Novi TalasUvodjenje pojma "Novi talas"Sticanje svesti o postojanju identiteta svojevrsnog omladini pruza povod za sprovodjenje niza dealjnih israzivanja janog mnjenja. Izmedju 1957 i 1960 ankete preplavljuju novine, casopise... inicijativu pokrece casopos LA NEF jos u martu 1955 objavljivanjem specijalnog broja pod nazivom "Omladino, ko si ti ?" Tokom 5 godina sprovedeno je vise od 30 nacionalnih istrazivanja. Istrazivli su sksualni zivot mladih, veru u boga, kulturne sklonosti, delikventna ponasanja... Nastojali su da razumeju mlade Francuze. Zakljucuju da omladina stice svest o sebi, da zeli da se razlikuje od sveta draslih, noseci drugaciju garderobu, ponasajuci se drugacije, smelije... jedan od prvih zakljucaka je bio da mladi samo trose svoje vreme da zele da ubiju dosadu i da traze razbibrigu. Medjutim poslednje istrazivanje sprovedeno 1957. godine je dosta optimisticnije. l'Express uvodi termin "Novi talas" tako sto na naslonu stranu stavlja lice nasmejane mlade zene sa naslovom "Novi talas dolazi". Sprovodi se nacionalana anketa sa pitanjima za mlade uzrasta 18-30 godina izmedju 5. i 12 oktobra. Zatim L'Express predstavlja konacne rezultate pod nazivom "Nacionalni izvestaj o omladini". Zakljucuje se da omladinu pokrecu zajednicke vrednosti, a narocito zajednicka kultura. Novi talas predstavlja ljude slicnih sklonosti, sentimentalnih, odevnih, muzickih i kinematografskih vrednosti. 26. Juna 1958 L'Exspress konacno etablira izraz "Novi talas" time sto ga istice na naslovnoj strani pod naslovom "List novog talasa". Portret novog talasaU to vreme film za jedan deo francuske omladine predstavlja vaznu umetnost, dok za druge predstavlja glavni izvor zabave. To je vreme masovne posete bioskopima. Cak polovinu publike cinili su mladi doba od 15-25 godina. Oni su oni koji su odrzali popularnost u godinama kada je zbog pojave televizije posecenost bioskopima pocela da opada. Mladi u to vreme zive za film, zive sa filmom i u filmu. Poistovecuju se sa glavnim likovima, devojke pocinju da se oblace kao filmske zvezde a kod momaka se cuju replike iz ponzatih americkih filmova.Mladi su oduvek bili omiljena tema filma, obradjivali su je kako americki tako i francuski reditelji. Medjutim od 1957. godine neki reditelji zele da iskoriste to odusevljenje omladinomi tu zelju da se za omladimom vise sazna. To je trenutak da se napravi portret te omladine. Bilo je nekoliko pokusaja vec starih reditelja da iskoriste tu "zlatnu zicu" kako bi se proslavili. Medjutim jedini film koji predstavlja portret mladosti tog vremena je film Varalice, Marsela Karnea, snimljen 1958. godine koji dozivljava ogroman uspeh i veliku slavu. Sa preko 900 000 gledala sirom Francuske. Za siroku publiku taj film prati fenomen "Novog talasa", gledaoci ga prate sa radoznaoscu ne bi li saznali vise o novom talasu.Medjutim film Varalice niposto ne spada u filmove novog talasa, vec naprotiv spada u one koje ce Trifo naziva "Stari talas". Tada je vec bilo jasno da je to odlicna tema da se zaradi novac i onda mnogi reidtleji hrle ka tome, i 1959. godine nastaje na desetine fimova u kojima zapravo mladi vise lice na karikature novog talasa nego ono sto zapravo jesu. Iako ima elemanta novog talasa "super zurke","motori", "Gramofoni","Mlade devojek koje se oblace neobavezno"... Karne je zapravo iskoristio ideju novog talasa da bi zaradio novac ali ugadja sebi i zeli da pokaze da je sacuvao svoje majstorstvo tako da on mlade uglavnom koristi kao marionete nezainteresovan za njih zbgo preziraUspon novog talasa1959 je godina uspona Novog talasa. U selekciji Kanskog festivla nije se nasao film Karnea niti bilo kog velikog, iskusnog reditelja vec 3 mlada filma, 3 filma novog talasa. To su "400 udaraca","Crni orfej" i "Hirosima, ljubavi moja" . Ova tri filma rezirali su mladi reditelji Fransoa Trifo, Marsel Kami i Alen Rene. Desilo se to da je komisiju za izbor filmova nadahnuo mladi talas koji se siri Francuskom,Ministar nadlezan za sedmu umetnost pogledavsi ova tri filma rekao je "Trifoov film je dobar, Kamijev je slabiji a Alenov je vrlo fobar".Film "400 udaraca" triumfuje u Kanu. Festival neki casopisi nazivaju "Festival, cuda od dece" Magazin Elle je obajvio "Treba priznati da smo svi bili spremni da se dosadjujemo na 12. festivalu Kanu, ocekivali smo da srenemo ista imena kao i na prvom samo 11 godina starije. Zaista smo bili spremni da prisustvujemo agoniji Festivala. Kakva sreca sto smo se prevarili, nikada festival nije bio tako mlad i tako sreca sto zivi za slavu jedne umestnosi koja voli mladost. Da, Francuski film je ponovo rodjen" Uz filmove sa kanskog festivala "400 udaraca" i "Hirosima, ljubavi moja" , Sabrolov film "Rodjaci" i film "Do poslednjeg daha" Zan-Lik Godara koji je snimljen u duhu kanskog festivala dobijamo kvartet filmova koji su nametnuli novi talas. Svaki film je kostao izmedju 50-70 miliona tadasnjih franaka a svaki zaradio 350-450 miliona. I svaki od ova 4 filma predstavlja zapravo portret novog talasa. Nakon ogromnog uspeha ovih filmova, koji su zaejdno imali preko 1.6 miliona gledalaca, producenti su dezorijentisami propascu franuskog filma i dajusansu sve vecem broju mladih reditelja. Trifo je pricao kako se nalazi u euforiji, kako zivi u snovima, kako ono sto je 1958. godine mogla da bude puka masta posle kanskog festival je postava stvarnost i svakodnevica. Za 3 godine novog talasa pojavice se tacno 149 filmova novih reditelja. Do tada nikada nije zabelezen takav priliv mlade krvi u filmskoj industriji. Neki od najvaznijih filmova tog vremena su, pored gore navedenih 4, i "Lepi Serz", "Voda u sutima","Dobre zene","Pucajte u Pijanustu"," Lola","Zena je zena",:"Zil i Dzim","...Sta, dakle, tacno oznacava novi talas? Osim sto je drustvena pojava, moda jedne sezone, onobuhvata nekoliko krugva sieasta razlicirog raspona.Najsiri krug obrazuju sineasti koji su prvi dugometrazni film snimili imedju 1957.-1962. Njih je blizu sto pedeset sa preko dvesta pedeset filmova. Vecina tih sineasta nece se probiti i njihova ce karijera trajati koliko i sam talas. Ipak ce dvadesetak reditelja nastaviti svoje delo, cesto na veoma samosvojan nacin. Nova publika, svakako ogranicena ali dovoljna, kako u Francuskoj tko i u inostranstvu omogucice atorima poteklim iz novog alasa da nastave svoj rad nezavisno.Medjuim pre svega rec je tome sta je sve novi talas promenio u francuskom filmu. Izdavaja se nekoliko stvari po kojima je moguce definistai jedinstvo pokreta i ocenii dubinu promene. Novi talas je pre svega ekonomski dogadjaj. Zajednicku karakteristiku mladih reditelja novog talasa, vise nego mladost i neiskustvo, cini uzuzetnost uslova u kojima su proizvedeni njihovi prvi filmovi. U tome je radikalna novina koja stvara pukotinu u tradicionalnom sistemu. Mladi reditelji zaobisli su produkcijska pravila. Izveli su revoluciju u nacinu produkcije , obaveznom putu od ideje o filmu koju zastupaju i prakse koju ce sprovesti. Oni nisu snimali u velikim studijima, njihova snimanja nisu trajala po godinu, dve, "Do poslednjeg daha" snimljen je za 3 nedelje. Izasli su na ulice, snimali su slobodnim stilom iz ruke, koristili prirodno svetlo ec postojece rekvizite. Zvuk su snimali na licu mesta sa magnetofonima a ne kasnije u studijima kakva je tradicija bila. Ali nisu oni poceli da snimaju ako samo zato sto su zeleli, vec jer su im budzeti bili takvi. Upravo to je kljucno. Pokazati da nije potrebno na milione za snimanje filma, da je to moguce odraditi i manje kvaliteno a da i dalje ostaje profesionalno.Jos jedna osobina njihovog novog nacina snimanja je manje planiranja unapred, davanje vece slobode glumcima, uvodjenje vise imrpovizacije. Veca je posvecenost asistenata, manje je postovana satnica pa je sam rad na filmu bio mnogo slobodniji i posveceniji. Ako je scena u autu oni snimaju u autu gde ce glumac stvarno da vozi jer onda se vidi da zapravo vozi a ne da je usredsredjen na dijalogi da cesto ni ne gleda na ulicu kao kad se snima u studijima. Novi talas premesta centar gravitacije sa scenarija na sam snimateljski proces. Trifo je govorio kako su snimali 15 puta brze a sa 10 puta manje para a da u njihovim opustenim i zivim filmovima sada ima i vise atmosfere. Ta generacija dala je mnogo novih glumaca jer su o prvi put mladi dobijali sansu. Ali, najvanija tehnika karakteristika filma novog talasa je njegov neravnomeran, eliptini stil montae, u koji spada veliki procenat montanih skokova unutar scea, kao i neslaganje unutar scena, to je u slubi unitenja duhovnog i i vremenskog kontinuiteta koji bi gledalac trebalo da prihvati prilikom gledanja filma.Najradikalniji od svega, meutim, bio je Godarov nain primene montanog skoka, u kome se odeljak jednog kontinualnog snimka eliminie, a ono to ostane podeli se napola, dajui potpuno nenaturalistiku elipsu usred radnje, to ukazuje na rediteljevu mo da upravlja svim aspektima ovog medija.Poslednji trzaji Sta je zapravo "Novi talas" ? Zakljucak