EVROPA U VOJVODINI - NDNV · 2015-07-16 · Svojevremeno je Latinka Perović, naša slavna istoričarka, rekla da „Srbija nema kapaciteta da se promeni“. Nadamo se da nije u pravu,

EVROPA U VOJVODINIPregled i analiza realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine

finansiranih od strane EU u programskom periodu 2007-2013.

Novi Sad, 2015.

Projekat

REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAPokrajinski sekretarijat

EVROPA U VOJVODINI – LOKALNE SAMOUPRAVE I EU PROJEKTI n 3

Projekat „Pregled, analiza i predstavljanje realizo-va nih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu

2007-2013“ imao je za cilj da upozna javnost sa postig-nutim rezultatima i predoči značaj projektnog finansi-ranja opšti na i gradova iz fondova EU, kao i da pokuša da sistematizuje dosadašnje prakse na „terenu“, te ukaže na dobre i manje dobre primere. Naravno, sve u nadi da ćemo lokalnim samoupravama dati podstrek da poboljšaju svoje kapacitete u ovoj oblasti, a građanima – povod da zahtevaju od svojih vlasti da ulože dodatnu energiju i iskoriste raspoložive potencijale, i razvijajući nove, u privlačenju donacija iz evropskih, ali i ne samo evropskih fondova, namenjenih razvoju. U našem foku-su su bili projekti finansirani iz EU fondova u kojima su vojvođanski gradovi i opštine, odnosno institucije lo-kalne samouprave bili ili nosioci projekata ili partneri na njima, dok je spisak projekata koji su na teritoriji Voj-vodine realizovali nevladine organizacije, univerzitet, fakulteti ili druge institucije – mnogo duži.

Ne treba, naravno, posebno ukazivati na činjenicu da su donacije iz EU fondova neophodne, kako celoj dr-žavi, tako i svim lokalnim samoupravama, da bi se sani-rale posledice dugogodišnje ekonomske i svake druge krize, uspostavili standardi koji važe u razvijenim evrop-skim zemljama, ali i kako bi se unapredila efikasnost i kompetentnost u dugoročnom, razvojnom strateškom planiranju koje je neodvojivo od efikasnosti i kompe-tentnosti u apliciranju i sprovođenju evropskih projeka-ta. Ne treba podsećati ni na, dobro znano, iskustvo i Sr-bije i drugih zemalja u pretpristupnom periodu koje nisu

uspele da iskoriste namenjena sredstva iz EU fondova zbog nedostatka kvalitetnih predloga projekata. Pojed-nostavljeno rečeno, novac postoji i postojaće, onaj koji je toliko potreban i o kojem toliko sanjamo, ali mi nismo sposobni da ga uzmemo. I tu nikoga drugoga do sebe ne možemo da krivimo.

Problem sa izradom dobrih predloga projekata po-stoji i na nivou državnih fondova, od kojih se pojedini upravo iz ovih razloga ne koriste do kraja, pa se neki konkursi moraju ponavljati ili pak novac odlazi u jednu od mnogobrojnih budžetskih „rupa bez dna“. Verovatno će ovaj problem biti veći ako u budućnosti, nadamo se nezavisne, komisije budu odgovarajuću pažnju posveći-vale kvalitetu predloženih akcija. Tu se vraćamo na ono što je svojevrsni lajtmotiv našeg istraživanja – nedosta-tak stručnih kadrova u oblasti projektnog planiranja i realizacije projekata, što je hronična boljka skoro svih lokalnih samouprava u Vojvodini, a sigurno i u celoj ze-mlji. Čak i one koje su imale dosta uspeha u privlačenju donacija – bilo u anketi, bilo u razgovoru sa našim novi-narima, istaći će ovaj problem. Svojevremeno je Latinka Perović, naša slavna istoričarka, rekla da „Srbija nema kapaciteta da se promeni“. Nadamo se da nije u pravu, odnosno da je to promenljiva kategorija.

Na probleme sa stručnim kadrovima nailazili smo svakodnevno tokom našeg opsežnog istraživanja, u ko-jem je u radu na terenu ili u analizi učestvovalo više od 20 novinara i drugih saradnika-analitičara. Prvi problem bilo je kako doći do nadležnih koji su u pojedinoj lokal-noj samoupravi zaduženi za evropske projekte; doduše, ovaj problem nije važio u svim opštinama i gradovima,

UVODNE NAPOMENE

4 n EVROPA U VOJVODINI – LOKALNE SAMOUPRAVE I EU PROJEKTI

ali u većini jeste. Potom smo naišli na problem u moti-vaciji nadležnih da učestvuju u istraživanju. Na kraju se vrlo ozbiljno postavilo i pitanje relevantnosti podataka do kojih smo dolazili. Naime, većina lokalnih samoupra-va nema kompletne, a pogotovo ne unifikovane podat-ke o realizovanim projektima, a u nekima u nadležnim institucijama rade novozaposleni koji imaju veoma mala saznanja o prethodnim aktivnostima. Stoga smo dobije-ne podatke morali da ispravljamo naknadnim istraživa-njima, uz ukrštanje sa podacima dobijenih iz različitih izvora. Problem je bio i u činjenici da su neki projekti sprovedeni od strane više lokalnih samouprava: pojedi-ne lokalne samouprave su ih beležile, a pojedine potpu-no ignorisale i praktično nikakve podatke o njima nisu imale. Na kraju, priznajemo, i ovi „konačni“ podaci sklo-ni su promenama. Koristimo i ovu priliku da pozovemo, još jednom, predstavnike lokalnih samouprava, ali i sve druge, da nam ukažu na eventualne propuste na koje će možda naići u nekim od segmenata našeg istraživa-nja, kako bismo ih ispravili. Jednog trenutka istraživanje je moralo biti završeno, a moglo je da traje unedogled. Eventualne ispravke ćemo naknadno uvrstiti na internet prezentaciji ovog projekta, koji odista može biti veoma dragocen resurs za buduća istraživanja.

Od 45 vojvođanskih lokalnih samouprava u na-šem istraživanju učešće je uzelo njih 44, što smatramo uspehom, i pored problema koje smo adresirali. Jedino je Titel ostao dosledan da bude nedostupan našim ist-raživačima, što možda nije ni čudno, jer prema dostup-nim podacima ova opština u posmatranom periodu nije realizovala niti jedan evropski projekat. Građani opštine Titel bi možda trebalo da se upitaju šta je sve moglo da se uradi na teritoriji ove opštine da su njihove vlasti bile zainteresovanije za razvoj. Naravno, i građani mnogih drugih lokalnih samouprava, gde su realizovani pojedini projekti i privučena sredstva iz EU fondova, takođe ima-ju pravo da pitaju šta je sve propušteno da se uradi zbog neagilnosti i nestručnosti nadležnih u njihovim sredina-ma i da zahtevaju da se to promeni.

Drugi lajtmotiv našeg istraživanja jesu sistemski problemi vezani za kreiranje i sprovođenje evropskih projekata u Srbiji. Bilo da se radi o problemima vezanim za predfinansiranje i sufinansiranje projekata, sistem javnih nabavki, način motivacije zaposlenih da aktivni-je uzmu učešće u ovom procesu, razne proceduralne smetnje koje ponekad ozbiljno ugrožavaju ne samo po-jedine segmente realizacije projektnih aktivnosti nego i sam projekat... Naravno, tu je i problem sa centralizo-vanim sistemom upravljanja koje je po definiciji potpu-no neefikasan i predstavlja ozbiljnu razvojnu smetnju na lokalnom nivou. Jasno je da država treba da se maksi-

malno potrudi i promeni, odnosno unapredi legislativni okvir, ali i praksu svojih institucija, ako želi da lokalne sa-mouprave (i ne samo one) budu efikasnije u privlačenju donacija iz evropskih fondova.

U pojedinim lokalnim samoupravama postoji pro-blem na nivou političari-zaposleni u lokalnim adminis-tracijama. Često predstavnici vlasti nemaju dovoljno saznanja (da se izrazimo eufemistički) šta su to uopšte projekti, kako oni funkcionišu, te na taj način predsta-vljaju više prepreku nego podsticaj. Takođe, ističe se i problem diskontinuiteta u radu onih segmenata admini-stracije (recimo, kancelarija za lokalni ekonomski razvoj) koji se bave pripremom i sprovođenjem projekata, a koji su posledica partijskog zapošljavanja u kontekstu pro-mena vlasti. No, to je višedecenijska praksa i u drugim segmentima rada državnih institucija, koja ovo društvo skupo košta. U pojedinim samoupravama novouposleni nisu imali skoro nikakva saznanja o tome šta su, u smi-slu apliciranja i sprovođenja projekata, radili njihovi pre-thodnici, što je, takoreći, tragično.

Jedno je sigurno: u ovoj zemlji, ako zaista nasta-vi put ka EU, iskustva na realizaciji projekata imaće sve veći značaj za rad i funkcionisanje lokalnih zajednica. Baza realizovanih projekata do koje smo sa velikom mu-kom došli možda će inspirisati manje uspešne lokalne samouprave da se više potrude i nešto nauče od bol-jih od sebe. Jasno je i to da građani, a to je pokazalo i naše istraživanje, imaju veoma suženu sliku o smislu, osnovnim procedurama, značaju i efektima projekata iz evropskih fondova, zbog čega nemaju ni jasnu sliku o velikoj podršci koju našoj zemlji pruža EU u procesu pri-druživanja. Nadamo se da će ovaj naš projekat bar malo promeniti tu zapravo tužnu sliku.

Istraživanje i svi prilozi objavljeni su i na našem internet-portalu www.najgradonacelnik.org, na kojem možete videti i druga istraživanja Nezavisnog društva novinara Vojvodine o vojvođanskim lokalnim samou-pravama, a 44 članka o lokalnim samoupravama i ev-ropskim projektima nalaze se i na portalu www.autono-mija.info u odeljku „Evropa u Vojvodini“.

Na samom kraju, upućujem reči zahvalnosti svima koji su učestvovali u ovom istraživanju, kao i brojnim institucijama koje su nam pomogle da dođemo do po-trebnih podataka. Posebnu zahvalnost dugujemo Fondu „Evropski poslovi“ i, naravno, Pokrajinskom sekretarija-tu za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu bez kojeg sve ovo ne bi bilo moguće izvesti.

NEDIM SEJDINOVIć

VOJVOĐANSKE LOKALNE SAMOUPRAVE I EVROPSKI FONDOVI

Analiza novinarskog istraživanja na temu realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji Vojvodine finansiranih od strane EU u budžetskom periodu 2007-2013.

ŽUŽANA SERENČEŠ



REZIME

Među 44 vojvođanske lokalne samouprave koje su obuhvaćene istraživanjem, nema niti jedne koja u programskom periodu 2007-2013. nije

realizovala bar jedan projekat finansiran od strane EU, bilo kao nosilac, bilo kao partner. U ovom periodu je u njima, prema podacima do kojih smo došli, realizova-no ukupno 227 evropskih projekata. Zabeležili smo, međutim, ukupno 256 učešća samouprava u projekti-ma, s obzirom na to da su pojedini projekti sprovedeni u partnerstvu više opština i gradova na teritoriji Vojvo-dine. Dakle, u proseku gledano, bezmalo po šest učešća u projektima koji su finansirani iz fondova Evropske unije po svakoj opštini ili gradu. Po projektnom angažmanu, među njima su uočljive značajne razlike, što znači da su neke realizovale, odnosno učestvovale u realizaciji dvadesetak projekata, dok je, sa druge strane, u pet opština (Bečej, Bačka Palanka, Odžaci, Opovo i Srbo-bran) realizovan u tom periodu svega po jedan projekat finansiran od strane EU. Najviše projekata, očekivano, realizovali su velike lokalne samouprave: Novi Sad, Vršac, Zrenjanin, Pančevo, Subotica... Međutim, u sam vrh, po broju uspešnih aplikacija, plasirale su se i manje opštine kao što su Temerin, Kanjiža, Novi Kneževac...

Ukupna vrednost svih registrovanih evropskih pro-jekata koje su u programskom periodu 2007-2013. lo-kalne samouprave u Vojvodini realizovale iznosi, pre-ma podacima kojima raspolažemo, nešto više od 120 miliona evra, na osnovu kojih su iz fondova EU dobile, aproksimativno, dve trećine sredstava. Po gruboj pode-li po oblastima na koje su se odnosili projekti, može se konstatovati da je najveći broj (45) projekata realizovan

iz oblasti ekonomskog razvoja, potom iz unapređenja funkcionisanja lokalne samouprave, (42) i oblasti ekolo-gije, zaštite životne sredine i alternativnih izvora energi-je (42) , a najmanje (8) projekata realizovano je u oblasti obrazovanja. U pogledu raznovrsnosti EU programa iz kojih su finansirani i realizovani projekti vojvođanskih lokalnih samouprava, može se zaključiti da one ni izbli-za nisu u svojim projektnim aktivnostima iskoristile sve raspoložive fondove, odnosno različite programske mo-gućnosti koje su na raspolaganju i da su pretežno okre-nute ka instrumentima za pretpristupnu pomoć IPA1i IPA2 i Exchange programu.

Nema nijedne opštine u Vojvodini koja smatra da je u potpunosti iskoristila mogućnosti EU programa koje su joj bile na raspolaganju u periodu od 2007 do 2013, dok sa druge strane u trećini vojvođanskih opština i sami oce njuju da su te mogućnosti nedovoljno iskoris-tili. U značajnoj većini (63%) smatra se da su evropske programske mogućnosti u njihovim sredinama delimič-no iskorišćene. Polovina vojvođanskih lokalnih samou-prava smatra da raspolaže adekvatnim kapacitetima da pripreme i sprovedu projekte pod EU programima, u drugoj pak polovini opština (22) izričito ocenjuju da ne poseduju adekvatne kapacitete za ovu projektnu aktiv-nost. Sudeći prema obrazloženjima ovih opština, pitanje nedovoljnih kapaciteta lokalnih sredina da iznesu evrop-ske projekte dominantno se odnosi na problem kadrov-ske prirode, i pored toga što neki među razlozima iznose i probleme zbog nedovoljnih finansijskih sredstava. Pre-ma podacima iz 32 lokalne samouprave, vojvođanske opštine su (u periodu 2007-2013) u proseku aplicirale sa


po 10 projekata, od kojih je nešto manje od 60% i reali-zovano.

U vezi sa realizacijom evropskih projekata, više od trećine opština u Vojvodini smatra da natprosečne pred-nosti u opštem aspektu ima na planu kvaliteta životne sredine, turizma, usluga socijalne zaštite i aktivnosti u oblasti razonode i kulture, a u pogledu infrastrukture ko-jom raspolaže; trećina ili više opština procenjuje da po-seduje iznadprosečne prednosti kada je reč o dostupnos-ti poslovnih lokacija i prostora u vidu industrijskih zona i inkubatora, kao i o telekomunikacijama i pristupu inter-netu, snabdevanju električnom energijom, o objektima za razonodu i kulturu, te na planu sakupljanja đubreta. Natprosečne slabosti u vezi sa realizacijom EU projekata najveći broj lokalnih sredina u opštim aspektima prepo-znaje u oblasti stanovanja, kao i istraživanja i razvoja , a najbrojnije su opštine koje u infrastrukturnom smislu svoje natprosečne slabosti izrazito prepoznaju u tretma-nu otpadnih voda, ali i u pogledu kanalizacije.

Najizraženija poteškoća u realizaciji projekata fi-nansiranih od strane EU u vojvođanskim lokalnim sa-moupravama je deficit odgovarajućih kapaciteta, i taj nedostatak polovina lokalnih samouprava prepoznaje kao glavnu i natprosečnu poteškoću. Brojne su sredine iz kojih se upozorava na nedovoljan broj stručnih i ospo-sobljenih kadrova u lokalnim samoupravama koji rade na evropskim projektima. Ograničene ili skromne budžetske i materijalne mogućnosti, posebno manjih i siromašnijih opština u sufinansiranju i predfinansiranju EU projeka-ta često se apostrofira kao ograničavajući faktor. Velika većina lokalnih samouprava, u manjoj ili većoj meri, raz-like u administrativnim procedurama takođe doživljava kao natprosečnu poteškoću. Sa druge strane, gotovo da i nema poteškoća, bolje rečeno ima ih najmanje u pogle-du postojanja predrasuda o EU projektima.

Bez ikakve dileme se razvoj kapaciteta za poljopri-vrednu proizvodnju i preradu hrane u najvećem broju opština u Vojvodini u vezi sa realizacijom projekata po-držanih od EU vidi kao najbitnija prilika i faktor koji može pomoći njihovom razvoju. Preko 80% anketiranih opština tu priliku definiše u rangu natprosečno bitne za sopstve-ni razvoj, a među njima se u 28 opština ovo prepoznaje kao najbitnija prilika. Upošljivost radne snage nalazi se odmah na drugom mestu u rangiranju i 26 opština ovu priliku vidi kao natprosečno bitnu za sopstveni razvoj, a razvoj malih i srednjih preduzeća takođe se pozicionira među pet najbitnijih prilika koje prepoznaju u lokalnim samoupravama. Među različitim eksternim faktorima koji mogu pomoći razvoju lokalnih samouprava, a kao prilikama koje se prepoznaju u vezi sa evropskim projek-tima, sa (doduše neznatno) nižom ocenom od prosečne,

vojvođanske opštine rangiraju samo jedno polje: i to polje istraživanja, tehnološkog razvoja i inovacija.

Lokalne samouprave u Vojvodini u proseku ima-ju 6-7 validnih planskih dokumenata, a Opštu strategi-ju održivog razvoja usvojilo 90% opština. Svega trećina opština u Vojvodini ima svoj validan Lokalni ekonomski plan razvoja i Poljoprivredni/ruralni plan razvoja i ova činjenica je u značajnoj koliziji sa percepcijom razvojnih prilika u lokalnim sredinama. Plan razvoja malih i sredn-jih preduzeća ujedno i lokalni planski dokument koji po-stoji u najmanjem broju opština (3), dok su svoj Plan ra-zvoja energetske efikasnosti donele svega četiri opštine. Preko dve trećine lokalnih samouprava u Vojvodini do-nelo je Plan upravljanja otpadom (33), a nešto manje od trećine vojvođanskih opština ima i Lokalni plan razvoja zaštite životne sredin i Plan razvoja turizma.

U pogledu razvoja i infrastrukturnih prioriteta lo-kalnih samouprava, u skladu sa njihovim strateškim do-kumentima, a koji su relevantni za projekte finansirane od strane EU, bezmalo tri četvrtine vojvođanskih opšti-na (33) među opštim aspektima razvoja kvalitet život-ne sredine vrednuje kao svoj natprosečan prioritet, a čak 27 opština na isti način u svojim razvojnim projek-cijama ocenjuje i polje turizma. U oblasti infrastrukture, kao natprosečan prioritet najmasovnije se prepoznaje na planu grejanja centralnim sistemom (31 opština), kao i snabdevanja vodom (29). Najmanji broj opština svoj natprosečni prioritet vidi na planu stanovanja , ali i istra-živanja i razvoja . U oblasti infrastrukture, takav prioritet ubedljivo se najmanje prepoznaje u pogledu železnice

Tri četvrtine opština u Vojvodini smatra da je ne-dostatak finansijskih resursa za sufinansiranje i predfi-nansiranje evropskih projekata izrazita pretnja u smislu eksternog faktora koji može da uspori ili da bude pre-preka razvoju njihove sredine. Čak 34 opštine ovo oce-njuju kao natprosečno bitnu pretnju, a među njima je 26 opština koje je definišu kao najbitniju. Istovremeno, nijedna od 44 anketirane lokalne samouprave korupci-ju u javnom sektoru nije ocenila kao najbitniju pretn-ju, a samo su dve opštine korupciju u javnom sektoru označile kao natprosečno bitnu. Što se tiče spoljnih fak-tora koji, po oceni lokalnih samouprava, mogu uspori-ti ili biti prepreka njihovom razvoju, među „najbitnije“ u 18 opština uvrštena su problem nerešena imovinska pita nja, trećina vojvođanskih opština tako ocenjuje i problem nedovoljnih finansijskih resursa iz republičkog budžeta za rešavanje nedostataka u infrastrukturi, a 13 lokalnih samouprava nedostatak vertikalne koordinacije između lokalne, regionalne i centralne vlade vidi među najbitnijim preprekama.

Ogromna većina lokalnih samouprava u Vojvodini


smatra da su koristi od projekata podržanih od strane EU višestruke, a praktično isto toliko (84%) najveće koristi od njih vidi u unapređivanju socio-ekonomske situacije i kvaliteta života na teritoriji obuhvaćenoj programom. Bezmalo dve trećine opština (28) koristi od ovih projekata vidi u unapređivanju kapaciteta institucija u područjima u kojima se oni prijavljuju i sprovode, a preko polovine opština (25) njihove najveće benefite vide i u unapređi-vanju dobrosusedske saradnje sa drugim zemljama.

U realizaciji projekata finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013, vojvođanske lokalne samoprave ostvarile su razgranatu saradnju sa partnerima u dru-gim zemljama, i to u brojnim oblastima, sa najman-je stotinak različitih partnera iz devet zemalja. Čak 38 opština u Vojvodini iza sebe u sprovođenju ovih projeka-ta ima uspostavljenu saradnju sa jednim ili sa više ino-stranih partnera. Prekograničnu saradnju najmasovnije su ostvarile u oblasti turizma, sporta i razonode, kao i u oblasti kulture, a preko trećine lokalnih samouprava u Vojvodini saradnju sa inostranim partnerima imalo je i u oblasti održavanja ili razvoja infrastrukture.

Apsolutno prioritetno područje u kojem bi voj-vođanske opštine ubuduće želele da konkurišu za pro-jekte EU je u polju konkurentnosti, razvoja poslovanja i malih i srednjih preduzeća, u trgovini i investicijama. Preko tri četvrtine opština (33) pridaje veoma veliki zna-čaj upravo takvim svojim budućim projektima. Transport i javna infrastruktura, kao polje smanjenja izolacije kroz poboljšan pristup transportu, informacijama i komuni-

kacijskim mrežama i uslugama, te prekograničnim sis-temima i objektima za vodu, otpad i energiju područje je koje je na drugom mestu u projektnim ambicijama vojvođanskih opština, među kojima je za 27 lokalnih samouprava konkurisanje na ovom polju „veoma zna-čajno“. Veoma velik značaj u pogledu budućeg konku-risanja 21 opština pridaje polju zaštite životne sredine, uključujući i promovisanje održivog korišćenja prirodnih resursa i proizvodnje obnovljivih izvora energije. U dnu liste prioriteta sa rangom najznačajnijih u pogledu želje da konkurišu sa EU projektima je polje podrške aktivnos-tima mladih i investiranje u obrazovanje, a još je znatno manji broj opština koje konkurisanje budućim projekti-ma u oblasti istraživanja, tehnološkog razvoja i inovaci-ja, odnosno informacionih i komunikacionih tehnologija smešta u vrh svojih ambicija.

Više od polovine građana iz 44 lokalne samoupra-ve koje su anketirali novinari Nezavisnog društva novi-nara Vojvodine, smatra da imaju nedovoljno saznanja o tome da njihova opština realizuje projekte koji su finan-sirani od strane EU, ili o tome da ih je realizovala ranije, a jedva nešto više od desetine anketiranih kaže da su u to „apsolutno upućeni“. Takođe, više od polovine anke-tiranih građana smatra i da njihova opština nedovoljno koristi mogućnosti koje pruža postojeća finansijska po-moć EU, a svega nešto više od 14% građana smatra da njihova opština te mogućnosti koristi na zadovoljavaju-ćem nivou.


1. LOKALNE SAMOUPRAVE I EU PROJEKTI

Vojvođanske lokalne samouprave su u programs-kom periodu od 2007 do 2013. godine, kao nos-ioci ili partneri, uzeli učešće, u proseku gledano,

u bezmalo šest projekata koji su finansirani iz fondova Evropske unije. Slikovito rečeno, to znači ostvarenje manje od jednog projekta godišnje u svakoj. Ukupno je, naime, u ovom periodu realizovano 227 evropska projekta u 44 lokalne samouprave, a podacima nije obuhvaćen jedino Titel, čija se lokalna uprava (kao je-dina), uprkos istrajnim pokušajima novinara Nezavis-nog društva novinara Vojvodine, oglušila o pozive da učestvuje u istraživanju na temu realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji Vojvodine koji su fi-nansirani od strane EU. Treba napomenuti da su se po-jedini projekti prostirali na teritoriji više lokalnih samo-uprava, te je broj zabeleženih učešća u projektima veći nego ukupan broj realizovanih projekata – 256.

Po projektnom angažmanu za dobijanje podrš-ke iz pretpristupnih fondova EU uočljive su među voj-vođanskim opštinama značajne razlike. Tako je, recimo, u pomenutom periodu Novi Sad realizovao ukupno 21 evropski projekat, Vršac 18, Zrenjanin 15, Pančevo i Ka-njiža 14, itd, dok je, sa druge strane, u pet opština (Bač-ka Palanka, Bečej, Odžaci, Opovo i Srbobran) realizovan svega po jedan projekat finansiran od strane EU, a u kojem su lokalne samouprave bile nosioci ili partneri. Valja, međutim, reći da među 44 opštine obuhvaćene istraživanjem nema niti jedne lokalne samouprave koja nije realizovala bar jedan evropski projekat.

Pokazatelji o projektima koje su realizovale voj-vođanske lokalne samouprave zasnivaju se na podaci-ma dobijenim od zvaničnih predstavnika lokalnih upra-va, kao i naknadnim istraživanjima novinara i ukršta-njem podataka dobijenih iz drugih izvora. Pokazalo se, naime, da su lokalni zvaničnici, u posebnim, detaljnim anketama i intervjuima koje su dali novinarima-istraži-vačima NDNV-a, i pored značajnog vremena koje im je ostavljeno na raspolaganje – u svom popisu „zaboravili“ na neke evropske projekte. Neke druge samouprave su opet navodile i one projekte u kojima lokalna samou-prava nije učestvovala ni kao nosilac ni kao partner, već su samo realizovane na teritoriji opštine ili grada. Treće su uvrstile i projekte koji su finansirani iz zemalja van EU, pa su tako u upitnicima o evropskim projektima mesto pronašli i projekti koje je podržala Norveška ili SAD. Bilo je potrebno mnogo vremena da se dođe do

relativno konačnih podataka, uz ogradu da su i ovi do kojih smo došli svakako skloni dopunama i preciziranji-ma. Sve ovo rečito svedoči o problemu nepostojanja je-dinstvene, kompletne i unicifirane baze podataka o pro-jektnim aktivnostima , ali i o problemu neodgovarajućih ili nedovoljnih kapaciteta lokalnih samouprava, što se, inače, i najčešće apostrofira kao najizraženija poteškoća u realizaciji projekata finansiranih od strane EU.

O kapacitetima lokalnih samouprava da pripreme i iznesu evropske projekte, ukupno posmatrano, svedoči i podatak da one češće imaju ulogu partnera, nego što su nosioci projekata (u odnosu 1,5 prema 1). Od ukup-no 256 učešća u evropskim projektima (bez podataka o 10 projekata iz opštine Temerin, koja nije dostavila ove pokazatelje za svojih 11 projekata) u 92 slučaja su lokal-ne samouprave imale ulogu nosilaca projekata, dok su u 153 projekta bili partneri u projektima finansiranim od strane EU.

Ukupna vrednost svih registrovanih evropskih projekata koje su u programskom periodu 2007-2013. lokalne samouprave u Vojvodini realizovale iznosi 120.575.188,29 evra, na osnovu kojih su iz fondova EU dobile aproksimativno dve trećine. Po gruboj podeli po oblastima na koje su se odnosili projekti, može se konstatovati da je najveći broj (45) projekata realizovan iz oblasti ekonomskog razvoja, potom iz unapređenja funkcionisanja lokalne samouprave (42) i oblasti ekolo-gije, zaštite životne sredine i alternativnih izvora energi-je (42) , a najmanje (8) projekata realizovano je u oblasti obrazovanja.

Značajniji broj učešća u projektima ostvaren je i u oblasti razvoja infrastrukture (31), socijalne zaštite i zdravstva (30), razvoja turizma (23), kulturne saradnje (15)... Posmatrano po opštinama, projekat sa najvećom vrednošću realizovan je na teritoriji Vrbasa i Kule, a u pitanju je projekat izgradnje centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda, koji je vredan 23,6 miliona evra, a za koji je EU izdvojila više od 15 miliona.

U pogledu raznovrsnosti EU programa iz kojih su finansirani i realizovani projekti vojvođanskih lokalnih samouprava, na osnovu podataka se lako može zaklju-čiti da one ni izbliza nisu u svojim projektnim aktivnos-tima iskoristile sve raspoložive fondove, odnosno raz-ličite programske mogućnosti koje su na raspolaganju. Anketa sa predstavnicima 44 lokalne samouprave po-kazuje, naime, da su ove lokalne sredine pretežno, ili


isključivo okrenute ka instrumentima za pretpristupnu pomoć IPA1i IPA2, a da su drugi programi EU najčešće samo u malom broju, simbolično ili nikako korišćeni. Tako, među realizovanim projektima u vojvođanskim lokalnim samoupravama nije bilo nijednog koji je finan-siran iz fonda Evropskog instrumenta za ljudska prava i demokratiju (EIDHR), Programa za doživotno učenje, ili programa Mladi u akciji, kao ni iz Programa Zajednice za zapošljavanje i socijalnu solidarnost PROGRESS. Istovre-meno, fond EU programa zajednice iskoristila je samo jedna opština (Inđija), Okvirni program za konkurent-nost i inovativnost (CIP) iskoristio je samo Novi Sad, dok su finansiranje u okviru Sedmog okvirnog programa za istraživanje i razvoj (FP7) projekte realizovali samo Novi Sad i Subotica. Konačno, i finansiranje iz programa Evro-pa za građane je za svoje projekte imalo svega nekoliko samouprava. Osim ovih programa, nešto manje od po-lovine anketiranih lokalnih samouprava imali su projek-te finansirane iz nekih drugih fondova i programa (naj-većim delom programi Exchange, manje RSEDP ili DILS).

Slična (ne)usredsređenost lokalnih samouprava kao aplikanata sa projektima na raznovrsne EU pro-grame i njihove fondove, osim u pogledu realizovanih

projekata, ogleda se i u njihovoj načelnoj (ne)zaintere-sovanosti za različite programske mogućnosti. Tako i u tom pogledu dominantan broj lokalnih samouprava na pitanja o tome za koje su programe bili najviše zaintere-sovani i najčešće konkurisali (bez obzira na ishod) izdva-ja instrumente IPA1 i IPA2, dok je za ostale raspoložive programe zainteresovanost bila znatno manja, ukoliko se izuzme program Exchange (1, 2, 3, 4) u kojem je, pre-ma našem istraživanju, učestvovalo čak 30 vojvođanskih lokalnih samouprava. Učešće u drugim programima je u najmanju ruku simbolično, sa po jednom, najčešće po dve, ili tek samo tri zainteresovane opštine (PROGRESS--Pprogram zajednice za zapošljavanje i socijalnu solidar-nost, Evropski instrument za ljudska prava i demokra-tiju EIDHR, EU programi zajednice, Okvirni program za konkurentnost i inovativnost CIP, Mladi u akciji, Sedmi okvirni program za istraživanje i razvoj FP7). Tek nešto više zainteresovanosti bilo je za program Evropa za gra-đane (pet opština). Za Program za doživotno učenje nisu bili zainteresovani ni u jednoj lokalnoj samoupravi, bar prema podacima kojima mi raspolažemo.

Učešće lokalnih samouprava u projektima po oblastima


2. KORIŠĆENJE MOGUĆNOSTI

Nema nijedne opštine u Vojvodini koja smatra da je u potpunosti iskoristila mogućnosti EU pro-grama koje su joj bile na raspolaganju u peri-

odu od 2007 do 2013, dok sa druge strane u trećini vojvođanskih opština (15) i sami ocenjuju da su te mogućnosti nedovoljno iskoristili.

U značajnoj većini (63%) od ukupno 43 lokalne sa-mouprave, koje su odgovorile na anketno pitanje, sma-tra se da su evropske programske mogućnosti u njiho-vim sredinama delimično iskorišćene. Među 27 opština, koje na ovaj način sumiraju svoju proteklu aktivnost na raspoloživim EU programima, samo u Subotici i Apati-nu obrazlažu zašto te mogućnosti nisu bile i potpunije iskorišćene. Dok Subotičani kažu samo da je to tako, jer im neki projekti, koji su im bili važni, nisu bili odobreni, dotle u Apatinu iznose sledeće mišljenje: Zbog neposto-janja jasnih kriterijuma viših nivoa vlasti kod odabira projekata, nisu bili utvrđeni prioriteti projekata na nivou regiona Vojvodina, što je dovelo do lobiranja neodgova-rajućih projekata. Pored ovog, Apatinci smatraju još i to da nije bilo ni dovoljno stručnih kapaciteta da se pripre-me svi projektni predlozi lokalne samouprave.

Na problem nedovoljnih stručnih kapaciteta i po-trebu stalnog edukovanja projektnih timova, ukazuju i u Srbobranu, a rečit je i podatak da je to i jedina lokalna samouprava koja u anketi odgovara da „ne zna“ da pro-ceni u kojoj je meri iskoristila mogućnosti EU programa. Zaokružila je, doduše, uz to još i odgovor „delimično“, a biće da je to zbog sledećeg svedočenja: Bio je jedan neuspešan projekat, to jest: uprkos tome što su nam odobrena sredstva za sufinansiranje aktivnosti, zbog ne-blagovremenog slanja izveštaja o toku realizacije i spro-vođenju navedenih aktivnosti, bili smo prinuđeni da deo sredstava vratimo.

Problem nedovoljnih kapaciteta, pre svega ljud-skih, ali i materijalnih, karakteriše obrazloženja onih lokalnih samouprava (15) koje procenjuju da su nedo-voljno iskoristile raspoložive projektne mogućnosti. Za razliku od Iriga, koji ne nudi objašnjenje, Nove Crnje i Žitišta, koji u obrazloženju o razlozima problem „nedo-voljnih kapaciteta“ ne preciziraju detaljnije, najveći broj razloge vidi u problemima sa ljudskim resursima. Mogu-ćnosti su nedovoljno iskorišćene zbog nedostatka ljud-skih kapaciteta, smatraju u Bačkom Petrovcu, u Srem-skoj Mitrovici takođe kažu da je posredi nedostatak ljud-skog kadra za pisanje i realizaciju projekata. U Bačkoj

Palanci nedostatku kvalifikovanog kadra za pripremu i sprovođenje projekata dodaju i problem nerazumevan-ja procedura i politike EU, kao i nedovoljne podrške od strane rukovodstva lokalne samouprave, u Inđiji skreću pažnju na pitanje promene zaposlenih u kabinetu koji se bave temom „projekti“, u Kikindi obrazlažu da je to zbog lošeg definisanja prioriteta, u Šidu da je to zbog nedovoljno iskustva u pripremi konkursne dokumenta-cije, u Odžacima zbog nedostatka projektnih ideja i ne-dostatka partnera, a u Novom Bečeju da je to tako zbog - neodlučnosti donosilaca odluka. Tri opštine (Bečej, Ko-vačica,Sečanj) kao razlog za nedovoljno iskorišćene mo-gućnosti vide ograničenu i nedovoljnu finansijsku moć lokalne samouprave za pripremu ulaganja i sopstveno učešće u projektu, mada u Sečnju razloge vide i u „ne-dovoljnom poznavanju suštine fondova i mogućnosti koje pružaju od strane rukovodećih ljudi“. Sagovornici u Beočinu skrenuli su ipak pažnju da problem sufinan-siranja i predfinansiranja rešavaju u saradnji sa Pokra-jinskim sekretarijatom za finansije, koji im na osnovu redovnih konkursa odobrava sredstva za ove namene. Osim ovog Sekretarijata, podršku evropskim projektima pruža i Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu sa-radnju i lokalnu samoupravu, ali i celokupna Pokrajinska vlada kroz ostale sekretarijate i fondove – naveli su u opštini. Jedino u Alibunaru smatraju da su raspoložive mogućnosti nedovoljno iskorišćene „zbog nedovoljnog uticaja aplikanata u odnosu na donosioce odluka u te-lima IPA 1 i 2“!

Koliko su iskorišćene raspoložive mogućnosti EU programa?

Napomena: U potpunosti iskorišćene mogućnosti: 0 – nijedna opština


3. KAPACITETI ZA EU PROJEKTE

Polovina vojvođanskih lokalnih samouprava sma-tra da raspolaže adekvatnim kapacitetima da pri-preme i sprovedu projekte pod EU programima, a

među njima jedino u Kuli ipak zapažaju da „nisu sigurni da bi mogli da sprovode više ozbiljnijih EU projekata u isto vreme“. U drugoj pak polovini opština (22) izričito ocenjuju da ne poseduju adekvatne kapacitete za ovu projektnu aktivnost.

Među lokalnim sredinama koje procenjuju da ima-ju deficit kapaciteta ima i manjih, slabije razvijenijih i si-romašnijih, ali i razvijenijih, a radi se o sledećim opšti-nama: Apatin, Bačka Palanka, Bečej, Bela Crkva, Čoka, Inđija, Irig, Kovačica, Kovin, Nova Crnja, Odžaci, Opovo, Pančevo, Pećinci, Ruma, Sečanj, Srbobran, Sremska Mi-trovica, Sremski Karlovci, Šid, Temerin i Žitište.

Bez ikakve dileme, sudeći prema obrazloženjima ovih opština, pitanje nedovoljnih kapaciteta lokalnih sre-dina da iznesu evropske projekte dominantno se odno-si na problem kadrovske prirode, i pored toga što neki među razlozima iznose i probleme zbog nedovoljnih fi-nansijskih sredstava. Kadrovski problem kao razlog za nedovoljne kapacitete odnosi se i na (nedovoljan) broj zaposlenih koji u lokalnim sredinama rade na projekti-ma, recimo u Apatinu obrazlažu da ne mogu da zaposle nove kadrove, u Čoki i Novoj Crnji takođe navode pro-blem nedovoljnog broja zaposlenih, ili opet u Irigu, Sr-bobranu i Sremskim Karlovcima (gde na projektima radi svega po jedan zaposleni). Međutim, čini se da je još veći problem ipak u nedovoljnom broju kvalifikovanih i struč-nih kadrova osposobljenih da pripremaju i sprovedu pro-jekte EU. Na nepostojanje sistema kontinuiranih obuka, na neodgovarajuće ljudske resurse u jedinici zaduženoj za pripremu predloga projekata, na nepoznavanje stra-nih jezika, a i na nedovoljnu motivaciju i opterećenje drugim poslovima u Kancelariji za lokalni ekonomski ra-zvoj žale se, recimo i u Bačkoj Palanci, u Opovu na nedo-statak znanja, veština i iskustva, te nedostatak kadrova i timova za projekte, u Kovinu, Šidu i Odžacima takođe govore o nedostatku prakse u sprovođenju projekata, odnosno nedostatku iskustva u pripremi dokumentacije za konkurisanje, u Sremskoj Mitrovici isto govore o ne-dostatku obučenih ljudi za evropske projekte, u Žitištu zapažaju da je potrebna dodatna edukacija i obuka... Ko-načno, na polju projektnih aktivnosti kapacitet lokalnih sredina evidentno zavisi i od „sluha“ vlasti. Tako, primera radi, u Bačkoj Palanci kao razlog za deficit kapaciteta lo-

kalne samouprave, pored ostalog, prepoznaju i u „nera-zumevanju od strane rukovodstva“, dok u Bečeju preci-ziraju i da „postoji nerazumevanje najvišeg vrha vlasti za ulaganja u projektno-tehničku dokumentaciju“.

Posebnu organizacionu jedinicu za pripremu i spro-vođenje projekata ima 31 lokalna samouprava, a među onima koje su se decidirano o ovom pitanju izjasnile je i 7 opština koje nemaju takvu posebnu jedinicu (Bačka Pa-lanka, Bačka Topola, Bečej, Novi Kneževac, Sečanj, Srem-ska Mitrovica i Žitište). Tri četvrtine opština u Vojvodini (34) ima u okviru svojih lokalnih budžeta posebna sred-stva za sufinansiranje razvojnih projekata. Bela Crkva, Opovo i Plandište uskratile su konkretan odgovor, dok je u anketi 7 opština navelo da nemaju ovakva budžetom predviđena posebna sredstva (Bačka Palanka, Inđija, Irig, Novi Bečej, Sremska Mitrovica, Zrenjanin i Žabalj).

Prema konkretizovanim podacima iz 40 lokalnih sa-mouprava, može se zaključiti da u vojvođanskim opština-ma na pripremi i sprovođenju projekata u proseku radi četvoro zaposlenih. Međutim, razlike od sredine do sre-dine su, naravno, i veoma značajne, jer recimo u Novom Sadu i Somboru na ovim poslovima radi po deset zapo-slenih, dok to u Irigu, Novoj Crnji, Srbobranu i Sremskim Karlovcima radi svega po jedan. U 27 opština broj ovih zaposlenih kreće se u rasponu 2-5, a osim Novog Sada i Sombora, brojnije ekipe zaposlenih na projektima (6-9 zaposlenih) ima još 7 opština (Alibunar, Kikinda, Novi Be-čej, Novi Kneževac, Subotica, Vršac i Zrenjanin).

Na osnovu preciznih podataka o ukupnom bro-ju projekata sa kojima su (u periodu 2007-2013) apli-cirale u okviru EU programa, odnosno o broju realizo-vanih projekata, a koje su predočile 32 opštine, takođe se mogu uočiti značajne razlike u tom pogledu među njima, čak i nezavisno od toga da li se radi o manjim ili većim sredinama, odnosno da li i same procenjuju da raspolažu adekvatnim kapacitetima za konkurisanje evropskim projektima. Dok su, s jedne strane, recimo opštine koje su aplicirale samo sa po jednim projektom (Kovačica, Opovo), sa druge strane je opet 7 opština koje iza sebe imaju konkurisanje sa po 20-40 projekt-nih predloga po EU programima (Alibunar, Kanjiža, Novi Sad, Pančevo, Sombor, Subotica, Vršac). Inače, apsolut-ni lider po broju aplikacija (40) je Vršac koji je realizovao 20 projekata, a zanimljivo je da su među opštinama sa značajnijim brojem aplikacija i realizovanih projekata i lokalne samouprave koje su procenile da ne raspolažu


adekvatnim kapacitetima za pripremu i sprovođenje EU projekata: Pančevo (25 apliciranih, 14 realizovanih pro-jekata), ali i Čoka (14 aplikacija, 9 realizovanih).

Prema podacima iz 32 lokalne samouprave, voj-

vođanske opštine su (u periodu 2007-2013) u proseku aplicirale sa po 10 projekata, od kojih je nešto manje od 60% i realizovano.

4. PREDNOSTI I SLABOSTI

Na osnovu procene lokalnih samouprava o nji-hovim prednostima i slabostima u vezi sa reali-zacijom projekata podržanih od strane EU, može

se zaključiti da natprosečne prednosti najveći broj njih, u opštem smislu, prepoznaje na polju usluga socijalne zaštite (22 opštine) i turizma (19), a u oblasti lokalne infrastrukture - u oblasti telekomunikacija i pristupu internetu (22), postojanju objekata za razonodu i kul-

turu (20), odnosno snabdevanju električnom energijom (18). Na osnovu ankete koja je ubuhvatila 44 opštine, natprosečne slabosti u vezi sa realizacijom EU projeka-ta najveći broj lokalnih sredina prepoznaje u oblasti stanovanja (17), kao i istraživanja i razvoja (13), a naj-brojnije su opštine koje u infrastrukturnom smislu svoje natprosečne slabosti izrazito prepoznaju u tretmanu ot-padne vode (21), ali i u pogledu kanalizacije (19).


Više od trećine opština u Vojvodini smatra da u vezi sa realizacijom evropskih projekata natprosečne pred-nosti u opštem aspektu ima na planu kvaliteta životne sredine, turizma, usluga socijalne zaštite i aktivnosti u oblasti razonode i kulture, a u pogledu infrastrukture kojom raspolaže, trećina ili više opština procenjuje da poseduje iznadprosečne prednosti kada je reč o dostup-nosti poslovnih lokacija i prostora u vidu industrijskih zona i inkubatora, o telekomunikacijama i pristupu in-ternetu, snabdevanju električnom energijom, o objekti-ma za razonodu i kulturu i na planu sakupljanja đubre-ta. U pogledu natprosečnih slabosti, više od trećine (čak 21) vidi na planu tretmana otpadne vode, kanalizacije (19) i železnice (18).

Najveći disbalans između broja opština koje svoje prednosti i slabosti (na skali 1-5) vrednuju najvišim i naj-nižim ocenama kao „izvanredna prednost“ ili kao „veli-ka slabost“ je na planu železničke infrastrukture. Jedi-

no Sremska Mitrovica ocenjuje to kao svoju izvanrednu prednost, a za čak 16 opština to predstavlja veliku sla-bost. Takođe, jedino Stara Pazova područje istraživanja i razvoja procenjuju kao svoju izvanrednu prednost, a de-vet opština kao izvanrednu slabost. Sa druge strane, 11 opština na planu aktivnosti u oblasti razonode i kulture prepoznaje svoju izvanrednu prednost, a veliku slabost na tom polju vide samo Irig i Sombor.

U procenjivanju i vrednovanju različitih polja kao „velike slabosti“ sopstvene sredine u vezi sa realizacijom evropskih projekata, inače, najzastupljeniji su Sombor, Zrenjanin i Novi Bečej, ali i Bačka Palanka, Irig, Odžaci i Beočin. Sa druge strane, među onim lokalnim samou-pravama koje na najviše planova, a posebno na planu infrastrukture, procenjuju da imaju izvanredne pred-nosti su pre svega Sremska Mitrovica i Pančevo, ali i Ada i Vršac.

Natprosečne prednosti lokalnih samouprava u vezi sa realizacijom EU projekata


Natprosečne slabosti lokalnih samouprava u vezi sa realizacijom EU projekata


5. GLAVNE POTEŠKOĆE

Deficit odgovarajućih kapaciteta najizraženija je poteškoća u realizaciji projekata finansiranih od strane EU u vojvođanskim lokalnim samouprava-

ma. Nedostatak (ljudskih, materijalnih, organizacionih) kapaciteta većina prepoznaje kao najveću poteškoću. Ovaj problem, uz postojanje različitih administrativnih procedura sa obe strane, predstavlja ono što bi se po nji-hovom iskustvu i ocenama moglo nazvati natprosečno izraženim teškoćama u realizovanju evropskih pro-jekata. Nasuprot tome, o prisustvu predrasuda o EU projektima praktično se ne može govoriti kao o proble-mu. U gradaciji različitih teškoća sa kojima se na pro-jektnim poslovima suočavaju, lokalne sredine na ovom polju prepoznaju ubedljivo najmanje poteškoća, ili ih uopšte nemaju. Uz ovo, nedostatak saradnje sa drugim opštinama ili susednim zemljama vidi se još kao sfera sa ponajmanje teškoća.

Polovina svih lokalnih samouprava u Vojvodini ne-dostatak kapaciteta prepoznaje kao glavnu i natproseč-nu poteškoću. U stepenovanju izraženosti raznovrsnih teškoća na skali od 1(nema poteškoća) do 5 (ima najviše poteškoća) problem nedostatka kapaciteta 10 anketira-nih opština ocenjuje kao polje sa najviše teškoća (ocena 5), uz 12 drugih u kojima je taj problem natprosečno za-stupljen (ocena 4), pri čemu od ovih potonjih samo dve (Novi Bečej i Žabalj) imaju i neku drugu još izraženiju poteškoću, vezanu uglavnom za administrativne proce-dure. Čak i među onim sredinama (ukupno 10 opština) koje problem nedostatka kapaciteta vrednuju kao pro-blem na prosečnom nivou (ocena 3) u tri (Subotica, Novi Sad, Mali Iđoš) ne prepoznaju bilo koju drugu teškoću koja bi bila izraženija. Samo su, uostalom, ukupno četiri opštine (Ada, Alibunar, Bačka Topola i Kikinda) čiji pred-stavnici smatraju da nema nikakvih poteškoća u pogle-du nedostatka kapaciteta za evropske projekte.

Sve u svemu, u zbiru čak 23 lokalne samouprave ni-jednu drugu poteškoću u realizaciji evropskih projekata ne rangiraju ispred nedostatnih kapaciteta, a prosečna ocena svih anketiranih (3,42) izdvaja ovaj problem kao najveću teškoću u odnosu na sve druge. Uočljivo je, ta-kođe, da je ova poteškoća visoko rangirana i među ma-njim, slabije razvijenijim i siromašnijim opštinama (kao što su recimo Sečanj, Plandište, Irig ili Žitište), ali i među većim gradovima (recimo Sremska Mitrovica, Pančevo).

Svedočenja predstavnika lokalnih samouprava po-kazuju da se radi o problemu nedostatka i ljudskih, i ma-terijalnih, ali i organizacionih kapaciteta. Brojne su sre-

dine iz kojih upozoravaju na nedovoljan broj stručnih i osposobljenih kadrova u lokalnim samoupravama koji rade na evropskim projektima. Nemamo mi ljude koji bi takav projekat izneli od početka do kraja, ne može to da uradi jedna osoba ili dve – kaže recimo sagovornik iz Nove Crnje. Slab je razvoj ljudskih resursa, nedovoljno je razumevanje procesa sprovođenja projekata i javnih nabavki – primećuju, primera radi, u Kovinu, problem je nepostojanje pravih projektnih timova za realizaciju pro-jekta koji imaju potrebno iskustvo u njihovoj izradi i sa znanjem engleskog jezika – navode u Opovu, rad na EU projektima se u pojedinim slučajevima od strane zapos-lenih u opštinskoj upravi dožiljava kao dodatni posao – konstatuju recimo u Staroj Pazovi, a na nemotivisanost učesnika, koji nisu plaćeni iz projekta, skreću pažnju i iz Apatina. Najveći problem je u prezauzetosti projekt-nog tima koji je zaposlen u Opštini i pored svakodnevnih poslova, koje mora završavati, ne postoji mogućnost fi-nansijskog stimulisanja za dodatne poslove – ukazuju sagovornici iz Kovačice, Žitišta... Ograničene ili skromne budžetske i materijalne mogućnosti, a posebno manjih i siromašnijih opština u sufinansiranju i predfinansira-nju EU projekata često se apostrofira kao ograničavajući faktor, naročito se kao problem pojavljuje finansiranje onog dela sredstava koji se naknadno refundira od EU. Problemi se prepoznaju i u tome što ne postoji unificira-na evidencija i baza realizovanih projekata sa jasnim in-dikatorima uspešnosti, povezana sa akcionim planovima strateških dokumenata – kao što zapažaju u Inđiji, dok recimo u Bačkoj Palanci ukazuju na problem nezainte-resovanosti, nerazumevanja, nepoznavanja procedura i nedovoljne podrške od strane donosilaca odluka – poli-tičkih struktura, rukovodstva jedinice lokalne samoupra-ve, kao i zaposlenih u organima javne uprave eventualno zaduženih za dostavljanje podataka iz čije nadležnosti se priprema i sprovodi projektna aktivnost. -Najviše je pro-blema sa donosiocima odluka, oni nešto prihvate, učini im se da je dobra ideja i to je sve dobro dok se slikaju, ali kada dođe do same realizacije ili pisanja projekata, onda je povuci-potegni, na mišiće svakog treba cimati...Veliko je nepoznavanje ovog segmenta kod donosilaca odluka – iskustvo je, recimo, i u Novom Bečeju.

Kao polje sa izraženijim poteškoćama sa kojima se suočavaju u realizovanju EU projekata (sa prosečnom ocenom 3,24 na skali od 1-5) lokalne samouprave loci-raju i probleme zbog različitih administrativnih proce-dura sa obe strane. Preko trećine vojvođanskih opština


(16) ovaj problem rangira kao natprosečan, a u svega četiri lokalne sredine (Alibunar, Bačka Topola, Sombor i Sremska Mitrovica) kažu da u ovom domenu nemaju nikakvih poteškoća.

Velika većina lokalnih samouprava, dakle, u manjoj ili većoj meri, razlike u administrativnim procedurama do-življava kao poteškoću. Administracija je uvek problem, nisu nam toliko poznati sistemi prema kojima se troše sredstva EU, nismo dovoljno ni edukovani, morali smo da idemo na obuke. Neusklađenost našeg sistema sa njiho-vim je veliki problem, posebno kada se radi o plaćanju i nabavci opreme – ukazuju recimo u Žablju, a u Staroj Pa-zovi dodaju da je zaposlenima u opštinskoj upravi potreb-no više vremena da razumeju sistem i adekvatno sprove-du projektnu javnu nabavku. I u Apatinu skreću pažnju na nepoznavanje PRAG procedura u lokalnoj samoupravi, a i u Rumi smatraju da se najveći problemi javljaju kada dođe do implementacije projekata: Konkretno, u slučaju projekta uređenja građevinskog zemljišta, trebalo je da javne nabavke sprovedemo prema procedurama EU, a koje nemaju veze sa našim procedurama, i onda zavisi-mo od administracije. Ne čudi, otuda, što se (u Kanjiži) i nedostatak vodiča-knjige za sprovođenje projekata koje finansira EU posebno apostrofira kao problem.

Nedostatak menadžerskih veština (prosečno rangi-ranje sa 2,97), komplikovane procedure (2,87), nedosta-tak znanja (2,78), primena i implementacija engleskog jezika (2,67) i nedostatak znanja o tome gde su projek-ti potrebni (2,64) predstavljaju probleme koji se u re-alizaciji evropskih projekata u lokalnim samoupravama smeštaju u rang „prosečnih“. Izraženiji deficit menadžer-skih veština prepoznaje se u trećini opština (15) i među njima su pretežno manje i siromašnije, dok isto toliko opština na ovom planu tu nema izrazitijih poteškoća. Nešto je manje (12) opština koje ih nemaju ni u pogledu nedostatka znanja, a ukupno je osam koje taj problem rangiraju kao natprosečan (među njima samo Kovin to navodi kao polje sa najviše poteškoća). Sa druge strane, o tome gde su projekti potrebni, nedostatak znanja na tom planu kao izrazitiju poteškoću prepoznaje ukupno 10 opština, a među njima Novi Bečej, Sombor i Temerin ovaj problem lociraju u područje sa najviše poteškoća. Komplikovane procedure u vezi sa konkursima koje fi-nansira EU kao izrazitiju poteškoću detektuje trećina anketiranih opština, ali je više onih koji to ne ocenjuju kao neku teškoću. Sa primenom i implementacijom en-gleskog jezika prilikom konkurisanja za evropske projek-te kao izrazitijom poteškoćom suočava se deset opština

Grafikon sa prosečnim ocenjivanjem u rangiranju glavnih poteškoća


i uglavnom se radi o slabije razvijenim sredinama. Tako je, recimo, za Kovin, Opovo i Sečanj ovo u rangu koji zna-či najviše poteškoća.

O nedostatku saradnje sa drugim opštinama, ili drugim zemljama (prosečno rangiranje 2,12) teško da se može govoriti kao o iole značajnijem problemu, bu-dući da dve trećine anketiranih opština u ovom domenu nema neke značajnije poteškoće, ili ih u saradnji uopš-te nema. Jedino predstavnici Kovina, Odžaka i Pećinaca kažu da imaju na ovom planu najviše poteškoća.

Gotovo da i nema poteškoća, bolje rečeno ima ih najmanje, u pogledu postojanja predrasuda o EU pro-jektima (prosečno rangiranje 1,80). Tri četvrtine opština to smeštaju u rang poteškoća koje su ispod prosečnih, niko to ne vidi kao polje sa najviše poteškoća, a jedino

se u Pančevu i Vrbasu ove predrasude stavljaju u rang izraženijih.

Nijednu od svih pomenutih mogućih poteškoća prilikom realizacije evropskih projekata kao izrazitiju ili natprosečnu (rangiranu većom ocenom od 3) nemaju, prema rezultatima ankete sa njihovim predstavnicima, u Vrbasu, Subotici, Novom Sadu, Malom Iđošu, Kovačici, Beloj Crkvi, Bačkoj Topoli, Alibunaru i Adi. Ova potonja opština tek skromnije poteškoće (ocena 2) prepoznaje jedino u domenu različitih administrativnih procedura sa dve strane u EU projektima, dok je Bačka Topola, su-deći prema anketi, jedina opština u Vojvodini koja uopš-te nema bilo kakve poteškoće u realizaciji projekata koje finansira EU.

6. GLAVNE PRILIKE

Bez ikakve dileme se razvoj kapaciteta za poljo-privrednu proizvodnju i preradu hrane u najvećem broju opština u Vojvodini u vezi sa realizacijom

projekata podržanih od EU vidi kao najbitnija prilika i faktor koji može pomoći njihovom razvoju. Preko 80% anketiranih opština tu priliku definiše (ocenama 4 i 5 na skali 1-5) u rangu natprosečno bitnih za sopstveni razvoj, a među njima se u 28 opština ovo prepoznaje kao najbitnija prilika. Koliki značaj se u Vojvodini pripi-suje ovom razvojnom potencijalu, pokazuje i prosečno pozicioniranje ove prilike (ocena 4,43), kao i činjenica da svega četiri opštine ovu priliku pozicioniraju u rang ispod prosečnih (rangiranje ocenama 2 i 1). Mada, doduše, može biti i začuđujuća činjenica što su među njima i neki svojevremeni giganti upravo u oblasti pol-joprivredne proizvodnje i prerade hrane (Vrbas, Srbo-bran).

Imajući u vidu rasprostranjen problem visoke neza-poslenosti, ne čudi da se u rangiranju prilika za razvoj u vezi sa realizacijom evropskih projekata (sa prosečnom ocenom 4,27) upošljivost radne snage nalazi odmah na drugom mestu u rangiranju i da 26 opština ovu priliku vidi kao natprosečno bitnu za sopstveni razvoj, kao da se i razvoj malih i srednjih preduzeća (4,17) takođe po-zicionira među pet najbitnijih prilika koje prepoznaju u lokalnim samoupravama. Rečito o razvojnim potencija-lima vojvođanskih sredina svedoči i podatak da se raz-voj alternativnih izvora energije (prosečna ocena 4,23) visoko prepoznaje kao prilika sa evropskim projektima, sa pozicioniranjem na trećem mestu među pet najbit-

nijih, te da čak 26 opština ovo smešta u polje natpro-sečno bitnih prilika za njihov razvoj. Isto toliko opština takvu priliku prepoznaje i u oblasti poboljšanja sistema sakupljanja i odlaganja otpada (prosečna ocena 4,15), sa pozicioniranjem među prvih pet najbitnijih prilika.

Među različitim eksternim faktorima (ukupno 18) koji mogu pomoći razvoju lokalnih samouprava, a kao prilikama koje prepoznaju u vezi sa evropskim projekti-ma, sa (doduše neznatno) nižom ocenom od prosečne (2,84), vojvođanske opštine rangiraju samo jedno polje: istraživanja, tehnološkog razvoja i inovacija. Ovaj poda-tak iz ankete sa ukupno 44 lokalne samouprave, odnos-no većinom sa ljudima zaduženim za njihov razvoj, po-sebno skreće pažnju sam na sebe. Ne samo zato što se oblast istraživanja, tehnološkog razvoja i inovacija ran-gira u proseku na najniže mesto među prilikama, pa ni samo zbog toga što se među ukupno tri opštine (Bač, Pećinci, Sečanj) u čijoj se percepciji ovo prepoznaje kao prilika u rangu najbitnijih ne nalaze i neke sredine sa re-alno većim istraživačkim potencijalom. Očigledno se, naime, na osnovu ovog može zaključiti i da se, supro-tno svetskim i evropskim trendovima, ovde još uvek na polje istraživanja, tehnološkog razvoja i inovacija u raz-vojnim projekcijama skromno računa.

Posmatrano po prosečnom rangiranju, među pet prilika za razvoj lokalnih samouprava koje su prepoznate kao najmanje bitne su još i: sistem upravljanja prirod-nim katastrofama i pripremljenost za vanredne situacije (3,06), mobilnost tržišta rada (3,16), pristup i kvalitet in-formacionih i komunikacionih tehnologija (3,33) i razvoj


domaćih tržišta i internacionalizacija (3,37).Sve ostale definisane prilike – obrazovna, radna,

zdravstvena i socijalna infrastruktura, socijalna inkluzi-ja marginalizovanih grupa, poboljšan tretman otpadne vode, poboljšano održavanje i razvoj postojeće infra-strukture, standardizacija i sertifikacija lokalnih poljo-privrednih i prehrabenih proizvoda, efikasno i održivo korišćenje prirodnih resursa, poslovni inkubatori i indu-strijske zone, te razvoj turističke ponude u vezi sa pro-mocijom kulturnog nasleđa i prirodnih resursa – smeš-taju se u percepciji lokalnih samouprava najvećim de-lom u prostor značajno bitnih prilika za sopstveni razvoj.

Drugo je, naravno, pitanje i u kojoj se meri ovakvo rangiranje prilika u vezi sa evropskim projektima pokla-pa i sa strategijama održivog razvoja i drugim razvojnim

planovima lokalnih samouprava, odnosno koncipiranim prioritetima u tim dokumentima, a u kojoj meri je ono odraz spiska želja lokalnih sredina. Jer tako, primera radi, u opštini Sečanj sve moguće navedene prilike za razvoj (ukupno 18) u toj sredini rangiraju kao najbitni-je, sa izuzetkom tek jedne (mobilnost tržišta rada). – Da biste konkurisali za sredstva iz pretpristupnih fondova EU, pre svega, treba da imate strategiju da znate šta ćete raditi narednih godina i to vam je sveto pismo u kom pravcu grad treba da se razvija. Ukoliko to nemate, praktično ne znate šta treba da radite. Mislim da je to ključni razlog zašto neke opštine ne konkurišu za projek-te – prenosi recimo i sagovornik iz lokalne samouprave Zrenjanina ocenu koju treba imati u vidu.

Grafikon sa prosečnim ocenjivanjem u rangiranju najbitnijih prilika za razvoj


7. STRATEŠKI PLANOVI

Među validnim lokalnim strateškim i akcionim planovima Opštu strategiju održivog razvoja i Plan urbanizacije, odnosno Prostorni plan ima

najviše lokalnih samouprava (90% anketiranih). Opštu razvojnu strategiju nemaju samo Bečej, Mali Iđoš i Sečanj, a nema je ni Novi Sad, mada uz napomenu da je ona u izradi. Ovaj, inače najveći grad u Vojvodini, nalazi se (zajedno sa Belom Crkvom, Irigom i Opovom) među četiri lokalne samouprave koje nemaju ni svoj validni Plan urbanizacije, odnosno Prostorni plan, a i u društvu je sa onim opštinama koje imaju zaista skroman broj planskih dokumenata (Novi Sad ima svega Lokalni plan razvoja životne sredine, Plan razvoja turizma, Lokalni akcioni plan za mlade i Strategiju pristupačnosti).

Preko dve trećine lokalnih samouprava u Vojvodini donelo je Plan upravljanja otpadom (33), mada je ne-moguće ne zapaziti da među njima nema i nekih većih opština (recimo Novi Sad, Sombor, Vršac, Vrbas, Bečej). Među planskim dokumentima, u značajnoj većini voj-vođanskih opština doneti su još i lokalni akcioni planovi za mlade (34), za izbeglice i interno raseljena lica (32) i za Rome (27).

Ono što ponajpre bode oči je činjenica da svega trećina opština u Vojvodini ima svoj validan Lokalni eko-nomski plan razvoja (16) i Poljoprivredni/ruralni plan razvoja (15). Ova činjenica u značajnoj je koliziji sa per-cepcijom razvojnih prilika u lokalnim sredinama, ima-jući u vidu da lokalne samouprave razvoj kapaciteta za poljoprivrednu proizvodnju i preradu hrane, upošljivost radne snage i razvoj malih i srednjih preduzeća uvršćuju među prvih pet top-prioriteta kao prilika u vezi sa re-

alizacijom evropskih projekata, a što po njihovoj oceni može da pomogne njihovom razvoju. Vredi u tom kon-tekstu onda pomenuti i gotovo frapantan podatak da je upravo Plan razvoja malih i srednjih preduzeća ujedno i lokalni planski dokument koji postoji u najmanjem bro-ju opština i da ga imaju samo Bački Petrovac, Odžaci i Vrbas.

Nešto manje od trećine vojvođanskih opština ima i Lokalni plan razvoja zaštite životne sredine (14) i Plan razvoja turizma (13), dok je svoj Plan razvoja socijalne politike utvrdilo 18 opština. Najmanji broj opština među planskim dokumentima (uz Plan razvoja malih i sred-njih preduzeća) ima i Lokalni akcioni plan za decu (4), a još jedan začuđujući podatak je i da su svoj Plan razvoja energetske efikasnosti donele svega četiri opštine (Su-botica, Temerin, Vrbas i Žitište). Uz to, pažnju privlači i činjenica da je Inđija jedina opština koja navodi da ima i svoj lokalni Plan kapitalnih investicija.

Lokalne samouprave u Vojvodini u proseku imaju 6-7 validnih planskih dokumenata. Apsolutni šampion po brojnosti donetih lokalnih planova i strategija među njima je Apatin (14), a iza ove opštine slede Subotica, Senta i Zrenjanin sa po 11 ovih planskih dokumenata. Sa druge strane, Opovo ima jedino Opštu strategiju odr-živog razvoja, Bela Crkva i Šid poseduju svega po dva planska dokumenta, a da opštu razvojnu strategiju Bela Crkva ni nema, dok je u Šidu istekla. Među sredinama sa najmanjim brojem planskih dokumenata (po 3) su i Novi Kneževac i Mali Iđoš, a koji takođe nema opštu razvojnu strategiju.

8. RAZVOJ I INFRASTRUKTURNI PRIORITETI

U pogledu razvoja i infrastrukturnih prioriteta lo-kalnih samouprava, u skladu sa njihovim stra-t eš kim dokumentima, a koji su relevantni

za projekte finansiranje od strane EU, bezmalo tri četvrtine vojvođanskih opština (33) među opštim aspe-ktima razvoja kvalitet životne sredine vrednuje kao svoj natprosečan prioritet, a čak 27 opština na isti način u svojim razvojnim projekcijama ocenjuje i polje turizma. U oblasti infrastrukture, kao natprosečan prioritet naj-masovnije se prepoznaje na planu grejanja centralnim

sistemom (31 opština), kao i snabdevanja vodom (29).Sudeći prema rezultatima ankete sa 44 lokalne sa-

mouprave u Vojvodini, među različitim aspektima raz-voja, najmanji broj opština svoj natprosečni prioritet vidi na planu stanovanja (8) i istraživanja i razvoja (11), dok je na planu infrastrukture takav prioritet ubedljivo najmanje prepoznat u oblasti železnica (11).

U ocenjivanju razvojnih i infrastrukturnih priorite-ta kao svoj „vrhunski prioritet“ čak 23 opštine rangiraju kvalitet životne sredine, a nema nijedne koja ovo polje


ocenjuje kao nerelevatno za svoj razvoj. Nešto manje od trećine opština (13) najvišim stepenom prioriteta vred-nuje i polje zdravstvenih usluga, tržišta rada, kao i turiz-ma. Kao natprosečan prioritet visoko se kotira i polje so-cijalne zaštite (u 25 opština), mada ono u samom vrhu svojih prioriteta vidi 11 opština.

Preko polovine opština u Vojvodini kao svoje na-trosečne prioritete vidi u čak sedam infrastrukturnih oblasti (grejanje, snabdevanje vodom, dostupnost indu-strijskih zona i inkubatora, putevi, upravljanje otpadom, tretman otpadne vode i kanalizacija). Kao svoj vrhun-ski prioritet čak 21 opština ocenjuje grejanje, kao i do-stupnost poslovnih lokacija i prostora, a po 20 lokalnih samouprava polje tretmana otpadne vode i upravljanja

otpadom. Pažnju, inače, privlači i podatak da su uprav-ljanje otpadom, među ostalima, u svoje vrhunske priori-tete uvrstili i Vrbas i Vršac, iako ove lokalne samouprave nemaju svoj Plan upravljanja otpadom, koji, uzgred, ima čak preko dve trećine vojvođanskih opština. Najmasov-nije je još u oblasti infrastrukture kao vrhunski prioritet označena kanalizacija (u 19 opština), kao i snabdevanje vodom (18).

Rangiranje razvoja i infrastrukturnih prioriteta lo-kalnih samouprava u skladu sa njihovim strateškim do-kumentima, ukupno gledano, pokazuju i prosečne oce-ne u rasponu vrednovanja od „nije relevantno“ (ocena 1) do „vrhunski prioritet“ (ocena 5).

Grafikon sa prosečnim ocenjivanjem u rangiranju razvojnih i infrastrukturnih prioriteta


9. GLAVNE PRETNJE

Tri četvrtine opština u Vojvodini smatra da je nedostatak finansijskih resursa za sufinansiranje i predfinansiranje evropskih projekata izrazita

pretnja u smislu eksternog faktora koji može da uspori, ili da bude prepreka razvoju njihove sredine, dok se, sa druge strane, u dijapazonu različitih spoljnih faktora kao takva pretnja ponajmanje prepoznaje korupcija u ja-vnom sektoru.

U pogledu realizacije EU projekata, u rangiranju spoljnih faktora koji mogu ugrožavati razvoj lokalnih sa-mouprava, od „najmanje bitnih“ do „najbitnijih“ ovakvih pretnji po njihovu sredinu (na skali ocena 1-5) čak 34 opštine nedostatak finansijskih resursa za sufinansira-nje i predfinansiranje projekata doživljavaju kao natpro-sečno bitnu pretnju (ocene iznad 3), a među njima je 26 opština koje ovo definišu kao najbitniju. Istovremeno, nijedna od 44 anketirane lokalne samouprave korupciju u javnom sektoru nije ocenila kao najbitniju, a samo su dve opštine (Pećinci i Sečanj) korupciju u javnom sekto-ru označile kao natprosečno bitnu (ocenom 4).

Među spoljnim faktorima koji, po oceni lokalnih samouprava, mogu usporiti ili biti prepreka njihovom razvoju, među „najbitnije“ prepreke u 18 opština uvrš-

ten je problem nerešenih imovinskih pitanja, 15 opština tako ocenjuje i problem nedovoljnih finansijskih resursa iz republičkog budžeta za rešavanje nedostataka u infra-strukturi, a 13 lokalnih samouprava nedostatak vertikal-ne koordinacije između lokalne, regionalne i centralne vlade vidi među najbitnijim preprekama.

U rangu prepreka od najvećeg značaja po njihovu sredinu u 10 opština se prepoznaje i nedostatak kvali-fikovanih ljudskih resursa, u 8 opština se u kategoriju najbitnijih prepreka smešta i problem nedostatka kom-petencija lokalnih vlada da se nose sa određenim pro-blemima na svojoj teritoriji zbog spore ili neadekvatne decentralizacije, 7 opština tako rangira i pitanje visokih troškova održavanja infrastrukture, jedna manje tako rangira i problem procedure komplikovane primene i implementacije, a još jedna manje problem nedostat-ka odgovarajuće nacionalne strategije u relevantnom polju.

U dnu rang-liste u ocenjivanju značaja prepreka po broju opština koje ih vide u kategoriji najbitnijih za njih su još: nedostatak horizontalne koordinacije između istih nivoa vlasti, odnosno imigracija (po 4 opštine), kao i pitanje primene i implementacije projekata na en-

Grafikon sa prosečnim ocenjivanjem u rangiranju najbitnijih pretnji


gleskom jeziku, loše saradnje između javnih i privatnih i organizacija civilnog društva, odnosno stalne opasnosti od različitih prirodnih katastrofa (po tri opštine), dok se korupcija u javnom sektoru u najmanjoj meri definiše kao pretnja.

U vezi sa evropskim projektima, o stepenu znača-ja različitih spoljnih faktora koji mogu da usporavaju ili da budu prepreka lokalnim sredinama upečatljivo sve-doče i njihove prosečne ocene i rangiranja, nezavisno od ponekad i značajnih razlika među opštinama, a u ponekim slučajevima i začuđujućeg vrednovanja ovih okolnosti. Tako, na primer, dok u Beloj Crkvi (osim nedo-statka finansijskih resursa za sufinansiranje i predfinan-siranje projekata) nijednu drugu od navedenih pretnji ne kategorišu ocenom iznad prosečne, na osnovu čega

bi se moglo zaključiti da se ta sredina, osim sa nedo-voljno novca, i ne suočava u izrazitijem obliku sa bilo kojim problemom na ovom planu dok, istovremeno, re-cimo u Sečnju sve navedene spoljne faktore (osim ne-rešenih imovinskih pitanja) prepoznaju (ocenama 4 i 5) u domenu izrazitijih pretnji. Zanimljivo je da ova opšti-na čak i nedostatak odgovarajuće nacionalne strategije u relevantnom polju prepoznaje u rangu „najbitnijih“ pretnji po razvoj njihove sredine u kontekstu evropskih projekata, a da istovremeno nema svoju lokalnu Opštu strategiju održivog razvoja. Isti je slučaj i sa opštinom Mali Iđoš, koja inače spada u red vojvođanskih lokalnih samouprava sa najmanjim brojem donetih lokalnih stra-teških i planskih dokumenata.

10. NAJVEĆE KORISTI

Ogromna većina lokalnih samouprava u Vojvo-dini smatra da su koristi od projekata podržanih od strane EU višestruke, a praktično isto toliko

(84%) najveće koristi od njih vidi u unapređivanju so-cio-ekonomske situacije i kvaliteta života na teritoriji obuhvaćenoj programom. Ovo smatra 37 opština, ne-zavisno od toga da li takav boljitak zahvaljujući evrop-skim projektima prepoznaju kao ključnu i jedinu korist (5 opština), ili se on registruje uz i druge koristi (32 opštine). Nema dakle nikakve dileme da se bolji život građana u lokalnim zajednicama ubedljivo prepoznaje kao najveća korist koju imaju od EU projekata.

Bezmalo dve trećine opština (28) koristi od ovih projekata vidi u unapređivanju kapaciteta institucija u područjima u kojima se oni prijavljuju i sprovode, a pre-ko polovine opština (25) njihove najveće benefite vide i u unapređivanju dobrosusedske saradnje sa drugim zemljama. Blizu trećine lokalnih samouprava (14) u re-

alizovanju projekata EU značajnu korist prepoznaje i u promociji evropskih integracija (Bela Crkva i Kovačica ovo jedino i navode), a nešto manji broj sredina (13) ko-rist prepoznaje i u promociji jednakih mogućnosti za sve građane, a posebno za ranjive grupe zahvaljujući evrop-skim projektima.

U vizuri pet lokalnih sredina konkurisanje i spro-vovođenje EU projekata donosi još, osim pobrojanih, i druge benefite. Tako u Novom Bečeju, recimo, jednu od najvećih koristi od toga vide i u izradi lokalnih stra-teških dokumenata, a u Bačkoj Topoli korist prepoznaju i u smanjenju predrasuda vezanih za uredbe i procedure EU. Ovi projekti su značajni i jer se institucije Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave i drugi relevatni či-nioci pripremaju i edukuju da bi usvojili pravila i zakono-davstvo EU, kako bi nakon pristupanja EU na efikasan način mogli da koriste fondove koji su značajno veći od prekograničnih programa – zapažaju još u Kikindi.

Najveće koristi od projekata podržanih od EU


11. SARADNJA SA STRANIM PARTNERIMA

Može se konstatovati da su u realizaciji pro-jekata finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013. vojvođanske lokalne samouprave

ostvarile razgranatu saradnju sa partnerima u drugim zemljama, i to u brojnim oblastima, sa najmanje sto-tinak različitih partnera. Podaci iz ankete u kojoj su učestvovale ukupno 44 opštine svedoče da u ovom periodu saradnja sa stranim partnerima u realizovanju EU projekata nije ostvarena u samo šest lokalnih samo-uprava (Bela Crkva, Inđija, Irig, Odžaci, Ruma i Sremska Mitrovica), a da preko 84% opština u Vojvodini (38) iza sebe u sprovođenju ovih projekata ima uspostavljenu saradnju sa po jednim ili sa po više inostranih partnera.

Na osnovu podataka kojima su precizirani kon-kretni ciljevi projekata i strani partneri sa kojima su oni ostvareni, može se zaključiti da su vojvođanske lokal-ne samouprave u realizovanju EU projekata takvu pre-kograničnu saradnju najmasovnije ostvarile u oblasti turizma, sporta i razonode (19 opština) kao i u oblasti kulture (18), a da je preko trećine lokalnih samoupra-va u Vojvodini (17) saradnju sa inostranim partnerima imalo i u oblasti održavanja ili razvoja infrastrukture. Po devet lokalnih samouprava takvo projektno partnerstvo iza sebe imaju u oblasti strateškog planiranja, na planu alternativnih izvora energije, upravljanja ili zaštite pri-rodnih resursa i u oblasti poslovanja i trgovine. Po osam lokalnih samouprava inostranu saradnju beleži projekti-ma u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite, a najmanje je inostranih partnerstava bilo u oblasti poljoprivrednog i ruralnog razvoja (6 opština) i zdravlja (4). Osim ovog, registrovana su i pojedinačna partnerstva u oblasti soci-jalne inkluzije i inkluzije Roma, podrške lokalnoj privre-di, unapređivanja IT sektora, energetske efikasnosti, ili na planu pripremljenosti za vanredne situacije, ili čak i

za uspostavljanje novog graničnog prelaza.Prekograničnu saradnju sa partnerskim gradovima,

državnim, naučnim, obrazovnim, kulturnim i privrednim organima i organizacijama, odnosno ustanovama, insti-tucijama i asocijacijama vojvođanske lokalne samoupra-ve ostvarile su sa partnerima iz devet zemalja (Mađar-ska, Rumunija, Hrvatska, Slovačka, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija i Švedska). Imajući u vidu da su anketirane opštine precizno definisale ukup-no 72 različita strana partnera sa kojima su realizovale EU projekte, a da je osim toga 13 opština navelo da su ostvarili saradnju sa „više“ inostranih partnera, ili su de-finisali veći broj tematskih oblasti u kojima su realizovali projekte u prekograničnom partnerstvu, može se zaklju-čiti da je u sprovođenju tih projekata uspostavljena sa-radnja sa najmanje stotinak različitih stranih partnera. Na osnovu ovih podataka može se zapaziti i da su voj-vođanske lokalne samouprave najveći broj partnersta-va na EU projektima ostvarile sa saradnicima iz susedne Mađarske i Rumunije, a da su po broju različitih stranih partnera lideri Novi Bečej i Kanjiža, koji iza sebe imaju partnerske odnose sa 14, odnosno 10 različitih stranih partnera na EU projektima

Da prekogranična saradnja na projektima ne pod-razumeva uvek nužno i saradnju sa partnerima iz po jed-ne zemlje, dokazuje i primer Apatina, koji navodi da je, zajednički sa gradom Baja iz Mađarske inicirana institu-cionalna saradnja za razvoj srednjoevropskog Podunav-lja i da je potpisan Sporazum o mikroregionalnoj saradn-ji šest opština i gradova iz tri susedne države (Mađarske, Hrvatske i Srbije), te da su već i održane konferencije na temu zajedničke platforme za pripremu regionalnih projekata.

12. PRIORITETNA POLJA ZA BUDUĆE PROJEKTE

Apsolutno prioritetno područje u kojem bi vojvođanske opštine ubuduće želele da konkurišu za projekte EU je u polju konkurentnosti, razvoja

poslovanja i malih i srednjih preduzeća, u trgovini i in-vesticijama. Među 43 lokalne samouprave koje su se u anketi izjasnile o svojim prioritetima u budućem aplici-ranju, nema nijedne koja konkurisanju upravo na ovom

polju ne pridaje određeni značaj, a preko tri četvrtine ovih opština (33) pridaje veoma veliki značaj upravo svo-jim budućim projektima za podsticanje preduzetništva, posebno za razvoj malih i srednjih preduzeća, za razvoj lokalnih prekograničnih tržišta i internacionalizaciju. Istovremeno, među različitim projektnim oblastima, buduće konkurisanje u sferi istraživanja, tehnološkog


razvoja i inovacija, informacionih i komunikacionih tehnologija „veoma značajno“ je za najmanji broj opština (8). Može se zaključiti i da se ovakav raspored najvećih i najnižih prioriteta uveliko poklapa sa vizurom lokalnih samouprava o prilikama za sopstveni razvoj, u kojoj se, prosečno posmatrano, preduzetništvo nalazi u vrhu, a polje istraživanja i tehnološkog razvoja u dnu lestvice faktora za koje opštine veruju da mogu pomoći njihovom razvoju.

U rangiranju prioritetnih polja u kojima bi ubudu-će volele da konkurišu za projekte koje finansira EU od „malog značaja“, preko „značajnog“ do „veoma značaj-nog“ (na skali ocena 1-3), korpus projekata za podstica-nje konkurentnosti i razvoja malih i srednjih preduzeća, trgovine i investicija za sve opštine je očigledno važan, budući da su ga uvrstile u svoju rang-listu, a prema re-zultatima ankete za čak 33 je to polje „veoma značajno“. Transport i javna infrastruktura, kao polje smanjenja izolacije kroz poboljšan pristup transportu, informaci-jama i komunikacijskim mrežama i uslugama, te preko-graničnim sistemima i objektima za vodu, otpad i ener-giju područje je koje je na drugom mestu u projektnim ambicijama vojvođanskih opština, među kojima je za 27 lokalnih samouprava konkurisanje na ovom polju „veo-ma značajno“.

Ovakav, veoma veliki značaj 22 opštine pridaju i projektima na planu lokalne i regionalne uprave, za ja-čanje institucionalnog kapaciteta i efikasnu javnu admi-nistraciju i javne usluge u vezi sa implementacijom fon-dova EU, a u isto toliko opština u vrhu svojih prioriteta i ambicija vidi polje turizma i kulturnog nasleđa, kroz projekte za razvoj saradnje, kapaciteta i zajedničkog ko-rišćenja infrastrukture u sektoru turizma, uz podsticanje

preduzetništva, kao i kulturne saradnje, zaštite i širenja istorijskog nasleđa.

Veoma velik značaj u pogledu budućeg konkuris-anja 21 opština pridaje polju zaštite životne sredine, uključujući i promovisanje održivog korišćenja prirodnih resursa i proizvodnje obnovljivih izvora energije, odnos-no klimatskih promena i prevencije rizika, a 20 opština u svoje najviše projektne prioritete uvrštava polje zapoš-ljavanja, mobilnosti radne snage i socijalnu inkluziju.

U dnu liste prioriteta sa rangom najznačajnijih u pogledu želje da konkurišu sa EU projektima je polje podrške aktivnostima mladih i investiranje u obrazova-nje (za 18 opština je ovo konkurisanje „veoma značaj-no“), a znatno manji broj (8) opština konkurisanje budu-ćim projektima u oblasti istraživanja, tehnološkog razvo-ja i inovacija, odnosno informacionih i komunikacionih tehnologija vidi u vrhu svojih ambicija. O najmanjem značaju koji se u željama vojvođanskih lokalnih sredina u odnosu na buduće projekte finansirane od strane EU pridaje ovoj potonjoj oblasti, svedoči i činjenica da je, među svim drugim projektnim poljima, ubedljivo za naj-veći broj opština (15) konkurisanje upravo u toj oblasti od „malog značaja“, uz tri opštine (Kula, Žabalj i Novi Sad) koje ovo područje nisu ni uključile u svoje rangiran-je prioriteta za projekte EU.

U pogledu želja vojvođanskih opština da u nared-nom periodu konkurišu za projekte koje finansira EU, o redosledu njihovih prioriteta, ukupno posmatrano, sve-doči i rangiranje različitih projektnih polja prosečnim ocenama (na skali 1-3) u vrednovanju stepena njihovog značaja (od malog značaja - preko značajnog – do ve-oma značajnog) u konkursnim ambicijama lokalnih sa-mouprava.

Grafikon sa prosečnim ocenjivanjem u rangiranju prioritetnih polja za buduće projekte


PREPORUKE LOKALNIH SAMOUPRAVA

O tome kako unaprediti lokalne kapacitete za pripremu i sprovođenje evropskih projekata, odnosno pospešiti angažman lokalnih samou-

prava u konkurisanju za fondove EU u rešavanju prob-lema lokalnog razvoja, predstavnici vojvođanskih lokal-nih samouprava, mahom iz lokalnih kancelarija za eko-nomski razvoj, izneli su novinarima NDNV u intervjuima, osim svojih iskustava, i veći broj predloga i preporuka:

� Veoma je bitno da se unapredi saradnja između relevantnih institucija privatnog, nevladinog i ja-vnog sektora (Ada)

� Naša opština dala je konkretan predlog za formi-ranje mreže za ruralni razvoj na pokrajinskom ni-vou (Alibunar)

� Razmisliti o mogućnosti nekakvih info-dana ili slič-no, na kojima bi se potencijalni ponuđači upoznali sa procedurama nabavki po PRAG pravilima (Bač)

� Profesionalizovati strukture u jedinici lokalne sa-mouprave, formirati organizacionu jedinicu po odgovarajućim standardima koja će se baviti isključivo pripremom i realizacijom projekata iz EU fondova. Uvesti mogućnost plaćanja zaposlenih u organu jedinice lokalne samouprave za dodatno angažovanje u pripremi i realizaciji projekata iz EU fondova (Bačka Palanka)

� Mi smo na nivou opštine obezbedili sredstva svima onima kojima treba sopstveno učešće, tu mislim na nevladine organizacije, one od nas mogu da tra-že pomoć. Ono što bi možda bilo dobro da prilikom dodele ovih sredstava donator (opština, Pokrajina) traži da projekat bude u skladu sa razvojnim stra-tegijama tog organa, tako bismo obezbedili razvoj u istom smeru i usaglašen na svim nivoima. Bilo bi dobro kada bi država obezbedila neku povoljnu kreditnu liniju, možda u saradnji sa bankarskim sektorom (Bačka Topola)

� Ono što je potrebno jeste veći broj mladih, obra-zovanih ljudi koji bi u okviru svojih struka mogli da doprinesu boljem funkcionisanju opštinske uprave (Bečej)

� Da ojačamo međuopštinsku saradnju, naročito saradnju opštinskih uprava za razvoj i da imamo sastanke bar jednom mesečno, da razmenimo is-kustva i dogovorimo se o daljoj saradnji (Čoka)

� Mi smo formirali „projektni tim opštine“ na nivou

svih odeljenja, javnih preduzeća i ustanova, sa svr-hom bolje komunikacije svih aktera sa „jedinicom za projekte“ u sklopu kabineta predsednika. Ova jedinica prati sve konkurse, obaveštava članove „projektnog tima“, priprema aplikacije, ažurira sta-nje projektnih aktivnosti svih odeljenja, ustanova i javnih preduzeća. Drugi korak je u toku, a to je formiranje veb-platforme gde će biti uneti svi ak-cioni planovi usvojenih strateških planova i gde će svi projekti sa kojima se aplicira odmah biti „pove-zani“ sa ciljevima akcionih planova. Na taj način će se u svakom momentu znati stanje i statusi proje-kata, kao i izveštaji u odnosu na godišnje planove. Ovaj model će unaprediti i planiranje, naročito u kontekstu programskog budžetiranja. U narednoj fazi razvoja ovog koncepta, biće uključeni i aktivni članovi organizacija civilnog društva (Inđija)

� Bilo bi dobro da Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu organizuje kvalitetnu obuku za pisa-nje i sprovođenje projekata, što pre, u okružnim centrima, jer već krajem godine ide sledeći ciklus IPA projekata (Kikinda)

� Lokalnu samoupravu gledati kao evropsku opštinu i omogućiti zaposlenima koji učestvuju na projek-tima da na odgovarajući način budu nagrađeni, ili dozvoliti zapošljavanje na određeno vreme dok traje projekat za stručna lica koja mogu učestvovati u projektu (Kovačica)

� Bitno je da opština ima spremnu projektnu doku-mentaciju pre objavljivanja konkursa EU, jer ura-đena dokumentacija olakšava konkurisanje (Kula)

� Nemamo mi ljude koji bi takav projekat izneli od početka do kraja, ne može to da uradi jedna oso-ba ili dve...preporučili bismo da se nekako napra-vi neko telo za pomoć manjim opštinama – veće opštine, koje imaju svoje projektne timove, da izdvoje bar jednog stručnjaka da dođe da nam po-mogne. Nismo jedina opština koja ima ovaj pro-blem (Nova Crnja)

� Mi kao KLER imamo mini-internu „strategiju“ na-šeg poslovanja. Imamo uočen problem: komunika-cija sa donosiocima odluka i imamo čitav niz mera koje proizilaze iz toga. Mi smo „skontali“ svakog od donosioca odluka i pravili smo strategije ko s kim možei kako, ne hijerarhijski, nego kafanski, partij-ski, i tako se bukvalno do njega dolazi. Imamo stra-


tegiju prema svakom donosiocu odluka, znamo im slabe tačke, ali sad već brine to što je ovo posledn-ja godina lokalnog parlamenta, jer će izbori uskoro. Moramo da napravimo novu strategiju, odnosno „apdejtujemo“ postojeću (Novi Bečej)

� Institucionalni apel za veća budžetska sredstva za međunarodne projekte (Novi Kneževac)

� Formirati stručno telo od strane nadležnih držav-nih organa, koje će biti zaduženo za pružanje kon-sultantskih usluga oko specifičnih problema koji se javljaju tokom pripreme i implementacije projekta (Novi Sad)

� Potrebne su edukacije, radionice za što veći broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi (Odžaci)

� Potrebno je obezbediti što šire „vlasništvo“ nad projektima, obezbediti naknade svim zaposlenima koji nisu oslobođeni drugih poslova za vreme im-plementacije projekata, ozbiljnije bavljenje održi-vošću projekata i mogućnost zapošljavanja obrazo-vanih kadrova koji prihvataju koncept celoživotnog učenja...Potrebno je da državne institucije budu u koordinaciji – Kancelarija za evropske integracije, Ministarstvo finansija, Državni revizor (Pančevo)

� Neophodno je bolje obrazovanje, stručni seminari pre početka realizacije projekata, bolja organizaci-ja, stalni kontakti i upućenost u procedure kod po-krajinske i republičke vlasti...Na primer, Rumuni su bolje od nas upućeni u izgradnju novog graničnog prelaza (Plandište)

� Predlozi su: da država pomogne u finansiranju, od-nosno predfinansiranju i da se povraćaj sredstava

od strane IPA fondova radi državi. Jednostavno, da postoji neka saradnja i poverenje između svih stra-na u tome (Sečanj)

� Budžet jedinica lokalne samouprave ima nedovolj-no sredstava za sufinansiranje i predfinansiranje, treba osnovati fond za ove namene na pokrajin-skom i republičkom nivou (Sombor)

� Pre svega bi trebalo da se uradi ozbiljna analiza minimalnog broja zaposlenih u svakoj lokalnoj sa-moupravi, pa da se povećanjem obima posla po-veća i taj broj (Sremski Karlovci)

� Potrebno je planiranje projektnih predloga u budžetima, u cilju obezbeđivanja sredstava za sufi-nansiranje i predfinansiranje projektnih aktivnosti (Vrbas)

� Treba pojačati kapacitete (finansijske i ljudske) pre svega kroz formiranje tima ljudi sa voljom i/ili is-kustvom u ovom poslu (Vršac)

� Da biste konkurisali za sredstva iz pretpristupnih projekata EU, pre svega, treba da imate strategiju, da znate šta ćete raditi narednih godina i to vam je sveto pismo u kom pravcu grad treba da se razvija. Ukoliko to nemate, praktično ne znate šta treba da radite (Zrenjanin)

� Ljudi koji su angažovani na radu u lokalnoj sa-moupravi na određenim temama rade i ove po-slove, dakle, nemamo ljude koji su angažovani da rade samo projekte i stvari koje se finansiraju iz EU. U svakom slučaju, treba im neka dodatna podrška da bi mogli adekvatno da ispune ono što su im za-daci (Žitište)


VOX POPULI

Za razliku od predstavnika lokalnih samouprava, koji praktično bez razlike ocenjuju da je javnost dobro upoznata sa realizacijom EU projekata i njihovim

rezultatima, građani u vojvođanskim opštinama se ipak drugačije izjašnjavaju. Preko polovine građana iz 44 lo-kalne samouprave, koje su anketirali novinari NDNV, naime, smatra da imaju nedovoljno saznanja o tome da njihova opština realizuje projekte finansirane od strane EU, ili o tome da ih je realizovala ranije, a jedva nešto više od desetine anketiranih kaže da su u to „apsolutno upućeni“.

Od ukupno 197 građana iz 44 lokalne samoupra-ve koji su obuhvaćeni anketom, 32 (preko 16%) tvrde da nemaju nikakva saznanja i da nisu uopšte informisani o realizovanju tih projekata, a preko trećine anketiranih građana (68) navodi da imaju vrlo malo saznanja. Budu-ći da oko 13% anketiranih građana (26) „nije sigurno“ u pogledu nivoa svojih saznanja o evropskim projekti-ma, proizilazi da svega nešto više od trećine građana (36,54%) veruje da su upućeni na zadovoljavajući način. Četvrtina anketiranih građana (ukupno 50) ocenjuje da su upućeni dovoljno, ali da ne znaju detalje, dok svega 22 od ukupno 197 anketiranih (11,16%) kaže da su ap-solutno upućeni. Među potonjim, najbolje informisani-ma o evropskim projektima u lokalnim sredinama naj-zastupljeniji su anketirani sagovornici iz Subotice i Bača.

I pored argumentacije predstavnika lokalnih sa-mouprava da se javnost o realizovanju evropskih proje-kata obaveštava na različite načine, i da su efekti i ko-rišćenje sredstava evropskih fondova transparentni, uz standardizovane oblike komunikacije koji podrazumeva konferencije za novinare i izveštavanje lokalnih medija, stručne konsultacije, štampanje brošura, dostupnost podataka o projektima i slično, na osnovu iskaza anketi-ranih građana ipak se može zaključiti da je u komunikaci-ji i prezentovanju evropskih projekata građanima lokal-nih zajednica potrebno uložiti više napora. Kao primer dobre prakse u tom smislu, recimo, može da se navede opština Beočin, koja na svojoj zvaničnoj veb-prezentaciji (http://www.beocin.rs/sr/) ima banere za svaki od četiri realizovana evropska projekta ove lokalne samouprave. Građani ovde mogu da saznaju osnovne informacije o projektu, ali i da steknu uvid u izveštaje o aktivnostima i toku realizacije projekta.

Preko polovine anketiranih građana smatra i da nji-hova opština nedovoljno koristi mogućnosti koje pruža postojeća finansijska pomoć EU. Ovakav, kritički osvrt

građana na angažman vojvođanskih lokalnih samoupra-va u pripremi, apliciranju i realizovanju projekata koje finansira EU pojačava i podatak da svega nešto preko 14% građana smatra da njihova opština te mogućnosti koristi na zadovoljavajućem nivou.

Od ukupno 197 građana iz 44 lokalne samouprave koje su anketirali novinari NDNV, svega je 7 (3,55%) onih (najzastupljeniji su sagovornici iz Subotice) koji proce-njuju da njihova opština maksimalno koristi mogućnosti koje pruža postojeća finansijska pomoć EU, dok 21 učes-nik ankete (10,65%) smatra da se te mogućnosti koris-te dovoljno. Istovremeno, 27 anketiranih (13,70) misli da njihova opština te mogućnosti ne koristi uopšte, a ubedljivo najviše, preko 40% anketiranih građana (80) procenjuje da njihova opština ove mogućnosti vrlo malo koristi. U kojoj meri se njihove opštine koriste moguć-nostima datim sa evropskim fondovima, bezmalo treći-na učesnika ankete (63) nema stav.

Mišljenje građana o kapacitetima njihovih opšti-na da pripreme i sprovedu projekte koje finansira EU je podeljeno, a preko četvrtine anketiranih o tome i nema stav. Oko 38% građana procenjuje da njihova opština ne raspolaže dovoljnim kapacitetima: od 197 anketira-nih, 10 smatra da njihova opština uopšte nema kapa-citeta, a trećina anketiranih (65) procenjuje da njihove opštine poseduju vrlo slabe kapacitete. Lokalne kapaci-tete za evropske projektne aktivnosti pozitivno ocenju-je ukupno 35% anketiranih građana: 55 procenjuje da njihove opštine imaju dovoljno, a 14 anketiranih smatra da njihova opština ima odlične kapacitete. Zanimljivo je, inače, da se u proceni lokalnih kapaciteta za sprovođe-nje evropskih projekata procene predstavnika lokalnih samouprava i građana ponekad i razlikuju, pa su tako, primera radi, lokalni zvaničnici iz Inđije, Iriga, Pančeva i

Informisanost građana o realizovanju EU projekata


Sečnja ocenili da njihova opština ne raspolaže adekvat-nim kapacitetima da pripremi sprovede projekte pod EU programima, a da su, istovremeno, pojedini učesnici an-kete sa građanima upravo iz tih sredina pozitivno, ili čak visoko procenili kapacitete svojih opština.

U pogledu procene prednosti sopstvene opštine u kontekstu evropskih projekata, na osnovu rezultata an-kete sa građanima bi se moglo zaključiti da su oni mno-go kritičniji nego što su predstavnici lokalnih samoupra-va. Među različitim opštim aspektima razvoja vredno-vanih (na skali od 1-5) u rasponu od velike slabosti – do izvanredne prednosti, jedino oblast stanovanja veći broj građana procenjuje kao natprosečnu prednost, a manji kao natprosečnu slabost, dok su svi ostali opšti razvoj-ni aspekti u percepciji građana masovnije prisutni kao natprosečna slabost, u odnosu na natprosečnu pred-nost sopstvene sredine. U zbirnim podacima, među gra-đanima se kao natprosečna prednost lokalne sredine u opštim razvojnim aspektima najizraženije vidi oblast kulturnih aktivnosti i razonode (trećina anketiranih), stanovanja (preko 27%) i kvaliteta životne sredine (skoro četvrtina anketiranih). Istovremeno, čak 150 od ukupno 197 anketiranih građana (preko 76%) tržište rada proce-njuje kao natprosečnu slabost sopstvene sredine, dok 69% anketiranih tako ocenjuje svoju opštinu i na planu istraživanja i razvoja.

Na planu infrastrukture procene zvaničnika lokal-nih samouprava i građana se umnogome poklapaju. Oko 58% anketiranih građana procenjuje oblast tele-komunikacija i pristupa internetu, odnosno snabdeva-nje električnom energijom kao natprosečnu prednost njihovih sredina, uz snabdevanje gasom i sakupljanje đubreta, što isto tako procenjuje više od trećine anke-tiranih. Izrazito i najmasovnije se kao natprosečna sla-bost lokalnih sredina u infrastrukturnom smislu među građanima prepoznaje na planu železnice (75%), puteva (bezmalo 57%) i tretmana otpadne vode (preko 55%). Značajan broj građana (preko trećine) kao natprosečnu slabost svoje sredine prepoznaje i na planu upravljanja otpadom i kanalizacije, ali i u pogledu objekata za kultu-ru i razonodu.

U kojim bi, onda, oblastima – prema mišljenju gra-đana – vojvođanske opštine trebalo da traže podršku EU, kako bi ih poboljšale?

Na planu opštih aspekata razvoja dileme nema: tr-žište rada za dve trećine anketiranih predstavlja natpro-sečan prioritet, a preko polovine (112 od ukupno 197 anketiranih) ovo smatra vrhunskim prioritetom. Oblast zdravstvenih usluga natprosečnim prioritetom smatra takođe dve trećine anketiranih građana (136), od kojih 92 to procenjuje kao vrhovni prioritet, a isto tako bez-

malo polovina anketiranih (96) vidi i kvalitet životne sredine. Visoko se, kao natprosečni proriteti među gra-đanima još vrednuju oblast istraživanja i razvoja (65% anketiranih) kao i usluge socijalne zaštite (preko 61%), dok su po mišljenju građana oblasti stanovanja i drugih javnih usluga najmanje relevantne da bi se tražila evrop-ska podrška.

U oblasti infrastrukture, preko polovine anketira-nih građana kao natprosečni prioritet za traženje podrš-ke vidi puteve (132), upravljanje otpadom (125), želez-nicu (120), tretman otpadne vode (119), snabdevanje vodom (107), kanalizaciju (105), ali i objekte za kultu-ru i razonodu (100). Bezmalo 52% ispitanika smatra da su putevi vrhunski prioritet, preko 49% da je to i tret-man otpadne vode, nešto manje da je vrhunski prioritet upravljanje otpadom, odnosno da su železnice i kanali-zacija vrhunski infrastrukturni prioriteti za koje bi, pre-ma mišljenju građana, valjalo tražiti podršku iz evrop-skih fondova.

Osim što je anketiranje građana iz 44 lokalne sa-mouprave u Vojvodini pokazalo da oni u velikoj meri (polovina) smatraju da imaju nedovoljno saznanja o tome da njihova opština realizuje projekte koji su finan-sirani od strane EU, kao i da njihova opština nedovolj-no koristi mogućnosti koje pruža postojeća finansijska pomoć EU, iz komentara ispitanika se nedvosmisleno može zaključiti i da građani prepoznaju značaj evropskih projekata u rešavanju problema lokalnog razvoja, da su zainteresovani za aktivniji angažman lokalnih samou-prava na tom planu, ali i za učešće u tom procesu. Mis-lim da bi mogli više da uključe građane u određivanje prioriteta – ocenio je, recimo sagovornik iz Pančeva, bilo bi dobro da nadležni u opštini organizuju istraživanje u kojem bi građani rekli za koji su projekat, šta im je naj-potrebnije - primetio je sagovornik iz Kovina. Ispitanik iz Srbobrana, opet, zapaža: lokalna samouprava bi trebalo da ima kontinuitet i, bez obzira koja je koalicija na vlasti, konsenzus o projektima koji su važni za opštinu. Takođe, nevladinim organizacijama treba obezbediti bazu poda-taka o konkursima i pomoć u pisanju projekata. Treba, primetio je tako i sagovornik iz Subotice, naći način da se utiče na opštine i gradoveda više apliciraju za sred-stva EU i da uključe nevladine organizacije kako bi bili mnogo efikasniji i efektivniji, a učesnik ankete iz Novog Sada komentariše: zbog neznanja i neinformisanosti no-vac koji je namenjen zemljama u pretpristupnoj fazi se ne koristi u dovoljnoj meri.

LOKALNE SAMOUPRAVE


Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za zaš ti-tu životne sredine, u Vojvodini se prečišćava sve ga deset odsto otpadnih voda iz naselja i industrije,

a registrovano je više od 500 zagađivača. Nešto više od deset odsto stanovništva pokrajine nije pokriveno sistemom za odvođenje otpadnih voda, a više od 65 odsto industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje ot-padne vode. Situacija nije bolja ni na nivou čitave zem-lje. Prema procenama nadležnog ministarstva, Srbija će za prilagođavanje evropskim standardima u oblasti ekologije morati da obezbedi više od 10 milijardi evra za adaptaciju infrastrukture.

Interesantno je da će, prema procenama Brise-la, u narednom periodu za dvanaest država članica biti potrebno obezbediti 35 milijardi evra da bi one uskladile stanje na terenu sa evropskim propisima u oblasti upra-vljanja otpadnom vodom, dok je samo Srbiji potrebno pet milijardi evra da reši ovo pitanje. Ovaj podatak sli-kovito govori o tome koliko je veliki problem u Srbiji u ovoj oblasti. Prema najavama nadležnih, ovaj iznos će biti obezbeđen iz evropskih fondova.

Neke opštine ne sede skrštenih ruku

Međutim, neke opštine ne sede skrštenih ruku če-kajući da drugi reše ovaj ozbiljan problem. Opština Ada je, pomoću EU fondova uspela da obezbedi sredstva za izgradnju prečištača otpadne vode. Ova fabrika omogu-ćuje prečišćavanje otpadne vode za naselja Ada i Mol. Investicija je zahtevala velika sredstva EU, i to oko mili-on evra. Interesantno je da je ova donacija među naj-većim pojedinčanim iznosima dobijenim od EU u okvi-ru IPA programa u Vojvodini. Projekat „Voterprotekšn“ (Waterprotection) na ovaj način je omogućio prečišća-vanje otpadnih voda iz oko 3.000 domaćinstava. Ova-ko je sprečeno da komunalne otpadne vode zagađuju zemljište, površinske i podzemne vode. Ova fabrika ima mogućnost da obradi 120 kubnih metara vode na dan.

Prema izveštaju Evropske komisije o ostvarenim rezultatima u oblasti upravljanja otpadnom vodom, EU je od 2007. do 2013. godine uložila više od 14 milijardi evra u ovu oblast. Ovaj dokument ukazuje na to da je postignut značajan napredak, ali da još uvek postoji veli-ka razlika između zapadnih i istočnih zemalja. Na primer, stopa prikupljanja otpadne vode u skladu sa evropskim propisima u 15 zemalja na zapadu postigla je stopostot-ni učinak, dok je u Estoniji, Litvaniji, Bugarskoj, Sloveniji

i na Kipru ta stopa ostala manja od 30 odsto. Procenat obrade ove vode u zapadnom bloku kreće se između 90 i 100 odsto, dok je u ostalim članicama to oko 39 odsto. Dokument ukazuje i na to da je u proseku oko 82 odsto otpadnih voda u EU prošlo kroz sekundarno pročišća-vanje u skladu s odredbama odgovarajućih evropskih propisa. U svetlu iznetih podataka projekat opštine Ada će svakako biti primer u narednom periodu za opštine u Srbiji, posebno zbog toga što će, prema procenama Delegacije Evropske unije u Srbiji, naša država tek od 2020. godine započeti suštinske promene u ovoj oblasti, što će najverovatnije dovesti do toga da će zvanični Beograd zatražiti od Brisela dodatne rokove za usagla-šavanje ove sektorske politike na terenu sa evropskim pravilima.

Ruralni razvoj uz turizam

Opština Ada je 2009. donela Strategiju razvoja, prema kojoj će se za postizanje ruralnog razvoja oslanja-ti i na turizam. Kako navode u tom dokumentu, korišće-njem turističkih potencijala ovog područja moglo bi se uticati na povećanje broja zaposlenih, što bi značajno promenilo strukturu prihoda u budžetu opštine Ada.

JP ,,Adica’’ sa svojim kompleksom bazena i uređe-nom okolinom, te izgrađenim sportskim terenima, može privući mnogobrojne posetioce iz šireg okruženja. Sa rekom Tisom dobija se prostor za rečni i kamperski turizam, a postoji i mogućnost izgradnje vikend naselja, dok bi banja Orlovača sa svojim lekovitim blatom mogla postati jedan od nosilaca turističke ponude. Mnogob-rojni salaši, sačuvana vetrenjača na Obornjači, te veliki broj praznih kuća ukazuju na značajan potencijal u ru-ralnom turizmu. Adaptacijom ovih objekata i njihovom kategorizacijom, objedinio bi se turistički potencijal, a time bi se uvećala i ponuda opštine. Ovim bi se omogu-ćilo tim područjima i stvaranje novih prihoda, a sprečila bi se migracija stanovništva na relaciji selo-grad, stoji između ostalog u strategiji.

Oslanjajući se na ovaj dokument, Ada je u sarad nji sa inostranim partnerima realizovala projekat „Kuling kjubs“ (Cooling cubes), odnosno izrađena je integrisana strategija razvoja banja, zasnovana na prekograničnoj saradnji. Strategija uključuje 27 banja, 15 u Mađarskoj i 12 u Srbiji. Strategijom se radi na usklađivanju akcionih planova, što će stvoriti zajednički program razvoja i de-finisati strukturu usluga za svaku banju. Umesto rival

ADA: EVROPSKA PODRŠKA ZA ČISTIJU VODU I RAZVOJ TURIZMA


stva, stvara se partnerstvo.Shodno ovim ciljevima stručnjaci za banjski turi-

zam su predložili da se fokus više stavi na stvaranje kul-ture zdravstvenog i velnes turizma. Kao poseban seg-ment saradnje, definisan je razvoj tehničke i komunika-cijske mreže između institucija učesnica. Da je saradnja više nego potrebna, pokazuje i ogroman potencijal koji se krije u turizmu u Evropi, ali i veliki izazov da se privu-če pažnja evropskih turista. Prema istraživanju Evropske komisije iz 2012. godine o navikama turista starog kon-tinenta, oni na odmaralištima sprovode najmanje četiri dana u kontinuitetu u pratnji najbližih članova porodi-ca i prijatelja. Na to hoće li se vratiti u isto odmarališ-te, utiču dve ključne stvari: vremenske prilike i pejzaž. U ovom pogledu, Ada svakako može da se osloni na svoje prirodne resurse, kao što je Tisa i obala reke. Da je u okviru banjske saradnje promocija više nego bitna, po-kazuje i podatak prema kom 53 odsto Evropljana svoju destinaciju prvo istražuje na društvenim mrežama i na internetu. Interesantno je da je banjski i zdravstveni tu-rizam u 2012. godini najviše kotiran među Litvancima, Makedoncima i Islanđanima, a na nivou cele Evropske unije 12 odsto Evropljana navelo je neki banjski centar kao destinaciju za odlazak na odmor.

Podaci Eurostata pokazuju da zemlje Evropske uni-je u 2013. godini beleže više od milijardu putovanja zbog ličnih ili poslovnih razloga. Kratka putovanja (sa jednim ili tri noćenja) čine skoro 60 odsto.

Konkurencija kao izazov

Region Vojvodine i južnog dela Mađarske treba da se fokusira upravo na ovu vrstu turista, iako je konku-rencija velika, a glavni igrači su španski, italijanski i fran-cuski regioni, dok je među deset privlačnih evropskih regiona i hrvatsko primorje. Ekonomsku isplativost po-tvrđuje i činjenica da novac koji se troši na turizam i putovanja od 2005. godine konstatno raste u Evropskoj uniji, da bi 2013. učestvovao sa 0,8 odsto ukupnog GDP--a Evropske unije.

Zacrtani prioriteti u opštinskoj strategiji, prema ko-joj bi Ada trebalo da do 2019. godine poveća učešće za deset odsto na regionalnom turističkom tržištu, u svetlu iznetih podataka Evropske komisije zvuči svakako ambi-ciozno, međutim, saradnja sa drugim banjama i turistič-kim kompleksima u regionu mogla bi podići nivo konku-rentnosti. Ova oblast u narednom periodu svojim proši-renjem može biti glavni nosilac otvaranja novih radnih mesta čime bi se omogućila sigurnost, bolji standard, mogao bi i da se zaustavi ili barem uspori proces mi-gracije stanovnika opštine Ada. Ovo je za ovu opštinu posebno bitna stavka, jer se mladi Ađani ne zadržava-ju u svom kraju, zbog čega broj stanovnika konstantno opada. Evropski fondovi i saradnja mogli bi promeniti ovaj trend.

NORbERT ŠINKOVIć


Kada bi bilo po volji i želji Julijane Margan, vre-mešne Vladimirovčanke, evropskih i svih drugih projekata u opštini Alibunar bilo bi napretek. Juli-

jana je jedna od 122 žitelja naselja u alibunarskoj opštini u čiju kuću je nekoliko puta nedeljno dolazila geronto--domaćica, to jest asistentkinja, pomagala joj u kućnim poslovima, donosila lekove i druge potrepštine, plaćala račune, vodila je kod lekara… To joj je, kaže, podiglo kvalitet života, olakšalo tešku svakodnevicu koja nosi breme poznih godina, nerazvijene sredine, ekonomski i socijalno oslabljene države…

I njenoj asistentkinji Irini Speranci, jednoj od ge-ronto-domaćica obučenih da, u okviru projekta “Pomoć u kući za Alibunar i Kovačicu”, pružaju gerontološke usluge starijim i nemoćnim sugrađanima kojima je ta pomoć potrebna, valjalo bi još ovakvih programa. Irina je, kao i ostale negovateljice, korisnice projekta, dobila: priznat sertifikat s kojim može da pokuca na vrata socijal-nih ustanova, zvanje gerontološke domaćice, zaposlenje i, što joj je, kako kaže, jednako važno – mogućnost da pomažući starijima čini dobro, ljudsko delo.

Milion evra nije malo

I Julijana i Irina koristi su imale od fonda Evropske unije, to jest dvogodišnjeg programa Exchange 4, kojim je u Srbiji rukovodila Delegacija EU, uz asistenciju Stal-ne konferencije gradova i opština. Većina građana Ali-bunara ovako direktnu pomoć verovatno nije osetila, ali vajde je svakako bilo, jer milion evra koje je EU kroz ovaj i druge programe upumpala, to jest još upumpava u krvotok opštine, imajući u vidu njen skroman budžet, ipak nije moglo da ne dospe u ostale ćelije alibunarskog anemičnog organizma. Da budemo precizni i izuz-memo projekte koji su ugovoreni ali nisu realizivani, Ali-bunar je iz evropskih fondova, kroz četiri projekta, od 2011. do ove godine, dobio 522.798 evra (od 807.936 evra, koliko su ukupno vredeli). Kada se na to dodaju još dva ugovorena, stiže se do milion evra. Naime, tu su, uz realizovana četiri projekta, uračunata i najmanje dva odobrena, vredna 300.000 evra i 160.000 evra, koji su uspešno ocenjeni i trebalo bi da krenu do kraja jula ove godine. (Valja imati na umu da se novac iz budžetskog ciklusa 2007-2013 još uvek koristi i ugovara.)

Kako svaka, pa i injekcija novca iz evropskih fondo-va, ne deluje samo na mestu uboda, već teče kroz ceo sistem arterija i krvnih sudova, tako je “Pomoć u kući za Alibunar i Kovačicu”, i slični projekati iz oblasti socijal-ne inkluzije, doneo benefit ne samo alibunarskoj opštini

već i šire, s obzirom na to da je umnogome doprineo, možda čak i inicirao izmene, to jest unapređenje zakon-ske regulative u oblasti socijalne zaštite u Srbiji.

Šta je to edukacija?

No, stiče se utisak da čelnici ove opštine, sa sijaset problema za vratom i ovogodišnjom kasom “teškom” 840 miliona dinara iz koje ne mogu da ih reše, ne pridaju puno značaja realizovanim projektima, evropskom milionu i uopšte mogućnosti da se nešto reši kroz projekte i fondove EU, njene finansijske instrumente za stimulisanje procesa integracije, a koji podrazumevaju društveno-ekonomske promene.

– Šta nam znače te obuke, kursevi, edukacije? Šta mi da radimo s geronto-domaćicama kada više nema izvora za njihovo finansiranje, a opštini ne mogu na gr-baču? Koliko je građana imalo koristi od tih projekata? Nemojte pogrešno da me shvatite, nisam pesimista u pogledu evro-integracija i nisam protiv toga da pokuša-mo neke probleme rešiti finansiranjem iz fondova koje možda i možemo učiniti dostupnim našoj lokalnoj sa-moupravi, ali ne daje Evropa pare za ono što je nama prioritetno i za nas golemo – prokomentarisao je gorko, ali čini se, ne i glasom čoveka koji nije voljan da se bori

ALIBUNAR: U ALIBUNARU NISTE SAMI

Da se zna šta je pod opštinskom kapom

Iz programa Exchange finansiran je i projekat “Upravljanje imovinom”, za koji je Alibunr bio koapli-kant, a nosilac je susedna Kovačica. Za ove namene u alibunarsku kasu slilo se 50.000 evra, od ukupne vre-dosti projekta – 145.891 evro. Kako je popis imovine sporna tačka o koju se spotiču brojni zakoni, počev od onih koji se odnose na građevinarstvo, planiranje i izgradnju, preko restitucije do privatizacije i eko-nomskih pitanja, i ovim opštinama je veoma važno da znaju čime raspolažu da bi time mogli valjano i upravljati. Stoga se, u okviru projekta, pravi baza podataka kako bi se unapredila procedura i praksa upravljanja imovinom, a odnosi sa rebubličkim nivo-om vlasti po ovom pitanju uredili.

Unapređenje lokalne samouprave kroz razmenu dobre prakse u domenu e-uprave između lokalne javne administracije bio je cilj projekta iz 2011. godi-ne - „Razmena dobre prakse kroz e-upravu u lokalnoj javnoj administraciji“. Ovde je reč o prekograničnoj saradnji sa Rumunijom, a u projektu ukupne vred-nosti 44.470 evra učestvovali su opština Alibunar te „Eftimije Murgu“, Univerzitetu Resiti, Gradsko veće Molodova Nove i Nemački demokratski forum iz Ka-raš Severin okruga.


za svoju opštinu, njen predsednik Đurica Gligorijev.Koliko god je odgovor prvog u Alibunaru zazvučao

oštro, jednako je delovao i razumljiv. Netom je, naime, Gligorijev proglasio vanrednu situaciju na delu teritorije opštine – u naselju Janošik, zbog neupotrebljivosti vode iz mesnog vodovoda. Strogo je stanovnicima ovog naselja zabranjeno korišćenje vode iz vodovodne mre-že, te se snabdevaju iz cisterne javnog komunalnog pre-duzeća “Univerzal”, postavljene kod crkve u centru sela sa oko hiljadu stanovnika.

– Najozbiljnija je situacija sa školama. To što ni osnovne ni srednje nemaju odgovarajuće fiskulturne sale, a deci je uskraćeno pravo, to jest nasušna potreba da se bave sportom, i nije problem ako se zna da postoji mnogo veći – azbest u školskim zgradama, što, poznato je, može da prouzrokuje oboljenja. Čak sedam od devet škola na teritoriji opštine je od azbestnih ploča, a deca borave u tim prostorijama – priča nam Gligorijev, napo-minjući da su škole zapravo montažni objekti građeni pre 40 godina, svaki odavno zreo za remont.

Najmanja prosečna zarada u Vojvodini

Situacija je, kada je o najmlađim žiteljima Alibuna-ra reč – teška i pored toga što opština najviše para iz budžeta daje upravo za decu i škole – 88 miliona dina-

ra za osnove obrazovne ustanove, 64 miliona dinara za predškolske, 42 miliona autobusko-transportnom preduzeću “Alibunar” za prevoz đaka… i nisu to jedini problemi u opštini u kojoj zvanična statistika beleži najmanju prosečnu zaradu u Vojvodini (plata isplaćena u aprilu, prema podacima objavljenim 25. maja ove godi-ne iznoslila je 29.082 dinara, i to sa porezima i doprino-sima); a stopa nezaposlenosti (prema podacima SIEPA za 2013) je neverovatnih 41 odsto.

Međutim, pitanje koje se nameće glasi – da li je lokalna samouprava pokušala i da li pokušava da, kao takav bolesnik, izdejstvuje još neku injekciju iz evropskog budžeta? Odgovore koje smo u njoj dobili mogli bismo podvući kao zajednički imenitelj pod većinu opšti-na: nedostatak ljudskih resursa za rad na projektima i, nesporno, nedovoljna sredstva za preuzimanje obaveza iz projekata s obzirom na to da donatorski novac koji se dodeljuje kroz dostupne fondove ne pokriva sve troško-ve implementacije već deo (uglavnom veći) vrednosti, što znači da je potrebno obezbediti sufinansiranje iz drugih izvora, a što je pak za lokalne samouprave krupan zalo-gaj. Ne tako veliki, ali sigurno postojeći razlog zbog kojeg se s lokalnog praga teško mogu dokučiti vrata EU fondo-va jeste i kakofonija u opštinskoj vlasti po ovom pitanju. Pomenimo da inače nema većih trzavica u funkcionisanju vladajućih političkih partija, a to su sve koje su učestvova-le na potonjim izborima – DS, SNS, LSV, DSS, osim SPS.

Stvoriti pozitivan ambijent, angažovati se…

– Kada biste pitali političare koje su potrebe zajedni-ce, šta je građanima najpotrebnije, verovatno bi rekli da je to infrastruktura jer je, kada stanu uz neki novootvoren objekat, parče puta, prečistač… to ujedno i prilika za dobar marketing. Međutim, građani to vide drugačije. Ne propadaju ruralna područja zbog puteva: evo mi imamo i kanalizaciju, i toplu vodu, i puteve i tri bazena i mobilne opratere i mreže… Problem na selu nije infrastruktura, niko ne odlazi sa sela jer nema put već zato što nema posla, a tome su dublji razlozi. Dakle, bitno je stvarati po-zitivan ambijent, privredni ali i socijalni, kulturni, a to se može i kroz manje projekte, samo se valja angažovati – uveren je savetnik predsednika opštine Aleksandar Ris-tin, doskorašnji direktor opštinskog fonda za razvoj, dob-rim delom zaslužan za projekte realizovane na teritoriji ove opštine uz pomoć iz evropske kase. Recimo i to da je sadašnji direktor Fonda za razvoj Aleksandar Plakalović ocenio da ne može da nam bude kompetentan sagovor-nik na ovu temu jer je na toj funkciji tek par meseci, te nas je uputio na svog prethodnika.

U razgovoru sa Ristinom čuli smo da je najvredni-

Vetar u leđa nerazvijenoj opštini

– Kao poljoprivrednik, ne mogu da se posebno žalim na opštinu jer delim sudbinu svih paora u ze-mlji s obzirom na to da subvencije dobijamo iz držav-ne kase. Čak mogu da pohvalim lokalnu vlast jer je uvela reda u izdavanje njiva u zakup. Do ove godine vladao je haos i bezakonje jer su mnogi, pa i moje komšije, ulazili bespravno u oranice koje nisu izdate u arendu i za to ništa nisu plaćali, ali sada je druga-čija situacija – priča nam poljoprivrednik iz Seleuša. – Međutim, ko ne živi od poljoprivrede i svog rada, živi teško. Posla nema i to je najveća boljka.

Naš sagovornik nije imao informacije o evrop-skim projektima u Alibunaru, ali ih je, kao i drugi stanovnici ove opštine, povezao sa velikom najav-ljenom investicijom belgijske kompanije Windvision--Windfarm, koja planira da izgradi vetropark baš u blizini njegove njive u Seleušu, od čega će, nada se, biti samo koristi za opštinu koja je po kriterijumu raz-vijenosti jedna od najlošijih u Vojvodini.

Ne poslednjoj sednici Skupštine, krajem maja, Alibunar je doneo novu odluku o izradi plana detalj-ne regulacije dela priključenog dalekovoda za kom-pleks “Vetroelektrana Alibunar”, što su u Windfarmu ocenili kao zeleno svetlo za kompleks ukupnog kapa-citeta 174 megavata i vrednog čak 290 miliona evra.


ji (finansijski gledano) bio projekat “Ukusi i mirisi Deliblatske peščare“ od 300.000 evra (Alibunar je dobio 250.000 evra) realizovan u prekograničnoj sarad-nji sa Rumunijom u 2011. i 2012. godini. Alibunar je bio nosilac, a organizacija „Euroland Banat“ iz rumunskog mesta Rešica – partner. Ovim projektom identifikovali su se, razvili i promovisali najbolji lokalni proizvodi pa je tako i napravljena korpa s nekoliko aduta – medom, rakijom, lekovitim i aromatičnim biljem… Reč je o proiz-vodima s tradicijom, pa i kulturnom potkom, koji se na tržište ne moraju plasirati samo kao produkti najnižeg stepena prerade, već im se, kroz druge proizvodne pro-cese može dodati vrednost, što naravno znači i veći pro-fit onima koji ih prave, a u tom slučaju, koristi ima i celo ovo područje. Glavni cilj ovog, prvog projekta na terito-riji alibunarske opštine finansiranog iz evropskih fondo-va, bio je povećanje konkurentnosti lokalnih proizvoda i usluga, odnosno lokalnih ekonomija, kroz savremene prakse koje se koriste u Evropskoj uniji.

Akcenat je bio na unapređenju sistema kvaliteta, brendiranju, pakovanju i promociji tih proizvoda kako bi se oni bolje pozicionirali na tržištu i doprineli i boljim privrednim rezultatima opštine u kojoj je poljoprivre-da i proizvodnja hrane pretežna delatnost. Projekat je promovisao i kulturu, turizam i privredu u komšiluku, na rumunskoj strani Banata jer je po istom modelu reali-zovan i u Rešici, u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija 2007-2013. Projektna ideja nastala 2010. godine sprovodila se u delo bez potrebe da se katkad pritisne kočnica, a s jeseni 2011. održana je manifestacija koja je pokazala da ceo ovaj posao, osim

privredne, ima i dimenziju multietičnosti i multikulturalnosti. Najpre je organizovana u Rumuniji a početkom decembra i u Banatskom Karlovcu, gde je alibunarska opština okupila izlagače koji su posetioce dočekali proiz-vodima srpske, rumunske i slovačke kuhinje, pićem, lo-kalnim rukotvorinama, kulturno-umetničkim, ali i edu-kativnim programom. Građani su, daje se zaključiti po velikom prisustvu na odlično promovisanim festivalima u okviru “Ukusa i mirisa Deliblatske peščare”, dali punu podršku projektu.

U Alibunaru niste sami

Kako to uglavnom biva, odobren i valjano sprove-den, održiv i opravdan “posao s Evropom”, zapravo je, naravno za one voljne da rade na tom planu, neformalna kvalifikacija za buduće projekte. Tako i ne iznenađuje to što su u alibunarskoj opštini (zahvaljujući sad već uhoda-nom projektnom timu), realizovana još tri evropska pro-jekta – “U Alibunaru niste sami”, za koji je iz IPA 2007-2013 dobila 112.708 evra; već pomenuti “Pomoć u kući za Alibunar i Kovačicu”, vredan 195.935 evra, te “Upravljanje imovinom”, ukupne vrednosti 145.891 evra. Vred-nost projekta “U Alibunaru niste sami” u potpunosti je realizovana na teritoriji ove lokalne samouprave, dok je u “Pomoći u kući za Alibunar i Kovačicu” Alibunar, kao no-silac, učestvovao sa 110.000 evra, dok je u “Upravljanju imovinom” bio partner i opštini doneo 50.000 evra.

“U Alibunaru niste sami” sprovođen je u 2013. i 2014. godini, a cilj mu je bio poboljšanje kvalteta života izbeglih i raseljenih, te domicilnog stanovništva. Najpre je sprovedeno detaljno istraživanje potreba i selekcija poten-cijalnih korisnika usluge pomoć u kući. Umesto prvobitno planiranih 20, projektni tim uspeo je da angažuje 26 asis-tenata, što je ujedno značilo i toliko radnih mesta. Dakle, povećana je zaposlenost na teritoriji opštine u kojoj sta-tistika u toj oblasti beleži poražavajuće podatke, pomoglo se vremešnim izbeglicama i domicilnom stanovništvu u svakodnevnom životu, a sve je to doprinelo i integrisanju izbeglih i raseljenih u ovu sredinu. Zapravo, ovaj projekat sproveden je u dva kruga, a treći, iz programa Exchan-ge (“Pomoć u kući za Alibunar i Kovačicu”), učinio ga je održivim. Naime, kako opština, u skladu sa zakonima koje ograničavaju zapošljavanje u javnom sektoru, ima vezane ruke, osnovana je organizacija “Sigurna starost”, osposobljena da izađe na kraj sa finansijama i kadrom i da se skine s opštinskog budžeta, obezbedivši iz drugih izvo-ra (uključujući pokrajinsku kasu) 2,5 miliona dinara da bi projekat nastavio da živi.

SlAđANA GlUŠČEVIć

Ide se dalje

Za razliku od mnogih vojvođanskih opština u koji-ma je u u početku budžetskog programa 2007-2013. bilo više uspešnih projekata, da bi potom te aktiv-nosti u lokalnim službama gotovo zamrle, u Alibuna-ru je, čini se, obrnuta situacija. Po rečima Aleksandra Ristina, gotovo je stopostotno sigurno da će vrlo brzo početi realizacija projekta iz evropskog fonda kojim je predviđena adaptacija vikend-kuća u naselju De-vojački bunar u turističke apartmane, te onog koji bi trebalo da za opštinsko transportno preduzeće obez-bedi za prevoz školaraca gorivo dobijeno preradom hrane iz restorana koja više nije za upotrebu.

Naš sagovornik ocenjuje da je lokalna samoupra-va osposobljena za projektno planiranje i upravljan-je. Inače, kada je o opštinskim dokumentima reč, Ali-bunar ima krovni – Strategiju razvoja 2020, na koju može da se pozove ako bude odgovarao na pozive koji “pokriva” planski evropski dokument Evropa 2020, a koji pak prepoznaje lokalne samouprave kao oslonac u realizaciji projekata.


Opština Apatin je učestvovala u svega četiri međunarodna projekta, od kojih su dva finansi-rana iz fondova Evropske unije – IPA i SNET. Kao

nosilac, opština Apatin je realizovala projekat “Tradicija za budućnost – ruralni turizam”, zbog čega je dobila pohvalu od Delegacije Evropske unije u beogradu. To iskustvo je značajno doprinelo da u opštinskoj upravi iskreno sagledaju situaciju i sopstvene mogućnosti. Zaključak je da ljudski faktor predstavlja najveću prepreku za nastup pred evropskim partnerima. Apatinci ističu i da dodatni pritisak stvara i loše upravljanje države konkursnim ciklusima. Prioriteti nisu definisani, pa su projektni predlozi često u nesaglasju sa potre-bama, požalili su se iz apatinske samouprave.

Zakasneli sa konkursnim prijavama

Apatin je prilično nespremno dočekao početak prekogranične saradnje. Prvih konkursnih godina nisu čak ni nastupali pred potencijalnim finansijerima. Tada se lokalna samouprava uglavnom oslanjala na sopstve-ne izvore i poneku kapitalnu investiciju mahom iz po-krajinskog budžeta. Započeti su “megaprojekti”, koji, nažalost, do danas nisu zaživeli. Početne faze svetske finansijske krize, praćena vrtoglavim rastom nemoći društva, primorali su Apatince da potraže alternativne izvore finansiranja. Tek tada zapravo nastaju ozbilj-ni problemi. Konstatovano je da su zaposleni u javnom sektoru potpuno neobučeni za nastup na inostranim konkursima, i da u većini slučajeva slabo znaju engleski. U budžetu opštine nije postojalo razdvajanje sredstava za sufinansiranje međunarodne saradnje, dok projektna dokumentacija nije zadovoljavala tražene standarde.

Angažovanjem koordinatora za LER početkom 2009. godine u Kabinetu predsednika opštine, a formiranjem Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, četiri godine kasni-je, sa zadatkom stvaranja strateškog i operativnog okvira za privlačenje domaćih i stranih investicija, Apatinci su napra-vili prve ozbiljnije korake ka fondovima EU. Ideju evropskog puta nisu napuštali ni nakon što su u prvim pokušajima bili bez uspeha. Nagrada za upornost stigla je nakon dve go-dine, u vidu projekta “Tradicija za budućnost”, urađenog u partnerstvu sa civilnim organizacijama Osijeka i Sombora. Od tada, iz godine u godinu popravljaju sopstveni bilans uspešnosti, bez obzira na to što imaju zaista ogra-ničene kapacitete, koji po sopstvenoj oceni, predstavljaju najveći izazov u narednim konkursnim pozivima.

Trening za projekte

Apatinski KLER odnedavno ima samo tri zaposlena, ali i zavidnu listu obaveza, pa je teško verovati da će se nastup pred evropskim fondovima značajnije me njati u nadolazećim fazama. Ozbiljan projektni predlog sa realizacijom, ono je što aktuelna lokalna uprava, po konkursu, može “podneti”. Ipak, kako bi u budućnosti za-posleni u lokalnoj samoupravi bili spremni za realizaciju međunarodnih projekata, rukovodstvo namerava pre-duzeti racionalne korake, i poslala osobe koje će se ba-viti EU-saradnjom na kurseve engleskog jezika različitih nivoa. Slična pomoć biće obezbeđena i zainteresovanim članovima civilnih organizacija, što pokazuje razumeva-nje značaja korišćenja evropskih fondova.

– Prepoznali smo da je i nemotivisanost zaposlenih prepreka uspešnom korišćenju bespovratnih sredstava, jer realizacija projekata, koji se detaljno prate i kontrolišu, zahteva dodatno angažovanje poslovično “uspavanih” javnih službenika. Zbog toga se razmatra odluka da zaposleni koji rade na pripremi i realizaciji projekata dobiju za određeni procenat uvećane zarade – naveli su iz Opštinske uprave Apatina.

Da su ozbiljno shvatili potrebu unapređenja so-pstvenih znanja i veština, pokazali su i kroz priključenje

APATIN: PREKOGRANIČNA MIKROREGIJA KAO ŠANSA

Razvijali planove i strategije

U odnosu na ostale samouprave Zapadnobač-kog okruga, Opština Apatin je vodila računa o izradi strateških dokumenata. Tako su u prethodnom pe-riodu “složili” najbitnije, Opštu strategiju održivog razvoja 2009-2019, lokalni ekonomski i prostorni plan, kao i plan razvoja turizma. Pokazali su se i u oblasti socijalne politike. Uz opšte odrednice razvo-ja socijalnih usluga, odvojenih akcionim planovima obuhvaćeni su Romi, mladi, unapređenje rodne ravnopravnosti, “dizajn za sve”, kao i LAP za izbegli-ce i interno raseljena lica. Većina ovih dokumenata sigurno bi mogla biti apatinska prednost u novim pozivima pretpristupnih fondova.

Opština je definisala i plan upravljanja otpadom, međutim, njegova primena zavisi pre svega od usta-novljavanja buduće regionalne deponije u Sombo-ru. Plan za zbrinjavanje otpada svih naseljih mesta Opština Apatin, Odžaci, Bač, te grada Sombora već nekoliko godina postoji u delu državne strategije sa nepreciznim akcionim planom i nepotpunom pro-jektnom dokumentacijom.


projektima koji nisu imali direktne finansijske benefite, ali su omogućavali dodatne obuke, planiranja ili upozna-vanje sa sistemima rada. Tokom 2013. godine usposta-vili su saradnju sa NALED-om, gradom Novim Sadom, Ministarstvom građevinarstva… Dobra saradnja sa domaćim partnerima, u slučaju Apatina, nije se prelila u pouzdano prijateljstvo sa druge strane granice. Regionalni centri, bez obzira da li u Hrvatskoj ili Mađarskoj, uglavnom ne nalaze interes za saradnju sa malom dunavskom opštinom, dok sa druge strane, male samouprave, baš kao i Apatin, nemaju dovoljno znanja i kapaciteta da se nose sa obavezama koje nameću evropski fondovi. Perspektiva se nazire u formiranju mi-kroregije, koja će se pružati na teritoriji tri zemlje. No-voosnovani region čini šest lokalnih samouprava iz Ma-đarske, Hrvatske i Srbije, koje su pristupile kreiranju za-jedničke platforme za pripremu regionalnih projekata. Očekuje se da će na predstojećoj konferenciji u Osijeku biti predstavljena skica budućih prioriteta i konkretnih pripremnih obaveza članica mikroregije.

(Re)definisanje prioriteta ili realni planovi

Opština Apatin je u poslednjoj fazi prekograničnih nastupa pokazala veliko interesovanje za razvoj indust-rije. Konkretno, kroz projekte su se bavili promocijom investicija, zatim razradom sistema upravljanja javnom imovinom, da bi na kraju pristupili zahtevnom procesu izrade studije izvodljivosti za industrijsku zonu Apatin. Industrijska zona je deo kompleksnog investicionog projekta koji predstavlja prostornu i logističko-tehnološ-ku celinu. Prva faza ovog projekta je već ostvarena for-miranjem Slobodne zone u zaleđu lučkog područja, ali

se dalje planira efikasna međunarodna luka sa bitnim usmerenjem na kontejnere – odnosno za luke Evropskog kontinenta. Ključni element projekta je nasipanje peskom lokacije privredne zone za prvu i treću kasetu, čija bi vrednost iznosila preko 6.600.000 evra. U narednoj fazi neophodna je obnova priključne pruge dužine 12,5 km za koju je potrebna rekonstrukcija postojeće trase.

– Kompletno opremanje industrijske zone u Apati-nu treba da omogući korišćenje potencijala najveće lo-kacije za investiranje u opštini koja je u javnoj svojini. Za ostvarenje ovog projekta opština Apatin ulaže kontinuirani napor uz podršku Pokrajine i države Srbije – naglasio je Živorad Smiljanić, predsednik Opštine Apatin, ističući da završetak industrijske zone ima izuzetan značaj i za okolne samouprave. On je podsetio da se Slobodna zona prostire na 122 hektara, a da je s kraja 2014. godine proširena i na opštinu Odžaci. Tamošnja industrijska zona od četrdeset hektara postala je ogra-nak apatinske Slobodne zone u kojoj će imati 25 odsto vlasničkog udela.

Spisak “malih” apatinskih projektnih prioriteta uglavnom bi se odnosio na komunalnu oblast, pre svega tretman otpadnih voda i upravljanje otpadom. Tome bi se mogle dodati i lepe perspektive za razvoj turizma i zaštitu životne sredine, koje su u direktnoj vezi sa imple-mentacijom Dunavske strategije. Svoje prilike Apatinci će sigurno potražiti i u oblasti zdravstvene zaštite. Proširenje postojećih kapaciteta banje Junaković “predugo stoji”, pa se kao takvo nameće sa etiketom “hitno”. Do-datnu vrednost tom projektu sigurno daju i dobri rezul-tati banjskih centara u susednoj Mađarskoj.

TIVADAR FARAGO I SAVA MAJSTOROV


Opština Bač deli sudbinu mnogih vojvođanskih opština, koje imaju sijaset nedaća zbog skoro potpuno urušene privrede i velike nezaposlen-

osti. Zbog tih problema, ovo mesto od 14.000 stanovni-ka poslednjih decenija napustilo je na hiljade građana. Bač se prostire na preko 365 kvadratnih kilometara, opštinu čine šest naselja: varoš Bač, Vajska, Bačko Novo Selo, Selenča i Bođani. Teritorija opštine ispresecana je kanalom Dunav-Tisa-Dunav (DTD kanal), koji povezuje opštinu sa lukama u Bogojevu i Novom Sadu. Najvažnije privredne grane su poljoprivreda, prehrambena indus-trija i trgovina. Na teritoriji opštine nalazi se 24.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i preko 7.000 hektara šuma.

Pet projekata za šest godina

Kroz EU programe opština Bač je u periodu 2007--2013. realizovala pet projekata. U tri projekta na koji-ma je opština bila nosilac EU je obezbedila 329.105,88 evra. Na dva projekta na kojima je opština bila u ulozi partnera nije bilo novčane podrške već stručne.

Na projektu „Unapređenje ljudskih kapaciteta“ (partner Baču bio je Sombor) 36 zaposlenih u opštini do-bilo je ECDL sertifikate, a opštinske službe su opremlje-ne novim laptop računarima. Analiziran je i kvalitet

pružanja opštinskih usluga.Uspešnost projekata iz programa Exchange 3 ogle-

da se u unapređenom sistemu upravljanja otpadom i primarnoj selekciji smeća, te nabavljanju prese za bali-ranje PVC otpada i papira, kao i 55 kontejnera za otpad.

Osnova zanimljivog projekta „Povezivanja okruga i opština dunavskog regiona…“, ne bi li se unapredio so-

BAČ: OD APATIJE DO NADE

Evropski projekti u opštini bač

– „Podizanje svesti građana o značaju una-pređenja zaštite životne sredine u opštini Bač“, program EU Exchange 3, nosilac projekta, 2011--2012.

– „Unapređenje ljudskih kapaciteta u opštini Bač“, program EU Exchange 3, nosilac projekta, 2010-2011.

– „Povezivanja okruga i opština dunavskog re-giona u Srbiji sa zajedničkim ciljem unapređenja socio-ekonomskog razvoja“, program EU i Austrij-ske razvojne agencije „Socio ekonomski razvoj du-navskog regiona u Srbiji“, nosilac projekta, 2013-.

– „Unapređenje međunarodne dunavske bi-ciklističke rute – Cycling Danube“, program EU IPA CBC Hrvatska-Srbija, partner na projektu, 2011-2012.

– „Podizanje svesti o upravljanju otpadom u zapadnoj Bačkoj i dunavskom regionu“, program IPA CBC Mađarska-Srbija, partner na projektu, 2009-2010.

Ovde je vreme stalo!

– Svi beže odavde – nema fabrika, nema posla, nema škola… Ovde je vreme stalo! – kaže Lazar Vujnović (25) vlasnik lokala u centru Bača u kome se okupljaju mladi, uglavnom provodeći vreme u razgovoru o traganju za poslom.

Jedna od retkih svetlih tačaka u kojoj se ipak nešto pomera je nevladino Udruženje omladine „Enter“, čiji je Vujnović predsednik. On navodi da opština nerado sarađuje sa NVO (u opštini ih, tvr-di Vujnović, ima preko 50), da ih ne obaveštava o mogućnostima saradnje na EU projektima, iako bi mladi imali ideja, te bi bilo mesta saradnji na obostranu korist. Tim pre što je Enter uspostavio uspešnu međunarodnu saradnju sa tri hrvatska grada: Vukovarom, Belim Manastirom i Osijekom. S promenom vlasti čini se, kaže, da je nešto bolje, ali uglavnom su to isti ljudi presvučeni u druge politič-ke dresove – iz demokratskih u naprednjačke! Pro-šle godine opština ih je prvi put uvrstila u zajednički program Dana evropske baštine. Razgovarali smo s članovima Udruženja – konobar Milan (19), Ra-doslav (22), momak mašinski tehničar (27), kuvar Filip (19), student Marko (20) – koji listom na pr-vom mestu svojih nevolja navode nedostatak posla i radnog mesta. Oni odražavaju sliku nevesele situ-acije u Baču: na retkim poslovima, koje povremeno dobiju u Novom Sadu, gazde ih ne prijavljuju, nema zdravstvenog osiguranja, plate su niske… Najstariji među njim, mašinski tehničar, već deset godina radi na crno u pet evropskih država, a nema ni dana radnog staža!

Anketa koju smo sproveli među građanima po-kazala je i da Bač ima velikih nevolja sa kvalitetom vode za piće, snabdevanjem električnom energi-jom, telekomunikacijama i pristupom internetu, sakupljanjem i skladištenjem smeća. Građani, naročito oni mlađi, smatraju da opštinska administracija veoma malo ili nikako ne koristi mogućnosti koje pruža postojeća finansijska pomoć EU i da za te poslove nisu dovoljno osposobljeni. Nedostaju im fabrike, srednje škole, autobuska stanica, bazen… Turistima, koji čak povremeno i svraćaju u Bač, ne nude se sadržaji na koje bi po-trošili novac.


cio-ekonomski razvoj, jeste poboljšanje uslova za efikasno poslovanje preduzetnika u raznim oblastima, a pre svega na polju prerade hrane i poljoprivrednih pro-izvoda i zanatstva. Program je bio namenjen i većem zapošljavanju žena u oblastima prerade hrane, tradici-onalnih zanata i rukotvorina, čiji je cilj lokalni ekonom-ski razvoj u skladu sa standardima EU. Ukupna vred-nost projekta je 144.734 eura, od čega donacija iznosi 125.209 eura, a učešće opštine Bač je 19.524 eura. Re-alizovana je podrška nezaposlenim ženama kroz jačanje ženskog preduzetništva i umrežavanje, otvoren je no-voopremljeni centar za sušenje voća i povrća, organizo-vana obuka za tkanje i grnčariju i pružena je podrška u marketingu i plasiranju proizvoda na tršište. Izrađen je i virtuelni inkubator za preduzetnike, organizovan Biznis Forum i obuka za preduzetnike.

Opština Bač je bila i partner na projektu „Una-pređenje međunarodne biciklističke rute Cycling Danu-be…“ na kome su nosioci bili Bačka Palanka i Vukovar-sko-srijemska županija. Izrađena je studija, obeležene su biciklističke staze, postavljene info-table i pultovi…

Neiskorišćeni resursi i opšta apatija

Bač poseduje i značajan turistički potencijal i prirodne resurse, koji su, na žalost, neiskorišćeni, jer su zapušteni i neodržavani, a osnovni razlog za to su katastrofalna ekonomska situacija i siromaštvo, kao i opšta apatija. A kada je o mogućnostima razvoja turizma reč, Bač bi itekako imao turistima šta da ponudi, to su: Bačka tvrđava, koja je najbolje očuvana srednjovekovna tvrđa-va u Vojvodini; Franjevački samostan, manastir Bođani, Tursko kupatilo…

Vlada Srbije i Evropska komisija potpisale su 2013. Finansijski sporazum o pripremnim aktivnostima za oču vanje i obnavljanje kultunog nasleđa u oblastima zahvaćenim konfliktima na zapadnom Balkanu za 2012. godinu, u okviru kojeg je finansiran Projekat rehabilitaci-je Franjevačkog samostana u Baču. EU je ovaj projekat podržala sa 890.000 eura, a baziran je na evropskim standardima zaštite i širenja zajedničkog kulturnog nasleđa.

Bač je (bio) i jedna od zajednica – partnera iz Hr-vatske, Srbije, Bosne i Hercegovine i Italije – u okviru Programa »I care for Europe« (Small European Towns Cultural Network), Mreža malih evropskih kulturnih gradova. Opšti cilj ovog projekta je razvijanje evropskog identiteta i terotorijalne kohezije kroz deljenje zajednič-kih vrednosti istorije i kulture među stanovnicima koji žive u četiri evropske zemlje.

Opština Bač, po kojoj je Bačka i dobila ime, mogla bi uz podršku EU da umnogome poboljša život građana,

kao i da vrati stari kulturološko-turistički sjaj ovim kraje-vima. Saradnik za projektno planiranje Kancelarije za lo-kalno ekonomski razvoj u okviru Odeljenja za privredu, poljoprivredu, urbanizam i inspekcijske poslove Opštine Bač Nikola Banjac smatra da opština poseduje adekvatne kapacitete za izradu i sprovođenje projekata po EU programima. Troje je zaposlenih koji rade u Kancelari-ji za lokalni ekonomski razvoj, a obezbeđen je, u okvi-ru budžeta, poseban novac za sufinansiranje razvojnih projekata. Bač je već započeo saradnju sa Hrvatskom, sa Uredom za međunarodnu saradnju TINTL u Vukovaru i sa opštinom Bačboršod u Mađarskoj.

Kada je reč o razlozima koji bi mogli da ugroze međunarodnu saradnju opštine u projektima podržanih od stane EU, Banjac navodi pre svega nerešena imo-vinska pitanja, nedostatak novca za sufinansiranje i predfinansiranje projekata, nedostatak kompetencija lokalnih vlada da se nose sa određenim teškoćama na svojoj teritoriji, čemu je osnovna brana – spora decentralizacija. Ovome valja dodati i nedovoljnu novčanu pomoć iz republičkog budžeta, koja je neophodna za rešavanje nedostataka u infrastrukturi i otklanjanja pro-blema u komunalnom sistemu.

bRANISlAVA OPRANOVIć

Šta je važno za opštinu bač?

Za opštinu Bač bi bilo veoma značajno da u bu-dućnosti konkurišu za projekte koje finansira EU u oblasti razvoja poslovanja malih i srednjih predu-zeća, trgovine i investicija, kao i u oblasti zaštite životne sredine , klimatskih promena i prevencije rizika, zatim u oblasti transporta i javne infras-trukture, turizma i kulturnog nasleđa, lokalne i re-gionalne uprave. Značajni bi bili i: zapošljavanje, mobilnost radne snage i socijalna inkluzija; istraži-vanje, tehnološki razvoj i inovacije i informacione i komunikacione tehnologije kao i u oblastima koje se tiču omladine i obrazovanja.

Strateški dokumenti opštine Bač jesu opšta strategija održivog razvoja i lokalni akcioni plan za izbeglice i interno raseljena lica, koji je upravo u izradi, odnosno čeka se davanje saglasnosti nad-ležnog ministarstva.

I predstavnici opštine i građani slažu se da bi veća promocija EU fondova i približavanje, po-jašnjenje procedure apliciranja, kao i kursevi o pisanju projekata umnogome pomogli razvoju opštine Bač.

Najviše poteškoća u realizaciji projekata nasta-je zbog komplikovane PRAG procedure, u kojima ima razlike u zavisnosti od programa. Komplikova-ne procedure za ponuđače su razlog za padanje

tendera, smatra Banjac.


Da od političke garniture na vlasti, od njene spo-sobnosti, stručnosti i obrazovanosti kadrova, zavisi svakodnevni, komunalni život građana

(u najširem smislu shvatanja komune) potvrđuje se, u našem slučaju, nažalost, neprestano u gotovo svim krajevima Srbije. Tipičan, pa čak i drastičan primer je opština Bačka Palanka, koja po privrednim kapacitetima i dobrom geografskom položaju nadilazi mnoge sredine u zemlji, a ipak je u pojedinim oblastima talac nespo-sobnosti i nekompetentnosti lokalnih funkcionera. Up-ravo ta nekompetentnost je, čini se, glavna prepreka koja onemogućava privlačenje novca iz evropskih fondova, razume se, na štetu građana i razvoja sredine u kojoj žive. Kada se ovome doda i stalna, gola borba za položaj i česta promena vlasti i funkcionisanje na već poznati, pogrešan način da novoizabrani ne slede pla-nove, smernice i započete projekte prethodnih – sve to su razlozi koji čine da se veoma malo vodi računa o raz-vojnim projektima opštine na duže staze. Svi ovi činioci rezultirali su time da Bačka Palanka, vrlo skromno, pa gotovo nikako koristi mogućnosti koje donosi korišćenje novca iz EU fondova.

U protekle tri decenije prve asocijacije na pomen Bačke Palanke bile su: Dunav, Tikvara, most prema Hr-vatskoj, uspešne fabrike Sintelon (sadašnji Tarket), Ma-jevica, Merkur… potom Mihalj Kertes (junak jogurt-re-volucije, svojevremeno izgradio dobre puteve i industrij-ske zone u svim selima opštine Bačka Palanka, i pomo-gao smanjenju nezaposlenosti koristeći dobru poziciju u Miloševićevom zločinačkom režimu)… Povezivala se ova bačka opština sa dobrim vestima iz privrede, po-ljo privrede, turizma, što je stanovnicima opštine (koja po zadnjem popisu sa 13 sela ima 55.000 stanovnika) obezbeđivalo pristojan život.

lokalnim političarima projekti i ne trebaju?

Slika udobnog života Bačkopalančana, međutim, poslednjih godina, različita je iz vizure njenih građana i iz ugla čelnog čoveka opštine. Dok jedni smatraju da bi u opštini bilo i te kako mnogo mesta za unapređenje života građana podnošenjem projekata za dobijanje novca iz EU fondova, zvaničnici opštine su, čini se, (bili) zadovoljni i bez toga.

Socijaliste su u Palanci zamenili 2013. godine naprednjaci. Jednomesečno partijsko nadigravanje SNS

i SPS, završilo se rokadom, tako što se čelnik opštine Bojan Radman (SPS), spustio stepenicu niže na mesto zamenika, a čelnu funkciju predsednika opštine zauzeo je naprednjak Aleksandar Đedovac. Ustupanje čelnog mesta naprednjacima bila je cena ostanka koalicije SNS, SPS, DSS, SVM, PS i Dveri – na vlasti.

Predsednik opštine Aleksandar Đedovac (osnivač SNS u Bačkoj Palanci), koliko još krajem prošle godine, tvrdio je – prosečna plata u Bačkoj Palanci je 66.000 di-nara, nezaposlenost je bila svega 12 odsto, a izvoz se me-rio stotinama miliona evra. Kada je reč o tome koliko je taj prosperitet u periodu od 2007-2013. bio pomognut novcem od projekata iz EU fondova, ovih dana, direkt-no iz kancelarije predsednika opštine nije bilo moguće saznati. Za razgovor o ovoj temi, upućeni smo na šeficu Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Anu Fekete. Iako tek kratko na radnom mestu u Kancelariji, koja je tek ne-davno otvorena, zahvaljujući ljubaznosti i strpljenju go-spođe Fekete uspevamo da dođemo da podataka o EU projektima. Niko od tri službenika koja danas rade u novootvorenoj kancelariji nisu u periodu od 2007 do 2013. bili na tim ili sličnim poslovima, te je o opštinskom EU projektu podatke izneo Slobodan Prpa, čovek koji se u to vreme njime i bavio, kao i Darina Đukić iz Turističke or-ganizacije Bačke Palanke. Tadašnja lokalna vlast nije, u to vreme, bila naklonjena Evropskoj uniji, niti bilo čemu što odatle dolazi (sada je situacija drugačija, bar deklarativ-no). Prpa je, u to vreme, uz svesrdnu saradnju palanačke turističke organizacije, pokrenuo i opština je, zahvaljuju-ći angažovanju ovih ljudi i njihovih saradnika, uspela da realizuje projekat Unapređenje međunarodne dunavske biciklističke rute Dunav- Cycling Danube.

Projekat je finansiran u sklopu Programa Evropske unije IPA II komponenta za prekograničnu saradnju Re-publika Hrvatska-Srbija, čija je implementacija trajala 18 meseci, od 10. 1. 2011. do 10. 7. 2012, a vodili su ga projektni timovi Opštine Bačka Palanka i Vukovar-sko-srijemske županije. Područje pokriveno projektom u Republici Srbija su bile opštine bačka Palanka, bač, bački Petrovac i Grad Novi Sad, a u Republici Hrvatskoj – Vukovarsko-srijemska i Osječko-baranjska županija. Ukupna vrednost projekta je iznosila 348.489,25 eura.

Darina Đukić iz Turističke organizacije Bačke Palan-ke navodi da je opšti cilj projekta bio unapređenje i jačanje rekreativnog turizma u pograničnom regionu sa ciljem da doprinese održivom društveno-ekonomskom

BAČKA PALANKA: PROJEKTI POTREBNI GRAĐANIMA, A NE POLITIČARIMA


razvoju. Specifični ciljevi projekta su stvaranje preduslo-va za poboljšanje i razvoj cikloturizma, te podiza nje atraktivnosti ovog dunavskog turističkog regiona.

Deo međunarodne biciklističke rute

Dunavska biciklistička ruta u južnoj Bačkoj i istočnoj Slavoniji deo je međunarodne biciklističke rute EuroVelo 6 – evropske biciklističke mreže „Еuropian Cycle Rou-te Network” – koja se proteže od Atlantskog okeana do Crnog mora, definisane i razvijene od strane Evropske biciklističke federacije.

Da bi unapredili postojeću biciklističku rutu Dunav, doprineli podizanju nivoa bezbednosti biciklista i promo-visali ovaj region kao cikloturističku destinaciju, ostvare-ni su dobri rezultati: pre svega, poštovanjem ekoloških stadarda i doprinosom daljem privrednom razvoju podu-navskih opština kroz JBO (Južnobački okrug). Osnovano je i opremljeno međunarodno biciklističko udruženje za razvoj biciklizma i cikloturizma „Pannonia bike tour“ sa sedištem u Vukovaru, a nakon toga registrovano je predstavništvo Udruženja sa sedištem u Bačkoj Palanci. Izrađen je trojezični sajt Udruženja, namenjen za pro-mociju projekta i cikloturizma u CB regionu (koji izgle-da da više i ne postoji), a i „Studijska analiza trenutnog stanja rute Dunav“, u kojoj su analizirane glavna i alter-nativna trasa na ruti Dunav, predložene mere poboljšan-ja svih deonica biciklističke rute i koncepcijske smernice za izradu biciklističkih staza različitih kategorija, ali i dati predlozi za izradu idejnog projekta i projektne dokumen-tacije za trase rute Dunav kroz JBO obuhvaćene projek-tom, kao i kompletna finansijska konstrukcija izgradnje, rekonstrukcije i uređenje glavne, alternativnih i lokalnih biciklističkih ruta kroz JBO (Južnobački okrug).

Zajedno sa pripadnicima policije i angažovanim trenerima sprovedeno su radionice o bezbednosti u sa-obraćaju u tri osnovne škole (Bačka Palanka, Bač i Novi Sad), kako bi se podigao nivo bezbednosti učesnika-bi-ciklista u saobraćaju. Za potrebe radionica, kupljeno je deset bicikala koji se danas rentiraju kako lokalnom sta-novništvu tako i posetiocima i turistima. Tokom projekta edukovani su i turistički subjekti u Južnobačkom okrugu kako bi se podstakao razvoj selektivnih oblika turizma. Turističke radionice realizovane su u Baču, Bačkoj Palan-ci i Bačkom Petrovcu na teme: „Ugostiteljstvo“, „Turis-tička destinacija i razvoj proizvoda“ i „Seoski turizam“.

Austrija i Nemačka kao primeri

Studijsko putovanje omogućilo je projektnim ti-movima da se upoznaju sa biciklizmom i cikloturizmom

Austrije kao jednim od najboljih primera u Evropi; kako je uređena infrastruktura, koliko su sigurne i bezbed-ne biciklistička staze, kako cikloturizam čini pokretačku snagu celokupnog turizma jedne države kao što je Austrija. Region je promovisan u septembru 2011. na sajmu biciklizma “EuroBike”, koji se tradicionalno održa-va u Nemačkoj, u Fridrihshafenu.

Projektni tim opštine Bačka Palanka zajedno sa biciklističkim ekspertom gospodinom Jovanom Erako-

Most prema Neštinu

– Imam trideset i osam godina i još nijednom, od kada sam završila osnovnu školu, nisam sa bi-roa za zapošljavanje dobila bilo kakvu ponudu za posao – kaže Milkica Radaković (38 godina), pro-davačica na pijaci u centru Bačke Palanke. Ona kao i ostalih troje naših palanačkih sagovornika – radnik (50), invalidski penzioner (41) i student-kinja (22) – na pitanje šta misle u kojim oblastima njihova opština treba da traži pomoć i podršku EU gotovo da identično odgovaraju. Svi oni smatra-ju da je otvaranje novih radnih mesta prioritet. Očuvanje i kvalitet životne sredine je takođe ne-što u šta bi trebalo ulagati, kao i u turizam i opre-manje ambulante. Građani se žale i na prekide u snabdevanju vodom i električnom energijom u nekim delovima grada. Prioritet bi bio i gradnja mosta između Palanke i Neština, kao i otvaranje osnovne škole za đake viših razreda u ovom mes-tu. Zbog nedostatka mosta đaci svakodnevno odlazeći u školu prelaze dve granice, hrvatsku i srpsku, po dva puta!

Anketa među građanima takođe je pokazala da oni smatraju da opština i zaposleni u administra-ciji nemaju nikakve, ili vrlo male i skromne kapaciteta za pripremu i sprovođenje projekata koje finansira EU. A, kada bi ih bilo, kažu Palančani, najveće koristi od projekata podržanih od strane EU bili bi unapređenje socio-ekonomske situacije i kvaliteta života, kao i unapređenje dobrosusedske saradnje sa drugim zemljama.

Građani se nadaju da će opštinari u budućnos-ti ipak imati sluha za njihove potrebe, jer je, kako kažu, predsednik opštine Aleksandra Đedovac, nedavno za jedan vojvođanski medij izjavio da je u Palanci „otvorena Kancelarija za ekonomski razvoj, a 2016. godine stvara se mogućnost konku-risanja kod IPA fondova EU. Za taj posao moraće-mo, ali verovatno to ne samo mi, od Vlade tražiti mogućnost zapošljavanja za potrebne, a nedosta-juće kadrove“.

Od šefice Kancelarije Ane Fekete saznajemo da je opština već započela pripremu i saradnju sa Slovačkom, Hrvatskom i bosnom na polju razvoja turizma.


vićem trasirao je 12 novih, lokalnih biciklističih ruta sa ciljem da se podigne nivo turističke ponude i atraktiv-nosti Opština Bač, Bačka Palanka i Bački Petrovac. Za po-trebe razvoja i promocije cikloturizma u Južnobačkom okrugu na četiri lokacije postavljene su table dobrodo-šlice za cikloturiste (Dunavska ruta Bač, Veternik, gra-nični prelaz Ilok-Bačka Palanka, i nasip u Bačkoj Palan-ci). Na tabli je predstavljeno 12 novih lokalnih ruta kroz JBO, sa svim neophodnim detaljima i inforamcijama za cikloturiste koji prolaze kroz ovaj region. Urađene su cikloturističke brošure i mape, kao i četiri info-pulta za turiste, distribuirani u info-centrima Bača, Bačke Palan-ke, Bačkog Petrovca i Novog Sada.

Eko counter – brojač biciklističkog saobraćaja postavljen je u bačkoj Palanci, na nasipu pored Dunava, stotinak metara od omiljenog šetališta Bačkopalančana. Postavljanjem još jedne table dobrodošlice sa ugrađe-nim displejom, opština Bačka Palanka je na zanimljiv i medijski atraktivan način rešila problem nedostatka po-dataka o broju biciklista koji prolaze ovim delom rute Dunav. Zajedno sa pripadnicima policije i angažovanim trenerima sprovedene su radionice o bezbednosti u sa-obraćaju u tri osnovne škole (Bačka Palanka, Bač i Novi Sad), kako bi se podigao nivo bezbednosti učesnika-bi-ciklista u saobraćaju.

Darina Đukić navodi da je za Dan Evrope, 9. maja, organizovan i Biciklistički događaj „CycloEvent”. Učestvovalo je oko stotinak biciklista, profesionalaca i amatera iz Srbije i Hrvatske. Sa graničnog prelaza Bačka Palanka-Ilok, mesta susreta, učesnici „eventa“ nastavili su promotivnu vožnju najlepšim i najatraktivnijim delo-vima Bačke Palanke i priobalja.

Problem sa motivacijom

Nažalost, ovakvih i sličnih uspešnih projekata je i u to vreme bilo, a i sada – vrlo malo.

Slobodan Prpa smatra da mogućnosti koje nude EU programi, ni u to vreme nisu u dovoljnoj meri bile iskorišćene. Razloge za to on vidi u mnogo čemu. Mo-gućnosti EU programa (2007-2013.) su nedovoljno isko-rišćene smatra on, zbog nedostatka kvalifikovanog kadra za pripremu i sprovođenje projekata, nerazumevanje procedura, politike EU i nedovoljne podrške od strane rukovodstva jedinice lokalne samouprave. Kada je u pitanju procena kapaciteta lokalne samoupra-ve da pripremi i sprovede projekte po EU programima, opština ne poseduju adekvatne kapacitete zbog: nepostojanja sistema za rad, kontinuiranih obuka za ljudske resurse, nedostatka novca, nerazumevanja od strane rukovodstva i zaposlenih u JlS, nedovoljne tehnič

ke podrške zaposlenima koji su zaduženi za pripremu predloga projekata, neodgovarajućih ljudskih resursa u organizacionoj jedinici zaduženoj za pripremu predloga projekata, nepoznavanje stranih jezika i nedovoljne motivacije. Opterećenje drugim poslovima takođe je jedan od razloga – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj obavlja i druge poslove, kao i vanredne poslove iz oblasti ekonomskog razvoja. Posebna organizaciona jedinica za pripremu i sprovođenje projekta ne posto-ji, a na EU projektima rade samo tri osobe. Situacija je posebno pogoršana činjenicom da u okviru opštinskog budžeta ne postoji poseban novac za sufinansiranje ra-zvojinih projekata.

Pri realizaciji projekta velika prepreka je neobučen i nekvalifikovan kadar uključen u projektne aktivnos-ti (npr. zaposleni u odeljenju za finansije ne poseduju znanje iz PRAG procedura i slično), a znatnu štetu donosi politička nestabilnost i smena lokalnih vlasti u toku projektnog ciklusa.

Da bi se sve ove poteškoće otklonile potrebno je, smatraju u Kancelariji za lokalno ekonomski razvoj, pro-fesionalizovati rad svih u lokalnoj samoupravi, formirati organizacionu jedinicu po odgovarajućim standardima koja će se baviti isključivo pripremama i realizacijom projekata iz EU fondova, kao i uvesti mogućnost plaćanja zaposlenih u organu jedinice lokalne samouprave za dodatno angažovanje u pripremi i realizaciji projekata.


Odlaganje opasnog otpada

Naši sagovornici potvrđuju ono o čemu Pa-lanka već dugo bruji – opasni otpad odlaže se u Palanci na mesto gde ne bi smelo – u neposred-noj blizini porodičnih kuća, silosa sa žitaricama od kojih se pravi hleb za stanovnike Palanke i okolnih sela, kao i pored državnog puta II reda. Osim sporne lokacije, stanovnici Bačke Palanke brinu za svoje zdravlje, negoduju, sumnjaju i pitaju da li je skladištenje otpada uređeno po propisima. Ova tema, koja bi svakako morala biti predmet posebnog istraživanja, nesumnjivo bi zaslužila i naročitu pažnju opštinskih organa, kao i angažo-vanje pri zahtevu za dobijanje podrške EU za reša-vanje ovog važnog pitanja neposredno vezanog za zdravlje građana i očuvanje životne sredine.


Opština Bački Petrovac, jedna od najmanjih opština u Vojvodini, multietnička je i multikulturalna sredina. Većinski deo stanovništva je

slovačke (66,42 odsto) i srpske nacionalnosti (25,74 ods-to). Nalazi se u delu južne Bačke, na površini od 158 ki-lometara kvadratnih, na vrlo plodnom zemljištu. Graniči se sa teritorijama lokalnih samouprava Novi Sad, Vrbas i Bačka Palanka i opštine Beočin u Sremu, preko Dunava. Sačinjavaju je četiri naselja, od kojih je Bački Petrovac naselje gradskog karaktera, dok su ostala seoska – Kul-pin, Gložan i Maglić.

Čelnici ove opštine se iz godine u godinu suočavaju sa “odlivom mozgova” jer mnogi mladi ljudi šansu za studiranje, dalje usavršavanje i zaposlenje vide u Slo-vačkoj, o čemu je svojevremeno pisala i „Autonomija“ u članku `Bački Petrovac: Mala opština sa velikim odlivom mozgova`.

Kako tvrdi Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, Bački Petrovac je realizovao mnogobrojne projekte finansirane od republičkih i pokrajinskih nivoa vlasti, kao i Evropske unije.

Privlačenje domaćih i stranih investicija jeste jedan od ciljeva pomenute kancelarije koja je osnovana marta 2013. u okviru projekta Modernizacija rada opštinske uprave bački Petrovac za efikasnije korišćenje IPA pretpristupnih fondova Evropske Unije u saradnji sa Regio-nalnom razvojnom agencijom Bačka i Pokrajinskim se-kretarijatom za međuregionalnu saradnju i lokalnu sa-moupravu koji je finansirao projekat. Iskustvo opštine Bački Petrovac sa fondovima Evropske unije i nije pre-bogato, ali će otvaranje KLER-a zasigurno pomoći da se u budućnosti privuče više investicija.

U periodu 2007-2013. na teritoriji opštine Bački Petrovac je realizovano ukupno pet projekata finansi-ranih od strane EU i to većina iz IPA programa preko-granične saradnje i Exchange programa, ali je korišćen i program Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU. Kao aplikant i nosilac projekta opšti-na se potpisuje pod dva projekta koji se tiču unapređe-nja seoskog turizma i ekonomskih uslova, a kao pridru-ženi partner pojavljuje se u projektima koji doprinose poboljšavanju kvaliteta životne sredine (otpadne vode i biciklistička staza). Pored lokalne samouprave, evropske fondove koristi i nevladina organizacija Akademija žen-skog preduzetništva, koja je u ovom periodu realizovala nekoliko projekata u Petrovcu.

Razvoj “projektne” svesti u bačkom Petrovcu

Prvi evropski projekat u ovom periodu u Bačkopet-rovačkom “ataru” je 2010. sprovela nevladina organiza-cija Akademija ženskog preduzetništva, iako je registro-vana na teritoriji grada Novog Sada. AŽP je kao nosilac uz partnerstvo sa opštinama Bački Petrovac i Bačka Palan-ka, kao i sa partnerom iz Slovačke republike Udruženje za razvoj regiona Horna Nitra iz grada Prievidza realizovala projekat Akademija ženskog preduzetništva – pametna investicija u program doživotnog učenja žena.

Kako nas je informisala direktorka Akademije ženskog preduzetništva Jana Zabunov, opšti cilj projekta je bio doprinos dijalogu između organizacija civilnog društva iz Srbije i Slovačke koje se bave obrazovanjem odraslih u ci lju povećanja konkurentnosti ženske radne snage.

Tokom projekta koji je obuhvatio buduće trenere za oblast obrazovanja odraslih, tridesetak nezaposlenih žena iz opština Bački Petrovac i Bačka Palanka, nekoliko preduzeća koja deluju u oblasti turizma i IT tehnologija, realizovan je čitav niz aktivnosti. Sve aktivnosti u okviru projekta bile su neka vrsta predigre novom projektu Jačanje kapaciteta lokalne samouprave u oblasti poslovne inkubacije u opštini bački Petrovac (2011-2013), koji je imao rezultat – usavršene kapacitete institucija, kao što su AŽP i Poslovni i inovativni centar Bački Petrovac, koji je osnovan 2009. sa ciljem da ponudi edukativno-obrazov-ne i druge programe za svoje buduće klijente i stanare.

Opština Bački Petrovac, svesna da je borba protiv nezaposlenosti a za bolju ekonomsku situaciju građana više nego potrebna, pripremila je i realizovala evropski projekt Jačanje kapaciteta lokalne samouprave u oblasti poslovne inkubacije u opštini bački Petrovac. U projekat je bila uključena Opština Kamnik iz Slovenije, Opština Martin iz Slovačke i Akademija ženskog preduzetništva iz Novog Sada. Ova južnobačka opština je bila, kako se navo-di u obrazloženju projekta u koji je uloženo 180.647 evra, “odlučna u uspostavljanju kvalitetne i redovne komunika-cije sa preduzetničkim sektorom, čemu doprinosi i funk-cionalni Poslovni i inovativni centar”.

Posmatrajući situaciju u Bačkom Petrovcu tokom prethodnih par godina, ovaj projekat je doneo vidljive rezultate koji su još uvek prisutni. Dokaz ove tvrdnje jes-te održivost Poslovno-inovativnog centra, sa lepo i funk-cionalno uređenom zgradom u kojoj je sedište našlo nekoliko firmi i gde se uspešno sprovode razne aktiv-nosti – predavanja, treninzi, radionice i sl.

BAČKI PETROVAC: POUZDAN PARTNER


Implementacija ovog projekta tekla je istovreme-no sa projektom Formiranje centra za unapređivanje seoskog turizma (2011-2013). Bačkopetrovačka lokalna samouprava se time pridružila mnogobrojnim opština-ma koje pokušavaju da probude u sebi turistički duh, a u tom duhu prepoznaju uspeh borbe protiv nezaposle-nosti. Za ovaj projekat je Evropska unija kroz IPA pro-gram Srbija-Hrvatska tokom 2011-2013. izdvojila nešto više od 320 hiljada evra. Sažeti cilj ovog projekta bi se mogao opisati kao uspostavljanje centra u kojem će se kroz treninge, edukacije i druge službe poboljšati sta-nje u seoskom turizmu u opštini bački Petrovac i gradu Vukovaru. Konačni rezultat je više nego vidljiv: u mestu Bački Petrovac je adaptiran prostor pokaznih smeštajnih kapaciteta i prostor za novi Centar, gde danas svoje prostorije ima i Turistička organizacija bačkog Petrovca. Ovaj potez je bio logičan, jer dve organizacije blisko sarađuju zbog sličnih ciljeva.

Građani primećuju da ovaj Centar postoji, blisko sarađuje sa opštinskom turističkom organizacijom, ali mnogi još uvek ne prepoznaju značaj njegovog delovan-ja. Opšti utisak građana je da se ne primećuje bitniji na-predak u privlačenju turista u ovaj deo vojvođanske ni-zije. Ali, radi se verovatno o subjektivnom osećaju anke-tiranih građana. Recimo, asocijacija “Petrovillage”, koja je osnovana u okviru projekta, a koja okuplja “prezerva-tore” tradicionalnih ručnih radova i zanata kao čuvare seoske tradicije u javnosti je veoma prisutna sa raznim posećenim akcijama.

Kao pridruženi partner sa hrvatskim Vukovarom (Vukovarsko-srijemska županija za Hrvatsku a Opština Bačka Palanka za Srbiju, Petrovac kao pridružen) u pro-jektu Unapređenje međunarodne dunavske biciklističke rute (2011-2012) i hrvatskim Ilokom (Komunalije d.o.o. Ilok za Hrvatsku i JKP Progres za Srbiju, Petrovac kao pridruženi) u projektu Unapređivanje održivosti pružanja opštinskih usluga u oblasti voda i upravljanju otpadnih voda (2011-2012), opština Bački Petrovac pokazuje da ima sluha za zaštitu životne sredine. Iako upravo njeni građani ističu da je jedna od najvećih sla-bosti u opštini, pored ostalog – kvalitet životne sredine. Anketirani građani sa pravom kažu da najveći problem predstavlja neadekvatno upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, nedostatak kanalizacionog sistema (za sada ga ima samo naselje Maglić, u ostalim selima je već godinama izgradnja u toku)…

Kao koaplikant opština Bački Petrovac u sadašnj-osti realizuje ili je realizovala i druge evropske projekte, kao što je Ekonomska konkurentnost kroz udruživanje u poljoprivredne zadruge (2014-2015) i Popis i registracija javne imovine koja je predmet prenosa na opštinu

bačka Palanka (2014-2015) što može da predstavlja ja-san signal široj javnosti da je dobar partner na koga se može osloniti. U okviru drugog projekta izrađen je sistem za evidenciju javne imovine Opštine Bački Petrovac.

Opština Bački Petrovac se kroz realizaciju EU pro-jekata trudi da stvari posmatra kroz realistične naočare. Prednosti i slabosti teritorijalne jedinice ocenjuje zlatnom sredinom, pri čemu kao prednost ocenjuje turizam, dok su ostale opšte aspekte, kao npr. kvalitet životne sredine, zdravstvene usluge, usluge socijalne zaštite, tržište rada i sl. ocenili sa trojkom u anketi koju smo sproveli i gde su ocene bile od jedan (najniža) do pet (najviša). Od infra-strukturnih uslova, lokalna samouprava prednošću smatra dostupnost poslovnih lokacija i prostora, telekomunikacije i pristup internetu, snabdevanje električnom energijom…

Po mišljenju Vladislave Vakanjac, šefice KLER-a u Bačkom Petrovcu, glavne poteškoće jesu nedostatak kapaciteta (ljudskih resursa), uz nerešena imovinska pitanja koja su zajednički problem na teritoriji cele države Srbije. I pored toga ona kao posebno uspešne projekte navodi Formiranje centra za unapređenje znanja u ruralnom turizmu i Jačanje kapaciteta lokalne samouprave u oblasti poslovne inkubacije u opštini bački Petrovac, gde je ključnu ulogu odigralo dobro partnerstvo i predani projektni tim sa obe strane. – I projekti na kojima smo bili partneri su bili uspešni, zato nas i zovu u partnerstva – dodaje Vakanjac.

Šta kažu građani opštine bački Petrovac?

Građani opštine Bački Petrovac imaju relativno skromna saznanja o realizovanim EU projektima na teri-toriji opštine. Da li to znači da projekti imaju slab uticaj na poboljšanje životnih uslova običnih ljudi?

Realizovati projekte koji npr. unapređuju razvoj se-oskog turizma a da pri tome nije rešen problem (div-ljih) deponija i kanalizacije, u prvi mah deluje kao ne baš najbolji izbor kompetentnih institucija. Građani smatra-ju da bi budući prioritetni EU i drugi projekti trebalo da budu iz oblasti unapređenja kvaliteta životne sredine, upravljanje otpadom, kanalizacija, tretman otpadnih voda, snabdevanje vodom, sakupljanje đubreta, tržišta rada, usluge socijalne zaštite, putevi i železnice, ali i ob-last kulture i razonode.

Lokalne NVO, kao što je Akademija ženskog predu-zetništva, kao specifični problem navode nedovoljnu za-interesovanost lokalne samouprave da se više angažuje u implementaciji i primeni rezultata projekta, kao i da malo sarađuje sa ostalim lokalnim akterima.

VlADIMíRA DORČOVá-VAlTNEROVá


Opština Bačka Topola je iz evropskih fondova za deset godina uspela da, pomoću svojih part-nera, realizuje projekte vredne više od mi-

lion evra. Među osam projekata sa kojima ovaj gradić učestvuje na evropskoj mapi ideja dominiraju tri teme: energetska efikasnost, unapređenje ljudskih prava, sa posebnim akcentom na manjinska, i efikasnost lokalne samouprave. Iako je suma ozbiljna i broj projekata velik u odnosu na mnoge druge vojvođanske lokalne samou-prave, stiče se utisak da su rezultati mogli da budu veći i vidljiviji. Građani Bačke Topole sa kojima smo razgo-varali malo znaju o uticaju Evrope i evropskih integracija na poboljšanje situacije u lokalnim sredinama.

U kom pravcu ide bačka Topola?

Prema osnovnim načelima Strategije razvoja ove opštine, koja je doneta krajem 2009. godine i precizira razvojne smernice za deset godina, definisano je nekoli-ko ključnih polja za razvoj opštine: zaštita životne sredine, privreda, poljoprivreda i kvalitet života uz poseban akcenat na socijalnu osetljivost. Strategija nameće nekoliko podtema u okviru ovih segmenata. Više je nego očigledno da je najveći problem na koji opština mora da se fokusira u okviru svojih nadležnosti – rešavanje eko-nomskih poteškoća. Ova opština, koja broji nešto više od 33 hiljade stanovnika, ima vrlo malo razvijenu indu-striju. Naime, broj onih koji rade u proizvodnji jedva pre-mašuje pet hiljada. Stopa nezaposlenosti se kreće oko jedne trećine radno sposobnog stanovništva. Broj onih koji se nalaze u evidenciji Nacionalne službe za zapošlja-vanje u aprilu 2015, premašio je tri hiljade, dok su čak polovina njih žene.

Prosečna zarada u toj opštini u prvom kvartalu godine bila je nešto viša od 36 hiljada dinara, bez držav-nih dažbina. Zaposleni u ovoj opštini tako ne dostižu vojvođanski prosek, koji je za pet hiljada dinara viši. U odnosu na republičku prosečnu zaradu, Bačkotopolčani zarađuju šest hiljada dinara manje.

Strategija takođe prepoznaje privredni pad kao veliki problem, uz konstataciju da je poljoprivreda gra-na koja u najvećem procentu učestvuje u ostvarenom ukupnom dohotku u opštini Bačka Topola. Međutim, kako se navodi u dokumentu, visoko učešće poljoprivre-de u strukturi narodnog dohotka „ne može se pozitiv-no oceniti”, jer je to pre svega posledica pada u sekto-ru privrede. Da dodamo da je skoro 90 odsto teritorije

opštine poljoprivredno zemljište, dok u opštini postoji oko 400 poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednih preduzeća.

Poljoprivreda i klasteri – šanse za opštinu

Interesantno je da je Bačka Topola ostvarila svega dva projekta pomoću EU fondova koji su se direktno ba-vili privredom i poljoprivredom, i to pre svega u oblasti razmene znanja i informacija. U fokusu jednog projekta bilo je prenošenje iskustava o načinu privlačenja EU fon-dova u lokalnu samoupravu i izgradnja potrebne struk-ture za to u Bačkoj Topoli. Partner lokalne samouprave bila je opština Janošhalma iz Mađarske. I ova opština u komšiluku Srbije ima slične poteškoće kao Bačka Topola. Stopa nezaposlenosti u toj opštini iznosi nešto manje od dvadeset odsto ali, sudeći prema Razvojnoj strategiji te regije, i taj procenat je iznad županijskog kao i repub-ličkog proseka Mađarske. Svi ovi podaci su visoko iznad prosečne stope nezaposlenosti u Evropskoj uniji gde je taj procenat u martu iznosio deset odsto.

U okviru spomenutog projekta Bačka Topola i Janošhalma su organizovale susrete za preduzetnike iz sfere poljoprivrede, kao i edukaciju zainteresovanih poljoprivrednika o mogućnostima koje nudi EU.

Koliko je poljoprivreda značajna tema u EU i kakvu šansu za nju nudi ova zajednica država, dobro govori podatak o budžetu Unije. U periodu od 2015. do 2020. planirano je da se potroši nešto više od 252 milijarde evra na ovu granu. Pomoć i podršku Brisel realizuje kroz dva svoja fonda: kroz Evropski poljoprivredni garancij-ski fond i Evropski poljoprivredni fond za lokalni razvoj. Ovi fondovi su dostupni samo za članice Evropske unije. Međutim, poljoprivrednicima će biti dostupni i pretpris-tupni fondovi za EU iz ove oblasti. Fond IPARD je zapravo komponenta IPA programa. Da bi naša zemlja, pa samim tim i gazdinstva, mogla da koriste ove pogodnosti, Srbija mora da uvede posebne standarde u upravljanju ovim sredstvima. Otvaranje ovih mogućnosti poljoprivredni-cima u Bačkoj Topoli, ali i ostalim područjima, donele bi velike šanse.

– Početak korišćenja IPARD sredstava u Srbiji biće značajan za poljoprivrednu proizvodnju iz najmanje dva razloga. Prvo, budžet namenjen poljoprivredi povećaće se za nekoliko desetina procenata, a sredstva namenje-na ruralnom razvoju i do nekoliko puta. Time se sred-stva namenjena investicionoj podršci značajno uveća-

BAČKA TOPOLA: MILION EVRA OD EU


vaju i podstiče se razvoj poljoprivrede i njena priprema za ozbiljnu utakmicu na jedinstvenom tržištu EU. Dru-go, to će biti trenutak kojim Srbija trasira put ka Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU i otvara vrata mnogo značajnijim sredstvima – navode iz Kancelarije za evropske integracije.

Inače, Bačka Topola je među onim opštinama ko-je su osnovale Fond za poljoprivredu, čiji je cilj da po-mogne stočarima i zemljoradnicima. Ovakva podrška je više nego dobrodošla posebno ako imamo na umu podatak koji kaže da približno 60 odsto žitelja opštine živi u selima gde se uglavnom bave ovom privrednom granom. Prema podacima iz opštine, ovaj fond je prošle godine imao tri značajna konkursa preko kojih je dode-lio približno sedam miliona dinara. Novac je uglavnom dodeljen za sufinansiranje osiguranja i poljoprivrednih kredita, kao i za pomoć stočarima u refundiranju tro-škova za uzgoj goveda. Iako su iznosi relativno mali (u slučaju stočara to je 45 hiljada dinara, dok u slučaju osi-guranja i kredita oko 25 hiljada dinara), poljoprivrednici u velikom broju koriste ovu mogućnost – na konkurs se prijavljuje između osamdeset i sto ljudi.

Drugi projekat je omogućio seriju susreta mađarskih i ovdašnjih preduzetnika, a Bačka Topola je ovaj poduhvat realizovala u saradnji sa mestima Hodemze-vašarhelj, Mako, Senteš i Subotica. Pospešivanje stvaranja regionalnih klastera je visoko cenjeno u EU, na-ravno, zbog ekonomskih razloga. Prema podacima Ev-ropske komisije, 38 odsto radnih mesta je bazirano u takvim regionalnim udruženjima čiji su glavni činioci mala i srednja preduzeća. Analiza ovog evropskog izvrš-nog tela pokazuje da ovakva saradnja dovodi do zna-čajnijeg rasta i inovativnosti nego kada firme nastupaju samostalno. Takođe, prema istraživanju Komisije u peri-odu od 2010. do 2013. godine, firme u razvoju kao deo specijalizovanih klastera ostvarile su rast zaposlenosti do deset odsto, što nije bio slučaj sa firmama koje su delovale van tih klastera. U njihovom slučaju svega 18 odsto je uspelo da ostvari značajniji napredak na polju povećanja angažovanja nove radne snage. Prema evide-niciji Brisela, u Evropi postoji više od dve hiljade spe-cijalozivanih klastera, od njih 150 se smatra vodećim u svetu u smislu broja zaposlenih i veličine.

Energetska efikasnost i zelena energija

Na evropskoj agendi visoko je rangirana i tema zaš-tite životne sredine kao i racionalno korišćenje energije. Ovo je prepoznala i Bačka Topola, koja je od 2003. godi-ne kao opština realizovala dva projekta iz ove oblasti: je-dan se odnosnio na razmenu znanja u oblasti obnovljivih

izvora energije, a drugi se bavio energetskom efikasno-šću i mogućnostima zelene energije. Kao deo projekta, pripremljen je pregled najznačajnijih evropskih propisa iz ove oblasti koji se odnose na lokalne samouprave, a uspešno je obnovljen i sistem grejanja na zgradi opštine u bačkoj Topoli. U okviru projekta sa hrvatskim part-nerom, Bačka Topola je adaptirala sistem grejanja koji, prema izvođačima, donosi 33 odsto uštede na mesečnom nivou. Gasni sistem je dopunjen i solarnom ener-gijom, pa je on sada kompatibilan sa evropskim trendo-vima.

Naime, prema evropskim propisima iz jula 2014. godine, EU mora da ostvari uštedu energije od skoro dvadeset odsto do kraja 2020. Prema procenama struč-njaka svaki ušteđeni procenat energije, donosi pad u bi-lansu uvoza prirodnog gasa u EU od 2,6 odsto. Postizan-jem većeg stepena energetske efikasnosti poboljšava se i kvalitet vazduha, a smanjuje nivo buke. Inače, zelena energija, prema izveštaju Evropske komisije, pokrila je u 2012. 14,1 odsto bruto finalne potrošnje energije 28 članica Evropske unije u poređenju sa 8,3 odsto u 2004, koja je bila prva godina za koju se raspolaže tim poda-cima.

– Projekat obnove sistema grejanja je svakako inte-resantan poduhvat prekogranične saradnje sa Hrvats-kom. Posebno što smo radili sa ljudima koji su preživali rat, pa smo mislili da ćemo imati problem u komunika-ciji zbog prošlosti. Međutim, uspeli smo da sve to prevaziđemo. Mislim da je to izuzetno bitno, pored uštede naravno, koju smo postigli – kaže koordinator projekata u toj opštini Endre Balaša.

Građani: kako radi naša opština?

Bačka Topola je sa svojim partnerima uspela da re-alizuje i nekoliko poduhvata iz oblasti turizma i kulture. Obnova biciklističih staza, adaptacija zgrade i umetničke kolonije samo su neki projekti koji su ostvareni sa part-nerskim opštinama u inostranstvu.

Interesantno je da građani sa kojima smo razgo-varali uglavnom nisu upoznati sa rezultatima opštine na polju korišćenja EU fondova. U anketi koju smo sproveli u Bačkoj Topoli, građani su pomenuli jedino obnovljenu zgradu udruženja koje organizuje umetničke kolonije, dok većina kritikuje opštinu što ne koristi više mogućnosti evropskih finansijskih izvora. Istovremeno, Endre Balaša iz Asocijacije za razvoj opštine kaže da se oni trude da informišu građane o svim opštinskim ini-cijativama koje su dobile podršku Brisela.

– Skoro svaki naš projekat ima neki standardizovan oblik komunikacije koji podrazumeva održavanje pres--


-konferencija, stručnih konsultacija, štampanje brošura i slično. Mislim da je javnost upoznata sa našim aktivnos-tima – tvdi Balaša. Dodao je da i na samim objektima imaju table koje su postavljene u skladu sa evropskim pravilima.

Stavovi Bačkotopolčana zapravo uklapaju se u istraživanje TNS Medium Galupa prema kom bi građani želeli više informacija o uticaju pristupanja EU na eko-nomsku situaciju i životni standard u Srbiji, i to njih 33 odsto, zatim o životu običnih ljudi u državama članicama EU, a na trećem mestu je zainteresovanost za informa-cije o pregovorima Srbije sa EU, što je navelo 27 odsto građana. Svega 24 odsto građana je čulo za programe pomoći EU, uprkos činjenici da je EU u proteklih pet-naest godina izdvojila više od 3 milijarde evra bespovrat-ne pomoći iz pretpristupnih fondova za Srbiju.

Domaće institucije kao prepreke

Balaša kaže da bi opština bila u mogućnosti da ostvari više projekata kada bi domaće institucije koje su zadužene za kontrolu i sprovođenje projekata bile ažurnije i stručnije.

– Najveći problem imamo sa prvim nivoom kont-role u Srbiji. Ta kontrola je previše birokratizovana i ne poznaje dovoljno dobro evropsku regulativu, stvara-

ju problem tamo gde ga nema, a pritom na račune i izveštaje koje im dostavljamo, odgovaraju sa mesec dana zakašnjenja, pa dok mi sve ispravimo, kako to oni kažu, prođe vreme, a mi dotle ne možemo da računa-mo na novac koji smo uložili u projekat, jer EU neće da refundira troškove dok domaći organi to ne odobre. Ovo je posebno veliki problem kada nevladine organizacije realizuju neki EU projekat – smatra Balaša.

On dodaje da kada ova administracija bila brža, učinak svih bi automatski bio veći. On smatra da je dobro to što Pokrajinska vlada omogućuje finansiranje dela učešća u projektu, pa opština „lakše diše“.

– Mislim da je jako dobro to što Pokrajina pomaže oko sopstvenog učešća. Bez toga bi NVO, ali i opštine bile u velikom problemu. Bilo bi dobro pojačati podrš-ku. Mi smo i na nivou opštine Bačka Topola obezbedili sredstva svima onima kojima treba učešće, a tu mislim na NVO. Oni mogu od nas da traže pomoć. Ono što bi možda bilo dobro je da prilikom dodele ovih sredstava donator traži da projekat bude u skladu sa razvojim stra-tegijama. Tako bismo obezbedili razvoj u istom smeru, usaglašen sa svim nivoima. Bilo bi dobro kada bi država obezbedila i neku povoljnu kreditnu liniju možda u saradnji sa bankarskim sektorom – zaključuje razgovor Balaša.

NORbERT ŠINKOVIć


Možda 250.000 evra, koliko je Bela Crkva iz ev-ropske kase, tačnije IPA fonda 2007-2013, dobila u sklopu dva najvažnija, od ukupno četiri

projekata i nije mnogo, ali je učešće ove banatske varoši u njima svakako doprinelo socio-ekonomskom razvoju prekograničnog regiona, a još više svesti građana o koristima saradnje sa susedima i mogućnostima da se iz fondova EU privuče novac koji će doprineti kvalitetu njihovog života.

Važnija od iznosa koji je opštini pripao u okviru proje-kata ukupno vrednih više od dva miliona evra – 2.294.848 jeste zainteresovanost i volja belocrkvanskih čelnika da lokalna samouprava koristi EU instrumente za pružanje finansijske i svake druge podrške integraciji zemalja ovog dela Balkana, što u mnogim vojvođanskim mestima nije slučaj. Još važnije je nastojanje da se olakša život građana tamo gde problem postoji, a to se i postiže kroz projekte s obe strane srpsko-rumunske granice, koliko god etape „evropskog posla“ tekle sporo.

Osim toga, Bela Crkva je primer da i male, nerazvi-jene ili nedovoljno razvijene opštine, i te kako limitirane finansijskim i ljudskim kapacitetima, mogu da uz dobro planiranje i nalaženjem partnera koji će da ponese lavov-ski deo posla, ipak dođu do evropskih fondova.

Belom Crkvom vlada široka koalicija i, reklo bi se, funkcioniše bez većih trzavica, a čine je od 2012. naova-mo Demokratska stranka, Jedinstvena Srbija, koja je, po-sle Jagodine, baš ovde ostvarila najbolji izborni rezultat (osam, a potom još dva odbornička mesta), Liga socijal-demokrata Vojvodine, Belocrkvanska slobodna inicija-tiva i Demokratska stranka Srbije. U klupama je ukupno 33 odbornika, s tim da su krajem 2013. godine, kada je Predsedništvo Srpske napredne stranke donelo odluku o povlačenju iz vlasti u 11 opština, i naprednjački odbornici u Beloj Crkvi napustili vladajuću koaliciju i prešli u opozi-ciju, zajedno sa dva člana Bogate Srbije. Kako god, na vla-dajućoj garnituri je da podstakne razvoj opštine sa nepo-voljnim ekonomskim pokazateljima kakvi su decenijama unazad: trenutno, nezaposlenošću od oko 40 odsto, pro-sečnom zaradom od 32.540 dinara, niskom privrednom aktivnošću, nedovoljnom razvijenošću (60 do 80 odsto republičkog proseka) i budžetom od 480 miliona dinara, suviše tankim da bi to breme sam podneo. Pomoć iz drugih izvora i kasa je neophodna, a ako je suditi po rečima predsednika opštine Stanka Petrovića, jedan od puteva ka prosperitetu Bele Crkve i njenih 19.500 stanovnika ići će preko projekata finansiranih iz evropskih fondova.

U opštinskoj upravi izdvajaju dva važna posla sa Ev-

ropom – Razvoj prekograničnog turizma između opština bela Crkva i Gilad, koji je u potpunosti realizovan (vre-dan 457.000 evra, od čega je Beloj Crkvi pripalo 65.000) i mnogo „teži“ – Izgradnja mosta na reci Neri između Vračev Gaja i Sokolovca od 1,6 miliona evra i belocrkvanskih 180.077 evra.

Uz ova dva projekta za koje smo podatke dobili iz Opštine, identifikovali smo još dva koja su na teritoriji Bele Crkve realizovana uz pomoć Evropske unije. „Proje-kat sprečavanja zagađenja Dunava rudarskim otpadom u stvarnosti i medijska promocija“ takođe je iz IPA progra-ma prekogranične saradnje sa Rumunijom, a realizovan je 2010. i 2011. godine. Nosilac projekta bio je GEC Nera iz Rumunije, partneri sa rumunske strane Opština Pojejena a sa srpske strane Opština Bela Crkva, Škola plus „Dositej Obradović“ iz Bele Crkve te Veliko Gradište. Oblast delo-vanja obuhvatala je opštine Moldava Nova, Pojejena, Ve-liko Gradište i Bela Crkva. Ukupno je ovaj projekat vredeo 62.774 evra.

Sa rumunskom opštinom Pojejena 2011. i 2012. re-alizovan je i projekat „Bolje sutra počinje danas - primena evropske prakse u upravljanju čvrstim otpadom“, vredan 141.797 evra, koliko je obezbeđeno iz programa IPA-Ex-change 3.

Razgovor sa Stankom Petrovićem započeli smo upravo po njegovom povratku iz Gilada, prekogranične i partnerske opštine u Rumuniji, u kojoj je baš tog dana održana kulturno-sportska manifestacija, jedna od mno-gih proizašlih iz zajedničkog projekta.

– U Giladu koji ima oko 3.000 stanovnika izgrađe-na je sportska balon hala, s rumunske strane realizovana je veća vrednost projekta, ali je i za meštane Grebenca u našoj opštini, naseljenog rumunskim življem, ova saradnja od izuzetnog značaja. Kupljena je oprema za FK Vulturul, uređeno je igralište, a što je najvažnije, uspostavljena je saradnja između ovog mesta i Gilada, koje dosad nije bilo iako je udaljenost svega pedesetak kilometara. Nosilac projekta je Gilad, projektni tim je dokumentaciju nosio u Temišvar, ali inicijativa je, s naše strane, krenula od mesne kancelarije i fudbalskog kluba u Grebencu. Pitali su da li bi-smo im pružili logistiku, na šta smo, naravno, pristali, a no-vac za sufinanisranje dobili smo na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za finansije – kaže Petrović. – I dalje se, u okvi-ru projekta, radi na promociji turizma, kulture, umetnosti i sporta organizovanjem specifičnih manifestacija i sajmo-va domaćih proizvoda i rukotvorina, razmenom iskustava, različitim sadržajima, a sve to doprinosi jačanju kapaciteta prekograničnih naselja za razvoj turizma i uopšte privred

BELA CRKVA: ŠANSA U SARADNJI S RUMUNIJOM


nih aktivnosti u ovom području.Osvrćući se na sve prepreke koja mala i slabo raz-

vijena opština poput Bele Crkve mora da prevaziđe na-stojeći da participira u evropskim projektima, počev od nedovoljne kompetencije i kadrovskih mogućnosti, slože-nih procedura, a naročito obezbeđenja novca za kofinan-siranje sa činjenicom da se on vraća tek po obavljenom poslu, naš sagovornik ističe da je u neku ruku ova opština u privilegovanom položaju spram drugih. On kao prednost vidi blizinu rumunske granice i politiku i uređenje sistema lokalnih samouprava u toj zemlji. Pomenimo, bez obzira na veličinu ili druga svojstva, lokalne zajednice u Rumuniji imaju jednak delokrug poslova, a ima ih mno-go, naročito u regionu Karaš-Severin.

– Upravo to je naša privilegija: bezmalo stotinu opština je u tom regionu i sve su one naši potencijalni partneri za prekogranične projekte. Spremni smo da za one veće autsorsujemo agencije, ljude s iskustvom u planiranju i pisanju projekata. Kapaciteti naše uprave u tom segmentu nisu zadovoljavajući i to je nasleđen pro-blem, ali imamo svesrdnu pomoć kolega iz Vršca koji su u tom poslu iskusniji i kompetentniji, te razvojne agencije za Banat, koja nam pruža logistiku u domaćim konkursi-ma. Samo je bitno naći partnera koji će imati kapaciteta da to realizuje – ocenjuje Petrović i navodi da je upravo sa razvojnom agencijom, to jest Regionalnim centrom za društveno-ekonomski razvoj – Banat, potpisan početkom ove godine sporazum za projekat „Izgradnja i promocija biciklističke staze u Južnom Banatu“, koji će biti finansiran iz IPA fonda, u novom Programu prekogranične saradnje Rumunija – Srbija 2014-2020.

U „Razvoju prekograničnog turizma“ oba partnera realizovala su planirane aktivnosti i projekat je u potpu-nosti zaživeo. U Giladu je izgrađena sportska hala od 1.032 metra kvadratna, sa hiljadu mesta, terenom za mali fudbal, rukomet, košarku, tenis, a u Grebencu sportski te-ren i ti se kapaciteti intenzivno koriste. Nesumnjivo su na-činjeni i koraci u transformisanju pograničnog područja u atraktivnu turističku zonu, za šta je bilo potencijala s obzirom na to da Gilad ima bogato istorijsko i kulturno nasleđe, u blizini je termalnog izvorišta, reke Tamiš (u mestu Gad, pretežno naseljenim srpskim življem), obiluje šumama, lovačkim fondom…, a u potencijalima ne zao-staje ni vojvođanska strana. Lansiran je veliki kulturno--sportski događaj u prekograničnom području „Turizam u Banatu“, s namerom da se poboljšava svake godine, sve je valjano promovisano, a održani su i seminari na temu prekograničnog turizma.

Rumunska strana, i finansijski i tehnički, najvećim de-lom nosi i krucijalan projekat za belocrkvansku opštinu – „Izgradnja mosta na reci Neri između Vračev Gaja i Soko-

Češka pomoć milion i po evra

Veliki donator u opštini Bela Crkva je Republika Češka, odnosno njena razvojna agencija. Stanko Pet-rović podseća da je lane pokrenut projekat inostra-ne razvojne saradnje Češke „Izrada strategije sna-bdevanja vodom za piće u regionu Bela Crkva“, koji podrazumeva izradu studije uprav ljanja vodom za piće u regionu bela Crkva. Česi su, dodaje, spremni da doniraju 500.000 evra za crpnu stanicu u Straži, iz koje dolazi voda za celu opštinu. Već nekoliko go-dina postoji uspešna saradnja na nekoliko razvojnih projekata u mesnoj zajednici Kruščica – prva kanta za otpatke, izgradnja kotlarnice u osnovnoj školi, izgradnja seoske kanalizacije, terena sa veštačkom travom, balon hale, objekta za FK “Ratar” i nabav-ka traktora – kosilica za održavanje terena – ukupna vrednost preko milion evra.

– U toku je izgradnja balon hale u Kruščici, ta-kođe iz češke donacije. Najveća donacija te zemlje bila je za izgradnju kanalizacije u ovoj mesnoj za-jednici – 750.000 evra, koliko je obezbedila Razvoj-na agencija Republike Češke. Tadašnji Fond za za-štitu životne sredine potpisao je memorandum od 300.000 evra, Vlada AP Vojvodine obezbedila je 50.000 evra. Česi su razvili mrežu, sproveli je u celom selu, Vlada Vojvodine je finansirala zemljane radove i to je završeno, a prečistač još nije – to je sada deo posla Minisarstva za zaštitu životne sre-dine i Švedske organizacije za međunarodni razvoj SIDA – kaže Petrović.

Republika Češka je donacijama pomogla uređe-nje domova kulture u beloj Crkvi, Kruščici i Češkom selu, kao i uređenje crkvenih objekata i formiranje Muzeja češke nacionalne manjine u Češkom selu. Takođe, su obezbeđena dva autobusa za prevoz učenika, a njihova vrednost je oko 70.000 evra. Ukupna vrednost čeških ulaganja u opštini bela Crkva premašila je cifru od milion i po evra.

lovca“. Najpre se krenulo od partnerstva sa opštnom Soko-lovac, ali zbog obima i težine posla, iza lokalne samouprave stao je region Karaš-Severin, grad Rešica, dok je sa naše starne partner Bela Crkva. Nekada je na tom mestu posto-jao most na Neri, a i sada je tačka u kojoj se sreću ljudi, kultura i tradicija stanovništva iz pograničnog područja: u celom tom pojasu s rumunske strane živi srpska nacionalna manjina, a u belocrkvanskoj opštini, posle srpske, najveća je rumunska zajednica. Baš na ovom mestu, između Vračev Gaja i Sokolovca, već dvadeset godina svakog januara odr-žava se manifestacija – plivanje za Bogojavljenski krst.

– Izgradnja mosta i prelaza je zahtevan i dugotrajan posao, koji podrazumeva i kompleksnu proceduru. Če-kao se konkurs dve godine, pa odgovor više od godinu, za potpisivanje ugovora o donaciji bila je potrebna saglas-nost pet-šest različitih institucija. Krajnji rok za tenderske


i sve druge poslove je kraj ove godine – priča nam struč-ni saradnik u Opštini Gordana Timotijević. – Sada žitelji ova dva mesta koriste prelaz u Kaluđerovu, a kad se završi most, taj put će biti kraći 40 kilometara. Ali, nije samo u tome značaj projekta. On ima dublju potku, važan je za opstanak mnogih obrazovnih i kulturnih institucija, društveni razvoj zajednice…

Gordana Timotijević objašnjava da će, kada se pro-jekat završi i most izgradi, gimnazija u beloj Crkvi đacima iz rumunskih pograničnih mesta biti mnogo bliža od temišvarske. Koliko je to važno, najbolje govori to što sada putuju 150 kilometara do Temišvara i to kroz Srbiju, a imali bi od svog sela do Bele Crkve manje od deset kilometara. Inače, jake su veze između žitelja s obe strane granice, a to je po ko zna koji put potvrđeno lane, tokom poplava, kada su građani Rumunije danonoćno pomagali našim.

– Završena je planska i projektno-tehnička doku-mentacija i u toku je tender za izvođača radova. Treba-lo je da se projektuje put do mosta, za koji je 21 milion dinara obezbedio Fond za kapitalna ulaganja APV. Kada je o prelazu reč, tu je procedura kompleksnija. Reč je o graničnom prelazu, pa se čeka da svoj posao obave MUP, i druge državne institucije – iznosi ona.

Građani Bele Crkve očekuju mnogo od projekta iz-gradnje mosta. Naša sagovornica, pedesetpetogodišnja profesorka engleskoj jezika, dobro upućena u zbivanja u opštini, ocenjuje da su svi prekogranični projekti svakako dobrodošli jer će (ili su već) omogućiti građanima bolje uslove za život, doneti nove kulturne i sportske sadržaje u ruralna područja, ali imaju i ekonomsku komponentu koja je još značajnija.

– Ovo je poljoprivredni kraj, imamo mnogo uspešnih proizvođača voća koji izvoze na rusko tržište. Izgradnjom mosta i graničnog prelaza biće značajno skraćen put be-locrkvanskim privrednicima do luke Moldova, s rumunske strane, što bi se sigurno odrazilo na ukupnu privrednu kon-kurentnost ovog pograničnog područja. To je pretpostavka i za brži razvoj turizma, a Bela Crkva ima šta gostima da ponudi – kaže ona ne umanjujući ni socijalnu, obrazovnu i kulturnu dimenziju projekta, s obzirom na činjenicu da je učenika u belocrkvanskim školama sve manje, a da istovremeno đaci iz rumunskih pograničnih sela nemaju adekvatne uslove za školovanje.

Sve to, očekuje naša sagovornica, moglo bi ublažiti veliku boljku ove slabo razvijene opštine – nezaposlenost, pa stoga i depopulaciju. Socijalna slika nije zadovo-ljavajuća ali, kako kaže, građani primete nastojanje lokal-ne samouprave da pomogne tamo gde može pa je tako za đake i penzionere prevoz besplatan, daju se olakšice za boravak dece u predškolskoj ustanovi…

– Barem još dva-tri evropska projekta u okviru pre-

kogranične saradnje planiramo da pripremimo. Na pri-mer, u partnerstvu Moravica-Bela Crkva, već razrađujemo aktivnosti za izgradnju zatvorene pijace, jedne sa naše, jedne s rumunske strane, što bi sigurno podstaklo trgovinu, poljoprivredu i celu privredu. Rumuni sva-kodnevno dolaze kod nas u kupovinu, a u našoj opštini je poljoprivreda jedna od glavnih delatnosti – kaže Stanko Petrović, navodeći da, pored nemačko-srpske kompanije „Flamat“, prve grinfild investicije u opštini, privrednu sliku popravljaju upravo agrarne kompanije, poput „Agromar-keta“ koji pravi najsavremeniju hladnjaču u zemlji, što će takođe poboljšati spoljnotrgovinsku razmenu u pogranič-nom regionu.


GIZ uradio mnogo

Od 2012. u Beloj Crkvi sprovodi se i projekat IMAPCT – upravljanja komunalnim otpadom i ot-padnim vodama, kojim rukovodi Nemačka organiza-cija za međunarodnu saradnju GIZ. Potpisan je te go-dine trojni sporazum o saradnji u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama između Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, GIZ i op-ština Aleksandrovac, Bela Crkva, Krupanj, Kuršumlija i Svilajnac. Tih pet opština ušlo je u uži izbor i postale su direktne korisnice projekta. Sve, pa i Bela Crkva, intenzivno su od tada radile na planiranju i izgradnji strategije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama, čemu je prethodila procena stanja. Naime, ni Bela Crkva nije imala adekvatne podatke o količi-nama otpada i otpadnih voda i opasnosti po zdravlje stanovništva.

– Otpad, to jest smetlište je na samom ulazu u grad, što je nedopustivo. Iako je merenje otpada ukupno i po vrstama već godinama zakonska oba-veza, do početka saradnje sa GIZ-om to nije urađe-no. U saradnji sa ekipom sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu najpre je obavljeno razvrstavanje smeća, potom i merenje i analiza otpadnih voda koje se preko laguna ulivaju u reku Neru, što je urađeno u laboratorijama Univerziteta u Novom Sadu. Sve su to preduslovi za izgradnju reciklažnog centra i adekvatnog prečistača za otpadne vode, a cilj je da naša opština uskladi upravljanje otpadom i otpadnim vodama sa zakonodavstvom EU. Naravno, za Belocrkvane je od velikog značaja da se ovaj komunalni problem reši – priča nam koordina-torka projekta u Beloj Crkvi i nekadašnja direktorka preduzeća JKP „Belocrkvanski komunalac“ Milica Vitomirov. – Potrudili smo se da uđemo i u drugu fazu IMPACT-a, koji podrazumeva projekat reciklaž-ne stanice, te je ostalo da nađemo finansijera dok čekamo da se realizuje veliki projekat regionalne deponije u Vršcu.


Opština Beočin možda nije lider u broju projekata koje je u periodu od 2007. do 2013. sprovela uz pomoć donacija i konkursa koje je Srbiji nu-

dila Evropska unija, ali je svakako primer dobre prakse u posvećenosti i načinu sprovođenja projekata. Tokom ovog finansijskog ciklusa, Beočin je uspešno sproveo četiri pro-jekta koji su pokrili više značajnih oblasti, i to ekonomiju i privredu, turizam, socijalnu politiku i ekologiju.

Ukupan iznos sredstava koje su Beočinci uspeli da privuku u svoju opštinu iz sredstava EU iznosi više od pola miliona evra, a posebna pažnja tokom implemen-tacije projekata bila je usmerena na komunikaciju sa građanima i transparentnost svih procesa koji se odvijaju tokom rada. Već pri prvom pregledu internet pre-zentacije opštine, postaje jasno da se javnost vrlo detalj-no može obavestiti o svim aktivnostima koje su projektni timovi sprovodili u okviru projekata. Osim toga, u većini slučajeva projektni timovi su se detaljno bavili osmišlja-vanjem i sprovođenjem kampanja, kroz koje su građani mogli da čuju, obaveste se i na kraju i iskoriste benefite koje su projekti doneli.

Samo u okviru jednog projekta opština je sprove-la intenzivnu lokalnu kampanju, pod nazivom „Ubaci a ne baci“, u kojoj su aktivno učestvovale dve beočinske osnovne škole za više od 1.300 đaka, održane su 94 radi-onice i osam tribina. Organizovana su dva likovna kon-kursa i otvaranje izložbe najuspešnijih radova u beočins-kom Kulturnom centru, a sprovođenje projekta je pratilo desetomesečno emitovanje TV spota i radio-džinglova na lokalnim medijima, emitovanje 15 polučasovnih radio i TV emisija i dvomesečna bilbord kampanja u Beočinu i Novom Sadu. Kampanja je bila posvećena zaštiti životne sredine kroz efikasnije upravljanje čvrstim otpadom.

Međutim, istraživanje, koje je za potrebe Delegaci-je EU u Srbiji realizovao TNS Medium Galup od 26. mar-ta do 1. aprila 2015. godine, pokazalo je da je svega 24 odsto građana čulo za programe pomoći EU, kao i da građani veruju da je EU tek četvrti najveći donator u Sr-biji. Ovaj podatak govori o tome da javnost ipak nije na pravi način obaveštena o projektima i novcu koji Srbija koristi iz EU fondova, jer je ona svakako najveći donator Srbije, koji je od 2000. do 2015. godine kroz različi-te fondove dodelila skoro tri milijarde evra bespovratne pomoći iz pretpristupnih fondova. Uzroci neznanja su višestruki: sa jedne strane, nosioci projekata ne iska-zuju dovoljnu posvećenost promociji svojih aktivnosti, a počesto ne poseduju ni osnovne veštine za odnos sa javnošću, a sa druge, u pitanju je nedovoljna senzibilisa-

nost medija, pogotovo onih velikih, za ove teme.Napori Beočina da svojim sugrađanima pruži pravo-

vremene i kvalitetne informacije o tome kako koriste fon-dove, svakako se mogu smatrati jednim od retkih dobrih primera, čemu i vi možete svedočiti ako posetite oficijel-nu veb-stranicu lokalne samouprave. Međutim, komuni-kacija sa građanima i predstavljanje rezultata i dalje će morati da ostane u fokusu budućih aktivnosti. Pre sve-ga zato što smo u anketi, koju smo sproveli među meš-tanima Beočina, dobili malo drugačije rezultate. Većina odgovora glasila je da imaju malo saznanja o projektima finansiranim iz fondova EU ili da nemaju stav o temi koju istražujemo. Postavlja se pitanje zašto se to dešava i da li ulogu u percepciji rezultata među građanima igra i nji-hova zainteresovanost za ove teme? Iz opštinske uprave naveli su da su zadovoljni efektima koje su njihove kam-panje postigle kroz nastupe na lokalnim medijima, zva-ničnoj internet prezentaciji opštine, te kroz promotivni materijal, edukaciju, tribine i radionice. – Javnost je upo-znata sa svim aktivnostima koje smo realizovali, na više načina – kazali su nam u opštini.

Opština Beočin je jedna od 29 opština kojima su odobrena sredstva u okviru prvog poziva Exchange 3 pro-grama. Tokom 2010. odobren joj je projekat „Unapređenje zaštite životne sredine kroz efikasnije upravljanje čvrstim otpadom“ u vrednosti 145.425 evra, koji je sproveden za 15 meseci. Partneri su bili grad Valjevo i nevladina organiza-cija Centar za ravnomerni regionalni razvoj.

Osim intenzivne edukacije i medijske kampanje koje je u okviru projekta bila namenjena širem građan-stvu, ali i zaposlenima u opštini, cilj projekta je bio da se stvore uslovi za efikasnije upravljanje čvrstim otpadom.

Prema direktivama Evropske komisije, komunalni otpad se smatra za obnovljivi, nefosilni izvor energije. Cilj je da se iz tog, ali i drugih obnovljivih izvora energije do 2020. godine u EU proizvodi čak 20 odsto energije, a plan je i da se do iste godine najmanje 50 odsto otpadnog materijala prikupljenog iz domaćinstava ili drugih izvora, reciklira ili pripremi za preradu. Nesistematično upravljanje otpadom je jedan od najvećih problema politike ži-votne sredine u Srbiji, koji se jasno ogleda na lokalnom nivou i problemima lokalnih samouprava kada se radi o deponijama i smanjenju odlaganja otpada na njima kroz reciklažu. Ipak, integracija Srbije u EU doneće vlastima obavezu usaglašavanja našeg pravnog poretka u ovoj ob-lasti sa takozvanim „Aki komuniter“ (Acquis communau-taire), odnosno pravnim sistemom EU i hitne akcije na te-renu kako bi se stanje približilo stadardima Unije.

BEOČIN: PROJEKTI ZA PRIMER


Projekat koji je opština Beočin sprovela u oblasti ekologije doprinosi aktivnostima na tom usklađivanju. Pre svega, kroz njega su izrađene dve analize – analiza zatečenog stanja na lokalnoj deponiji i u oblasti upravl-janja otpadom na teritoriji opštine, kao i analiza tržišta za otkup sekundarnih sirovina. Da analize nisu ostale samo na papiru, govori i činjenica da je Javnom komu-nalnom preduzeću Beočin napravljeno reciklažno dvorište, te da je za te namene nabavljena nova balir pres mašina. To preduzeće se sada bavi i razvrstavanjem i baliranjem sekundarnih sirovina. Iz donacije EU nabav-ljeno je i 46 kontejnera za razdvajanje tri vrste otpada – papir, staklo, pet ambalaža.

– Projekat je proglašen za najbolji u sklopu Ex-change 3 programa, među svim projekatima koji su se bavili zaštitom životne sredine – naveli su iz opštine. Da je ova opština pogodila jednu od tema koja je u fokusu EU u narednih 15 godina, govore i podaci Evropske ko-misije, prema kojima je Evropa globalni lider u reciklaži papira i gde se čak više od 70 odsto utrošenog papira šalje na reciklažu. Dakle, u Evropi se svake sekunde re-ciklira dve tone papira, u 2012. godini ostvaren je svet-ski rekord kada je stopa recikliranja papira dosegla 71.7 odsto, a zahvaljujući ovome površine šuma dnevno se povećavaju za veličinu 4.221 fudbalskog terena. Ciljevi Evropske unije su da se reciklaža i priprema za ponovno korišćenje ambalažnog otpada do 2030. godine poveća na 80 odsto, u okviru čega su navedeni specifični ciljevi za postepeno povećavanje reciklaže prema materijali-ma koji se koriste: dostići do 90 odsto reciklaže papira do 2025. godine, a 60 odsto za plastiku, te 80 odsto za drvo i 90 odsto za obojene metale, aluminijum i staklo. Koliko je bitno govoriti o reciklaži, pokazuje i šansa da se kroz ovu industriju ostvaraju mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta i ekonomski oporavak. Zanimljivo je da evropske firme koje se bave reciklažom otpada zajedno zapošljavaju oko 320.000 ljudi.

Iako je projektni tim ove opštine veoma efikasan u sprovođenju projekata, to se, kao i u većini drugih lokal-nih sredina ne dešava glatko. I ova opština se suočavala sa sličnim problemima koje u Srbiji imaju zaposleni u lo-kalnim samupravama – manjak ljudi obučenih za pisa-nje i implementaciju projekata i manjak stručnjaka koje moraju da “uvoze” iz većih sredina.

Glavni problemi koje je Opština Beočin navela kao prepreku za sprovođenje većeg broja projekata je nedovoljna obučenost i nivo znanja o pripremi i realizaciji projekata koji finansiraju međunarodni donatori, pre svega u javnim preduzećima i ustanovama. Osobe koje rade u lokalnoj administraciji često nisu ni dovoljno motivisane. Zaposleni u Opštinskoj upravi u najvećem

broju slučajeva čine i projektni tim, a manjak motivaci-je za posvećivanje implementaciji projekata najčešće se ogleda u nemogućnosti dodatne zarade, iako su pored svih redovnih poslova zaposleni zaduženi da se dodatno bave i realizacijom projektnih aktivnosti.

Pored problema u oblasti ljudskih resursa, opština je navela i nedovoljna finansijska sredstva za predfinansiranje i sufinansiranje projekata.

– Problemi sa kojima smo se suočavali nisu preva-ziđeni u potpunosti, ali smo vremenom naučili kako da u budžetu nađemo prostor za adekvatno nagrađivanje zaposlenih koji su angažovani u projektima. Problem sufinansiranja i predfinansiranja rešavamo u saradn-ji sa Pokrajinskim sekretarijatom za finansije, koji nam na osnovu redovnih konkursa odobrava sredstva za ove namene – naveli su u opštini. Osim ovog sekretarijata podršku evropskim projektima pruža i Pokrajinski sekre-tarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupra-vu, ali i celokupna Pokrajinska vlada kroz ostale sekreta-rijate i fondove.

U opštini Beočin smatraju da bi se problemi mogli prevazići i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj, koja u ovoj opštini posluje od 2010. godine, a posao lju-di koji u njoj rade je da pored takmičenja za fondove Evropske unije, sprovode i strateški plan razvoja opšti-ne. – Predlog je da se zaposleni u KLER-u bave samo i isključivo projektima, kako domaćim tako i inostranim. U opštini Beočin to nije slučaj, već se pored svih posto-jećih poslova i zaduženja, zaposleni u KLER-u bave do-datno i projektima – kazali su u Opštini.

Kao primer dobre prakse, opština je izdvojila i druge projekte koji su finasirani zi fondova EU. Među nji-ma je „Pomoć u kući“ (2012-2013) namenjen unapređe-nju uslova života i položaja izbeglih i interno raseljenih lica u Srbiji, „Imovina lokalne samouprave – važna karika lokalno ekonomskog razvoja“ (2014-2015) za unapređe-nje sistema upravljanja opštinskom imovinom kako bi se podstakao lokalni ekonomski razvoj, kao i „Beočin – nova vizija turističke destinacije! Stvaranje preduslova za razvoj ruralnog turizma u opštini Beočin“ (2011-2012) kroz čiju realizaciju je Opština Beočin dobila i strateški dokument Program razvoja turizma za period od 2012. do 2017 godine. Usvajanje ovog dokumenta je pratilo i osnivanje Turističke organizacije opštine Beočin.

Predstavnici opštine su naglasili da je vrednost ovih projekata i ta što je osim glavnih tema projekata, fokus brižljivo stavljen i na unapređenje nevladinog sek-tora u ovoj opštini. – Ono što želimo da naglasimo je da se saradnja sa nevladinim sektorom provlači kroz sve projekte koji su do sada realizovani – kazali su u opštini.

MAJA lEđENAC


Za sedam godina prethodnog budžetskog ciklusa Evropske unije (2007-2013), i oko 200 miliona evra godišnje za instrumente pretpristupne pomoći

(IPA) izdvojene za Srbiju – predstavnici Opštine Bečej, kao aplikanti odnosno nosioci projekta, nisu dobili pa ni iskoristili niti jedan evro za evropske projekte. Međutim, Narodna biblioteka, nezavisno od opštine koja joj je osnivač, ali i Mađarsko kulturno društvo „Pe-tefi Šandor“ uspeli su da realizuju po jedan IPA projekat. U ovom drugom slučaju, opština je pomogla sufinansi-ranjem kreditom.

Kroz projekat „Zaštita kulturnog nasleđa“, biblioteka je sa nešto više od 66 hiljada evra 2011. godine rekonstruisala ogranak u bačkom Petrovom Selu, koji je bio u prilično lošem stanju. Budući da se radi o staroj vili koja je kao kulturno dobro pod zaštitom države, izgled fasade je morao ostati isti, dok je krov u potpunosti saniran, kaže direktorka Narodne biblioteke Bečej Izabela Šormaz.

– Krov koji je prokišnjavao kompletno je saniran, vrt je uređen, a taj ogranak sada ima i hidroizolaciju, što je za objekat u kojem se drže knjige bilo izuzetno važno. Osim toga, uspeli smo da proširimo objekat, jer je je-dan njegov deo bio učiteljski stan, što je sada komplet-no bibliotečki prostor – objašnjava direktorica Šormaz.

Iako samo partneri na projektu sa mađarskim gra-dovima Morahalom i Domasek, kao i sa Temerinom, Šor-mazova dodaje da su od tog novca uspeli još i da poprave elektroinstalacije, promene sistem grejanja, pod, sanitarne čvorove, zamene vrata i saniraju prozore.

– Pored toga, u dvorištu vile u Bačkom Petrovom Selu sada se nalaze i jedna letnja učionica koja se koristi za književne večeri i razne radionice sa decom, kao i veći magacinski prostor – opisuje direktorka biblioteke. Da nije bilo tog novca od IPA projekta, Šormazova mis-li da do rekonstrukcije objekta ne bi došlo, jer opština nije imala para za to. – Budžet za kulturu je jako mali i oni nikako ne bi mogli da nam taj novac daju. Uostalom, opština poslednje dve godine ne izdvaja ništa ni za nove knjige, što im je obaveza – naglašava Šormazova i kaže da se snalaze, pa nove naslove uglavnom nabavljaju za-hvaljujući donacijama.

Pokretna biblioteka

Novi IPA budžetski ciklus, kao i konkurse rukovod-stvo biblioteke budno prati, s tim da bi se, kako kažu, u narednom periodu više fokusirali na unapređenje pro-

grama u bibliotečkim ograncima, kao i na još intenziv-niju saradnju sa susednim zemljama. Direktorka Izabela Šormaz kaže da bi se okrenuli saradnji sa Hrvatskom, a ideja koja čeka podršku je „takozvani „Bibliobus“.

– Radi se o pokretnoj biblioteci za čije potrebe bi se angažovao možda ne baš autobus, ali bi mogla da po-služi neka vrsta kombija ili pik-ap vozila – priča Šorma-zova. Ona objašnjava da je to potrebno kako bi i man-ja naselja bečejske opštine mogla da koriste bibliotečki fond. Naime, standard propisuje da naselja koja imaju preko hiljadu stanovnika mogu da imaju ogranke biblio-teka, pa tako mesta u kojima živi manji broj ljudi ostaju i bez tog sadržaja.

Planiranje, pisanje i na kraju konkurisanje za pret-pristupne fondove Evropske unije za predstavnicu be-čejske biblioteke neće biti problem, jer kako kaže, ima iskustva u toj oblasti, a i neguju dobru saradnju sa ne-vladinim organizacijama koje joj u tome mogu pomoći. Ipak, Šormazova smatra da su u opštinama uvek potrebne edukacije u pisanju takvih projekata, jer su IPA projekti specifični.

Saradnja sa bratskim Čongradom

Motivaciju da zbog očuvanja mađarske kultu-re i ubuduće apliciraju za evropske projekte, imaju i u Mađarskom kulturnom društvu „Petefi Šandor“. Tokom 2011. i početkom 2012. godine zajedno sa bratskim Čongradom organizovali su četiri kulturne manifestacije. U Bečeju su za 40 hiljada evra, organizovali dve – obe-ležavanje Svetog Stefana, „Dana novog hleba“, i osmi po redu Festival narodnih običaja „Ričaj“. Mađarskom gra-du je na osnovu tog projekta dodeljeno 60 hiljada evra od čega je organizovan „Dan novog hleba“ i „Svadba u Čongradu“ kroz prikaz narodnih običaja.

– Iako je kroz realizaciju tih projekata Društvo „Pe-tefi Šandor“ pokazalo da ima dobro uigran tim kojem je pomagao i stručnjak za javne nabavke, pri aplicira nju za novac iz IPA fondova ipak je bilo problema – kaže Robert Ric iz tog Društva. – Jedan od najvećih problema nam je bilo nedovoljno poznavanje engleskog jezika, odnosno tih stručnih izraza, ali smo na kraju ipak uspeli. Pored problema sa jezikom, mučilo nas je i predfinansiranje projekta. Opština nam je izašla u susret, oni su nam obe-zbedili deo novca, koji smo im posle, kad smo ga dobili od Unije, vratili – priča Ric.

BEČEJ: PROPUŠTENE PRILIKE


Nedostatak znanja i menadžerskih veština

Kao razlog za to što Bečej nije dovoljno iskoristio mogućnosti EU programa od 2007. do 2013. godine čla-nica Opštinskog veća za projektni menadžment plani-ranje Tatjana Avramov navodi nedostatak novca za pripremu i ulaganje. Osim toga, kao prepreke u procesu konkurisanja za IPA projekte Avramova, kao i Ric, vidi i u nedostatku znanja, ali i menadžerskih veština, uopšte ljudi koji bi se bavili evropskim projektima, kao i u kom-plikovanim procedurama.

– Iz razgovora sa ljudima koji su imali dodira sa IPA projektima, stiče se utisak da su stroga pravila konkurisanja nešto što ljude odbija i zbog čega se možda plaše da apliciraju za te projekte – priča Avramova.

Kao najvažnije pretnje koje mogu usporiti realizo-vanje evropskih projekata u Bečeju, članica Opštinskog veća nalazi i u nedostatku novca za sufinansiranje i pred-finansiranje projekata, nedovoljnoj finansijskoj podršci iz republičkog budžeta za infrastrukturne probleme čiji su troškovi održavanja visoki, u sporoj decentralizaciji, ali i nerešenim imovinskim pitanjima.

ljudi ne čitaju

Da je do 2013. godine ipak nešto urađeno na pla-nu jačanja institucija ili prekogranične saradnje, Bečejci-ma je malo poznato, kao i predstavnici Opštinskog veća. Kako kaže, biblioteka je konkurisala nezavisno od opšti-ne, pa lokalna samouprava od početka nije bila upućena u taj projekat.

Iako bečejska javnosti možda nije u velikoj meri upoznata sa tim šta IPA projekti znače i da li se na pod-ručju te opštine sprovode, Tatjana Avramov smatra da lokalni mediji o tome dovoljno informišu.

– Imamo lokalne medije koji plasiraju te informa-cije, a tu su i društvene mreže koje doprinose informi-sanosti. Mislim da je možda više problem u samim lju

dima koji to ne čitaju – smatra članica Opštinskog veća i poručuje da taj grad ima mnogo mogućnosti i šansi koje planira da iskoristi u narednom periodu. – Mi aktivno, već dva-tri meseca pripremamo nekoliko IPA projekata za novi budžetski ciklus. Radimo veoma ozbiljno, ali će nam trebati i pomoć. Za sada smo počeli saradnju sa Na-cionalnom službom za zapošljavanje, bavićemo se i pita-njem osoba sa invaliditetom, kulturom…. Imamo ideje za to da geotermalne izvore koristimo za grejanje i sada tražimo finansije za to – najavljuje ona.

Kada je reč o ostalim prioritetnim oblastima u koji-ma bi Bečeju u narednom periodu bila potrebna podrš-ka iz evropskih fondova, članica Opštinskog veća za projektni menadžment izdvaja transport i unapređe nje javne infrastrukture, a kao važne segmente za dalji ra-zvoj opštine vidi i turizam, podsticanje preduzetništva, samim tim i zapošljavanja, mobilnost radne snage, in-vestiranje u obrazovanje, dok su zaštita životne sredine i tehnološki razvoj nešto niže na lestvici prioriteta.

Antikorupcijsko pravno savetovalište

Anketirani građani takođe smatraju da bi trebalo raditi na povećanju stope zaposlenja u Bečeju, što su prepoznali kao jednu od ključnih slabosti te opštine. Iz-među ostalog, kao slabosti najčešće navode zdravstvenu i socijalnu zaštitu, putnu infrastrukturu, turizam i nemar u tretiranju otpadnih voda, što su uglavnom i oblasti za koje misle da bi trebalo tražiti pomoć Evropske unije.

Kao prednosti i nešto što bi u narednom periodu lokalna vlast trebalo u većoj meri da iskoristiti, Bečejci obično navode baš životnu sredinu, odnosno moguć-nosti koje pruža Tisa, ali i komunalna infrastruktura.

Do završetka konkursa i realizacije novih IPA proje-kata u Bečeju, opština je već započela saradnju sa Ma-đarskom, a zbog održavanja plovidbenih kapaciteta.

Međutim, Bečejsko udruženje mladih „BUM“ uo-čilo je i potrebu za pokretanjem „Antikorupcijskog pravnog savetovališta“, koje bi građanima trebalo da pomogne u borbi protiv korupcije.

Tako da je kroz ovo Savetovalište „BUM“ partner na projektu „Povećana transparentnost i efikasnost jav-nog sektora u četiri oblasti“, čiji je nosilac organizacija Transparentnost Srbija.

VANJA đURIć

Najava boljih vremena?

U martu ove godine održan je sastanak pred-stavnika opštine Bečej i bratskog prekograničnog grada Čongrada, na kojem je dogovorena saradnja ove dve lokalne samouprave u privlačenju razvoj-nih sredstava iz EU fondova. S obzirom da je Čon-grad već bio prisutan u Bečeju u realizaciji evrop-skog projekta sa lokalnim partnerom Mađarskim kulturnim društvom “Šandor Petefi”, ovo će prak-tično biti nastavak saradnje. Na sastanku je odlu-čeno da će se ove dve opštine udružiti prilikom apliciranja za sredstva fondova EU.


Slika opštine Čoka ne odudara od slike celog Sever-nobanatskog okruga: privreda više praktično i ne postoji, poljoprivreda nikako da stane na noge,

stanovništva je sve manje. Prema raspoloživim podaci-ma, Čoka – grad i sedam sela – ima 13.104 stanovnika, ali taj broj se smanjio čak i u odnosu na prošli popis, s obzi-rom na prirodni priraštaj od minus 11,5 promila i stalni odliv radno sposobnog, pre svega mladog stanovništva koje sreću traži u drugim mestima (naročito Subotici) i drugim zemljama (prvenstveno Mađarskoj). Mađarski pasoš je veoma tražen i dobija se, a onda je put u zem-lje EU – ili još dalje – otvoren.

Mesna industrija “Čoka” – poznata svojevremeno po visokokvalitetnim proizvodima – doživela je stra-šan udarac tokom devedesetih, od kojih se više nikada nije oporavila. “Menta”, fabrika čajeva i kozmetike od prirodnih materijala, u stečaju je.

Vinarija koju je 1903. godine osnovao Artur Lederer radi i nastoji da se atraktivnom kampanjom približi turis-tima. Na svim sajtovima pominje se potencijal Čoke kao turističke opštine, ali taj potencijal nikako da se ostvari. Sa više od 40% nezaposlenih i praktično bez privrede – Čoka spada u red najnerazvijenijih opština u Vojvodini.

Šta kažu opštinari

Većinsko stanovništvo u opštini je mađarsko (51%) pa je saradnja sa susednom Mađarskom razumljiva i očekivana, takoreći – prozor u Evropu. Na projektima u lokalnoj samoupravi rade Eva Ševenjhazi, šefica Ode-ljenja za privredu, poljoprivredu, razvoj, urbanizam i stambeno komunalne delatnosti i Katalin Onodi, struč-na saradnica za urbanizam. Tim za projekte – ne postoji, Čoka je na spisku opština koje imaju manje zaposlenih nego što zakon dozvoljava. Nadležni navode da im je najveći problem nedostatak znanja i ljudski resursi, a najmanji – eventualne predrasude prema evropskim (ili drugim kakvim) projektima. Da opština ne može da sufinansira projekte, to je već obavezna izjava u toku razgovora sa mnogim predstavnicima lokalnih samouprava; a bez toga nema ni velikih projekata, što bi moglo da znači jedino zaduživanje lokalne samouprave kako bi namakla novac za svoj udeo u projektu.

– Mnogo bi nam značilo kad bi postojao neki oblik saradnje između ljudi i timova zaduženih za projekte u različitim opštinama, da se bar jednom mesečno okupi-mo i razmenimo iskustva i ideje. Dobro bi bilo da Zakon

omogući formiranje grupa stručnjaka, da se vide stvar-ne potrebe jedne opštine, umesto da se javljamo samo na projekte koje možemo da ostvarimo. Koliko možemo da vidimo, socijalni projekti su najpotrebniji – pomoć i razne obuke za ljude bez posla, da započnu neki svoj biznis… Socijalni projekti su i jedini koje možemo sa-mostalno da realizujemo – za nešto veće mi nemamo ni ljudi ni kapaciteta. Naš primer dobre prakse je sarad-nja Čoke i Bordonja, opštine u Mađarskoj, ali, za mnoge zanimljive projekte bila bi nam potrebna infrastruktura, ne može stalno da se počinje od nule. Recimo, hoćemo dnevni boravak za starije sugrađane, jer imamo mnogo starijeg stanovništva u gradu i selima, ali nemamo objekat! A naši ljudi nemaju novca, ne mogu da ulažu u ra-zvoj opštine. “Delimo osmehe” bio nam je najuspešniji projekat, on i dalje traje i u tom okviru obezbedili smo dnevni boravak osobama sa MNRO, kombi i vozača koji ih iz sela dovodi u Čoku – kaže Eva Ševenjhazi.

U planu je i formiranje Inovacionog centra hrane (FIC) – ali, i tu je potrebno infrastrukturno ulaganje, objekti u skladu sa standardima, samo obuka za buduće poljoprivrednike nije dovoljna.

Interesantno je da prilikom pripremanja ovog pri-loga nismo na internetu uspeli da pronađemo niti jednu fotografiju ili ozbiljniju informaciju o relizovanim projek-tima, što rečito govori koliko su oni bili (ne)vidljivi za građane.

Šta kažu građani

– Kakav smo mi turistički potencijal? Pa ne mogu svi da rade u vinariji. Ko bi uopšte došao kod nas da putevi za Kneževac i Sentu ne vode baš preko nas? Šta imamo da ponudimo, nekoliko manifestacija godišnje, malo paprikaš, malo čardaš i tra-la-la? Nije to dosta za turizam. Gledajte na šta liči dvorac Marcibanjijevih, što su ga gradili u XIX veku. Otkupio ga je u svoje vreme Lederer, ali posle rata (Drugog svetskog rata, prim. aut.) pretvoren je u kancelarije za poljoprivrednu zadrugu. Ne, nije otvoren za posetioce, a i bolje vam je što nije – kaže biciklista koji nije želeo da se predstavi, još manje da priča o sebi i svom statusu.

Ilona S. (54 godine, nezaposlena) izjavljuje da “ne veruje u projekte i ne razume čemu služe”.

– Ne možemo stalno da tražimo da nam neko da pare. Uostalom, ako vam neko daje, posle će nešto i da traži od vas, zar ne? Kakve donacije, ko bi dao novac bez

ČOKA: „NEKI PROJEKAT DA SE SVI PONOVO ZAPOSLIMO“


ičega zauzvrat, osim ako nije sve prodato a da i ne zna-mo. Mi izumiremo i tu nema pomoći. Kuća u našim selima, sa lepom baštom i odmah useljiva sad već košta 3.000 evra. A naslednicima žao da prodaju i tako – sve propada – rekla je, uz napomenu da se deca ne rađaju i da će škole uskoro moći da se zatvaraju. Ionako su u selima većinom isturena odeljenja čokanskih osnovnih škola.

Arpad P, maturant, planira da studira u Mađarskoj. Daleko je jeftinije nego u Novom Sadu (o Beogradu ni govora, tek tamo je skupo) i mogućnosti za zaposlenje kad završi studije su mnogo veće. Sa odličnim ocenama i sportskim rezultatima, može da dobije stipendiju Ma-đarske, da roditeljima malo olakša život. Ipak bi bilo šteta da studentske godine provedem “ovde” kad imam priliku da odem u normalan svet. Ističe da voli Čoku, gde je rođen i odrastao, ali, kakav god projekat stigao, rodni grad ne nudi baš mnogo. Porodica i prijatelji su ovde, ali, život je negde drugde, tako da nije siguran da bi posle studija poželeo da se vrati i živi u Čoki.

Nije Čoka najgore mesto za život

Milan, prosvetni radnik, zaposlen, samo ne u stru-ci, smatra da Čoka ipak nije baš najgore mesto za život i navodi višenacionalnost i višejezičnost sredine kao prednost koju treba koristiti:

– Imamo kulturno umetnička društva, mađarska, srpska, čak i jedno poljsko, u Ostojićevu, “Visla”. Ne zna-te da u Čoki ima Poljaka? Uglavnom niko ne zna da se jedna manja grupa doselila još u XVIII veku, malobrojna zajednica, ali, opstala je do danas. Tada je Ostojićevo imalo u školi nastavu na pet jezika, a i jevrejska deca su imala nastavu na svom jeziku. Nismo to zaboravili. Taj potencijal sredine treba više da se koristi, u projektima ili kako je moguće.

Nezaposlena vaspitačica (32) s dvoje male dece koja nije želela da se predstavi, ali je naglasila da muž radi kod privatnika za “manje od minimalca”, ispričala je svoj slučaj: u senćanskoj bolnici, gde Čokani idu da se leče jer im je kikindska bolnica mnogo dalja, nije bilo nestašice lekova upravo zahvaljujući saradnji sa Mađars-kom – dok u Kikindi nekada nije bilo “čak ni anestezije”.

Nekoliko osoba u centru Čoke odbilo je da učestvu-je u anketi iako je naglašeno da je anonimna, jer svako od njih zna bar nekog ko je nekad nešto izjavio za medije pa posle “imao neprilika”. Naročito je ova poja-va bila aktuelna devedesetih, od kad se u ljude uvukao veliki strah, naročito posle kraha naizgled neuništive industrije mesa.

– Nemojte zameriti, ljudi su nepoverljivi. Stariji su izgubili svaku nadu, jer su ljudi celog veka pošteno radili da bi na kraju ostali bez posla i bez penzija. Oni koji su došli do penzije ne mogu da se leče, sad je to preskupo za njih. Mladi još uvek mogu da posle škole odu negde u inostranstvo, naročito ako imaju kod koga. Mi koji smo ostali ovde – snalazimo se na razne načine, verujte da mnoge porodice ne bi ni opstale da nije penzije, dedine ili babine. Moja ćerka želi da studira, dobra je učenica, ide u Gimnaziju u Kikindi, tamo i stanuje kod rođake – a sve to ne znam kako ćemo uspeti da finasiramo, iako je cela moja porodica uz mene i nju – rekla je Jovanka (37) iz Padeja, samohrana majka i privatna preduzetnica koja u krojačkoj radnji može da zaposli jedino sebe.

Njen otac Jovan kaže da bi ga zanimao “neki projekat da se svi ponovo zaposlimo, barem dok smo još sposobni da radimo” i da se “više boji budućnosti nego kad je bila ona inflacija 1993. godine” objašnjavajući “verovatno zato što sam – stariji nego onda”.

Projekti koji bi omogućili angažman za veći broj stanovnika još nije stigao u opštinu Čoka, a kad stigne, oslanjaće se kako izgleda na starije stanovništvo; mladi su manjina, sve manja.

GORDANA PERUNOVIć FIJAT

Opština Čoka – realizovani projekti (prema podacima lokalne samouprave)

1. Strateški plan za razvoj socijalne zaštite Opštine Čoka, partner, EU-Exchange program, oblast: socijalna zaštita

2. Sport i gastronomska otkrića, partner, IPA Rumunija–SCG, oblast: sport i kultura

3. Košarka bez predaha, partner, IPA Rumuni-ja-Srbija, oblast: sport

4. Zamena kotla sa zamenom goriva mazuta na prirodni gas u školi, partner, EU, oblast: ener-getska efikasnost

5. FIC: Inovacioni centar hrane, partner, Dele-gacija Evropske komisije u Republici Srbiji, oblast: poljoprivreda

6. Delimo osmehe, nosilac, EU Exchange 3, oblast: socijalna zaštita

7. Izrada informacione strategije „E- Uprava“, partner, Fond iz Mađarske, oblast: državna uprava

8. Ritam bubnjeva, partner, IPA Mađarska-Sr-bija, oblast: kultura

9. Partnerstvo kroz Srbiju, partner, Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji, oblast: soci-

jalna zaštita


INĐIJA: UKRŠTANJE PUTEVA I ENTUZIJAZAM

Opština Inđija nalazi se u Sremu, na južnim obroncima Fruške gore. Na površini od 384 kvadratnih kilometara živi oko 47 hiljada

stanovnika različitih nacionalnosti. Zajedno sa Srbima, koji čine većinski narod, na teritoriji opštine žive Hrvati, Mađari, Slovaci, Ukrajinci, Romi, Makedonci, Rusini, Rusi, Bošnjaci, Bugari, Česi i drugi.

Raspoređena u 11 naselja: Inđija, Beška, Novi Slan-kamen, Novi Karlovci, Krčedin, Čortanovci, Maradik, Lju-kovo, Stari Slankamen, Jarkovci i Slankamenački Vinogra-di, opština Inđija je smeštena na pola puta između Beo-grada i Novog Sada, na mestu gde se ukrštaju značajni evropski koridori – autoput E-75 i reka Dunav. Sve to čini njen turističko-geografski položaj veoma povoljnim.

Inđija je ujedno i železnička raskrsnica Srema. Kroz Inđiju prolazi železnička pruga Beograd-Novi Sad-Subo-tica, te Beograd-Stara Pazova-Ruma-Sremska Mitrovica. Pored Inđije prolazi i međunarodni auto-put Beograd-Novi Sad-Subotica-Budimpešta. Ova opština je od 2007. godine realizovala nekoliko značajnih evropska projekata, bilo kao partner, bilo kao nosilac projekta. Izdvajamo neke.

Separacija papira i PET ambalaže

Cilj ovog projekta bila je modernizacija komunalnih usluga separacijom ekonomski opravdanih sirovina. Njegova implementacija sastojala se od dve faze. Prva, pilot-faza, realizovana je u okviru Exchange 1 pro-grama, a druga je bila nastavak projekta i nju je finansi-rala opština Inđija. U okviru prve faze podeljeno je 750 kanti od 140 litara privrednim subjektima u centru gra-da, kao i 60 kontejnera za stambene objekte za kolektiv-no stanovanje i javnim ustanovama u Inđiji.

Druga faza je otpočela stupanjem na snagu Odlu-ke Skupštine opštine Inđija, izglasane 1. januara 2007. godine, kojom se uvode obavezna separacija, kao i kaz-ne na celokupnoj teritoriji opštine. U opštini Inđija istak-li su tada da je odluka doneta po uzoru na pravno regulisanje te oblasti u EU. U okviru ove faze, projekat sepa-racije se proširio i na ostalo stanovništvo, a podeljeno je još kanti od 140 litara i vreće za smeće.

U opštini su istakli i da je važnost ovog projekta u zaštiti životne sredine, smanjivanju količine depono-vanog otpada, a prodajom se ostvaruje prihod, koji će se koristiti za dalje unapređivanje komunalne delatnos-ti. Ukupan budžet ovog projekta iznosio je 101 hiljadu evra, a učešće opštine Inđija iznosilo je 15 odsto.

Efikasno upravljanje imovinom u opštinama Stara Pazova i Inđija

Od februara 2014. do februara ove godine realizo-van je i projekat efikasnog upravljanja imovinom u dve opštine, koji je finansirala Evropska komisija u okviru Ex-change 4 programa. Domaći partneri u projektu bili su Stalna konferencija gradova i opština, opština Stara Pa-zova, opština Inđija, Direkcija za izgradnju opštine Stara Pazova i Direkcija za izgradnju opštine Inđija.

U opštini Inđija su naveli da su planirani i postignu-ti rezultati ovog projekta podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju, odgovorno i transparentno upravljanje imovinom lokalne samouprave, unapređenje uslova za investiranje i poslovanje i veći prihod u budžetu lokalne samouprave.

Ukupna vrednost projekta je 148.686,61 evra od čega EU finansira 85 odsto, odnosno 126.374, 95 evra, a ostalo je doprinos dveju opština.

Projekat se bavi uspostavljanjem šeme upravljanja imovinom i razvojem sistema upravljanja imovinom i povezivanjem sa opštinskim GIS-om, čija će osnova biti takođe kreirana iz ovog projekta.

Na završnoj konferenciji pomoćnik predsednika opštine Inđija Dejan Jekić rekao je da se kroz projekat popisalo 58 objekata koje poseduje opština Inđija.

– Među tim objektima su i neke stambene zgrade i poslovni objekti. Recimo, imamo podatak da postoji 106 stanova koji spadaju u „socijalne“, ali trenutno su to objekti kojima raspolaže opština Inđija. Pored toga smo poslali i obradili oko 1.400 NEP obrazaca prema Republičkoj direkciji za imovinu. Stvorili smo informaci-onu osnovu da se svi ti podaci saberu u jedan sistem – kazao je Jekić.

Ujedno, u opštini Inđija ovaj projekat izdvajaju kao posebno uspešan.

“eEnviPer”

„eEnviPer“ je servis e-uprave koji podržava celoku-pan proces izdavanja saglasnosti na studije o proceni uticaja na životnu sredinu i jedna je od glavnih sistemskih mehanizama države u zaštiti životne sredine. „eE-nviPer“ je instaliran i pokrenut u opštini Inđija kao jed-nom od pet evropskih pilot-partnera. Platforma (http://eenviper.eu/) obezbeđuje sve neophodne funkcional-nosti za sve učesnike u procesu: organe državne uprave,


investitiore, konsultante i građane i omogućava efikas-niju, bržu, transparentniju i kvalitetniju proceduru.

Domaći partneri u ovom projektu, čija je realiza-cija trajala od 2011. do prošle godine, bile su opština Inđija i kompanija Evrogeomatika, a strani partneri su bile kompanije i institucije iz Grčke, Italije, Belgije, Tur-ske i Hrvatske.

Ukupna vrednost ovog projekta je 16.599.186,00 dinara, a opština Inđija učestvovala je sa 8.299.593,00 dinara.

Izrada prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom integralnog sistema za

navodnjavanje regiona Srem

Projekat je realizovan od septembra 2013. do kra-ja prošle godine. Domaći partneri su bili RRA Srem, kao nosilac projekta, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivre-du, vodoprivredu i šumarstvo i opština Inđija. Saradnici u projektu su bili i grad Sremska Mitrovica, opštine Ruma, Pećinci, Irig, Stara Pazova, Šid, Javno vodoprivredno pre-duzeće Vode Vojvodine, Hidrosrem i Galovica.

U opštini Inđija su istakli da je u okviru projekta urađena bazna dokumentacija, koja je po domaćim za-konima neophodna za realizaciju i investiranje u sisteme navodnjavanja. Takođe, dodali su, dokumentacija razvijena u ovom projektu u svemu odgovara i zahtevi-ma međunarodnih donatorskih i finansijskih institucija i kao takva biće osnov za potencijalnu međunarodnu fi-nansijsku pomoć, zajmove i razvojne kredite za ulaga nje u sisteme navodnjavanja u Sremskom okrugu.

S obzirom na to da se radi o regionalnom koncep-tu navodnjavanja celog Srema, što obuhvata 220 hiljada

hektara obradivih poljoprivrednih površina, projektom su definisane i etape odnosno faznost izgradnje siste-ma po opštinama, odnosno faznost izgradnje primarne infrastrukture navodnjavanja sa glavnim vodozahvatima na Dunavu i Savi i akumulacija na Fruškoj gori, za koje će biti nadležni regionalni i nacionalni nivoi institucija. U inđijskoj lokalnoj samoupravi su istakli da je na osnovu ovog projekta upravo započeta i izrada Prostornog plana navodnjavanja regiona Srema, što će u potpunosti omogućiti brzo oslobađanje finansijskih sredstava i ula-ganje u savremenu poljoprivredu u Sremu.

Ukupan budžet ovog projekta iznosi 423.500,00 evra, a budžet opštine Inđija iznosi 135 hiljada evra.

Projekti zavise i od entuzijazma zaposlenih

U opštini Inđija su ocenili da je specifičan problem, uočen pri realizaciji svih projekata, to što oni često u velikoj meri zavise od entuzijazma trenutno zaposlenih lica koji rade na tim poslovima.

– Česta fluktuacija ovakve specifične radne snage stvara diskontinuitet praćenja i ostvarivanja maksimalnih rezultata realizovanih projekata. Takođe, nema ni jasnog praćenja akcionih planova strateških dokume-nata i godišnjih prioriteta – objasnili su u lokalnoj sa-moupravi.

Nedostatak obučenih kadrova, dodali su, stvara situaciju da projekte rade i realizuju eksterni saradni-ci, a da zaposleni budu samo loši “prevodioci”. Kako su napomenuli, drugi problem je što ne postoji unificirana evidencija i baza realizovanih projekata sa jasnim indi-katorima uspešnosti, povezana sa akcionom planovima strateških dokumenata.

Projektni timovi i platforma za umrežavanje

Na pitanje da li su i na koji način ovi problemi pre-vaziđeni, u Opštinskoj upravi su istakli da su formirali “projektni tim opštine” na nivou svih odeljenja, javnih preduzeća i ustanova, sa ciljem bolje komunikacije svih aktera sa “jedinicom za projekte” u sklopu kabineta predsednika.

– Ova jedinica prati sve konkurse, obaveštava čla-nove „projektnog tima“, priprema aplikacije, ažurira sta-nje projektnih aktivnosti svih odeljenja, ustanova i jav-nih preduzeća – objasnili su u Opštinskoj upravi.

Kako su istakli, drugi korak je u toku, a to je for-miranje veb-platforme, u koju će biti uneti svi akcioni planovi usvojenih strateških planova i koja će povezivati ciljeve akcionih planova sa projektima, kojima se apli-cira.

EU uložila 2,4 miliona evra za preradu voda

U decembru 2008. godine u Inđiji je sveča-no pušteno u rad postrojenje za preradu vode. Vrednost ove investicije bila je oko 7,6 mil EUR, a 2,4 miliona EUR investirala je Evropska unija, dok je ostatak obezbeđen iz bužeta opštine Inđija (680.000 EUR), Fonda za kapitalna ulaganja Voj-vodine (2,7 miliona EUR) i iz sredstava Nacional-nog investicionog plana (1,4 miliona evra).

Postrojenje ima kapacitet od 150 l/s, koji će za-dovoljiti potrebe stanovništva za pitkom vodom u projektovanom periodu i poboljšati fizičko-hemij-ski kvalitet postojeće vode.

Ova kapitalna investicija ostvarena je u okvi-ru projekta “Water treatment plant in Inđija and replacement of well pumps”, koji je sproveden 2007. i 2008. godine, a podrazumevao je rekon-strukciju vodovodnog sistema.


– Svi članovi „projektnog tima“ će imati svoje na-loge i na mesečnom nivou će ažurirati aktivnosti iz svoje oblasti, ustanove ili javnog preduzeća. Na taj način će se u svakom momentu znati stanje i statusi projekata, kao i izveštaji u odnosu na godišnje planove. Ovaj model će unaprediti i planiranje, naročito u kontekstu program-skog budžetiranja – objasnili su u inđijskoj lokalnoj sa-moupravi.

U narednoj fazi razvoja ovog koncepta, dodali su, biće uključeni i aktivni članovi organizacija civilnog društva. Ujedno, pored zvaničnog portala Lokalno-eko-

nomski razvoj (www.lerindjija.rs), na novoj platformi će se postavljati i izveštaji, kao i detaljnije informacije o projektima.

Komentarišući transparentnost efekata i korišće-nja sredstava evropskih fondova, u Opštinskoj upravi su ocenili da ona nije na zadovoljavajućem nivou, jer se sve svodi na nivo objavljenih vesti, pisanih često “nejasnim jezikom” za širu zajednicu.

To potvrđuje i činjenica da su se građani Inđije, u najvećoj meri, izjasnili da je najpoznatiji prekogranični projekat te opštine Sistem 48.

MAJA ŽIVANOVIć


IRIG: IDEALNO MESTO ZA BUDUĆNOST

Niko, pa ni sami čelnici i glavni ljudi opštine ne mogu da se otrgnu utisku da je Irig, kada je u pi-tanju položaj, jedna od najidealnijih vojvođanskih

opština. Opština Irig se nalazi u centralnom delu Srema, na južnim obroncima Fruške gore, malo izdvojena i sk-rajnuta, ali je saobraćajno relativno dobro povezana sa većim centrima, pre svega sa Novim Sadom i beogradom. Nalazi se na glavnom magistralnom putu Novi Sad-Šabac, i u blizini železničkih veza i auto-puteva. Bli-zu je auto-put Beograd-Zagreb, sa druge strane planine dostupan je i auto-put prema Subotici i Budimpešti, a dobro je povezana i sa celom Fruškom gorom i njenim značajnim izletištima. Međunarodni aerodrom u Surčinu udaljen je svega 50 kilometara od Iriga.

Dobar geografski položaj meri se i činjenicom da većim delom svoje teritorije Irig leži u Nacionalnom par-ku Fruška gora, da se tu nalazi banjsko odmaralište u Vrdniku, sa lekovitom, termalnom vodom, kao i da se na njenoj teritoriji nalaze vredni kulturno-istorijski spome-nici i manastiri. Razvijen je i vinski turizam, koji je veo-ma popularan među posetiocima Vojvodine. Kao što je i očigledno, a tako stoji i u Strategiji razvoja Opštine Irig od 2014. do 2020. godine, turizam kao privredna delatnosti je na njenoj teritoriji prepoznat kao jedan od “prioriteta i nosilaca ekonomskog razvoja zajednice”.

U poslednjih deset godina u ovoj opštini pokrenuti su određeni projekti koji bi trebalo da zaista i iskoriste ovaj jedinstveni potencijal. Banja Vrdnik je dobila novi hotel, unutrašnjost banje je u nekoliko navrata renovi-rana, uglavnom novcem koje je obezbedila Pokrajinska vlada. Sekretarijat za zdravstvo i Sekretarijat za sport i omladinu ove godine su obezbedili sredstva u iznosu od 21 milion dinara za izgradnju dva nova otvorena baze-na u Banji Termal, a završetak radova očekuje se kra-jem juna ili početkom jula 2015. godine. Urađeni su i određeni infrastrukurni radovi u blizini banje za potre-be novoizgrađenog hotela, a najveći investitori dolaze iz privatnog sektora. Činjenica da ova opština još uvek nije jedan od turističkih lidera u Vojvodini jeste poražavajuća, posebno za meštane, koji bi nakon devastacije najvećih privrednih subjekata, spas od lošeg ekonom-skog statusa mogli pronaći u ovoj delatnosti. Prema po-dacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvar-talu 2015. godine prosečna neto zarada u Opštini Irig bila je na samom dnu vojvođanske lestvice i iznosila je 32.150 dinara, dok je republički prosek u istom perio-du bio 42.714. Manje od 30.000 mesečno zarađivali su samo stanovnici Plandišta, Kovačice i Alibunara.

Putevi propali, ulična rasveta ne radi

Glavni turistički centar opštine – Banja Vrdnik, i po-red velikog napretka ipak je mesto u kojem su putevi propali, ulična rasveta u nekim delovima ne radi, pro-davnice i ugostiteljski objekti su malobrojni, a osnovne potrebe turista, kao što su bankomati, brza poštanska usluga ili informativni centar, jedva da postoje, a da ne govorimo o uslugama kao što su „rent a car”, turističke ture, iznajmljivanje bicikala, itd. Jednostavnim pozivom Autobuske stanice u Novom Sadu postaje jasno da ne postoji ni autobuska linija koja bi zainteresovane posetioce prevezla do ovog banjskog odmarališta. Bez obzi-ra na to, stanovnici se sve češće okreću turizmu, pa je u Vrdniku sve više privatnih prenoćišta, planinskih kućica za odmor i soba za noćenje.

Opštine sa ovakvim potencijalom imale su u budžetu EU projektovanom za period 2007. do 2013. godine mogućnost za finansiranje projekata koji se tiču unapređenja turizma. U pitanju su sredstva u okviru druge komponente IPA, koja se koriste za jačanje preko-granične saradnje kroz zajedničke lokalne i regionalne inicijative. Cilj je unapređenje privrednog i društvenog razvoja, kroz razmenu iskustava, obuke, finansiranje konkretnih ideja i slično, a oblasti na koje se fondovi ove komponente odnose su, između ostalog, životna sredi-na, prirodno i kulturno nasleđe, kultura i turizam.

Prema finansijskom okviru EU za period 2007-2013 godine, za drugu komponentu je izdvojeno oko 350 mi-liona eura za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo. Od navedenog iznosa Srbija je za projekte u okviru druge IPA komponente imala na raspolaganju oko 70 miliona evra.

Iz evropskih fondova samo dva projekta

U periodu od 2007. do 2013. godine opština Irig sprovela je svega dva projekta koje je finansirala EU. Iz ugla evropskog novca, opština se bavila dvema veo-ma važnim oblastima, a to su razvoj komunalnog menadžmenta i unapređenje stanja u ovoj oblasti kada se radi o opštinskom servisu za građane, kao i jačanje usluga lokalne zajednice kada se radi o deci sa invaliditetom i njihovim porodicama.

Prvi projekat pod nazivom Razvoj komunalnog menadžmenta i organizacije Opštine Irig finansiran je iz Exchange 1 programa EU i odnosio se na razvoj ljudskih resursa. Opština je bila nosilac, a partner iz


EU na realizaciji projekta bila je opština Arhus iz Dan-ske. U okviru ovog projekta razvijen je Strateški plan za opštinske usluge, nova organizaciona šema komunal-nog menadžmenta bazirana na IT sistemu, a sve to kroz razmenu iskustava sa EU ekspertima. Poseban akcenat stavljen je na edukaciju i podizanje kapaciteta zaposle-nih u opštinskoj upravi, koji su upoznati sa standardima i načinom rada u Evropskoj uniji.

Irig je bio partner i na projektu Razvoj i jačanje usluga lokalne zajednice za decu sa invaliditetom i njiho-vim porodicama. Nosilac ovog projekta bila je Stara Pa-zova, a osim Iriga učestvovali su i Pećinci i Ruma. Novac iz fonda namenjenog socijalnoj inkluziji iskorišćen je za mapiranje korisnika i porodica sa decom sa invaliditetom, kojima su obezbeđeni: pomoć psihologa, logope-da, dve negovateljice i vozač. Ovaj projekat sproveden je u periodu 2007. do 2008. godine.

Kao svoje neuspehe na polju privlačenja novca iz bespovratnih EU fondova u ovom periodu opština je na-vela tri predloga projekta koji nisu prošli drugi krug oce-njivanja, i to: “Prekogranična valorizacija vinogradarstva i vinarstva”, “Vino istok – Integrisan i održivi razvoj vin-ske oblasti sa geografskim poreklom (Srem)” i projekat “Tko ako ne ja”.

Obuka i kapaciteti nedovoljni

Osnovni problemi za sprovođenje projekata iz fon-dova Evropske unije koji su u periodu 2007. do 2013. godine bili dostupni Srbiji i lokalnim samoupravama, u Irigu, ali i mnoštvu drugih opština u Vojvodini, bili su nedovoljni kapaciteti za njihovo kreiranje i sprovođen-je. Jedan od gorućih problema manjih sredina je nedo-statak znanja, odnosno stručnjaka za određenu oblast koja je za njih prioritetna. Osim toga, radnici u opštini, naviknuti na potpuno drugačije sisteme rada nego što je projektno finansiranje, žale se na nedostatak me-nadžerskih veština za projekte finansirane od strane EU. – Mala lokalna samouprava, nema dovoljno kadrova, nije oformljen projektni tim za izradu predloga projeka-ta – naveli su iz ove opštine.

U Opštini Irig 2008. godine osnovana je služba koja ima zadatak da se bavi lokalnim ekonomskim razvojem kao Služba za privredu i lokalni ekonomski razvoj. Pre-ma podacima Centra za ravnomerni regionalni razvoj ova kancelarija ima tri zaposlena, a u opštini su naveli da na pripremi i sprovođenju projekata radi svega jedna osoba. Među problemima koji se odnose na sprovođe-nje projekata naveli su i različite administrativne proce-dure sa obe strane ovog finansijskog lanca, kao posledi-ca neusklađenosti sistema Srbije sa EU.

Preporuke za unapređenje stanja i povećanja broja projekata

EU je opredelila sredstva i za sledeći period, od-nosno od 2014. do 2020. godine; jasno je da je potreb-no aktivnije koristiti sredstva, pre svega u okviru pet IPA komponenata. Prva od njih pruža mogućnost za razvoj kapaciteta i znanja, a upravo se na nedostatak kapaci-teta i znanja lokalne samouprave, u najvećem broju, žale. Prema uvidu u upitnik, koji su opštine popunjavale u okviru našeg istraživanja uočljivo je da one nemaju ideje i predloge kako bi mogli da reše svoje slabosti, jer smo u najvećem broju slučajeva ostali uskraćeni za ovaj odgovor.

Rešenja koja je u jednom od projekata koristila i Opština Irig su, između ostalog, fondovi za tehničku po-moć i tvining, uz pomoć kojih opštine mogu prevazići probleme koje su navele. Tehnička pomoć odnosi se na konsultantske usluge za pripremu različitih dokumena-ta, njihovo sprovođenje, obuku kadrova, pripremu pro-jektne dokumentacije i slično. Tvining (twinning) obe-zbeđuje angažovanje stručnjaka iz država članica EU (tvining savetnici), na specifičnim projektima. Oba pro-blema, odnosno nedostatak obučenosti i stručnjaka za određene oblasti, Opština Irig je navela kao prepreke u sprovođenju projekata.

Vrlo lako će zatim obučeni kadrovi uz pomoć struč-njaka moći da se posvete korišćenju novca koji im je na-menjen kroz investicione projekte ili grantove. A nakon ulaska Srbije u EU, ako se to ikada desi, biće dostupni i mnogo ozbiljniji, komplikovaniji, ali i suštinski veoma važni strukturni fondovi, čija svrha je da se smanje razlike u razvijenosti novih i starih članica. Oni će omo-gućiti da se pokrenu opsežni radovi na modernizaciji, na primer, infrastrukture. Iskustva Bugarske i Rumunije, kao mlađih članica EU, pokazala su da su problemi koji usporavaju korišćenje ovih fondova u samoj organizaciji zemlje – pre svega nedostatku iskustva. Za Srbiju će biti interesantan i primer Hrvatske koja je tek godinu dana članica ove zajednice.

U svakom slučaju, treba biti spreman!

MAJA lEđENAC


KANJIŽA: STIGLO BEZMALO DVA MILIONA EVRA

Lokalna samouprava Kanjiža je u periodu 2007-2013. godine delimično ili u potpunosti realizovala uku-pno 21 projekat podržan od strane Evropske unije.

Na osnovu ovih projekata lokalna samouprava je primila 1.914.597,00 evra kroz EU programe. Prema popi-su iz 2011. godine opština Kanjiža ima ukupno 24.995 stanovnika, što znači da je priliv iz evropskih fondova bio 76,60 EUR po glavi stanovnika.

Najvažniji i najuspešniji projekti lokalne samoupra-ve su bili sledeći:

– SEEMIG („Upravljanje migracijama i njihovi efekti u Jugoistočnoj Evropi – transnacionalne akcije prema strategijama baziranim na očiglednosti“) – Lo-kalna samouprava je bila partner na projektu, u kom su ostali partneri bili iz osam različitih država. Iskustvo u sprovođenju ove vrste projekta je bilo veliki izazov i za lokalnu samoupravu i za menadžment projekta – kažu u lokalnoj samoupravi. To je bio najraznovrsniji i najkom-plikovaniji projekat u ovom periodu sa ukupnim budže-tom od 3.250.723,43 EUR, iz kojeg je lokalna samoupra-va Kanjiža dobila 87.918,34 EUR za obavljanje svog dela posla.

– CITIZENS („Učimo jedni od drugih – o Evropskoj uniji“) – Lokalna samouprava je bila nosilac projekta. Svi učesnici ovog projekta su dobili direktnu podršku iz briselske „centrale“. Ovo je bio prvi projekat u kojem je Kanjiža kao predstavnik Srbije bila u istoj trci sa svih 28 zemalja EU. Važan je bio i zbog iskustva direktne komu-nikacije i saradnje sa Briselom, te koordinacije četiri lo-kalne samouprave iz tri različitih zemlje (Mađarske, Slo-vačke i Rumunije). Celokupan budžet ovog projekta je bio 116.000,00 EUR.

Tisa – ACROSS THE TISA („Uspostavljanje rečnih graničnih prelaza između Srbije i Mađarske na reci Tisi“) – Lokalna samouprava je bila partner na projektu. Ovo je bilo jedno od najznačajnijih infrastrukturnih ula-ganja na teritoriji opštine koje se finansiralo iz EU sred-stava. Saradnja sa državnim institucijama je trebalo da bude jako tesna, i trebalo ih je „terati“ da poštuju vre-menske zahteve i konkretne parametre projekta – kažu u lokalnoj samoupravi. Morali su kombinovati najkom-plikovaniju nacionalnu administrativnu proceduru sa procedurama EU. Vrednost projekta je bila 1.592.798,00 EUR, od toga je 1.353.878,30 EUR stiglo iz EU, a Kanjiža je kao partner dobila 197.900,00 EUR.

– TRAININGLAB („Obuka za rumunsko-srpsko prekogranično tržište rada“) – Lokalna samouprava je bila nosilac projekta, čiji je cilj bio konkretna podrška malim

i srednjim preduzećima: ulaganje u razvojnu infrastruk-turu (softver i računarska oprema) koja može svake go-dine da se obnovi i prilagodi aktuelnim zahtevima (e--learning sistem). Projekat je direktno uticao na razvoj MSP sektora i zapošljavanje. Budžet ovog projekta je iz-nosio 295.850,00 €, realizovani udeo lokalne samoupra-ve je bio 154.000,00 EUR.

30:21

U navedenom periodu lokalna samouprava Kanji-ža je više od 30 puta aplicirala na evropske izvore i 21 prilikom je uspela. Četiri puta je bila nosilac projekta, 16 puta partner i jednom spoljnji partner u okviru pro-grama Jugoistočne Evrope za prevenciju prirodnih ne-pogoda.

Robert Fejstamer, načelnik Odeljenja za privredu, finansije i razvoj Opštinske uprave bio je spreman da go-vori i o neuspelim projektima kao i o razlozima za njihov neuspeh. U okviru projekta za izgradnju i pokretanje mađarsko-srpskog prekograničnog sistema za upravlja-nje poplavnom i podzemnom vodom, uveden je Geo-grafsko informacioni sistem (GIS)1 koji je trebalo da obe-zbedi informatičku podršku za razvoj sektora uređenja/razvoja opštine.

Projekat uvođenja je bio u stvari uspešan, međutim, dalje korišćenje softvera nije. Razlozi su bili: neažurnost i nedostatak digitalnih geografskih mapa u Geodetskom zavodu, neadekvatno osoblje za korišćenje softvera u Javnom preduzeću za urbanizam Kanjiže i asimetričan razvoj pojedinih odeljenja lokalne samouprave.

Više ozbiljnih obuka za sprovodioce projekata

Na pitanje u kojoj meri je lokalna samouprava Ka-nji ža iskoristila mogućnosti EU programa u periodu 2007-2013, Fejstamer kaže da su mogućnosti iskorišće-ne, ali delimično. On je kao glavne poteškoće naveo raz-1 Geografski informacioni sistem (GIS) je skup računar-

ske opreme, programa, baze podataka i procedura koji omogućavaju prikupljanje, obradu, čuvanje, analizu i prikazivanje prostornih podataka. GIS omogućava prikup-ljanje grafičkih i alfanumeričkih podataka koji uz pomoć metapodataka bivaju povezani u funkcionalnu celinu. GIS predstavlja simulaciju (model) stvarnog okruženja, GIS je dakle pokušaj da se realno okruženje što kompleksnije sagleda, opiše i analizira. Najčešće se ilustruje različitim slojevima koji sadrže podatke organizovane po zadatom kriterijumu. Standardni slojevi (layer) GIS-a su ortofoto-snimci, katastarske podloge, katastar vodova, planirane namene površina, adresni registar…


ličite administrativne procedure sa obe strane i osigura-vanje sopstvenog učešća.

– Uočeni su specifični problemi pri realizaci-ji projekata zbog razlika između tumačenja procedura za sprovođenje projekata između FLC i JTS organa, to jest između Prvog nivoa kontrole i Zajedničkog tehnič-kog sekretarijata, i zbog nedostatka vodiča (knjige) za sprovođenje projekata koje finansira EU. Ti problemi, nažalost, nisu rešeni zbog velike fluktuacije osoblja za sprovođenje projekata. Zato treba obezbediti uslove da ljudski resursi koji steknu određena iskustva i ostanu na radnim mestima, i da bude bolja komunikacija i saradnja sa lokalnim sprovodiocima projekata – smat-ra Fejstamer. Po njegovom mišljenju trebalo bi posebno angažovati ljude samo za posao sprovođenja. – Oni treba da imaju poseban status i treba da dobiju više oz-biljnih obuka a manje opštih informacija, sa određivan-jem nivoa znanja – kaže naš sagovornik.

Inače ova lokalna samouprava ima posebnu organizaciju za pripremu i sprovođenje projekata: Informa-cioni centar za razvoj potiskog regiona koji ima četiri za-poslenih.

Po mišljenju načelnika Odeljenja za privredu, fi-nansije i razvoj Opštinske uprave najveće koristi od na-vedenih projekata su unapređivanje socio-ekonomske situacije i kvaliteta života na teritoriji obuhvaćenoj programom i promocija jednakih mogućnosti za sve građane, a posebno za ranjive grupacije.

A da li su građani opštine upoznati sa koristima i rezultatima realizovanih projekata? Robert Fejstamer odgovara potvrdno.

–Da, to je i obaveza kod sprovođenja projekta. Gra-

đani Kanjiže znaju o tim projektima. Ali to nije dovoljno: treba uključiti širu javnost i u sprovođenje projekata – smatra on.

Vox populi: Mogućnosti su u maloj meri iskorišćene

Naša mini-anketa koju smo sproveli među građa-nima Kanjiže, u nekoj meri potvrđuje izjavu načelnika odeljenja. Niko nije odgovorio da nema baš nikakva saznanja i nije uopšte informisan o projektima finansi-ranih od strane EU.

Jedan naš sagovornik, koji tvrdi da je u dovoljnoj meri upućen, kaže da njegova opština vrlo malo koristi mogućnosti koje pruža postojeća finansijska pomoć EU, iako ima odlične kapaciteta da pripremi i sprovede pro-jekte. Ostali ispitanici koji, kako tvrde, vrlo malo znaju o EU projektima, nemaju stav po tom pitanju.

Anketirani građani su imali dosta različitih mišlje-nja o tome koje su najprioritetnije oblasti kojim je po-trebno tražiti podršku EU kako bi ih poboljšali ali su se svi složili da je tržište rada svakako jedna od tih oblasti. Srećna je okolnost da u opštinskoj upravi imaju slična mišljenja. Na naše pitanje u kom prioritetnom polju bi voleli da ubuduće konkurišu za projekte koje finansira EU, kao „veoma značajno“ su naznačili polje zapošljavanja, mobilnosti radne snage i socijalne inkluzije, te konkurentnost, razvoj poslovanja i malih i srednjih preduzeća, trgovinu i investicije, zaštitu životne sredine, klimatske promene i prevenciju rizika, transport i javnu infrastrukturu, turizam i kulturno nasleđe, kao i omladinu i obrazovanje.

CSAbA PRESSbURGER


Za razliku od manjih i još siromašnijih opština kojima je okružena, Opština Kikinda ima tim stručnjaka za projekte i taj tim uopšte nije novost – prvi takav je

formiran, s više ili manje uspeha, još u davnom periodu krhke DOS vlasti. Kakav god bio, za ovih skoro pa pet-naest godina, uvek je bio veoma mobilan: začas je ulazio u pripremljene kancelarije i začas izlazio iz njih, me njao sastav i političku orijentaciju učesnika, a stalno je dopunjavan i nekim novim partijskim kadrom ili istaknutom ličnošću iz NVO sektora kojoj je upala sekira u med da najzad pređe s neizvesnog finansiranja putem donacija na državne jasle, redovnu platu i sve pogod-nosti koje rad u SO Kikinda može da pruži.

Tim je, dakle, uveliko etablirana tradicija, pa je, lo-gično, i sadašnja naprednjačka vlast etablirala svoju eki-pu, o kojoj ima samo reči hvale. Oni koji su radili u timu pre nego što su naprednjaci “prepakovali” vlast u Kikin-di tvrde, međutim, da je evropskih projekata bilo barem dva puta više nego što sadašnja postavka priznaje; ali, avaj, većina ovih iz stare postavke je nedugo posle “prepakivanja” dobila otkaz ili premeštaj u poljočuvarsku službu, što se dešavalo sa većinom projektnih timova, bez obzira da li su na vlast dolazili radikali 2004. ili na-prednjaci 2013. godine.

Projekti koje je DOS ili DS vlast dovela u grad – za-čudo, nisu izazvali indignaciju radikala/ naprednjaka, pa su zadržani, naročito što se tiče finansijskog dela, a sve zasluge za uspešno ostvaren projekat preuzela je SRS ili SNS vlast. Isto se dešavalo i kad je koalicija na čelu sa DS preuzela vlast: projekti prethodne SRS vlasti najpre su izruženi u medijima na sva zvona, a zatim su – dalje realizovani kao da se ništa nije dogodilo. Naročito u fi-nansijskom delu, razume se. Pa nećemo valjda da nervi-ramo strane donatore.

Kikindski mamut i animalni otpad

Saša Tanackov, sekretar Sekretarijata za razvoj i tu-rizam Opštine Kikinda navodi da je najuspešniji projekat Opštine Kikinda – “Kikindski mamut”, vredan 247.394 evra iz sredstava Programa za društveno-ekonomski raz-voj egiona Evropske agencija za rekonstrukciju, koja je fi-nansirala 89,88 odsto vrednosti projekta, dok je Kikinda kao nosilac projekta obezbedila ostatak sredstava. Part-neri Opštine Kikinda na realizaciji ovog projekta bili su: Narodni muzej u Kikindi, Regionalna privredna komora Kikinda, Prirodnjački muzej u Beogradu, Filozofski fakul-tet u Beogradu, kompanija “Toza Marković” iz Kikinde

i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda.Projekat se zasnivao na zaštiti i revitalizaciji izu-

zetno očuvanih fosilnih ostataka mamuta otkrivenih u Kikindi 1996. godine, a njegov cilj je bio da ovaj jedin-stveni nalaz postane primer uspešne integracije zaštite nasleđa i ekonomskog napretka lokalne zajednice kroz razvoj turizma.

Kao sledeće po uspešnosti, Tanackov i saradni-ci navode projekte namenjene osnivanju azila za pse i mačke i hladnjače za animalni otpad, oba urađene preko IPA programa u saradnji sa Mađarskom. Zli jezici međutim tvrde da je hladnjača, dok se nije našlo dovolj-no animalnog otpada, služila za hlađenje voća i povrća naj moćnijih kikindskih vlasnika zemlje, voćnjaka i povrt-njaka. “Green Banat”, projekat namenjen ozelenjava-nju, odlično je ocenjen, ali je takođe činjenica da su da-nas bar za laike teško vidljivi njegovi rezultati.

Kao najneuspešnije projekte, Tanackov pominje one koji su se svodili na “putovanja i provode, radionice na kojima se pričaju iste prazne priče i čiji efekat traje koliko i projekat“.

Šta kažu građani

Pavle Č, penzioner, ističe da je Kikinda nekad bila poznata po zanatima i zanatlijama, ali sve je to unište-no u doba razvoja “velike privrede” koja je u međuvre-menu potpuno propala – i pita, kako je moguće da se, pored svih projekata, niko nije setio da podstakne zanatstvo. Pominje da u Kikindi još rade tri obućara, ni-jedan nije mlađi od pedeset godina, a dvojica su starija od sedamdeset. Nijedan nema naslednika u poslu, niti učenika, niti bi mogao da uzme učenika s obzirom na sadašnje propise.

– Džaba ga bilo što transparentno izveštavaju o projektima, kad niko to ne razume i ne prati. Ja sam ma-šinski inženjer, pa ne razumem šta to pričaju i kakva je korist od toga – izjavljuje Snežana, vlasnica malog pri-vatnog biznisa. Diplomirani pravnik (28) međutim veru-je da poznaje kako evropski projekti funkcionišu: – Zai-sta, svakakvih projekata Kikinda se nagledala još iz vre-mena prvih NVO, kad su moji roditelji bili veliki borci za promene i kad je sama reč “projekat” u žargonu značila neku sitnu ili krupnu mućku u kojoj će učesnici doći do izvesne sume novca – kaže diplomirani pravnik (28 go-dina) koji već dve godine radi kod privatnika Slovenca, vozi kamion preko granica EU i to smatra svojim “život-nim projektom”, jer bi inače bio bez posla.

KIKINDA: „PREPAKIVANJE“ STRUČNOG TIMA


Olivera, ekonomistkinja, pristaje da učestvuje u anketi, s obzirom da je i sama radila ankete u doba kad je bila bez posla i kad je jedini koji je hteo da je angažuje – bila jedna nevladina organizacija s malim projektima. Prema njenim rečima, najlepše doba za NVO u Kikindi bilo je ono kad su mogle da rade projekte bez obaveze da sarađuju s lokalnom samoupravom. Sad, skoro sav novac ide na opštinske račune i ono što je ostalo od ne-kada vrlo razvijenog, brojnog i raznolikog NVO sektora u Kikindi ne bi ni znalo koliko je novca stiglo kad mediji ne bi izveštavali o novim projektima.

Kikinda grabi ka Evropi

Tako Kikinda, preko projekata, grabi velikim kora-cima u Evropu, dok se stanovništvo sve više suočava sa nezaposlenošću, smanjivanjem penzija i plata, poskupljenjima svega i svačega, ljudi ne mogu da se leče,

ne mogu da ulažu u sebe, svoje zdravlje i održavanje imovine, pa pokušavaju da prodaju kuće i zemlju ne bi li otišli nekuda. Neka buduća vlast će možda organizovati brigu o siromašnom građanstvu kao projekat – za opsta-nak grada i sebe.

Lokala za izdavanje pun je grad, još samo da dođu stranci, pa da lokali počnu da rade. Kuće se prodaju, još samo da ih neko kupi.

– Prodajem svoj deo kuće, ispod svake cene, samo da dođem do “živog” novca kojim bi porodica otplatila dugove, a nadam se da će ostati i nešto za moje plano-ve. Tražim mađarsko državljanstvo, jedna prababa mi je rođena u selu kod Segedina, idem u inostranstvo, valjda ću imati novca barem za kartu u jednom pravcu – kaže profesor muzike (nedavno stekao diplomu) i dodaje da je potpuno spreman da radi fizičke ili kono-barske poslove pre nego što bude u prilici da zasvira na violini pred publikom.



KOVAČICA: NEISKORIŠĆENI POTENCIJALI

U jugoistočnom delu Vojvodine prostire se opština Kovačica koju čini osam naselja – Kovačica, Pa-dina, Debeljača, Crepaja, Uzdin, Samoš, Idvor

i Putnikovo – i skoro 28 hiljada stanovnika. Na jugu se graniči sa opštinom Pančevo, na istoku sa Alibunarom, na severoistoku sa nalazi Sečanj, a na severu je teritorija grada Zrenjanina. Na zapadu je pak Opovo. Od Beogra-da je udaljena 50, a od Novog Sada 90 km.

Kovačica, banatska opština koja se diči epitetom meke (slovačke) naive i činjenicom da je multinacional-na, multikonfesionalna i multikulturna lokalna samou-prava, često je bila u medijskoj žiži, ali, nažalost, često zbog negativnih konotacija.

Nažalost, nije se „proslavila“ ni u realizaciji evrop-skih projekata – kao da stanovnicima ove opštine nije potrebna pomoć prijatelja – kako finansijska, tako logis-tička ili motivaciona u smislu pokretanja razvoja opštih, komunalnih ili infrastrukturnih oblasti, a za dobrobit ta-mošnjih žitelja.

Jedan EU opštinski projekat

Kako su nas informisali u ovoj opštini, u periodu 2007-2013 Kovačica je realizovala samo jedan proje-kat finansiran od strane međunarodnih organizacija, ali ni taj projekat nije pristigao iz Evropske unije. Radi se o projektu Doprinos obrazovnoj inkluziji Roma u preduniverzitetskom obrazovanju na teritoriji opštine Kovačica u školskoj godini 2011-2012 „Svi idemo u školu“, u kojem su iskoristili potencijal koji se ogleda u višeje-zičnosti opštine. Iz fonda DILS – Delivery of Improved Local Services, iza kojeg stoji Svetska banka, Kovačica je privukla 40.000 evra. To je veoma skromno u odnosu na potencijal koju ova lokalna samouprava ima za razne evropske programe.

U Kovačici postoje četiri službena jezika, srpski, mađarski, rumunski i slovački. Upravo zbog ove, ali i drugih relevantnih činjenica o Kovačici koji predstavljaju prednost u odnosu na druge opštine za realizaciju ev-ropskih pretpristupnih fondova, čudno je što opštinski čelnici ne prepoznaju ili nisu prepoznavali potencijalnu dobrobit koju bi dobili pretendujući da koriste EU novac.

Navedeni projekat koji je trajao 17 meseci je re-alizovan u programu Obrazovna inkluzija Roma Minis-tarstva prosvete RS i Romskog obrazovnog fonda (REF) iz Budimpešte a uz finansijsku podršku DILS – Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou Svetske banke i Vlade Republike Srbije. Njegov cilj je bio izrada lokal

nih akcionih planova na kreiranje uslova za optimalnu integraciju romske dece u vaspitno-obrazovni sistem, jednak kvalitet obrazovanja, borba protiv segregacije i diskriminacije, ali i uvođenje romskog jezika u obrazovni sistem.

Pored toga što je u ovoj akciji prikupljena i polovna odeća, obuća i igračke, sproveden je i informativno-ob-razovni rad sa roditeljima romske dece, nabavljena su didaktička sredstva u vrednosti 4.000 evra, ali su orga-nizovani i vannastavne aktivnosti i dopunski rad sa de-com. U projekat su bila uključene, pored ostalih aktera lokalne samouprave, predškolska ustanova iz Kovačice i osnovne škole iz Kovačice, Crepaje, Debeljače i Uzdina.

Vidljivi rezultati i pomaci

Iako ova opština ima skromna, ili skoro nikakva is-kustva sa evropskim projektima u praćenom periodu, ohrabruje činjenica da su rezultati ovog „inkluzivnog“ projekta vidljivi i danas, tri godine po njegovom zavr-šetku. Naime, po našim saznanjima, u osnovnoj školi se i sada pohađa nastava romskog jezika, i to dva časa ne-deljno u jednom nižem i jednom višem razredu.

U Odeljenju privrede i lokalnog ekonomskog raz-voja Opštine Kovačica kao najveće probleme pri reali-zaciji projekta navode primenu domaćeg zakona za jav-ne nabavke koja je prolongirala zadate rokove u okviru projekta i finansiranje dela sredstava koji se naknadno dobija iz Evropske unije.

– Najveći problem pri realizaciji evropskih projeka-ta jeste prezauzetost projektnog tima koji je inače zaposlen u opštini, što znači da pored poslova oko projek-ta ima i svakodnevnih poslova, a ne postoji mogućnost finansijske stimulacije za dodatne aktivnosti – kaže Marija Benka Hrješik, rukovodilac Odeljenja privrede i lokalnog ekonomskog razvoja Opštine Kovačica.

Posle 2013. godine ipak ima pomaka u percepci-ji značaja evropskih fondova u Kovačici. Prošle godine ova lokalna samouprava učestvovala je u programu Ex-change 4 sa dva projekta – Unapređenje društveno-ekonomskog razvoja kroz efikasno upravljanje imovinom i Pomoć u kući u opštinama Alibunar i Kovačica. Kovačica je nosilac prvog projekta, čija je vrednost blizu 146 hiljada evra, dok je u drugom projektu, vrednosi oko 200 hiljada evra – koaplikant.


Šta kažu opštinari, a šta građani

Predstavnici opštine Kovačica smatraju da bi pri-oriteti odnosno dobre prilike za realizaciju evropskih projekata u njihovom ataru bile – poboljšanje sistema sakupljanja i odlaganje otpada, kao i razvoj turističke ponude i promocija kulturnog nasleđa. Sa druge stra-ne, manjak ljudskih resursa, ali i nedostatak finansijskih resursa za sufinansiranje projekata vide kao najveće ba-rijere za uspešno sprovođenje projekata.

Građani opet smatraju da bi na teritoriji opštine trebalo da se realizuju projekti koji bi rešili problem (ne)kvaliteta životne sredine, znači i kanalizacije, tretmana otpadnih voda, ali i unapređenje transporta, pre svega železničkog saobraćaja. Slabo su upućeni u mogućnosti koje nude evropski fondovi za poboljšanje njihove sva-kodnevice, što i nije čudo jer se ova opština nije prosla-vila u privlačenju novca iz tih fondova.

VlADIMíRA DORČOVá-VAlTNEROVá


KOVIN: DISKONTINUITET KAO JEDINA KONSTANTA

U opštem galimatijasu, dok se smenjuju i post-avljaju, prave u najmanju ruku čudne saveze i odborničke klubove i pokušavaju da udahnu vaz-

duh nakon poslednje rokade u prvom ešalonu –politički akteri u kovinskoj opštini, rekorderu u „upodobljavanju“ i „razudobljavanju“ vlasti imaju, izgleda, preča posla od pisanja evropskih projekata.

Za dve godine, od lokalne izborne trke 2013. go-dine kada je Srpska napredna stranka odnela ubedljivu pobedu, u Kovinu se četiri puta promenila vladajuća gar-nitura, a po starom lošem običaju, i u ovoj, kao i u većini lokalnih samouprava i na višim nivoima vlasti, novoiza-brani opštinski čelnici uglavnom ne slede dobru praksu i projekte koje su osmislili ili započeli njihovi prethodnici. Iskustva u projektima finansiranim iz evropskih fon-dova Kovin ima, i to teških oko dva miliona evra, od ko-jih se oko 750.000 evra slilo u ovo mesto. Međutim, na štetu oko 37.000 njegovih stanovnika, nakon poslednjih izbora nije bilo ni naznaka zainteresovanosti za neki od finansijskih instrumenata Evropske unije (ako ne raču-namo ranije započete projekte).

Upućeni u dešavanja u ovoj opštini vele – ni dovolj-nih kompetencija lokalnih funkcionera ni službenika koji

bi trebalo da rade na tom poslu. Da je tako, uverili smo se i sami jer smo verovatno samo zahvaljujući upornosti uspeli da od opštinara izvučemo podatke o projektima koje je na teritoriji kovinske opštine finansirala EU, te se nametnulo pitanje – kako inertna opština kojoj je problem da prikupi i šture informacije o potpuno transparentnim projektima, može biti kadra za zahtevnu proceduru u pisanju prijava i apliciranju za evropske pare?

Diskontinuitet kao neprijatelj strateškog planiranja

Kovin i njegovih devet naselja stoje negde na po-lovini socio-ekonomske lestvice vojvođanskih opština. Prema najsvežijim zvaničnim statističkim podacima, u prva četiri meseca ove godine prosečna plata iznosila je 37.458 dinara, broj nezaposlenih se unazad par godi-na vrti oko „podnošljivih“ 3.500, a opštinu, zbog dobrog geostrateškog položaja, mnogi vide kao bogomdanu za investicije koje se, međutim, ne mogu pokriti iz njene kase od oko milijardu dinara. O izgradnji luke na Duna-vu, čijih je 48 kilometara pod kovinskom kapom, prego-vara se već bezmalo deceniju; dunavska obala, Deliblat-ska peščara, parcela na kojoj je vojni aerodrom – ne-iskorišćene su lokacije; komunalni problemi su rak-rana nekih mesta, pa tako Bavanište još uvek nema izgrađen vodovod…

Koliko su benefita opštini doneli projekti u periodu 2007-2013. nismo uspeli da saznamo od Sanje Petrović, koja je donedavno, u vreme našeg istraživanja, obavlja-la funkciju predsednice lokalnog parlamenta u kojoj je većinu činila veoma neobična koalicija, kao što je uosta-lom i danas čini. Ona nas je uputila na njene saradnike zadužene za ekonomska pitanja, ali je u tako konfuznoj atmosferi i diskontinuitetu kao jedinoj konstanti, oči-gledno da lokalna samouprava ne može kvalitetno da odgovori na uslove za kandidovanje projekata i da uloži sistematičan napor u izgradnji kapaciteta za pripremu aplikacija.

bez adekvatnih sposobnosti

I Zoltan Juhas, saradnik u Kancelariji za lokalni eko-nomski razvoj, osnovanoj 2010. godine u okviru Odelje-nja za privredu, potvđuje da Opština Kovin nema ade-kvatne sposobnosti da sprovede projekte pod EU pro-gramima. On ocenjuje da su glavne poteškoće u reali-zaciji takvih projekata upravo nedostatak znanja, te ne

I privrednici imali vajde

Za uvođenje standarda kvaliteta (HACCP, ISO…), privrednici u Kovinu, kao i njihove kolege iz Vršca i Zrenjanina, dobili su 25 odsto subvencija zahvaljujući zajedničkom projektu koji je finansi-rala Evropska unija. To je deo projekta “Dodata vrednost kroz povezivanja – Tehnološki park Vr-šac, Industrijska zona Zrenjanin i Industrijska zona Kovin”, u kojem je za kovinsku opštinu opredelje-no 9.560 evra, a ukupno je vredeo 597.000 evra. Ovaj projekat za uvođenje standarda kvaliteta finasiran je iz programa EU – RSEDP2. Nastojalo se da opštine na nov način priđu operativnom upravljanju tehnološkim parkovima i industrijskim zonama, kako bi se ovaj deo Banata profilisao za investiranje i socioekonomski razvoj. Cilj je bio i uvođenje novih poslovnih mogućnosti, transfera tehnologija i sertifikovanih standarda.

U opštinama koje su učestvovale u projekti-ma organizovani su regionalni sajmovi na kojima su uspostavljeni kontakati domaćih preduzeća sa investitorima i gde su predstavljeni banatski pre-duzetnici. Kovin je u jesen 2011. u Kelnu, Minhenu i Bariju, predstavio mogućnosti ulaganja u tu sre-dinu u okviru projekta.


dovoljna saradnja sa drugim opštinama i susednim zemljama, kao i loša koordinacija između lokalnog i viših nivoa vlasti. Prvi korak koji mora da se prebrodi je tekst konkursa napisan na engleskom, i to birokratizovanom jeziku, što je takođe prepreka u popunjavanju aplikaci-ja. Ako se i prevaziđe barijera administrativnih kapacite-ta, kovinska se opština, kao mahom i ostale, sudeći po odgovorima koje smo dobili u LER-u, spotiče o skromne finansije koje nisu kadre da predfinansiraju, to jest sufinsiraju projekte, te o nerešena imovinska pitanja (gde bi Evropa takođe mogla pomoći). Naši sagovornici koji su želeli da ostanu anonimni a dobro poznaju prili-ke u Opštini rekli su nam pak da LER (sa tri zaposlena) nije koncipirana kao inicijativno, strateško odeljenje i da nema adekvatnu podršku onih koji vode opštinu, a koji bi trebalo da unaprede kapacitete i stepen motivisanja administracije.

Do sada je na teritoriji opštine Kovin sprovedeno pet evropskih projekata, najviše iz oblasti socijalne po-litike. Kroz njih je, za dobrobit ovdašnjeg stanovništva, ukupno uloženo 747.356 evra, s tim da je ukupna vred-nost tih projekta znatno veća.

Raspetljavanje prostornih knjiga i planova

U vode EU projekata Kovin je uplovio još 2005. go-dine, kada se uočilo da bi Evropa mogla da pomogne u raspetljavanju prostornih knjiga i planova, tačnije dve godine kasnije, kada je prvi zajednički posao zapravo počeo. Do 2009. godine, naime, sproveden je program uvođenja geo-informacionog sistema (GIS), a projekat je vredeo 80.000 evra. Inicijativa je potekla upravo iz opštine, odnosno njene Službe za građevinske poslove, jer su zaposleni u njoj tada koristili prostorne podatke sa dokumenata na papiru, što je bilo veoma neefikas-no. Çilj projekta bio je da se uvede moderno prostorno planiranje, kakvo je u Evropskoj uniji, a koje doprinosi uravnoteženom i održivom razvoju teritorije. Pored toga što je Služba za građevinske poslove dobila informacio-nu tehnologiju, i njeni službenici su obučeni za rad u od-govarajućem softveru. Konkretna dobit za građane bila je u tome što je pet puta ubrzano izdavanje podataka o zemljištu i prostornim planovima, sami planovi bili su razumljiviji i kvalitetniji, na osnovu njih je bolje pla-nirano poljoprivredno zemljište, ekonomske aktivnosti odvijale su se bez prostornog rizika… Procenjeno je da su građani koji su imali problem vezan za pitanje urba-nizma i građevine, od sprovedene dobre prakse imali u proseku 70 odsto. Partner iz EU bio je Maribor, a proje-kat je realizovan u okviru programa Exchange.

Ipak, najviše je urađeno na polju socijalne politike.

Set projekata s ciljem stambenog zbrinjavanja izbeglica i raseljenih lica, privukao je najviše evropskih para. Ukupno su ti projekti vredeli 1,7 miliona evra, a Kovin je iz evropske kase dobio 672.808 evra.

Opštinska poverenica za izbeglice Olivera Stojakov, koja je taj posao obavljala i u vreme kada je tim ljudima dat krov nad glavom, obezbedila nam je detaljne podat-ke i informacije o realizaciji projekta uz ocenu da je na taj način dobrim delom rešen veliki socijalni problem, doprinelo se integraciji „došljaka“ u lokalnu sredinu, a pomoglo se i socijalno ugroženom domicilnom stanov-ništvu.

– Zatvoren je, zahvaljujući pomoći Evropske unije, odnosno Danskog saveta za izbeglice, kolektivni centar Čardak, izgrađene su tri zgrade za izbeglice, ali i socijal-no ugrožene porodice sa teritorije naše opštine. I nama je tako omogućeno da učinimo veliki korak ka trajnom rešavanju ovog pitanja – napominje Olivera Stojakov i navodi da su u okviru projekta koji je počeo 2009. izgrađene 32 stambene jedinice za koje su ključeve dobile 104 izbeglice – 54 iz kolektivnog centra, a 50 onih koji su bili u privatnom smeštaju.

Potom je 2011. izgrađena stambena zgrada socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima, iz evropske kase investirano je u radove 276.000 evra. Kovinska

Misliti na paore i mlade

Ovo je poljoprivredna opština, a nažalost, tome se ne pridaje dovoljno značaja iako privre-da počiva na agrarnoj delatnosti. Pred vratima nam je IPARD fond namenjen poljoprivrednicima i, kada se za to na republičkom nivou stvore ad-ministrativni uslovi, pozivi će se otvoriti. Sve to se najavljuje za iduću godinu, a naša opština ne da nije spremna za privlačenje evropskih fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj već nema ni svoj fond za agrar – kaže poljoprivrednik Jadran Anđelković, nekadašnji član opštinskog veća za poljoprivredu. – Sve snage opština treba da usmeri ka tome da se pomogne mladim poljoprirednicima i uopšte mladima, jer to nam je zaista najslabija i najbolnija tačka. Mladi odlaze, domaćinstava se osipaju, sela gase, Kovin tone…

I drugi građani Kovina, koje smo ankentirali, dali su nam jednaku ocenu: otvranje novih radnih mesta trebalo bi da je najvažniji zadatak lokalne samouprave. Komunalni problemi, naročito upra-vljanje otpadom su takođe išli na račun opštine, a kada smo ih pitali šta bi to po njihovom mišljenju opštinska uprava mogla da poboljša zahvaljujući fondovima EU, dodali su i kvalitet životne sredine, kulturu…


opština je dala građevinsku parcelu, uradila glavni pro-jekat, tehničku dokumentaciju… Napravljeno je tom pri-likom 15 stanova – 12 za socijalno ugrožene, odnosno izbeglice iz kolektivnog centra (Čardak – Deliblato) i tri za potrebe Centra za socijalni rad.

Taj objekat je izgrađen u saradnji sa „Hausing cen-trom“, čija je osnovna delatnost unapređenje stanova-nja socijalno ugroženih grupa. Površina novoizgrađenog objekta bila je 800 kvadratnih metara, a izgradnju ob-jekta finansirala je Evropska unija iz programa podrške izbeglicama i interno raseljenim licima u Srbiji (fondovi IPA 2009), uz finansijsku podršku Fonda za pružanje po-moći izbeglicama, prognanim i raseljenim licima Vojvo-dine, Habitat for Humanity i lokalne nevladine organiza-cije Hausing centar. Projekat je realizovan u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije.

Komunalni problemi muče građane

Jeste da je na polju „socijale“ u kovinskoj opštini urađeno dosta, ali građani ipak nemaju utisak da se kva-litet života u ovoj varoši i pripadajućim naseljima pobolj-šao u prethodnim godinama niti, sudeći po onome što smo čuli u razgovoru sa Kovinčanima, imaju saznanja da se kroz evropske projekte, osim socijalnog, unapredio neki drugi privredni i društveni segment. Kada smo ih pitali šta su im gorući problemi i u čemu bi Evropa mogla da pomogne listom su rekli da su to, na prvom mestu, komunalije: kvalitet pijaće vode u naseljenim mesti

ma je ispod svakog nivoa, a ne postoji kanalizaciona mreža, prečistača otpadnih voda… Roditelje pak tišti to što deci štošta fali – neuslovne su i skromno opremlje-ne škole, nema dovoljno mogućnosti za sport, zabavu… Naši sagovornici ukazali su i na ozbiljan problem neuro-psihijatrijske bolnice, najveće u Srbiji, u kojoj je stanje alarmantno počev od zidova ovog starog zdanja pa do onog što je unutar njih. O tome koliko su stanovnicima kovinskih naselja dostupni kulturni sadržaji da ne govo-rimo. Dovoljno je pomenuti da ni u jednom selu bioskop ne radi, a ima ih sedam – u svakom po jedan i osmi u Kovinu.

Elem, budžetski evropski ciklus 2014-2020 teče, međutim, ova banatska opština još nije uskočila u voz kojem smernice daje osnovni planski dokument EU – Evropa 2020, a koji pak lokalne samouprave i regione prepoznaje kao oslonac u realizaciji programa. Zapravo, dokument i pledira na identifikaciji problema i njiho-vom rešavanju na lokalnom nivou, kada je reč o mno-gim pitanjima – klimatskim promenama, obrazovanju, uslovima privređivanja, zaposlenosti, dobrim upravljan-jem digitalne agende, pristupu internetu. Rečju, svemu onome po čemu bi se i kovinska lokalna zajednica mogla uklopiti u sistem tih vagona. Za to ima barem jednu po-laznu osnovu – pripremljenu lokalnu strategiju razvoja. Ali… Već smo naveli mnogo „ali“ koja dodatno mrse ionako nedovoljno funkcionalan i efikasan kovinski čvor da, ako se ne raspetlja, evropski voz na ovoj stanici neće stati.



Uprkos turbuletnoj političkoj atmosferi, zahvalju-ju ći kojoj je postala rekorder po broju privre-menih mera i vanrednih lokalnih izbora, opština

Kula je u poslednjih pet godina realizovala i partnerski učestovala u pet projekata koji su finansirani iz evropskih fondova. Zahvaljujući projektima za unapređenje lokalne zajednice, od energetske efikasnosti do ekonomskog osnaživanja, ukupne vrednosti od preko pola miliona evra – lokalna samouprava je smanjila troškove grejanja i električne energije, unapredila svoju efikasnost u pružanju usluga građanima, uspostavila promotivne standarde svojih braunfild i grinfild potencijala i ostvarila uspešnu prekograničnu saradnju sa Hrvatskom.

Ipak, najvredniji i najvažniji EU projekat, čiji će ko-risnici osim Vrbasana biti i Kuljani, tek treba da bude završen. U drugoj polovini 2015. godine očekuje se početak rada Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda Vrbas- Kula, koji je EU pomogla donacijom od preko 15 miliona evra. Ovo je do sada najveća donacija Srbiji u oblasti zaštite životne sredine koja bi trebalo da stavi tačku na priču o Velikom bačkom kanalu kao najzagađenijem vodotoku u Evropi, koji je zahvaljujući industrijama u Kuli i Vrbasu poneo neslavnu titulu “crne ekološke mrlje”.

Projekti su sprovedeni samostalno ili u partnerstvu sa lokalnim samoupravama iz Vojvodine i regiona. Rea-lizovane aktivnosti, smatraju lokalni čelnici, predstavlja-li su početak rešavanja specifičnih lokalnih problema, što je glavni razlog zbog kojeg su i rezultati vidljivi, ba-rem u brošurama i izveštajima o implementaciji.

Štednja energije – košta?

U saradnji sa Agencijom za razvoj opštine Temerin i opštinama Vrbas i Bačka Palanka, Kula je bila vodeći partner u sprovođenju projekta ”Uspostavljanje sistema upravljanja energijom na nivou opštine u cilju povećan-ja energetske efikasnosti”. Ovaj projekat podržan je sa preko 169 hiljada evra iz fonda Exchange 3. U okviru zadatih ciljeva, Kula i partnerske opštine formirane su lokalne kancelarije za energetski menadžment, koje i danas pružaju informacije i savete građanima kako štedeti energiju i sopstveni budžet. Kažu da su i sami, kao opštinska uprava, naučili štošta o štednji, ali i da nije lako u potpunosti primeniti evropska iskustva u doma-ćoj praksi. Štednja energije, pokazala su iskustva iz stu-dijskih poseta evropskim gradovima, zahteva značajna ulaganja u infrastrukturu.

KULA: NOVAC I ZNANJE – JEDNAKO VAŽNI

– Rezultata, ipak, ima. Koliko smo trošili pre, a koli-ko sada, može se videti u opštinskoj kasi. Znanje prime-njujemo, ali i delimo sa svim zainteresovanim građani-ma preko kancelarije. Takođe, dobro smo pripremljeni i za realizaciju budućih projekata iz oblasti energetske efikasnosti, što je značajna prednost za našu opštini – kaže zamenik predsednika opštine Velibor Milojičić.

brošure o praznim fabričkim pogonima

Opština Kula koja je, nakon više godina neuspeš-nih privatizacija postala prazan poligon potencijalnih in-vesticija sa nekoliko desetina hiljada metara kvadratnih praznih fabričkih pogona i novom industrijskom zonom ispostavila se kao savršen partner za projekat „Promo-cija i privlačenje stranih investicija”, koji je realizovan od 2012. do 2014 godine. U prekograničnoj saradnji Srbije i Hrvatske, pod vođstvom NALED (Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj), u partnerstvo su stupile opštine Kula i Odžaci iz Vojvodine sa opštinama Lovas, Gradište i Ilok iz Hrvatske. EU je ovaj projekat podržala sa više od 296 hiljada evra, a Kula je, kažu u lokalnoj sa-moupravi, dobila svojevrsni katalog svojih potencijala.

– Napravljena je konačno baza podataka koja u vir-tuelnom „One stop shop“ sadrži sve privredne potencijale i resurse. Tokom realizacije smo posetili brojne inves-ticione sajmove širom Evrope, a zauzvrat Kulu su počeli da posećuju strani investitori. Nije manje važno ni to što smo uspostavili bolju saradnju sa ovdašnjim privrednici-ma. Za nas je bilo izuzetno važno da sistematizujemo i evidentiramo sve objekte i parcele koje imaju privredni potencijal, što je preuslov za priču o stranim investicija-ma i novim radnim mestima – objašnjavaju u opštini Kula.

EU ne razume “lako ćemo”

U Kuli je u martu ove godine okončan najdugotraj-niji projekat koji je opština Kula samostalno realizova-la. Projekat “Obezbeđivanje trajnih rešenja za interno raseljena lica, izbeglice i migrante na teritoriji opštine Kula” započet 2011. godine i Delegacija EU u Srbiji ga je podržala sa više od 74 hiljade evra. Građevinski mate-rijal za unapređenje uslova stanovanja dobilo je 12 porodica, 20 građana sa statusom izbeglih i raseljenih lica dobilo je podršku za pokretanje sopstvenog biznisa, dok je 10 najuspešnijih polaznika obuka o poljoprivredi dobilo finansijsku pomoć za početak proizvodnje.

Kuljani smatraju da podrška iz EU ne vredi samo u


moneti, već u znanju i stručnoj pomoći koju su, primera radi, dobili u okviru projekta „Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga“. Uz finansijsku podršku EU, konzorcijum na čelu sa Društvo za tehničku saradnju (GTZ) iz Nemačke pružio je stručnu pomoć opštini za izradu Akcionog plana razvoja od 2012-2016. godine sa ciljem da lokalne Stra-tegije održivog razvoja ne ostanu mrtvo slovo na papiru.

Partneri u zagađivanju i čišćenju

U drugoj polovini ove godine biće završen i naj-skuplji eko-projekat koji je EU podržala u Srbiji, a čiji će korisnici biti, pored Vrbašana, i građani Kule. Deleći istorijsku odgovornost za decenijsko zagađivanje Velikog bačkog kanala, ove dve opštine postale su part-neri 2009. godine. Investiciju Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda Vrbas-Kula vrednu 23,6 miliona evra, EU podržala je donacijom od 15 miliona. Završetak radova, nakon više probijenih rokova, očekuje se u dru-goj polovini ove godine. Opština Kula koja je na početku realizacije projekta trebalo da “učestvuje” sa otpadnim komunalnim vodama i industrijskim otpadom fabrika Eterna i Istra, početak rada postrojenja čeka sa 11.000 ekvivalentom stanovnika korisnika kanalizacije. Fabrike planirane kao korisnici zatvorile su svoje kapije pre više godine. Slavka Kočonda, predstavnica opštine Kula u timu za implementaciju projekta, kaže da je u toku rada na ovom projektu najviše naučila o strogim procedurama EU u sprovođenju planiranog.

– Jednostavno, nije bilo moguće da usred reali-zacije menjamo plan u skladu sa situacijom na terenu. Kapacitet postrojenja je planiran na 120.000 ES i nis-mo mogli to da smanjimo, jer su neke fabrike prestale sa radom. S druge strane, ispunili smo zadati kapacitet kada su u pitanju komunalne otpadne vode. Svi koji su učestvovali na ovom projektu naučili su tešku lekciju da EU ne poznaje improvizacije i naše “lako ćemo” – ob-jašnjava Kočonda.

Malim koracima napred

Birokratska pedantnost koja često izaziva frustraci-ju i otklon prema traženju podrške iz EU fondova preva-zilazi se malim koracima, usvajanjem znanja i usklađivanjem procedura.

– Primera radi, nismo imali iskustva sa procedurama oko sprovođenja javnih nabavki u skladu sa evropskim regulativama, a koje se razlikuju od domaćih procedura. Mislim da to često predstavlja problem i kod drugih lo-kalnih samouprava. Jedino rešenje je da se organizovano i ravnomerno unapređuju znanja i kapaciteti u svim

lokalnim samoupravama, bilo razmenom iskustvama ili edukacijama koje će se organizovati. U našem slučaju, tražili smo savete, angažovali stručna lica i učili tokom procesa. Izuzetno nam je bila korisna saradnja sa iskus-nijim partnerima iz Hrvatske i NALED-om jer smo stekli iskustvo koje će nam biti dragoceno u nekim većim in-frastrukturnim projektima. Naučili smo da je od izuzetne važnosti imati spreman projekat i prateću dokumentaciju pre objavljivanja konkursa – objašnjava Velibor Milojičić dodajući da je za lokalnu samoupravu od izuzetne važ-nosti edukacija zaposlenih na sprovođenju projekta.

Šta kaže civilni sektor

Upravo, znanje i kompetencije zaposlenih u upra-vi koji pišu i sprovode projekte podržane od strane EU pod najvećom su sumnjom predstavnika civilnog sek-tora. Predstavnici udruženja građana nezadovoljni su i nedostatkom informacija o aktuelnim konkursima i sa-radnjom sa lokalnom samoupravom i drugim državnim organima.

– Primorani smo da uspostavljamo sopstvene me-tode informisanja kada su u pitanju konkursi iz domaćih fondova, a imamo osnova da sumnjamo i da je politička podobnost često važnija od kvaliteta projekta. S druge strane, ne postoji podrška države u vidu blagovremenog informisanja, pa i edukacije u pisanju projekata, spro-vođenja itd. koja bi nam pomogla da dođemo do podrš-ke iz EU fondova. Kao da je interes države da sama koristi i kontroliše mogućnosti fondove – kaže dr Ljiljana Sokolova, predsednica upravnog odbora UG “Zeleni prs-ten” iz Ruskog Krstura.

I Ivana Dudaš, predsednica Turističkog udruženja “Ruski Krstur” smatra da su civilna društva prepuštena samoedukaciji kada je u pitanju konkurisanje prema EU fondovima.

– Lokalna samouprava bi trebalo da prepozna i svoj interes u formiranju malih timova za pisanje proje-kata u svakom naseljenom mestu. Ruski Krstur ima po-tencijal za tako nešto u mladim ljudima koji ovde žive i znaju potrebe i probleme svoje sredine. Imaju i znanja i volje. Nažalost, lokalna vlast nema sluha za tako nešto – smatra Dudaševa. Ona veruje da je civilni sektor, naročito udruženja sa tradicijom, pouzdaniji partner od lokalne samouprave u kojoj često, zbog promene vlasti, dolazi do diskontituiteta. – Nisu retke situacije da se u toku sprovođenja jednog projekta promeni vlast, pa se smenjuju ljudi koji sprovode projekat, dovode partijski kadrovi, itd. Mislim da je to, kada su u pitanju procedu-re EU – neozbiljno i nedopustivo – kaže nama Dudaš.

RANKA IVANOSKA


MALI IĐOŠ: KAPACITET OD 20 REČI

Kao jedna od najmanje razvijenih opština u Vo-jvodini, Mali Iđoš je koliko-toliko imao sreće sa evropskim donacijama od 2007. godine do da-

nas. Pogotovo ako se uzme u obzir činjenica koliko su pažnje posvetili našem istraživanju, prezentujući na taj način svoj stav o strateškom planiranju i projektnom razmišljanju. Ako su se slično ophodili i prema svojim evropskim projektima, zaista je sreća što su i ove koje smo sa mukom evidentirali uspeli da “dobiju” i realizuju.

Odgovarajući na 26 pitanja upućena na adrese svih opština u Vojvodini u okviru projekta “Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata od strane EU”, u lokalnoj samoupravi Mali Iđoš odgovorili su delimično, koristeći jedva 20 reči. Na većinu pitanja predstavnici ove vojvođanske varoši nisu ni trošili reči, pa su pita nja kao što su: „Koje primere dobre prakse možete istaći kao polazište za buduće projekte?” i “Šta biste predložili kako bi se unapredili uslovi za realizaciju projekata koje finansira EU” – ostala bez odgovora. Na pitanje “Da li su prevaziđeni problemi tokom sprovođenja projekata i kako?” – odgovoreno je prostim “jeste”. Zanimljivo, jedina pitanja na koja su u opštini Mali Iđoš odgovorili koristeći više od jedne reči jesu ona koja se odnose na specifične probleme pri realizaciji EU projekata i prepo-ruke za njihovo prevazilaženje. “Preveliku administra-ciju” smatraju iđoški čelnici problemom, a kao rešenje predlažu “manju administraciju”.

U ovoj lokalnoj samoupravi kažu da su u periodu od 2007. do 2013. godine od EU fondova dobili novac za dva projekta koja su naveli skraćenicama InnoInfo i Honey and Cherry.

Savladavanje granica i biznis-znanja

Pun naziv projekta „Innoinfo“, koji je, na različite načine, već uspešno primenjen u više zemalja Evropske unije glasi: „Inovacije u uklanjanju prepreka u protoku poslovnih informacija između Srbije i Mađarske“. Opšti-na Mali Iđoš bila je u ovom projektu, realizovanom u pe-riodu 2011-2012, partner Mađarsko-srpskoj trgovinskoj i privrednoj komori sa sedištem u Segedinu. Projekat je imao za cilj da dvanaest preduzetnika iz Malog Iđoša dobije šansu da usavrši svoja informatička i poslovna zna-nja. – U zgradi Regionalnog centra poslovnog centra čija je adaptacija i opremanje finansirano novcem iz EU dona-cije, preduzetnici će proći kroz obuku i steći EBCL (Evrop-ska licenca poslovne kompetencije) sertifikat – najavljeno je u prezentaciji predstavnika opštine.

Gotovo tri godine kasnije, na internet prezentaciji Mađarsko-srpske trgovinske i privredne komore ne može se zaključiti kakav je uspeh imao ovaj projekat prekogra-nične saradnje sa Srbijom koji je EU podržala sa više od 124 hiljade evra. Stranica završne konferencije projekta je prazna, a na portalu innoinfo.eu pokrenutom januara 2012. godine, mogućnost registracije preduzeća iz Srbi-je, što je navedeno kao jedan od ciljeva projekta, ne postoji. S druge strane, ovu mogućnost poslovnog pove-zivanja koji ima za cilj da podstakne slobodno kretanje kapitala u državama susedima i otvaranje novih radnih mesta koriste osim Mađarske, i preduzetnici iz Slovačke i Rumunije koje su takođe u parnerstvu realizovale isti projekat. Na sajtu keep.eu koji prati realizaciju projekata finansiranih iz EU fondova među ostvarenim ciljevima projekta završenog pre gotovo dve godine stoji da su u toku projekta održane obuke, kao i da je snimljen doku-mentarni film o projektu i promotivni video materijal u trajanju od minuta.

Med i višnje

U projektu „Honey and cherry“ (“Jačanje zajedničkog kulturnog nasleđa i kulinarske tradicije kao i osnaživanje proizvodnje voća i pčelarstva u pograničnom regionu”) u prekograničnoj saradnji sa opštinom Mali Iđoš udružile su se opštine iz Mađarske – Morigat i Sank. Tradicija uzgoja poznate „feketićke višnje“ i razvi-jeno pčelarstvo povezalo je maloiđoško naselje Feketić sa srodnim opštinama iz susedne države kao deo zajed-ničkog nasleđa. Tokom 2013. godine realizovan je pro-jekat sa ciljem da poveže uzgajivače voća i pčela iz dve države u razmeni iskustva, unapredi i promoviše proiz-vodnjua, a koji je Evropska unija iz IPA fonda podržala sa preko 250 hiljada evra.

Na zvaničnoj prezentaciji opštine Mali Iđoš u ves-ti o završnoj konferenciji projekta stoji da je „u okviru Mađarska-Srbija-IPA programa prekogranične saradnje, 30. decembra 2013. godine u Domu kulture i u Zavičaj-nom muzeju održana završna manifestacija programa ostvarenog u Feketiću“, kao i da je „posle prezentacije rezultata programa izvršeno je svečano otvaranje etno- -muzeja u Feketiću i putujuće izložbe pod nazivom Med i čovek“. Na sajtu lokalne samouprave nisu objavljeni rezultati ovog projekta, ali je uspeh, između ostalog, potvrđen krajem maja ove godine u Novom Kneževcu, gde su održani tradicionalni Dani evroregije Dunav-Kriš--Moriš-Tisa (DKMT) i gde se projekat „Med i višnja“ na-


šao među četiri najbolja primera prekogranične saradnje. Kako je tom prilikom istakao Titu Božin, predsednik skupštine Dunav-Kriš-Moriš-Tisa, Srbija u narednom pe-riodu može da računa na 150 miliona evra iz EU fondo-va kada je upitanju saradnja sa evropskim susedima iz Mađarske i Rumunije.

ARO-MI recept za EU fondove

Uspeh u prekograničnoj saradnji i donacijama iz fondova EU, ali i pojedinačnih evropskih zemalja – u opštini Mali Iđoš ostvaren je zahvaljujući osnivanju ne-vladine organizacije ARO-MI (Asocijacija za razvoj opštine Mali Iđoš). Ova organizacija je ustanovljena još 2005. godine sa ciljem da poveže 27 lokalnih organizacija sa lokalnom samoupravom i poboljša protok informacija i izradu projekata usmerenih na dobijanje donacija iz ev-ropskih fondova. Nije jasno kakvi su odnosi između lokalne samouprave i ove NVO, koja delimično obavlja i poslove kojima se u drugim samoupravama bavi KLER (Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj) i čije je osniva-nje opština na neki način i inicirala.

ARO-MI je već tokom 2006. godine realizovao četiri samostalna projekta u oblasti edukacija, nabavke opre-me i tolerancije podržane od domaćih i stranih izvora, a 2007. godine i prvi prekogranični projekat u partnerstvu sa Univerzitetom u Segedinu koji je podržan sredstvima iz IPA fonda – „Razvoj lokalne zajednice uz mogućnost alternativnih prihoda“.

Tokom 2008. godine ARO-MI je autor projekta „Razvoj seoskog turizma u opštini Mali Iđoš, u dolini Telečke“, realizovanog 2009. u okviru prekogranične sarad-

nje sa Mađarskom. Na sajtu maloiđoške turističke orga-nizacije koju je osnovala lokalna skupština navodi se da je, u okviru ovog projekta, Mali Iđoš dobio opremu za kancelarije Turističke organizacije, ali i dokument u vidu trogodišnje Strategije razvoja seoskog turizma. U ovoj opštini je, zahvaljujući ovom projektu, unapređena po-stojeća ponuda seoskog turizma. Široka lepeza privatnih vinarija, ugostiteljskih domaćinstava, poljoprivrednih gazdinstava i salaša postala je organizovana i vidljiva na internetu, a udruženja građana nastavila su samostalno saradnju sa susedima.

Tako je 2014. godine Forum žena Mali Iđoš kao partner Asocijacije seoskih domaćinstava Dunav-Tisa realizovao projekat unapređenja turističke ponude koji je iz IPA fonda prekogranične saradnje EU pomogla sa preko 65 hiljada evra.

Asocijacija za razvoj opštine Mali Iđoš je takođe bila nosilac dvociklusnog projekta LIM i LIM 2- „Internacionalne umetničke radionice-internacionalni dijalog“, koji je iz IPA fonda podržan sa ukupno više od 185 hilja-da evra. U saradnji sa mađarskom umetničkom fonda-cijom „Rainbow“,tokom dve godine organizovan je niz umetničkih radionica namenjenih mladima od 13 do 18 godina iz Srbije i Mađarske sa ciljem prevazilaženja jezičke barijere kroz kreativno izražavanje.

Na kraju prve decenije postojanja, ova organizacija može se pohvaliti nizom uspešnih projekata podržanih od strane domaćih državnih institucija, ali i inostranih fondacija. Sumirajući rezultate, „pripremu građana za raspoložive izvore tokom perioda priključenja EU“, kao jedan od ciljeva koje su sebi zadali 2005. godine, mogu smatrati dobro obavljenim poslom.

RANKA IVANOSKA


NOVA CRNJA: „NEKE PARE STIŽU I DO NAS“

Koliko projekti, naročito evropski, prekogranični, mogu da promene život ljudi u jednoj vojvođanskoj opštini, kolika je spremnost lokalnih samouprava

da se prilagode zahtevima koje donator postavlja pred njih i šta mogu da urade sa sasvim konkretnim živim nov-cem koji svaki od ovih poduhvata nosi sa sobom? Nema opštine koja ne bi mogla da sprovodi evropske projek-te, kao partner ili nosilac, a to pokazuju i dosadašnja iskustva – nije od značaja koliko stanovnika opština ima i na kolikoj teritoriji se prostire. Postoji jedan preduslov: lokalna samouprava mora da shvati koliko su projekti značajni i šta znači projektno poimanje razvoja.

Nova Crnja, sa 10.272 stanovnika, a taj broj je u stalnom opadanju, te ga treba uzeti s rezervom, s na-talitetom MINUS 12,6 promila i svakodnevnim odselja-vanjem celih porodica u potrazi za poslom, uspešno je realizovala dva IPA projekta. Jedan je posvećen inkluziji Roma kroz osnivanje mreže kancelarija, a drugi, pod na-zivom “Uključi se i brini”, namenjen je deci sa invaliditetom ili MNRO. Jedan NON-EU projekat je finansiran blagodareći donaciji ambasade Kraljevine Norveške, a on je namenjen mapiranju socijalno ugroženog stanov-ništva i njegovoj radnoj aktivaciji. Potonji projekat je na-stavljen i posle formalnog završetka, februara 2015. go-dine, sa tendencijom da preraste u dobru praksu.

– Mi nemamo ljude koji bi mogli da iznesu IPA pro-jekat od početka do kraja – nemamo stručnjake koji se bave projektima. Da privučemo nekog iz većih opština – teško, naročito ako nemamo mogućnosti da ih platimo. Naša lokalna samouprava ima manje radnika nego što je previđeno Zakonom, a sa našim malim kapacitetima ne možemo da predfinansiramo projekte, što se traži u sve većem broju projekata i, kad smo imali problema s procedurom i kašnjenje u IPA projektu, povećali smo napore, pa smo do kraja imali odličan rezultat – kaže Goran Lakić, lice zaduženo za projekte u SO Nova Crnja. Lakić je inače “poreklom” iz nevladinog sektora.

Osam puta uvećana imovina

– Na ovoj funkciji sam od 2008. godine i za to vre-me učestvovali smo u 93 projekta, IPA, republičkih, po-krajinskih, projekata stranih ambasada… Nismo ništa odbijali, pojavljivali smo se gde god smo mogli. Preko ovih projekata u opštinu Nova Crnja ušlo mnogo novca. U odnosu na 2008. godinu, imovina Opštine uvećala se osam puta. Radili smo rekultivaciju u Radojevu i Novoj Crnji, put M 7, u radu je most Kikinda-Itebej, završen je

spomenik Dobrovoljačka kapija u Aleksandrovu, uređi-vana kanalska mreža, završen carinski terminal u Srpskoj Crnji… Kaštel u Srpskoj Crnji, koji je bio ničiji i u užas-nom stanju, sad je javna svojina opštine. Kaštel je ina-če sagradio Hitlerov komandant general Nojhauzen, od 1942. do 1944. godine, a u podrumu su skladištena ote-ta umetnička dela. Posle rata je korišćen za razne svrhe, jedno vreme je radio kao ugostiteljski objekat, bio je opštepoznat, a onda ga je zahvatio trend opšte propas-ti. Doveli smo ga u stanje da opet može da se koristi. Opština je takođe uknjižila 219 hektara “ničije” zemlje koja će biti ponuđena investitorima – izjavio je Pera Mi-lankov, predsednik Opštine Nova Crnja, uz napomenu da je u planu uspostavljanje bar jedne autobuske linije na relaciji Nova Crnja-Kikinda, pošto ove dve susedne opštine nisu povezane nijednom stalnom linijom.

Šest naselja u Opštini Nova Crnja – Aleksandro-vo, Vojvoda Stepa, Nova Crnja, Radojevo, Srpska Crnja i Toba – imaju isti problem, stanovništvo je sve siromaš-njije – prave žrtve tranzicije. Nekada je izvestan broj stanovnika opštine radio u kikindskoj privredi – pa su i autobusi (fabrički, ali, malo li je) redovnije stizali, što je bilo dobro i za đake, koji putuju u Kikindu, kao i Ki-kinđane koji su dolazili da se školuju u Poljoprivrednoj školi u Srpskoj Crnji. U međuvremenu, propala je većina kikindske, kao i novocrnjanske privrede, pa su i auto-busi prestali da stižu. Međuopštinska saradnja u dobroj meri se svodi na uzajamne posete predstavnika ustano-va kulture i posetilaca manifestacija kao što su “Liparske večeri” posvećene Đuri Jakšiću u Srpskoj Crnji odnosno stanovnika novocrnjanske opštine kikindskim “Danima ludaje”. U vremenu kad jedva preživljavaju, ljudi se, ne-kako, manje zanimaju za kulturu – golo preživljavanje postalo je prioritet.

Projekat iskorenjivanja siromaštva, uz podršku Am-basade Kraljevine Norveške, uključuje opštinu Nova Cr-nja kao partnera udruženjima građana iz opština Ada i Plandište.

– Mnogo ljudi je u stanju siromaštva, a ne mogu da budu korisnici socijalne pomoći, jer imaju kuću ili jutro zemlje. Primećujem kako su nesrećni i poniženi zbog si-tuacije u kojoj su se našli – u životu su radili pošteno, ali firme u kojima su radili, propale su, i oni su se, bez ikakve svoje krivice, našli u nevolji. Bez prihoda, bez mogućnosti da se leče kad im je potrebno, nekad i bez mogućnosti da plate račune i ogrev. Zato je Opština u okviru norveškog projekta izdvojila 9 miliona dinara a, Ambasada Norveške milion dinara, da bi 498 korisnika


ove godine moglo da koristi taj novac. Ne daje im se gotovina, to nije predviđeno, nego im platimo račune, lekove, hranu preko bonova na koje mogu da pazare. Zauzvrat, a to je upravo ono što je važno u ovom pro-jektu, oni se angažuju, čiste, kose travu, rade poslove za koje su sposobni, na taj način vide da su korisni svojoj zajednici – izjavila je Lorabel Čisar, koordinatorka Kance-larije za suzbijanje siromaštva, smeštene u kancelarija-ma NSZ Nova Crnja.

„bilo kakav posao“

Pred kancelarijama čeka mala grupa sredovečnih muškaraca.

– Nisam očekivao da se u ovim godinama nađem bez dinara – ipak smo svi mi radili, privreda je radila, kakva-takva. Sad, a uskoro punim šezdesetu, ostados-mo na cedilu ja i žena. Oboje smo bez prihoda, zdravlje otišlo s godinama, a za penziju nemamo još uslova. Da nisam upao u ovu pomoć za taj projekat, ne znam kako bismo dalje. Sin je otišao u Novi Sad, tamo radi na ben-zinskoj pumpi, ne traži nam pare, ali ne može ni da nam pošalje, ode sve na stan i hranu – kaže bivši radnik uz napomenu da bi prihvatio “bilo kakav posao”, kad bi – s obzirom na godine – neko hteo da ga angažuje.

Mlađa žena parkira “stojadina” i pristaje na razgo-vor. Ističe da bi joj više značio jedan autobus koji ide do Kikinde bar dva-tri puta dnevno, pošto radi u Kikindi, u zdravstvenoj ustanovi. Kikinda i Nova Crnja udaljene su svega 26 kilometara. Ko nema svoj automobil, ne može da putuje – nema voza, nema autobusa, a bilo ih je ne-kada. Ko ima svoj automobil, obično poveze još nekoga.

Nova Crnja gravitira Zrenjaninu iako je Kikinda bliže, ima nekoliko srednjih škola i bolnicu koja je stanovništvu bli-ža od zrenjaninske.

Na pitanje koliko znaju o projektima u koje im je uključena opština, upitani obično slegnu ramenima.

– Malo je predsednika opština koji su odgovorni kao naš. On se zaista bavi svim tim projektima i svi oko njega, nešto se radi u našoj opštini. Ja se u te projekte ne razumem, druge sam struke, ali vidim da neke pare stižu i kod nas, u ovu našu opštinu koju kao da je i bog zaboravio, gradi se nešto, evo promenjeni su i prozori na javnim zgradama u Srpskoj Crnji, odakle sam. Radim u Zrenjaninu, dolazim ovamo samo da obiđem roditelje, nekako mi se čini da u ovoj opštoj propasti ipak nismo sasvim potonuli na dno. I naš granični prelaz mislim da će biti sve atraktivniji jer Rumunija traži radnu snagu i odavde – izjavio je Dragan M, privatni preduzetnik.

Kao veliki izazov ljudi pominju teška vremena, pro-menu prilika u društvu i snalaženje u okolnostima na koje nisu navikli. Ana F, penzionerka, s malom penzijom, kako je naglasila, ističe da se ljudi “otimaju, rade sve što znaju, gaje u bašti što im je potrebno da ne bi morali da kupuju”. Ona se divi radovima subotičkih slamarki, koje je videla na raznim smotrama stvaralaštva i veruje da bi tradicionalni ručni radovi ovog kraja – koje još samo poneka starija žena zna – mogli da budu zanimljivi mla-đim ljudima i mogućim turistima.

Ideja ne manjka, a učešće u projektima trebalo bi da postane svakodnevni deo posla lokalnih samoupra-va. Čini se da bi Nova Crnja imala mnogo šta da ponudi donatorima i investitorima.



NOVI BEČEJ: STRATEŠKIM PLANIRANJEM DO PROJEKATA

Novobečejci kažu da su pioniri u pisanju projekata u ovom delu Vojvodine. U Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj u Novom Bečeju zaposleno je

osam osoba, dovoljno kompetentnih da bez veće muke pišu projekte, konkurišu i dobijaju novac, ali i učestvuju u njihovoj realizaciji. U periodu od 2007. do 2013. go-dine na teritoriji Opštine Novi Bečej realizovano je šest projekata finansiranih iz fondova Evropske unije.

Novi Bečej je tako dobio Strategiju održivog razvoja opštine i Akcioni plan koji je prati, a koji su bili validni do prošle godine, kada ih je zamenila nova strategija. Na internet stranici opštine dostupan je i Geografski infor-macioni sistem, izrađen u okviru projekta „Razvoj Geografskog informacionog sistema (GIS)“, a koji predstavl-ja mapu turističkih objekata i poljoprivrednog zemljišta sa opisima lokacija i detaljima o njima. Kako kaže direk-tor KLER-a Novog Bečeja Saša Dujin, projekat je u prvoj fazi bio usmeren na turizam, a onda i na poljoprivredu, a u trećoj fazi trebalo je da se popiše saobraćajna, ener-getska i komunalnu infrastruktura, ali osoba koja je to radila više nije angažovana, te sada to ide sporije.

Nema industrije, nema problema

Kako je zakonom propisano da svaka lokalna sa-mouprava treba da ima Program zaštite životne sredine, tako su je u Novom Bečeju izradili zaposleni u Kan-celariji za lokalni ekonomski razvoj. Program je izrađen za period 2015-2025. godine.

– Sve ostale opštine već su imale Program sem nas, pa smo uz pomoć Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) dobili ne novac već tehničku poršku. Međutim, kod nas je specifično to što je cilj ovog programa da se sa-čuva životna sredina, a mi u tom domenu nemamo velikih problema jer nemamo industriju – objašnjava Dujin.

Kroz program prekogranične saradnje opština Novi Bečej zajedno sa partnerima iz Rumunije učestvovala je u projektu „Unapređenje turističke ponude u opštini Novi bečej“, a rezultat projekta vidi se na fasadama ne-koliko objekata koje su uređene kao doprinos turističkoj ponudi. Radi se o šest objekata u tri ambijentalne celine: Šlezingerova palata, Tursko-bečejska štedionica i zgrada Gimnazije – bivši Harkovski institut, koje se nalaze u cent-ru Novog Bečeja, kao i Glavaševa kuća i Stara vranjevačka opština u centru dela Novog Bečeja koji se zove Vranje-vo i deo ambijentalne celine grofovskog dvorca porodice Karačonji, Kotarka, u kojoj je smešten Zavičajni muzej u Novom Miloševu. Uz to, organizovane su i kraće obuke

za radnike u turizmu. Još jedno od prekograničnih part-nerstava opština je ostvarila sa Mađarskom u projektu „Otkrivanje našeg zaboravljenog kulturnog i prirodnog nasleđa u mađarsko-srpskom pograničnom regionu“.

– Ovaj projekat je više naučno- istraživački i rezul-tirao je studijama koje su obuhvatale kvalitet vode, te istraživanje strukture biljnog i životinjskog sveta u Spe-cijalnom rezervatu prirode Slano Kopovo. Uz to, želeli smo da promovišemo Slano Kopovo kao turistički po-tencijal i da se vidi kuda naginju turisti i koji su turistički potencijali opštine. Iako je taj projekat više naučni ipak se ispostavilo da je povećana poseta i interesovanje ljudi za Slano Kopovo – objašnjava stručna saradnica za upravljanje projektima u KLER-u Jovana Vokić.

Obrazovanjem do lakšeg zapošljavanja

Opština je učestvovala i u projektu „Obrazovanjem do lakšeg zapošljavanja“, koji finansiraju Evropska uni-ja i Austrijska razvojna agencija, u okviru IPA programa Socijalno-ekonomski razvoj dunavske regije u Srbiji. Iz ovog projekta nastao je Regionalni edukativni centar banat, ustanova koja je namenjena doškolovavanju i prekvalifikaciji nezaposlenih kako bi se povećale mogu-ćnosti zapošljavanja, a radna snaga prilagodila potreba-ma tržišta rada.

Kroz program „Evropa za građane“ opština je učestvovala i u projektu „Konkurentnost i razvoj poljoprivrede u Evropi kroz saradnju i razmenu dobrih praksi između gradova GROW EU“. Na ovaj način Novi Bečej povezao se na polju rasta i razvoja poljoprivrede u Ev-ropskoj zajednici sa gradom, nosiocem projekta, Buze-tom u Hrvatskoj, kao i sa partnerskim gradovima Kvatro Kastela u Italiji i Koper u Sloveniji.

Saša Dujin kaže da bi ovaj spisak projekata bio i duži da je opština negovala kadrove za pisanje i realizaciju EU projekata, jer KLER nastaje tek 28. februara 2013. godine. Do tada nije bilo dovoljno ljudi koji bi se time bavili, a sada u Kancelariji rade osobe koje su spe-cijalizovane za kulturu, sport, projekte u domenu soci-jalnih usluga…

– Upravo zbog toga nije bilo situacije da smo kon-kurisali i dobili novac, a da nismo realizovali projekte. Dešava se da neki prosto ne budu prihvaćeni, mada smo za ono što smo do sada radili, dobili pohvale, stoga i dobijamo projekte u skoro svim Exchange programima. Taj program je poseban, jer ako jednom ne uradimo dobro, više i ne daju novac – kaže Dujin.


bez planiranja nema ni projekata

Pri realizaciji projekata u Opštini Novi Bečej jav ljaju se tri osnovna problema: odsustvo planiranja projekata i samim tim neopredeljenost budžetskog novca za predfinansiranje i sufinansiranje projekata, kao i nepoznavanje procedura javnih nabavki po propisima Evropske unije.

– Donosioci odluka u opštini ne shvataju važnost kontinuiteta za bilo kakvo planiranje, jer kada nemaš planiranje, jako je teško raditi projekte. Evo sada da nas pitaš koje donatore da tražimo, mi nemamo od-govor, jer imamo jednu ideju za pisanje projekata, s druge strane moramo da gledamo Strategiju lokalnog ekonomskog razvoja koja propisuje prioritete, a u koli-ziji smo i sa donosiocima odluka, koji imaju treću viziju. Oni se često rukovode modernošću, aktuelnošću. Čuju da je nešto „in“, pa hoće da pišemo takve projekte. Mi se zovemo Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, a razvoj podrazumeva dugoročno planiranje. Ako „utrči“ neki konkurs za popravku fasade, mi to već znamo i ima-mo predviđeno dugoročno održavanje objekata i to nije problem, no ako zacrtamo da nam je turizam osnovna delatnost, a onda se kroz četiri godine okrenemo poljo-privredi, pa onda kroz četiri proizvodnji gvožđa… E, tu se gubi kompas. Pritom, nažalost, kada sagledamo realnu situaciju, pre svega nemamo kadar za sve to. Veliko je nepoznavanje ovog segmenta kod donosioca odluka, a i oni se menjaju na svake četiri godine, od izbora do izbo-ra. I ako ostanu u politici i istoj političkoj opciji, onda su na nekoj drugoj poziciji tako da se tu javlja diskontinuitet – objašnjava Dujin.

Ovaj problem direktno uzrokuje i drugi – opštinska vlast ne predviđa budžetske izdatke za predfinansira-nje projekata. Jovana Vokić kaže da nije svima jasno da mnogi projekti podrazumevaju predfinansiranje i čeka-nje da se novac kasnije vrati.

– To znači da bi trebalo da podrazumevate i da isplanirate da ta sredstva negde postoje u budže-tu, jer vam niko neće vratiti pare koje niste potrošili i opravdali. Uvek možete da se oslonite delom na Po-krajinski sekretarijat za finansije, ali i oni doniraju novac uglavnom kada vi već potrošite najveći deo sredstava. To ima veze sa strateškim planiranjem. Ako isplanirate da će to biti turizam ili poljoprivreda i dobro znate da će sledeće godine biti konkursi i dobro isplanirate rezervu, onda je to u redu. E to se često ne dešava – kaže Vokić, a u prilog ovoj činjenici Dujin dodaje informaciju da je za doprinose projektima Opština za ovu godinu predvidela pet miliona dinara, koji su potrošeni u jednom projektu, te sada „smišljaju kako finansirati druge“.

Javne nabavke – količina papira

Javne nabavke ključne su za realizaciju projekata, a one se u slučajevima EU projekata rade po takozva-nim PRAG procedurama, koje se razlikuju od procedura ustanovljenih našim Zakonom o javnim nabavkama, te ih često ne poznaju oni koji se time bave po našem za-konodavstvu.

– Javne nabavke su veliki problem, uslovno rečeno kadrovski, i kod ponuđača i kod nas koji ih raspisujemo. Ljudi ne vladaju time, ne zato što neće nego što nisu upoznati. Drugo, oni koji su ponuđači isto imaju pro-blem i pomalo se plaše javnih nabavki koje su često pisane na engleskom, pa nas pitaju da li možemo da im pošaljemo na srpskom. Kada mi kažemo da ne možemo, jer tako mora i tako iziskuje procedura, onda oni odusta-nu. Plaše se količine papira – kaže Jovana Vokić.

Suočavajući se sa pomenutim problemima, zapo-sleni u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj našli su i svoje načine da ih prevaziđu, pre svega uz parolu „snađi se/uradi sam“. Tako su, apropo kadrovskih problema, u smislu nepoznavanja procedura i pravila pri sprovođe-nju i pisanju projekata, sami učili ono što im je bilo po-trebno. Neki od zaposlenih u KLER-u sertifikovani su za javne nabavke po PRAG proceduri, a ima i onih koji su sertifikovani za pisanje programskog budžeta, od strane Ministarstva finansija.

Predfinansiranje i planiranje budžeta

Što se tiče predfinansiranja, Jovana Vokić kaže da je do sada predsednik opštine imao razumevanja i uspevali su da reše ovaj problem, bilo je sredstava, ali zato što je jedan projekat bio najavljen u prethodnoj godini, pa su uspeli da prebace novac u sledeću budžetsku godinu.

Kada govori o kadrovima i opštinarima, Saša Dujin navodi da se većina realizovanih projekata suštinski ba-vila raznim dokumentima i strategijama, pa su problem sa nedostatkom ljudi prevazilazili tako što su ubedili, kako kaže, više nivoe da spuste operativce na niže nivoe pa su sa njima radili.

– Nekako smo uspevali da se sporazumemo sa do-nosiocima odluka da nam daju dopust da sarađujemo sa njihovim zaposlenima. Tako se prevazilazi problem, bar kada se radi o izradi strateških dokumenata, jer mi nemamo mnogo infrastrukturnih projekata i to ako ima, bude domaće finansiranje, a ne iz EU fondova – kaže Dujin i u polušaljivom tonu dodaje: – Mi kao KLER ima-mo internu „mini-strategiju” našeg poslovanja. Imamo uočen problem – komunikacija sa donosiocima odluka i imamo čitav niz mera koje proizilaze iz toga. Mi smo


pravili strategije odnosa sa svakim donosiocem odluka, gledali ko s kim može i kako može, ne hijerarhijski, nego malo i kafanski i partijski, i tako smo do njih dolazili. Zna-mo im slabe tačke, ali sad me već brine to što je ovo zadnja godina lokalnog parlamenta jer izbori će uskoro. Moramo napraviti novu strategiju odnosno moraćemo da apdejtujemo postojeću – kaže on.

Šta kažu građani

Građani Novog Bečeja uglavnom, kao i većina onih koji nemaju direktne „insajderske“ veze sa EU projekti-ma, ne mare mnogo ko je šta finansirao i kako, već gle-daju rezultate koji, ukoliko su očigledni, poput obnove fasade ili uređenja centra grada, još i komentarišu. Za druge projekte, poput onih koji se tiču izrade dokumenata, strategija i analiza, nisu mnogo zainteresovani.

– Ljudima je jasno o čemu se radi kada je rezul-tat nešto opipljivo, a za projekte koji se bave promenom svesti, uslova življenja i podizanjem standarda, kažu da nemaju mnogo smisla. Često termin „strategija“ nije nikome jasan i većina smatra da je to nepotreban papir koji se radi zato što je to donator tražio. Kako sad objas-niti da iza toga stoji neki rad ili resursi, bilo ljudski, bilo tehnički – kaže Jovana Vokić.

Saša Dujin dodaje da ljudi još ne shvataju šta su projekti, pogotovo oni koji se bave građevinskom stru-kom – inženjeri, arhitekte, građevinci.

– Oni to ne priznaju i imaju otpor u 90 odsto slu-čajeva. Za njih je projekat ono što oni nacrtaju, a ovo je, oni tako nas čak i zovu, popunjavači formulara, a ne projekt menadžeri – kaže Dujin.

Kada se govori o vidljivosti projekata, kako se ma-hom radi o dokumentima, nije nešto što, ionako malob-rojni lokalni mediji stavljaju kao udarnu vest. Međutim, ono što može da doprinese boljem upoznavanju javnos-ti s projektima i omogući direkno učešće i uticaj građana

su javne rasprave koje se, naročito kada se radi o doku-mentima, po zakonu moraju raspisati. No, upravo tu se vidi nezainteresovanost građana.

– Mi redovno najavljujemo javne rasprave, među-tim vrlo malo ljudi ili skoro niko ne dođe. Imali smo javnu raspravu pre mesec dana za Program zaštite životne sredine koji je usvojen ali niko se nije pojavio. Pitanje je da li ljudi shvataju o čemu se tu radi. To je projekat, vi-dljivost bi između ostalog trebalo da bude obezbeđena, i tako. Imali smo nekoliko komentara dok je stajalo na javnom uvidu kada su ljudi mogli da komentarišu. To je pitanje interesovanja: šta vas dotiče, a šta ne. Čini se da ih zaštita životne sredine ne dotiče – kaže Jovana Vokić.

U novobečejskoim KLER-u trenutno izrađuju strategiju za Rome, strategiju ruralnog razvoja i strategiju kapitalnih investicija, odnosno akcioni plan kapitalnih investicija, a u planu su i strategije u kulturi, sportu… Kako kažu naši sagovornici, namera je da na konkurse šalju projekte koji se bave mešavinom turizma i zaštiće-nih područja, poput onog koji se bavio Slanim Kopovom. Sličan projekat trebalo bi da se bavi Starom Tisom, i to bi bio regionalni projekat u kom učestvuju Bečej, Novi Be-čej i Žabalj, jer je rukavac Stare Tise park prirode koji za-hvata teritorije ovih opština. U planu je i projekat koji bi se bavio dvorcima raštrkanim po Vojvodini, ali su u ve-oma lošem stanju. Pripremljen je i projekat za izgradnju i završetak opremanja industrijskih zona koje su već de-finisane prostorno-tehničkom dokumentacijom, a zna-čajne su za privlačenje investitora. Za nekoliko projekata čekaju odgovor komisije, a jedan od njih je i formiranje kluba za decu s poremećajima u ponašanju. Kako su ob-jasnili u KLER-u, ovakav klub definisan je zakonom kao socijalna usluga, ali kako kod nas nema ko da obezbedi novac za to, obratili su se jednom od evropskih fondova.

JOVANA ZDJElAREVIć


NOVI KNEŽEVAC: BICIKLIMA U EVROPU

Teritorija opštine Novi Kneževac zahvata krajnji severoistočni deo Vojvodine i najseverniji deo Banata, ukupne površine 305 kilometara kvadrat-

nih. Severnu granicu opštinske teritorije, u dužini od 21,2 kilometra, čini deo državne granice prema Mađarskoj. Prema istoku, dužinom od 14,9 kilometara, novokneževačka opština izlazi na državnu granicu prema Rumuniji. Zapadna granica je prirodna i nju čini deo toka reke Tise u dužini od 28,3 kilometra.

Prema podacima popisa stanovništva iz 2011. go-dine u Novom Kneževcu živi 11.269 stanovnika, prete-žno srpske i mađarske nacionalnosti.

U periodu od 2007. godine do danas u ovoj opštini je, uz pomoć sredstava EU, realizovano osam projekata. Među njima su izgradnja biciklističke staze do Segedina, izgradnja sistema kanala za odvodnjavanje, saradnja obrazovnih institucija iz Novog Kneževca i Mađar-ske, stvaranje tematske rute kulturnog nasleđa i jasne slike o kulturnim potrebama u ruralnim oblastima.

Jedan od najpoznatijih projekata te opštine, koji je sproveden zajedno sa partnerima iz Mađarske, jeste izgradnja biciklističke staze, koja povezuje Novi Kneževac i Segedin. U ciljevima projekta navodi se da će se iz-gradnjom biciklističke staze građani, koji je svakodnevno koriste, bezbednije kretati, te da se praktikuje ekološki saobraćaj, što doprinosi smanjenju zagađenja.

Korisnici staze mogu da stignu na cilj udaljen od pet do 15 kilometara bez čekanja i brže nego što je to sada slučaj, što je posebno tačno ako se u obzir uzme učestalost javnih autobusa. Staza omogućava da bicikli-zam postane deo svakodnevnih aktivnosti, ali i upozna-vanje sa kulturnim bogatstvom suseda.

U završnoj fazi

Pomoćnica predsednika opštine Novi Kneževac Čila Oroš Urban, izjavila je da je ovaj projekat, započet 2009. godine, važan i za mađarsku i za našu stranu, ne samo zbog infrastrukture, već i zbog toga što biciklističkom sta-zom prolaze ljudi. – Dolaze iz Mađarske kod nas u Kne-ževac na razne manifestacije i biciklističke ture koje or-ganizujemo, a isto tako i mi idemo kod njih i na taj način se zbližavaju ljudi. Od 2010. godine saradnja nam je jako dobra, eto već četiri godine, stvarno jako lepo – izjavila je Oroš Urban krajem prošle godine novinarima.

Ceo projekat izgradnje biciklističke staze, koji obuhvata tri faze, vredan je oko 1,5 miliona eura. Staza je u Segedinu završena i uveliko se koristi, dok je proje-

kat u Srbiji ušao u završnu fazu. – U trećoj fazi, koja se trenutno izvodi, pravi se deo staze koja će ići do Srpskog Krstura, naselja kod graničnog prelaza Đala – objasnila je pomoćnica predsednika opštine Novi Kneževac. Pre-ma njenim rečima, ovaj projekat je doprineo i poboljša-nju turističke situacije u opštini.

Atmosferska kanalizacija

Još jedan od projekata, koji je realizovan zajedno sa partnerom iz Mađarske, omogućio je izgradnju siste-ma kanala, koji odvode podzemne i atmosferske vode u okviru zajedničkog projekta izgradnje atmosferske kanalizacije opština Novi Kneževac i lokalne samouprave sa druge strane granice – Ujsentivan u Mađarskoj.

Evropska unija je finansirala izgradnju kanala u obe opštine sa 610.000 evra, a Novom Kneževcu je od te sume pripalo 194.400 evra. Kanali su građeni 15 meseci i završeni su krajem avgusta prošle godine.

Predsednik opštine Novi Kneževac Dragan Babić u izjavi novinarima rekao je da su u Novom Kneževcu ot-padne vode veoma problematične, a da je kiša pravila velike probleme zbog nedostatka kanala koji će odves-ti vodu. On je objasnio da je uz pomoć ovog projekta opština uspela da jedan dobar deo teritorije opremi kanalima. – To je toliko veliki problem da ćemo u na-rednom pozivu za korišćenje sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za prekograničnu saradnju ponovo konkurisati za novac koji nam je potreban da završimo izgradnju kanala za odvod atmosferske vode u celom gradu. Za to nam nedostaje još oko 120 miliona dinara – objasnio je Babić.

Novi Kneževac je počeo da koristi prekogranične fondove EU pre šest godina i do sada je iskoristio oko 1,5 miliona evra. Ukupna vrednost projekata je oko 5,3 miliona evra. Preostalu sumu koristili su partneri iz Ma-đarske i Rumunije.

Predsednik opštine Novi Kneževac novinarima je objasnio i da je ta opština najviše projekata uradila u saradnji sa opštinama Deska i Ujsentivan, a da je imala i projekte sa lokalnim samoupravama Tisasiget i Segedin. – Posebno ističem da su naši projekti više od 80 odsto imali izvođačke građevinske radove – dodao je Babić.

Problemi – sufinansiranje i predfinansiranje

Novi Kneževac je za očuvanje zajedničkog nasleđa i kulturnu saradnju pograničnih regiona Čongrada i se-


vernog Banata iz fondova EU dobio oko 180 hiljada evra. Ukupna vrednost projekta iznosila je oko 650.000 evra, a Novi Kneževac je svoj deo utrošio za rekonstrukciju pravoslavne crkve, čitaonicu, nabavku bioskopske i zvučne opreme, rekonstrukciju dva dvorca, organizovanje međunarodnih kulturnih festivala i građevinsku rekonstrukciju Društvenog doma.

Predsednik opštine Novi Kneževac je ocenio da su Mađari iskoristili šansu da dođu do značajnih projekata i evropskog novca za finansiranje svojih potreba, a da je otežavajuća okolnost za opštine u Srbiji predstavljala obaveza da same obezbede 15 odsto novca za sufinansiranje takvih projekata, kao i obaveza da sa 80 odsto sredstava učestvuju u predfinansiranju.

U opštini Novi Kneževac su naveli da sve realizo-vane projekte smatraju uspešnim zbog jasnih i dugotrajnih praktičnih posledica njihove implementacije. Oni su napomenuli da su uočeni problemi – nedostatak ljudskih i finansijskih resursa za dugoročno plani-

ranje i primenu projekata. Na pitanje da li su navedeni problemi prevaziđeni, u Novom Kneževcu su istakli da se, dugoročno, problem ljudskih resursa može prevazići profesionalizacijom zaposlenog kadra u tom segmentu rada lokalne samouprave.

U toj opštini su ocenili i da bi više državne instance trebalo da pokažu veću brigu za međunarodne projekte. Oni su dodali i da je javnost upoznata sa realizacijom, te da su efekti vidljivi i transparentni, jer sam program to zahteva. Oni su poručili i da svi realizovani projekti u Novom Kneževcu predstavljaju primer dobre prakse i dobru polaznu osnovu za buduće vreme. Takođe, oni su apelovali za veća budžetska sredstva za međunarod-ne projekte.

Građani opštine Novi Kneževac sa kojima smo raz-govarali ili ne znaju koji su projekti te opštine finansirani sredstvima EU, ili, po pravilu, odgovaraju da je to izgradnja biciklističke staze.

MAJA ŽIVANOVIć


NOVI SAD: POLUMILIONSKI GRAD VAPI ZA PODRŠKOM

U Srbiji, statistika kaže, rastu samo tri najveća gra-da Beograd, Niš i glavni grad Vojvodine Novi Sad, koji danas broji oko 400.000 stanovnika. Građani

se u Novom Sadu svakodnevno žale da im je grad sve ruiniraniji, da vlada siromaštvo, ali da postoje velike potrebe kada je komunalna infrastruktura u pitanju – drumovi su prepuni rupa, a samo su zgrade u centru grada koliko-toliko umivene; neodržavane fasade se obrušavaju svakodnevno; nekad zaštićene trščare su se već davno srušile; kontejneri za đubre su sve oštećeniji i prljaviji; ambulante i bolnice kubure s medicinskom opremom; škole vape za kompjuterima i drugom opre-mom…

Nedavne, obilne majske kiše pokazale su da sistem za odvođenje atmosferskih padavina ne funkcioniše u mnogim delovima Novog Sada, a pogotovo u pri-gradskim naseljima. Padavine su najviše muka izazvale na Klisi, u Bangladešu, Kovilju, Veterniku i Futogu, ali u mnogim delovima gradskog centra.

Podrška osobama s invaliditetom, Romima, zavis-nicima, starima preko je potrebna, a novac koji se obe-zbeđuje za socijalnu zaštitu u Novom Sadu je minima-lan: na nedavno završenom konkursu samo 48 miliona dinara raspoređeno je za 76 programa. Na konkurs se prijavilo 117 udruženja i organizacija, koji su, kroz svoje programe, tražili 173 miliona dinara…

Novca za sve što bi u 21. veku bilo potrebno gotovo polumilionskom gradu – nema. Fondovi Evropske unije nude veliku mogućnost za podršku razvoju gradova u Srbiji.

Funkcionalan KlER

Od svih lokalnih samouprava u Vojvodini stiče se utisak da je Novi Sad i njegova Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KlER) u samom vrhu po osposobljenosti kada je reč o pripremi programa i aplicira nju za ko-rišćenje novca iz EU fondova. Kroz EU programe (2007-2013), Grad Novi Sad je, sa institucijama čiji je grad osni-vač, učestvovao u kandidovanju više od 30 projekata, od čega je realizovano, ili je realizacija u toku, dvadesetak projekata. U toku je realizacija pet projekata. Ukupna svota za projekte koji su podržani iz EU programa prelazi 5.000.000 evra.

Za pripremu i realizaciju projekata iz oblasti lo-kalnog ekonomskog razvoja i pružanju pomoći drugim gradskim institucijama, kako bi one samostalno pripre-male i realizovale projekte iz svojih oblasti zadužena je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER). U Kan

celariji radi deset zaposlenih, koji se osim pripremom i realizacijom projekata bave podrškom lokalnoj privred-noj zajednici i stvaranju uslova za privlačenje investicija, kao i tehničkom pripremom strateških i drugih planskih dokumenata.

Nakon odobrenja projekta, iz budžeta grada se obezbeđuje novac za predfinansiranje svim gradskim institucijama u vidu zajma, dok se sufinansiranje obezbeđuje platama zaposlenih kao imenovanih članova projektnog tima.

Potreban stručni tim na nivou države

Po rečima šefice novosadske Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Marijane Dukić Mijatović, projekti su uglavnom uspešno realizovani, ali je u toku implementacije bilo i izvesnih poteškoća:

– Problem su bili izmena i primena određenih Za-konskih propisa, koji se znatno razlikuju od prethodnih. Procedura javnih nabavki se ranije sprovodila kroz poš-tovanje EU procedura tzv. PRAG procedura, dok se sada projekti realiziju primenom Zakona o javnim nabavkama Republike Srbije. Za razliku od drugih lokalnih samou-prava, koje imaju jednu upravu, Novi Sad ima 16 grad-skih uprava, što je uzrokovalo velike napore oko uvođenja sistema vezanog za pripremu i realizaciju projekata podržanih iz EU fondova. U zavisnosti od same ideje projekta, on se realizuje preko one gradske uprave koja je zadužena za datu oblast. Ustupanje u vlasništvo, od-nosno na korišćenje dobara koji su nabavljeni iz sredsta-va donacije partnerima, odnosno učesnicima projekata, zahteva niz složenih radnji počev od dobijanja saglas-nosti za navedene aktivnosti od strane Skupštine Grada, kao najvišeg organa lokalne vlasti – kaže ona.

Marijana Dukić Mijatović smatra da bi bilo dobro da nadležni državni organi formiraju stručni tim ili institucije koji će biti zadužen za pružanje konsultantskih usluga oko specifičnih problema koji se javljaju tokom pripreme i implementacije projekata.

– Takođe, valjalo bi unaprediti i uvesti moderan pristup u pripremi i realizaciji projekata, na primer SLAP-baza kojom rukovodi SKGO – kaže Dukić Mijatović i dodaje da bi bila jako važna podrška javnom sektoru u blagovremenoj pripremi projektno-tehničke dokumentacije za kandidovanje infrastrukturnih projekata, ne bi li projekti bili spremni za kohezione i strukturne fondove EU.


Projekti novosadski

Novi Sad je od 2007. do 2013, uglavnom u saradnji sa lokalnim partnerima u regionu, kao nosilac projek-ta ili partner, realizovao sledeće projekte: „Međunarodna biciklistička ruta Dunav“ (studija izgradnje biciklističke staze od graničnog prelaza Ilok-Bačka Palanka do Novog Sada; aplikant je Vukovarsko-sri-jemska županija, a partneri su opštine Bačka Palanka, Bač i Bački Petrovac); „bolji kvalitet života kroz poboljšanje sistema palijativnog zbrinjavanja” (nosilac projekta je Dom zdravlja Osijek, a partner Dom zdra-vlja Novi Sad; kroz projekat je pružena psiho-socijalna podrška pacijentima i njihovim porodicama, kako bi se smanjio uticaj bolesti na psihološkom aspektu); „Obnovljiva energija u gradovima“ (nosilac projekta je Osijek, a partner Grad Novi Sad; cilj projekta je da se, zajedničkim radom, razmenom znanja i iskustava, formiranjem demo-učionice u Elektrotehničkoj školi ”Mihajlo Pupun”, organizovanjem radionica u 12 gra-dova Vojvodine i izradom promotivnih materijala, podigne svest o potrebi razvoja i korišćenja obnovljivih izvora energije); „Medicinska kućna nega – HOSPIS” (Novi Sad je projekat realizovao u partnerstvu sa Öle-lő Kéz Ápolási és Hospice Alapitvény iz Kečkemeta u Mađarskoj, a osnovni cilj je ukazivanje na prednosti sistema kućnog lečenja i nege); „Zaštita životne sredine i upotreba obnovljivih izvora energije za zelenu budućnost dece“ (nosilac projekta je Agencija za energetiku Novog Sada, a partner Opština Alđo, Mađarska; projekat je obrazovnog tipa i odnosi se na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost; cilj je podsticanja dece na efikasno korišćenje energije); „Usaglašene aktivnosti u vezi sa vanrednim situacijama u vodoprivredi – suše i poplave“ (JP Za-vod za izgradnju grada, Novi Sad je vodeći partner, a partneri su iz Mađarske; cilj projekta je unapređenje tehničke opreme i informativnih osnova za prevenciju i sprečavanja poplava i štete od plavljenja izliva-njem, u ekonomski i društveno zaostalim regionima ugroženim vodom); „Izgrad nja biciklističkih staza u cilju boljeg fizičkog povezivanja u okviru mađarsko-srpske prekogranične saradnje“ (nosilac projekta je JKP PUT Novi Sad, a partneri u projektu su Opština Morahalom, Mađarska, i JP Zavod za izgradnju grada Novi Sad; u našoj zemlji projekat obuhvata biciklis-tičke staze od Novog Sada do Begeča i Novi Sad-Be-očin); „Zajedničko staranje uslova za razvoj malih i srednjih preduzeća u prekograničnom regionu“ (aplikant je Grad Novi Sad, a partner na projektu je Višenamenska mikroregionalna asocijacija Kišteleka, Mađarska; cilj projekta je povećanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u regionu kroz stvaranje mogućnosti za zajednički ekonomski rast).

Osim ovih Grad Novi Sad je kao aplikant ili part-ner realizovao i projekte: „Zajednički informacioni sistem javnog prevoza kao objedinjeni model“ (cilj projekta je bio usklađivanje informacije o javnom prevozu i pružanje informacije putnicima o saobraćajnoj infrastrukturi, o redu vožnje javnog prevoza, da se omogući planiranje putovanja); „Veb portal za investitore sa GIS-om“ (GIS je sastavni deo portala koji sadrži razne informacije od značaja za investito-re: olakšice, procedure, zakone…); „E- uprava“ (krei-rani su elektronski servisi koji služe unapređenju ko

munikacije i saradnje lokalne samouprave i njenih institucija sa građanima i privredom, kao i kontroli i pojednostavljenju administrativnih procedura. U isto vreme usluge su dostupnije osobama sa invalidite-tom, siromašnim osobama); „Plasiranje municipalnih obveznica“ (na osnovu izrađene studije izvodljivosti za plasiranje municipalnih obveznica u Srbiji, aktiv-no su učestvovali u procesu podrške Gradu Novom Sadu u pripremanju i izdavanju opštinskih obveznica prvi put u Srbiji); „Upravljanje javnom imovinom“ (partneri na projektu su novosadska JKP Informatika i Opština Apatin, u saradnji sa Gradskom upravom za urbanizam i stambene poslove; projekat podrazume-va podizanje stručnih kapaciteta u oblastima upisa prava javne svojine i upravljanja, nabavku IT opre-me i softverske aplikacije za evidentiranje imovine, izradu Studije o primeni metodologije popisa i upra-vljanja imovinom za potrebe Novog Sada i organiza-ciju popisa stanova, stambenih objekata, poslovnog prostora i garaža); „Pružanje stručne podrške jedinicama lokalne samouprave u strateškom planiranju i upravljanju finansijama u okviru EU programa zaštite životne sredine“ (donošenje programa zaštite životne sredine je zakonska obaveza jedinice lokalne samouprave); „Unapređenjje prava, zapošljavanja i životnih uslova izbeglih, interno raseljenih lica u Srbiji“ (uspostavljanje tima službe pomoći u kući orga-nizovano je za 155 osoba); „Socio-ekonomski razvoj Dunavske regije u Srbiji“ (cilj projekta je jačanje konkurentnosti pčelarstva kao privredne grane u rejonu Fruške gore, posebno na povećanje tržišnog udela fruškogorskog lipovog meda, proizvoda izuzetnog kvaliteta, karakterističnog za ovo područje).

Trenutno je u toku realizacija pet projekata: „Evropa za građane“ (nosilac je Asocijacija za zaštitu život-ne sredine gradova Atine i Pireja, a u učestvuju Novi Sad, Niš, Sofija, Istočno Sarajevo, Bijeljina, Tirana i Rijeka; cilj je da se prepoznaju zajednički izazovi u ob-lasti zaštite životne sredine, razmene iskustva i pred-stave primeri dobre prakse); „Pouzdan, pametan i siguran internet za pametne gradove“ (Novi Sad jedan od partnera, a osnovna ideja projekta je da se dizajni-raju i implementiraju alati i rešenja koji bi ljudima bez dovoljno IT znanja, omogućili da naprave aplikacije i sisteme koji bi mogli biti od koristi ne samo njima već i neposrednom okruženje – zgradi u kojoj žive, ulici, komšiluku; organizovane su radionice u mesnim zajednicama); „Inovativan pristup pužanju javnih usluga kroz računarstvo u oblaku“ (planirano je po-stavljanje pilot-projekta, koji će savremenom tehnolo-gijom i preko mobilnih telefona znatno pomoći građa-nima da reše poteškoće vezane za lokalnu administra-ciju); „Mobilnost i transport digitalnog novčanika“ (plaćanje autobuske karte i preko mobilnih telefona) i projekat „Novi koncept javne uprave zasnovane na mobilnim gradskim servisima u čijoj izradi učestvuju građani“ (realizacijom projekta unaprediće se usluge lokalne administracije kroz razvoj IT i mobilnih servi-sa koji će omogućiti građanima i sektoru privrede da zahteve sa javnim sektorom rešavaju na efikasniji na-čin. Pored Novog Sada, JKP Informatike kao partnera iz Srbije, partneri na projektu su i lokalne samouprave i institucije iz Španije, Italije i Finske).


Smanjenje izolacije

Tim novosadskog KLER-a, po rečima njegove še-fice, nema poteškoća u prepoznavanju konkursa. Ona smatra da se svaki poziv za finansijsku podršku projekti-ma, koji se objavljuje od strane različitih programa EU, raspisuje na transparentan način, a u konkursnoj doku-mentaciji su naznačene jasne propozicije koje se odno-se na pripremu i realizaciju projekata.

U dosadašnjem iskustvu Novi Sad je imao dobre rezultate u projektima iz većine društvenih oblasti, a po-sebno se ističu oni iz sfere ekonomskog razvoja, zaštite

životne sredine, energetske efikasnosti, kao i naučno--istraživački projekti, u kojima je Univerzitet u Novom Sadu ostvario velike pomake.

Marijana Dukić Mijatović smatra da bi za Novi Sad u budućnosti veoma značajno bilo da konkuriše za pro-jekte iz oblasti podsticanja preduzetništva, posebno ra-zvoja malih i srednjih preduzeća, zatim razvoja lokalnih prekograničnih tržišta. Smanjenje izolacije, kroz pobolj-šan pristup transportu, informacijama i komunikacij-skim mrežama i uslugama i prekograničnim sistemima i objektima za vodu, otpad i energiju, takođe bi bila zna-čajna oblast za razvoj Novog Sada.



ODŽACI: NA EVROPSKOM POČETKU

Prethodni projektni ciklus EU grantova, samo se neznatno osetio u opštini Odžaci. Na teritoriji ove lokalne samouprava Zapadnobačkog okru-

ga realizovan je svega jedan projekat. Učešće u ovom prekograničnom projektu nije omogućilo da zaposleni u lokalnoj samoupravi steknu makar i osnovni uvid u upravljanje zahtevnim procesima, koji omogućuju is-pravnu i uspešnu realizaciju, što bi bilo i te kako korisno, jer su Odžaci, kao jedna od opština u poslednjoj grupi razvijenosti, potencijalno izuzetno plodno tlo za implementaciju ozbiljnih prekograničnih projekata. Značajni bi bili i dobri predlozi u oblasti infrastrukture i industral-izacije, kao i zaštite životne sredine, posebno na rubo-vima specijalnog rezervata prirode.

Početnički u IPA

Prvo iskustvo sa fondovima Evropske unije opština Odžaci stekla je praktično na isteku konkursnog perioda (druga polovina 2012. godine) i to zahvaljujući Nacio-nalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, odakle je i potekao predlog prekogranične saradnje u oblasti promocije investicionih potencijala. NALED je u potpunosti kontrolisao realizaciju projekta, kako na teritoriji opšti-ne Odžaci, tako i susednoj, kulskoj opštini. Zaposleni u pojedinim odeljenjima ove dve lokalne samouprave, za-hvaljujući seriji ozbiljnih stručnih skupova, predavanja i radionica, stekli su praktična znanja u oblasti promocije investicija. Naučeno su i prikazali stranim partnerima kroz sajamske nastupe i investicione misije svojih lokal-nih samouprava. Takav nastup se posebno dobro primio u Odžacima. Prepoznali su ga inostrani ulagači, pa je u jednom delu promocija investicija doprinela uspostavl-janju saradnje sa velikim investitorima Magna sitings, Grajner pekedžing…

Zahvaljujući upravo projektnim sredstvima iz EU fondova, Opština Odžaci je uspostavila prvi kontakt sa preduzećima, koja su nedugo zatim, u samom finišu lo-kalne izborne trke 2013. godine, i svečano otvorila svoje proizvodne pogone i, što je još bitnije, danas u potpu-nosti poštuju sve ugovorne obaveze. Tako je već na pr-vom prekograničnom koraku, ispostavilo se, odžačka sa-mouprava ostvarila izuzetne rezultate, pa je prava šteta što su se ciklusu pretpristupne pomoći priključili tek na kraju. Po svemu sudeći, to se ne bi ni dogodilo da za planiranje sprovođenje i realizaciju projektnih aktivnosti nisu bili zaduženi u NAlED-u.

Evidentan nedostatak iskustva

Praktično, službe lokalne samouprave u Odžacima nisu kontrolisale nijedan segment realizacije i na taj na-čin ispustile su priliku da steknu bolji uvid u sve faze pro-jekta. Kako i sami navode, jedan od najznačajnijih pro-blema koji se tiču buduće prekogranične saradnje biće nepripremljeni zaposleni i nepostojeće iskustvo, bez obzira o kom se opštinskom odeljenju radi. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj nema kapaciteta da kvalitet-no pripremi projektnu dokumetaciju, a kao nepremos-tiva prepreka pojavljuje se još slabo znanje engleskog jezika. Nadležni u odžačkoj opštini kao potencijalne pro-bleme vide još postavljanje i razradu projektnog predlo-ga, dok bi se tokom realizacije sigurno pojavili problemi sa organizacijom javnih nabavki, tendera, ali i sa konač-nim pravdanjem sredstava.

Kad se sve uzme u obzir, može se reći da je ova lokalna samouprava potpuno nepripremljena za izazo-ve i obaveze koje nameću fondovi Evropske unije. Ipak, u Odžacima se nadaju da će u predstojećem periodu uspeti da “uhvate korak” i da će već u prvom narednom pozivu uputiti pravi predlog, kroz koji bi stekli barem minimalno iskustvo. Pored postojeće dobre volje za takav poduhvat biće im pre svega potreban dobar inostrani partner. Uporedo će morati da rade na do-datnoj edukaciji zaposlenih, ali i obezbeđivanju sopst-venih sredstava, za potrebe sufinansiranje budućih pro-jekata. Po onome što je sada moguće pronaći, učešće na međunarodnim konkursima nije planirana stavka u budžetu opštine za 2015. godinu. S druge strane, za sufinansiranje projekata u Odžacima će biti izdvojeno svega milion dinara.

Slično razmišljaju i građani

Jedna od zanimljivosti istraživanja o korišćenju EU fondova na nivou lokalne samouprave Odžaci, u anketi koju smo sproveli, jesu gotovo identični stavovi građana i nadležnih opštinskih organa. Re šavanje komunalnih problema je prioritet, bez obzira na ugao gledanja. Ta se podudarnost posebno odnosi na izgradnju vodovoda kojim bi najzad potekla zdrava pijaća voda. Samo u 2014. godini, privremena zabrana upotrebe vode iz lokalnih vodovoda bila je na snazi gotovo u svakom odžačkom naselju.


Kako rešavati prioritetne oblasti?

S obzirom na to da velika većina zaposlenih u lo-kalnoj samoupravi Odžaci do sada nije bila deo pro-jektnog tima prekograničnih projekata postavlja se pi-tanje kako graditi buduće nastupe na međunarodnim konkursima. Posmatrajući pripremljenost, Odžačani bi u svet prekogranične saradnje morali ući kao partner, i to već dobro organizovanih lokalnih samouprava. Prvi koraci uz ozbiljnog nosioca sigurno bi doprineli lakšem “stasavanju” opštine, koja po bi na osnovu potreba, novi konkursni poziv morala dočekati sa unapred pripremlje-nim prioritetima. Bez obzira na to da li se radi o malim konkursnim grantovima u oblasti održivog turizma, kul-turne saradnje ili pak sa druge strane o ozbiljnim razvoj-nim projektima, neophodno je da lokalna samouprava uradi brojne analize, te da potraži stručnu pomoć koja će moći da garantuje dobre rezultate, u kratkom roku.

Prioritet Opštine Odžaci jeste rešavanje problema vodosnabdevanja, odnosno upravljanje otpadnim vo-dama. Praktično u ovom momentu ni u jednom od naselja ne postoji zdrav izvor pijaće vode, kao ni potpuno rešen problem kanalizacije. Voda, u odžačkom, ali i se-oskim vodovodima je prepuna neprihvatljivih sastojaka, dok se sa druge strane kanalizacija po pravilu uglavnom završava u nekoj od lokalnih bara ili u sistemu kanalske mreže. Za sada samo u mislima postoji ideja o central-nom prečištaču otpadnih voda. Dovoljno razloga da već

sada u vlast u Odžacima ozbiljno predvidi naredne ko-rake. Da li su i koliko pripremljeni urbanistički planovi, koliko je javno komunalno preduzeće osposobljeno da uopšte rukovodi ovako zahtevnim poduhvatima, a po-tom i koliko je faza, a samim tim i izvora finansiranja, potrebno za potpunu realizaciju kompleksnog projekta? Kad je reč o novcu, opština mora razmišljati o tome kako osigurati sredstva za sufinansiranje u ovako skromno planiranoj lokalnoj kasi.

Poput projekta o izgradnji sistema za vodosnabde-vanje, brojne nepoznanice Odžačane ne bi mimoišle ni u suočavanju sa problemima koji postoje kod upravljanja otpadom, oporavkom velike većine saobraćajnica, ali i razvojem poljoprivrede, koja je ujedno i najozbiljniji razvojni kapacitet ovog kraja. Doduše, Opština Odžaci je jedna od retkih lokalnih sredina u Vojvodina koja je izra-dila sektorsku studiju za razvoj poljoprivrede. Uporedo sa poljoprivrednom izrađena je i studija razvoja hemijske industrije. Pozicija hemijskog sektora izgrađen je na izuzetno uspešnom povratku fabrike Hipol, kojoj je nakon prvog privatizacionog ciklusa pretila likvidacija. Novi uspon Hipola uslovio je i porast broja učenika koji upisuju Srednju hemijsku školu. Treba pomenuti da su navedene studije direktan proizvod jedinog EU projekta u kome je učestvovala Opština Odžaci.

TIVADAR FARAGO I SAVA MAJSTOROV


OPOVO: EU FONDOVIMA NEMA KO DA PIŠE

Kao sve vojvođanske opštine, i jedna od najmanjih i najnerazvijenijih među njima – Opovo, imala je pri-liku da koristi novac iz EU fondova, prevashodno za

dobro 11.000 žitelja, ali i u korist celog južnobanatskog regiona. Međutim, ako se za neku opštinu u Vojvodini može reći da je marginalizovala mogućnost da u pre-thodnih nekoliko godina uz pomoć iz evropske kase doprinese kvalitetnijem životu u lokalnoj zajednici, pa i šire, onda je to upravo Opovo, jer je iz budžetskog ciklusa 2007-2013. u kojem je EU kroz IPA fondove našoj zemlji namenila 1,4 milijardu evra – uzela tek mrvice.

Da je inertnosti u tom pogledu doprinela česta pro-mena vlasti i retrogradni ili tromi procesi kojima na raz-voj lokalne sredine utiču vlade kratkog daha, a što je bio slučaj u većini opština – nije. Opovo, naime, već deset godina vodi Milorad Soldatović, najpre kao član Pokreta Snaga Srbije, pa grupe građana nazvane po njemu, da bi i na potonjim lokalnim izborima, u koaliciji sa DS i SDPS, po treći put došao do pozicije prvog čoveka. Ako se za-nemare povremena preletanja u odborničkim klupama, smene na mestu predsednika SO, moglo bi se reći da je opovačka vlast svih tih godina funkcionisala bez većih trzavica i promena. Kako sam Soldatović kaže, njegova neideološka grupa građana usresređena isključivo na lokalnu politiku, funkcionisala je i funkcioniše dobro sa svima, ako je to u interesu sredine. Bila je kompatibilna i sa partijom Bogoljuba Karića, i sa LSV, i demokratama, nakratko i sa SZVM, a odnedavno je u većinskoj koali-ciji i SNS. Pa opet, ta podobnost “u interesu građana” nije dala rezultat kada je o privlačenju evropskih para reč te Opovčanima, za razliku od žitelja nekih drugih voj-vođanskih opština koje nisu iz ruku ispustile instrument finansijske pomoći iz EU, lokalne vlasti nisu pružile prili-ku da uvide kako taj sistem funkcioniše. Tačnije, imali su jednu, ali naš utisak posle razgovora sa predstavnicima Opštine je da je taj posao urađen jer je Opovo, zbog ge-ografskog položaja, prosto bio prirodan partner nosiocu i drugim učesnicima projekta.

Jedan projekat – Tamiš

Naime, prema podacima koje smo dobili od lokal-nog Odeljenja za privredu i finansije, Opovo je učestvo-valo projektu finansiranom iz EU budžeta 2007-2013 – “Mere za zaštitu reke Tamiš – STEP 2”, u okviru preko-granične saradnje Rumunija – Srbija. S njim se krenulo početkom 2011. a trajao je do kraja aprila 2012. Opo-vačka opština bila je partner 2 na ovom IPA projektu,

a učestvovali su i Zrenjanin, te Pančevo (nosilac) i Ka-ransebeš, s rumunske strane, koji su pripremili program mera za zaštitu ove reke. U okviru projekta u junu i julu 2011. godine organizovane su 22 akcije čišćenja Tamiša, u kojima je ukupno učestvovalo više od 860 aktivista, a prikupljeno je više od sedam tona otpada i osam tona drvnih naplavina. U Opovu je u čišćenje ove reke bilo uključeno javno preduzeće “Mladost”, koje je organizo-valo četvrtu akciju.

Ceo projekat, u sve četiri opštine, vredeo je 604.000 evra, a opovačka opština dobila je 187.672 evra za realizaciju svojih aktivnosti. Kako su nam kaza-li njeni službenici (od kojih smo informacije o jedinom projektu dobili samo zahvaljujući upornosti, i to po is-teku prvobitno dogovorenih i odlaganih rokova), ovaj posao je, osim akcije čišćenja reke i priobalja, podrazu-mevao (i to najvećim delom) i izradu projektno-tehničke dokumentacije za kanalizaciju i prečistač otpadnih voda. Za to je opredeljeno 126.280 evra, a na tende-ru je prošao novosadski “Vojvodinaprojekt”, dok je na projekat sanacije smetlišta u Opovu otišlo 24.194 evra. U sklopu projekta promovisana je i BAT tehnologija za tretman otpadnih voda, nabavljena je kompjuterska oprema za 1.720 evra, kancelarijski material za 2.000

Skadar na Debeljači

Pre četiri godine započeta je gradnja puta Opo-vo – Debeljača, uz finansijsku pomoć pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, međutim, još uvek nije završen. Najviše su time pogođeni poljopri-vrednici opovačke opštine jer do šećerane u Kova-čici mogu dobaciti pogledom ali ne i tako lako doći do nje – idu četvorostruko dužim putem. Kako smo saznali, posao je od Opova preuzela opština Kovačica i ona bi trebalo da ga završi.

Inače, iz opovačkog više nego skromnog budže-ta, planirano je da se u ovoj godini za finansira-nje projekata i investicije u oblasti poljoprivrede, vodosnabdevanja, turizma, javne rasvete, zaštite životne sredine potroši najviše – 139,2 miliona di-nara, što je 48 odsto ukupno planiranog budžeta za 2015. Za podsticaj poljoprivrede opredeljeno je 50,7 miliona dinara (18 odsto ukupno planiranog budžeta).

S tim u vezi, budžetom su opredeljena i sred-stva za sufinansiranje projekata koje budu tokom godine raspisivala ministarstva Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijati AP Vojvodine a na koje će opština aplicirati i uzeti odgovarajuće učešće u fi-nansiranju u skladu sa uslovima konkursa.


evra, a vodilo se računa i o tome da građani budu in-formisani i uključeni te je, između ostalih promotivnih aktivnosti, izrađen i postavljen bilbord i u Opovu, što je koštalo 500 evra. Tehnička dokumentacija za izgradnju kanalizacije i postrojenje za tretman otpadnih voda u Opovu, te tehnička dokumentacija za sanaciju divlje deponije su neki od očekivanih rezultata ovog projekta. Jednako važno, napravljene su uporedive studije i katastar zagađivača za deo vodotoka Tamiša kroz Rumu-niju, te paralelni programi mera za zaštitu i održivi raz-voj Tamiša u rumunskom i srpskom Potamišju. Izgradnja kanalizacije, međutim, još nije počela, jer finansijer još uvek nije nađen.

I pre, a naročito posle ovog prekograničnog pro-jekta, svim partnerima bilo je jasno da se razvoj ovog dela banata najefikasnije može odvijati kroz aktiviranje ekoloških, privrednih, turističkih, sportskih, kulturnih i drugih aktivnosti, povezanih direktno ili indirektno s Tamišom. Međutim, i pored indikatora koji su po-kazivali uspešnost “Mera za zaštitu reke Tamiš”, Opovo se nije zainteresovalo za druge evropske projekte, te je opet ostalo po strani iako, možda ne po proizvodnim ka-pacitetima, ali po geografskim, to jest turističkim i polj-oprivrednim, može ići uz rame drugim vojvođanskim opštinama. Bogatstvo rečnih tokova (29 kilometara Ta-miša), prirodna i veštačka jezera, šume, lekovito blato u naselju Baranda, reka koja je veže s Rumunijom, potpu-no su neiskorišćene prednosti ove varoši sa inače veo-ma lošim socioekonomskim pokazateljima (u ovom delu Balkana Opovo je po razvijenosti na dnu lestvice sa 340 opština). Sve su to karte na koje se moglo zaigrati i pred evropskim fondovima, ali očiglednio su i ovoj opštini boljka neizgrađeni kapaciteti i izostanak znanja i veština za planiranje i sprovođenje projekata.

Suvišna papirologija i kompetencije

U razgovoru sa predsednikom opštine Miloradom Soldatovićem saznali smo da je opštinarima u tom zah-tevnom poslu koji svakako nije lako dobiti i realizovati – prepreka složena procedura i često suvišna papirologija. Na to, ukazuje, kasni se sa vraćanjem utrošenih sredstava posle pravovremeno dostavljenih finansijskih izveštaja, što je možda i najveći problem. Pitanje je i kompetencije zaposlenih u opštinskoj upravi da spro-vedu sve što je potrebno da se projekat realizuje, a tu se kao barijera postavljaju i dokumenti pisani na en-gleskom jeziku. Opštini sa budžetom koji jedva da prela-zi 200 miliona dinara, u kojem čak nema pozicije “pod-sticaj razvoja” svakako je, uz neizgrađene kapacitete za pripremu i sprovođenje projekata, kamen spoticanja i

nepostojanje održivog sistema obezbeđivanja sredsta-va za njihovo predfinansiranje, odnosno kofinansiranje, te se ne može ni govoriti o angažovanosti eksperata sa strane, lobiranju…

Na sve to, Opovo nema kancelariju za lokalni ekonomski razvoj – KlER, pogotovo ne posebnu organizaci-onu jedinicu za pripremu i sprovođenje projekata i ljude zadužene za rad na EU projektima. Sve je to uzročno-po-sledično vezano za činjenicu da je u kategoriji nedovoljno razvijenih opština, s jednom fabrikom koja upošljava tridesetak ljudi, a plate ne prelaze 20.000 dinara. Na lis-ti je 41 opštine u zemlji koje imaju stepen razvijenosti od

Zahuktava se nevladin sektor

U Opovu je i nevladin sektor inertan po pitanju evropskih projekata. Aktivnosti udruženja građa-na su usporene, a ako ih ima, ne idu u tom pravcu. I uopšte, prisutna je letargija u tom segmentu. Na području opštine deluje par organizacija i zasad nijedna nije učestvovala u pisanju i realizaciji EU projekata. Takođe, desilo se da jedna od njih bude otvoren glasnogovornik Srpske napredne stranke, da bi joj se na kraju i pripojila.

Nedavno su Opovo posetili predstavnici opšti-ne Bač, predstavljajući projekat izgradnje fabrike za sušenje voća u svojoj opštini, kao primer dob-ro napisanog i realizovanog projekta ali ni to nije prodrmalo uljuljkan opovački civilni sector.

–Pre par meseci osnovali smo nevladinu orga-nizaciju “Vizionari” čije će delatnosti biti usme-rene ka razvoju i unapređenju kvaliteta života u ovom delu Banata, saradnji sa drugim organizaci-jama iz regiona, naročito u oblasti ekologije, zaštiti i iskorišćenju potencijala reke Tamiš… Naši člano-vi su prošli obuke za pisanje projekata, a podršku smo dobili i od Fonda “Evropski poslovi” AP Voj-vodine, čiji sam i ja član – kaže nekadašnji pred-sednik Skupštine opštine Opovo, sada odbornik i predsednik Opštinskog odbora Lige socijaldemo-krata Vojvodine Petar Horvat, navodeći da se, dok je bio u prvoj postavi opovačke vlasti zalagao za učešće, to jest podizanje kapaciteta za pripremu evropskih projekata ali da nije nailazio na razume-vanje.

–Kada su u Fondu “Evropski poslovi” pitali šta su prioriteti u Opovu, rekao sam da su to kanali-zacija i vodovodne cevi, ali problem je i Dom zdra-vlja, opterećen velikim dugom, za koji pak postoji opasnost i da se ugasi jer je proces depopulacije doprineo tome da nedovoljan broj stanovnika do-vede u pitanje zakonsko postojanje takve ustano-ve. Takođe, za izgradnju banje u Barandi postoji dokumentacija i taj projekat mogao bi da se reali-zuje sredstvima Evropske unije, ali za to nadležni nisu zainteresovani.


60 do 80 odsto republičkog proseka. Stopa nezaposlenosti u ovoj opštini je poražavajuća – najmanje dvostru-ko je veća od državnog proseka i iznosi oko 50 odsto.

Ipak, uz uvažavanje svih slabosti nerazvijene opšti-ne i nemogućnosti da sama, bez podrške pokrajinskih i republičkih institucija, ispuni zahtevne preduslove za učešće u evropskim projektima – nismo se mogli odu-preti utisku da u vrhu opovačke vlasti nema interesovanja za složen posao planiranja i sprovođenja tih aktivnosti. Jasno je da je za nju to prevelik zalogaj ali pomoć bi se mogla potražiti kod razvojnih agencija, resornih pokrajinskih sekretarijata koji daju novac za sufinansi-ranje projekata… Kako smo saznali, Opština nije pokaza-la interesovanje za implementaciju SLAP projekta, koji bi joj svakako pomogao da iskaže svoje potrebe (kada je o infrastrukturi reč), te da se približi dostupnim izvorima finansiranja.

To smo primetili naročito nakon razgovora s građa-nima ove južnobanatske varoši, koji nisu znali da je na teritoriji njihove opštine realizovan bilo kakav evropski projekat.

Nezainteresovani opštinari

– Nije opština ni zainteresovana ni kadra da učestvu je u fondovima EU, isključena je iz tih dešavanja. A moglo bi se na taj način pomoći građanima i doprine-ti razvoju naselja. Evo, recimo u Sakulama imamo vo-dovod (Austrija je svojevremeno sponzorisala izgradnju fabrike vode u opštini), ali su vodovodne cevi sedamdeset godina stare i od azbesta su. Nije nama u selu toliko važna kanalizacija, ali nedopustivo je da pijemo vodu iz takvih cevi – priča nam Stojan Gligorin iz naselja Sakule. – Mi smo poljoprivredni kraj i to je pretežna delatnost, ali ovdašnji paori imaju problem da dođu do poljopri-vrednog zemljišta koje lokalna samouprava daje u za-kup jer se obično favorizuju pojedinci, i to je problem koji nas muči s obzirom na to da od njiva živimo i da je na njima i budućnost sela, jer kod nas zahvaljujući tome nema odliva stanovništva – mladi poljoprivrednici koji imaju zemlju na njoj i ostaju jer izbora nemaju.

Gligorin podseća da su baš u Sakulama, zahvaljuju-ći donaciji EU pre deset godina stambeno zbrinute izbeglice. Pomogla je u tome i Vlada Japana, a potom i fond Vlade Divca.



PANČEVO: ŠIRITI “VLASNIŠTVO“ NAD PROJEKTIMA

Grad Pančevo je od 2007. godine realizovao 14 projekata uz pomoć sredstava EU. Predsednik Skupštine Pančeva Filip Mitrović objasnio je da je

u tom gradu još pre šest godina otvorena Kancelarija za upravljanje projektima, sa zadatkom da priprema pro-jekte grada, ali i da pomaže svim javnim preduzećima i ustanovama, koji žele da se finansiraju i uz pomoć pro-jekata.

– U tom smislu, Pančevo ima i tradiciju i iskustvo – rekao je Mitrović.

Među projektima je i “banat 22″, realizovan u sa-radnji sa Rumunijom, sa ciljem razvoja industrije turizma u Banatu i zajedničke promocije najbolja 22 turistič-ka proizvoda obe zemlje u ovoj regiji.

Pančevačka lokalna samouprava je uz pomoć EU izradila i studiju izvodljivosti Regionalnog sistema upra-vljanja čvrstim otpadom i unapredila kvantitet i kvalitet urbanih zelenih površina. Takođe, definisan je i ekološki status reke Tamiš, što će definisati buduće odluke u kon-tekstu korišćenja resursa i okoline.

Sa partnerima iz opština Novi Kneževac i Kanjiža iz-rađeno je i šest studija izvodljivosti, kako bi se poboljšali kapaciteti turizma, a jedan od najprepoznatljivijih proje-kata te opštine bio je uništavanje ambrozije.

U sklopu ovog projekta prvo je organizovana obu-ka mapiranja ambrozije u organizaciji Prirodno-mate-matičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Obuku je prošlo 14 učesnika iz JKP “Higijena” Pančevo, Poljo-čuvarske službe Pančeva, Gradske uprave i studenata Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Oni su, po završetku obuke, na teritoriji grada mapirali am-broziju na specifičnim tipovima lokaliteta i napravili na-loge za 30 lokacija pod ambrozijom na teritoriji Pančeva, koja je nakon toga pokošena.

Učesnici obuke su i pred profesorima Prirodno-ma-tematičkog fakulteta pokazali spremnost da svake godi-ne u odgovarajućoj vremenskoj sezoni vrše mapiranje i predloge za košenje ambrozije, nakon čega su u Maloj sali Gradske uprave Pančeva dobili sertifikate čime je i zvanično završen projekat stvaranja tima koji će u Pan-čevu locirati mesta gde se ambrozija nalazi, vršiti mapi-ranje i davati naloge za njeno košenje.

Hvala EU!

Čelnik pančevačke Skupštine Filip Mitrović objasnio je da Pančevo spada u grupu lokalnih samouprava koje su imale i imaju kapacitet da privuku sredstva iz EU.

Još jedan od 14 projekata, realizovanih zahvaljujući sredstvima EU, bilo je i povezivanje merne stanice Star-čevo na internet, čime je povećana transparentnost i tačnost u informisanju građana o prisustvu polutanata u vazduhu. Pančevačka lokalna samouprava je realizo-vala i projekat unapređenja GIS sistema, čime je obez-beđena šira dostupnost prostornih podataka.

U projektu “Rock-n-River – Kreiranje prijateljske atmosfere za mlade duž obale reke Tamiš” partneri su bili grad Pančevo i rumunska opština Karansebeš. Cilj projekta bio je sticanje znanja i razmena iskustava mladih u Pančevu i Karansebešu, uz zajedničke aktivnosti u oblasti kulture, sporta i rekreacije.

U sklopu projekta organizovane su tribine, koncer-ti, izložbe. Takođe, projekat je omogućio izradu studije izvodljivosti Greenfield zone, namenjene izgradnji omladinskog centra na obali Tamiša u Karansebešu, kao i postavljanje stacionirane platforme, bine na vodi, na Keju u Pančevu.

Zajedno sa Zrenjaninom, Pančevo je realizovalo i projekat upravljanja imovinom. Nabavljen je najsavre-meniji softver kao instrument u upravljanju imovinom u koji je uneto preko šest hiljada jedinica imovine.

Tadašnji gradonačelnik Pančeva Pavle Radanov is-takao je po završetku ovog projekta da je to važan korak i prvi uslov da se dovedu investicije u Pančevo i da se građanima omogući zapošljavanje u realnom sektoru.

– Želim da se zahvalim Delegaciji EU u Srbiji, kao i poreskim obveznicima, građanima Evropske unije iz či-jeg budžeta su izdvojena sredstva za finansiranje ovog programa. Ovaj projekat nam omogućava da evidentiramo imovinu, ubacimo podatke u jedinstvenu bazu koja će nam biti uvek dostupna sa objedinjenim infor-macijama na jednom mestu, a zatim u daljim koracima i da upravljamo imovinom, pre svega u smislu stvaranja uslova i zaokruživanja celokupnog procesa za privlače-nje investicija i otvaranja poslovnih zona za nova radna mesta – istakao je Radanov.

Sistemski problemi

U Pančevu je, sredstvima EU, izgrađeno i ostrvo za održivi saobraćaj, koje se sastoji od fotonaponskih pa-nela i fotonaponskog uređaja za napajanje, povezanog na bateriju i namenjenog za punjenje automobila i bicikala. U okviru projekta o kulturnim politikama dat je doprinos kulturnoj i socijalnoj koheziji prekograničnog područja između Rumunije i Srbije.


U Gradskoj upravi Pančeva su, kao posebne uspeš-ne projekte, izdvojili one koji su bili usmereni ka odr-živom razvoju Potamišja, jer su angažovali veliki broj korisnika iz privatnog, javnog i civilnog sektora i podigli svest o značaju zaštite vodnog resursa. Prema njihovim rečima, neki od projekata nisu imali dovoljnu finansijsku apsorpciju, prvenstveno zbog nedovoljnih kapaciteta partnera da povuku sredstva opredeljena ugovorima, iako su sve predviđene aktivnosti sprovedene.

Na pitanje o problemima, koji su uočeni u reali-zaciji projekata, u pančevačkoj lokalnoj samoupravi su objasnili da su to nedovoljna finansijska sredstva za predfinansiranje, nedovoljna podrška pri sprovođenju javnih nabavki po PRAG procedurama, nemogućnost zadržavanja edukovanih ljudi u lokalnoj samoupravi, jer oni nalaze bolje plaćene poslove, dok lokalne samouprave nisu u mogućnosti da im obezbede posao zbog zabrane zapošljavanja.

– Lokalni izbori uvek nose rizik od nedostatka razu-mevanja i podrške donosilaca odluka. Ukoliko su motivi-sani, uglavnom imaju fund-oriented pristup, a ne need-oriented pristup – dodali su u Gradskoj upravi.

Ipak, prema njihovim rečima, kontinuirane eduka-cije delimično pomeraju pristup u pravom smeru. – S obzirom na visoka očekivanja od zaposlenih na pripre-mi i implementaciji EU projekata, potrebno je obezbediti transparentnu motivaciju angažovanima. Potreb-no je takođe da se donosioci odluka više angažuju na obezbeđivanju održivosti projekata, kako bi sve službe osećale vlasništvo nad projektima, a ne samo organi-zacione jedinice ili timovi koji se bave implementacijom – objasnili su nadležni za projekte u Pančevu.

Sprovođenje po Zakonu o javnim nabavkama, do-dali su, usporava implementaciju i donosi rizik od odla-ganja aktivnosti zbog trajanja procedura javne nabavke, ponavljanja procedura, primene komplikovanijih proce-dura zbog zbrajanja svih nabavki na nivou lokalne sa-mouprave i tako dalje. – Zato bi bilo uputno izdvojiti javne nabavke koje se realizuju po EU projektima od ostalih javnih nabavki – ocenili su oni.

Po njihovom mišljenju, potrebno je i da državne in-stitucije, kao što su Kancelarija za evropske integracije, Mi-nistarstvo finansija, Državni revizor, budu u koordinaciji.

Nacionalni mediji nezainteresovani

Svaki projekat ima plan promocije i poštuje pravila vidljivosti, a do termina na medijima nacionalnih frek-vencija je teško doći. – lokalni i regionalni mediji rado sarađuju i obezbeđuju vidljivost projekata – naveli su u pančevačkoj Gradskoj upravi.

Kako su rekli, potrebno je obezbediti što šire “vlas-ništvo” nad projektima, obezbediti naknade svim zapo-slenima koji nisu oslobođeni drugih poslova za vreme implementacije projekata, ozbiljnije bavljenje održivo-šću projekata i mogućnost zapošljavanja mladih obra-zovanih kadrova, koji prihvataju koncept celoživotnog učenja.

Različiti prioriteti donatora i samouprava

Ipak, prema rečima predsednika Skupštine Panče-va Filipa Mitrovića problem se najčešće javlja u različitim očekivanjima donatora i lokalne samouprave.

– Nama sredstva trebaju za infrastrukturno ili ko-munalno sređivanje ili opremanje, a donatori akce-nat stavljaju na finansiranje aktivnosti, tako da postoji razmimoilaženje između onoga što je prioritet gradova i opština i onoga što donatori ističu u prvi plan – objasnio je Mitrović.

Na pitanje da li političke promene mogu uticati na rad službenika, koji su zaduženi za projekte, predsed-nik pančevačke Skupštine je objasnio i da je za rad na takvim mestima neophodno iskustvo, te da predispozi-cija za zapošljavanje ne može biti ništa drugo.

Na pitanje o projektu “Skupština za sve”, koja se realizuje uz pomoć Saveta Evrope, Mitrović je objasnio da je reč o mikroprojektu, koji za cilj ima približavanje prava ljudima koji su pripadnici nacionalnih zajednica.

– Projektom će se omogućiti da prevedemo pojedine odluke, delove gradskog portala na jezike koji se govore u pojedinim mesnim zajednicama, kao što su mađarski, bugarski, rumunski i slovački, kao i da deo portala Grada prevedemo na te jezike. Takođe, biće iz-rađeni vodiči za ostvarivanje prava na njihovim jezicima, kako bi se prava na papirima primenjivala i u praksi – do-dao je on.

Građani Pančeva, sa kojima smo razgovarali, upo-znati su delimično sa projektima koje je grad realizovao uz pomoć sredstava EU. Mlađi Pančevci su nabrajali događaje na obali Tamiša, dok su stariji istakli uništavanje ambrozije. Ipak, ima i onih koji su “načuli” nešto i o tome da će gradska Skupština uskoro “biti prevedena” i na druge jezike.

MAJA ŽIVANOVIć


PEĆINCI: KAKO BITI VIDLJIV U MEĐUNARODNIM OKVIRIMA

U sremskoj opštini Pećinci, u kojoj po poslednjem popisu stanovništva živi oko 20.000 stanovnika, u periodu od 2007. do 2013. godine realizovana su

dva međunarodna IPA projekta. Prema rečima rukovo-dioca sektora u Agenciji za razvoj opštine Pećinci Radi-voja Miloševića, oba projekta su bila uspešna jer su podigla kvalitet života dve kategorije lokalnog stanovništa – dece sa smetnjama u razvoju i starije populacije, kroz pružanje novih socijalnih usluga.

Dnevni boravak za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju, podržan je u okviru IPA programa sa nešto manje od 93 hiljade evra, a realizovan je od jula 2011. do jula 2013. godine. Prema rečima Radivoja Miloše-vića, projekat je omogućio uvođenje novih i unapređenje postojećih socijalnih usluga za decu i omladinu sa poremećajima u ponašanju kroz osnivanje Dnevnog centra. – Adaptiran je i otvoren novi dnevni centar za decu sa poremećajima u ponašanju u kom stručna lica pružaju bolju i kvalitetniju uslugu pomenutoj kategoriji lokalnog stanovništva – kazao je on.

Ovaj projekat je sproveden u četiri sremske opšti-ne. Pored Pećinaca realizuje se i u Rumi, Irigu i Staroj Pazovi, a ukupan budžet dobijen od Evropske unije iznosi 394.481 evro. Dnevni boravak za decu sa smetnja-ma u razvoju u Subotištu realizovan je u okviru projekta „Razvoj i jačanje usluga lokalne zajednice za decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice“, kao deo EU programa „Socijalna inkluzija“, koji sprovodi i finansira Delegacija EU u partnerstvu sa Ministarstvom rada i so-cijalne politike, a uz podršku UNICEF-a.

Pružalac usluge Dnevnog boravka za decu sa smet-njama u razvoju je Centar za socijalni rad Pećinci. Po rečima menadžerke projekta Tamare Babić, veoma je značajno što je na ovom projektu po prvi put došlo do klasterske saradnje opština i centara za socijalni rad, čime je omogućena razmena znanja i iskustava ljudi koji rade na istim poslovima u bliskim lokalnim zajednicama.

– Ovo je prvi put da opština Pećinci pruža uslugu deci sa smetnjama u razvoju. Na ovaj način deca se deinstitucionalizuju i dobijaju priliku da se druže među-sobno, a roditelji se rasterećuju od dela obaveza i omo-gućava im se da mogu da se zaposle i na taj način po-boljšaju kvalitet života u porodici. Veoma je važno da je opština Pećinci na sebe preuzela finansiranje ove usluge nakon završetka projekta – rekla je Tamara Babić.

Pomoć starijim osobama i radno angažovanje izbeglica

Poboljšanje servisa kućne nege za starije osobe u opštini Pećinci finansirano je iz IPA programa (Europe-Aid/131079/L/ACT/RS) 2009. godine. Za projekat koji je realizovan tokom 2012. godine opština Pećinci dobila je 98.033 evra.

Prema rečima Radivoja Miloševića, ovaj projekat omogućio je proširenje i unapređenje usluga socijalne zaštite za starije osobe i zapošljavanje izbeglih i interno-raseljenih lica. – Projektom smo unapredili posto-jeće i uveli nove socijalne usluge za pripadnike starije populacije lokalnog stanovništva kroz angažovanje ge-ronto-domaćica koje svakodnevno brinu o potrebama korisnika obuhvaćenih projektom – rekao je Milošević.

Projekat namenjen poboljšavanju kvaliteta usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou Evropska unija je fi-nansirala sa 3,7 miliona evra, od čega su opštine kroz grantove dobile 2,6 miliona evra, a korisnik je bilo i Mi-nistarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike. Proje-kat je u periodu od 2010. do 2013. sproveden u 25 lo-kalnih samouprava.

U okviru projekta su organizovane i specijalizovane obuke iz oblasti usluga za više od 200 interno raseljenih lica koji su obučeni za rad u centrima za pomoć porodi-ci, centrima za dnevni boravak lica sa invaliditetom ili pri kućnoj nezi starih. Više od 100 izbeglica i raseljenih dobilo je posao u okviru projekta.

Pećinci partner u još jednom međunarodnom projektu

Iako u lokalnoj Agenciji za razvoj začudo nemaju podatke o tome, prema našim informacijama opština Pećinci je od marta 2011. do marta 2012. godine bila partner i u realizaciji projekta “Opštinski kontakt-centar u Staroj Pazovi”. Projekat je sproveden u opštini Stara Pazova, a finansiran je iz evropskog programa Exchange 3 sa 143.847 evra. Evropski partner u projektu bio je grad Viljandi u Estoniji. Cilj projekta bio je uspostavlja-nje modernog informacionog sistema u cilju efikasnije obrade zahteva građana u Staroj Pazovi.

Radivoj Milošević je naveo i da je opština Pećinci imala nekoliko predloga projekata prekogranične saradnje sa Hrvatskom u oblasti obnovljivih izvora ener


gije koji nisu prošli finalnu selekciju, ali su pozitivno ocenjeni koncepti projekta. – Bilo je puno kandidova-nih projektnih predloga u okviru poziva, pa su evaluatori procenili koji su najuspešniji predlozi projekata u tom trenutku – rekao je Milošević.

Kao specifične probleme uočene pri realizaciji svih projekata, on je naveo analizu projektnih ideja, defini-sanje koji su prioriteti opštine koje bi trebalo finansirati, pronalaženje partnera iz susednih zemalja i nedovoljno razvijene stručne kapacitete za pisanje EU projekata. Prema njegovim rečima, zbog toga opština Pećinci orga-nizuje kontinuiranu edukaciju stručnog kadra i radi na uspostavljanju bolje saradnje sa predstavnicim drugih opština i partnerstvu sa gradovima i opštinama iz ino-stranstva u cilju realizacije zajedničkih projekata.

Koliko je javnost upoznata s projektima i njihovim rezultatima

Na pitanje da li je javnost upoznata sa realizacijom projekata i njihovim rezultatima, Milošević je rekao da su građani Pećinaca upoznati sa svim uspešno realizova-nim projektima i da je transparentnost efekata i korišće-nja sredstava evropskih fondova zadovoljavajuća.

Sa druge strane, građani Pećinaca smatraju da lokalna samouprava vrlo malo ili uopšte ne koristi mo

gućnosti koje pruža finansijska pomoć Evropske unije, a neki od anketiranih građana nemaju stav po ovom pi-tanju. Sličan odgovor dali su i na pitanje da li opština Pećinci ima kvalitete da pripremi i sprovede projekte koje finansira EU. Većina njih smatra da opština uopšte nema ili poseduje slabe kapacitete za to.

Da su IPA projekti koje je opština Pećinci u pre-thodnom periodu sprovela vidljivi, ukazuju odgovori na pitanje u anketi koju smo sproveli, a ono glasi da li gra-đani imaju saznanja o tome da lokalna samouprava re-alizuje evropske projekte. Ovo anketno pitanje potpuno je podelilo građane – od odgovora da nemaju nikakva saznanja i da nisu upućeni do toga da su apsolutno upu-ćeni u projekte koji su realizovani u njihovoj opštini.

Primere dobre prakse kao polaznu osnovu za rea-lizaciju budućih projekata Radivoj Milošević vidi u pre-thodna dva uspešno realizovana EU projekta, saradnji sa USAID i UNHCR na realizaciji nekoliko drugih projekata i dobroj međuopštinskoj saradnji u regionu Srema. On se nada da će obuka zaposlenih u opštini Pećinci na pisanju projekata i saradnja sa gradovima u Sremu i zemljama regiona u budućnosti dati rezultat, te da će Pećinci postati vidljiviji na mapi gradova i opština koje imaju dobro razvijenu saradnju na međunarodnom planu.

DARKO ŠPER


PLANDIŠTE: POKRENUTI SE SA MRTVE TAČKE

Plandište se nalazi u istočnom delu Banata, na ma-gistralnom putu Zrenjanin-Sečanj-Vršac, kao i na liniji železničke pruge Zrenjanin-Vršac-Bela Crkva.

Ova nerazvijena opština sastoji se od 14 sela, a ukupno ima do 15.000 stanovnika. Stanovništvo pretežno čine Srbi, Mađari, Rumuni, Slovaci i Makedonci, a nastava u tri osnovne škole odvija se dvojezično.

Železnicom je, inače, nezadovoljan ogroman broj stanovnika Plandišta, a ne manjka ni nezadovoljstvo ko-munalnim i zdravstvenim sistemom (opština nema ni službu hitne medicinske pomoći, a o broju zaposlenih lekara nećemo ni počinjati), tržištem rada, stranačkim prepucavanjima (politička struktura opštine je intere-santna, ali i to je tema za sebe), a ni pristup evropskim fondovima nije nešto čime se lokalna samouprava može pohvaliti.

Prekogranične, evropske aktivnosti opštine Plan-dište započete su 2010. godine, a saradnja se pretežno odvija sa rumunskim opštinama. To je, inače, praksa i u okolnim opštinama, koja je predviđena i sporazumom o prekograničnoj saradnji koju su potpisale Srbija i Rumu-nija. Međutim, na teritoriji Plandišta iz evropskih fondo-va podržana su svega dva projekta u okviru ove saradnje. A to su i jedina dva evropska projekta u periodu od 2007. godine do danas u ovo opštini.

Podrška malim i srednjim preduzećima

Prvi projekat, realizovan od sredine decembra 2010. do sredine decembra 2011. godine, predvideo je izgradnju pomoćne infrastrukture za preduzetnike, nabavku opreme i finansiranje proizvodnih aktivnosti radnika i preduzetnika u toku trajanja aktivnosti. Vred-nost projekta bila je više od 350.000 evra, a u pomoć je “uskočio” i Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju sa milion dinara sufinansiranja.

Inače, dva meseca pre nego što je projekat i počeo da se realizuje, opština na Sajmu “INVESTEXPO 2010”, dobija zlatnu medalju Novosadskog sajma za kvalitet, koja se odnosi na ideju ovog projekta. A ona je podrazu-mevala razvoj industrije, pretežno tekstilne, po kojoj je ova opština ranije bila poznata. Tekstil više nije popula-ran u ovoj opštini kao pre desetak godina, a projekat je uspeo da da podsticaj ovoj industriji, ali i poljoprivredi, da se pokrene sa mrtve tačke.

“Projekat predviđa formiranje malog inkubato-ra razvoja u kojem će moći da startuju nova mala pre-duzeća. Inkubator će pružiti logističku podršku malim i

srednjim preduzećima, novim i postojećim, kroz pruža-nje usluga savremenog sistema pripreme, marketinga i promo-aktivosti. Slična podrška biće pružena i malim poljoprivrednim gazdinstvima, koja će dobiti podršku u edukaciji, standardizaciji i promociji svojih aktivnosti”, zvaničan je opis ciljeva projekta.

S obzirom na to da je Plandište ranije bilo poznato po industriji “Planteks”, tekstilna industrija je bila okosnica ovog projekta. Tokom njegovog trajanja, aktiviralo se nekoliko preduzetnika koji su se uglavnom bavili teks-tilnom industrijom. Upravo su nekadašnji radnici ovih firmi uključeni u niz radionica, nabavljena im je oprema za rad, a dodeljen i značajan novac za nabavku najboljih materijala. Projekat se bavio i poljoprivredom, a u njega je bilo uključeno nekoliko gazdinstava.

Primer dobro investiranog novca iz evropskih fon-dova dala je upravo nekadašnja radnica “Planteksa” i in-ženjerka za dizajn tekstila Slavica Bulj, koja je kupila čis-tu svilu iz inostranstva, skrojila kolekciju spavaćeg programa, te za nju dobila najveće priznanje Sajma mode u Beogradu – Zlatnu košutu. Slavica Bulj je potom na-stavila da se bavi razvojem tekstilne industrije u ovom kraju, postavši direktorka pogona za proizvodnju donjeg veša “Jasmil”, koji je svečano otvoren u Plandištu 2014. godine. Inače, ovaj pogon je jedini koji u Srbiji proizvodi sirovi pamuk. Činjenica poput ove čini Plandište, jednu od tri najsiromašnije opštine u Srbiji, malo više prepoznatljivom i prijemčivijom za eventualne buduće investicije.

Kraj projekta podrazumevao je obuku 23 predu-zetnika za prodaju i marketing.

Podizanje kvaliteta života kroz prekogranične aktivnosti

Drugi projekat je realizovan kroz saradnju opštine Đulvez i plandištanskog naselja Margita. I ranije su lokal-ne vlasti Plandišta radile na unapređenju stanja u ovom naselju, uglavnom kada je reč o položaju manjinskih za-jednica. Evropski projekat imao je za cilj razvoj kulture i obrazovanja. Realizacija je započeta sredinom oktobra

Evropski projekti opštine Plandište:

“Centar podrške razvoju malih i srednjih pre-duzeća opštine Plandište i Deta”

“Podizanje kvaliteta života kroz prekogranične aktivnosti i saradnju između Đulveza i Margite”


2013. godine, a u ceo proces bili su uključeni i predstav-nici pokrajinske i lokalnih vlasti.

Tokom projekta, deca pretežno manjinskih zajed-nica obeju opština razmenjivala su iskustva kroz jezičke radionice, obilaske naselja, plesne časove i zajednička druženja. Radi se o susretima “Kultura nas spaja” i “Da se zajedno podsetimo”, koji su realizovani nakon na-bavke potrebne opreme za susrete – kostimi, materijal, udžbenici, zvučnici i mikrofoni. Pribavljeno je i 200 stoli-ca i laptop za lokalni Dom kulture sela Margita.

“Kultura nas spaja” je radionica koju je obeležilo čitanje autorskih literarnih sastava mališana/učesni-ka, dok je “Da se zajedno podsetimo” podrazumevao folklorne nastupe lokalnih kulturno-umetničkih društa-va i časove za učesnike, decu obeju naselja.

Infrastruktura i obrazovanje

Kako je pokazalo istraživanje stavova lokalnog živ-lja, ono je samo delimično upoznato sa sprovođenjem i

realizacijom evropskih projekata, kao i značajem i mo-gućnostima finansiranja lokalnog razvoja iz evropskih fondova. Više je prepoznatljiv projekat saradnje đulveza i Margite, jer je u njemu učestvovalo više od 50 stanovnika ovog sela, a i relativno nedavno je realizo-van. Dodatni plus projektu daje i činjenica da se uskoro planiraju novi oblici saradnje ove dve opštine.

Činjenica je međutim da se u opštini Planidštu veoma malo radi na infrastrukturi i razvoju formalnog i neformalnog obrazovanja. Projekti koji bi se bavili ovim temama mogli bi da pomognu lokalnoj samoupravi da se “izvuče” iz kruga najnerazvijenijih opština u državi. Istina je i da se Plandište ne može pohvaliti brojem rea-lizovanih evropskih projekta, iako treba imati u vidu da su čak osam puta bezuspešno aplicirali, odnosno poku-šavali da dobiju novac iz Evrope.

Angažovanje stručnijeg kadra bilo bi neophodno ako lokalna samouprava želi da dobije veće parče ev-ropskog “kolača” i obezbedi srećniju budućnost za svoje građane.

GORICA NIKOlIN


RUMA: PROJEKTIMA DO INVESTICIJA

Opština Ruma je u projektnom periodu 2007-2013. iz evropskih fondova obezbedila više od 680.000 evra za realizaciju tri projekta iz oblasti

ekonomije, obrazovanja i socijalne zaštite.Posebno uspešan među njima bio je projekat

„Unapređenje upravljanja građevinskim zemljištem“ iz 2011. godine, vredan gotovo 175.000 evra. To je ujed-no i jedini projekat u kom je opština Ruma bila nosilac, dok su partneri bili Grad Valjevo i Regionalna razvojna agencija Srem. – Projekat je finansiran iz IPA Exchange 3 programa, a cilj je bio da se opština Ruma profiliše kao teritorijalna jedinica gde investitori mogu brzo da dobiju pozitivan odgovor – objašnjava Branislav Vida-ković iz Odeljenja za ekonomske poslove opštine. – Ka-paciteti koje smo izgradili kroz taj projekat funkcionišu i danas, bez obzira na to što je projekat završen ili što se u međuvremenu promenila vlast – rekao je on.

U okviru tog projekta izrađeni su razni dokumenti i publikacije, poput strategije upravljanja građevinskim zemljištem, kataloga investicionih lokacija i analize stan-ja građevinskog zemljišta, ali u opštini ističu da je mno-go važnije to što je zahvaljujući upravo tim projektima omogućen dolazak više investitora, među kojima su kompanije „Albon“, „Insert“, „Kalcedonija“ i „Everest“.

Osim tog primarnog cilja, Opština je, kao jedan od ciljeva, definisala i obuku zaposlenih u javnim preduze-ćima i ustanovama da upravljaju projektima. Kao rezul-tat šestomesečne obuke, zaposleni su kreirali i pet idej-nih projekata – izgradnja bicklističkih staza, uređenje deponija i uvođenje halogene ulične rasvete. – Sve te ideje su upotrebljive – objašnjava Vidaković – ali se tu javlja problem finansiranja, jer čak i kad obezbedite no-vac iz evropskih fondova, jedan deo mora da finansira i opština, pa se postavlja pitanje prioriteta: da li je bolje uložiti novac u biciklističke staze ili u Rumsku petlju, koja bi se mogla opremiti za još investitora? Tu se, ta-kođe postavlja i pitanje početnih ulaganja. Led-rasveta će se, na primer, isplatiti već za deset godina, ali su sred-stva koja su potrebna da bi se uopšte ušlo u realizaciju takvog projekta, zaista prevelika – priča Vidaković.

…a onda se promenila vlast

Osim projekta „Unapređenje upravljanja građe-vinskim zemljištem“ Opština Ruma učestvovala je i kao partner na jednom evropskom projektu na kom je Mi-nistarstvo prosvete bilo nosilaca, kao i na jednom čiji je nosilac bila opština Stara Pazova.

Za projekat „Unapređenje predškolskog vaspi ta-nja i obrazovanja u Republici Srbiji“ Ministarstvo pro-svete, kao jedan od realizatora ovog projekta koji je finansirala EU, obezbedilo je blizu dva miliona evra, a osim Rume učestvovalo je još 15 lokalnih samouprava. Kao rezultat, u Rumi je izgrađen montažni vrtić od 12 ari i 40 kvadratnih metara.

Drugi partnerski projekat „Razvoj i jačanje usluga u zajednici za decu sa invaliditetom i njihovim porodicama u Staroj Pazovi, Irigu, Pećincima i Rumi“, koji je trajao dve godine, Rumljani takođe ubrajaju među uspešne. Cilj je bio da se deci s invaliditetom starosti do 26 godina obezbedi uređen prostor, gde bi mogli da izučavaju zanate. – Problem u vezi s tim projektom bila je njegova održivost – priča Branislav Vidaković. – Nakon što je projekat završen, opština je još šest meseci finansirala taj program, a onda se promenila vlast – navodi on. Lokalna kancelarija je, međutim, ponovo konkurisala istim predlogom, s tim što bi on ovog puta trebalo da bude proširen na boravak za starije.

Manjak iskustva i diskontinuitet

Za pisanje i realizaciju projekata, lokalne samo-uprave su formirale kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. U Rumi je u toj kacelariji zaposleno šestoro lju-di, ali se struktura zaposlenih menjala, što samim tim otežava implementaciju, objašnjavaju Rumljani. – To se nekad dešava i iz vrlo banalnih razloga. Na primer, u jednom trenutku četiri koleginice su zatrudnele, što je gotovo čitava kancelarija. Tako da je teško uspostaviti kontinuitet, jer onda dolaze ljudi koji nemaju iskustva s tim i sve mora ispočetka – žali se Branislav Vidaković iz opštinskog Odeljenja za ekonomski razvoj i dodaje da je za uspešnu realizaciju najvažnije iskustvo. – Dok zaista ne sprovedete jedan projekat, možete samo da sedite i pričate o nečemu, a nije isto pričati o javnim nabav-kama i sprovoditi javne nabavke. To je kao da nekome pričam kako se vozi bicikl, ali onog trenutka kad sedne na bicikl, on će pasti – priča Vidaković i objašnjava da se najbolje uči uz nekoga ko je već prošao ceo proces. Međutim, problem koji muči veliki broj opština jeste to što se neretko dešava da oni koji ovladaju veštinama upravljanja projektima odlaze iz opštinskih kancelarija, osnivaju privatne agencije, pa opštinama naplaćuju svoje usluge.

U pisanju predloga projekata najviše im je znači-lo iskustvo iz Hrvatske, koja je kao kandidat za članstvo


u Evropskoj uniji već realizovala gotovo iste projektne zadatke. Međutim, problemi se javljaju kada dođe do implementacije. – Konkretno, u slučaju projekta uređe-nja građevinskog zemljišta, trebalo je da javne nabavke sprovedemo prema procedurama Evropske unije, a koje nemaju veze s našim procedurama, i onda zavisimo od adminsitracije – objašnjava Vidaković. – Dok ne stekne-mo iskustvo, ne znamo da li se obraćamo pravom ministarstvu, pravoj kancelariji i sve to traje. Na primer, moramo da tražimo od Narodne banke oslobađanje od PDV-a, onda čekamo njihov odgovor, pa zaboravimo da je neki dan neradan i to ume da produži rokove, ali takve probleme prevazilazimo u hodu – priča on i doda-je da bi za dalji rad najbolje bilo ukoliko bi im iz pokra-jinske administracije omogućili da učestvuju i u nekom njihovom projektu.

– Ti ljudi koji bi bili angažovani u Pokrajini ne mora-ju imati čak ni konkretno zaduženje, dovoljno je da budu u toku s tim projektom, da budu fokusirani na njega, kako bi sutra bili sposobni da i sami realizuju barem deo nekog opštinskog projekta – obrazlaže Vidaković svoj predlog. Takva saradnja mogla bi se, prema njegovom mišljenju, lako realizovati i kroz međuopštinsku razmenu, ukoliko neka opština ima više iskustva u određenoj oblasti. – Jer iskustvo je definitivno ključno i same obu-ke bez njega ne znače nam ništa – zaključuje Vidaković.

Pomoć za organsku proizvodnju

Osim opštine Ruma, novac za svoje ideje je u is-tom periodu uspela da obezbedi i jedna srednja škola i nevladina organizacija. Srednja stručna škola „Stevan Petrović Brile“ šansu za razvoj prepoznala je u organskoj proizvodnji. Oni su kroz prekogranični projekat „Doprinos poljoprivrede čistom okruženju i zdravoj hrani“, vrednosti preko 400.000 evra, pokušali da usklade naci-onalne zahteve za povećanjem proizvodnje hrane s regi-onalnim ciljem održive poljoprivrede i opštim ciljevima zaštite okoline i proizvodnje zdrave hrane. U projekat su bili uključeni Sremski i Južnobački okrug, s jedne, i Osječko-baranjska i Vukovarsko-srijemska županija, s druge strane, jer, kako kažu, kad jedan poljoprivrednik u sremskom selu Kraljevci pretera s upotrebom nekog fungicida, to oseti i njegov komšija u Iloku. – Odabrane su tri farme na kojima su vršene analize zemljišta, osta-ci pesticida i kontaminiranost zemljišta uopšte – objaš-njava Jovana Dimov, menadžerka projekta. – Osim toga, poljoprivrednici su prolazili edukacije o tome čime je dobro tretirati zemlju. O tome je napisano devet pri-ručnika, a hrvatski partneri su izradili i onlajn platformu koja poljoprivrednicima pomaže u proračunu kojom ko-

ličinom nekih preparata bi trebalo tretirati zemljište – dodaje Dimov i zaključuje da upravo zbog velikog intere-sovanja poljoprivrednika za tu temu postoji mogućnost da projekat bude i nastavljen, jer bi, kako kaže, tek sada mogle biti organizovane obuke za organsku proizvodnju.

S druge strane, u evropskim projektima okušali su se i rumski omladinci. Omladinski klub opštine Ruma je iz programa „Mladi u akciji“ uspeo da obezbedi sredstva za projekat „Nasilje – neka bude prošlost“, u okviru kog je 2013. godine 25 mladih volontera iz Italije, Češke, Ru-munije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Albanije i Tur-ske posetilo Rumu na sedam dana, a ideja je bila da se učesnicima kroz predavanja i radionice omogući da uče i steknu iskustvo u radu sa različitim oblicima nasilja u svojim lokalnim zajednicama i promovisanju kulture nenasilja i ljudskih prava među mladima. – Momak i Hrtkovaca je pričao o dešavanjima u tom selu tokom devedesetih godina, o proterivanju Hrvata, a onda je svoja iskustva podelio i momak koji je to isto doživeo u Hrvatskoj. Učesnici su bilo prosto zgranuti – priča Lazar Tabandželić iz Omladinske organizacije opštine Rume. On dodaje da je sve proteklo bez ikakvih problema i in-cidenata, a da su izuzetno pozitivni utisci učesnika bili motivacija da s istom idejom ponovo konkurišu iz pro-grama Erasmus plus, i očekuju da odgovor i ovog puta bude pozitivan.

(Ne)vidljivost rezultata

O projektima rumske opštine, građani, međutim, ne znaju ništa ili gotovo ništa, a njene kapacitete da pro-jekte pišu i realizuju ocenjuju vrlo slabim. Iz opštine od-govaraju da građani nisu ni zainteresovani, jer rezultati takvih projekata nisu opipljivi. – Rezultat projekta upra-vljanja građevinskim zemljištem je praktično strategija, jedna knjiga i katalozi, ali su zahvaljujući tom projektu došli investitori i otvorila su se radna mesta, a to gra-đani primete i o tome jesu informisani – priča Vidaković. On objašnjava da tim Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj organizuje prezentacije rezultata konkretnih pro-jekata, ali kaže da su za javnost to previše suvoparni, a za medije neatraktivni podaci. – Nezaposlenog čoveka ne zanimaju strategije i papiri, njih zanima radno mesto – kaže Vidaković.

Međutim, ono što je sigurno jeste da osim gosto-vanja na regionalnoj televiziji i rubrike u lokalnim novi-nama u okviru koje se objavljuju vesti iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, građani Rume nemaju mnogo načina da se informišu o projektima koje Opština reali-zuje. Primera radi, informacije o tome kako su utrošena sredstva, Rumljani bi možda mogli da dobiju samo ukoli-


ko bi opštini podneli zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Međutim, iz opštine tvrde da prostora za zloupotrebe nema, jer reviziju sprovodi čak nekoliko nadležnih organa.

Opština Ruma je 2014. potpisala ugovor o realiza-ciji novog projekta pod nazivom „Unapređenje uslova

stanovanja i ekonomske održivosti“, namenjen izbeg-licama, prognanim i interno raseljenim licima. Vrednost projekta je 110.000 evra, a cilj stambeno zbrinjavanje 24 porodice i ekonomsko osnaživanje šest porodica kroz otpočinjanje neke delatnosti. Realizacija tog pro-jekta biće završena do kraja januara 2016. godine.

SANJA KlJAJIć


SENTA: MENJATI NAČIN RAZMIŠLJANJA

Lokalna samouprava Senta je u periodu 2007-2013. godine realizovala ukupno četiri projekta podržanih od strane Evropske unije. Na osnovu njih opština

je „inkasirala“ 181.096,78 evra. Prema popisu iz 2011. godine, na teritoriji opštine Senta živi ukupno 23.316 stanovnika, što znači da je priliv iz evropskih fondova bio 7,77 evra po glavi stanovnika.

Najvažniji i najuspešniji projekat, realizovan u okvi-ru programa „Exchange 3“ Evropske unije, bio je Uvođe-nje Geografskog informacionog sistema (GIS)[1] i Siste-ma za upravljanje dokumentima na nivou lokalne sa-mouprave Senta. Partner u ovom poduhvatu bio je grad Hodmezevašarhelj (Hódmezővásárhely) iz Mađarske. Za realizaciju projekta je obezbeđeno 150.061,78 evra iz evropskih izvora, što je bila ubedljivo i najveća suma iz programa EU koja se slila u budžet opštine u periodu 2007-2013. Sopstveno učešće lokalne samouprave bilo je 18.752,30 EUR u obliku 50% zarade učesnika u reali-zaciji projekta.

„Opština Senta je ovim projektom poboljšala efikasnost uprave uvođenjem savremenog sistema za upravljanje dokumentima i unapredila kapacitete zapo-slenih u oblastima opštinskog upravljanja, prostornog planiranja i pružanja usluga kroz uvođenje GIS. Opšti cilj projekta postignut je kroz udruživanje svih zaintereso-vanih strana u opštini radi prikupljanja sveobuhvatnih informacija i mogućnosti planiranja daljeg infrastruktur-nog razvoja opštine, u cilju podizanje nivoa produktiv-nosti, transparentnosti i standardizacije rada opštinske uprave. Uvođenjem GIS unapređene su usluge prema građanima, ciljnoj grupi projekta, kroz omogućavanje uvida u geodetske podatke iz urbanističkih i prostornih planova, dok su investitori privučeni kroz uspostavljeni javni GIS portal u kome se nalazi jedinstvena baza objedinjenih infrastrukturnih podataka. Kroz da-vanje pristupa rutama drugim infrastrukturnim predu-zećima, period za izdavanja potrebnih dozvola je kraći. Uvođenjem sistema za upravljanje dokumentima opšti-na je doprinela unapređenju procesa odlučivanja kroz formulisanje efikasnijih, transparentnijih i pristupačni-jih procedura. Distribucijom promotivnog materijala građani Sente su upoznati sa novim sistemom koji im omogućava veću operativnost u svakodnevnom radu i komunikaciji sa lokalnom upravom. Krajnji korisnici pro-jekta, građani i potencijalni investitori, dobili su efikas-nu i transparentnu uslugu uz pojednostavljene i skraće-ne procedure koje zahtevaju manje rashode za pružene usluge. Sredstva za dalje unapređenje sistema biće obe-

zbeđena iz opštinskog budžeta. Kroz tehničku pomoć i stručnu podršku partnera, opština je unapredila veštine zaposlenih koje omogućavaju da na transparentniji na-čin budu dostupniji krajnjim korisnicima. Opština Senta će nastaviti saradnju sa partnerom u oblasti unapređe-nja geografskog informacionog sistema“ – piše u publi-kaciji o rezultatima programa Exchange 3.

U navedenom periodu Lokalna samouprava Sen-ta je četiri puta aplicirala na evropske izvore, sva četiri puta uspešno. Tri puta je bila nosilac projekta, a jednom je bila partner u projektu za jačanje lokalnog ekonom-skog razvoja opštine Rača kroz jačanje poljoprivrednih proizvođača.

Pored pomenutih, lokalna samouprava je 2012. godine realizovala projekat u oblasti dobrog upravljanja i opštinskog menadžmenta („Programsko budžetiranje u okviru Municipal Support Programme IPA 2007“), a 2013. godine još jedan projekat u okviru programa „Eu-rope for Citizens“ (Konferencijа na temu: Šta znači biti građanin Evropske unije i šta nudi Evropska unija svojim državljanima?), koji je u celosti finansiran iz EU fonda.

Uspešnije uz pomoć republičkih i pokrajinskih organa

Na pitanje u kojoj meri je Lokalna samouprava Senta iskoristila mogućnosti EU programa u periodu 2007-2013, Arpad Maćko, rukovodilac Odseka za pri-vredu i lokalni ekonomski razvoj kaže da su mogućnosti iskorišćene tek delimično. On je kao jednu od glavnih poteškoća naveo nedostatak ljudstva u kreiranju i rea-lizaciji projekata u okviru EU programa. U ovoj lokalnoj samoupravi svega dva zaposlena lica rade na pripremi i sprovođenju projekata.

„Mali je broj zaposlenih koji mogu da sprovedu EU projekte i projekte uopšte. Još nismo dostigli taj nivo da svi razmišljamo o radu opštinske uprave kao da su sve naše aktivnosti delovi nekog projekta. Uvođenjem projektnog budžetiranja ipak smo počeli da menjamo način razmišljanja“, smatra Maćko i dodaje: „Uključiva-njem većeg broja zaposlenih u projektne aktivnosti mo-žemo menjati način razmišljanja. Do kraja aprila (zajed-no sa prošlogodišnjim projektima koji se nastavljaju i u ovoj godini) već imamo više od 20 aktivnih projekata.“

Maćko ima i predloge kako bi se mogli unapredi-ti uslovi za realizaciju projekata koje finansira EU: „Naj-bolje bi bilo da nadležna ministarstva i sekretarijati pre-uzmu na sebe koordinaciju projekata i na taj način omo-


guće pisanje i sprovođenje projekata na srpskom jeziku. Problem je u tome što opštinski kadrovi, građevinci i ekonomisti koji učestvuju u pisanju projekata u većini slučajeva ne znaju engleski na tom nivou koji zahteva rad sa institucijama EU.“

Po mišljenju rukovodioca Odseka za privredu i lo-kalni ekonomski razvoj najveće koristi od navedenih projekata su unapređivanje kapaciteta institucija u po-dručjima za prijavljivanje i sprovođenje projekata finan-siranih od strane EU i promocija evropskih integracija.

A da li su građani opštine upoznati sa koristima i rezultatima realizovanih projekata? Arpad Maćko odgo-vara potvrdno.

„Javnost je upoznata sa rezultatima, mada mislim da bismo mogli još aktivnije i energičnije saopštiti rezultate svih projekata i ne mislim tu isključivo na poli-tičke potrebe. Mada, i u interesu politike je da propagi-ra rezultate projekata i da saopšti ‘šta smo sve do sada uradili’“, smatra on.

Naša mini-anketa koju smo sproveli među građani-ma Sente, u nekoj meri potvrđuje izjavu načelnika ode-

ljenja. Niko nije odgovorio da nema baš nikakva sazna-nja i nije uopšte informisan o projektima finansiranih od strane EU.

Jedan naš sagovornik, koji tvrdi da je apsolutno upućen, kaže da njegova opština vrlo malo koristi mogućnosti koje pruža postojeća finansijska pomoć EU, iako ima dovoljno kapaciteta da pripremi i sprovede projekte. Ostali ispitanici koji, kako tvrde, dovoljno ili vrlo malo znaju o EU projektima, imaju isti stav: njihova opština ne koristi dovoljno mogućnosti evropskog finan-siranja.

Svi anketirani građani su se složili da su kvalitet ži-votne sredine, usluge socijalne zaštite i tržište rada naj-prioritetnije oblasti kojim je potrebno tražiti podršku EU kako bi ih poboljšali. Srećna je okolnost da u opštinskoj upravi imaju slično mišljenje. Na naše pitanje u kom prioritetnom polju će ubuduće da konkurišu za projek-te koje finansira EU, kao „veoma značajne“ naznačili su oblasti zapošljavanja, mobilnosti radne snage i socijalne inkluzije, te transport i javnu infrastrukturu, kao i turi-zam i kulturno nasleđe.

CSAbA PRESSbURGER


SEČANJ: OKRENUTI KA RUMUNIJI

Oko 30 kilometara istočno od Zrenjanina nalazi se opština Sečanj, sa mestima Sečanj, Jaša Tomić, Konak, Krajišnik i još osam manjih sela. Premda

se govori o nerazvijenoj opštini koju, kao i svaku manju vojvođansku opštinu, pogađa nedostatak novca, kao i izostavljanje iz svih bitnih (među)državnih aktivnos-ti, opština je shvatila da postoji način da se nedostaci nadomeste putem EU fondova, a slobodno se može reći da su projektne aktivnosti ove opštine u većoj meri uspešne.

Opštinu Sečanj, u kojoj živi oko 13.000 građana, čini uglavnom, nacionalnosti što se tiče, srpsko, a potom mađarsko, rumunsko i romsko stanovništvo. Od ukupno sedam projekata u kojima je opština Sečanj aktivno učestvovala (kao nosilac, partner ili korisnik), čak šest je obuhvatilo neki vid saradnje sa susednim rumunskim opštinama, a jedan projekat bio je isključivo posvećen manjinama u Sečnju.

Sečanj je, čini se, odlučio da fokus EU projekata budu odnosi i saradnja sa Rumunijom, a iskustva su po-kazala da je i druga strana ozbiljno shvatila zadatak.

Građani opštine Sečanj samo su delimično zado-voljni infrastrukturom samouprave, a smatraju da se mnogo više mora raditi na putevima i izgradnji valjane železnice. Nisu zadovoljni ni kanalizacijom.

Od 800.000 evra do beskonačnosti

Sečanj je realizovao jedan projekat koji se ticao eko-logije – Razvijanje regionalnog ekološkog akcionog plana, sa ciljem da se sa opštinom Fenj prvo uoče svi eko-loški problemi, a potom i krene sa njihovim rešavanjem. Opština se bavila i uključivanjem žena u što veći broj ak-tivnosti kroz projekat Etno-radionice za saradnju žena iz Srbije i Rumunije, u okviru kojeg je od avgusta 2008. do avgusta 2009. godine organizovano nekoliko radionica posvećenih tradicionalnim radovima obeju zemalja.

Kalkulacija kaže da je za realizaciju navedenih pro-jekata opštine Sečanj od 2007. do 2013. godine uloženo preko 800.000 evra, s tim što je cifra mnogo veća jer nedostaju bitni podaci o dodatnom finansiranju poje-dinih projekata. Izgradnja međugraničnog prelaza Jaša Tomić-Fenj je jedan od „tajnovitijih“ projekata.

Granični prelaz Jaša Tomić-Fenj

Primer zaista bitnog, ali samo delimično uspešnog, dugogodišnjeg projekta koji je Sečanj realizovao kao

partner rumunskoj županiji Timiš jeste prekategorizacija graničnog prelaza Jaša Tomić-Fenj u međugranični trećeg, a potom i prvog reda. Plan čelnika samouprave bio je da se prelaz prvo otvori delimično, a potom i za stalno. Sečanj je sa partnerima uradio i studiju izvodlji-vosti ovog poduhvata, a podršku je pružio i nekadašnji Fond za kapitalna ulaganja (sadašnja Uprava za kapital-na ulaganja) sa oko 600 miliona dinara za 14 kilometa-ra puta koji nisu obuhvaćeni projektom, a izgrađeni su 2010. godine. Obe opštine su imale u planu i nekoliko manjih projekata za unapređenje postojeće infrastrukture na prelazu.

Treba napomenuti da je Vlada Srbije 2009. godi-ne donela odluku o prekategorizaciji graničnog puta u međugranični, što je opštinama dalo nadu da prekogra-nična saradnja ide u dobrom pravcu. Međutim, zastoj u ionako predugim radovima dogodio se 2011. godine, kada je, kako kažu, pokrajinska vlast zaboravila da ubaci međugranični prelaz Jaša Tomić-Fenj u Nacrt prostornog plana Autonomne pokrajine Vojvodine, što je bilo iznenađenje i za srpsku i rumunsku stranu.

Kako su žalbe Vladi Srbije i Pokrajinskoj vladi pod-nele obe strane, izmene se unete u konačnu verziju Pla-na, a radovi su mogli da se nastave tek 2012. godine.

Projekti realizovani na teritoriji opštine Sečanj (opština kao nosilac, partner ili korisnik):

– ”Razvijanje regionalnog ekološkog akcionog plana”, projekat prekogranične saradnje između opštine Sečanj i opštine Fenj na polju ekologije i životne sredine

– ”Ethno workshop connecting women from Serbia and Romania”, radionice posvećene razvo-ju tradicionalnih radova i motiva obe zemlje

– Infrastrukturni projekat izgradnje 4,5 km puta Fenj – granični prelaz Jaša Tomić – Fenj

– “Sportom do tolerancije”, sportske aktivnosti za decu iz dveju opština

– Studija izvodljivosti graničnog prelaza Jaša Tomić – Fenj

– “Saradnja između javnih službi iz rumunsko--srpskog pograničnog regiona za uspostavljanje pograničnog kadra za sprečavanje i intervencije u slučaju poplava”

– “Uključi se i brini”, pomoć deci sa smetnjama u razvoju


Zastoji povećali ulaganja

Prema rečima Marka Ivaniševića iz opštinske upra-ve, a koji je od prvog dana bio uključen u aktivnosti ovog projekta, inicijalna vrednost poduhvata bila je 850.000 evra – ali se ona povećavala kako su godinama nastajali zastoji u radovima. Krajnja vrednost projekta je sigurno više od milion evra uloženih od strane vlasti u Vojvodini, ali i sa rumunske strane.

Granični prelaz svečano je otvoren 8. novembra 2014. godine, a prisustvovali su visoki predstavnici obe zemlje.

Kako kaže Ivanišević, celim tokom realizovanja ovog projekta bila je izuzetno loša kooperacija između nivoa vlasti i nepodudaranje u prioritetima. Međutim, radovi na deonici Jaša Tomić-Fenj ubrzani su 2014, iste godine kada je predsednik opštine Sečanj Predrag Milošević Karasi sa celom opštinskim odborom Demokratske stranke prešao u Srpsku naprednu stranku, izjavivši tom prilikom da „želi da igra u pobedničkom timu“.

Da li su se susrele namere opštinske vlasti da poslo-ve privede kraju i namere državnih funkcionera da pro-dubi odnose sa susednima, a u cilju pristupanja zemlje Evropskoj uniji, pitanje je koje stoji otvoreno za javnost.

Kako smo se uverili iz prve ruke, meštani Sečnja nisu bili u toku sa aktivnostima na izgradnji deonice puta Jaša Tomić-Fenj, a informisali su se uglavnom iz lokalnih medija. Međutim, čak i površnom analizom medija u Sečnju, dolazi se do zaključka da su oni pod velikim uticajem funkcionera. Kako kažu meštani, ni po-neka loša reč nije napisana o sporosti realizacije ovog projekta u periodu od 2008. do 2013. godine. Veći me-diji poput „Novosti“ i „Politike“ povremeno su pisali o ovom slučaju, ali su aktivnosti u malim zajednicama nedovoljno interesantne tim medijima, iako se radilo o međugraničnom prelazu u koji je uložen ogroman novac iz državne i pokrajinske kase.

Sportom do tolerancije

Pozitivan primer rada opštine Sečanj (u saradnji sa rumunskom opštinom Pečiu Nou) je projekat „Sportom do tolerancije“. Godine 2013. Evropska unija odobrila je skoro 130.000 evra (što je sufinansiranje od oko 97 odsto) za realizaciju projekta koji bi trebalo da se bavi mladima u sportu – promovisanje aktivnosti FK „Seča-nj“, nabavka rekvizita, organizovanje međugranične ško le fudbala i turnira u ovom sportu.

Škola fudbala organizovana je za 95 polaznika iz Sečnja i opštine Pečiu Nou u obe zemlje, a javnos-

ti je bio dostupan i jelovnik dece/učesnika na projektu, smeštaj i redovne sportske aktivnosti svakog dana spro-vođenja škole fudbala i pratećih događanja.

Dejana Milošević iz Odeljenja za urbanizam JKP „Sečanj“ kaže da je ovaj projekat jedan od uspešnijih za lokalnu samoupravu, a u kojem je učestvovalo mno-go dece. – To je zaista bilo jedno lepo iskustvo, trajalo je godinu dana i mi smo sa svih strana dobijali pozitiv-ne reakcije stanovništva – rekla je Miloševićka, a njene reči potvrdilo je i lokalno stanovništvo. Čak četiri od pet osoba čulo je za projekat, ali nisu znali da se radi o evropskom projektu, već su na aktivnosti posmatrali kao druženje na lokalu.

Realizatori projekata u opštini svesni su da javnost ne zna ko tačno plaća ovakve aktivnosti, na šta se troši novac i koliko ga uopšte ima. Marko Ivanišević kaže da opština pokušati da učini ceo sistem transparentnijim.

– To je krajnje neophodno, jer će se kroz pitanje transparentnosti rešiti i ostala pitanja. Nepoznavanje samog finansiranja i sprovođenja svega ovoga izaziva podozrenje kod građana – o čemu se tu radi, ko ta sred-stva troši, kako troši? – kaže Ivanišević.

Problemi ne staju na transparentnosti. Opštine po-put Sečnja – male i delimično razvijene, nemaju ni po-četna sredstva da započnu projekte, a dugo čekaju na povraćaj sredstava iz Evropske unije. Sam početak re-alizovanja projekta je bolan – nema dovoljno novca za predfinansiranje, a upravo u tom trenutku opštine ra-čunaju na pomoć Pokrajine i države. U opštinskoj upravi napominju da bi bilo mnogo lakše raditi na projektima kada bi više instance pomogle barem na početku.

GORICA NIKOlIN


SOMBOR: PUT BAJA-SOMBOR PRIORITET

Sombor je sa svojom geografskom pozicijom savršeno mesto za realizaciju projekata u okviru prekogranične saradnje sa Evropskom unijom.

Teritorija grada graniči se sa Mađarskom na severu i Hrvatskom na zapadu, tako da je saradnja sa susednim regijama i velika šansa i neminovnost. U prethodnom konkursnom ciklusu najveći broj projektnih predloga realizovan je u saradnji sa bratskim gradom bajom, koji je, bez sumnje, siguran partner centra Zapadnobačkog okruga.

Kako navode iz Kancelarije za lokalni ekononomski razvoj, grad Sombor je u periodu od 2007. do 2013. go-dine učestvovao u projektima vrednim tri miliona evra. Ne može se sa sigurnošću govoriti o broju odobrenih sredstava, ali dostupni podaci kažu da je sufinansiranje Evropske unije u somborskim projektima premašilo 1,2 miliona evra. Konkursne prilike su iskorišćene u mnogo većoj meri nego u susednim opštinama – Apatinu, Kuli i Odžacima.

Ipak, Sombor još uvek nije na nivou ostalih voj-vođanskih gradova, pre svega Subotice i Novog Sada. Razlog za to treba delom tražiti u nedovoljnoj obuče-nosti zaposlenih u lokalnim samoupravama pogranič-nih područja, te u organizacijama civilnog društva. Za-jedničko im je još i nepoznavanje procesa apliciranja, teškoće u poštovanju procedura koje iziskuje realizacija, ali i hronični manjak novca za potrebe sufinansiranja.

KlER i RAGS na istom zadatku

Evropskim projektnim aktivnostima Sombora, ba-rem po zvaničnim dokumentima, trebalo bi da ruko-vode Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i Razvojna agencija grada Sombora (RAGS). Međutim, kako pri for-miranju nije napravljena dovoljno dobra podela poslo-va u dve institucije, dešavalo se da izostane uigran na-stup i koordinisana akcija. Inače, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj funkcioniše pri Gradskoj upravi, dok je “samostalna” Razvojna agencija grada ustrojena kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Polovina os-nivačkog kapitala pripada gradu. Deset odsto udela u RAGS-u imaju JKP “Vodokanal”, JKP “Parking servis”, Re-gionalna privredna komora Sombor, JKP “Energana”, te JKP “Čistoća”.

– Shodno kapacitetima bolje se nije moglo uraditi. Mislim da je postignuto dosta toga. Imali smo svega nekoliko ljudi koji su ozbiljno radili CbC projekte. Pri-oriteti su se uspostavljali praktično u hodu i to po otva-

ranju poziva, kako bismo se što brže prilagodili njihovim uslovima – kaže Mihael Plac, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, ukazujući da je Kancelarija sa svega jednim do dva zaposlena u svim pozivima uputila po projektni predlog. – Uz to, imali smo i odličan učinak. Na konkursu sa mađarskim partnerima svi kandidovani projekti bili su i odobreni – naglasio je Plac, i iskazao uverenje da će u narednom periodu i Razvojna agenci-ja grada Sombora dati značajniji doprinos “putovanju” kroz fondove EU.

Šef Kancelarije je ukazao i na potrebu usvajanja ozbiljnog dokumenta sa prioritetnim projektima, rangiranih po bitnosti i stepenu spremnosti, u svim oblastima prekogranične saradnje. Problem sa pripremom dokumentacije, takozvanim “pakovanjem” projekata, pokazao se i u Somboru. Po mišljenju Placa, da bi u potpunosti savladali sve konkursne veštine, zaposleni-ma je potrebno i do tri godine. Uz to, od njih se očekuje posvećenost i predanost poslu, koji su ključ za pravilno rukovođenje procesima i administracijom IPA projekata. Kao i kod mnogih drugih lokalnih samouprava, doduše u nešto manjoj meri, i u Somboru je detektovan problem sa engleskim jezikom.

Kada se sve uzme u obzir, prethodni ciklus preko-granične podrške, može biti okarakterisan kao uspešan. Realizovano je nekoliko kvalitetnih projektnih predloga u kojima je prevashodni cilj bilo – opšte dobro! Aktiv-nosti su se odnosile na praćenje i uništavanje ambrozije u pograničnim područjima dve zemlje, monitoring podzemnih izvora pijaće vode, ali i prvi korak ka potpunom oporavku međunarodne saobraćajnice, inače najkraće drumske veze jugoistočne Evrope sa budimpeštom i bečom.

Projekat puta – ponos i dika

Zahvaljujući fondovima Evropske unije i saradnji sa Bajom u Mađarskoj, Sombor je izradio kompletnu pro-jektno-tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju puta od Sombora do graničnog prelaza Bački Breg, sa obilaz-nicama oko Koluta i Bezdana. Radi se o, može se reći, strateškom projektu, jer od izgradnje te saobraćajnice Sombor očekuje povećanje protoka ljudi i robe kroz nje-govu teritoriju. Nova putna infrastruktura bi sigurno do-prinela lakšem ozdravljenju svih oblasti privrede. Da u tome i političari vide dobru šansu, pokazuje i držanje teme “živom” od 2009. godine, kada je i započet rad na predlogu projekta. Vodeći partner bio je iz Mađarske,


pa je njima pripao i veći deo kolača od 1,7 miliona evra. Partnerima iz Sombora opredeljeno je 320 hiljada evra za izradu projektne dokumentacije.

Somborska lokalna samouprava ponosno je i prikazala izrađeni projekat, odštampan na više stotina kilograma papira, dok su partneri iz baje, sa već završenom planskom dokumentacijom, zahvaljujući ovoj prekograničnmoj saradnji, rekonstruisali i proširili puteve, gotovo na kompletnom potezu od graničnog prelaza do grada baje. Projekat je završen krajem novem-bra 2011. godine, a tadašnji gradonačelnik Nema nja Delić je na zatvarajućoj konferenciji kazao da očekuje pomoć države u izgradnji puta, jer se radi o projektu od izuzetnog značaja.

– Ulažemo nadu da će ovakva infrastruktura pod-staći i privredni rast. Grad Sombor u izgradnji puta ra-čuna i na pretpristupne fondove Evropske Unije koji su otvoreni pred Srbijom – rekao je tadašnji gradonačelnik Nemanja Delić.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Gradske uprave ocenila je ovaj projekat kao posebno uspešan, a činjenica je da je zahvaljujući tome Sombor dobio jednu od retkih kompletno urađenih projektnih dokumentacija. Nema sumnje da će dalja razrada ovog predloga biti prioritet.

– Svaki projekat koji nam je odobren u prethodnom periodu može biti nastavljen. Mišljenja sam da je takva postavka same projektne prijave ubedila evaluatore da baš takve predloge odobre za finansiranje. U narednom ciklusu ćemo verujem konkurisati za dalju podršku pro-jektima izgradnje druge faze puta Sombor-Baja, ali i na-stavak organizovanog iskorenjivanja ambrozije – rekao je Mihael Plac, šef Kancelarija za LER grada Sombora. On je ponovio da će za taj poduhvat biti neophodno puno zalaganje svih nivoa lokalne samouprave.

Shvatili ozbiljnost situacije

Iako su sastanci predstavnika Baje i Sombora go-tovo svakodnevni događaj, vredi istaći činjenicu da su u poslednjih nekoliko sedmica intenzivirana radna okup-ljanja čelnika dva grada. Pre mesec dana u Baji je uprili-čen sastanak posvećen upravo budućim prekograničnim

pozivima. Tokom sastanka bilo je reči o infrastrukturnim i projektima iz oblasti turizma, budući da su ove teme prepoznate kao prioriteti u ekonomskom razvoju i pove-zivanju dva grada.

– Kao najznačajniji projekat izdvojeno je obezbeđi-vanje direktnog pristupa Sombora autoputu M6 u Ma-đarskoj, a samim tim i neophodnost završetka revitaliza-cije i izgradnje puta Sombor-Bački Breg-državna granica, kao i obnovu graničnog prelaza Bački Breg – saopšte-no je na zvaničnom sajtu grada Sombor. Tom prilikom utvrđeni su termini za sastanke predstavnika komunal-nih preduzeća iz oblasti vodoprivrede, te sektora za va-nredne situacije. Cilj je uspostavljanje saradnje i pružan-je uzajamne pomoći u slučajevima elementarnih nepo-goda – rekli su učesnici sastanka u Mađarskoj.

Dunavsko-panonska mikroregija

Početkom ove godine Sombor je bio domaćin trilateralnog sastanka kome su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava Osijek, beli Manastir, baja, Mohač i Apatin. Konferencija je bila posvećena osniva-nju evropske “Dunavsko-panonske” mikroregije koja bi obuhvatala gotovo pola miliona ljudi na teritoriji tri dr-žave. Članice buduće mikroregije su tom prilikom pred-stavile svoje želje, a među pedesetak ideja dominirali su turizam i infrastruktura. Apatinci su predstavili projekte marine, pristaništa, luke, velnes-centra i buduće kajak--kanu staze.

Predstavnici Mohača su ukazali na važnost 65 mili-ona evra vrednog mosta koji bi spojio ovaj region na naj-važnije međunarodne drumske saobraćajnice. Osiječani su se fokusirali na kandidaturu za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, a Somborci na preko potrebnu revitalizaciju putne i vodne infrastrukture. Prezentaci-je Baje i Belog Manastira bile su vezane za eko, etno i gastro turizam. Zvanično osnivanje Dunavsko-panonske mikroregije najavljeno je za prvu polovinu leta, dok bi zajednički konkursni nastup bio moguć već u jesenjim pozivima za prekograničnu saradnju.

SAVA MAJSTOROV I TIVADAR FARAGO


SRBOBRAN: POSRNULI PREDUZETNIČKI DUH

U maniru svog slavnog sugrađanina, nekadašnjeg velmože i industrijalca Laze Dunđerskog, Srbobranci kao da ne mare za tuđe novce. Opština

nije pridobila niti jednu donaciju iz fondova EU. Istini na volju, niko je nije ni tražio. Za razliku od vojvođanskog rokfelera, sadašnje „gazde“ ove vojvođanske varoši loše stoje sa svojim novcima, pa bi za obnovu oronule varoši sa starim sjajem pomoć iz EU bila više nego dobrodošla. U poslednjih osam godina, naučili su da se, pre nego što zaplivaju morem evro-donacija, potrebno naoružati se strpljenjem i disciplinom.

Srbobranci su od 2007. godine do danas revnosno učestvovali na bezbroj seminara, edukacija i radionica na temu pisanja projekata i korišćenja EU fondova, ali stečeno znanje još uvek nisu uspešno primenili. Time su prognoze predstavnika Vladine kancelarije za evrop-ske poslove od pre punih osam godina da Srbobran sa svojim turističkim potencijalima nema samo šansu već i obavezu da ne propušta pozive za projekte prekogra-nične saradnje – do danas ostale promašene.

Još 2012. godine, Srbobran je bio domaćin pred-stavnicima pokrajinskog fonda „Evropski poslovi“ i susednih opština gde su na svom terenu dobili informa-cije o programu EU finansiranja za period 2014-2020. godine. Dok su komšije hvalile ili kudile dosadašnja ev-ropska iskustva, Srbobranci su ćutali. Dosada su, kažu opštinari, u nekoliko navrata odbijeni, a u „jednom pro-jektu“ – valjda u onom gde su bili samo partneri – pri-morani su da donirana sredstva vrate zbog neispoštovane procedure.

Čekajući pravi trenutak

Valjda čekajući pravi trenutak kada će se uključiti, sa zakašnjenjem i više kondicije, uključiti u trku – čelnici Srbobrana su 2014. najpre okačili „medalju“ Evropskog pokreta u Srbiji koji je ovoj opštini dodelio priznanje za značajan doprinos evropskim integracijama na lokalnom nivou. Šta god se pod tim podrazumevalo, Srbobranci se mogu pohvaliti ili požaliti da su taj doprinos sami finan-sirali. – Opština Srbobran se posebno izdvojila u okvi-ru aktivnosti na lokalnom nivou koje doprinose evrop-skim integracijama. Takođe, postoji kancelarija za lokal-ni ekonomski razvoj, a usvojena je i Strategija lokalnog ekonomskog razvoja sa akcionim planovima za period do 2020.godine. Pored toga, opštinska finansijska služ-ba obučena je za sprovođenje ugovornih procedura Evropske unije i postoje administrativni kapaciteti za

pripremu i implemetaciju projekata koje finansira EU – glasilo je obrazloženje Evropskog pokreta za nagradu Srbobrancima, a ovo je čuo i Majkl Devenport, šef dele-gacije Evropske unije u Srbiji, koji je prisustvovao dodeli priznanja. Na ovaj način Srbobranci su najavili svoj skori ulazak u trku za EU fondove, do sada bez pozitivnih re-zultata.

Od prošle godine, u oštriju pripremu za korak ka EU fondovima uključili su se i predstavnici srbobranskih vrtića i škola u okviru obuke za zaposlene u obrazovno--vaspitnim ustanovama Južnobačkog okruga za pripre-mu IPA projekata prekogranične saradnje, a prošle go-dine u Srbobranu je predstavljen projekat „Evropske integracije i jačanje konkurentnosti sektora MSPP – Pripremi se za evropsko tržište“. Projekat koji u opštini Srbobran sprovode Regionalna razvojna agencija Bačka i Evropski pokret – finansira nemačka Fondacija Konrad Adenauer.

Najpre neko projekte mora napisati

Prilikom prezentacije, predsednik opštine Zoran Mladenović opravdao je dosadašnje napore bez uspe-ha time da je Srbobran izabrao strategiju prikupljanja znanja koje će kad-tad kapitalizovati. Opština je, pre nego što je zaplivala morem evro-donacija, prošle godi-ne usvojila Strategiju razvoja opštine Srbobran za peri-od 2014–2020. godine. U prvim konkretnijim koracima, opredelila se za ulogu korisnika projekta „Pripremi se za evropsko tržište“ Regionalne razvojne agencije Bač-ka, koji će lokalne privrednike podstaći da nauče kako unaprediti sopstveni biznis primenom evropske prakse. Opština ponajviše računa na drugu fazu projekta u ko-joj će tokom ove godine najuspešniji biznis-đaci dobiti i finansijsku podršku da naučeno primene. Aleksandar Simurdić iz Evropskog pokreta koji učestvuje u realizaciji ovog projekta kaže kako očekuje da „ovaj projekat oživi posrnuli preduzetnički duh u ovoj varoši, ali i podstakne mlade ljude da pokrenu poslovnu inicijativu.

U lokalnoj samoupravi kažu da dobro znaju da će Srbobranci korist od EU najbolje spoznati kroz nešto „opipljivo“, a takvih potencijalnih projekata koji čekaju „vetar u leđa“ u njihovoj opštini ima na pretek. Najpre ih neko mora napisati.

RANKA IVANOSKA


SREMSKA MITROVICA: UPRAVLJANJE OTPADOM I ZAŠTITA OD POPLAVA

Iako Sremska Mitrovica u javnosti nosi epitet prosper-itetne lokalne samouprave, a početkom godine našla se i među nosiocima povelje „Lideri održivog razvoja“,

koju dodeljuje Centralni evropski forum za razvoj, ona suštinski nema formirano odeljenje koje se bavi pisa-njem i realizacijom evropskih projekata. To je rezulti-ralo time da centralni sremski grad iza sebe ima samo jedan manji projekat, realizovan sredstvima iz evropskih fondova, koji su sami sproveli i jedan u kojem su učestvovali kao partneri.

Oni koji su kreirali i sprovodili te projekte, u međuvremenu su prebačeni na druga odeljenja, zbog čega smo u pokušajima da dođemo do podataka o dosadašnjim rezultatima nailazili ne velike probleme. – Svi radimo zajedno i svi radimo sve. Zaposleni te poslove obavljaju uz mnogo drugih poslova, a u stvari je malo ljudi upućeno u temu i to jeste problem – objašnjava Danijela Međedović, koja je nekada radila u Kancelari-ji za lokalni ekonomski razvoj, a danas se istim poslom bavi u Ageneciji za ruralni razvoj. – Mi smo i u ovoj agen-ciji nastavili da se bavimo evropskim projektima, ali po-stoji i KLER. Međutim, i u jednoj i u drugoj kancelariji zaposleni su ljudi bez iskustva koji će se za te poslove tek obučavati – priča ona.

Zbog nedostatka ljudskih kapaciteta, veli, sredstva Evropske unije nisu iskorišćena u dovoljnoj meri, ali isti-če da se radi na prevazilaženju tog problema i formira-nju tima za pisanje i realizaciju projekata. Taj tim tre-balo bi da broji oko pet članova i on će se baviti samo tim poslom. Iskustvo je pokazalo da je potrebno dosta vremena da se prikupe informacije i da se sve pripremi i napiše kako treba. – Ti ljudi će proći određene obuke, ali je problem u tome što ni ti seminari nisu ništa. Organizuju se obuke za pisanje projekata koje traju dva dana i koje su potpuno nepotrebne, jer se na njima nikad ne kaže ništa, niti se ikada na toj obuci napisao projekat, nego se to sve radi uopšteno – priča Međedovićka.

Ona dodaje da je njeno iskustvo pokazalo da je najvažnije unapred razraditi projektnu ideju, tako da prilikom raspisivanja poziva već postoje spremni polaz-ni parametri, kao i da je neophodno sarađivati s lokal-nim samoupravama iz susednih zemalja, u cilju razme-ne iskustava i što bržeg nalaženja partnera u situacijama kada je na projektu potrebno imati partnera.

Uspešni u oblasti upravljanja otpadom

Najznačajniji projekat na kom su Mitrovčani radili nosi naziv „Izgradnja regionalnog sistema upravljanja otpadom Sremska Mitrovica-Šabac“, čiji je nosilac bio upravo Šabac. Ukupna vrednost projekta bila je 6,5 mi-liona evra. „Mi smo dali zemljište, Šabac je uložio novac, a od Evropske unije smo dobili novac za izgradnju regionalne deponije“, objašnjava Danijela Međedović, koja je isped Sremske Mitrovice radila na tom projektu.

– Na tu deponiju odnosi se smeće i iz Šapca i iz Sremske Mitrovice. Naše javno komunalno preduzeće direktno odvozi smeće, jer se deponija i nalazi tu, kod nas, dok je u Šapcu u okviru istog projekta izgrađena i transfer-stanica. U pitanju su ogromni kamioni koji bi prenosili to smeće, pa da se ne bi vozilo svakodnevno, smeće se skuplja u kontejnere na transfer-stanici, a po-tom se prepakuje u kamion i odvozi na deponiju – kaže Međedović i dodaje da, zahvaljujući tom projektu, u Šapcu više ne postoji deponija. – Ona koju su ranije ko-ristili u međuvremenu je zatvorena i sanirana.

Dve godine kasnije, Mitrovčani su nastavili sarad-nju sa Šapcem, ali su ovog puta oni preuzeli ulogu nosi-oca projekta. Cilj je bio podizanje svesti stanovništva o značaju odvajanja otpada u domaćinstvima, a samim tim i unapređenje zaštite životne sredine kroz obezbeđivanje sistema bezbednog odlaganja čvrstog otpada. Taj projekat bio je u direktnoj vezi s projektom koji je sprovodilo Javno komunalno preduzeće „Komunalija“ u partnerstvu s komunalnim preduzećem iz Osijeka, a pod nazivom “Stvaranje društva bez otpada”. Dok su „Komunalije“ bile zadužene za infrastrukturu, grad se bavio stanovništvom. „Angažovali smo dve nevladine organizacije za edukaciju stanovništva šta treba da radi. Kao rezultat te saradnje, u Mitrovici postoje kontejneri za reciklažu papira, kartona i stakla“, priča Međedovićka i ističe da su njihova istraživanja pokazala da je postotak razdvajanja smeća u domaćinstvima povećan, ali napo-minje da je to i dalje daleko ispod nivoa koji planiraju da postignu.

Osim u komunalnim pitanjima, Sremska Mitrovica je od Evropske unije tražila pomoć i pri pisanju Strategije održivog razvoja 2010-2020. godine, ali je u tom slu-čaju koristila samo konsultantske usluge SKGO I USAID.


U dva slučaja Mitrovčani su bili i odbijeni zbog nerele-vantnosti projekta. – U pitanju su bili prekogranični pro-jekti iz oblasti turizma. Hteli smo da rekonstruišemo ho-tel u Ležimiru, dok je Tuzla imala ideje u vezi s njihovim parkom, ali to nije prošlo – zaključuje Međedovićka.

NVO: Grad nema pojma o evropskim projektima

Osim lokalne samouprave, novac iz evropskih fon-dova iskoristili su i u jednom privatnom preduzeću, sportskom klubu i dve nevladine organizacije. Omladin-ski centar realizovao je dva projekta iz oblasti volonter-stva, dok se Pokret gorana u tri navrata bavio rezervatima prirode. Međutim, oni međusobno nisu mnogo sarađivali, niti su im se za saradnju obraćali iz gradskih kancelarija.

– Na pisanju projekata angažovali smo jednu ženu koja taj posao naplaćuje ukoliko projekat prođe, a jed-nom smo i tokom implementacije sarađivali s Omladin-skim centrom. Upravo oni su bili ti koji su pomagali u edukaciji stanovništa o odvajanju otpada – priča Danije-la Međedović, a iz Omladinskog centra kažu da ta sarad-nja nije uvek bila najbolja.

– Što se pisanja projekata tiče, na tom polju ne sa-rađujemo uopšte. Mi smo koristili ljude spolja, koji su bili plaćeni, jer mi nemamo kapacitet da napišemo projekat, a tokom realizacije najveći problem smo imali s oslobađanjem od PDV-a, i tu nismo imali podršku lokal-ne samouprave, ali verovatno je to i za njih u tom tre-nutku bila velika nepoznanica – pričaju sa druge strane u toj lokalnoj nevladinoj organizaciji.

Iz Pokreta gorana, međutim, stižu mnogo oštrije reči:

– Nemamo nikakvu saradnju s lokalnom samoupravom, oni nemaju pojma o tome – tvrdi direk-tor Pokreta gorana Slobodan Simić. – Naši ljudi su prošli svetske obuke i sad rade taj posao zajedno s kolegama iz Beograda, ali iz Grada nas nikad nisu ni zamolili za po-moć. Ja sam bio na njihovim seminarima, predavali su neki ljudi iz Novog Sada i rekao sam im da nemaju po-jma i da nisu obučili kadrove za to, i da smo mi jedini u opštini koji mogu jedan takav program napisati i realizo-vati, nažalost – priča Simić.

Ciljevi projekata Pokreta gorana uglavnom su se odnosili na razvoj programa upravljanja rezervatima i razvoj turizma na graničnim područjima, a prekogra-nični projekat koji su realizovali s Bosnom bio je izabran za najbolji projekat u toj oblasti.

Flajeri uz račun

O projektima koje je Sremska Mitrovica realizovala građani uglavnom imaju vrlo malo informacija ili nema-ju uopšte, po čemu se Mitrovica ne razlikuje od drugih sremskih opština. O tome da li lokalne kancelarije imaju kapaciteta da takve poslove obavljaju mišljenja su po-deljena, ali niko od anketiranih Mitrovčana nije mogao da se seti niti jednog projekta u kom je njihova lokalna samouprava učestvovala, pa čak ni kad smo pitanje proširili i na projekte finansirane iz drugih fondova.

S druge strane, u lokalnoj administraciji kažu da se trude da javnost obaveste o svemu i tvrde da je svaki projekat koji su realizovali predstavljen javnosti putem medija, kako štampanih tako i elektronskih, kao i putem internet stranice grada, na šta ih uostalom i obavezuje sam projekat. – Problem je u tome što lokalne medije ljudi jako slabo prate, ali informacije postoje i na saj-tu grada, a i slali smo flajere. Konkretno, uz račune za smeće smo slali flajere s informacijama o projektu – pri-ča Međedovićka.

Prioritet za budućnost: prevencija poplava

Prema našoj evidenciji, u Sremskoj Mitrovici je u periodu između 2007. i 2013. godine realizovano devet evropskih projekata čiji su nosioci bili različiti subjekti. U narednom periodu, sudeći po trenutnim planovima, slika neće biti tako šarena.

Iz Omladinskog centra poručuju da se neko vreme neće upuštati u tako velike poslove, dok u Pokretu go-rana kažu da je novac u ovom trenutku opredeljen za sanaciju posledica poplava, te nema sredstava za eko-logiju.

Tu šansu, međutim, planiraju da iskoriste u lokal-noj samoupravi.

– Konkurisali smo za prekograničnu saradnju s Hr-vatskom, a radimo već s Orašjem iz Bosne. Oba projekta bave se poplavama – priča Danijela Međedović i objašn-java da će se kroz projekat s Hrvatskom raditi na izradi zaštitnih panela na keju, dok je s bosnom u planu nastavak izgradnje vodovodne mreže u mestima gde je prilikom poplava zagađena voda.

– Imamo gotove projekte i imamo dozvole. U jed-nom delu projekta učestvovao bi i Vodovod, a u drugom i Komunalije. To komunalno preduzeće je već formira-lo mobilnu jedinicu u slučaju poplava, koja je trenutno zadužena za pružanje pomoći i za čišćenje divljih depo-nija pored bunara – zaključuje Danijela Međedović.

SANJA KlJAJIć


SREMSKI KARLOVCI: KANCELARIJA, TO SAM JA!

Kancelarija, to sam ja! Ovako, uz ironičan osmeh govori šef Kancelarije za lokalni ekonomski raz-voj Sremskih Karlovaca Igor Relić. I u toj rečenici

sadržani su svi problemi koje ova opština ima u kreira-nju i realizaciji projekata finansiranih iz fondova Evrop-ske unije, a čijom brojnošću opština nikako ne može da se podiči.

Naime, u Sremskim Karlovcima, od 2007. do 2013. godine realizovana su samo dva projekta koje je finansirala Evropska unija: „Program podrške opštinama IPA 2007 u oblasti administrativne efikasnosti“ i „Imovina lokalne samouprave – važna karika lokalnog ekonom-skog razvoja“.

Kako objašnjava Igor Relić, u prvom projektu radi-lo se o poboljšanju funkcionalnosti i kapaciteta admi-nistracije u lokalnim samoupravama, a sprovodilo ga je Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Opština Sremski Karlovci u projektu je učestvovala kao saradnik/učesnik (associate).

– Moram priznati da nisam imao uvid u sam proje-kat, jer su nas iz Ministarstva pitali da li hoćemo da bu-demo „asosijet“, što predstavlja vrstu partnerstva u kom partner ne mora da pruži inpute, mada smo ih mi pru-žili, već može samo da bude korisnik rezultata projekta. Predsednik opštine je potpisao, a potom su iz Ministar-stva intervjuisali načelnike odeljenja u opštini, slali nam neke upitnike… i tako u svim opštinama potpisnicama. Podaci koji su na osnovu toga prikupljeni objavljeni su u brošuri koju su obećali da će poslati, ali nisu, pa nemamo rezultate tog projekta. Pretpostavljam da su tra-žili načine da se ubrzaju procesi u opštini, jer opštine su trome i spore, pa je bila poenta da se iz tog istraživanja shvati kako da administracija brže reaguje. Doduše, to u Karlovcima ne može mnogo da se popravi jer nas ukupno ima 41 sa sve portirima i kafe kuvaricama, tako da kod nas to sve relativno brzo ide. Svi smo na deset me-tara jedni od drugih – kaže Relić.

Jedna osoba – dva radna mesta

Ispostavlja se da je broj zaposlenih u opštini, od-nosno nemogućnost zapošljavanja novih ljudi, ključni problem u sprovođenju projekata, a otud i rečenica s početka teksta. Sremski Karlovci imaju specifičnu situa-ciju, kao nijedna druga opština u Vojvodini, a ogleda se u tome što Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj, koja je ključna u pisanju i sprovođenju projekata, čini jedna osoba, dok su sistematizacijom predviđena dva radna

mesta.– Ne usuđujem se da pišem evropske projekte, jer

nemam s kim da radim i morao bih angažovati čoveka „sa strane“. Sada u programu Exchange angažovao sam takvu jednu osobu pa se ispostavilo da to nije bio baš najsrećniji potez. Na kraju se desilo da sam sa drugim kolegom sedeo dve nedelje od ujutro do kasno uveče, ispravljajući sve što ovaj nije uradio u proteklih pet mese-ci. Jer, kada dođe neko sa strane, niti si mu nadređen niti možeš da mu kažeš uradi ili nemoj uraditi. Sve se svodi na to da li je on odgovoran ili neodgovoran čovek, a ako projekat nije dobro napisan, možemo da dođemo na loš glas u Evropskoj komisiji i da više nikad ne dobijemo novac, čak i kada dođemo u situaciju da pojačamo Kancela-riju. Mi smo ocenjeni kao najbolji projekat u Exchangeu, ali da kolega i ja nismo sami sedeli, to ne bi bilo tako, tako da se ja plašim negativnih odgovora – kaže Relić.

Projekat o kome govori, drugi je koji je realizovan u opštini, ovog puta s konkretnijim rezultatima. U projek-tu „Imovina lokalne samouprave – važna karika lokalnog ekonomskog razvoja“ podrazumevao je popis imovine na teritoriji četiri opštine – Beočin, koji je bio nosilac projekta i partnerskih opština – Čajetina, Šid i Sremski Karlovci.

– Bili smo u obavezi da do oktobra prošle godine Republičkoj direkciji za imovinu predamo zahteve za izdavanje dokumenata uz koje možemo u katastru da uknjižimo imovinu koja pripada lokalnoj samoupravi, s tim što su predmet popisa isključivo bili objekti viso-kogradnje i niskogradnje. Mi smo manje-više znali šta je naše, ali je bilo vlasništvo Republike Srbije, a sada će preći u naše vlasništvo. No, to je dug proces i nije ni blizu kraja, jer to u Direkciji za imovinu ide sporo pa onda treba da čekamo katastar… Neće to biti gotovo u na-rednih nekoliko godina, ali mi smo svoje u roku uradili – kaže Relić.

U potrazi za kompetencijom

Za ovako mali broj projekata glavni krivac je ne-dostatak kadrova, no čak i da oni koji su već zaposleni u opštini znaju i žele da učestvuju u pisanju projekata, pravila i propisi EU kažu da ne mogu da dobiju dodatni novac za realizaciju projekta jer već imaju svoje plate. Dakle, za projekte se mahom moraju angažovati spolj-ni saradnici. Ovaj problem mogao bi se prevazići naoko vrlo jednostavno, no ništa nije jednostavno kada je u pi-tanju državna admisnistracija.


– Meni fali bar jedan čovek, a bilo bi idealno da imam još tri saradnika, pa da možemo da se uhvatimo u koštac sa još nekim evropskim projektima. Kancela-rija je osnovana prošle godine i sistematizovana su dva radna mesta, na jednom sam ja, a drugo je upražnjeno. Dakle, ja činim Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj. Koliko znam, samo u Karlovcima je tako, a tako je zbog Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji koji propisuje broj zaposlenih. U našem slučaju, ne smemo da imamo više od 41 zapos-lenog. Znam da nije ni tako jednostavno zaposliti kom-petentne ljude, jer meni ništa ne znači ukoliko dobijem saradnike koji će skupljati prašinu u kancelariji, treba ih upoznati s poslom, obučiti, ali i to bi bio neki početak. Pošto kod nas sve proističe iz tog problema, pre svega trebalo bi da se uradi ozbiljna analiza minimalnog bro-ja zaposlenih u svakoj lokalnoj samoupravi pa da se sa povećanjem obima posla povećava i taj broj. Možda su pri pisanju zakona gledali Kragujevac, Beograd i druge gradove u kojima je sasvim drugačija priča, pa onda iz-računali neki indeks koji primenjuju na sve, pa i na nas – kaže Relić.

Građani ne razumeju šta su to projekti

S obzirom na pomenutu situaciju, teško je govori-ti o vidljivosti rezultata projekta i koliko oni u realnom životu znače stanovništvu Sremskih Karlovaca. Jer, za-ključak je da ova dva projekta, od kojih rezultate prvog nisu videli ni oni koji su u njemu učestvovali, dok se dru-gi suštinski tiče samo opštine kao dela državne uprave, nisu mnogo uticali na kvalitet života Karlovčana. Otud ne čudi činjenica da stanovnici vrlo slabo ili nikako ne poznaju pojam evropskih projekata. Kako kaže Relić, često se dešava da stanovnici traže novac od opštine, pa kad ih uputi na konkurse EU, oni kažu da neće „krvave novce“!?

– Uglavnom ne zanima one koji nisu pristalice Evropske unije, a onda ima i onih koje to ne interesuje uopšte bez obzira na političke stavove. Ljudi ne znaju kako projekti funkcionišu pa gledaju eventualno ono što je opipljivo iz njih proisteklo, a mi takvih projekata nis-mo imali. Dešava se da nas pitaju gde su te stotine hilja-da evra koje smo dobili za projekat, a ne shvataju kako projekat funkcioniše. Problem kod evropskih projekata je što oni imaju velike iznose na prvi pogled, po dve sto-tine, tri stotine hljada evra, ali od tog novca ne mogu da se urade kapitalne stvari. Ti u projektu moraš imati zaposlene na projektu i prikazati njihove plate, tome je namenjen dobar do budžeta, pa recimo, na informisanje, pa kojekakve obuke da bi se projekat realizovao…

Na kraju, za konkretnu stvar koja treba da se realizuje kao rezultat u projektu ostane 20 do 30 odsto sredstava. Pitaju nas gde su sad tih sto hiljada evra za ovaj projekat popisa imovine, a ne znaju da su četiri opštine učestvo-vale, pa treba da se podeli na četiri, pa imamo zajednič-ku administraciju, pa su plaćeni popisivači, pa koordina-tori koji su učestvovali.. Kada kažeš dvesto hiljada evra, ljudi očekuju torbu punu para na stolu, ali ne znaju da se dešava da veći deo novca ode na sve okolne potrepštine više no na cilj projekta – kaže Relić.

Kada se govori o transparetnosti efekata i korišće-nja novca evropskih fondova Relić kaže da je tu stvar jas-na. Pre svega, Evropska komisija traži izveštaje o toku projekta, kao i medijsku vidljivost.

– U samom projektu, kada pišeš i kažeš koje su ak-tivnosti, navodiš indikatore realizacije aktivnosti, a onda te indikatore potvrđuješ, odnosno dokazuješ da su ak-tivnosti sprovedene. Ne može biti transparentnije jer jednostavno neće doći uplata ako im to ne priložiš. Ovaj drugi projekat obavezivao nas je da izveštavamo o sva-kom sastanku svih opština i izveštaji su bili objavljeni na sajtu svih opština, objavljeni su i u Karlovačkom listu, kao i na Novosadskoj televiziji. Mislim da ljudi u Karlov-cima znaju za taj projekat, ali ih se ne tiče mnogo – ob-jašnjava on.

Nadao sam se da projekat neće proći!

Budućnost opštine Sremski Karlovci u kontekstu kreiranja, pripreme i realizacije projekata ne obećava dok god taj posao bude počivao ne jednoj ili dve osobe.

– Opet se svodi sve na isto, što se nas tiče, nema-mo ljudi. Kolega i ja smo pisali projekte, ja sam napisao tri i nisu prošli, nije za hvalu, ali mi je jasno bilo zašto nisu. Recimo za poslednji projekat nisam imao jemstvenik da vežem projektnu dokumentaciju, a nisam imao vremena da odem po njega. Mada, iskreno, znam da zvuči čudno, ali nadao sam se da neće proći jer ne bih mogao sve sam da postignem.

Ali ono što ipak jeste postigao u okviru Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, a nije finansirano iz fondo-va EU je projekat koji podrazumeva renoviranje fasade Karlovačke gimnazije. Novac, bez obaveze vraćanja, do-nirala je Evropska banka za obnovu i razvoj, u iznosu od oko milion i dvesto hiljada dinara.

– Gimnazija je dostavila projektno-tehničku doku-mentaciju i sada je u proceduri kod Ministarstva obrazo-vanja koje treba da raspiše javnu nabavku za izvođenje radova, dakle projekat je u toku. Dogodine je 250 go-dina postojanja Karlovačke gimnazije, pa će verovatno tada obnavljati fasadu i uraditi parterno uređenje. Još


bismo voleli da se obnovi sistem grejanja, kanalizacije i vodovoda, što košta manje i postoji projektno-tehnička dokumentacija, jer šta vredi fasada ako pukne cev pa uništi sve – kaže Relić.

Obnovu čeka i Osnovna škola „23. oktobar“, u ko-joj je previđeno renoviranje fasade i sale za fizičko, kao i parterno uređenje, no u ovom slučaju radi se o novcu Uprave za kapitalna ulaganja, iz koje je proteklih godina stizao novac za većinu projekata u Sremskim Karlovci-ma. Među njima je i izgradnja Vidikovca na Magarče-vom bregu, a radove, koji su završeni krajem 2012. godi-ne, pored Fonda za kapitalna ulaganja, delom je finansi-rala i Vlada Srbije.

Ovo je jedan od projekata koji je zaokupio pažnju Karlovčana i o njemu pričaju kada im se postavi pita nje o projektima uopšte, ne baveći se mnogo poreklom novca. Vidljivi i „opipljivi“ projekti koji su realizovani u Karlovcima od 2007. do 2013. godine su i obnova čes-me „Četiri lava”, obnova nadgrobnog spomenika Branka Radičevića na Stražilovu i renoviranje fasade Ekološkog centra, a sve ove radove finansirao je Miodrag Radulo-vački, profesor na Univerzitetu Ilinois u Čikagu i neka-dašnji đak Karlovačke gimnazije. On je finansirao i tro-škove izgradnje novog krila u pomenutom Ekološkom centru, inače objektu Pokreta gorana Vojvodine u Ulici mitropolita Stratimirovića 5, u Karlovcima. Ovoj listi pro-jekata Relić dodaje i adaptaciju boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, koja imaju prebivalište na teri-toriji opštine Sremski Karlovci.

– Kraljevina Švedska nam je darovala novac u tri navrata da bismo napravili boravak koji koristi sedmo-ro dece, a o kojima brigu vodi osoba koju je imenovao Centar za socijalni rad. Od iste donacije kupili smo kola,

pa jednom do dva puta nedeljno idu na druženja i izlete – kaže Relić.

Danube Stream for Green Dream

Jedan od većih evropskih projekata čija realizacija je u toku, a u kom Opština ne učestvuje ni kao nosilac ni kao partner, jeste i projekat „Stream 4 Green“ koji se sprovodi u cilju razvoja i promocije Sremskih Karlovaca, odnosno mikroregije koju čine Stražilovo, Sremski Karlovci i Koviljsko-petrovaradinski rit, kao top eko-turističke destinacije u Srbiji. Nosilac projekta je Pokret gorana Vojvodine, a “Danube Stream for Green Dream“ jedan je od 17 projekata koji je podržala Austrijska raz-vojna agencije i Evropska unija kroz IPA program, odnos-no konkurs „Socijalno ekonomski razvoj Dunavske regije u Srbiji”. Ovaj projekat, između ostalog, podrazumeva rekonstrukcija Planinarskog doma na „Stražilovu“ koji je oštećen u požaru 2011. godine, izgradnju letnje učioni-ce/pozornice u dvorištu Ekološkog centra “Radulovač-ki”, te postavljanje deset kilometara turističko edukativ-nih staza za šetnju u Koviljsko-petrovaradinskom ritu i Nacionalnom parku Fruška gora.

Igor Relić smatra da su Karlovcima potrebni projekti na polju podsticanja preduzetništva, posebno u kontekstu razvoja malih i srednjih preduzeća, projekti iz domena socijalne inkluzije, tehnološkog razvoja i inovacija, informacionih i komunikacionih tehnologija i naravno projekti u turizmu i kulturnom nasleđu, koji su zaštitni znak ove opštine. No, čini se da dok god se ovim bave jedan ili dva čoveka, teško će opština moći da se pohvali učešćem u većim evropskim projektima.

JOVANA ZDJElAREVIć


STARA PAZOVA: VIŠE OD POLA MILIONA EVRA IZ EVROPSKIH FONDOVA

Opština Stara Pazova je u periodu između 2007. i 2013. godine iz evropskih fondova obezbedila više od 500.000 evra za realizaciju tri projekta, i

to iz oblasti ekonomije i razvoja i socijalne zaštite.Vatreno krštenje u realizaciji evropskih projekata,

Stara Pazova je prošla radeći na izradi Strategije održivog razvoja opštine za period 2010-2020. To je ujedno i prvi put da su se Pazovčani našli u ulozi nosioca pro-jekta. Strategija je usvojena 2009. godine, a pet godina kasnije Opština je s Regionalnom razvojnom agencijom „Srem“ potpisala ugovor o saradnji na projektu revizije strategije, koji se finansira iz pokrajinskog budžeta. Novi projekat traje osam meseci i za to vreme partneri bi tre-balo da pripreme projekte iz oblasti kapitalnih investici-ja za budžetsko finansiranje.

Najvredniji projekat Pazova je realizovala u saradnji s drugim sremskim opštinama – Rumom, Irigom i Pećin-cima. Deo sredstava namenjen Staroj Pazovi iznosio je oko 450.000 evra, a cilj je bilo unapređenje usluga socijalne zaštite za decu sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama. Taj projekat Pazovčani ujedno smatraju i najuspešnijim. Projekat je podržan iz budžeta Evropske unije, a u partnerstvu s Ministarstvom rada i socijalne politike i UNICEF-om.

– Socijalna inkluzija je uključivanje u društvo dece sa smetnjama u razvoju, koje podrazumeva prilagođe-nost i raznovrsnost podrške društva u skladu s potreba-ma koje ova deca imaju – objašnjavaju u Opštini i doda-ju da za razliku od starog medicinskog modela, koji je tu decu stavljao u položaj korisnika socijalnih davanja, novi socijalni model prepoznaje i podržava njihove potencijale, a od društva traži da stvori uslove u kojima bi oni mogli u potpunosti da se ostvare.

Kao rezultat, u Pazovi su uspostavljene usluge nege i pomoći u kući, dok je u opštinama Ruma i Pećinci ot-voren dnevni boravak. „Pomoć u kući u Staroj Pazovi i Irigu obuhvatila je 29 dece, dok je u dnevnom boravku u Rumi i Pećincima boravilo ukupno 27 dece. Pritom smo mapirali 209 porodica, kompletirali baze podataka, odr-žali 16 radionica i otvorili kol-centar za pomoć porodica-ma“, ističe menadžerka projekta Tamara Babić.

Za projekat „Razvoj i jačanje usluga u zajednici za decu sa invaliditetom i njihovim porodicama u Staroj Pazovi, Irigu, Pećincima i Rumi“ Stara Pazova uspela je da osigura održivost. Finansijski troškovi pomoći deci i njihovim porodicama prešao je na budžet opštine, tako

da se usluge predviđene prvobitnom projektom i dalje realizuju.

Sistem 48 sati

Treći projekat koji je u Staroj Pazovi finansiran iz evropskih fondova je projekat pod nazivom “Multi-ka-nalni kontakt centar u Staroj Pazovi” finansiran iz IPA Exchange 3 programa, čija je realizacija završena 2012. godine, a podrazumeva servis dostupan građanima 24 sata, sedam dana u nedelji.

Opštini su u ovom projektu partneri bili grad Vi-ljandi iz Estonije i opština Pećinci, a kao rezultat Pazova je pokrenula opštinski kol-centar koji građanima omogućava standardizovane i ujednačene procedure za obradu zahteva, skraćeno vreme za davanje odgovora i pružanje usluga ili rešavanje problema građana i preduzeća, kao i povećanu transparentnost procesa koji su deo upravljanja opštinom.

– Taj kol centar i dalje funkcioniše – priča Irena Ke-pić iz pazovačke Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. – Građani putem njega mogu da prijave svoje komunal-ne probleme, mogu da upute bilo kakve pozive u smislu da su im potrebne neke informacije. Potom kol-centar ta pitanja distribuira po odeljenjima i nakon 48 sati građani dobijaju odgovor. Nekad je to samo odgovor na pitanje, a nekad i eventualno rešenje problema koji su prijavili – kaže ona.

Neuspešne aplikacije

Pisanjem i realizacijom projekata u Staroj Pazovi bavi se Kancelarija za lokalni i ekonomski razvoj u ko-joj radi petoro zaposlenih. U odnosu na druge sremske opština, bilans uspeha pazovačke kancelarije govori nji-ma u prilog. Oni su uspešno aplicirali za tri projekta, što ih svrstava među najuspešnije u Sremu.

Ipak, dva projektna predloga bila su i odbijena. – Odbijena su iz tehničkih razloga, zbog nepravilnih pri-java jednog od partnera na projektima, koji je više puta od dozvoljenog bio potpisnik izjave o partnerstvu – ob-jašnjava Marina Savić iz opštinske Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

Veće poteškoće javljaju se u implementaciji proje-kata. Najveću muku su, kažu, mučili sa sistemom javnih nabavki. – Sistem koji predviđa naše zakonodavstvo razlikuje se od PRAG sistema Evropske unije, i zaposle-


nima u opštinskoj upravi je potrebno više vremena da razumeju sistem i adekvatno sprovedu projektnu javnu nabavku – objašnjava Marina Savić, ali dodaje da je taj problem nedavno rešen, jer poslednji pozivi opštinama omogućavaju izbor po kom sistemu će sprovoditi javne nabavke.

Osim toga, problem im stvara i to što sam rad na evropskim projektima zaposleni u Upravi u pojedinim slučajevima doživljavaju kao dodatni posao.

– Neophodno je edukovati zaposlene o benefitima evropskih projekata. Tako bi se u velikoj meri moglo unaprediti angažovanje pojedinaca na tim poslovima – priča Savić.

Misteriozni projekti

Iako su, prema pričama opštinskih radnika, svi projekti koje je Pazova realizovala bili uspešni, u roku i transparentni, o njihovim pojedinostima na internetu ima vrlo malo podataka, a o radu lokalne kancelarije građani gotovo da ništa i ne znaju, pa zaključuju da opština i nema kapacitet da napiše i sprovede evropske projekte.

– Jedino što se sećam jeste da su pokrenuli neki dnevni boravak za decu ometenu u razvoju. Osim toga, pitanje je da li oni išta rade – priča jedan Pazovčanin i dodaje: – Nešto se govorilo i o elektronskoj upravi, ali pojma nemam da li je to proradilo. Verovatno je, kao i sve drugo, i to bilo po principu ‘drži vodu dok majstori odu’. Tako je uvek – žali se on.

Iz kancelarije odgovaraju da su sva sredstva na-menski utrošena. – Transparentnost se unapređuje od projekta do projekta. Što se tiče efekata, vidljivi su i pre-poznati od zajednice projekti čiji korisnik je šira zajedni-

ca, a u manjoj meri projekti koji se tiču određenog seg-menta društva – ističu oni.

Zajednička lista prioriteta

Neslaganja građana Stare Pazove i njihovih čelni-ka u pogledu urađenog, nisu slučaj i kada se radi o pla-novima za budućnost. Kako ocenjuje Marina Savić iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, za budući rad na evropskim projektima najvažnije je dobro definisati prioritete.

– Potrebno je pripremati projektne ideje i targe-tirati ključne oblasti koje se nalaze u prioritetima EU, a nisu dovoljno razvijene u lokalnim smoupravama, kako bi se blagovremeno i adekvatno odgovorilo na raspisane konkurse – priča Savić.

Taj posao je, čini se, u slučaju novih projekata dob-ro obavljen. Kanalizacioni problemi i tretman otpad-nih voda koji su građani Stare Pazove u anketama koje smo sproveli stavljali na sam vrh liste priorteta kojima bi opština u budućnosti morala da se pozabavi, i sami opštinski čelnici su prepoznali kao važnu temu.

Nakon završene studije „Analiza upravljanja otpad-nim vodama, biomasom i energijom u opštinama Stara Pazova i Inđija“, izrađene u saradnji s nemačkim institu-tom, Pazova je počela sprovođenje merne kampanje za biološko-hemijsku analizu otpadnih voda, što će biti osnov za izgradnju budućeg Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i proizvodnju biogasa u Staroj Pazovi.

– U planu je da se radi studija izvodljivosti s gene-ralnim projektom. A potom ćemo konkurisati i kod ev-ropskih fondova, kako bismo obezbedili novac za izgrad-nju prečistača – zaključuje Irena Kepić.

SANJA KlJAJIć


SUBOTICA: PREKOGRANIČNO DO GRANIČNIH PRELAZA

Grad Subotica je, uz pomoć Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, u periodu od 2007. do 2013. godine, realizovala devet evropskih projekata,

ukupne vrednosti 2.165.207 evra. Projekti su iz oblasti infrastrukture, turizma, arhitekture i socijalne zaštite.

Jedan od najuspešnijih projekata opštine svakako je rekonstrukcija puta koji povezuje mađarski grad Ašo-thalom i naselje Bački Vinogradi, zahvaljujući čemu je kasnije otvoren istoimeni granični prelaz. U pitanju je prekogranični zajednički projekat u koji je država Srbija uložila 474.125 evra.

Glavni cilj je bio da se rasterete prelazi Horgoš i Kelebija, ali je istovremeno ovaj projekat doprineo i dodatnom razvoju turizma u Mađarskoj i Srbiji, kao i po-spešivanju prijateljskih i poslovnih veza između ova dva grada. Krajem aprila zvanično je završen i IPA projekat koji se odnosio na rehabilitaciju puteva koji spajaju Ba-jmok i Bačalmaš, čime su se stvorili uslovi za otvaranje još jednog graničnog prelaza sa Mađarskom.

Rekonstrukcija Sinagoge iz evropskih fondova

Prema rečima projektne menadžerke iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Melinde Nađi Kišeroš, IPA fondovi izuzetno su značajni za lokalne samouprave koje nisu u mogućnosti da same iz budžeta finansiraju slične projekte koji zahtevaju ulaganja od više stotina hilja-da evra. Za to navodi i primer rekonstrukcije severoistočne fasade Sinagoge u Subotici. U pitanju je takođe prekogranična saradnja Srbije i Mađarske kroz projekat „Dragulji na prekretnici vekova – tematsko lutanje u ču-desnom svetu secesije“. Projekat je namenjen pre svega očuvanju kulturne baštine grada, s obzirom na to da se subotička Sinagoga nalazi na listi nepokretnih dobara od izuzetnog značaja Republike Srbije, ali takođe bitno doprinosi turističkoj ponudi Subotice.

U Kancelariji smatraju da se kroz ovaj projekat po-kazala suština IPA programa, jer je zahvaljujući njemu inicarana međunarodna saradnja za dalje ulaganje u očuvanje subotičke Sinagoge. Priključilo se i Ministar-stvo za kulturu i informisanje Srbije, Pokrajinski sekre-tarijat za finansije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i mađarska Vlada. Zahvaljujući toj saradnji, biće rekon-struisana i severozapadna i južna fasada Sinagoge.

Partneri a ne konkurenti

Subotica je jedan od najuspešnijih korisnika IPA

fondova, tvrde u subotičkoj opštini. U Kancelariji za lo-kalni ekonomski razvoj kažu da su u potpunosti ospo-sobljeni za konkurisanje za sredstva Evropske unije. Pri-oritet u narednom periodu jeste ulaganje u zaštitu životne sredine, pre svega u sistem upravljanja otpadom, ali i nastavak razvoja turizma u gradu. Kada je turizam u pitanju, perspektivu vide pre svega u prekograničnoj saradnji sa Mađarskom, konkretno Turističkom organi-zacijom Segedina, sa kojom su već ostvarili partnerstvo.

Naredni cilj jeste stvaranje svojevrsne baze koja će objediniti sve realizovane IPA projekte u Subotici. Platforma u vidu veb sajta predstavljala bi polaznu tačku za dalje konkurisanje, ne samo za lokalnu samoupravu, već i sve ostale institucije u Subotici. Cilj je da prilikom konkurisanja za evropska novčana sredstva, različiti aplikanti ne budu konkurencija jedni drugima pri prijavljivanju već partneri.

Kišeroš navodi kao primer konkurse namenjenim zaštiti životne sredine, pa se dešavalo da se istovremeno prijavi i grad, nevladine organizacije i subotički zoološki vrt. Pritom, svi imaju isti cilj da se unapredi određeni aspekt života u gradu. Zbog toga je u budućnosti neophodno da imamo sve ideje na jednom mestu i kada procenimo ko ima najveće šanse da projekat sprovede u delo, partnerski pomažemo da prođe na konkursu, ističe ona. Namera je takođe da se u budućnosti upravo pojedinačne ustanove (javna preduzeća, fakulteti i dr.) obuče za prijavljivanje na IPA konkurse, kroz koje bi mo-gli da unaprede svoje delatnosti, dok bi se lokalna sa-mouprava posvetila krupnijim infrastrukturnim projek-tima koji utiču na razvoj celokupne zajednice.

Engleski jezik i mediji kao problem

Prilikom konkurisanja na IPA projekte, u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj kažu da nisu imali većih pro-blema i da neuspelim projektima smatraju one koji su im odbijeni. Sa druge strane, prilikom realizacije dobije-nih projekata suočavali su se sa svojevrsnim „tehničkim“ problemima. Melinda Nađi Kišeroš smatra da bi trebalo da postoji obuka engleskog jezika za pružaoce usluga koji ponekad ne znaju da tumače tendersku dokumentaciju napisanu na stručnijem engleskom jeziku, već je daju na prevod profesorima engleskog jezika, koji opet nisu specijalizovani za tu vrstu terminologije.

Kada je u pitanju informisanje građana o IPA pro-jektima, medij imaju veliku ulogu i Kancelarija se tru-di da prilikom početka, trajanja i završetka određenog


projekta organizuju konferencije za novinare i druge vi-dove aktivnosti kako bi se građani što više upoznali sa rezultatima. Međutim, dešava se da novinari u svojim izveštajima ne navedu uvek sve učesnike na projektu, odnosno ko je sve bio finansijer. Za njih je to, kako kažu, veoma bitno jer sa jedne strane žele da javnost bude u potpunosti upoznata sa time ko je obezbedio novac, pre svega radi transparentnosti projekta, a sa druge strane smatraju da je to način da se zahvale evropskim partnerima na donaciji.

Razvoj poljoprivrede kao prioritet

U IPA projektima u Subotici učestvovala je i nevla-dina organizacija Vojvođanska fondacija za razvoj „Halo“. Projekat koji posebno ističu je “South Pannon Food Cha-in Network“, namenjen pre svega ohrabrivanju poljopri-vrednika da budu preduzetnici, kako bi povećali svoju konkuretnost na evropskom tržištu. U okviru tog projek-ta izdato je 12 publikacija u kojima su precizno opisane mogućnosti razvijanja poljoprivredne delatnosti.

– Napravili smo 12 izdanja vezanih za ruralni razvoj sa akcentom na poljoprivredu. U njima je detaljno opi-sano na primer kako napraviti med, kako gajiti lekovito bilje, voće i povrće, kako napraviti proizvode od mleka, od mesa, kako razviti seoski turizam, zatim prednosti ze-lene energije. Navedeni su evropski standardi sa kojima želimo na vreme da upoznamo naše poljoprivrednike,

jer će morati njima da se prilagode onda kad Srbija uđe u Evropsku uniju – kaže Verona Molnar, projektna me-nadžerka iz Halo fondacije.

Budućnost realizacije daljih projekata takođe vide u saradnji sa Mađarskom, koja im je bila partner i na pomenutom projektu. Edukacija poljoprivrednika kako da unaprede svoja gazdinstva za njih je prioritet i kako da razmišljaju van tradicionalnih okvira proizvodnje, jer “ovdašnji seljaci imaju šta da ponude evropskom tržiš-tu, ali im je potrebna pomoć”, kako kaže Verona Molnar. Poljoprivrednici ne treba da znaju da pišu projekte, već Halo fondacija redovno organizuje obuke na kojima uče ljude da pišu projekte koji će zatim to činiti za poljopri-vrenike, čiji je zadatak da osmisle ideju za unapređenje svog gazdinstva sa kojom će moći ravnopravno da konkurišu za sredstva iz evropskih fondova.

Subotica se može pohvaliti konkretnim rezultatima realizovanih IPA projekata, pre svega u vidu otvaranja dva prekogranična prelaza koji su direktno uticali na kvalitetniji život građana. Međutim, opština bi u budu-ćnosti morala prioritet dati konkursima iz oblasti zaštite životne sredine, konkretno u vezi sa rešavanjem proble-ma odlaganja krupnog otpada, unapređenje kanalizacione mreže i tretman otpadnih voda – smatraju građani Subotice koje smo anketirali, navodeći da je to najtraumatičniji kompleks problema ovog, drugog po veličini vojvođanskog grada.

MIlENA DRAGOVIć


ŠID: NEMAMO KAPACITETA NI DA NAPIŠEMO PROJEKAT

Bilans uspeha Opštine Šid kad su u pitanju projekti finansirani iz evropskih fondova jesu tri odbijenice i dva projekta u kojima su učestvovali kao part-

neri. Za razliku od nekih drugih sremskih opština, čiji su budžeti bili veći i za više od milion evra zahvaljujući ev-ropskim projektima, u Šid se iz EU fondova slilo mnogo manje sredstava.

Za pripremu i realizaciju projekata zadužena je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, u kojoj je zapo-sleno četvoro ljudi. Međutim, oni kažu da ne poseduju kapacitete za taj posao, jer nemaju iskustvo u pripremi konkursne dokumentacije. – Projekti koje smo pripremali bili su odbijeni, a one koje smo realizovali, radili smo u svojstvu partnera na projektu, tako da je odgo-vornost za pripremu i realizaciju projekta bila podeljena – objašnjava Branimirka Riđošić iz opštinske Kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj.

Šid je na adrese evropskih fondova slao konkursnu dokumentaciju u tri navrata. U slučaju prekograničnog projekta, koji je predviđao uređenje životne sredine u predelima reke Bosut i Studve, kažu, problem je bio u saradnji s hrvatskim partnerima, jer su pisanje projekta oni u potpunosti preuzeli na sebe, što je rezultiralo lošim i nekoordiniranim budžetom i planom aktivnosti. To je jedan od predloga projekata koji su odbijeni.

Međutim, isti problemi javili su se i u naredna dva slučaja, kada su u saradnji s drugim vojvođanskim opšti-nama konkurisali za projekat „Turistički putevi fruško-gorskog regiona” i projekat iz oblasti društvene inkluzije dece i mladih sa invaliditetom. – I pre i posle toga smo bili na nekim edukacijama, ali to je sve kratkog daha, jer mi na jednodnevnom seminaru pređemo ceo aplikativni formular i sve segmente i pisanja i realizacije projekta, što nije dovoljno – priča Branimirka Riđošić i dodaje da su im neophodni konkretni primeri, kako bi znali gde greše. – Najbolje bi bilo da, dok neko piše, možemo da učestvujemo i da vidimo šta se i kako se radi. Da se više pažnje posveti primerima dobre prakse, uz prikazivanje uspešno realizovanih projekata s aneksima i budžetima, ali i primerima neuspešnih projekata s konkretnim osvr-tom na njihov neuspeh, sa svim aneksima – priča ona.

S druge strane, opština na takve obuke ne šalje ni iste ljude, te ne postoje zaposleni koji se obučavaju u kontinuitetu i specijalizuju za taj posao. – Čak ni u kan-celariji ne postoji kontinuitet. Dvoje ljudi rade konstant-no, dok su se ostali izmenjali ko zna koliko puta do sada – žali se Riđošićka.

Zahvalni partneri

Ipak, kao partneri, Šiđani su ispunjavali svoje zadat-ke. Na njihovom prvom projektu „Dunavski biciklizam – osnivanje regionalne biciklikstičke rute Srem“ sarađivali su s drugim sremskim opštinama, a sve u cilju jačanja turističke ponude i povezivanja biciklističke rute s regionalnim putevima. – Radilo se najviše na promociji biciklizma – objašnjava Riđošić. – Nisu izgrađene nove staze, ali je na već postojećim rutama urađeno obeleža-vanje. Znači postavljena je turistička signalizacija na tim stazama i urađena je studija uspostavljanja regionalne biciklističke rute Srem. Sada bi taj projekat trebalo da se nastavi, a sledeći korak jeste da se uradi i infrastruktura – priča ona.

Glavna ruta dugačka je 91,5 km, kreće od granič-nog prelaza Neštin-Ilok i završava se na Banstolu gde se spaja sa rutom Euro Velo 6, sa kojom ima definisana još tri spoja. U okviru projekta je obeleženo i definisa-no 300,9 km „detur“ ruta, devet biciklističkih stanica i osam odmarališta za bicikliste. Utvrđene su 42 lokacije sa obaveznom signalizacijom, i to 23 na glavnoj ruti, a ostale na lokalnim rutama. Svi ti podaci sadržani su i u biciklističkoj karti.

S obzirom na to da ruta većim delom prolazi kroz Nacionalni park Fruška gora, ima konekciju na Dunavsku Euro Velo 6 rutu, Rutu Srijem u Hrvatskoj i potencijal-no se širi na ostale regione, jer ima mogućnost spajanja sa međunardnom Savskom rutom, Sremci na taj način žele da povežu svoju regiju s drugim dunavskim regijama u Evropskoj uniji, a Šiđani posebno ističu benefite koje bi razvoj u tom pravcu doneo razvoju turizma, a samim tim i doveo do otvaranja novih radnih mesta u toj oblasti.

Šta je to što mi zapravo imamo?

Kao posebno značajan, Šiđani ističu projekat „Imo-vina lokalne samouprave – važna karika lokalnog eko-nomskog razvoja“, koji je sprovela Stalna konferencija gradova i opština u saradnji s kancelarijama u Šidu, Beo-činu i Sremskim Karlovcima, dok je ulogu mentora imala opština Čajetina, koja je pre nekoliko godina uspostavila efikasan mehanizam upravljanja opštinskom imovinom. – Cilj je bio da se popiše sva imovina koja može da se prebaci na lokalnu samoupravu – sumirala je Riđošićka početnu ideju, a kako je na završnoj konferenciji istakao načelnik Opštinske uprave Šid Romko Papuga, ideja je


bila i da se sve strukture zaposlenih edukuju da promene odnos prema imovini, te da se prema njoj ponašaju „pažnjom dobrih domaćina“.

U pitanju je javna imovina kojom su lokalne sa-mouprave do sada samo raspolagale, dok je vlasnik bila Republika Srbija. Nakon realizacije projekta, vlasništvo lo-kalne samouprave nad popisanom imovinom upisano je u registar Republičke direkcije za imovinu, što je za opšti-nu vrlo značajno iz više razloga, a pre svega zato što su ne-rešeni imovinsko-pravni odnosi često predstavljali glavnu prepreku novim investicijama i otvaranju novih radnih mesta. – Taj projekat je postigao bolje rezultate od onih koji su bili planirani. Sve opštine su popisale veći broj ob-jekata u odnosu na prvobitno planirane indikatore – priča Branimirka Riđošić. Tako je u Beočinu popisan 1.581 ob-jekat umesto 1.115 objekata, u Šidu 2.915 umesto 2.650, dok je u Sremskim Karlovcima popisano 603 umesto 580 planiranih jedinica nepokretnosti, što je ukupno 17,35% više od onoga što je previđao projektni zadatak.

– Pored toga, bila je planirana procena tržišne vrednosti za 250 objekata visokogradnje, ali je procena izvršena za 41 objekat više, bez ikakvih dodatnih troš-kova. Od tog broja, 125 objekata visokogradnje ima ko-mercijalnu namenu, odnosno opštine ih mogu koristiti za sticanje prihoda ili za privlačenje novih radnih mesta – dodaje ona.

Projekat je završen u februaru ove godine, a kao je-dan od rezultata osnovano je prošireno odeljenje koje se bavi imovinom lokalnom samoupravom. U tom ode-ljenju otvorena su nova radna mesta na koja su preu-smereni ljudi s drugih pozicija unutar opštinske uprave, a njihov zadatak je da započeti posao u pravno-formal-nom smislu dovedu do kraja.

Šiđani: Sve stoji na mrtvoj tački

Iako u opštini tvrde da je javnost upoznata sa rea-lizovanim projektima i njihovim rezultatima, ubeđeni da su i mediji i oni sami o tome redovno izveštavali, kako u elektronskim, tako i u pisanim i onlajn medijima, Šiđani se s tom ocenom ne slažu. Oni uglavnom nisu upućeni u projekte koje je opština realizovala, niti u poslove koje obavlja.

– Nemate ovde šta da istražujete, ovde se baš nista ne dešava. Sve stoji na mrtvoj tački – priča jedna 25-go-dišnja Šiđanka, žaleći se pre svega na deficit radnih mes-ta, ali bez reči hvale i za komunalna pitanja.

Iz opštine odgovaraju: – Mišljenja smo da je nedo-voljna transparentnost efekata i korišćenja sredstava na nivou svih opština u Srbiji, kako i njihova vidljivost. Ali ukoliko je nešto konkretno u pitanju, građani su i zainte-resovani i informisani. Ukoliko su u pitanju obuke, edu-kacije, promotivni materijali, to ih apsolutno ne zanima – odgovara Riđošić.

Ali, dodaje da zbog toga ne odustaju. Osim proje-kata o čijem se nastavku razmatra, oni su kod evropskih fondova već aplicirali s novim predlogom. – U pitanju je prekogranična saradnja s Hrvatskom, a u fokusu su sela Drenovci i Jamena. Radiće se na saniranju posledica u poplavljenim objektima, npr. domovima kulture – pri-ča Riđošićka. Osim toga novi projektni predlog Srbije i Hrvatske bavi se i formiranjem hitne službe koja bi bila zadužena da adekvatno i pravovremeno reagovanje u slučaju da ponovo dođe do sličnih nepogoda, a sve kako se iskustvo iz majskih poplava 2014. ne bi nikad više ponovilo.

SANJA KlJAJIć


TEMERIN: U SVIM PROGRAMIMA

Opština Temerin, u kojoj po poslednjem popisu živi oko 30.000 ljudi, u periodu od 2007. do da-nas realizovala je desetak međunarodnih pro-

jekata koji su finansirani sredstvima Evropske unije. S obzirom na broj stanovnika i razvijenost, ova lokalna sa-mouprava se može pohvaliti velikim brojem realizovanih projekatnih aktivnosti u različitim sferama života, a svakako najpoznatiji od njih je Vojvodina metal klaster, koji je EU finansijski podržala od 2011. do 2013. godine.

Direktor Agencije za razvoj opštine Temerin Stani-slav Tomišić kaže da je od svih deset projekata Vojvodi-na metal klaster ujedno i najbolji, o čemu govori i poda-tak da je dobitnik dva međunarodna i jednog domaćeg priznanja. Projekat čiji nosilac je upravo opština Teme-rin okuplja 118 preduzeća koja se u najvećoj meri bave proizvodnjom i prodajom proizvoda metalske industri-je. Vojvodina metal klaster finansiran je iz EU programa RSEDP 2 sa oko 740.000 evra.

Metal klaster je dobitnik 3. nagrade European Projects Awards – 2013 IPA u kategoriji „concluded project“ koju dodeljuje European Projects Association (EPA), kao i međunarodnog priznanja bronze Cluster Management Excellence, koji dodeljuje European Secretariat for Cluster Analisys (www.cluster-analysis.org). Uz ove dve, VMC je dobitnik i nacionalnog priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ za 2014. godinu.

Filigranska implementacija

Kao razloge ovakve uspešnosti, Tomišić navodi pre svega odličnu ideju, koja je okupila veliki broj preduzeća slične delatnosti koje su poslednjih nekoliko godina u prilici da zajednički nastupaju na domaćem i inostranom tržištu i samim tim uvećaju svoje profite. – Pro-jekat je doživeo uspeh i zbog konzistentnosti i kompe-tentnosti. Odlikuje ga visokoprofesionalan projektni menadžment i veoma precizna i filigrantska implementacija projektnih aktivnosti, što omogućuje dugoročnu održivost rezultata projekta – smatra Tomišić.

Uz Vojvodina metal klaster, prema oceni direkto-ra Agencije za razvoj opštine Temerin, jedan od naju-spešnijih projekata je i Dnevni centar za decu i roditelje (www.dnevnitemerin.rs), čiji je nosilac takođe opština Temerin, a iz sredstava EU tokom 2012. i 2013. godine podržan je sa ukupno 132.134 evra. Tomišić kaže da je i ovaj projekat 2013. bio visoko pozicioniran u okviru dodele priznanja European Projects Awards – 2013 IPA, takođe u kategoriji „concluded project“, jer se našao na

11. mestu na listi najbolje ocenjenih projekata u okviru IPA 2013. Tomišić kao razloge uspešnosti i ovog projekta navodi odličnu ideju, konzistentnost i kompetentnost, i njegovu dugoročnu održivost. Projekat je počeo sa ra-dom septembra 2012, a nakon projektnog finansiranja od strane EU, predviđeno je da njegov rad nastavi da podržava lokalna samouprava.

Dnevni centar za decu i roditelje nalazi se u novoiz-građenoj kući i namenjen je učenju, radu, vežbanju, uživanju i igri dece i mladih i njihovih roditelja. Dnevni centar obezbeđuje uslove za kvalitetniji život u porodici, razvoj, pravo na obrazovanje, odmor, sport i rekreaci-ju i rehabilitaciju dece i mladi sa smetnjama u razvoju. Dnevni centar po ambijentu i atmosferi podseća na pri-jatnu porodičnu kuću u kojoj su tri sobe za grupni rad sa decom i mladima, sala za rekreaciju i stimulaciju (kinezi terapija), soba za odmor (muzikoterapija), kuhinja i ku-patila sa tuš-kabinama koji su na upotrebi roditeljima i deci. Dnevni centar ima i veliku terasu koja je u funkciji pozornice i dvorište u kojem se planira postavka opreme za sprovođenje sadržaja i na otvorenom.

Dnevni centar pruža različite vrste dnevnih usluga i sadržaja kroz radionice, individualni ili grupni rad, podršku i razgovor, namenjen deci i mlаdima uzrasta od šest do 27 godina, bez obzira na vrstu ometenosti. Sa decom i mladima rade kvalifikovani i obučeni stručnjaci, različitih profila, kao što su defektolozi, psiholozi, peda-gozi, vaspitači, lekar, fizioterapeut i negovateljice, ali i 20 volontera i mladih.

Definisanje kritičnih tačaka

Kao jedan od značajnijih projekata za lokalnu sa-moupravu, Tomišić ističe projekat Jačanje kapaciteta lokalnih samouprava za primenu mera energetske efikasnosti – ENEFO, koji je Evropska unija kroz Program Exchange 3 finansirala sa oko 48.000 evra. Ciljevi koji su ispunjeni kroz realizaciju ovog projekta tokom 2010. i 2011. godine on vidi u stečenom znanju u oblasti ener-getske efikasnosti i imenovanje opštinskog energetskog menadžera i asistenta. Rezultat projekta je i kupovina opreme, hardvera i GPS uređaja za izradu katastra javne rasvete. Takođe, urađen je i elaborat registara potroša-ča javnih ustanova i elaborat energetskih bilansa javnih ustanova i javnog osvetljenja za tri godine, što je rezul-tovalo definisanjem kritičnih tačaka potrošača.

Tomišić napominje da je opština Temerin jedna od retkih opština u Srbiji koja ima najmanje jedan uspeš


no realizovan projekat na svim programima koji su im bili dostupni, kao što su IPA CBC HU-SER, IPA CBC CRO--SER, IPA SEE, IPA (EXCHANGE, RSEDP2, socijalna zaštita, inkluzija i dr.), ali i mnogi projekti koji su finansirani iz sredstava USAID, GIZ, SIPPO i sličnih fondova. Stoga To-mišić smatra da u opštini Temerin u ovom vremenskom periodu nije ni bilo neuspešnih projekata.

Tomišić kaže da je bilo problema u radu ranijih go-dina, ali da su oni sada prevaziđeni, kroz različite vrste obuka i seminara za izradu i implementaciju projekata, koje je od 2008. sprovodila Agencija za razvoj. – Ovu obuku prošlo je više od 350 polaznika. Na taj način zna-čajno su unapređeni kapaciteti lokalne zajednice, tako da sada u opštini mnoge javne ustanove i institucije apliciraju i realizuju mnoge projekte koje finansiraju inostrani donatori. Proces uvođenja programskog budžetiranja takođe pozitivno utiče na sve aktere – tvr-di Tomišić.

Dovoljno upućeni, ali ne znaju detalje

Direktor Agencije za razvoj napominje da je najšira javnost u Temerinu redovno upoznata sa njihovim pro-jektnim aktivnostima, ali priznaje da vidljivost rezulta

ta projekata može da bude još bolji. On smatra da, za razliku od nacionalnog ili pokrajinskog nivoa vlasti, na lokalnom nivou, a posebno u manjim ili slabije razvije-nim sredinama, ne postoje (pred)uslovi za izgradnju i održavanje informacionih sistema i velikih internet-por-tala koji će omogućiti veću transparentnost efekata i ko-rišćenja sredstava EU fondova.

Građani Temerina različito su upoznati sa realiza-cijom pojedinih EU projekata u njihovoj opštini. Polovi-na njih tvrdi da nemaju nikakva saznanja i da uopšte o tome nisu informisani, dok druga polovina kaže da su dovoljno upućeni, ali da ne znaju detalje. Niko od anke-tiranih Temerinaca nije odgovorio da je apsolutno upu-ćen u realizaciju projekata. Govoreći o spremnosti opšti-ne da privuče sredstva iz EU fondova anketirani odgova-raju na potpuno različit način: od toga da opština uopš-te ne koristi mogućnosti do toga da opština mogućnosti koristi maksimalno. Ipak, većina anketiranih smatra da opština ima dovoljno kapaciteta da pripremi i sprovede projekte koje finansira EU, ali neki od građana zameraju određenim ljudima koji vode opštinu da nisu dovoljno zaiteresovani da urade nešto za sredinu u kojoj žive.

DARKO ŠPER


VRBAS: ZAGAĐENJEM DO EVROPSKIH NOVACA

Decenijama zagađujući Veliki bački kanal i radeći u korist svoje štete – građani Vrbasa su svojoj opštini, paradoksalno, obezbedili status jedne od

najskupljih opština kada su u pitanju evropski novci. Kada 2015. godine počne sa radom Centralno postro-jenje za preradu otpadnih voda za koje je EU izdvojila više od 15 miliona evra – Vrbašani će biti u prilici da sve-du račun koliko će ih zapravo koštati milionski vredan poklon koji će ih rešiti istorijske krivice za najzagađeniji vodotok u Evropi. U međuvremenu, u dva druga EU projekta opština je pokazala da je, kada kreće od nule, kadra da pokaže više od zadatih ciljeva.

Kad stvarnost demantuje projekat

Zahvaljući procvatu lokalne prehrambene industri-je, u nekadašnjem jugoslovenskom špajzu tokom polo-vine prošlog veka i desetinama hiljada kubika otpadnog mulja koji se posledično taložio u Velikom bačkom ka-nalu – projekat ozdravljenja ovog vodotoka kod Vrbasa postao je državni prioritet i mesto priliva najveće donacije koju je EU dala Srbiji u oblasti zaštite životne sredine. Od 2007. godine, kada je EU predstavljen dokument pod nazivom Studija izvodljivosti Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda, prošlo je sedam godina suro-ve stvarnosti, tokom kojih su nekadašnji industrijski gi-ganti posrnuli u godinama postprivatizacije. Hiljade radnika izašlo je sa kartom u jednom pravcu kroz fabričke kapije, smanjena je proizvodnja, pa i količina otpadnih voda. Upravo na industrijske otpadne vode ambicioznim planom postrojenja računalo se 70 odsto.

Konačno, od planiranih 120 hiljada ES (ekvivalent stanovnika) u Studiji izvodljivosti 2007. godine, najveće postrojenje za preradu otpadnih voda u Srbiji počeće da radi na granici ugovorenog minimuma od jedva 40 hi-ljada ES.

Ove, 2015. godine, Vrbas strahuje: Da li će uspeti da se pomoću evropske donacije reši istorijske krivice za “crnu ekološku mrlju”? Da li će ispuniti ugovorene oba-veze iz donatorskog ugovora? Koliko će zapravo koštati rad milionski vrednog poklona iz EU? Da li će do sep-tembra biti obezbeđeno 60 hiljada ES neophodnih da se pored pogona za preradu otpadnih voda izgradi i linija prerade mulja?

– U interesu nam je da izguramo posao do kraja, jer ćemo umesto da uđemo u konačno rešavanje posto-jećeg mulja u Velikom bačkom kanalu, zbog kojeg smo i započeli ceo posao, završiti sa gomilom novog mulja.

Za tu liniju potrebno je da postrojenje radi sa minimum 50 odsto kapaciteta I razgovori su još uvek u toku – kaže Milenko Radovanov iz lokalnog tima za implementaciju projekta. On i njegove kolege bili su, kaže, najprisutniji svedoci raskoraka između stvarnosti i projektnih plano-va. Bili su svedoci i čitavog niza sastanaka tokom godina na kojima je EU kao donator odbijala svaki pokušaj domaće strane da metodom „piši- briši“ menja projektne kapacitete u skladu sa situacijom na terenu. – Evropa ne pristaje na spuštanje prepreka samo zato što mislite da ih ne možete preskočiti. Ono što predložite u projek-tu, očekuje se da sprovedete u delo. U našem slučaju, nije bilo ni govora da se kapaciteti postrojenja od onih koje smo tražili naknadno smanjuju. Možemo to tuma-čiti i tako da nije ni podsticajno ni logično prognozirati jednom društvu ili lokalnoj zajednici da će nazadovati i propadati. Donator nije pristao da aminuje da fabri-ke koje su prestale da rade ili rade sa malim kapaciteti-ma – nikada neće povratiti svoj status. Ovim projektom Vrbasu i Kuli kao partneru – EU je obezbedila prostor da u budućnosti više nikad ne dođemo u poziciju da radi privrednog razvoja uništavamo životnu sredinu. Postrojenje je možda u ovom trenutku predimenzio-nirano, ali ono u čemu sada vidimo problem u skorijoj budućnosti može postati naša prednost – objašanjava Radovanov.

Energetski uspesi: nove donacije kao nagrada

Vrbašani su pokazali da su kadri da daju više od projektnog zadatka i pokažu održive rezultate, kada bez istorijskog balasta i decenijske krivice kreću od nule. U projektu koji je finansiran iz fonda Exchange 3 Vrbasani su, kao partneri, pokazali da pod naslovom “Uspostav-ljanje sistema upravljanja energijom na nivou opštine u cilju povećanja energetske efikasnosti“” mogu da u delo sprovedu više od “opštih ciljeva projekta”.

Tako im je projekat u kojem su kao partneri uče-stvovali sa četiri vojvođanske opštine dala šansu da po-kažu doslednost koja se ne završava okončanjem projek-ta. Nakon otvaranja kancelarije za energetski menadže-ment, Vrbas je dobio informacioni sistem za uštedu energije, strategiju enegetske efikasnosti, uslugu izdavanja energetskog pasoša, ali i kao jedina opština u Srbiji popis resursa biomase i mapu resursa obnovljivih izvora energije.

Dve godine nakon završetka projekta, u februaru 2015. Vrbas uz četiri opštine u Srbiji od Švajcarske kan-


celarije za saradnju dobio priznanje European Energy Award. Sa statusom “energetskog grada”, Vrbas je do-bio i donaciju od preko tri miliona švajcarskih franaka za unapređenje energetske efikasnosti.

– Zaključeno je da Vrbas ima najbolju vidljivost dosadašnjih projekata, dobro organizovan tim za ener-getski menadžment i jasan koncept za budući rad. Zato nam je dodeljena najveća donacija od ukupnog budže-ta koja će biti upotrebljena za energetsko unapređenje školskih zgrada u opštini – kažu u kancelariji i dodaju da im naročito priznanje predstavlja činjenica da su Vrbašani dobili 720.000 CFK za izgradnju buduće Regionalne kancelarije za energetski menadžement.

Sukob mentaliteta: Cilj nisu dnevnice i apanaže

Ono što su Vrbašani uspeli da primene kao uspeš-nu metodu na projektu energetske efikasnosti, Marko Kovačev iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj tre-nutno uči na sedmomesečnoj obuci za pisanje i spro-vođenje EU projekta.

– Znate da ta obuka zapravo traje skoro kao jedna godina studija. Znači da je, ipak, ma kako mi to zamiš-ljali, neophodno da usvojimo određena pravila kada su u pitanju evropski fondovi. Na kraju, shvatite da nije u pitanju nikakva velika nauka, već jedan šablon. Najveća prepreka smo mi sami jer često mislimo da je sama for-ma pisanja projekta nešto što je EU izmislila da bi nas obeshrabrila. Potom nam smeta papirologija, kontrola trošenja sredstava, pisanje izveštaja. Često od drveta ne vidimo šumu, pa pri prijavljivanju projekata vidimo pla-te, honorare i dnevnice, a ne opšti interes. Uveren sam da bi nam menjanje načina razmišljanja donelo dvostru-ku korist. Ne samo da bismo bili daleko uspešniji u do-bijanju donacija iz Evrope, već bi kao društvo napravili pozitivan zaokret – kaže Kovačev.

Kao jedan od pionira vrbaskog KLER-a, Kovačev je, kaže, prava iskustva na terenu stekao tokom 2012. i 2013.

– Imao sam sreću da se realizacija projekta preko-granične saradnje Srbije i Mađarske MUTHER 2 “Jača-nje veza putem zajedničkog delovanja” poklopi sa po-četkom mog rada u KLER-u. Ti takozvani “soft projekti” prava su prilika za sticanje znanja u saradnji sa EU fon-dovima. Tu učite metodologiju, ali se i kvalifikujete za buduće projekte. Nismo bili nosioci već partneri opšti-ni Deska iz Mađarske zajedno sa opštinama Tisasiget iz Mađarske i opštinom Novi Kneževac iz Vojvodine što je, takođe, omogućilo da „krademo“ iskustva od kolega iz Mađarske. Osnovni cilj projekta bilo je jačanje saradnje i povezivanje prekograničnih regija Čongradskog, Severnobanatskog i Južnobačkog okruga, kroz zajedničko nasleđe kulture, običaja i starih zanata. Budžet opštine Vrbas koji smo dobili iz EU iznosio je oko 35 hiljada evra. Između ostalog, kupljeni su razboji, organizovane tkačke radionice, a kao rezultat proizvedeno je 46 bačkih narodnih nošnji koje su ostale na korišćenje ansamblu Kulturnog centra. Narodne nošnje kao proizvod pro-jekta možda ne mogu da se mere sa velikim infrastruk-turnim projektima, ali njihovu vrednost najbolje znaju učesnice koje su naučile veštinu tkanja i članovi ansam-bla koji će ih koristiti – objašnjava Kovačev.

– Za EU upravo su znanje i proizvod – ono što se ocenjuje kao vidljiv rezultat. Za naše građane najvidiljiviji su infrastrukturni projekti. Novi most, put, kana-lizacija ili vodovod. I na putu dobijanja takvih velikih donacija sami smo sebi protivnici. Često nemamo pri-premljen projekat, nedostaju građevinske dozvole – smatraju u vrbaskom KLER-u I nadaju se da će biti ba-rem delom zaslužni za promene u načinu razmišljanja i rada svojih kolega i sugrađana koji će u budućnosti biti nagrađen donacijama iz EU fondova.

RANKA IVANOSKA


VRŠAC: LIDER U PROJEKTIMA

Iako su čelnici opštine Vršac u nekoliko navrata tražili status grada, odgovori od nadležnih institucija još uvek izostaju. Ipak, od Vrščana se nikada neće čuti da

svoje mesto nazivaju opštinom, jer je Vršac za njih grad i to jedan od najlepših u banatu.

Vršac se nalazi u jugoistočnom delu Vojvodine, uz rub Panonske nizije, u podnožju i na obroncima Vršačkih planina.

Od Beograda ga dele 84, a od Novog Sada 147 ki-lometara. Od granice sa Rumunijom udaljen je svega 14 km, dok je do Temišvara, administrativnog sedišta za-padne Rumunije, 77 kilometara. Upravo ta geografska karakteristika, opredelila je Vršac da najveći broj projekata realizuje upravo sa partnerima iz Rumunije.

U opštini Vršac ističu da ih odlikuje dobra poveza-nost sa okolnim mestima, kao i gradovima u ovom delu Vojvodine, i to kako drumskim tako i železničkim saob-raćajem. U samom Vršcu nalazi se železnički granični prelaz prema Rumuniji, a drumski je kod Vatina.

Kao najznačajniju prednost, u odnosu na okru-ženje, Vrščani ističu strateški povoljnu geografsko-sa-obraćajnu lokaciju, jer se opština nalazi na važnom međunarodnom putnom pravcu E-70, koji spaja dva panevropska koridora, i to X i IV.

Dvadeset prekograničnih projekata

Predstavnici opštine Vršac sa pravom tvrde da je ta opština lider u projektima. Oni navode da su, uz pomoć sredstava EU, realizovali sledeće projekte: “Ekonomski razvoj i integracioni centar”, “Studija izvodljivosti i pro-jekat za lokalni put Vršac-Markovac-državna granica”, “Lokalni ekološki akcioni plan”, “Znakovi za budućnost”, “Ekonomskim integracijama do evropskog prosperite-ta”, “Infrastrukturno opremanje Tehnološkog parka u Vršcu”, “Sačuvajmo naše planine od šumskih požara”, “Rekonstrukcija muzejske zgrade Konkordija i usposta-vljanje regionalnog centra za očuvanje kulturne baštine Banata”, “Unapređenje turističke ponude Vršca i Dete kroz korišćenje savremenih tehnologija osvetljavanja”, “Razvoj prekogranične mreže telemedicine u zdravst-venim ustanovama”, “Kulturno blago u svakodnevnom životu u pograničnoj oblasti”, “Promocija Tehnološkog parka u Vršcu”, “Prostorni podaci za naše građane-GIS”, “E-uprava za naše građane”, “Izgradnja Gradske pijace u Vršcu”, “Izgradnja Biznis inkubatora u Vršcu”, “Studija izvodljivosti za logistički centar i intermodalni terminal u Vršcu”, “Uspostavljanje ekskluzivnog centra za prena-

talnu dijagnostiku fetalnih malformacija”, “Multidiscipli-narni testovi-ključ za Evropsko obrazovanje”, “Povećan-je društvene, kulturne i obrazovne razmene i prepozna-vanje sličnosti i razlika među mladim ljudima”.

U opštini Vršac, kao jedan od dva najznačajnija pro-jekta, izdvajaju rekonstrukciju muzejske zgrade Konkordija i uspostavljanje regionalnog centra za očuvanje kulturne baštine banata. Kroz projekat, čiji je Vršac bio nosilac, revitalizovana je zgrada Konkordije, koja danas predstavlja jedan od najreprezentativnijih objekata te vrste u zemlji.

Drugi projekat od značaja za Vršac je izgradnja gradske pijace. Opština je takođe bila nosilac projekta. “Kroz ovaj projekat izgrađen je savremeni prostor u koji se izmestila gradska pijaca. Objekat obezbeđuje sve ne-ophodne uslove za korisnike”, objasnili su u opštini Vr-šac.

U Opštinskoj upravi takođe ističu da ne beleže neuspešne projekte, te da su svi ostvarili predviđene in-dikatore.

Kao specifične probleme u realizaciji projekata, u Odeljenju za lokalno-ekonomski razvoj istakli su nedo-statak mehanizama bolje komunikacije između nosioca projekta i partnera. Ipak, u Opštinskoj upravi smatra-ju da je taj nedostatak prevaziđen povećanim brojem sastanaka sa partnerima.

Komentarišući mogućnost unapređenja uslova za realizaciju projekata koje finansira EU, nadležni u vršač-koj lokalnoj samoupravi napominju da je potrebno pojačati i finansijske i ljudske kapacitete, pre svega kroz formiranje tima ljudi sa voljom i iskustvom u tom poslu.

– Mislimo da je veoma važno da efekti budu transparentni, kako bi i druge opštine i gradovi sledili primer dobre prakse onih koji već imaju iskustva u korišćenju sredstava evropskih fondova – poručili su u Opštinskoj upravi.

Na pitanje koje primere dobre prakse mogu istaći kao polazište za buduće projekte, u Odeljenju za lokal-no-ekonomski razvoj su istakli da su takvi primeri brojni.

– Od unapređenja ekonomskog stanja građana i otvaranja novih radnih na lokalnom nivou, do una-pređenja kulture i obrazovanja i tako dalje – dodali su.

Kao preporuke za realizaciju budućih projekata, u Vršcu poručuju da je bitno na pravi način i studiozno prići svakoj fazi u okviru projektnog ciklusa, kako bi se učinilo sve da se izbegnu problemi, koji se mogu javiti.


Prijatelji a ne neprijatelji

Građani opštine Vršac su u anketi o projektima koje je ta opština realizovala uz pomoć EU pokazali znatnu informisanost. Iako nisu znali konkretne detalje, oni su prepoznali i izdvojili projekte opremanja Tehnološkog parka, gradnju pijace i nabavku opreme za bolnicu.

Značaj koji projekti imaju za Vršac pokazuju i reči predsednika opštine Vršac Čedomira Živkovića, koji je pre tri godine istakao da status kandidata, koji je Srbija dobila, može mnogo da utiče na razvoj Vršca i čitavog regiona.

– A Vršac je tu šansu prepoznao i najozbiljnije će joj

pristupiti. Zahvaljujući tome što se imalo sluha za realne potrebe naših sugrađana i zahvaljujući ljudima koji su to uspeli da pretoče u projekte, za koje su posle odobrena sredstva, mnogo toga je urađeno sredstvima EU. Sma-tram da je to veoma mali deo u odnosu na to šta možemo da uradimo nakon što je Srbija dobila status kan-didata. Da bismo sve to postigli trebaju nam prijatelji a ne neprijatelji. Da li ćemo nove prilike koje kandidatura Srbije donosi da iskoristimo zavisi samo od nas – poru-čio je Živković.

Tri godine kasnije, Vršac se sa pravom može nazvati liderom u projektima.

MAJA ŽIVANOVIć


ZRENJANIN: DOBRI REZULTATI, ALI MOŽE I BOLJE

Grad Zrenjanin je u periodu od 2007. do danas re-alizovao petnaestak projekata koji su finansijski potpomognuti iz evropskih fondova. Zrenjanin

se na taj način svrstao među lokalne samouprave u Pokrajini sa pojedinačno najviše realizovanih projekata. Svakako potencijalno najbolji projekat je Infrastrukturno opremanje industrijske zone Ečka, za šta je EU od 2008. do 2010. godine izdvojila četiri miliona evra.

Prema oceni Predraga Stankova, stručnog saradni-ka za međunarodnu saradnju Zrenjanina, svi programi su bili uspešni jer samom aplikacijom za projekte mo-rate da dokažete da će oni biti održivi. Kao posebno uspešan pomenuo je projekat „back to the future“, koji je realizovan u Osnovnoj školi „Jovan Cvijić“ i njegova tema je bila smanjenje emisije ugljen-dioksida i upotreba alternativnih vidova energije.

– To je prvi javni objekat u Srbiji u koji su ugrađene toplotne pumpe, pa kompletan sistem grejanja i hlađe-nja u školi funkcioniše po tom sistemu, što je dovelo do velike uštede energije. Najbolji parametar je da je ško-la mesečno za gas plaćala oko 750.000 dinara, a sada celokupnu potrošnju struje škola mesečno plaća oko 250.000 dinara. Taj projekat je proglašen za najbolji u Srbiji u godini kada je realizovan – rekao je Stankov.

On je istakao još dva projekta koji su proglašeni za najbolje u Srbiji, a to su projekat „Argo expo Banat“ i internet televizija grada „EBI TV“. Stankov smatra da u prethodnom periodu nije bilo neuspešnih projekata, ali da treba naglasiti da je u implementaciji nekih projekata bilo problema, pre svega zbog neusaglašenosti zakona EU sa zakonima Republike Srbije.

Stankov tvrdi da su to ujedno i specifični proble-mi uočeni pri realizaciji svih projekata u Zrenjaninu, pre svega prilikom javnih nabavki, jer se u njima primenjuje sistem javnih nabavki Evropske unije. – U Srbiji je malo edukovanih ljudi koji mogu da sprovedu postupak javnih nabavki, odnosno u Srbiji nemate koga da pitate da li je to što radite dobro. S obzirom na to da smo u Zrenjaninu prvi počeli da se bavimo ovom vrstom javnih nabavki, nismo imali sa kim da se konsultujemo po tom pitanju – rekao je Stankov.

Prema njegovim rečima, ovi problemi sada su prevaziđeni, ali neki još uvek nisu. – Nažalost, neke pro-bleme smo prevazišli na osnovu sopstvenih grešaka koje smo uradili. Druge probleme smo prevazišli u konsulta-ciji u višim nivoima revizija naših projekata, pre svega kod obučenih ljudi u Ministarstvu finansija i kancelarije

JTS koja se nalazi u Temišvaru – kazao je Stankov.

Industrijska zona Jugoistok-Ečka

U Zrenjaninu je jula 2010. godine otvorena indu-strijska zona “Jugoistok-Ečka” čiju je izgradnju Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) finansirala sa četiri mi-liona evra, Grad Zrenjanin sa više od milion evra, dok je iz Nacionalnog investicionog plana izvojeno 27 miliona dinara. Industrijska zona se nalazi u jugoistočnom delu grada, u neposrednoj blizini magistralnog puta Zrenja-nin-Beograd, obilaznice, Aerodroma “Zrenjanin”, budu-ćeg Robno-transportnog centra i reke Begej. Zemljište je kompletno infrastrukturno opremljeno i u njemu je poslovanje započelo 13 investitora.

Kako se navodi na sajtu grada, na osnovu istra-živanja koje je sproveo FDI Inteligence, najveći centar za ocenjivanje stranih direktnih investicija u svetu, Industrijska zona Jugoistok našla se na 48. mestu liste najboljih zona sveta za investiranje. Rezultati su obja-vljeni u FDI magazinu Financal Times, a u istraživanju je učestvovalo 600 zona iz preko 120 zemalja.

Kako unaprediti buduću saradnju – primer lokalne televizije

Predrag Stankov smatra da problemi u praksi po-stoje zato što u Srbiji nemate koga da pitate kako da ura-dite projekte i jer postoji više stepena kontrole. – Pro-blem je i što se neka pravila u toku realizacije projekata retroaktivno sprovode, pa tako može da vam dođe revi-zija nakon tri godine i sprovodi pravila koja su na snazi te godine, a ne koja su bila pre tri godine. EU menja čes-to pravila kada shvati da su neke stvari neprimenjive na ovim prostorima i ne mogu da se usklade sa našim zakonima. Taj problem smo imali na nekim projektima i to ne bi trebalo tako da funkcioniše. Vrlo često, pogotovo u slučaju infrastrukturnih projekata, imamo probleme i sa promenom našeg zakonodavstva. Primer je koliko su se menjala pravila za izdavanje građevinske dozvole u poslednjim godinama i koliko je to komplikovano u odnosu na EU zakone – rekao je Stankov.

Prema njegovim rečima, vrlo teško je objasniti lju-dima iz EU i zašto smo neke propise menjali. – Konkret-no, kada smo implementirali projekat EBI TV došlo je do promene medijske regulative u Srbiji. Ranije je lokalnim samoupravama bilo dozvoljeno da imaju sopstvene me-dije, a u toku projekta se izmenio zakon, gde je sada izri


čito zabranjeno da lokalne samouprave budu osnivači medija. Projekat treba da napravimo održivim, a ne zna-mo na koji način to da uradimo. Ne znamo ni kako to da objasnimo revizorima, pa u čestim razgovorima sa njima pokušavamo da pronađemo zajedničko održivo rešenje za projekat – naveo je Stankov.

Nosilac projekta EuroBanat Internet TV je grad Zrenjanin, a partneri na projektu su Poslovni Inkuba-tor Zrenjanin i Medijska Asocijacija Fii Mehedintiului iz Temišvara. Projekat se finansira iz donacije EU kroz program IPA Program prekogranične saradnje Rumuni-ja – Srbija. Projekat ima za cilj poboljšanje višejezične komunikacije u regionu banata putem novih tehnologija, što će imati direktan uticaj na unapređenje životnih uslova za lokalne zajednice u regionu Banata u Srbiji i Rumuniji, njihovu bolju saradnju i veću dostupnost in-formacija, stvaranje medijskog servisa koji je posvećen regionalnom razvoju i samim stanovnicima Banata i ra-zvoj i promociju novih projekata prekograničnih sarad-nji. Televizija je počela sa emitovanjem programa maja 2013. Ukupan budžet projekta je 345.480 evra, a pro-jektni budžet za grad Zrenjanin je 183.190 evra.

Stankov smatra da se unapređenje projekata može ostvariti konsultacijama sa kompetentnim ljudima koji mogu da na terenu reše probleme. – Postoje specija-lizovane kancelarije koje daju neke predloge i sugesti-je kako da se problemi prevaziđu, međutim te sugesti-je nisu obavezujuće i oni ne mogu da vam ni u jednom momentu potvrde način na koji bi nešto trebalo uraditi. Pored ostalog, zato smo imali određenih problema pri realizaciji nekih projekata – kazao je Stankov.

Javnost ni(je) dovoljno upoznata sa realizacijom projekata

Stankov smatra da zrenjaninska javnost nije u do-voljnoj meri upoznata sa realizacijom i rezultima proje-kata, zato što ovo društvo još uvek nedovoljno razume sistem bespovratnih sredstava koje EU donira Srbiji. Pre-ma njegovoj oceni, to se može prevazići većom transparetnošću samih projekata i pojavom u medjima.

– Potreban je i veći marketing o tome šta EU pruža Srbiji, koje su prednosti pretpristupnih fondova, kako

implementirati projekte da bi što više ljudi saznalo da je to dobra stvar i da bi se što više ljudi edukovalo na način kako da učestvuju u realizaciji ovih projekata. U početku je bilo malo javnih ustanova, preduzeća i gradova koji su tražili sredstva iz EU fondova. U poslednje vreme to se promenilo, jer su ljudi shvatili vrednost ovoga, ali još uvek ne u dovoljnoj meri. Pre svega to bi bilo izvodljivo uz pomoć NVO, pošto su manje i operativnije i brže su shvatile način na koji mogu da privuku sredstva – rekao je Stankov i istakao da bi se sinergijom javnog i civilnog sektora projekti mogli lakše implementirati.

Građani Zrenjanina kažu da nemaju nikakva sazna-nja i da nisu uopšte informisani o tome koje je grad pro-jekte realizovao uz finansijsku podršku Evropske unije ili kažu da imaju veoma malo saznanja. Anketirani građani smatraju i da grad ne koristi uopšte ili vrlo malo koris-ti sredstva EU koja mu stoje na raspolaganju. Neki od ispitanika odgovorili su da nemaju stav o tome. Ipak, ono što najviše treba da zabrinjava donosioce odluka u Zre nja ninu jeste činjenica da građani tvrde da grad ima vrlo slabe kapacitete za pripremanje i sprovođenje projekata koje finansira Evropska unija.

Kako bolje iskoristiti fondove Evropske unije?

Govoreći o aktuelnoj saradnji lokalnih samouprava u Srbiji, pre svega Vojvodini, sa EU Stankov je mišljenja da prostora za poboljšanje ima, ali pod uslovom da lo-kalne samouprave jasno znaju šta žele od te saradnje. – Da biste konkurisali za sredstva iz pretpristupnih projekata EU, pre svega, treba da imate strategiju i da znate šta ćete raditi narednih godina i to vam je sveto pismo u kom pravcu grad treba da se razvija – smatra on.

Prema rečima Predraga Stankova, ako opštine nemaju strateška dokumenta, onda praktično i ne znaju šta treba da rade po tom pitanju. – Mislim da je to ključni razlog zašto neke opštine ne konkurišu za pro-jekte. Drugi problem je nepostojanje dobre projektno--tehničke dokumentacije, istekle građevinske dozvole i slične stvari koje, po mom mišljenju, svaki ozbiljniji grad ili opština moraju da imaju – zaključio je Stankov.

DARKO ŠPER


ŽABALJ: “KADROVE MORAMO DA UVOZIMO”

Fondovi Evropske unije su otvoreni za sve one koji imaju ideju, znanje i tim ljudi spreman da ih is-koristi. U slučaju opštine Žabalj ova mogućnost

je iskorišćena donekle. U periodu od 2007. do 2013. godine ova opština je implementirala četiri projekta finansirana iz fondova EU. Predstavnici opštine Žabalj tvrde da su lokalne samouprave osposobljene da tehničko-administrativni deo posla urade sami, ali da je problem u stručnom kadru.

– Ono što nedostaje u manjim sredinama i lokal-nim samoupravama je stručan kadar. Na primer, kada se radi o oblasti energetike, mi u opštini nemamo inže-njere i onda ove kadrove moramo da uvozimo iz nekih drugih sredina. Taj stručni deo projekta uvek mora neko drugi da radi, iako tehnički možemo da učestvujemo na svakom konkursu. Mora biti ojačan taj stručni deo priče inače nismo konkurentni – kazao je član opštinskog veća i menadžer na EU projektima Boro Milić.

Sekretarka opštine Ivana Zivčevski, koja je uključe-na u realizaciju EU projekata, rekla je da problem leži i u samoj administraciji. – Nisu nam toliko poznati sis-temi prema kojima se troše sredstva EU, nismo dovolj-no edukovani, morali smo da idemo na obuke. Ono što je većina ljudi koji su se bavili EU projektima osetila na svojoj koži je neusklađenost našeg fiskalnog sistema sa njihovim. To je veliki problem, posebno kada se radi o plaćanju i nabavci opreme – kazala je Zivčevski.

Međutim, kako kažu, iskustvo je dragoceno, jer kada zaposleni implementiraju jedan projekat od apli-ciranja do kraja, u tom procesu bude prevaziđeno mno-go neznanja. – Projekti su zahtevni i detaljni, a za nas kao malu lokalnu samoupravu važno je da imamo to iskustvo – dodala je Ivana Zivčevski.

Problem smeća u opštini kroz EU fondove

Opština Žabalja je 2010. godine otpočela imple-mentaciju projekta Integrisano upravljanje čvrstim otpadom, koje je finansirala Delegacija Evropske unije u okviru programa Exchange 3. Nosilac projekta je bila opština Dimitrovgrad, a primer Čačka je poslužio kao dobra praksa sa svojim rešenjima. Kako su za potrebe ovog istraživanja objasnili u opštini, Žabalj zapravo ima smetlišta, a ne organizovane i sistematizovane deponi-je, pa je cilj projekta bio da se predlože rešenja za ovaj gorući problem.

Sprovedene su sve aktivnosti, projekat je ocenjen kao dobar, a sredstva su utrošena na rad na terenu i pro-

cenu stanja na smetlištima, pisanje Programa za sanaciju smetlišta i na edukaciju stanovništva. Prema rečima Bore Milića, taj Program je ostao samo “mrtvo slovo na papiru”, jer opština kasnije nije uspela da dobije novac za nastavak aktivnosti.

– Na osnovu projekta, Žabalj je trebalo da dobije i mašinu za presovanje PET ambalaže, ali se to nije dogo-dilo. Učestovali smo u projektu GIZ za izradu projektne dokumentacije za regionalnu deponiju u Novom Sadu, gde bi u opštini Žabalj bilo uspostavljeno prikupljanje i transfer neorganskog otpada u Novi Sad na reciklažu –kazao je Boro Milić.

Četiri godine kasnije, Žabalj donosi Strategiju održivog razvoja za period od 2014. do 2020. u kojoj se na-vodi da je stanje u ovoj oblasti, čak i nakon sprovođenja EU projekta, i dalje prilično neodređeno i nepoznato. – Javno preduzeće ‘Čistoća’ iz Žablja bavi se sakupljanjem i deponovanjem otpada kako od fizičkih, tako i od prav-nih lica. Broj domaćinstava kojima se pružaju te usluge nije poznat, ali prema proceni iz JP ‘Čistoća’ otpad se or-ganizovano skuplja dva puta mesečno od 60 do 70 odsto domaćinstava u okviru opštine, odnosno od oko 20.000 stanovnika. Ostali sami svakodnevno odnose određenu količinu otpada – piše u Strategiji.

JP „Čistoća“ otpad odlaže na gradskoj deponiji, koja je udaljena pet kilometara od Žablja, kao i na deponija-ma u Čurugu i Đurđevu, od kojih nijedna ne zadovoljava sanitarne uslove. Oko deponija nema ograde, pa je pristup neometan za ljude, ali i za životinje koje raznose otpad po okolini, a ne postoji ni kontrola odlaganja ot-pada. Da bi se ostvario cilj koji je, između ostalog, zami-šljen i u projektu koji je finansirala EU, potrebno je pisati nove projekte ili obezbediti novac za ova infrastruktur-na ulaganja na drugi način, no planovi u strategiji se za sada odnose na pripremne aktivnosti.

Žabalj u narednom periodu planira da prvo reši imovinsko-pravne odnose na deponijama, a zatim i da počne izradu projektne dokumentacije mini postrojenja za separaciju otpada, pa izgradnju tog postrojenja na deponiji u Žablju i na kraju izradu projektne dokumentacije za sanaciju deponija u Čurugu i đurđevu.

– Nedostatak pouzdanih podataka o količini i sasta-vu otpada, predstavljaju veliku prepreku u cilju stvaranja optimalnog upravljanja komunalnim otpadom u opštini Žabalj – navodi se u Strategiji. Slično je stanje i u drugim opštinama u celoj zemlji, ali prema podacima Evropske unije, u Srbiji se po osobi godišnje prikupi ukupno 272


kilograma smeća, što nas među zemaljama kandidatima za EU danas svrstava na treće mesto. Interesantno je da je 2012. Srbija bila na dnu liste ekološki svesnih zemalja kada je reč o sakupljanju otpada u opštinama, što govori o tome da program edukacije, koje je sprovodila i Opšti-na Žabalj u oviru projekta, ipak ima uticaja. Na samom vrhu liste je Crna Gora sa skoro 450 kilograma sakuplje-nog otpada po osobi, čime se najviše približila evrop-skom proseku od 470 kilograma po osobi godišnje. Od 28 zemalja EU, najviši prosek prikupljenog i obrađenog otpada je postigla Danska sa 747 kilograma smeća po osobi u 2013. godini.

Ekologija u fokusu projekata – energetska efikasnost

U opštini Žabalj, bar kada se radi o evropskim pro-jektima, posebna pažnja je poklonjena ekologiji. Još je-dan projekat koje je ova opština započela 2010. ticao se jačanja kapaciteta lokalne samouprave za upravljanje merama energetske efikasnosti. Projekat je finansira-la Delegacija Evropske unije kroz Exchange 3 program, a partneri su bili opštine Temerin i Titel, dok je primer dobre prakse bila opština Varvarin.

Kako su nam ispričali u opštini, glavni cilj projek-ta bio je podizanje kapaciteta lokalne samouprave za sprovođenje mera energetske efikasnosti, kao i obu-ka svih ljudskih resursa, od javnih preduzeća, ustanova, opštinske uprave, škola, pa do samih građana.

– Građani moraju da postanu svesni značaja energetske efikasnosti. Ovaj projekat se primarno odnosio na štednju struje i gasa. Želeli smo da utvrdimo sta nje na terenu, kako bismo mogli da intervenišemo preko budžeta opštine, pokrajine ili republike i poboljšamo stanje – kazao je Boro Milić.

Kako je objasnio, najvažnije aktivnosti u okviru projekta su urađeni energetski bilansi za 25 budžetskih korisnika i snimanje svih potrošača, od sijalice do radi-jatora, sa potrošnjom na mesečnom i godišnjem nivou. – Utvrđene su kritične tačke na tehničkoj opremi, kao i ljudska nebriga i neracionalna potrošnja. Kada smo znali šta ne valja, mogli smo da konkurišemo za sredstva kako bi se to ispravilo, pa su određeni objekti rekonstruisani. Ova sveobuhvatna analiza dala nam je pouzdane podat-ke koje sada možemo da priložimo uz konkursnu doku-mentaciju kada konkurišemo za sanacije, pa sredstva budu lakše odobrena – kazao je on i dodao da je ušteda energije dosegla oko 20 odsto potrošnje, što je direktan efekat projekata. Inače, ova stopa uštede energije uklapa se u dugoročne ciljeve EU, koja želi da do 2020. smanji potrošnju energije za 18 – 19 odsto.

Saradnja preko granice

Opština je, zahvaljujući evropskim projektima i IPA fondu, uspešno ostvarila saradnju i sa susednom Hrvat-skom. Projekat Mreža centara za razvoj preduzetništva i prekograničnu saradnju sproveden je od 2011. zaključ-no sa prošlom godinom, sa idejom da se oformi jedna služba u opštini Žabalj koja će sarađivati prekogranično sa Hrvatskom i koja će povezivati privrednike, kako bi razmenjivali iskustva i zajedno poslovali.

Projekat kao što je ovaj, čija je osnovna ideja da ljudske resurse osposobi za pisanje projekata za aplici-ranje kod Evropske unije, mogla bi da bude oslonac za dugoročnu održivost i privlačenje novca od EU. Kroz sa-radnju sa Hrvatskom, Žabalj je u aktivnosti uvrstio obuku kadrova za pisanje projekata, posao u kancelariji do-bilo je tri radnika, a njihov osnovni zadatak je da pišu projekte i povezuju privrednike u svim oblastima.

Iako je uspostavljena lokalna Kancelarija za evrop-ske integracije i prekograničnu saradnju, njeni rezultati još uvek nisu zadovoljavajući. Da bi se njen uspeh mo-gao izmeriti, možda je potrebno da prođe dovoljan vre-menski period, no ovakva praksa mogla bi Žabalj pome-riti sa trenutnog broja projekata među jednu od uspeš-nijih opština.

Kako do građana

Predstavnici opštine naveli su da su, prema njiho-vom mišljenju, uspeli da sprovedene projekte predstave građanima, prvenstveno kroz organizovane obuke sta-novnika, dece i predstavnika javnih preduzeća.

– U nekoliko navrata građani su preko flajera do-bijali obaveštenja o tome šta se radi u okviru projeka-ta. Takođe, sarađivali smo i sa lokalnim medijima, ali i sa Radio-televizijom Vojvodine i kanalom B92 info. Učestvovali smo i na sajmovima gde je to bilo moguće, a sve manifestacije smo koristili za promociju onoga što radimo –kazao je Boro Milić.

Međutim, građani imaju drugačije mišljenje. – Mis-lim da građani nisu dovoljno obavešteni o radu Opštine uopšte – kazala je jedna meštanka u razgovoru. Na pita-nje da li imaju saznanja o tome kakve projekte je u pre-thodnom periodu sprovodila opština, građani su uglav-nom odgovarali da uopšte nisu upoznati sa tom temom, ili da nisu sigurni jer ih ta tema ne zanima. Jedna meš-tanka Žablja, sa druge strane, rekla je da je upoznata sa određenim aktivnostima, među kojima je navela da su iz EU fondova finansirane sanacije kuća u romskom na-selju. – Smatram da ciljevi tog projekta nisu ispunjeni u adekvatnom obimu. Mislim da u opštini treba da anga-


žuju eksterni tim stručnjaka koji bi se bavio samo aplika-cijama za EU fondove, u skladu sa potrebama zajednice – rekla nam je ova meštanka.

Taj jedini projekat koji je među našim ispitanicima imao vidljivost, sproveden je u periodu od 2012. do 2014. godine, pod nazivom Trajna rešenja za izbeglice i interno raseljena lica u opštini Žabalj. Cilj projekta bio je rešavanje stambenih pitanja raseljenih lica, obezbeđivanje smeštaja i građevinskog materijala za sanaciju kuća.

– Ovakve aktivnosti su i “fizički vidljive”, pa ih gra-đani lakše uočavaju, ali je za druge aktivnosti potrebna

bolja komunikacija sa stanovništvom, kako bi se osetio boljitak i korist – navela je sagovornica.

Projekat je završen, a iz Opštine su poručili da je aplicirano za još jedan koji se odnosi na istu temu i slične ciljeve, te da je dobijeno obaveštenje da je Con-cept Note za taj projekat dobio prvu pozitivnu ocenu donatora.

MAJA lEđENAC


ŽITIŠTE: “ZAŠTO BI EVROPA DAVALA NOVAC ŽITIŠTU”

Žitište je jedna od manje razvijenih vojvođanskih opština koja je uglavnom, barem donedavno, živela od mesne industrije „Agroživ“. Radnici ovog bivšeg

giganta sredinom prošle godine uvideli su da nemaju mnogo čemu da se nadaju, niti od čega da žive zbog neisplaćenih zarada, da je račun firme blokiran zbog duga od nekoliko milijardi dinara, pa su krenuli u štrajk sve dok deo kompanije nije preuzela beogradska firma „Mibras“. „Agroživ“ ide u stečaj, a za sada niko nije zainteresovan da preuzme na sebe dugogodišnje tegobe nekada respektabilnog prerađivača živinskog mesa.

To nisu, naravno, jedini problemi ove opštine u srednjem Banatu, koju čini najveće naselje – Žitište, sa okolnih 11 sela. Žitište ima oko 16.000 stanovnika sa tendencijom migracije, a uglavnom su, nacionalnosti što se tiče, ovde naseljeni Srbi i Mađari, kao i Rumuni i Romi.

Kada se ima u vidu podatak da je Žitište od 2007. do danas realizovalo, doduše kao partner, čak sedam projekata finansiranih od strane Evropske unije, posta-vlja se pitanje rezultata i vidljivosti tih aktivnosti. Velike, vidne promene nisu uočili stanovnici naselja, a nedovoljnu vidljivost efekata priznaju i čelnici opštine, koji kažu da je priroda projekata jednostavno takva da se ne radi o velikim infrastrukturnim investicijama niti o akci-jama koje imaju direktne posledice u smislu poboljšanja životne situacije za celokupno stanovništvo.

Građani ni ne znaju šta su to projekti

Potvrdu da građani ne znaju tačno ni šta je to ev-ropski projekat dobili smo u, između ostalog, i razgovo-ru sa jednom studentkinjom, koja je navela da em „ne zna na osnovu čega bi Evropska unija želela da plati za promene i razvoj u Žitištu“, em „ne vidi kako se to do sada u njenom malom mestu činilo“.

– Ljudi su nezaposleni, a mladi nemaju zbog čega da ostanu. Mnogi umiru čekajući penziju. Nisam upu-ćena da se nešto ulagalo u Žitište, a svake godine je sve teže – navela je u nekoliko rečenica devojka koja ni ne provodi mnogo vremena u svom mestu, ali oseća da stvari ne idu nabolje.

Da nije sve tako crno, kažu rezultati sprovedenih projekata. Godine 2012. je romska manjina za svoju lo-kalnu kancelariju dobila savremenu opremu, a u okvi-ru projekta Obrazovna inkluzija Roma 2013. godine je formiran plan upisa romske dece u obrazovne ustanove. Projektom je predviđen i lokalni akcioni plan za Rome,

ali on nije realizovan u datom roku i na njemu se naža-lost još uvek radi.

Žitište je imalo više uspeha kao partner u projekti-ma koje su realizovali nosioci projekta poput Regionalne privredne komore Zrenjanin. Ona je 2009. godine bila nosilac velikog projekta – izrade studije o izgradnji prvog Regionalnog centra za proizvodnju voća i povrća u srednjem banatu. Motiv Žitišta za učešće na ovom projektu je mogućnost da se i njihovi mali proizvođači udruže i budu uspešniji, a opština je predložila i atrak-tivnu lokaciju u naselju, gde bi bili pogoni za proizvodn-ju voća i povrća. Obećavalo se da će ogromna podrška proizvodnji voća i povrća biti data ženama preduzetnicama, ali one tu podršku nisu dobile.

Projekat je, osim izrade studije, predviđao i izgrad-nju pomenutog Regionalnog centra, kao i jedne hladn-jače od hiljadu tona vredne 600.000 evra. U prvoj etapi sprovedenoj 2012. godine, u Mužlji je otvoren logistički centar za voće i povrće, a dobra vest je da je otvaran-je Regonalnog centra predviđeno kao prioritet u Akcio-nom planu AP Vojvodine.

Prema planu, za tri godine bi jedan ovakav objekat mogao biti izgrađen, a biće podržan od strane Pokrajin-ske vlade. U njemu bi trebalo da se zaposli i velik broj sezonskih radnika.

Teško bez iskusnijih partnera

Iako je projekat, načelno, sproveden uspešno, pro-blemi sa kojima se susretala opština Žitište su mnogo-brojni. Prema rečima pomoćnice predsednika opštine Žitište Jelena Travar Miljević, ljudi zaposleni na projekti-ma nisu dovoljno stručni, nema ih dovoljno, a deo njih ni ne razume suštinu evropskih projekata.

– Ni kod jednog projekta nismo uočili neku spe-cifičnu problematiku osim onoga što se inače provlači kao problem. Ljudi koji su angažovani na radu u lokalnoj samoupravi na određenim temama rade i ove poslove. Nemamo ljude koji su angažovani da rade samo projekte i stvari koje se finansiraju iz EU. Naravno, imamo još uvek nedovoljne kapacitete da se to na neki način prevaziđe, osim da se angažuju ljudi koji će se samo baviti pretpristupnim projektima i Evropskom unijom – rekla je Travar Miljević. Ona je navela da je svesna da građani za sada ne vide neke koristi od realizovanih pro-jekata, ali da to ne znači da su ti projekti nepotrebni. Kada bi opština direktnije komunicirala sa građanima, efekti bi, kaže ona, bili veći.


– Mislim da još uvek naše građanstvo nije dovolj-no upoznato, pa nekad ni sami zaposleni u jednoj lokal-noj samoupravi, šta je ono što se finansira iz evropskih fondova – da postoje različite komponente i da njihovo otvaranje, odnosno pristup određenim komponentama zavisi od toga dokle je naša država stigla sa samim procesom pridruživanja EU. Vidi se da su to uglavnom neki ’soft’ projekti koje smo radili i naravno da su oni za neku širu javnost teže opipljivi i shvatljivi u odnosu na one neke konkretne projekte, kada pričamo o izgradnji, rekonstrukciji, sanaciji… – rekla je ona.

Jasno je da Žitištu nedostaje obrazovan kadar koji bi se bavio projektima. Opština nije bila nosilac nijednog EU projekta, a pitanje je da li bi mogla da ga sprovede do kraja bez pomoći iskusnijih partnera. Priprema i re-alizacija projekata podrazumeva dug i ozbiljan posao, uz značajne pripreme. Opština Žitište bi trebalo da ozbiljno zasuče rukove ukoliko planira da ostvari više uspega na ovom planu, te da i građani počnu da prepoznaju šta se u njihovoj opštini ulaže i šta je smisao svega toga.

GORICA NIKOlIN

LISTA PROJEKATA FINANSIRANIH IZ FONDOVA EUOvo je lista projekata finansiranih iz fondova EU, koje su sprovele, kao nosioci ili partneri, vojvođanske lokal-

ne samouprave. Spisak je rezultat istraživanja Nezavisnog društva novinara Vojvodine u okviru realizacije projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“ i predstavlja objedinjenu listu projekata do kojih smo došli kroz saradnju sa lokalnim samoupravama, Fondom “Evropski poslovi” i dodatnim istraživanjem novinara.

Zbog nesređenosti evidencije kod pojedinih opština i gradova, moguće je da spisak nije kompletan. Ukoliko uočite da je neki projekat izostavljen, molimo vas da nam pišete na [email protected]. Ponavljamo,

ovo je lista projekata u kojima su lokalne samouprave bile nosioci ili partneri, dok je lista svih evropskih projekata koje su realizovani na teritoriji Vojvodine mnogo duža (NVO i druge institucije).

U tabeli je navedena samo ukupna vrednost projekta, a ne iznosi koje su pojedine lokalne samouprave dobile za njihovu realizaciju od strane EU.


ADA PARTNERI

R.br. PROGRAM NAZIV PROJEKTAGOD.

POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA

DOMAĆI STRANI SADŽAJ PROJEKTAUKUPNA VRED-NOST PROJEKTA

(u evrima)

1.IPA program

prekogranične saradnje Ma-đarska-Srbija

“Drinking-water basis protection on the Tisza-Maros field,

that is an important focus area of the region” / “Zaštita za osnove pijaće vode u oblasti Tisa-Ma-roš, koje je važno područje u

regionu”

2010 2012 Opština Ada

Lokalna samouprava Morahalom, Mađarska

Projekat u oblasti vodnih resursa čiji je cilј zaštita pijaće

vode, izrada analiza i studija izvodlјivosti u

ovoj oblasti

€ 1,176,470.00

2.IPA program


“Integrated spa development strategy for the spas situated in the area of the main traffic route through the Hungarian-Serbian cross border region” / “Integri-sane strategije razvoja banja, za banje koje se nalaze na području glavne saobraćajnice kroz mađar-sko-srpsku prekograničnu regiju”

2013 2014 Opština Ada

Lokalna samouprava Morahalom, Univerzitet u Segedinu, Mađarska

Izrada integrisane strategije razvoja

banja, zasnovana je na prekograničnoj sarad-nji između projektnih

partnera.

€ 117,440.00

3.IPA program


“Project – CB Peloid and Highly-mineralised water research” / “Projekat – CB istraživanje

peloida i visokomineralizovanih voda”

2010 2011

Opština Ada / Mesna

zajednica Mol

Bolnica “Dr Diošsilađi Samuel“,

Mako, Mađarska

Istraživanje kvaliteta i kvantiteta peloida i visokomineralizova-nih voda na lokalitetu

Orlovača u Molu i doprinos boljoj prepo-znatljivosti njihovog potencijala u oblasti

zdravstvenog turizma.

€ 304,022.00

ALIBUNAR PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program

prekogranične saradnje Ru-

munija - Srbija

“Flavours and scents of Deliblat-ska pescara” / “Ukusi i mirisi

Deliblatske peščare”2010 2011 Opština

Alibunar

Eurolend Banatska

asocijacija, Rumunija

Glavni cilј projekta je povećanje konku-rentnosti lokalnih

proizvoda i usluga, lo-kalne ekonomije, kroz savremene prakse koje se koriste u Evropskoj

uniji.

€ 308,925.00

2.IPA program


munija - Srbija

“Exchange of good practice through e-governance in local pu-blic administration” / “Razmena dobre prakse putem e -uprave u

lokalnoj javnoj upravi “

2011 2011 Opština Alibunar

“Eftimije Murgu”

Univerzitet u Resiti,

Rumunija; 1.Gradsko veće Mol-

dova Noua; 2.Nemački

demokratski forum iz

Karaš-Seve-rin Okruga, Rumunija

Opšti cilј projekta je unapređenje lokalne

samouprave kroz razmenu dobre prakse

u domenu e-uprave između lokalne javne

administracije

€ 44,470.00

3.

EU - Pro-gram podrške

socijalnoj inkluziji najra-njivijih grupa,

uključujući Rome, kroz

raznovrsne so-cijalne usluge

u zajednici

“In Alibunar you are not alone” / “U Alibunaru nisi sam” 2013 2014 Opština

Alibunar

Povećanje zaposleno-sti, pružanje usluge

“pomoć u kući” stari-jim IRL i domicilnim licima, integrisanje

IRL u lokalnu zajed-nicu.

€ 112,708.31


ALIBUNAR PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

4.EU -

EXCHAN-GE 4

“Home assistance in Municipa-lities of Alibunar and Kovačica”

/ “Pomoć u kući u opštinama Alibunar i Kovačica”

2014 2015

Opština Alibunar, Opština

Kovačica, CLDS

Beograd

Doprinos poboljšanju usluga socijalne zašti-te za populaciju starih u opštinama Alibunar i Kovačica. Opšti cilj ove akcije je doprinos

poboljšanju usluga socijalne zaštite za populaciju starih u opštinama Alibunar i Kovačica. Osnovni strateški prioritet obe opštine je postizanje optimalne ali visoko kvalitetne nege za

stare.

€ 195,935.04

5.EU -

EXCHAN-GE 4

“Stimulating socio-economic development through efficient property management” / “Pod-sticanje društveno-ekonomskog

razvoja kroz efikasno upravljanje imovinom“

2014 2015Opština

Alibunar, Opština

Kovačica

Efikasno korišćenje imovine zarad podrške

društveno-ekonom-skom razvoju.

€ 145,897.62

APATIN PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program

prekogranične saradnje Srbija

- Hrvatska

“TRADITION FOR THE FUTURE” – rural tourism across

borders / “TRADICIJA ZA BUDUĆNOST” – seoski turizam

preko granica

2011 2012 Opština Apatin

Centar za poduzetniš-tvo, Osijek

Cilј projekta je podsticanje lokalne

privrede i podsticanje novih mogućnosti zapošlјavanja kroz koncept ruralnog

turizma i kroz razvoj seoskog turizma

€ 217,910.00

2.

EU - Program podrške razvo-ju infrastruk-ture lokalnih samouprava

(MISP)

“Apatin Industrial Zone “ / “In-dustrijska zona Apatin “ 2013 2014 Opština

Apatin

Izrada studije izvodlјivosti za

industrijsku zonu u Apatinu. Tehnička

podrška.

€ 0.00

BAČ PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.EU -

EXCHAN-GE 3

“Jačanje lјudskih resursa u opštini Bač” 2010 2011

Opština Bač; Grad Sombor

Unapređenje kapa-citeta zaposlenih u

lokalnoj samoupravi u oblasti informacionih i komunikacionih teh-nologija kroz primenu

novih standarda.

€ 115,416.00

2.EU -

EXCHAN-GE 3

“Podizanjem svesti građana do unapređenja zaštite životne

sredine u opštini Bač”2011 2012

Opština Bač, Grad Sombor;

Javno preduzeće “Tvrđava”

Bač

Podizanje nivoa javne svesti o upravljanju

otpadom i zaštiti životne sredine, una-pređenje standarda za zaštitu životne sredine putem unapređenja si-stema za prikuplјanje otpada i za reciklažu.

€ 111,645.00


BAČ PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

3.IPA program


- Hrvatska

“Improving the international Danube bicycle route – Cycling Danube” / “Unapređenje među-narodne Dunavske biciklističke

rute – Dunavski biciklizam”

2011 2012

Opština Bačka

Palanka, Opština

Bač

Vukovar-sko-sri-jemska

županija, Hrvatska

Cilј ovog projekta je da stvori preduslove za pobolјšanje bici-klističkog – turizma u prekograničnom regionu i podizanje

atraktivnosti regiona.

€ 183,565.88

4.IPA program


“Strengthening public awareness of waste management in West Backa and Danube regions” /

“Jačanje javne svesti o upravlja-nju otpadom u Zapadnobačkom i

Dunavskom regionu”

2009 2010

Grad Sombor, Opština Apatin, Opština Odžaci, Opština

Kula i Op-ština Bač

Opština Baja, Ma-

đarska

Rešavanje zajednič-kih izazova u oblasti

zaštite životne sredine i prevencija poplava.

€ 98,193.00

5. IPA program“Support Socio Economic Deve-lopment in the Danube Region” / “Podrška socioekonomskom

razvoju u Dunavskom regionu”2013 2015

Ministar-stvo za

evropske integracije i lokalne

samoupra-ve u Srbiji

Austrijska razvojna agencija

Korišćenje mogućno-sti socioekonomskog razvoja za dunavsku regiju u Srbiji u kon-tekstu Strategije EU za razvoj i saradnju

podunavskih zemalja.

€ 144,734.00

BAČKA PALANKA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program


- Hrvatska

“Improving the international Danube bicycle route – Cycling Danube” / “Unapređenje među-narodne Dunavske biciklističke


2011 2012

Opština Bačka

Palanka, Opština

Bač

Vukovarsko--Srijemska županija, Hrvatska



€ 179,666.00

BAČKA TOPOLA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program


“Paths connecting people” / “Staze povezuju ljude” 2013 2014

Opština Bačka Topola

Opština Kelebija, Mađarska

Bolјa povezanost opština, izgradnja

biciklističkih staza, mapa i signalizacije.

€ 348,015.00

2.IPA program


- Hrvatska

“Renewable energy projects cross border exchange” / “Obnovljivi

izvori energije projekti prekogra-nične razmene”

2012 2014Opština Bačka Topola

Tovarnik, Hrvatska

Transfer znanja o obnovlјivim izvorima energije i o primerima dobre prakse, imple-mentacija Demo RE projekata,vidlјivost i

širenje

€ 91,641.27

3.IPA program


“Fine arts in the development of Backa regions tourism” /

“Umetnosti u razvoju turizma Bačke regije”

2013 2015

Opština Bačka

Topola, Udruženje

TAKT

Janošhalma, Mađarska

Cilј projekta je da se kroz radionice, izložbe

i savetovanja bolјe upozna svet gline i

keramike, a glavni cilј je osnivanje centra

keramičarstva..

€ 352,912.00


BAČKA TOPOLA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

4.IPA program


“Improving the crossborder cooperation for better flow of knowledge and propagation of good practice” / “Unapređenje prekogranične saradnje za bolji

protok znanja i širenje dobre prakse”



Prenos iskustava o načinu privlačenja

EU fondova u lokalnu samoupravu, izgradnja potrebne strukture za to u Bačkoj Topoli, razmena iskustava među zaposlenima.

dve opštinske uprave.

€ 77,636.00

5.

IPA program prekogranične saradnje Ma-đarska-Srbija

i CG

“Program series for the de-velopment of Hungarian and

Serbian SME’s cooperation” / “Program za razvoj mađarske i

srpske MSP saradnje”

2007Opština Bačka Topola


Jačanje poslovnih odnosa između mađar-sko-srpskih preduzet-nika i promovisanje saradnje u regionu.

€ 55,041.00

6. Program Evro-pa za građane

“Megújuló energiák, megújuló kapcsolatok” / “Obnovljive ener-

gije, obnovljive veze”2013 2014

Opština Bačka Topola

Majša Fondacija, Mađarska

Konferencije na temu obnovlјivih izvora i

stručne posete.€ 148,000.00


“Issues of minorities in the local environment in the light of europeanization programmе” /

“Pitanja manjina u lokalnoj sredi-ni u svetlu evropeizacije”


Sentgothard (Mađarska),

Šamorin (Slovačka), Moravske

Toplice (Slovenija)

Organizovan je festival manjinskih zajednica, održani su okrugli stolovi i susreti na temu

čuvanja manjinskih kultura i promovisanje

multikulturalnosti.

€ 15,000.00


“Democratic ownership and civic participation in Europe” / “De-

mokratsko vlasništvo i građansko učešće u Evropi”

2014 2015

ASCT, Kistarcsa Város Önkormányzata, Općina Breznički Hum, Polska

Fundacja Roberta Schuma-na, Inštitúcia regionálnych aktivít Novohradu, Jugend

und Kulturprojekte , Omilos Unesco Serron

Ellados, Veliko Turnovo Municipality, Comune di Brescia, CRDLS Albania, EGRI, Budapesti Muszaki

es gazdasagtudomanyi egyetem

Serija debata o buduć-nosti Evropske unije. € 150,000.00

BAČKI PETROVAC PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program


- Hrvatska

“Forming a centre for the advan-cement of knowledge in the rural tourism” / “Formiranje centra za unapređenje znanja u ruralnom

turizmu”

2011 2013Opština Bački

Petrovac

Turistička zajednica Vukovar

Cilј ovog projekta je da se postigne pouzda-nost kvaliteta usluga u seoskom turizmu, be-splatni trening centar sa primenom znanja i veština stečenih kroz obrazovanje i obuku,

pobolјšanje infra-strukture u Bačkom

Petrovcu i Vukovaru.

€ 178,723.00

2.EU -

EXCHAN-GE 3

“Osnaživanje lokalne samoupra-ve za pružanje podrške biznis inkubatorima u Opštini Bački

Petrovac”2011 2012

Opština Bački

Petrovac; Akademija

ženskog preduzet-

ništva

Opština Kamnik

(Slovenija) i Opština Martin

(Slovačka)

Osnaživanje Kan-celarije za lokalni

ekonomski razvoj za pružanje relevantnih poslovnih usluga i

informacija.

€ 180,647.00


BAČKI PETROVAC PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

3.IPA program


- Hrvatska

“Improving the international Danube bicycle route - cycling Danube” / “Unapređenje među-narodne Dunavske biciklističke


2011 2013

Opštine Bačka

Palanka, Opština Bački

Petrovac

Vukovar-sko-srijem-ska županija , Hrvatska



€ 348,489.00

4. Delegacija EU u Srbiji

“Women’s Entrepreneurship Academy - a smart investment in a program of lifelong learning of women” / “Akademija ženskog preduzetništva – pametna inve-sticija u programu doživotnog

učenja žena”

2010 2011

Akademija ženskog preduzet-

ništva, Op-ština Bački Petrovac

Udruženje za razvoj regiona

Horna Nitra iz Prjevidze,

Slovačka

Usavršeni kapaciteti institucija kao što

je AŽP i PIC Bački Petrovac u smislu po-nude edukativno-obra-

zovnih programa za svoje buduće klijente i

stanare, i drugo.

€ 78,516.57

BEČEJ PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program


“HU SRB VENTS” 2011 2012

Mađarsko kulturno

društvo Pe-tefi Šandor,

Opština Bečej

Čongrad, Mađarska

Organizovanje četiri kulturne manifestacije (dve u Čongradu i dve

u Bečeju).€ 100,000.00

BELA CRKVA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program


munija - Srbija

“Cross Border Pollution on the Danube by mining wastes”

/ “Prekogranična saradnja u iskopavanju rudarskog otpada za smanjenje zagađenja u Dunavu”

2010 2011

Škola Plus “Dositej Obrado-vić”, Op-ština Bela

Crkva

Ekološka grupa za saradnju između

Filijale u Neri, Karašu i Severinu, Rumunija;

Lokal-no veće

Pojejene, Rumunija

Cilј projekta je da do-prinese trajnom razvo-ju na području opština Nova Moldova i Po-žežena iz Rumunije, i Veliko Gradište i Bela Crkva iz Srbije, kroz smanjenje zagađenja rudarskim otpadom

€ 62,774.00

2.IPA -

EXCHAN-GE 3

“Bolјe sutra počinje danas – primena evropske prakse u

upravlјanju čvrstim otpadom”2011 2012 Opština

Bela CrkvaOpština Pojejena

(Rumunija)

Opština Bela Crkva planira da unapredi upravlјanje čvrstim

otpadom putem modernizacije JKP,

smanjenja/uklanjanja divlјih deponija i

unapređenja sistema sakuplјanja otpada.

€ 141,797.00

3.IPA program


munija - Srbija

“New development start in cross border tourism between Bela Crkva and Ghilad” / “Početak novog razvoja prekograničnog turizma između Bele Crkve i

Ghilada”

2011 2013 Opština Bela Crkva

Opština Gilad (Ru-

munija)

Rast opšte konkuren-tnosti iz oblasti ekono-

mija granične zone; pobolјšanje životnog kvaliteta zajednica iz

granične zone.

€ 457,000.00


BELA CRKVA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

4.IPA program


munija - Srbija

“Bridge over the River Nera” / “Most preko reke Nere” 2011 2015 Opština

Bela Crkva

Županija Karaš-Seve-rin (Rumu-

nija)

Ekonomski razvoj regiona, bolјi protok

robe i putnika.€ 1,633,276.86

BEOČIN PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.EU -

EXCHAN-GE 3

“Unapređenje zaštite životne sre-dine kroz efikasnije upravlјanje

čvrstim otpadom”2010 2011

Opština Beočin;

Grad Valјevo i

Udruženje „Centar za ravnomerni regionalni

razvoj“

Unapređenje ka-paciteta u oblasti

upravlјanja čvrstim otpadom kroz konti-nuirano obrazovanje opštinskih službenika zaduženih za pitanja

upravlјanja otpadom i zaštite životne sredine.

€ 145,645.00

2.

IPA socijalna inkluzija,

Instrument za pretpristupnu pomoć IPA

1 i 2

“Pomoć u kući” 2012 2013

Opština Beočin, Udruže-nje građana „Udruženje Roma Beočin“ Beočin, Centar za socijalni rad

grada Novog Sada, odeljenje u Beočinu i

Novosadski humanitarni centar.

Unapređenje uslova života i položaja

izbeglih i interno rase-ljenih lica u Srbiji

€ 94,100.00

3.EU -

EXCHAN-GE 3

“Beočin – nova vizija turističke destinacije! Stvaranje preduslova

za razvoj ruralnog turizma u opštini Beočin”

2011 2012

Opština Beočin, Centar za ravnomerni regionalni razvoj – CenTriR iz Be-ograda, Opština Čajetina i Turistička organizacija

opštine Gornji Milanovac

Unapređenje uslova za bavlјenje ruralnim turizmom u opštini

Beočin.€ 185,115.00

4.EU -

EXCHAN-GE 4

“Property of local governments – important link of local economic development” / “Imovina lokal-nih samouprava – važna karika lokalnog ekonomskog razvoja”

2014 2015

Opština Beočin, opština Šid, opština Sremski Karlovci, opština Ča-

jetina i NVO Centar za ravnomerni regionalni

razvoj–CenTriR

Stvaranje preduslova za brži lokalni eko-

nomski razvoj opština Beočin, Šid i Sremski

Karlovci uspostav-ljanjem efikasnijeg

načina upravljanja op-štinskom imovinom.

€ 158,049.00

ČOKA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program

prekogranične saradnje Ru-munija-Srbija

“Rhythm of Drums” / “Ritam bubnjeva” 2011 2012 Opština

ČokaOpština

Bordany, Mađarska

Cilј projekta je promovisanje saradnje “lјudi lјudima” kroz muzičke aktivnosti

mladih

€ 93,690.00

2.EU -

EXCHAN-GE 3

“Delimo osmeh” 2010 2010Opština Čoka; Opština Kanjiža; Opština Novi

Kneževac; Opština Kikinda

Opština Čoka namera-va da formira Centar za dnevni boravak dece sa posebnim

potrebama.

€ 171,530.00


ČOKA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

3.EU -

EXCHAN-GE 1

“Strateški plan za razvoj socijal-ne zaštite Opštine Čoka” 2006 2007 Opština

ČokaOpština

Bordany, Mađarska

Razvijen Strateški plan razvoja socijalne zaštite kroz razmenu

znanja, iskustava i upoznavanja sa

praktičnim modelima koji su primenjeni u partnerskoj opštini.

€ 74,045.00

4. EU CARDS

“Cross-border sport and gastro-nomic discovery – ‘From football

to food ball’’’ / “Prekogranično sportsko i gastronomsko otkriće – “Od fudbalske lopte do hrane’’

2006 2007 Opština Čoka

Kulturna i sport-ska međunarodna

saradnja.€ 49,325.00

5.IPA program

prekogranične saradnje Ru-munija-SCG

“Košarka bez predaha” 2007 2008 Opština Čoka Rumunija Unapređenje sporta. € 46,590.00

6.Delegacija Evropske

unije u Srbiji

Zamena kotla sa zamenom goriva mazuta na prirodni gas u školi

“Jovan Popović” u Čoki2006 Opština

ČokaUšteda u potrošnji

energije i manje zaga-đivanje okoline.

€ 44,000.00

7. EU CARDS

“Food Innovation Center Čoka – Feasibility study and project

documents” / “Inovacioni centar za hranu Čoka – Studija izvodlji-vosti i projektna dokumentacija”

2009 2010 Opština Čoka

Unapređenje polјoprivredne pro-

izvodnje.€ 78,536.00

8.

Delegacija Evropske

unije u Srbiji Program

“Bolji smo zajedno”

“Partnerstvo kroz Srbiju” 2011 2013

Lokalne samoupra-ve Čoka,

Novi Kneževac, Topola i Zemun

Poboljšanje položaja dece sa smetnjama u razvoju, njiho-

vog obrazovanja i uključivanja u lokalnu zajednicu. Višečasov-

ni boravak dece sa smetnjama u razvoju u prostorijama predškol-ske ustanove u Čoki.

€ 336,751.00

INĐIJA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.


(MISP)

“Water Treatment Plant in Inđija and Replacement of Well Pumps”

/ “Postrojenja za prečišćavanje vode u Inđiji i zamena Vel

Pumpe“

2007 2008 Opština Inđija

Pobolјšanje opšteg nivoa usluga vodo-snabdevanja i obez-

beđivanje adekvatnog kvaliteta vode za piće za sve stanovnike radi lokalno-ekonomskog

razvoja opštine

€ 2,400,000.00

2. EU - IPA 2011“Izrada prethodne studije oprav-danosti sa generalnim projektom integralnog sistema za navodnja-

vanje regiona Srem”2013 2014

RRA Srem, Pokrajinski

sekretarijat za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i

Opština Inđija


U okviru projekta urađena je bazna

dokumentacija koja je po domaćim zakonima

neophodna za reali-zaciju i investiranje u sisteme navodnja-

vanja.

€ 423,384.00


INĐIJA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

3.

EU ICT-PSP - Program podrš-ke politikama za primenu

informacionih i komunikacio-nih tehnologija

“eEnviPer – jedinstvena višena-menska SOA platforma za izdava-nje ekoloških dozvola kroz oblak

servisa i aplikacija e-uprave”2011 2014

Opština Inđija, Evrogeo-matika DOO- EGEO

DRAXIS ENVIRONMENTAL S.A. DRAXIS, KRITI CRETE, ARISTOTELIO PANEPISTI-

MIO THESSALONIKIS AUTH, PLANETEK ITALIA, AGENZIA REGIONALE PER LA PROTE-

ZIONEAMBIENTALE, STELLA Consulting SPRL STELLA, NIGDE BELEDIYESI NIGDE, Sampas Bi-lisim Ve Iletisim Sistemleri Sanayi

Ve Ticaret A.S. SAM, OIKON - Institute for Applied Ecology Oikon, Krapinsko-zagorska županija, ÇED İzin ve Denetim Genel Müdürlüğü

CEDTR

Web platforma koja objedinjuje različite as-pekte procesa izdavanja integrisanih (ekoloških)

dozvola i saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu

sredinu, između ostalog podnošenje zahteva,

upravlјanje zahtevima od strane administraci-je, pristup informacija-ma i transparentnost.

€ 156,596.00

4. EU - ЕXCHANGE 4

“Efikasno upravlјanje imovinom u opštinama Stara Pazova i Inđija” 2014 2015

Stalna konferencija grado-va i opština, Opština Stara

Pazova, Opština Inđija, Direkcija za izgradnju opštine Stara Pazova, Direkcija za izgradnju

opštine Inđija

Podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju;

Odgovorno i tran-sparentno upravlјnje

imovinom lokalne samouprave; Unapre-đenje uslova za inve-stiranje i poslovanje; Veći prihod u budžetu lokalne samouprave.

€ 148,686.61

5.EU -

ЕXCHANGE 1

“Zaštita životne sredine i uvo-đenje novog sistema reciklaže

otpada”2006 2007 Opština

InđijaOpština Lenart,

Slovenija

Modernizacija komunalnih usluga se-paracijom ekonomski opravdanih sirovina.

€ 101,000.00

6.EU -

EXCHAN-GE 3

“Razvoj lokalne uprave” 2010 2011Opština Kikinda, Opština Inđija

Jačanje kapaciteta lokalne samouprave u cilju uspostavljanja instrumenata i meha-nizama nove kulture

upravljanja, a jedan od njih je svakako jačanje kapaciteta za pružanje usluga i uspostavljanje delotvornih mehani-zama za sprovođenje

politika i uspešno praćenje sprovođenja.

€ 108,628.00

7.EU -

EXCHAN-GE 3

“Smanjimo otpad zajedno – Novi korak ka Evropi” 2010 2011

Opština Arilje,

Opština Inđija,

Asocijacija za razvoj ibarske doline “IDA”

Razvoj komunal-ne infrastrukture i

komunalnih usluga, unapređenje javnih

površina...

€ 208,400.00


IRIG PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA

DOMAĆI STRANI SADŽAJ PROJEKTAUKUPNA VRED-NOST PROJEK-

TA(u evrima)

1.EU -

EXCHAN-GE 1

“Menadžment komunalnih usluga i organizacioni razvoj opštine

Irig”2006 2007 Opština

IrigOpština Ar-hus, Danska

Koncipiranje i prime-na strateške platforme

nove organizacione šeme komunalnog

menadžmenta i organizacije u sferi

opštinskog servisa, na održivoj i institucio-

nalnoj osnovi.

€ 74,800.00

2.EU - IPA 2008

Socijalna inkluzija

“Razvoj i jačanje usluga lokalne zajednice za decu sa invalidi-

tetom i njihovim porodicama u Staroj Pazovi, Irigu, Pećincima

i Rumi”

2011 2013

Opština Stara Pazo-va, Opština Irig, Opšti-na Pećinci,

Opština Ruma

Mapiranje korisnika dece sa invalidite-

tom. Izbor korisnika pomoći.

€ 394,481.00

KANJIŽA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

1.IPA program


munija - Srbija

“Increasing the Tourism Capaciti-es in Banat Region” / “Povećanje turističkih kapaciteta u Banatu”

2010 2011

Opština Kanjiža;

Grad Pančevo; Opština

Novi Kne-ževac

Banat Ripensis

- Mikrore-gionalna

Asocijacija za lokalni

razvoj, Rumunija

Cilј projekta je pobolјšanje kapa-citeta turizma u

smislu izrade 6 studija izvodlјivosti od kojih 3 u Kanjiži (uređenje

Glavne ulice, uređenje Kampa, uređenje

Ribarskog trga), kao istaknute turističke atrakcije Kanjiže, i priprema za infra-strukturna ulaganja

€ 570,195.00

2.IPA program


”Content Development of the SME related Services and the

Establishment and Operation of an Unified Business

Development Network” / “Ra-zvoj sadržaja vezanih za usluge

MSP i osnivanje “Ujedinjene biznis

mreže za razvoj preduzetništva“

2010 2011 Opština Kanjiža

Opština Homo-

khat, Mala regionalna razvojna agencija, Mađarska

Cilј projekta je preko-granični ekonomski, društveni, ekološki i teritorijalni razvoj putem zajedničkih

strategija, prvenstveno podrškom u preduzet-

ništvu

€ 90,128.00

3.

IPA program prekogranične saradnje Ma-đarska-Srbija

“Sustainable tourism deve-lopment among the Oxbows of

the Tisza River” / ”Razvoj održi-vog turizma u meandrima reke

Tisa”


Lokalna samoupra-va Roske, Mađarska

Projekat ima za cilј da razvije turizam na Tisi

u Segedinu, Roske Martonoš i Kanjiži.

Na teritoriji pomenu-tih naselјa opština će mrtvaje dovesti u red u ekološkom smislu, sa posebnim cilјem

utvrđivanja turističkog potencijala i mogu-

ćom gradnjom na tim lokacijama.

€ 95,378.00


KANJIŽA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

4.IPA program


“Technical, economical and environmental conditions of the opening and development of the

road border crossing points on the Hun-

garian-Serbian border section (considering Serbia’s planned EU accession)” / “Tehnički, ekonom-ski i ekološki uslovi otvaranja i

razvoja putne granice na delu graničnog prelaza

Mađarske i Srbije (s obzirom na planirani ulazak Srbije u EU )”


“Associati-on for Dis-semination of Scientific Knowledge

in Bács-Kiskun County”

Cilј projekta je da stvori mogućnost

zajedničkog napretka mađarsko-srpske po-

granične regije. Uslovi za razvoj i otvaranje puteva na graničnim

prelazima mogu imati uticaja na privredni

razvoj cele pogranične regije.

€ 223,685.00

5.IPA program


“Updating of the Development Strategies of Local

Municipalities and Elaboration of Cross-border Common

Sectorial Development Operatio-nal Programmes and

Projects” / “Ažuriranje razvojne strategije lokalnih

samouprava i izrada prekogranič-nog javnog

sektora i razvoj operativnih programa i projekata “


Opština Homo-

khat, Mala regionalna razvojna agencija, Mađarska

Cilј projekta je stvaranje moderne, razvijene i konku-rantne ekonomije u

pograničnom regionu. Otvorenije prekogra-nično poslovanje će doprineti smanjenju nelojalne međusobne konkurencije sa obe

strane granice.

€ 99,800.00

6.

Program prekogranič-ne saradnje - Evropska agencija za

rekonstrukciju

“Podrška mađarsko-srpskoj preduzetničkoj i institucionalnoj

saradnji u regiji Bačka”2006 2007 Opština

Kanjiža

Lokalna samoupra-va Reske, Mađarska

Nabavka audio-opre-me za kulturni centar

CNESA€ 59,144.00

7.EU -

EXCHAN-GE 1

“Izgradnja lokalnog kapaci-teta za evropske integracije i

uklјučivanje javnosti u opštinski razvoj i kreiranje javnih politika”


Opština Vodice,

SlovenijaInfo-point kancelarija € 64,350.00

8.EU susedski program Ma-

đarska - Srbija Interreg III

“Povećanje ekološkog potencijala pograničnih mrtvaja reke Tise” 2007 2008 Opština

KanjižaOpština Segedin

(Mađarska)

Terensko istraži-vanje sa obe strane granice, snimanje terena i priprema dokumentacije za

izradu studije. Izrada studije o izvodljivosti i potrebi revitalizacije mrtvaja reke Tise na pograničnom delu,

procena ekološkog i ekonomskog uticaja,

kao i pribavljanje svih neophodnih doku-

menata i dozvola za izgradnju i buđenje

svesti o potrebi preko-granične saradnje.

€ 88,260.00

9.IPA program


munija - Srbija

“Razvoj i promocija seoskog tu-rizma u nerazvijenom pogranič-nom regionu Rumunije i Srbije

(Totovo Selo)”2007 2008

Opština Kanjiža/Mesna

zajednica Totovo

Selo

Lokalna samouprava Dumbrava, Rumunija

Info-point kancelarija u Totovom Selu € 71,100.00

10.IPA program


“Razvoj sadržaja usluga vezanih za MSP i obrazovanje i obezbe-

đivanje rada Ujedinjene razvojne poslovne mreže”


Morahalom (Mađarska) Biznis plan za MSP. € 90,128.00


KANJIŽA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

11.IPA program


“Cross-border village caretaking service” / “Servis za održavanje

prekograničnih sela”2010 2011

MZ Horgoš,

MZ Male Pijace

Savez Čuvara sela između Du-nava i Tise, Kečkemet

(Mađarska)

Razmena iskustava i treninzi. € 81,231.00


“EU - Teaching and Learning from Each Other” / “EU - nastava

i međusobno učenje”2013 2014

Opština KanjižaLS Ferencvaroš (Mađar-

ska), LS Tata (Mađarska), LSKiškunhalaš (Mađar-ska), LS Kiralјhelmec

(Slovačka), Lokalna sa-mouprava Šepšisentđerđ

(Rumunija)

Letnji kamp, atletski i plivački maraton,

praznik novog hleba, dan opštine.

€ 116,000.00

13.IPA program


munija - Srbija

“TRAININGLAB - Obuka za rumunsko-srpsko prekogranično

tržište rada”2013 2015

Opština Kanjiža/ICR Kanjiža

Komora za trgovinu, industriju i polјoprivredu,

Temišvar (Rumunija)

Kursevi, IT oprema, brošure, radionice. € 295,850.00

14.EU - SEE - Program

Jugoistočne Evrope

“SEERISK - Joint Disaster Management risk assessment

and preparedness in the Danube macro-region” / “SEERISK

- Procena rizika i jačanje zajedničke spremnosti u slučaju prirodne katastrofe u dunavskom

makroregionu“

2013 2014

Opština Kanjiža, Lokalna samouprava Temerin, Univerzitet u Novom Sadu, Republički hi-

drometeorološki zavod, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditelјstvo i

zaštitu životne sredine.Municipality of Siófok City (Mađarska), Natio-nal Association of Radio Distress-signalling and Infocommunications

(Mađarska), Trnava Self Governing Region (Slo-vačka), Slovak Hydro-meteorological Institute (Slovačka), Chief Di-

rectorate Fire Safety and Civil Protection, Ministry

of Interior (Bugarska), University of Vienna

(Austrija), National Me-teorological Administra-tion (Rumunija), Local Development Agency of Srbac Municipality

(Bosna i Hercegovina), Sarajevo Economic Regi-on Development Agency (Bosna i Hercegovina),

Sarajevo Canton (Bosna i Hercegovina), Kopriv-

ničko-križevačka County (Hrvatska), Federal

Ministry of the Interior (Austrija), Emergency Situations Inspectora-te “Vasile Goldis” of

County Arad (Rumunija), Administration of the Republic Slovenia For

Civil Protection and Di-saster Relief (Slovenija), Velingrad Municipality

(Bugarska)

Procena rizika i jačanje zajedničke spremnosti u cilјu jačanja svesti i efi-

kasnosti delovanja u vanrednim situacijama izazvanim klimatskim

promenama.

€ 1,974,605.00


KIKINDA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

1.EU -

EXCHAN-GE 3

“Digitalizacija opštinske arhive” 2011 2012

Opština Kikinda; Gradska opština

Zvezdara, Beograd

Pobolјšanje efika-snosti uprave putem unapređenja sistema upravlјanja, unapre-đenja informacionog sistema i podizanja

kapaciteta zaposlenih putem obuka.

€ 172,121.00

2.Evropska

agencija za rekonstrukciju

“The Kikinda’s Mammoth” / “Kikindski mamut” 2005 2007 Opština

KikindaPromocija kikindskog mamuta, izrada repli-

ke, itd.€ 247,394.00

3.IPA program


“Animal Health responsibility” / “Odgovornost za zdravlje

životinja”2010 2011 Opština

Kikinda

Communal Nonprofit

Ltd. of Makó,

Mađarska

Zaštita zdravlјa doma-ćih i divljih životinja. Poboljšanje sistema za praćenje i zaštitu zdravlja životinja.

Osnovana Agencija koja radi.

€ 161,578.00

4.IPA program


munija - Srbija“Green Banat” / “Zeleni Banat” 2010 2012 Opština

KikindaJimbolia, Rumunija

Uspostavljanje sarad-nje između ekoloških stručnjaka s obe strane

granice; poboljša-nje ekološke svesti;

povećanje vidljivosti ekoloških pitanja;

vodi se evidencija o svakom zasađenom

drvetu.

€ 465,841.00

5.EU

-EXCHAN-GE 3

“Razvoj lokalne uprave” 2011 2012Opština Kikinda, Opština Inđija

Uveden Sistem 48 sati. € 108,628.00

6.IPA program


“Animal Health protection” / “Zaštita zdravlja životinja” 2013 2014 Opština

Kikinda

Communal Nonprofit

Ltd. of Makó,

Mađarska

Poboljšanje sistema za praćenje i zaštitu zdravlja životinja na obe strane granice. U okviru projekta izgra-đena hladnjača koja

je još u funkciji.

€ 257,102.00

7. IPA Socijalna inkluzija

“Be Fair Do Care” / “Budi fer, brini” 2011 2013

Opština Kikinda, Opština Nova Crnja,

Opština Žitište, Opština Sečanj

Uspostavlјanje nove vrste socijalne pomoći

za decu s invalidi-tetom

€ 284,428.00

8.IPA program


munija - Srbija

“Common action, common values” / “Zajednička akcija,

zajedničke vrednosti”2013 2014 Opština

KikindaResita,

Rumunija

Postizanje održivog i uravnoteženog

društveno-ekonom-skog razvoja dve

lokalne samouprave, na osnovu zajednič-kog prekograničnog razvoja turizma, a u cilju povećanja broja turista i poboljšanja

ekonomske situacije u dva grada.

€ 425,911.00


KOVAČICA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

1.DILS - De-

livery of Im-proved Local

Services

“Doprinos obrazovnoj inkluziji Roma u preduniverzitetskom

obrazovanju na teritoriji opštine Kovačica u školskoj 2011/12. godini ‘Svi idemo u školu’”

2011 2012 Opština Kovačica

Uspešno uklјučivanje i kvalitetno obrazo-vanje dece romske

nacionalnosti na nivou lokalne zajednice.

€ 33,999.00

2.EU -

EXCHAN-GE 4

“Home assistance in Municipa-lities of Alibunar and Kovačica”

/ “Pomoć u kući u opštinama Alibunar i Kovačica”

2014 2015

Opština Alibunar, Opština

Kovačica, CLDS

Beograd

Doprinos poboljšanju usluga socijalne zašti-te za populaciju starih u opštinama Alibunar i Kovačica. Opšti cilj ove akcije je doprinos

poboljšanju usluga socijalne zaštite za populaciju starih u opštinama Alibunar i Kovačica. Osnovni strateški prioritet obe opštine je postizanje optimalne ali visoko kvalitetne nege za

stare.

€ 195,935.04

3.EU -

EXCHAN-GE 4

“Stimulating socio-economic development through efficient property management” / “Pod-sticanje društveno-ekonomskog

razvoja kroz efikasno upravljanje imovinom “

2014 2015Opština

Alibunar, Opština

Kovačica

Efikasno korišćenje imovine zarad podrške

društveno-ekonom-skom razvoju.

€ 145,897.62

KOVIN PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

1.IPA 2008, Delegacija Evropske

unije u Srbiji

“Podrška izbeglicama i raselјenim licima u Srbiji” 2010 2011

Opština Kovin, Kome-

sarijat za izbeglice i migracije Republike

Srbije, Centar za socijalni

rad Kovin

Danish Refugee Council

Stambeno zbrinja-vanje i ekonomsko

osnaživanje IRL (750 lica).

€ 346,155.57

2.Delegacija Evropske

unije u Srbiji

“Podrška pristupu stambenim rešenjima za izbeglice, interno

raselјena lica i povratnike u Srbiji”

2012 2014

Opština Kovin, Kome-

sarijat za izbeglice i migracije Republike

Srbije

Danish Refugee Council

Stambeno zbrinjava-nje IRL. € 51,651.67

3.EU -

EXCHAN-GE 1

“Uvođenje Geo-informacionog sistema (GIS) u opštini Kovin” 2007 2009 Opština

KovinMaribor, Slovenija

Uvođenje EU standara u oblasti prostornog planiranja i uvođenje geo-informativnog

sistema.

€ 64,990.00

4. EU -RSEDP 2“Dodata vrednost kroz povezi-vanja - Tehnološki park Vršac, Industrijska zona Zrenjanin i

Industrijska zona Kovin”2010 2011

Opština Vršac, Grad

Zrenjanin, Opština Kovin

Uvođenje standarda kvaliteta i povećanje

konkuretnosti lokalnih kompanija.

€ 9,560.00


KULA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

1.EU -

EXCHAN-GE 3

“Uspostavlјanje sistema upravlјanja energijom na nivou

opštine u cilјu povećanja energet-ske efikasnosti”

2011 2012

Opština Bačka

Palanka; Opština

Vrbas; Op-ština Kula; Agencija za razvoj opštine Temerin

Opština Kula name-rava da podigne svest

javnog i civilnog sektora na opštinskom

nivou o pitanjima energetske efikasnosti i unapredi kapacitete lokalnih timova za upravljanje energi-jom, identifikovanje i pripremu projekata

energetske efikasnosti.

€ 193,334.00

2.


(MISP)

“Veliki backi kanal – Waste Water Treatment and Sewage

Collection Project Vrbas/Kula”

Opština Vrbas; Op-ština Kula;

Fond za kapitalna ulaganja

APV

Cilј projekta je pobolјšanje kvalite-ta vode u Velikom bačkom kanalu i

pobolјšanje sanitarnih i zdravstvenih uslova u opštinama Vrbas i

Kula

€ 23,600,000.00

3.EU - IPA

2007, GIZ International

Services

“Dobra uprava, planiranje i pružanje usluga” 2011 2011

Stalna konferencija gradova i opština, Novi

Pazar, Užice, Raška, Trgovište, Bojnik,

Vlasotince, Palilula (Niš), Kocelјevo, Topola, Para-

ćin, Kula, Kanjiža

Uvođenje novog modela organizacione strukture u opštinskoj/

gradskoj upravi, i drugo.

€ 0.00

4.IPA program

prekogranične saradnje Hr-

vatska - Srbija

“Projekat prekogranične saradnje za promociju investicija” 2012 2014

Opština Odžaci, NALED Nacionalna alijansa za lo-kalni ekonomski razvoj, Opštine Lovas i Gradište

i grad Ilok

U sklopu projekta ura-đena je baza podataka, postavlјen je virtuelni “One stop shop”, na kojem se nalaze pri-

vredni potencijali i re-sursi prekograničnog regiona, a urađena je i strategija privlačenja stranih investicija, te

promovisana industrij-ska zona.

€ 525,854.18

5. EU - Program Za bolji život

Projekat za interno raselјena lica, izbeglice i migrante: “Obezbeđi-vanje trajnih rešenja za interno

raselјena lica, izbeglice i migran-te na teritoriji opštine Kula”

2011 2015Inicijativa za razvoj i sa-radnju Beograd, Opština

Kula

Podrška integraciji i unapređenju uslova za život IRL, izbeglica i migranata u opštini

Kula.

€ 83,540.25

MALI IĐOŠ PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

1.IPA program


“InnoInfo: Innovatively demo-lishing business-information barriers between Serbian and Hungarian SMEs” / “InnoIn-fo: Inovativno prevazilaženje

poslovno - informacionih bari-jera između srpskih i mađarskih

MSP”

2011 2012 Opština Mali Iđoš

“Hungari-an-Serbian Chamber of Commerce and Indu-

stry”

Cilј projekta je stvaranje zajedničkog informacionog portala (InnoInfo portal) na

mađarskom, srpskom i engleskom jeziku.

Na portalu će se objavlјivati finansijske informacije, investi-cione mogućnosti, odnosno ažurirane

vesti vezane za osnivanje preduzeća u

Mađarskoj i Srbiji.

€ 146,481.00


MALI IĐOŠ PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

2.IPA program


“Inno - Food SEE - Uspostavlјanje mehanizama za

podršku inovacijama i podizanje svesti o potencijalima prehram-brenih inovacija i istraživanja, tehnologije i razvoja (ITR) u

oblasti JIE”

2011 2013

Opština Mali Iđoš, Privredna komora Srbije

Privredna komora

Mađarske

Uspostavlјanje ade-kvatnih mehanizama koji će olakšati raz-menu i koordinaciju inovacionih pristupa i politika za prehram-beni sektor i povećati svest o značaju pre-hrambenih inovacija za šire područje JIE.

€ 300,000.00

3.IPA program


“HONNEY CHERRY – Za-jedničko nasleđe i kulinarske

tradicije, način za jačanje uloge voćarstva i pčelarstva u pogranič-

noj regiji”

2013 2013 Opština Mali Iđoš

Opština Sank i opšti-na Moricsag (Mađarska)

Promocija zajednič-kog nasleđa i kulinar-ske tradicije, jačanje

uloge voćarstva i pčelarstva u pogranič-

noj regiji

€ 299,590.00

NOVA CRNJA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

1.IPA program


munija - Srbija

“Roma Social Inclusion Network” / “Mreža socijalne

inkluzije Roma”2010 2011

Opština Ži-tište; Op-ština Novi Kneževac;

Opština Nova Crnja

Interkul-turalni

institut u Temišvaru, Rumunija

Cilј projekta je da se pobolјša kvalitet živo-ta romske zajednice u pograničnom pojasu.

€ 144,825.00

2. IPA Socijalna inkluzija

“Be Fair Do Care” / “Budi fer, brini” 2011 2013

Opština Kikinda, Opština Nova Crnja,

Opština Žitište, Opština Sečanj

Uspostavlјanje nove vrste socijalne pomoći

za decu s invalidi-tetom

€ 284,428.00

NOVI BEČEJ PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

1.EU -

EXCHAN-GE 2

“Strategija održivog razvoja opštine Novi Bečej” 2007 2008 Opština

Novi BečejIzrada strateških

dokumenata. € 0.00

2.EU -

EXCHAN-GE 3

“Razvoj geografskog informacio-nog sistema” 2010 2012

Opštine Novi

Bečej, Zrenjanin,

Žitište i Nova Crnja

Jačanje kapaciteta lo-kalnih samouprava za prostorno planiranje,

rukovođenje opštinom i pružanje usluga uvo-đenjem geografskog

informacionog sistema (GIS).

€ 309,188.08


NOVI BEČEJ PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

3.EU -

EXCHAN-GE 4

“Program zaštite životne sredine opštine Novi Bečej” 2014 2014 Opština

Novi BečejIzrada programa zašti-

te životne sredine. € 0.00

4.IPA program

prekogranične saradnje Ru-munija-Srbija

“Unapređenje turističke ponude u opštini Novi Bečej” 2007 2008

Opština Novi Be-

čej; Zavod za zaštitu

spomenika kulture

Zrenjanin; Direk-cija za

planiranje i izgradnju Novi Bečej

Gradovi Žombolj i Temišvar, Rumunija

Unapređenje turističke ponude opštine Novi Bečej uz prenos isku-

stava iz Rumunije.€ 239,795.00

5.

EU IPA program

Socijalno-eko-nomski razvoj

dunavske regije u Srbiji

“Obrazovanjem do lakšeg zapošlјavanja - E3” 2013 2015

Regionalni centar za društveno-ekonomski ra-zvoj Banata, Kancelarija za lokalni ekonomski ra-zvoj opštine Novi Bečej, Pokrajinski sekretarijat za

privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova,

Edukativni centar za obuke u profesionalnim i radnim veštinama, Grad

Zrenjanin, Opština Kova-čica, Fakultet tehničkih

nauka iz Zrenjanina, Regionalna privredna

komora Zrenjanin, Regi-onalna privredna komora

Pančevo, Edukativni centar za ruralni razvoj


Doprinos smanjenju dugoročne nezaposle-nosti, kroz stvaranje partnerskih odnosa u procesu učenja i razvoja Banata.

Uspostavljanje Regi-onalnog edukativnog centra Banat, kako bi se poboljšala moguć-nost zapošljavanja i prilagodljivost radne

snage, a njihove vešti-ne i znanja uskladili sa potrebama tržišta rada.

€ 224,776.00

6.IPA program


“Otkrivanje našeg zaboravlјenog kulturnog i prirodnog nasleđa u

mađarsko-srpskom pograničnom regionu”

2013 2013 Opština Novi Bečej

Lokalna samouprava

Csólyos-pálos i Naci-onalni park Kiskunsági iz Mađarske

Razvoj dugoročne saradnje između par-

tnera na projektu kako bi se stimulisao razvoj

turizma.

€ 272,560.00


“Konkuretnost i razvoj polјoprivrede u Evropi kroz

saradnju i razmenu dobrih praksi između gradova (GROW EU)”

2013 Opština Novi Bečej

Grad Buzet (Hrvatska),

Quattro Castella (Italija),

Koper (Slo-venija)

Saradnja i razmena znanja gradova o

konkurentnosti, rastu i razvoju poljoprivrede

u Evropskoj uniji.

€ 15,000.00


NOVI KNEŽEVAC PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

1.IPA program


munija - Srbija

“Increasing the Tourism Capaciti-es in Banat Region” / “Povećanje

turističkih kapaciteta u banat-skom regionu”

2010 2011

Opština Kanjiža;


Novi Kne-ževac

Banat Ripensis

- Mikrore-gionalna


razvoj, Rumunija


smislu izrade 6 studija izvodlјivosti od kojih 3 u Kanjiži (uređenje

Glavne ulice, uređenje Kampa, uređenje

Ribarskog trga), kao istaknute turističke atrakcije Kanjiže, i priprema za infra-strukturna ulaganja

€ 570,195.00

2.IPA program


munija - Srbija

“Learn best Agribusiness practi-ces - Improve Banat Rural Pros-

pects” / “Saznajte najbolje prakse u agrobiznisu – Poboljšanje

banatske ruralne perspektive “

2010 2011

Obrazovni centar za ruralni

razvoj Zre-njanina;

Centar za ruralni ra-zvoj Novi Kneževac

Srpsko-rumunski Razvojni centar,

Rumunija

Cilј projekta je una-pređenje praktičnih

znanja u polјoprivredi, razvoj seoskih

područja u Bana-tu i niz edukacija

polјoprivrednika radi pobolјšanja proi-

zvodnje i smanjenja troškova.

€ 108,460.00

3.IPA program


“Szeged - Novi Knezevac bicycle road construction” (phase 1) / “Izgradnja biciklističke staze

Segedin-Novi Kneževac” (faza 1)2011 2012

Lokalna samuprava Novi Kne-

ževac

“Lokalna samoupra-va okruga Segedin,

Mađarska; Lokalna

samouprava Tisasiget, Mađarska; Локална

самоуправа Ујсент Иван,

Мађарска”

Infrastrukturni projekat čiji je glavni

cilј povezivanje prekograničkog pojasa biciklističkom stazom

- Faza 1 projekta

€ 1,535,604.00

4.IPA program


“Mutual Heritages of the border regions in Csongrád and

North Banat Counties” / “Zajed-nička baština pograničnih regiona

u čongradskom i severnobanatskom regionu”

2010 2011

Udru-ženje za očuvanje kulturne baštine Banata; Opština

Novi Kne-ževac

1.Opština Tisasiget;

2.Regionlni centar za razvoj,

istraživanje i imple-

mentaciju, Mađarska, Opštinski

servis Desk, Mađarska

Glavni cilј projek-ta je zaštita našeg

izgrađenog, kulturno--istorijskog nasleđa i unapređenje odnosa stanovništva u po-

graničnoj zoni, kao i stvaranje osnove za

objedinjenu turističku ponudu.

€ 269,190.00

5.IPA program


“Educational Cooperation of Novi Knezevac and Deszk” / “Obrazovna saradnja Novog

Kneževca i Deska”2010 2011

Opština Novi Kne-

ževac

Srpska pravoslavna

eparhija Budima,

Mađarska

Cilј projekta je adap-tacija zgrade srpskog kulturno-obrazovnog

i verskog centra, i gradnja memorijalnog parka na mestu bivšeg

srpskog groblјa

€ 394,300.00

6.IPA program


“Očuvanje zajedničke baštine i vrednosti u prekograničnoj

saradnji”2012 2013

Opština Novi

Kneževac; Opština Vrbas

“Munici-pality of Tiszaszi-get, Banat

Serbian Cultural Pu-blic Benefit Association, Municipa-lity Service

of Deszk Nonprofit

Ltd “

Cilј projekta je promocija zajedničke tradicije kroz razmenu

kulturnog nasleđa putem organizacije festivala, folklornih

igara i sl.

€ 275,199.00


NOVI KNEŽEVAC PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


TA(u evrima)

7.IPA program


“Izgradnja biciklističke staze Segedin-Novi Kneževac” (faza 2) 2011 2012

Opština Novi Kne-

ževac

Lokalna samouprava Újszentiván,

Lokalna samouprava Tiszasziget

Infrastrukturni projekat čiji je glavni

cilј povezivanje prekograničkog pojasa biciklističkom stazom

- Faza 2 projekta

€ 1,623,456.00

8.IPA program


munija - Srbija



Opština Nova Crnja;

Opština Žitište; Opština

Novi Kne-ževac

Interkul-turalni



€ 144,825.00

9.IPA program


“Újszentiván - Novi Knezevac People to Culture Co-operation” / “Ujsentivan - Novi Kneževac

ljudi za saradnju u kulturi”2012 2012

Opština Novi Kne-

ževac

Local Go-vernment of Újszentiván

Cilј projekta je promocija saradnje lјudi u pograničnom

regionu kroz kulturne aktivnosti

€ 100,000.00

10.IPA program


“Ujsentivan - Novi Kneževac - Odvodnjavanje unutrašnjih i

atmosferskih voda”2012 2012

Opština Novi Kne-

ževac

Lokalna samouprava Újszentiván,

Mađarska

Naći rešenje za poseban problem vo-doprivrede koji utiče na veliki deo regiona;

odvodnjavanje i skuplјanje akumuli-ranog viška površin-skih voda i kišnice u naselјima, i njihovo korišćenje u suvlјim periodima, i drugo.

€ 517,905.00

NOVI SAD PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA

DOMAĆI STRANI SADŽAJ PROJEKTAUKUPNA

VREDNOST PROJEKTA(u evrima)

1.IPA program


“Medical home care” / “Medicin-ska kućna nega” 2010 2011 Grad Novi

Sad

Fondacija “Brižne

ruke, briga u kući i hos-pitalizacija”,

Kečkemet (Mađarska)

Cilј projekta je unapre-đenje sistema kućnog

lečenja i nege u Novom Sadu, kao i povećanje efikasnosti i smanjenje

troškova bolničkog lečenja

€ 107,754.00

2.IPA program


“Rehabilitation planning of Tiszasziget-Djala cross-border connecting road” / “Planiranje rehabilitacije prekograničnog

puta Tisasiget-Đala”

2010

JP Zavod za urba-nizam

Vojvodine, Novi Sad

Nacionalni razvoj in-

frastrukture, Mađarska

Pobolјšanje ovog prekograničnog puta

će pozitivno uticati na stanovništvo i ubrzati

protok robe, lјudi i uslu-ga sa obe strane granice.

€ 536,742.00

3.EU -

EXCHAN-GE 3

“GIS na internet portalu” 2010 2011

Grad Novi Sad; Grad Subotica; JP Zavod za izgrad-nju grada Novi Sad

Grad Novi Sad planira da unapredi saradnju iz-među institucija na svim nivoima, kao i između institucija i građana.

€ 292,289.09

4.EU -

EXCHAN-GE 3

“Elektronska uprava” 2011 2012

Grad Novi Sad; Grad Niš; Javno preduzeće “Informa-

tika”

Cilј projekta je unapre-đenje kapaciteta grada Novog Sada za dobru

upravu, upravlјanje gra-dom i pružanje usluga putem obezbeđivanja

dostupnosti usluga lokal-nih vlasti elektronskim

putem.

€ 193,790.00


NOVI SAD PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



5.IPA program

prekogranične saradnje Hr-vatska-Srbija

“Međunarodna biciklistička ruta Dunav / International Danube

Bicycle Route”

Opština Bačka

Palanka, Grad

Novi Sad - Gradska uprava za privredu, Opština Bač, Op-

ština Bački Petrovac

Vukovar-sko-sremska

županija, Hrvatska

Studija izgradnje bicikli-stičke staze od granič-nog prelaza Ilok-Bačka

Palanka do Novog Sada.€ 179,666.00

6.IPA program

prekogranične saradnje Hr-vatska-Srbija

“Obnovlјiva energija u gradovi-ma / Renewable Energy in Cities

- REC”Grad Novi

SadGrad Osijek,

Hrvatska

Cilј projekta je da se, zajedničkim radom, razmenom znanja i iskustava, formira-

njem demo-učionice u Elektrotehničkoj školi ‘’Mihajlo Pupun’’, or-

ganizovanjem radionica u 12 gradova Vojvodine i izradom promotivnih

materijala, podigne svest o potrebi razvoja i korišćenja obnovlјivih

izvora energije.

€ 447,264.00

7.IPA program


“Zaštita životne sredine i upo-treba obnovlјivih izvora energije za zelenu budućnost dece / The Environmental Protection and the Use of Renewable Energy

Sources for the Green Future of Children”

Agencija za energe-tiku Grada

Novog Sada

Opština Alđo, Ma-

đarska

Projekat je obrazov-nog tipa i odnosi se obnovlјive izvore

energije i energetsku efikasnost. Projekat je

implementiran sa cilјem podsticanja dece na

efikasno korišćenje ener-gije i uticaja na zakonski okvir iz oblasti energije i

zaštite okoline.

€ 134,245.48

8.IPA program


“Usaglašene aktivnosti u vezi sa vanrednim situacijama u

vodoprivredi - suše i poplave / CROSSWATER”

JP Zavod za izgrad-nju grada, Novi Sad

ATI-VIZIG - Szeged

Lower Tisza District Water

Directorate; HOMO-KKERT - Homo-

kkert Micro Region

Integration Non-pro-fit Ltd,

Мађарска

Cilј projekta je unapređenje tehničke

opreme i informativnih osnova za prevenciju i sprečavanja poplava i štete od plavlјenja

izlivanjem, u ekonomski i društveno zaostalim regionima ugroženim

vodom, u cilјu proširenja kapaciteta nadležnih

organa i prekogranične komunikacije o preven-ciji i sprečavanju štete od poplava, kopnenih

voda i suše.

€ 1,136,330.00

9.IPA program


“Izgradnja biciklističkih staza u cilјu bolјeg fizičkog povezivanja u okviru mađarsko–srpske preko-granične saradnje / Ride across

Europe”

JKP PUT Novi Sad; JP Zavod za izgrad-nju grada Novi Sad

Opština Morahalom, Mađarska

Projekat obuhvata aktivnosti na razvoju

infrastrukturnih objekata biciklističkih staza.

€ 1,307,458.40

10.IPA program


“Zajedničko stvaranje uslova za razvoj malih i srednjih preduzeća u prekograničnom regionu / Joint

Creation of Conditions for the Development of SMEs in the

Cross-Border Region”

Grad Novi Sad

Višenamen-ska mikro-regionalna asocijacija Kišteleka, Mađarska

Opšti cilј projekta je povećanje konkurentno-sti malih i srednjih pre-duzeća u regionu kroz

stvaranje mogućnosti za zajednički ekonomski

rast.

€ 114,196.00


NOVI SAD PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



11.IPA program


“Zajednički informacioni sistem javnog prevoza kao objedinjeni model” / “Joint Public Transport Information System as a Unified

Model”

JGSP Novi Sad

Univerzitet iz Segedina, Mađarska

Cilј projekta je da se usklade informacije o javnom prevozu i da se pruže informacije

putnicima o saobraćajnoj infrastrukturi, o redu

vožnje javnog prevoza, da se omogući planiranje

putovanja, praćenje u realnom vremenu i daje niz drugih operativnih mogućnosti putnicima, kako turistima tako i

radnicima, te korisnici-ma usluga javnog prevo-za od jednog naselјa do

drugog.

€ 278,332.00

12.EU -

EXCHANGE 3 / MSP IPA

2007

“Plasiranje municipalnih obve-znica” / “Issuance of Municipal

Bonds”2010 2011 Grad Novi

Sad

Kroz aktivnosti u okviru druge komponente

programa Exchange 3 koji sprovodi Stalna

konferencija gradova i opština, angažovani su eksperti koji su pripre-mili Informacioni me-

morandum za izdavanje prve serije obveznica.

€ 0.00

13.EU -

EXCHAN-GE 4

“Upravlјanje javnom imovinom” / “Public Property Management”

JKP In-formatika Novi Sad; Opština Apatin; Gradska

uprava za urbanizam i stambene

poslove

Projekat podrazumeva podizanje stručnih kapa-citeta u oblastima upisa

prava javne svojine i upravlјanja, nabavku IT opreme i softverske apli-kacije za evidentiranje imovine, izradu Studije o primeni metodologije

popisa i upravlјanja imo-vinom za potrebe Grada

Novog Sada i organi-zaciju popisa stanova, stambenih objekata, poslovnog prostora i

garaža u Novom Sadu.

€ 147,267.43

14.EU -

EXCHAN-GE 4

“Pružanje stručne podrške jedini-cama lokalne samouprave u stra-teškom planiranju i upravlјanje

finansijama u okviru EU programa Exchange 4 - izrada

Programa zaštite životne sredine” / “Provision of Professional Aid to the Local Self-Government Units in the Strategic Planning and Financial Management in

the Framework of the Exchange 4 EU Program - Development

of the Environmental Protection Program”

Grad Novi Sad

Donošenjem Programa zaštite životne sredine

Grad Novi Sad dobija ja-sno definisanu strategiju zaštite životne sredine na svojoj teritoriji, sa

utvrđenim dugoročnim, srednjoročnim i kratko-ročnim aktivnostima.

Izradom Akcionog plana za realizaciju Programa zaštite životne sredine definišu se prioritetne aktivnosti za zaštitu životne sredine, sa

utvrđenim vremenskim okvirima i sredstvima

neophodnim za njihovu realizaciju.

€ 0.00


NOVI SAD PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



15.

EU - Unapre-đenje prava,

zapošlјavanja i životnih

uslova izbe-glih i interno raselјenih lica

u Srbiji

“Kućna nega” / “Home care services in Novi Sad” 2012

Grad Novi Sad, Centar za socijalni rad, No-vosadski

humanitar-ni centar

Uspostavlјanje tima Službe pomoći u kući (odabir, trening, orga-

nizacija rada), pružanje usluga pomoći u kući za direktne korisnike (155 osoba) u Novom Sadu i prigradskim naselјima, koordinacija i saradnja između klјučnih aktera na gradskom i pokrajin-

skom nivou.

€ 111,160.00

16.

EU IPA program

Socijalno-eko-nomski razvoj

dunavske regije u Srbiji

“Lipov med za održivi razvoj Dunavskog mikroregiona” /

“Lime trees and honey bees for sustainable development of the

Danube micro region”

2014 2015 Grad Novi Sad


Cilј projekta je jačanje konkurentnosti pčelar-

stva kao privredne grane u rejonu Fruške gore, s akcentom na povećanje tržišnog udela fruško-gorskog lipovog meda,

proizvoda izuzetnog kvaliteta, karakteristič-nog za ovo područje.

€ 222,658.88

17.Evropa za gra-đane - Europe

for Citizens

“Interbalkanska mreža lokalnih vlasti u oblasti životne sredine” / “ELAIN - Environmental Local

Authorities Interbalkan network”2014

Gradovi Novi Sad, Niš, Sofija,

Istočno Sarajevo, Bijelјina, Tirana i Rijeka

Asocijacija za zaštitu životne sredine

Grada Atine i Pireja, Grčka

Cilј projekta je da se identifikuju zajednički izazovi u oblasti zaštite

životne sredine, razmene iskustva, predstave

primeri dobre prakse i predlože rešenja za odre-đene probleme životne

sredine.

€ 55,000.00

18. EU - FP7

“Pouzdan, pametan i siguran Internet za pametne gradove” / “A reliable, smart and secure Internet of Things for Smart

Cities - SOCIOTAL”

2014 Grad Novi Sad

Preduzeća i institucije iz Belgije, Francuske,

Španije i Velike Britanije

Osnovna ideja projekta je da se dizajniraju i

implementiraju alati i rešenja koji bi lјudima

bez dovolјnog IT znanja, a naročito IoT (Internet of Things) omogućili da naprave aplikacije i si-steme koji mogu biti od koristi za njih i njihovo neposredno okruženje – zgradu u kojoj žive,

ulicu, komšiluk.

€ 39,240.00

19.EU - CIP - Program za

konkurentnost i inovacije

“Inovativan pristup pružanju javnih usluga kroz računarstvo u oblaku” / “Cloud Approach for Innovation in Public Services -

CLIPS”

2014 Grad Novi Sad

Preduzeća i institucije iz Italije, Špa-nije i Velike

Britanije

Realizacijom projek-ta postaviće se pilot

projekat, koji će putem savremene tehnologije (i mobilnih telefona) znat-

no pomoći građanima u rešavanju problema

vezanih za lokalnu admi-nistraciju.

€ 38,700.00

20.EU - CIP - Program za

konkurentnost i inovacije

“Mobilnost i transport digital-nog novčanika” / “Mobility and Transport Digital Wallet - MO-

BIWALLET”2014

Grad Novi Sad; JGSP Novi Sad

Lokalne samouprave i institucije iz Italije i Španije

Realizacijom projek-ta postaviće se pilot

projekat, koji će putem savremene NFC tehnolo-gije (i mobilnih telefona)

znatno pomoći građa-nima prilikom plaćanja autobuske karte vozila

JGSP Novi Sad.

€ 36,900.00

21. HORIZON 2020

“Novi koncept javne uprave zasnovane na mobilnim gradskim servisima u čijoj izradi učestvuju

građani” / “A new concept of public administration based on citizen co-created mobile urban

services – WELIVE”

2014Grad Novi Sad; JKP Informa-

tika

Lokalne samouprave i institucije iz Švedske,

Italije i Finske

Realizacijom projekta unaprediće se usluge lokalne administra-cije kroz razvoj IT i

mobilnih servisa koji će omogućiti građanima i

sektoru privrede da zah-teve sa javnim sektorom

rešavaju na efikasniji način

€ 153,626.00


ODŽACI PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.EU - CBC

IP Hrvatska-Srbija

“Prekogranična saradnja na promociji investicija” 2012 2014

NALED, Opština Odžaci, Opština

Kula

Opština Gradište, Opština Lovas,

Grad Ilok, Hrvatska

Poboljšanje konku-rentnosti i osiguranje održivog ekonomskog

rasta pograničnog regiona. Projekat je podstakao stvaranje povoljnog ambijenta

za investicije i promo-ciju saradnje između hrvatskih i srpskih preduzeća i opšti-na u pograničnom

području.

€ 594,608.00

OPOVO PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program


munija - Srbija

“Measures for protection of the Tamis river “Step 2” / “Mere zaštite reke Tamiš” 2. korak

2011 2011

Grad Pančevo; Opština Opovo;

Grad Zre-njanin

Opština Karansebeš, Rumunija

Cilј projekta je stvaranje uslova za

pobolјšanje kvaliteta reke Tamiš, podizanje ekološke svesti u lo-kalnim zajednicama i podizanje nivoa odgo-vornosti u upravlјanju

vodama

€ 604,065.00

PANČEVO PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program


munija - Srbija

“Monitoring and Control of the invasive biological pollutant -

Ambrosia artemisifolia L. (spp)” “Stop Ambrosia!” / “Monitoring

i kontrola invazivnog biološ-kog zagađivača - Ambrosia

artemisifolia L. ( spp )” “ Stop Ambroziji! “

2010 2011

Grad Pančevo;

Javno komunalno preduzeće Higijena;

Tamiš institut u Pančevu

USAMVB Temišvar, Rumunija

Prioritetan cilј pro-jekta je pobolјšanje kvaliteta života za

pogranične zajednice, na osnovu zajedničkih aktivnosti suzbijanja ambrozije i stvarnog rešavanja problema

alergije izazvane ovom korovskom

bilјkom.

€ 775,932.00

2.IPA program


munija - Srbija

“Measures for protection of the Tamis river “Step 2” / “Mere zaštite reke Tamiš” 2. korak

2011 2011

Grad Pančevo; Opština Opovo;

Grad Zre-njanin

Opština Karansebeš, Rumunija

Cilј projekta je stvaranje uslova za

pobolјšanje kvaliteta reke Tamiš, podizanje ekološke svesti u lo-kalnim zajednicama i podizanje nivoa odgo-vornosti u upravlјanju

vodama.

€ 623,349.00

3.IPA program


munija - Srbija

“Increasing the Tourism Capaciti-es in Banat Region” / “Povećanje turističkih kapaciteta u banatskoj

regiji”2010 2011

“Grad Pančevo; Opština

Novi Kne-ževac

Opština Kanjiža”

Banat Ripensis

- Mikrore-gionalna


razvoj, Rumunija


smislu izrade 6 studija izvodlјivosti od kojih

3 u Kanjiži

€ 570,195.00


PANČEVO PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

4.EU -

EXCHAN-GE 3

“Kulturni most između planine i ravnice – stvaranje lokalne kulturne politike kroz sarad-nju i razmenu između Užica i

Pančeva”

2011 2012Grad

Pančevo; Opština Užice

Cilј projekta je izgradnja kapaciteta

lokalnih vlasti Užica i Pančeva za kreiranje i sprovođenje efikasnih multisektorskih me-

hanizama za strateški pristup planiranju,

implementaciji, finansiranju i razmeni

iskustava u oblasti kulture.

€ 207,715.00

5.IPA program


munija - Srbija“Banat 22” 2007 2009

Grad Pančevo, Turistička organizaci-ja opštine Pančevo, Opština Kanjiža

Evrore-gionalni centar za

demokratiju, Temišvar; Skupšti-na grada

Temišvara

Podstaći razvoj indu-strije turizma u Banatu kao sredstva za posti-zanje brže ekonomske i socijalne integracije

ove prekogranične regije, zajednička

promocija najbolјa 22 turistička proizvoda

obe zemlјe.

€ 175,083.00

6.

EAR Progra-ma podrške opštinama

severoistočne Srbije

“Upravlјanje čvrstim komunal-nim otpadom u Pančevu” 2007

Grad Pančevo, Turistička organizaci-ja opštine Pančevo, Opština Kanjiža

Evrore-gionalni centar za

demokratiju, Temišvar; Skupšti-na grada

Temišvara

Izrada studije izvodlјivosti Re-

gionalnog sistema upravlјanja čvrstim otpadom u regionu Pančevo/Opovo.

€ 2,000,000.00

7.EU - IN-TERREG

CARDS-PHA-RE

“In Fiore” 2007 2009 Grad Pančevo

Lokalne samouprave i institucije iz Italije, Hrvatske, Bosne i

Hercegovine i Albanije

Unapređenje kvantite-ta i kvaliteta urbanih

zelenih površina.€ 689,543.00

8.IPA program


munija - Srbija

“Eco-status of the Tamis River” / “Eko status reke Tamiš” 2008 2009 Grad

Pančevo

Cilј projekta je bio da se definiše ekološki

status reke u protoku kroz Srbiju. Definisa-ni ekološki status je poslužio kao osnova za buduće političke odluke za unapređe-nje i bolјe korišćenje resursa reke i okoline.

€ 169,585.00

9.

SEENET – Translo-

kalna mreža za saradnju

između Italije i jugoistočne

Evrope

“Povezivanje merne stanice Starčevo na internet” 2011


Smederevo

Regija Emi-lija (Rumu-nija), Regija

Toskana, Provincija Piza (Itali-ja), Opštine

Budva i Kotor (Crna

Gora)

Povećana transpa-rentnost i tačnost u

informisanju građana o prisustvu polutanata

u vazduhu.

€ 35,000.00

10.EU -

EXCHAN-GE 3

“Unapređenje GIS-a u Pančevu” 2011 2012Grad Pan-čevo; Grad

Šabac

Jačanje kapaciteta grada Pančeva za

podsticanje razvoja kroz unapređenje GIS-a i obezbeđivanje šire dostupnosti prostornih

podataka.

€ 150,000.00

11.IPA program


munija - Srbija“Rock-n-River” 2012 2014 Grad

PančevoOpština

Karansebeš, Rumunija

Sticanje znanja, razmena iskustava mladih u Pančevu i Karansebešu putem zajedničkih aktivno-sti u oblasti kulture, sporta i rekreacije.

€ 235,489.00


PANČEVO PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

12.EU -

EXCHAN-GE 4

“Upravlјanje imovinom 1, 2, 3” 2014 2015Opština

Pančevo; Opština

Zrenjanin

Uspostavlјanje savre-menog sistema popisa

i upisa imovine u Pančevu i Zrenjaninu.

€ 114,485.90

13.

SEENET – Translo-

kalna mreža za saradnju

između Italije i jugoistočne

Evrope

“Ostrva održivog saobraćaja” 2013 2014 Grad Pančevo

Provincija Ravena

Izgradnja ostrva za održivi saobraćaj koje se sastoji od fotona-

ponskih panela i foto-naponskog uređaja za napajanje, povezanog na bateriju za punjenje automobila i bicikala

u Pančevu.

€ 220,000.00

14.IPA program


munija - Srbija

“Cultural Policy as a Tool for Community and Regional De-

velopment” / “Kulturna politika kao sredstvo za razvoj zajednice i

regionalnog razvoja”

2013 2014

Grad Pan-čevo; Grad Zrenjanin; Građanski Parlament

Vršac

Interkultu-ralni institut Temišvar, Grad Te-mišvar

Doprinos kulturnoj i socijalnoj kohezi-ji prekograničnog

područja Rumunija - Srbija kroz promo-visanje saradnje u

razvojnim politikama i kroz aktivno učešcće

u razvoju.

€ 144,902.50

PEĆINCI PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.EU -

EXCHAN-GE 3

“Opštinski kontakt centar u Staroj Pazovi” 2011 2012

Opština Stara Pazo-va; Opština

Pećinci

Grad Viljan-di (Estonija)

Opština Stara Pazova planira da uspostavi

moderne informacione sisteme u cilјu efika-snije obrade zahteva

građana.

€ 143,847.00

2.EU - IPA 2008

Socijalna inkluzija

“Razvoj i jačanje usluga lokalne zajednice za decu sa invalidi-

tetom i njihovim porodicama u Staroj Pazovi, Irigu, Pećincima

i Rumi”

2011 2013

Opština Pećinci; Opština

Irig; Opšti-na Ruma; Opština

Stara Pazo-va

Uvođenje novih i una-pređenje postojećih socijalnih usluga za decu i omladinu sa

poremećajima u pona-šanju kroz osnivanje

Dnevnog centra.

€ 394,481.00

3.EU - IPA 2009

Socijalna inkluzija

“Enhancement Of The Home Care Service For Elderly People

– Supporting the rights, em-ployment and livelihood enhan-

cement in Pecinci Municipality” / “Poboljšanje kućne nege za stara lica - Podrška ostvarivanju prava, poboljšanje zapošljavanja i izdr-

žavanja u Opštini Pećinci”

2011 2012

Opština Pećinci,

Ministar-stvo rada i socijalne

politike

Eptisa, Care

Proširenje, unapređe-nje usluga socijalne

zaštite, pomoć u kući za starija lica,

zapošlјavanje izbeglih i interno raselјenih

lica, i drugo.

€ 110,150.14


PLANDIŠTE PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program


munija - Srbija

“SME Development Center of municipalities Plandiste and Deta” / “SVP razvojni centar

opština Plandište i Deta”2010 2011

Opština Plandište;

Opšta asocijacija preduzetni-ka opštine Plandište

Opština Deta, Ru-

munija

Unapređenje i podiza-nje nivoa privrednih aktivnosti u regionu

Plandišta i Dete, jačanje konkurentno-

sti preduzetništva, poslovnih inicijativa i inovativnosti, stvara-nje uslova za održiv ruralno ekonomski

razvoj

€ 350,740.00

2.IPA program


munija - Srbija

“Increasing quality of life through cross border coopera-tion activities between Giulvaz

and Marghita (Plandiste)” / “Povećanje kvaliteta života kroz

aktivnosti prekogranične saradnje između Đulveza i Margite

(Plandište)”

2013 2014 Opština Plandište

Opština Đulvez,

Rumunija

Uspostavlјanje i razvijanje dugoročnog partnerstva, očuvanje kulturnih tradicija i

običaja; Uspostavlјeno partnerstvo sa Rumu-

nijom.

€ 80,800.00

RUMA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program


“Sport - Chance for development of health, tolerance and coope-ration between youth on both

sides of border” / “Sport - šansa za razvoj zdravlja, tolerancije i saradnje mladih sa obe strane

granice”

2010 2011

Sportski klub

“Ruma” Ruma;

Sportski klub

“Vojvodina RMR”

Novi Sad

1.Sportsk klub “Tisa

Volan”, 2.Sportsko udruženje

“Mehečke”

Cilј projekta je razvoj zdravlјa, tolerancije i saradnje između

mladih sa obe strane granice.

€ 114,360.00

2.EU -

EXCHAN-GE 3

“Unapređenje upravlјanja građe-vinskim zemlјištem” 2011 2012

Opština Ruma; Grad

Valјevo; Regionalna

razvojna agencija

Srem

Opština Ruma planira da unapredi proces

upravlјanja građevin-skim zemlјištem na

teritoriji opštine.

€ 174,471.00

3.IPA - Dele-gacija EU u

Srbija

“Unapređenje predšklolskog vas-pitanja i obrazovanja u Republici

Srbiji”2011 2014

Ministarstvo prosvete, Požarevac, Kostolac, Petrovac na Mlavi,

Aranđelovac, Leskovac, Kruševac, Ražanj, Sur-

dulica, Gadžin Han, Bela Palanka, Užice, Tutin, Ruma, Beočin, Šabac i

Mali Zvornik

Izgradnja montažnog vrtića od 12 ari i 40

metara.€ 3,610,100.00

4.EU - IPA 2008

Socijalna inkluzija

“Razvoj i jačanje usluga u za-jednici za decu sa invaliditetom i njihovim porodicama u Staroj

Pazovi, Irigu, Pećincima i Rumi”2011 2013

Opština Pećinci; Opština

Irig; Opšti-na Ruma; Opština

Stara Pazo-va

Uvođenje novih i una-pređenje postojećih socijalnih usluga za decu i omladinu sa

poremećajima u pona-šanju kroz osnivanje

Dnevnog centra.

€ 394,481.00


SENTA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.EU -

EXCHAN-GE 3

“Jačanje lokalnog ekonomskog razvoja u opštini Rača kroz ja-

čanje kapaciteta polјoprivrednih proizvođača”

2010 2011

Opština Senta; Op-ština Rača;

Opština Kanjiža

Opština Rača name-rava da doprinese

ekonomskom razvoju kroz jačanje kapaci-teta građana opštine i razvoj resursa za po-

dršku polјoprivrednim proizvođačima.

€ 114,989.00

2.EU -

EXCHAN-GE 3

“Uvođenje geografskog informa-cionog sistema (GIS) i sistema za upravlјanje dokumentima na

nivou lokalne samouprave Senta”2010 2011 Opština

Senta

Opština Hodmeze-vašarhelj

(Mađarska)

Projekat ima za cilј uvođenje kontro-lisanog sistema za upravlјanje doku-

mentima kako bi se stvorila jedinstvena

baza infrastrukturnih podataka i njihova

geografska raspore-đenost.

€ 168,814.00

3.IPA 2007 - Municipal Support

Programme

“Programsko budžetiranje u okviru MSP” 2012 2012

Opština Senta;

Stalna kon-ferencija gradova i opština

Savladana je termi-nologija i tehnika

donošenja program-skog budžeta.

€ 0.00

4. Program Evro-pa za građane “Evropa za građane” 2013 2013

Opština Senta;

Delegacija Niša - Me-

dijane

Delegacije iz Gedelea

i Terek-sentmikloša iz Mađar-

ske, Dunaj-ske Strede

iz Slovačke, Kranja iz Slovenije

Konferencija na temu: “Šta znači biti

građanin Evrop-ske unije i šta nudi

Evropska unija svojim državlјanima?”

€ 25,000.00

SEČANJ PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA

DOMA-ĆI STRANI SADŽAJ PROJEKTA

UKUPNA VRED-NOST PROJEKTA

(u evrima)

1.Evropska

agencija za rekonstrukciju

“Razvijanje regionalnog ekološ-kog akcionog plana” 2008 2009 Opština

SečanjOpština

Fenj, Rumu-nija

Uspostavljanje sarad-nje na planu ekologije

i rešavanja ključnih ekoloških problema u opštinama Sečanj

i Fenj.

€ 83,730.00

2. PHARE 2“Infrastrukturni projekat izgrad-nje 4,5 km puta Fenj – granični

prelaz Jaša Tomić – Fenj”2007 2009 Opština

SečanjOpština

Fenj, Rumu-nija

Izgradnja dela puta Fenj – Jaša Tomić –

Fenj, koji je izgrađen i pušten u rad.

€ 850,000.00

3. IPA program “Sport for tolerance” 2013 2014 Opština Sečanj

Opština Ulbeč,

Rumunija

Učešće dece iz Rumu-nije i Srbije u brojnim sportskim aktivnosti-ma, između ostalog i

u međugraničnoj školi fudbala.

€ 151,400.00

4. IPA program “Studija izvodljivosti graničnog prelaza Jaša Tomić – Fenj” 2008 2009 Opština

SečanjOpština

Fenj, Rumu-nija

Izrada studije izvod-ljivosti graničnog

prelaza kao međuna-rodnog.

€ 300,000.00


SEČANJ PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

5. IPA program

“Saradnja između javnih službi iz rumunsko-srpskog pograničnog regiona za uspostavljanje pogra-

ničnog kadra za sprečavanje i intervencije u slučaju poplava”

2007 2013 Opština Sečanj

Opština Fenj, Rumu-

nija

Podizanje svesti građana u vezi sa

vanrednim situacija-ma, izrada strategije odbrane od poplava.

€ 326,890.00

SOMBOR PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program


“Building and Planning Cross-border road between Num.

51 road Baja I. part - Sombor” / “Izgradnja i planiranje međuna-

rodnog puta Baja-Sombor”

2011 2012 Grad Sombor

Nacionalni razvoj in-


Infrastrukturni pro-jekat čiji je rezultat

gotova infrastrukturna studija o izgradnji

međunarodnog puta između grada Sombo-ra i Baje. Krajnji cilј

projekta je pobolјšanje kretanja lјudi, robe i

usluga.

€ 1,703,837.00

2.IPA program


“Support to Allergen-Free Environment - SAFE” / “Podrška bezalergenskoj životnoj sredini

- SAFE”2011 2013

Fond “Evropski poslovi” Autonomne Pokrajine

Vojvodine; Grad Sombor; Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditelјstvo i

zaštitu životne sredineLocal Government of

Baja

Projekat ima za cilј unapređenje životne

sredine u prekogranič-noj oblasti prevenci-jom širenja alergenih bilјaka s fokusom na

ambroziju

€ 390,349.90

3.IPA program


“Monitoring kvaliteta podzemnih i pijaćih voda” 2013 2014 Grad

SomborBaja, Ma-

đarska

Nabavka opreme za monitoring pijaće

vode za ZZJZ Sombor i partnere u Baji.

€ 426,308.00

4. IPA program

“Support to Local Integration of Refugees and IDPs in Sombor

Municipality” / “Podrška lokal-noj integraciji izbegli i prognani

lica u Opštini Sombor”

2013 2014 Grad Sombor

Podrška izbeglim i prognanim licima. € 92,445.00

5.IPA program


“Prijatelјstvo, ne rivalstvo” 2013 2015 Grad Sombor

Baja, Ma-đarska

Zajedničke pripreme mladih fudbalera Sombora i Baje.

€ 94,286.00

6. IPA program “Gastro klub - Gastronomski poslovni klub” 2013 2014 Grad

Sombor

Povezivanje i bliža saradnja preduzetnika u gastronomiji – etno

kuhinje.€ 194,298.00

7. EU CARDS “Kultura i priroda za bolјi kvali-tet života” 2007 2009 Grad

SomborFormiranje zajedničke

turističke ponude. € 83,545.00


SOMBOR PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

8. EU CARDS “Jačanje direktnih investicija u Zapadnobačkom okrugu” 2007 2009 Grad

SomborIzrada investicionog vodiča i baze poda-

taka.€ 52,400.00

9. EU CARDS “Mađarsko-srpski program upravlјanja otpadom” 2007 2009 Grad

Sombor

Izrada studije i kreiranje mogućnosti upravlјalјa otpadom.

Izgradnja biciklističke staze.

€ 93,600.00

SRBOBRAN PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

1.IPA program


“Cooperation of civil society organizations, for developing

intercultural and touristical po-tentials of the region” / “Saradnja

civilnih udruženja za razvoj interkulturalnih i turističkih

potencijala regiona”

2010 2011

Opština Srbo-bran;

Opština Temerin

Lokalna samouprava Janošhalma, Mađarska

Cilј projekta je saradnja organizacija civilnog društva, za

razvoj interkulturnih i turističkih potencijala

u regionu.

€ 79,095.00

SREMSKA MITROVICA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

1.

EU - Program podrška razvo-ju infrastruk-ture lokalnih samouprava

(MISP)

“Izgradnja regionalnog sistema upravlјanja otpadom Sremska

Mitrovica - Šabac”2010 2012

Opština Sremska Mitrovi-ca; Grad

Šabac

Pobolјšanje zaštite životne sredine i

uspostavlјanje sigur-nog odlaganja čvrstog

otpada.

€ 6,500,000.00

2.EU -

EXCHAN-GE 4

“Regionalna deponija Srem-Mačva” – podizanje svesti

stanovništva o potrebi i značaju razdvajanja otpada na izvoru

2014 2015

Opština Sremska Mitrovi-ca; Grad

Šabac

Pobolјšanje kvaliteta života stanovništva Sremske Mitrovice i Šapca, smanjenje

zagađenja životne sre-dine i razvoj održivih sistema upravlјanja čvrstim otpadom.

€ 154,593.60

3.EU -

EXCHAN-GE 2

“Strategija održivog razvoja Gra-da Sremska Mitrovica za period

2010-2020. godine”2009 2010

Opština Sremska Mitro-vica

Pružanje konsultant-skih usluga od strane

SKGO i USAID-a (preko MEGA pro-

grama).

€ 0.00


SREMSKI KARLOVCI PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

1. IPA program“Program podrške opštinama IPA

2007 u oblasti administrativne efikasnosti”

2010 2011Opština Sremski Karlovci

Sveobuhvatan cilj projekta je da dopri-nese boljoj upravi i

ekonomskom razvoju u Srbiji kroz podršku velikom nizu aspekata decentralizacije odgo-vornosti i nadležnosti

sa centralnog na lokalni nivo.

2.EU -

EXCHAN-GE 4

“Imovina lokalne samouprave - važna karika lokalnog ekonom-

skog razvoja”2014 2015

Opština Beočin; Opšti-na Sremski Karlovci; Opština Šid; Opština Čajetina; Centar za

ravnomerni regionalni razvoj - CenTriR

Cilj projekta je stvara-nje preduslova za brži

lokalni ekonomski razvoj opština Beočin,

Šid i Sremski Kar-lovci uspostavljanjem

efikasnijeg načina upravljanja opštin-skom imovinom.

€ 158,076.34

STARA PAZOVA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

1.EU -

EXCHAN-GE 3

“Opštinski kontakt centar u Staroj Pazovi” 2011 2012

Opština Stara

Pazova; Opština Pećinci

Grad Viljan-di (Estonija)

Opština Stara Pazova planira da uspostavi

moderne informacione sisteme u cilјu efika-snije obrade zahteva

građana.

€ 143,847.00

2.EU -

EXCHAN-GE 3

“Unapređenje procesa privlačenja investicija u opštini Merošina” 2011 2012 Opština Stara Pazova;

Opština Merošina

Opština Merošina planira da unapredi kapacitete opštinske uprave za privlačenje

investicija.

€ 117,813.00

3.EU - IPA 2008

Socijalna inkluzija

“Razvoj i jačanje usluga u za-jednici za decu sa invaliditetom i njihovim porodicama u Staroj

Pazovi, Irigu, Pećincima i Rumi”2011 2013

Opština Stara Pazova; Opština Irig; Opština

Pećinci; Opština Ruma

Implementirane su nove usluge koje se odnose na socijalnu

inkluziju dece sa posebnim potrebama i

njihove porodice.

€ 394,471.00

4.EU -

EXCHAN-GE 2

“Izrada Strategije održivog razvoja opštine Stara Pazova za

period 2010-2020.”2009 2010 Opština Stara Pazova

Izrađen i usvojen strateški plan razvoja opštine Stara Pazova za period od 2010. do

2020. godine.

€ 28,000.00

SUBOTICA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

1.IPA program


“Development of an integra-ted public transport system in the Subotica-Szeged region” /

“Razvoj integrisane javne mreže prevoznog sistema u regionu

Segedin-Subotica”

2011 2012PE

Subotica Trans

Közle-kedéstu-dományi Intézet

Nonprofit Kft

Opšti cilј projekta je stvaranje integrisane javne mreže prevoza

u oblasti Segedin--Subotica i promo-

cija putovanja preko granice.

€ 301,614.00


SUBOTICA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

2.IPA program


“Enhancing economic cooperati-on in the field of integrated agricultural supply of goods along the Serbian-Hungarian

border”/ “Poboljšanje privredne saradnje integralne poljoprivred-ne proizvodnje između srpsko-

-mađarske granice”

2010 2011 Grad Subotica

Opština Segedin

Cilј projekta je razmena iskustava, harmonizacija trgo-vine, stvaranje inte-

gralne polјoprivredne robne ponude, širenje ponude organskih pro-

izvoda na pijacama, promocija i realizacija

obrazovanja.

€ 162,000.00

3.IPA program


“Construction of a road to connect Ásotthalom and Backi

Vinogradi, planning of necessary infrastructure” / “Izgradnja puta

za povezivanje Ašothaloma i Bačkih Vinograda, planiranje

potrebne infrastrukture”

2010 2011 Grad Subotica

Opština Homo-

khat, Mala regionalna razvojna agencija,

Mađarska, Nacionalni razvoj in-


Direktni cilјevi projekta su: izgradnja puta za povezivanje Ašothaloma (Mađ) i Bačkih Vinograda

(RS), planiranje biciklističke staze i na mađarskoj i na srpskoj strani (oko 25 km sva-

ka); i plan za izradu graničnog prelaza i objekata na granici.

€ 1,387,726.00

4.EU -

EXCHAN-GE 3

“Razvoj geografskog informa-cionog sistema (GIS) u opštini

Pirot”2011

Grad Suboti-ca; Grad

Pirot

Razvoj Geografskog informacionog sistema

(GIS) i promocija njegovog korišćenja

od strane lokalnih vla-sti i raznih korisnika iz javnog i privatnog

sektora.

€ 291,115.00

5.

Evropska komisija, DG Enlargement - Regional

Programmes

“CARDS -Regional Partnerships for Intercultural Exchange” /

“CARDS - Regionalno partner-stvo za interkulturalne razmene”

2009 2011

Grad SuboticaAssociation of Local Democracy Agencies

(ALDA); Light-House Media Centre LTD,

Wolverhampton (Uje-dinjeno Kraljevstvo); LDA Osijek (Hrvat-ska); LDA Mostar

(Bosna i Hercegovina)

Povezivanje civilnih društava i organa vla-sti u cilјu unapređiva-nja manjinskih prava

u region.

€ 228,260.00

6.EU susedski program Ma-

đarska - Srbija Interreg

“Designs for ‘Pannonian Tour 8’” / “Projektovanje za ‘Panonsku

turu 8’” 2009 2010

Grad Su-botica; Opština Kanjiža; Društvo ekologa “Rihard Čornai”, Subotica

Homokhát Euroin-tegráció

Kistérség- és Gaz-

daságfej-lesztési

Szolgáltató Közhasznú Társaság,

Mórahalom (Mađarska)

Izrada projektno-teh-ničke dokumentacije za biciklističku rutu

od 115 km na područ-ju Grada Subotice i Opštine Kanjiiža.

€ 82,000.00

7.IPA program


“Rehabilitacija poveznog puta do graničnog prelaza Bačalmaš-

Bajmok”2013 2015 Grad

Subotica

Nemzeti In-frastruktúra

Fejlesztő Zrt.,

Budapest (Mađarska)

Rekonstrukcija postojeće deonice puta koji povezuje Bajmok - Nјegoševa ulica (6 km) i granični prelaz prema Mađarskoj sa

Bačalmašem (Mađarska).

€ 1,672,835.00

8.IPA program


“Dragulјi na prekretnici vekova – putovanje u čudesnom svetu

secesije”2013 2014 Grad

Subotica

Nemzeti In-frastruktúra

Fejlesztő Zrt.,

Budapest (Mađarska)

Rekonstrukcija severoistočne fasade objekta Sinagoge u

Subotici, monografija Rajhl Ferenca, izložba

o secesiji u Senti, konferencija i stručne

radionice.

€ 344,787.00


SUBOTICA PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

9.

EU - Seventh Framework Programme for Research

and Tech-nological

Development - FP7

“Geocom” 2008 2015

Grad SuboticaGEONARDO Környe-zetvédelmi, Térinfor-matikai és Regionális Projektfejlesztõ Kft., Budapest (Mađarska); Morahalom (Mađar-

ska); Galanta (Slovač-ka); Montieri (Italija); Mszczonow (Poljska); Kocani (Makedonija); Sacueni (Rumunija)

Promocija upotrebe obnovlјivih izvora

energije.€ 11,541,696.00

10.EUROPE

AID Social Programme

“Home-Care: Deinstitutionaliza-tion through Social Inclusion” /

“Kućna nega: Deinstitucionaliza-cija kroz socijalnu inkluziju”

2012 2013

Grad Subotica; Geron-tološki centar Subotica;

Centar za pomoć apatičnoj omladini,

Subotica

Pomoć pacijentima obolelim od cerebro-vaskularnog insulta i

multipla-skleroze.€ 110,066.00

ŠID PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

1.EU -

EXCHAN-GE 4

“Imovina lokalne samouprave – važna karika lokalnog ekonom-

skog razvoja”2014 2015

Opština Beočin; Opšti-na Sremski Karlovci; Opština Šid; Opština Čajetina; Centar za

ravnomerni regionalni razvoj - CenTriR

Projektom je planiran popis samo 69

objekata komercijalne namene, ali je tokom projekta popisano go-tovo duplo više ovih

objekata.

€ 158,076.34

2. EU, Austrijska agencija ADA

“Dunavski biciklizam – osniva-nje regionalne biciklističke rute

Srem”2014 2014 Opština Šid

Obezbeđenje predu-slova za obeležavanje i formiranje prateće infrastrukture regi-onalne biciklističke rute Srem formira-njem inicijalog seta projektno-tehničke

dokumentacije koji se zahteva po zakonima

Republike Srbije.

€ 138,805.46

TEMERIN PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

1.IPA program


“Cooperation of civil society organizations, for developing

intercultural and touristical po-tentials of the region” / “Saradnja

civilnih udruženja za razvoj interkulturalnih i turističkih

potencijala regije”

2010 2011

Opština Temerin -lokalna zajed-nica;

Opština Srbo-bran

Lokalna samouprava Janošhalma, Mađarska

Cilј projekta je saradnja organizacija civilnog društva radi razvoja interkulturnih i turističkih potencija-

la u regionu

€ 79,095.00

2.EU -

EXCHAN-GE 3

“Jačanje kapaciteta lokalnih samouprava za primenu mera

energetske efikasnosti - ENEFO”2010 2011 Opština

Temerin

Sticanje znanja u oblasti energetske efi-kasnosti; Imenovanje opštinskog energet-skog menadžera i

asistenta; Studijske posete u Berlinu i u

Murskim Toplicama.

€ 53,635.20


TEMERIN PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

3.EU - IPA 2007 - EXCHAN-

GE 3



2011 2012 Opština Temerin

Povećan kapacitet lokalne samouprave i tima za energetski

menadžment. Stvoreni su uslovi za sistemski monitoring indikatora energetske efikasnosti

u javnom sektoru.

€ 11,296.00

4.Delegacija

EU u Srbiji, RSEDP 2

“Vojvodina Metal Klaster - VMC” 2011 2013 Opština

Temerin

Podrška kompani-jama – povećanje konkurentnosti

izvoza i zapošlјavanja; Internacionalizacija,

PR i marketing; Javno zagovaranje i doprinos

javnim politikama; Uspostavlјanje VMC 5; Razvoj i propulziv-

nost VMC.

€ 862,006.00

5.IPA program


“Očuvanje duhovnih vrednosti zajednica kroz održavanje konta-

kata sa odselјenicima”2011 2012 Opština

Temerin

Ojačane su instituci-onalne veze između otadžbine i emigra-

nata.€ 80,000.00


“Mreža centara za razvoj preduzetništva i prekograničnu saradnju – CBC NETWORK”


Prekogranična mreža Centara i formirana kancelarija mreže u Temerinu; Održana 2 susreta privredni-ka; Anketirano 237 privrednika; Održan Sajam preduzetništva u Temerinu; Izrađen

priručnik za rad Centara i Akcioni plan

podrške preduzet-ništva.

€ 125,000.00

7.EU - SEE - Program

Jugoistočne Evrope

“Strateške teritorijalne agende za urbane sisteme gradova male i srednje veličine – STATUS”


Upoznati su sa integri-sanim pristupom pro-stornog i strateškog

planiranja; Razvijena je zajednička internet platforma za podršku procesima planiranja; Izrađena je strateška teritorijalna Agenda

za period 2015-2030; Izrađen je poster-plan

za predstavlјanje procesa i Agende.

€ 78,103.00


“Dnevni centar za decu i roditelјe” 2012 2014 Opština

Temerin

Unapređeni su kapaciteti ugroženih

socijalnih grupa; Otvoren i opremlјen

Dnevni centar za decu i roditelјe u Temeri-nu; Pružanje usluga, aktivnosti i sadržaja Dnevnog centra kroz

neposredan rad sa decom i roditelјima; Pobolјšana svest o

potrebi brige za decu i mlade sa smetnjama u

razvoju.

€ 132,134.00


TEMERIN PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

9.IPA program


“Football clubs and citizens cro-ss-border cooperation based on

common past, present and future - BORDER BALLS” / “Preko-granična saradnja fudbalskih

klubova i građana zasnovana na zajedničkoj prošlosti, sadašnjosti

i budućnosti”


20 raznih programskih dešavanja u vezi sa

fudbalom. Fitnes-sala i oprema, prskalice za zalivanje terena,

reflektori za stadion, kosilice za travu,

stolice za tribine, go-lovi i mreže, sportska

oprema za igrače.

€ 111,140.00

10.IPA program


“Integrisana strategija razvoja kupališta koja se nalaze duž glav-nih saobraćajnica u pograničnom

regionu Mađarske i Srbije – COOLING CUBES”


Izrađena Integrisana strategija razvoja ku-pališta koja se nalaze

duž glavnih saobraćaj-nica u pograničnom regionu Mađarske i Srbije. Izrađen

turistički i energetski audit temerinskog

bazena.

€ 13,880.00

11.IPA program


“Vizuelne umetnosti u razvoju turizma Bačke” 2013 2014 Opština

Temerin

Dve trodnevne radio-nice keramike, jedan Međunarodni forum keramike, Međuna-rodni kamp – TAKT, pet tematskih izložbi.

€ 42,579.33

VRBAS PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

1.IPA program


“Mutual Heritages saving common values and serving common purpose through

borders” / “Zajedničko kulturno nasleđe za očuvanje zajednič-kih vrednosti u prekograničnoj

saradnji”

2012 2013

“Opština Novi Kne-

ževac; Opština Vrbas; Banat

Serbian Cultural Public Benefit

Associa-tion”

“Municipa-lity Service

of Deszk Nonprofit

Ltd Munici-pality of Tiszaszi-

get, “

Cilј projekta je promocija zajedničke tradicije kroz razmenu

kulturnog naseđa putem organizacije festivala, folklornih

igara i sl.

€ 275,199.00

2. IPA program“Veliki bački kanal – Wastewater Treatment and Sewage Collection

Project Vrbas/Kula”2010 2012

Opština Vrbas,

Opština Kula;

Fond za kapitalna ulaganja

APV

Cilј projekta je pobolјšanje kvalite-ta vode u Velikom bačkom kanalu i

pobolјšanje sanitarnih i zdravstvenih uslova u opštinama Vrbas i

Kula

€ 23,600,000.00

3.EU -

EXCHAN-GE 3



2011 2012Opština Kula; Opština

Vrbas; Agencija za razvoj opštine Temerin; Opština Bačka Palanka

Izrađena Strategija energetskog razvoja opštine Vrbas. Osno-

vana je kancela-rija za energetski

menadžment opštine Vrbas koja građanima opštine Vrbas pruža konsultantske usluge

o gradnji i rekonstruk-ciji objekata prema

principima energetske efikasnosti, i drugo.

€ 188,420.40


VRBAS PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

4. IPA program“Projekat sakuplјanja i preči-

šćavanja otpadnih voda Velikog bačkog kanala- opštine Kula i

Vrbas”2014 2015

Opština Vrbas; Opština Kula; Autonomna

pokrajina Vojvodina - Pokrajinski sekretarijat

za finansije

Izgradnja kanalizacio-ne mreže u pet sela u opštini Vrbas. Izgrad-

nja fekalne kanali-zacije za deo naselјa Kolonija šećerane i

naselјa u industrijskoj zoni.

€ 100,775.38

VRŠAC PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

1.IPA program


munija - Srbija

“Home of Longevity for Cultural Treasury of Banat – establis-hment of Regional Cultural Centre for Banat Heritage” -

“Konkordia” / Dom dugovečnosti za Kulturni trezora Banata –

osnivanje Regionalnog kulturnog centra za baštinu Banata –

“Konkordia”

2010 2011 Opština Vršac

Muzej Banat u

Temišvaru, Rumunija

Cilј osnivanja regio-nalnog centra u Vršcu predstavlјa prekogra-ničnu saradnju svih institucija kulture i nauke, kako bi se

stvorili najbolјi uslovi za očuvanje istorij-

skog nasleđa

€ 999,925.00

2.IPA program


munija - Srbija

“Improvement of Cross - Border Cooperation And Common

Tourist Offer of Municipalities of Vrsac and Deta - Application of New Technologies in Illumina-

tion” / “Unapređenje preko-granične saradnje i zajedničke

turističke ponude opština Vršac i Deta - Primena novih tehnologija

u modelima rasvete”

2010 2011

Opština Vršac; Srpska pravo-slavna crkva

opštine Vršac;

Rumun-ska pra-voslavna crkva u Vršcu;

Ru-munska Katolič-ka crkva opštine Vršac

1.Opšti-na Deta;

2.Rumunska pravoslav-na crkva u Deti;

3.Rumunska katolička cr-kva u Deti;

4.Rumunska pravoslav-na crkva u Opatiti, Rumunija

Unapređenje turističke ponude Vršca i Dete

primenom novih tehnologija i modela rasvete, kao i pove-

zivanje dve opštine u cilјu jačeg socio-

-ekonomskog razvoja prekogranične oblasti

€ 865,855.62

3.IPA program


munija - Srbija

“Monitoring and Alarming System in Cases of Natural

Disasters” / “Nadgledni i alarmni sistem u slučajivima prirodnih

katastrofa”


Opštin-sko Veće Timiša,

Rumunija

Cilј projekta predstavlјa nabavku

opreme softvera alar-mnog sistema protiv poplava i zaštita od vanrednih situacija

€ 1,150,000.00

4.IPA program


munija - Srbija

“Cross border resource centre for: local public administration, social and educational services Resource center for sustainable

development in Caras-Seve-rin - Juzno - Banatski region” / “Prekogranični resursni centar

za: lokalne javne administracije, socijalne i obrazovne usluge Re-sursni centar za održivi razvoj u Karaš-Severin i Južnobanatskom

regionu”

2011 2012Gradsko

Veće Vršca

“Eftimie Murgu”

Univerzitet u Resiti,

Rumunija

Cilј projekta je pri-bližavanje društvenih tema između južnoba-natskih regiona i reigi-

ona Karaš-Severin

€ 195,000.00

5.IPA program


munija - Srbija

“Best practice exchange between Cross-border public administrati-on” / “Najbolja razmena iskustva između prekograničnih lokalnih

administracija”


Karaš-Seve-rin Opštin-sko Veće, Rumunija

Cilј projekta je razme-na dobrih iskustava, podizanje kapaciteta

lokalne administracije sa obe strane granice

€ 169,037.00


VRŠAC PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

6.EU -

EXCHAN-GE 3

“Elektronska uprava za naše građane” 2010 2011 Opština

VršacOpština

Morahalom (Mađarska)

Opština Vršac planira da unapredi sveuku-pno funkcionisanje i smanji troškove

kroz standardizaciju poslovnih procesa i povećanje kvaliteta i

efikasnosti operativnih procedura u okviru

lokalne uprave.

€ 291,489.00

7.EU -

EXCHAN-GE 3

“Prostorno informisanje za naše građane” 2010 2011 Opština

VršacOpština

Morahalom (Mađarska)

Opština Vršac ima za cilј da unapredi op-

štinske kapacitete kroz upotrebu tehnologija elektronske uprave.

€ 276,696.35

8. EU - CARDS “Ekonomski razvoj i integracioni centar” 2006 2007 Opština

VršacRešica,

Rumunija

Doprinos ekonom-skom razvoju regiona, pobolјšanje poslovnog

okruženja i integra-cija tržišta za mala i srednja preduzeća i

polјoprivredna poslo-vanja u Vršcu u Srbiji i Rešici u Rumuniji.

€ 75,310.00

9. EU - CARDS“Studija izvodlјivosti i projekat za lokalni put Vršac-Markovac -

Državna granica”2006 2007 Opština

Vršac

Opšti cilј projekta je da se pobolјša proces integracije regiona i

komunikacija građana i pravnih lica u po-graničnom regionu.

Specifični cilј projekta je da doprinese una-pređenju saobraćaja i

granične infrastrukture u opštini Vršac.

€ 330,000.00

10. EU - CARDS “Lokalni ekološki akcioni plan” 2006 2007 Opština Vršac

Glavni cilј projekta je pobolјšanje zaštite

životne sredine u opštini Vršac i Rešica.

Razvoj ekološke svesti, nastavlјajući strategiju rešavanja

ekoloških problema i razvoj partnerstva.

€ 119,412.00

11. EU - CARDS “Znakovi za budućnost” 2007 2008 Opština Vršac

Ekonomski razvoj gradova Vršac i

Lugoj kroz promociju lokalnih i regionalnih turističkih potencijala i povećanje profita od

turizma.

€ 81,575.00

12. EU - CARDS “Ekonomskim integracijama do evropskog prosperiteta” 2008 2009 Opština

VršacRešica,

Rumunija

Razvoj poslovne saradnje i povećanje trgovinsko integri-

sanog tržišta Vršca i opštine Rešica.

€ 115,000.00

13.

MSP NE - Program podrške

opštinama severoistočne

Srbije

“Infrastrukturno opremanje Teh-nološkog parka u Vršcu” 2009 2011 Opština

Vršac

Kompletno infra-strukturno opremanje Tehnološkog parka u

Vršcu: vodovod, kana-lizacija, atmosferska kanalizacija, putna i elektromreža, gaso-

vodna i telekomunika-ciona mreža.

€ 3,400,000.00


VRŠAC PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

14. EU - RSEDP 2“Promocija Tehnološkog parka

u Vršcu, industrijske zone u Zrenjaninu i Kovinu”

2010 2011Opština Vršac; Grad Zrenjanin; Opština

Kovin

Promocija na međuna-rodnim investicionim

sajmovima.€ 597,000.00

15. IPA program “Izgradnja Gradske pijace u Vršcu” 2012 2014 Opština

VršacIzgradnja gradske

pijace u Vršcu. € 1,486,478.50

16. IPA program “Izgradnja biznis inkubatora u Vršcu” 2012 2014 Opština

VršacTemišvar, Rumunija

Izgradnja biznis inku-batora u Vršcu. € 1,791,752.00

17. IPA program“Studija izvodlјivosti za logistič-ki centar i intermodalni terminal

u Vršcu”2012 2013 Opština

Vršac

Finansiranje izrade Studije izvodlјivosti za izgradnju logistič-kog centra i intermo-dalnog terminala kod

železničke stanice, po-red industrijske zone i tehnološkog parka na Beogradskom putu.

€ 237,149.00

18. IPA program“Uspostavlјanje ekskluzivnog

centra za prenatalnu dijagnostiku fetalnih malformacija”


Temišvar, Rumunija

Razvoj regionalnog prekograničnog

sistema za pobolјšanje prenatalne dijagnosti-

ke fetalnih malfor-macija u Temišvaru i Vršcu; pobolјšan

pristup stanovništva novim zdravstvenim uslugama kroz zajed-ničke prekogranične akcije (Rumunija i Srbija); pobolјšanje kvaliteta medicinske

usluge; povećanje nivoa obrazovanosti

stanovništva u vezi sa zdravlјem.

€ 1,423,816.00

ZRENJANIN PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

1.IPA program


munija - Srbija

“Regional Center of Vitreo-Re-tinal Surgery and Ophthalmo-

Oncology” / “Regionalni centar za vitreo-retinalnu hirurgiju i

oftalmo-onkologiju”

2010 2011Opština Zrenja-

nin

Opštinska urgentna klinička bolnica u

Temišvaru, Rumunija

Centar za vitreo – retinialnu hirurgiju i oftalmo – onkologiju omogućuje pristup najnovijim tehnolo-gijama lečenja svim

pacijentima iz srpsko--rumunske pogranične

zone.

€ 674,070.00

2.IPA program


munija - Srbija

“Measures for protection of the Tamis river “Step 2” / “Mere za

zaštitu reke Tamiš” 2.korak2010 2012

Opština Opovo;

Grad Zre-

njanin; Grad

Pančevo

Opština Karansebes, Rumunija

Povećanje ekološke svesti u pograničnom regionu, čišćenje toka reke Tamiš i sprovo-đenje programa mera

za zaštitu reke Tamiš u srpskom i rumunskom

delu

€ 623,349.00


ZRENJANIN PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

3.IPA program


“Professional support of innova-tive starting small - and medium

sized firms” / “Profesionalna podrška za inovativno stvaranje

MSP”

2011 2013Grad

Zrenja-nin

“Local Go-vernment of Tisztasziget, Majsa Fun-

dation “

Cilј projekta je stva-ranje uslova za razvoj malih i srednjih predu-

zeća u regionu€ 99,570.00

4.EU -

EXCHAN-GE 3

“Uspostavlјanje centra za geo-informacioni sistem (GIS)” 2010 2011

Grad Zrenjanin; Grad Subotica; Opština

Žitište; Opština Novi Bečej; Opština Nova

Crnja

Grad Zrenjanin planira da unapredi kapacitete lokalne vlasti u oblastima

prostornog planiranja, opštinskog upravlјanja i pružanja usluga kroz uvođenje geografskog informacionog sistema

(GIS).

€ 309,188.08

5.IPA program


munija - Srbija“Expo Agro Banat” 2006 2007

Grad Zrenja-

nin

Partner Privredna komora

Temišvar, Rumunija

€ 99,350.40

6.IPA program


munija - Srbija

“Expo-Agro Banat - Organic Food Nation” / “Ecpo-Agro Ba-

nat - Nacija organske hrane”2008 2009

Grad Zrenja-

nin


Temišvar, Rumunija

€ 84,015.36

7.

Evropska agencija za rekonstruk-ciju, kasnije

Delegacija EK i EU u Srbiji

“Zrenjanin-Ecka Industrial Zone Infrastructure” / “Infrastruktura

industrijske zone Zrenjanin-Ečka”

2008 2010Grad

Zrenja-nin

€ 5,000,000.00

8. EU - RSEDP 2

“Аdding Value through Lin-kages - Technology Park Vrsac, Industrial Zone Zrenjanin and Industrial Zone Kovin” / “Po-dizanje vrednosti kroz umreža-vanje – Tehnološki park Vršac, Industrijska zona Zrenjanin i

Industrijska zona Kovin”

2010 2012

Grad Zre-

njanin; Opština Vršac;

Opština Kovin

€ 660,519.00

9.IPA program


munija - Srbija

“Back to the Future” / “Povratak u budućnost” 2011 2012

Grad Zrenja-

nin


Temišvar, Rumunija

€ 536,500.00

10.IPA program


“Proffesional support of innova-tive starting small and medium sized firms” / “Profesionalna

podrška za inovativno stvaranje MSP”

2012 2013Grad

Zrenja-nin

Tisasiget i Fondacija Kiškun-majša,

Mađarska

€ 99,570.00

11.IPA program


munija - Srbija

“Cultural Policy as a Tool for Community and Regional De-

velopment” / “Kulturna politika kao sredstvo za razvoj zajednice i

regionalnog razvoja”

2013 2015

Grad Zre-

njanin, Grad

Pančevo i NVO

iz Vršca

Interkultu-ralni institut Temišvar,

Grad Temišvar

(Rumunija)

€ 315,682.09

12.IPA program


munija - Srbija

“Capitalization of the cross-bor-der tourist potential, including

bicycle lane among Bega River, downstream Timisoara” / “Kapitalizacija prekograničnog turističkog potencijala, uključu-jući biciklističku stazu duž reke Begej, nizvodno od Temišvara”

2013 2015Grad

Zrenja-nin

Slivna uprava za

vode Banata iz Temišva-ra; Županija

Temišvar

€ 315,682.09


ZRENJANIN PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA



(u evrima)

13.IPA program


munija - Srbija

“Eurobanat internet TV” / “Euro-banat internet televizija” 2013 2014

Grad Zrenja-

nin

Asocija-cija FII,

Mehedinci (Rumunija)

€ 354,480.00

14. IPA program

“Good neighbourhood - support to the implementation of LAP

for IDPs, refugees and returnees” / “Dobro susedstvo - podrška

implementaciji LAP za interno raseljena lica, izbeglih i povrat-

nih lica”

2013 2014Grad Zre-

njanin; ASB

€ 89,098.80

15.EU -

EXCHAN-GE 4

“Upravlјanje imovinom 1, 2, 3” 2011 2014

Grad Zre-

njanin; Grad

Pančevo

€ 114,485.90

ŽABALJ PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.EU -

EXCHAN-GE 3

“Jačanje kapaciteta lokalnih samouprava za primenu mera

energetske efikasnosti”2010 2011

Opština Žabalј; Opština Varvarin; Opština Teme-rin; Regionalna agencija za razvoj malih i srednjih

preduzeća Alma Mons d.o.o. Novi Sad

Opština Žabalј planira da uspostavi sistem za uštedu energije uvođenjem modela

sistematskog praćenja energetske potrošnje.

€ 183,880.00

2.EU -

EXCHAN-GE 3

“Sistem integrisanog upravlјanja čvrstim otpadom” 2010 2011

Opština Žabalј; Grad Čačak

Opština Morbah

(Nemačka)

Unapređenje kapa-citeta u oblasti odva-janja, sakuplјanja i

tretiranja čvrstog otpa-da putem unapređenja usluga lokalnih vlasti i javnog komunalnog

preduzeća.

€ 250,156.44

3. IPA program“Mreža Centara za razvoj

preduzetništva i prekograničnu saradnju”

2011 2014 Opština Žabalј; Opština Temerin

Borovo i Negoslavci,

Hrvatska

Cilј: jedna služba u Opštini Žabalј koja će sarađivati prekogra-

nično sa Hrvatskom i povezivati privredni-

ke. Uspostavlјena kan-celarija za Evropske

integracije i prekogra-ničnu saradnju.

€ 125,358.12

4. IPA program“Trajna rešenja za izbeglice i interno raselјena lica u opštini

Žabalј”2012 2014 Opština

Žabalј

Rešavanje stambenih pitanja raselјenih lica

koja su se doselila u opštinu Žabalј.

Nabavlјen građevinski materijal.

€ 77,092.00

5.EU -

EXCHAN-GE 3

“Integrisano upravljanje otpadom” 2010 2012

Opština Dimi-

trovgrad; Opština Žabalј

Cilj da se predlože rešenja za problem smetlišta u Žablju.

Napravljen Program za njihovu sanaciju.

€ 212,133.00


ŽITIŠTE PARTNERI


POČET-KA

GOD. ZAVR-ŠETKA


(u evrima)

1.IPA program


munija - Srbija



Opština Ži-tište; Op-ština Novi Kneževac;

Opština Nova Crnja

Interkul-turalni



€ 144,825.00

2. IPA program “Vrtić za decu sa posebnim potrebama” 2010 Opština

Žitište Nabavlјen mini-bus.

3. EU - RSEDP 2

“Studija izvodlјivosti za osnivanje i opremanje regional-nog centra za podršku razvoja proizvodnje voća i povrća u

Srednjem Banatu”

2009 2010

Opština Žitište; Regio-nalna privredna komora Zrenjanin; Regionalni

centar za društveno eko-nomski razvoj - Banat; Polјoprivredno stručna

služba Zrenjanin

Doprinos uravnoteže-nom razvoju ruralnih zajednica centralnog

Banata kroz povećanje konkurentnosti polјoprivrednih

sektora; Izrađena i objavlјena studija.

€ 89,990.00

4. IPA program “Osnivanje polјočuvarske službe” 2008 2009 Opština

ŽitišteTokom 12 meseci

uposleno 12 čuvara. € 103,544.00

5.DILS - De-

livery of Im-proved Local

Services“Obrazovanje Roma” 2011 2013

Opština Ži-tište; Op-

ština Nova Crnja

Predavanja i rad u gru-pama sa pripadnicima

romske populacije.€ 35,000.00

6. Švedski fond “Integracija lokalne samouprave u EU” 2008 2013 Opština

Žitište

7.EU -

EXCHAN-GE 3

“Razvoj geografskog informacio-nog sistema” 2010 2011

Grad Zrenjanin; Opštine Ži-tište, Nova

Crnja, Novi Bečej i Subotica

Geografski infor-macioni sistem

uspostavlјen u Žitištu i partnerskim opštinama

Nova Crnja i Novi Bečej, kao i u gradu nosiocu Zrenjaninu.

€ 309,188.08


SADRŽAJ

UVODNE NAPOMENE ...................................................................................................................3

VOJVOĐANSKE LOKALNE SAMOUPRAVE I EVROPSKI FONDOVI .............................................................................................................5

REZIME ............................................................................................................................................71. LOKALNE SAMOUPRAVE I EU PROJEKTI ............................................................................. 102. KORIŠĆENJE MOGUĆNOSTI ...................................................................................................123. KAPACITETI ZA EU PROJEKTE ................................................................................................134. PREDNOSTI I SLABOSTI ......................................................................................................... 145. GLAVNE POTEŠKOĆE ...............................................................................................................176. GLAVNE PRILIKE ...................................................................................................................... 197. STRATEŠKI PLANOVI................................................................................................................218. RAZVOJ I INFRASTRUKTURNI PRIORITETI ..........................................................................219. GLAVNE PRETNJE .................................................................................................................... 2310. NAJVEĆE KORISTI ..................................................................................................................2411. SARADNJA SA STRANIM PARTNERIMA ...............................................................................2512. PRIORITETNA POLJA ZA BUDUĆE PROJEKTE ................................................................... 25PREPORUKE LOKALNIH SAMOUPRAVA ..................................................................................27VOX POPULI .................................................................................................................................29

LOKALNE SAMOUPRAVE ..................................................................................................... 31

ADA: EVROPSKA PODRŠKA ZA ČISTIJU VODU I RAZVOJ TURIZMA ................................... 33ALIBUNAR: U ALIBUNARU NISTE SAMI .................................................................................. 35APATIN: PREKOGRANIČNA MIKROREGIJA KAO ŠANSA .......................................................38BAČ: OD APATIJE DO NADE .......................................................................................................40BAČKA PALANKA: PROJEKTI POTREBNI GRAĐANIMA,

A NE POLITIČARIMA .............................................................................................................42BAČKI PETROVAC: POUZDAN PARTNER .................................................................................45BAČKA TOPOLA: MILION EVRA OD EU ..................................................................................47BELA CRKVA: ŠANSA U SARADNJI S RUMUNIJOM ................................................................50BEOČIN: PROJEKTI ZA PRIMER ................................................................................................. 53BEČEJ: PROPUŠTENE PRILIKE .................................................................................................... 55ČOKA: „NEKI PROJEKAT DA SE SVI PONOVO ZAPOSLIMO“ ................................................57INĐIJA: UKRŠTANJE PUTEVA I ENTUZIJAZAM .......................................................................59IRIG: IDEALNO MESTO ZA BUDUĆNOST ...............................................................................62


KANJIŽA: STIGLO BEZMALO DVA MILIONA EVRA ................................................................64KIKINDA: „PREPAKIVANJE“ STRUČNOG TIMA ....................................................................... 66KOVAČICA: NEISKORIŠĆENI POTENCIJALI ............................................................................ 68KOVIN: DISKONTINUITET KAO JEDINA KONSTANTA ..........................................................70KULA: NOVAC I ZNANJE – JEDNAKO VAŽNI ...........................................................................73MALI IĐOŠ: KAPACITET OD 20 REČI ........................................................................................ 75NOVA CRNJA: „NEKE PARE STIŽU I DO NAS“ ..........................................................................77NOVI BEČEJ: STRATEŠKIM PLANIRANJEM DO PROJEKATA .................................................79NOVI KNEŽEVAC: BICIKLIMA U EVROPU ................................................................................82NOVI SAD: POLUMILIONSKI GRAD VAPI ZA PODRŠKOM ...................................................84ODŽACI: NA EVROPSKOM POČETKU ......................................................................................87OPOVO: EU FONDOVIMA NEMA KO DA PIŠE ....................................................................... 89PANČEVO: ŠIRITI “VLASNIŠTVO“ NAD PROJEKTIMA ............................................................92PEĆINCI: KAKO BITI VIDLJIV

U MEĐUNARODNIM OKVIRIMA ........................................................................................ 94PLANDIŠTE: POKRENUTI SE SA MRTVE TAČKE .................................................................... 96RUMA: PROJEKTIMA DO INVESTICIJA .................................................................................... 98SENTA: MENJATI NAČIN RAZMIŠLJANJA ................................................................................ 101SEČANJ: OKRENUTI KA RUMUNIJI ..........................................................................................103SOMBOR: PUT BAJA-SOMBOR PRIORITET ............................................................................105SRBOBRAN: POSRNULI PREDUZETNIČKI DUH ................................................................... 107SREMSKA MITROVICA: UPRAVLJANJE OTPADOM I ZAŠTITA OD POPLAVA ................... 108SREMSKI KARLOVCI: KANCELARIJA, TO SAM JA! ................................................................. 110STARA PAZOVA: VIŠE OD POLA MILIONA EVRA IZ EVROPSKIH FONDOVA ................... 113SUBOTICA: PREKOGRANIČNO DO GRANIČNIH PRELAZA ................................................. 115ŠID: NEMAMO KAPACITETA NI DA NAPIŠEMO PROJEKAT ................................................. 117TEMERIN: U SVIM PROGRAMIMA ........................................................................................... 119VRBAS: ZAGAĐENJEM DO EVROPSKIH NOVACA ................................................................. 121VRŠAC: LIDER U PROJEKTIMA .................................................................................................123ZRENJANIN: DOBRI REZULTATI, ALI MOŽE I BOLJE ............................................................125ŽABALJ: “KADROVE MORAMO DA UVOZIMO” .....................................................................127ŽITIŠTE: “ZAŠTO BI EVROPA DAVALA NOVAC ŽITIŠTU” ......................................................130

LISTA PROJEKATA FINANSIRANIH IZ FONDOVA EU ......................................................... 133

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

332.1(4-672EU:497.113)”2007/2013”

EVROPA u Vojvodini : pogled i analiza realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u programskom periodu 2007-2013. / [urednik Nedim Sejdinović]. - Novi Sad : Nezavisno društvo novinara Vojvodine, 2015 (Novi Sad : Stojkov). - 160 str. : graf. prikazi ; 30 cm

Tekst štampan dvostubačno. - Tiraž 200. - Str. 3-4: Uvodne napomene / Nedim Sejdinović.

ISBN 978-86-88303-14-9

a) Европска унија - Пројекти - Финансирање - Војводина - 2007-2013 COBISS.SR-ID 297710599

Documents

EVROPA U VOJVODINI - NDNV · 2015-07-16 · Svojevremeno je Latinka Perović, naša slavna istoričarka, rekla da „Srbija nema kapaciteta da se promeni“. Nadamo se da nije u pravu,