Finansijske Institucije - Copy

8/8/2019 Finansijske Institucije - Copy

http://slidepdf.com/reader/full/finansijske-institucije-copy 1/34

Sadržaj ................................................................................................................. str. 11. Uvod ................................................................................................................... str. 22. Od naglašeno stabilizacione ka razvojnoj funkciji fiskalne politike .................. str. 33. Instrumenti fiskalne politike u funkciji razvojne performanse privrede ............ str. 6

4.1. Budžetski rashodi i prihodi kao instrument fiskalne politike ...................... str. 6

4.2. Premeštanje kapitala kao posledica javnog duga ........................................ str. 105. Elementi i ciljevi oporezivanja u savremenom fiskalnom sistemu .................... str. 135.1. Elementi oporezivanja ................................................................................. str. 135.2. Ciljevi poreza ............................................................................................... str. 14

5.2.1 Ekonomski ciljevi poreza ............................................................... str. 155.2.2 Politički ciljevi razvoja .................................................................. str. 15

6. Fiskalni sistem Republike Srbije .......................................................................... str. 166.1. Porez na dodatu vrednost u Republici Srbiji ............................................... str. 19

7. Fiskalna politika Srbije u uslovima ekonomske krize ......................................... str. 217.1. Transmisioni mehanizam globalne ekonomske krize ................................. str. 217.2. Sagledavanje mera monetarne i fiskalne politike u uslovima eskalacije

svetske ekonomske krize ............................................................................ str. 247.3. Izazovi fiskalne politike u predstojećem periodu ....................................... str. 28

8. Zaključak ............................................................................................................. str. 329. Literatura ............................................................................................................. str. 33

1



2. Uvod

U savremenim uslovima, fiskalna politika ima izuzetan značaj u podržavanju dinamičnog privrednog rasta u svim tržišnim privredama. Najkraće rečeno, radi se o translaciji akcenta značaja fiskalne politike sa globalnog

regulisanja tražnje na fiskalne mere selektivnog i razvojnog karaktera.Premda je do ovog pomeranja pored ostalog došlo i usled turbulentnih promena u okruženjukoje su bile rezultat ispoljavanja poznatih barijera rasta i nastanka novog tehnološkog obrasca

proizvodnje shodno zahtevima koje je sobom doneo savremeni naučni i tehnički progres uvremenu poslednje trećine prošloga veka, u okviru ovog rada učinjen je pokušaj osvetljavanjaznačaja razvojne funkcije fiskalne politike.U celini gledajući, delovanje države na sužavanje poreske osnove uvođenjem spektra poreskiholakšica predstavlja povećanje državne intervencije u privredni mehanizam i oblikovanje

proizvodnih prioriteta po kriterijumima aktuelnih strategije privrednog razvoja.Generalni zaključak je da budžetski rashodi imaju važnu ulogu i značajnu funkciju uakceleraciji razvojne dinamike.U tom smislu, problem se pomera na istraživanje optimalnog obima i najpovoljnijevremenske raspoređenosti delovanja budžetskih rashoda na razvojnu performasu.Prema kejnsijanskoj doktrini budžetski rashodi usmereni na kupovinu određenih dobaradeluju trenutno na rast tražnje, dok uvećanje budžetskih prihoda deluje na smanjenjeagregatne tražnje indirektno.

Naime, povećanje budžeta znači smanjenje raspoloživog dohotka domaćinstava i biznisa, štose reperkutuje na smanjenje agregatne tražnje na osnovu promene njihove sklonosti potrošnji.Ovo su dva primarna efekta budžeta na kretanje agregatne tražnje.Pored njihovog uticaja ekonomska teorija računa i sa izvedenim ili indirektnim efektima

budžeta na oblikovanje agregatne tražnje.

Najkraće rečeno, pod indirektnim efektima promena budžeta na agregatnu tražnju podrazumevaju se uticaji koji su rezultat delovanja multiplikatora.U kontekstu analize značaja javnog duga na dinamiku privrednog rasta tri se pitanja namećusvojim značajem:1) poteškoće servisiranja velikog javnog duga,2) gubitak efikasnosti privređivanja zbog uvećanog oporezivanja i3) usporavanje ekonomskog rasta kao neminovne posledice istiskivanja privatnih investicijasa tržišta kapitala prouzrokovanog velikim javnim dugom.

2



3. Od naglašeno stabilizacione ka razvojnoj funkciji fiskalne politike

Fiskalna politika predstavlja deo ekonomske politike koja preko upravljanja javnim prihodima1 i javnim rashodima2 teži ostvarenju određenih markoekonomskih imikroekonomskih ciljeva.

Tako, fiskalna politika može uticati na nivo proizvodnje, zaposlenosti, cena, platni bilans, preraspodelu dohotka i bogatstva, promenu strukture proizvodnje i dr.Dobra kombinacija fiskalne i monetarne politike može pomoći zemlji da izađe iz recesije,smanji pregrejanu tražnju, stimuliše ulaganje i akumulaciju kapitala.3

Tokom većeg dela XX veka fiskalna politika je bila najvažniji deo ekonomske politike iznačajno je uticala na razvojnu performansu privrede.Osnovne funkcije fiskalne politike su: alokativna (uticaj na poboljšanje tržišne alokacijeresursa), redistributivna (korekcija primarne raspodele u cilju ostvarivanja određenihsocijalnih funkcija države) i stabilizaciona (intervencija države u cilju ublažavanja određenihoblika neravnoteža ili pojava kriznih situacija).U tradicionalnoj ekonomskoj literaturi uticaj fiskalne politike na ekonomsku aktivnost irazvojnu performansu privrede, se uglavnom objašnjavao pomoću efekata stabilizacije.

Najkraće rečeno, efekat stabilizacije govori o uticaju promena u javnim prihodima irashodima na veličinu agregatne potrošnje.

Nasuprot ovim efektima, delovanje fiskalne politike na ponašanje pojedinih ekonomskihsubjekata na promene njihovih preferencija ka štednji i investicijama, izvozu, stimulisanjukonkretnih oblika privrednih aktivnosti ima prevashodno razvojni karakter.Tradicionalna ekonomska literatura kompleksu fiskalne politike pridavala je naglašenostabilizaciono značenje.U tom kontekstu posmatrana, fiskalna politika kao važan i uz monetarnu politikukonvencionalan instrument državnog intervencionizma je dugo vremena tretirana

prvorazrednim sredstvom u borbi protiv inflacije. Ovo i iz razloga što se sve do sedamdesetihgodina XX veka u zemljama razvijenog tržišta smatralo da je osnovni makroekonomski problem depresija i pojava nezaposlenosti, pri čemu je inflacija uglavnom tretirana kaorezultat nedovoljnog korišćenja proizvodnih kapaciteta.

Na osnovu takvog tumačenja, koje se u potpunosti temeljilo na kejnsijanskoj ekonomskojteoriji oblikovao se stav po kome je ključni zadatak makroekonomske politike nastojanje dase efektivna tražnja drži oko nivoa potencijalne proizvodnje.Privredna stvarnost u vodećim tržišnim ekonomijama u vremenu nakon sedamdesetih godina

prošlog veka sve je više odudarala od pretpostavki na kojima je tradicionalna (kejnsijanska)ekonomska politika postulirala svoje stavove.Ekspanzija monopolskih struktura, internacionalizacija proizvodnje i poslovanja, kao i

eksplozivan razvoj transnacionalnih korporacija, posebno onih konglomeratskog tipa, s jedne,kao i sve bolja organizovanost zaposlenih i poslodavaca u okviru sindikalnih organizacija iudruženja poslodavaca, s druge strane, umnogome su relativizirali pretpostavku o postojanju

1 Najvažnija stavka javnih prihoda su porezi (porez na dodatu vrijednost, porez na dobit, porez na dohodak, zatimakcize, kao dodatnooprezivanje odredjenih proizvoda, itd.), zatim carine, takse, doprinosi, prihodi od kazni, prihodi od prodaje i upotrebedržavne imovine, prihodi od privatizacije, donacije, javni zajmovi i koncesije.

2 Javni rashodi predstavljaju upotrebu javnih prihoda Iz javnih rashoda se obezbjedjuje normalno funkcionisanje države,unutrašnja I spoljna bezbednost, sudstvo I tužilaštvo, obrazovanje, zdravstvo, kultura, nauka, sport, ekonomskeintervencije, ekološki zahjevi, kao I socijalna politika.

3

Dimitrijejviò B, Fabris N, Ekonomska politika, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007, str. 219;

3

3



elastičnosti cena, nadnica i kamatnih stopa, sa kojom je računala kejnsijanska ekonomskateorija.U kontekstu sagledavanja determinanti ekonomske aktivnosti važna promena se dogodila usmislu porasta značaja javnih usluga u zadovoljenju ukupnih potreba i sve evidentnijeg uticajanetržišnih faktora na privrednu aktivnost.

Ti momenti su uticali da fiskalna politika neposredno dobija na značaju u oblikovanju privredne aktivnosti.Kao rezultat novih odnosa ekonomskih snaga tokom sedamdesetih godina prošloga veka uvodećim tržišnim privredama do izražaja je dolazila sposobnost pojedinih ekonomskihsubjekata da spektrom najrazličitijih mera i aktivnosti spriječe očekivano smanjenjenje svogučešća u raspodeli nacionalnog dohotka kao logične pretpostavke fleksibilnog reagovanjacena, nadnica i kamatnih stopa.

Na makronivou, po prvi put u privrednoj istoriji dolazi do izražaja nemoć tržišta da nausporavanje stope privrednog rasta odgovori snižavanjem cena.

Naprotiv, sve su češće bile situacije istovremenog opadanja privredne aktivnosti i rasta cena,tj. pojave istovremenog rasta nezaposlenosti i uvećanja stope inflacije.

Jednom rečju, u to vreme stagflacija je postala opšta realnost u svim visoko razvijenimtržišnim privredama. Nastojanja da se na bazi visoke tražnje i u uslovima stagflacije zadržizadovoljavajuća stopa privrednog rasta implicitno su vodila generisanju inflacije.Pokušaji kreatora makroekonomskih politika da inflaciju drže pod kontrolom, praòeni sudaljim usporavanjem razvojne dinamike, a često i negativnim stopama privrednog rasta.Efekti stimulacije odnose se na uticaj pojedinih mera fiskalne politike na ubrzanje stope

privrednog rasta.Temelje se na podržavanju faktora koji svojim delovanjem kvalitativno određuju potencijalnu

proizvodnju.Budući da je veličina potencijalne proizvodnje u određenom vremenskom periodudeterminisana obimom i kvalitetom raspoloživih materijalnih i kadrovskih resursa, kao idostignutim nivoom tehnologije, proizilazi da je, u zavisnosti od toga koliko se instrumentima

javnih prihoda i rashoda utiče na faktore privrednog razvoja, toliki i uticaj fiskalne politike nadinamiziranje opšte stope privrednog rasta.Drugim rečima, u zavisnosti od toga koliko se ovim instrumentima uspe uticati na racionalnokorišćenje raspoloživih sredstava ekonomskih subjekata i koliko se njima podsticajno delujena rast produktivnosti rada, toliki je doprinos fiskalne politike oblikovanju razvojne

performanse nacionalne ekonomije.Čini se ipak da se instrumentima fiskalne politike najdirektnije može delovati na dinamiku

privrednog rasta uticajem na obim i strukturu investicija.Razvojna funkcija fiskalne politike se ogleda pre svega u njenom uticaju na formiranje

sredstava za investicije. Ideja po kojoj je fiskalne mere moguće koristiti u cilju dolaženja dokvalitetnije makroekonomske performanse nije nova.U vremenu prve polovine 19. veka Franc List se zalagao za primenu carinskih dažbina u ciljuefikasnog razvoja nemačke privrede.4

U savremenim uslovima, apostrofiranje značaja razvojne funkcije fiskalne politikenajprisutnije je kod pristalica ekonomije ponude.Kao što je poznato, ovaj teorijski pravac je nastao tokom sedamdesetih godina prošloga veka,a njegov kamen temeljac je stav po kome makroekonomska politika treba naglašeno uvažavatifaktore ponude, odnosno mišljenje da se kreatori politike razvoja trebaju sa uvažavanjemodnositi prema činiocima koji determinišu proizvodnju, investicije i privredni rast.

4 Franc List (Friedrich List, 1789-1846), nemaôki ekonomista, osnivaô istorijske škole. Zastupnik ideje po kojoj jeprotekcionizam jedan od važnijih faktora razvoja njemaôke privrede u to vrijeme.

4



Zaključak ovog pravca je nedvosmisleno precizan: razvoj savremene preduzetničke privredezahteva smanjenje poreskih zahvatanja, odnosno poreski redukcionizam (uz širenje poreskeosnovice).U zavisnosti od važnosti pojedinih faktora u profilisanju dinamike privrednog rasta menjalasu se i nastojanja kreatora politike razvoja tržišnih privreda da instrumentima i merama

fiskalne politike u što je moguće većem stepenu stimulativno deluju na investicionu aktivnost.Tako, na primer, u uslovima privređivanja u kojima znanje i informacije postaju osnovnirazvojni činilac na važnosti dobijaju oblici fiskalne politike kojim se utiče na podrškuvlastitog istraživanja i razvoja, selektivni transfer tehnologije, ubrzanu amortizaciju itd.U principu, dva su osnovna načina pomoću kojih je moguće merama fiskalne politikestimulativno uticati na privredni razvoj:a) prvi način podrazumeva direktno formiranje sredstva za investicije pomoću mera fiskalne

politike. On je karakterističan uglavnom za niže faze privredne razvijenosti, b) drugi se odnosi na primenu najraznovrsnijih fiskalnih mera kojima se stimuliše sklonostštednji i investiciona aktivnost pojedinih privrednih subjekata.U ovu grupu mera spadaju: poreske olakšice za nove investicione zahvate, poreske olakšice za

investicije u nedovoljno razvijene regone, poreske olakšice za rast nove zaposlenosti, poreskeolakšice za zapošljavanje vulnerabilnih kategorija stanovništva, snižavanje poreskih stopa ucilju ubrzane amortizacije, poreske olakšice kod osvajanja proizvoda i usluga na temeljusavremenih tehnoloških promena, poreske olakšice za podsticanje naučno-istraživačkedelatnosti, itd.Ustanovljavanje široke lepeze poreskih olakšica pojedinim poreskim obveznicima dovodi doumanjenja veličine profita koja podleže oporezivanju, tj. rezultira smanjenju poreske osnove ianalogno tome zahteva ustanovljavanje relativno visokih nominalnih poreskih stopa.Posledica sužavanja poreske osnovice ustanovljenjem poreskih olakšica je stvaranjeneravnopravnih uslova privređivanja u različitim oblastima privrede.To je povezano sa objektivno postojećim razlikama u radnoj i kapitalnoj intenzivnosti

proizvodnje, njenoj utemeljenosti na nauci i mogućnostima efikasnog iskorišćavanjadostignuća savremenog tehnološkog razvoja.

Na ovom principu se zasniva stimulirajući efekat poreskog sistema.Logika poreskog usmeravanja raspodele profita je oporezivanje po nižim stopama dela koji seusmerava u investicije, odnosno u razvoj.Ubrzana amortizacija ima za cilj stimulisanje tehnoloških promena, smanjivanje rizika ineizvesnosti kao neminovnog pratioca svake inovacije.U određenim slučajevima ubrzana amortizacija može biti i instrument regionalne politike.Ekonomisti sa pravom ističu da je razvojni aspekt fiskalne politike daleko složeniji u odnosuna stabilizacioni.5

Zbog toga pitanja kojim stimulansima delovati na ubrzanje razvojne dinamike, odnosno kojim poreskim stopama najefikansije podsticajno uticati na rast proizvodnje danas zaokupljaju pažnju ne samo fiskalnih specijalista, već i teoretičara privrednog razvoja.

Kao što je to već istaknuto, ovde se pre svega misli na mehanizam delovanja pojedinih poreskih olakšica na pomeranje krive agregatne ponude, odnosno na pravac neoklasikeizražen u liku ekonomije ponude.

5 Peacock, A., Qantitative Analysis in Public Finance, New York, 1963, p.p. 46 -98.

5



Slika 1. Razvojna funkcija fiskalne politike

4. Instrumenti fiskalne politike u funkciji razvojne performanse privrede

Instrumenti na osnovu kojih se realizuje fiskalna politika u nekoj zemlji su:1) budžetski rashodi i2) budžetski prihodi,3) javni dug i4) emisija novca u funkciji fiskalne politike.

U kontekstu istraživanja logike djelovanja ova četiri instrumenta fiskalne politike na razvojnu performansu privrede moguće je posebno posmatrati i analizirati uticaj prva dva instrumenta,a posebno delovanje druga dva instrumenta.Prvi uticaj je najkraće rečeno označen kao moguće delovanje budžetskog deficita6 na razvojnu

performansu, a drugi uticaj javnog duga7 na privredni rast.Ukratko, prvi aspekt se odnosi na istraživanje logike delovanja budžeta na privredni rast ukratkom roku, a drugi na delovanje javnog duga na dugoročni rast.

4.1 Budžetski rashodi i prihodi kao instrument fiskalne politike

Budžetski rashodi i prihodi su važan oblik intervencije države u privredni život.

U analitičkom smislu, budžetski rashodi imaju multiplikatorski efekat na proizvodnju,odnosno na stopu privrednog rasta. Uticaj ovih rashoda na privredni dinamizam, bilo da seradi o aktivnostima javnog sektora ili pak da je reč o javnoj potrošnji, je posebno značajan uinicijalnim fazama privrednog razvoja ili u početnim etapama izvlačenja privrede iz stanjadepresije.Rast budžetskih rashoda intenzivnijim tempom od uvećanja agregatne proizvodnje,automatski uslovljava relativno dinamičniji rast agregatne potrošnje. Ovo iz osnovnog razloga

6 Ukoliko su javni prihodi jednaki javnim rashodima budžet je uravnotežen. Ukoliko su javni rashodi veòi od javnihprihoda postoji budžetski deficit,a ukoliko su javni prihodi veži od javnih rashoda postoji budžetski suficit. Budžetskideficit/suficit najôešòe se prikazuje kao procenat BDP.

7 Javni dug ili državni dug predstavlja ukupnu zaduženost države koju ona bilježi prema svojim domaòim ili inostranimpovjeriocima u odreõenom trenutku.

6



što je granična sklonost potrošnji javnih dohodaka, po pravilu izraženija u poređenju sagraničnim sklonostima potrošnji koju iskazuje sektor stanovništva i sektor privrede.8

U uslovima zatvorene privrede ukupna proizvodnja, odnosno bruto domaći proizvod - Y jednak je zbiru lične (C) i investicione potrošnje (I) uvećanoj u ovom slučaju za vrednostdržavne potrošnje, odnosno Y = C + I + G.

Dodavanjem veličini lične potrošnje - C iznos investicija - I, tačka ravnoteže se pomera iz r1 ur2.Posledica ove translacije je porast dohotka sa OY1 na OY2.Ukoliko se pak, krivi agregatne tražnje C + I dodaju i državni rashodi (G), onda se krivaagregatne tražnje pomera još više nagore što za posledicu ima translaciju ravnotežne tačke izr2 u r3 i rast dohotka sa OY2 na OY3 (slika 2).Pod idealnim pretpostavkama tačka r3 će se nalaziti na nivou pune zaposlenosti.Kao što se može zapaziti sa slike 2, sa relativno manjim pomeranjem krive agregatne tražnjeusled rasta budžetskih rashoda (pomjeranje krive agregatne tražnje C + I na C + I + G) došlose do srazmerno većeg porasta proizvodnje (pomeranje sa OY2 na OY3).

Ova relacija se može napisati u vidu DY = DG x m, što znači da je porast proizvodnje jednak

proizvodu uvećanja državne potrošnje (DG) i multiplikatora državne potrošnje (m).

Slika 2 - Dinamiziranje razvojne performanse uključivanjem investicija i državne potrošnje umodel

U slučaju uravnoteženog budžeta rashodi su jednaki budžetskim prihodima. Ovaj uslovmoguće je napisati kao:G = T (1)

U slučaju da je G > T onda postoji stanje tzv. budžetskog deficita i obrnuto, u uslovima kada je G < T radi se o stanju koje karakteriše budžetski suficit. Polazeći od premise da je graničnasklonost ličnoj potrošnji relativno stabilna kategorija, odnosno ako se pretpostavi da je lična

potrošnja (C) funkcija dohotka (Y), a da su ostale komponente agregatne tražnje nezavisne promenljive, proizilazi da će u uslovima nepotpune zaposlenosti u privredi svaki autonomni porast državne potrošnje posredstvom multiplikatora delovati na povećanje agregatne tražnje,i obrnuto, svaki autonomni rast državnih prihoda će posredstvom multiplikatora delovati nakontrakciju agregatne tražnje.Matematički formalizovana ova zavisnost dobija sledeću interpretaciju:C = c (Y - T) (2)

pri čemu je:

8 Komazec, S., Makro ekonomija, Institut za preduzetništvo i razvoj "Braòa Kariò", Beograd, 1992., str. 449.

7



c - granična sklonost ličnoj potrošnjiT - iznos budžetskih prihoda.Zamenom veličine C iz jednačine 2 u polaznu jednakost 1 dobija se sledeći izraz:Y = c (Y - T) + I + G + X (3)gde je X vrednost neto izvoza (vrednost izvoza - vrednost uvoza).

Sređivanjem jednačine 3 uz zadržavanje pretpostavke o egzogenom karakteru svihkomponenata agregatne tražnje izuzev lične potrošnje (C), dobija se sledeća formula zaizračunavanje veličine proizvodnje, odnosno BDP: (4)

Iz jednačine 4 proizilazi:

Pod pretpostavkom da je vrednost granične sklonost potrošnji (c) manja od 1 proizilazi da je :

odnosno da je:

Relacija 6 je ključna za analizu uticaja fiskalne politike na razvojnu performansu privrede.

Njena ekonomska interpretacija je sledeća.Pri identičnom uvećanju državnih rashoda i prihoda, neto efekat fiskalne politike na agregatnutražnju je pozitivan.Ovo iz osnovnog razloga što je ukupni ekspanzivni efekat porasta državnih rashoda uapsolutnom iznosu veći od negativnog efekta ekvivalentnog uvećanja državnih prihoda.To nadalje znači da efekat uravnoteženog državnog budžeta na formiranje agregatne tražnjenije neutralan. Neto efekat fiskalne politike na veličinu agregatne tražnje neposrednije jefunkcija dinamike državnih prihoda i rashoda, nego što zavisi od pozitivnog ili negativnog

predznaka njihovog salda.Imajući u vidu različito relativno dejstvo državnih rashoda i prihoda na agregatnu tražnju ustvarnosti se može dogoditi da zbog smanjenja obima finansiranja, i pod uslovom da je

ostvaren budžetski deficit, fiskalna politika bude restriktivna, odnosno da kod suficitnogfinansiranja ona bude ekspanziva.S obzirom da je u polaznom obrascu implicitno važila premisa o homogenosti državnih

prihoda i rashoda u odnosu na njihov uticaj na dinamiku agregatne tražnje, iz jednačine 6 proizilazi sledeća relacija, koja ujedno predstavlja multiplikator uravnoteženog državnog budžeta:

Jednačina 7 u fiskalnoj teoriji i politici predstavlja dobro poznatu teoremu uravnoteženog budžeta ili Havelmovu teoremu, koja glasi: "Ako je funkcija potrošnje linearnog oblika, i ako

8



su ukupne privredne investicije konstantne, prihodi od poreza T, koji se u celosti potroše, povećavaju proizvodnju za iznos T, ostavljajući pri tom ukupni raspoloživi dohodak i ličnu potrošnju nepromenjenim veličinama."9

To drugim riječima znači da javni rashodi imaju multiplikatorski efekat na proizvodnju.Logika multiplikacije državne potrošnje na proizvodnju, zaposlenost i kretanje dohotka bi

mogla biti sledeća.U zavisnosti od sklonosti potrošnji, vlasnici dohotka koji je dobijen po osnovu javnih rashoda(javni radovi, proširenje državnih preduzeća i tome slično) jedan deo koriste za kupovinu

potrošnih dobara, usled čega se spiralom prelivanja dohotka stvara krug sekundarne potrošnjekoja stimulativno deluje na proizvodnju i zaposlenost."Delovanje javnog sektora i javne potrošnje u ovom procesu obično se zaboravlja; oni se

javljaju samo kao inicijalni faktor ovog procesa, dok se celokupan proces multiplikacijeodvija u okviru svih sektora privrede." 10

Pravilo uravnoteženog budžetskog multiplikatora je od izuzetnog značaja u proceniefikasnosti mera razvojne funkcije fiskalne politike. U slučaju povećanih javnih rashodafinansiranih povećanjem novčane mase ili prodajom obveznica privatnom sektoru, ukupan

uticaj fiskalne politike na realnu ekonomiju determinisan je karakterom transmisionihmehanizama monetarne politike na privredni rast.Prema tome, u ovom slučaju vrlo je teško izdvojiti čist uticaj fiskalne politike od pratećihefekata monetarne politike.Suprotno toj činjenici, teorija o multiplikovanom uticaju uravnoteženog budžeta preciznokvantificira čist uticaj fiskalne politike.U osnovi njena poruka je da se fiskalnom politikom može značajno uticati na proizvodnju izaposlenost.Analogno tome, može se zaključiti da fiskalna politika predstavlja prvorazrednu komponentu

politike razvoja, kao i politiku podsticanja regionalnog razvoja..Pravilo multiplikatora uravnoteženog budžeta nalazi se u osnovi kejnsijanskog objašnjenjanedeficitarnog finansiranja u funkciji podržavanja rasta proizvodnje i zaposlenosti.Ukratko, ovo pravilo govori da nije neophodan budžetski deficit u cilju obezbeđenja punezaposlenosti, uz pretpostavku da kreatori makroekonomske politike u zadovoljavajućemstepenu prošire javni sektor. Multiplikator uravnoteženog budžeta se temelji na premisi pokojoj promene u javnim rashodima namenjene kupovini roba i usluga imaju daleko izraženijiuticaj na privredni rast u poređenju sa ekvivalentnim promenama u poreskim (budžetskim)

prihodima.Ipak, treba napomenuti da teorija o multiplikatoru uravnoteženog budžeta ne tvrdi da su

promene u javnim rashodima nedvosmisleno efikasnije sredstvo makroekonomske kontrole u poređenju sa promenama u javnim prihodima.

Ovo iz osnovnog razloga što se promene u poreskim zahvatanjima lakše koncipiraju i u praksi jednostavnije realizuju u poređenju sa promenama u budžetskim rashodima.One takođe mogu imati širi regionalni uticaj u odnosu na promene javnih rashoda, koje posvojoj prirodi teže prostornoj koncentraciji.Stimulativni uticaj na dinamiku privrednog razvoja se može obezbediti stvaranjem

budžetskog deficita. Do budžetskog deficita se dolazi na dva različita načina: povećanjem budžetskih rashoda uz iste prihode i smanjenjem budžetskih prihoda uz iste rashode.

9 Haavelmo, T., Multiplier Effects of Balanced Budget, Smithies and Butters, Readings in Fiscal Policy, vol VII, Rich andIrwin, Illionis, 1955., p.339.

10 Komazec S., Makro ekonomija, Glas "ABC", Beograd, 1992., str. 447.

9



Uz apstrahovanje postojanja novčanog tržišta, dolazi se do zaključka po kome su efekti rasta budžetskih rashoda uz iste prihode na nacionalni dohodak veći od efekata smanjenja budžetskih prihoda uz iste rashode.

4.2 Premeštanje kapitala kao posledica rasta javnog duga

Razlika između veličine državnih rashoda i prihoda predstavlja pozitivan ili negativan saldo budžeta.Ovaj saldo govori o obimu kreditiranja ili pozajmljivanja javnog sektora.U savremenim uslovima, po pravilu, država troši više u odnosu na svoje prihode.Zbir prethodnih budžetskih deficita države predstavlja kategoriju javnog duga. Javni dug nijehomogena kategorija.Pored toga što se razlikuje unutrašnji i spoljašnji javni dug, različit je i period na koji sedržava zadužuje.Kratkoročni državni dug služi uglavnom za pokriće budžetskog deficita, a dugoročni za

podržavanje privrednog rasta. Zaduživanjem i vraćanjem javnog duga država interveniše na

tržištu novca.Svojim operacijama u vezi javnog duga, država utiče na visinu kamate i kurseve obveznica.Kupovinom i prodajom državnih hartija od vrednosti, tj. brojnim operacijama na otvorenomtržištu država deluje na smirivanje konjunkture u inflacionim periodima, odnosno deluje naoživljavanje proizvodnje u recesionim periodima.Odgovor na pitanje o prirodi ekonomskog uticaja javnog duga je u direktnoj zavisnosti odtoga na koji način država dolazi do sredstava namenjenih javnom dugu, kao i od načinakorišćenja prikupljenih sredstava.Ukoliko se javni dug temelji na domaćoj štednji, efekti takve politike su prvenstvenoantiinflacionog, odnosno stabilizacionog karaktera. Nasuprot tome, javni dug koji seneposredno bazira na emisiji novca, odnosno na zaduživanju države kod centralne banke ima

po pravilu inflatorne efekte. Kreiranje novca bez robnog pokrića, tj. deficitno finansiranje,dovodi do kvalitativnih i kvantitativnih promena efekata javnog duga u privredi.Javni dug produkuje brojne promene u alokaciji resursa iz privatnog u javni sektor čime seremeti tržišni mehanizam, povećavaju ukupni troškovi usled neefikasnosti upotrebe kapitala, asve to logično ima za posledicu inflaciju.Jednom rečju, državni dug odnosi sve veće iznose štednje sa tržišta kapitala uz istovremeni

porast trošenja rastućeg dijela BDP.Međutim, u sklopu istraživanja mogućeg uticaja javnog duga na dinamiku privrednog rasta unekoj zemlji posebno je značajno delovanje javnog duga na efekat istiskivanja.

Na osnovu zaključka po kome je moguće obezbediti stimulativni uticaj budžetskih rashoda narazvojnu performansu, Kejns je inaugurisao mehanizam deficitnog finansiranja kao jedan odključnih postulata makroekonomske politike.Do tog vremena stav po kome je država obavezna da vodi politiku uravnoteženog budžeta uekonomskoj teoriji je bio apsolutno neprikosnoven. U vreme recesije, smatrao je Kejns,neophodno je delovati na poveòanje tražnje mehanizmom državnih rashoda.Rast državnih rashoda se ne sme obezbeđivati uvećanjem poreza privatnim investitorima

budući da bi to delovalo u pravcu smanjenja i onako nedovoljne privredne aktivnosti.Zbog toga povećanje agregatne tražnje, po Kejnsu, treba obezbediti rastom javnih rashoda izizvora kao što su izdavanje državnih obveznica, emisija novca itd.Dinamičan privredni rast u sledećoj fazi konjunkturnog ciklusa obezbediće državi veće iznose

poreza, a time i vraćanje javnog duga u periodu kada je neophodno delovati na snižavanje

agregatne tražnje.

10



Premda su opservacije Kejnsa po napred objašnjenom pitanju u osnovi prihvatljive, u praksi je dolazilo do različitih deformacija i zloupotreba javnog duga kao instrumenta fiskalne politike. Naime, stav o deficitnom finansiranju budžetske potrošnje je često bivao zloupotrebljavan, budući da je on omogućavao državi zaduživanje i trošenje sadašnje na račun budućih

generacija kao i prekomerno štampanje novca.Afirmaciji javnog duga kao oblika fiskalnog instrumenta značajno je doprineo razvojfinansijskih tržišta, bankarskih aktivnosti i berzanskih poslova.U makroekonomskoj teoriji dominira stav po kome afirmacija javnog duga korespondira sarazvojem finansijskog tržišta i dostizanjem visokog društvenog proizvoda po stanovniku uzemljama razvijenog tržišta.U kontekstu analize mogućeg uticaja javnog duga na dinamiku privrednog rasta tri se pitanjanameću svojim značajem:1) poteškoće servisiranja velikog javnog duga,2) gubitak efikasnosti privređivanja zbog oporezivanja i3) usporavanje ekonomskog rasta kao neminovne posledice istiskivanja akumulacije kapitala

prouzrokovanog velikim javnim dugom.11

Uredno servisiranje obaveza po osnovu javnog duga tj. uredno plaćanje kamata i vraćanjedela glavnica u prošlosti uzetih zajmova podrazumeva korišćenje velikog dela novostvorenog

proizvoda zemlje.Zbog otplate kamate i glavnice javnog duga smanjena je količina novca koju bi država moglakoristiti za finansiranje javnih potreba.Krajem osme decenije dvadesetog veka zemlje poput Brazila i Meksika bile su prinuđene datrećinu vrednosti izvoza upotrebe za servisiranje svojih spoljnih dugova. Servisiranje spoljnogduga per se znači smanjenje mogućnosti potrošnje nacije. Ukratko, otplata prispelih kamata

po osnovu javnog duga podrazumeva neophodnost smanjivanja tekuće potrošnje zbogneophodnosi povećanja izvoza roba i usluga.Oporezivanje - Isplata javnog duga podrazmeva plaćanje kamata poveriocima. Da bi se

prikupila sredstva za plaćanje kamata moraju se nametnuti porezi. Porezi logično umanjujuraspoloživi dohodak i destimulativno deluju na preduzetniôke aktivnosti. Otplata javnog duga

putem visokih poreza tereti ne samo sadašnje već i buduće generacije poreskih obveznika.Učinak istiskivanja - Najozbiljnija negativna posledica javnog duga na privredni razvoj ječinjenica da on deluje na premeštanje privatnog kapitala (displacement of private capital).12

Premeštanje finansijskih sredstava u javni dug dovodi do smanjenja investicija i rastakamatnih stopa (slika 3). Posledice ovih događanja su usporeni ekonomski rast i pad životnogstandarda. U dugom roku, rast kamatne stope uslovljava smanjenje privatnih investicija iopadanje stope privrednog rasta. Na ovaj način dugoročno fiskalna politika može delovati na

smanjenje realnog BDP.Rast javnog duga takođe može uticati na opadanje sklonosti ka štednji sektora stanovništva, budući da rast državnog duga podrazumeva rast poreza za plaćanje državnog duga.

11 Samuelson, P., Nordhaus, W., op. cit. s. 632.

12 Država svojim zaduživanjem ograniôava koliôinu novca koju bi privatni sektor (privatna preduzeòa) mogao posuditi,npr. u zemlji, posebno kada je pristup sredstvima iz inostranstva ograniôen (crowding out effect). U trenutku prodajedržavnih obveznica premješta se štednja stanovništva koja, umjesto da se ulaže u kuòe, dionice ili obveznicepreduzeòa, odlazi u državne obveznice. Na taj naôin javni dug djeluje na smanjenje proizvodnje, plata i dohodaka.Prevelik javni dug destabilizuje domaòu ekonomiju moguòim poveòanjem inflacije, te rastom kamatnih stopa nakreditestanovništvu i preduzeòima. Preveliki javni dug smanjuje moguònosti rasta BDP (umjesto akumulacije privatnogkapitala dolazi do akumulacije državnog duga).

11



Posebno značajno pitanje je da li finansiranje državnih rashoda pomoòu zajmova predstavljaveće opterećenje za buduće generacije u poređenju sa porezima koji predstavljaju finansijskinamet sadašnjim generacijama.

Slika 3. Premeštanje kapitala kao posledica rasta javnog duga

Eliminisanje posledica efekata istiskivanja je neuporedivo manje značajno pitanje ukoliko jeizraženija međunarodna mobilnost kapitala i njegov priliv u posmatranu tržišnu privredu.Logično je da do uvećanog priliva stranog kapitala može doći zbog viših kamatnih stopa unjoj u poređenju sa prosečnim nivoom kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala.Kod finansiranja budžetskog deficita visina kamatne stope posebno dobija na znaćaju kada se

ekspanzivna fiskalna politika realizuje u uslovima ograničenja ponude novca u cilju sniženjainflacije.Finansiranje budžetskog deficita deluje na povećanje tražnje za novcem, dok centralnemonetarne vlasti ograničavaju njegovu ponudu.Ovakve mere ekonomske politike deluju na brz rast kamatnih stopa.Rast kamatnih stopa na posmatranom nacionalnom tržištu deluje na rast tražnje vrednosnih

papira date zemlje, što uslovljava priliv stranog kapitala i samim tim uvećanje vrednostispoljnog duga.Servisiranje spoljnog duga zahteva da deo realne vrednosti nacionalne proizvodnje budestavljen na raspolaganje drugim zemljama, što sa svoje strane može izazvati smanjenjerealnog BDP u budućnosti.

Rastuća strana tražnja domaćih vrednosnih papira uslovljava rast strane tražnje za valutom posmatrane zemlje koja je neophodna za njihovu kupovinu. Posledica ovog je rast deviznogkursa nacionalne valute, što je u funkciji smanjenja izvoza i poveòanja uvoza.Sniženje neto izvoza ima negativan uticaj na domaću privredu: u izvoznim i u uvozno-konkurentnim granama dolazi do smanjenja nezaposlenosti i proizvodnje.Ukratko, prvobitni stimulativni uticaj budžetskog deficita može biti oslabljen ne samo naračun efekta istiskivanja, već i na račun negativnog efekta neto izvoza.Istovremeno, priliv stranog kapitala uvećava unutrašnje resurse i utiče na relativno sniženjekamatnih stopa na domaćem tržištu.Zahvaljujući ovom uticaju efekat istiskivanja se relativno smanjuje.

5. Elementi i ciljevi oporezivanja u savremenom fiskalnom sistemu

12



U savremenoj ekonomskoj i finansijskoj teoriji posebna se pažnja poklanja finansiranjuopštedruštvenih potreba države, odnosno društvene zajednice.То uključuje dva elementa: s jedne strane, obezbeđenje dovoljnog nivoa raspoloženihsredstava u zakonom određenom roku i drugo, efikasnu raspodelu prikupljenih sredstava na

budžetske korisnike.Тако u osnovne oblike društvenih ili javnih prihoda spadaju: porezi, doprinosi, takse, carine, parafiskaliteti i dr.Као jedna od posebno značajnih karakteristika svih oblika javnih prihoda jeste obaveznostkoju utvrđuje država, odnosno uže društvene zajednice.Druga njihova karakteristika iz koje i proizilazi njena funkcija jeste čisto ekonomska – oni ne

podležu zakonima tržišta, odnosno uticaju ponude i tražnje. Njih u osnovi utvrđuju organi društvene zajednice, zbog čega imaju javno-pravni karakter.Fiskalni prihodi služe za finansiranje društvenih potreba (pokriće javnih rashoda) koje јавнаvlast čini u vršenju svojih funkcija.Principi korišćenja i efekti javnih sredstava znatno se razlikuju od principa reprodukcije

sredstava privrednih subjekata. Ток cirkulacije i povraćaja ovde, uglavnom, ne postoji, osimкада se radi о prihodima iz neposredno proizvodne funkcije države (originalni javni prihodi).Porezi su osnovni oblik ili instrument formiranja javnih prihoda, pokrića budžetskih rashoda izadovoljavanja javnih potreba.Danas mnogi finansijski teoretičari savremenu državu nazivaju „poreskom državom“, jer želenaglasiti kakav značaj za nju imaju porezi.Za sada, međutim, još ne postoji jedinstveno gledište i stav u vezi s pitanjem šta su porezi,možda i zbog toga, jer su porezi istorijska kategorija koja se vrlo često menjala kroz svedruštveno-ekonomske formacije, u gotovo svim vremenskim periodima.

5.1 Elementi oporezivanja

Oporezivanje nacionalnog dohotka је vrlo složen ekonomski, finansijski, socijalni i politički problem. То zahteva da se problematika oporezivanja raščlani na određene elemente kojimase sprovodi i čije izučavanje olakšava istraživanje celokupne problematike poreza. Svinavedeni elementi oporezivanja dele se na lične i materijalne.1. Lični elementi porezaLični elementi poreza odnose se na fizička i pravna lica која imaju aktivnu ili pasivnu ulogu uoporezivanju. U lične elemente oporezivanja se obično svrstavaju sledeći: a) Poreska vlast se odnosi na javno-pravna tela u čiju se korist naplaćuje porez;

organi koji razrezuju i naplaćuju porez.13

b) Poreski obveznik је fizička ili pravna osoba која је obavezna da snosi poreski teret. Svakolice које zakon utvrdi ima da bude poreski obveznik.Pasivni poreski subjekt је fizička ili pravna osoba која mora plaćati porez.Aktivni poreski subjekt је država, odnosno neka niža društveno-politička zajednica која ima

pravo da razrezuje i naplaćuje porez.c) Poreski platilac је, dakle, ona osoba која stvarno plaća porez u nameri da ga kasnije prevalina nekog drugog.d) Poreski destinatar је osoba која konačno stvarno snosi poreski teret, bez obzira da li јеistovremeno poreski obveznik.

2. Materijalni elementi poreza

13 Popović, 2008, str. 514-529)

13



Kao materijalni elementi oporezivanja obično se u ekonomskoj i fiskalnoj literaturi i praksinavode sledeći: 14

a) Poreska osnovica – vrednost која služi za utvrđivanje poreske obaveze i то najčešće uvisini dohotka kod neposrednih poreza, odnosno vrednost robe i usluga kod posrednih;

b) Poreska jedinica – deo poreske osnovice prema којој se izračunava poresko opterećenje,

c) Poreska stopa – broj novčanih jedinica које se ubiraju od poreske osnovice.d) Poreska tarifa – sistematizovan pregled poreskih jedinica i odgovarajućih poreskih stopa;e) Poreske liste – spiskovi poreskih subjekata, njihova imena i prezimena i iznos poreza kojitreba da plate;f) Poreski katastar – posebni spisak poreskih obveznika koji se vodi kod nadležnog poreskogorgana u kojem se uvode svi elementi poreskih obveznika potrebni za razrez poreza.g) Poreski objekt – svako ekonomsko stanje које zakonodavcu daje pravo i osnovu da uvede

porez npr. imovina, dohodak, prinos od neke delatnosti, prenos imovine, nasleđe i pokloni i dr h) Poreska sposobnost– uopšte ekonomska sposobnost subjekta da plaća porez.i) Proporcionalna metoda oporezivanja – primena iste poreske stope, bez obzira na visinu

poreske osnovice;

j) Progresivna metoda oporezivanja – primenjuje se kada је povećanje poreske stope sve većel) Degresivna metoda oporezivanja – ukoliko se poreska stopa brže smanjuje od poreskeosnovice;k) Restitucija poreza – postupak da kada se vrši povraćaj više plaćenog ili pogrešno ubrzanog

poreza;m)Poreska opomena – ukoliko poreski obveznik ne plati porez u određenom periodu, naplatase vrši prisilnim putem.n) Prisilna naplata – mera која se preduzima nad poreskim obveznikom koji nije platio porezni posle opomene;nj) Poreske olakšice – smanjenja poreza која se vrše smanjenjem poreske osnovice,smanjenjem stope ili nekim drugim korekcijama које zakon predvidi

5.2. Ciljevi poreza

Danas se naročito, као i u ranijim istorijskim periodima, s osnovom postavlja često pitanje:Koji је cilj plaćanja poreza, šta se na ovaj način želi, а šta se realno može postići? Šta se uтом shvatanju ciljeva oporezivanja promenilo?U davanju odgovora na ova i slična pitanja finansijska teorija, а posebno fiskalna praksa dajurazličite, često i suprostavljene odgovore15 Porezi su od svog uvođenja као osnovnih izvora za finansiranje opštedruštvenih potreba odnajstarijih vremena do danas ostali osnovni oblik formiranja javnih sredstava koji služe као

izvor za pokriće savremene države.Dakle, porezima se mogu ostvariti i različiti ekonomski-politički ciljevi.Porezi se u savremenoj državi koriste као jedno od vrlo efikasnih instrumenata ekonomske isocijalne politike.Uglavnom, primenom poreza mogu se postići dva osnovna cilja. То su:

– _fiskalni i – _nefiskalni cilj16

5.2.1 Ekonomski ciljevi poreza

14 Mehl и др, 1984, стр. 67715 Anđelković i dr, 2006, стр. 67-7916 Ignjatović, 1997, str. 67-97

14



Porezi imaju, pre svega, fiskalni cilj onda kada im je osnovna svrha uvođenje i prikupljanjenovih finansijskih sredstava potrebnih za finansiranje javnih rashoda, vezanih za pokrićedruštvenih potreba.

Nefiskalni ciljevi oporezivanja su takvi ciljevi koje bi danas, prema savremenoj finansijskojteoriji i politici, trebalo ostvariti preko delovanja poreza u sferi ekonomske politike,

stabilizacije, regulisanja domaće potrošnje, visine i strukture zaposlenosti i dr.Porezi bi trebalo da, uz budžetsku politiku u celini, osiguravaju određena ekonomska,socijalna, politička, demografska i druga delovanja u razvoju.Porezi su као instrumenti ekonomske politike vrlo efikasno sredstvo u upravljanjuekonomskim kretanjima, а posebno potrošnje, u ekonomskoj politici jedne zemlje.Danas se uglavnom prihvatio stav u finansijskoj teoriji da је delovanje poreza najefikasnije uregulisanju domaće potrošnje, tražnje i preraspodele nacionalnog dohotka.Ekonomski efekti oporezivanja u savremenom poreskom sistemu održavaju se u njihovim

brojnim regulatornim područjima delovanja. Neki od njih su: ponašanje, kretanje cena i struktura cena; razvoj grana i oblasti; međunarodnarazmena; oblik preduzeća i proces koncentracije rada i sredstava; privredna kretanja; novčana

tražnja i kupovna snaga na tržištu; efikasnost i visina investicija; regionalni razvoj i sklonostštednji (akumulaciji) i dr.Svaki porez se odražava na cene.Indirektni porezi ili posredni porezi – redovno, direktni – u određenim uslovima.Indirektni porezi kroz prevaljivanje i ugrađivanje u cenu proizvoda ili usluga, dovode do

porasta cena. Promenom stope oporezivanja i opterećenja, država može delovati na razvojodređenih grana i oblasti, bilo opterećenjem, bilo povlasticama.Poreskom politikom (subvencijama, olakšicama, oslobađanjem oporezivanja) država možedelovati na ubrzavanje ekonomskog razvoja određenih regiona, zaostalih područja, ali isprečavati preteranu koncentraciju industrije u pojedinim regionima ili industrijskim centrima,i то putem dodatnih oblika poreza na tako locirane kapacitete.

Na međunarodnu razmenu država može snažno delovati preko većeg ili manjeg carinskogopterećenja, odnosno uvođenjem posebnih oblika poreza na određene uvozne proizvode.Raznim oblicima vrlo razvijenog diferenciranog oporezivanja, država može delovati naolakšanje ili otežavanje koncentracije kapitala, fuzije i integracije preduzeća.

5.2.2. Politički ciljevi poreza

Porezima i uopšte poreskom politikom se, što se danas redovno radi, može delovati naneutralizaciju suvišne novčane kupovne snage na tržištu, neutralizaciju povećanja cena,suvišne emisije novca i kredita i time delovati stabilizaciono.

То је i smisao savremene fiskalne politike.Svako povećanje poreza dovodi do smanjenja raspoloživog dohotka, а ukoliko država javnimrashodima ne troši тако prikupljena sredstva –može doći do pada potrošnje, dohotka deflacije.I obrnuto.Porezi se sve više podešavaju društvenom razvoju, тако da se mogu koristiti za jačanje iliakumulacije ili potrošnje.Progresivnim oporezivanjem se može delovati na pravilniji raspored nacionalnog dohotka pogrupama stanovništva, što može imati, s jedne strane, snažno socijalno delovanje, а, s druge,veliki uticaj na ponašanje akumulacije i potrošnje u privredi.Progresivnim oporezivanjem može se oduzeti deo dohotka iznad određenog nivoa, koji bi severovatno štedeo, а sada se usmerava na potrošnju, naravno preko povećanja javnih rashoda,

što dovodi i do izmene strukture potrošnje (smanjenje lične, uz povećanje javne potrošnje).

15



Na тај način porezi se javljaju као sredstvo protiv sterilne štednje, а posebno u fazi depresije inestabilnosti.Porezi time postaju instrument za širenje domaćeg tržišta i potrošnje, odnosno sredstvo protivnastanka recesije.Država bi mogla da dođe do potrebnih sredstava čistom emisijom novca, ако bi то bio jedini

cilj koji ona želi da ostvari porezima. Posle izmirenja poreske obaveze, poreskim obveznicimaredovno ostaje manje dohotka za trošenje.Тако se porezi koriste za regulisanje kupovne snage i potrošnje na tržištu, odnosno zadelovanje na politiku usmeravanja dohotka.Dakle, sve jača intervencija države na tržištu, i u privredi uopšte, naročito posle usvajanja„fiskalne teorije i politike“, dovodi do sve raznovrsnijih oblika, delovanja poreza, jasno uzdruge instrumente ekonomske politike na području investicija, monetarno-kreditne politike,

politike dohotka, spoljno-trgovinske politike i drugo.

6. Fiskalni sistem Republike Srbije

Sistem finansiranja javnih prihoda u Republici Srbiji као jedinstven, konzistentan iuravnotežen sistem javnih prihoda i sistem javnih rashoda koji је započeo da se primenjuje1992. i krajem 1998. godine nije dao očekivane rezultate, pa је čak došlo i do značajnihodstupanja od zakonom inaugurisanih rešenja.Sa promenom vlasti oktobra 2000. godine započeo је novi proces temeljite i radikalneizmene, između ostalih, i fiskalnog sistema u Rebublici Srbiji.Fiskalna reforma је zamišljena тако da se realizuje u nekoliko sukcesivno postavljenih faza.U prvoj fazi, u proleće 2001. godine, donet је niz novih zakona iz ove oblasti koji su, sviskupa, trebalo da obezbede ostvarenje ciljeva politike nove republičke vlade, koji se mogusvesti na sledeće: 1) obezbeđenje socijalne sigurnosti, 2) otklanjanje nasleđenih dispariteta, 3)maksimalno moguća štednja i dr.Тако је prva faza fiskalne reforme obuhvatala u prvom redu sistem javnih prihoda. Radikalnemere su imale za cilj, između ostalog, i otklanjanje fragmentarnosti u ovom sistemu како bi seon učinio transparentnim, čime bi se poboljšala njegova neutralnost, uspostavila horizontalna

jednakost, poboljšala vertikalna pravičnost i otpočela decentralizacija.Kako bi se ovi zadaci mogli ostvariti u što kraćem roku, doneto је više zakona iz ove oblasti,као što su:

– Zakon о izmenama i dopunama Zakona о javnim prihodima i javnim rashodima, – Zakon о izmenama i dopunama Zakona о lokalnoj samoupravi, – Zakon о obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet,

– Zakon о akcizama, – Zakon о porezu na dohodak građana, – Zakon о porezu na dobit preduzeća, – Zakon о porezima na imovinu, – Zakon о porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara – Zakon о porezu na finansijske transakcije, – Zakon о porezu na fond zarada,

- Zakon о jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenuiskorišćavanjem posebnih pogodnosti

Sledeća etapa u reformi fiskalnog sistema Republike Srbije nastupila је krajem 2002. godine.Tada је izmenjeno i dopunjeno više postojećih zakona i то:

– Zakon о porezu na promet, – Zakon о porezu na dobit preduzeća,

16



– Zakon о porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, – Zakon о porezima na imovinu, – Zakon о porezima na dohodak građana, – Zakon о akcizama,а donet је i potpuno nov zakon о poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji је uredio

postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda, prava i obaveze poreskih obveznikaкао i njihovu registraciju, те inaugurisao sistem poreskih krivičnih dela i poreskih prekršaja.Aprila 2003. а potom i sredinom 2004. godine, dopunjeni su i izmenjeni sledeći poreskizakoni:1) Zakon о porezu na dobit preduzeća,2) Zakon о akcizama,3) Zakon о porezu na finansijske transakcije i4)Zakon о poreskom postupku i poreskoj administraciji, da bi potom, jula 2004. godine, biliizmenjeni Zakon о porezu na promet i Zakon о porezu na dobit preduzeća, а donet је i

potpuno nov Zakon о porezu na dodatu vrednost.Krajem 2004. godine donosi se i Zakon о porezu na premije neživotnih osiguranja.

Ovim zakonskim reformama fiskalnog sistema u Republici Srbiji usvojen је sistem javnih prihoda koji uključuju: prihode kojima se finansiraju prava i dužnosti Republike i poslovi izadaci grada Beograda i opštine, као i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.U periodu posle 1. jula 2004. u Republici Srbiji sistem javnih prihoda čine:1. porezi, carine, druge uvozne dažbine, takse i naknade za korišćenje dobara od opšteginteresa,2. doprinosi za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja,3. lokalni javni prihodi i4. ostali javni prihodi.Istim zakonskim tekstom (član 10) izričito је predviđeno da se zakonom mogu uvesti sledećevrste poreza:1. porez na dobit preduzeća,2. porez na dohodak građana,3. porez na imovinu,4. porez na nasleđe i poklon,5. porez na prenos apsolutnih prava,6. porez na promet,7. akcize,8. porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara,9. porez на finansijske transakcije,Inače Zakon о poreskom postupku i poreskoj administraciji Republike Srbije (Službeni

glasnik RS, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003) u članu 2. poznaje dve vrste javnih prihoda.То su:1) porez (javni prihodi које naplaćuje Poreska uprava) i2) sporedna poreska davanja (u koje spadaju novčane kazne, kamate po osnovu dospelog аneplaćenog poreza i troškovi prinudne naplate poreza).Pored poreza, sistem javnih prihoda čine i takse i naknade.Као takse zakonom se mogu uvesti samo sledeći izvori prihoda i то:1. administrativne takse,2. sudske takse,3. komunalne takse i

4. registracione takse (Novi propisi iz oblasti javnih finansija RS, Službeni glasnik, 2003).

17



Takođe se zakonom mogu uvesti i određene vrste naknada po osnovu korišćenja određenihdobara od opšteg interesa. Te naknade mogu biti sledeće:1. naknade za korišćenje voda,2. naknade za korišćenje šuma,3. naknade za korišćenje puteva,

4. naknade za korišćenje zemljišta,5. naknade za korišćenje prirodnog lekovitog faktora,6. naknade za korišćenje rudnog blagaPrema novim zakonskim rešenjima iz proleća 2001. godine, u lokalne javne prihode spadaju:1. samodoprinos uveden za teritoriju opštine,2. lokalna komunalna taksa,3. pokrajinske i opštinske administrativne takse,4. prihodi које ostvare pokrajinski i opštinski organi,5. naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta,6. naknada za zaštitu i unapređenje životne sredU Republici Srbiji danas se sistem javnih prihoda zasniva, praktično, na fiskalnom sistemu, iz

koga se određeni deo prihoda ustupa državnoj zajednici, а određeni deo prihoda pripada gradui opštini, dok preostali deo čini budžet republike.Osnovni izvori prihoda republika danas čine:1) porezi, 2) takse, 3) naknade i 4) doprinosi.Među svim izvorima javnih prihoda najveći značaj i ulogu imaju porezi.Oni, praktično, predstavljaju i najveći deo javnih prihoda (čine čak 95% republičkog

budžeta).То znači da је poreski sistem i najznačajniji i najrazvijeniji i najrazuđeniji deo fiskalnogsistema naše zemlje.On zahvata prihode od privrede i od stanovništva, što znači da poreski obveznik koji је oličenu jednom licu (pravnom ili fizičkom) može da plaća (da bude obveznik) i više vrsta različitih

poreza. No, u regulisanju poreskog sistema i njegovom funkcionisanju nisu samo od značaja poreziveć još više i poreski podsticaji (u vidu oslobođenja i olakšica).Porez тако predstavlja (Grupa autora, 1974, str. 778) doprinos koji građani uplaćuju državi,lokalnoj zajednici ili drugim javnim telima radi pokrića rashoda za njihovu delatnost ili radinaknade za korišćenje određenih usluga.On se uvek utvrđuje zakonom i po svojoj funkciji predstavlja osnovni izvor budžeta države.Drugim rečima, porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim država od subjekata podnjenom poreskom vlašću prinudno uzima novčana sredstva bez neposredne protivčinidbe,neposredne protivusluge, u svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba ali i radi postizanja

drugih, prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva (Grupa autora, 1996, str. 3).Ovo pravo tj. ovlašćenje države da uvodi, utvrđuje, razrezuje i naplaćuje poreze predstavlja jedan, ali bitan atribut njenog suvereniteta.Plaćanje poreza omogućava da se zajednički život ljudi u određenoj državi nesmetano odvija.U gotovo svim savremenim državnim organizacijama političku vezu same države i njenih

podanika, sve više potiskuje ekonomska povezanost države i poreskih obveznika, koji suoličeni u podanicima те iste države 17

U vezi sa porezima i ovlašćenjem države da utvrđuje poreske obaveze svojih podanika – poreskih obveznika potrebno је ukazati i na pojam poreske vlasti. Naime, ovlašćenje države da svoje finansijske potrebe namiruje iz dohotka ili imovine licakoji se nalaze pod njenom vlašću, njenom jurisdikcijom, naziva se poreskom vlašću18 .

17 Allix, 1937, стр. 55918 Hensel, 1956, стр. 27

18



А sama volja države da se koristi svojom poreskom vlašću i da primenjuje svoju poresku jurisdikciju prema svojim državljanima i pravnim licima као poreskim obveznicima naziva sesubjektivno poresko pravo 19.Od kolikog је značaja uredno, blagovremeno i efikasno ostvarivanje i realizacija poreskogsistema za celokupno funkcionisanje i ostvarivanje svih društvenih funkcija govori i činjenica

da је najvišim pravnim aktima predviđena dužnost svih i svakog da pod jednakim uslovima israzmerno svojim materijalnim mogućnostima doprinose zadovoljavanju opštih društvenih potreba.Izbegavanjem ove pbaveze u potpunosti ili delimično ili neglagovremenim izvršavanjemutvrđenih obaveza po osnovu poreskih davanja i drugih davanja u vidu doprinosa i sl. ne samoda se krše zakonski propisi, već se i uzrokuju nedozvoljene posledice ili protivpravna stanja.Те posledice se u prvom redu manifestuju u nepotpunom ostvarivanju poreskih planova i

bilansa, а s druge strane se time u znatnoj meri utiče na zadovoljavanje opštih društvenih potreba i funkcionisanje državnih funkcija na raznim nivoima.

6.1 Porez na dodatu vrednost u Republici Srbiji

Porez na dodatu vrednost, као što је već rečeno, predstavlja opšti porez na potrošnju koji seobračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometadobara i usluga, као i na uvoz dobara.Predmet oporezivanja kod ovog novouvedenog fiskalnog prihoda naše republike је trojakoodređen.То može biti:1) promet tj. isporuka dobara uz naknadu,2)pružanje usluga које poreski obveznik brši uz naknadu u okviru obavljanja delatnosti3) uvoz dobara u Republiku Srbiju.Promet dobara је svaki prenos prava raspolaganja na materijalnim stvarima, dobrima i licu

које njima može raspolagati као vlasnik (posedovati ovlašćenja usus, fructus и abusus).Та dobra mogu da budu pokretne i nepokretne stvari, kao i voda, električna energija, gas itoplotna energija.Promet dobara koji predstavlja predmet oporezivanja može se javiti u više različitih vidova

poslovnih delatntios, као što su:1) prenos prava raspolaganja na dobrima uz naknadu na osnovu propisa državnih organa,organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave,2) predaja dobara po osnovu ugovora о lizingu ili na osnovu ugovora о prodaji plaćanjem,kada је predviđeno da se pravo raspolaganja prenosi najkasnije do momenta potpune isplate

poslednje kupoprodajne rate,3) prenos dobara komisionaru ili od komisionara primaocu,4) isporuka dobara po ugovoru na osnovu koga se plaća provizija pri prodaji,5) prenos dobara od vlasnika konsignateru ili od konsignatera primaocu dobara,6) isporuka dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca od materijalaisporučioca, pod uslovom da se ne radi о dodacima ili, pak, drugim sporednim materijalima.

No, pored ovako shvaćene isporuke dobara, ovde treba razlikovati i specifične slučajeveodnosno modalitete isporuke dobara .То su:1) sporedna isporuka i2) isporuka u nizu.

19 Vanoni, 1962, стр. 47

19



Prometom dobara uz naknadu se ne smatra, ali se s njim као predmetom porezivanja tj. predmetom utvrđivanja i plaćanja poreza na dodatu vrednost u potpunosti izjednačavaju isledeće delatnosti fizičkih lica odnosno preduzetnika:1) uzimanje dobara која su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebeosnivača, zaposlenih ili drugih fizičkih ili pravnih lica, pod uslovom da se porez na dodatu

vrednost koji је obračunat u prethodnoj fazi prometa na та dobra ili njihove sastavne delovemože odbiti u potpunosti ili srazmerno,2) svaki drugi promet dobara bez naknade (besteretno raspolaganje), kad iskazani rashod (каоšto su kalo, rastur, kvar, lom i sl.) iznad količine i obima odnosno procenta koji su utvrđeni

podzakonskim aktom republičke vlade. No, pored prometa dobara, као predmet oporezivanja kod poreza na dodatu vrednost javlja sei promet usluga.То su svi poslovi i radnje које preduzima fizičko ili pravno lice u okviru obavljanjadelatnosti, а koje ne predstavljaju promet dobara u smislu како је то već određeno.Тако se као promet usluga smatra i svako činjenje (pozitivna, aktivna radnja) као i nečinjenje(propuštanje, negativna, pasivna delatnost), ali i trpljenje (dopuštanje da se na štetu dobara,

imovine ili prava preduzme neka delatnost od drugog lica).Као promet usluga u smislu predmeta oporezivanja smatraju se, тако, naročito sledećedelatnosti:1) prenos i ustupanje autorskih prava као i prenos, ustupanje i stavljanje na raspolaganje

patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine2) pružanje usluga uz naknadu na osnovu propisa državnih organa, organa teritorijalneautonomije ili lokalne samouprave,3) predaja dobara proizvedenih po nalogu naručioca od materijala isporučioca,4) razmena usluga za dobra ili usluge (trampa),5) predaja jela ili pića za konzumaciju na licu mesta,6) ustupanje udela ili prava.Sa prometom usluga uz naknadu takođe se izjednačavaju u pogledu poreskopravnog tretmana

predmeta oporezivanja i sledeće delatnosti:1) upotreba dobara која us deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebeosnivača, zaposlenih ili drugih lica samo pod uslovom da se porez na dodatu vrednost, koji јеobračunat u prethodnoj fazi prometa za та dobra, može odbiti u potpunosti ili srazmerno,2) pružanje usluga које poreski obveznik izvrši bez naknade za lične potrebe osnivača,zaposlenih i drugih lica, i3) svako drugo pružanje usluga bez naknade.

No, nije svaki promet dobara ili usluga uz naknadu istovremeno i predmet utvrđivanja poreske obaveze kod poreza na dodatu vrednost.

Budući da је u našoj zemlji donošenjem Zakona о porezu na dodatu vrednost jula 2004.godine usvojen „ЕЗ model“ poreza koji se obračunava i plaća višefazno u svakoj pojedinačnojfazi poslovnih transakcija na iznos poreske osnovice po propisanoj poreskoj stopi, то је

potrebno da ukažemo na vrste i visine poreskih stopa.Za razliku od mnogih zemalja које danas uopšte poznaju ovu opštu vrstu poreza na potrošnju,а које u svom fiskalnom sistemu imaju jedinstvenu poresku stopu na promet dobara i usluga,uu Republici Srbiji su u primeni dve poreske stope za obračun i plaćanje poreza na dodatuvrednost.То su:1) opšta poreska stopa i2) posebna, niža poreska stopa, za određene vrste dobara i usluga.

Opšta stopa poreza na dodatu vrednost u Republici Srbiji iznosi 18% za oporezivi prometdobara ili usluga odnosno uvoz dobara.

20



Druga, znatno niža, posebna poreska stopa iznosi 8%. Ona se primenjuje na poresku osnovicuu prometu zakonom tačno predviđenih dobara i usluga.Porez na dodatu vrednost predstavlja opštu vrtus poreza na potrošnju čiji su obveznici sva licaкоја u okviru registrovane delatnosti vrše promet dobara i usluga odnosno uvoz dobara uznaknadu.

Ovaj se porez obračunava i plaća u visini opšte ili posebne poreske stope na svaku vrstuusluga ако se nalaze u u prometu. No, Zakon о porezu na dodatu vrednost, pored opšteg postupka koji је obavezan za sve vrste poreskih obveznika, predviđa i poseban, specijalni postupak oporezivanja za zakonomodređene kategorije poreskih obveznika.

7. Fiskalna politika Srbije u uslovima ekonomske krize

Ekonomska kriza u Srbiji je tipična platnobilansna kriza која је nastala nezavisno od globalneekonomske krize.Globalna ekonomske kriza је imala dodatni efekat jer је postojeće probleme uvećala i ubrzalaodređene uzročno-posledične reakcije.Dosadašnje visoke stope rasta bile su generisane na osnovu visoke agregatne tražnje.Strah od recesije neminovno nameće preispitivanja dosadašnjeg kursa monetarne i fiskalne

politike.Cilj ovog rada i јеste da se u svetlu postojeće ekonomske situacije sagledaju dosadašnje merei ukaže na eventualni dalji kurs fiskalne politike u Srbiji.

7.1 Transmisioni mehanizam globalne ekonomske krize

Svetska finansijska kriza је dovela do pada likvidnosti i redukovanja kreditnih plasmana u privredi. Otežan pristup finansijskim sredstvima redukuje investicije u privredni ciklus, što sedalje odražava na pad privredne aktivnosti.Prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda iz januara 2009. godine, procenjuje se da

је 2008. godine ostvaren globalni privredni rast od 3,4%. [1]

Prvobitna procena rasta za 2009. godinu od 2,2% је do sada u nekoliko navrata korigovana.Prema poslednjim procenama s kraja aprila, MMF је ponovo (treći put za šest meseci)revidirao najniže predviđanje privredne aktivnosti u svetu.

21



Prema том izveštaju, na globalnom nivou biće zabeležen pad privredne aktivnosti od 1,3% što је najslabiji ekonomski rezultat nakon Drugog svetskog rata.Fond је u poslednjoj reviziji izveštaja ukazao na jos drastičniji pad privredne aktivnosti irazvijenosti.Како se spoljnotrgovinska razmena Srbije oslanja na Nemačku i Italiju као najznačajnije

partnere, slabljenje konjunkture u ovim zemljama će se nagativno odraziti na izvoznemogućnosti regiona, а interesantno је primetiti da је Albanija jedina zemlja за koju se ne predviđa negativna stopa privrednog rasta.Realni rast BDP-а u Srbiji је za ovu godinu predviđena -2%, s tim da se i u 2010. godini

predviđa stagnacija privrednog rasta.Crna Gora i Bugarska su jedine zemlje regiona za које se predviđa negativan rast ekonomskeaktivnosti i u narednoj godini.Dvocifrena inflacija ove godine se predviđa jedino za Srbiju.Interesantna је procena po којој se očekuje pad deficita tekućeg bilansa sa preko 12% BDP-аna svega 3,6% u 2010. godini za Bugarsku.

Imajući u vidu mehanizam prelivanja finansijske krize, koji podrazumeva redukovanjekreditnih plasmana i smanjenje како izvozne, тако i domaće tražnje, uz istovremeni rast

22



valutnog, kreditnog i kamatnog rizika, očekivana posledica jeste depresijacija nacionalnevalute која dalje može dovesti do inflatornih pritisaka. [5]Izloženost depresijaciji imaju sve zemlje које beleže visok trgovinski deficit i visok nivospoljnog duga.Poseban problem predstavlja struktura spoljnog duga u којој dominantno učešće ima privatni

dug, naročito ukoliko је on značajno viši od raspoloživih deviznih rezervi.Dalje, najveću izloženost udaru depresijacije imaju zemlje u kojima је prisutan visok stepenindeksacije kredita.Banke su u uslovima svetske finansijske krize redukovale kreditne plasmane, povećale maržei podigle premije na rizike. Promenjeni uslovi kreditiranja i redukovani iznosi odobrenihkredita, ne samo klijentima nego i među bankama, značili su smanjen priliv inostranih kredita

bankama које posluju u Srbiji.Redukovanjem kreditne ponude, na domaćem tržištu se smanjuje količina deviza i samim timse osete efekti na kurs dinara.Međutim, ovo је samo jedan od faktora којi objašnjava zašto nam se desila depresijacijadinara.

Uzroci depresijacije su mnogo dublji i treba ih tražiti u samoj srži srpske privrede.Srbija se među evropskim zemljama s fleksibilnim režimom deviznog kursa po intezitetudepresijacije nalazila u sredini, а najveći pritisak na valutu zabeležen је u Poljskoj.

Rast nominalnog kursa dinara prema evru ubrzao se od januara do novembra 2007. i odseptembra 2008. do aprila 2009. godine.U том periodu је dinar ubrzano deprecirao prema evru u nominalnom izrazu. Registrovana sui dva intervala ubrzane realne deprecijacije dinara prema evru, u kojima је iz meseca u mesectrebalo dati sve više jedinica robe proizvedene u EMU nego godinu dana ranije.Prvi interval se podudario sa intervalom ubrzane nominalne deprecijacije dinara prema evru,dok је drugi interval bio za jedan mesec duži od intervala ubrzane nominalne deprecijacijedinara prema evru (otpočeo је u avgustu 2008. godine).Međunarodne stope rasta nominalnog kursa dinara prema evru i međugodišnje stope rastainflacije u EMU spram inflacije u Srbiji те rezultujuće međugodišnje stope rasta realnog kursa

dinara prema evru prikazane su na ilustraciji 5.

23



7.2 Sagledavanje mera monetarne i fiskalne politike u uslovima eskalacije svetske

ekonomske krize

Monetarna politika kao svoj osnovni instrument koristi referentnu kamatnu stopu. Ne negirajući značenje političkih momenata pri reguliranju kombinacije mera monetarne ifiskalne politike, fiskalnoj politici treba dati primat u sledećim slučajevima:•fiskalna politika pokazuje efikasnije delovanje na nivo potrošnje nego na reguliranjeinvesticija, dok je kod monetarne politike efekat obrnut;•fiskalna politika deluje efikasnije na regulisanje fiskalne potrošnje na domaćem tržištu;•u prevladavanju depresije fiskalna politika je efikasnija od monetarne koja pokazuje većuefikasnost u savlađivanju inflatornog buma.

U suvremenim uslovima koordiniranim korištenjem mera monetarne i fiskalne politike se postižu znatno povoljniji efekti i stoga ovom kompromisnom rešenju treba ipak dati primat.Efikasnost primene ovih mera uzetih u celini i odvojeno, zavisi ne samo od mera finansijske

politike koje se provode, već od karakteristika trenutka kao i specifičnosti razvoja svakezemlje.Prva raekcija NBS na udar ekonomske krize koji је otvorio proces depresijacije dinara bila јеdizanje referentne kamatne stope sa 15,75% na 17,75% (oktobar 2008. godine).Rast referentne kamatne stope imao је dvostruku funkciju – da zaštiti dinar od daljeg padavrednosti i da spreči inflatorni pritisak.Međutim, dalje povećanje referentne kamatne stope radi sprečavanja inflacije bi samo

pogoršalo ekonomsku situaciju jer nelikvidnost postaje sve izraženija, broj preduzeća u

stečaju se povećava, а proizvodnja beleži negativne stope rasta.

24



Rast kamatne stope u „normalnim“ okolnostima trebalo bi da privuče kapital u zemlju. Velikarazlika u visini kamatne stope na našem i evropskom finansijskom tržištu bila је stimulativnaza banke које posluju u Srbiji da uzimaju jeftine kredite od banaka matica i vrše njihov

plasman na domaćem tržištu.Takav mehanizam је imao za posledicu stvaranje apresijacijskih pritisaka.U kriznim i neizvesnim okolnostima, banke se odriču visoke kamatne stope NBS na dinarske

repo papire i prelaze u devize.U vandrednim okolnostima odbrana valute dizanjem kamatne stope је nedelotvorna.Ekonomski šokovi koji deluju nepovoljno na visinu bankarskog profita imaju veći uticaj nakreditnu aktivnost banaka nego referentne kamatne stope.Otuda је razumljivo što је u postojećim uslovima odziv kamatnih stopa poslovnih banaka namere centralne banke slabiji nego u prethodnom periodu.U tome је razlog što se primera radi i sniženje referentne kamatne stope Evropske centralne

banke do sada pokazalo nedovoljnim za oživljavanje kreditne aktivnosti poslovnih banaka.Druga reakcija NBS је bila iznuđena jer intervencija preko kamatne stope nije imala efekta – nije došlo do priliva kapitala, а dinar је i dalje depresirao.

NBS је zarad odbrane kursa dinara i straha od inflacije prešla na direktne intervencije

deviznim rezervama.Politika kontrolisane depresijacije imala је za rezultat znatno trošenje deviznih rezervi такоda su se one u jednom trenutku približile graničnoj vrednosti od 5 mlrd. evra.Tokom 2008. godine devizne rezerve su smanjene za око 20%, а samo u januaru ove godinesu opale za 13%.

25



Smanjena ponuda deviza se pokrivala iz deviznih rezervi, dok је s druge strane pad tražnje zadevizama usled smanjenja uvoza imao pozitivan efekat na smirivanje kursa nacionalne valute.Ovakav efekat је kratkoročnog karaktera, ukoliko ne dođe dо novog priliva kapitala izinostranstva.Smanjeni devizni prilivi će zajedno sa inflatornim pritiskom dovesti do poskupljenja robe i

reprodukcionog materijala iz uvoza po osnovu nižeg kursa. Da bi ublažila nastale pritiske, NBS је tokom poslednjeg tromesečja 2008. i početkom 2009. donela niz mera, usmerenih presvega na poboljšanje devizne likvidnosti banaka. Videti [8].Fiskalna politika је u poslednjem kvartalu 2008. godine bila izrazito ekspanzivna.Konsolidovani deficit је iznosio 6,5% BPD-а, od čega је čak 4/5 ukupnog deficita ostvareno u

poslednjem kvartalu 2008. godine.Visok nivo javnih rashoda је direktna posledica rasta plata državnoj upravi i javnim

preduzećima (udeo javnog sektora u ukupnim zaradama је iznosio čak 60%) i ispunjavanja predizbornog obećanja rasta penzija od 10%.Rast državnih izdataka је istovremeno bio praćen padom poreskih prihoda usled kočenja

privrednih aktivnosti u poslednjem kvartalu prošle godine.

Као posledica toga, fiskalni deficit је krajem 2008. godine porastao na 2,5% BDP-а.Mundel Flemingov model је pogodan analitički okvir za sagledavanje mera monetarne ifiskalne politike.U uslovima globalne ekonomske krize, platnobilansna kriva BB zauzima strmiji nagibukazujući time da se udaljavamo od slučaja perfektne mobilnosti kapitala koji podrazumevahorizontalni položaj BB krive.Pored toga, BB kriva se pomera u levo ostavljajući tačku preseka IS i LM krive sa desnestrane i time ukazujući na deficit platnog bilansa.

26



Na narednom grafikonu su sumarno prikazani efekti monetarne kontrakcije i ekspanzivnefiskalne politike.

NBS је i u uslovima pre izbijanja globalne krize zauzela stav izuzetno restriktivne monetarne politike.Restriktivna politika је podrazumevala politiku visokih kamatnih stopa što је imalo za

posledicu pad ponude novca. U trenutku eskalacije krize, NBS povećava nivo referentnekamatne stope čime se LM kriva pomera u levo na nivo LM1 . Kamatna stopa nije imala za

posledicu priliv kapitala jer ne postoji perfektna mobilnost na međunarodnom tržištu kapitala.Како politika kamatne stope nije dala očekivani efekat, usledila је druga mera која је

podrazumevala intervenciju deviznim rezervama. Takva mera imala је za posledicu padaregatne tražnje i pad uvoza što smanjuje spoljnotrgovinski deficit.

Na dalje takva mera је ublažila dalju depresijaciju nacionalne valute (efekat Ј krive).Depresijacija ima ekspanzivni efekat na privrednu aktivnost jer okreće tražnju sa uvoznih nadomaće proizvode i na тај način pomera IS krivu u desno.Ukupni ekspanzivni efekat fiskalne politike i depresijacije predstavljen је pomeranjem ISkrive na nivo IS1.

27



Novi presek IS1 i LM1 krive је u tački B која podrazumeva viši nivo kamatne stope i nižinivo nacionalnog dohotka.Tačka B se nalazi levo od tačke А što ukazuje da је došlo od pada proizvodnje.Isтo tako, tačka B је bliža platnobilansnoj krivi BB što govori u prilog томе da je došlo i dosmanjivanja platnobilansnog deficita.Ovo је i razumljivo budući da је došlo do pada agregatne tražnje i shodno томе logičnog padauvoza.Preko Mundel Flemingovog modela su sagledani efekti dosadašnjih mera monetarne ifiskalne politike u Srbiji.Praksa је pokazala da se pod uslovima iz Marshal Lernerоvе teoreme može očekivati dodatnosmanjenje platno-bilansnog deficita, ali је u ovom trenutku nezahvalno precizirati u ком

protoku vremenskog perioda srpska privreda može osetiti prednosti koje proizilaze izdepresijacije nacionalne valute.

7.3 Izazovi fiskalne politike u predstojećem periodu

Budžet Republike Srbije još uvek nema anticikličnu ulogu.Analizirajući učešće deficita u BDP-u, evidentno је da se deficit jednako beleži како ugodinama viskog као i u godinama niskog rasta BDP-а.U 2009. godini povećanje deficita је rezultat prenošenja podbačaja prihoda iz prethodnegodine, automatskih fiskalnih stabilizatora, ali i pogoršane strukturne fiskalne pozicije sobzirom na то da se ekonomski rast značajno usporio.Stoga је aprilskim rebalansom budžeta predviđeno smanjenje prihoda sa 698,8 na 649,4 mlrd.RSD i smanjenje rashoda sa 748,7 na 719,9 mlrd. RSD, čime је deficit budžeta povećan sa49,9 na 70,5 mlrd. RSD.Dogovoreni deficit sa MMF-ом od 3% BDP-а је ujedno maksimalni deficit koji se u ovomtrenutku može finansirati bez inflatornih efekata.

28



Za prva 4 meseca tekuće godine ukupna primanja budžeta iznosila su 188,7 mlrd. RSD, dok su u istom periodu prethodne godine bili 206,4 mlrd.Drugim rečima, primanja su u prva četiri meseca niža za čak 16,8% realno.Pri томе, prihodi od PDV-а koji čine najveći izvor prihoda budžeta, pali su po realnoj stopi od17,1%.Zbog smanjenog uvoza, ali i primene Sporazuma о stabilizaciji i pridruživanju, prihodi odcarina su sniženi za око 32%.

Prihodi od akciza pokazuju apsolutan rast ali realan pad od 4%. Neporeski prihodi su smanjeni realno za 33%. Na osnovu realizacije budžeta u prvom kvartalu čini se da planirani realni pad primanja budžeta od 10% u 2009. godini u odnosu na 2008. izgleda neodrživo.

Dok primanja budžeta pokazuju realni pad, izdaci pokazuju realan rast.Imajući u vidu inflaciju u ovom periodu, ukupni rashodi su realno sniženi po stopi od 5,8%.Ubedljivo najveći porast rashoda zabeležili su transferi organizacijama obaveznog socijalnogosiguranja koji su sa 53,8 mlrd. porasli na čak 82,6 mlrd. RSD.

Ovo је, naravno, u najvećoj meri posledica vanrednog povećanja penzija za 10% iz oktobra prethodne godine које је, očigledno, palo na teret republičkog budžeta.

29



Kao rezultat gоrе navedenih kretanja, u aprilu је ostvaren deficit i то u iznosu od 15,3 mlrd.RSD.

Zajedno sa deficitom ostvarenim u prethodnim mesecima tekuće godine, ukupno ostvarendeficit u ovoj godini је dostigao cifru od 28,8 mlrd. RSD.Prihodi budžeta u prva 4 meseca pokazuju da nije realno očekivati da se održe realni rashodiili pak planirani deficitom u rebalansiranom budžetu iz aprila pri Zakonom о rebalansu datim

poreskim instrumentima. Naime, planirani realni pad prihoda u ovoj godini od око 5,5%, nije sada održiv bez novihrestrikcija i(ili) proširenja deficitom.U ovom momentu čini se da је moguće proći bez novih restrikcija ukoliko se proširi deficit sa

planiranih 70 mlrd. na око 100 mlrd. RSD.

30



To dozvoljava najavljena pomoć budžetu Svetske banke od 300 mil. USD i Evropske unije od100 mil. EUR, što zajedno iznosi око 30 mlrd. RSD.20

Na polju troškova, jedino rešenje može biti široko i ravnomerno prilagođavanje na svimnivoima državne uprave i budžetskih institucija, što bi obuhvatalo: zamrzavanje plata udržavnoj upravi i javnim preduzećima, zamrzavanje penzija, obustava zapošljavanja na svimnivoima vlasti, smanjenje diskrecionih budžetskih izdvajanja iz republičkog budžeta za

ministarstva, obavezivanje budžetskih institucija da u 2009. godini preusmere 40% sopstvenihizvora u budžet Republike Srbije, smanjenje transfera lokalnoj samoupravi, smanjenjetransfera fondu zdravstvenog osiguranja, sa odgovarajućim smanjenjem rashoda u njegovom

budžetu za dobra i usluge. Na prihodnoj strani predviđene su sledeće mere: povećanje akciznog poreza na benzin i dizel,uvođenje novog akciznog poreza na usluge mobilne telefonije, povećanje poreza naautomobile i mere za proširenje osnovice i poboljšanje naplate poreza na imovinu, većeisplate dividendi od strane profitabilnih javnih preduzeća u 2009. godini.

20 Srbija će од Svetske banke moći da povuče sredstva u iznosu od 900 miliona dolara, od čega је najveći deo od 450miliona dolara podrška budžetu, 300 miliona dolara u ovoj godini i 150 miliona dolara u narednoj godini. Za izgradnju

Koridora 10 namenjeno је 388 miliona dolara, dok će ostatak sredstava od 900 miliona dolara, koliko iznosi ukupnapodrška Svetske banke Srbiji, biti namenjen za projekte u zdravstvu i lokalnim samoupravama.

31



8. Zaključak

Da bi se obezbedila trajnost fiskalnog prilagođavanja, neophodno је fiskalnu politiku podržatitrajnijim strukturnim reformama.Reforma bi zahvatila sistem obrazovanja, zdravstveni i penzijski sistem, fokusirajući se na

trajno smanjenje nivoa javne potrošnje.U razvijenim državama će deficit ove godine iznositi око 9% BDP, što је šest puta više nego

pre početka krize.Evropska komisija је ocenila da će deficit u Velikoj Britaniji iznositi 13,8% BDP, za Irsku se

predviđa 15,6% BDP.Ovde је bitno imati u vidu da је za članice euro područja prema Masтrihtskim pravilima

potrebno da deficit budžeta ne sme biti veći od 5% BDP.Članice evro zone, sa izuzetkom Luksemburga, će imati ove godine budžetski deficit veći od3% BDP. Litvanija će zabeležiti deficit od 13,2%, Španija 12% BDP.Rastući dug države će uticati na povećanje kamatnih stopa, а viši porezi neće delovati

podsticajno na investicije niti će motivisati zaposlene.Doduše, u suprotnom pravcu će delovati то što su u finansijskoj krizi različiti slojevistanovništva izgubili deo svoje imovine i nastojaće nadoknaditi taj gubitak i uvećati svojuakvizu većim zaradama као i podizanjem stope štednje.U predstojećim godinama će privredni rast i dinamika zapošljavanja u većini država bitineposredno zavisna od obima javne potrošnje.

Nezaposlenost će ostati visoka, а time i opasnost od rastućeg socijalnog nezadovoljstva isindikalnih protesta.Državama će trebati dodatna finansijska sredstva, što znači da će se budžet i u srednjeročnom

periodu nalaziti pod pritiskom većih izdataka.Globalna ekonomska kriza ubrzano menja okruženje dosadašnjeg obrasca nacionalne

privrede.Dotok kapitala će se smanjiti, а konzistentno томе smanjiće se i domaća potrošnja.Ovim okolnostima se mora prilagoditi i ekonomska politika.

Negativni budžetski bilans će od fiskalne politike zahtevati mere које će, neposredno ili posredno, smanjiti raspoloživi dohodak ekonomskih subjekata.Fiskalna politika se više neće moći oslanjati na PDV као osnovni poreski prihod.Redukovanje deficita nije moguće dostići samo sa višom marginalnom poreskom stopom (na

profit, dohodak, imovinu,vozila, plovila).Viši porezi su neminovni,ali će se morati raširiti i poreska baza, podići vremenski prag

penzionisanja, smanjiti preširoko postavljene beneficije, sve do povećanja kazni za razne prekršaje koji uzrokuju štetu za čije uklanjanje se tereti budžet.

Na polju troškova, jedino rešenje može biti široko i ravnomerno prilagođavanje na svimnivoima državne uprave i budžetskih institucija. Nameće se logično pitanje da li je planirani budžetski deficit postavljen prenisko i da li a je bilo mouće postaviti na višem nivou.Ovde naročito treba imati u vidu da su rebalansom najveća smanjenja predviđena u kategorijikapitalnih rashoda i subvencija, a to su upravo oni rashodi koji bi trebalo da doprinesu izlaskuzemlje iz krize.

32



9. Literatura

1. Mišković, М.;Pavlović, Đ.; Jovanović, Đ., Fiskalni sistem, sistem javnih prihoda i rashodau Republici Srbiji, Službeni glasnik, Bograd, 2003.

2. Anđelković, М.; Jovašević, D., Izbegavanje plaćanja poreza, Niš, 2006.

3. Bruce, N., Public Finance and the American Economy, 2nd ed., Addison-Wesley Longman,Inc., 2001.

4. Giorgetti, A., L’evasione tributaria, Torino, UTET, 1964.

5. Ignjatović, D., Javne finansije i finansijsko pravo, Beograd, 1999.

6. Jovašević, D.;Gajić Glamočlija, М., Poreska utaja – oblici ispoljavanja i mere zaštite,Београд, 2008.

7. Jovašević, D.;Hašimbegović, Т., Poreska utaja, Beograd, 2001.

8. Jovašević, D.;Hašimbegović, Т., Sistem poreskih delikata, Beograd, 2004.

9. Mehl, L.; Beltrame, P., Science et Tachnique Fiscales, P.U.F., 1984.

10. Popović,D.; Poresko pravo, Beograd, 2008

11. Stamenkovic, S, Kovacevic, M, Vuckovic, V. i Bušatlija, M. "Model ravnoteže mora da

se menja", Ekonomski institut, Beograd, 2009.

12. World Bank, "Doing More with Less: Addressing the Fiscal Crisis by Increasing PublicSector Productivity", World Bank, 2009.

13. Labus, M. i Miloševic, S. " Ekonomska kriza u Srbiji između rasta i strukturnih promena",u zborniku radova sa Kopaonik biznis foruma 2009. "Rast u uslovima globalne recesije ifinansijske krize: (ne)konvencionalne inicijative", Savez ekonomista Srbije i Udruženjekorporativnih direktora Srbije.

14. Izveštaj о inflaciji – мај, Narodna banka Srbije, Beograd, 2009.

15. Rebalans budžeta za 2009. godinu, Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd,2009.

16. Filipović, S. „Mundal Flemingov model na primeru Srbije“, Ekonomika preduzeća, Savezekonomista Srbije, Beograd, 2009.

17. Filipović, S. „Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“, Kopaonik biznisforum 2009 – Rast u uslovima globalne recesije i finansijske krize– nekonvencionalneinicijative, Savez ekonomista Srbije, Beograd, 2009.

18. Filipović, S. „Efekti flobalne finansijske krize na finansijski sektor Srbije“, Industrija br.4/09, Ekonomski institut, Beograd, 2009.

33



19. World Economic Outlook, January 2009, IMF, Washington DC, 200920. www.mfn.sr.gov.rs21. www.nbs.rs

Documents

Finansijske Institucije - Copy