Fakultet za pravne i poslovne studijeNovi Sad

Seminarski radiz Osnove komunikologije

Tema:“Kreativnost i ambicije mladih”

Mentor: Student poslovneProf. Dr Zeljka Bojanić psihologije: Meri Nesić Br. Indeksa: 223/08

1. Uvod

U savremenoj literaturi termini talenat i nadarenost sve česće se zamenjuju

terminima kreativnost i stvaralaštvo. Smatra se da je termin kreativnosti izuzetno

obuhvatan i da se izjedanačava sa nadarenošću, imaginacijom, otkrićem, talentom,

intuicijom, inteligencijom.

Često se shvata kao crta ili sposobnost koja se normalno distribuira, koja se sreće

kod sve dece, ali ne i kod svih odraslih ljudi. Odnosi se na inovacije u nauci, uspeh u

umetnosti, nova, orginalna razmišljanja, pa i na jedinstveni stil života.

Jedan od istaknutih istraživača kreativnosti, Torans, kreativnost definiše kao

proces kojim osoba postaje svesna nekog problema, teškoće ili nedostataka u znanju,

za koje ne može da nađe naučeno ili poznato rešenje, pa zato traži moguća rešenja

postavljajući hipoteze; procenjuje, proverava i preinačava hipoteze i saopštava

rezultate.

Rodžers, jedan od Ego-psihologa, kreativnost posmatra kao proces javljanja u

akciji novog relacionog proizvoda koji izrasta iz jedinstvenosti pojedinca, s jedne

strane, i materjala, događjaja, ljudi ili okolnosti iz njegovog života, s druge strane.

“ Zdrava, kreativna osoba je u stanju da bude kao dete kada ona to želi; to je

regresija u službi Ega. Ta ista osoba može kasnije da postane odrasla, racionalna,

senzibilna, kontrolisana… Istinski integrisana osoba može biti sekundarna i primarna,

detinjasta I zrela”. ( Maslov).

Kreativni proces karakterišu orginalnost, fleksibilnost, stvaralačka fantazija,

fluidnost ideja, osetljivost za novo i formulisanje problema, kreativna generalizacija,

kreativna diferencijacija, tolerancija neoređenosti, iskustvena otvorenost, kreativna

percepcija. Kada kažemo da je nešto orginalno, mislimo da je to nešto što je izvorno,

potpuno novo i što do sad nije postojalo. Osobe sa razvijenom sposobnošću

orginalnog mišljenja slobodne su i spontane u kombinovanju pojmova i

rekonstruisanju datih struktura, pri čemu prevazilaze uobičajne misaone tokove.

Njihove ideje i odgovori retki su, udaljeni i duhoviti. Imaju kvalitet novog i

neobičnog, kao i pečat vlastitog, osobenog i jedinstvenog.

Prve studije su se o stvaralaštvu bavile su se razlikma u ispoljavanju kreativnosti

izmedju žena i muskaraca, njihovim posebnim talentima i intelektualnom

obdarenošću. Istraživanja koja su se bavila darovitom decom takođe pokazuju da

devojčice imaju mnogo više stereotipnih femininih interesovanja- straini jezik,

književnost, drama, umetnost, i više skorove na skalama socijalnih i esteckih

vrednosti. Dečaci su bili više naklonjeni teorijskim, političkim I ekonomskim

vrednostima.

2. Uticaj porodice na mlade ljude

Porodica kao osnovna jedinica društva sve negativne uticaje može preobraziti u

pozitivno, pre svega ljubavlju, bliskošću i poverenjem, jer roditelj najviše od svega želi

dobro svom deteu (čak i ako to ne zna pokazati), a temelje izgrađene u porodici retko

mogu ugroziti bilo kakvi drugi uticaji. Kao rezultat pozitivnih namera i nastojanja

porodice, stvara se bolji svet za mlade talentovane.

Od roditelja se usvaja odnos prema istini, poštenju, radu i odgovornosti, dosljednosti i

upornosti. U porodici se uči voleti čoveka, uvažavati ličnost drugog s potrebama i

željama, pravima i obvezama, empatiji i toleranciji.

Bitno je vlastitim primerom podsticatii dečiju kreativnost, otkrivanje i istraživanje,

čitanje i bavljenje kulturnim aktivnostima, negujući stav da smo to bogatiji što više

znamo, da je znanje stvarno bogatstvo i uslov vlastitog napretka, kao i napretka zajednice

u celini.

Za humanije življenje nužni su podsticanje i uvažavanje slobode i odgovornosti,

individualnosti (imati stav, biti svoj), potencijalne savršenosti i neponovljivost svakog

bića, ali i prihvatanje različitosti, uz poticanje širenja vidika, otvorenosti te izbegavanje

svake isključivosti, ograničenosti ili zatvorenosti. Deca vrlo lako shvataju da svako ima

pravo na svoj pogled na svet, na navike i interese te da je doseg civilizacije dopustiti

svakom slobodu, dokle god ga se ne tiče, to jest dok ga ne ugrožava, a to se lako ilustrira

zaključkom da je svet bogatiji što je u njemu više različitosti.

U ova nemirna vremena, čak i kad nam je teško, potrebno je pronaći optimizam i

podstaći nadu mladih u neku lepu budućnost, uz uverenje da je svako kovač svoje sreće i

jedini delić svemira koji možemo promeniti, je da sami stvaramo svoju realnost.

Mladim talentovanim ljudima potrebna je podrška da imaju snove i ciljeve i daju sve od

sebe da ih ostvare. Ističimo važnost životne radosti i sreće kao cilja života.

3. Razvoj samopouzdanja

Samopouzdanje kao osećaj da smo vredni ljubavi i da smo sposobni, ključ je uspeha

u životu. Deca koja visoko u sastavu vrednosti imaju učenje (kao ljubav prema učenju

i naviku, nužnu i trajnu životnu aktivnost našeg menjanja i usavršavanja), uvek će

imati ugodnije iskustvo u svakoj novoj situaciji i više samopouzdanja. 

Mladi ljudi imaju pravo na vlastiti put i na ambicije. Najvažnije je otkrivati jake strane i

darove osobe te je u tome podsticati, pružajući joj priliku za bavljenje najraznovrsnijim

aktivnostima i poslovima, bez nametanja za nas poželjnih rezultata. Neka proba

najraznovrsnije hobije i izvanškolske aktivnosti, one prave će opstati. Dosada je opasna.

Iako mladi ljudi traze akciju i izazove, jer zaokupljenost stvara ispunjenje, s aktivnostima

ne treba preterivati.

Uvek trebamo imati na umu da je uspeh najbolji motiv. Sticanje vere u sebe pomaže

toplije ophođenje, s više srca, afirmativno i optimistično. Suparništvo, konkurencija i

uspoređivanje uvek su štetni. Iako svoje mogućnosti i odrasli i deca mogu razviti samo

ako imaju osjećaj poklonjenog poverenja, činjenica je da oko 90 posto nastavnika,

roditelja i pretpostavljenih ima autoritarni stil i autoritarno ponašanja. Poverenje se

najbolje postiže odobravanjem i pohvalom (danas na jednu pohvalu dolazi 10 pokuda ili

kazni!). Uspešna deca u svim aktivnostima dobivaju više pohvala, ohrabrenja, a manje

kazni.

Za stvaranje osećaja samopouzdanja važne su i veštine koje se ne uče u školi

(spremanje sobe, briga o autu, o kućnom ljubimcu, kuhanje i pranje posuđa), a

svladavanje zadataka stvara ponos.

3.1 Put do cilja

Važno je da deca znaju da smo im podrška, da smo im zahvalni za učenje, iskustvo i

ljubav koju su nam doneli u život i kako nam je najvažnije da budu srecni i zadovoljni

ljudi. Neka svaki tren žive ispunjeno. Potičimo ih da maštaju, pomiču granice, postavljaju

ciljeve i lete za svojim snovima, težeći njihovo ispunjenjo. Tako će postajati bolji ljudi,

jer samo su srecni ljudi dobri, a dobrota kao vrhunska vrlina je ono čega svetu manjka. A

manjka i mira, poštenja i zahvalnosti.

4. Od lokalnih do globalnog sveta darovitosti

Sedamnaesta svetska konferencija o darovitoj i talentovanoj deci, pod nazivom „Od

lokalnih do globalnog sveta darovitosti“, održana je u organizaciji Svetskog saveta za

darovitu i talentovanu decu na Univerzitetu u Vorviku (Velika Britanija) od 5. do 10.

avgusta 2007. godine. Konferencija je okupila 900 učesnika iz 70 zemalja sa svih

kontinenata. ( prema Maksić,S.). Radovi učesnika odnosili su se na sledeće oblasti:

procenjivanje, identifikcija i karakteristike darovite dece, životna iskustva sa darovi-

tošću, socijalni i emocionalni aspekti darovitosti, školska praksa i efektivne pedagogije,

nastavnici i njihovo stručno usavršavanje, nezadovoljavajući uspeh i podbacivanje

darovitih, društvena ugroženost i interventni programi, donošenje i primena nacionalnih

propisa, kreativnost i dimenzije talenta. Svakog dana održano je jedno glavno predavanje

(60 minuta) i dva paralelna plenarna predavanja (45 minuta), dok su ostali radovi izlagani

20 minuta po tematskim blokovima, na 20 lokacija istovremeno ( prema Maksić,S.).

Svetska konferencija predstavlja priliku da se okupe zainteresovani istraživači i

praktičari koji rade s darovitom i talentovanom decom, kao i predstavnici brojnih

organizacija koje su, takođe, angažovane na pružanju podrške talentovanima i

kreativnosti.

Pre zvaničnog otvaranja konferencije, organizovane su radionice sa ciljem da se

predstave primeri dobre školske prakse. Ponuđeno je 10 radionica: teorija i praksa:

razumevanje i poduka darovitih učenika (K. Niederer, prema Maksić,S.); razvoj „jakih“

strana svakog učenika kroz kurikulum koji pruža priliku (J. Raffan, prema Maksić,S.);

razvoj veština mišljenja i kurikulum zasnovan na rešavanju problema: personalizacija i

diferencijacija izazova za učenje (B. Wallace, prema Maksić,S.); filozofija za decu (C.

Winstanley,prema Maksić,S.); unapređivanje kreativnosti u učionici (K. Urban,prema

Maksić,S.); kako izgleda dobra nastava i učenje za sposobne, darovite i talentovane

učenike, šta predstavlja izazov na času, šta je učenikova uspešnost (J. Fitzpatrick,prema

Maksić,S.); otvaranje mogućnosti za razvoj različitih sposobnosti: diferencijacija preko

šest tipova rešavanja problema (J. Maker,prema Maksić,S.); identifikacija i razvoj

učenika koji su dvostruko izuzetni (D. Montgomery,prema Maksić,S.); pametna oruđa za

pametne učenike – elektronska nastava i učenje (I. Warwick,prema Maksić,S); 10

preporuka za razvoj talenta (F. Gagne,prema Maksić,S.).

U svom obraćanju učesnicima konferencije, profesor Tsai, predsednik Svetskog saveta

za darovitu i talentovanu decu, kao cilj konferencije odredio je fokusiranje pažnje celoga

sveta na darovitu i talentovanu decu i njihov vredan potencijalni doprinos u korist

ljudskog roda. Članstvo Svetskog saveta za darovitu i talentovanu decu (1977) čine

nastavnici koji su uključeni u vaspitno-obrazovni proces od predškolskog do

univerzitetskog nivoa, istraživači, studenti koji se pripremaju da budu nastavnici,

roditelji, razne obrazovne i druge ustanove zainteresovane za razvoj i obrazovanje

darovitih i talentovanih mladih.

Razmatrana su sva bitna pitanja razvoja sposobnosti, talenata i kreativnosti u

kontekstu savremenih znanja o čovekovoj prirodi, kao što su: specifične obrazovne

potrebe dece koja su ispoljila svoj dar i talenat i potrebe dece koja mogu da se osposobe

da razviju svoj potencijal za talenat uz odgovarajuću podršku; ispitivanje individualnih

razlika koje se pojavljuju u toku dečjeg razvoja i karakteristike izuzetne dece; mogućnosti

upotrebe savremenih komunikacionih tehnologija u učenju; ciljevi i razvoj obrazovanja u

futurističkim projekcijama razvoja savremenog sveta (World Council for Gifted and

Talented Children, 2007,prema Maksić,S.).

4.1 Interesovanje za kreativnost

Posebno interesantan bio je nastup dr Donalda Treffingera, koji je napravio pregled

istraživanja o merenju i razvoju programa koji podržavaju kreativnost, sa naglaskom na

doprinosima koja su učinili saradnici Centra za kreativno učenje. Centar definiše talenat

kao potencijal za značajne doprinose i produktivnost na originalne ili kreativne načine u

bilo kojoj oblasti ispitivanja, izražavanja ili akcije, tokom dužeg vremenskog perioda.

Talenat se pojavljuje iz sklonosti i istrajne uključenosti u oblast jakog interesovanja ili

pasije, a nastaje u interakciji četiri značajna izvora, odnosno komponente. To su:

karakteristike osobe, kontekst u kojem osoba funkcioniše, sadržinski domen ili oblast

ekspertize u kojoj osoba dela, i operacije, procesi, oruđa i strategije koje osoba

primenjuje u nameri da se izrazi i nešto stvori. Centar za kreativno učenje nudi različite

resurse, programe i usluge koje podržavaju planiranje, primenu i evaluaciju razvoja

talenta, kreativno učenje i kreativno rešavanje problema (prema Maksić,S.).

S uverenjem da treba otkriti najbolje u svakom učeniku, Trefinger i njegovi saradnici

dalje tvrde da lični stil učenja pruža korisne informacije o tome kako „jake“ strane i

talenti te osobe mogu najbolje da se izraze i upotrebe i, takođe, daju osnovu za

oblikovanje obrazovanja koje će biti izazovno za određenu osobu. Za vaspitače je važnije

podsticanje potencijala za talenat i pružanje podrške nego samo kategorisanje,

označavanje ili sortiranje. Talenat se razvija u „eko-sistemu razvoja“. U uočavanju

učenikovih „snaga“, talenata i interesovanja učestvuju svi, kuća, škola i šira zajednica

(prema Maksić,S.) Samo učešće u aktivnostima ili iskustva u kojima različiti talenti mogu

da se izraze i koriste mogu biti početne tačke u opažanju i razvoju talenta. Razvoj talenta

zahteva velika ulaganja, trud, disciplinu, posvećenost i radnu etiku od pojedinca o kojem

je reč, kao i izvore, podršku i ohrabrivanje od drugih. Programi koji su uspešni u razvoju

talenta uključuju mnoge i raznovrsne resurse i nivoe službi. Odgovarajuća podrška više

produžava, proširuje i pojačava nego što nadopunjuje dnevni školski program.

U Centru za kreativno učenje smatraju da su stvaranje i pružanje adekvatnih i

izazovnih obrazovnih iskustava glavna odgovornost škole. Nisu privilegija, niti su to

posebne aktivnosti. Programiranje aktivnosti (koje uključuje individualizaciju,

odgovarajuće obogaćivanje, uspešno ubrza vanje, nezavisnost i samousmeravanje, lični

rast i socijalni razvoj i pripremu za karijeru sa pogledom u budućnost), po pravilu,

prevazilazi podelu na nastavne predmete i razrede. Razvoj talenta u školskom okruženju

zahteva posvećenost i podršku sveg osoblja i dovoljno vremena za slobodno i jasno

planiranje i prepoznavanje potrebe i značaja postepene primene tokom višegodišnjeg

rada. Utvrđivanje i čuvanje informacija o učenikovim „snagama“, talentima i

interesovanjima fleksibilan je i inkluzivan proces koji teče, a ne događaj u jednom

trenutku. Pitanje identifikovanja (da li je učenik darovit, koji kriterijumi ga kvalifikuju za

selekciju) napušta se u korist pitanja kako što bolje odgovoriti na učenikove potrebe.

Galina Dolya i Nikolai Veraksa (Odeljenje za psihologiju i pedagogiju kognitivnih

sposobnosti na Institutu za obrazovanje u ranom detinjstvu i roditeljsko staranje, Moskva,

Ruska akademija za obrazovanje) održali su radionicu o tome kako se može napraviti

razvojni kurikulum za rani uzrast i upotrebiti kao ključ za učenje i stvaranje a ne

otkrivanje darovite dece. Dr Dolya govorila je o programu koji je zasnovan na

istraživanjima ruskih vigotskijanski orijentisanih psihologa i edukatora koje predvodi

Leonid Venger. Program nudi posebno dizajnirana iskustva za optimalno učenje: priča,

vizuelno-spacijalno, osnove matematike, razvojne igre, ortografija, logika, kreativno

modelovanje, istraživanje, matematika, konstruisanje, ti–ja–svet i izražajni pokreti

(prema Maksić,S.). Ove aktivnosti, u odgovarajućem ambijentu s obučenim

nastavnicima, pojačavaju ali ne ubrzavaju razvoj, jer su zasnovane na sistematskom

uvođenju dece u ono što će uskoro, vrlo brzo moći da urade (shvate, razumeju, ovladaju),

što prvo čine uz pomoć drugih a potom sama.

Na konferenciji je predstavljena elektronska verzija Renzulijevog sistema za učenje,

jednog od dobro poznatih i širom sveta korišćenog obogaćujućeg programa, koji je

razvijen u tridesetogodišnjem radu Centra za istraživanje darovitih i talentovanih na

Univerzitetu u Konektikatu (SAD). Program je zasnovan na teoriji učenja s visokim

ciljevima koja se više fokusira na razvoj kreativne produktivnosti kroz primenu znanja

nego na sticanje i skladištenje znanja. Sistem za učenje radi tako što kompjuter pravi

profil akademskih „snaga“, interesovanja, stila učenja i preferiranog oblika izražavanja

svakog učenika. Posebna oruđa usaglašavaju internet izvore sa učenikovim profilom iz 14

pažljivo izabranih baza podataka koje su kategorisane prema predmetima, razredu,

standardima državnog kurikuluma i stepenu složenosti. Moguće je vrednovanje

postignuća, zatim izbor i učešće u nezavisnim istraživačkim studijama i kreativnim

projektima, individualno ili u malim grupama. Učenici i nastavnici mogu da evaluiraju

kvalitet proizvoda učenika koristeći poseban formular za to. Učenici mogu da procenjuju

svaki sajt koji su posetili i šta su dobili od tog sajta. Takođe, učenici mogu da stavljaju

pojedine izvore do kojih su došli u sopstveni portfolio za buduću upotrebu. Postoji i

mogućnost ubrzavanja kurikuluma za učenike s visokim postignućem (Renzulli & Reis,

2007,prema Maksić,S.).

Takođe je saopšten rad o tome kako javno mnjenje Srbije vidi dečju maštu (čiji su

autori S. Maksić, Institut za pedagoška istraživanja, i Z. Pavlović, Institut društvenih

nauka). Dečja mašta je predmet interesovanja zbog značaja koji joj daju razvojne teorije,

smatrajući je osnovom za kreativnost. Za analizu su korišćeni podaci o poželjnosti 10

osobina, dobijeni u trećem i četvrtom talasu Svetske studije vrednosti (prema

Maksić,B.,1994–2004. godina). Maštovitost je, prema rezultatima istraživanja javnog

mnjenja, najmanje važna osobina koju treba razvijati kod dece. Kada se uporede

preferencije građana Srbije sa preferencijama građana u ostalim ispitivanim zemljama,

uočava se poboljšanje statusa mašte između trećeg i četvrtog talasa na nivou celokupnog

uzorka i uzorka evropskih zemalja, što se u Srbiji ne dešava, tako da je status mašte u

četvrtom talasu lošiji od svetskog i evropskog proseka. U radu su razmatrani značajni

korelati preferiranja maštovitosti – obrazovanje i postmaterijalistička orijentacija

(pozitivna veza) i uzrast ispitanika (negativna veza). Zaključeno je da rezultati ukazuju na

rizik da zanemarivanje dečje mašte otežava pojavljivanje kreativnosti i da podršku

maštovitosti treba da pruži škola (Maksić,B., 2007).

5. Visa: Mladi nezadovoljni medijima u Srbiji

Iako žele da preuzmu odgovornost i napreduju u karijeri, mladi u Srbiji osamostaljuju

se mnogo kasnije nego njihovi vršnjaci u zemljama Evropske unije ili Sjedinjenih

Američkih Država. Prvi forum Visa mladih lidera koji je u organizaciji Visa Inc okupio

neke od najtalentovanijih mladih ljudi u Srbiji pokazao je da mladi ljudi smatraju da

društvo ne prepoznaje potrebu mladih za otpočnu samostalni život i steknu finansijsku

nezavisnost. Većina učesnika foruma smatra da je naše društvo još uvek dominantno

konzervativno i partijahalno, a da su porodica i blisko okruženje previše zaštitnički

nastrojeni prema mladima i da  nisu spremni da prihvate potrebu mladih da postanu

nezavisni (Beograd, 20. avgust 2009. godine).

Čak 73 procenta mladih u Srbiji smatra da su teme koje su za njih važne slabo

zastupljene u medijima, 20 procenata veruje da mediji razumeju interese mladih, ali se

time ne bave kroz svoje sadržaje, dok samo sedam odsto ispitanika smatra da mediji u

Srbiji potpuno razumeju potrebe i interese mladih, pokazalo je istraživanje kompanije

Visa u okviru projekta Visa mladi lideri.

Istraživanje u kojem je učestvovalo 400 ispitanika uzrasta od 18 do 27 godina, pokazalo

je da su mladi u Srbiji predstavljeni kroz dva stereotipa, kao ljudi koji vole da izlaze i

zabavljaju se ili kao netolerantni huligani.

Nasuprot tome, većina ispitanika želela bi da budu viđeni kao ambiciozni, vredni i

kreativni pojedinci koji planiraju da ostanu u Srbiji i tu ostvare svoje ambicije.

Na pitanje koje su to teme koje bi oni voleli da vide u medijima, većina ispitanika je

izrazila želju da pročita članke na temu kako pronaći posao i kako rukovoditi novcem,

zatim da dobije savet o napredovanju u karijeri ili da pronađe izvore stipendija za dalje

školovanje. Osim toga, većina učesnika bi volela da u medijima može da pronađe

informacije o novim svetskim trendovima i tehnologijama, o mogućim jeftinijim

putovanjima, kao i kulturnim dogadjajima u inostranstvu. 

Rezultati istraživanja pokazuju da 60 odsto ispitanika koristi internet u cilju

informisanja o trenutnim događanjima i finansijskim pitanjima, ali i da bi komunicirali sa

prijateljima. Petnaest odsto ipak radije koristi tradicionalne medije, dok 25 odsto koristi i

jedne i druge.

"Na internetu sam ja taj koji bira sadržaj. Ne pratim samo ono što TV stanice ili novine

žele da mi saopšte. Putem interneta takođe mogu da pronađem više korisnih informacija

brzo i lako i da bolje procenim šta je to što mi je nametnuto kao sadržaj, a šta je zaista

nezavisni komentar u Srbiji danas", rekao je jedan od učenika foruma "Visa mladi lideri".

Više od 55 odsto mladih koristi internet svaki dan.

Dvadeset i pet odsto ispitanika odgovorilo je da su mladi u Srbiji u medijima

predstavljeni kao talentovani sportisti ili buduće sportske zvezde, odnosno kao savršeni

primeri mladosti i lepote. Samo 11 odsto ispitanika misli da su mladi u domaćim

medijima predstavljeni kao napredni i sposobni. Umesto navedenih primera, mladi bi

želeli da budu viđeni kao budući lideri koji su uspešni u poslu, ili kao ambiciozni, vredni

i kreativni pojedinci koji planiraju da ostanu u Srbiji i tu izgrade budućnost.

Učesnici konferencije Visa mladi lideri izrazili su nezadovoljstvo načinom na koji

tradicionalni mediji u Srbiji zastupaju teme koje su za mlade značajne. Samo sedam odsto

ispitanika koji su učestovali u istraživanju veruje da mediji u Srbiji u potpunosti razumeju

potrebe i interese mladih, 73 odsto misli da su teme koje bi bile od važnosti za mlade

slabo pokrivene u medijima, dok 20 odsto veruje da mediji razumeju interese mladih, ali

da i dalje ne nude odgovarajući sadržaj.

U Srbiji je postalo normalno da se mladi lako odricu svojih ciljeva, snova, ambicija.

Ako je preostalo nešto maštanja, onda su to irealne fantazije, uz kafu ispred televizora,

ušuškane u posteljine i po 24 sata dnevno. "Večiti studenti", koji probijaju sve proseke

studiranja, jer ih ne čeka nikakva perspektiva (ovako je, kao, imaju), trajno čekanje neke

godoovske sreće, koja ce da padne s neba i reši im sve probleme - ali sreća, ipak, nije

tako dobro raspoređena ... Mnoge mlade ljude je bukvalno pregazilo vreme čekajući

"bolji život".

Danas mladi studiraju i više od decenije, a retki su oni koji ne mogu da završe fakultete

brže, vec im je prosto svejedno. Jer, jednom kad dobiju diplomu, mladi se suocavaju s

realnošcu koja nije ružicasta. Svesni su toga, a samo okoncavanje studija nije privlacan

cilj, jer nece posle "sva vrata da se otvore". Zato se studiranje prolongira - objašnjava dr

Blagoje Kuljic, psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje. (Visa istraživanje).

Pored mladih "ležaca ispred TV-a", ima i onih koji se obeshrabruju jer, iako

pokušavaju da stignu svoju ambiciju, doživljavaju neuspehe, te gube snagu za daljim

angažovanjem.

U eksperimentu sa životinjama je isto tako - one nekoliko puta pokušaju da pobegnu iz

kaveza, a kad vide da nema izlaza, prestanu da pokušavaju. To je naucena bespomocnost,

iz koje se više ne traži izlaz - kaže dr Kuljic (Visa istraživanje).

Adolescencija predstavlja, između ostalog, i prelazak iz sveta dece u svet odraslih. Taj

prelazni period traje od 15. do 25, 28. godine. Međutim, nije retko da ljudi žive kao

"veliki" adolescenti, baš zbog ovakve situacije u društvu - kaže dr Kuljić. - Mladi su

osudjeni da ne mogu da se osamostale. Jer, kako ce neko, ako ima i 15.000 platu, da kupi

stan, auto, da odvoji za letovanje? Zato ostaju kod roditelja, a platu odvajaju za džeparac. 

5.1 Slovenačka omladina bolje živi 

Ni u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nije bolje nego u Srbiji, što se tiče uslova i

ambicije mladih ljudi. Posleratna kriza učinila je da se teško nalazi posao u struci, tako da

se i studiranje prolongira, stanovi su skupi. Jedino Slovenija, od bivših republika SFRJ,

može da se pohvali da je stvorila povoljnije uslove za mlade. Petkom i subotom Ljubljana

je prilicno prazna - neki odu na primorje, neki u Nemacku, Amsterdam.

Mladi to ekonomski mogu da izdrže, kažu Slovenci (Visa istraživanje).

  Početkom devedesetih godina dr Žarko Trebješanin, psiholog, radio je istraživanja o

ličnom identitetu mladih. Rezultati su pokazali da vlada potpuno odsustvo ambicije, što

je, čini se, još samo okoštalo tokom godina. Kada u društvu postoji potpuno odsustvo

vrednosti, porodica trpi i raspada se. Ona može donekle da ublaži udare, ali nije imuna.

Kako roditelji mogu da budu autoritet i da imponuju svojoj deci kada rade po 20 sati

dnevno, a jedva prehranjuju porodicu - rekao je dr Trebješanin.

Ali, istice dr Kuljić, i kulturološki uslovi su promenjeni. Roditelji se trude da zaštite

decu - "nemoj ti da se muciš, ja cu to...", dok na Zapadu ona moraju sama da zarade. To

tamo važi i za decu bogatih: preko dana studiraju, uvece rade u supermarketima,

bioskopima. Kad treba da se kupi nešto krupnije, roditelji ce učestvovati s pola novca, ali

dete mora da priloži svoj deo.

Ovakvo vaspitanje je odlično, ocenjuje dr Kuljić, jer se time deca uče kako da nastave

samostalno da žive, što nije slučaj na našim prostorima.

Jedan naša devojka otišla je u Australiju kod rodjaka da nastavi studije. Rođaci su bili

više nego voljni da je prime da živi kod njih, ali im je ona uskoro tražila džeparac. S

obzirom na to da su vrlo brzo prihvatili australijski model života, zapanjili su se što ona

to uopšte traži, jer njeni vršnjaci rade i tako podmiruju svoje potrebe. 

Kad je pristala da nadje posao, prva rečenica joj je bila: "Dobro, onda mi nadji posao". I

to je poteklo iz pogrešnog vaspitanja, odnosno učenja u Srbiji, jer se tamo podrazumeva

da ce se sama snaći ako želi džeparac. Naravno, devojka se u međjuvremenu vrlo lepo

snašla, radila je u knjižari, diplomirala je, ali je morala da nauči kako da obezbedi sebi

ono što joj treba. - Kao nacija, mi nismo lenji. Koliko je ljudi otišlo u inostranstvo i

pokazalo se da su odlčni radnici, pa bilo to u fabrici ili pri nekom univerzitetu. Ali, ovde

su ljudi destimulisani - dodaje dr Kuljić. (Visa istraživanje).

5.2 Mladi u Srbiji žele da budu shvaćeni ozbiljno

Prema najnovijem istraživanju kompanije Visa u okviru projekta Visa mladi lideri,

srpski mediji trebalo bi da se više bave temama koje su od značaja za mlade. Mladi žele

da budu predstavljeni kao inteligenti pojedinici. Nove generacije, u skladu sa medijskim i

tehnološkim dostignućima, radije koriste digitalne medije za pretragu informacija o

obrazovanju, poslovima, trendovima i vestima.

Mladi u Srbiji žele da budu predstavljeni kao inteligentni pojedinci i potrebno im je da

domaći mediji obuhvate više tema koje su za njih značajne. Slika o mladima predstavlja

veliki značaj za njih same – mladi u Srbiji žele da budu shvaćeni ozbiljno.

„Mladi ljudi u Srbiji su budući lideri ove zemlje, naša snaga i potencijal, i oni imaju

viziju o njenoj budućnosti. Stoga je veoma važno da se njihova pitanja shvate ozbiljno i

da se njihove potrebe i mišljenja javno čuju. Mladi u Srbiji žele da budu predstavljeni van

uobičajenih stereotipa i imaju potrebu da im mediji ponude više značajnijeg sadržaja.

Kako bi bili bliži mlađoj generaciji, tradicionalni mediji moraju da obezbede konkretniji

sadržaj, da čuju potrebe i želje mladih i da budu spremni da im se prilagode. Bila sam u

prilici da na konferenciji Visa mladi lideri, upoznam veoma sposobne i talentovane mlade

pojedince i sigurna sam da će upravo oni jednog dana predstavljati važne osobe u ovoj

zemlji.” izjavila je Tijana Todorović, istaknuta novinarka i učesnica projekta Visa mladi

lideri.

 

Forum Visa mladi lideri pokazao je da mladi ljudi u Srbiji imaju realna očekivanja po

pitanju budućnosti, kao i da negativna predviđanja ekonomskih analitičara nisu značajno

ugrozila mladalački optimizam učesnika u pogledu mogućnosti da realizuju svoje

poslovne ambicije u Srbiji, koje bi im donele i finansijsku satisfakciju. Ipak, učesnici su

jednoglasno zaključili da su finansije u ovom trenutku osnovna prepreka

osamostaljivanju. 

Imajući u vidu da finansijska pismenost predstavlja osnovni preduslov početka

samostalnog života, mladi učesnici foruma otkrili su da su traumatična iskustva iz 90-tih

godina ostavila značajne posledice na njihovo sazrevanje i nivo poverenja u finansijske

institucije. Takođe, dramatične vesti o svetskoj ekonomskoj krizi doprinele su da mladi

ljudi u Srbiji postanu rezervisani prema svim vrstama pozajmica, uključujući i studentske

kredite.

Učesnici foruma Visa mladi lideri nemaju jasnu predstavu o tome kome bi trebalo da se

obrate za finansijski savet i podršku, zbog čega smatraju da bi državne institucije trebalo

da pokrenu projekte sa ciljem unapređenja opšte finansijske pismenosti. Mladi smatraju

da je sveprisutna nesigurnost u pogledu upravljanja finansijama uslovljena nedostatkom

informacija o osnovnim finansijskim pojmovima. Većina učesnika smatra da bankama

odgovara postojeće stanje i da nedovoljno poznavanje finansijskih instrumenata koriste u

cilju ostvarivanja što većih profita.

6. Omladina Srbije u vodama tranzicije

Aspiracije mladih u pogledu stručnog usavršavanja, zapošljavanja, profrsionalnog

napredovanja, pa i životnog standarda i sigurnosti za većinu mladih ostaju u sferi želja.

Te aspiracije mnogi mladi ljudi ne mogu da osvare u ovoj zemlji. U dilemi između

traženja izlaza u svojoj zemlji i traženja rešenja u drugim zeljama, kod znatnog broja

mladih talentovanih prevagnulo je ovo drugo, prevagnula je želja za životom negde

drugde gde će ostvariti svoje ambicije. Vec drugu deceniju talentovana omladina čeka da

diplomira i emigrira. Generalno smanjenje mogućnosti talentovanim mladim ljudima

dovodi do smanjivanja aspiracija, tako da mladi ljudi frustraciju izbegavaju tako što se

kao odbrambeni mehanizam prihvata kompenzacija, putem koje se neostvarivi ciljevi

zamenjuju ostvarljivim, tj. omladina se prilagođava stvarnosti ! One aspiracije koje,ostaju

na prirodno visokom nivou, karakterističnom za kreativne mlade ljude, prelaze u

maštarije i imaju često utopijski karaktrer (Nikolic, M., Mihajlović, S., Tomanović S.,

Sram, Z., Popadić, D., Marković, J., Kijevcanin, J., Gredelj, S., Mrdja, S., Jugović, A.,

Mojić, D., 2004).

7. Zaključak

Siromaštvo kulturne i socijalne sredine ostavlja kreativnim mladim ljudima malo

prostora za ispoljavanje, često čak i za prepoznavanje svojih potreba, afiniteta,snaga i

slabosti. Kreativne i ambiciozne mlade ljude često deklerativno prepoznaju kao buduću

snagu ove zemlje, ali realnih mogućnosti i mehanizma da mladi zaista i postanu nosioci

promena i aktivni akteri razvoja društva jos uvek je malo.

Često se ističe i idealizuje angažovanje mladih u prošlosti, a da za nedovoljno

angažovanje, inerciju i neinicijativnost danas uzroke tražimo prevashodno u događjajima

iz prethodnih deset godina. Međutim istraživanje sprovedeno 1984 godine “Socijalni

aktivizam mladih u Srbiji” pokazuju da su proaktivni potencijali mladih bili veliki i da su

motivi za angazovanjem snazni, ali da je realni aktivizam i tada bio slab zbog kvaliteta

rada i načina funkcionisanja političkih i društvenih organizacija.

Struture društvenog delovanja ni tada na pravi način nisu podržavale kreativnost i

ambiciju mladih, a sa događajima koji su usledili sa jedne strane gube se i te postojece

strukture, bez nalaženja adekvatnijih oblika organizovanja i mogućnosti za delovanje.

U periodu izmeđju 1990 .do 2000 nisu rađena istraživanja o mladima na našem područiju

što je još jedan od pokazatelja prioriteta zemlje i nevidljivosti mladih ljudi.

Literatura

1. Maksić, S., (2007), Prikaz naucnog skupa, od lokalnih do globalnog sveta darovitosti, Beograd. Institut za pedagoska istrazivanja.

2. Nikolić, M., Mihajlović, S., Tomanović, S., Sram, Z., Popadić, D., Marković, J., Kijevcanin, J., Gredelj, S., Mrdja, S., Jugović, A., Mojić, D., (2004), Mladi zagubljeni u tranzi-ciji, Beograd, Centar za proucavanje alternative.

3. Izvor: Emg rs, Visa: Mladi nezadovoljni u Srbiji, (2010).