Flavije Arijan - Prirucnik Epiktetov

5/7/2018 Flavije Arijan - Prirucnik Epiktetov

1/26

FLAVIJE ARIJAN

vPRIRUCNIKEPIKTETOV

. .---MALA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA


2/26

Tekst originala iz kojega je P r i rue n i kpreveden: EpiJcteU E o o M r I iJ d I i Jo I n u zbamillw Epic-teti Dissell'tatioilles a:b AlI."l1"ialllo di-ge8tae ad fidem c o d J i . o i : s Bodleiand: ~terumrecensuit H. Schenkl, Bibl. Teubn. MCMXVl,1-38.

F la vi je A r ija n

Prirucnik Epiktetov

Preveo iuvod napisaoD-r MiloS N. Durie

KULTURA 1~8 BEOGRAD


3/26

Urednik -Vuko Pavicevic

UvodI GLAVNI PRETSTA VNICI STOICKE SKOLEU istoriji Stoieke skole, koja je izgradila najznameni-tiji sistem helenistiekog vremena, 'razlikuju se tri perioda:stariji period (od god. 300-e do 130-e s. e.), srednji iIi, bolje,helensko-rirnski (od god. 130-e do 50-e s. e.) ipozni (odgod. 50..-es. e. do u III-I vek n. e.).

a) STARIJI PERIODStoieku skolu osnovao je Zen 0n i2; Kitije na Kipru.Pos1e dugog nauenog. pripremanja i ugledajuei se na Epi-kura, on se god. 301-'e sam pojavio kao ueitelj Filosofije iotvorio svoju skolu; a kao mesto svojih predavanja odabraoje na atinskom trgu Islikand trem ( l:t'oa 1 tOlKlAI ) ) , koji setako zvao po tome sto je bio ukrasen Polignotovim fre-skama, koje su slavile [unaeka de1a Atinjana (D. L. VII 5).Kao Zenonovi uceniciIstlcali su se Ads ton, Milti-jadov sin iz Hija, koji je zbog svoje izvanredne besedniekeobdarenosti imao nadimak Sirena, zatim Per s e j, iz Ki-tije, Zenonov zemljak, Her i1 iz Kartagine, mnogostranoobdareni D ion is i j e iz Herak1eje na Pontu,s nadim-kom Metatemen, jer je doenije prisao Kirenskoj ili Epiku-rovoj skol], A rat 1 Z Sola, pesnik Nebeskih pojava, a na-

roeito K!1eant iz Asa u Troadi.K1eantovi ueenici bili su S fer iz Bospora, a naroeitoH r i sip iz Sola, koji je svojom sistematizatorskom spa-sobnoseu i revnosnom i svestranom obradom celokupnogmaterija1a izgradio pravi sistem ortodoksnog stod.ckoguee-nja itako postao drugi, tj. definitavni osmvae Skole.5


4/26

Za svoga naslednika Hrisip je odredio svoga ufeg ze-mljaka Zen 0n a iz Tarsa. Ovoga je nasledio D i0g e niz Seleukije na Tigridu, koji je vee slusao Hrisipa igod. 155-e, zajedno sa akademikom Kameadom i perdpate-tiearem Kritolajem, bio treei clan poslanstva koje su Ati-njani poslali u Rim.Diogenovi uceniei bili su Ant i pat ariz Tarsa, nje-gov naslednik u sholarhatu, uz kojega se cesto pominjenjegov zemljak A r h e de m, osnivac stoieke filijale uBabilonu, zatim veoma samostalni i mnogostrani B0e tiz Sidona, Apolo d 0r iz Seleukije, znameniti gramati-car' Ap o l od o r iz Atine, pisac Hronike, i Gaj BIo-si j e iz Kume, koga Plutarh u Zivotu T. Grakha prikazujekao slobodournna coveka: on je 000 duhovni zaeetnik agrar-nih reformi 'DiIoorija Sempronija Grakha.!Od spisa starih stoicara saeuvani su sarno odlomei,Oni se nalaze sabrani uzborniku Stoicorum veterum jrag-, menta collegtit Joannes ab Arnim. Vo1. I: Zeno et Zenonisdiscipuli, Lips. 1905, vol. II: Chrysitppi fragmenta logica etphysica, Lips. 1903; vol. III: Chrysippi fragmenta moralia.Fragmenta succesorum Chrysippi Lips. 1903; vol. IV:Indices conscripsit M. Adler, Lips. 1924.

b) HELENSKO-IRIMSKIPERIOD1. Pqnetije

Od AntiJpatrovih ueenika najznamenitiji bio je P a-net i j e, roden dzmedu god. 185~e i 180-e, a umro u po-cetiku I-og veka s. e. On je Antipatra inasledio kao sholarh(Ind . Here. col. 53) i njime poCinje nov razvitak i srednjiperiod Stoieke skole. Bio je iz Linda na ostrvu Rodu, kojije svojim geografskim polozajem ipregalastvom svoga sta-nOVlIl!iStvaostao najznamenitije trgovaeko mesto u EgeidiiQllrolniimoblastima, igde se stare helenstvo dorske krvi idorskog duha najcistije oeuvalo, U politickom pogledu Rodse odlikovao uzornom umerenom demokratijom (Cic.De rep. III. 48),svojom eunomijom i socijalrnm duhompo-sedniekih klasa (Strab. XIV 652-653), koje su svojom po-

l Vi.deti: Veljko Gortan, FUosof Blosije i Tiberije Grakho,Zbarnik !radova FUosofsKOg faJrulteta u Zag.rebu" lmj. I (1951),423--432.

liti&om dalekoVidnoSCu umele da ostrvu saCuvaju stvarnu'samostalnost ida mu pribave znaca] politickogcinloca kojije od Rimsko~ senata uziman u raeun, N:ajstariji sin Nika-gore, ~v:eSte~[kador~e Atene, Panetije prdpadaSe uglednojporodici, koja se odlikovala u borbi iodnosila pobede usportu (Strab, XIV 655).Posle Antipatra on je u Pergamu slusao Krateta izMala, kome su ga mogle dovestd njegove esteticke iknji-zevne naklonosti, a zatim, kad je dosao u Atinu, Diogena iostao Stoli:ckoj skoli veran iposle njegove smeti, za sho-larhata Antipatrova. Osim spisa Stoieke skole, on je po-znavao spise idrugih filosofijskih skola, tako da je Kikeronmogao 0njemu kazati: "Semper habuit in ore PlatonemAristotelem, Xenocratem, Theophrastum, Dicaearchum utipsiiUsscripta declarant" (De fin. IV 28, 79). 'Za njegovfivot bili su presudni njegov dolazak u Rimipoenanstvo s mnogim wticajnim Rimljanima, a naroeito$ Gajem Lelijem injegovim prisnim prijateljem PwblijemKomelijem Skipionom Afrikancem Mladdm, s kojim je'maZda vee god. 146-e bio u Glavnom stanu pred Kartagi-nom. Karl je Skipion, god. 146-e, po naredenju vlade, pre-d:uzeo veliki put na Istok da u samim mestima .prouCi po-,liti&~ prildke, pozvao je Panetija da kao njegov pratilacueestvuje u tome putovanju. Put je trajao vise od godinudana, ioni su obisli Egipat, Siriju, Pergam, Heladu i Rod.Izmedu god. 142-e i140-e saobracao je Panetije u Slkdpio-kuei s istoriearem Polibijem, koji nije bio filosof, alise njegova orlginalnost sastojala u tome sto je shvatio da[e rimska vlast nad svetom. bila istorijska nuznost, raza-brao duboke uzroke toga: golemoga dogadaja Iiproraeunaomu posledice, Panetijev boravak u Rimu znaeajan je 'na-roeito 2Jbog toga sto su on IiGaj Blosije, njegov saueesnfk,rioiCku fUosofiju presadivali na rimsko zemljiSte, gde je~a iZvrSila velik uticaj", ali je joo vazruje biJo to sto je on

IVideti: Svet. Niikolajevic,O stoicizmu u rimskoj drzavi,otadibilna IV (1888),236-268; E. Vernon Arnold, Roman Staicism,Cambridge 1911;L Meylan,Panetius et Lapenetraticm du stoicisme. a Rome au dernier siecle de la Republique, Rev. de Theol, et de1929)17~201; J. Kaerst, Scipio Aemilianus, die Stoa und.der Prinzipat, Neue Jam-b. fur Wiss. und Jugendb. 1929,653--675;Ch. N. Smiley, Stoicism and its Influence on Roman Life andThought, Class. Journ. 29 (1934),645-657; Pietro de Franclisci,Lo.pirito della civilta Romana, 1940,nem. prevod 1941,178-194.

7


5/26

u Rimu u najveeoj men proSirio svoje vidike d . Mo [e imao;prilike da u skipionskoj atmosfeni uoei metode i snage koje!su odredivale sudbinu Rima. a time isveta. Za Helene iRimljane SkipilOini Panetije bili su uzoran primer prija-teljstva izmedu drzavnika Ii pretstavnika nauke. Kao filo-sof on je uZivao veliki ugled ked rimske aristokratije, iK'ilkeron, naprimer, zove ga vel princeps eius, sc. Stoicaedisciplinae (Dediv. I 3, 6, Acad. II 33,107) ugravissimus Sto-icorum (De off. II14,5), Poslednjih godina svoga Zivota bo-ravio je delom u Rimu, delom u Atini, ali se naposletkunastanio u Atini, gde je Antipatra pomagao u nastavi, a kadse ovaj zbog starosti postepeno povlaeio i ostajao kod kuee,isprva ga je zamenjivao i naposletku, kad je Antipatarumro, postao upravnik skole. Pravi Helen, stoiear iz Lindaizvrsio je pohelenjivanje Stoe, tj. uneo u nju nov dub iotvorio u njoj nov razvitak.Od Panetlijevih spisa, u kojima je vecim delom obra-

dena prakticna filosofija, najcuveniji bio je 0 onom stodolikuje ( 1fPl . TOU Ka,'}~KOVtO; ), u kome, po Kikeronovusudu, sine controversia de officiis accuratissime disputavit(De off. III 2, 7), ikoji [e Kikeron slobodno obradio u prvojidrug oj knjizi svoga spisa 0 duZnostima. Odostalfh spisaporninju se 0 eutimiji, 0 filosofijskim pravcima, 0 pTO-mislu, 0Sokratu isokratovcima.

Njegovi ueenici od Rimljana bill su K vin t M u-k d j e Skevola, G. Fanije, P. Rutilije Ruf,L. Eli j e, M. Vi gel i j e, S p. Mum ij e, S ek stPorn pe j, L. L u k ilij e B a lbo, a od Helena M n e-sa r h iz Atine, njegov naslednik u sholarhatu, H ek a-ton s Roda", Dardan iz Atine, Apolonij e iz Niseu Frigiji, Ask Iep i0dot iz Nikeje, D ion i s i j e izKirene, a najveei inajznamenrtiji od svtihbio je Po sid o-n i j e, koji je ziveo od 135-e do 51-e god. s. e.

Panetijeve i Hekatonove fragmente izdao je H. N.Fowler, Panaetii et Hecatonis lib.rorum fragmenta, Bonnae]885 Diss.

a Vid. Gomoll, Der stoilsche Philosoph Hecaton, Bonn 1933.8

2. PosidonijeRoden u Apam.eji u Siriji, P 0 sid 00 n i j ese, poolenaueno-istrazivackih putovanja po Italiji, GaU.ji,Li-Spaniji, Siciliji i sevemoj Africi, nastanio u Rodu,mu je postao druga postojbina. Tu je osnovao Cuvenugde su ga pored drugih istaknutih Rimljana slusali

'K';iilcPO~nn iPompej. Kao Solon, Pitagora, Herodot, Platon,l;!iulaoKS4~,emokrit, i on je, dakle, putovao, i njegova shva-a su odrazaj njegovih putovanja, i otuda njegov uni-versallzam nije enciklopedijske prirode, ne lezi u strukama,nego u ostrini aka kojim on ne sarno da uoeava ono ~to jenarocito, individualno i karaktezistieno kako u prirodi takaiu duhovnom zi~otu nego sagleda celinu kojom je 000-hvaeeno [ ono sto je rastrojeno irastureno. K. RajnhartPosidonijev sistern, s obzirom na metodu kojom je izgra-den, obeleeava kao najeistiju filosofiju aka a za samog Po-sidonija kaZe da je "der grosste Augendenker der Anttke'",Najuniversalniji duh sto ga je helenizam iznedrio, on [ebib drzavnik, mislilac, ispitivaC, vasprtae, istoriear kulture,etnograf, tumae svih stvari. On ponovo obraca paZnju naPrirodne nauke iuvodi ih u Stou, laea se Aristotela, itoaristotelisanje ( aplO'ton:1.i~E[V ) zameraju mu strogi stoi-cari (Strab. II p. 104). K. Prehter ovako :ga prikazuje:"U spajanju is~njackog i helenskog naeina postojanjapravi pretstavmk helenizma, u isti mah i misticar iracio-nalist, onaj ko veruje u eudesa i eksaktan etiolog, spekula-fivan mislilac i empiriear, sarnostalan posmatrac iprera-I'tivac istorijske tradicije.iprirodnjak ipoznavalac ljudskeprirode i u oblasti praktieke politike, on je sebi, samo deli-mimo iduei tragovtma svoga ueitelja Paneti.ja, stvorio shva-tanje sveta . ill kome se dosokratski, platonski, aristotelski istoicki elementi vezuju u skladno dzgraden sistem.:" Kaopitagorovac Arhita, kao peripatetiear Demetrije Faleranin,kao njegovi prethodnici u skoli Persej i Sfer, i rod skis t0i car u dr u z li v a 0 j e use bid r za v n ik a if i los 0f a: bio pritan, najvisi drzavni slutbeffik u gradu idvaput je putovao u Rim diplomatskim poslom, god. 87-ei51-e, [er su ga Rodani nagradili gradanskim pravom,

4 K. Reinhardt, Poseidonios, MUnchen 1921, 5-6.5 K. Praeohter, Die P1vilosophie des Altertums, Berlin 1926,478.


6/26

Posidonijeva prouCavanja ispisi prostiru se gotovo nasve pozitivne nauke njegova vremena: Matematiku Astra-nomiju, Fiziku, Geografiju, Istoriju iGramatiku, a ~oja fi-losofijska shvatanja izloZio je u ~isima 0dusi,O vrlinamao sv.emiru, 0 strastima, 0 gnevu, 0 onom sto doli/w,je idrugima, Odlornke jz njegovih spisa izdao je J. Bake, Posi-donii, .Rhodii reliquiae dootrinae Lugd. Bat. 1810, ali ovajZbornik je posle novijih proueavanja Posidonija zastareo,. Posidonijev naslednik u sholarhatu na Rodu bio jen~e,gQIVnu'k po kceri .Tas 0n iz Nise, koji se bavio pisa-njem biografija i spisa iz Istorije filosomje.

3. Stoi'cari u TarsuOd ostalih ueenlka Isticali su se Ate nod 0r,S na-d~om K()Il"dilJi~n,z Tarsa, jedan , 0 0 . uCtt~lja Ma;r~1a P o _ r , . .kija Katona UtiCkog, i Ate nod or, sin Sandonov izKane kod Tarsa, koji je po svom zavieaju imao nadimakKanjanin, -Ako napomenemoda je po nekim izvorima Iisam Hri-sip bio TarSanJin, onda bismo sa poslednjom dvojicom .isadosad pomenutim filosofima 12 Tarsa wall Sest stoieara iz

toga grada, Ovom prilikom zadrzaeemo se na t O m graduina starim vestima 0 njegovim filosofima.Poole rasturanja Aleksandrove imperijeTars .jeusao usastav Seleukove drZave. Bio je napredna varos, jer senalazio u "velikoj krasnoj dolini sa dovoljno vo


7/26

c) POZNI PERIODIz poznoga perioda, tj. od poeetka I-og do sreddneTJI-eg yep, poznato [e oko pedeset pripadnika Stoiekeskole, od kojih su najznamenitiji Lu k ij e A n e j S e-n e k a, E pik tetiM ark 0 A u rei i j e.

1. L. Anej SenekaL. An e j Sen e k a, [edan od najveeih pretstavnikau Rim presadenog stoieizma, rodio se god. 4-e s. e. u Kor-dubi(Spanija) od oca M. Aneja Seneke"cuvenog retora, imajke Helvije, blagorodne d . veoma obdarene zene. "Fi-zieke roditelje ne moZemo sebiodabratl, ali mozemo du-hovne", kaze Seneka u spisu 0 kratkoci zivota (15, 3), i 00je Sam sebi birao duhovne roditelje. To su bili Sotion izAleksandrije, koji je pripadao eklektickoj skoli KvintaSekstija, zatim stoicar Atal, S!kstijevac Fabijan Papirije iktlrucar Demetrije. Za carovanja Kaligulina postao je clanSenata. Stekavsi: veze' sa carskom okolinom, upustio seu intimne odnose s Julijom Lavilom, sestrom Kaligulinom,

izato ga Klaudije, na potsticaj Mesalinin, progna, goo. 41-e,na Korsiku, Osam godina docnije Klaudije, na molbu Agri-pine, svoje druge zene, pozva ga da se vrati, imenuje gaza pretora ipostavi za vaspitaea svome sinu Neronu, Karl[e ovajseo na presto, Seneka zajedno s iskusnirn i ozbiljnimAfranijem Burom dobije konsulat, god. 57-e. Jedno vremeNeron i nije upravljao svetskom drzavom, nego Seneka, ito doba pozdravljeno je kao zora zlatnoga vremena isma-trano kao najsreenije doba rimske earevine (Cass. Dio61, 3, 3).Kao Panetije i Posidonije, iSeneka je, dakle, bib idrzavnik imislilac. U svom spisu De otio on isam kafe 0sebi: "Natura utrumque facere me voluit, et agere et con-

templationi vivere ("Priroda me je odredila i za jedno izadrugo, za prakticko delanje kao i za slobodno teoriisko za-'nimanje.") (5, 8). Tu je on helenski ternnn(,t l'p'a)preveo. reeju eontemplatio, ali pod njom nije, kao Aristotel, razu-mevao sarno naucno proueavanje, nego Filosofiju kao ,razmisljanje 0 celokupnom ljudskom Zivotu.12

Iako je u spisu De tranquilitate animi pisao da -jepoU'..aktivnost moralna dufuostsvakoga gradanina, Se-se god. 62-e, kao sezdesetogodiSnjaik",stao povlaeit] izZiwta i u vee pomenutom spisu De otio izneo mislisu ga na 1; 0 pokrenule. Neminovnom silom okolnostipostaje kosmopolit i rimska knjizevnost izrasta, kojoj je predmet eovecanstvo. Kad [e prestalares publica is njome pojedineev Heni utica] na javniSenekin praktieki zivot postaje otium", oslobodenjezadatka svoga vremena irad na veenim zadacima Co -teorijski Zivot filosofa, koji je postao paedagogushumani, i ciji svet nije viSe res publica Romana,svet kome pripadaju svi ljudi bez obzira na stalez iGod. 65-e Neronokriva Seneku kao saucesnlka u za-koju je skovao K!alpumije Pison i'osudi ga rut smrt, isam sebi oduzme zivot.Ako je i Seneka bio OOvekod krvi i ploti, te se nijepridrZavao strogih naeela stoicizma, [er je brzo na-silno bogatstvo (tri stotine iniliona sestercijal),opUl>"l;aotrastima svoga ucenika ibio zelenas, Ipak je biou tome 8to se sa svoga visokog polozaja sve do se-

godine n'ije povukao Urivatan Zivot, gde je nego-vrlina mnogo lakse,Seneka je bio jedan od najplodnijih pisaca u rimskojumetnik u antitetiekom izrazavanju [edan od najve-. stilista u svetsko] knjizevnosti, Od njegovih stoiekihsaeuvani su Dijalozi u,dvanaest knjiga, to su raspraveo blazenskom zivotu, 0utesi, 0kratkoei Zivota itd.,im ime ne odgovara sadrZini, jer one - s jednim [edi-izuzetkoIl;l.-- nisu u dijalozima; zatim Poslanice Lni-u dvadeset knjiga, sa sto dvadeset i cetiri poslanice,o dobrocinstvima u sedam knjiga ispis 0 blagosti u(nekad u tri) knjige. Svi.ti spisi napisani su u jedrom,

IQJ"~UI.I.UimpresionistiCkom stlilu, koji za izraZavanje osnov-stoiCkih misl! uvek nalazi noveoblike.Od Senekinih spisa prevedeni su u nas: 1) Cana Ilono-K puu'b .UJW, .M.opaJI..'lj.a nOY "'Emm Y 2 0 n uc a. A a .M.yapa~ 0 prom~i urimskom shvatanju otium-a. A. Grillinpro-della vita contemplativ4 nel mondo Greco-Romano, Milano192 ss.

13


8/26

CeKEme U3JtOOlCEma. C'D HeMS'IKOM> npeseo HS'D Jl106am1 K'bMJIa,l\e1KHcp6cKOH cexperap e : t l J . 8 . OKp. l lia6a'IKor. Y Beo-rpazty, ne'laTaJHO Y TJmOrpa4>Jl!ix KH.RJKecTBa CPUCKOI"'b1842, ztpyro Jf3,l\. 1868; 2) jednu poslanicupreveo je StevaPavlovic u Srp. Ilustr, novinama 1881, hr. 11; 3) Iz P i-s a m a (pismo X, XII, XIV, XVII, XX, XXI, XXIII, XXVI),preveo Stjepan Sene u zborniku Primjeri iz rimske knji-zevnosti, Zagreb, str, 310-325; 4) Rasprava 0 bZazenomzivotu iOdabrana pisma Luciliju, s latinskog preveo i~vodnapdsao D-r Milos Durie, Beograd 1944.

2. EpiktetRoden kao rob izmedu god. 50-e i60-e u Hijerapolju uFrigiji, E pi k te t je dosao u Rim u kueuNeronova sve-moenoga gardista Epafrodita, koji je zaeelo primetio daseu otresitom iCilom mladieu krije nesto naroeito. U mlado-.sti Epiktet je bio izgwbio jednu nogu, te je celog veka hra-mao. Ali svoju hromoeu on je hrabro podnosio, tako da jeizazvao pamju ipo5tovanje svogaygospodara, i ov~.j gajedoonije oslobodi.o. JoS kao rob slusao je predavanja stoie-.koga filosofa Musonija Rufa, koga je zbog tOlbomjega uee-s e a u Pisonovoj zaveri god. 65-e Neron prognao a Galbavratio. Po svom povratku Musonije se bavio Filosofijom iotvorio svoju skolu, ali ne radi zarade hleba, jer on jepripadao viteSkom redu. Kao Rimljanin cerdo je d~ovn.udisciplinu strogo metodickogm:iSljenja, voleo starl republi-kanski poredak is tolikom otvorenoseu kritikovao monar.-hijske ustanove da ga je car Vespasijan morao prognatl,s ostalim filosofima - a to su bHi bas stoieari ik:ini~ari-god. 71-e. Vratio se tek na pozi~ e~ra T i t : a i prod:~,? svojapredavanja. Od svfh njegovili ueenika. na!~amenl~]l bio jeEpiktet, koji je, po svome oslobodenju, ziveo u Rimu Irao

ueitel] Filosofije. . . . .. .. ..... .God. 94-e, kad je car Domitijan naredioda svi fllosof1,moraju napustiti Rim i ltaliju (Gell. N.A. XV 11, 3, ~uet:Domit. 10, Plin. Ep. III 11, 2, DioCass.LXVIH3,2l,Ep~ktetse preselio u Nikopolj u :EpLru , gde je,ka.o philOSOiphusno-bilis ikao maximus philosophorum (Gell. II ~8, ~O; X~II19,4), osnovao svojuSkolu7 i Ziveo od predavanja FilosofiJe.

;7 J. Bl'WlS,De 8chota Epicteti, Kiel 1897.

14

je slualaca iz svih krajeva carstva. Ziveo je joi zavine Trajanove, a zacelo je iHadrijan s njime sao-Dracao (in summa familiaritate habuit, Hist. Aug. Hadr.10).Nije niSta napisao, nego je, kao Sokrat ikao njegov\ ..~-.-~.. Musonije, delao samo Zivom reeju, ali je njegove(b!OMcfvo:reza se zabeleZio iposle njegove smrti i izdao nje-uOOn.i!kFtravije Arijan iz Nikomed[je u Bitiniji,8 lroji.kao iKsenofont, na koga se ugledao, pisao filosofijske,i vojru&e spise, tako da je u saili nazvan Xeno-redivivus. Filosofijski spisi posveeenl su spomenu 0'fti~~OVl ucitelju; to su pomenuti Razgovori Epiktetovi uknjiga, O l d . koj~h su saeuvane prve cetiri, isaeuvani" ' " " ' ' 1 ' - ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' , 1 . 1 ( ' ' Epiktetov iHomilije u dvanaest knjiga; koje nisu~M~ful'~rane.ao st o je Ksenofont u Spomen.ima 0Sokratu i

;.()r:f .h'J',flm; Sokratovoj izlJOZio etieka shvatanja svoga uCitelja,je Ii Arijan u pomenutlm sp. is.: imaprika,zao e1:iJ6kouee-Epiktetovo. .Prirucnik je u nas dvaput ranije prevoden: 1) Seti BeruCna. knjizica stoickog morala, preveo M. 1. M., Lesko-1882; 2) D-Il"Kosta f)ucle, EtiCki principi filoBofa Eptik-Beograd 1925.3. Marko Aurelije

NajveCi postovalae Epiktetov Ii . poslednji znatni stoiearAnije Ver, koji ee, kad ga Antonin Pije usind., uzetiMar k0Au rei i e i, kad postane car, dodati muina,cnnlaK Antoo.in., rodio Be 25--og aprdla 121-e god. n. e. Uje njegOlVa porodica, Spanskog porekla, bila ste-ugieoan pcilOiZaj.Najbol]! uC!ltelji u carstvu bili su po-da ga pripreme za njegov poziv. U prvoj knjilzi. svogaon [e sam izneo pregled svoga razvitka u mladosti i\.........F.'" sto duguje svojim. srodnicima iuCiteljima. Prve pot-1rr11"~10 za Filosofiju dobio je jo kao deeak od stoieara Dio-Vee tada je pokazivao izvanredne osobine, tako daga.voleli svi vrSnjaci., a icar Hadrijan ga je zavoleo zbogistinoljwbivosti i uSali ga zvao VerissimusLXIX 2~, 2). Kad je usao u dvadesete godine, trudili su

Viei. .K. Hartman, Arri4n unci Eplktet, N. Jahrb. t. d. ki.Altert. 15 (1905). 248 ss.15

" , " , ' ,' ~ , 1 , 'i , ~l ' I J


9/26

-se Komelije Fronto i Herod Atik da ga pridobiju za sofi-stieku retoriku, ali kad je navrsio dvadeset i pet godina,on pod uticajem stcieara Kvinta Junija Rustika, kojl muje dao Epiktetove Beleske, a na veliku Zalost Frontovu,ostaviproueavanje Retorike da se sasvim posveti stoieko]filosofiji (Marc, Ad. se ips. I 7. 8; Fronto p. 150). Njegovpooeim Antonin Pije bio je u Rim POZVSlO stoieara Apolo-nija, cija je predavanja mladi carevic slusao kao svaki stu-dent. Pored ovoga on je slusao Seksta iz Heroneje, Plutar-hova necaka, Klaudija Maksima, 1Gnl.l Katula idruge. Svesu to bili stoieari kojih je ueenje najbolje odgovaralo rim-skom karakteru, te cepotonji ca.r-filosof i Ziveti prematilosofijskimi etiekim naeelirna StoiCke kole.9 N jegovi uzoribili su P. Klodije Trasen Pet, Helvidije Prisko; Katon,Brut iDion, mucenicl cistog ueenja 0wlini, a EpiktetorviRazgo'Vori stalan saputnik,

Kad mu je pooeim umro, goo. 16I-e, stupi on na presto,italko se ispunio Platonov san 0vladaru ,koji je u isti mahifillosof, tAOO'O


10/26

nagradu, ijoo posle viSe od hiljadu ipet stotina godinajedan nemaeki vladar-filosof i prijatelj Filosofije islobodnemisli, Fridrih Veliki, koji je, kao isam stoiear na rprestolu,bio prvi sluga svoje drzave ikoga je Volter, u [ednom pi-smu Arzansu, nazvao Markom Aurelijem Severa, a La-metri Juli:jacnom Severa. U rimskom caru nemacki car jevideo uzor vladara i kao on, 0cemu svedoei .njegova pesmaLe Stoicien, ispevana-u ocajnom polozaju god. 176-e, vero-vao je usnagu vrline, koja sadrzinu Zivota nalazi u ispu-njavanju duznosti iu sluzbi zajednici: 'Elle Immole au public, sans peine et sans regret,ses,: traV2UXet sa vie et son tprqpre interet.ll

Na krajusvoga Zivota Marko Aurelije ucinio je kobnupogresku. Tajpa carskih uspeha od Nerve do njega lezalaje u tome Sto [e car u Senatu i u sporazumu sa Senatomza svoga nasledniik:a birao coveka za koga mu se ci:nilo da[e .najsposobniji, injega bi posinio i uzeo za pom06~ika.Nerva je posinio Trajana, rukovodioca rajnskih legiona,Hispanca iz sta,rerimskeporodice, Trajan Hadrijana, Ha-drijan Antonina Pija, a ovaj Marka Aurelija. Stari izvorine daju nasn objaSnjenja kakoje doslo do togada se ovajposlednji ogres; o postupak svojih prethodnika ida uvededinastieki princip. Mesto da postupi kao njegovi prethod-niei, tj. da IIIsporazumu sa Senatom izabere Klaudija Porn-pejana, koga je Senat proglasio kao najdostojnijega, bascar-filosof za pomoCnika u carovanju uzima svoga petnae-stogodiSnjega sana Komoda, za Cije ee se vladavine vratitivremena Kaligule i Nerona. Posledice Aurelijeve pogreskebiili su strasni gradanski ratovi, koji , : : > ' U se zavrsili time stoje na razvalinama senatskoga autoriteta ponikao vojniekiapsolutizam Septimija Severa (193-211).., Car-filosof umro je god. 180-e u VindOiboni u ratus Markomanima.1;l

11 Oeuvres de Frederic Ie Grand, Tome XII, Berlin 1849,187.12Modema literatura 0 caru Marku: P-.B. Watson, MarcusAurelius. Antoninus New York 1884 (obimno delo s bibliografi-JOIn, str, 31~'; P . E,Matheson, Marcus Aurelius and his T~skas Emperor, Cambridge 1922;G. Loisel, La vie de Marc-Aurele,philosoph!:! et empereur~ Paris 1929; C. Clayton-Dove, Marc.usAur. Ant~, hils Life and Times, London 1933; C. Schempf Wets-heit und WeZtherrschaft. Kaiser Marc-AureZ in seinen Bekonntriis-s o n , Berlin 1938; A. Cresson, Marc-Aurele, Paris 1938; G. Soler!Marco Aurelio, Brescia 1947.18

IIEPIKTETOVO UCENJEU svojim osnovnim teorijskim stavovima Epiktet sevraea ortodoksiji osnivaea Stodeke skole, ali je oslobadaod njenog pojmovnog shematizma, te sa u obliku i stiluos.lanja n.a.sokr~tsku dijalektiku i na kinicko-stoiela; dija-tn?,u. D1J .a t r ib a je popularna obrada jedne filosofijske,vec~om etiCke teme, bez velikog sistematskog aparata, u

obliku lakog razgovora, zaCinjenog zivim slikama, pore-denjima, navodima iz omiljenih pesnika, anegdotama, du-hovitim obrtima i antitezama.' Logiku i Kosmologiju onpodreduje Etici, jer u njegovu misljenju eticki problemzauzima centralan polozaj, kao u Hristovu misljenju religij-ski problem, s kojim je, za njega, nerazlueno vezan covekovmoralni preporodaj. 'Celo njegovo izlaganje ima vise obelezje praktieko-vaspitnih parenesa negoli strogo naucnih i. samostalnih fi...losofijskih proueavanja. On nije suv propovednik morala, nisalonski zabavljae, ni dosadan katedarski filosof, koji predsvojim slusaocima od filosofije pravi misosofiju, nego filo-sof ljudskoga zivota, koji ljude hoee da probudi iz moral-

nog dremeza, da ih potstakne, popravi i preokrene, da ihpovede putem koji vodi pravoj i zdravoj moralnosti, slo-bodnoj od svake pritvornosti iIi monaske askese, jednomreei blazenstvu, koje se moze osnivati samo na unutrasnjojslobodi Covekovoj.Svrha Zivota na koju coveka upucuje njegova prlroda,i koju Epiktet uci, jeste s10 bod a.2 Pranagon zivog bieanije temja za nasladom, a ni za samoodrZanjem isamo-razvitkom, nego tefuja da Zivi onako kako ono hoee, jer toodgovara njegovoj prirodi. Sloboda je glavni princip Zi-veta i [ediniosnovni ton koji se provlaei kroz SV;l preda-vanja Epiktetova. Njen smisao ivrednost 0Ill ovako pri-kazuje: "Slobodan je onaj ko Zivi onaka kako on hoee, ko

se ne moze ni na sto primorati, ni sputati, i nad kojim se1O. Halbauer, De diatribis Epicteti, Letpzig 1911 'Diss.IH,Barth, Die Bedeutung der Freiheit bei Epiktet und Augu-

stin u zbomi!ku Das Menschenbild 1m Lichte des Evangeliu'mS,Festsclhrift zum 60. Geburtstag von E. Brunner, Zurich 1950.2* 1 9


11/26

ne l l l IO".le izvrSiti nasilje, icije se teZnje ne mogu omesti,ikoji svagda postize 000 sto hoee, inikad ne dolazi u po-Iozaje kojima zeli da se ukloni, Ko, dakle, ima volju da ziviu zabludi? - Niko, - Klo i.ma volju da zivi prevaren, daprebrzo sudi, da je nepravedan, razuzdan, mrzovoljast imalodusan? - Niko. - Od ludaka, dakle, niko ne zivikako hoce, ni on, dakle, nije slobodan. A ko zeli da Zivi uzalostt i strahu izavisti isazaljavanju, u Zudenju ine-postizanju, u beZap . ju o c t nevolje i u zapadanju u nju? -Niko, - Mozemo Ii, dakle, za nekog ludaka reei da je slo-bodan od Zalosti istraha, da nikad ne zapada u nevolju, ,inikad ne p r o m . a s a belegu? - Ne mozemo. - Niiko, dakle,ni od njihn,ije slobodan" (IV 1, 1-5).Ovi suvt si1og:izmi dobijaju Zivot tek onda kad ihEpiktet .stane objasnjavati ipritom sam. zahvata u prakti-ckizivot: "Odgovori mi jos i na ovo pitanje:

odna s n ida i m am 0 n ida n em a: m 0 n i ko-Id k 0 ni k ak 0 n e rna mo. I telo nam je tude: injegovidelevi su tudi, inasa imovina je tuda. AIlro, dakle, jednuod ovih stvari u~eS kao svoju, platiceS kaznu koju zaslu-tuje onaj ko se laea tudih stvari. To je put koji vodi slobodi,to jedino oslobodenje od ropstva, tako da [ednom i,z sveduSe mosemo reei: -Povedite me, Dive, i ti, Sudbinojna ptOloZaj za koji me odxediste.(IV 1, 1~131)3

P o e e _ t a l k etiCke svesti Epiktet nalazi u ostrQ.Ill r a z 1 i-~ ~ van J. u 0no gas to j e una S 0j m Q c i ( t ' u E c p 'Ij ]J .tV ), tj. nase moralne volje, ion 0gas ton i e un a s 0 j v 1 a s t i (ra OUK E c p ' ~Jl.iV), tj. svih stvari io~Qll~?Stispoljasnjeg sveta. On kaze [asno ijezgrovito: "Fi-losofijska obrazovanost sastoji se u tome da naueimo r a-z1ik 0v ati s v0j e i t u d e" (IV 5, 7. Svoje Zudenjei svoje gadenje treba da ogranicavamo na 'ono sto je Una-~oj vlasti, a drugo da posmatramo kao da se nas nista netice (III 16, 15). Buduei da su kinieari, na kojeEpiktet na-dovezuje izlaganje svojih moralnih naeela, ueiliaJ].tarkiju,tj. slobodu od sredstava za nasladu, oni Sill za njega prvikojisucdveka ucinili slobodnim (III 24, 67 ss).

Epilktet .se u neku ruku oseea kao poslanik boZanstvada ljudima objasni u cemu se sastoje p r ave z iv 0t n ev r e dn o s t i: "Kfuicar treba da zna da ga je Div poslaoljudima kao svoga glasnfka da im pokaze Sta je dobro ista[e zlo, [er onl Iutaju isustinu dobra izla ne traze onde gde[e nema; a gde [e ima, tu je ne primeeuju" (III 22, 23).I Epiktet je s velikom ljuibavlju obdelavao stoick'Ouce-nje 0 eku rne n sk om g r a d a n s t v u, Ako smo sinovibozji, onda ova] ionaj cQiveknije Atinjanin illKorineanln,nego kosmiekigradanin (I g: K6crJl.w~; Cic. De legg. 16:hlundanus). .Lj u b a v pre mas vim a, jer su, svinama srodni, i njegova je tema, ion nije nikakvu razlikuio izmedu gospodara i robova, otmenih ineznatnih

13 ) 5).I pored dugogodiSnjih spoljasnjih okova, Epiktet jenesalomljiva, jaka priroda, karakter iskonske snage,se naNilse ogleda u njegovu savladivanju zemaljskih Stoic. Vet. Fragm. ed v. Arnlm, I p. 118, frg. 527.

2 1


12/26

nagona ipoeuda, afekata istrasti, u suverenoj otpornostiprema svim varljwim dobrima ovoga sveta, u moeno] kon-. ce:n.traciji svih duhovnih snaga na istinski visok cdlj: zado-bijanje moralne slobode. On je imao stameno zdravlje kojemu je obezbedlvalo eureju iblazenstvo, Njegova lepa, ki-niCiko-asketska, u -Geliji saeuvana (XVIII 19, 6), devizaglasi: avexou Kat - ru r6XOU "Sustine et abstine!" ("P 0d-nos i i pre gar a j!"). Pored svega moralnog odoleva-nja Zivotnim teSkQCama sto ga Epilctet propoveda, iz tedevize, ipak,viAe zra~i her 0 iz amp at n j e, povla-cenja ineprotivljenja zlu negoli her 0j i z amp reg a-1a 5 t v a iprevazilaZenja prepona. "Kinicar moZe dopu-stiti da ga biju kao magarca i, dokle ga god biju, treba davoli one koji gabiju, [er je on takore6i otac i brat svihIjudi" (II 22, 54). Takve izjave nikad se ne hi mogle cutiiz usta Helena Eshilova, Kimonova iIi Periklova vremena;one su znak umora iklonulosti, svedoeanstvo iscrpenostiantickog OOveka~. Ne zeleei da promeni stvamost nego da joj Be sarnoprilagodi, Epiktet svom protestu protiv pritesnjavanja iporolbljavanja, protiv neprpporcionalnog i nepravienograsporeda ljudskih prava i duznosti, dobara itekovina urimskom drustvu nije dao oblik aktivne energiene borbeprotiv robovlasniekogporetka a za socijalnu prarvdJ;t,negoobl1k teznje ka moralnom samousavrsavanju lienosti. Slo-bodu i nezavisnost, koje, po njegovu shvatanju, cine uslovsreee, on je svodio na slobodu misli i volje, jer nije imaoSIlage da ih svede na princip socijalne pravde, koja nije ni-sta drugo 'nego harmonija jedinke s drustvom.Epiktet je vee rano postao slavna Iicnost u svom ana-dolskom zavicaju, gde je njegov poziv na sticanje slobodeodmah odjeknuo. Karl je umro, njegovzemljani sveenjakkupio je neki postovalac za tri hiljade drahama. U Pisidijinaden je natpis urezan u stenu na Apolonovu hramu kodgrada Anaoure; na njemu se Epiktet sa zanosom slavi kaosin robinje :troji je postao "ilzvor sreee i radosti" za celoeoveeanstvo.' Hijerapoljskog eticara mnogo je cenio HerodAtik (Gell. N. A. I 2, 6). Otada je on dalje uticao ne sarnona paganski svet nego ina uoblieavanje rane hriscanskeidoologije, i njegove eticKe norme u mnogome se poduda-

4 J. R. SitHngton Sterret, The Wolfe Expediticrn to Asia MinorI. Boston 1868, 315 s.22

raju s nacelima ranog hriscanskog ueenja, i zato su ga pret-stavnici hriscanstva mnogo cenili. U vizantijsko doba njegovPrirucnik je parafrasiran iobjasnjavan za hriscansku upo-trebu. Ali niko iz njegovih predavanja nije toliko snagedobijao za svoj sopstveni Zivot koliko njegov najveei po-stovalac, koji je svojim spoljasnjirn polozajem bio najveeasuprotnost hromom frigiskom robu - car Marko Aurelije,koji mu je usvojim Razmatranjima 0samom sebi postavio[edan od najlepsih spomenika,Da hi se video Epiktetov nacin predavanja, donosimo

ovde u prevodu Prirucnik, u kome je Arijan izneo najva-znija naeela iz njegovih spisa."

6 Literatura: E. M Schrank a, Der Stoike Epictet und seinephilosophie, Fra!l1ik:furta. 0.1855; A. Bonhoffer, Epiktet und dieStoa, untersuchungen z. stoischen Philosophie, stuttgart 1890, jDie Ethik des Stoikers Epiktet, Stuttgart 1894; C. Hilty, GlUck,Leipzig 1891, 1904113;Th. Colardeau, Etude sur Epictete, Paris 1903;1.. Weber, La morale d'Epictete, Rev. d. metaph, et de morale 1905ss; (;.1. Burnier, La valeur du temoignage d'Epictete, .Lausanne1925; A Jagu, Epictete et Platon, Essai sur les relations du sto-ieisme et du platonisme a propos de la morale des Entretiens, Pa-ris 1946; D. Pesce, La morale di Epitetto, Riv. di Filos. 30 (1939),250-264; Ph. de Lacy, The Ethics of Epictetus, Class. Philol, 1943,112-115; W. Capelle, Epiktet, Teles u Musonius; Wege zu gltickseli-gem Leben, elngel, u, ubertr, v, - -, Zurich 1948:;V. D'Agostino,Studi suI neostoicismo: Seneca, Plfnio ilGiovane, Epitetto, MarcoAurelio, Torino 1950; M. Pohlenz, Gestatten. aus HeHas, Mtinchen1950, 645-670.

2 3


13/26

PRIRUCNIK EPIKTETOV


14/26

STA JE U NASOJ VLASTI :A STA NIJE1. Od stvari jedne su u naSof' vlasti, a druge nisu.U nasoj su vlasti misljenje, delanje,rudnja, izbegavanje,jednom reei: dela koja od nas proizlaze, Nisu u naSoj vlasti:telo, imanje, ugled, spoljasnji polomj, jednom reei: sve stonisu nasa dela.Ono 51 0 je u naSoj vlasti [estepo prirodi slobodno, nerome se spreCiti ni oroesti; a ono '1;onije u naso] vlastinemoeno je, ropsko, rome se spreBti,. stoji pod uticajemdrugih. Stoga ima] na umu: aka orio sto je po prirodi ne-slobodno smatras za slobodno, a 0000 &e tude za svoje,lmaees samo neprijatnosti, z.alosticeS se, uznemiravaees se,

optuzivaees i bogove i ljude; a smatras Iiza svoje samo onosto je doista tvoje, a' ono sto je tude, kako jeste, zatude,nikad te niko neee primoravati, niko te neee ometati, necesseni na koga zaliti, neces nikoga psovati, protiv svoje voljenista neees raditi,' niko ti nece uditi, nikakva neprijateljaneees imati, jer uopste neees nikakve stete pretrpeti.Ako, dakle, budes tezio za ovako vaznim stvarima,imaj na umu da se ne moras suvise naprezati, nego se mo-ras necega sasvim odreei, a nesto privremeno ostaviti na-stranu. 'Ali ako teZiS iza onirn stvarima ihoces da se penjesna visoke polozaje ida sticeS bogatstvo, mozda ni tih stvarineees postiei, jer si u isti mah teZio za onima, ali zacelo

neeespouzdanopostiei ono odakle jedino proizlazi sreea isloboda.Zato se trudi da svakoj neprijatnoj misli doviknes: "Tisi samo uobrazenje, a nikako ono s t o se OOi da si." Zatimispituj i ocenjuj po pravilima koje i !maS, a narooitto po

27


15/26

prvom: daIiona pripada onom Mo je u naso] vlasti iIi onomsto nije u naso] vlasti.. Pa ako pripada stvarima koje suizvam nase vlasti, budi spreman da odmah kazes: "NiMase ne nee mene."ZUf)ENJE I ZAZIRANJE

2. Imaj na umu: zudnja obecava postizanje onoga zacirn se fudi; a Izbegavanje obeeava da se neee sudaritis onim cemu hoee da se ukloni, ida je onaj ko ne postignepredmet svoga zu4e'l)ja nesrecan, a drugi je nesreean zatosto mu se desava ()I[lO cemu zeli da se ukloni.Aiko. se, ~~"klonis samo onoga sto je protivno stva-rima koje su W.JllO.rocli u tvojoj vlasti, nista ti se neee do-godiiti 'OldCega~reS. A zazlres Iiodbolesti illod smrti iod siromaStva,~ ceS sasvim biti nesrecan.Odbaci, dakle, svako zaziranje od svega sto nije u na-soj vl~ Ii ukl()P,i;.~esamo onom sto je protivprirodno uonom s ix > :K ! u tv9joj. vlasti.Od Zu


16/26

posla, naei ces istrajnost, ako te neko pogrduje, naei cesstnpljivost. Ako se tako naviknes, neee te vise lazne pret-stave povuei.11. Nikad ni 0 jednoj stvari nemoj reei: "Izgubio samje", nego. "Povratio sam je". Ako ti je dete umrlo: vratiosi gaoAko ti je zena urnrla: vratio si je. Ako ti je irnanjeotero: i 000 je same vraceno. Ali nevaljalac je onaj ko mije oteo, Sta te se tice preko koga ce onaj ko ti je dao uzetinatrag? Dokle god [e tebi ostavljeno, stara] se za njega kaoza tude, kao putnici za gostionicarevo.Aka ZELIS DA NAPREDUJESI

~2. Ako zelis.da napredujes, odbaci ovakva razmislja-nja: ako zanemarim svoje imanje, necu imati sta da [edem,iIi: ako ne kaznim svoga slugu, postaee nevaljalac, jer boljeje od gladi umreti oslobodivsi se [ada i straha nego Zivetiu izobilju i neprestanoj uznemirenosti; bolje je da tvojsluga bude nevaljalac nego ti sam da budes nesreean. Zatomoras poeeti ad najmanjih stvari: ako ti se izlije malo uljaHi tiukradu ostatak vina, govori: za to se kupuje ravno-dusnost i unutrasnje spokojstvo. Badava se nista ne dobiva.Kad zovnes svoga slugu, imaj na umu da mozda neeuje, a ako te je euo, mozda ne moze da ueini kako ti ze-lis. Ali za njega to nije nikakva sreea ako od njega zavisida se ti ne uzbudujes.13. Ako Zelis da napredujes, moras imati snage dapodneses ako te ZiOOgvog spoljaSnjeg ponasanja smatrajuza nerazumna iluda. Ne zeli da seeini kao da nesto znas,pa iako bi se drugima ueinilo da si .neko, ne veruj sa-momsebi.Jer znaj da nije lako saeuvati svoje dusevno raspolo-zenje ka!ko to priroda zahteva i, u isti man, uzeti u obzirspoljasnje okolnosti, nego je potrebno samo jedno iIi drugo:ko se staraza jedno mora da zanemari drugo.14. Ako zeliS da ti deca, zena Lprijatelji uvek Zive, tisi Iud; jer ti zelis da one St o nije u tvojoj vlasti bude utvojoj vlasti, ida onosto [e tude bude tvoje. Isto tako silud kad .zahtevas da ti sluga ne gresl, jer ti trazi da po-greska ne bude pogreska, nego nesto drugo,

~O

Ali ako zelis da svoju svrhu nilkad ne promasis, to je utvojoj moei, Vefba] se, dakle, u onom sto mozes.Gospodar nad drugim je onaj ko one sto drugi hoce iIinece ima moe da mu daje illuzme. K i D , dakle, hoce da budeslobodan ne sme ni zeleti ono ni kloniti se onoga sto je umoei drugoga. Ako ne postupa tako, mora postati robdrugoga,

V'LADANJEU 2IVOTU I DOBRO ODIGRAVANJE ULOGE15. Drzi u pameti da u Zivotu treba da se vladas kaona gozbi:kad neko neeim posluzuje istigne do tebe, pruziruku i uzrni skroman deo; ako cinij'!l nasi dalje, ne zau-stavljaj ga; ako joS nije do tebe stigao,ne upravljaj svojuzelju dalje, nego cekaj dok ne dade red na tebe.Tako se ponasa] prema deci, tako. prema zeni, takoprema svom polczaju, tako prema bogatstvu. I biceS jed-nom dostojan da sednes za sofru sabogovima. .A ako ad onoga Cime si bio poslu~en ne uzmes JlJSta,nego mirno odibije'S, tada ceS ne samo .za sofrom sedetis bogov:ima, nego izajedno s njima bogovati, Taka su po-

stupili Diogen i Heraklit injima slicni, izatosu s pravomnazvani bozansklm.16. Kad vidis nekoga gde place u Zalosti sto mu sinodlazi iIi zato Sto je izgubio imanje, ne dopustaj da te za-nese pretstava kao da je ovaj covek dopao [ada zbog spolja-snjih stvari, nego odmah budi spreman na to da njega neboli ova nesreca (jer drugoga ovo ne boli), nego sarno nje-govo shvatanje toga dogadaja ..Dokle god mozeS razgovo-rom da ga leeis, ne oklevaj da -tako postupas i, aka morabitida zajedno s njime uzdises; sarno se cuvaj da ne uzdi-seS ad srca.17. Posmatraj sebe kao glumca u [ednoj drarni: ulogu

daje ti pesnik; ako je drama kratka,. kratku ulogu; ako jedugacka, dugaeku. Ako hoee da pretstavljas siromaha, pret-stavljaj :i njega dobro; isto tako ako treba da pretstavljashroma Coveka, ill kakva voda, illobiena C O i V e Ik a . Jer tvojaje stvar samo to da ulogu koja ti je poverena 'dobro odi-gras, a izbor uloge [e stvar drugoga,3 1


17/26

DOGADAJI SU ONAKVI KAKO IH PRIMI NASA MISAO18. Kad ti kakav gavran zagrakce nedaeu, ne sme tepretstava uznemirivati, nego odmah sebi OIbjaSnjavaj i go-vori: "Takva proricanja ne ti.cu se mene, nego iIi mogaslabog tela, ili moga malog imanja, illmoga polozaja, ilimoje dece ili moje zene. Melli se samo sreca nagoveseujeako ja to hoeu. Jer rna sta se od tih prorocanstava dogodilo,do mene je da se time koristim.19.Nepobediv mozes da budes ako ne ulazis ni u kakvu

borbugde pobedane zavisi od tebe.A:ko nekoga vidis veoma postovana iiiveoma mocnaili inaee veoma ugledna, pazi da ga ne smatras za blazena,ponesenpretstavoin. Jer ako se sustina dobra sastoji uonom sto je u nasoj vlasti, onda tu ni zavist ni Ijubomoranemaju mesta. Ti sam ne zeliiSda bttdeS ni vojskovoda, n!savetnik, ni konsul, nego slobodan. A tome ima sarno je-dan put: preziranje svega sto nije u: naso] vlasti.20..Imajna umu da te ne zlostavl ona] ko te pogrdujeill bije, nego sarno rnisao o tome da-teta] zlostavi. Kad te,dakle, neko naljutio,znaj da te sarno ,misljenje naljutilo.Zato 'se, pre svega, trudi da te laZna pretstava ne ponese.Jer ako jednom budes imao vremena za razmisljanje, lakseces sobom vladati.2 1 . Smrt iprognanstvo iuopste sve sto se strasno de-sava neka ti je pred oeirna svakoga dana, a najvise od svegasmrt, pa nikad neees misliti nista s t o je nisko Hi za neeimsuviSe rudeti. '

UCENJE MUDROSTI22. Ako fudiS za mudroseu, budi spreman da ce teismejati, kao i da Ce mnogi podrugujuci se govoriti 0 tebi:"Osvanuo nam iznenada kao neki filosof!" i "Otkudnamovaj dize nos?" A ti nemoj dizati nos, nego se drii onogasto ti seCini, da je najibolje, kao da te bogpostavio na tomesto i budi uveren: ako istrajeS, onda ce ani koji su teranije ismevali dQCIl~jei se d'iviti. A ako te ani savladaju,onda ce te dvostruko ismejavati.23. Aka ti se kadgod. dogodi da te ponese vrtlog spo-IjaSinjegsveta, tako da zelisda se nekome svidis, zna] da si0. 0 svojih naeela otstupio. Zadovolji se, datkle, da u svim '

32

prilikama budesfilosof. Ako, pak, zeUsda te za takva sma-traju, onda se sam sebi pojavljuj kao takav i budi za-dovoljan.24. Neka te ne muCe av e mis1i: "Ja cu Zivot provoditinepostovan inigde neeu birtiugledan." Jer a\koje nemanjespoljasnjih poeasti neko zlo, ne mozes u tome zlu biti zbognekog drugog, isto tako kao ni u sramoti. Da liod tebezavisi da oobijeS poeasno mesto illda budes pozvan nagozbu? Nikako! Kako to, dakle, moze biti nemanje poeasti?I kako ffiOOeSda nigde ne budes ugledan kad bas u oblasti

koja je u tvojoj moei treba da budes neko; i tu mozes dabudes najugledniji."Ali ti i m a . s prijatelja ine mozes irn pomoCi.!"Sta 1lIlaci to "ne mozes im pomoCi"? Neee d()lbiti adtebe novaea, niti ceS ih naCiniti rimskim gradanima. Aliko ti [e to rekao da je to u naso] vlasti a nije stvar drrugihljudi? Ko moze drugome dati ono Sto. sam nema?"Onda steci da imi nesto mozemo dobiJti."Akomogu steei ada sebe oCuvam savesna, cestita i po-nosna, pokaZi mi samo put, i steei cu. A ako trazite od menecia svoja dobra iegubim, da biste vi sarno nedobra stekli,gledajte kako ste nepravieni inerazumni,Sta uostalom viSe volite: novae Ili prijatelja verna i

savesna? Zato mi radije pomozite da takav budem, i nezahtevajte od mene da cinim ono c'ime bih sve one osobineizgubio! I"Ali otadzbina", - K a Z e . s ti, - nllleee imati od menepomoci." ,Opet moram pitati: kakvu ikoju pomoe? Stuibista neeedobiti od tebe ni kupatila. I sta [e to? Ni obueu ne dobijaona od kovaea ni oruZje Oldobucara! Dovoljno je ako svakovrSi svojposao. Ako jo] od koga drugog napravis gradaninavernog isavesnog, zar joj time nimalo ne koristis? Dabome,ni tijoj D . i s i nekoristan. "Ali", - rem ceS,- "kakav 6u po-loza] zauzeti u dtrZavi?"Onaj koji maZeS euvati iu isti mah ostati veran i sa-

vestan. Ali ako otadzbini fells da korist:iS i te osobine izgu-bis, sta bi joj mogao joS da koristiSkad si postao nepostenineveran.25. Nekome je vise nego tebi ukazana cast prl gozbiiIi pri pozdravljanju iIi pri pozrvu za neko savetovanje.

3 Prirucnik: Epiktetov 33


18/26

Ako su to neka dobra, treba da se radujes onome kome S1tdopala; ako li su neka zla, nemoj se zalostiti sto nisu tebidopala.A drzi u pameti da me moseszahtevati isti postupakako ~e CiniS isto sto ioni da bipostigli ono sto nije u nasojvlasti, Je.r kako moze onaj ikose ne pojavljuje pred necijimvratima imati jednaka prava s onim ko to cn? IIionaj kone uzima uceSCau pratnji nekog velikasa Sonim koto ch;ri?IIi onaj ko ga ne hvali s onim ko ga hvali? Bices, dakle,nepravedan inesit ako zeltS da to badava irnas, ne placajue!cene po kojoj se one .stvart mogu da kupe. Sta stoji, na-primer, salata? Obol u ovom slucaju, Ako, dakle, neko pruziobol iUJZ :meza njega salatu , a ti mSta ne platis ine uzmes ,nemoj misliti da . imas od onega koji je salatu uzeo. Jer kaosto onaj ima salatu, ti joS imas svoj oibol,koji nisi izdao. Basisti je sluea] J ovde.Nisi. dobio poeiv za neC:ijugozbu? Jer ni domaeinu nisiplatio cene po koju om svoju gozbu prodaje. Za hvalu toonaj prodaje.rza paZnju prodaje. Ako mislis da ti je tokorisno, plati cenu no koju se to prodaje. Ako lihoees daono ne platiS, a ovo da uzmes, onda si nesit i Iud.Zar nieega nemas mesto gozbe? Jmas sada to da nisipohvalio onoga koga nisi hteo da pohvalis ida nisi moraoda se uzmuvas pred njegovim vratima.26. Volja prirode moze se saznati iz stvari 0 kojimamedu nama nema razlike u misljenju,Klad, naprimer, tud sluga razbije CaSu, odmah smospremni da kazemo: "To se desava." Znaj, dakle, da, ikadtvoju casu razbije, treba da budes isti onakav kakav si biokad je tudu CaSu razbio, Isto tako ponasaj Be i kad sekrupnije stvari deSavaju.Umre, naprimer, tude dete iIi tuda zena. Nikoga nemako tada ne bi rekao: "To je sudbina ljudska." Ali kad kood njegovih umre, odmah kuka: "Jao meni, nesreenik ja!"Treba, dakle, da se setimo sta smo iskusili kad: smo toculi kod drugih.27. Kao sto se cilj nepostavlja da se promasi, isto takodesava se isa nesreeom u svetu.28. Ako bi neko tvoje telo poveravao onom ko te ne-prijateljski susretne, ljutio bi se. A kad ti svoje srce pove-ravas onom ko te slueajno susretne, da se ono, ako te neko .pcgrdi, uznemiri ipott.rese, zar se ne bi stideo Zlbog toga?34

RAZMLSLJANJE 0 USLOVIMA I POSLEDICAMA.29:Kod svakoga. posla gledaj sta mu prethodi ista gapratl, 1, teI~ t~a pristupa] poslu. Ako tako ne postupis,isprva ceS,Istina, rado poslu prilaziti, jer nisi razmislio stace jos doCi;a docnije, kad se pojave kakve nepnjatnostlsramno c e S se povuei, , .,

. Hoees,. ~primer, .d~ odneses pobedu u oJiimrpijskimigrama? A 1Ja,bogarm, jer to je lepa stvar, Ali razmisljajsta im prethodi iSta posle njih dolazi, i tek posle toga la6ajse posla,. Morasv se podvrgavati strogom redu, [esti prema pro-PlSU, uzdrzavati se od . poslastica, vezbatt se prema nare-denju iu odredenim easovima, na vrueini, u hladnoei, ni-cega h~dnog ne piti, ni vina, kad ti sebas pije, prestose moras predati nadzorniku kao lekaru; zatim u nadme-tanju po zemlji se valjati, a maZe ti se dogoditi da iScasisruku Ili nogu da uganes, da mnogu praSiJn.uprogutas, a po-nekad da budes bieevan i posle svega toga da joS budespobeden.

~ svemu tome razmisli, pa ako itada jos zeliS, bavi seatletikom. Ako ne zelis, postupaees kao deca koja se igrajucas rvaea, Cas gladija:tora, Cas trubaca, a cas pozorista. Takoiti:sad si. atlet, sad gladijator, zatim besednik, naposletkui filosof, a celom dusom nistal Nego kao majmun svakiprizor lroji vidiS podrazavas, danas ovo, sutra nesto drugokako ti se dopadne. Jer ti nisi nekojstvari prisao s uvere-njem. nrlrti si je ogledao sa svih strana, nego nasumce, is hladnom voljom.Kad, naprimer,. vide filosofa i euju ga kako govori,kao sto IDufrat govori (niko ne ume tako govoriti kao on),onda i oni zele cia se have Filosofijom. Coveee, najpre pro-mislio eemu je ustvari ree, pa onda ispitaj svoje sposobno-sti da Ii si i podoban da se takvim poslom bavis. Hoees dase nadmeCei u pentatlu' illsarno u rvanju? Ogledaj svojeruke, svoja bedra, ispitaj svoje kukove. Jer jedan je stvo-ren za ovo, drugi za ono. .Cinl li ti se da prj takvu pos1u moZes isto tako jesti,isto tako piti, na [ednak nacin zudet], na [ednak naein bitinezadovoljan? Treba ti mnogo probdeti, mnoge napore1 Slkup od pet vefbil: treanje, bacanje diska, skakanj:e, ba-..~e koplja 1rvanje.


19/26

podneti, ad svojih prijatelja se udaljiti, od roba btti pre-zren, od ljudi na ulici biti ismejan, u sva1roj prilici, u oda-vanju poeasti, pri unapredivanju, pred sudom, uopste usvima poslovima biti povueen. 0 tome razmrsli, Da Iizelisto zameniti dusevnim spokojstvom, slobodom i unutra-Snjom cvrstinom, Ako to ne zelis, nemoj navallti, da nebudes kao deca: danas filosof, sutra carinik, rprekosutrabesednik, pa onda carski Oinovnik. Te stvari ne idu zajedno.Jedinstven treba da jecovek, ili dobar illrdav, Trebaili najbolji svoj deoda izglradi:sillsvoj spoljasnjd polozaj,svoju umesnost da primenis Hi na unutrasnju illrna spolja-snju stranu: to maci biti ilifilosof iIiobirean covek.

.0 DUZNOSTIMA30. DumoSu se uopste upravljaju prema li~ ok~l~nostima,Neko ima . o ca : d r uZ n os t nareduje da se z a njega s tara,da rnu u svemu popusta, da ga podnosi kadgrdi i,staviSe,kad bije. ."Alimac je rdav covek", reci c a S .Da 1i tije priroda dobra oca dala? Ne, samo oea,"Brat je nepraviean", velis. ,Sarno tiidalje zadrzava] svoje ponasanje prema njemu

I ne gledaj sta on ram negro sta je tvoja duznost da radisda svoj unutraSnji Zivot odrzavas u skladu s prirodom,Jer .tebinjko memaze nauditi ako ti to meCeS.A ondabiees zaista ostecen kad budes mislio da.si osteeen.Isto talkonaca.c e S duznost prema svome susedu, premasvome sugradaninu, prema vojskovodi ako senaviknes daosvom ponasanju prema .timpolozajima razmisljas,31. Sto se tree duznosti prema. bogovima, .znaj.da jeglavna stvar imatipravilne pojmoveo njima: da oni po-stoje, da 0IIli dobro ipravedne upravljaju,vase1jenom,da siodreden za to 00 se njimapdkorav~8, da~$n.al~i..~ usvemu sto se desava isvemu cia .se rado, podvrgavas 'kaonaredenjlima najboljeg uma, 'I'ada nikad neces.bogove pre-koravati niti ih optuzivati kao da su teoni zanemarili.

Ali to je samo onda mogueno a:kopojmoveo dobru izlu necrpes iz onoga sto nije u naso] moei nego ih trazissamo u onom 8 10 je u naso] vlasti.36

.Ako ti, ipak, neSto od onoga smatras za dobeo iIi zlo,onda, karl ne postignes ono sto si hteo illti se nesto dogodisto ne reliS, bezuslovno I l l iQIraS koriti imrziti vinovnike. .Jer svakom Zivom bieu je odredeno da se kloni svegasto mu se Cirri da je stetno i8 10 mu prieinjava stetu ida seodvraea od toga, a traz! ono sto je korisno injegove uzrokeiclivi se svemu tome.Nemogueno je, dakle, da se onaj ko misli da je osteeenraduje onom ko mu je naneo stetu, kao sto je nemoguenoradovati se isamoj steti.Takose desava da isin grdi oeakad sinu ne da .stvariza koje se ovom eini da su dobre. To Je Polinilka i Eteokla"ueinilo medusobnirn neprijateljima :taro S to su tiranidusmatrali za dobro, Zbog toga i zemljoradnik huli na bogove,zbog toga i brodar, zbog toga i trgovac, zbog toga i ani kojisu izgubili zm u idecu. Jer gde je za njih korist, onde irn jeipoboznost. Sarno onaj kose stara da svoje zudmje isvoje zazoreupravi na pravi put baS time se stara i.za poboZnos t . Aliprinositi zrtve Iivenicei paljenice.i prvine po obieaju otacadolikuje svakome; to treba ~initicista srea, ne bez misli, ne '.nemarljivo, ne osikudno, ali ine preko snage.

ODLAZAK PROROCISTU32. Kad ides prorocistu, imaj rna umu: koji ti dogadajpretstoji, to ne znas, nego. si dosao proroku cia od njega to, cuje'S.Ali kakva je stvar, to si mao vee kad si dosao ako siinace filooof. Jer ako [eto jedna od stvari koje nisu u nasojvlasti, onda to illu kojem sluPajrUne moae biti d,olbrQai zlo.Ne noskdakle, prorokurnizudnjeni zaziranja.mti' rnuidi, sa zebnjom, nego s:uverenjem da sve Stn.se. bude do-godilo nije ni dobro ni zlo ida se tebe niStan.e tice rnakakvo to.bilo - mozda .se to moze upotrebiti na dobro, itoti nfllrollemoze zabraniti. . .Pun pouzdanja, d:akle,idi bogovima kao savetordavcima

i, kad ti se cia kakav savet, vodi raeuna 0tome koga si uzeoza savetnika i kome e e l S biti neposlusan ako uskratis po-slusnost..t Sinovi oara Edipa-,lroji su, ~bQg. svade oko IPrestola, izisli

na megdan ipogublli [edan drugoga,37


20/26

I~i prQ:~eiStu, kao sto je Sokrat predlagao, samo u:,ona~V;1Ill pn~lkama gde svako razmisljanja nalazi obave-stenje u slucaju,. igde ni razu,m ni dovitljivost ne dajusredstava da se jasno sagleda ono sto pretstoji," Kad,~l_


21/26

ukoliko je podesna prlilika, i ukori onoga ko.je tako daleko .otisao; inaeebar svoj:i.!m.eutanjem, svojim stidom illsrdi-.tom ozbiljnoSCu pokaZi svoje neodobravanje takvih ra- ~zgovora.o CULNOM UZIVANJU

34. Kad sebi pretstavis neko eulno uzivanje, onda, kaoi kod drugih pretstava, Cuvaj se da te ne povuku, calkpustida stvar priceka, i uzmi seb; malo vremena za razmisljanje,Zatim osmotrioba vremena, ono u kome caS ti uzivatd za-dovoljstvo ione u ikomeces se zbog uzivanja kajati i samomsebi zamerati, lovim okolnostima stavi nasuprot pretstavukako celS.seradovati isam sebi davati pohvalu ako se uzdr-zis. Akon se, ipak, cini da je dosao trenutak uzivanja, pazida te sJasti, prijatnosti irazlicne can ne osvoje izanesu,nego razmislja] koliko je lepsa samcsvest da si nad njimatakvu pobedu lzvojevao,

35. Kad nesto eims na osnovu uverenja da to treba daCiniS, cmi., i nikad se ne plasi da to [avno cinis, ako mnogio tome imaju idrukCije misljenje. Jer, ako nije pravilnoono sto cinis, kloni se uopste samog dela: ako Iiradis onakokaiko treba, sta se bojiS onih koji te bespravno kore?36. Kao sto se dye lizreke "dan je" i "noc je" veomadobro mogu navesti kao suprotnost, ali rukako nisupodesneza spajanje, isto tako moze za telo imati veeu vrednostodabiranja veeeg del a, ali euvanju obzira prema drugimgostima za sofrom to nista ne pomaze.

Kad te, dakle, neko pozvao na gozbu, imaj na umu dane treba samo gledati na vrednost donosenih jela za telonego treba paziti ina ponasanje prema domaeinu.

37. Ako se laJtis kakva zadatka koji premasa tvojusnagu, ne samosto ceS zapasti u sramotan poloza], negoceS zanemariti iono sto bi mogao izvrsiti.

38. Kao sto u setnji pazis da ne nagaziS na iglu ili dane iSCaSlSnogu, isto tako pazi da ne naudis svome umu.I ako prll svalkom poslu budemo obracali paznju na to, bez-bednije cemo prilaziti poslu.40

ODRZA VANJE MERE39. Mera za imanje neka svakome bude potreba telakao 151;0e noga mera za obueu . Ako stanes na ovo staja-liste, saeuvaees pravu meru. Ali ako predes preko toga,strovaliees se naposletku u bezdanicu. Isto tako stoji stvariS obueom, Ako prekoracis potrebu noge, doei ce na redpozlacena obuca, pa skerletna, pa vezena. Ako je mera je-dared prekoraeena, nema vise nikakvih granica.40. Devojke iznad cetrnaest godina muskarei vee na-

zivaju gospodaricama, Zato one, karl vide da njihova vred-nost zavisisamo od toga koliko se muskarcima dopadaju,poeinju se ukrasavati i sve svoje nade polagati u spoljasnjeukrase. Zato bi bUo savetno da im se obraea pasnja na toda samo onda mogu biti postovane ako budu vaspitane isnidljive.41. Znak je neobdarenosti mnogo se baviti telesnimstvarima, naprimer suvise se baviti telesnim vezbama, su-vise jesti, suvise piti, S'Uvisese ispraznjivati, bludniciti. Svete stvari treba uzimati kao sporedne, a na izgradivanjesvoga karaktera treba upravljati svu paznju, .42. Kad ti neko zlo ciniili ti. zlo govori, imaj na umuda on tako CiniIli govori zato sto mislida mu [e to duznost.On ne moze, dakle, da se ddi onoga 0eemu ti mislis da jepravilno, nego onoga 0cemu on mislida je ispravno. Zatoee on, ako Cinli zlo, pretrpeti stetu, jer se on i vara. Jer akoneko pravilan zakljueak uzima za lazan, to nimalo necenaneti stete zakljueku, nego onome ko se vara. Ako to.budes drzao u pameti, uvek ces se smotreno ponasati premaonome ko te ogovara. Kliikni u svakom takvom slueaju:"Tako mu se ueinilo."43. Svaka stvar .ima dye strane: [ednu podnosljivu, adrugu nepodnosljivu, Naprimer: ako ti brat cinlinepravdu,ne uzimaj tu stvar tako kao da ti on c:ilninepravdu - [erto je njegova strana koju ne mozes podnositi - nego jeuzimaj s druge strane: on je moj brat, on je sa mnom odra-stao, Ii tako ces uzeti stvar s podnosljlve strane.

44. Ovo SfU loSi zakljueci: "Ja sam bogatiji nego ti, jasam, dakle, bolji nego ti" Hi "Ja sam reeitiji 00 tebe, ja sam,dakle, bolji ad tebe."Pomenute izjave mogu S~ samo ovako vezivati: "Jasambogatiji nego ti, moje imanje, dakle, lima veeu vrednost

41


22/26

nego tvoje" :iIi "Ja sam rOOitij.i od tebe, moj naCtin govorabolji je, d;l:lde, od tvoga." A ti sam nisi ni imanje ni naeingovora,45. Neko se brzo umiva - nemoj reel: 'on se rdavoumiva, nego: on se brzo umiva,Neko pije mnogo vina - nemoj reci: on rdavo pije,nego samo: on mnogo pi!je.Jer pre nego saznas uzrok, otkudznas da li rdavo radioNa taj naein nece ti se dogodirti da 0 jednim stvarimadJobd.jaSpravilne pretstave, a da druge, koje nisi upoznao,bez razmi$ljanja odobravas.

FlLOSOFSKO PONA$ANJE46. Nikad sebe ne nazovd :flilosofom, a s obienim lju-dima ne govori mnogo 0filosofijskim naeelima, nego radipo njima,Za sofrom, naprimer, ne govort kako treba jesti, negojedi onako kako treba. .J er setd se cia se Sokrat u svakom pogledu tako kloniorazmebljivosti da su mu Ijudi dolazili da ih uputd u Ftlo-sofiju, ion l i b . je upueivao. Tako je lako podnosio da ne-zapazen ostane,Ako 0 kakvu naeelu povedes razgovor s obicnim lju-dima, najvise euti, Jer je velika opasnost da opet nestoizbacis iz sebe sto joo nisi svario. I kad ti neko kaze danista ne znas, i ti se zato ne naljutis, onda znaj da ti jepoeetak posao za rukom.Jer ni ovce ne povracaju hranu da cobanli'rna rpeJkazukoliko su se napasle, nego hranu yare i stvaraju vunu imleko, Tako iti ne izlazi nestrucnjacima svoja filosofijskanaeela, nego pokazuj svoja dela kao plod tih nacela,47. Kad si svoje telo privikao na prost nacin Zivota,nemoj se time razmetati. Ako pijeS vodu, ne govord u sva-koj prilicl: "Ja pijem samo vodu."I ako hoces da se izvezba.s u podnosenju napora, cinito za sebe a ne za svet.Ne grli [avno hladne kipove", nego ako te [aka zed3 Da pokaiu svoju itdriljivost na hladnoci neki stoiC!lkiice-meri l!esto s~ usred zime grIili hladan, kamen iIi kip od med'i ..

42

presvojila, uzmigutljaj hladne vade, Izbaci ga napoljenikome ne reei,48. Stajaliste a kara!k!ter obiena coveka sastoje se utome sto on nikad od samog sebe ne oeekuje koristi [Iistete,nego samo od spoljasnjih dogadaja. A stajaliste ikarakterfilosofa sastoje se u tome 13rton svaku korist i stetu oeekujeod samog sebe.Znaci onoga ko napreduje u mudrosti [esu: nikoga nekudi, nfkoga ne hvali, nikoga ne prekorava, nikoga neokrivljuje, dad 0 sebi ne goV'OIUkao da [e nesto Hi danestozna. Karl vidi da ga nesto spreeava illometa, zali sena sama sebe. Iako ga neko hvali, smeje se u sebi onome koga hvali; i ako ga-neko kudi, ni13tamu ne odgovara. PO'l1aSase kao oni ikoji se ad bolesti joo nisu oporavili, bojeei se dane ozledi sto ad onaga sto je malocas zaleceno pre negoponovo ojaea. Svaku zudnju odbacio je od sebe, a svojuodvratnost ogranieio na ono sto je suprotno stvarima kojese nalaze u nasoj vlasti. Njegove namere u svima stvarimasu odmerene, Da Iise kome cini da je on lud illneobrazo-van, to se njega nista ne 1fice- [ednom reei: on sebe ne-prestano posmatra kao neprijatelja koji razapinje zamke.49. Kad se kp hvalise cia moze razumevati iobjasnja-vati Hrislpove spise, govori sam sebi: "Da se Hrisip nijetalko nejasno bio izrazio, ne hi ovaj irnao nieega cime bi serazmetao." A jasta zelim?Ja hoeu da. upoznam prirodu i za njom da idem. Zatopitam: ko je taj ko ee mi je objasntti? I kad cujem da jeto Hrisip, obratteu se njemu. Ali ne razumevam njegovespise. Zato trazim ne'koga ko ce mi ih objasndti , Dovde josnema nikakvarazloga za hvalisanje. .A kad sam nekoga nasao ko ee rni ih protumaeiti,ostaje rni jos da njegova ueenja primenjujem u Zivotu.Sarno se time mogu ponositi.Ali ako se samo divim vestini tumaeenja, sta sam tadadrugo nego filolog umesto filosofa? Samo s tom razlikom81 0 mesto Homera objasnjavam Hrisipa.Zato eu se ioS vise zastideti kad mi neko rekne: ..Pro-citaj mi Hrisipa", i kad ne budem mogao pokazati dela kojaodgovaraju njegovim ucenjlima.50. Sto si sebi postavio kao svrhu, toga se drzi cvrstokao zakona, i kao da si bezbozno zgresio ako nesto ad togaprelmiS.

43


23/26

Ma sta neko 0tebi govorio,ne osvrcrse na to, jertoviSe ne stojd u tvojoj vlasti..51. Do kojega c e S vremena odgadati da sebe smatrasdostojnim najvi:sih ciJjeva i da ni ucemu ne radis protivuma koji [edini odlucuje sta je dobro asta je zlo? Cuo sinaeela uz koja treba da pristanes i s kojima sise slOlZio.Kakva, dakle, U'citelja ocekujes da njemru poveris popravkusamoga sebe? Nisi viSe nezreo deeaik, nego vee zreo eovek.Ako sada sebe zanemaris iako dalje budes lakomislenozi-yeo, iuvek samo nameru za namerom gomIilao, idan zadanom Ultvrdivao odkojega ces obdelavati sama sebevne-ces ni opazdti da nisi' nimalo napredovao, nego ceS za celogsvog Zi.VOItastati neobrazovan Covekdok ne' urnres.Zato smatraj sebe dostojnim da ZiviS kao punoletancovek i kao onaj konapreduje. '.

I sve ono Sto ti Be cini da je najbolje neka ti je nemi-novan zakon,I ako pred tobom stoji kaikav napor iIi prijatnost, ka-kvaslava Hisramota/onda pomishdaje svanuodan za nad-metanje,da su olimpijske igre vee tu, .i ida' vi~e nema ni-kakva odgadanja ida se u jednom [edinom danu jednim[edinim poslom sve upropaseuje iii' spasava.Tako se i Sokrat usavrsio: u svemu ~tomu se desavalo

on nije pamju obraeao ni na sto drugo nego na urn. A ti.ako jos i nisi nekakav Sokrat, treba da zivis kao onaj kozeli dabude neki Sokrat.NAJVAZNIJI DEO FI'LOSOFIJE

52: Prvi inajpotrebniji deo -uFilosofiji [este primenanjenih ucenja, naprimer: nemoj lagati.Drugi je onaj koji sadrzi dokaze,naprimer: zasto sene sme lagati. .Trecl je onaj koji slufi. utv~divanju i daljem izgradi-vanju bas tih dokaza, naprimer: .zaSto ie to dokaz.i.sta je

to uopste dokaz? Sta je to zakljueak, sta je protivrecnost,sta je istdna, a sta je laz?'I'reei deo je potreban radi drugoga a drugi radi prvoga;a .najpotrebniji, kojim bi se trebalo tek baviti, [este prvi.Ali mi Ciinimo obrnuto: zadrzavaeno se na trecem delu i

njemu se najrevnosnije obracamo, a prvi sasvim zanema-rujemo. Stoga mi i Iazemo; ali kako se dokazuje da se nesme lagati - to nam je svagda pri ruci.53. Iznad svega treba imati na umu ovo:o Dive, iti Sudbo, V ! i : me voditena poloza] na koji me odrediste:ja idem odmaa, A kad ne bih hteo to,100 covek bio bih, a opet moro' bth.!A ko se sudbi umeo (pOkoriti,taj mudar nam je, on boZanstvo pomaje.5"Ali, Kritone, ako je tako bogovima drago, neka budetakol?"

"Mene Anit i Melet mogu, doduse, ubiti, ali mi nemogu nauditi.?"

, Stihovi stolcara Kleanta. EuriJpidovi stiihovi (frg. 956 Nauek.).6 Reei Sdkratove u Platonovu Kritonu (43 D)"7 ReCiSokratove u PlaltJoOOV'Ojdbrani Sokratovoj (30C). '

45


24/26

SADRZAJ

MILOS N. DURIe: Uvod s m - .555669

101212141519

I Glavni rpretstavn ic i Stoicke skolea) stamiji period -b) Helensko-rimski period1. Panetije

2. BosidonJiJje3. S1loicari u 'I'arsu

c) Poznd perdJod1. L. Anej Seneka2. Epiktet3. MaJrko AureldieIIEpiktetovo ueenje

ARIJAN: PRIRUONIK. EPIKTETOVSta je u naso] vlasti a ,sta nije - 27Zudenje iza:zM-anje -- - - 28RaImldsljanje pre priIstupa poslu 23Ako Zelis da nJaJpredJujeA 30VJadainje III Zivotu idobrto odiigJraV13ll1deui'Ogle 31Dogadaj[ ISU .OIOJakvi Ikak:o jh !primli. nasa misao - 32UOOnje mudJrosti - - - - - - 32RazJm:iJSlljan:je 0uslovtma ipos ledJicam a - 35o diuiZrrostima - - - - - 36Odlazak prorociStu - - -. - 37UpraiVl\ianj.e prEmlia obrascu - 38o O O : J . n o m 1 liZ i~ - 41 0OdIrzavarnae mere 41FilJO so '1iskO po iIl:RsalIllj e 42NajvafuLjli deo Filosollij'e 44

47


25/26

;~

--- - ------- -------- ---_ ---------------Korekecr: Ljiljana TepHNovinslko-i.zda!valOlro I. s tamJpaJrs lro preduze6e "Kultura",MoSe Pi1jaide 29, Beo8rad.


26/26

a : HOL IAH . # ' , , ~ f E- !,." ,.,. ,/~ ' .~ kARL M ARKS"!j A J ~ A N J U 0,. . ,. ./tr- ~0 =R I LO G K R IT IC I H EGE LO V E F IL O ZO F IJ E P R A V AN ,..=0"!j LAJBNIC

Documents

Flavije Arijan - Prirucnik Epiktetov