistorijsko gledite: storiju iji biposao bio da prikupi, u totalitetu potpuno zatvorenomu sebe, najzad svedenu raznolikost vremena; istoriju kojabi nam omoguila da se prepoznamo svuda i da svim pro-

35 Genealogija,predgovor, 7; i 1,2. S one strane..., 224.

73


17/32

Miel Fuko

lim pomeranjima damo izgled izmirenja; istoriju koja bina ono to je iza nje bacila pogled s kraja sveta. Ta istorijaistoriara ima oslonac izvan vremena; ona tei tome da0 svemu sudi s obzirom na apokaliptinu objektivnost; ato se dogaa stoga to je ona pretpostavila venu istinu,duu koja ne umire, svest uvek identinu sebi. Ako se istorijski smisao zadobija kroz nadistorijsko gledite, onda

metafizika moe da ga preuzme na sebe i, uvrujui gau vidu objektivne nauke, da mu nametne vlastiti egipticizam". Tome nasuprot, istorijski smisao e izmai metafizicida bi postao povlaeni instrument genealogije, ako sene osloni ni na ta apsolutno. On treba da bude samo taotrina pogleda koji razluuje, deli, rasipa, koji uzima u ob-zir razmake i ono to se nalazi na rubovima neka vrsta

pogleda koji razlae i koji je sposoban da se sam razloi,da izbrie jedinstvo ljudskog bia za koje se pretpostavljada ga suvereno vodi prema njegovoj prolosti.

Istorijski smisao a upravo se u njemu praktikuje wir-kliche Historie" ponovo uvodi u postajanje sve za ta severovalo daje besmrtno kod oveka. Verujemo u venostoseanja? Sva oseanja, meutim, a naroito ona koja

nam se ine najplemenitijima i najnesebinijima, imajuistoriju. Verujemo u neumoljivu postojanost instinkata1zamiljamo da su oni uvek na delu, ovde i tamo, sadakao i nekad. Istorijskom znanju, meutim, nije teko daih rasparava da pokazuje njihove promene, da beleitrenutke njihove snage i slabosti, da identifikuje njihovenaizmenine vladavine, da shvata njihovu laganu preradui kretnje kojima se, okreui se protiv sebe samih, instink-ti strastveno odaju vlastitom unitavanju36. Mislimo damakar telo nema drugih zakona osim zakona svoje fizi-

36 Vesela nauka , 7.


18/32

Spisi i razgovori

ologije i da ono izmie istoriji. Jo jedna zabluda; telo je

zahvaeno u nizu reima koji ga oblikuju; ono je sviknutona ritam rada, odmora i praznika; ono je zatrovano hra-nom, odnosno vrednostima, obiajima ishrane i moralnimzakonima zajedno; ono sebe gradi otporima37. Delatna"storija se razlikuje od storije istoriara po tome to sene oslanja ni na kakvu postojanost: nita u oveku akni njegovo telo nije dovoljno vrsto da bi se razumeli

drugi ljudi i da bismo se prepoznali u njima. Sve ono nata se oslanjamo kako bismo se okrenuli istoriji i zahvatilije u celini, sve ono to dozvoljava daje prikaemo kaostrpljivo, kontinuirano kretanje sve to valja sistematskirazbiti. Treba rasparati sve to je omoguavalo utenuigru prepoznavanja. ak i u istorijskom poretku, znati neznai ponovo nai", naroito ne nas nai". Istorija je de-latna" u onoj meri u kojoj uvodi diskontinuitet u samo

nae bie. Ona e podeliti naa oseanja; ona e dramatizovati nae instinkte; ona e umnogostruiti nae telo isuprotstaviti ga njemu samom. Ona nee dopustiti nitaiznad sebe to bi imalo umirujuu postojanost ivota iliprirode; ona nee dopustiti daje nekakva nema tvrdogla-vost nosi prema hiljadugodinjem cilju. Ona e potkopatito na emu bismo voleli da poiva i ustremie se na svoj

tobonji kontinuitet. Jer, znanje nije stvoreno da razume,nego da presee.

Na taj se nain mogu shvatiti crte svojstvene istorij-skom smislu, onako kako ga Nie, koji tradicionalnoj isto-riji suprotstavlja wirkliche Historie", razume. WirklicheHistorie" preokree uobiajeni odnos izmeu izbijanjadogaaja i kontinuirane nunosti. Postoji itava jedna

tradicija istorije (teleoloka, odnosno racionalistika) koja

37 Isto.

75


19/32

Miel Fuko

tei tome da jedinstveni dogaaj pretopi u idealan kon-tinuitet u teleoloki pokret, odnosno prirodnu poveza-nost. Delatna" istorija iznosi na videlo ono to moe bitijedinstveno i prodorno u dogaaju. Ne treba dogaajrazumeti kao neku odluku, sporazum, vladavinu, odnosnobitku, ve kao odnos sila koji se preokree, kao oduzetumo, renik koji se preuzima i okree protiv onih koji su

ga do tada upotrebljavali, kao vladavinu koja slabi, kojase oputa, koja truje samu sebe, i jednu drugu vladavinukoja, maskirana, najavljuje svoj dolazak. Istorijske sile kojesu u igri ne potinjavaju se ni cilju ni mehanici, ve upravosluaju borbe38. One se ne ispoljavaju kao uzastopni oblicineke prvobitne namere; one se, takoe, ne pokazuju kaorezultat. Sile se uvek pojavljuju u naroitoj nesigurnosti

dogaaja. Nasuprot univerzalnom hrianskom svetu togaje izatkao boji pauk, za razliku od grkog sveta podeIjenog izmeu vladavine volje i vladavine velike kosmikegluposti, svet delatne istorije poznaje samo jedno kraljev-stvo, kraljevstvo u kojem nema ni provienja ni krajnjeguzroka ve samo gvozdene ruke nunosti koja protresakockarski rog"39. Ipak, sluaj ne treba razumeti kao obi-

no rebanje, ve kao rizik kojem se volja za mo uveknanovo izlae i koja svakom ishodu sluaja suprotstavljarizik jo veeg sluaja, kako bi njime ovladala40. Prematome, svet, onakav kakvog ga poznajemo, nije jednostav-nog oblija u kojem su svi dogaaji izbrisani kako bi se,malo po malo, istakli sutinske crte, krajnji smisao, prvai poslednja vrednost; naprotiv, svet sainjava hiljade i hi-ljade zamrenih dogaaja; danas nam izgleda predivno

38 Genealogija,11,12.

39 Zora, 130.

w Genealogija,II, 12.


20/32

Spisi i razgovori

aren, dubok, ispunjen smislom"; ali ga je stvorila gomila

zabluda i fantazama" koja u njemu i dalje tajno obitava41.Verujemo da se naa sadanjost oslanja na duboke namere, o postojane nunosti; traimo od istoriara da nasuvere u to. Ali pravi istorijski smisao uvia da ivimo bezizvornih orijentira i koordinata, u bezbrojnom mnotvuizgubljenih dogaaja.

Istorijski smisao, isto tako, ima mo da preokrene od-nos onoga to nam je blisko i onoga to nam je daleko,odnos koji je utvrdila tradicionalna istorija u svojoj odano-sti metafizikoj poslunosti. Tradicionalna istorija, zapravo,voli da se zagleda u daljine i u visine: u najplemenitijeepohe, najuzvienije oblike, najapstraktnije ideje, najisti-je individualnosti. Da bi to uinila ona pokuava da im sepriblii to je mogue vie, da se postavi u podnoje tih vr-hova s ciljem da ih posmatra iz uvene ablje perspektive.

Delatna istorija, tome nasuprot, pogled upravlja na onoto joj je najblie na telo, nervni sistem, hranu i probavu,na energije; ona kopa po onome to propada; ukoliko sesuoava sa uzvienim epohama, ini to sa podozrenjem bez zlobe, veselo uz varvarsku i nepriznatljivu vrevu.Ona se ne boji da pogleda na dole. Ali ona gleda s visine zaranjajui da bi zadobila perspektive, razvrstala rasuto

sti i razlike, da bi svakoj stvari ostavila njenu meru i njenintenzitet. Njeno kretanje obrnuto je od onog kojim sekriom slue istoriari: oni se pretvaraju kao da gledajuu ono to je najdalje od njih samih, ali se zapravo nisko,puzei, pribliavaju toj udaljenosti koja mnogo obeava(po tome su oni kao metafiziari koji daleko iznad svetavide neku onostranost samo zato da bi je obeali kao

nagradu); delatna istorija, meutim, gleda blie sebi, da

41 Lj udsko, suvie lj udsko, 16.

77


21/32

Miel Fuko

bi se iz te blizine naglo iupala i to to gleda ponovo za-

hvatila sa distance (pogled koji podsea na pogled lekarakoji se udubljuje da bi dijagnostifikovao i izrekao razliku).Istorijski je smisao mnogo blii medicini nego filozofiji.Istorijsko i fizioloko"42, kae ponekad Nie. U tome ne-ma nieg udnog poto se u idiosinkraziji filozofa nalazi isistematsko poricanjetela, nedostatak istorijskog smisla,mrnja prema ideji postanka, egipticizam", tvrdoglavostda se na poetak stavi ono to dolazi na kraju" i da sepostave poslednje stvari pre prvih"43. Istorija moe dauradi vie nego da bude slukinja filozofije i da pripovedao nunom raanju istine i vrednosti; ona treba da budediferencijalno saznanje energija i klonua, uzvienosti iuruavanja, otrova i protivotrova. Ona treba da bude na-uka o lekovima44.

Najzad, poslednje obeleje delatne istorije. Ona sene plai da bude perspektivistiko znanje. Kad god je tomogue istoriari nastoje da izbriu ono to, u njihovomznanju, moe da oda mesto s kojeg gledaju, trenutak ukojem se nalaze, njihovo opredeljenje nastoje da izbriuneizbenost svoje strasti. Istorijski smisao, tako kako ga

Nie shvata, zna daje perspektivistiki i ne odbija sistemsopstvene nepravde. On gleda pod odreenim uglomsa namerom da procenjuje, da govori da" ili ne", da sle-di sve tragove otrova, da pronalazi najbolji protivotrov.Umesto da izigrava uviavnu povuenost pred onim togleda, umesto da u tome to gleda trai svoj zakon i damu podreuje sve svoje kretnje, njegov pogled jednako

dobro zna odakle gleda i ta gleda. Istorijski smisao prua

42 Sumrak idola,Nesavremena lutanja", 44.

43 Isto.,Um u filozofiji", 1 i 4.

44 Putnik i njegova senka, 188.


22/32

Spisi i razgovori

znanju mogunost da napravi svoju genealogiju u istom

pokretu u kojem i saznaje. Wirkliche Historie" pravi, uvertikali mesta kojeg se dri, genealogiju istorije.

6. U genealogiji istorije koju skicira u vie navrata, Niepovezuje istorijski smisao i storiju istoriara. I jedno i dru-go ima samo jedan poetak na kojem nema nieg istog,na kojem je sve smeano. Iz jednog istog znaka, u kojem

se mogu prepoznati kako simptomi bolesti tako i klicajednog divnog cveta, oni su izali u isto vreme, da bi setek potom razdvojili45. Sledimo, dakle, ne pravei razlikuizmeu njih, njihovu zajedniku genealogiju.

Provenijencija (Herkunft)istoriara je nedvosmislena:on je niskog roda. Jedno od obeleja istorije jeste da onanema izbora: njen je zadatak da sve sazna, bez hijerarhi-

je po vanosti; da sve razume, bez razlikovanja po visini;da sve prihvati, bez pravljenja razlike. Nita ne sme da jojizmakne, ali ni da bude iskljueno. Istoriari e kazati daje to dokaz takta i opreznosti: otkud im pravo da upliusvoj ukus kada se radi o drugima, emu da daju prednostkada je re o onome to se zaista dogodilo? U stvari, toje totalni nedostatak ukusa, svojevrstan prostakluk kojipokuava da uspostavi prisne odnose sa onim to je najuzvienije, to je zadovoljstvo u pronalaenju onoga toje nisko. Istoriar je neosetljiv na odvratnosti: ili bolje, onosea zadovoljstvo u onome to bi trebalo da mu budeodvratno. Njegova prividna vedrina trudi se da ne priznanita veliko i da sve svede na najslabiji imenitelj. Nita nesme da bude uzvienije od njega. Ako eli toliko da zna, isve da zna, to je zato da bi otkrio tajne koje ine manjim.

Prostaka radoznalost". Odakle potie istorija? Iz naroda.

45 Vesela nauka, 337.

79


23/32

Miel Fuko

Kome se obraa? Narodu. Govor koji on dri tom narodu

veoma podsea na govor demagoga: niko nije vei odvas", kae demagog, ,,a onaj ko bi imao toliko nadmenostida hoe da vas nadmai vas koji ste dobri taj je zao";istoriar, dvojnik demagoga, slui mu kao odjek: Nikakvaprolost nije vea od vae sadanjosti, a sve to se u storijimoe pojaviti sa izgledom veliine moje e vam pedant-no znanje pokazati kao neznatno i zlobno, kao nesreu".

Preci istoriara seu do Sokrata.Ta demagogija mora da bude licemerna. Ona mora da

skriva svoju pojedinanu mrnju pod maskom opteg. Iba kao to demagog mora da se poziva na istinu, na za-kon sutina i venu nunost, istoriar mora da se pozivana objektivnost, na tanost injenica, na nepromenljivuprolost. Demagog porie telo da bi utvrdio suverenost

bezvremene ideje; istoriar nastoji da izbrie sopstvenuindividualnost kako bi drugi stupili na scenu i mogli dauzmu re. On e, dakle, da se okrene protiv sebe samog:da umiri svoje pristrasnosti i da svlada svoja gaenja, dapomuti sopstvenu perspektivu kako bi je zamenio jed-nom fiktivno univerzalnom geometrijom, da podraavasmrt kako bi uao u kraljevstvo mrtvih, da stekne kvazi

egzistenciju bez lica i imena. I u tom svetu, u kojem ezauzdati svoju individualnu volju, on e moi da pokaedrugima neizbean zakon jedne nadmone volje. Briuiiz sopstvenog znanja sve tragove htenja, on e u predme-tu saznanja pronai oblik venog htenja. Objektivnostistoriara je preokretanje odnosa htenja u znanje, to je, uisti mah, i nuno verovanje u Provienje, u krajnje uzroke

i teleologiju. Istoriar pripada porodici asketa. Ne moguda podnesem te pohotne evnuhe istorije, sve te koketeasketskog ideala; ne mogu da podnesem te okreenenadgrobne spomenike koji proizvode ivot; ne mogu da

80


24/32

Spisi i razgovori

podnesem ta umorna i mlitava bia koja se ogru mudro-

u i koja posmatraju objektivnim pogledom"46.Preimo na Entstehungistorije; njegovo mesto je Evro-

pa XIX veka: domovina meanaca i kopiladi, epoha ovekameavine. U odnosu na trenutke visoke civilizacije,mi smo, evo, kao varvari: pred naim oima su razruenigradovi i zagonetni spomenici; zastali smo pred razvaljenim zidinama; pitamo se koji su bogovi obitavali u tim pra-

znim hramovima. Velike epohe nisu bile toliko radoznale,niti su imale toliko potovanja; one nisu poznavale pret-hodnike; klasicizam nije znao za ekspira. DekadencijaEvrope nudi nam grandiozan prizor iji se najjai momen-ti uskrauju, odnosno gube. Pozornica na kojoj se danasnalazimo ima svojstva pozorine scene; bez spomenikakoji bi bili nae delo i koji bi nam pripadali, mi ivimo u me-

teu kulisa. Ali to nije sve: Evropljanin ne zna koje; on nezna koje su rase izmeane u njemu; on trai ulogu koja bimogla da bude njegova; on je bez individualnosti. Prematome, razumljivo je zato je XIX vek, spontano, istoriar:malokrvnost njegovih snaga, meavine koje su izbrisalesva njegova svojstva, proizvode isti uinak kao i asketskamuenja; nesposobnost da stvara tu gde je, nedostatak

dela, obaveza da se oslanja na ono to je bilo uinjenopre i na drugom mestu, sve to ga prisiljava na prostakuradoznalost plebejca.

No, ako je genealogija storije upravo takva, kako semoe dogoditi da ona sama postane genealoka analiza?Kako to da ona ne ostaje demagoko i religijsko saznanje?Kako ona moe, na toj istoj sceni, da promeni ulogu? Kakodrugaije ako ne tako to je zgrabimo, to zagospodarimonjome i to je okrenemo protiv njenog roenja. To je, za-

46 Genealogija, III, 26.

81


25/32

Miel Fuko

pravo, svojstvo Entstehunga:to nije nuni ishod onoga

to je tako dugo bilo unapred pripremano; to je scena nakojoj se sile izlau opasnosti i sukobljavaju, na kojoj mo-gu da trijumfuju, ali mogu da budu i zaplenjene. Mestonastanka metafizike bila je upravo atinska demagogija,prostaka Sokratova mrnja, njegova vera u besmrtnost.Platon je mogao da se dokopa sokratske filozofije i da jeokrene protiv nje same i bez sumnje je, vie nego jedan-

put, pokuao to da uradi. Njegov poraz je u tome to jepostigao samo to da je utemelji. Problem XIX veka je tonije uinio za puki asketizam istoriara ono to je Platonuinio za Sokratov asketizam. Ne treba ga utemeljiti ufilozofiji istorije, ve ga pocepati u paramparad, poevod onoga to je proizveo: zagospodariti storijom da bi seupotrebljavala genealoki, to jest strogo antiplatonski. Ta-

da e se istorijski smisao osloboditi nadistorijske istorije.

7. Istorijski smisao moe se upotrebiti na tri nainakoji se, taku po taku, suprotstavljaju trima platonskimmodalitetima istorije. Prva upotreba, ona koja parodirastvarnost i ponitava je, suprotstavlja se reminiscenciji, od-nosno prepoznavanju, kao temi istorije; druga upotreba,koja razlae i ponitava identitet, suprotstavlja se istorijikontinuitetu, odnosno tradiciji; trea upotreba, ona kojartvuje i ponitava istinu, suprotstavlja se istorijisaznanju.Ma na koji nain da se upotrebi, re je o tome da se istorijazauvek oslobodi istovremeno metafizikog i antropolo-kog modela pamenja. Re je o tome da se od istorijestvori jedno protivpamenje i da se tu, potom, razvijejedna sasvim druga forma vremena.

Najpre parodijska i lakrdijaka upotreba. Tom meancui anonimusu, Evropljaninu koji vie ne zna ni ko je, nitikoje ime sme da nosi istoriar nudi rezervne identitete

82


26/32

Spisi i razgovori

koji su, naizgled, individualizovaniji i stvarniji od njego-

vog. Ali oveka sa istorijskim smislom ne srne da prevarizamena koju mu istoriar nudi: to je samo preruavanje.U Revoluciji se nudio rimski model, u romantizmu vitekioklop, u vagnerijanskoj epohi ma germanskog heroja;to su, meutim, samo dronjci ija nestvarnost upuuje nanau vlastitu nestvarnost. Ko god hoe slobodno moe daoboava te svetkovine i da u Bajrojtu slavi uspomenu na

novu onostranost; njemu je doputeno da od sebe pravistarinara praznih identiteta. Dobar istoriar, genealog,znae ta da misli o itavoj toj maskaradi. On nee da jeodgurne duhom ozbiljnosti; naprotiv, doterae je do kraj-nosti: on e da iskoristi veliki karneval vremena u kojeme se maske bez prestanka iznova pojavljivati. Umesto dapoistovetimo nau bledu individualnost sa snanim identi-

tetima prolosti, re je o tome da se i mi sami rasplinemou brojnim vaskrslim identitetima; i ponovo stavljajui svete maske Fridriha od Hoentaufena, Cezara, Hrista, Dionisa, Zaratustre moda iznova zapoinjui lakrdiju storije,preuzeemo u nau nestvarnost jo nestvarniji identitetBoga koji ga je vodio. Moda emo ovde otkriti oblastu kojoj nam je originalnost jo uvek mogua, moda kao

oni koji parodiraju storiju i kao boji pajaci"47. Prepozna-jemo na ovom mestu parodijski duplikat onoga to jedrugo Nesavremeno razmatranjezvalo monumentalnaistorija": storija koja je sebi postavila zadatak da obnovivelike vrhunce postanka, da ih zadri u veitoj sadanjosti,da ponovo pronae njihova dela, akcije, tvorevine, premamonogramu njihove unutranje sutine. Ali 1874. godine

Nie je toj storiji, potpuno posveenoj oboavanju, zamerao to prepreuje put aktuelnim silama ivota i njegovim

^ 5 one strane..., 223.

83


27/32

Miel Fuko

tvorevinama. U poslednjim tekstovima, naprotiv, re je o

njenom parodiranju kako bi se pojavila kao parodija sebesame. Genealogija, to je istorija kao usklaeni karneval.

Druga upotreba istorije: sistematsko razlaganje naegidentiteta. Jer, taj ipak veoma slabaan identitet, koji poku-avamo da osiguramo i okupimo pod maskom, nije nitadrugo do parodija: u njemu obitava mnotvo, nebrojenese due u njemu prepiru; sistemi se ukrtaju i jedni nadvla-davaju druge. Kada izuava storiju, ovek se osea srenim to, nasuprot metafiziarima, u sebi prua utoitene besmrtnoj dui, nego mnogim smrtnim duama"48.1 usvakoj od tih dua istorija nee otkriti zaboravljeni identi-tet, uvek spreman da se ponovo rodi, nego sloeni sistemmnogostrukih, razliitih elemenata, kojima ne dominira ni-kakva mo sinteze: Svesno sauvati i verno naslikati nekefaze razvoja koje beznaajni ljudi proivljavaju gotovo nerazmiljajui, a zatim ih briu s table svoje due, to je znaknadmone kulture... Prvi rezultat je da ljude razumemokao takve sasvimodreene sisteme i kao predstavnikeraznih kultura, to jest da shvatimo njihovu nunost, alii njihovu promenljivost. I obrnuto, da izdvajamo i samo-stalno razmatramo pojedinane delove sopstvenog raz-voja49. Svrha genealoki usmerene istorije nije da ponovopronae korene naeg identiteta, ve naprotiv, da ga sastrau rastvori; ona ne radi na tome da otkrije jedinstve-nu postojbinu iz koje potiemo, tu prvu domovinu kojojemo se, kako nam obeavaju metafiziari, vratiti; onaini vidljivim sve diskontinuitete koji prolaze kroz nas. Ta

je funkcija obrnuta od one koju je, prema Nesavremenimrazmatranjima,obavljala antikvarna istorija". U antikvar

48 Putnik i njegova senka(Pomeana miljenja i izreke), 17.

49 Ljudsko, suvie ljudsko, 274.


28/32

Spisi i razgovori

noj istoriji trebalo je prepoznati kontinuitete u kojima se

ukorenjuje naa sadanjost: kontinuiteti tla, jezika, grada;re je bila o tome da se, briljivom rukom negujui onoto je odvajkada postojalo, sauvaju, za one koji e potomdoi, uslovi pod kojima smo roeni mi"50. Takvoj jednojstoriji Nesavremena razmatranjasu prigovorala to rizikuje da sprei svako stvaranje u ime zakona vernosti. Malokasnije i to ve u delu Ljudsko, suvie ljudsko Nie po-

novo preuzima zadatak starinara, ali u sasvim suprotnomsmeru. Ako genealogija postavi pitanje tla koje je videlokako se raamo, jezika kojim govorimo, odnosno zakonakoji nama upravljaju, to ini da bi osvetlila raznorodnesisteme koji nam, pod maskom naeg jastva, uskraujusvaki identitet.

Trea upotreba istorije: rtvovanje subjekta saznanja.

Prividno, ili pre s obzirom na masku koju nosi, istorijskasvest je neutralna, liena svake strasti i predana samoistini. No, ispita li samu sebe i, uoptenije, istoriju svakenaune svesti, ona otkriva oblike i preobraaje volje zaznanjem: instinkt, strast, inkvizitorski bes, svirepu istananost, zlobu; istorijska svest otkriva nasilje opredeljenja:opredeljenja protiv neznalake sree, protiv snanih iluzi-

ja kojima se oveanstvo titi, opredeljenja za sve to jeopasno u istraivanju i uznemirujue u otkriu51. Istorijskaanaliza tog velikog htenjazaznanjem koje proima o-veanstvo, pokazuje, dakle, da ne postoji saznanje kojene poiva na nepravdi (da u samom saznanju, dakle, nepostoji pravo na istinu, odnosno temelj istinitog) i da je

50 Nesavremena razmatranja II", 3. (Upor. prevod Danila Baste,Plato, Beograd 2006.)

51 Upor: Zora, 429 i 432; Vesela nauka, 333; S one strane..., 229 i 230.

85


29/32

Miel Fuko

instinkt saznanja lo (da u njemu ima neeg ubilakog i

da on ne moe, da ne eli, nita da uini za sreu ljudi).I u svojim najirim dimenzijama, kakav je danas sluaj,htenjezaznanjem se ne pribliava optoj istini; ono nedaje oveku priliku da spokojno zagospodari prirodom;naprotiv, htenjezaznanjem ne prestaje da umnoava ri-zike; ono svuda uveava opasnosti; ono rui sve iluzornezatite; ono slabi jedinstvo subjekta; ono u njemu osloba-

a sve ono to ga sa strau razlae i ponitava. Umestoda se znanje, malo po malo, odvaja od svojih empirijskihkorena, odnosno od prvobitnih potreba koje su ga stvo-rile, kako bi postalo ista spekulacija potinjena samimzahtevima uma, umesto da bude vezano u svom razvojuza uspostavljanje i potvrivanje slobodnog subjekta, onosa sobom uvek nosi sve veu pomamu; instinktivno se na-

silje u njemu ubrzava i uveava; stare religije su zahtevalertvovanje ljudskog tela; znanje danas poziva na eksperi-mente na nama samima52, na rtvovanje subjekta sazna-nja. Saznanje se kod nas pretvorilo u strast koja ne zazireni od kakve rtve i, u osnovi, plai se jedino sopstvenoggaenja... Moda e ak strast za saznanjem dovesti dopropasti... Ako strast ne dovede do propasti oveanstva,onda e oveanstvo propasti zbog slabosti. ta bismovie voleli? To je glavno pitanje. elimo li da oveanstvozavri u vatri i svetlosti ili pak u pesku?"53. Vreme je da dvavelika problema koja su podelila filozofsku misao XIX veka(uzajamno utemeljenje istine i slobode, mogunost apso-lutnog saznanja), te dve teme koje su nam veim delomzavetali Fihte i Hegel, zamenimo temom o tome kako bipropast, koju donosi apsolutno saznanje, mogla da bude

52 Zora, 501.

53 Isto, 429.

86


30/32

Spisi i razgovori

deo utemeljenja bia"54. to ne znai, u smislu kritike, da

je volja za istinom ograniena konanou saznanja, veda ona gubi svaku granicu i svaku usmerenost istine urtvi koju mora da prinese subjektu saznanja. Moda tupostoji samo udesna ideja koja bi, jo i sada, mogla daponiti sve druge aspiracije, tako to bi odnela pobedunad onim najpobedonosnijim hou rei: ideja oveanstva koje se rtvuje. Moemo se zakleti da ako se ikada

sazvee te ideje pojavi na horizontu, saznanje istine eostati jedini veliajan cilj kojem bi takva jedna rtva bilasrazmerna, jer za saznanje nijedna rtva nije isuvie velika.Meutim, problem nikada nije bio postavljen"55.

Nesavremena razmatranjagovorila su o kritikoj upotre-bi istorije: tu se prolost izvodi pred lice pravde, noem seodsecaju njeni koreni, brie se tradicionalno oboavanje

kako bi se oslobodio ovek i kako mu se ne bi ostavilodrugo poreklo izuzev onog u kojem on eli da se prepo-zna. Toj kritikoj istoriji Niejezamerao to nas odvaja odsvih naih stvarnih izvora i to jedino brizi za istinu rtvujesamo kretanje ivota. Malo kasnije vidimo da Nie preu-zima isto ono to je prethodno odbijao. On to preuzima,ali sa sasvim drugaijim ciljem: nije re vie o tome da se

naoj prolosti sudi u ime istine koju bi naa sadanjost dazadri; re je o tome da se subjekt saznanja izloi opasno-sti od unitenja u beskonano rairenoj volji za znanjem.

U izvesnom smislu genealogija se vraa trima modali-tetima istorije koje je Nie razmatrao 1874. godine. Onaim se vraa bez primedbi koje im je tada bio uputio u imeivota, u ime njegove moi da potvruje i stvara. Ali onase tim modalitetima vraa preobraavajui ih: oboava-

54 S one strane..., 39.

55 Zora,45.

87


31/32

Miel Fuko

nje spomenika postaje parodija; potovanje starih konti-

nuiteta postaje sistematsko razlaganje; kritika nepravdiprolosti poisredstvom istine koju ovek poseduje danas,postaje destrukcija subjekta saznanja putem nepravdesvojstvene volji za znanjem.


32/32

Intelektualci i mo*

Miel Fuko: Jedan maoista mi je rekao: Dobro razumem zato je Sartr sa nama, zato se bavi politikom i ukom smislu on to ini; tebe, strogo uzev, razumem po ma-lo, ti si uvek postavljao problem utamnienja. Ali Deleza,njega stvarno ne razumem". Ta me je nedoumica silnozaudila zato to mi se sve to ini vrlo jasnim.

il Delez: Moda je to stoga to mi odnose teorijapraksa doivljavamo na nov nain. Praksa se as shvatalakao primena teorije, kao posledica, as obrnuto, kao onoto mora da nadahnjuje teoriju, kao ono to je i samo stva-ralako za neki oblik teorije u dolasku. Kako god, odnositeorije i prakse shvatali su se kao oblik nekog procesatotalizacije, u jednom ili u nekom drugom smislu. Za nasse, moda, pitanje postavlja drugaije. Odnosi teorijapraksa mnogo su parcijalniji i fragmentarniji. S jedne straneteorija je uvek lokalna, vezana za neku malu oblast, i onamoe biti primenjena u nekoj drugoj, manje ili vie udalje-noj oblasti. Odnos primene nikada nije odnos slinosti. Sdruge strane, im teorija zaroni u sopstvenu oblast, ona

* Les intellectuells et le pouvoir (razgovor Michel Foucault Gilles Deleuze, 4. mart 1972)", L'Arc,49/1972. [Dits et crits I (106),

Documents

Fuko - Nice, Genealogija, Istorija