EU - Transformacija Ili Raspad

EU – transformacija ili raspadEU – transformacija ili raspad

KejnzKejnz: : Ekonomske posledice miraEkonomske posledice mira 1919.1919. Nastanak “ hladnog rata”, gotovo apsolutna premoć SAD i Nastanak “ hladnog rata”, gotovo apsolutna premoć SAD i

želja da se izbegnu posledice kakve su proizašle iz Versajskog želja da se izbegnu posledice kakve su proizašle iz Versajskog ugovora, dovele su do postepenih integracija evropskih ugovora, dovele su do postepenih integracija evropskih privreda koje su kroz razne forme dovele do sve većih privreda koje su kroz razne forme dovele do sve većih integracija i stvaranja Evropske unijeintegracija i stvaranja Evropske unije..

Maršalov planMaršalov plan Klasni konflikti iz 1930-ihKlasni konflikti iz 1930-ih Barry Eichengreen - posleratni evropski ekonomski sistem Barry Eichengreen - posleratni evropski ekonomski sistem

koordikoordininisana ekonomijasana ekonomija


Ugovorom iz Mastrihta (1992) predviđeni kriterijumi:Ugovorom iz Mastrihta (1992) predviđeni kriterijumi: 1) da inflacija ne prelazi prosek tri zemlje koje imaju najnižu 1) da inflacija ne prelazi prosek tri zemlje koje imaju najnižu

inflaciju za više od 1.5%inflaciju za više od 1.5% 2) da tekući budžetski deficit ne prevazilazi 3% društvenog 2) da tekući budžetski deficit ne prevazilazi 3% društvenog

proizvoda ili ukoliko se u izuzproizvoda ili ukoliko se u izuzeetnim situacijama to dogodi, da tnim situacijama to dogodi, da se vidi jasna perspektiva vraćanja deficita na ovaj nivose vidi jasna perspektiva vraćanja deficita na ovaj nivo

3) da ukupni državni dug ne prevazilazi 60% društvenog 3) da ukupni državni dug ne prevazilazi 60% društvenog proizvoda i proizvoda i

4) da dugoročne kamatne stope ne prelaze za više od 2% stope 4) da dugoročne kamatne stope ne prelaze za više od 2% stope koje su na snazi u zemljama sa najnižom inflacijomkoje su na snazi u zemljama sa najnižom inflacijom..


Međutim, već 2003. i 2004. Francuska i NeMeđutim, već 2003. i 2004. Francuska i Nemmačka su bile prve ačka su bile prve koje su prešle granicu zaduživanja.koje su prešle granicu zaduživanja.

Štaviše, veliki broj zemalja je imao dvostruki deficitŠtaviše, veliki broj zemalja je imao dvostruki deficit - budžeta - budžeta i bilansa plaćanja 2007i bilansa plaćanja 2007,, pre izbijanja krize. pre izbijanja krize.

Povod za izbijanje krize je priznanje nove vlade Grčke o Povod za izbijanje krize je priznanje nove vlade Grčke o stvarnom stanju duga što je prvi put uznemirilo finansijska stvarnom stanju duga što je prvi put uznemirilo finansijska tržište u vezi suverenog duga jedne zemlje Evrozone.tržište u vezi suverenog duga jedne zemlje Evrozone.

Kao problematičneKao problematične,, pre svega pre svega,, identifikovane identifikovane su su Portugal, Portugal, Irska, Italija i Španija.Irska, Italija i Španija.(PIGS).(PIGS).

Suficit i deficit platnog bilansa i budžeta po zemljama (prosek u % GDP–a za period 2001-2008)

44Izvor: European Commission

FI

LU

ES

IE

BE

NL

ATEA

DE

FRIT

PT

GR

-15

-10

-5

0

5

10

15

-6 -4 -2 0 2 4 6 Budžetska ravnoteža

% GDP, avg. 2001 - 2008

Pla

tni B

ilans

%

GD

P, a

vg. 2

001

- 200

8

Dvostruki deficit

Dvostruki suficit

55

Aktuelna kriza evrozone – javni dug

RS

BE

AUMT

CYNL

FISI SK

ES

PTIE

UK

USEADEFR

LUEE

IT

GR

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

0 20 40 60 80 100 120 140 160 180

2007 Javni dug, % GDP

J

avni

dug

, % G

DP

201

1

%

%

45°

66

Aktuelna kriza evrozone – javni i privatni dug

GRITEE

LU

FRDE

EA

USUK

IEPTES

SK

SIFI

NL

CY

MT

AUBE

RS

020406080

100120140160180200220240260280300320340

0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300 320 340

Javni dug, % GDP 2011

Pr

ivat

ni d

ug, %

GD

P

2011

%

%

45°

77

Razlike u prinosima između državnih obveznica pojedinih zemalja i nemačkih bunds

(Izvor: Bloomberg)

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1100

1200

1300

1400

Jan-

95A

pr-9

5Ju

l-95

Oct

-95

Jan-

96A

pr-9

6Ju

l-96

Oct

-96

Jan-

97A

pr-9

7Ju

l-97

Oct

-97

Jan-

98A

pr-9

8Ju

l-98

Oct

-98

Jan-

99A

pr-9

9Ju

l-99

Oct

-99

Jan-

00A

pr-0

0Ju

l-00

Oct

-00

Jan-

01A

pr-0

1Ju

l-01

Oct

-01

Jan-

02A

pr-0

2Ju

l-02

Oct

-02

Jan-

03A

pr-0

3Ju

l-03

Oct

-03

Jan-

04A

pr-0

4Ju

l-04

Oct

-04

Jan-

05A

pr-0

5Ju

l-05

Oct

-05

Jan-

06A

pr-0

6Ju

l-06

Oct

-06

Jan-

07A

pr-0

7Ju

l-07

Oct

-07

Jan-

08A

pr-0

8Ju

l-08

Oct

-08

Jan-

09A

pr-0

9Ju

l-09

Oct

-09

Jan-

10A

pr-1

0Ju

l-10

Oct

-10

Jan-

11A

pr-1

1Ju

l-11

Greece

ItalySpain

Portugal

Ireland

880

100200300400500600700800900

1000110012001300140015001600170018001900200021002200

Oct

-09

Oct

-09

Oct

-09

Nov

-09

Nov

-09

Dec

-09

Dec

-09

Jan-

10Ja

n-10

Feb-

10Fe

b-10

Mar

-10

Mar

-10

Apr

-10

Apr

-10

Apr

-10

May

-10

May

-10

Jun-

10Ju

n-10

Jul-1

0Ju

l-10

Aug

-10

Aug

-10

Sep-

10Se

p-10

Oct

-10

Oct

-10

Oct

-10

Nov

-10

Nov

-10

Dec

-10

Dec

-10

Jan-

11Ja

n-11

Feb-

11Fe

b-11

Mar

-11

Mar

-11

Apr

-11

Apr

-11

Apr

-11

May

-11

May

-11

Jun-

11Ju

n-11

Jul-1

1Ju

l-11

Aug

-11

Aug

-11

Sep-

11Se

p-11

Sep-

11O

ct-1

1

Greece

Italy

Spain

Portugal

Ireland

I. Two years of Greek & Euro Area crisis

Source: Bloomberg

Maj 20101st Grčki Bailout, €110bn

Novembar 2010• 2nd Revizija Grčkog deficita zaduženosti

• Irski bailout, €85bn

Maj 2011Portugalski bailout, €78bn

Juli 2011• Zabrinutost za

Italiju• 2 Grčki bailout?

€109bn • EFSF jačanje

Spread nad Nemačkim obveznicama


SSvaka monetarna unija vaka monetarna unija bi bi trebalo da poseduje kao institucije: trebalo da poseduje kao institucije: a) zajmodavca u krajnjoj instanci za ugrožene države– a) zajmodavca u krajnjoj instanci za ugrožene države–

centralnu banku u pravom smislu reči ( lender of last resort),centralnu banku u pravom smislu reči ( lender of last resort), b) mogućnost fleksibilnosti u reakciji na šokoveb) mogućnost fleksibilnosti u reakciji na šokove c) fiskalne transfere i c) fiskalne transfere i d) mogućnost zajedničkog garantovanja dugova. d) mogućnost zajedničkog garantovanja dugova. Evrozona, ne samo da ne poseduje sve ove mehanizme, već ne Evrozona, ne samo da ne poseduje sve ove mehanizme, već ne

poseduje poseduje nijedan od njihnijedan od njih.. Došlo je do pokušaja da se donesu kratkoročna rešenja kako bi Došlo je do pokušaja da se donesu kratkoročna rešenja kako bi

se stvorio prostor za trajna rešenja. Ovo je često rađeno kasno i se stvorio prostor za trajna rešenja. Ovo je često rađeno kasno i unekoliko kontraproduktivno. (slučaj Grčke).unekoliko kontraproduktivno. (slučaj Grčke).


Od početka krizeOd početka krize,, mere koje su preduzimane su išle u pravcu mere koje su preduzimane su išle u pravcu transformacije ka izvesnom stepenu pojačane solidarnosti i transformacije ka izvesnom stepenu pojačane solidarnosti i federalizacijefederalizacije..

EFSF (European Financial Stability Facility) od strane svih 27 EFSF (European Financial Stability Facility) od strane svih 27 zemalja EU (formiran u maju 2010.) zemalja EU (formiran u maju 2010.)

Ova institucija emituje obveznice putem kojih skuplja sredstva Ova institucija emituje obveznice putem kojih skuplja sredstva kojim može da otkupljuje državne obveznice zemalja članica, kojim može da otkupljuje državne obveznice zemalja članica, rekapitalizuje banke ili pruži pozajmice zemljama koje se rekapitalizuje banke ili pruži pozajmice zemljama koje se osećaju ugroženim. Obveznice garantuju sve države EU osećaju ugroženim. Obveznice garantuju sve države EU proporcionalno njihovom učešću u Evropskoj centralnoj banci proporcionalno njihovom učešću u Evropskoj centralnoj banci (ECB). (ECB).


Ukupna sredstva odobrena EFSF u su 440 milijardi evra uz Ukupna sredstva odobrena EFSF u su 440 milijardi evra uz moguće kombinovanje svojih pozajmica sa 250 milijardi evra moguće kombinovanje svojih pozajmica sa 250 milijardi evra MMF-a i 60 milijardi od ESFM (European Financial MMF-a i 60 milijardi od ESFM (European Financial Stabilization Mechanism) što ukupno čini 750 milijardi evra.Stabilization Mechanism) što ukupno čini 750 milijardi evra.

ESFM je formiran u januaru 2011ESFM je formiran u januaru 2011.. i nalazi se pod upravom i nalazi se pod upravom Evropske komisijEvropske komisije. On,e. On, takođe takođe,, ima za cilj da pomogne ima za cilj da pomogne zemljama u finansijiskim teškoćama sa ukupnim fondom od zemljama u finansijiskim teškoćama sa ukupnim fondom od 60 milijardi evra na osnovu obveznica čije pokriće je budžet 60 milijardi evra na osnovu obveznica čije pokriće je budžet EU.EU.


Obe ove privremene institucije čije trajanje je ograničeno do Obe ove privremene institucije čije trajanje je ograničeno do 20132013.. bi trebalo da budu zamenjene ESM (European Stability bi trebalo da budu zamenjene ESM (European Stability Mechanism) u julu 2012 godine koji bi bio međuvladino telo i Mechanism) u julu 2012 godine koji bi bio međuvladino telo i imalo kapacitet od 500 milijardi evra za neophodne imalo kapacitet od 500 milijardi evra za neophodne intervencijeintervencije..

Istovremeno, Evropska centralna banka je preduzimala Istovremeno, Evropska centralna banka je preduzimala određene mere za ublažavanje krize.određene mere za ublažavanje krize. U maju 2010U maju 2010.. ECB je ECB je počela otkup državnih i privatnih hartija od vrednpočela otkup državnih i privatnih hartija od vrednoosti. Do sti. Do februara 2012februara 2012.. u ove svrhe utrošila je 220 milijardi evra u ove svrhe utrošila je 220 milijardi evra istovremeno absorbujući istu količinu novca kako bi sprečila istovremeno absorbujući istu količinu novca kako bi sprečila inflacijuinflaciju..


Najvažnije je da je u decembru 2011Najvažnije je da je u decembru 2011. ECB. ECB počela najveću počela najveću,, u u istoriji evraistoriji evra,, infuziju likvidnosti u bankarski sistem za potrebe infuziju likvidnosti u bankarski sistem za potrebe dugoročnih operacija refinansiranja. Izvršena je pozajmica na dugoročnih operacija refinansiranja. Izvršena je pozajmica na tri godine po kamati od 1% u iznosu od 490 milijardi evra za tri godine po kamati od 1% u iznosu od 490 milijardi evra za 523 banke. Lavovski deo ovih sredstava je otišao bankama u 523 banke. Lavovski deo ovih sredstava je otišao bankama u Grčkoj, Italiji, Španiji i Irskoj. Ovo bi trebalo da omogući Grčkoj, Italiji, Španiji i Irskoj. Ovo bi trebalo da omogući bankama da refinasiraju dugove i osnaže kreditni potencijal. bankama da refinasiraju dugove i osnaže kreditni potencijal.


Druga tranša ovog programa je inicirana u februaru 2012Druga tranša ovog programa je inicirana u februaru 2012.. za za 800 banaka Evrozone u ukupnom iznosu od 530 milijardi evra 800 banaka Evrozone u ukupnom iznosu od 530 milijardi evra – čime se došlo do ukupne sume od 1 biliona evra. Sve ovo je – čime se došlo do ukupne sume od 1 biliona evra. Sve ovo je urađeno, jer ECB po članu 123 Lisabonskog ugovora nema urađeno, jer ECB po članu 123 Lisabonskog ugovora nema prava da direktno odobrava zajmove državama. Po tumačenju prava da direktno odobrava zajmove državama. Po tumačenju Bundesbanke i Ustavnog suda Nemačke ovo pravilo se mora Bundesbanke i Ustavnog suda Nemačke ovo pravilo se mora striktno primenjivati. striktno primenjivati.


Nema sumnje da je ovaj potez trebalo da olakša pritisak na Nema sumnje da je ovaj potez trebalo da olakša pritisak na kamate na državne obveznice. Neograničena likvidnost banaka kamate na državne obveznice. Neograničena likvidnost banaka bez garancija državnih obveznica od strane zemalja evrozone bez garancija državnih obveznica od strane zemalja evrozone će u suštini prebaciti držanje državnih obveznica na bankeće u suštini prebaciti držanje državnih obveznica na banke..

Za banke je ovo isplativo, jer mogu da se bavi tzv. carry trade-Za banke je ovo isplativo, jer mogu da se bavi tzv. carry trade-om gde zarađuju na razlici u kamatama. Sa njihovog aspekta om gde zarađuju na razlici u kamatama. Sa njihovog aspekta rizik gotovo da ne postoji jer bi bankrotstvo država ionako rizik gotovo da ne postoji jer bi bankrotstvo država ionako značilo i njihov kraj.značilo i njihov kraj. Ovo je loša strana ove mereOvo je loša strana ove mere..


Još gore je to što se time ne vrši momentalno obaranje Još gore je to što se time ne vrši momentalno obaranje kamatnih stopa na državne obveznice što bi značajno kamatnih stopa na državne obveznice što bi značajno poboljšalo solventnost država. Alternativa je korišćenje poboljšalo solventnost država. Alternativa je korišćenje fondova ESFS i njegovog naslednika ESM-a kao garancije fondova ESFS i njegovog naslednika ESM-a kao garancije ECB-u od nesolventnosti prilikom kupovine novoizdatih ECB-u od nesolventnosti prilikom kupovine novoizdatih trezorskih zapisa Italije i Španije od komercijanih banakatrezorskih zapisa Italije i Španije od komercijanih banaka..

Bilo kako bilo, ova infuzija bi trebalo da omogući likvidnost Bilo kako bilo, ova infuzija bi trebalo da omogući likvidnost banaka imajući u vidu da primena Bazel-a II zahteva banaka imajući u vidu da primena Bazel-a II zahteva dokapitalizaciju banaka što bi se moglo postići i restrikcijom dokapitalizaciju banaka što bi se moglo postići i restrikcijom kredita kroz takozvani deleveraging.kredita kroz takozvani deleveraging.


Istovremeno, zemlje EU su u martu 2011. godine pokrenule Istovremeno, zemlje EU su u martu 2011. godine pokrenule pitanje fiskalne discipline. U decembru 2011pitanje fiskalne discipline. U decembru 2011.. sve zemlje sve zemlje Evrozone dogovorile su da će se pridružiti ugovoru o fiskalnoj Evrozone dogovorile su da će se pridružiti ugovoru o fiskalnoj disciplini sa jasnim potezima za dostizanje nivoa zaduženja i disciplini sa jasnim potezima za dostizanje nivoa zaduženja i deficita iz ugovora u Mastrihtu na dugi rokdeficita iz ugovora u Mastrihtu na dugi rok (sa automatskim (sa automatskim kaznama za prekršioce)kaznama za prekršioce)

Drugim rečima, države koje čine Evrozonu su se prvo odrekle Drugim rečima, države koje čine Evrozonu su se prvo odrekle monetmonetararne politike, a sada uz druge države koje su pristupile ne politike, a sada uz druge države koje su pristupile fiskalnom ugovoru i u velikoj meri fiskalne poltikefiskalnom ugovoru i u velikoj meri fiskalne poltike..


Štaviše, mere štednje koje se sada nameću prete da stvore Štaviše, mere štednje koje se sada nameću prete da stvore znatan politički otpor u zemljama članicama i da ugroze znatan politički otpor u zemljama članicama i da ugroze osnovu evropskog modela koji zasnovan na državi blagostanja osnovu evropskog modela koji zasnovan na državi blagostanja i socii socijjalnom sporazumevanju.alnom sporazumevanju.

Još gore od toga je da EU preti dugotrajna recesijaJoš gore od toga je da EU preti dugotrajna recesija.. Pad potrošnje i GDP-a vodi padu poreskih prihoda, aPad potrošnje i GDP-a vodi padu poreskih prihoda, a to sa to sa

svoje strane uz rast ugrasvoje strane uz rast ugrađđenih socijalnih transfera vodi ka sve enih socijalnih transfera vodi ka sve većem teretu državnih dugova. Sa svoje strane, teret rastućih većem teretu državnih dugova. Sa svoje strane, teret rastućih dugova vodi uvećanoj verovatnoći bankrotstva.dugova vodi uvećanoj verovatnoći bankrotstva.

Mere štednje,

pad javne potrošnje, smanjenje zaposlenosti, pad agregatne tražnje

Smanjenje BDP, pad poreskih prihoda, izvestan rast socijalnih davanja

Porast učešća javnog duga u BDP , dodatne mere štednje

Niži BDP, veća nezaposlenost, uvođenje dodatnih mera štednje

KRIZA EVROZONE I EVROPSKE UNIJE

Začarani krug štednje

KRIZA EVROZONE I EVROPSKE UNIJE

Javni dug kao % GDP-a (Izvor : Eurostat)

2020

Zemlja/ Godina 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

EU27 61,9 62,3 62,9 61,6 59 62,5 74,8 80 82,5EU25 62,2

62,6

63,3

62,1

59,6

63,2

75,5

80,7

83,2

EA17:Eurozona 69,2 69,6 70,2 68,6 66,3 70,1 79,9 85,3 87,2BE: Belgija 98,4 94 92 88 84,1 89,3 95,8 96 98DE:Nemačka 64,4 66,3 68,6 68,1 65,2 66,7 74,4 83 81,2EE:Estonija 5,6 5 4,6 4,4 3,7 4,5 7,2 6,7 6IE:Irska 30,7 29,4 27,2 24,5 24,8 44,2 65,1 92,5 108,2GR:Grčka 97,4 98,6 100 106,1 107,4 113 129,4 145 165,3

ES:Španija 48,8 46,3 43,2 39,7 36,3 40,2 53,9 61,2 68,5FR:Francuska 62,9 64,9 66,4 63,7 64,2 68,2 79,2 82,3 85,8IT:Italija 103,9 103,4 105,4 106,1 103,1 105,7 116 118,6 120,1

CY:Kipar 69,7 70,9 69,4 64,7 58,8 48,9 58,5 61,5 71,6LU:Luksembug 6,1 6,3 6,1 6,7 6,7 13,7 14,8 19,1 18,2MT:Malta 67,6 71,7 69,7 64,4 62,3 62,3 68,1 69,4 72NL:Holandija 52 52,4 51,8 47,4 45,3 58,5 60,8 62,9 65,2AU:Austria 65,3 64,7 64,2 62,3 60,2 63,8 69,5 71,9 72,2PT:Portugalija 59,2 61,9 67,7 69,3 68,3 71,6 83,1 93,3 107,8SL:Slovenija 27,2 27,3 26,7 26,4 23,1 21,9 35,3 38,8 47,6SK:Slovačka 42,4 41,5 34,2 30,5 29,6 27,9 35,6 41,1 43,3FI:Finska 44,5 44,4 41,7 39,6 35,2 33,9 43,5 48,4 48,6

t


Tokom ove krize izazvanTokom ove krize izazvanee pitanjem opstanka Grčke u pitanjem opstanka Grčke u Evrozoni, otvorila su se pitanja različitih aranžmana za Evrozoni, otvorila su se pitanja različitih aranžmana za ukidanjem Evrozone, odnosno njenog preuređenjaukidanjem Evrozone, odnosno njenog preuređenja..

Po nekim proračunima takozvana “nuklearna opcija” bilaPo nekim proračunima takozvana “nuklearna opcija” bila bi bi katastrofalna. Izlazak Nemačke iz EU bi značio pad njenog katastrofalna. Izlazak Nemačke iz EU bi značio pad njenog GDP-a za između 20- 25%, a taj gubitak bi svake naredne GDP-a za između 20- 25%, a taj gubitak bi svake naredne godine bio prepolovljen.godine bio prepolovljen.

U slučaju izlaska Grčke proračuni kažu da bi taj pad iznosio U slučaju izlaska Grčke proračuni kažu da bi taj pad iznosio 50% sa prepolovljivanjem u narednim godinama. 50% sa prepolovljivanjem u narednim godinama.

To međutim, ne sprečava analize i razrade ideja kako je To međutim, ne sprečava analize i razrade ideja kako je najbolje sprovoditi organizovan raspad Evrozonenajbolje sprovoditi organizovan raspad Evrozone..


Jonathan Tepper u svom radu na ovu temu navodi 69 raspada Jonathan Tepper u svom radu na ovu temu navodi 69 raspada monetarnih unija u prošlom veku. Po njemu jedan od mogućih monetarnih unija u prošlom veku. Po njemu jedan od mogućih scenarija za zemlje kao što je Grčka je da se banke zatvore scenarija za zemlje kao što je Grčka je da se banke zatvore preko vikenda, objavi izlazak iz Evrozone, depoziti pretvore u preko vikenda, objavi izlazak iz Evrozone, depoziti pretvore u drahme, uvedu kontrole kapitalnog računadrahme, uvedu kontrole kapitalnog računa. Obveznice . Obveznice zasnovane na inostranim zakonima bi se restruktuirale. zasnovane na inostranim zakonima bi se restruktuirale. Sprovela bi se devalvacija i bankrot. Sprovela bi se devalvacija i bankrot.

Drugi pristup koji zastupaju Nordvig i Firoozye je da je Drugi pristup koji zastupaju Nordvig i Firoozye je da je neophodno otvoreno planirati napuštanje evra jer bi to neophodno otvoreno planirati napuštanje evra jer bi to umanjivalo potencijalnu paniku.. umanjivalo potencijalnu paniku..


Po njihovim ocenamaPo njihovim ocenama,, finansijska izloženost je tolika da finansijska izloženost je tolika da postoji oko 30 biliona evra preko granične izloženosti po postoji oko 30 biliona evra preko granične izloženosti po međunarodnim zakonima u obliku obveznica, zajmova, međunarodnim zakonima u obliku obveznica, zajmova, derivata i swap- aranžmana. Njihov predlog je da se svi ti derivata i swap- aranžmana. Njihov predlog je da se svi ti ugovori pretvore u ECU prethodnicu evra koji je bio zasnovan ugovori pretvore u ECU prethodnicu evra koji je bio zasnovan na korpi valuta zemaljana korpi valuta zemalja..

Među predlozima postoji i onaj koji bi išao linijom podele Među predlozima postoji i onaj koji bi išao linijom podele Evrozone na dva dela, jačih i slabijih privreda,Evrozone na dva dela, jačih i slabijih privreda, gde bi svi gde bi svi depoziti bili konvertovani u fiksnoj kombinaciji evra I i evra depoziti bili konvertovani u fiksnoj kombinaciji evra I i evra II. Odliv kapitala bi bio sprečen, a depoziti bi bili zaštićeni. II. Odliv kapitala bi bio sprečen, a depoziti bi bili zaštićeni. Postepeno bi slabiji evro devalvirao u odnosu na jači.Postepeno bi slabiji evro devalvirao u odnosu na jači.


Alternativa ovim scenarijima je jačanje evra uz veću Alternativa ovim scenarijima je jačanje evra uz veću federalizaciju koja se u ovom momentu ne čini mnogo federalizaciju koja se u ovom momentu ne čini mnogo verovatnomverovatnom..

Stoga se evroobveznice nameću kao jedno od rešenja o kome se Stoga se evroobveznice nameću kao jedno od rešenja o kome se već razmišljaveć razmišlja..

Kompletna supstitucija svih državnih dugova zemalja Evrozone Kompletna supstitucija svih državnih dugova zemalja Evrozone bi dostigla vrednost od oko 8 biliona evra, što je blizu iznosa bi dostigla vrednost od oko 8 biliona evra, što je blizu iznosa obveznica SAD. obveznica SAD.

Ukoliko bi se uzeli u obzir svi tekući budžetski deficiti zemalja Ukoliko bi se uzeli u obzir svi tekući budžetski deficiti zemalja Evrozone, oni bi iznosili oko 4.6% GDP-a što je gotovo polovina Evrozone, oni bi iznosili oko 4.6% GDP-a što je gotovo polovina deficita SAD koje su u stanju da po niskim kamatama finasiraju deficita SAD koje su u stanju da po niskim kamatama finasiraju svoj dug.svoj dug.


Problem je u tome što bi se na taj način opteretile jače privrede sa Problem je u tome što bi se na taj način opteretile jače privrede sa manjim deficitima i što bi to išlo u prilog onima koji se nisu manjim deficitima i što bi to išlo u prilog onima koji se nisu istakli finansijiskom disciplinomistakli finansijiskom disciplinom..

Jedna od mogućih varijanti uvođenja euroobveznica je predložen Jedna od mogućih varijanti uvođenja euroobveznica je predložen od strane Brojgel instituta koji je pre godinu dana predložio od strane Brojgel instituta koji je pre godinu dana predložio izdavanje uzajamno grantovanih obveznica do 60% državnih izdavanje uzajamno grantovanih obveznica do 60% državnih dugova, dok bi za iznos iznad toga bio prepušten tržištudugova, dok bi za iznos iznad toga bio prepušten tržištu..

Drugim rečima, uzajamne garancije bi pokrivale oko 5.5 biliona Drugim rečima, uzajamne garancije bi pokrivale oko 5.5 biliona evrevra.a.

Ovaj predlog ispoljava slabosti utoliko što bi rizičniji deo duga Ovaj predlog ispoljava slabosti utoliko što bi rizičniji deo duga prepušten tržištu mogao da izazove rast kamata zbog panike prepušten tržištu mogao da izazove rast kamata zbog panike investitora u vezi njihove potencijalne nenaplativostiinvestitora u vezi njihove potencijalne nenaplativosti


Druga razmišljanja idu u pravcu ograničavanja dospevanja Druga razmišljanja idu u pravcu ograničavanja dospevanja garantovanih obveznica na kraće rokove dospeća. Ovaj garantovanih obveznica na kraće rokove dospeća. Ovaj predlog bi isključio Grčku, Irsku i Portugaliju i omogućio predlog bi isključio Grčku, Irsku i Portugaliju i omogućio garantovanje dvogodišnjih obveznica u naredne četiri godinegarantovanje dvogodišnjih obveznica u naredne četiri godine

Ovaj pristup bi trebalo da olakša pritisak na Italiju i Španiju. Ovaj pristup bi trebalo da olakša pritisak na Italiju i Španiju. No, trenutno problem država nisu toliko kratkoročne koliko No, trenutno problem država nisu toliko kratkoročne koliko dugoročnije obveznice. Osim toga, refinansiranje ovih dugoročnije obveznice. Osim toga, refinansiranje ovih obveznica bi u istom momentu dospelobveznica bi u istom momentu dospeloo što bi izazvalo novu što bi izazvalo novu potencijalnu krizu.potencijalnu krizu.


Predlog koji se čini najrealnijim dolazi od Nemačkog saveta Predlog koji se čini najrealnijim dolazi od Nemačkog saveta ekonomskih eksperata ide u pravcu uzajamnog garantovanja ekonomskih eksperata ide u pravcu uzajamnog garantovanja obveznica u iznosu koji prelazi limit of 60% GDP-a. Samim obveznica u iznosu koji prelazi limit of 60% GDP-a. Samim timtim,, za razliku od prethodnog plana ukupna suma garancija bi za razliku od prethodnog plana ukupna suma garancija bi se smanjila na 2.3 biliona evra.se smanjila na 2.3 biliona evra.

Osim toga, pošto je u dužem periodu predviđeno da se dug Osim toga, pošto je u dužem periodu predviđeno da se dug smsmaanji na nivo od ispod 60% GDP-a država članica, ovaj fond nji na nivo od ispod 60% GDP-a država članica, ovaj fond bi u dogledno vreme bio ugašen.bi u dogledno vreme bio ugašen.


Osnovno pitanje je da li se može očekivati da se dođe do Osnovno pitanje je da li se može očekivati da se dođe do dugoročnih institucionalnih rešenja koja će garantovati dugoročnih institucionalnih rešenja koja će garantovati stabilno funkcionisanje ove jedinstvene političke i ekonomske stabilno funkcionisanje ove jedinstvene političke i ekonomske zajedniczajednice?e?

Pre svegaPre svega,, već je formirano novo telo kao međuvladino telo već je formirano novo telo kao međuvladino telo Evrozone kojEvrozone kojee broji 17 članova. broji 17 članova.

Drugo, Ugovor o stabilnosti i rastu kojDrugo, Ugovor o stabilnosti i rastu kojii su još 1999. potpisale su još 1999. potpisale sve članice EU, ali koji se nije primenjivao je reformisan. sve članice EU, ali koji se nije primenjivao je reformisan. Usled toga došlo je do Euro plus ugovora.Usled toga došlo je do Euro plus ugovora.

Treće, formiran je ugovor o fiskalnoj disiplini na kojTreće, formiran je ugovor o fiskalnoj disiplini na kojii su se su se obavezale sve članice EU sem velike Britanije i Češke. obavezale sve članice EU sem velike Britanije i Češke.


Evrozona je u suštini bila bazirana na jednostavnim načelima.Evrozona je u suštini bila bazirana na jednostavnim načelima. 1)1) da da susu jedinstveno tržište i predavanje mone jedinstveno tržište i predavanje monetartarne vlasti ne vlasti

ECB-u dovoljno za uspeh zone.ECB-u dovoljno za uspeh zone. 2)2) da su pravila koja ograničavaju državne deficite i da su pravila koja ograničavaju državne deficite i

zaduženost dovoljna da garantuju stabilnost i da stoga nema zaduženost dovoljna da garantuju stabilnost i da stoga nema potrebe za kriznim upravljanjem i potrebe za kriznim upravljanjem i

3) 3) da će sve novoprimljene zemlje postepeno ući u Evrozonu.da će sve novoprimljene zemlje postepeno ući u Evrozonu. Sa krizom postalo je očigledno da je ovo nedovoljnoSa krizom postalo je očigledno da je ovo nedovoljno..


Sve što je do sada preduzeto uz jačanje međuvladinih tela Sve što je do sada preduzeto uz jačanje međuvladinih tela dovelo je do s jedne strane podele na zemlje Evrozone i one dovelo je do s jedne strane podele na zemlje Evrozone i one van nje. Štaviše, niti u okviru jedne grupe zemalja ne postoji van nje. Štaviše, niti u okviru jedne grupe zemalja ne postoji homogenosthomogenost..

U okviru Evrozone očigledna je podela na one u dužničkoj U okviru Evrozone očigledna je podela na one u dužničkoj krizi i one od kojih se očekuje podrška.krizi i one od kojih se očekuje podrška.

U drugoj grupi su one zemlje sa aspiracijam da uđu u U drugoj grupi su one zemlje sa aspiracijam da uđu u Evrozonu i one koje to ne žele ili postaju skeptične.Evrozonu i one koje to ne žele ili postaju skeptične.

Zemlje van Evrozone strahuju kakav uticaj odluke zemalja Zemlje van Evrozone strahuju kakav uticaj odluke zemalja Evrozone može imati na njih i da li će biti ugrožen osnovni Evrozone može imati na njih i da li će biti ugrožen osnovni princip jedinstvenog tržišta.princip jedinstvenog tržišta.


Bilo kako bilo, neophodni su novi institucionalni aranžmani ili Bilo kako bilo, neophodni su novi institucionalni aranžmani ili veća jasnoća u funkcionisanju starih.veća jasnoća u funkcionisanju starih.

Ovi napori očigledno moraju ići u pravcu veće integracije Ovi napori očigledno moraju ići u pravcu veće integracije zemalja Evrozone preko onih propisanih Lisabonskim zemalja Evrozone preko onih propisanih Lisabonskim sporazumomsporazumom..

Istovremeno, mora se sačuvati jedinstvo EU od 27 zemalja i Istovremeno, mora se sačuvati jedinstvo EU od 27 zemalja i osigurati jednak tretman u primeni zajedničkih pravila. osigurati jednak tretman u primeni zajedničkih pravila.

Za budućnost Evrozone bitno je da politika njenog proširenja Za budućnost Evrozone bitno je da politika njenog proširenja omogući zemljama kandidatima da utiču na formiranje njenih omogući zemljama kandidatima da utiču na formiranje njenih pravilapravila..

Na kraju, mora se jasno definisati podela odgovornosti i Na kraju, mora se jasno definisati podela odgovornosti i obezbediti veća efikasnost u donošenju i primeni odlukaobezbediti veća efikasnost u donošenju i primeni odluka..


• U septembru 2012. godine, Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB) najavio je da će ECB otkupljivati državne obveznice članica evrozone, pod određenim uslovima.

• Ova nova politika ECB konkretno znači da će ona kupovati državne obveznice na sekundarnom tržištu (outright money transactions), zemalja evrozone sa rokom dospeća do 3 godine. Da bi se ovakva transakcija odigrala neophodno je da određena zemlja uputi zahtev Evropskom stabilizacionom mehanizmu. Upravo je Španija podnela takav zahtev za 59 mlrd. evra


• Druga velika novina je donošenje odluke o kreiranju bankarske unije na nivou EU.

• Ova institucionalna inovacija trebalo bi da ECB dodeli ulogu glavnog suprevizora bankarskog poslovanja u evrozoni. Ovome se mogu priključiti i zemlje koje nisu u monetarnoj uniji, na dobrovoljnoj osnovi.

• Osnovni razlog uvođenja ovog mehanizma je razdvajanje već opisane povezanosti banaka i država. Drugim rečima, direktna rekapitalizacija banaka iz evropskih fondova ne bi bila moguća bez centralnog nadgledanja i centralnih pravila poslovanja banaka.


• Dodatni instrumenti koji još nisu dogovoreni su zajedničko osiguranje depozita na nivou evrozone. Ovaj instrument bi sprečio odliv štednje građana iz banaka zemalja koje se percepirju kao rizične i njihov prenos u banke zemalja koje se smatraju sigurnim.

• Ono što očigledno nedostaje je makar delimično solidarno garantovanje dugova, a što bi sigurno delovalo na smanjenje kamatnih stopa na državne obveznice i bitno olakšalo oporavak.

• Navedene mere ECB ublažile su strah od mogućeg sloma evrozone, ali nisu otklonjeni osnovni uzroci krize. Teško je pretpostaviti da je ECB uz bankarsku uniju dovoljna da, bez potencijalnih makar i privremenih fiskalnih transfera, reši temeljna pitanja opstanka monetarne unije.

Documents

EU - Transformacija Ili Raspad