F L A V I J E A R I J A N

PRIRUNIK E P I K T E T O V

M A L A F I L O Z O F S K A B I B L I O T E K A

Flavije Ari jan

Prirunik Epiktetov

Preveo i uvod napisao D-r Milo N . uric

Tekst originala iz kojega je P r i r u n i k preveden: Epdiabeti EncMridion u zborniku Epdc-teti D i s s e r t a t l o n e s ab A a r i a n o d i -gestae ad fidem codids Bodleiantl iterum recensuit H . Schenkl, Bibl. Teubn. , 1.

K U L T U R A 1958 B E O G R A D

U v o d

I G L A V N I P R E T S T A V N I C I STOIKE KOLE U istoriji Stoike kole, koja je izgradila najznameni-

Urednik ti i i sistem helenistikog vremena, razlikuju se tri perioda: Vi,i Vavi^r stariji period (od god- 300-e do 130-e s. e.), srednji i l i , bolje. V U K O ravicevic helensko-rimski (od god. 130-e do 50-e s. e.) i pozni (od

god. 50-e s. e. do u IIIi vek n. e.). a) STARIJI PERIOD

Stoiku kolu osnovao je e iz Kiti je na Kipru. Posle dugog naunog pripremanja i ugledajui se na Epi-kura, on se god. 301-e sam pojavio kao uitelj Filosofije i otvorio svoju kolu, a kao mesto svojih predavanja odabrao je na atinskom trgu Islikani trem ( ), koji se tako zvao po tome to je bio ukraen Polignotovim freskama, koje su slavile junaka dela Atinjana (D. L . VII 5).

Kao Zenonovi uenici isticali su se A r i s t o n , M i l t i -jadov sin iz Hija, koji je zbog svoje izvanredne besednike obdarenosti imao nadimak Sirena, zatim e r s e j , iz K i tije, Zenonov zemljak, e r i 1 iz Kartagine, mnogostrano obdareni D i o n i s i j e iz Herakleje na Pontu, s nadimkom Metatemen, jer je docnije priao Kirenskoj i l i Epiku-rovoj koli, A r a t iz Sola, pesnik Nebeskih pojava, a naroito 1 e a n t iz Asa u Troadi.

Kleantovi uenici b i l i su S f e r iz Bospora, a naroito H r i s i p iz Sola, koji je svojom sistematizatorskom sposobnou i revnosnom i svestranom obradom celokupnog materijala izgradio pravi sistem ortodoksnog stoikog uenja i tako postao drugi, tj. definitivni osniva kole.

5

Za svoga naslednika Hrisip je odredio svoga ueg zemljaka Z e n o n a iz Tarsa. Ovoga je nasledio D i g e iz Seleukije na Tigridu, koji je ve sluao Hrisipa i god. 155-e, zajedno sa akademikom Kameadom i peripate-tiarem Kritolajem, bio trei lan poslanstva koje su A t i -njani poslali u Rim.

Diogenovi uenici b i l i su A n t i p a t a r iz Tarsa, njegov naslednik u sholarhatu, uz kojega se esto pominje njegov zemljak A r h e d e m, osniva stoike filijale u Babilonu, zatim veoma samostalni i mnogostrani e t iz Sidona, A p o l o d o r iz Seleukije, znameniti gramati-ar A p o l o d o r iz Atine, pisac Hronike, i G a j 1 o-s i j e iz Kume, koga Plutarh u ivotu T. Grakha prikazuje kao slobodoumna oveka: on je bio duhovni zaetnik agrarnih reformi Tdlberija Sempronija Grakha. 1

Od spisa starih stoiara sauvani su samo odlomci. Oni se nalaze sabrani u zborniku Stoicorum veterum fragmenta collegit Joannes ab Arnim. Vol . I: Zeno et Zenonis discipuli, Lips. 1905, vol. II: Chrysvppi fragmenta logica et physica, Lips. 1903; vol. III: Chrysippi fragmenta mordlia. Fragmenta succesorum Chrysippi Lips. 1903; vol. IV: Indices conscripsit M . Adler, Lips. 1924.

b) HELENSKO-RIMSKI PERIOD 1. Panetije

Od Antipatrovih uenika najznamenitiji bio je P a n e t i j e , roen izmeu god. 185-e i 180-e, a uroro u poetku I-og veka s. e. On je Antipatra i nasledio kao sholarh (Ind. Herc. col. 53) i njime poinje nov razvitak i srednji period Stoike kole. Bio je iz Linda na ostrvu Rodu, koji je svojim geografskim poloajem i pregalatvom svoga stanovnitva postao najznamenitije trgovako mesto u Egeidi i okolnim oblastima, i gde se staro helenstvo dorske k rv i i dorskog duha najistije ouvalo. U politikom pogledu Rod se odlikovao uzornom umerenom demokratijom (Cic. De rep. III 48), svojom eunomdjpm i socijalnim duhom po-sednikih klasa (Strab. X I V 652653), koje su svojom po-

1 Videti: Veljko Gortan, Filotof Blosije i Tiberije Grakho,

Zbornik radova Filosofskog fakulteta u Zagrebu, knj. I (1951), 423432.

litikom dalekovidnou umele da ostrvu sauvaju stvarnu samostalnost i da mu pribave znaaj politikog inioca koji je od Rimskog senata uziman u raun. Najstariji sin Nika-gore, svetenika dorske Atene, Panetije pripadae uglednoj porodici, koja se odlikovala u borbi i odnosila pobede u sportu (Strab. X I V 655).

Posle Antipatra on je u Pergamu sluao Krateta iz Mala, kome su ga mogle dovesti njegove estetike i knjievne naklonosti, a zatim, kad je doao u Atinu, Diogena i ostao Stoikoj koli veran i posle njegove smrti, za sho-larhata Antipatrova. Osim spisa Stoike kole, on je poznavao spise i drugih filosofijskih kola, tako da je Kikeron mogao njemu kazati: Semper habuit i n ore Platonem, Aristotelem, Xenocratem, Theophrastum, Dicaearchum, ut ipsius scripta declarant" (De fin. IV 28, 79).

Za njegov ivot b i l i su presudni njegov dolazak u Rim i poznanstvo s mnogim uticajnim Rirnljaniima, a naroito s Gajem Lelijem i njegovim prisnim prijateljem Publijem Kornelijem Skipionom Afrikancem Mlaim, s kojim je moda ve god. 146-e bio u Glavnom stanu pred Kartagi-nom. Kad je Skipion, god. 146-e, po nareenju vlade, pre-duzeo veliki put na Istok da u samim mestima proui politike prilike, pozvao je Panetija da kao njegov pratilac uestvuje u tome putovanju. Put je trajao vie od godinu dana, i oni su obili Egipat, Siriju, Pergam, Heladu i Rod. Izmeu god. 142-e i 140-e saobraao je Panetije u Skipio-novoj kui s istoriarem Polibijem, koji nije bio filosof, ali se njegova originalnost sastojala u tome to je shvatio da je rimska vlast nad svetom bila istorijska nunost, razabrao duboke uzroke toga golemoga dogaaja i proraunao mu posledice. Panetijev boravak u Rimu znaajan je naroito zbog toga to su on i Gaj Blosije, njegov sauesnik, stoiku filosofiju presaivali na rimsko zemljite, gde je ona izvrila velik utkaj 2 , ali je jo vanije bilo to to je on

* Vidett: Svet. Nikolajevi, stoicizmu u rimskoj dravi, Otadbina IV (1888), 23268; . Vernon Arnoldi, Roman Stoicism, Cambridge 1911; L Meylan, Panitius et pinatration du stoicisme d Rome au dernier siicle de la Republique, Rev. de Theol, et de Philos. 192S, 172201; J. Kaerst, Scipio Aemilianus, die Stoa und der Prinzipat, Neue Jahrb. ftir Wiss. und Jugendb. 1929, 653^ 675; Ch. N. Smiley, Stoicism and Us Influence on Roman Life and Thought, Class. Journ. 29 (1934), 645657; Pietro de Francisoi, Lo rpirito della civilti Romana, 1940, nem. prevod 1941, 178194.

7

u Rimu u najveoj meri proirio svoje vidike i to je imao :prilike da u skipionskoj atmosferi uoi metode i snage koje -su odreivale sudbinu Rima, a time i sveta. Za Helene i Rimljane Skipion i Panetije bi l i su uzoran primer prijateljstva izmeu dravnika i pretstavnika nauke. Kao filo-sof on je uivao veliki ugled kod rimske aristokrati je, i Kikeron, naprimer, zove ga vel princeps eius, sc. Stoicae disciplinae (De div. I 3, 6, Acad. II33,107) ugravissimus Sto-icorum (De o/f. II 14, 5). Poslednjih godina svoga ivota boravio je delom u Rimu, delom u At in i , al i se naposletku nastanio u At in i , gde je Antipatra pomagao u nastavi, a kad se ovaj zbog starosti postepeno povlaio i ostajao kod kue, isprva ga je zamenjivao i naposletku, kad je Antipatar umro, postao upravnik kole. Pravi Helen, stoiar iz Linda izvrio je pohelenjivanje Stoe, tj. uneo u nju nov duh i otvorio u njoj nov razvitak.

Od Panetijevih spisa, u kojima je veim delom obraena praktina filosofija, najuveniji bio je onom io dolikuje ( ; ), u kome, po Kikeronovu sudu, sine controversia de officiis accuratissime disputavit (De off. III 2, 7), i koji je Kikeron slobodno obradio u prvoj i drugoj knjizi svoga spisa dunostima. Od ostalih spisa pominju se eutimiji, filosofijskim pravcima, pro-mislu, Sokratu i sokratovcima.

Njegovi uenici od Rimljana b i l i su K v i n t M u -k i j e S k e v o l a , G. F a n i j e , P. R u t i l i j e R u f , L . l i j e , M . V i g e l i j e , S p . M u m i j e , S e k s t P o m p e j , L . L u k i l i j e B a l b o , a od Helena M n e -s a r h iz Atine, njegov naslednik u sholarhatu, H e k a -t o n s Roda 3, D a r d a n iz Atine, A p o l o n i j e iz Nise u Frigiji , A s k l e p i o d o t iz Nikeje, D i o n i s i j e iz Kirene, a najvei i najznamenitiji od svtih bio je s i d o-n i j e, koji je iveo od 135-e do 51-e god. s. e.

Panetijeve i Hekatonove fragmente izdao je . N . Fowler, Panaetii et Hecatonis librorum fragmenta, Bonnae 1885 Diss.

' Vid. Gomoll, Der stoische Philosoph Hecaton, Bonn 1933.

2. Posidonije

Roen u Apameji u Sirij i , P o s i d o n i j e se, posle veih nauno-dstraivakih putovanja po Italiji, Galiji , Ld-guriji, paniji, Sicil i j i i severnoj Afr ici , nastanio u Rodu, .koji mu je postao druga postojbina. T u je osnovao uvenu jSkolu, gde su ga pored drugih istaknutih Rimljana sluali Kikeron i Pompej. Kao Solon, Pitagora, Herodot, Platon, Eudokso, Demokrit, i on je, dakle., putovao, i njegova shva-tanja su odraaj njegovih putovanja, i otuda njegov uni-versalizam nije enciklopedijske prirode, ne lei u strukama, nego u otrini oka kojim on ne samo da uoava ono ?to je naroito, individualno i karakteristino kako u prirodi tako i u duhovnom ivotu nego sagleda celinu kojom je obuhvaeno i ono to je rastrojeno i rastureno. K . Rajnhart Posidonijev sistem, s obzirom na metodu kojom je izgraen, obeleava kap najistiju filosbfiju oka a za samog Po-sidonija kae da je der grosste Augendenker der Antike" 4 . Najuniversalniji duh to ga je helenizam iznedrio', on je bio dravnik, mislilac, ispitiva, vaspita, istoriar kulture, etnograf, tuma svih stvari. On ponovo obraa panju na Prirodne nauke i uvodi ih u Stou, laa se Aristotela, i to aristotelisanje ( ) zameraju mu strogi stoi-ari (Strab. II p. 104). K . Prehter ovako ga prikazuje: , ,U spajanju istonjakog i helenskog naina postojanja pravi pretstevndk helenizma, u isti mah i mistiar i racio-nalist, onaj ko veruje u udesa i eksaktan etiolog, spekula-Mvan mislilac i empiriar, samostalan posmatra i preraiva istorijske tradicije, prirodnjak i poznavalac ljudske prirode i u oblasti praktike politike, on je sebi, samo deli-mino idui tragovima svoga uitelja Panetija, stvorio shva-tanje sveta u kome se dosoikratski, platonski, aristotelski i stoiki elementi vezuju u skladno izgraen sistem." 5 Kao pitagorovac Arhita, kao peripatetiar Demetrije Faleranin. kao njegovi prtethodnici u koli Persej i Sfer, i r d s k i s t o i a r u d r u i v a o j e u s e b i d r a v n i k a i f i l o s o f a : bio pritan, najvii dravni slubenik u gradu i dvaput je putovao u R im diplomatskim poslom, god. 87-e i 51-e, jer su ga Roani nagradili graanskim pravom.

4 K. Reinhardt, Poseionios, Munehen 1921, 56.

5 K. Praechter, Die PMlosophie des Altertums, Berlin 1926,478.

8

Posidonijeva prouavanja i spisi prostiru se gotovo na sve pozitivne nauke njegova vremena: Matematiku, Astronomiju, Fiziku, Geografiju, Istoriju i Gramatiku, a svoja f i -losofijska shvatanja izloio je u spisima dui, vrlinama, svemiru, strastima, gnevu, onom to dolikuje i drugima. Odlomke iz njegovih spisa izdao je J . Bake, Posi-donii, Rhodii reliquiae doctrinae Lugd. Bat. 1810, ali ovaj Zbornik je posle novijih prouavanja Posidonija zastafeo.

Posidonijev naslednik u sholarhatu na Rodu bio je njegov unuk po keri J a s o n iz Nise, koji se bavio pisanjem biografija i spisa iz Istorije filosofije.

3. Stoiari u Tarsu

Od ostalih uenika isticali su se A t e n o d o r , s nadimkom Kordilion, iz Tarsa, jedan od uitelja Markija Por-kija Katona Utikog, i A t e n o d o r , sin Sandonov iz Kane kod Tarsa, koji je po svom zaviaju imao nadimak Kanjandn. _.

Ako napomenemo da je po nekim izvorima i sam H r i -sip bio Taranin, onda bismo sa poslednjom dvojicom i sa dosad pomeimtim filosofima iz Tarsa imali est stoiara iz toga grada. Ovom prilikom zadraemo se na tom gradu i na starim vestima njegovim filosofima.

Posle rasturanja Aleksandrove imperije Tars je uao u sastav Seleukove drave. Bio je napredna varo, jer se nalazio u velikoj krasnoj dolini sa dovoljno vode, a punoj svakojakog drvea i loze; a rodi i mahunica, proso, penica i jeam" (Xen. Anab. I 2, 22). Dananji Tars lei na istom mestu gde i stari; to je, dakle, jedan od malog broja mediteranskih gradova koji imaju gotovo t r i hiljade godina svoga neprekidnog postojanja. Znaajno je da se f i l o s f i i z T a r s a p o j a v l j u j u i k a o d r a v n i c i u s v o m e z a v i a j u . Platonsko-aristotelski ideal filosofa kao dravnika i dravnika kao filosofa ostvaruje se jedno vreme i u Tarsu. Geograf Strabon kae njima ovo:

Tamonji stanovnici (tj. Tarani) revnosno neguju Filosofiju kao i sve ostale opte nauke, tako da nadmauju ne samo Atinu i Aleksandriju nego i svako drugo mesto koje bi se jo moglo pomenuti i u kome ima kola i filoso-fijske nastave. A l i razlika je samo u tome to su oni koji se

u Tarsu bave naukama svi domai ljudi, a stranci ne dolaze lako; Tarani i ne ostaju onde, nego idu u inostranstvo radi usavravanja i , kad svoje obrazovanje dovre, rado ostaju u stranom svetu, tako da se samo malo njih vraa... Osim toga, Tars je mnogoljudan i moan, jer zauzima poloaj metropole.

Od tamonjih ljudi stoiari su bi l i Antipatar, Arhedem i Nestor, zatim dva Atenodora, od kojih je jedan, onaj s nadimkom Kordilion, ve kao star ovek iveo u kui Marka Katona i kod njega umro, a drugi, Sandonov sin, ...bio uitelj caru Augustu i stekao velik ugled, a zatim se, ve ostareo, vratio u otadbinu i oborio tadanji ustav, po kome je, pored ostalih, gradom ravo upravljao naroito Boet, koliko lo pesnik toliko i lo graanin, a l i zbog laskanja gomili veoma moan... U tom poloaju Atenodor je zatekao grad, i on se neko vreme trudio da razlozima preobraa ne samo Boetanego i njegove pristalice; ali kad oni n i od kakve samosionosti nisu prestajali, on se poslui slobodom koju mu je dao car, te ih istera osudivi ih na prognanstvo... T i ljudi behu, dakle, stoiari... Naroito R i m moe da pokae mnotvo naunika roenih u ovom gradu, jer je on pun Tarana i Aleksandrinaca. Eto, takav je Tars" (XIV 673, 12675, 25). ' , .

Da je Atenodorova filosofska uprava bila valjana, vidi se otuda to su mu Tarani jo u LuMjanovo doba svake godine inili poasti kao heroju (Macrob. 21, vid. i D. Chrys. Or. X X X I I I 48). Dodajmo jo da je Tars, kome ve Kse-nofont kae da je grad velik i bogat" (Anab. I 2, 23), a Julije Kesar Oppidum fere totius Ciliciae nobilissimum fortissimumque" (Bell. Alex. 66), bio zaviaj apostola Pavla, koji za se kae: Ja sam ovjek Jevrejin iz Tarsa, graanin poznatoga grada u K i l i k i j i " (Act. apost. 21, 39). Zato je Tars uivao veMk ugled u hriana (Basil. Seleuc. 557 A ; Zo-nar. 15 , XI I 23, XIII 12).

Suprotno pripadnicima Epikurove kole koji su se radi obezbeenja line udobnosti kloni l i praktike politike, stoiki filosofi uviali su moralnu meuzavisnost drave i graana, te su stupali u dravne poslove kao savetnici i pomonici vrhovnih dravnih rukovodilaca i zajedno s njima osnivali i l i odravali i unapreivali red, sklad i mir u dravi i l i i sami postajali vrhovni dravni rukovodioci.

10 11

c) POZNI PERIOD

Iz poznoga perioda, tj. od poetka I-og do sredine TII-eg veka, poznato je oko pedeset pripadnika Stoike kole, od kojih su najznamenitiji L u k i j e A n e j S e n e k a , E p i k t e t i M a r k o A u r e l i j e .

1. L. Anej Seneka

L . A n e j S e n e k a , jedan od najveih pretstavnika u R im presaenog stoicizma, rodio se god. 4-e s. e. u Kor -dubi (Spanija) od oca M . Aneja Seneke, uvenog retora, i majke Helvije, blagorodne i veoma obdarene ene. Fizike roditelje ne moemo sebi odabrati, ali moemo duhovne", kae Seneka u spisu kratkoi ivota (15, 3), i on je sam sebi birao duhovne roditelje. To su bi l i otion iz Aleksandrije, koji je pripadao eklektikoj koli Kvinta Sekstija, zatim stoiar Atal , sekstijevac Fabijan Papirije i Mniar Demetrije. Za carovanja Kaligulina postao je lan Senata. Stekavi veze' sa carskom okolinom, upustio se u intimne odnose s Julijom Lavilom, sestrom Kaligulinom, i zato ga Klaudije, na potsticaj Mesalinin, progna, god. 41-e, na Korsiku. Osam godina docnije Klaudije, na molbu A g r i -pine, svoje druge ene, pozva ga da se vrati, imenuje ga za pretora i postavi za vaspitaa svome sinu Neronu. Kad je ovaj seo na presto, Seneka zajedno s iskusnim i ozbiljnim Afranijem Burom dobije konsulat, god. 57-e. Jedno vreme Neron i nije upravljao svetskom dravom, nego Seneka, i to doba pozdravljeno je kao zora zlatnoga vremena i smatrano kao najsrenije doba rimske carevine (Cass. Dio 61, 3, 3).

Kao Panetije i Posidonije, i Seneka je, dakle, bio i dravnik i mislilac. U svom spisu De otio on i sam kae sebi: Natura utrumque facere me voluit, et agere et con-templationi vivere (Priroda me je odredila i za jedno i za drugo, za praktiko delanje kao i za slobodno teorijsko zanimanje.") (5, 8). Tu je on helenski t e r m i n i ' a)preveo reju contemplatio, ali pod njom nije, kao Aristotel, razu-mevao samo nauno prouavanje, nego Filosofiju kao razmiljanje celokupnom ljudskom ivotu.

Iako je u spisu De tranquilitate animi pisao da -je polisa aktivnost moralna dunost svakoga graanina, Se-

se god. 62-e, kao ezdesetogodinjak', stao povlaiti iz ivnog ivota i u ve pomenutom spisu De otio izneo misli uje su ga na to pokrenule. Neminovnom silom Okolnosti Iavnik postaje kosmopolit i rimska knjievnost izrasta tjSvetsku, kojoj je predmet oveanstvo. K a d je prestala

ra res publica i s njome pojedinev lini uticaj na javni p,vot, Senekin praktiki ivot postaje otium 6, osloboenje

zadatka svoga vremena i rad na venim zadacima o-Sanstva, teorijski ivot filosofa, koji je postao paedagogus leris humani, i iji svet nije vie res publica Romana, svet kome pripadaju svi ljudi bez obzira na stale i

God. 65-e Neron okriva Seneku kao sauesnika u za-i*ri koju je skovao Ralpurnije Pison i osudi ga na smrt, i

sam sebi oduzme ivot. A k o je i Seneka bio ovek od k r v i i ploti, te se nije

iragda pridravao strogih naela stoicizma, jer je brzo na-ilao silno bogatstvo (tri stotine miliona sestercija!),

iputao strastima svoga uenika i bio zelena, ipak je bio rabar u tome to se sa svoga visokog poloaja sve do Se-

sete godine nije povukao u privatan ivot, gde je nego-^anje vrlina mnogo lake.

Seneka je bio jedan od najplodnijih pisaca u rimskoj Tkao umetnik u antitetikom izraavanju jedan od najve-fflfi stilista u svetskoj knjievnosti. Od njegovih stoikih Iplisa sauvani su Dijalozi u dvanaest lcnjiga, to su rasprave jfcgnevu, blaenskom ivotu, utesi, kratkoi ivota itd., li i m ime ne odgovara sadrini, jer one s jednim jedi-pm izuzetkoni nisu u dijalozima; zatim Poslanice Lu-iUiju u dvadeset knjiga, sa sto dvadeset i etiri poslanice, |pis dobroinstvima u sedam knjiga i spis blagosti u fve (nekad u tri) knjige. Sv i t i spisi napisani su u jedrom, iJajnom impresionistikom stilu, koji za izraavanje osnov-lih stoikih misli uvek nalazi nove oblike.

Od Senekinih spisa prevedeni su u nas: 1) CaBa -Bnh, KpuK*b UJIU noy%euia y 20 nucajm M,ydpav,a

O promeni u rimskom shvatanju otium-a. A. Grilli U problema della vita contemplativa nel mondo Greco-Romano, Milano 1933, 192 ss.

12 13

Cenetce u3AO0Keua. O B &> iroeseo M3i> Jno6aBM > MJia^esai cpocKou ceicpeTap cya . IIIaoaKKor. Eeo-rpafljr, neiaTano y KHHjKecTBa cpncKore. 1842, 1868; 2) jednu poslanicu preveo je Steva Pavlovi u Srp. Ilustr. novinama 1881, br. 11; 3) Iz P i s a m a (pismo , XI I , X I V , X V I I , X X , X X I , X X I I I , X X V I ) , preveo Stjepan Senc u zborniku Primjeri iz rimske knjievnosti, Zagreb, str. 310325; 4) Rasprava blaenom ivotu i Odabrana pisma Luciliju, s latinskog preveo i uvod napisao D-r Milo uri, Beograd 1944.

2. Epiktet

Roen kao rob izmeu god. 50-e i 60-e u Hijerapolju u Frigi j i , E p i k t e t je doao u R im u kuu Neronova svemonoga gardista Epafrodita, koji je zaelo primetio da se u otresitom i ilom mladiu krije neto naroito. U mladosti Epiktet je bio izgubio jednu nogu, te je celog veka hra-mao. A l i svoju hromou on je hrabro podnosio, tako da je izazvao panju i (potovanje svoga gospodara, i ovaj ga je docnije oslobodio. Jo kao rob sluao je predavanja stoikoga filosofa Musonija Rufa, koga je zbog tobonjega uea u Pisonovoj zaveri god. 65-e Neron prognao a Galba vratio. Po svom povratku Musonije se bavio Filosoffijom i otvorio svoju kolu, a l i ne radi zarade hleba, jer on je pripadao vitekom redu. Kao Rimljanin cenio je duhovnu disciplinu strogo metodikog miljenja, voleo stari republikanski poredak i s tolikom otvorenou kritikova monarhijske ustanove da ga je car Vespasijan morao prognati, s ostalim filosofima a to su bil i ba stoiari i kiniari god. 71-e. Vratio se tek na poziv cara Tita i produio svoja predavanja. Od svih njegovih uenika najznamenitiji bio je Epiktet, koji je, po svome osloboenju, iveo u Rimu kao uitelj Filosofije.

God. 94-e, kad je car Domitijan naredio da svi filosofi moraju napustiti R im i Italiju (Gell. . . X V 11, 3, Suet-Domit. 10, P l in . Ep. III 11, 2, Dio Cass .LXVII 13,2), Epiktet se preselio u Nikopolj u Epiru, gde je, kao philosophus no-bilis i kao maxLmus philosophorum (Gell. II 18, 10; X V I I 19, 4), osnovao svoju kolu 7 i iveo od predavanja Filosofije.

7 J . Bruns, De shola Epicteti, Kiel 1897.

[Smeo je slualaca iz svih krajeva carstva. Ziveo je jo za ['Vladavine Trajanove, a zaelo je i Hadrijan s njime saob r a a o (in summa familiaritate habuit, Hist. Aug. Hadr. , 10). t Nije nita napisao, nego je, kao Sokrat i kao njegov uitelj Musonije, delao samo ivom reju, a l i je njegove razgovore za se zabeleio i posle njegove smrti i izdao nje-

:v|jov uenik Flavije Ari jan iz Nikomedije u Bi t in i j i , 8 koji je, kao i Ksenofont, na koga se ugledao, pisao filosofijske, Istorijske i vojnike spise, tako da je u ali nazvan Xeno-phon redivivus. Filosofijski spisi posveeni su spomenu njegovu uitelju; to su pomenuti Razgovori Epiktetovi u osam knjiga, od kojih su sauvane prve etiri, i sauvani Prirunik Epiktetov i Homilije u dvanaest knjiga, koje nisu sauvane. Kao to je Ksenofont u Spomenima Sokratu i Odbrani Sokratovoj izloio etika shvatanja svoga uitelja, tako je i Ari jan u pomenutim spisima prikazao etiko uenje Epdktetovo.

Prirunik je u nas dvaput ranije prevoen: 1) Seti se Hi runa knjiica stoikog morala, preveo . I. M . , Lesko-Vac 1882; 2) D- r Kota uri, Etiki principi filosofa Epik-teta, Beograd 1925.

3. Marko Aurelije Najvei potovalac Epiktetov i poslednji znatni stoiar

M . Anije Ver, koji e, kad ga Antonin Pije usini, uzeti ime M a r k o A u r e l i j e i , kad postane car, dodati mu nadimak Antonin, rodio se 25-og aprila 121-e god. n. e. u Rimu, gde je njegova porodica, panskog porekla, bila stekla ugledan poloaj. Najbolji uitelji u carstvu b i l i su pelivani da ga pripreme za njegov poziv. U prvoj knjizi svoga dela on je sam izneo pregled svoga razvitka u mladosti i onoga to duguje svojim srodnicima i uiteljima. Prve pot-sticaje za Filosofiju dobio je jo kao deak od stoiara Dio-gneta. Ve tada je pokazivao izvanredne osobine, tako da tsu ga.voleli svi vrnjaci, a i car Hadrijan ga je zavoleo zbog njegove istinoljubivosti i u ali ga zvao Verissinius (Dio L X I X 21, 2). Kad je uao u dvadesete godine, trudili su

Vid. K. Hartman, Arrian und Epiktet, N. Jahib. i . d. kl. Altert. 15 (im), 248 ss.

14 15

se Kornelije Fronto i Herod At ik da ga pridobiju za sofi-stiku retoriku, al i kad je navrio dvadeset i pet godina, on pod uticajem stoiiara Kvinta Juni ja Rustika, koji mu je dao Epiktetove Beleke, a na veliku alost Frontovu, ostavi prouavanje Retorike da se sasvim posveti stoikoj filosofiji (Mare. Ad. se ips. I 7, 8; Fronto p. 150). Njegov pooim Antonin Pije bio je u Rim pozvao stoiara Apolo-nija, ija je predavanja mladi carevi sluao kao svaki student. Pored ovoga on je sluao Seksta iz Heroneje, Plutar-hova neaka, Klaudija Maksima, K i n u Katula i druge. Sve su to b i l i stoiari kojih je uenje najbolje odgovaralo r imskom karakteru, te e potonji car-filosof i iveti prema f ilosofijskjm i etikim naelima Stoike kole. 9 Njegovi uzori b i l i su P. Klodije Trasen Pet, Helvidije Prisko, Katon, Brut i Dion, muenici istog uenja vrl ini , a Epiktetovi Razgovori stalan saputnik.

Kad mu je pooim umro. god. 161-e, stupi on na presto, i tako se ispunio Platonov san vladaru koji je u isti mah i fMoof, (Them. Or. 34 . 453, 5 D), kao i san kitajskog filosofa Meng-cea vladanju prema moralnom naelu (Wang-tao).10 Kao indijski car-filosof Aoka Vardhana (271-e do 231-e c. e.), koji se proslavio svojim budistikim ediktima verskoj toleranciji i sve svoje podanike oglaavao za svoju decu, i rimski filosof na pretolu ui da je sve zajedno spleteno i sveta veza sve vezuje i gotovo nita nije strano jedno drugom: a jedan je svet u svemu, jedan bog svugde, jedna priroda, jedan zakon i jedan um, zajedniki svima razumnim biima, i jedna istina, a i jedna savrenost za sva srodna bia koja imaju dela u istom umu" (VII 9). Marko Aurel i je esto je izgovarao Platonovu reenicu: Narodi e biti sreni tek onda kad i l i filosofi postanu kraljevi i l i kraljevi postanu filo-sofi", i kad je on doao na vlast, otpoelo je ono to E . Re-nan zove carstvo filosof a". Jer, dok su ranije konsulska vlast i dravniki poziv bi l i povlastica samo starih aristokratskih porodica, za njegove vladavine konsuli i dravnici

P. Noyen t Marcus Aurelius, the Greatest Practician of Stoicism, L'Anquite Classique X X I V .(1955), 372 -^383.

1 0 . H. Stich, . Aurel, der Philosoph auf dem rSm. Kaiser-

thron, Gutersloh 1904 (GimnasialbibL Heft. 38); W. Goerlltz, Mare tAure\, Kaiser und Philosoph, Stuttgart 1954,

ostaju ne samo njegovi uitelji nego i drugi filosofi fierod, Atik, Fronton, Junije Rustik, Klaudije Sever, Proklo.

Pored svih nevolja koje su carstvo snalazile za njegove vladavine pustoenja, gladi i s t rane kuge, izbijanja ustanaka, dugotrajnih ratova s Paranima, Markomanima j Kvadima, Marko Aurelije opet je valjano upravljao dravnim brodom i bio jedan od najboljih rimskih careva, jer je, teei da ostvari Platonov ideal filosofu kao vladaocu i vladaocu kao filosofu, na srea nain spajao u sebi filosofsku pamet s vladarskom pra4stiko-po]itikom veti-nom. Kao to je veoma savesno pazio da se zakoni vrsto dre, ak i za trajanja rata (Philostri Vita soph. II 1, 11, p. 68 s Kavser), tako da je i u upravljanju nad dravnim finansijama bio veoma uvaran i tedljiv (Dio L X X X I 32, 4: ; Vita , ., pHilos. 23, 2: i n largitioni-bus pecuniae publicae parcissimus), a to se tie upravljanja u pokrajinama: provincias ingenti benignitate et mo-deratione tractavit (Vita M. A. phUos. 174 1). A l i to ipak nije bio srean sklad dravnike vetine i filosofske uviav-nosti, jer je veza izmeu Stoe i drave bila raskinuta, i Marko je svoje carovanje oseao kao teak teret, i sve zemaljsko bilo je za njega nitavno, pa i sama res publica Rimske imperije. On nije bio velik car, ali po shvatanju svoga vladarskoga poziva on se moe staviti u red velikih vladara, i u njegovoj vladarskoj pojavi bilo je neega to potsea na sjaj sunca koje se kloni smiraju. Mada & ' imao sve vrline, klonio se svih poroka, te nije greio n i s voljom n i bez nje" ('Dio X X I 34, 23), opet on nije bio srean, jer su mu porodinu sreu pomuivali razvratan ivot njegove ene" Faustine, koju je on voleo, a koja njega nije volela, i raspu-snost njegova sina Komoda.

U tihim asovima najvie je voleo da razgovara sam sa sobom, traei utehe i potpore u Filosofiji. Te razgovore ostavio je u aforistikom obliku i bez odreena reda zabe-leene u spisu Razmatranja samom sebi ( ; ) u dvanaest knjiga. Taj spis neprestano je privlaio blagorodna srca i duboke glave, pa su mu se divila i dva vladara, takoe filosofii: car Julijan, u ijoj satiri Gozbo ili Kronova svetkovina ili Kesari car-filosof dobij a prvu

16 2 Prirunik Epiktetov 17

nagradu, i jo posle vie od hiljadu i pet stotina godina jedan nemaki vladar-filosof i prijatelj Filosofije i slobodne misli, Fridrih Vel iki , koji je, kao i sam stoiar na prestolu, bio prvi sluga svoje drave i koga je Volter, u jednom p i smu Aransu, nazvao Markom Aurelijem Severa, a L a -metri Julijanom Severa. U rimskom caru nemaki car je video uzor vladara i kao on, emu svedoi njegova pesma Le Stoicien, ispevana u oajnom poloaju god. 176-e, vero-vao je u snagu vrline, koja sadrinu ivota nalazi u ispunjavanju dunosti i u slubi zajednici:

EUe immole au public, sans peine et sans regret, ses t rava et sa vie et san propre interet.11

Na kraju svoga ivota Marko Aurelije uinio je kobnu pogreku. Tajna carskih uspeha od Nerve do njega leala je u tome to je car u Senatu i u sporazumu sa Senatom za svoga naslednika birao oveka za koga mu se inilo da je najsposobniji, i njega bi posinio i uzeo za pomonika. Nerva je posinio Trajana, rukovodioca rajnskih legiona, Hispanca iz stare rimske porodice, Trajan Hadrijana, Hadrijan Antonina Pija, a ovaj Marka Aurelija. Stari izvori ne daju nam objanjenja kako je dolo do toga da se ovaj poslednji ogrei postupak svojih prethodnika i da uvede dinastiki princip. Mesto da postupi kao njegovi prethodnici, tj. da u sporazumu sa Senatom izabere Klaudija Pompej ana, koga je Senat proglasio kao najdostojnijega, ba car-filosof za pomonika u carovanju uzima svoga petnaestogodinjega sina Komoda, za ije e se vladavine vratiti vremena Kaligule i Nerona. Posledice Aurelijeve pogreke b i l i su strani graanski ratovi, koji su se zavrili time to je na razvalinama senatskoga autoriteta ponikao vojniki ^apsolutizam Septknija Severa (193211).

Car-filosof umro je god. 180-e u Vindoboni u ratu s Markomanima. 1 2

1 1 Oeuvres de Fridiric le Grand, Tome XII, Berlin 1849, 187.

1 2 Moderna literatura caru Marku: . B. Watson, Marcus

Aurelius Antoninus, New York 1884 (obimno delo s bibliografijom, str. 318323; . E. Matheson, Marcus Aurelius and his Task as Emperor, Cambridge 1922; G. Loisel, ha vie de Marc-Aurele, philosophe et empereur, Pari 1929; C. Clayion-Dove, Marcus Aur. Ant, his Life and Times, London 1933; C. Schempf Wels-heit und Weltherrschaft. Kaiser Marc-Aurel in seinen BekonntriAs-son, Berlin 1938; A . Cresson, Marc-Aurele, Pari 1938; G. Soleri Marco Aurelio, Brescia 1947.

II E P I K T E T O V O UENJE

U svojim osnovnim teorijskim stavovima Epiktet se vraa ortodoksiji osnivaa Stoike kole, a l i je oslobaa od njenog pojmovnog shematizma, te se u obliku i stilu oslanja na sokratsku dijalektiku i na kiniko-stoiku dija-tribu. D i j a t r i b a je popularna obrada jedne filosof ijske, veinom etike teme, bez velikog sistematskog aparata, u obliku lakog razgovora, zainjenog ivim slikama, pore-enjima, navodima iz omiljenih pesnika, anegdotama, duhovitim obrtima i antitezama.1 Logiku i Kosmologiju on podreuje Etici, jer u njegovu miljenju etiki problem zauzima centralan poloaj, kao u Hristovu miljenju religijski problem, s kojim je, za njega, nerazluno vezan ovekov moralni preporoda j . '

Celo njegovo izlaganje ima vie obeleje praktiko-vaspitnih parenesa negoli strogo naunih i samostalnih f i losof i jskih prouavanja. On nije suv propovednik morala, ni salonski zabavlja, n i dosadan katedarski filosof, koji pred svojim sluaocima od filosofije pravi misosofiju, nego filosof ljudskoga ivota, koji ljude hoe da probudi iz moralnog dremea, da i h pottakne, popravi i preokrene, da ih povede putem koji vodi pravoj i zdravoj moralnosti, slobodnoj od svake pritvornosti i l i monake askese, jednom rei blaenstvu, koje se moe osnivati samo na unutranjoj slobodi ovekovoj.

Svrha ivota na koju oveka upuuje njegova priroda, i koju Epiktet ui, jeste s l o b o d a . 2 Pranagon ivog bia nije tenja za nasladom, a ni za samoodranjem i samo-razvitkom, nego tenja da ivi onako kako ono hoe, jer to odgovara njegovoj prirodi. Sloboda je glavni princip ivota i jedini osnovni ton koji se provlai kroz sva predavanja Epiktetova. Njen smisao i vrednost on ovako prikazuje: Slobodan je onaj ko ivi onako kako on hoe, ko se ne moe ni na to primorati, ni sputati, i nad kojim se

1 O. Halbauer, De diatribis Epicteti, Leipzlg 1911 Diss.

1 H. Barth, Die Bedeutung der Freiheit bei Epiktet und Augu-

stin u zborniku Dos Menschenbild im Hchte des Evangeliums, Festschrift zum 60. Geburtstag von E . Brunner, Ziirich 1950.

18 2* 19

ne moe izvriti nasilje, i ije se tenje ne mogu omesti i koji svagda postie ono to hoe, i nikad ne dolazi u po loaje kojima eli da se ukloni. Ko, dakle, ima volju da iv u zabludi? Niko. K o ima volju da ivi prevaren, d prebrzo sudi, da je nepravedan, razuzdan, mrzovoljast maloduan? Niko. Od luaka, dakle, niko ne iv kako hoe, ni on, dakle, nije slobodan. A ko eli da ivi i alosti i strahu i zavisti i saaljavanju, u uenju i ne postizanju, u beanju od nevolje i u zapadanju u nju? -Niko. Moemo l i , dakle, za nekog luaka rei da je slo bodan od alosti i straha, da nikad ne zapada u nevolju, nikad ne promaa belegu? Ne moemo. Niko, dakle n i od njih nije slobodan" (IV 1, 15).

Ovi suvi silogizmi dobijaju ivot tek onda kad iJ Epiktet stane objanjavati i pritom sam zahvata u prakti ki ivot: Odgovori mi jo i na ovo pitanje: ini l i t i s da je sloboda neto veliko i plemenito i znaajno? K a k ne! M o e l i , dakle, neko ko ima neto iako veliko znaajno i plemenito biti bedan? Ne moe. Kad, da kle, vidi nekoga gde se drugome klanja i ulaguje proti svoga uverenja, i za toga sasvim otvoreno govori da nij slobodan, i ne samo kad to ini radi neznatna ruka, neg i onda kad to ini da dobije namesniku i l i konsulsku as1 Samo one koji tako rade radi malih stvari zovi malim, ove, kao to zasluuju, velikim robovima. I s time s slaem. ini l i t i se, dakle, da je sloboda neto samo stalno i to svoj zakon nosi u sebi? Kako ne! Kog dakle, neko drugi moe spreiti i l i primorati, otvoreno ret za njega da nije slobodan! I ne gledaj na njegove dedov i pradedove i ne pitaj da l i je u roblje prodan i l i kao rol kupljen, nego ako uje gde iz uverenja i sa strau go vori: Gospodaru!", onda toga, i kad pred njim nose dva naest svenjeva prua, nazivaj robom! I kad uje koga gd govori: Jadna l i mene! Sta moram da trpim!", zovi g; robom. Uopte, ako nekoga vidi gde kuka i l i kudi i l i j nezadovoljan i l i zle volje, zovi ga robom i kad hodi u sker letnom ruhu!" (IV 1, 5459). Onaj koga na svetu ni i ne moe omesti jeste slobodan, kome su sve stvari p r i ruc kako i h on hoe. A koga je moguno spreiti i l i primoral i l i zadrati i l i protiv njegove volje u neto uvaliti, rob je A 'ko je taj koga nita ne moe omesti? O n a j k o n i t t u e n e e l i . A s t a j e t u e ? S t o n e z a v i s

o d n a s n i d a i m a m o n i d a n e m a m o , n i k o l i k o n i k a k o n e m a m o . I telo nam je tue, i njegovi deloVi su tui, i naa imovina je tua. Ako, dakle, jednu od ovih stvari uzme kao svoju, platie kaznu koju zasluuje onaj ko se laa tuih stvari. To je put koji vodi slobodi, to jedino osloboenje od ropstva, tako da jednom iz sve due moemo rei:

Povedite me, Dive, i ti, Sudbino, na poloaj za koji ime odrediste.

(IV 1, 128131)' Poetak etike svesti Epiktet nalazi u otrom r a z l i

k o v a n j u o n o g a t o j e u n a o j m o i ( ' Hxiv ), tj. nae moralne volje, i o n o g a t o n i j e u n a o j v l a s t i (

0 ' ), tj. svih stvari i okolnosti spoljanjeg sveta. On kae jasno i jezgrovito: , ,F i -losofijska obrazovanost sastoji se u tome da nauimo r a-z l i k o v a t i s v o j e i t u e " (IV 5, 7)). Svoje uenje i svoje gaenje treba da ograniavamo na "ono to je u nagoj vlasti, a drugo da posmatramo kao da se na nita ne tie (III 16, 15). Budui da su kiniari, na koje Epiktet na-ovezuje izlaganje svojih moralnih naela, uili autarkiju, tj. slobodu od sredstava za nasladu, oni su za njega prvi koji su oveka uinili slobodnim (III 24, 67 ss).

Epiktet se u neku ruku osea kao poslanik boanstva da ljudima objasni u emu se sastoje p r a v e i v o t n e v r e d n o s t i : Kiniar treba da zna da ga je Div poslao ljudima kao svoga glasnika da im pokae ta je dobro i ta je zlo, jer oni lutaju i sutinu dobra i zla ne t rae onde gde je nema; a gde je ima, tu je ne primeuju" (III 22, 23).

I Epiktet je s velikom ljubavlju obdelavap stoiko uenje e k u m e n s k o m g r a a n s t v u . A k o smo sinovi boji, onda ovaj i onaj ovek nije Atinjanin i l i Korinanin, nego kosmiki graanin (I g: ; Cic. De legg. 16: mundanus). L j u b a v p r e m a s v i m a , jer su svi s nama srodni, i njegova je tema, i on nije nikakvu razliku pravio izmeu gospodara i robova, otmenih i neznatnih (I 13, 5).

I pored dugogodinjih spoljanjih okova, Epiktet je bio nesalomljiva, jaka priroda, karakter iskonske snage, koja se najvie ogleda u njegovu savlaivanju zemaljskih

Stoic. Vet. Fragm. ed v. Arnim, I p. 118, frg. 527.

20 21

nagona i pouda, afekata i strasti, u suverenoj otpornosti prema svim varljivim dobrima ovoga sveta, u monoj koncentraciji svih duhovnih snaga na istinski visok cil j : zado-bijanje moralne slobode. On je imao stameno zdravlje koje mu je obezbeivalo eureju i blaenstvo. Njegova lepa, k i -niko-asketska, u Gelij i sauvana (XVIII 19, 6), deviza glasi: " Sutine et abstine!" ( P o d n o s i i p r e g a r a j ! " ) . Pored svega moralnog odoleva-nja ivotnim tekoama to ga Epiktet propoveda, iz te devize, ipak, vie zrai h e r o j i z a m p a t n j e , povlaenja i neprotivljenja zlu negoli h e r o j i z a m p r e g a -l a t v a i prevazilaenja prepona. Kiniar moe dopustiti da ga biju kao magarca i , dokle ga god biju, treba da voli one koji ga biju, jer je on takorei otac i brat svih ljudi" (II 22, 54). Takve izjave nikad se ne bi mogle uti iz usta Helena Eshilova, Kimonova i l i Periklova vremena; one su znak umora i klonulosti, svedoanstvo iscrpenosti antikog oveka-.

Ne elei da promeni stvarnost nego da joj se samo prilagodi, Epiktet svom protestu protiv pritenjavanja i porobljavanja, protiv neproporcionalnog i nepravinog rasporeda ljudskih prava i dunosti, dobara i tekovina u rimskom drutvu nije dao oblik aktivne energine borbe protiv robovlasnikog poretka a za socijalnu pravdji, nego oblik tenje ka moralnom samousavravanju linosti. Slobodu i nezavisnost, koje, po njegovu shvatanju, ine uslov sree, on je svodio na slobodu misli i volje, jer nije imao snage da i h svede na princip socijalne pravde, koja nije n i ta drugo riego harmonija jedinke s drutvom.

Epiktet je ve rano postao slavna linost u svom ana-dolskom zaviaju, gde je njegov poziv na sticanje slobode odmah odjeknuo. Kad je umro, njegov zemljani svenjak kupio je neki potovalac za t r i hiljade drahama. U Pisidiji naen je natpis urezan u stenu na Apolonovu hramu kod grada Anabure; na njemu se Epiktet sa zanosom slavi kao sin robinje koji je postao izvor sree i radosti" za celo oveanstvo.* Hijerapoljskog etiara mnogo je cenio Herod Atik (Gell. . . I 2, 6). Otada je on dalje uticao ne samo na paganski svet nego i na uobliavanje rane hrianske ideologije, i njegove etike norme u mnogome se poduda

raju s naelima ranog hrianskog uenja, i zato su ga predstavnici hrianstva mnogo cenili. U vizantijsko doba njegov Prirunik je parafrasiran i objanjavan za hriansku upotrebu. A l i niko iz njegovih predavanja nije toliko snage dobijao za svoj sopstveni ivot koliko njegov najvei potovalac, koji je svojim spoljanjim poloajem bio najvea suprotnost hromom frigiskom robu car Marko Aurelije, koji mu je u svojim Razmatranjima samom sebi postavio jedan od najlepih spomenika.

Da b i se video Epiktetov nain predavanja, donosimo ovde u prevodu Prirunik, u kome je Arijan izneo najvanija naela iz njegovih spisa.5

4 J . R. Sitlington Sterret, The Wolfe Expedition to Asia Minor

I, Boston 1888, 315 s.

22

5 Literatura: . Schranka, Der Stoiker Epictet und seine

philosophie, Frankfurt a. O. 1855; A. Bonhofifer, Epiktet und die Stoa, Untersuchungen stoischen Philosophie, Stuttgart 1890, i Die Ethik des Stoikers Epiktet, Stuttgart 1894; C. Hilty, Gluck, Leipzig 1891, 1904t,s; Th. Colardeau, Etude sur Epictete, Pari 1903; L. Weber, La morale d'Epictete, Rev. d. metaph. et de morale 1905 ss; Ch. Burnier, La valeur du tamoignage d'Epictete, Lausanne 1925; A Jagu, Epictete et Platon, Essai sur les relations du sto-icisme et du platonisme a propos de la morale des Entretiens, Pari 1946; D. PesCe, La morale di Epitetto, Riv. di Filos. 30 (1939), 250264; Ph. de Lacy, The Ethics oj Epictetus, Class. Philol. 1943, 112115; W. Capelle, Epifctet, Teles u Musonius; Wege zu gluckseli-gem Leben, eingel. u. iibertr. v. , Ziirich 194; V. D'Agostino, Studi sul neostoicismo: Seneca, Plinio il Giovane, Epitetto, Marco Aurelio, Torino 1950; Pohlenz, Gestalten aus Hellas, Munchen 1950, 645670.

23

PRIRUNIK EPIKTETOV

STA J E U NAOJ V L A S t I A STA NIJE

1. Od stvari jedne su u naoj vlasti, a druge nisu. U naoj su vlasti miljenje, delanje, udnja, izbegavanje, jednom reci: dela koja od nas proizlaze. Nisu u naoj vlasti: telo, imanje, ugled, spoljanji poloaj, jednom rei: sve to nisu naa dela.

Ono to je u naoj vlasti jeste po prirodi slobodno, ne moe se spreiti n i omesti; a ono to nije u naoj vlasti nemono je, ropsko, moe se spreiti, stoji pod uticajem drugih. Stoga imaj na umu: ako ono to je po prirodi neslobodno smatra za slobodno, a ono to je tue za svoje, imae samo neprijatnosti, alostie se, uznemiravae se, optuivae i bogove i ljude; a smatra l i za svoje samo ono to je doista tvoje, a ono to je tue, kako jeste, za tue, nikad te niko nee primoravati, niko te nee ometati, nee se ni na koga aliti, nee nikoga psovati, protiv svoje volje nita nee raditi, niko t i nee uditi, nikakva neprijatelja nee imati, jer uopte nee nikakve tete pretrpeti.

Ako, dakle, bude teio za ovako vanim stvarima, imaj na umu da se ne mora suvie naprezati, nego se mora neega sasvim odrei, a neto privremeno ostaviti nastranu.

A l i ako tei i za onim stvarima i hoe da se penje na visoke poloaje i da stie bogatstvo, moda ni t ih stvari nee postii, jer si u isti mah teio za onima, ali zaelo nee pouzdano postii ono odakle jedino proizlazi srea i sloboda.

Zato se trudi da svakoj neprijatnoj misli dovikne: Ti si samo uobraenje, a nikako ono to se ini da si ." Zatim ispituj i ocenjuj po pravilima koje ima, a naroito po

27

prvom.: da l i ona pripada onom to je u naoj vlasti i l i onom to nije u naoj vlasti. P a ako pripada stvarima koje su izvan nae vlasti, budi spreman da odmah kae: Nita se ne tie mene."

2UENJE I ZAZIRANJE

2. Imaj na umu: udnja obeava postizanje onoga za im se udi; a izbegavanje obeava da se nee sudariti s onim emu hoe da se ukloni, i da je onaj ko ne postigne predmet svoga uenja nesrean, a drugi je nesrean zato to mu se deava ono emu eli da se ukloni.

Ako se, dakle, kloni samo onoga to je protivno stvarima koje su po prirodi u tvojoj vlasti, nita t i se nee dogoditi od ega zazire. A zazire l i od bolesti i l i od smrti i od siromatva, onda e sasvim biti nesrean.

Odbaci, dakle, svako zaziranje od svega to nije u naoj vlasti i ukloni se samo onom to je protivprirodno u onom to je u tvojoj vlasti.

Od udnje se za prvi mah sasvim uzdri. Jer ako udi za neim to nije u naoj vlasti, bie

bezuslovno nesrean; a onom to je u naoj vlasti i za im je lepo udeti ne zna jo nita. Kod svakoga uenja i zaziranja postupaj blago, ali opet smotreno i slobodno.

RAZMILJANJE PRE PRISTUPA POSLU

3. Kod svake stvari koja tvojoj dui donosi radost i l i ti koristi i l i je voli ne zaboravi da se obavesti kakva je, i poni od najmanjih. Ako, naprimer, voli lonac, kai da voli lonac, jer ako se razbije, nee se uzbuditi, ako svoje dete poljubi i l i enu, kai da si poljubio oveka, jer ako umre, nee pasti u nesvest.

4. Ako si naumio da se lati nekog posla, razmisli u sebi kakav je to posao. Ako, naprimer, odlazi na kupanje, pomiljaj na ono to se deava u kupaonici: kako se vodom prskaju, kako se guraju, kako jedni druge psuju i jedni druge kradu. I zato e se posle s veom bezbednou laati ako ve unapred sebi kae: Hou da se kupam i da svoje duevno raspoloenje odrim u prirodnom stanju." I tako postupaj kod svakog posla. Jer ako t i se pr i kupanju

i dogodi kakva smetnja, ima e gotovu misao da sebe umiri: Doao sam ne samo radi kupanja nego i da u prirodnom stanju odrim svoje duevno raspoloenje. A neu ga odrati ako se budem ljutio na ono to se deava."

5. Ljude ne uznemiruju stvari, nego njihova miljenja stvarima. Smrt, naprimer, nije strana (inae bi se i Sokratu inilo da je takva) nego samo misao smrti da je ona strana jeste ono to je uasno. Kad nas, dakle, neto ometa i l i nas uznemiruje i l i nas alosti, nikad ne bacajmo krivicu na drugoga nego samo na sebe, na naa miljenja stvarima. Osobina je neobrazovana oveka optuivati druge zboc svojih dela, a optuivati samoga sebe osobina je poetnika; obrazovan ovek ne optuuje n i sebe ni druge.

6. Ne razmei se tuim odlikama. Kad bi se kakav konj razmetao i govorio: Lep sam", to bi se jo moglo podnositi. A l i kad bi se t i razmetao i govorio: Imam lepa konja", znaj da bi se razmetao odlikom konja.

ta je, dakle, tvoje? Upotreba tvojih pretstava. Dakle, ako pr i upotrebi

svojih pretstava postupa prema prirodi, tada se ponosi; jer tada e se ponositi osobinom koja je tvoja.

7. Kao kad brod pri plovijenju pristane i t i izie da uzme svee vode, da putem uzgred neto kupi, naprimer i koljku i luk, a panja t i mora na brod biti uperena i neprestano se mora osvrtati da kako krmilar ne zove, a kada zovne, onda sve ono drugo ostavlja, da ne bi vezan bio ubaen kao ovca, tako je i u ivotu: ako t i je mesto luka i koljke dana enica i detence, nita nee smetati; ali ako krmilar zovne, hitaj na brod, ostavi sve i ni za im se ne osvri. Ako l i si ve ostareo, ne udalji se od broda suvie daleko, da ne bi zaostao kad bude pozvan.

8. Ne zahtevaj sda se sve deava onako kako t i hoe, nego eli da se sve deava onako kako se deava i bie srean.

9. Bolest je smetnja telu, ali nije volji, osim ako ona sama to nee. Hromost je smetnja nogama, ali nije volji. I to govori svemu to se oko tebe deava, pa e nai da je to smetnja za neto drugo, ali nije za tebe.

10. P r i svemu to se dogaa imaj na umu da, ispitujui u sebi, trai kakvu snagu ima protiv dogaaja. Ako, naprimer, vidi lepa deaka i l i lepu devojku, nai e kao snagu protiv toga samosavlaivanje; ako se prihvata teka

28 29

posla, nai e istrajnost, ako te neko pogruje, nai e strpljivost. Ako se tako navikne, nee te vie lane pret-stave povui.

11. Nikad n i jednoj stvari nemoj rei: Izgubio sam je", nego. Povratio sam je". Ako ti je dete umrlo: vratio si ga. Ako t i je ena umrla: vratio si je. Ako t i je imanje oteto: i ono je samo vraeno. A l i nevaljalac je onaj ko mi je oteo. Sta te se tie preko koga e onaj ko t i je dao uzeti natrag? Dokle god je tebi ostavljeno, staraj se za njega kao za tue, kao putnici za gostioniareve.

A K O ELI DA NAPREDUJE

12. Ako eli da napreduje, odbaci ovakva razmiljanja: ako zanemarim svoje imanje, neu imati ta da jedem, i l i : ako ne kaznim svoga slugu, postae nevaljalac, jer bolje je od gladi umreti oslobodivi se jada i straha nego iveti u izobilju i neprestanoj uznemirenosti; bolje je da tvoj sluga bude nevaljalac nego t i sam da bude nesrean. Zato mora poeti od najmanjih stvari: ako ti se izlije malo ulja i l i t i ukradu ostatak vina, govori: za to se kupuje ravnodunost i unutranje spokojstvo. Badava se nita ne dobiva.

Kad zovne svoga slugu, imaj na umu da moda ne uje, a ako te je uo, moda ne moe da uini kako ti eli. A l i za njega to nije nikakva srea ako od njega zavisi da se t i ne uzbuuje.

13. Ako eli da napreduje, mora imati snage da podnese ako te zbog tvog spoljanjeg ponaanja smatraju za nerazumna i luda. Ne eli da se ini kao da neto zna, pa i ako bi se drugima uinilo da si ,neko, ne veruj samom sebi.

Jer znaj da nije lako sauvati svoje duevno raspoloenje kako to priroda zahteva i , u isti mah, uzeti u obzir spoljanje okolnosti, nego je potrebno samo jedno i l i drugo: ko se stara za jedno mora da zanemari drugo.

14. Ako eli da t i deca, ena i prijatelji uvek ive, t i si lud; jer t i eli da ono to nije u tvojoj vlasti bude u tvojoj vlasti, i da ono to je tue bude tvoje. Isto tako si lud kad zahteva da t i sluga ne grei, jer t i trai da pogreka ne bude pogreka, nego neto drugo.

A l i ako eli da svoju svrhu nikad ne promai, to je u tvojoj moi. Vebaj se, dakle, u onom to moe.

Gospodar nad drugim je onaj ko ono to drugi hoe i l i nee ima mo da mu daje i l i uzme. Ko, dakle, hoe da bude slobodan ne srne ni eleti ono ni kloniti se onoga to je u moi drugoga. Ako ne postupa tako, mora postati rob drugoga.

V L A D A N J E U IVOTU I DOBRO ODIGRAVANJE U L O G E

15. Dri u pameti da u ivotu treba da se vlada kao na gozbi: kad neko neim posluuje i stigne do tebe, prui ruku i uzmi skroman deo; ako i i u ^ nosi dalje, ne zaustavljaj ga; ako jo nije do tebe stigao, ne upravljaj svoju elju dalje, nego ekaj dok ne doe red na tebe.

Tako se ponaaj prema deci, tako prema eni, tako prema svom poloaju, tako prema bogatstvu. I bie jednom dostojan da sedne za sofru sa bogovima.

A ako od onoga ime si bio posluen ne uzme nita, nego mirno odbij e, tada e ne samo za sofrom sedeti s bogovima, nego i zajedno s njima bogovati. Tako su postupili Diogen i Heraklit i njima slini, i zato'su s pravom nazvani boanskim.

16. Kad vidi nekoga gde plae u alosti to mu sin odlazi i l i zato to je izgubio imanje, ne doputaj da te za-nese pretstava kao da je ovaj ovek dopao jada zbog spolja-njih stvari, nego odmah budi spreman na to da njega ne boli ova nesrea (jer drugoga ovo ne boli), nego samo njegovo shvatanje toga dogaaja. Dokle god moe razgovorom da ga lei, ne oklevaj da tako postupa i , ako mora biti da zajedno s njime uzdie; samo se uvaj da ne uzi-e od srca.

17. Posmatraj sebe kao glumca u jednoj drami: ulogu daje t i pesnik; ako je drama kratka, kratku ulogu; ako je dugaka, dugaku. Ako hoe da pretstavlja siromaha, pret-stavljaj i njega dobro; isto tako ako treba da pretstavlja hroma oveka, i l i kakva voa, i l i obina oveka. Jer tvoja je stvar samo to da ulogu koja t i je poverena dobro odigra, a izbor uloge je stvar drugoga.

30 31

DOGAAJI SU ONAKVI K A K O IH PRIMI NASA MISAO

18. Kad ti kakav gavran zagrake nedau, ne sme te pretstava uznemirivati, nego odmah sebi objanjavaj i govori: Takva proricanja ne tiu se mene, nego i l i moga slabog tela, i l i moga malog imanja, i l i moga poloaja, i l i moje dece i h moje ene. Meni se samo srea nagoveuje ako ja to hou. Jer ma ta se od tih proroanstava dogodilo, do mene je da se time koristim.

19. Nepobediv moe da bude ako ne ulazi ni u kakvu borbu gde pobeda ne zavisi od tebe.

Ako nekoga vidi veoma potovana i l i veoma mona i l i inae veoma ugledna, pazi da ga ne smatra za blaena, ponesen pretstavoan. Jer ako se sutina dobra sastoji u onom to je u naoj vlasti, onda tu ni zavist n i ljubomora nemaju mesta. T i sam ne eli da bude n i vojskovoa, ni savetnik, n i konsul, nego slobodan. A tome ima samo jedan put: preziranje svega to nije u, naoj vlasti.

20. Imaj na umu da te ne zlostavi onaj ko te pogruje i l i bije, nego samo misao tome date taj zlostavi. Kad te, dakle, neko naljutio, znaj da te samo miljenje naljutilo. Zato se, pre svega, trudi da te lana pretstava ne ponese. Jer ako jednom bude imao vremena za razmiljanje, lake e sobom vladati.

21. Smrt i prognanstvo i uopte sve to se strano deava neka t i je pred oima svakoga dana, a najvie od svega smrt, pa nikad nee misliti nita to je nisko i l i za neim suvie udeti.

UENJE MUDROSTI

22. Ako udi za mudrou, budi spreman da e te ismejati, kao i da e mnogi podrugujui se govoriti tebi -Osvanuo nam iznenada kao neki filosof!" i Otkud nam ovaj die nos?" A ti nemoj dizati nos, nego se dri onoga to t i se ini da je najbolje, kao da te bog postavio na to mesto i budi uveren: ako istraje, onda e oni koji su te ranije ismevaM docnije t i se divit i . A ako te oni savladaju, onda e te dvostruko isimejavati.

23. Ako ti se kadgod dogodi da te ponese vrtlog spo-ljanjeg sveta, tako da eli da se nekome svidi, znaj da si od svojih naela otstupio. Zadovolji se, dakle, da u svim

prilikama bude filosof. Ako, pak, eli da te za takva smatraju, onda se sam sebi pojaviju,j kao takav i budi zadovoljan.

24. Neka te ne mue ove misli: Ja u ivot provoditi nepotovan i nigde neu biti ugledan." Jer ako je nemanje 5poljanjih poasti neko zlo, ne moe u tome zlu biti zbog nekog drugog, isto tako kao ni u sramoti. Da l i od tebe zavisi da dobije poasno mesto i l i da bude pozvan na gozbu? Nikako! Kako to, dakle, moe biti nemanje poasti? I kako moe da nigde ne bude ugledan kad ba u oblasti koja je u tvojoj moi treba da bude neko; i tu moe da bude najugledniji.

Ali t i ima prijatelja i ne moe i m pomoi!" Sta znai to ne moe i m pomoi"? Nee dobiti od

tebe novaca, niti e ih nainiti rimskim graanima. A l i ko t i je to rekao da je to u naoj vlasti a nije stvar drugih ljudi? K o moe drugome dati ono to sam nema?

Onda steci da i mi rieto moemo dobiti." Ako mogu stei a da sebe ouvam savesna, estita i po

nosna, pokai mi samo put, i stei u. A ako traite od mene da svoja dobra izgubim, da biste v i samo nedobra stekli, gledajte kako ste nepravini i nerazumni.

Sta uostalom vie volite: novac i l i prijatelja verna i savesna? Zato mi radije pomozite da takav budem, i ne zahtevajte od mene da inim ono ime bih sve one osobine izgubio! '

Ali otadbina", kae ti, nee imati od mene pomoi."

Opet moram pitati: kakvu i koju pomo? Stubita nee dobiti od tebe n i kupatila. I ta je to? N i obuu ne dobi ja ona od kovaa n i oruje od obuara! Dovoljno je ako svako vri svoj posao. Ako joj od koga drugog napravi graanina vernog i savesnog, zar joj time nimalo ne koristi? Dalbome, n i t i joj nisi nekoristan. Ali", rei e, kakav u poloaj zauzeti u dravi?"

Onaj koji moe uvati i u isti mah ostati veran i sa-vestan. A l i ako otadbini eli da koristi i te osobine izgubi, ta bi joj mogao jo da koristi kad si postao nepoten i neveran.

25. Nekome je vie nego tebi ukazana ast pri gozbi i l i pri pozdravljanju i l i pr i pozivu za neko savetovanje.

32 3 Prirunik Epiktetov 33

Ako su to neka dobra, treba da se raduje onome kome su dopala; ako l i su neka zla, nemoj se alostiti to nisu tebi dopala.

A dri u pameti da ne moe zahtevati isti postupak ako ne ini isto to i oni da b i postigli ono to nije u naoj vlasti. Jer kako moe onaj ko se ne pojavljuje pred neijim vratima imati jednaka prava s onim ko to ini? Il i onaj ko ne uzima uea u pratnji nekog velikaa s onim ko to ini? I l i onaj ko ga ne hvali onim ko ga hvali? Bie, dakle, nepravedan i nesit ako eli da to badava ima, ne plaajui cene po kojoj se one stvari mogu da kupe. Sta stoji, na-primer, salata? Obol u ovom sluaju. Ako, dakle, neko prui obol i uzme za njega salatu, a t i nita ne plati i ne uzme, nemoj misliti da ima od onoga koji je salatu uzeo. Jer kao to onaj ima salatu, t i jo ima svoj obol, koji nisi izdao. Ba isti je sluaj i ovde.

Nisi dobio poziv za neiju gozbu? Jer n i domainu nisi platio cene po koju on svoju gozbu prodaje. Za hvalu to onaj prodaje, za panju prodaje. Ako misli da t i je to korisno, plati cenu DO koju se to prodaje. Ako l i hoe da ono ne plati, a ovo da uzme, onda si nesit i lud.

Zar niega nema mesto gozbe? ima sada to da nisi pohvalio onoga koga nisi hteo da pohvali i da nisi morao da se uzmuva pred njegovim vratima.

26. Volja prirode moe se saznati iz stvari kojima meu nama nema razlike u miljenju.

Kad, naprimer, tu sluga razbije au, odmah smo spremni da kaemo: To se deava." Znaj, dakle, da, i kad tvoju au razbije, treba da bude isti onakav kakav si bio kad je tuu au razbio. Isto tako ponaaj se i kad se krupnije stvari deavaju.

Umre, naprimer, tue dete i l i tua ena. Nikoga nema ko tada ne bi rekao: To je sudbina ljudska." A l i kad ko od njegovih umre, odmah kuka: Jao meni, nesrenik ja!"

Treba, dakle, da se setimo ta smo iskusili kad smo to uli kod drugih.

27. Kao to se cilj ne postavlja da se promai, isto tako deava se i sa nesreom u svetu.

28. Ako bi neko tvoje telo poveravao onom ko te neprijateljski susretne, ljutio b i se. A kad ti svoje srce pove-rava onom ko te sluajno susretne, da se ono, ako te neko pogrdi, uznemiri i potrese, zar se ne bi stideo zbog toga?

RAZMILJANJE USLOVIMA I POSLEDICAMA

29. Kod svakoga posla gledaj ta mu prethodi i ta ga prati, i tek tada pristupaj poslu. Ako tako ne postupi, isprva e, istina, rado poslu prilaziti, jer nisi razmislio ta e jo doi; a docnije, kad se pojave kakve neprijatnosti, sramno e se povui.

Hoe, naprimer, da odnese pobedu u olimpijskim igrama? A i ja, bogami, jer to je lepa stvar. A l i razmiljaj ta im prethodi i ta posle njih dolazi, i tek posle toga laaj se posla.

Mora se podvrgavati strogom redu, jesti prema propisu, uzdravati se od poslastica, vebati se prema nareenju i u odreenim asovima, na vruini, u hladnoi, n i ega hladnog ne piti, ni vina, kad t i se ba pije, prosto se mora predati nadzorniku kao lekaru; zatim u nadmetanju po zemlji se valjati, a moe t i se dogoditi da iai ruku i l i nogu da ugane, da mnogu prainu proguta, a ponekad da bude bie van i posle svega toga da jo bude pobeen.

svemu tome razmisli, pa ako i tada jo eli, bavi se atletikom. Ako ne eli, postupae kao deca koja se igraju as rvaa, as gladijatora, as trubaa, a as pozorita. Tako i t i : sad s i atlet, sad gladijator, zatim besednik, naposletku i filosof, a elom duom nita! Nego kao majmun svaki prizor koji vidi podraava, danas ovo, sutra neto drugo kako t i se dopadne. Jer t i nisi nekoi stvari priao s uvere-njem miti si je ogledao sa svih strana, nego nasumce, i s hladnom voljom.

Kad, naprimer, vide filosofa i uju ga kako govori, kao to Emirat govori (niko ne ume tako govoriti kao on), onda i oni ele da se bave Filosofijom. Govee, najpre promisli emu je ustvari re, pa onda ispitaj svoje sposobnosti da l i s i i podoban da se takvim poslom bavi. Hoe da se nadmece u pentatlu 1 i l i samo u rvanju? Ogledaj svoje ruke, svoja bedra, ispitaj svoje kukove. Jer jedan je stvoren za ovo, drugi za ono.

ini l i t i se da pri takvu poslu moe isto tako jesti, isto tako piti, na jednak nain udeti, na jednak nain biti nezadovoljan? Treba t i mnogo probdeti, mnoge napore

1 Skup od pet vebdi: tranje, bacanje diska, skakanje, ba

canje koplja i rvanje

34 3* 35

podneti, od svojih prijatelja se udaljiti, od roba biti prezren, od ljudi na ulici biti ismejan, u svakoj pril ici , u odavanju poasti, pr i unapreivanju, pred sudom, uopte u svima poslovima biti povuen. tome razmisli. Da l i eli to zameniti duevnim spokojstvom, slobodom i unutranjom vrstinom. Ako to ne eli, nemoj navaliti, da ne bude kao deca: danas filosof, sutra carinik, prekosutra besednik, pa onda carski inovnik. Te stvari ne idu zajedno.

Jedinstven treba da je ovek, i l i dobar i l i rav. Treba i l i najbolji svoj deo da izgradi i l i svoj spoljanji poloaj, svoju umenost da primeni i l i na unutranju i l i na spolja-nju stranu: to znai biti i l i filosof i l i obian ovek.

DUNOSTIMA

30. Dunosti se uopte upravljaju prema Unim okolnostima.

Neko ima oca: dunost nareuje da se za njega stara, da mu u svemu poputa, da ga podnosi kad grdi i , ta vie, kad bije.

Ali otac je rav ovek", rei e. Da l i t i je priroda dobra oca dala? Ne, samo oca. Brat je nepravian", veli. Samo t i i dalje zadravaj svoje ponaanje prema njemu

i ne gledaj ta on radi nego ta je tvoja dunost da radi da svoj unutranji ivot odrava u skladu s prirodom.

Jer tebi niko ne moe nauditi ako t i to nee. A onda bie zaista oteen kad bude mislio da si oteen.

Isto tako nai e dunost prema svome susedu, prema svome sugraaninu, prema vojskovoi ako se navikne da svom ponaanju prema t im poloajima razmilja.

31. to se tie dunosti prema bogovima, znaj da je glavna stvar imati pravilne pojmove njima: da oni po-' stoje, da oni dobro i pravedno upravljaj vaseljenom, da si odreen za to da se njima pokorava, da se snalazi; u svemu to se deava i svemu da se rado. podvrgava kao nareenjima najboljeg uma. Tada nikad nee bogove pre-koravati niti ih optuivati kao da su te oni zanemarili.

A l i to je samo onda moguno ako pojmove dobru i zlu ne crpe iz onoga to nije u naoj moi nego ih trai samo u onom to je u naoj vlasti.

Ako ti , ipak, neto od onoga smatra za dobro i l i zlo, onda, kad ne postigne ono to si hteo i l i t i se neto dogodi to ne eli, bezuslovno mora koriti i mrziti vinovnike.

Jer svakom ivom biu je odreeno da se kloni svega to miu se ini da je tetno i to mu priinjava tetu i da se odvraa od toga, a trai ono to je korisno i njegove uzroke i d iv i se svemu tome.

Nemoguno je, dakle, da se onaj ko misli da je oteen raduje onom ko mu je naneo tetu, kao to je nemoguno radovati se i samoj teti.

Tako se deava da i sin grdi oca kad sinu ne da stvari za koje se ovom ini da su dobre. To je Polinika i Eteokla 2 uinilo meusobnim neprijateljima zato to su tiranidu smatrali za dobro. Zbog toga i zemljoradnik huli na bogove, zbog toga i brodar, zbog toga i trgovac, zbog toga i oni koji su izgubili enu i decu. Jer gde je za njih korist, onde im je i pobonost.

Samo onaj ko se stara da svoje udnje i svoje zazore upravi na pravi put ba time se stara i za pobonost. A l i prinositi rtve livenice i paljenice i prvine po obiaju otaca dolikuje svakome; to treba initi ista srca, ne bez misli, ne nemarljivo, ne oskudno, a l i i ne preko snage.

O D L A Z A K PROROCISTU

32. K a d ide proroitu, imaj na umu: koji t i dogaaj pretstoji, to ne zna, nego si doao proroku da od njega to uje. A H kakva je stvar, to si znao ve kad si doao ako si inae filosof. Jer ako je to jedna od stvari koje nisu u naoj vlasti, onda to ni u kojem sluaju ne moe bi t i dobro i l i zlo.

Ne nosi, dakle, proroku n i udnje n i zaziranja ni t i mu idi sa zebnjom, nego s uverenjem da sve to se bude dogodilo nije n i dobro n i zlo i da se tebe nita ne tie ma kakvo to-bilo moda se to moe upotrebiti na dobro, i to t i n i k o

Idi proroitu, kao to je Sokrat predlagao, samo u onakvim prilikama gde svako razmiljanje nalazi obave-tenje' u sluaju, i gde n i razum n i dovitljivost ne daju sredstava da se jasno sagleda ono to pretstoji.

Kad, dakle, ustreba da se izloi opasnosti za prijatelja i l i za otadbinu, ne pitaj proroite da l i treba da se izloi opasnosti. Jer ako te prorok izvesti da su se pri rtvovanju pojavila rava znamenja, onda to oevidno znai smrt i l i gubitak dela tvog tela i l i prognanstvo, ali ipak ti razum nareuje da se i u t im okolnostima izloi opasnosti za prijatelja i za otadbinu. Zato se upravljaj prema veem proroku, pitskom Apolonu, koji je iz svoga hrama izbacio oveka koji nije pritekao u pomo svom prijatelju kad je ovaj bio u samrtnoj opasnosti.

U P R A V L J A N J E P R E M A OBRASCU

33. Postavi sebi, naposletku, jedan karakter i l i obrazac po kome bd se upravljao ne samo u privatnom nego i u javnom ivotu.

Obino uti, inae govori samo ono to je nuno, pa i to s najmanje rei. A retko, samo kad trenuci iziskuju da se govori, progovori, a l i ne svakodnevnim stvarima, ne borbama gladijatora, ne konjskim trkama, ne atletama, ne jelu ni piu to se govori na svakom mestu a pre svega ne drugim ljudima, ogovarajui ih i l i hvalei i l i uporeujui.

Nego, ako moe, svojim razgovorom i razgovor drutva okreni na predmet koji dolikuje. A l i ako si sam meu strancima, onda uti.

Ne smej se esto, ni mnogim stvarima, ni preko mere. Zakletvi se ukloni, ako je moguno, sasvim; ako nije

moguno, onda koliko se moe. Pozive za gozbe s inomiljenicima i s neobrazovanima

odbijaj. A l i ako se ponekad pojavi takva prilika, neka t i panja bude napregnuta da ne bi pao u prostako ponaanje. Jer znaj: ako neko saobraa s uprljanim drugom, mora se bezuslovno i on uprljati, ma koliko on sam bio ist.

Telesne potrebe, naprimer hranu, pie, odevanje, stanovanje, dranje posluge, podmiruj samo ukoliko je to potrebno; a to slui spoljanjem sjaju i raskou toga se sasvim kloni.

Od obleavanja pre braka, koliko je god moguno, uzdravaj se. Ako s i ga okusio, koristi se njime na zakonit nain. A l i ne dosauj i ne zameraj onima koji polnu potrebu podmiruju; i ne govori mnogo tome da si sam dev-stvenik. ''-

Ako te ko obavesti kako ovaj i onaj tebi ravo govori, ne brani se od onog to je tebi reeno, nego odgovori: on zaelo nije znao druge mane koje ja imam, inae ne bi pominjao samo ove.

Mnogo poseivati igre u cirku nije potrebno. A l i ako ti kadgod prilika to nametne, onda pokazuj da se n i za koga naroito ne interesuje nego za sebe, to znai: eli da se deava samo ono to se deava i da pobeuje samo onaj ko pobeuje. Tako nee imati nikakvih neprilika. Sasvim se uzdravaj da vie kome u znak odobravanja, da mu plje-ska i l i da se jae uzbuuje. A po odlasku ne razgovaraj se mnogo onom to se dogodilo ukoliko to ne slui tvome uspevanju. Jer inae bi se moglo initi da si se divio pretstavi.

Na 'predavanja nekih ljudi ne idi nasumce i l i bez naroitih razloga. A l i ako ode, pazi da se ponaa ozbiljno i dostojanstveno i u isti mah da nikome ne dosauje.

Kad namerava da se s kime sretne, naroito s onima za koje se ini da zauzimaju visok poloaj, pretstavi sebi kako bi u tome sluaju postupio Sokrat i l i Zenon, pa nee biti u neprilici kako treba da se ponaa u takvoj prilici. Kad hoe da ide nekoj veoma uglednoj linosti, pomisli ovo: nee je nai kod kue, nee te pustiti pred nju, za-tvorie t i vrata pred nosom, nee obratiti panju na tebe. Ako pored svega toga misli da joj treba da ode, idi i , kad ode, podnosi sve posledice i nikad nemoj sebi rei: Nije bilo vredno da otidem." Jer to bi bilo prostako i naopako shvatanje spoljanjih stvari.

Pazi da u drutvu ne govori esto i opirno svojim delima i opasnostima. Jer ako je tebi i prijatno seati se svojih opasnosti, nije drugima prijatno sluati to to se tebi dogodilo.

Isto tako izbegavaj da izaziva smeh, jer takva navika lako prelazi u prostotu i , u isti mah, kadra je da u tvojih blinjih umanji potovanje prema tebi.

A opasno je uputati se i u sramotne razgovore. Kad se, dakle, takva stvar dogodi u tvome prisustvu, onda,

38 39

ukoliko je podesna prilika, i ukori onoga ko je tako daleko otiao; inae bar svojim utanjem, svojim stidom i l i srditom ozbiljnou pokai svoje neodobravanje takvih razgovora.

ULNOM UIVANJU

34. Kad sebi pretstavi neko ulno uivanje, onda, kao i kod drugih pretstava, uvaj se da te ne povuku, ak pusti da stvar prieka, i uzmi sebi malo vremena za razmiljanje. Zatim osmotri oba vremena, ono u kome e ti uivati zadovoljstvo i ono u kome e se zbog uivanja kajati i samom sebi zamerati. I ovim okolnostima stavi nasuprot pretstavu kako e se radovati i sam sebi davati pohvalu ako se uzdri. Ako t i se, ipak, ini da je doao trenutak uivanja, pazi da te slasti, prijatnosti i razline ari ne osvoje i zanesu, nego razmiljaj koliko je lepa samosvest da si nad njima takvu pobedu izvojevao.

35. K a d neto ini na osnovu uverenja da to treba da ini, ini, i nikad se ne plai da to javno ini, ako mnogi tome imaju i drukije miljenje. Jer, ako nije pravilno eno to ini, kloni se uopte samog dela; ako l i radi onako kako treba, ta se boji onih koji te bespravno kore?

36. Kao to se dve izreke dan je" i no je" veoma dobro mogu navesti kao suprotnost, ali nikako nisu podesne za spajanje, isto tako moe za telo imati veu vrednost odabiranje veeg dela, ali uvanju obzira prema drugim gostima za sofrom to nita ne pomae.

K a d te, dakle, neko pozvao na gozbu, imaj na umu da ne treba samo gledati na vrednost donoenih jela za telo nego treba paziti i na ponaanje prema domainu.

37. Ako se lati kakva zadatka koji premaa tvoju snagu, ne samo to e zapasti u sramotan poloaj, nego e zanemariti i ono to bi mogao izvriti.

38. Kao to u etnji pazi da ne nagazi na iglu i l i da ne iai nogu, isto tako pazi da ne naudi svome umu. I ako prli svakom poslu budemo obraali panju na to, bez-bednije emo prilaziti poslu. 40

ODRAVANJE MERE

39. Mera za imanje neka svakome bude potreba tela kao to je noga mera za obuu. Ako stane na ovo stajalite, sauvae pravu meru. A l i ako pree preko toga. strovalie se naposletku u bezdanicu. Isto tako stoji stvar i s obuom. Ako prekorai potrebu noge, doi e na red pozlaena obua, pa skerletna, pa vezena. Ako je mera je-dared prekoraena, nema vie nikakvih granica.

40. Devojke iznad etrnaest godina mukarca ve nazivaju gospodaricama. Zato one, kad vide da njihova vrednost zavisi samo od toga koliko se mukarcima dopadaju, poinju se ukraavati i sve svoje nade polagati u spoljanje ukrase. Zato bi bilo savetno da i m se obraa panja na to da samo onda mogu biti potovane ako budu vaspitane i sttidljive.

41. Znak je neobdarenosti mnogo se baviti telesnim stvarima, naprimer suvie se baviti telesnim vebama, suvie jesti, suvie piti , suvie se ispranjivati, bludniiti. Sve te stvari treba uzimati kao sporedne, a na izgraivanje svoga karaktera treba upravljati svu panju.

42. Kad ti neko zlo ini i l i t i zlo govori, imaj na umu da on tako ini i l i govori zato to misli da mu je to dunost. On ne moe, dakle, da se dri onoga emu t i misli da je pravilno, nego onoga emu on misli da je ispravno. Zato e on, ako inli zlo, pretrpeti tetu, jer se on i vara. Jer ako neko pravilan zakljuak uzima za laan, to nimalo nee naneti tete zakljuku, nego onome ko se vara. Ako to bude drao u pameti, uvek e se smotreno ponaati prema onome ko te ogovara. K l i k n i u svakom takvom sluaju: Tako mu se uinilo."

43. Svaka stvar ima dve strane: jednu podnoljivu, a drugu nepodnoljivu. Naprimer: ako ti brat ini nepravdu, ne uzimaj tu stvar tako kao da ti on ini nepravdu jer to je njegova strana koju ne moe podnositi nego je uzimaj s druge strane: on je moj brat, on je sa mnom odrastao, i tako e uzeti stvar s podnoljive strane.

44. Ovo su loi zakljuci: Ja sam bogatiji nego ti, ja sam, dakle, bolji nego t i " i l i Ja sam reitiji od tebe, ja sam, dakle, bolji od tebe."

Pomenute izjave mogu se samo ovako vezivati: Ja sam bogatiji nego t i , moje imanje, dakle, uma veu vrednost

41

nego tvoje" i l i Ja sam reitiji od tebe, moj nain govora bolji je, dfckle, od tvoga." A ti sam nisi ni imanje n i nain govora.

45. Neko se brzo umiva nemoj rei: on se ravo umiva, nego: on se brzo umiva.

Neko pije mnogo vina nemoj rei: on ravo pije, nego samo: on mnogo pije.

Jer pre nego sazna uzrok, otkud zna da l i ravo radi. Na taj nain nee t i se dogoditi da jednim stvarima

dobija pravilne pretstave, a da druge, koje nisi upoznao, bez razmiljanja odobrava.

FILOSOFSKO PONAANJE

46. Nikad sebe ne nazovi filosof om, a s obinim l judima ne govori mnogo filosofijskim naelima, nego radi po njima.

Za sofrom, naprimer, ne govori kako treba jesti, nego jedi onako kako treba.

Jer seti se da se Sokrat u svakom pogledu tako klonio razmetljivosti da su mu ljudi dolazili da ih uputi u Fi lo-sofiju, i on i h je upuivao. Tako je lako podnosio da nezapaen ostane.

Ako kakvu naelu povede razgovor s obinim l judima, najvie uti. Jer je velika opasnost da opet neto izbaci iz sebe to jo nisi svario. I kad t i neko kae da nita ne zna, i t i se zato ne naljuti, onda znaj da t i je poetak poao za rukom.

Jer n i ovce ne povraaju hranu da obanima pokau koliko su se napasle, nego hranu vare i stvaraju vunu i mleko. Tako i t i ne izlazi nestrunjacima svoja filosofijska naela, nego pokazuj svoja dela kao plod t ih naela.

47. Kad si svoje telo privikao na prost nain ivota, nemoj se time razmetati. Ako pije vodu, ne govori u svakoj pri l ici : Ja pijem samo vodu."

I ako hoe da se izveba u podnoenju napora, ini to za sebe a ne za svet.

Ne grli javno hladne kipove 3, nego ako te jaka e 3 Da pokau svoju izdrljivost na hladnoi neki stoiki lice-

meri esto su usred zime grlili hladan kamen ili kip od medi.

presvojila, uzmi gutljaj hladne vode, izbaci ga napolje i nikome ne reci.

48. Stajalite i karakter obina oveka sastoje se u tome to on nikad od samog sebe ne oekuje koristi (ili tete, nego samo od spoljanjih dogaaja. A stajalite i karakter filosofa sastoje se u tome to on svaku korist i tetu oekuje od samog sebe.

Znaci onoga ko napreduje u mudrosti jesu: nikoga ne kudi, nikoga ne hvali, nikoga ne prekorava, nikoga ne okrivljuje, nikad sebi ne govora kao da je neto i l i da neto zna. Kad vidi da ga neto spreava i l i ometa, ali se na sama sebe. I ako ga neko hvali, smeje se u sebi onome ko ga hvali; i ako ga* neko kudi, nita mu ne odgovara. Ponaa se kao oni koji se od bolesti jo nisu oporavili, bojei se da ne ozledi to od onoga to je maloas zaleeno pre nego ponovo ojaa. Svaku udnju odbacio je od sebe, a svoju odvratnost ograniio na ono to je suprotno stvarima koje se nalaze u naoj vlasti. Njegove namere u svima stvarima su odmerene. Da l i se kome ini da je on lud i l i neobrazovan, to se njega nita ne tlie jednom rei: on sebe neprestano posmatra kao neprijatelja koji razapinje zamke.

49. Kad se kp hvalie da moe razumevati i objanjavati Hrisipove spise, govori sam sebi: Da se Hrisip nije tako nejasno bio izrazio, ne bi ovaj imao niega ime bi se razmetao." A ja ta elim?

Ja hou da upoznam prirodu i za njom da idem. Zato pitam: ko je taj ko e mi je objasniti? I kad ujem da je to Hrisip, obratiu se njemu. A l i ne razumevam njegove spise. Zato t raim nekoga ko e mi ih objasniti. Dovde jo nema nikakva razloga za hvalisanje.

A kad sam nekoga naao ko e mi ih protumaiti, ostaje mi jo da njegova uenja primenjujem u ivotu. Samo se time mogu ponositi.

A l i ako se samo divim vetini tumaenja, ta sam tada drugo nego filolog umesto filosofa? Samo s tom razlikom to mesto Homera objanjavam Hrisipa.

Zato u se io vie zastideti kad mi neko rekne: Proitaj mi Hrisipa", i kad ne budem mogao pokazati dela koja odgovaraju njegovim uenjlima.

50. Sto si sebi postavio kao svrhu, toga se dri vrsto kao zakona, i kao da si bezbono zgreio ako neto od toga prekri.

42 43

M a ta neko tebi govorio, ne osvri se na to, jer to vie ne stoji u tvojoj vlasti.

51. Do kojega e vremena odgaati da sebe smatra dostojnim najviih ciljeva i da ni u emu ne radi protiv uma koji jedini odluuje ta je dobro a ta je zlo? uo si naela uz koja treba da pristane i s kojima si se sloio. Kakva, dakle, uitelja oekuje da njemu poveri popravku samoga sebe? Nisi vie nezreo deak, nego ve zreo ovek. Ako sada sebe zanemari i ako dalje bude lakomisleno iveo, i uvek samo nameru za namerom gomilao, i dan za danom utvrivao od kojega e obdelavati sama sebe, nee ni opaziti da nisi nimalo napredovao, nego e za celog svog ivota ostati neobrazovan ovek dok ne umre.

Zato smatraj sebe dostojnim da ivi kao punoletan ovek i kao onaj ko napreduje.

I sve ono to t i se ini da je najbolje neka ti je neminovan zakon.

I ako pred tobom stoji kakav napor i l i prijatnost, kakva slava i l i sramota/onda pomisli da je svanuo dan za nadmetanje, da su olimpijske igre ve tu,, i d a v i e nema n i kakva odgaanja i da se u jednom jedinom danu jednim jedinim poslom sve upropauje i l i spaava.

Tako se i Sokrat usavrio: u svemu to mu se deavalo on nije panju obraao n i na to drugo nego na um. A t i , ako jo i nisi, nekakav Sokrat, treba da ivi kao onaj ko eli da bude neki Sokrat.

njemu se naJTevnosnije obraamo, a prvi sasvim zanemarujemo. Stoga mi i laemo; ali kako se dokazuje da se ne srne lagati to nam je svagda pri ruci.

53. Iznad svega treba imati na umu ovo: Dive, i ti Sudbo, v i me vodite na poloaj na koji me odrediste: ja idem odmaCi. A kad. ne bih hteo to, lo ovek bio bih, a opet moro' bih. 4

A ko se sudbi umeo pokoriti, taj mudar nam je, on boanstvo poznaje.5

Ali, Kritone, ako je tako bogovima drago, neka bude tako!"6

Mene Ani t i Melet mogu, dodue, ubiti, ali m i ne mogu nauditi." 7

NAJVANIJI DEO FILOSOFIJE

52. P rv i i najpotrebniji deo u Filosofiji jeste primena njenih uenja, naprimer: nemoj lagati.

Drugi je onaj koji sadri dokaze, naprimer: zato se ne srne lagati. ;

Trei je onaj koji slui utvrivanju i daljem izgraivanju ba tih dokaza, naprimer: zato je to dokaz, ta je to uopte dokaz? ta je to zakljuak, ta je protivrenost, ta je istina, a ta je la?

Trei deo je potreban radi drugoga a drugi radi prvoga; a najpotrebniji, kojim bi se trebalo tek baviti, jeste prvi. A l i mi inimo obrnuto: zadravamo se na treem delu i

4 Stihovi stoiara. Kleanta.

Euripidovi stihovi (frg. 956 Nauok.). Rei Sokratove u Platonovu Kritonu (43 TJ\ 7 Rei Sokratove u Platonovoj Odbrani Sokratovoj (30 C).

44 45

SADRAJ

Str. MILO N. BURI: Uvod _ _ _ _ _ _ 5

I Glavni pretstavnici Stoike kole ' 5 a) Stacrija period 5 to) Helensko-rirnsk'i period 6

1. Panetije 6 2. Fosidoniije 9 3. Stoiari u Tarsu 10

c) Pozni period 12 1. L . Anej Seneka 12 2. Epiktet _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14 3. Marko Aurelije 15

II Epiktetovo uenje 19 ARIJAN: PRIRUNIK EPIKTETOV

Sta je u naoj vlasti a ta nije 27 Zuemje i zaziranje 28 Razmiljanje pire pristupa poslu 28 Ako eli da napreduje 30 Vladanje u ivotu i dobno oAgravainije uloge 31 Dogaaji siu onakvi kako ih primi naa misao 32 Uenje mudrosti ' 32 Razmiljanje listovima i posledicama 35 dunostima 3 Odlazak proroitu 37 Upravljanje prema obrascu 38 ulnom uivanju! 40 Odravanje mere 41 Filosoisko ponaanje 42 Najvaniji deo Filosofije 44

47

Korektor: Ljiljana Tepll

Novinsko-izdavaiko i tampairsko preduzee Kultura", Mode Pijaide 29, Beograd.

HOLBAH <

Hffl