Finansijsko Pravo - Skripta

  • View
    336

  • Download
    12

Embed Size (px)

DESCRIPTION

skripta za finansijsko pravo

Text of Finansijsko Pravo - Skripta

1. Nauka o finansijama

Je relativno mlada nauna i teorijska disciplina. Njeni savremeni uspon i uspesi su neposredno povezani sa razvojem i irenjem robnonovanih odnosa i trita, dravnih funkcija u ekonomskim odnosima i poveanom ulogom monetarne i fiskalne politike. Vreme i prostor njenog naunog opusa se nalazi izmeu ekonomije drutvene reprodukcije i drave. Finansije su izvedeni i sofisticirani oblik drutvene reprodukcije , posebno iz domena raspodele. Sam pojam finansije sadran je i u nazivima drugih pravnih i ekonomskih disciplina. Kada govorimo o finansijama u irem smislu, moemo razlikovati, javne, monetarne, poslovne i meunarodne finansije. Nauka o finansijama predstavlja sistem poreskih i monetarnih pojmova i instituta. Javne finansije izuavaju drutvene odnose koje regulie poresko zakonodavstvo u drutveno-ekonomskom sistemu zemlje i njenog okruenja. Poresko zakonodavstvo regulie drutvene odnose odreivanjem poreskih oblika i njihovih elemenata. Nauka o javnim finansijama prouava porez kao ekonomski i pravni fenomen, ali se bavi i analizom segmenata poreza, njihovom sadrinom i odnosom prema drugim pojavama. Elementi poreza definiu se u odreenim drutveno-ekonomskim i politikim odnosima i procesima, zbog ega su oni podloni uticajima koji su izraz volje i interesa vladajuih slojeva drave i drutva. Nauka o javnim finansijama je zbog toga izloena odreenim pragmatinim ciljevima i zahtevima drave, koji mogu biti u suprotnosti sa naunim zakonitostima i utemeljenjima sveukupnih svetskih dostignua. Zahtev nauke o javnim finansijama jeste i da utvrdi i objasni sadrinu vaeih poreskih propisa, ukae na njihovo dejstvo i znaaj radi pravilne primene, da otkrije nedostatke u sistemu tih propisa i ukae na mogunost njihovog otklanjanja, radi efikasnijeg ubiranja poreza. Sam termin javne finansije ima dva znaenja: prema prvom, to je sama finansijska delatnost drave i drugih javnopravnih tela, dok se prema drugom znaenju pod javnim finansijama podrazumeva nauna disciplina koja istrauje finansijsku privredu.

2. Predmet nauke o finansijama i finansijskog prava

Predmet nauke o finansijama jeste istraivanje pravnih, ekonomskih i socijalnih pojava u sferi odgovarajuih finansijskih tokova. Predmet interesovanja finansija bili su problemi finansiranja, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzea i finansijskih institucija koje mu obezbeuju kapital, kao i instrumenti kojima se kapital pribavlja. U toku i posle Drugog svetskog rata dolazi do sutinskih promena. Za razliku od tradicionalnog pristupa finansijama, savremeni pristup pored pribavljanja kapitala razmatra i njegovu upotrebu, obuhvata i nain i postupak korienja javnih prihoda. Zadatak javnih finansija je da pribave novana sredstva za zadovoljavanje odreenih potreba u oblasti rada javne uprave, drutvenih delatnosti, privrede i ivotnog standarda. Otuda celinu finansijskih odnosa u sferi ekonomije javnih i drutvenih funkcija moemo posmatrati kao 3 vee povezane oblasti: finansije privrednih subjekata (preduzea, ustanova), osiguranje i dravne finansije. Finansijsko pravo, kao grana zakonodavstva jedne zemlje, bavi se odreivanjem pojedinih poreskih oblika, kao i odreivanjem osnova i uslova za oporezivanje. Osnovni elementi oporezivanja su poreski obveznik, predmet oporezivanja, poreska osnovica, poreska stopa i olakice. Finansijsko pravo ureuje finansijsku delatnost drave i drugih javnopravnih kolektiviteta. Predmetna definicija finansijskog prava ukazuje na heterogenost njegovog sadraja, to daje za pravo pojedinim autorima da ga podela na dve razliite discipline:1. Poresko pravo iji predmet jeste uvoenje, utvrivanje i naplata javnih prihoda, i2. Budetsko pravo koje se bavi problemom dravnog raunovodstva.

3. Drava i fiskaliteti

Drava je oduvek bila vaan faktor i inilac privrednog procesa jedne zemlje. Aktivnost drave se odraava na javni ali i na privatni sektor jedne drutvene zajednice. Nijedna vlada, ni drava, ne mogu dospustiti da se ekonomske i druge aktivnosti odvijaju mimo nje. Uloga drave ne ogleda se samo u nametanju prava i dunosti, ve je ona viestruka: zatitna, obrazovna, ekonomska, politika, pravna itd. Svaku od tih uloga drava moe da ostvari u manjem ili veem obimu. Drava e realizovati svoju ulogu samo ako istovremeno moe da ostvari dva uslova: ukoliko taj zadatak stvarno eli, i pod uslovom da ima neophodna sredstva. Drave svoje programe moraju da plate, to znai da iza svake dravne aktivnosti stoji potreba za novanim sredstvima. Sredstva drave potiu uglavnom iz javnih prihoda. Drava ima najviu vlast to znai da ona moe da posegne i za odreenim merama. Moe izricati naredbe, zabrane i druge akte sa obavezujuom snagom. Uloga drave je i ekonomska, mora svojim instrumentima uticati na ekonomsku aktivnost. Posmatrajui ekonomski ambijent, mogu se prepoznati 3 glavna instrumenta ili alata koje vlade koriste radi uticaja na privatnu ekonomsku aktivnost:1. Poreze na dohodak i dobra i usluge, koji smanjuju privatni dohodak i time smanjuju privatne izdatke i obezbeuju resurse za javne izdatke.2. Rashode za odreena dobra i usluge zajedno sa transfernim plaanjima koja pojedincima obezbeuju resurse.3. Propise ili kontrole koje usmeravaju ljude da ine ili da odustanu od odreenih ekonomskih aktivnosti.

4. Finansijsko pravo i ekonomija

Finansije su po svojoj prirodi, nastanku i bitnim elementima sadraja povezane i uslovljene zakonitostima koje postoje u sferi ekonomskih odnosa, kao i vezama koje se ostvaruju sa odgovarajuim dravnim funkcijama. Istraivanje odnosa izmeu poreskog sistema i privredne aktivnosti pretpostavlja saglasnost i naunu odreenost sadrine pojmova drutveni proizvod, trite, ponuda tranja i drugih ekonomskih kategorija.. Definisanje i odreenje pojedinih veliina iz sfere finansijskog prava zahteva i upotrebu pojedinih makroekonomskih veliina, kao to su drutveni bruto proizvod, drutveni proizvod i nacionalni dohodak. Drutveni bruto proizvod (DBP) predstavlja celokupnu masu materijalnih dobara proizvedenih u jednom vremenskom razdoblju, u svim granama nacionalne privrede. To je zbir vrednosti svih proizvoda i proizvodnih usluga namenjenih reprodukcionoj, linoj, zajednikoj i optoj potronji, investicijama i rezervama. Bruto drutveni proizvod moemo definisati kao zbir materijalnih trokova, amortizacije i novostvorene vrednosti. Meutim, prilikom analize treba imati u vidu i 2 karakteristike drutvenog bruto proizvoda: Jedan deo DBP tj. preneena vrednost utroenih sirovina, predstavlja proizvod prethodnog razdoblja ili prethodne godine, koji se samo ponavlja u novom proizvodu U izrazu DBP-a dolazi do viestrukog ponavljanja vrednosti predmeta rada. Drutveni proizvod (DP) je izvedena kategorija DBP-a i predstavlja njegov sastavni deo. On se javlja kao razlika izmeu DBP i materijalnih trokova. Nacionalni dohodak je deo DP-a koji preostaje posle nadoknade u proizvodnji utroenih sredstava. Dobija se kada se od DP odbije amortizacija. Sa aspekta realnog praenja kretanja drutvenog proizvoda, neophodno je sagledati potencijalni i stvarni drutveni proizvod. Potencijalni proizvod predstavlja ukupnu koliinu finansijskih dobara i usluga koja bi mogla biti proizvedena u jednoj nacionalnoj privredi u odreenom vremenskom periodu, pri punoj uposlenosti faktora proizvodnje. On nije stalna kategorija i vremenom se menja shodno promenama inioca proizvodnje kojim drutvo raspolae. Stvarni proizvod jednog drutva je ukupna koliina materijalnih dobara i usluga proizvedenih u odreenom periodu. Ukoliko je stvarni proizvod odreene drutvene zajednice na nivou njenog potencijalnog proizvoda, moe se rei da je proizvodni potencijal drutva u potpunosti iskorien, i obrnuto.

5. Finansijsko pravo i druge pravne discipline

Finansijsko pravo mora biti utemeljeno na ustavu. Ustav regulie pravo drave u sferi fiskaliteta, odnosno pravo drave da uvodi i naplauje poreze i propisuje dunost fizikih i pravnih lica da postupaju u skladu sa poreskim propisima. U teoriji finansijskog prava postoje gledita koja ukazuju na postojanje odnosa izmeu finansijskog i upravnog prava. Prema shvatanju pojedinih autora, finansijsko pravo nije autonomno pravo, ve predstavlja deo upravnog prava. Prema drugom gleditu, finansijsko pravo je autonomno u odnosu na upravno pravo. Do izdvajanja je dolo upravo zbog posebnosti i primarnog znaaja imovinskog elementa u njegovom predmetu. Treba napomenuti da su poreski organi organi uprave, i da u postupku ubiranja poreza vre upravnu vlast. Poreska administracija, kao deo javne uprave, ureena je normama upravnog prava. Odnos ove dve grane prava je odnos posebnog prema optem, pri emu je finansijsko pravo posebno u odnosu na upravno koje je opte. Finansijsko je povezano i sa graanskim pravom. Finansijsko i graansko pravo reguliu drutvene odnose. Finansijsko pravo regulie odnose izmeu drave i poreskog obveznika, dok graansko pravo regulie odnose koji nastaju izmeu fizikih i pravnih lica povodom stvari. Pored bitnih razlika u karakteru, ove dve grane prava imaju i odreenih slinosti. Obaveza poreskog obveznika koja proistie iz poreskopravnog odnosa se sutinski ne razlikuje od obaveze koja proistie iz obligacionog odnosa, pa se pravila graanskog prava mogu primenjivati i na poresko pravni odnos, osim ukoliko primena tih pravila nije iskljuena propisima poreskog prava. Isto tako, predmet oporezivanja esto je vezan za graansko pravo, kao to je: posedovanje nekog apsolutnog prava, promet tog prava i sl.

6. Metode istraivanja u finansijskom pravu

Opti metodoloki princip Opti nauni metodi Posebni nauni metodi

7. Opti metodoloki princip

Prirodne i drutvene nauke u otkrivanju zakonitosti koje vladaju pojavama u prirodi i drutvu, koriste odgovarajui nauni metot. Nauna metoda u svim naunim istraivanjima sastoji se od sledeih postupaka koji ine strukturu naunog istraivanja:1. Definisanje