Embed Size (px)
Citation preview
Fanzin fokusiran na oldskul metal bendove
Tehnički urednik / dopisnik: Andrej Romić. Glavni recenzent / kreator fanzina: Aleksa Nedeljković.
Gostujući recezent: Jovan Ađančić. Redizajn / gostujući recezent: Antonio J. (Ciklonizacija).
Izlazi kao štampano i elektronsko izdanje.
Uvodna reč: Pozdrav svima vama koji ste skinuli naš pilot broj - drago nam je da ste svedoci našeg prvog zvaničnog izdanja. Fanzin će izlaziti retko, jer nas obojica koji smo uložili rad u njega nemamo vremena da ga izdajemo nedeljno, pa čak ni mesečno. Očekujte drugi broj negde na leto - neće ga biti pre. Nadam se da će vam se svideti prvi broj. Ako ste ljubitelji intervjua, nažalost nećemo uspeti da vam udovoljimo sa te strane, ali ako volite konstantne predloge novih albuma ili da čitate o njima, na pravom ste mestu. Kolega i ja ćemo dati sve od sebe da vam predstavimo što je moguće više nepoznatih bendova. Uživajte u čitanju.
Andrej Romić & Aleksa Nedeljković.
Klik na bilo koji logo vas vodi na našu Facebook stranicu, a klikom na
omote dobijate link za slušanje istih.
2
Dehuman - Graveyard of Eden (2015) (pisao Aleksa Nedeljković)
Pravo iz Belgije dolazi nam bend „Dehuman“. „Graveyard of Eden“ je poslednji full lenght album iz 2015. godine. Ako se duboko zadubite u sam album, primetićete da ma koliko bend bio belgijski, ima onaj američki vajb. Gitare se nenormalno dobro prebacuju iz zvuka čistog death metala u progressive formu, i opet i opet. Zahvaljujući tome možete osetiti dubinu i dimenziju samog albuma. Bubanj je brutalan kao pakao, a opet podjednako progressive glatak i prijatan. Iako su generalizovani kao death metal, sam bend je mnogo, mnogo više od toga. Ako volite liniju Origin/Gorguts/Dying Fetus, toplo vam preporučujem da što pre poslušate ovo izdanje.
3
Nameless - The Overcome of The Portuguese Bastards (1996) (pisao Jovan Ađančić)
Bend dolazi iz Portugala, i sviraju thrash metal, međutim iako je album iz kasnih 90'ih godina, a znamo da je thrash metal tad znatno kao žanr potisnut ovo je zaista odličan album, primećuje se veliki uticaj i hc-punka, koliko znam još od pre, status benda nije poznat, uglavnom, da je bend snimio još jedan album mislim da to ne bi bilo to, kao da su se ovim prvim albumom, a i jedinim maksimalno izbacili sa idejama naravno to je odlična vest, ali za dalji rad benda bilo bi neminovno da skrenu putem prosečnog thrash metala, najbolja pesma na albumu bi bila Nameless, nekako je dosta promenljiva, osvežavajuća ostale pesme na albumu su takođe odlične, ali ovu sam izdvojio jer mi je zaista nekako privukla pažnju. Instrumentalno su najbolje gitare, rifova ne manjka svakako, bubnjevi su takođe odlični ali opet, ovde se čuje dobro bas gitara, ali ne lično kako bih ja voleo, pogotovu kad ide samo bas deonica. Što se tiče bendova, ima uticaja Sepulture, Kreatora i Excela, ali ne u velikoj meri, mada se može primetiti svakako, ako bih davao ocenu bila bi 8/10.
4
Creation is Crucifixion – Automata (1999) (pisao Andrej Romić)
Creation Is Crucifixion su bili muzički hurikan u svoje vreme postojanja, koje i dalje varira među aktivnosti i inaktivnosti, reunion ili ne reunion. Oni su bili, jesu, a i naravno biće jedan od apsolutno najčudnijih i bizarnijih sastava (makar iz Sjedinjenih Američkih Država). Uzimavši u obzir da su bili najaktivniji sredinom i krajem devedesetih godina, njihov stil je bio drukčiji, različit, nesvakidašnji. Bili su aktivni u godinama kada je eksperimentisanje i talas novih stvari bio potpuno aktuelan. Njihov sviralački stil je bio podeljen na onu bizarniju, ekscentrično sporiju stranu sviranja, koja je imala te neke VEOMA čudne i veoma neparne šuštajuće drone/ambientalne momente (najviše na Automata albumu), a bio je takođe podeljen na onu ekstremniju, bržu stranu sviranja, generalno inspirisano hardkor i pank scenom, a taj stil je varirao između veoma bučnog deathgrind-a i tehnikalnijeg det metala, s ponekim ređim uplivima grindcore-a. Album Automata je imao 10 brutalnih pesama, a trajao je skoro 40 minuta, +, -. Vredi napomenuti da pored jezivih bubnjeva, urlajućih vokala i spontanih rifova, ovaj album sadrži mnogo tišine, koja bi se danas mogla prozvati kao neka ranija era eksperimentalne ambient scene, što dobro dođe ponekad uzimavši u obzir kakav je vrtlog žanrova zapravo u toku na tom albumu! Imena pesama su još bizarnija nego sam album: 1) A.I. Tech 1.0. 2) Predator-Prey, 3) Avatar, 4) Emergence (Through The Cables), 5) A.I. Tech 2.0 (Reconstruction), 6) Simulated Evolution, 7) Modeling The Fossil Evidence (There Is Glory In Subversion), 8) A.I. Tech 3.0, 9.) Gutter Tech (Mutation Engine), 10) MetaMan. Može se reći da je bend bio dosta inspirisan temama protiv vlade, tehnologijom(i korišćenjem iste previše, generalnog pada sveta zbog nje). Svaka preporuka za album, ako volite tišinu ali bučno!
5
Mylingar - Döda Vägar (2016) (pisao Andrej Romić)
Mylingar je krajnje nepoznato ime na Švedskoj det metal sceni, ipak na sam kraj 2016. godine oni su se uspešno uzdigli s fenomenalnim debi EP albumom nazvanim Döda Vägar što u slobodnom prevodu znači mrtvi putevi. EP je izašao 2. decembra u digitalnom formatu na Bandcamp sajtu i dobio veliku količinu pozitivnih reakcija sa strane recenzenata. Bio je to šok, čak i za mene, jer kad očekujete da ćete dobiti nešto staro i naviknuto, ipak dobijete nešto novo i osvežavajuće. Svi mi volimo onaj klasičan old skul sirov det metal osećaj, pogotovo kad je iz Skandinavijskih zemalja kao Švedska, Finska ili Norveška, ali, Mylingar je stavio stvari nivo više nego ostali mešajući njihov odvratno prljav i sirov zvuk s ne previše već samo malčice blek metala da bi dobili onaj savršeno tražen zvuk kojeg svi mi volimo, a i da ostanu originalni. Savršeno su uspeli u tome, i samo s pet pesama na epu koji traje 22 minuta su uspeli da se u poslednjem trenutku stave na neke top liste 2016. godine, pa tako i na moju. Ime im je takođe interesantno koje potiče od reči Myling što u Skandinavijskom folkloru znači lutajućeg duga NEKRŠTENOG deteta. Brutalno. Dakle, ako tražite klasičan, ipak malo modernizovan OSDM zvuk, Mylingar je vaša šolja čaja ili kafe, šta god preferirate. Uživajte!
6
Iniquity – Serenadium (1996) (pisao Aleksa Nedeljković)
Iniquity su jedni od prvih pionira u brutal death metal sceni, I njihovo mesto je samim tim zasluženo u celoj death metal zajednici. Mnogi će reći da je su oni baš onaj U.S. death metal pravac, ali su oni prate čist Skandinavski zvuk. Čim počne prva pesma, 'Tranquil Seizure', pomislio bi svako da su melodick death metal,zbog sintisazjera, da bi vas ubrzo žestina oduvala. Vokal je najlepši guttural, bez burp-ova, sasvim kako treba. Neverovatan nivo brutalnosti, brzi riffovi, bubanj koji je u svakom sekundu u ritmu. Ovi momci znaju kako da sviraju svoje instrumente. Ceo album je 5+, nema dosadnih pesama, niti dosadnih usporenja. Zamislite na tren kako lokomotiva pada sa neba na oblakoder, i sve se zajedno ruši, e, to vam je ovaj album. Preporučeno fanovima bendova kao što su: Severe Torture, Suffocation, Dying Fetus, Serocs itd.
7
Fortresse- Thèmes pour la rébellion (2016) (pisao Aleksa Nedeljković)
Ovo je bio bio bend koji nažalost ranije nisam toliko slušao, a onda se desio njihov bum na socijalnim mrežama i nov album se prenosio brzinom svetlosti. Bend ima jako dobru istoriju , koja nažalost meni ranije nije bila poznata. Oni su bili onaj izolovani Kvebeški bend, možda je to razlog zašto je ovaj album kidačina. Sviraju atmosferik black metak veoma brzim tempom, masivan zid zvuka koji se sudara sa prelepim melodijama koje na leđima nose ceo album. Štagod da vam treba , tu je. Raw black metal? Prisutan. Melodic black metal? Prisutan. Brzina ? Toliko brzo da ritam i melodija 'pate' od brzine. Uvek budem malo nervozan kada je neki nov bend i slušam vokale, ali ovde, ovde su vokali usavršeni do bola. Sam vokal je u stanju da rasturi ceo bend. Nije samo prazan vokal već, u svakom momentu je usklađen sa melodijama, dakle svaki trenutak je usavršen. Atmosfera, vetrovi, boj, priroda, sve se ovo sklopilo u realnost pa se muzika i tema benda spaja jedno u drugo. Fortresse je definitvno bend koju ću non stop pratiti. Postoji razlog zašto su svi pričali o njemu u 2016-toj. Zasluženo !
8
Incinerator - Human Garbage (2014) (pisao Andrej Romić)
Ah ta 2014. Donela je mnoge bendove, prvenstveno u regionu underground death metala. Dolazi nam iz Norveške, pa se već zna da je to klasičan pravac death metala. Statistički su jako blizu zvuka Asphyx-a, Swazafix-a, a možemo reći i da pripada eri Pestilence-ovog Consuming Impuls-a. Sadrži se od četiri pesme, koje praktično obožavam. Produkcija je perfektna za takav zvuk. Iako vas bend neće iznenaditi sa nekim inovacijama, ipak je to klasičan zvuk, ali, kada čujete brutalne, masivne, skrnavljujuće rifove, ipak će vam biti drago što slušate. Vokal je brutalan , kao iz groba, koji vas podseća na morbidnu atmosferu pravih death metal albuma. Prva pesma ima naziv 'Slaughter', pa odmah znate šta vam sledi u celom demo-u!
Bend nikako nije 'Garbage'. 😀
9
Maze of Sothoth - Soul Demise (2017) (pisao Andrej Romić)
Započinje polako i ova famouzna 2017. godina koju smo toliko dugo očekivali, a šta bi moglo prvo ako ne neki prebrutalan i prebolestan old skul det na foru bendova kao Vomitory, Maveth i Cut Up. Maze Of Sothoth dolazi iz krajnje iznenadne zemlje, zemlje brzine, žestine, blast beat stila sviranja, generalno brutalnog, ili tehnikalnog det metala. Ipak, bend je iz Italije, što je i mene lično poprilično iznenadilo. Postoje od 2009. godine, i od tada polako ali sigurno izbacuju demo snimke, tek kako bi 9. Januara, na samom početku godine, izdali njihov majstorski prvenac SOUL DEMISE za(može li bolja) izdavačku kuću Everlasting Spew Records, takođe iz Italije. Ovaj album sadrži 10 finih pesama, prva skoro dvominutna, Cthulhu's Calling, kao jedan lagan intro snimak, koji polako zagreva atmosferu i priprema nas na to što ovaj album ima da pokaže. Kreće druga pesma, Lies. U ušima mi se tresu bolesni bitovi bubnjeva koje prate isključivo masni i sirovi rifovi gitara koji su vrlo dominantni u prvom i drugom minutu, gde bi čovek očekivao vokale, koji kad dođu, a dođu baš tu negde gde sam ih spomenuo, prokleto se iznenadi. Ovo nije humano, ali nekako ipak jeste, u bukvalnom smislu. Šta je ovo? Bolest. Majstorska miksaža sitnica iz Švedske, Američke, Finske det metal scene, stvarajući nešto neverovatno originalno. Rifovi su ponekad čak i malo tehnikalniji nego što bi sama muzika to zahtevala, ali ne previše naravno, ipak pričamo o sirovosti. Ova pesma traje dobrih pet minuta, i definitivno zadržava moju pažnju tokom cele stvarčine. Oko trećeg minuta se stvari JOŠ više zakuvavaju, gde kreće još dublji vokal, po neki solo snimci i slično. Polako prolazivši kroz pesme, savršeno uspevam da čujem te silne uticaje iz različitih zemalja, baš kao što sam malopre napomenuo, ima malo one sporoće iz Skandinavijskih država, brzine it Italije, vokala iz Sjedinjenih Američkih Država, svega ima. Ovo dokazuje koliko je det metal i dalje žanr koji može, a pogotovo treba da bude otkriven u više eksperimentalnih fraza. Soul Demise je izašao u istom momentu kako je godina svanula, ali on je već meni definitivno na top listi za kraj godine. Tražite originalnost, tražite sirovost, poneku tehnikalnost ali i brutalnost? MAZE OF SOTHOTH. Nema šta drugo da se kaže, ako volite ovaj žanr, ovo će biti prava posledica i za oči, a pogotovo za uši.
10
Skeletal – Dreadful Life (2017) (pisao Antonio J. – originalno objavljeno na „Ciklonizacija“ blogu)
"Skeletal" dolaze iz Finske, a muziku na njihovom prvom albumu "Dreadful Life" bih opisao kao death metal sa blackened nabojem i pankoidnom energijom. Da, to znači da album razbija koliko je dobar! Bez imalo problema se može svideti kako onima koji preferiraju "old school" zvuk, tako i onima koji vole moderniju školu. Sirovije distorzije, oštrije, jasna ritam sekcija i mučenički growl koji prelazi u agonijski scream i solaže koje neverovatno asociraju na "Dismember". Teško je odabrati favorite, pošto su svih 33 minuta perfektni, ali moram navesti "Sewers of This World", "Leap of Faith", doomični "Reaching Out" i "Return to the Grave" kao one koje su ostavile najveći utisak na mene. 10/10.
11
