Microsoft Word - Excel - label.doc2SEMINARSKI RAD IZ INFORMACIONE KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJETema : Program za obradu baze podataka( Microsoft Excel ) SADRAJ1. Uvod..................................................................................................str.12. Osnovni postupci...............................................................................str.2 2.1. Unoenje, modifikacija i brisanje podataka.................................str.2 2.2. Manipulacija podacima................................................................str.2 2.2.1. Brisanje..............................................................................str.3 2.2.2. Kopiranje i premetanje.....................................................str.3 2.2.3. Izbacivanje i ubacivanje izabrane oblasti ili elije............str.3 2.3. Kretanje kroz tabelu.....................................................................str.3 2.4. irina i visina elije.....................................................................str.43. Formatiranje tabele............................................................................str.4 3.1. Formatiranje sadraja..................................................................str.4 3.2. Ostale mogunosti.......................................................................str.54. Unos i obrada podataka.....................................................................str.5 4.1. Formule.......................................................................................str.5 4.2. Reference i imena........................................................................str.6 4.2.1. Reference...........................................................................str.6 4.2.2. Imena.................................................................................str.6 4.3. Funkcije.......................................................................................str.7 4.4. Automatsko popunjavanje...........................................................str.85. Dijagram............................................................................................str.96. Neke alatke iz TOOLBAR ova.....................................................str.11Literatura.............................................................................................str.12 1. Uvod Uz obradu teksta i crtanje, rad sa tabelama podataka je jedna od oblasti gde su PC raunari najpre i najvie nali primenu. Danas postoji veliki broj softverskih paketa namenjenih za tu svrhu, a jedan od poznatijih je i Microsoft Excel koji je deo prilino obimnog paketa Microsoft Office. Microsoft Excel je Windows aplikacija i pokree se dvostukim klikom na odgovaraju}u ikonu koja se obino nalazi u grupi Microsoft Office ili Applications. Odmah nakon toga pojavie se tipian izgled Excel ekrana. Slika 1: Izgled Excel ekrana S obzirom da je u pitanju klasina Windows aplikacija, mogu se uoiti neki standardni elementi - zaglavlje Excel-a ispod koga je meni linija i dve linije alatki (Standard i Formatting), to je uobiajen raspored za Windows aplikacije. Sledi linija formule ispod koje je tabela, a u dnu prozora je statusna linija. Najvei deo prozora zauzima tabela koja je izdeljena na horizontalne vrste i vertikalne kolone. U preseku vrsta i kolona su elije. Vrste su numerisane brojevima 1 pa na dalje, a kolone velikim slovima abecede, zatim dvostrukim slovima (AA, AB, AC, ..., BA, BB, ...). Na ovaj nain je definisana adresa svake elije. Na primer, u preseku vrste 10 i kolone C nalazi se elija C10. Ova konvencija se moe promeniti tako da adresa bude R10C3 (Row 10 i Column 3). Uz levu i desnu ivicu tabele se nalaze skrol trake jer tabela moe da ima 16384 vrste i 256 kolona. Strelicama na tastaturi se pomera pravougaoni okvir koji obuhvata jednu eliju. Uokvirena elija je izabrana elija. elija se moe izabrati i klikom mia na nju. Na levom kraju linije formule je polje, tzv. polje imena, u kome je ispisana adresa izabrane elije, a u ostalom delu je sadrina izabrane elije. Pravougaoni okvir u donjem desnom uglu ima crni kvadrati koji se zove ruica i ona ima posebnu namenu. Dokument koji nastaje kao proizvod rada u Excel-u se zove radna sveska. Radna sveska se sastoji od vie radnih listova. Svaki radni list sadri po jednu tabelu. Datoteke dokumenata imaju nastavak XLS. Kada se jednom uoblii izgled tabele, on se moe sauvati kao neka vrsta obrasca ili ablona po kome se potom mogu formatirati druge, nove tabele. Datoteke koje sadre obrazac imaju nastavak XLT. Levo od horizontalne skrol trake se nalaze imena postojeih radnih listova u okviru radne sveske. Ta imena se delimino preklapaju poput jeziaka i vidljiva je ona tabela ije je ime (tj. ime radnog lista) ispisano na beloj podlozi. Sa leve strane prvog radnog lista nalaze se etiri dugmeta namenjena za kretanje kroz radne listove (prelazak na prvi, na prethodni, na slede}i ili na poslednji radni list). 2. Osnovni postupci 2.1 Unoenje, modifikacija i brisanje podataka Da bi se podaci uneli u eliju, da bi se sadraj elije modifikovao ili obrisao, elija mora najpre da se izabere. elija se bira klikom miem na odgovarajuu eliju ili pomeranjem pravougaonog okvira kursorskim strelicama. Kada se odabere elija, podatak se jednostavno unosi sa tastature. Pri tome se gubi prethodni sadraj. Promena se odraava i na sadraj linije formule. U svakom trenutku se moe prei u liniju formule klikom miem i tamo nastaviti unos. Nakon unoenja, pritiskom na taster promena postaje vaea, a pritisak na taster ponitava promenu i ostaje prethodni sadraj elije. Za tu svrhu moe da se koristi dugmad prikazana na sledeoj slici. Da bi se promenio postojei podatak, potrebno je najpre izabrati eliju, a zatim uneti novi sadraj. Ako prethodni sadraj treba samo da se izmeni onda se najpre ili selektuje elija i pritisne taster ili se dva puta klikne miem na eliju, pa se zatim unesu promene. Sve promene mogu da se rade i u liniji formule. Da bi se podatak obrisao dovoljno je odabrati eliju iji sadraj treba obrisati i pritisnuti taster . 2.2 Manipulacija podacima oblast je obojena inverzno, izuzev vodee elija oblasti. Drugi nain za selektovanje oblasti je sledei: najpre se klikne miem na jedan ugao oblasti i zatim se uz pritisnut taster klikne na drugi ugao oblasti. Oznaavanje vie celih susednih vrsta (kolona) moe postii tako to se klikne na broj vrste (slovo kolone) sa jednog kraja eljene oblasti, a zatim se ili mi Slika 3: Izgled povlai do oznake drugog kraja oblasti ili se samo klikne na tu oznaku drei taster oznaene oblasti pritisnut. Cela tabela se oznaava tako to se klikne na dugme levo od prve kolone (A) i iznad prve vrste (1) ili ce koristi kombinacija tastera . 2.2.1. Brisanje Nakon izbora elije (oznaene oblasti) brisanje sadraja elije (oznaene oblasti) moe se izvriti pritiskom na taster ili izborom komande Edit/Clear/All. 2.2.2. Kopiranje i premetanje Da bi se elija (oznaena oblast) kopirala ili premestila mora najpre da se izabere. Kada se kursorom mia stane na ivicu pravougaonog okvira (ne na ruicu) kojim je oznaena odabrana elija (oznaena oblast), kursor mia prelazi iz krstia u strelicu. To je znak da se povlaenjem moe izvriti premetanje sadraja elije (oznaene oblasti) u neku drugu. Ako se pri tome dri pritisnut taster, vri se kopiranje. Premetanje i kopiranje oznaene oblasti se mogu izvriti i korienjem Clipboard-a: najpre se izvri komanda Edit/Cut za premetanje ili Edit/Copy za kopiranje, zatim se odabere odredite za vodeu eliju oblasti klikom mia na tu eliju, i na kraju se komandom Edit/Paste zavri operacija.2.2.3. Izbacivanje i ubacivanje izabrane oblasti ili elije Izbacivanje (ne samo brisanje) izabrane oblasti ili elije postie se komandom Edit/Delete. Poto u tabeli ostaje praznina mora se definisati nain njenog popunjavanja - pomeranjem u levo elija iz kolona koje se nalaze desno od praznine ili pomeranjem na gore elija iz vrste koja je ispod praznine. Mogue je i proirivanje uklanjanja elija na cele kolone ili vrste odabrane oblasti. Nakon toga Excel automatski vri prenumeraciju kolona ili vrsta da ne bi nedostajale neke oznake u nizu. Slika 5: Ubacivanje elijaUmetanje nove, prazne vrste ili kolone vri se komandom Insert/Rows odnosno Insert/Column. Pri ubacivanju nove kolone/vrste poslednja kolona/vrsta se izbacuje iz tabele. Ukoliko u toj koloni/vrsti postoji neprazna elija umetanje se ne moe obaviti. Moe se ubaciti samo jedna prazna elija u tabelu i to tano na mesto trenutno odabrane elije pomou komande Insert/Cells. Uz to se mora naznaiti da li ostale elije iz vrste treba da se pomere desno ili ostale elije iz kolone treba da se pomere na nie. 2.3. Kretanje kroz tabelu U okviru prozora radne sveske vidi se samo deo tabele. Kroz ostali deo tabele moe se kretati pomou skrol traka, pri emu izabrana elija moe da izae iz vidljivog dela tabele. Uz desnu stranu desne strelice horizontalne skrol trake i iznad gornje strelice vertikalne skrol trake nalaze se deoni zarezi (horizontalni i vertikalni) ijim se povlaenjem prozor moe podeliti (horizontalno i vertikalno) na po dva dela. Time se omoguava istovremeni rad sa raznim delovima iste tabele. Linije podele se mogu pomerati povlaenjem, a uklanjaju se dvostrukim klikom na liniju. Slika 6: Skrol trake i deoni zarezi Pravougaoni okvir za izbor elije pomera se strelicama tastature i kada se doe do kraja vidljivog dela tabele, ona se automatski skroluje tako da je izabrana elija vidljiva. Na poetak/kraj vrste odnosno kolone moe se prei kombinacijom tastera i strelice u desno/levo odnosno gore/dole. 2.4. irina i visina elija Slika 7: Promena irine kolone irina kolone jednostavno se menja tako to se u redu sa oznakama kolona (A, B, C, ...) miem povlai desna ivica kolone, dok se visina vrste menja povlaenjem donje ivice vrste. Dvostruki klik na donju ivicu suene/proirene vrste vraa visinu na standardnu. Ukoliko se desna ivica kolone (donja ivica vrste) prevue preko leve (gornje) ivice, irina kolone (vrste) postaje 0 i ona se vie ne vidi. 3. Formatiranje tabele 3.1 Formatiranje sadraja Slika 8: Formatiranje elije Excel radi sa dve vrste podataka - sa numerikim i tekstualnim podacima. Pogodnim formatiranjem prikaza numerikih podataka mogu se simulirati i podaci tipa datum, vreme, vrednost u valuti itd. Za formatiranje treba izabrati komandu Format/Cells, a u okviru nje stavku (karticu) Number. Rezultat toga je dijalog prikazan na slici 8 koji definie kako se tumai i prikazuje sadraj elije. U listi Category odreuje se da li se sadraj elije smatra brojem (Number), datumom (Date), vremenom (Time), tekstom (Text) itd., a zatim se detaljnije odreuje izgled prikaza (broj decimala, format datuma, ...) izborom eljenog formata u polju Format Code3.2 Ostale mogunosti Osim formatiranja podataka, mogue je i formatiranje poravnanja (Aligment), fonta (Font), ivica (Border), rafure (Pattern) i zatite (Protection). Dijalozi koji se otvaraju na komandu Format/Cells + odgovarajua stavka (kartica) su objanjeni u Ve`bi 3 - Osnove Word-a.4. Unos i obrada podataka 4.1 Formule Sadraj elija moe se definisati i formulom, tj. izrazom ijim se izraunavanjem dolazi do vrednosti elije. Vrednost izraza moe biti numerika i tekstualna, zavisno od toga kakve vrednosti i kakve operacije uestvuju u njemu. Svaka formula poinje znakom jednakosti (=). Formule mogu da sadre sledee aritmetike operatore navedene u obrnutom redosledu njihovih prioriteta: +, -, *, /, (stepenovanje), % (procenat). Prioritet operatora se moe menjati korienjem zagrada. Svi operatori sem procenta su binarni. Tekstualne vrednosti u formuli moraju se staviti pod znake navoda. Za spajanje teksta slui operator &. Npr. formula: =987 & 654 daje rezultat 987654. Slika 9:elija iji se sadraj rauna izrazom i linija formuleU eliji se prikazuje rezultat izraunavanja izraza, a ne ceo izraz. Da bi se videle formule potrebno je pritisnuti kombinaciju tastera , a ponovna primena ove kombinacije vraa prikaz rezultata. Bez obzira da li elije prikazuju rezultat izraza ili sam izraz, u liniji formule se uvek vidi definicija formule. Formula se trajno zamenjuje svojom vrednou tako to se ue u eliju (dvostrukim klikom ili klikom + tasterom ) ili u liniju formule (klikom mia) i pritisne taster . Pri kopiranju neke elije iji je sadraj definisan formulom moe se kopirati samo rezultat formule. Sadraj elije se kopira komandom Edit/Copy, a na odredinom mestu se koristi komanda Edit/Paste Special koja otvara dijalog prozor prikazan na slici 10 u kome treba izabrati opciono dugme Values da bi se upisala samo vrednost formule. Slika 10: Kopiranje rezultata formule Ako se u grupnom polju Operation odabere neka od operacija (umesto None), onda se izabrana operacija vri sa kopiranom i zateenom vrednou, i u odredinu eliju se upisuje formula ili izraunata vrednost zavisno od izbora u opcionom polju Paste. 4.2 Reference i imena Reference i imena omoguavaju da se formule pozivaju na vrednosti neke elije ili grupe elija. 4.2.1 Reference Referenca elije se njena adresa, npr. A1. Formula u kojoj uestvuje referenca izgleda npr. ovako: =A1*B7+C2 Ukoliko se promeni sadraj elije na koju se referencira, automatski se menja vrednost svih formula u kojima ta elija uestvuje. Reference mogu biti: apsolutne, relativne i kombinovane. Prethodno navedene reference su relativne. Apsolutne reference se dobijaju ako se ispred oznaka vrste i kolone stavi znak za dolar ($), npr. $A$1. Kombinovane reference su one gde je jedna oznaka (vrste ili kolone) adresirana apsolutno, a druga relativno, npr. $A1 ili A$1. Razlika izmeu referenciranja se javlja kod kopiranja elije iji je sadraj definisan formulom sa referencama. Ukoliko je referenca neke elije apsolutna, ona se doslovno kopira i na odredinu formulu. Relativne reference se pri kopiranju menjaju i to za onoliko za koliko je odredina elija pomerena u odnosu na originalnu. Npr. ako elija B1 sadri formulu =$A$1 i iskopira se u eliju C3, tada }e sadraj elije C3 takoe biti =$A$1. Ako pak elija B1 sadri formulu =A1, pri kopiranju u eliju C3, sadraj elije C3 postae =B3. Razlog je taj to se elija A1 posmatra relativno u odnosu na B1 - nalazi se levo od elije B1. Sadraj elije C3 je izraz =B3, jer se elija B3 nalazi levo od elije C3 (elija C3 se nalazi jednu kolonu u desno i dve vrste na dole od B1, pa se i relativna adresa u eliji B1 menja za jednu kolonu u desno i dve vrste na dole). Kod kombinovanih referenci, oznaka ispred koje stoji $ ostaje nepromenjena, dok se ostale menjaju. Npr., ako je sadraj B1 jednak =$A1 (=A$1) pri kopiranju u C3 dobija se =$A3 (B$1). 4.2.2 Imena Da bi referenciranje na neku eliju ili na grupu elija bilo itljivije, one se mogu imenovati. Pri tome izmeu adrese i imena nema sutinske razlike. Kada se imenovana elija premesti, premeta se i njeno ime, tako da se preko imena i dalje pristupa istom sadraju bez obzira to se adresa promenila. Slika 11: Definisanje imenaImena se dodeljuju tako to se za selektovanu eliju ili grupu elija izabere komanda Insert/Name/Define koja aktivira dijalog prikazan na slici 11. Ime se unosi u polje Names in Workbook, a adresa oznaene oblasti je upisana u polje Refers To, pri emu se moe i neposredno uneti (ako oblast nije oznaena) ili promeniti. Nesusedne oblasti se razdvajaju taka-zarezom (;). Ime se dodaje u spisak pritiskom na dugme Add, neko od odabranih imena se brie pritiskom na dugme Delete, a dijalog se zatvara pomou dugmeta Close.Slika 12: Kreiranje imena u kome treba odrediti da li se imena nalaze u prvoj ili poslednoj vrsti (krajnje levoj ili krajnje desnoj koloni oznaene oblasti). Ako su zaglavlja kolona (vrsta) pogodno unesena, onda se ona mogu koristiti za imena odgovarajuih kolona (vrsta). Najpre treba selektovati oblast, zatim aktivirati komandu Insert/Names/Create, pri emu se otvara dijalog prikazan na slici 12 Rezultat primera prikazanog na slici 12 je da elije u drugoj, treoj i etvrtoj vrsti dobijaju imena X, Y i Z respektivno, a elije u 2., 3., 4. i 5. vrsti imena A1_, A2_, A3_ (slika 13), A4_ i A5_, dok se elije iz prve vrste i prve kolone koriste za imenovanje ostalih. Kada se u polje imena unese ve postojee ime izborom iz liste raspoloivih imena ili jednostavno unosom, oblast koja ima to ime se automatski oznaava (slika 13). Ime moe da sadri slova, cifre, taku i znak za podvlaenje, stim to mora poeti slovom ili podvlakom. Ime ne sme da sadri vie od 255 znakova i ne sme biti isto kao referenca. Ne razlikuju se velika i mala slova. Imena se definiu na nivou radne sveske i ona vae za sve radne listove. Lokalno ime radnog lista mora da ima oznaku radnog lista i znak uzvika npr. Sheet1!Ime. Lokalno ime skriva globalno ime. Tako ako je u listu Sheet5 definisano ime Ime, onda se ono koristi u svim listovima sem u listu Sheet1 gde se koristi lokalno ime.Slika 13: Primer korienja imena4.3 Funkcije Excel ima bogatu biblioteku funkcija. Argumenti funkcija mogu biti ne samo pojedinane vrednosti (=SIN(D4/0.2)), ve i itave oblasti (=AVERAGE (C1:C8)). Funkcije su podeljene u sledee grupe: matematike funkcije tekstualne funkcije logike funkcije statistike funkcije funkcije za pretraivanje informativne funkcije finansijske funkcije funkcije za rad sa funkcije za rad sa datumom i vremenom bazama podataka Slika: 14 i 15Postoje i dve specijalne grupe funkcija: to su All gde spadaju sve postojee funkcije i Most Recently Used gde spada nekoliko poslednje upotrebljenih funkcija. Funkcije se u formulu unose direktno upisivanjem ili komandom Insert/Function kojom se aktivira dijalog prozor prikazan an slici 14 u kome treba izabrati eljenu funkciju. U polju Function Category bira se grupa kojoj funkcija pripada, a zatim se u polju Function Name pojavljuju imena funkcija iz izabrane grupe. Na dnu dijalog prozora je ispisana sintaksa funkcije i kratko objanjenje njene namene. Dugmetom Next se prelazi na sledeu fazu (dijalog prikazan na slici 15) u kojoj se unose argumenti funkcije. Broj polja zavisi od broja argumenata funkcije. Sa desne strane svakog polja se ispisuje vrednost argumenta (koji moe biti i poziv funkcije), a u gornjem desnom uglu se ispisuje vrednost funkcije ukoliko su definisani svi argumenti. Ako se argument definie kao poziv neke funkcije, pritiskom na dugme fx se otvara novi poziv dijaloga za unos funkcije. Oni argumenti koji se ne mogu (slika 15) unosom argumenata funkcije izostaviti nose oznaku required, dok kod neobaveznih pie optional. Dugme Back slui za povratak na prethodnu fazu, a dugmetom Finish zavrava se unos. 4.4 Automatsko popunjavanje U Excel-u postoji mogunost brzog popunjavanja grupe elija podacima koji su identini ili su saglasni nekom jednostavnom pravilu. Ako se najpre oznai oblast za popunjavanje, zatim se u vodeu eliju unese neki sadraj i pritisne kombinacija tastera , sadraj se ne unosi samo u vodeu eliju, ve i u sve ostale elije selekcije. Pri tome se sadraj vodee elije kopira u sve ostale selektovane elije saglasno pravilima za kopiranje (vezano za apsolutne i relativne adrese i imena). Slika 16: Ruica Npr., ako je sadraj elija A1, A2 i A3 redom 1, 2 i 3, ako se oznae elije B1-B3, unese =A1 u eliju B1 i pritisne kombinacija , sadraj elija B1-B3 bie =A1, =A2, =A3, to daje rezultat 1, 2, 3 respektivno. Drugi nain za automatsko popunjavanje je korienje ruice. Pravougaoni okvir koji zahvata jednu ili vie elija u svom donjem desnom uglu ima mali crni kvadrat (slika 16) koji se zove ruica. Pri tome se razlikuju dva sluaja: prvi sluaj: Neka je odabrana elija nepraznog sadraja. Povlaenjem ruice na susedne elije u istoj vrsti ili koloni, te elije se popunjavaju sadrajem odabrane elije. Popuna se odvija samo u istoj vrsti i koloni i ne moe se odmah proiriti na proizvoljnu pravougaonu oblast, ve tek nakon popune dela vrste odnosno kolone. drugi sluaj: Neka su oznaene dve susedne elije u istoj vrsti/koloni. Povlaenjem ruice na susedne elije u istoj vrsti/koloni vri se njihova popuna na bazi sadraja prve dve po sledeim pravilima: 1) ako su sadraji prve dve elije saglasni, formira se progresija iji je korak razlika prve dve elije; npr. od 1, 2 dobija se 1, 2, 3, 4, ...; od Dec, Nov dobija se Dec, Nov, Oct, Sep,... ; od Deo1, Deo2 dobija se Deo1, Deo2, Deo3, ... ; 2) ako su sadraji elija nesaglasni tada se formiraju dve progresije sa korakom 1 i poetnim elementima iz prve dve elije, a zatim se ti lanovi nizova naizmenino smetaju u uzastopne elije. Npr., od Petar100 i Lazar 1000 dobija se Petar101, Lazar 1001, Petar 102, Lazar 1002, ...; Na slici 17 je prikazan rezultat automatskog popunjavanja korienjem ruice za sluaj slike 13. Ruica se moe koristiti i za brisanje sadraja oznaene oblasti tako to se povlai unutar oblasti. 5. Dijagrami Podaci prikazani u tabelama nisu pregledni, pa je samim tim i njihova analiza otezana. Zato se koristi grafika prezentacija tabelarnih podataka. Excel ima velike mogunosti u pogledu izrade dijagrama. Serija podataka je grupa podataka iz iste vrste ili iste kolone. U dijagramu se prikazuje jedna ili vie serija podataka, koje se, preglednosti radi, prikazuju razliitim bojama ili rafurama. Kreiranje dijagrama se obavlja u pet koraka pomou komande Insert/Chart/On This Sheet za dijagram u istom radnom listu ili komande Insert/Chart/As New Sheet za dijagram u novom praznom radnom listu. U prvom sluaju, treba definisati mesto za smetanje dijagrama. Slika 18: Prva faza dijagramaPrvi korak je definisanje skupa elija koje ulaze u djagram to je prikazano na slici 18. Ukoliko je oblast ve oznaena pojavie se u polju Range. Ukoliko nije, onda korisnik moe sam da je unese u pomenuto polje. Dugmetom Next prelazi se u narednu fazu. U drugom koraku se bira globalni izgled Slika 18: Prva faza dijagrama: histogram (Column), linijski dijagram (Line), kruni dijagram (Pie) i takasti dijagram (Scatter). Na prethodnu fazu se vraa pritiskom na dugme Back, a kreiranje dijagrama se zavrava pritiskom na dugme Finish, kada Excel postavlja podrazumevane vrednosti parametara. U treoj fazi se detaljnije definie izgled dijagrama, tj. vri se izbor formata. U etvrtoj fazi se ve moe videti priblian izgled dijagrama. Ovde se definie da li se serije podataka uzimaju po vrstama ili kolonama. Ukoliko su serije po vrstama (kolonama) treba definisati koliko prvih vrsta (kolona) ne treba tumaiti kao serije ve kao tekst za ispis na X osi. Takoe, treba naznaiti koliko prvih kolona (vrsta) treba da se iskljui iz serija, da bi bile koriene za kreiranje legende dijagrama. Excel automatski prepoznaje tekstualne vrste/kolone za opisane namene. U poslednjoj fazi se definie da li je potrebno ukljuiti legendu u dijagram ili ne, zaglavlje dijagrama - naziv dijagrama, kao i natpisi uz ose. Dijagram se kreira pritiskom na dugme Finish. Kada se klikne na dijagram, po njegovim ivicama i uglovima pojavljuju se markeri. Povlaenjem ivinih markera dijagram se smanjuje ili poveava, a povlaenjem ugaonih markera promena veliine se vri proporcionalno u oba smera. Dijagram se premeta prostim povlaenjem na eljeno mesto. Selektovani dijagram se brie pritiskom na taster . Podaci u tabeli ostaju trajno vezani za dijagram. Svaka promena u tabeli automatski povlai i izmenu na dijagramu. Novi podaci se dodaju tako to se oznae, pa se zatim dovuku do dijagrama. Npr. ako su serije podataka po kolonama tabele i unese se nova vrsta, onda ti podaci proiruju postojee serije; ako se unese nova kolona, onda je to nova serija. Dijagram se moe editovati dvostrukim klikom na njega. Posle obinog klika na bilo koji element dijagrama pojavljuju se markeri oko odabranog elementa ijim se povlaenjem menja njegova veliina. Elementi se premetaju prostim povlaenjem, a tasterom se briu. Dvostrukim klikom na element se aktiviraju odgovarajui dijalozi za svaki element u kojima se moe promeniti njihova izgled: boja, rafura, debljina, font, itd. 6. Neke alatke iz ToolBar-ova AutoSum -automatsko sumiranje. Oznai se vrsta/kolona koja se sumira i pritisne se ovo dugme. Zbir se upisuje desno od vrste i ispod kolone. Ako se oznai pravougaona oblast zbir se izra~unava po kolonama. Ekvivalentno je izboru funkcije Sum sa argumentima. FunctionWizard -ekvivalentno komandi Insert/Function. Sort Ascending -sortiranje oznaene grupe elija u vrsti/koloni u rastuem redosledu. Ako se oznai pravougaona oblast sortira se po kolonama. Sort Descending -sortiranje oznaene grupe elija u vrsti/koloni u opadajuem redosledu. Ako se oznai pravougaona oblast sortira se po kolonama. ChartWizard -ekvivalentno komandi Insert/Chart/On This Sheet. Currency Style -prikazivanje brojeva u formatu Currency. Percent Style -prikazivanje brojeva u formatu Percentage. Comma Style -prikazivanje brojeva u formatu Number. Increase Decimal -pove}ava broj decimalnih mesta u prikazu broja. Decrease Decimal -smanjuje broj decimalnih mesta u prikazu broja.