1

1. Nauka o finansijama

Je relativno mlada naučna i teorijska disciplina. Njeni savremeni uspon i uspesi su neposredno povezani sa razvojem i širenjem robnonovčanih odnosa i tržišta, državnih funkcija u ekonomskim odnosima i povećanom ulogom monetarne i fiskalne politike. Vreme i prostor njenog naučnog opusa se nalazi između ekonomije – društvene reprodukcije i države. Finansije su izvedeni i sofisticirani oblik društvene reprodukcije , posebno iz domena raspodele. Sam pojam finansije sadržan je i u nazivima drugih pravnih i ekonomskih disciplina. Kada govorimo o finansijama u širem smislu, možemo razlikovati, javne, monetarne, poslovne i međunarodne finansije. Nauka o finansijama predstavlja sistem poreskih i monetarnih pojmova i instituta. Javne finansije izučavaju društvene odnose koje reguliše poresko zakonodavstvo u društveno-ekonomskom sistemu zemlje i njenog okruženja. Poresko zakonodavstvo reguliše društvene odnose određivanjem poreskih oblika i njihovih elemenata. Nauka o javnim finansijama proučava porez kao ekonomski i pravni fenomen, ali se bavi i analizom segmenata poreza, njihovom sadržinom i odnosom prema drugim pojavama. Elementi poreza definišu se u određenim društveno-ekonomskim i političkim odnosima i procesima, zbog čega su oni podložni uticajima koji su izraz volje i interesa vladajućih slojeva države i društva. Nauka o javnim finansijama je zbog toga izložena određenim pragmatičnim ciljevima i zahtevima države, koji mogu biti u suprotnosti sa naučnim zakonitostima i utemeljenjima sveukupnih svetskih dostignuća. Zahtev nauke o javnim finansijama jeste i da utvrdi i objasni sadržinu važećih poreskih propisa, ukaže na njihovo dejstvo i značaj radi pravilne primene, da otkrije nedostatke u sistemu tih propisa i ukaže na mogućnost njihovog otklanjanja, radi efikasnijeg ubiranja poreza. Sam termin javne finansije ima dva značenja: prema prvom, to je sama finansijska delatnost države i drugih javnopravnih tela, dok se prema drugom značenju pod javnim finansijama podrazumeva naučna disciplina koja istražuje finansijsku privredu.

2. Predmet nauke o finansijama i finansijskog prava

Predmet nauke o finansijama jeste istraživanje pravnih, ekonomskih i socijalnih pojava u sferi odgovarajućih finansijskih tokova. Predmet interesovanja finansija bili su problemi finansiranja, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeća i finansijskih institucija koje mu obezbeđuju kapital, kao i instrumenti kojima se kapital pribavlja. U toku i posle Drugog svetskog rata dolazi do suštinskih promena. Za razliku od tradicionalnog pristupa finansijama, savremeni pristup pored pribavljanja kapitala razmatra i njegovu upotrebu, obuhvata i način i postupak korišćenja javnih prihoda. Zadatak javnih finansija je da pribave novčana sredstva za zadovoljavanje određenih potreba u oblasti rada javne uprave, društvenih delatnosti, privrede i životnog standarda. Otuda celinu finansijskih odnosa u sferi ekonomije javnih i društvenih funkcija možemo posmatrati kao 3

2

veće povezane oblasti: finansije privrednih subjekata (preduzeća, ustanova), osiguranje i državne finansije. Finansijsko pravo, kao grana zakonodavstva jedne zemlje, bavi se određivanjem pojedinih poreskih oblika, kao i određivanjem osnova i uslova za oporezivanje. Osnovni elementi oporezivanja su poreski obveznik, predmet oporezivanja, poreska osnovica, poreska stopa i olakšice. Finansijsko pravo uređuje finansijsku delatnost države i drugih javnopravnih kolektiviteta. Predmetna definicija finansijskog prava ukazuje na heterogenost njegovog sadržaja, što daje za pravo pojedinim autorima da ga podela na dve različite discipline:

1. Poresko pravo – čiji predmet jeste uvođenje, utvrđivanje i naplata javnih prihoda, i2. Budžetsko pravo – koje se bavi problemom državnog računovodstva.

3. Država i fiskaliteti

Država je oduvek bila važan faktor i činilac privrednog procesa jedne zemlje. Aktivnost države se odražava na javni ali i na privatni sektor jedne društvene zajednice. Nijedna vlada, ni država, ne mogu dospustiti da se ekonomske i druge aktivnosti odvijaju mimo nje. Uloga države ne ogleda se samo u nametanju prava i dužnosti, već je ona višestruka: zaštitna, obrazovna, ekonomska, politička, pravna itd. Svaku od tih uloga država može da ostvari u manjem ili većem obimu. Država će realizovati svoju ulogu samo ako istovremeno može da ostvari dva uslova: ukoliko taj zadatak stvarno želi, i pod uslovom da ima neophodna sredstva. Države svoje programe moraju da plate, što znači da iza svake državne aktivnosti stoji potreba za novčanim sredstvima. Sredstva države potiču uglavnom iz javnih prihoda. Država ima najvišu vlast što znači da ona može da posegne i za određenim merama. Može izricati naredbe, zabrane i druge akte sa obavezujućom snagom. Uloga države je i ekonomska, mora svojim instrumentima uticati na ekonomsku aktivnost. Posmatrajući ekonomski ambijent, mogu se prepoznati 3 glavna instrumenta ili alata koje vlade koriste radi uticaja na privatnu ekonomsku aktivnost:

1. Poreze na dohodak i dobra i usluge, koji smanjuju privatni dohodak i time smanjuju privatne izdatke i obezbeđuju resurse za javne izdatke.

2. Rashode za određena dobra i usluge zajedno sa transfernim plaćanjima koja pojedincima obezbeđuju resurse.

3. Propise ili kontrole koje usmeravaju ljude da čine ili da odustanu od određenih ekonomskih aktivnosti.

3

4. Finansijsko pravo i ekonomija

Finansije su po svojoj prirodi, nastanku i bitnim elementima sadržaja povezane i uslovljene zakonitostima koje postoje u sferi ekonomskih odnosa, kao i vezama koje se ostvaruju sa odgovarajućim državnim funkcijama. Istraživanje odnosa između poreskog sistema i privredne aktivnosti pretpostavlja saglasnost i naučnu određenost sadržine pojmova – društveni proizvod, tržište, ponuda tražnja i drugih ekonomskih kategorija.. Definisanje i određenje pojedinih veličina iz sfere finansijskog prava zahteva i upotrebu pojedinih makroekonomskih veličina, kao što su društveni bruto proizvod, društveni proizvod i nacionalni dohodak. Društveni bruto proizvod (DBP) predstavlja celokupnu masu materijalnih dobara proizvedenih u jednom vremenskom razdoblju, u svim granama nacionalne privrede. To je zbir vrednosti svih proizvoda i proizvodnih usluga namenjenih reprodukcionoj, ličnoj, zajedničkoj i opštoj potrošnji, investicijama i rezervama. Bruto društveni proizvod možemo definisati kao zbir materijalnih troškova, amortizacije i novostvorene vrednosti. Međutim, prilikom analize treba imati u vidu i 2 karakteristike društvenog bruto proizvoda:

Jedan deo DBP tj. prenešena vrednost utrošenih sirovina, predstavlja proizvod prethodnog razdoblja ili prethodne godine, koji se samo ponavlja u novom proizvodu

U izrazu DBP-a dolazi do višestrukog ponavljanja vrednosti predmeta rada. Društveni proizvod (DP) je izvedena kategorija DBP-a i predstavlja njegov sastavni deo. On se javlja kao razlika između DBP i materijalnih troškova. Nacionalni dohodak je deo DP-a koji preostaje posle nadoknade u proizvodnji utrošenih sredstava. Dobija se kada se od DP odbije amortizacija. Sa aspekta realnog praćenja kretanja društvenog proizvoda, neophodno je sagledati potencijalni i stvarni društveni proizvod. Potencijalni proizvod predstavlja ukupnu količinu finansijskih dobara i usluga koja bi mogla biti proizvedena u jednoj nacionalnoj privredi u određenom vremenskom periodu, pri punoj uposlenosti faktora proizvodnje. On nije stalna kategorija i vremenom se menja shodno promenama činioca proizvodnje kojim društvo raspolaže. Stvarni proizvod jednog društva je ukupna količina materijalnih dobara i usluga proizvedenih u određenom periodu. Ukoliko je stvarni proizvod određene društvene zajednice na nivou njenog potencijalnog proizvoda, može se reći da je proizvodni potencijal društva u potpunosti iskorišćen, i obrnuto.

5. Finansijsko pravo i druge pravne discipline

Finansijsko pravo mora biti utemeljeno na ustavu. Ustav reguliše pravo države u sferi fiskaliteta, odnosno pravo države da uvodi i naplaćuje poreze i propisuje dužnost fizičkih i pravnih lica da postupaju u skladu sa poreskim propisima.

4

U teoriji finansijskog prava postoje gledišta koja ukazuju na postojanje odnosa između finansijskog i upravnog prava. Prema shvatanju pojedinih autora, finansijsko pravo nije autonomno pravo, već predstavlja deo upravnog prava. Prema drugom gledištu, finansijsko pravo je autonomno u odnosu na upravno pravo. Do izdvajanja je došlo upravo zbog posebnosti i primarnog značaja imovinskog elementa u njegovom predmetu. Treba napomenuti da su poreski organi – organi uprave, i da u postupku ubiranja poreza vrše upravnu vlast. Poreska administracija, kao deo javne uprave, uređena je normama upravnog prava. Odnos ove dve grane prava je odnos posebnog prema opštem, pri čemu je finansijsko pravo posebno u odnosu na upravno koje je opšte. Finansijsko je povezano i sa građanskim pravom. Finansijsko i građansko pravo regulišu društvene odnose. Finansijsko pravo reguliše odnose između države i poreskog obveznika, dok građansko pravo reguliše odnose koji nastaju između fizičkih i pravnih lica povodom stvari. Pored bitnih razlika u karakteru, ove dve grane prava imaju i određenih sličnosti. Obaveza poreskog obveznika koja proističe iz poreskopravnog odnosa se suštinski ne razlikuje od obaveze koja proističe iz obligacionog odnosa, pa se pravila građanskog prava mogu primenjivati i na poresko pravni odnos, osim ukoliko primena tih pravila nije isključena propisima poreskog prava. Isto tako, predmet oporezivanja često je vezan za građansko pravo, kao što je: posedovanje nekog apsolutnog prava, promet tog prava i sl.

6. Metode istraživanja u finansijskom pravu

Opšti metodološki princip Opšti naučni metodi Posebni naučni metodi

7. Opšti metodološki princip

Prirodne i društvene nauke u otkrivanju zakonitosti koje vladaju pojavama u prirodi i društvu, koriste odgovarajući naučni metot. Naučna metoda u svim naučnim istraživanjima sastoji se od sledećih postupaka koji čine strukturu naučnog istraživanja:

1. Definisanje naučnog problema2. Objašnjenje fenomena postavljanjem hipoteze3. Testiranje hipoteze prognoziranjem4. Zaključivanje

U naučnoj praksi, naučna metoda se sastoji od:1. Opažanja fenomena2. Definisanja problema3. Istraživanja problema4. Postavljanja hipoteze

5

5. Testiranja hipoteze6. Zaključka7. Stvaranja naučne teorije

Naučni metod razlikuje opšte naučne metode i posebne naučne metode. Opšti naučni metodi na određeni način prožimaju sve naučne discipline. Posebne naučne metode koriste posebne nauke u zavisnosti od specifičnosti svog predmeta istraživanja.

8. Opšti naučni metodi

Opšti naučni metodi su: metoda modelovanja, statistička metoda, analitičko-deduktivna metoda, metoda crne kutije, matematička metoda i dr. Metoda modelovanja je istraživačka procedura tokom koje se izgrađuje neki stvarni ili idealni – znakovni sistem (model) koji je, prvo, sposoban da zameni predmet koji se istražuje, drugo, koji mu na određeni način odgovara, i treće, koji daje određenu informaciju o njemu. To je sistem na kojem je moguće izvršiti eksperimentalna istraživanja i proračune, ili logičku analizu da bi se na ovaj način dobijeni podaci proširili na proučavanu pojavu kako bi se o njoj steklo pouzdano znanje. Statistička metoda. Oblast primene čine sve vrste masovnih pojava. Može se definisati kao:

1. Sakupljanje2. Predstavljanje3. Analiziranje4. Tumačenje5. Izračunavanje6. Analiza i izvođenje zaključaka

Analitičko-deduktivna metoda polazi od opšteg ka konkretnom. Polazi od oformljenosti naučnih saznanja kao pretpostavki i kreće se prema konkretnoj društvenoj stvarnosti. Taj postupak predstavlja raščlanjivanje i sagledavanje konkretnih pojava i kategorija koje se javljaju pod nazivom opštih zakonitosti. Kao takav, on omogućava da se sagleda celina društveno ekonomskih zakona koji regulišu jedan način proizvodnje. Metoda crne kutije je osnovna kibernetska i sistemska metoda za istraživanje nepoznatih i vrlo složenih dinamičkih sistema. Matematička metoda. Proučavanje velikih i složenih sistema kao što su tehnički, poslovni, ekonomski, vojni i drugi predstavljaju izuzetno težak zadatak. Direktna istraživanja ovih sistema su po pravilu skupa, teška, a ponekad i nemoguća. Međutim, potreba njihove analize je uvek prisutna. S tim u vezi, razvijen je niz tehnika i metoda analize složenih sistema, da bi se dobio odgovor na postavljena pitanja. U tom smislu korišćenje matematičkih metoda predstavlja veoma značajan pristup u istraživanju sistema. Komparativna metoda predstavlja postupak poređenja kojim se utvrđuju istovetnost, sličnost, razlike i suprotnosti svojstava pojava prirode i društva. Kibernetička metoda može biti teorijska ili opšta, i primenjena ili aplikativna.

6

9. Posebni naučni metodi

Posebni maučni metodi su: analitičko-sintetička metoda, metoda apstrakcije i konkretizacije, metoda apstrakcije i specijalizacije, metoda klasifikacije, metoda indukcije i dedukcije i druge metode. Analitičko-sintetička metoda. Analiza i sinteza su suprotni metodski procesi. Analiza je osnovna metoda kojom se predmet istraživanja razlaže na sastavne delove. Prema predmetu istraživanja razlikuju se mikro i makroekonomska analiza. Sinteza predstavlja sistematičan postupak kojim se činioci dobijeni analizom spajaju u jedinstvenu celinu. Metoda apstrakcije i konkretizacije. Apstrakcija je misaoni proces svakog izdvajanja bitnih elemenata od sporednih. Apstrakcija predstavlja način da se u vidu privremenih naučnih pretpostavki utvrde najopštije zakonitosti određenog društva, kao najopštije apstrakcije. Konkretizacija je postupak suprotan apstrakciji. Konkretizacija je približavanje stvarnom, realnom, konkretnom jedinstvu predmeta. Metoda apstrakcije i specijalizacije. Specijalizacija znači misaoni prelaz od saznanja opštih odredaba predmeta (pojmovi, zakoni) ka saznanju njihovih posebnih i individualnih odredaba. Da bi se specijalizacijom došlo od opšteg ka posebnom saznanju nužno je izvršiti:

Konkretizaciju tog opšteg u posebno Apstrakciju posebnog iz opšteg Analizu stvarnog opšteg

Metoda klasifikacije. Klasifikacijom se rastavlja opšti pojam. To je konkretno i objektivno-predmetna sistematska podela nekog opšteg ili složenog predmeta, pojave ili njenog pojma, odnosno oblasti pojava ili pojma ove oblasti, ne samo po obimu, nego i po konkretnom jedninstvu sadržaja i ovima predmeta odnosno mojma. Metoda indukcije i dedukcije. Indukciju možemo definisati kao izvođenje opšteg stava iz više posebnih stavova, odnosno to je put saznanja od primera ka pravilu, od pojedinačnog ka opštem. Dedukcija kao metoda je shvatanje posebnog predmeta na osnovu opšteg predmeta ili shvatanje izvesne opšte osobine predmeta izvođenjem posebnih stavova uopšte. Dedukcija je dvojaka:

Neposredna Posredna

10. Poreski sistem Srbije u 19. i 20. veku

Početkom XIX veka Srbija je još uvek bila pod turskom vlašću. Rađali su se i jačali elementi novog buržoaskog društva, kao posledica čestih i intenzivnih veza Srbije sa Austrijom.

Ostvarujući i šireći privredne i trgovačke veze sa Austrijom i Ugarskom, Srbija se upoznala sa oslobodilačkim i liberalnim idejama tadašnje Evrope.

7

Iako u ratnim uslovima, tokom Prvog srpskog ustanka organizacija vlasti nije mogla biti pravnim putem unapred i čvrsto postavljena. Poreska politika ustaničke Srbije svodila se na uzimanje starog spahijskog desetka. Ranija davanja Turcima, kao što su harač, glavnica itd., bili su ukinuti. Zbog velikih vojnih troškova usred rata protiv Turske, Srbiji su bili neophodni prihodi. Stoga je Karađorđe naredio 1804. da starešine nahija i kneževina pokupe od naroda stari carski harač. Starešine i seoski kmetovi prikupljali su i dobrovoljne priloge. Srbija je imala sledeće javne prihode: narodni porez, nahijski porez (za finansiranje sudova i škola), prihod od carina, prihodi od sudskih taksa i kazni, prihod od prodaje turskih imanja i prihod od ruda. Narodni porez obuhvatao je: lični porez u novcu, u naturi, u proizvodima i u narodnoj snazi. Nahijski porez plaćala su sva poreska lica a visinu je određivao nahijski sud. Nakon Prvog srpskog ustanka, na snazi je ostao turski poreski sistem, ali je naplaćivanje poreza vršeno od strane srpskih knezova i starešina. Porezi su ostali isti: harač i vezirski porez. Nakon donešenja Ustava 1835. zavedena je jednakost plaćanja poreza. Uvedem je samo jedan porez – lični porez od 6 talira godišnje za sva punoletna lica. Reformom poreskog sistema 1861. izvršeno je razvrstavanje poreza u 7 grupa tj. klasa. Reformom 1884. uvedene su sledeće poreske obaveze: porez na zemljište, porez na zgrade, porez na prinos od kapitala, od radnji i zanimanja, od ličnog rada, lični porez i porez na obrt. U cilju kontrole i praćenja budžeta kao javnih prihoda, Srbija je još 1844. formirala kontrolni organ pod nazivom Glavna kontrola, čiji je zadatak bio da pregleda državne račune i kontroliše izvršenje budžeta.

Poreski sistem Jugoslavije od 1918. do 1945. godine

U tom periodu, na teritoriji Kraljevine Jugoslavije istovremeno se primenjivalo 5 poreskih sistema, i to: srpski, crnogorski, austrijski, ugarski i turski. Prvi zakonski propis nove države koji je uređivao materiju poreza sa aspekta njegove pravne zaštite bio je Zakon o porezu na poslovni promet 1922. godine. Zakon o neposrednim porezima iz 1928. godine, omogućio je primenu jedinstvenih poreskih propisa na celoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije, kao i funkcionisanje poreske administracije na jedinstven način. Zakon o neposrednim porezima predviđao je i krivično delo poreska utaja kao samostalno delo.

Poreski sistem SFRJ

Poreski sistem sastojao se iz 2 dela: dela na osnovu koga su utvrđivane obaveze državnih preduzeća i dela na osnovu koga su utvrđivane obaveze građana i zadruga. Početkom 1952. godine stupio je na snagu Osnovni zakon o društvenom doprinosu i porezima (čime je prvi put upotrebljen termin „doprinos“ za jedan oblik prihoda).

8

Poreska reforma Srbije iz 1992. godine

Skupština Republike Srbije je usvojila dokument „Koncepcija fiskalne reforme u Srbiji“, na osnovu kojeg je započeta poreska reforma. Kao osnovni razlozi fiskalne reforme navode se:

napuštanje sistema samoupravljanja u javnim finansijama izgradnja poslovnog ambijenta primerenog razvijenim privredama tržišne orjentacije uz

istovremenu izgradnju sistema oporezivanja koji će omogućiti postavljeni cilj omogućiti da novi sistem obezbedi prihode državi iz realnih izvora, čime bi se obezbedila

fiskalna stabilnost i aktivna fiskalna politika moderne države izgradnja moderne strukture oporezivanja sa širokom lepezom zahvatauz istovremeno

rasterećenje privrede uvođenje sintetičkih umesto cedularnih poreza na dohodak izgradnja moderne poreske administracije kojom se obezbeđuje efikasan sistem razreza

poreza, kontrole i suzbijanja poreske evazije stvaranje nove poreske kulture i povećanje poreskog morala kod obveznika, kao i kod

celokupnog stanovništva. U okviru izgradnje novog sistema direktnog oporezivanja donet je i Zakon o doprinosima za socijalno osiguranje, prema kome se doprinosi za socijalno osiguranje plaćaju iz ličnih primanja i drugih prihoda na teret osiguranika, kao i na isplaćena lična primanja na teret poslodavca u podjednakim iznosima.

Poreska reforma od 2001. godine

Na predlog Vlade, Narodna skupština je tokom 2001. usvojila niz propisa iz oblasti javnih finansija. Doneti su: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakon o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet u 2001. godini, Zakon o akcizama, Zakon o porezu na promet, Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o porezu na dobit preduzeća, Zakon o porezima na imovinu, Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Zakon o porezu na finansijske transakcije i Zakon o porezu na fond zarada. Za poreske vlasti, akcize su jedan od najomiljenijih poreza. One se uvode na proizvode koji su monopolskog karaktera, odnosno na proizvode masovne potrošnje čija upotreba je neophodna, ili se teško može supstituisati. Uvođenje akciza u naš poreski sistem, osim fiskalnog efekta, doveo je do toga da se naša potrošnja pojedinih proizvoda oporezuje dvostruko – akcizama, i drugi put – porezom na promet. Novim propisima u sferi oporezivanja prometa uveden je porez na dodatu vrednost. Kod ovog poreskog oblika postoje dve poreske stope: opšta stopa od 18%, i posebna stopa od 8%, a podsticaji su krajnje restriktivni. U sprovođenju poreske reforme u Srbiji značajno mesto zauzima Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je objedinjena celokupna aktivnost u postupku utvrđivanja naplate i kontrole poreza i drugih javnih prihodapod okriljem Poreske uprave.

9

Poreska struktura u našoj zemlji slična je poreskim strukturama razvijenih zemalja, ali u stvarnosti, naša zemlja se oslanja uglavnom na potrošne poreze koji čine 50% prihoda budžeta Republike Srbije. Za naše ekonomske mogućnosti, relativno je visoka fiskalna presija i njeno pretežno usmeravanje na poreze na potrošnju i lične dohotke. Uprkos fiskalnoj presiji, osnovne potrebe u oblasti opšte i zajedničke potrošnje i dalje se veoma teško zadovoljavaju zbog sive ekonomije i poreske evazije koje su kod nas poprimile velike razmere. Izlaz iz začaranog kruga treba da se traži u stvaranju u doslednoj primeni tržišnih uslova privređivanja, u oživljavanju privrede i većoj efikasnosti fiskalnog sistema i fiskalne politike, kao i drugih segmenata ekonomske politike.

11. Finansijska delatnost države

Finansijska delatnost je jedna od najvažnijih delatnosti države. Svojom finansijskom delatnošću država obezbeđuje novčana sredstva za funkcionisanje zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Finansijska delatnost je jedinstveni proces oporezivanja, raspoređivanja i trošenja finansijskih sredstava. Da bi država mogla da obavlja finansijsku delatnost, potrebna su joj finansijska sredstva, što znači da mora imati prilive da bi finansirala rashode. Finansijska delatnost podrazumeva ukupnost države, njenih organa i kolektiviteta koji za svrhu imaju prikupljanje, raspodelu i trošenje materijalnih sredstava radi opštekorisnih ciljeva. Finansijska privreda podrazumeva pribavljanje društvenih sredstava i njihovo plansko trošenje za javne potrebe.Finansijska privreda države se razlikuje od finansijske privrede fizičkih i pravnih lica, ali ima i sličnosti.RAZLIKE:

1. Država se ne rukovodi principom ekonomičnosti, rentabilnosti, profitabilnosti. Država ulaže u opštedruštvene potrebe.

2. Država se ne rukovodi principom protivčinidbe.3. Aktivnošću države svaki građanin brže i uspešnije zadovoljava svoje potrebe.4. Država najveći deo novčanih sredstava obezbeđuje prinudnim putem koristeći monopol

suverene vlasti.5. Parlament na predlog Vlade usvaja budžet, a pravna lica samostalno donose odluke o

finansiranju.

10

6. Na finansijsku delatnost države snažno utiču politički motivi.

Država ne posluje kao preduzeće, cilj države je da zadovolji javne, opšte i zajedničke potrebe.SLIČNOSTI:

1. I država i fizička i pravna lica žele potpuno ostvarenje svojih potreba uz minimum sredstava.

2. Princip rentabilnosti -> ostvariti što veću zaradu.3. Kada nemaju dovoljno raspoloživih sredstava posežu za vanrednim prihodima (otuđenje

imovine i uzimanje zajma).

Javne finansije su značajan deo celokupne nacionalne ekonomije.

3 funkcije ekonomske privrede:1. Alokativna funkcija – kroz prikupljanje javnih prihoda, ekonomski resursi se usmeravaju

iz privatnog u javni sektor pa ponovo u privatni.2. Distributivna funkcija – država vršeći finansijsku delatnost vrši preraspodelu dohotka i

imovine u skladu sa modelom pravične raspodele.3. Stabilizaciona funkcija – budžet se koristi da se obezbedi visoka zaposlenost, stabilnost

cena, uravnotežen platni bilans.

12. Pojam i instrumenti fiskalne politike

Zemlje koje imaju uređene i dobro izgrađene finansije imaju prednost nad onim zemljama bez finansija. Mnoge srednjovekovne države su bile razarane lošom poreskom politikom. Velika ekonomska kriza 1929-1933 pojačala je uverenje da finansijska politika može uticati na ukupno stanje privrednih aktivnosti. Nema odgovora na pitanje kako ukloniti skupe probleme, niti postoji lek za terapiju ekonomske bolesti društva. Naziv finansijske politike potiče od engleske reči fiscal policy – politika javnih rashoda. Finansijska aktivnost države nije ograničena samo na prikupljanje javnih prihoda i njihovo trošenje, već se koristi i za nefiskalne ciljeve. Fiskalni instrumenti za ostvarivanje nefiskalnih ciljeva :

1. Alokativni2. Restributivni3. Stabilizacioni

Alokativni ciljevi nam pokazuju gde, kako i kada država zadire u tržišni mehanizam.Restributivni ciljevi podrazumevaju preraspodelu dohotka i imovine na privatni i javni sektor.Stabilizacioni ciljevi usmereni su na to da javni prihodi i rashodi moraju biti uredjeni tako da podstiču proizvodnju, investiranje, razvoj, privredni rast, stabilnost cena.

O fiskalnoj politici se može govoriti kao o:1. Politici zadovoljavanja ličnih, zajedničkih i opštih potreba

11

2. Politici preraspodele dohotka i imovine3. Politici koja je usmerena na ostvarivanje pune zaposlenosti, stabilnosti cena4. Politici koja je usmerena na povećanje investicione delatnosti, povećanju broja

zaposlenosti5. Politici očuvanja postojanja privredne strukture

Savremena država primenjuje mere fiskalne politike da bi otklonila nestabilnost u privrednim tokovima. Mere fiskalne politike obezbeđuju bolje funkcionisanje privrede. Pretpostavka uspešnog vođenja fiskalne politike je visoko učešće javnog sektora u društvenom proizvodu. Prihodi javnog sektora učestvuju sa preko 40% u društvenom proizvodu. Da bi u praksi sprovela utvrđenu fiskalnu politiku savremena država se služi:

1. Ugrađenim stabilizatorima2. Formulama elastičnosti3. Diskrecionim merama

1) Ugradjeni stabilizatori -> su mere koje automatski deluju u slučaju da dođe do nestabilnosti. One se aktiviraju automatski i ne dozvoljavaju da recesija i inflacija izmaknu kontroli vlade. Tu spadaju sledeće mere :

Progresivno oporezivanje dohotka pojedinaca i preduzeća ima značajno stabilizaciono dejstvo. Ako dođe do pada dohotka, doći će do pada poreskih prihoda, a ako dođe do porasta nacionalnog dohotka rastu i poreske obaveze.

Izdaci Vlade pomoći nezaposlenima, socijalna davanja, subvencije… Budžet deluje kao stabilizator.

2) Formula elastičnosti -> primenjuje se onda kada nastanu negativne posledice. Kada dođe do promene u nivou cena, Vlada automatski povećava porez. Potrebno je što više skratiti vreme između nastupanja pojave i delovanja na nju.

3) Diskrecione mere -> su mere koje su u svakom trenutku na raspolaganju vladi. Preduzimaju se radi otvarivanja ekonomske stabilizacije. Te mere nisu unapred utvrđene, a vrsta diskrecione mere zavi od vrste i obima poremećaja. Za diskrecione mere nadležna je Vlada ili nadležni ministar.

13. Ekonomski efekti fiskalne politike

I u najbolje uređenim državama uvek ima nešto što nije po volji građana. Ljudi su nezadovoljni kada rastu cene hleba, kafe, mleka… Zato je neophodna aktivna uloga države. Država i njeni organi ekonomske probleme moraju rešavati brzo i jednostavno. Oporezivanjem dolazi do priliva finansijskih sredstava u budžet. Oporezivanjem se oduzima deo dohotka od poreskih obveznika. Država tako ostvaruje efekte na tražnju dobara i usluga na tržištu, na promenu cena, na ekonomski položaj obveznika… Korišćenje mera poreske politike sastoji se od :

1. Promeni postojećeg poreza2. Uvođenju novog poreza

12

3. Zameni 1 i 2 poreza

Porezi imaju ulogu regulatora u raspodeli nacionalnog dohotka, oni su dodatak finansijskim sredstvima, stabilizator promena i provodnici privrednog rasta. Pretpostavka za uspešno vođenje finansijske politike je visoko učešće javnog sektora u društvenom proizvodu. Mere finansijske politike ne odnose se na sve teritorijalne jedinice, već samo na one koje su nosioci finansijskih suvereniteta. Državni mehanizam nije uvek u stanju da otvari sve ekonomske funkcije. Zadatak javnih finansija je da istraži kako se na najbolji način mogu kombinovati mere prihoda i rashoda.

14. Efekti fiskalne politike na ekonomski razvoj

Porezi su jedan od najsnažnijih i najrazvijenijih instrumenata u vođenju socijalne ekonomske politike države. Konačno je napuštena ranija teorija o porezu kao žrtvi koju privreda mora da podnosi u korist države i stav da porez treba da bude što manji. Ideja po kojoj se porezi mogu koristiti za unapređenje ekonomske strukture nastala je sa nastankom države. Cilj fiskalne politike je otklanjanje nedostataka koji su doveli do poremećaja i ponovno uspostavljanje ravnoteže i stabilnosti. Javne finansije usmeravaju i podstiču ekonomski rast kroz razna oslobađanja ili smanjenje poreskih tereta, kroz subvencije, privilegije itd. Porezima se u privredi preraspodeljuje preko 50% nacionalnog dohotka. Povećanjem poreza smanjuje se raspoloživi dohodak u rukama nosioca dohotka. Indirektno delovanje poreza ogleda se u oduzimanju dohotka od subjekata i njihovo davanje drugim subjektima. Neblagovremeno preduzimanje mera od strane države odražava se negativno pojavom recesije i nezaposlenosti. Osnovni pokretač ekonomskog razvoja svake zemlje su investicije. Da bi podsticala investicione aktivnosti država koristi sledeće mere :

1. Manji profit za oporezivanje. To investitoru služi kao beskamatni kredit.2. Davanje poreskih kredita.3. Država stimuliše ulaganja u akcije i deluje na buduće plasmane.4. Država ubira porez za vreme ekonomskog duga i ukida za vreme opadanja investicionih

aktivnosti.5. Država daje olakšice i niske poreske stope prilikom uvoza tehničke opreme i

reprodukcionog materijala6. Država podstiče zapošljavanje

13

Suština poreske politike je neposredno stimulisanje investicija. Finansijska politika realizuje se sa izvesnim vremenskim razmacima. Treba razlikovati :

1. Zakasnelo prepoznavanje – vremenski razmak između trenutka kada se pojavi potreba za preduzimanjem akcije i trenutka kada država prepozna tu potrebu.

2. Zakasnela primena – vremenski razmak kada se donese odluka za prepoznavanje akcije i trenutak kada se ta akcija realizuje.

3. Zakašnjenje i reagovanje – vremenski razmak između trenutka započinjanja realizacije i trenutka kada te mere postanu efikasne za privredu.

Delovanje poreza ogleda se :1. Brži i sporiji razvoj određenih grana2. Razmeštaj kapaciteta3. Preusmeravanje tražnje sa uvoznih na domaće proizvode4. Indirektno delovanje na platne bilansne odnose5. Izmenu strukture proizvodnje

15. Efekti fiskalne politike na redistribuciju (preraspodelu)

U tržišnoj ekonomskoj raspodeli dohotka između privrednih subjekada vrši se putem cena, a potom sledi raspodela nacionalnog dohotka u kojoj učestvuje veliki broj različitih subjekata. Država je odgovorna za sveukupni ekonomski razvoj, a porezi zauzimaju značajno mesto u preraspodeli nacilnalnog dohotka. Promena poreza utiče na formiranje i raspodelu nacionalnog dohotka, a time i na formiranje kupovne snage pojedinaca i kolektiviteta. Porezima se deluje na nacionalnu štednju i akumulaciju, ali i na potrošnju. Poreze možemo grupisati na:

Poreze koji stimulišu štednju ili potrošnju Poreze koji ograničavaju štednju ili potrošnju

U fazi recesije i nedovoljne zaposlenosti, rada i kapitala, kroz poreske olakšice i smanjenje poreza uspostavlja se narušena ravnoteža. Na preraspodelu nacionalnog dohotka utiče i politički trenutak kao i unutrašnja i spoljašnja politika. Eliminisanje razlike u visini dohotka primenom fiskalnih instrumenata može se ostvariti :

Primenom progresivnih poreskih stopa Raznim oslobađanjima Diferencijalnim oporezivanjem Putem javnih rashoda – dodelom stipendija deci roditelja čija je ekonomska snaga

manja, davanjem socijalne pomoći…utiče se na smanjenje razlike u visini dohotka građana.

Merama fiskalne politike može se izvršiti i preraspodela imovine. Da bi imovinu stekli oni koji je nemaju, oporezivanje imovine vrši se uz primenu različitih olakšica, npr. omogućena je lakša nabavka građevinskog materijala.

14

Neophodno je razlike u ekonomskim snagama poreskih obveznika smanjiti i dovesti u sklad sa društvenim opredeljenjima.

16. Efekti fiskalne politike na spoljnu trgovinu i platni bilans

Poreska politika i politika spoljne trgovine su međusobno povezane putem uvoznih carina, poreza na izvoz i uvoz roba i usluga. Delovanje poreza na trgovinski i platni bilans može biti direktno i indirektno. Direktno porezi deluju na cenu roba i usluga, a indirektno kroz povraćaj. Delovanje poreza na trgovinu i platni bilans ogleda se kroz otežani odliv kapitala iz zemlje u inostranstvo. Kroz fiskalnu stimulaciju utiče se na povečanje izvoza roba i usluga. Porez na izvoz je način prikupljanja prihoda ali može i blokirati izvoz. Nametanje poreza na izvoz pojedinim proizvodima povećava prihod državnog budžeta. Izvozni porezi deluju negativno na dohodak domaćeg proizvođača. Efekti izvoznog poreza zavise od elastičnosti inostrane tražnje za proizvodima i od elastičnosti domaće ponude i tražnje prema cenama. Što se tiče uvoza, kao glavni razlozi visokih poreza navode se : zaštita od inostrane konkurencije i potreba uravnoteženja platnog bilansa. Porezima se utiče na to da uvezeni proizvod bude skuplji nego na tržištu njenog porekla. Na smanjenje uvoza utiče i reakcija domaćeg proizvođača na porast cene domaće robe. Fiskalna politika se ne može smatrati korisnom na duži rok za poboljšanje platnog bilansa. Uvoz stranog kapitala inspirisan je motivima nacionalne ekonomije, pre svega zbog jeftine radne snage. Razvijene zemlje svojim javnim finansijama i spoljnom trgovinom utiču na javne finansije i spoljnu trgovinu zemalja u razvoju kroz :

Porast protekcija u industrijskim zemljama koji redukuje pristup zemljama u razvoju na tržištima.

Porast subvencija poljoprivrednih proizvoda u industrijskim zemljama i na taj način se obaraju cene poljoprivrednih dobara u zemljama u razvoju itd.

17. Javne potrebe

Ljudske potrebe su brojne i različite. Potrebe pojedinaca razlikuju se od potreba države. Potrebe pojedinaca su motivisane ličnim interesima. Ljudske potrebe su promenljiva kategorija. Ekonomski resursi su prirodni, društveni i ljudski.Prirodni su šume, zemljište, rudna bugatstva itd. Društva koja raspolažu obiljem prirodnih izvora ostvaruju veću proizvodnju.Društveni resursi su predmeti rada i sredstva za rad.Sredstva za proizvodnju su najznačajniji faktor rasta proizvodnje. Ograničenost resursa ukazuje na ograničene proizvodne mogućnosti privrede.

15

Da bi se zadovoljile potrebe pojedinaca, kolektiviteta i društvene zajednice potrebno je angožovanje države. Javne potrebe – su potrebe koje pojedinac ne može da zadovolji na individualan način već je potrebno i postojanje države. Sve javne potrebe se mogu grupisati u nekoliko kategorija :

1. Funkcionisanje ekonomskog i političkog sistema zemlje2. Međunarodna bezbednost3. Nacionalna bezbednost4. Socijalna sigurnost građana5. Finansiranje društvenog dohotka6. Vanredne potrebe države i građana7. Ekonomska politika i privredni razvoj.

Efikasnost države zasniva se na efikasnosti administracije. Ciljevi i strategije ekonomske politike usmereni su na pun i sve veći potencijal privrede. Država svoju ulogu ostvaruje rukovodeći se principima jednakosti, ravnopravnosti, socijalne pravde...

18. Pojam javnih rashoda

Savremena država koristeći se instrumentima i merama fiskalne politike interveniše u svakom segmentu društvene ekonomije i socijalnog života. Javni rashodi su mehanizam opšte i zajedničke potrošnje. Ekonomskim i socijalnim transferima preraspodeljuju se sredstva u korist stanovništva. Ostvarujući javne potrebe, država koristi određena društvena sredstva. Sredstva koja država troši radi zadovoljavanja opštih i zajedničkih potreba društva i građana mogu biti novčana, ali tu spadaju i lekarske usluge, počasne nagrade itd. Javni rashod je akt kojim država dodeljuje prihode određenoj nameni.Javni rashodi su novčani izdaci države koje ona vrši da bi zadovoljila javne potrebe bez favorizovanja bilo kog dela zajednice, a u korist najvećeg broja građana. Društveni rashodi služe za finansiranje opštedruštvenih i zajedničkih potreba.Karakteristike javnih rashoda su :

1. Novčani izdaci države2. Javni interes3. Zakonska uređenost4. Jasno utvrđena namena5. Međusobna povezanost javnih potreba društva, građana i države

Država preko svojih organa mora da uredi oblast državne aktivnosti tj. da donosi i izvršava zakone i druge propise koji se odnose na javne rashode. Javni rashodi se finansiraju preko budžeta republike, autonomne pokrajine, opštine, grada i preko organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Javni rashodi koji se finansiraju iz budžeta su:

1. Ustavom i zakonom utvrđeni zadaci republičkih organa

16

2. Odbrana i bezbednost republike3. Ustavom zajamčena prava građana i zakonom utvrđen opšti interes u oblastima

zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, brige o deci, obrazovanja, nauke, kulture itd.4. Obaveze republike iz međunarodnih odnosa5. Dopunsko finansiranje opština6. Obaveze prema javnim službama7. Obaveze utvrđivanja životne sredine

19. Klasifikacija javnih rashoda

Najčešća klasifikacija javnih rashoda je na :1. Redovne i vanredne

2. Rentabilne i nerentabilne3. Produktivne i neproduktivne4. Funkcionalne, investicione i transferne5. Novčane i naturalne6. Rashode uže i šire zajednice

1. Redovni - čine sastavni deo budžetske potrebe.

a. Osnovne karakteristike : mogu se unapred predvideti njihova visina je manje više stalna svake godine se javljaju u budžetu

Vanredni – nemaju stalnost i redovnost javljanja. Nije ih moguće predvideti. Nastaju kao posledica elementarnih nepogoda, rata i sl.

2. Rentabilni – oni koji donose prihod državi srazmerno ulaganjuNerentabilni – oni koji ne donose nikakav prihod državi

3. Produktivni – imaju za cilj povećanje prihodaNeproduktivni – državi ne donose nikakva primanja (npr. porez od državne administracije)

17

4. Proizvodni javni rashodi – služe uvećanju nacionalnog dohotka. Dele se na: realne javne rashode – pomoću njih države pribavljaju dobra i usluge, plaća službenike, kupuje materijalna dobra... I investicione – namenjeni su ulaganju u neki privredni objekat.Transferni javni rashodi – vrše preraspodelu već stvorenog dohotka. Npr. socijalna pomoć, penzije, subvencije...

5. Novčani javni rashodi – javne potrebe koje se ostvaruju upotrebom novcaNaturalni javni rashodi – javne potrebe koje se ostvaruju upotrebom naturalnih dobara i usluga

6. Rashodi šire i uže zajednice dolaze do izražaja u složenim državama. Glavni problem je u podeli nadležnosti. Neophodno je precizno razgraničenje nadležnosti i ovlašćenja nižih i viših organa državne uprave. Centralni organi bi trebalo da preuzmu rashode koji se odnose na nacionalni problem, a niža tela da ostvare potrebe lokalnog karaktera.

Prema MMF-u javni rashodi se mogu klasifikovati po funkcijama i ekonomskim tipovima.Javni rashodi po funkcijama su :

Javne usluge Odbrana Obrazovanje Zdravstvo Socijalno osiguranje Stanovanje i zajednički život Komunalne i sicijalne usluge

Javni rashodi po ekonomskim tipovima : Tekući javni rashodi Transferni javni rashodi Kapitalni javni rashodi

20. Načela izvršenja javnih rashoda

Da bi se problematika javnih rashoda regulisala, potrebno je postojanje principa i načela. 1. Načelo opštosti – odnosi se na tezu da javni rashodi treba da služe opštem interesu

društva. Korist mora osetiti svako, a ne samo pojedinac.2. Načelo umerenosti – javni rashodi moraju biti umereni, ne smeju biti suviše veliki3. Načelo štednje – ogleda se u tome da se sredstva namenjena za javne rashode

upotrebljavaju tek onda kada se analiziraju razlićite situacije. Treba izabrati onu soluciju koja uz minimalna ulaganja daje maksimalne rezultate.

4. Nečelo pravilnog vremenskog rasporeda – ukoliko između priliva javnih prihoda i rasporeda javnih rashoda nema vremenske jednakosti i poklapanja, dolazi do prezaduženosti države.

5. Načelo proporcionalnosti – podrazumeva uspostavljanje ravnoteže između koristi javnih potreba za zajednicu i mogućnosti budžeta.

18

21. Obim državnih rashoda

Od obima javnih rashoda zavisi veličina javnih prihoda. Porast javne potrošnje može biti prouzrokovan rasipničkim korišćenjem javnih dobara, neodgovornim ponašanjem zaposlenih u javnom sektoru, skupe usluge, slaba motivisanost za štednju. Uzroci rasta javnih rashoda mogu biti ekonomski, politički, socijalni, finansijski…Prema francuskom teoretičaru Gastronu Žezeu uzroci rasta javnih rashoda su prividni i stvarni.

Prividni – smanjenje kupovne moći novca, promena u veličini državne teritorije i tehničke promene izrade budžeta.

Promene u cenama izazivaju oscilaciju nacionalne valute, imaju odraza i na promene u javnim rashodima. Promene veličine teritorije, a samim tim i broja stanovnika, znači da raste broj obveznika.

Stvarni uzroci – rasta javnih rashoda imaju za posledicu povećanje poreskog tereta obveznika.

Stvarni uzroci rasta rashoda mogu biti : Ekonomski – vezani su za stalni rast produktivnosti rada, društveno i materijalno

blagostanje, i životni standard zemlje. Politički – mogu biti unutrašnji i spoljašnji

Unutrašnji se odnose na oblik društveno političkog uređenja.Spoljni uzroci rasta javnih rashoda vezani su za političke odnose države sa inostranstvom. Finansijski faktori rasta javnih rashoda su budžetski suficit, rast javnih prihoda i otplata državnog zajma. Obilje državnih prihoda može izazvati nekontrolisano trošenje pa i rasipanje.

22. Teorija pokrića državnih rashoda

Država svojim autoritetom i mehanizmima usmerava trošenje državnih rashoda, utiče na kreiranje privrednog ambijenta. Rashodi se podmiruju iz različitih izvora. Postoje 2 teorije pokrića rashoda. Klasična i savremena.

1. Klasična- prema ovoj teoriji redovne rashode treba pokrivati iz redovnih prihoda, a vanredne iz vanrednih. Prema ovoj teoriji pokriće nikako ne sme biti iz zajmova.

2. Savremena teorija – polazi od toga da za pokriće javnih rashoda svih oblika, pored poreza moguće je koristiti i javne dugove. Suština je u tome da se kombinuju porezi i državni zajmovi. Prvo treba iskoristiti poreze, a kada se porezi pokažu neefikasnim, tada treba koristiti državni zajam.

19

23. Državna potrošnja

U većini industrijskih zemalja u periodu od 1870-1913 nivo javne potrošnje bio je 11-12% nacionalnog dohotka. Nivo javne potrošnje povećan je ratovima, ekonomskim kolapsima privrede itd. Najveći rast potrošnje bio je 1960-1980 (15%).Veći rashodi od prihoda vodili su budžetskim deficitima. Tako značajno raste javni dug.Javna potrošnja zemljalja EU 2002. godine iznosila je 41,7% nacionalnog dohotka (BDP).Ozbiljni makroekonomski problemi potiču od fiskalnog deficita, velikog državnog duga… Posle neusaglašenosti budžeta i prikrivenog deficita Srbija je od 2006-2009 ušla u racionalno oblikovanje poreskog sistema.Međutim pad BDP u 2009 godini i problemi u socijalnoj sferi uslovili su nova zaduženja i rast javne potrošnje u Srbiji.BDP – bruto društveni proizvod

24. Pojam javnih prihoda

Nastanak javnih prihoda vezuje se za nastanak države i njenih finansija. Svaka država nastojala je da obezbedi prihode tamo gde joj je bilo najlakše ne vodeći računa o efektima na ekonomski razvoj. Državni prihodi služe za podmirivanje javnih potreba. Ubiraju se u novcu. To su prihodi države kojima ona zadovoljava društvene potrebe. Javni prihodi su finansijska sredstva za finansiranje opštedruštvenih i zajedničkih potreba čime se ostvaruju ekonomske, socijalne i razne finansijske funkcije države.Zajedničke potrebe su potrebe u oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalnom staranju, kulture… Da bi država ostvarila zadatke, neophodna su joj sredstva koja ubira upotrebom suverene vlasti ili na neki drugi način. Ovako ubrana sredstva koristi za zadovoljavanje javnih potreba. Država svake godine utvrđuje koje su to javne potrebe, koja je njihova struktura itd.Prikupljanje javnih prihoda od fizičkih i pravnih lica i njihova raspodela predstavljaju problematiku od izuzetnog značaja. U savremenim državama koje su maksimalno razvijene, javni rashodi rastu radi zadovoljavanja rastućih potreba, ali istovremeno rastu i prihodi. To uslovljava da država razvije vrlo kompleksan sistem javnih prihoda. Dominirajući oblik javnih prihoda su porezi. Obveznik daje državi novčana sredstva bez prava da mu ih država vrati. Radi prikupljanja javnih prihoda, država može da raspiše javni zajam, koji kasnije vraća fizičkim ili pravnim licima. Javni prihod utvrđuje parlament.

25. Klasifikacija javnih prihoda

20

U finansijskoj literaturi najčešće je prisutna podela javnih prihoda na :1. Originarne i derivatne

Originarni – prihodi koje država ostvaruje svojom ekonomskom aktivnošću.Derivatni – su oni prihodi koje država uzima silom svoje vlasti od svojih građana.

2. Javnopravni i privatno pravniJavno pravni prihodi – su prihodi koje država naplaćuje putem svoje suverene vlasti iz privatnog dohotka svojih građana, putem poreza i taksi.Privatno pravni prihodi – prihodi do kojih država dolazi kao i svaki drugi subjekat.

3. Redovni i vanredniRedovni – prihodi koji se javljaju svake godine, redovno se naplaćuju svake godine (porez na promet).Vanredni – prihodi koji se ubiraju privremeno, u izuzetnim prilikama (rat, epidemije, elementarne nepogode).

4. Prihodi od stanovništva i od pravnih licaOd stanovništva – prihodi koje građani izdvajaju iz svog dohotkaOd pravnih lica – prihodi od privrednih preduzeća, zadruga…

5. Povratni i nepovratniPovratni – država ih vraćaNepovratni – država ih ne vraća

6. Prihodi od širih i užih političko teritorijalnih jedinicaOd širih – pravo ubiranja prihoda ima državaOd užih – pravo ubiranja prihoda imaju opštine, gradovi...

7. Namenski i nenamenskiNamenski – prihodi za koje se unapred zna na šta će biti potrošeniNenamenski – njihova svrha nije unapred određena, država ih troši na bilo koje javne rashode.

8. Prihodi u novcu i naturalniU novcu – prihodi savremene države uglavnom se ubiraju u novcuU naturi – prihodi koje država ostvaruje na osnovu poklona ili nasleđivanja

Postoji i klasifikacija javnih prihoda na fiskalne i nefiskalne1. Fiskalni – obaveza davanja državi; porezi, takse, carine...2. Nefiskalni – država do nih dolazi dobrovoljno; javni zajam, prihodi od državne

imovine, prihodi od usluga državnih organizacija...

Javnim prihodima u Srbiji smatraju se prihodi kojima se finansiraju prava i dužnosti Republike, poslovi i zadaci grada Beograda i opštine, utvrđeni Ustavom i zakonom kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Javni prihodi u Republici Srbiji su:

1. Porezi – na dobit preduzeća, dohodak gradjana, dodatu vrednost, akcize...Takse – administrativne, sudske, komunalne...

21

Za korišćenje dobara od opšteg interesa – za korišćenje voda, šuma, puteva, zemljišta, rudnog blaga...

2. Doprinosi za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja – za penzijsko i zdravstveno osiguranje, za slučaj nezaposlenosti

3. Lokalni javni prihodi – samodoprinos, lokalna komunalna taksa, naknada za unapređenje životne sredine...

4. Ostali javni prihodi – novčane kazne izrečene u krivičnom postupku, pokretanje postupka pred državnim organima, oduzeta imovinska korist, prihodi na osnovu donacija...

26. Elementi javnih prihoda

Osnovni elementi javnih prihoda su : poreski obveznik, poreska osnovica, poreska stopa, poreska oslobođenja i olakšice. Ovi elementi se utvrđuju zakonom. Poreski obveznik je fizičko ili pravno lice na koje se porez odnosi, odnosno koje je po zakonu dužno da plati porez. Nije svako lice i ličnost poreski obveznik, nego lice odnosno ličnost koje ima dohodak od kapitala ili rada. Poreska osnovica obeležava vrednost koja služi za izračunavanje iznosa poreza koji je potrebno platiti.U praksi postoje različite vrste poreskike osnovice :

1. Bruto i neto poreska osnovica – najpre se mora utvrditi bruto iznos osnovice, pa se onda odbijanjem svih troškova od bruto osnovice dolazi do neto osnovice.

2. Osnovice po količini – su osnovice određene ukupnošću dobara na koje se plaća porez.

3. Osnovica po vrednosti – utvrđuje se prema procenjenoj vrednostni proizvoda.4. Paušalna osnovica – je ona osnovica pri čijem utvrđivanju se ne uzimaju u obzir svi

relevantni činioci koji je određuju, već samo neki najvažniji elementi5. Stvarna osnovica – direktno se istražuje vrlo veliki broj elemenata koji su relevantni

za utvrđivanje poreske osnovice. Stvarna osnovica zahteva od poreskog obveznika da uredno vodi poslovne knjige, kao i da uredno podnese poresku prijavu.

Neki autori prave razliku i između faktičke i pretpostavljene osnovice.Faktička – utvrđuje se na bazi podataka koji odražavaju stvarnu ekonomsku snagu poreskog obveznika.Pretpostavljena – se utvrđuje na osnovu pretpostavke da je poreski obveznik ostvario određeni prihod. Osnovni problem izračunavanja osnovice jeste problem utvrđivanja njene visine.Zato se koriste različite metode :

22

1. Indicirana metoda – poreska osnovica se utvrđuje prema lako vidljivim činjenicama2. Direktna metoda – utvrđuje se prema podacima koje poreski obveznik sam dostavi

poreskom organu3. Indirektna metoda – koristi se kada neko treće lice dostavi podatke poreskom

organu (računovođa, banka, sud...)4. Službeno-administrativna metoda – primenjuje se u slučaju kada poreski organ ne

prihvati kao tačne podatke koje mu je dostavio poreski obveznik. Tada on sam prikuplja podatke.

5. Parafiskacija – kada poreskoj upravi nedostaju podaci ili se oni ne mogu oceniti kao pouzdani. Poreska uprava tada traži poreskog obveznika sa sličnom delatnosti i upoređuje ta 2 poreska obveznika.

Poreska stopa je element poreza i označava iznos poreza u odnosu prema poreskoj osnovici. Ako je osnovica podeljena na više poreskih jedinica, poreska stopa označava iznos poreza u odnosu prema poreskoj jedinici.

Proporcionalna stopa – ostaje ista kada je menja poreska osnovica Progresivna stopa – raste kada se uvećava poreska osnovica tj. smanjuje se sa padom

poreske osnovice. Sva lica su dužna da plate poresku obavezu ukoliko su se kod njih stekli uslovi. Oslobađanje od poreza može se odnositi na domaća ili na strana lica, fizička ili pravna, na zakonom utvrđen način ukoliko ostvaruju prihod na teritoriji Srbije.Mogu biti privremena i trajna. Poreska olakšica je ustupak koji država čini u pogledu poreskih obveznika, poreske osnovice, poreskih stopa i iznosa poreskih prihoda.Motivi za poreske olakšice mogu biti politički, socijalni, ekonomski...

27. Pojam i karakteristike poreza

U najstarijim vremenima porezom se nije smatralo obavezno davanje državi, već poklon. Uloga poreza se kroz istoriju menjala. Od vanrednog prihoda države porezi su prerasli u redovan, najznačajniji prihod države. Gustav Žeze : porez je davanje u novcu koji država ubira od pojedinaca na osnovu svog suvereniteta bez direktne protivnaknade, u cilju da pokrije javne terete. Dejan Popović : porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim država od subjekata pod svojom poreskom vlašću prinudno uzima novčana sredstva, bez neposredne protivusluge u svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanju državne ekonomije i socijalnih ciljeva. Obeležja poreza:

1. Derivatnost poreza – porezi su instrument preraspodele imovine. Porezima država od fizičkih i pravnih lica oduzima deo novostvorene vrednosti u jednoj godini, deo akumulisanog nacionalnog dohotka iz prethodnih godina, i tako prikupljena sredstva koristi za finansiranje javnih rashoda.

23

2. Prisilnost poreza – Plaćanje poreza je dužnost i obaveza svakog poreskog obveznika. On mora da plati porez inače će država primeniti silu svoje vlasti i prinudno naplatiti.

3. Porezima se finansiraju javni rashodi – Oporezivanjem država smanjuje ekonomsku snagu privrednim subjektima. Porezi su usmereni na javnu potrošnju. Uživajući korist od trošenja javnih dobara stanovništvo uvećava svoje blagostanje.

4. Odsustvo neposredne protivnaknade – Između plaćanja poreza i visine utvrđene obaveze ne postoji veza. Ako obveznik ne ostvaruje korist od javnog dobra, on ne može biti oslobođen od obaveze plaćanja.

5. Novčana priroda poreza – Porezi se naplaćuju isključivo u novcu. Jedan od prihoda naših opština – mesni samodoprinos, može se platiti u novcu ali i u naturi (u radu, materijalu...)

6. Nedestiniranost poreza – Namena poreza nije unapred određena. Država nije dužna da objašnjava namenu poreza. Svi porezi slivaju se u budžet i služe za zadovoljenje zajedničkih potreba.

7. Teritorijalni princip plaćanja poreza – Poreska obaveza proizilazi iz državljanstva ali i iz pripadnosti određenoj teritoriji na kojoj privredne jedinice žive i deluju.

28. Ciljevi oporezivanja

Ciljevi oporezivanja oduvek su bili različiti. Ciljevi zavise od politike, etike, kulture, običaja, morala... Međutim, može se reći da je cilj oporezivanja uvek bio da se obezbede sredstva za potrebe budžeta. Cilj poreza je da državi obezbede finansijska sredstva na najbolji način. I danas, porezi služe privrednim ciljevima države i zajedno sa državnim prihodima i rashodima doprinose razrešenju protivrednosti u društvu. Ekonomski ciljevi imaju poseban značaj. Država merama poreske politike robu namenjenu izvozu oslobađa od dažbina, a uvoznu robu tereti poreskim oblicima. Cilj mikroekonomske privrede je:

1. Zaštita pojedinačnih privrednih grana2. Stimulisanje inostranih ulaganja kroz poreska oslobođenja3. Investiciono podsticanje4. Povećanje radnog napora kod poreskih obveznika

Ciljevi makroekonomske prirode su:1. Stabilnost cena2. Puna zaposlenost3. Uravnotežen platni bilans

Oporezivanjem država dolazi do izvora prihoda. Porezi treba da omoguće da poreski teret nose imućni i da se poreske obaveze utvrđuju srazmerno imovinskoj snazi. Radi ostvarivanja socijalnih ciljeva država može da primeni:

24

1. Diferencijalno oporezivanje prometa niže poreske stope na proizvode iz osnovne potrošačke korpe, a više poreske stope na luksuzne proizvode.

2. Odbitke kod poreza na dohodak građana3. Poreska oslobađanja kod poreza na imovinu4. Poreske olakšice kod svih prihoda socijalnog karaktera

Porezi služe i za ostvarenje unutrašnje i spoljašnje politike.

29. Učinci oporezivanja

Delovanje poreza je usmereno ka različitim ciljevima. Ciljevi obveznika u suprotnosti su sa ciljevima oporezivanja. Težnja obveznika je da poreska obaveza uopšte ne nastane ili da bude svedena na najmanju meru. Uvođenje poreza dovodi do povećanja cena faktora proizvodnje, usmeravanja investicija, promene uslova poslovanja itd. Oporezivanje može izazvati i neželjene učinke kao što su prestanak ili smanjenje aktivnosti pojedinih profesija. Raskorak između ciljeva i učinka oporezivanja doprinosi pojavi poreske evazije (pojava izbegavanja plaćanja poreza). Da bi ublažio neželjene učinke oporezivanja, obveznik može da pokuša i supstituciju. Ali samo ako su u pitanju proizvodi kao što su hleb, mleko i sl., oni se ne mogu zameniti lako, a obveznici ne mogu da ih napuste. Proizvodi višeg standarda lakše su zamenljivi.

30. Granica porskog zahvatanja

Postavlja se pitanje do koje granice može ići poreski pritisak, da li postoji granica oporezivanja? Može sereći da je granica obeležena onom visinom poreza koja će kroz javne rashode obezbediti minimalni porast nacionalnog proizvoda. U privredi koja se razvija, granicu utvrđuje stanje nacionalnog dohotka. Ako poreski teret raste, a sa njim i nacionalni dohodak, granica nije dostignuta, a ako se poreski teret povećava a nacionalni dohodak smanjuje, granica je pređena. Porez ne sme da zahvati deo ekonomske snage koji osigurava opstanak obveznika i članova domaćinstva koje obveznik izdržava. Gornja granica oporezivanja određena je osnovnim dohotkom poreskog obveznika i raspoloživom imovinom nosioca fiskalne obaveze. Relativno je lako odrediti donju granicu poreskog zahvata. Neophodno je utvrditi egzistencijalni minimum koji će zadovoljiti većinu. Međutim, problem nastaje kada se utvrđuje gornja granica. Gornja granica je uslovljena mnogim činjenicama. Sa porastom nacionalnog dohotka po stanovniku, pomera se gornja granica oporezivanja.

25

Teško je utvrditi da li poreska obaveza jedne zemlje nameće viši ili niži poreski teret. Poreski obveznici veruju da je baš njima razrezan natprosečni porez. Suvišno opterećenje može izazvati ekonomsku neefikasnost, pad obima proizvodnje, kolaps privrede... U vanrednim situacijama (rat, prirodne katastrofe), poresko opterećenje može biti izuzetno visoko. Nakon prestanka razloga država vraća standardno oporezivanje.

31. Poreska načela

U finansijskoj literaturi o poreskim načelima najpoznatije sistematizacije poreskih principa su sistematizacije Smita i Vagnera. Smit je formulisao 4 principa u formi tzv. kanona :

1. Svaki građanin dužan je da državi plaća porez prema ekonomskim mogućnostima2. Sve poreske obaveze moraju biti ustanovljene zakonom3. Poreski obveznik treba da plaća porez onda kada je to za njega najpovoljnije4. Poreska administracija treba da ima što manje troškova

Prihvatajući Vagnerovu klasifikaciju, D. Popović poreske principe klasifikuje u 4 grupe:1. Finansijska poreska načela – tu spadaju princip izdašnosti i princip elastičnosti.

Princip izdašnosti – porezi zajedno sa ostalim javnim prihodima treba da obezbede sredstva koja su neophodna za pokriće planiranih javnih rashoda.Princip elastičnosti – postavlja zahtev da se porezi što brže i potpunije prilagođavaju promenama u visini javnih rashoda.

2. Ekonomska načela – porez umanjuje ekonomsku snagu obveznikaEkonomska poreska načela klasifikuju se u 6 grupa:

Princip efikasnosti – označava da bi porezi trebali da budu tako postavljeni da što manje utiču na ekonomske odluke privrednih subjekata na tržištu.

Princip umerenosti – porezi ne smeju biti previsoki. Nivo poreskog limita se utvrđuje za svaku zemlju.

Princip izbora poreskog izvora – mogu se oporezivati samo oni izvori koji se neprestalno obnavljaju.

Princip fleksibilnosti – ovde treba razlikovati fleksibilne i nefleksibilne poreze. Princip stalnosti poreskog sistema – porez ne bi trebalo menjati često, jer svaka

promena remeti i izaziva potrese. Poslovni svet želi stabilnost. Da bi se mogla voditi efektivna poreska politika potrebno je poznavati efekte pojedinih

poreza.3. Socijalnopolitička poreska načela – javljaju se kao 2 oblika:

Princip opštosti – podrazumeva da sva lica učestvuju u plaćanju javnih dažbina Princip ravnomernosti – obezbeđuje materijalnu pretpostavku pravičnog

oporezivanja.

26

4. Pravnoadministrativna poreska načela – obuhvataju: Princip zakonitosti – oporezivanje se može obavljati samo na osnovu zakona

- Samo zakon može biti izvor poreskog prava- Zakon ne sme imati retroaktivno dejstvo- Zakon mora biti jasan i precizan

Princip minimiziranja administrativnih troškova – administrativni troškovi se mogu umanjiti.

32. Klasifikacija poreza

Sa ekonomskog aspekta porezi se dele na:1. Poreze koji se plaćaju na imovinu2. Poreze koji se plaćaju na dohodak3. Poreze koji se plaćaju na potrošnju

Prema organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) :1. Porezi na dohodak2. Doprinosi za socijalno osiguranje3. Porezi na platni spisak i radnu snagu4. Porezi na imovinu5. Porezi na dobra i usluge6. Ostali porezi.

U finansijskoj nauci poznate su i sledeće klasifikacije poreza:

1. Neposredni – oni koje poreski obveznik plaća samPosredni – porezi koji se mogu prevaliti

2. Objektivni – oni koji pogađaju bogatstvoSubjektivni – vezani su za ličnost kojoj pripada bogatstvo

3. Sintetički – imaju za cilj da u celini obuhvate neku ekonomsku situacijuAnalitički – pogađa samo 1 element poreske sposobnosti nekog lica

4. Opšti – ukupan iznos poreza služi za unapred utvrđen rashodNamenski – prihod namenjen za finansiranje puteva, vodovoda itd.

5. Katastarski – kada se poreska obaveza utvrđuje na osnovu podataka sadržanih u katastarskim knjigamaTarifni – kada se poreska obaveza utvrđuje po tarifi

6. Pretpostavljeni – poreska osnovica se utvrđuje na osnovu pretpostavke o prihoduFaktički – poreska obaveza se utvrđuje onda kada su poznati svi podaci i sve činjenice

7. Porez po vrednost – oni kod kojih se poreska osnovica iskazuje u novčanim jedinicama, a poreska obaveza u procentuSpecifični – porezi kod kojih se poreska osnovica utvrđuje u mernim jedinicama

8. Fundirani – njima se oporezuju prihodi od imovine, nepokretnosti, hartije od vrednostiNefundirani – njima se oporezuju prihodi ostvareni ličnim radom

27

9. Redovni – namenjeni za pokriće redovnih budžetskih rashoda i svake godine se naplaćujuVanredni – javljaju se u vanrednim okolnostima

10. Reparticioni – tačno je određen iznos koji treba prikupitiKvotitetni – poreski obveznik zna visinu poreske obaveze, ali nije poznat ukupan prihod

11. Centralni i lokalni – kriterijum je nadležnost za uvođenje poreza.

33. 34. Dvostruko oporezivanje, pojam dvostrukog oporezivanja

Dvostruko oporezivanje postoji kada se isto lice u vezi istog objekta oporezuje istim ili sličnim porezima za isti period od strane više poreskih vlasti koje su istog ranga. Razlikuje se međunarodno i interno dvostruko oporezivanje.

Međunarodno dvostruko oporezivanje – postoji kad a nastane sukob između poreski suverenih država.

Interno dvostruko oporezivanje – postoji kada dođe do sukoba između federalnih jedinica unutar jedne država.

Da bi postojalo dvostruko oporezivanje potrebno je da postoje dve različite poreske vlasti koje sprovode oporezivanje.Potrebno je i da postoji identičnost :

Poreskog obveznika Predmeta oporezivanja Poreza Perioda oporezivanja

Identičnost predmeta oporezivanja podrazumeva jednakost objektivnih činjenica (fizička egzistencija, neko pravo, novčani iznos i transakcija)Pojave slične dvostrukom oporezivanju:1. Nadoporezivanje – postoji kada se putem više poreza iste vrste u istom periodu

oporezuje identičan obveznik od strane dve poreske vlasti.2. Kumuliranja poreza – postoji kada isti poreski obveznik u istom vremenskom periodu

plaća više različitih poreza na isti poreski objekat.3. Ekonomsko dvostruko oporezivanje – postoji kada se istim porezom u istom

vremenskom periodu na isti predmet oporezivanja oporezuju dva različita, ali ekonomski povezana poreska obveznika.

35. Principi za određivanje poreske jurisdikcije

Dvostruko oporezivanje nastaje zbog sukoba poreskih zakona.Da bi se obezbedilo pravo na oporezivanje, koriste se 3 principa:

28

1. Princip državljanstva – Država ima pravo da oporezuje sva lica koja su njeni državljani bez obzira gde ostvaruju dohodak ili poseduju imovinu.

2. Princip rezidentstva – određuje da se fizičko lice oporezuje u zemlji u kojoj boravi, bez obzira na izvor prihoda.

3. Princip izvora – izvor predstavlja teritoriju na kojoj se nalaze nepokretnosti, stalna poslovna jedinica ili stalna baza u kojoj se obavljaju profesionalne aktivnosti.

36. Medote za izbegavanje dvostrukog oporezivanja

1. Metoda izuzimanja2. Metoda kredita

37. Metoda izuzimanja

Podrazumeva da država ne oporezuje određeni prihod koji mogu biti oporezovani u drugoj državi. Ova metoda javlja se u 2 oblika:

1. Kod metode punog izuzimanja – država rezidentstva koja oporezuje, odriče se oporezivanja dohotka ostvarenog u drugoj državi, ali se ti prihodi ipak prijavljuju.

2. Kod metode izuzimanja sa progresijom – država rezidentstva uzima u obzir dohodak ostvaren u drugoj zemlji ali u cilju eleminisanja privilegije po osnovu dejstva progresivnih poreskih stopa.

38. Metoda kredita

Je metoda za sprečavanje dvostrukog oporezivanja koje se primenjuje u odnosu na poreski dug. Ovom metodom se omogućava da poreski obveznik ima pravo da mu se u državi rezidentstva (državi u kojoj živi, a čiji nije državljanin) umanji porez na svetski dohodak, odnosno na svetsku imovinu za iznos poreza koji je platio u zemlji izvora. Razlikujemo nekoliko oblika metoda kredita :

1. Metod punog kredita – kada se porez koji je plaćen u zemlji izvora odbije u potpunosti od poreza koji uvodi država rezidentstva.

29

2. Metod običnog kredita – postupak kojim se porez koji je plaćen u zemlji izvora kao kredit na račun poreza koji je utvrđen u zemlji rezidentstva.

Takođe razlikuju se i :1. Metod direktnog poreskog kredita – kojim se vrši otklanjanje dvostrukog

oporezivanja2. Metor indirektnog poreskog kredita – kojim se vrši otklanjanje ekonomskog

dvostrukog oporezivanja.

39. Mere za izbegavanje dvostrukog oporezivanja

Države u cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja primenjuju različite mere. Te mere mogu se podeliti na unilateralne i međunarodne.

1. Unilateralne mere- se preduzimaju radi sprečavanja internog i međunarodnog oporezivanja. U tom smislu razlikujemo :

Unilateralne mere za izbegavanja internog dvostrukog oporezivanja – znače da država na svojoj teritoriji može da uredi poreski system na način koji neće dovoditi do internog dvostrukog oporezivanja

U slučaju nepostojanja bilateralnih ili miltilateralnih mera, međunarodno dvostruko oporezivanje se može sprečiti unilateralnim merama.

2. Međunarodne (multilateralne i bilateralne) mere – pojavljuju se u obliku multilateralnih i bilateralnih ugovora (konvencija). Konvencije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zaključuju države kao subjekti međunarodnog javnog prava. Konvencijama se vrši razgraničavanje poreskih prava država ugovornica.Razlikuju se :

Bilateralne konvencije – njih zaključuju 2 države Multilateralne konvencije – zaključuju ih najmanje 3 države

Međunarodne konvencije obezbeđuju jednoobraznost u odnosima između različitih država, određuju stabilnost sistema oporezivanja...Nedostaci : dug vremenski period pregovaranja, razlike u nacionalnim poreskim zakonodavstvima...

40. Pojam prevaljivanja poreza

Pravilno funkcionisanje poreskog sistema zavisi od toga ko snosi poreski teret i koliki je to teret. Prevaljivanje poreza je postupak koji nastaje nakon naplate, kada se poreski dug

30

prebacuje na drugo lice, tako da država nije oštećena, za razliku od evazije gde porez nije plaćen. Zakonita poreska evazija utiče na preraspodelu poreskog tereta. Za državu i obveznika prevaljivanje poreza je prihvatljivo. Pojedinac prevaljivanjem štiti svoj dohodak i imovinu, a država ubira poreska sredstva. Prevaljivanje se pojavljuje iz 2 razloga :

1. Poreski obveznik nastoji da teret neželjenog poreza prenese na drugo lice, tako da njegov dohodak i imovina ostanu nesmanjeni

2. Zbog namere zakonodavca da se prevaljivanje ostvari Država nastoji da uvođenjem poreske politike ostvari niz ekonomskih, socijalnih i političkih ciljeva.

41. Stepen prevaljivanja poreza

Zavisi od elastičnosti ponude i tražnje. Ukoliko je potražnja za nekom robom elastičnija (luksuzna roba), uključivanje poreza će dovesti do rasta cena i do pada tražnje za tom robom. Kod egzistencijalnih roba (hleb, mleko) prodavac će lako prevaliti porez kroz cenu na potrošače. U periodima ekonomske krize dolazi do opadanja celokupne nacionalne privrede. Tražnja za dobrima i uslugama opada, a raste ponuda. Tada je prevaljivanje poreza otežano. Proizvođači dobara prinuđeni su da snose porez u celini. Dvostruko prevaljivanje poreza – svako povećanje poreza na cenu proizvoda povećava dobitak. Tamo gde nema proizvodnje i razmene, nema ni prevaljivanja poreza. S tim u vezi, Filipović navodi:

Direktni porezi su teže prevaljeni Pojedini direktni porezi uopšte nisu prevaljeni Prevaljivanje poreza je najlakše u ceni robe koja je najpotrebnija za život Prevaljivanje najviše zavisi od elastičnosti ponude i tražnje, i kupovne moći stanovništva

42. Vrste prevaljivanja poreza

Prilikom uvođenja poreza uvek je važno utvrditi na koje će subjekte pasti poreski teret. Namera zakonodavca može biti da poreski teret prevali na neku drugu osobu ili da ne bude prevaljen. U tom slučaju prevaljivanje može biti nameravano i nenameravano. Potom, prevaljivanje može biti unapred i unazad. Takođe, moguće je govoriti o jednostrukom, dvostrukom i višestrukom prevaljivanju.

43. Namerno i nenamerno prevaljivanje

31

Zakonodavac neke poreske mere uvodi sa namerom da poreski teret ne snosi poreski obveznik već poreski destinar. Reč je o nameri zakonodavca da poreski teret prevali na neko drugo lice, a ne na poreskog obveznika. Država ubira porez od proizvođača jer je to brži i racionalniji način ostvarivanja prihoda. Međutim, porez na kraju ipak plaćaju kupci (potrošači) jer je porez sadržan u povećanoj ceni robe. Međutim, može se desiti da iz određenih razloga ne dođe do prevaljivanja poreza, a samim tim i volja zakonodavca nije ostvarena. Npr. ako proizvođač ne uspe da proda svoj proizvod po tržišnoj ceni, on je prinuđen da preuzme ceo porez na sebe da bi opstao. Pri uvođenju poreza zakonodavac je imao nameru da kupac snosi porez ali zbog uslova na tržištu ceo teret plaća proizvođač. Ako poreski teret snosi lice koje zakon nije predvideo, reč je o nenameravanom prevaljivanju.

44. Prevaljivanje unapred, unadaz i bočno prevaljivanje

Prevaljivanje unapred – postoji kada poreski obveznik uspe da u povećanoj ceni svog proizvoda prevali poreski teret na kupce proizvoda i usluga. U cenu proizvoda uračunava se porez pa se kupovinom plaća i porez koji je sastavni deo cene proizvoda. Prevaljivanje unazad – postoji kada poreski obveznik uspe da za iznos poreza umanji nabavnu cenu proizvodnih faktora.Prevaljivanje može biti istovremeno i unapred i unazad - jedan deo poreza se prevali na kupca proizvoda, a drugi deo na dobavljača koji je proizvođaču prodao sirovine po nižoj ceni. Bočno prevaljivanje – do bočnog prevaljivanja dolazi kada se poveća cena neoporezovanog proizvoda, a ne onaj koji je podvrgnut porezu. Npr. kada tržišni uslovi proizvođaču ne dozvole da za iznos poreza poveća cenu svog proizvoda, proizvođač može povećati cenu nekog drugog proizvoda i tako izvršiti kompenzaciju na ime poreza koji plaća za prvi proizvod.

45. Jednostruko, dvostruko i višestruko prevaljivanje

Jednostruko prevaljivanje – je ono kod kojeg poreski obveznik prevali porez na drugo lice koje je konačni poreski platac.

32

Dvostruko prevaljivanje – javlja se kada lice na koje je poreski obaveznik prevalio porez uspe da taj poreski teret prevali na neko treće lice. Npr. proizvođač poljoprivrednog proizvoda uspe da porez na prihod od poljoprivrede prevali na kupca-trgovca, a onda ovaj na potrošače. Višestruko prevaljivanje – postoji kada je veliki broj lica na koje se porez prevaljuje.Na proizvode na koje se plaća porez na promet, broj učesnika na koje se porez prevaljuje je veliki.Proizvođač -> trgovac na veliko -> trgovac na malo -> krajnji potrošač.

46. Faze prevaljivanja poreza

1. Perkusija2. Reperkusija3. Incidenca

47. Perkusija

Je prva faza u prevaljivanju poreza. Prevaljivanja poreza nema, ako nema poreske obaveze fizičkih ili pravnih lica. Prva faza u prevaljivanju poreza je uvođenje obaveze plaćanja poreza i utvrđivanje lica koje jedužno da porez plati. U fazi perkusije utvrđena je poreska obaveza i poreski obveznik, ali nije poznato ko će na kraju da snosi poreski teret. Poreski obveznik je dužan da plati ceo poreski dug i on će snositi ceo poreski teret, osim ako ne uspe da ga u celosti ili delimično prevali putem cene na drugo lice. Obaveza obračuna i plaćanja akcize predstavlja prvu fazu prevaljivanja – perkusiju.

48. Reperkusija

33

Je druga faza u prevaljivanju poreza. U ovoj fazi poreski obveznik uspeva da poreski teret prevali na druge. Poreski obveznik u povećanoj ceni svojih proizvoda ili usluga, ili sniženju cena sirovina baze, poreski teret može da prevali na drugo lice. Uspeh prevaljivanja zavisi od elastičnosti ponude i tražnje. Razlikuje se 5 oblika cenovne elastičnosti tražnje :

1. Jedinična elastičnost tražnje – pokazuje ako se cena promeni za 1% i tražnja ce se promeniti za 1%

2. Srazmerno elastična tražnja – pokazuje da promena cene od 1% uslovljava da se tražnja više menja.

3. Srazmerno neelastična tražnja – pokazuje veće procentualne promene u ceni od promena u tražnji.

4. Savršeno elastična tražnja – svako povećanje cene izaziva pad tražnje, a smanjenje cene do povećanja tražnje.

5. Savršeno neelastična tražnja – je tražnja koja se uopšte ne menja, bez obzira na promenu cene.

49. Incidenca

Je faza u kojoj više nije moguće prevaljivanje poreza. U ovoj fazi javlja se konačni poreski platac. U ovoj fazi učestvuje samo 1 lice – poreski platac. Poreska incidenca može biti :

Direktna – ako je lice na kome je poreska incidenca sam poreski obveznik koji nije uspeo da prevali porez.

Indirektna – kada se poreski teret putem cena prevali sa poreskog obveznika na nekog drugo lice.

Formalna – a tu se razlikuju:- Zakonska incidenca – raspodela poreskog tereta po

odredbama zakona- Nameravana incidenca – raspodela poreskog tereta po nameri

zakonodavca. Poreska incidenca ima i svoju vremensku dimenziju. Razlikuju se :

Kratki rok – je vreme u kome proizvođači mogu uskladiti svoje ponašanje sa novonastalim uslovima

Dugi rok – vreme u kome subjekti mogu menjati svoje uslove ponude Trenutni rok – vremenski period u kome proizvođač nije spreman da reaguje na

uvođenje poreza. Privreda je sistem čiji su delovi međusobno povezani i zavisni. Promena u okviru jednog dela privrede izaziva promene u nekom drugom delu. Posle incidence, pojedinci, poreski obveznici, preduzimaju niz mogućih radnji kojima će voditi borbu za povraćaj svoje ekonomske pozicije pre oporezivanja.

34

50. Posledice incidence

1. Povećanje radnog napora2. Smenjenje potrošnje i štednja3. Smanjenje investicija

51. Povećanje radnog napora

Porezi mogu uticati pozitivno i negativno na radni elan. Povećanje radnog napora omogućava licu povećanje dohotka. Ukoliko radnik želi veću zaradu, mora uložiti više radnog napora. Uvođenje poreza dovodi do pada dohotka. Fizičko lice pogođeno porezom ima dve opcije, ili da ne reaguje na povećanje poreza ili da poveća radni napor i na taj način nadoknadi deo dohotka oduzet porezom. Lica sa niskim dohotkom koja su pogođena incidencom, nastoje da povećaju radni napor. Dopunsko angažovanje radne snage radi naknade izgubljenog dohotka zbog konačnog podnošenja poreskog tereta naziva se poreska naknada ili kompenzacija. Da li će neko lice kompenzovati poreski teret kroz povećanje radnog napora, zavisi da li se primenjuje progresivno ili proporcionalno oporezivanje. Reakcija pojedinca na poreski teret može biti povećanje ili smanjenje radnog napora. Oštro progresivno oporezivanje može dovesti do opadanja volje za radom, napuštanjem rada. Da bi sačuvao status, pojedinac je prinuđen da radi više. Na taj način mu je skraćeno slobodno vreme i slobodne aktivnosti. Uvođenje poreza može izazvati revolt, želju da se osiromaši država smanjenjem radnog napora. Fenomen poreske incidence javlja se i u poslovanju preduzeća. Plaćanje neposrednih poreza smanjuje dobit preduzeća. To primorava preduzeće da vodi politiku povećanja radnog napora. Na taj način preduzeće obezbeđuje poreski teret. Posredni porezi ne smanjuju dohodak, ali utiču na srast cena. Zato oporezovano lice mora da poveća radni napor i nadoknadi izgubljeni dohodak. Na tržištu stalno dolazi do premeštanja radne snage sa jednog posla na drugi, pa može doći do poremećaja ravnoteže na tržištu rada.

52. Smanjenje potrošnje i štednje

35

Incidenca može uticati na potrošnju, u smeru njenog smanjenja. Svi porezi imaju efekat na dohodak. Porezi teže da smanje potrošnju i na ograniče štednju. Kategorije stanovništva sa egzistencijalnim minimumom, po pravilu ceo dohodak troše na osnovne životne potrebe i nemaju sklonost ka štednji. Oporezovani sa visokim dohotkom smanjuju štednju. Oni sa nižim dohotkom na incidencu reaguju tako što smanjuju potrošnju, a oni sa višim dohotkom zadržavaju potrošnju na istom nivou a smanjuju štednju. Ukoliko je tražnja proizvoda savršeno neelastična, incidenca neće uticati na kvalitet potrošnje. To je slučaj sa proizvodima kao što su hleb, mleko... Ako je potrošnja proizvoda elastična, incidenca će usloviti promenu u potrošnji. Porez na dohodak smanjuje potrošnju ukoliko je obveznikov dohodak niži, a oporezivanje onih sa višim dohotkom negativno se odražava na štednju.

53. Smanjenje investicija

Porez može uticati na pravac i nivo budućih investiranja. Investicije su finansijska odluka usmerena na monetarni dobitak, dok je sam akt – akt potrošnje. Investitor mora da oceni tržišne izglede različitih investicionih projekata. Formulisane su brojne metode za ocenu rentabilnosti projekta, kao npr. :Metoda neto sadašnje vrednosti : novac je vremenska kategorija i zato sadašnja vrednost određenog projekta je veća od buduće vrednosti apsolutno istog efekta.Neto sadašnja vrednost projekta može se izračunati pomoću prihoda, rashoda i diskontne stope. Incidenca povećava rizik od ulaganja i smanjuje nivo očekivanih prihoda investicija. Ona utiče na rentabilnost investicija. Investicije su determinisane kamatom i nivoom nacionalnog dohotka.

54. Prevaljivanje poreza i poljoprivreda

Poljoprivredna preduzeća imaju isti poreski tretman kao i sva druga preduzećai svi drugi poreski obveznici. Individualna poljoprivreda ima poseban tretman. Poljoprivrednu delatnost obavlja veliki broj subjekata nejednake ekonomske moći i nejednakih uslova za proizvodnju. Cilj svih subjekata je ostvarivanje što većeg profita kao i da prevale porez na potrošače tako što će povećati cenu poljoprivrednog proizvoda ili smanjenjem cene dobavljača. Uspeh u prevaljivanju poreza u poljoprivredi uslovljen je elastičnošću ponude i tražnje dobara koja su predmet oporezivanja.

Tražnja mnogih poljoprivrednih proizvoda prilično je neelastična Ponuda poljoprivrednih dobara je elastična Pojedina poljoprivredna dobra odlikuju svetsko tržište Organizovanost individualne poljoprivrede je niska

36

Zemljišna renta utiče na strukturu cene poljoprivrednog dobra.

Veoma je važno razlikovati poljoprivredno preduzeće od individualne poljoprivrede. Poljoprivredna preduzeća imaju isti tretman kao i sva druga pravna lica. Poljoprivredna preduzeća su za razliku od individualne poljoprivrede obveznici poreza.Individualna poljoprivreda odlikuje se malim posedom i proizvodnjom za sebe. Poljoprivredni proizvodi za sebe se prodaju onoliko koliko je neophodno da se plati porez i druge dažbine. Prevaljivanje poreza kod poljoprivrednika je otežano zbog loše organizovanosti. Cena pojedinih poljoprivrednih proizvoda (kukuruz, pšenica) je svetska. Da bi se prevaljivanje ostvarilo neophodan je rast cena poljoprivrednih dobara. Međutim, to je gotovo neostvarivo. Postavlja se i pitanje ko je nosilac poreske obaveze kada zemlju ne obrađuje njen vlasnik, već zakupac. Ako je u pitanju kraći vremenski period, uvek je to vlasnik. Individualna poljoprivreda regulisana je posebnim režimom zakona. Poljoprivrednici imaju pravo na naknadu po osnovu prometa na dodatu vrednost u iznosu od 5%. Na taj način država omogućava organizovanje poljoprivrednika. Jedan broj poljoprivrednika svoje proizvode prodaje na pijacama. Oni nemaju pravo na poresku naknadu i oni nastoje da deo poreskog tereta ostvare prevaljivanjem na kupce.

55. Prevaljivanje poreza i monopol

Pitanje koje se postavlja je da li će doći do prevaljivanja poreza ako se oporezuju monopolski proizvodi. Jedni smatraju da je nemoguće oporezovati monopolski proizvod jer je monopolista na tržištu postigao najpovoljniju cenu. Uvođenjem poreza na monopolske proizvode posle formirane cene zahteva i rast cene. Monopolista ne želeći da naruši ravnotežu radije na sebe preuzima novouvedeni porez. Drugi pak smatraju da je prevaljivanje poreza moguće. Ako se na tržištu utvrdi da monopolista nije postigao najvišu moguću cenu već nešto nižu, onda će ga porezi podstaći da podigne cenu i prevali porez. U periodima kada se vrše investiciona ulaganja, kada raste zaposlenost i nacionalni dohodak, prevaljivanje poreza je izvesno. U periodima kada je ekonomska kriza, tražnja za dobrima i uslugama opada, a raste ponuda. Tada je prevaljivanje poreza otežano. Proizvođači snose porez u celosti.

56. Transformacija poreza

37

Je proces u kome poreski obveznik preuzima radnje radi smanjenja poreskog tereta. Poreski obveznik se ne oslobađa tereta putem tržišnog mehanizma već smanjuje porez putem smanjenja troškova proizvodnje, uvođenjem tehničko tehnoloških progresa, bolje organizacije rada itd. Transformacija poreza utiče na to da sa istom količinom uloženog rada i kapitala proizvede veća količina robe, ali bez smanjenja njenog kvaliteta. Porezima se ovde utiče na produktivnost i stimuliše se tehnički razvoj. Produktivnost zahteva efikasnu upotrebu svih raspoloživih resursa, ali istovremeno zahteva i povećanu potrošnju i efikasnije korišćenje tekućeg rada. Dakle, transformacija poreza se događa kada porez izazove porast dohotka poreskog obveznika za visinu poreskog tereta ili za njegov deo, i kada to povećanje potiče iz proizvodnje.

57. Poreski postupak

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji uredjuje se postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda. Poreski postupak čini skup formalizovanih radnji usmerenih na obezbeđenje informacija, pravnih činjenica i dokaza radi utvrđivanja stvarnih obaveza obveznika. To je postupak prikupljanja podataka na osnovu knjigovodstvene dokumentacije, katastra, poreske prijave i drugih izvora. Nijedna dažbina ne sme biti naplaćena bez odobrenja budžeta. Poreski postupak mora mirovati sve dok parlament ne izglasa budžet. Tek nakon donošenja zakona o budžetu sledi utvrđivanje, naplata i kontrola poreza. Porez utvrđuju poreski organi i poreski dužnik. Poreska obaveza uvek se mora individualizovati kako u pogledu poreskog dužnika, tako i obima davanja. Svaki poreski obveznik dužan je da plati utvrđeni porez pod uslovima propisanim zakonom. Poreski organ koristeći poreske propise utvrđuje poresku obavezu dužnika. Poreski postupak pokreće poreska uprava po službenoj dužnosti. Poreski postupak obuhvata nekoliko međusobno povezanih i uslovljenih radnji : utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda.

58. Propisi kojima se uređuje poreski postupak

Zakonska rešenja važe i za poresku administraciju i za obveznike poreza. Utvrđivanje i naplata poreza regulišu se prvo zakonom. Ali osim zakona koje donosi zakonodavno telo, potrebno je doneti i podzakonske akte kojima se dalje pojašnjava postupak utvrđivanja i naplate. To su odluke lokalne skupštine, uredbe vlade, razni pravilnici itd.

38

U R. Srbiji primenjuju se različiti oblici javnih prihoda : porezi, doprinosi, takse i naknade. Svi ti prihodi regulisani su određenim zakonom donetim od strane skupštine. Svaki od ovih prihoda je uređen na poseban način. Kada se iscrpi primena poreskog zakona, onda se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku. U Srbiji, zakon kojim je regulisan javni prihod je Zakon o akcizama. Valja napomenuti i Zakon o porezu na dohodak građana, kao i najveći broj podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona. Poreski postupak u našem pravu nije uređen jednim zakonom i propisom, ni na jednostavan način, već je uređen većim brojem propisa iz poreske i vanporeske materije.

59. Dokazivanje u poreskom postupku

Pod dokazivanjem se podrazumevaju sve radnje koje poreska uprava preduzima u toku postupka. U poreskom postupku teret dokazivanja snose : poreska uprava i poreski obveznik. Činjenice u poreskom postupku utvrđuju se na osnovu zakona. Dokazna sredstva u poreskom postupku : poreska prijava, poreski bilans, poslovne knjige, evidencije, poslovna dokumentacija. Poreska uprava prikuplja informacije od poreskog obveznika, trećih lica, svedoka, veštaka, vrši se uviđjaj... Poreska uprava može zahtevati od poreskog obveznika ili trećeg lica da u predviđenom roku dostavi na uvid poslovne knjige i evidencije, poslovnu dokumentaciju i druge isprave radi utvrđivanja činjeničnog stanja. Informacije o činjenicama od značaja mogu uskratiti:

1. Članovi porodice poreskog obveznika2. Sveštenici, advokati, poreski savetnik, revizor, lekar

Službena lica često ne poseduju potrebno znanje te je potrebno angažovanje veštaka i sprovođenje uviđaja. Veštaci se imenuju iz reda poreskih savetnika. Za veštaka ne može biti određeno lice koje je povezano sa poreskim obveznikom. Stranke mogu tražiti izuzeće veštaka ako sumnjaju u njegovu nepristrasnost. O izuzeću odlučuje organ koji rukovodi jedinicom poreske uprave. Uviđaj se obavlja kada je potrebno neposredno opažanje službenog lica poreske uprave. Poreski obveznik može prisustvovati uviđaju. Nalazi uviđaja unose se u zapisnik. A zapisnik potpisuju učesnici.

60. Poreski akti

39

U poreskom postupku poreska uprava donosi odgovarajući poreski akt.Poreski akt – je poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli, drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja neka radnja u poreskom postupku. Poreski akt se donosi u pismenom obliku, a izuzetno usmeno, onda kada ovlašćeno lice naredi neko izvršenje ako je ugrožen postupak naplate ili kontrole poreza. Poresko rešenje – akt kojim se odlučuje o predmetu poreskog postupka, odnosno njime se rešava konkretna poreska stvar. Zaključak – je poreski upravni akt kojim se odlučuje o pojedinim pitanjima koja se tiču poreskog postupka i koja se pojavljuju u vezi sa sprovođenjem postupka. Zaključak donosi službeno lice.

61. Načela poreskog postupka

1. Načelo zakonitosti – poreska uprava je dužna da sva prava i obaveze iz poresko pravnog odnosa ostvaruje u skladu sa zakonom. Ona je dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenje zakonite odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u korist i na štetu poreskom obvezniku.

2. Načelo vremenskog važenja poreskih propisa – poreska obaveza utvrđuje se na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njegovog nastanka. Radnje u poreskom postupku su regulisane propisom koji su na snazi u vreme kada se preduzimaju.

3. Načelo omogućavanja uvida u činjenice – poreskom obvezniku se mora omogućiti uvid u pravnu i činjeničnu osnovu za donošenje akta.

4. Načelo čuvanja službene tajne u poreskom postupku – obaveza čuvanja tajne odnosi se na službeno lice i sva lica koja učestvuju u poreskom postupku kada im prestane radni odnos. Obaveza je povređena kada se dokumenti neovlašćeno koriste.

5. Načelo postupanja u dobroj veri – stranke u poreskom postupku dužne su da postupaju u dobroj veri. Učestalost i trajanje poreske kontrole ograničavaju se na nužnu meru.

6. Načelo fakticiteta – poreske činjenice se utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini. Kada su na propisima suprotan način ostvareni prihodi, poreska uprava će utvrditi poresku obavezu u skladu sa zakonom kojim se uređuje odgovarajuća vrsta poreza.

62. Poreska evidencija

Izvori u poreskom postupku su: 1. Poslovne knjige

40

Su zakonom predviđene jednoobrazne evidencije o stanju i kretanju imovine, kapitala i obaveza, prihoda, rashoda i rezultata poslovanja koje su dužni da vode poreski obveznici u vezi sa poslom koji obavljaju.Sastoje se od dnevnika, glavne knjige i pomoćnih knjiga.Po završetku poslovne godine, posle knjiženja prometa i obračuna, poslovne knjige se zaključuju.Dvojno knjigovodstvo – je najsavremeniji knjigovodstveni sistem koji obuhvata knjigovođstveno praćenje celokupne imovine i izvora sredstava preduzeća.Dnevnik – je osnovna knjiga u sistemu dvojnog knjigovodstva u koju se zapisuju svi poslovni događaju po hronološkom redu.Glavna knjiga – u njoj se poslovni događaji registruju sistematizovano po pojedinim kontima (kontabilitet – polaganja računa, odgovornost računovođe, računovodstvo, knjigovodstvo).Pomoćne knjige – su dopuna glavnoj knjizi i služe da povećaju njenu iskaznu moć.Prosto knjigovodstvo se primenjuje kod preduzetnika. Tu se prate samo stanje i kretanje određenih delova sredstava i izvora sredstava. U prostom knjigovodstvu se vode:

Poslovne knjige prihoda i rashoda – knjiže se prohodi od proizvoda, robe, materijala itd.

Knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara – vode se u vidu kartotekeObveznik može voditi i pomoćne evidencije

Kalkulaciju prodajne cene List dnevnog prometa ugostiteljstva Evidenciju o kupovini, preradi, proizvodnji proizvoda od plemenitih metala i

dragog kamenja Evidencije o gotovim proizvodima Prijemni evidencioni list komisione robe

2. Poreski bilans Je računovodstveni iskaz u kome se vrši suočavanje aktive i pasive jednog preduzeća. Aktiva pokazuje imovinu i sva imovinska prava preduzeća, a pasiva kapital kao zbir sredstava stavljenih preduzeću na raspolaganje. Aktiva pokazuje upotrebu kapitala, a pasiva obaveštava o poreklu sredstava kojima preduzeće raspolaže.Poreski bilans se sačinjava na osnovu 2 zakona: Zakon o porezu na dobit pravnog lica i Zakon o porezu na dohodak građana.Formalno-pravno postoje 4 vrste poreskog bilansa:

Poreski bilans koji sačinjavaju pravna lica Konsolidovani poreski bilans koji sačinjavaju povezana pravna lica Poreski bilans koji sačinjavaju nedobitne organizacije Poreski bilans koji sačinjavaju lica koja ostvaruju prihod od samostalne delatnosti

3. Poreski katastar Je pregled objektivnih činjenica koji služi za osnovu individualnog oporezivanja.Naročito je važan katastar zemljišta.Katastar je važan jer služi kao objektivna podloga za oporezivanje prihoda od zemljišta.

41

Da bi katastar mogao da posluži poreskoj administraciji, mora da bude ažuran.

4. Poreska prijava Je izveštaj poreskog obveznika.Poreska prijava je poseban podnesak, upućen poreskom organu od strane obveznika, u kome su sadržani pravni značajni podaci, odnosno okolnosti za utvrđivanje poreske obaveze.

63. Poreskopravni odnos

Je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku, poreske uprave sa jedne strane i fizičkog tj. pravnog lica sa druge strane. Poreskopravnim odnosom se usklađuje:

Obaveza plaćanja poreza, obeveza obezbeđenja poreske obaveze Obaveza fizičkog, odnosno pravnog lica da u skladu sa zakonom utvrdi porez,

odnosno naplati porez u ime poreskog obveznika, vodi knjigovodstvo, podnosi poreske prijave, dostavlja poreskoj upravi tražena dokumenta, dozvoli pregled svog poslovanja službenom licu poreske uprave itd.

U poreskopravnom smislu, fizičko, odnosno pravno lice ima pravo: Da od uprave zahteva ispunjenje obaveze Da koristi poreski kredit u odnosu na poresku obavezu Na povraćaj pogrešno uplaćenog poreza Na poresku refakciju Da koristi više ili pogrešno uplaćen porez

64. Stranke u poreskopravnom odnosu65. Poreski poverioci

Su: poreskiporeski poverioci i poreski dužnici.Neki smatraju da postoji samo 1 aktivni poreski subjekat, a to je država. Poreska vlast je organizovana na različitim nivoima i poverena je različitim subjektima poreske administracije. Poreska administracija u federalnim zemljama funkcioniše na 3 nivoa: centralni, regionalni i lokalni.

42

U Srbiji, kontrolu poreskih obveznika, utvrđivanje i naplatu javnih prihoda vrši poreska uprava. Naplata i utvrđivanje carinskih obaveza vrši uprava carina. Poreski poverioci su subjekti poreskog prava na osnovu kojeg od subjekata koji su pod njihovom poreskom vlašću obezbeđuju finansijska sredstva bez neposredne protivusluge, radi pokrivanja svojih finansijskih potreba.

66. Poreska uprava

Je obrazovana Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Poreska uprava je organ uprave u sastavu ministarstva finansija. Poslovi poreske uprave – vođenje prvostepenog i drugostepenog poreskog postupka, vođenje jedinstvenog registra poreskih obveznika, poresko knjigovodstvo, otkrivanje poreskih krivičnih dela i prekršaja itd. Na čelu uprave nalazi se direktor koga postavlja Vlada na predlog nadležnog ministra. Posebnu organizacionu jedinicu poreske uprave čini poreska policija koja obavlja poslove na otkrivanju i prijavljivanju poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca. Njome rukovodi glavni inspektor poreske policije. U sedištu uprave obezbeđuje se kordinacija rada i jedinstvena primena propisa donošenjem pravilnika, naredbi, uputstava... Centrala poreske uprave ima 7 organizacionih centara:

Za poreskopravne odnose i koordinaciju Za razvoj i računarsku podršku Za obrazovanje i komunikaciju Za ljudske i materijalne resurse Za kontrolu Za naplatu Sektor za poresku policiju

Uprava poslove iz svoje nadležnosti obavlja preko organizacionih jedinica, i to: centar Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Priština.

Nadležnost poreske uprave: Vrši registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem poreskog identifikacionog

broja Vrši utvrđivanje poreza u skladu sa zakonom Vrši poresku kontrolu u skladu sa zakonom Vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza Otkriva poreska krivična dela i njihove izvršioce Pokreće i vodi drugostepeni prekršajni postupak Odlučuje o žalbama Stara se o primeni međunarodnih ugovora

43

Razvija jedinstveni poreski sistem Obezbeđuje jedinstvo u radu Obavlja druge poslove u skladu sa zakonom

Uprava je obavezna da: Izveštava Narodnu skupštinu, Vladu i Ministarstvo finansija o stanju javnih

prihoda Obezbeđuje izvršavanje stavova Vlade i Narodne skupštine iz oblasti javnih

prihoda Obezbeđuje nadzor nad izvršavanjem pojedinačnih poslova javnih prihoda

Funkcionisanje uprave u osnovi se ogleda kroz 3 segmenta: Utvrđivanje javnih prihoda Naplata javnih prihoda Kontrola javnih prihoda

Poresko rešenje o utvrđivanju poreza poreska uprava donosi na osnovu podataka iz poslovnih knjiga, evidencija poreskog obveznika i činjeničnog stanja utvrđenog u postupku. Redovna i prinudna naplata javnih prihoda, kao I vođenje evidencija obveznika po osnovu javnih prihoda za svako fizičko i pravno lice obavlja se u poreskoj upravi. Poreska utaja je prisutna u svim društvima. Poreska uprava vrši internu i eksternu kontrolu. Postoji kancelarijska i terenska kontrola i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.

67. Uprava carina

Je samostalni, izvršni organ uprave, obavlja poslove i zadatke utvrđene carinskim zakonom. Osnovana je i funkcioniše u okviru Ministarstva finansija. Za svoj rad odgovara Vladi i nadležnom ministarstvu. Izvršavajući svoje poslove uprava carine ostvaruje niz efekata: na cene, na uvoz, na domaći proizvod, na razmenu, na zaposlenost itd. Radi obavljanja pojedinih poslova carinarnice osnivaju se:

Carisnke ispostave Odseci Referati

44

Carinarnice osniva, spaja i ukida Vlada na predlog ministra. Carinarnicom rukovodi upravnik.Uprava carina organizovana je kao jedinstvena na celom području Srbije sa jasno preciziranim pravima, obavezama i odgovornostima. Poslovi uprave carina:

Carinski nadzor Carinjenje robe Kontrola robe koja podleže posebnom režimu Sprečavanje i otkrivanje carinskih prekršaja i krivičnih dela naplata akcize i poreza na dodatu vrednost itd.

Uprava carina i MUP svojom pojačanom aktivnošću moraju onemogućiti ilegalno unošenje robe u zemlju uz istovremeno pooštravanje kontrole uvoza i izvoza. Savremeno organizovana, moderno opremljena, kadrovski osposobljena Uprava carina razvila je informacioni sistem carinske službe. To omogućava jednostavno i brzo obavljanje carinskog postupka.

68. Organizacija socijalnog osiguranja

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje kao prihodi pripadaju republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, zavodu za zdravstvenu zaštitu i Republičkom zavodu za tržište rada. Penzijsko i invalidsko osiguranje je organizovano kroz instituciju fonda. Fond je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Fond se naroči stara da:

Osigura na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po zakonu obavezno osigurani

Utvrđuje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje Utvrđuje osnovice za plaćanej doprinosa Obezbeđuje ekonomično korišćenje sredstava Obezbeđuje efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava Vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje Organizuje dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje Obavlja i druge poslove u skaldu sa zakonom

Republičkim zavodom za zdravstvenu zaštitu upravlja upravni odbor koji obavlja poslove:

Donosi statut i druge opšte akte zavoda Donosi godišnji program za sprovođenje zdravstvene zaštite Odlučuje o poslovanju zavoda Donosi finansijski plan i godišnji obračun zavoda

45

Utvrđuje osnovice i stope doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i druge poslove

Zavod za zdravstvenu zaštitu obavlja i sledeće poslove: Vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje Utvrđuje osnovice i stope za plaćanje doprinosa za obavezno zdravstveno

osiguranje Vrši kontrolu plaćanja doprinosa

69. Poreski dužnik

Je stranka u poreskom postupku, odnosno fizičko ili pravno lice po čijem je zahtevu pokrenut ili protiv koga se vodi poreski postupak. U poreske obveznike spadaju:

Poreski obveznik – je dužnik koji je obavezan da plati porez Poreski jemac – je lice koje odgovara za plaćanje obveznikovog poreskog duga Poreski platac – je fizičko ili pravno lice koje je po zakonu dužno da obračuna i

plati propisani iznos poreza Poreski destinar – je ono lice koje je po zakonu pozvano da snosi poreski teret.

To može biti poreski obveznik ili neko drugo lice Poreski posrednik – je lice koje je dužno da sa računa poreskog dužnika obustavi

ili uplati utvrđeni porez, u svoje ime, a za račun poreskog obveznika

70. Zastupanje poreskog dužnika

Poreski obveznik može učestvovati u poreskom odnosu lično ili preko punomoćnika ili preko zakonskog zastupnika. U pojedinim slučajevima zakonom je određeno da je poreski dužnik dužan da neposredno učestvuje u poreskom postupku. Npr. poreski dužnik je dužan da lično potpiše poresku prijavu. Poreski obveznik, odnosno njegov zakonski zastupnik može odrediti punomoćnika koji će zastupati poreskog dužnika. Punomoćnik je lice koje u granicama dobijenog punomoćja, u ime i za račun poreskog obveznika izvršava poslove u vezi sa poreskim obavezama. Poreski obveznik – nerezident Republike Srbije, koji nema stalnu poslovnu jednicu na teritoriji Republike i ostvaruje prihode na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne

46

poslovne jedinice dužan je da u roku od 10 dana od početka ostvarivanja prihoda obavesti poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik. Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji utvrđeni su slučajevi zastupanja procesno nesposobnih lica. Zakonski zastupnici fizičkih lica, pravnih lica i ortačkih radnji su privremeni staralac, fizičko lice upisano u registar, odnosno poslovođa. Poreska uprava može po službenoj dužnosti odrediti zastupnika iz reda poreskih savetnika ili advokata:

Poreskom obvezniku čije se sedište ne nalazi u mestu i na adresi navedenoj u prijavi

Nerezidentu koji nije u roku od 10 dana od početka ostvarivanja prihoda obavestio poresku upravu o punomoćniku

Nepoznatom vlasniku imovine Poreskom obvezniku koji očigledno izbegava da učestvuje u poreskom postupku

71. Prava i obaveze poreskih dužnika

Prava:1. Da od poreske uprave dobija besplatno informaciju o poreskim propisama i

osnovnu pravnu pomoć2. Da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku

postavio poreskoj upravi3. Da zahteva od poreske uprave da se prema njemu ophodi sa poštovanjem4. Da se njegovi podaci čuvaju kao službena tajna5. Da poreska uprava poštuje njegovu privatnost6. Da ostvari uvid u podatke o naplati poreza7. Da zastupa sopstvene interese neposredno ili preko punomoćnika8. Da koristi poreske olakšice9. Da u propisanom roku dobije povraćaj pogrešno naplaćenog poreza10. Da prisustvuje terenskoj kontroli11. Da dobije obrazloženje o poreskoj kontroli12. Da dobije obaveštenje o poreskim organima13. Da koristi pravna sredstva14. Da koristi druga prava utvrđena poreskim zakonima

Obaveze:

1. Da u propisanom roku podnese prijavu za registraciju2. Podnese poresku prijavu na propisanom obrascu i u predviđenom roku3. Podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva poreska uprava4. Vodi propisane poslovne knjige i evidencije radi oporezivanja5. Plaća porez6. Neometa službena lica dok obavljaju dužnost

47

7. Obavesti poresku upravu o otvorenim ili zatvorenim računima u banci, štedionici u roku od 15 dana

8. Bude prisutan tokom kontrole9. Izvršava druge obaveze predviđene zakonom

72., 73. Nastanak i ispunjenje poreske obaveze

Poreska obaveza je dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez pod uslovima propisanim zakonom. Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu. Ispunjenje poreske obaveze sasotji se u plaćanju poreza. Obavezu plaćanja poreza ima neposredno poreski obveznik, osim ukoliko zakonom nije predviđeno da je neko drugo lice odgovorno za ispunjenje te obaveze. Poresku obavezu pravnog lica u likvidaciji ispunjava likvidacioni upravnik iz novčanih sredstava pravnog lica. Poresku obavezu poslovne jedinice pravnog lica u likvidaciji ispunjava pravno lice čiji je deo ta poslovna jedinica. Ispunjenje poreske obaveze u slučaju stečaja poreskog obveznika utvrđano je zakonom kojim se uređuje stečaj. Poresku obavezu pravnog lica koje prestaje da postoji ispunjava pravni sledbenik. Pravni sledbenik je:

1. U slučaju spajanja – pravno lice nastalo spajanjem 2 ili više pravnih lica, poreskih obveznika

2. U slučaju pripajanja – pravno lice kome se 1 ili više pravnih lica, poreskih obveznika, pripojilo

3. U slučaju podele – pravna lica nastala deobom poreskog obveznika

Ako postoji više pravnih sledbenika, svi su oni neograničeno solidarno odgovorni za poresku obavezu poreskog pravnog prethodnika. Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici u okviru vrednosti nasleđene imovine i to u srazmeri sa udelom pojedinačnog naslednika.

74. Prestanak poreske obaveze

Kada se utvrdi poreski dug, on se mora ugasiti na različite načine:1. Plaćanjem poreza2. Zastarelošću poreza3. Otpisom poreza4. Na drugi propisan način

48

Naplata poreza predstavlja uzimanje određenog, po pravilu, novčanog iznosa od poreskog dužnika radi namirivanja potraživanja. Naplata se može izvršiti plaćanjem, davanjam umesto plaćanja i prebijanjem. Plaćanje se sastoji u predaji dugovanog novčanog iznosa, a jedino je obvezniku samodoprinosa dozvoljeno da svoju obavezu ispuni davanjem u radu umesto plaćanjem novčanog iznosa. Otpisivanje poreza vrši se jednostranim odricanjem porskog poverioca na osnovu zakonskog ovlašćenja. Zastarelost nastaje u slučajevima ako poreski organ ne izvrši neko pravo u vremenu koje je zakonom propisano. Kod naplate poreza razlikuju se redovna i prinudna naplata.Redovna naplata je faza kada naplata dođe neposredno nakon uspostavljanja poreza.Ako obveznik ne plaća uredno porez u propisanom roku naplata se izvršava prinudnim putem.Pre prinudne naplate obveznik se pismeno upozorava na zakonske posledice. Predmet prinudne naplate može biti celokupna pokretna i nepokretna imovina, osim one koja se iz socijalno političkih razloga ne uzima. Naplatu nad pokretnim stvarima vrši poreski organ, a nad nepokretnim sud. Ukoliko je prinudna naplata učestala, to ukazuje na zaključak da nešto nije u redu sa fiskalnim sistemom.

75. Sekundarna poreska obaveza

Nastaje kada je neko lice odgovorno za dospelu poresku obavezu drugog poreskog obveznika. U pitanju je posebna, dodatna forma obezbeđenja primarne poreske obaveze od strane trećeg lica, kojom se nastoji da se osigura namirenje primarne poreske obaveze. Sekundarna poreska obaveza odosi se na:

1. Zakonski zastupnici koji bi svesno ili bez dužne pažnje propustili da ispune svoju obavezu da plate porez za poreske obveznike

2. Lica doprinose ili pomažu u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica3. Lica odgovorna za plaćanje i obračunavanje poreza po odbitku4. Fizičko lice koje je odgovorno lice u pravnom licu, koje plaća porez i propusti

da uplati5. Lice koje je primilo novčana sredstva, imovinu i stvari poreskog obveznika

putem transakcije, a propustilo je da plati porez.

Sekundarna poreska obaveza obuhvata kamatu i troškove prinudne naplate.

76. Identifikacija i registracija poreskih obveznika

49

Radi identifikacije poreskih obveznika, poreska uprava dodeljuje fizičkim licima, preduzetnicima, pravnim licima i stalnim poslovnim jedinicama nerezidentnog pravnog lica poreski identifikacioni broj – PIB. PIB je jedinstveni i jedini broj fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka statusa poreskog obveznika. PIB se obavezno unosi:

1. U akt koji poreski obveznik podnosi poreskoj upravi2. U akt koji poreska uprava dostavlja poreskom obvezniku3. U dokument kojim poreski obveznik plaća porez i sporedna poreska davanja4. U nalog kojim se banci nalaže plaćanje poreza i sporednih poreskih davanja5. U akt koji poreski obveznik podnosi organima nadležnim za vođenje računa.

Ako poreski obveznik ne prijavi poreskoj upravi izmene podataka i ne pruži poreskoj upravi informacije koje ona zahteva u roku od 5 dana, poreska uprava mu oduzima PIB do ispunjenja obaveze, a primerak rešenja dostavlja banci i organizaciji koja je nadležna za prinudnu naplatu. PIB koriste i organi i organizacije koji u skladu sa propisom vode evidenciju fizičkih i pravnih lica i na osnovu te evidencije izdaju javne isprave. PIB su dužni da imaju:

1. Rezidentno pravno lice2. Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne

samouprave3. Rezidentno fizičko lice4. Stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica5. Nerezidentno pravno lice koje određuje punomoćnika u skladu sa zakonom6. Nerezidentno fizičko lice koje određuje punomoćnika u skladu sa zakonom

Pravno lice, stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica i preduzetnik, podnose prijavu za registar u roku od 5 dana od dana upisa u sudski registar. Fizičko lice podnosi prijavu za registar u roku od 5 dana od početka ostvarivanja prihoda.Agencija za privredne registre dostavlja obaveštenje poreskoj upravi o izvršenom upisu u registar privrednih subjekata. Sud, organ lokalne samouprave, advokatska komora, profesionalna udruženja, kao i državni organi i organizacije nadležni za upis u registar, dužni su da se u roku od 5 dana od izvešenog upisa poreske uprave dostave obaveštenje o upisu i brisanju iz registra. Organ koji vodi evidencije o mestu prebivanja, rođenju ili smrti fizičkog lica, dužno je da u roku od 5 dana od prijave ili odjave prebivališta, rođenja ili smrti, obavesti poresku upravu o podacima koji su značajni za utvrđivanje poreza.

77. Utvrđivanje javnih prihoda

50

Savremena država mora sebi da obezbedi dovoljno sredstava iz stabilnih izvora koja će redovno pristizati, a da se pri tome ne ugrožava razvoj privrednog sistema ili kvalitet života građana. Utvrđena poreska obaveza treba da odgovara poreskoj snazi svakog obveznika. Zakonom kojim se utvrđuju javni prihodi, mora biti određen svaki element javnih prihoda. Mora biti određeno šta je predmet oporezivanja, ko je poreski obveznik i visina poreske stope. Poreski postupak miruje sve do momenta kada predstavničko telo – parlament (skupština) ne izglasa Zakon o budžetu. Tek nakon donošenja Zakona o budžetu sledi razrez poreza kojim se utvrđuje suma novca koji 1 poreski obveznik treba da plati za 1 godinu. Da bi se pravilno i tačno utvrdili javni prihodi javni prihodi, potrebno je definisati osnovne elemente javnih prihoda, poreskog obveznika, poresku osnovicu, poresku stopu i poreski podsticaj. Utvrđivanje poreza obavlja:

1. Poreski obveznik (samooporezivanje)2. Poreska uprava donošenjem rešenja:

- U postupku poreske kontrole- U slučajevima kada je zakonom propisano da se ne sprovodi

samooporezivanje

78. Samooporezivanje

Prema poreskom zakonu Republike Srbije utvrđivanje javnih prihoda vrši sam poreski obveznik – samooporezivanjem i to:

1. Od strane isplatioca2. Od strane obveznika3. Tarifom

79. Utvrđivanje javnih prihoda od strane isplatioca i poreskog obveznika

Ovde se radi o sistemu „poreza po odbitku na izvoru“. Isplatilac prihoda ima obavezu da prilikom isplate prihoda za svakog obveznika i za svaki pojedinačni period obračuna, obustavi i uplati na propisane račune javni prihod po odbitku. Propisima R. Srbije uvedeno je više oblika javnih prihoda kojima se finansiraju javni rashodi. Poreski organ ima dodatnu obavezu da u zakonom utvrđenom postupku izvrši kontrolu utvrđivanja i uplaćivanja ovih javnih prihoda.

51

80. Utvrđivanje javnih prihoda tarifom

Javni prihodi koji se utvrđuju tarifom su takse i određene naknade. Za određivanje takse koristi se taksena tarifa koja je sastavni deo zakona. Taksena tarifa je sistematizovani pregled svih usluga, poslova i drugih radnji državnih organa za koje je propisano da se plaća taksa. Takse su novčane naknade za specijalne i pojedinačne usluge koje državni organi i ustanove u okviru svojih ovlašćenja čine na zahtev fizičkih i pravnih lica. Naplaćuju se radi prikrivanja troškova koji su izloženi organi i ustanove prilikom vršenja usluge. Sudske takse naplaćuju se prilikom vođenja sudskog spora kako od pravnih tako i od fizičkih lica. Visina sudske takse zavisi od vrste spora. Obveznik je svako fizičko ili pravno lice koje pokrene spor pred nadležnim organom.

81. Utvrđivanje javnih prihoda od strane nadležnog organa

Vrši se na način i po postupku predviđenim zakonom. Utvrđivanje javnih prihoda vrši poreska uprava. Njoj su povereni svi poslovi kontrole, utvrđivanja i naplate javnih prihoda na teritoriji R. Srbije. Poreska uprava poslove vrši preko organizacionih jedinica. Poreska uprava vrši utvrđivanje obaveza na osnovu sledećih oblika prihoda:

1. Na dobit pravnih lica2. Od poljoprivrede i šumarstva3. Od samostalnih delatnosti4. Od kapitalne dobiti fizičkih lica5. Od ostalih prihoda fizičkih lica6. Od prihoda na imovinu pravnih i fizičkih lica7. Od prihoda na promet proizvoda koji podležu obavezi godišnje registracije...

Osim poreske uprave, poslove utvrđivanja javnih prihoda vrše i Uprava carina i organizacija socijalnog osiguranja. Republički font za penzijsko i invalidsko osiguranje, Zavod za zdravstveno osiguranje i Zavod za tržište rada utvrđuju osnovicu za obračun doprinosa za sve kategorije osiguranika.

82. Metode procene poreske osnovice

52

Procena poreske osnovice može se utvrditi primenom sledećih metoda:1. Metodom parifikacije - procenom na bazi raspoložive uredne poslovne dokumentacije o

poslovanju, procenom na bazi podataka i činjenica o ostvarenom prometu utvrđenih uviđajem ili kontrolom, upoređivanjem sa podacima drugih poreskih obveznika koji obavljaju istu ili sličnu delatnost.

2. Medota unakrsne procene – koristi se za utvrđivanje osnovice poreza na dohodak građana. Osnovica se utvrđuje kao razlika između vrednosti imovine na početku i na kraju kalendarske godine umanjena za iznos prijavljenog dohotka, imovine stečene nasledstvom, poklonom itd.

3. Indicijarna medota – služi za utvrđivanje minimalnog poreza na dohodak građana.

83. Naplata javnih prihoda

Sastoji se o uduzimanju određenog iznosa od poreskog dužnika radi izmirenja poreskog potraživanja. Naplata poreza javnih prihoda može biti:

1. Redovna – vrši se o dospelosti poreske obaveze2. Prinudna – vrši se kada redovna naplata nije namirena u predviđenom roku

Preska uprava može rešenjem ustanoviti privremene mere za obezbeđivanje potraživanja. To su: založno pravo na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika. Privremene mere traju do naplate.

84. Redovna naplata poreza

Vrši se o dospelosti poreske obaveze. Naplata se vrši plaćanjem novčanog iznosa u predviđenom roku. Izuzetno, poreska obaveza može se namiriti:

1. Putem kompenzacije2. Konverzijom portaživanja

Dan plaćanja poreza je dan kada je:1. Dugovani iznos poreza prenet na propisan uplatni račun2. Dugovani iznos uplaćen na poreskoj blagajni3. Na propisan način kupljen vrednosni papir4. Zaplenjeni novac prenet na račun javnih prihoda5. Doneto rešenje o prenosu stvari u svojinu Republike

Danom namirenja poreske obaveze putem kompenzacije smatra se dan kada je dokument o kompenzaciji realizovan na zakonom predviđen način.

53

Licu koje nije u potpunosti ili delimično platilo porez, Poreska uprava šalje opomenu da odmah a najkasnije u roku od 5 dana plati porez. Poreska uprava može i odložiti plaćanje poreza:

Ako je plaćanje poreskog duga na dan dospelosti za poreskog obveznika neprimereno veliko opterećenje

Ako bi se na taj način nanela bitna ekonomska šteta poreskom obvezniku O odlaganju odlučuje ministar ili gradonačelnik. Plaćanje se može odložiti na rate, a najduže 12 meseci. Sredstva obezbeđenja naplate su:

1. Hipoteka na nepokretnosti poreskog obveznika2. Zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika3. Neopoziva bankarska garancija4. Jemstvo drugog lica5. Menica od 2 žiranta6. Menica od poslovne banke

Poreska uprava odlučuje iz kojih sredstava će se najefikasnije naplatiti poreski dug.Kamata – na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za 10 procentnih poena tj. 10%.

85. Prinudna naplata poreza

Postupak prinudne naplate poreza započinje nadležni organ onda kada poreski obveznik nije platio porez u roku koji je zakonom predviđen. Poreska uprava prvo donosi rešenje o prinudnoj naplati poreza gde navodi osnov poreskog duga, neplaćeni porez iz opomene, obračunatu kamatu... Rešenje postaje izvršno danom dostavljanja. Protiv rešenja je moguće izjaviti žalbu u roku od 8 dana. Pokretanje postupka prinudne naplate ima za posledicu:

Naplaćivanje iz celokupne imovine poreskog obveznika Plaćanje troškova postupka prinudne naplate

Postupak prinudne naplate prekida se: Ako Poreska uprava pokrene stečajni postupak protiv poreskog obveznika Ako Poreska uprava odobri odlaganje plaćanja poreza U slučaju ako drugostepeni poreski organ odloži izvršenje poreskog akta

Poreska uprava može doneti rešenje o obustavi postupka prinudne naplate: Ako je poreska obaveza poništena Ako poreski obveznik naknadno plati poresku obavezu

54

Predmeti prinudne naplate određuju se rešenjem. Naplata prinudnim rešenjem sprovodi se na:

Novčanim sredstvima poreskog obveznika Novčanim potraživanjima poreskog obveznika Nenovčanim potraživanjima poreskog obveznika Gotovom novcu i hartijama od vrednosti Pokretnim stvarima Nepokretnostima

86. Zaloga

Kako bi se obezbedilo poresko potraživanje u prinudnoj naplati, ustanovljava se zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca. Zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja. Poreska uprava rešenjem nalaže:

1. Popis pokretnih stvari2. Popis nepokretnosti3. Zabrana prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika4. Zabranu dužnika poreskog obveznika da poreskom obvezniku plaća gotovonske dugove5. Zabranu dužnika poreskog obveznika da poreskom obvezniku ispune druge obaveze

prema njemu.

Nakon izvršenog popisa pokretnih i nepokretnih stvari nalaže se upis založnog prava u registar pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti. Poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže predmetima prinudne naplate nad kojima je zaloga uspostavljena, osim nepokretnosti. Službenik poreske uprave koji je ovlašćen za sprovođenje prinudne naplate ima pravo da uđe na zemljište i u postrojenje u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost. Kada Poreska uprava namiri poreske obaveze, u roku od 2 dana se donosi rešenje o brisanju zaloge. Kao privremena mera obezbeđenja naplate poreza javlja se i zabrana poreskog obveznika da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca. Njegovi računi se blokiraju, a banka je dužna da odmah obustavi izmirenje novčanih obaveza koje on ima prema trećim licima. Prinudna naplata sprovodi se na:

Novčanim sredstvima poreskog obveznika Novčanim potraživanjima Nenovčanim potraživanjima Gotovom novcu i hartijama od vrednosti Pokretnim stvarima Nepokretnostima

55

Prinudna naplata iz novčanih sredstava je prenos sredstava sa računa poreskog obveznika na račun javnih prihoda. Prinudna naplata iz novčanih potraživanja izvršava se rešenjem kojim se dužniku nalaže da svoj dug namiri uplatom na račun javnih prihoda. Prinudna naplata iz nenovčanih potraživanja izvršava se rešenjem kojim se dužniku nalaže da preda dugovanu pokretnu ili nepokretnu stvar Poreskoj upravi tj. Republici. Prinudna naplata iz gotovog novca ili hartija od vrednosti izvršava se rešenjem koje se dostavlja banci. Banka je dužna da proda hartije od vrednosti i uplati novac na račun Poreske uprave. Prinudna naplata iz pokretnih stvari vrši se rešenjem. Pokretne stvari se popisuju, procenjuju, plene i prodaju. Prodaja se vrši putem usmenog javnog nadmetanja. Ukoliko se ne proda na prvom nadmetanju, zakazuje se drugo u roku od 8 dana. Prinudna naplata iz nepokretnosti. Nepokretnost se popisuje, određuje se početna vrednost i prodaje. Ukoliko se nepokretnost ne proda, prenosi se u svojinu Republike. Ukoliko poreski obveznik nema imovinu, Poreska uprava će konstatovati to i pokrenuti stečajni postupak. Kada ponovo postane solventan, Poreska uprava nastavlja sa postupkom prinudne naplate.

87. Kontrola javnih prihoda

Poslove kontrole uopšte, a posebno kontrole u cilju suzbijanja sive ekonomije, Poreski organ sprovodi preko nadležnih kontrolnih organa. Cilj aktivnosti kontrolnih organa je:

Da se obezbedi disciplina svih poreskih obveznika u pogledu blagovremenosti obračuna i plaćanja obaveza po osnovu javnih prihoda

Da se donesu odgovarajuća rešenja o nalaganju mera za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti

Da se bez odlaganja preduzmu mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti Da se u slučaju utvrđenih nepravilnosti podnesu odgovarajuće krivične i prekršajne

prijave. Poreski sistem R. Srbije definisao je sledeće kontrolne organe javnih prihoda:

Kancelarijsku kontrolu Terensku kontrolu Poresku policiju

U okviru Poreske uprave formirane su kancelarijska i terenska kontrola. Kancelarijska predstavlja skup radnji kojima Uprava proverava tačnost , potpunost i usklađenost sa zakonom i drugim propisima podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu itd. Provera tačnosti vrši se upoređivanjem podataka obveznika sa podacima iz poreskog knjigovodstva i drugih službenih evidencija kojima raspolaže ili ih vodi. Kancelarijsku kontrolu vrši inspektor u prostorijama Uprave. Terenska kontrola vrši se u poslovnim prostorijama poreskog obveznika ili na drugom mestu koje odredi rukovodilac organizacione jedinice Uprave gde je poreski obveznik registrovan.

56

Nalog za poresku kontrolu Poreska uprava dostavlja poreskom obvezniku neposredno pre početka kontrole. O obavljenim službenim radnjama i utvrđenom stanju inspektor sačinjava zapisnik. Zapisnik se dostavlja obvezniku u roku od 3 dana od dana završetka kontrole. Obveznik ima pravo da u roku od 5 dana od dana prijema zapisnika podnese primedbe. Ukoliko su u primedbama izneti novi dokazi i činjenice, poreski inspektor će iste oceniti, a zatim sastaviti dopunski zapisnik. Poreska uprava će doneti rešenje u roku od 60 dana od dana dostavljanja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika. Ako se utvrđene nepravilnosti u ostavljenom roku ne otklone, inspektor je dužan da:

Zabrani obvezniku raspolaganje sredstvima na računu, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza

Privremeno zabrani obavljanje delatnosti Privremeno zabrani obavljanje pojedinih poslova Privremeno zabrani dokumentaciju Privremeno zabrani otuđenje pokretne i nepokretne imovine obveznika.

U okviru našeg sistema poreske administracije, tokom 2003. godine počela je da radi poreska policija kao posebna organizaciona jedinica za obavljanje kontrole javnih prihoda. Poreska policija organizovana je na 3 nivoa: u sedištu Uprave, u regionalnim centrima, kao i u odsecima u pojedinim gradovima. Na osnovu prikupljenih obaveštenja poreska policija sastavlja krivičnu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznala i podnosi je državnom tužiocu. Uz krivičnu prijavu dostavlja se i dokumentacija, pribavljeni izveštaji i drugi materijali relevantni za uspešno vođenje postupka. Iako zamišljena kao organ koji će svojim efikasnim delovanjem suzbiti poresku evaziju, poreska policija za sada nije ostvarila svoju ulogu u punoj meri. Poslove kontrole javnih prihoda, pored navedenih organa izvršavaju i inspektori fonda za obavezno osiguranje, ali samo kod doprinosa za obavezno osiguranje. Nadležni kontrolori fondova za utvrđene nepravilnosti obračuna i plaćanja doprinosa, sastavljaju zapisnik i donose rešenje kojim se nalažu kontrolisanom obvezniku da otkloni nepravilnosti.

88. Pojam poreskog sistema

Poreski sistem predstavlja ukupnost svih oblika poreza tj. javnih prihoda. Javni prihodi se javljaju u raznim oblicima: porezi, doprinosi, naknade, takse... Porezi kao deo javnih prihoda predstavljaju najvažniji instrument prikupljanja prihoda u državnoj ekonomiji. Porezi su instrument javnih prihoda kojim država od subjekata svojom poreskom vlašću prinudno uzima novčana sredstva u cilju pokrivanja svojih finansijskih poretreba i postizanju ekonomskih i socijalnih siljeva. Poreski sistemi savremenih država međusobno se razlikuju. Razlike nastaju usled sledećih faktora:

1. Razvijenost privrede – u razvijenim zemljama, veće učešće u strukturi javnih prihoda imaju porez na dohodak i porez na imovinu s obzirom na visok dohodak po glavi stanovnika.

57

2. Društveno ekonomsko uređenje – u razvijenim zemljama poreska politika se vodi kako bi se obezbedila optimalnost u ostvarivanju alokativnih i redistributivnih ciljeva.

3. Fleksibilnost pojedinih poreza – uz pretpostavku da se poreske stope i poreske olakšice ne menjaju, na promene u strukturi poreskog sistema utiču promene u privrednim kretanjima.

4. Struktura radne snage – najefikasniji mehanizam za naplatu ovog poreza je u momentu isplate, odnosno po odbitku.

5. Stepen otvorenosti ekonomije – u zemljama koje nastoje da ostvare što veće učešće spoljnotrgovinskog sektora u društvenom proizvodu vodi se računa o poreskom sistemu i to uvođenjem poreskih oblika kojim će se podstaći izvoz.

89. Karakteristike poreskog sistema Srbije

Finansijski prihodi se u Srbiji uređuju Zakonom o budžetskom sistemu.Zakonom su propisani sledeći javni prihodi:

1. Porezi2. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje3. Naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa4. Takse5. Samodoprinosi6. Donacije, transferi i ostali javni prihodi

Zakonom se mogu uvesti sledeći porezi: porez na dobit pravnog lica, porez na dohodak građana, porez na imovinu, porez na nasleđe i poklon, porez na dodatu vrednost (PDV), akcize... Određene poreske strukture RS nepovoljnije su u odnosu na razvijene zemlje.Porez na dobit pravnog lica učestvuje u poreskoj strukturi razvijenih zemalja EU sa 7-9,2%, a u Srbiji sa 2,1-2,8%Porez na dohodak građana u zemljama EU 25%, a u Srbiji 13,1%Porez na prihode od igara na sreću u zemljama EU je 4,4-5%, a u Srbiji 2-3%Porez na upotrebu i nošenje dobara je 0,9% Srbija teži izgradnji preciznog poreskog sistema. Poresku strukturu Srbije prestavljaju:

Porez na dobit pravnih lica Porez na dohodak građana Porez na imovinu Porez na dodatu vrednost

U procesu modeliranja poreza na dobit, poreska osnovica je proširena, a poreska stopa aktivirana i iznosi 10% Kroz brojne reforme poreza na dohodak građana teži se smanjivanju praga oporezivanja i da se privreda rastereti. Prvi put je proklamovanje poreza bruto zarade, kao osnovice za oporezivanje.

58

Oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti treba isključiti iz sistema oporezivanja poreza na dohodak građana jer je reč o velikom riziku koji zaslužuje poseban poreski tretman. Što se tiče poreza na imovinu, utvrđivanje obaveze zasniva se na podacima iz poreske prijave, poslovnih knjiga, međutim, ti su podaci često nepouzdani.

90. Porez na dobit pravnih lica

Je poreski oblik koji pogađa poslovni rezultat svih pravnih lica – preduzeća, banke, osiguravajuća društva, zadruge i nedobitne organizacije. Ovaj porez plaćaju:

1. Akcionarska društva2. Društva sa ograničenom odgovornošću3. Ortačka društva4. Komanditna društva5. Društveno preduzeće6. Javno preduzeće

Poreski obveznik je i zadruga koja ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu, kao i druga pravna lica koja ostvaruju prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. Osnovica poreza na dobit pravnih lica predstavlja oporeziva dobit.Kao prvo vrši se usklađivanje rashoda i prihoda u skladu sa zakonom. Nakon toga se sastavlja poreski bilans koji se dostavlja Poreskoj upravi (poreskom organu).Dobit koja je utvrđena u poreskom bilansu predstavlja osnovicu za oporezivanje.U Srbiji je stopa poreza na dobit 10%.

91. Porez na dohodak građana

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, prihodi koje ostvaruju fizička lica podležu oporezivanju. To su:

1. Zarade2. Prihodi od poljoprivrede i šumarstva3. Prihodi od samostalnih delatnosti4. Prihodi od autorskih prava, prava srodnim autorskom i prava industrijske svojine5. Prihodi od kapitala6. Prihodi od nepokretnosti itd.

Na pojedine vrste prihoda, porez na dohodak građana plaća se:1. Po odbitku od svakog pojedinačnog prihoda

59

2. Na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa

1. Po odbitku, od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode: Zarade Prava od autorskih prava, prava sličnim autorskom i prava indistrijske svojine ako je

isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik Prava od nepokretnosti, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik Prava od kapitala Prava od davanja u zakup pokretnih stvari, ako je isplatilac pravno lice ili preduzetnik Prava od osiguranja lica Prava od sportista i sporetskih stručnjaka

2. Po rešenju nadležnog organa utvrđuje se i plaća porez na: Prihode od poljoprivrede i šumarstva Prihode od samostalne delatnosti Kapitalne dobitke Prihode na koje se ne plaća porez po odbitku, odnosno kada se isplatilac prihoda nije

pravno lice ili preduzetnik

Obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije ili u drugoj državi. Rezident je fizičko lice koje:

Na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih aktivnosti Na teritoriji Republike neprekidno ili sa prekidima boravi 183 danaili više u periodu od

12 meseci Rezident je i fizičko lice koje je upućeno u drugu državu radi obavljanja poslova za fizičko

ili pravno lice – rezidenta Republike Srbije

Porez na dohodak građana ne plaća se na primanja ostvarena po osnovu: Propisa o pravima ratnih invalida Roditeljskog i dečijeg dodatka Naknade za tuđu pomoć i negu Naknadu za vreme nezaposlenosti Naknadu iz zdravstvenog osiguranja Pomoći u slučaju smrti zaposlenog – do 35 000 din Pomoći zbog uništenja imovine elementarnom nepogodom...

92. Porez na zarade

60

Zakonodavac je predvideo brojne vrste primanja na koje zaposleni plaćaju porez. Zarade su primanja koje obveznik ostvari po osnovu radnog odnosa, uključujući i prihode po ugovoru o privremenom i povremenom radu. Primanjima zaposlenih smatraju se: plate, plate funkcionera, plate pripravnika, naknade za rad van radnog vremena, naknade za vreme bolovanja, otpremnina kod odlaska u penziju, primanja po osnovu volonterskog rada... Zaradom se smatraju primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija...Obveznik poreza na lična primanja je fizičko lice koje ostvari ovu vrstu prihoda. Treba razlikovati momenat obračuna zarade i momenat isplate zarade. Momentom obračuna zarade isplatilac istovremeno vrši i obračun visine poreza, ali tada se još nije stekla obaveza plaćanja poreza na zaradu. Do plaćanja dolazi onda kada isplatilac izvrši isplatu zarade. Veoma značajan potez je uvođenje koncepta bruto zarada. Na taj način zaposleni zaista postoje poreski obveznik jer porez na dohodak plaća oz svoje zarade. Isplatu, obračun i naplatu vrši poslodavac. Zaposleni je svestan razmere zahvatanja iz njegove zarade, a poslodavac ima 2 vrste troškova: zarade i dažbine na zarade. Obuhvatajući dodatke na zaradu (topli obrok, regres za korišćenje godišnjeg odmora...) koncept bruto zarade omogućuje zaposlenom da ubuduće ostvaruje prava iz socijalnog osiguranja na osnovu svih svojih prihoda.

93. Prez na prihode od poljoprivrede i šumarstva

Prihodi od poljoprivrede i šumarstva ostvaruju se samostalnom delatnošću obveznika u navedenim privrednim granama. Reč je o oblastima u kojima je angažovan veći broj sitnih proizvođača koji nisu u stanju da vode poslovne knjige. Prihodom od poljoprivrede i šumarstva smatra se katastarski ili stvarni prihod. Obveznik bira da li će biti oporezovan prema stvarnom prihodu od poljoprivrede i šumarstva. U tom slučaju, dužan je da o tome obavesti poreski organ ili da vodi poslovne knjige kao i svaki drugi preduzimač. Obveznik poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva je fizičko lice koje je vlasnik, imalac prava korišćenja ili plodouživalac zemljišta. Obveznikom se smatra i zakupac, počev od dana zakupa. Poreskom osnovicom prihoda od poljoprivrede i šumarstva smatra se oporezovani prihod, a to je katastarski prihod. Ukoliko se odluči da plaća stvarni prihod, poreska stopa je 10%.

94. Porez na prihode od samostalne delatnosti

61

Prihodi od samostalnih delatnosti su prihodi koje se ostvaruju obavljanjem privredne delatnosti, pružanjem intelektualnih i profesionalnih usluga i drugi prihodi za koje se ne plaća porez na dohodak građana. Ovi prihodi se ostvaruju u industriji, komercijalnog delatnosti, slobodnim profesijama, zanatskim delatnostima itd. Obveznik je fizičko lice – preduzetnik koji se bavi privrednom delatnošću. Poresku osnovicu čini oporeziva dobit. Poreska stopa je 10%. Preduzetnik koji nije u stanju da vodi poslovne knjige ima pravo da podnese zahtev za paušalno oporezivanje. To pravo može imati:

Osnivač ortačke radnje Preduzetnik koji obavlja delatnost iz oblasti trgovine Preduzetnik u čiju delatnost ulažu i druga lica Preduzetnik čiji je ukupan promet u godini 3 000 000 din Preduzetnik koji je obveznik poreza na dodatu vrednost

Paušalni iznos se utvrđuje u skladu sa sledećim elementima: Visina prosečne mesečne zarade po zaposlenom Mesto na kome se radnja nalazi Opredeljenost radnje Tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja Površina lokala Visine prihoda obveznika Starost obveznika i njegova radna sposobnost...

Kod paušalnog oporezivanja nadležni organ uzima u obzir sve dokaze i činjenice do kojih je došao putem kontrole. Zahtev za paušalno oporezivanje podnosi se nadležnom organu do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu. Ako nadležni organ ne donese rešenje o paušalnom oporezivanju u roku od 30 dana, smatraće se da je zahtev prihvaćen. Preduzetnik kome prestaje pravo na paušalno oporezivanje dužan je da vodi poslovne knjige u skladu sa zakonom.

95. Porez na prihode od autorskih prava, prava sličnim autorskom i prava industrijske svojine

Su prihodi od rada. To su složeni poslovi od značaja za društvo. Ovde su poreske stope niske, a zakon predviđa i brojne olakšice i poreska oslobođenja. Prihodi predstavljaju naknadu koja se ostvaruje po osnovu upotrebe, odnosno prava na upotrebu bilo kojeg od prava industrijske svojine. Prihodom od autorskih prava smatra se naknada koju obveznik ostvari po osnovu: pisanih dela, govornih dela, dramskih i muzičkih dela, koreografskih, stripova, ukrštenica, patenata i sl. Obveznik je fizičko lice, autor ili vlasnik prava industrijske svojine koji ostvaruje prihod. Stopa poreza na ove prihode je 20%.

62

96. Porez na prihode od kapitala

Prihod od kapitala je deo profitne stope koji aktivni kapitalisti plaćaju neaktivnim kapitalistima na osnovu prava posedovanja kapitala. U Zakonu o porezu na dohodak građana predviđeno je da prihodi od kapitala obuhvataju: kamate i druge prihode od zajma, štednih i drugih depozita po osnovu obveznica i sličnih hartija od vrednosti. Prihodi od kapitala su prihodi od investicija, prihodi od ulaganja u investicije, u kapital. Obveznik je fizičko lice koje ostvaruje ove prihode. Porez je 10%, mada bi trebalo biti 5% da bi ulaganje bilo racionalno. S obzirom na uslove privređivanja u Srbiji, neophodno je svesti poresko opterećenje na razuman nivo kako bi se vlasnici stimulisali da ulažu slobodna sredstva u Srbiji.

97. Porez na prihod od nepokretnosti

Prihodi od nepokretnosti su prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup nepokretnosti, a naročito: zemljište, stambene i poslovne zgrade, delove tih zgrada, stanova i garaža. Prihod od nepokretnosti čini ostvarena zakupnina. Obveznik je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup ostvaruje prihod. Poresku osnovicu čini prihod od nepokretnosti koji se dobije kada se od bruto prihoda odbiju troškovi normiranja u visini od 10% bruto prihoda. Obvezniku se umesto normiranih priznaju stvarni troškovi koje je imao u ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese zahtev. Na prihode od nepokretnosti plaća se porez po stopi od 20%. Zakon je odredio i mogućnost paušalnog oporezivanja prihoda od nepokretnosti.

98. Porez na kapitalne dobitke

Kapitalni dobici su deo prihoda koji je ostvaren putem uvećanja vrednosti pojedinih prava iz sastava obveznikove imovine. Obveznik je fizičko lice koje prodajom ili nekim drugim prenosom ostvari pozitivnu razliku između prodajne i nabavne cene. Osnovica je neto kapitalni dobitak koji predstavlja razliku između prodajne i nabavne cene. Nabavna cena je cena po kojoj je obveznik stekao pravo, a prodajna cena je tržišna cena koju utvrđuje poreski organ ukoliko oceni da je ugovorena cena niža od tržišne.

63

Stopa je 10%. Obveznik koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u rešavanje svog stambenog pitanja oslobađa se plaćanja poreza na kapitalni dobitak, a ako reši stambeno pitanje u roku od 12 meseci vrši se povraćaj plaćenog poreza.

99. Porez na ostale prihode

Prihodi koje obveznik ostvari davanjem u zakum opreme, transportnih sredstava i druge pokretne stvari

Dobici od ugovora na sreću Prihodi od osiguranja lica Prihodi od sportista...

Stopa oporezivanja je 20%. Obveznik prihoda od davanja u zakup je fizičko lice koje tu imovinu daje u zakup. Porez na ove prihode uplaćuje isplatilac ako vodi poslovne knjige. Obveznik poreza na dobit od igara na sreću je fizičko lice koje ostvari dobitak. Ovaj porez uplaćuje isplatilac prihoda. Poveznik poreza od osiguranih lica je fizičko lice koje ostvari naknadu iz osiguranja lica. U ostale prihode spadaju i prihodi članova učeničnih, omladinskih i studentskih zadruga, prava po osnovu ugovora o delu...

100. Godišnji prihod na dohodak građana

Plaćaju fizička lica, rezidenti, uključujući i stran rezidente, koji u kalendarskoj godini ostvare dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini u kojoj se utvrđuje porez. Godišnji porez na dohodak građana obuhvata zbir sledećih prihoda:

Zarade Oporezive prihode od osiguranja lica Oporezive prihode od samostalne delatnosti Oporezive prihode od autorskih prava, prava sličnih autorskim i prava inudstrijske

svojine Oporezive prihode od nepokretnosti Oporezive prihode od sportista Oporezive prihode od davanja u zakup pokretnih stvari...

Godišnji porez na dohodak građana plaća se po stopi:

64

Na iznos do šestostruke prosečne godišnje razade – 10% Na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade 10% + 15% preko šestostruke

prosečne zarade

Osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana čini oporezivi dohodak, koji se dobije kao razlika između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka koji iznose:

Za poreskog obveznika – 40% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici

Za izdržavanje člana porodice 15% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici

101. Porezi na imovinu

Obuhvataju one poreske oblike koji za poreski objekat imaju imovinu. Imovinu čine subjektivna imovinska prava i sve imovinske obaveze fizičkih ili pravnih lica. U subjektivna imovinska prava spadaju stvarna prava: pravo svojine, založno pravo, prava intelektualne svojine... Imovina se može naći u statici i dinamici. Imovina u statici podrazumeva da se imovina koristi, poseduje. Imovina u dinamici podrazumeva njeno prenošenje sa jednog lica na drugo, podrazumevajući i nasleđivanje. Zakonom o porezima na imovinu utvrđeni su porez na imovinu u statici, porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava.

102. Porez na imovinu (u statici)

Porezom na imovinu oporezuje se imovina u njenom statičkom obliku. Ovaj porez u Srbiji se plaća na sledeća prava na nepokretnosti:

Pravo svojine tj pravo svojine na građevinskom zemljištu površine preko 10 ari Pravo stanovanja Pravo zakupa stana ili stambene zgrade Pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta površine preko 10 ari

Nepokretnostima se smatraju: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovni prostor, garaže i drugi građevinski objekti. Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danom sticanja prava. Obveznik je fizičko i pravno lice koje je imalac prava na nepokretnostima. Ukoliko ima više vlasnika, poreski obveznik je svako od njih srazmerno svom udelu.

65

Osnovica poreza na imovinu kod nepokretnosti, gde poreski obveznik ne vodi poslovne knjige je vrednost nepokretnosti na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se plaća porez. Vrednost nepokretnosti se utvrđuje primenom osnovnih i korektivnih elemenata. Osnovni elementi su korisna površina i prosečna tržišna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji opštine. Korektivni elementi su lokacija nepokretnosti, kvalitet nepokretnosti i drugi elementi koji utiču na tržišnu vrednost nepokretnosti. Stope poreza na imovinu iznose:

Na prava na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige – do 0,4% Na prava na zemljištu kod obveznika koji ne vodi poslevne knjige – do 0,3% Na prava na nepokretnosti poreskog obveznika

Zakonodavac je predvideo veći broj poreskih oslobođenja. U tom smislu, ne plaća se porez na imovinu i na prava na nepokretnostima:1. U državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije, organi teritorijalne

autonomije i lokalne samouprave2. Diplomatska i konzularna predstavništva3. U svojini tradicionalnih crkava i verskih zajednica4. Koje su od nadležnog organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima5. Poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – 5 godina6. Putevi, lučke obale, pruge, aerodromske piste, brane7. Građevinskom zemljištu8. Skladišta ljudi i dobara od ratnih dejstava9. Ekonomske zgrade u poljoprivredi10. Objekti za obavljanje komunalnih delatnosti itd.

103. Porez na nasleđe i poklon

Prenos imovine bez naknade može se vršiti između živih ljudi, kao i za slučaj smrti. Prenos imovine bez naknade između živih ljudi vrši se poklonom, dok se za slučaj smrti vrši nasleđivanjem. Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta). Porez na nasleđe i porez na poklon uređuju se istim zakonom. Kada ne bi postojala obaveza plaćanja poreza na poklon, već samo porez na nasleđe, vlasnik bi mogao za života da pokloni imovinu naslednicima i time bi naslednici izbegli porez. Porezom na nasleđe i poklon u Srbiji oporezuju se prava na nepokretnostima koje naslednici odnosno poklonoprimci nasleđuju ili prime na poklon. Ovim porezom obuhvaćeni su: pravo svojine, pravo stanovanja, pravo zakupa stana, pravo korišćenja javnog građevinskog zemljišta. Nepokretnostima se smatraju: zemljište, stambene i poslovne zgrade, garaže...

66

Poreska obaveza u odnosu na nasleđe nastaje danom pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju. Ako je na nepokretnosti koja je predmet nasleđivanja ili poklona konstituisano pravo plodouživanja, poreska obaveza nastaje danom prestanka tog prava. Obveznik poreza na nasleđe i poklon je rezident i nerezident Srbije koji nasledi ili primi poklon određeno pravo na nepokretnosti koje se nalazi na teritoriji Srbije. Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. Naslediti može i začeto dete, pod uslovom da se živo rodi. Naslediti može i pravno lice. Ostavioca nasleđuju: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njihova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dede i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci... Nasleđuje se po naslednom redu, naslednici bližeg naslednog reda isključuju naslednike daljeg naslednog reda.I nasledni red – ostaviočevi potomci, deca, unuci, praunuci i bračni drugII nasledni red – bračni drug, roditelji i njihovi potomciIII nasledni red – ostaviočevi dede i babe i njihovi potomciRepublika Srbija je poslednji nasledni red. Osnovica poreza na nasleđe je tržišna vrednost nasleđene imovine umanjene za vrednost duga i troškova koje obveznik dužan da plati. Stope poreza na nasleđe i poklon su progresivne. Stopa je 1,5% za prvi i drugi nasledni red, a treći i dalji nasledni redovi 2,5%. Međutim, postoje i poreska oslobođenja. Porez na nasleđe i poklon ne plaća se na novac i pokretne stvari. Porez ne plaća:

Naslednik prvog reda, bračni drug i roditelj ostavioca Naslednik, odnosno poklonoprimac zemljoradnik drugog naslednog reda Naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda na jedan nasleđen

odnosno poklonjen stan ako je tu živeo najmanje godinu dana Poklonoprimac na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku Fond i fondacija Naslednik, odnosno poklonoprimac specijalnih putničkih automobila sa uređajima za

bolesnike Takođe, porez se ne plaća na:

Prenos akcija bez naknade u spotupku privatizacije Prenos obveznica Prenos dužničkih hartija od vrednosti

104. Porez na prenos apsolutnih prava

Pogađa imovinu u dinamici. Njime se oporezuje prenos uz naknadu određenih prava. Ovaj porez za svoj objekat ima akte pravno-ekonomskog prometa teretnog karaktera kao što su ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ugovor o prenosu prava intelektualne svojine i sl.

67

Prenosom uz naknadu smatra se i: Sticanje prava svojine i drugih prava na osnovu pravosnažnih sudskih odluka Prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju stečaja, likvidacije i sl. Prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća PDV itd.

Poreska obaveza nastaje danom zaključivanja ugovora o prenosu apsolutnih prava. Ako se prenos apsolutnih prava vrši po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca izdržavanja. Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno primalac određenih prava. Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze ukoliko nije niža od tržišne vrednosti. Ukoliko poreski organ utvrdi da je ugovorena cena niža ima pravo da u roku od 60 dana od dana prijema poreske prijave utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti. Stope poreza na prenos apsolutnih prava su proporcionalne i iznose:

Na prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti – 0,3% Na prenos ostalih apsolutnih prava – 2,5%

Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se:1. Kada se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda2. Kada se prenosi pravo svojine na nepokretnosti diplomatskih i konzulatnih

predstavništava stranih država3. Kada pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda osnovna delatnost pribavlja putem

razmene poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja4. Kada se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja

bračnog druga5. Kod ulaganja apsolutnih prava u akcionarska društva, odnosno društva sa

ograničenom odgovornošću Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se ni kada fizičko lice kupuje prvi stan do 40 metara kvadratnih pod uslovom da je kupac punoletni državljanin RS, da do 1. Jula 2006. godine nije imao u svojini stan na teritoriji RS. Ako je stan veći od 40 kvadrata onda se porez plaća na tu razliku površine.

105. Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu

Utvrđena je Zakonom o porezima na imovinu, ali i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Utvrđivanje poreza vrši se na osnovu podnesaka iz poreske prijave, poslovnih knjiga... Obveznik poreza na imovinu dužan je da podnese poresku prijavu sa tačnim podacima do 31. marta godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. Ova obaveza se ne odnosi na obveznika

68

koji plaća porez na dohodak građana za prihode od poljoprivrede i šumarstva prema katastarskom prihodu. Obveznik poreza na imovinu koji je podneo poresku prijavu nije u obavezi da za istu imovinu podnosi novu prijavu osim u slučaju promene podataka. Porez na imovinu utvrđuje se rešenjem poreske uprave. Godišnji porez na imovinu plaća se kvartalno u roku od 45 dana od dana početka kvartala.

106. Utvrđivanja i naplata poreza na nasleđe i poklon

Porez na nasleđe i poklon utvrđuje se rešenjem Poreske uprave. Obveznik je dužan da podnese poresku prijavu sa tačnim podacima u roku od 10 dana od dana poreske obaveze. Poreska prijava se podnosi poreskoj jedinici Poreske uprave u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koju poreski obveznik nasleđuje ili prima na poklon. Ako obveznik nasleđuje ili prima na poklon samo gotov novac, hartije od vrednosti, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, vazduhoplovu, prava intelektualne svojine i druge pokretne stvari, prijava se podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave u opštini na čijoj teritoriji obveznik ima prebivalište, ondno sedište. Porez na nasleđe i poklon plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Poklonodavac se može obavezati da će platiti porez na poklon – supsidijarno plaćanje.

107., 108. Utvrđivanje i naplata poreza na prenos apsolutnih prava – po rešenju poreske uprave

Pravilo je da se porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje rešenjem Poreske uprave. Obveznik na prenos apsolutnih prava dužan je da podnese poresku prijavu sa tačnim podacima u roku od 10 dana od dana nastakna poreske obaveze. Prijava se podnosi u ogranizacionoj jedinici poreske uprave na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost – u slučaju prenosa apsolutnih prava na nepokretnostima. U slučaju ostalih apsolutnih prava, prijava se podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave u opštini na čijoj teritoriji obveznik ima prebivalište. Sud je dužan da Poreskoj upravi, nakon overe potpisa ugovarača na ugovoru kojim se vrši prenos prava svojine dostavi primerak ugovora najkasnije u roku od 10 dana od overe. Centralni registar dužan je da Poreskoj upravi dostavi podatke o obaveljnom prenosu hartija od vrednosti u roku od 10 dana od dana izvršenja prenosa. Porez na prenos apsolutnih prava koji se utvrđuje rešenjem Poreske uprave plaća se u roku od 5 dana od dana dostavljanja rešenja.

69

109. Utvrđivanja i naplata poreza na prenos apsolutnih prava po odbitku

Kada se prenos apsolutnih prava na hartije od vrednosti vrši uz naknadu u novcu, porez na prenos apsolutnih prava plaća se po odbitku od tržišne vrednosti prenetog apsolutnog prava bez umanjenja za naknade koje obveznik prava ima u postupku sprovođenja prenosa prava pred Centralnim registrom kao poreske osnovice. Centralni registar, u ime i za račun obveznika obračunava, obustavlja i uplaćuje porez na propisan račun javih prihoda. Za poslove Centralni registar može od obveznika naplatiti proviziju u skladu sa aktima Centralnog registra uz prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.

110. Porez na dodatu vrednost – PDV

Radi harmonizacije poreske politike sa standardima EU, Republika Srbija je uvela porez na dodatu vrednost. Porez na dodatu vrednost je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanja usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na izvoz dobara. PDV se obračunava i plaća u svakoj fazi proizvodnje i prometa dobara i usluga do krajnje potrošnje, ali tako da se u svakoj fazi oporezuje samo iznos dodate vrednosti stvorene u toj fazi. Predmet oporezivanja PDV-a su:

1. Isporuka dobara i usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu u okviru obavljanja delatnosti, i

2. Uvoz dobara u Republiku. Da bi neka isporuka dobara i usluga bila pretmet oporezivanja potrebni su uslovi:

1. da je izvršena isporuka i pružena usluga2. da je isporuku izvršio obveznik PDV-a3. da je promet izvršen u Republici4. da je proment izvršen uz naknadu5. da je promet izvršen u okviru obavljanja delatnosti

Promet dobara je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može da raspolaže kao vlasnik. Dobra mogu biti: sirovina, gotova roba, gotovi proizvodi, stvari... i nematerijalne stvari – voda, električna energija, gas, toplotna energija. Prometom dobara smatraju se i specifične vrste isporuke dobara:

prodaja dobara na osnovu ugovora o lizingu isporuka dobara po ugovoru na osnovu kojeg se plaća provizija pri prodaji prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima

70

prvi prenost vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima razmena dobara za druga dobra i usluge

Sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se sopstvena potrošnja i drugi oblici davanja bez naknade i to:

uzimanje dobara koji su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih...

svaki drugi promet dobara bez naknade iskazani rashod iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije.

Prometom dobara i usluga smatra se i:

prenos i ustupanje autorskih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine

predaja dobara proizvedenih po nalogu naručioca razmeni usluga za dobra ili usluge predaji jela i pića za konzumiranje na licu mesta prenos vlasničkog udela na nepokretnostima ustupanje drugih udela ili prava

Za poreskog obveznika karakteristično je sledeće: samostalnost u obavljanju prometa dobara i usluga promet dobara i usluga vrši se u okviru obavljanja delatnosti delatnost predstavlja trajnu aktivnost postoji cilj ostvarivanja prihoda

Obveznik PDV-a je lice koje u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veči od 4 000 000 dinara ili pri otpočinjanju delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti promet veći od 2 000 000 dinara. Poreski dužnik je lice koje je dužno da plati PDV. To su sledeća lica:

poreski obveznik koji samostalno obavlja promet dobara i usluga poreski punomoćnik kojeg odredi strano lice primalac dobara i usluga, ako strano lice ne odredi poreskog punomoćnika lice koje uvozi dobro...

Poreska obaveza nastaje danom kada se izvrši: promet dobara i usluga naplata nastankom obaveze plaćanja carinskog duga kod uvoza dobara

Poreska osnovica kod prometa dobara i usluga je iznos naknade koje obveznik prima za isporučena dobra ili pružene usluge.

71

111. Poseban postupak oporezivanja

U sistemu poreza na dodatu vrednost utvrđen je poseban postupak oporezivanja malih obveznika: poljoprivrednika, turističkih agencija, polovnih dobara, kolekcionarskih dobara i antikviteta.

1. Mali poreski obveznici: status malih poreskih obveznika imaju pravna i fizička lica čiji ukupan promet dobara i usluga ne prelazi iznos od 4 000 000 din, odnosno ako se pri otpočinjanju delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 2 000 000din. Mali obveznik koji u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veči od 2 000 000din može na početku kalendarske godine da se opredeli na obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost. Ukoliko se za to opredeli, dužan je da plaća porez najmanje 2 godine.

2. Poljoprivrednici: su lica koja su obveznici poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na osnovu katastarskog prihoda koji imaju pravo na naknadu po osnovu poreza na dodatu vrednost. Ako poljoprivrednik izvrši promet dobara i usluga, obveznik je dužan da obračuna naknadno porez na dodatu vrednost u iznosu od 5% na vrednost primljenih dobara i usluga o čemu izdaje priznanicu. Obveznici imaju pravo da odbiju iznos naknade poreza na dodatu vrednost kao prethodni porez.

3. Turistička agencija: u smislu poreza na dodatu vrednost, smatra se obveznik koji putnicima pruža turističke usluge i u odnosu na njih istupa u svoje ime, a za organizaciju putovanja prima dobra i usluge drugih obveznika koje putnici neposredno koriste. Osnovica jedinstvene turističke usluge koje pruža turistička agencija je razlika između naknade koju plaća putnik i stvarnih troškova koje plaća turistička agencija.

4. Polovna dobra, umetnička dela, kolekcionarska dobra i antikviteti: Polovnim dobrom smatra se svaka korišćena pokretna stvar koja je namenjena za dalju upotrebu. Osnovica za promet polovnih dobara je razlika između prodajne i nabavne cene dobra.

112. Povraćaj, refakcija i refundacija poreza na dodatu vrednost

Ako je iznos prethodnog poreza na dodatu vrednost veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj razlike. Ako je obveznik ne opredeli na povraćaj, razlika mu se priznaje kao kredit. Pravo na refakciju poreza na dodatu vrednost ima strani obveznik koji izlaže na sajmovima u Republici pod uslovom da u Republici Srbiji ne vrši promet dobara i usluga, i da je platio porez.

72

Refakcija poreza na dodatu vrednost stranom obvezniku može se izvršiti za dobra koja mu se isporučuju odnosno za usluge koje mu se pružaju i to za:

Iznajmljivanje, uređenje, izradu i popravku izložbenog prostora Električnu energiju, vodu, grejanje, plin itd. Usluge smeštaja Parkiranje

Pravo na refakciju poreza na dodatu vrednost imaju i tradicionalne crkve i verske zajednice za dobra koja im se isporučuju u Republici pod uslovom:

Da je promet dobara i usluga oporeziv Da je PDV za isporučena dobra iskazan u računu u skladu sa zakonom.

Pravo na refakciju mogu da ostvare diplomatska i konzularna predstavništva: Ako su isporuke ili uvoz dobara oporezive PDV-om Ako je PDV-om za promet dobara i usluga iskazan u računu u skladu sa ovim zakonom Ako je ukupna vrednost dobara i usluga iskazana u računu, odnosno vrednost dobara

iskazana u carinskom dokumentu veća od 50€, bez PDV-a osim za nabavku goriva za motorna vozila.

Pravo na refundaciju PDV-a ima i fizičko lice, punolentni državljanin, sa prebivalištem na teritoriji Srbije koji kupuje prvi stan, pod uslovom:

Da od 1. jula 2006 do dana overe ugovora o kupoprodaju na osnovu kojeg stiče prvi stan nije imao u svojini odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije.

Da je ugovorena cena stana sa PDV-om u potpunosti isplaćena prodavcu.

Pravo na refundaciju nema: Kupac stana koji je ostvario refundaciju PDV-a po osnovu kupovine prvog stana Član porodičnog domaćinstva kupca prvog stana za kojeg je kupac prvog stana

ostvario refundaciju u slučaju kada taj član porodičnog domaćinstva kupuje prvi stan itd.

113. Akcize

Akcizama se pogađa potrošnja tačno određenih dobara. Zakonom o akcizama određeno je da se akcita plaća na sledeće proizvode:

1. Derivate nafte2. Duvanske prerađevine3. Kafu4. Alkoholna pića

73

Akciza pogađa tačno određenu grupu proizvoda. Trenutak nastanka akcize je momenat puštanja u promet akciznih proizvoda ili njihov izvoz. Obveznik akcize je proizvođač, lice koje uveze proizvod na koje se plaća akciza. Osnovicu za obračun akcize čini jedinica mere. Osnovicu za obračun akcize pri uvozu kafe čini vrednost proizvoda utvrđena po carinskim propisima, uvećanu za iznos uvoznih dažbina. Prodajnom cenom smatra se ukupna naknada koju kupac plaća prodavcu za kupljene proizvode u kojoj se uračunavaju svi troškovi, a koja ne sadrži akcizu. Akciza se plaća zavisno od visine akciznog proizvoda u zakonom utvrđenom iznosu koji se usklađuju tromesečno prema kretanju stope rasta cena na malo. Uvođenje akciza u naš poreski sistem dovelo je do toga da je naša potrošnja akciznih proizvoda oporezovana dvostruko. Jednom je oporezovanje izvršeno akcizom, a drugi put porezom na promet. Fiskalni efekat akcize u našem poreskom pravu je neosporan. Od uvođenja njeno učešće u javnim prihodima neprestalno raste.

114. Porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara

Njima se oporezuje upotreba, držanje i nošenje: motornih vozila, plovila, vazduhoplova i registrovanog oružja.

1. Porez na upotrebu motornih vozila plaća se prema radnoj zapremini motora i to posebno za automobile i kombi vozila, a posebno za motorcikle.

Zakonodavac je predvideo umanjenje poreza za uvoz preko 5 godina starosti: 15% kod vozila od 5 do 8 godina starosti 25% kod vozila od 8 do 10 godina starosti 40% kod vozila preko 10 godina starosti

Vojni invaliti, civilni invalidi rata, invaliti sa preko 80% telesnog oštećenja oslobođeni su poreza. Obveznik poreza je fizičko i pravno lice na čije ime glasi registracija. Bez dokaza o plaćenom porezu lica ne mogu registrovati vozila.

2. Porez na registrovano oružje plaća se u godišnjem iznosu u zavisnosti od vrste oružja. Od plaćanja ovog poreza oslobođene su streljačke organizacije.

Obveznik je fizičko i pravno lice na koje glasi oružani list. Porez se plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja nadležnog poreskog organa.

3. Porez na upotrebu plovnih objekata . Obveznik je fizičko i pravno lice na čije je ime plovilo upisano. Porez se plaća u zavisnosti od dužine plovila, radne zapremine motornog pogona.

Umanjenje poreza na plovila preko navršenih 5 godina: 10% kod plovila od 5 do 8 godina starosti 20% kod plovila od 8 do 10 godina starosti

74

30% kod plovila preko 10 godina starosti

4. Porez na upotrebu vazduhoplova. Obveznik je fizičko i pravno lice na čije ime je vazduhoplov upisan u registar. Porez se plaća u zavisnosti od namene vazduhoplova.

Umanjenje poreza na vazduhoplov preko 5 godina starosti: 10% kod vazduhoplova od 5 do 8 godina starosti 20% kod vazduhoplova od 8 do 10 godina starosti 30% kod vazduhoplova preko 10 godina starosti

Porez se ne plaća za vazduhoplove koji se koriste za sport.

115. Porez na premije neživotnog osiguranja

Ovim porezom oporezuju se premije osiguranja koje se ostvaruju zaključivanjem i izvršavanjem ugovora o poslovima neživotnog osiguranja u Srbiji. Obveznik poreza na premije osiguranja je društvo za osiguranje koje zaključuje ugovore o poslovima neživotnog osiguranja, i naplaćuje premije osiguranja. Poreska osnovica za obračunavanje poreza na premije osiguranja je ukupan iznos premije osiguranja. Porez se plaća po stopi od 5% Ovaj porez se ne plaća kod:

Osiguranja od posledice nepogode Osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja Dobrovoljnog zdravrstvenog osiguranja Osiguranja izvoznih kredita Osiguranja stambenih kredita Osiguranja poljoprivrednih kredita....

Obaveza plaćanja poreza na premije neživotnog osiguranja nastaje u trenutku zaključivanja ugovora o osiguranju. Poreski obveznik dužan je da vodi računa o evidenciji koji obezbeđuje vršenje kontrole obračuna i plaćanja poreza na premije osiguranja.

116. Doprinos za obavezno socijalno osiguranje

Uređeni su Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Doprinosima se obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to:

Penzijskog i invalidskog osiguranja Zdrazvstvenog osiguranja Osiguranja za slučaj nezaposlenosti

Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje

75

Obveznik je osiguranik, i to:1. Zaposleni2. Izabrana lica koja ostvaruju razliku zarade3. Lica koja obavljaju poslove preko zadruge4. Lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje finansijsku podršku

porodicama sa decom5. Lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje obavezno zdravstveno

osiguranje6. Preduzetnici7. Članovi privrednog društva8. Samostalni umetnici9. Sveštenici i verski službenici10. Domaći državljani zaposleni u inostranstvu itd.

Poslodavac je obveznik dodatnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za staž osiguranja koji se zaposlenom računa sa uvećanim trajanjem u skladu sa zakonom. Obveznik doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalitnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu su:

1. Zadruge2. Organizacije za zapošljavanje3. Organ, organizacija ili ustanova (škola, fakultet) kod koje se učenik nalazi4. Organ, organizacija ili ustanova kod koje se obavlja volonterski rad5. I drugi pravni subjekti

Stope po kojoj se plaća i obračunava doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 22%, a kada se doprinos plaća za osnovicu i na osnovicu onda je 11%.

Doprinosi za zdravstveno osiguranje

Plaćaju osiguranici u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, i to:

1. Zaposleni2. Izabrana, imenovana lica koja ostvaruju razliku zarade3. Lica koja obavljaju povremene poslove po ugovoru4. Lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje finansijsku

podršku porodici sa decom5. Lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje obavezno

zdravstveno osiguranje6. Preduzetnici7. Osnivači privrednog društva8. Poljoprivrednici9. Samostalni umetnici10. Sveštenici11. Monasi i monahinje12. Domaći državljani zaposleni u inostranstvu

76

13. Inostrani penzioneri Obveznici doprinosa na osnovicu su poslodavci za:

Zaposlene za vreme neplaćenog odsustva Strane državljane koji na teritoriji Srbije rade kod domaćeg poslodavca

Stope po kojoj se obračunava i plaća doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje je 12,3%, kada te doprinose plaća istovremeno iz osnovice i na osnovicu 6,5%

Doprinosi za osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Obveznici su :1. Zaposleni2. Izabrana lica koja ostvaruju razliku zarade, poljoprivrednici, samostalni

umetnici...3. Lica koja obavljaju povremene poslove po ugovoru

Stope po kojoj se obračunava i plaća doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti je 1,5%. Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada tj. plata. Za upućene radnike, osim ako nisu obavezno osigurani, osnovica doprinosa je iznos zarade koju bi ostvarili u Srbiji na istim poslovima. Upućeni radnik je lice koje za poslodavca sa sedištem u Srbiji obavlja poslove u drugoj državi. Za domaće državljane koji su koji su zaposleni u Srbiji kod stranih ustanova osnovica doprinosa je zarada, tj. plata.

117. Takse i naknade

Taksa je javni prihod koji država naplaćuje od fizičkih i pravnih lica kao novčani ekvivalent za usluge koje čine administrativni, sudski, carinski i drugi organi države na svim nivoima njihove organizovanosti. Naplaćuje se po taksenoj tarifi. Moguća su i taksena oslobođenja i olakšice iz ekonomski i socijalnih razloga. Takse se dela na:

1. Administrativne2. Sudske3. Komunalne

Administrativne takse

Plaćaju se za spise i radnje u upravnim stvarima.Republičke administrativne takse uređene su odredbama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Obveznik takse je podnosilac zahteva kojim se postupak pokreće, odnosno radnje propisane tarifom.

77

Taksa se plaća u trenutku nastanka taksene obaveze. Obaveza plaćanja administrativne takse nastaje:

1. Za za podneske – u trenutku kada se predaju2. Za rešenja, dozvole – u trenutku podnošenja zahteva za njihovo izdavanje3. Za upravne radnje – u trenutku podnošenja zahteva za izvršenje tih zahteva

Taksa se plaća u administrativnim taksenim markama jedinstvene emosije ili u novcu. Taksena marka se lepi na zahtev. Što se tiče oslobođenja, plaćanja taksi su oslobođeni: organi i organizacije RS, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, crveni krst... Taksa se ne plaća za: spise i radnje u postupku koji se vode po službenoj dužnosti, spise i radnje u postupku za povraćaj, u postupku za ispravljanje grešaka, prijave za upis u matične knjige, spise i radnje u vezi sa školovanjem učenika, u vezi sa regulisanjem vojne obaveze, za sahranjivanje... Opštinske administrativne takse su izvorni javni prihodi koje ostvaruju jedinice lokalne samouprave.

Sudske takse

Se plaćaju u postupku pred sudovima. Obveznik je lice po čijem predlogu se preduzimaju radnje u sudskom postupku. Sudske takse plaćaju se za podneske, za sudske prepise, sudske odluke, poravnanja itd. Sudska taksa plaća se najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka taksene obaveze. Plaćaju se u sudskim taksenim markama ili u gotovom novcu. Taksene marke lepe se na sudske spise. Taksa u iznosu do 1000 din plaća se u sudskim taksenim markama, a preko 2000 din u gotovom novcu. Od plaćanja takse oslobođeni su Republika, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, organizacija Crvenog krsta... Lice koje je platilo taksu koju nije bilo dužno da plati ima pravo na povraćaj.

Komunalne takse

Skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne komunalne takse za korišćenje prava, predmeta i usluga. Obveznik je korisnik prava, predmeta i usluga. Lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za:

1. Isticanje firme na poslovnom prostoru2. Držanje motornih drumskih i priključnih vozila3. Korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija4. Držanje kučnih i egzotičnih životinja5. Držanje restorana6. Držanje čamaca i splavova...

Opštine mogu utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini, zavisno od vrste delatnosti, površine I tehničko upotrebnih karakteristika objekata... Jedinica lokalne samouprave može uvesti i boravišnu taksu. Obveznik je građanin koji koristi uslugu smeštaja u turističkom objektu izvan svog prebivalištva.

78

Ostale takse

Zakonom o kinematografiji uvedene su takse za prikazivani film na TV-u i na kontrolnu markicu na video kasete. Ostale takse uvedene su i drugim zakonima. Zakon o zaštiti od požara, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o društvenoj brizi o deci, Zakon o sanitarnom nadzoru...

Naknade

Uvode se različitim zakonima, a za korišćenje dobara od opšteg interesa. Zakonom o vodama uvedene su naknade za korišćenje vode, odvodnjavanje,

navodnjavanje, korišćenje vodoprivrednih objekata... Zakonom o šumama: naknada za iskrčenu šumu, za korišćenje šumskog zemljišta... Zakon o javim putevima: godišnja naknada za motorna vozila, naknada za vanredni

prevoz, putarina... Zakon o igrama na sreću: naknada za klađenje... Zakon o duvanu, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o veterinarstvu...

118. Carine – pojam, funkcionisanje, elementi...

Carina je dažbina koja se naplaćuje na stranu robu prilikom njenog ulaska ili izlaska u zemlju. To su javni prihodi i služe za ostvarivanje ciljeva ekonomske politike. Prema pravcu kretanja robe, carine mogu biti: uvozne, izvozne i provozne. Prema načinu obračuna i naplate, carine mogu biti: carine od vrednosti, specifične i kombinovane. Prema ekonomsko političkom dejstvu: fiskalne, zaštitne, prohibitivne, retorzivne, preferencijalne, diferencijalne, antidampinške, kompezatorne i sezonske. U našoj zemlji, utvrđivanje i naplata carina uređeni su Zakonom o carini i Zakonom o carinskoj tarifi. Carinski dug prilikom uvoza nastaje:

1. Stavljanjem robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina u slobodan promet ili2. Stavljanjem robe u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobađanjem od

plaćanja uvoznih dažbina3. Nezakonitim unošenjem robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina4. Trošenjem robe u slobodnoj zoni koja podleže plaćanju carina itd.

Iznos duga o kome je dužnik obavešten mora biti plaćen u roku od 8 dana, a najkasnije do 30 dana. Carinski dug se gasi:

Plaćanjem iznosa carinskog duga Poništavanjem iznosa carinskog duga

79

Nastupanjem zastarelosti potraživanja Elementi carine:Carinski obveznik je fizičko, pravno ili drugo lice koje ima prebivalište u Srbiji. To je:

1. Fizičko lice koje ima prebivalište na teritoriji Srbije2. Pravno lice koje ima sedište tj. stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Srbije.

Carinski organ je nadležna organizaciona jedinica.Carinsko područje Srbije obuhvata teritoriju, teritorijalne vode i vazdušni prostor iznad Srbije.Carinski pogranični pojas je deo područja u širini od 15km od carinske linije Srbije.Carinski prelaz je mesto određeno za uvoz, izvoz i tranzit robe.Carinska roba je roba koja se uvozi, unosi ili prima.Carinski nadzor je skup opštih mera i radnji Uprave carina u cilju sprovođenja carinskih propisa u odnosu na robu koja podleže carinskom nadzoruCarinska kontrola je preduzimanje radnji od strane Uprave carina kao što su: pregled robe, uzimanje uzoraka, kontrola dokumentacije, pregled prtljaga...Uvozne dažbine su carine i druge dažbine koje se plaćaju pri uvozu robe.Carinska vrednost je njena transakcijska urednost.Carinski postupak je postupak stavljanja robe u slobodan promet, postupak tranzita, postupak carinskog skladištenja, postupak privremenog uvoza...

119. Samodoprinosi

Je lokalni javni prihod koji u našem poreskom sistemu postoji od 1916. godine.Inicijativu za donošenje odluke o uvođenju samodoprinosa podnose odbornici lokalne samouprave. Za predlog odluke o uvođenju samodoprinosa građani se izjašnjavaju referendumom. Odluka o uvođenju samodoprinosa sadrži podatke koji se odnose na:

1. Namene za koja se sredstva prikupljaju2. Podurčje na kome se sredstva prikupljaju3. Vreme za koje se sredstva prikupljaju4. Ukupan iznos sredstava5. Obveznice, način i rokove izvršavanja samodoprinosa6. Visinu samodoprinosa7. Način vođenja evidencije o sredstsvima8. Način ostvarivanja nadzora građana u namenskom korišćenju sredstava...

Osnovicu samodoprinosa čine plate zaposlenih, prihodi od poljoprivrede i šumarstva, prihodi od samostalnih delatnosti i penzije. Obračun i naplata samodoprinosa vrši se na način i u rokovima određenim odlukom. Stopa samodoprinosa je proporcijalna i određuje se odlukom. Samodoprinos se ne može uvoditi na primanja i imovinu koji su zakonom izuzeti od oporezivanja.

80

120. Javni zajam

Je jedan od oblika prikupljana javnih prihoda.Najvažniji razlog raspisivanja javnog zajma je:

1. Vremensko nepoklapanje između priliva prihoda i dospeća obaveza države da podmiri određene rashode

2. Nemogućnost države da prikupi potrebna sredstva3. Potrebe da se podmire vanredni rashodi4. Zahtev da se teret izvršenja određenog rashoda države prebaci na buduće

generacije... Javni zajmovi se ne mogu smatrati „pravim“ javnim prihodima, kao što su to porezi i takse. Javnim zajmom država pozajmljuje novac, koji kasnije vraća zajedno sa kamatom. Srbija se može zaduživati izdavanjem obveznica ili na drugi način. Zakonom se raspisuje zajam. Zajam sa javnim upisom može biti raspisan radi finansiranja programa od interesa za RS. Upisnici zajma sa javnim upisom mogu biti sva pravna i fizička lica. Sredstva zajma se mogu koristiti za namene za koje je zajam raspisan. Zakonom kojim se raspisuje zajam uređuje se:

1. Namena zajma2. Ukupan iznos zajma3. Upisnici zajma4. Visina kamate5. Rokovi i način otplaćivanja zajma

121. Pojam budžeta

Budžet se definiše shodno razvoju društva. Budžet je akt koji sadrži prethodno odobrenje javnih prihoda i rashoda. Budžet je plan, računarski dokument, pravni akt, politički akt, ekonomski akt, finansijski akt. Budžet je osnovna finansijska institucija svake države za finansiranje opšte potrošnje, odnosno za zadovoljavanje opštih društvenih potreba. Naš zakon o budžetu iz 2007. godine definiše budžet kao primanje na osnovu zaduživanja i prodaje finansijske imovine i izdatke po osnovu otplate duga i nabavke finansijske imovine. Sve definicije o budžetu sadrže izvesna zajednička obeležja:

1. Budžet je javni akt

81

2. Budžet je jednogodišnji akt3. Budžet je predviđanje4. Budžet je intrument socijalne politike

Budžet se donosi po utvrđenoj zakonskoj proceduri u formi zakona. Donosi se na period od 12 meseci. Budžetska godina se poklapa sa kalendarskom godinom. Budžet je plan prihoda i rashoda za određeni period. Ostvarivanje ciljeva zavisi od niza faktora. Na neke država može da utiče, a na druge ne može. Politikom budžeta ostvaruje se politika privrednog i regionalnog razvoja, vrši se preraspodela nacionalnog dohotka. Budžet je instrument izgradnje socijalnog mira građana i kolektiviteta.

122. Budžetska načela

Predstavljaju skup pravila koji se primenjuju u procesu primene, izrade, donošenja i izvršenja budžeta. Značajno je:

1. Načelo potpunosti2. Načelo realnosti3. Načelo jedinstva4. Načelo jednogodišnosti5. Načelo finansijske ravnoteže6. Načelo specijalizacije7. Načelo javnosti

Osnovno načelo budžeta zahteva da svi prihodi i rashodi budu uneti u budžet zemlje. Budžet predstavlja plan prihoda i rashoda države za određen vremenski period. Prema načelu jedinstva, budžet je jedan jedinstveni dokument. Primena principa jedinstva pri izradi budžeta omogućava:

Veću preglednost budžeta Uspešniju i potpuniju kontrolu, i Podmirenje potreba po stepenu hitnosti.

Budžet se donosi za jednu godinu pre svega zbog:

Tačnosti predviđanja budžetskih prihoda i rashoda Potpunosti i efikasnosti u sastavljanju završnog računa.

Budžet mora biti uravnotežen. Međutim, u praksi dolazi do neravnoteže između budžetskih prihoda i rashoda. Za ravnotežu je neophodno da ukupan iznos prihoda bude jednak ukupnom iznosu rashoda. Donošenjem zakona o budžetu, svi prihodi i rashodi su precizno utvrđeni u skladu sa voljom i odlukom parlamenta. Budžet mora biti dostupan javnosti. To znači:

Da je skupštinski pretres budžeta javan Da javnost može raspravljati o budžetu

82

Javno objavljivanje izglasanog budžeta Javno objavljivanje sadržaja budžeta Javno objavljivanje podataka izvršenja budžeta...

123. Budžetska procedura

Je proces koji se sastoji od nekoliko povezanih faza: izrade budžeta, utvrđivanje budžeta, izvršenja budžeta i kontrole budžeta.

1. Izrada budžeta Izrada budžeta obuhvata:

Budžetsku inicijativu Planiranje prihoda i rashoda Izradu predloga budžeta

Budžetska inicijativa je prva aktivnost izrade budžeta. To je skup uputstava, stavova i sugestija koji se odnose na sastavljanje i donošenje budžeta. Nosilac aktivnosti je državni organ (organ državne uprave). Planiranje prihoda i rashoda podrazumeva redosled aktivnosti:

Prva faza obuhvata utvrđivanje oblika, strukture i vrste javnih prihoda Druga faza obuhvata utvrđivanje novčanih sredstava kojima se zadovoljavaju javne

potrebe Treća faza obuhvata aktivnosti na utvrđivanje finansijski i materijalnih mogućnosti

društvene zajednice Četvrta faza obuhvata planiranje obima, strukture i dinamike priliva prihoda Peta faza obuhvata postupak prikpljanja zahteva budućih korisnika sredstava budžeta Šesta faza obuhvata postupak usaglašavanja zahteva korisnika i projektovanih prihoda Sedma faza obuhvata postupak namenske raspodele prihoda po namenama i

korisnicima, i Osma faza predstavlja konačni bilans raspodele prihoda i rashoda.

Organ nadležan za poslove budžeta pristupa izradi nacrta, obraća se korisniku budžeta radi dostavljanja svojih zahteva. Potom se vrši usaglašavanje planiranih prihoda i rashoda. Po prijemu nacrta budžeta, Vlada sprovodi sopstveni pretres budžeta i upućuje ga parlamentu na odobrenje.

2. Utvrđivanje budžeta U okviru parlamenta funkcioniše nadležni odbor za finansije ili budžetski odbor. Njihov zadatak je da razmotre predlog budžeta i analiziraju ga. Kada predlog prođe nadležni skupštinski odbor predlaže se poslanicima skupštine na usvajanje. U prvoj fazi skupština raspravlja o bodžetu u načelu i usvaja budžet u načelu. U drugoj fazi raspravlja o bodžetu u pojedinostima.Odluka skupštine o budžetu predstavlja završni deo sastavljanja, izrade i donošenja budžeta.

83

Razlozi da se budžet ne usvoji pre početka godine mogu biti politički, ekonomski, socijalni i sl. U tom slučaju pristupa se privremenom finansiranju.

3. Izvršenje budžeta Kada predstavničko telo usvoji budžet pristupa se njegovom izvršenju. Izvršenje se sastoji iz 2 dela:

Naplate prihoda, i Raspodele prihoda po korisnicima i nosiocima.

Naredbodavci su državni organ koji upravlja državnim sredstvima. Računopolagači su administrativna organizacija kojoj je povereno rukovanje državnom imovinom.

124. Kontrola izvršenja budžeta

Budžetska kontrola predstavlja skup mera i aktivnosti usmerenih na proveru naplate i raspodele budžetskih sredstava u finansijskom smislu. Prilikom budžetske kontrole proverava se: poštovanje zakona, raspodela prihoda korisnicima, raspolaganje budžetskim sredstvima, ispravnost vođenja računovodstva, otkrivaju se moguće odgovornosti pojedinaca i dr. Postoje sledeći oblici kontrole izvršenja budžeta:

1. Prema metodu kontrole Dokumentarna Terenska

2. Prema vremenu Prethodna Naknadna

3. Prema subjektu Kontrola naredbodavca Kontrola računopolagača

4. Prema organu koji sprovodi kontrolu Upravna Institucionalna Parlamentarna

125. Budžetski sistem Srbije

Čine: budžet Republike, budžet autonomnih pokrajina, budžet lokaslih vlasti i finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Budžet predstavlja plan prihoda i rashoda za određeni period. Prihodi obuhvataju:

1. Tekuće prihode – porez, doprinos za obavezno socijalno osiguranje, donacije i transfere, ostale prihode.

84

2. Prihod iz domaćih i inostranih pozajmljivanja3. Priliv od prodaje osnovnih sredstava4. Priliv od prodaje finansijskih sredstava i naplate datih zajmova.

Rashodi se sastoje od:1. Tekućih rashoda za zaposlene, dobra i usluge, plaćanje kamata, subvencije...2. Izdataka za nabavku osnovnih sredstava3. Izdataka za nabavku finansijskih sredstava za date zajmove ili kupljene hartije od

vrednosti4. Otplate glavnice duga.

Budžet se sastoji od 3 dela: opšteg, posebnog i programskog.

Opšti deo obuhvata: Pregled tekućih prihoda i tekućih rashoda Pregled očekivanih primanja iz inostranih i domaćih kredita Pregled za korišćenje suficita Procenu ukupnog novog zaduženja Procenu ukupnog iznosa novih garancija Procenu drugih mogućih obaveza i njihov uticaj na budžet...

Posebni deo obuhvata: finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredstava prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Opšti i posebni deo budžeta sadrži:

Procenjene prihode, primanja i rashode i iznose za tekuću godinu Planirane prihode i prilive i rashode i izdatke za budžetsku godinu Procenjene prihode i prilive i rashode i izdatke za naredne 2 fiskalne godine

Programski deo budžeta sadrži: Strateške oblasti Glavne programe Programe Projekte Zadatke i aktivnosti

Priprema budžeta Budžet se priprema na osnovu budžetske klasifikacije. Klasifikacija obuhvata:

1. Programsku klasifikaciju – klasifikaciju strateških oblasti i glavnih programa korisnika budžetskih sredstava

2. Ekonomsku klasifikaciju – iskazuje prihode i primanja na osnovu propisa3. Ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka4. Organizacionu klasifikaciju5. Fukncionalnu klasifikaciju6. Klasifikaciju izdataka prema računovodstvenim fondovima.

Priprema budžeta započinje izradom Memoranduma o budžetu o ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine.

85

Po donošenju Memoranduma ministarstvo dostavlja direktnim korisnicima budžetskih sredstava uputstvo za pripremu budžeta Republike. Na osnovu uputstva izrađuje se predlog finansijskog plana. On se sastoji iz 4 dela:

1. Zahtev za tekuće izdatke2. Zahtev za dodatna sredstva3. Zahtev za osnovna sredstva4. Zahtev za dodelu sredstava iz nacionalnog investicionog plana

Donošenje budžeta Nadležni ministar iz oblasti finansija dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike. Vlada po prijemu nacrta odlučuje o izmenama i utvrđuje predlog. Predlog budžeta Vlada dostavlja Narodnoj skupštini. Predlog sadrži:

1. Memorandum o budžetu2. Predlog budžeta Republike3. Plan prodaje republičke nefinansijske imovine4. Predlog finansijskih planova obaveznog socijalnog osiguranja5. Predloge zakona za izvršenje budžeta

U slučaju da Narodna skupština ne donese budžet pre početka fiskalne godine, vrši se privremeno finansiranje najduže prva 3 meseca.

126. Izvršenje budžeta

Budžet se izvršava na način određen zakonom u periodu od 1. januara do 31. decembra. Raspodela ostvarenih prihoda vrši se tromesečnim i mesečnim planovima. Za izvršenje budžeta nadležan je ministar. Narodnoj skupštini za izvršenje budžeta Republike odgovara Vlada. Primanja buđeta Republike i budžeta lokalne vlasti prikupljaju se i naplaćuju u skladu sa zakonom. Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava obavezni su da obezbede potpuno i pravovremeno uplaćivanje na propisani račun. Preuzete obaveze čiji je iznos veći od iznosa sredstava predviđenog budžetom, ne mogu se izvršiti na teret konsolidovanog računa trezora Republike. Tokom finansijske godine, izdaci se mogu povećavati ili primanja smanjiti. To zahteva aktivnost nadležnih organa koji može privremeno obustaviti izvršenje pojedinih izdataka. Može se:

Zaustaviti preuzimanje obaveza Predložiti produženje roka za plaćanje Zaustaviti davanje odobrenja za zaključenje ugovora Zaustaviti prenos kvota

86

127. Završni račun budžeta

Predlog završnog računa budžeta utvrđuje Vlada i dostavlja ga Narodnoj skupštini. Završni račun budžeta sastoji se od opšteg i posebnog dela i bilansa stanja sredstava. Opšti deo – ukupan iznos predviđenih i ostvarenih prihoda, ukupan iznos predviđenih i izvršenih rashoda Poseban deo - sadrži predviđeni i završrni raspored sredstava na način iskazan u posebnom delu budžeta. Bilans stanja sredstava – iskazuje se stanje sredstava i to nepokretnih i pokretnih stvari, kao i prava kojima organi Republike raspolažu. Završni račun sadrži:

Bilans stanja Bilans prihoda i rashoda Izveštaj o kapitalnim rashodima i finansiranju Izveštaj o novčanim tokovima itd.

Nacrt završnog računa sastavlja Ministartsvo finansija. Nacrt se sastavlja na osnovu: Podataka iz evidencije o izvršenju budžeta Izveštaju o izvršenju godišnjih finansijskih planova Izveštaju o korišćenju sredstava sa posebnog računa Izveštaja o korišćenju sredstava budžeta odobrenih na ime kredita.

Uz nacrt završnog računa dostavlja se i izveštaj o: Izvršenju budžeta Prihodima ustupljenim budžetskim korisnicima Sopstvenim prihodima Odobrenim kreditima.

128. Budžetska kontrola i revizija

Sistem kontrole sastoji se iz mreže koja čini jednu organizaciju čiji je cilj da obezbedi:1. Primenu zakona, propisa, pravila, procedura2. Uspešno poslovanje3. Ekonomično korišćenje sredstava4. Čuvanja sredstava i ulaganja od gubitaka5. Integritet informacija i pouzdanost

Interna revizija – funkcije:1. Provera primene zakona i poštovanja pravila2. Ocena sistema internih kontrola u pogledu njihove adekvatnosti3. Davanje saveta kada se uvode novi sistemi4. Revizija načina rada

87

5. Uspostavljanje saradnje sa eksternom revizijom...

Budžetska inspekcija Poslove budžetske inspekcije obavlja Ministarstvo nadležno za oblast finansija sa cilejm vršenja inspekcije nad:

1. Direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava2. Organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja3. Javnim preduzećima

Budžetska inspekcija obavlja funkciju kontrole primene zakona u oblasti monetarnog finansijskog poslovanja.

129. Pojam izbegavanja plaćanja poreza

Država je oduvek težila da poresku obavezu učini što širom, a fizička i pravna lica da porez plate što manje ili da ga ne plate uopšte. Plaćanje poreza dovodi do smanjenja ekonomske snage kod obveznika zbog čega se i javlja otpor. Tako je u svim poreskim sistemima. Elementi koji utiču na otpor prema plaćanju poreza:

1. Visina poreskog opterećenja – rast poreske stope dovodi do rasta poreskih prihoda. Ali sve veći rast poreske stope može da dovede do pada poreskih prihoda jer je i veći otpor prema plaćanju.

2. Namena trošenja sredstava prikupljenih porezom – ukoliko je cilj oporezivanja poznat i prihvatljiv i poreski obveznik u njemu vidi interes, otpor prema plaćanju je manji.

3. Poreski oblik – otpor prema plaćanju veći je kod direktnih nego kod indirektnih poreza. Kod indirektnih poreza, poreski teret sadržan je u ceni proizvoda i usluga

4. Percepcija javnosti, da li je poreski sistem pravičan ili nije i sl. – ukoliko je stav javnosti prema oporezivanju pozitivan, otpor prema oporezivanju je manji.

Poreski moral je deo ukupnog morala jednog društva. Reć evazija znači izbegavanje. Evazija je prisutna u svim zemljama i sistemima.

130. Vrste evazije poreza

1. Zakonita2. Nezakonita

131. Zakonita poreska evazija

88

Poreski obveznici nastoje da ostvare pozitivan finansijski efekat u poslovanju, ali uz minimalno poresko opterećenje. Radnje obveznika koje nisu u sukobu sa zakonom, a čiji je cilj izbegavanje ili umanjenje poreskog tereta, nazivamo zakonitom evazijom. Obveznik vrši poresku evaziju. Evazija može biti motivisana i nefiskalnim ciljevima. Naime, preduzeće motivisano konkurencijom vrši nabavku nove opreme i mašina. Nabavke nove opreme i veća uposlenost daju podlogu za uspeh preduzeću, ali istovremeno preduzeće stiče pravo i na poreski kredit. Ostvarujući pravo na poreski kredit, preduzeće umanjuje poresku obavezu. Zakonita poreska evazija može se ostvariti na više načina. Razlikuje se legitimno izbegavanje poreza i neprihvatljivo izbegavanje poreza. Legitimno izbegavanje poreza – zakonodavac se u određenim slučajevima odriče dela poreskih prihoda jer time ostvaruje cilj oporezivanja. Neprihvatljiva evazija poreza – postoji kada obveznik teži da izigra odredbe zakona i time izbegne poreski teret. Npr. Zakonom je određeno da obveznik koji na neodređeno zaposli nove radnike ima pravo na poreski kredit. Zakonodavac na ovaj način stimuliše proizvodnju. Ukoliko je namera obveznika da rastom broja zaposlenih ostvari svoje ciljeve, poreska evazija nastale zakonitim poreskim kreditom je legitimno izbegavanje poreza. Neprihvatljiva evazija može se suzbiti na 2 načina:

1. Primenom zakona2. U okviru zakona postoje odredbe koje ne dozvoljavaju artificirane pravne

konstrukcije. Smanjenje potrošnje proizvoda koji podležu oporezivanju, najjednostavniji je način za izbegavanje poreza. Zakonito izbegavanje poreza rezultat je i postojanja praznina u zakonu. Koristeći te praznine, obveznici koriste svaku mogućnost kako bi izbegli poreski teret. Potrebno je obratiti paznju na poreske podsticaje. To su ustupci koje država čini u pogledu poreskih obveznika. Poreski podsticaju su zakonito izbegavanje poreza koje zakonodavac želi. Zakonitom poreskom evazijom obveznik izbegava ili umanjuje porez, ali ne dolazi u sukob sa zakonom. Porez se izbegava: uzdržavanjem od obavljanja oporezive delatnosti, nekupovinom oporezovanih proizvoda, primenom poreskih podsticaja, korišćenjem praznina...

132. Nezakonita poreska evazija

Bežanje od obaveza plaćanja fiskalnog tereta često podrazumeva i nezakonito ponašanje poreskog obveznika. Ako poreski obveznik izbegavajući plaćanje poreza dođe u sukob sa pravnim propisima, govori se o nezakonitoj evaziji poreza. Nezakonita evazija poreza odnosi se na svesno i željeno nastojanje da se umanji ili sasvim izbegne plaćanje poreza. Postupci obveznika kod nezakonite poreske evazije svode se na sam čin ne plaćanja poreza. Nezakonita poreska evazija može biti:

89

1. Potpuna – kada poreski obveznik ne prijavi celokupni iznos ostvarenog prihoda ili svu imovinu koja podleže oporezivanju

2. Delimična – ako je poreski obveznik poreskim vlastima prijavio prihode, imovinu i transakcije, ali je dao netačne ili nepotpune podatke, i tako umanjio poresku obavezu.

Nezakonita poreska evazija se deli na:1. Defraudaciju (poresku utaju)2. Kontrabandu (krijumčarenje)

O poreskoj utaji se govori onda kada se izbegava plaćanje poreza na dohodak i imovinu, a o krijumčarenju kada se izbegava plaćanje poreza na akcize i na promet. Izbegavanje poreza na promet i akcize vrši se tako što obveznici prikrivaju količinu proizvedene ili prodate robe. Izbegavanje plaćanja poreza naročito je rasprostranjena pojava kod poreza na zarade. Velika mogućnost za utaju poreza postoji kada se plaćanja vrše gotovinski. Poslodavci vrše isplatu bez evidencije, najčešće za rad na crno. Mogućnost za utaju poreza postoje i u oblasti estrade, igara na sreću, sporta itd.Izbegavanje plaćanja poreza na imovinu vrši se davanjem lažnih podataka o prihodima, predmetima i drugim činjenicama. Lažni podaci se mogu dati pismeno, podneskom poreskoj prijavi... Sa neplaćanjem poreza susreću se sve zemlje EU. Poseban problem je neplaćanje PDV-a. Svaka istraga zahteva:

Veći stepen saradnje između domaćih organizacija i poreske vlasti Veći stepen saradnje između suverenih država u oblasti razmene poreskih informacija Suzbijanje korupcije u javnim službama...

133. Krivično-pravna zaštita javnih prihoda

Poreska krivična dela inkriminisana su u Krivičnom zakoniku i u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U KZ predviđena su 3 poreska krivična dela: poreska utaja, neuplaćivanje poreza po odbitku i krivično delo krijumčarenje. U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređena su 4 poreska krivična dela, i to: neosnovano iskazivanje iznosa za povraćan poreza i poreski kredit, ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole, nedozvoljen promet akciznih proizvoda i nedozvoljeno skladištenje robe.

1. Poreska utaja Poresku utaju vrši onaj ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150 000din.

90

Predviđene sakncije su novčana kazna i kazna zatvora (od 6 meseci do 5 godina). Postoje 2 teža oblika. Prvi teži oblik nastaje ako iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 1 500 000 din (kazna zatvora od 1 do 8 godina). Drugi teži oblik nastaje ako iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 7 500 000 din (kazna zatvora od 2 do 10 godina i novčana kazna). Da bi se utvrdio pravi smisao odredbe koja utvrđuje krivično delo, treba odvojiti i posebno analizirati sve posebne elemente krivičnog dela. Ovi elementi nazivaju se još i obeležjima krivičnog dela: objekat krivičnopravne zaštite, radnja izvršenja, vinost, posledica, izvršioc i objektivni uslov inkriminacije. Pod objektom krivičnog dela podrazumeva se ono dobro i interes protiv koga je upravljeno krivično delo. Objekat krivičnopravne zaštite su pravo i fiskalni interes države i njenih fondova da naplate porez i doprinose. Krivičnim delom poreska utaja štite se svi oblici javnih prihoda. Biće krivičnog dela poreska utaja sadrži: davanje lažnih podataka o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje poreza, neprijavljivanje takvih činjenica i prikrivanje podataka od značaja za oporezivanje. Za postojanje krivičnog dela dovoljno je da je izvršena jedna od predviđenih radnji izvršenja. Krivično delo poreska utaja izvršava se davanjem lažnih podataka o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje poreza, tako što izvršilac podnosi prijavu na osnovu koje treba da mu se utvrdi obaveza plaćanja poreza ili doprinosa, ali u tu prijavu unosi neistinite podatke. Lažna poreska prijava može biti podneta pismeno ili data usmeno na zapisnik ili naknadnim davanjem podataka na traženje poreskog organa. Krivično delo poreska utaja može se izvršiti i neprijavljivanjem činjenica koje su od značaja za utvrđivanje poreza u nameri da izvršilac ili neko drugi izbegne potpuno ili delimično plaćanje ovih obaveza. Potrebno je da izostavljeni podaci budu relevantni za utvrđivanje obaveze poreza. Ovo krivično delo izvršava se i prikrivanjem podataka od značaja za oporezivanje. Može se raditi o prikrivanju činjenica ili nepravilnom obračunjavanju poreskih obaveza, o lažnom bilansiranju pojedinih pozicija i sl. Za krivičnu odgovornost izvršioca krivičnog dela poreska utaja potreban je umišljaj, jer namera po samoj svojoj sadržini isključuje nehat i neposredno pretpostavlja postojanje umišljaja, a pošto se krivično delo vrši i sa posebnom namerom, može se raditi samo o direktnom umišljaju, dakle sa radnjom koja ima najviši stepen svesti i volje. Vinost kod ovog krivičnog dela obuhvatasvest učinioca o okolnostima kojima se konkretizuje radnja izvršenja dela, svest o posledici i svest o uzročnoj vezi između radnje i posledice. Izvršilac je svako lice koje je dalo lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje poreza, odnosno lice koje ne prijavi činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza, a postojala je obaveza na njihovo prijavljivanje, kao i lice koje prokrije podatke od značaja za oporezivanje. Izvršilac može biti zakonski zastupnik, staratelj, punomočnik, suvlasnik, fizičko lice, ali i odgovorno lice (vlasnik preduzeća, kao i lice u preduzeću).

2. Neuplaćivanje poreza po odbitku Ovo delo vrši odgovorno lice u pravnom licu – poreskom placu, kao i preduzetnik, poreski platac koji u nameri da ne plati porez ne uplati na propisani račun javnih prihoda iznos koji je obračunat na ime poreza po odbitku.

91

Teži oblik krivičnog dela – kada iznos obaveze čije se plaćanje izbegava bude veći od 1 500 000 din tj. 7 500 000 din. Mera bezbednosti – zabrana vršenja samostalne delatnosti u trajanju od 1 do 5 godina.

3. Krijumčarenje Ovo krivično delo se vrši organizovano. Postoje 2 kvalifikativna oblika: 1. Kada je izvršeno krivično delo od strane više lica, i 2. Kada izvršilac organizuje mrežu prodavaca i posrednika.

Ko se bavi prenošenjem robe preko carine izbegavajući carinski nadzor, ili ako prelazi granicu naoružan, u grupi, uz upotrebu sile ili pretnje (kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina i novčana kazna)

Ko se bavi prodajom, prikrivanjem necarinjene robe ili organizuje mrežu preprodavaca kazniće se zatvorom 1-8 godina ili novčanom kaznom

Roba koja je predmet dela se oduzima Prevozna i druga sredstva koja su korišćena u izvršenju ovog krivičnog dela oduzeće se.

Carina je na granici države naplaćen porez na potrošnju.4. Neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj i poreski kredit

Neophodan je umišljaj. Ovo delo vrši onaj ko u nameri da ostvari pravo na povraćaj poreza ili poreski kredit podnese poresku prijavu neistinitog sadržaja u kojoj iznos za povraćaj iznosi više od 1 500 000 din. Teži oblik – kada iskazani iznos za povraćaj bude veći od 7 500 000 din.

5. Ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole Ovo krivično delo vrši onaj ko u nameri da ugrozi naplatu poreza:

Sakrije stvar koja je predmet prinudne naplate poreza Otuđi, ošteti, uništi stvar, učini je neopotrebljivom Daje lažne podatke o činjenicama koje su od značaja za sprovođenje prinudne naplate

Potrebna je namera da se ugrozi naplata poreza.Kazna zatvora do 1 godine i novčana kazna.

6. Nedozvoljeni promet akciznih proizvoda Ovo delo vrši fizičko lice koje prodaje proizvode koji nisu obeleženi propisanom kontrolnom akciznom markicom – osnovni oblikDrugi oblik ovog krivičnog dela vrši preduzetnik.Kazna zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina za fizičko lice, odnosno 6 meseci do 3 godine za preduzetnika i odgovorno lice u pravnom licu + mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, odnosno dužnosti u trajanju od 1 do 5 godina.

7. Nedozvoljeno skladištenje robe Ovo delo vrši onaj ko skladišti robu na koju se plaća porez u prostoriji koja nije registrovana za tu namenu. Kazna – zabrana vršenja poziva i delatnosti od 1 do 5 godina za pravna lica

- Kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine i novčana kazna za fizičko lice.8. Uzroci krivičnih dela iz oblasti javnih prihoda

Objektivni uzroci – ukupno ekonomsko stanje, visina poreskog opterećenja, oblik javnih prihoda, jednakost tretiranja obveznika prema obliku svojine, namena prikupljenih javnih prihoda, siva ekonomija...

92

Subjektivno uzroci – egoizam i težnja za sticanjem profita, poreski moral, nepostojanje svesti o opravdanosti javnih prihoda i shvatanje o pravičnosti poreskog sistema.