Seminarski rad Marketing srednjih kola

FAZE MENADMENT PROCESASEMINARSKI RAD-MENADMENT U SAOBRAAJU-1. UVOD1.1. POJMOVNO ODREIVANJE MENADMENTAOsnovna polazita u predstavljanju menadmenta su: misaono svesna upravljaka aktivnost ljudi u najrazliitijim oblicima i vrstama organizacija i institucijama domaeg i meunarodnog (globalnog) nivoa i znaaja.

Zato su polazita u predstavljanju menadmenta uvek vezana za konkretnu drutvenu strukturu koju karakterie odgovarajui model ili sistem menadmenta. On kao opti sinonim upravljanja i rukovoenja predstavlja, u kontinuitetu, temu naunog i praktinog istraivanja koje nikada nee biti i nije zavreno. Ovo i zbog toga to su sve drutvene zajednice i organizacione i institucionalne strukture podlone stalnim promenama. One (promene) uslovljavaju nove razvojne faze sa specifinim (novim) uslovima i komunikacijama (okruenjima) tj. organizaciono-institucionalnim sistemima.

O njima treba realizovati zahtevne (odgovarajue) nove modele i koncepte tj. Menadmente upravljanja ili rukovoenja.

Promene (fizike, drutvene i ekonomske ) u kontinuitetu uslovljavaju i promene svrsishodnijeg delovanja i organizovanja ljudi, organizacija, drutvenih zajednica i sistema kako bi na kvalitetniji nain zadovoljili svoje potrebe (standarde ivljenja). Otuda motivi ljudi da neprestano izuavaju (stalno ue) pravila, metode i koncepte modernog (globalnog menadmenta) koji e im omoguiti kvalitetnije ivljenje (satisfakciju ivota) su takoe konstantni.

Prema tome osnovna polazita u predstavljanju menadmenta potiu od samih poetaka svesnog delovanja i organizovanja ljudi, organizacija, zajednica i drutvenih sistema uopte koje deluje neprestano. Svesno delovanje i organizovanje (upravljanje i rukovoenje) u kontinuitetu se transformie pod uticajem neprekidnih promena (inovacija i znanja) modelirajui tako specifine razvojne faze i koncepte menadmenta. Osnovna polazita u predstavljanju menadmenta nalaze se u naunim disciplinama u organizaciji rada, kibernetici, teoriji sistema, filozofiji, tehnologiji, sociologiji i svim drugim disciplinama koje se bave vetinama i tajnama misaono svesnog delovanja ljudi od porodice do najviih i najsloenijih sistema organizovanja internog i eksternog karaktera.

Koncept naunog upravljanja tj. principi naunog upravljanja datira iz poetka dvadesetog veka (iji je osniva F. Tejlor). To je i poetak definisanja menadmenta kao naune oblasti (nauke) uopte. U svom nastajanju nauka o menadmentu prela je dug put razvoja od svojih poetaka preko klasinog, inovativnog, strategijskog, preduzetnikog do ljudski orjentisanog menadmenta kao najnovije paradigme (teorije ) o menadmentu danas.Istina, neke ranije teorije o rukovoenju ,,rukovoenje,, ne tumae kao process odluivanja tj donoenja odluka, ve kao proces upravljanja podreenima sa kojima prethodno donesene odluke ne treba ni razmatrati.

Isak Adies pojam menadmenta objanjava prema svostvu funkcije koju obavlja funkcionalistiki pristup bez ikakvih vrednosnih kriterijuma jer to je konceptualno jedinstven i istovetan proces. Po ovom autoru stalne promene stvaraju probleme koji trae reavanja koja opet stvaraju nove probleme. Osim reavanja problema kroz proces upravljanja mora i da ostvari svoje odluke a to je drugi proces.Dijagram procesa menadmenta izgleda ovako:

Slika 2: Dijagram procesa menadmenta

Slika 1: Dijagram procesa menadmentaOvaj proces upravljanja se odnosi na upravljanje bilo ime. Bitno je da donosimo kvalitetne odluke i da ih efikasno sprovedemo u delo. Kvalitet menadmenta je ustvari funkcija kvaliteta odluka i efikasnog sprovoenja.to se tie savremenih shvatanja postoji itav niz radova i pristupa, a napomenuemo Pitera Drakera koji razlikuje pet faza: planiranje, organizovanje, integrisanje, merenje i razvoj ljudi, dok Stoner ija su shvatanja prihvaena u najveem broju udbenika a on razlikuje etri osnovne faze ili aktivnosti menadmenta koje e i biti glavna tema ovog rada:- Planiranje

- Organizovanje

- Vostvo

- Liderstvo

Slika 2:Faze procesa menadmenta2. PLANIRANJEPostoje dva pristupa ili nivoa posmatranja planiranja:

-mikro

-makro

Makro pristup je vezano za poetak XX-og veka i od tada imamo pojmove nacionalno, regionalno planiranje, privredni rast kao i razvoj nekih posebnih disciplina, ekonomsko planiranje, planiranje privrednog rasta i razvoja .

Mikro pristup posmatra planiranje kao fazu ili funkciju menadmenta procesa i smatra je prvom meu jednakima.

O pojmu planiranja kao veoma bitnoj fazi menadmenta postoji veliki broj definicija i pristupa kojim su se bavili mnogi. Od Henrija Mincberga, Frederika Tejlora, Anri Fejoa, J. Massie-a, Rasela Akofa, Stajnera pa do naih profesora Momila Milosavljevia, Jovana Todorovia i mnogih drugih. Neki ga vide kao razmiljanje o budunosti, kontrola budunosti, slika eljene budunosti i traenje naina kako da se ostvari, neki kao proces donoenja planskih odluka ciljeva, drugi kao integralnu, formalizovanu proceduru za donoenja odluka koja treba da dovede do eljene budunosti ili kontinuelni proces integralnog donoenja odluka kako bi se ostvarila eljena budunost.

Henri Mitcberg je pokuao da sumira sve pristupe planiranju i po njemu postoji pet moguih pristupa:

-Planiranje kao razmiljane o budunosti

-Planiranje kao kontrola budunosti

-Planiranje kao process donoenja odluka

-Planiranje kao integralni process donoenja odluka

-Planiranje kao formalizovana procedura koja rezultira integralnim sistemom odlukaKada govorimo o planiranju trebamo pre svega imati u vidu da je planiranje faza menadmenta procesa i to prva iliti primus inter pares (prva meu jednakima) fazama, to planiranju daje karakteristiku primarnosti. Nabrojaemo neke karakteristike planiranja koje blie objanjavaju pojam planiranja i njegove primene u menadmentu:

-Planiranje je pre svega anticipiranje budunosti i odreivanje najboljeg kursa za ostvarivanje organizacionih ciljeva. Rezultat planiranja su planske ili upravljake odluke te je bitan stepen koordinacije izmeu njih.

-Planiranje prethodi ostalim fazama menadmenta procesa.-Planiranje podrazumeva izvestan stepen fornalizovanosti ali naravno zahteva i odreenu fleksibilnost

-Bitna karakteristika u procesu planiranja je vremenska dimenzija, koja iz vie aspekata mora biti potovana i paljivo prouavana posebno u ovim turbulentnim vremenima kada su promene maltene svakodnevne-Planiranje takoe ima i svoju trokovnu dimenziju o kojoj se mora voditi rauna

-Neophodno voditi rauna o postojanju planskih ciklusa ili kalendara planiranjaPlaniranje je povezano sa budunou i sa njime menaderi tee da smanje rizik i neizvesnost i koliko je to mogue da te stvari kontroliu. Istraivanje budunosti se ponajvie vezuje za pojam predvianja i esto se koristio kao sinonim sa pojmom planiranja. U poslednje vreme se sve vie spominju biznis planovi i pojedini strunjaci govore o potrebi decentralizovanog odluivanja i ukljuivanju nieg nivoa menadera u procese poslovnog odluivanja. Znaaj planiranja je u tome da predstavlja pogled u budunost, definie ciljeve i naine kako da se ostvare. Ovaj proces krasi planiranje promena, rizika i predstavlja put reavanju problema i pobeivanja konkurencije i zadovoljavanja potreba potroaa i kao to smo rekli na poetku predstavlja prvu meu jednakima fazu menadmenta.2.1. VRSTE PLANIRANJA

Postoji vie kriterijuma prilikom podele planiranja. Neki od njih su: Prema prirodi problema i vrsti odluka STRATEGIJSKO OPERATIVNO Prema vremenu KRATKORONO SREDNJORONO DUGORONO Prema funkcijama FINANSIJSKO, MARKETING, PROIZVODNJE, KADROVA.... Prema pristupu NEAKTIVNO-REAKTIVNO, PROAKTIVNO-INTERAKTIVNO 3. ORGANIZOVANJE

Henry Mintzberg tvrdi da 98 % ljudi pristupa organizaciji iz perspektive reavanja problema. Treba takoe razlikovati pojmove, ORGANIZOVANJE to je pojam za proces, fazu-aktivnost menadmenta, zatim pojam ORGANIZACIONA STRUKTURA - rezultat procesa organizovanja - formalni okvir i pojam ORGANIZACIONA EMA - grafiki prikaz organizacione strukture. Organizovanje je faza procesa menadmenta u kojo se definiu poslovi koje treba uraditi, vri podela rada, grupiu poslovi u odgovarajue strukture i koordiniraju aktivnosti svih lanova organizacije radi ostvarivanja postavljenih ciljeva.Organizovanje je veoma sloena aktivnost i kao takva obuhvata vie aktivnosti:1) Definisanje poslova2) Podelu rada3) Kreiranje struktura departmantizacija4) Koordinacija5) Monitoring efikasnosti i prilagoavanje promenama Prvi korak u funkciji organizovanja je pre svega sagledavanje poslova odnosno definisanje onoga ta treba da se uradi da bi se kasnije pristupilo formulisanju odluke. Zatim tu je tzv. dizajniranje poslova simplifikacijom, rotacijom, poveanjem obima, obogaivanjem, pa podela rada kojom dobijamo specijalizaciju rutinskih aktivnosti a sutina svega je podizanje same efikasnosti.3.1. PODELA RADA

Podela rada i specijalizacija odreuju RASPON KONTROLE odnosno domet nadlenosti. Raspon kontrole je pojam koji pokazuje koliko zaposlenih kontrolie jedan menader i Ukazuje na veliinu organizacije - mali raspon - mala nadlenost - visoka struktura, veliki raspon - velika nadlenost - plitka struktura. Sama podela rada pre svega omoguuje efikasno korienje i kontrolu zaposlenih.3.2. KREIRANJE ORGANIZACIONIH STRUKTURA DEPARTMANIZACIJAOrganizaciona struktura predstavlja rezultat procesa organizovanja. Pokazuje odnose ljudi, zadataka, delova, sistema. Sutina je grupisanje poslova u organizacione jedinice.Postoje razliite vrste organizacionih struktura : Neformalne Formalne

Postoji vie kriterijumi za kreiranje organizacionih jedinica radni procesi (funkcije); znanja (vetine); outputi (proizvodi-usluge); geografski princip; vreme; klijenti; projekti;3.2.1. FORMALNI TIPOVI ORGANIZACIONE STRUKTUREOrganizaciona struktura se odnosi na formalnu konfiguraciju ljudi i grupa meusobno povezanih u pogledu podele radnih zadataka, obaveza i autoriteta.to se tie tipova organizacione strukture razlikujemo: FUNKCIONALNA DIVIZIONA MATRINA HIBRIDNE TIMSKA MRENA 3.2.1.1. FUNKCIONALNA ORGANIZACIONA STRUKTURAFunkcionalna organizaciona struktura je najstariji i najraireniji oblik departmentalizacije. Funkcijski oblik = grupisanje istorodnih, slinih ili neposredno zavisnih i uslovnih poslova - svi se poslovi date funkcije meusobno poveu i svrstaju u odgovarajuu organizacijsku jedinicu - sektor.

Povezivanje se sprovodi tako da se najpre formiraju ue organizacijske jedinice (grupe radnih mesta), zatim ire i tako redom, ali uvek na funkcionalnoj osnovi, da bi se na kraju formirala ira funkcionalna organizaciona jedinica. Funkcionalne organizacione jedinice imaju visok rang u hijerarhiji strukturiranja ukupnog zadatka preduzea (neposredno su uz glavnog managera). Organizacione jedinice funkcionalnog oblika u prvi plan stavljalju posebne zadatke, odnosno poslovne funkcije preduzea, a u svrhu njihovog efikasnijeg i racionalnijeg obavljanja. Funkcionalne organizacione jedinice se formiraju po principu jedna funkcija jedna organizaciona jedinica (odstupanja od ovog principa su i mogua u nuna). Model funkcionalne organizacione strukture e se primeniti:

- u malim i srednjim preduzeima koja proizvode jedan proizvod odnosno pruaju jednu vrstu usluga

-u velikim preduzeima, ako je re o monoproizvodnom odnosno monouslunom preduzeu.

Slika3: Funkcionalna organizaciona struktura

4. VOENJE LIDERSTVO

Liderstvo je u stvari veoma sloena menaderska aktivnost uticanja na druge da naporno rade na ostvarivanju organizacionih ciljeva i zadataka. Jedna od kljunih stvari u liderstvu predstavlja postojanje vizije. Menader bez vizije nije lider. Pored vizije liderstvo obuhvata i itav niz drugih pitanja vezanih za uticanje, kao to su motivisanje, komuniciranje, sposobnost timskog rada, odravanje meuljudskih odnosa

4.1. PRISTUPI LIDERSTVU

Lidera ine etri stvari:

1) Lider mora da ima sledbenike

2) Lidera ine rezultati a ne popularnost

3) Lideri moraju biti primer drugima

4) Liderstvo je odgovornost pre svega a tek onda slede poloaj, titular, mo..Karakteristike transakcionih i transformacionih lidera: Transakcioni lideri Zajednika nagrada: Smanjuje dodelu nagrada za trud, obeava nagrade za dobre performanse, prepoznaje dostignua. Upravljanje zasnovano na izuzecima (aktivno): Gleda i trai odstupanja od pravila i standarda, preduzima korektivne akcije. Upravljanje zasnovano na izuzecima (pasivno): Intervenie samo ako standardi nisu ispunjeni. Laissez faire: Odrie se od odgovornosti, izbegava donoenje odluka.

Transformacioni lideri glvana osobina harizma: Obezbeuje viziju i daje oseaj dunosti, uliva ponos, zadobija potovanje i poverenje. Nadahnue: Govori o visokim oekivanjima, koristi simbole da se fokusiara na trud, izraava bitne sutine na jednostavan nain. Intelektualni podsticaji: Unapreuje inteligenciju, racionalnost, i paljivo reavanje problema. Pojedinano razmatranje: Posveuje individualnu panju, tretira svakog zaposlenog pojedinano, poduava, savetuje.Postoji mnogo teorija koje pokuavaju da objasne liderstvo. Sve teorije svrstavamo u tri kategorije:-teorija personalnih karakteristika lidera-bihejvioristike pristupe-kontigentne pristupe4.1. RAZLIKE IZMEU MENADERA I LIDERAKarakteristike menadera Karakteristike lidera Upravlja Uvodi novine

Kopija OriginalPodrava Razvija

Fokus na sisteme i strukture Fokus na ljude

Kontrolie Ima poverenje

Ogranien vidik irok vidik

Pita kako i kad Pita ta i zato

Vodi rauna o sutini Vodi rauna o svemu

Podraava Pokree

Prihvata status quo Izaziva status quo5. KONTROLAFaza menadmenta gde se vri provera, verifikacija: ostvarivanja planskih odluka

efikasnosti organizovanja i organizacione strukture

pojedinih elemenata liderstva

efikasnosti same kontrole

Kontrola tesno proima sve ostale aktivnosti menadmenta. Primena kontrole utie na :

-Izbegavanje poremeaja, problema i devijacija u funkcionisanju organizacije

-Racionalnije funkcionisanje svih sistema

-Uoavanje i korigovanje greaka

-Ideje i informacije za korektivnu akciju

-Lake suoavanje sa neizvesnou i promenama -Poboljava ostale aktivnosti menadmenta 5.1. PROCES KONTROLE

Pre otpoinjanja kontrole neophodno je odrediti podruje koje se kontrolie. Nakon toga kontrola se moe posmatrati kao process koji se sastoji iz 4 koraka:

1) Definisanje standarda - ciljeva

2) Merenje rezultata - praenje aktivnosti

3) Poredjenje rezultata i standarda

4) Preduzimanje korektivne akcije

Za menadera bi bilo idealno kada bi mogli da formuliu takve ciljeve koji bi automatski predstavljali standard u kontroli. U osnovi svi standardi se mogu svrstati u etri osnovne grupe:

1) Kvantitativne

2) Kvalitativne3) Finansijske

4) Vremenske

Slika 22: Standardi5.2. EFIKASAN SISTEM KONTROLE

Odlike jednog efikasnog sistema kontrole su pre svega:

1) Tanost2) Blagovremenost (pravovremenost)3) Objektivnost4) Ekonominost5) Fleksibilnost6) Prihvatljivost5.3. FOKUS KONTROLEVeoma bitno je pitanje vezano za kontrolu ta se sve moe i ta treba kontrolisati? Odgovor na ovo pitanje je vaan za definisanje efikasnog kontrolnog mehanizma ali i efikasnosti rada samih menadera. Fokus kontrole se vremenom irio, dok je u poetku orijentacija bila iskljuivo na kontroli proizvoda i usluga, danas se smatra da fokus kontrole mora biti postavljen veoma iroko i mora da obuhvati najmanje pet osnovnih podruja:

1) Inputi

2) Proces

3) Outpute

4) Menadment proces - sve aktivnosti

5) Okruenje5.4. VRSTE KONTROLEPostoji vie kriterijuma za podelu kontrole. Sa aspekta razlikovanja otvorenih i zatvorenih sistema imamo :

-upravljaku

-tehniku kontrolu

Sa aspekta nivoa menadera koji je obavljaju imamo:

-strategijsku

-taktiku i

-operativnu

Sa aspekta vremena:

-preventivna

-korektivna kontrola

Sa aspekta stila:

-trina

-birokratizovana i

-kontrola putem klana

Kontrola moe biti i interna ili eksterna, a poseban znaaj ima finansijska kontrola koja je orijentisana ka kontroli likvidnosti, prihoda, trokova, tokova sredstava... a u okviru nje postoji veliki broj metoda i tehnika.6. ZAKLJUAKPromene (fizike, drutvene i ekonomske ) u kontinuitetu uslovljavaju i promene svrsishodnijeg delovanja i organizovanja ljudi, organizacija, drutvenih zajednica i sistema kako bi na kvalitetniji nain zadovoljili svoje potrebe (standarde ivljenja). Otuda motivi ljudi da neprestano izuavaju (stalno ue) pravila, metode i koncepte modernog (globalnog menadmenta) koji e im omoguiti kvalitetnije ivljenje (satisfakciju ivota) su takoe konstantni.

Prema tome osnovna polazita u predstavljanju menadmenta potiu od samih poetaka svesnog delovanja i organizovanja ljudi, organizacija, zajednica i drutvenih sistema uopte koje deluje neprestano. Svesno delovanje i organizovanje (upravljanje i rukovoenje) u kontinuitetu se transformie pod uticajem neprekidnih promena (inovacija i znanja) modelirajui tako specifine razvojne faze i koncepte menadmenta.LITERATURA Kotler, Philip. 1994, Marketing Management - Analysis, Planning, Implemenialion and Control. New Yersey, Kotler, Philip. 2001. Upravljanje marketingom analiza, planiranje, primjeri i kontrola. Zagreb: Informator. www.knowldgebanks.org-menadzment

Funkcionalizam- uenje prema kome su odreena bia (sistemi) samo u funkciji drugih bia (sistema). Funkcionalizam je zastupljen u teorijama socijalnog djelovanja, u teoriju uzajamnog djelovanja institucija i teoriji sistema, prim. red.

J. Stoner, R. Freeman & D. Gilbert Jr. 1995, 33, str. 10-13

J.Stoner, E. Freeman&D. Gilbert 1995, 11, str. 558-9

15