I

Sent Džejms skver, London 1806.

Sudbina se obrušila na vikonta Djulanda tako silno da bi oborila i slabijeg - ili saosećajnijeg - čoveka. Za trenutak je samo nemo zurio u svog najstarijeg sina, ignorišući torokanje svoje žene. Povratila ga je jedna srećna misao: ista ta žena mu je podarila dva muška deteta.

Bez dalje rasprave, vikont se okrenu na peti i izdra na svog mlađeg sina: „Ako tvoj brat ne može da obavlja svoju bračnu dužnost, onda ćeš ti. Ponašaj se kao muško bar jednom u životu.“

Piter Djuland bio je zatečen očevim strogim stavom. Odgojen da uvek izgleda sabrano, kao pravi džentlmen, on popravi ešarpu u salonskom ogledalu, izbegavajući bratov pogled. Zaista, kako čovek da reaguje na takvu provokaciju? Ali Piter se, poput njegovog oca, brzo oporavljao od nepredvidljivih uvreda.

Obišavši divan, konačno sede na njega. „Predlažete da se oženim Džerningamovom kćerkom?“

„Naravno!“ brecnu se vikont. „Neko mora da se njome oženi, a tvoj brat je sebe upravo proglasio nesposobnim.“

,,Ne slažem se“, naglasi Piter s prezrivim izrazom lica. „Nemam nameru da se ženim zbog vašeg hira.“

„Tako ti svega, imaš li ti imalo pameti? Naravno da ćeš se oženiti devojkom ako ti ja to naredim.“

,,Ne planiram da se oženim, oče. Ni na vaš nagovor, niti na bilo čiji.“ ,,Ne lupaj! Svaki muškarac jednom treba da se oženi.“

Piter uzdahnu. ,,Ne slažem se.“ ,,U poslednjih šest godina, udvaraš se skoro svakoj lepotici koja je

izašla u društvo. Da si se verio nekom od njih, ne bih te sada gnjavio. Ali,

budući da ti to nije bilo ni na kraj pameti, oženićeš se Džerningamovom kćerkom.

Učinićeš kako ti ja kažem, momče“, zaurla vikont. „Tvoj brat nije do- rastao tom zadatku i zato ćeš ga ti izvršiti. Bio sam vrlo tolerantan prema tebi. Sada si mogao biti u vojsci. Jesi li razmišljao o tome?“

„Radije ću nositi pušku nego ženu“, uzvrati Piter. ,,Ne dolazi u obzir“, ljutnu se njegov otac. „Tvoj brat je godinama na

samrti.“ U salonu nastade neprijatan muk. Piter smrknuto pogleda svog starijeg

brata, čije je mišićavo telo svedočilo o njegovoj fizičkoj snazi. Erskin Djuland, koji je do tada zamišljeno gledao u svoje savršeno is-

polirane vojničke čizme, nevoljno diže pogled ka svom ocu. „Ako Piter neće, ja ću se oženiti njome.“ Njegov duboki glas ispuni tihu prostoriju.

,,I šta ćeš time postići? Ne možeš valjano obaviti posao, a ja neću da ugovaram brak sa Džerningamom samo zbog... zbog... toga. Imam svoje principe. Zaboga, devojka ima pravo da očekuje sposobnog muža.“

Kvil, kako su Erskina od milošte zvali, otvori usta da odgovori ocu, ali ipak oćuta. Mogao je da konzumira brak, svakako, ali to ne bi bilo pri- jatno iskustvo. Svaka žena je zasluživala više od onoga što je on mogao da joj pruži. Dok se on pomirio sa svojom bolešću, naročito sada kada je konačno prestala da ograničava njegovo kretanje, trodnevna migrena je i dalje pretila da zaseni njegovu bračnu sreću.

„Ovo ne možeš da pobiješ, zar ne?“ Vikont trijumfalno pogleda svog starijeg sina. ,,Da se razumemo, ja nisam pijačar koji ti uvaljuje kvarnu robu. A mogao bih, zato se pazi. Devojka neće ništa znati, naravno, sve dok ne bude prekasno. I njen otac je lud što je nije ni dopratio ovde.“ „Ovo je poenta“, nastavi Djuland, okrenuvši se prema svom mlađem sinu, „devojka očekuje da se za nekoga uda. I ako ne za Kvila, onda će za tebe. Poslaću joj tvoju sliku sledećim brodom.“

Piter procedi kroz stisnute zube, naglašavajući svaku reč. „Neću da se ženim, oče.“

Vikontovi obrazi pocrveneše. „Prestani da se opireš. Tako mi boga, učinićeš kako ti kažem!“

Piter je izbegao očev pogled, navodno zaokupljen skidanjem končića sa crnog, plišanog okovratnika svog jutarnjeg ogrtača. „Izgleda da me nisi dobro razumeo. Odbijam da se oženim Džerningamovom kćerkom.“ Jedva primetno podrhtavanje u njegovom glasu otkrivalo je frustraciju.

Vikontesa se oglasi pre nego što je njen suprug stigao da plane. „Ter- love, ne sviđa mi se boja tvog lica. Možete li kasnije da nastavite ovaj raz- govor? Znaš da ti je lekar rekao da se ne uzrujavaš.“

„Koješta!“, pobuni se vikont, dozvolivši ipak svojoj ženi da ga posadi na kauč. „Bolje bi ti bilo da mi udovoljiš, gospodine Pitere Djulande, inače ćeš završiti iza ovih vrata.“ Vene na njegovom čelu alarmantno su nabrekle.

Vikontesa uputi molećivi pogled svom mlađem sinu. Piter stisnu vilice na identičan način kao što je to činio njegov otac.

Ali, pre nego što je Piter stigao da bilo šta kaže, vikont opet skoči na noge. ,,I šta ja sad da radim sa tom jadnicom koja dolazi čak iz Indije? Da joj kažem kako ti nećeš da se ženiš? Hoćeš ti da saopštiš mom starom prijatelju Džerningamu kako odbijaš da se oženiš njegovom kćerkom?“ „Upravo to i predlažem“, uzvrati Piter.

,,A šta ćemo s novcem koji mi je Džerningam godinama slao, a? Dao mi ga je na reč - da radim s njim šta god želim! Da tvoj brat Kvil nije ste- kao bogatstvo uloživši u Istočnoindijsku kompaniju, Džerningam bi mi i, dalje pozajmljivao novac. Kako stvari stoje, smatrali smo to mirazom. Oženićeš se tom devojkom ili ću... ili ću...“

„Kvil može da mu vrati novac“, predloži Piter.

„Dođavola! Već sam dozvolio tvom bratu da uđe u trgovinu, okuša se na berzi - nek sam proklet ako mu dozvolim da otplaćuje moje dugove!“ ,,Ne vidim zašto ne“, zamišljeno će Piter. „Otplatio je sve drugo.“ „Dosta! Jedini razlog što tvoj brat... jedini razlog što sam dozvolio Erskinu da izađe na tržište jeste - dakle, zato što je bogalj. Ali on se bar ponaša shodno svojim prilikama. Ti, ne samo što si ništavan, već se po- našaš kao drski, pomodarski izrod!“

Kad je vikont udahnuo vazduh, Kvil presrete pogled svog mlađeg brata. U dubini Kvilovog prećutnog izvinjenja, Piter prepozna nagoveštaj brač- nih okova.

Vikont je zurio sa frustracijom naprasitog, zadriglog Engleza, oca čiji mlađi sin nije ni nalik njemu. Piter očajnički pogleda u svoju majku, ali tamo ne nađe podršku.

Plašio se. Stomak mu se grčio. On otvori usta da se pobuni, ali nije mogao da smisli ništa pametno. I konačno, generacijski utkana pokor- nost nadvlada sve.

,,U redu“, pokunjeno reče.

Kiti Djuland ustade i priđe da ga poljubi u znak zahvalnosti. „Dragi Pitere“, kaza mu, „uvek si mi bio uteha, dobro moje dete. Istina, udvarao si se mnogim ženama, ali nijednu nisi zaprosio. Sigurna sam da će Džerningamova kćer biti savršena prilika za tebe. Njegova žena je bila Francuskinja, znaš.“

Kiti je u očima svog sina ugledala mračnu turobnost, koja joj nije bila draga. „Postoji li neka druga? Postoji li žena koju se planirao da oženiš, mili?“

Piter odmahnu glavom. „Onda dobro“, vedrije će Kiti. „Bićemo časni i pošteni kada ta

devojka kako se zove, Terlou? Terlou!“ Kada se Kiti okrenula, ugledala je svog muža presamićenog i bledog.

„Nešto me steže u grudima, Kiti“, prošišta on. I kada je vikontesa istrčala iz salona, bila je previše uspaničena da bi

primetila njihovog odanog batlera, Kodsvolopa, kako stoji s druge strane vrata.

„Pošalji po doktora Prišijana“, vrisnu ona i utrča nazad u salon. Punačak, ali uvek ažuran, Kodvolop nije odoleo a da ne baci radoznali

pogled ka starijem Djulandovom sinu pre nego što je pozvonio lakeju. Bilo je zaista neverovatno. Erskin je imao pojavu kojoj se Kodsvolop oduvek divio: čvrsto telo na kom su uske pantalone i sako stajali kao saliveni, i za kojim su sluškinje potajno uzdisale. Njegova bolest se zasigurno ticala intimnih delova. Kodsvolop saosećajno zadrhta.

U tom trenutku, Kvil okrenu glavu i ugleda batlerovo lice. Kvilove zelenosive oči ljubopitljivo su vrebale na licu preplanulom i stegnutom od bola. Ne trepnuvši, uputio je Kodsvolopu pogled od kog se ovaj smrzao.

Batler šmugnu u hodnik i pozvoni lakeju. Vikont je u pratnji njegove džangrizave žene prebačen u spavaću odaju. Mladi Piter je iz salona izašao sa ubilačkim izrazom na licu. Potom je, nešto sporije, otišao i Kvil, ostavljajući batlera da za njima zatvori vrata od salona.

Cela stvar je utanačena tri meseca kasnije. Gospođica Džerningam trebalo je da stigne na Plasiju, fregati* koja će iz Kalkute doploviti za manje od nedelju dana. Vikont je poslednji izliv besa imao kada je Piter, dan pred dolazak gospođice Džerningam, najavio svoj odlazak na selo. Ali, do večere petog septembra potišteni mladoženja je, umesto u Herfordšir, otišao u svoj klub, a vikont Djuland je nad gulašem od goluba ponovio da će brak rešiti sve njegove probleme. Vikont i vikontesa prećutno su delili mišljenje da se Piter, u slučaju da ostane prepušten sam sebi, verovatno nikada ne bi oženio.

„Smiriće se čim stigne ta devojka“, reče Terlou.

„Imaće prelepu decu“, zaključi Kiti. Samo je Kvil imao neku zlu slutnju u vezi s predstojećim venčanjem.

Nakon što su njegovi roditelji napustili salon, nervozno je prišao prozoru s pogledom na vrt. Nagnuo se i oslonio čelo na staklo, premestivši nešto težine sa svoje ozleđene desne noge. Navikao je na preku narav svog oca. Godinama je tolerisao njegovo ponašanje, ali je na kraju ipak radio po svome. Piter se savijao kako vetar duva, i stoga nije bilo iznenađujuće što se naposletku ipak povinovao vikontovoj želji. Naravno, Piter neće moći da izbegne taj brak, čim bude shvatio da tim činom on ili njegov sin nasleđuju titulu.

Ali čudna zebnja uvukla se u Kvilovo srce. Jedini se setio devojčinog imena: Gabrijela Džerningam. I kakav će Gabrijelin život biti u braku sa Piterom? Biće to urban, sofisticiran život. Mladi parovi trebalo bi da vode bračni život kakav je Kvil često viđao u visokom društvu: hladan i učtiv.

On se uspravi, protežući leđa. Kroz tamno staklo, telo mu je bilo oivičeno svetlošću, dok mu je odeća milovala svaki mišić. Bilo je to telo prekaljeno odricanjem, vežbama i bolom: telo čiji je gospodar znao koliki mu je prag izdržljivosti. Ali ne i telo prosečnog džentlmena londonskog otmenog društva iz 1806. godine.

Kvil zabaci kosu sa čela. Neka je proklet ako opet nije prerasla modernu dužinu. Za trenutak ga zapljusnu sećanje na vetar koji mu šiba lice * Fregata - ratni brod, srednje veličine.

i mrsi kosu dok galopira na pastuvu.

Jer konji su, poput seksa, postali privilegija koja ga je više koštala nego što mu je pružala zadovoljstvo. Ritmičko jahanje na leđima konja uvek je rezultiralo trodnevnom agonijom u zamračenoj sobi, kada se njegovo telo kupalo u znoju i grčilo od muke, a glava pucala od bolova. Jedina dijagnoza koju su mu lekari dali bila je da je to posledica njegove povrede glave od pre šest godina, koja je dovela do toga da više nije mogao da izdrži ritmičnost. Nijednu vrstu ritmičnosti.

Kvil stisnu vilice i s naporom odagna viziju galopirajućeg konja. U njegovoj glavi nije bilo ničeg goreg od žaljenja za nemogućim. Žene i konji jednostavno su bili deo njegove prošlosti, ali ne i budućnosti.

A onda mu se usne raširiše u kez. Dve njegove najveće ljubavi - jahanje konja i žensko društvo - bile su radosti koje Pitera uopšte nisu zanimale. Bože, kako su on i njegov brat bili različiti, kao nebo i zemlja.

Ali Kvil je verovatno uzalud brinuo za Gabrijelu i Pitera. Njegov brat možda nije bio spreman za brak, ali je voleo žene. Fina francuska gospođica, s kojom će Piter ćaskati o modi i posećivati balove, mogla je vrlo lako da postane njegova najbolja prijateljica. A Gabrijela je bilo elegantno ime, ono koje su obično nosile žene modernih shvatanja. Piter je gajio veliko divljenje - ali nedovoljno strasno - prema fizičkoj lepoti. Mlada, svestrana Francuskinja zacelo će biti u stanju da ga privoli na neželjeni brak.

Nažalost, Kvil ne bi gajio takve nade da je samo mogao videti gorepomenutu, svestranu Francuskinju.

Piterova verenica je klečala na podu svoje kabine, zureći u ozbiljno lice devojčice koja je sedela na hoklici. Gabrijeli je kosa bila našušurena oko ušiju, a staromodna haljina pogužvana. Ličila je na sve, samo ne na sofisticiranu francusku gospođicu iz La Belle Assemblée.*

„Tigar se šunjao kroz džunglu“, reče Gabi uzbudljivim šapatom. „Šapu pred šapu, koračao je nečujno, ne želeći da poremeti kreštanje svraka u krošnjama. Dugim jezikom oblizivao je očnjake, posmatrajući kako ukusan obrok skakuće ispred njega.“

Fibi Pensington, petogodišnje siroče poslato da živi kod svojih engleskih rođaka, vidno zadrhta kada je Gabi začkiljila svojim pitomim

* Modni londonski časopis tadašnje Engleske. (Prim. prev.)

smeđim oči, oponašajući zverski pogled.

„Kada je tigar stigao na rub šume, naglo se ukopao. Divokoza je hodala po obali, gazeći svojim belim kopitama po samoj ivici nemirnih, plavih talasa Indijskog okeana. A tigar se plašio vode. Prazan stomak ga je terao da lovi, ali srce mu se grčilo od straha. Zastao je u senci drveta bongo-bongo...“

„Ali gospođice Gabi“, prekide je Fibi, ,,šta će tigar večerati ako ne ulovi divokozu? Zar neće biti gladan?“

Gabine tamne oči zasijaše. „Možda je tigar bio toliko prestravljen da se popeo na najvišu planinu i živeo od voća i povrća.“

,,Ne bih rekla.“ Fibi je bila vrlo pametna devojčica. „Mislim da bi tigar radije ulovio divokozu i pojeo je za večeru.“

„Tigrovi imaju urođeni mačji strah od vode“, pojasni Gabi. „Naš tigar nije video lepotu talasa koji su umivali peščanu plažu. Njemu su ti talasi izgledali kao rakova klešta koja će mu precvikati nogu!“

Fibi uzbuđeno vrisnu kada se vrata od kabine otvoriše, prekinuvši čaroliju Gabinog pripovedanja.

Na vratima je stajala Judora Sibald u crnom ogrtaču i posmatrala prizor pred sobom. Gospođica Gabrijela Džerningam puzila je po podu. Kao i uvek, kosa joj je bila raspuštena i neuredna, a haljina pogužvana. Gospođa Sibald nije u tom prizoru videla lepotu Gabine sjajne zlatnosmeđe kose koja se, bez češljića i šnalica, prosula kao griva. Ne - ono što je Fibina guvernanta videla bila je tipična prostakuša, mlada dama čija je kosa svedočila o njenom opštem nevaspitanju.

,,Fibi“, reče gospođa Sibald glasom kreštavim poput zarđale kapije.

Fibi skoči na noge i učtivo se nakloni. „Gospođice Džerningam“, procedi guvernanta, kao da se obraća

sluškinji.

Gabi je već bila na nogama i pozdravljala gospođu Sibald šarmantnim smeškom. „Oprostite nam...“, poče ona.

Ali gospođa Sibald nije joj dala priliku. „Gospođice Džerningam, možda sam vas pogrešno razumela.“ Međutim, svojim držanjem pokazivala je da nikada ništa nije pogrešno razumela. ,,Da li ja to nisam dobro čula ili

ste upravo rekli precvikati nogu? “

Zaista, pomisli Gabi, Sibaldova nije mogla da uđe u gorem trenutku. „O, ne“, reče Gabi umirujućim glasom. „Samo sam pričala Fibi

biblijsku priču.“ Gospođa Sibald stisnu usne. Ono što je čula nije bilo ni nalik

biblijskim pričama. „Priču o Joni i kitu“, žurno će Gabi. „Znate, gospođo Sibald, budući

da je moj otac misionar, nalazim da je sasvim prirodno povezivati biblijske priče sa predelima kroz koje putujemo.“

Gospođa Sibald donekle opusti stisnute usne. ,,Pa, u tom slučaju, gospođice Džerningam, u redu“, reče s dozom olakšanja. „ Ali nemojte previše uzbuđivati dete. Uzbuđenje škodi varenju. I gde je lord Kasi Rao Holkar?“

„Mislim da Kasi trenutno drema, gospođo Sibald. Spomenuo je da će prileći.“

„Oprostite što ću vam ovo reći, gospođice Džerningam, ali razmazili ste tog dečka. Bio on princ ili ne, neka poučna biblijska priča dobro bi mu došla. Uostalom, domorodac je. Samo bog zna pod kakvim je uticajem bilo to dete.“

„Kasi je odrastao u mojoj kući“, podseti je Gabi. „Uveravam vas da je hrišćanin koliko i mala Fibi.“

„Kakvo nerealno poređenje“, zaključi gospođa Sibald, „da Indijac može biti hrišćanin jednako kao englesko dete. No, vreme je za čaj“, objavi ona. „Gospođice Džerningam, vaša kosa se opet raspustila. Predlažem vam da se upristojite." I posle te unižavajuće poruke, gospođa Sibald napusti kabinu.

Gabi uzdahnu i utonu u stolicu, shvativši da previše divljih kovrdža visi oko njenog lica. A onda je neko povuče za haljinu.

„Gospođice Gabi, zaboravila je na mene. Da je podsetim?“ Okrugle plave oči zurile su u Gabi s obožavanjem.

Gabi podiže Fibino vitko telašce na svoje krilo. „Kunem se da si porasla za pola glave na ovom putovanju.“

,,Znam“, uzvrati Fibi, gledajući razočarano u porub svoje haljinice.

Dosezala mi je do listova. „Ako mi haljine još malo okraćaju, videće mi se duge gaće!“, užasnuto je iskolačila oči.

„Sigurna sam da ćeš dobiti nove haljine kad stignemo u Englesku.“

„Mislite li da ću joj se svideti?“, šapatom upita Fibi. ,,Kome?“

„Mojoj novoj majci.“ „Kako možeš da joj se ne svidiš? Ti si najslađa petogodišnja devojčica

na celom brodu“, uteši je Gabi, prislonivši obraz uz Fibinu meku kosu. ,,U stvari, ti si najslađa petogodišnja devojčica koja je ikad putovala iz Indije.“

Fibi joj spusti glavu na rame. „Jer, kad sam se opraštala od moje dadilje“, što je bio oproštaj koji je doživela tragičnije od smrti svojih roditelja, koje jedva da je poznavala, „rekla mi je da moram da budem izuzetno dobra, inače me moja mama neće voleti, pošto nemam nimalo para da joj odnesem.“

Gabi je u sebi proklinjala Fibinu dadilju, i to nije bilo prvi put. ,,Fibi“, pojasni ona odlučnim glasom, „novac nema nikakve veze sa tim da li majka voli svoju decu ili ne. Tvoja nova mama će te voleti čak iako doputuješ u spavaćici!“

Iskreno se nadala da je to tačno. Kapetan broda joj je rekao da nije stigao odgovor na poslednje pismo koje je poslala Fibinoj tetki s majčine strane, devojčicinoj jedinoj živoj rođaki.

„Gospođice Gabi“, reče Fibi oklevajući. „Zašto ste rekli gospođi Sibald da pričate o Joni i kitu? Dadilja me je učila da nikada ne lažem - posebno ne zaposlena lica. A gospođa Sibald je zaposleno lice, zar ne? Zaposlena je da me prati do Engleske.“

Gabi zagrli Fibi. „Tvoj a dadiljaje uglavnom u pravu. Ali ponekad je laž dozvoljena ako si prinuđena da nekog usrećiš. Gospođa Sibald bi volela da misli kako učiš priče iz Biblije. I bila je srećna kad sam joj to rekla.“

,,Ne verujem da je gospođa Sibald ikada srećna“, zaključi Fibi posle kraćeg razmišljanja.

„Možda si u pravu“, uzvrati Gabi. „Ali u tom slučaju, Fibi, još je važnije da je ne nerviraš.“

„Mislite li da će moja nova mama biti srećna ako je slažem da imam

nešto novca? Hoće li me tada više voleti?“

Gabi proguta knedlu. „O, dušice, mislila sam samo na sitne laži. Nešto tako ne možeš da kažeš svojoj novoj mami! To je velika neistina, suprotna od male. A važnim ljudima kao što je nova mama ne smeš da govoriš čak ni male neistine.“

Nastade neprijatna tišina. Gabi je grozničavo razmišljala. Uprkos želji da jednog dana i sama

ima decu, počela je da uviđa koliko je teško podizati ih. „Nosite li vi novac svom novom mužu?“, upita Fibi, ne dižući glavu

sa Gabinog ramena. ,,Da“, nevoljno reče Gabi. „Ali neće taj novac naterati Pitera da me

voli.“ Fibina glavica diže se poput radoznalog crvendaća iz gnezda. „Zašto

neće?“ „Piter će me voleti zbog mene same“, reče Gabi, ubeđena u to. „Baš

kao što će tvoja mama voleti tebe.“ Devojčica skoči na noge. „Zašto ste onda gospođi Sibald rekli da je

Kasi u svojoj sobi i da drema? To niti je tačno niti ju je usrećilo.“ ,,Tu važi drugo pravilo“, pojasni Gabi. „Moj dobri Kasi se nasmrt

plaši gospođe Sibald.“ „Koje drugo pravilo?“, upita Fibi.

„Moraš štititi slabije od jačih“, reče Gabi. I dodade: „Što je jedino ispravno, Fibi. Znaš kakav je Kasi. Prepustiti ga gospođi Sibald bilo bi isto kao predati divokozu tigru.“

Začu se šuškanje iza paravana kojim je kabina bila odeljena od kupaonice. Devojčica gvirnu iza. „Kasi, vreme je da izađeš odatle“, naredi ona, stavljajući ručice na bokove. „Šta bi gospođa Sibald rekla da te vidi u koritu kompletno obučenog?"

„Pusti ga ako mu se tako sviđa“, doviknu Gabi s drugog kraja sobe. Ali Fibi odmahnu glavom, s odlučnošću koja bi zadivila gospođu

Sibald, i reče: „Vreme je za čaj, Kasi. Ne brini. Gabi više neće pričati o tigru.“

Izuzetno mršav momčić tamne kože i nevinih očiju promoli glavu iza paravana, nevoljno napuštajući svoje sklonište.

Fibi ga uze za ruku i povuče ga u kabinu. „Nema nikog osim nas, Kasi.“

Uplašene smeđe oči poleteše ka Gabinom nasmejanom licu i ruci koju mu je pružila. Kasi je želeo da izađe, očigledno, ali se nalazio na drugom kraju prostrane sobe.

Fibi ga nestrpljivo povuče sebi. „Gospođa Sibald misli da spavaš, tako da si bezbedan.“

„Popićemo čaj zajedno“, uveri ga Gabi, kada je konačno skupio hrabrost da joj priđe. Čučnuo je pod njenu ruku, poput pileta pod kvočkino krilo. „Jesi li gladan, braco?“

„Kasi nije vaš brat“, podseti je Fibi. ,,On je princ!“

„Tačno. Ali njegova majka je u srodstvu sa prvom ženom moga oca. I odrasli smo zajedno, pa ga doživljavam kao brata.“ Kasi je prestao da drhti i sada se igrao medaljonom koji je Gabi nosila oko vrata, pevušeći neku veselu pesmicu.

Fibi im priđe sa druge strane, naslonivši se na Gabinu nogu. „Mogu li opet da vidim sliku vašeg verenika?“

,,Naravno.“ Pred sam odlazak iz Engleske, Gabi je dobila minijaturu svog budućeg mladoženje. Ona nežno uze medaljon iz Kasijevih nespretnih ruku i otvori ga.

,,On vas čeka u Londonu, gospođice Gabi?“

,,Da“, tiho reče Gabi. „Srešćemo se svi na pristaništu, Fibi, dušo. Tvoja nova majka će nas čekati i gospođa Malabrajt će upoznati Kasija, zar ne, medeni?“ Gabi pogleda u Kasijevo sićušno lice.

Na njeno zadovoljstvo, dečak klimnu glavom. Gabi ga je svakodnevno podsećala da će gospođa Malabrajt doći po njega čim brod pristane.

,,I šta će se onda dogoditi, Kasi?“, upita Gabi. ,,Ja živeti sa gospođa Malabrajt“, odgovori dečak. ,Ja volim gospođa

Malabrajt.“ Senka mu pređe preko očiju kad je dodao: ,,Ja ne volim gospođa Sibald.“

„Gospođa Malabrajt će te odvesti svojoj kući i više nikada nećeš videti gospođu Sibald“, reče mu Fibi pomalo naređivački. „Ali ja ću ti dolaziti u posetu. Tajno ću te posećivati i nikome neću otkriti gde živiš.“

,,Da“, reče Kasi s prizvukom radosti u glasu i nastavi da se igra Gabinim medaljonom.

„Volite li svog novog muža, gospođice Gabi?“, upita Fibi. Od samog pogleda na Piterov minijaturni portret, njegove blage oči i

talasastu kosu, Gabino srce lupalo je brže. ,,Da, volim ga“, tiho reče.

Fibi, koja je već u petoj godini bila nepopravljivi romantik, uzdahnu. „Sigurna sam da i on voli vas, gospođice Gabi. Jeste li mu poslali svoju sliku?“

„Nije bilo vremena.“ A i da jeste, Gabi mu je ne bi poslala. Na jedinom portretu koji je njen otac dao da se izradi izgledala je predebelo, okruglog lica.

Gabi zatvori medaljon. Ali nešto kasnije, dok je sa Fibi i Kasi pila čaj i jela suvi tost, što je

već nedeljama bila jedina poslastica iz brodske kuhinje, Gabi nije prestajala da sanjari o svom lepom draganu. Božjom milošću pripao joj je verenik koji ima sve o čemu je maštala: izgledao je kao pravi džentlmen, savršeno vičan vođenju učtivih razgovora, i nije ni približno bio hladan i zadrigao kao njegov otac.

Gabino srce se topilo. Piter će zacelo biti odan suprug i divan otac. Već je zamišljala sebe sa četvoro ili petoro dece, i svi su imali očeve oči.

Svakoga dana bila je sve dalje od Indije i frenetičnih grdnji svoga oca: Gabrijela, drži jezik za zubima! Gabrijela, opet me sramotiš svojim bestidnim ponašanjem! I najgora od svih: Svemogući bože, zašto si me kaznio ovim beščasnim i brbljivim derištem?!

Njena sreća rasla je sa svakom pređenom morskom miljom. Njeno samopouzdanje takođe. Piter će je voleti kao što njen otac

nikada nije. Imala je osećaj da su mile Piterove oči već pronikle u njenu dušu i tamo videle pravu Gabi: onu koja je vredna ljubavi, koja nije samo nepromišljena i smotana. Pravu Gabi.

I tako će nagoveštaj Gabrijele Džerningam, zajedno sa njenim snovima, do temelja uzdrmati Kvila.

Ali budući da Kvil nije bio sklon maštanju niti je ikada pokazao talenat proricanja, ubedio je sebe da će gospođica Gabrijela Džerningam njegovom mlađem bratu biti dobra žena. I kada je te večeri zatekao Pitera u njegovom klubu, to mu je i rekao.

Piter je bio zle volje i na dobrom putu da se napije. „Uopšte te ne razumem.“

,,Novac“, kratko uzvrati stariji brat.

„Novac? Kakav novac?“ „Njen novac.“ Kvil je osećao blagu krivicu što o Gabrijeli priča kao

da je roba, iako je to na neki način i bila. ,,S Džerningamovim novcem moći ćeš da priuštiš svu onu odeću koju toliko voliš.“

,,I sada nosim prvoklasnu odeću“, prezrivo će Piter, smatrajući sebe kremom londonske mode.

„Nosiš odeću koju ja plaćam“, podseti ga Kvil. Piter stisnu usne. Bilo je uzaludno - i mimo njegove blage naravi - da

ističe kako će sav novac njegovog starijeg brata jednog dana biti njegov, osim ako Kvil nekim čudom ne zaleči svoje migrene.

Ipak, prijalo bi mu da ima sopstveni novac, bez svake sumnje. Kvil spazi iskru interesovanja u Piterovim očima i nasmeja se od srca.

Potapšao je svog brata po leđima i napustio klub.

II

Vikont Djuland, neupućen u morska plovila i njihov raspored, poslao je mladog konjušarskog pomoćnika Džordža u londonsku luku onog jutra kada je Plesi trebalo da uplovi. Ali posle dve nedelje slanja Džordža na pristanište, vikont i vikontesa otputovaše u Bat, u nadi da će tamošnje termalne vode okrepiti vikontovo zdravlje. Kiti je batleru Kodsvolopu ostavila stroge instrukcije da im javi čim stigne vest o Plesiju. I svakog jutra naredne tri nedelje, mladi Džordž se vraćao kući u sve gorem stanju, provodeći dane u pivnicama duž pristaništa.

Tek 2. novembra, Plesi je konačno uplovio u luku i ukotvio se. Mladi Džordž pohitao je nazad na Sent Džejms skver da saopšti vest.

Ali zatekao je praznu kuću. Budući mladoženja, Piter, u poslednje vreme retko se mogao zateći kod kuće. Njegov lakej je saopštio da se gospodar ne oseća dobro, što je zdušno zabavilo poslugu. A nije se osećao dobro jer nije želeo da se oženi bogatom naslednicom!

Zapravo, jedini član porodice u rezidenciji bio je Kvil, koji je sedeo u vrtu i čitao izveštaje svog sekretara. Posle nezgode, koja ga je zadesila pre šest godina, Kvilu su bile uskraćene uobičajene aktivnosti engleskog džentlmena. Stoga je svoju zavidnu inteligenciju usmerio na posao. Nijedan od njegovih učitelja na Itonu - gde su ga smatrali studentom generacije - ne bi bio iznenađen Kvilovim poslovnim uspesima. Iako je prvo bogatstvo stekao uloživši u Istočnoindijsku kompaniju, Kvil je sada posedovao fabriku vune u Jorkširu i vinariju u Lankaširu.

Međutim, više je voleo investiranje nego vlasništvo. Zapošljavao je petnaestak ljudi koji su za njega obavljali poslove po ostrvima koja su pripala Britaniji, ulažući u rudnike bakra i uglja. Odnedavno je svoje investicije slao tajno, podstaknut glasinom da je interesovanje Erskina Djulanda za određenu firmu zasigurno podizalo vrednost deonica na londonskoj berzi.

U svakom slučaju, Kvilove misli odlutale su od procena Mognola i Bultona, tekstilnih magnata, koje je držao u šaci. Baštenska staza bila je pokrivena opalim lišćem. Tokom prve godine oporavka od povrede provodio je sate planirajući uređenje vrta koji se video iz njegove sobe. Sada su krošnje mladih šljiva bile otežale od plodova, a kasne jabuke povremeno bi opadale, kotrljajući mu se oko stopala.

Ali proteklih nedelja postao je rasejan čak i u vrtu. Nije se mogao usredsrediti na brojne izveštaje koji su čekali njegovu procenu. Šetao je stazama, ali nije uspeo da smisli nijedno značajno rešenje za vrt. Uzbuđenje tokom poslednih pet godina kao da je splasnulo i vrt je postao njegov zatvor, njegov radni kavez.

Mladi Džordž je učtivo stajao sve dok Kvil nije digao pogled. Nije čekao da mu se obrati; mladi gospodar nikad nije govorio ako nije morao. „Plesi je pristao, gospodine, a gospodin Kodsvolop ne zna gde je gospodin Piter Djuland...“

Kvil ustade. „Obavesti Kodsvolopa da ću ja otići po gospođicu Džerningam.“

Upravo mu je to i bilo potrebno: vožnja do užurbanog pristaništa. Makar i samo zato da pokupi buduću nevestu svoga brata.

Pola sata kasnije, Kvilova elegantna kočija stigla je u luku. Bacio je uzde svom konjušaru i zaputio se drumom prema pristaništu, probijajući se kroz užurbanu Trgovačku ulicu.

Utom se začu povik: „Hej! Djulande! Dobar dan, milorde! Jeste li došli da nadgledate istovar robe?“ Gospodin Timoti Vodel nije mogao da obuzda svoju radoznalost. Svi su znali da je Djuland pretvarao u zlato sve čega se lati. I zato je ovaj želeo da čuje mišljenje o pamuku koji je upravo kupio na aukciji.

,,Ne danas“, doviknu Kvil.

Okrenuo se s izrazom lica koje ne trpi pitanja, a koja su Vodelu bila na vrh jezika. Ali više nije se usudio da spomene pamuk.

„Hladni gad“, promrmlja Vodel gledajući kako Kvil nestaje u masi. Kvil nije primetio njegovu netrpeljivost. Nije mu padalo na pamet da

Vodel očekuje više od običnog odgovora. Kada je stigao do broja četrnaest, Kvilove oči se zaustaviše na ženi,

očigledno putnici koja se iskrcala sa Plesija. Dok joj je prilazio, Kvil zapazi da ona drži dete za ruku. Po svemu sudeći, Piterova nevesta je, poput svake nežne Francuskinje, čekala pratnju.

Kvil ode na ivicu pristaništa i zaustavi mornara sa Plesija. „Gde mogu da nađem gospođicu Džerningam?“

Mornar se naceri. „Eno je.“ Kvil se sporo okrenu. Žena je upitno gledala u njega. Dođavola!

pomisli Kvil. I dođavola, dođavola, dođavola! Gospođica Džerningam bila je prelepa. Nije ni sumnjao da je to ona. Imala je najpunije, najsočnije usne koje je ikada video i oči... oči boje zrelog konjaka, osenčene i tople. Ali Kvilovu pažnju zaokupila je njena kosa. Bila je zlatnosmeđa, boje bruniranog mesinga - i padala je u slapovima i kovrdžama koji su činili da Gabrijela Džerningam izgleda kao da je upravo ustala iz kreveta. Srećnog kreveta. U stvari, bila je sušta suprotnost elegantne Francuskinje. Dođavola.

Kvil utom shvati da nepristojno zuri u ženu, a da se nije ni predstavio.

„Izvinjavam se“, reče on, duboko joj se naklonivši. ,,Ja sam Erskin Djuland i uskoro ću imati zadovoljstvo da postanem vaš dever.“

,,O“, promuca Gabi. U jednom užasnom trenutku pomislila je da je to Piter, njen budući mladoženja. Sada, shvativši da Erksin, iako je samo podsećao na svog brata, zapravo nije bio ni nalik liku iz njenog medaljona, Gabi odahnu. Ne, Erskin je bio užasavajuće muževan. Previše krupan, pre svega. I njegove oči bile su tako... tako zapovedničke.

Gabi se damski nakloni. I pre nego što je stigla da nešto izusti, neko je povuče za ogrtač.

„Gospođice Gabi, je li to vaš verenik?“ Fibine oči sijale su od uzbuđenja.

Gabi blago porumene, presrevši Erskinov pogled. „Upoznajte gospođicu Fibi Pensington. Fibi i ja zajedno smo provele veći deo ovog putovanja“, pojasni ona. „Fibi, ovo je gospodin Erskin Djuland, Piterov brat.“

Gospodin Djuland odmeravao ju je pogledom toliko prodornim da Gabi za trenutak izgubi dah. Delovao je neverovatno uzdržano. Možda mu se nije svidelo što njegovog brata oslovljava po imenu.

A onda, iznenadivši sve prisutne, Kvil se elegantno nakloni devojčici. „Gospođice Fibi.“

Kad se osmehnuo, Gabi primeti kako mu se celo lice ozarilo. Možda i nije bio tako strašan - a pošto će uskoro postati rod, morao joj je biti drag.

„Znate li gde je moja nova mama?“, upita Fibi.

Gospodin Djuland odmahnu glavom, vidno nespreman za ovo pitanje. „Bojim se da ne znam.“ On upitno pogleda u Gabi.

„Mislila sam da će padati kiša“, razgovorljivo će Fibi. „Moja dadilja mi je rekla da je englesko nebo stalno crno kao đavolji kazan! Zašto ne pada kiša? Mislite li da će pasti po podne?“

Kvil presrete Gabin pogled iznad devojčicine glave i ponovi: „Nova mama?“

„Fibi misli na gospođu Emili Juing“, pojasni Gabi. „Gospođa Juing je sestra Fibine pokojne majke. Vidite, Fibini roditelji su nastradali u Madrasu i Fibi je poslata u Englesku. Ali kapetan broda me je obavestio da je pismo kojim je gospođa Juing obaveštena o Fibinoj situaciji verovatno zalutalo. Potvrda od gospođe Juing nije stigla pre polaska Plesija.“

„Zašto ste je, kog đavola, uopšte i ukrcali na brod?“ Gabi je bila vrlo svesna da Fibi pomno sluša njihov razgovor. „Bila

sam sigurna da smo se mimoišli s pismom gospođe Juing“, vedro uzvrati ona.

„Čisto sumnjam, budući da nje nema ovde“, primeti gospodin Djuland. Gabi ga prekorno pogleda.

„Takođe je vrlo moguće da nije obaveštena o našem dolasku, gospodine Djuland. Nažalost, Plesi je pre mesec dana skrenuo sa kursa. Morali smo da obiđemo Kanarska ostrva i vreme nam nije išlo na ruku tokom plovidbe kroz Biskajski zaliv.“

„Zar gospođica Fibi nema guvernantu?“

„Trenutno ne. Za potrebe putovanja bila je unajmljena gospođa Sibald“, nastavi Gabi. „ Ali sada, kada smo stigli na kopno, gospođa Sibald se više ne oseća obaveznom da brine o njoj. Ostavila je Fibi na brigu posadi i otišla.“

„Gde je kapetan? Gospođica Fibi je njegova odgovornost. Ostavićemo

dete njemu i otpratiću vas do kuće Djulandovih, gospođice Džerningam.

„Ne sviđa mi se kapetan Rambold“, zaću se dećji glasić. „Neću da me ostavljate njemu. Ne želim više da ga vidim.“

„Bojim se da to nije moguće“, reće Gabi. „Vidite, kapetan Rambold bio je tako srećan kada smo pristali na obalu - verovatno se u nekom trenutku putovanja uplašio da ćemo potonuti. A uložio je novac u veliki kontingent šešira napravljenih u Indiji. Neopisivo su ružni. On ih zove Chapeau Nivernois i planira da ih proturi kao francuske...“

Gabi primeti kako Erskin Djuland skuplja usne pa žurno završi svoje izlaganje. „Kakogod, kapetan Rambold se već oprostio od nas i otišao da nadgleda istovar svojih šešira.“

„I ne voli decu“, dodade Fibi. Kvil duboko uzdahnu. Ponosio se svojom apsolutnom smirenošću.

Ostajao bi sabran i kada se suočavao s najvećim bolovima. Ali ova žena bila je na putu da ga izludi više nego sve telesne povrede. Ćutke je zurio u Piterovu buduću ženu. Lice joj je bilo toliko slatko i iskreno da nije ni slušao šta mu priča. Iz nekog razloga, Kvil je poželeo da je ućutka poljupcem. Gospođica Džerningam imala je usne poput najzrelije višnje. I on konačno shvati da ga je upravo nešto pitala.

,,Oprostite“, reče Kvil. „Bojim se da nisam razumeo vaše pitanje.“ „Molim vas, zovite me Gabi“, ponovi ona. Kvilovo smrknuto lice joj

je govorilo da je zasigurno smatra brbljivicom. Moraće da drži jezik za zubima čim postane njegova snaha, pomisli Gabi. Hvala nebesima, udaće se za Pitera a ne za njegovog brata! Sama pomisao na to ju je radovala.

,,Gabi“, zamišljeno ponovi Kvil. „Pristaje vam.“ Usne mu se iznenada raširiše u osmeh.

Gabi mu uzvrati stidljivim smeškom. „Trudiću se da ne brbljam ovoliko.“

,,Ja volim kad gospođica Gabi brblja“, kaza Fibi. Oboje začuđeno pogledaše u devojčicu.

Blagi bože, pomisli Gabi, potpuno sam zaboravila na ovo dete. Ona pogleda svog budućeg devera. „Mogu li da povedem Fibi sa nama? Ostavićemo kod posade poruku gospođi Juing.“

Kvil baci pogled na pristanište. „Nemamo drugog izbora, zar ne?“

Gabi nije mogla da protumači njegov izraz lica. U stvari, Erskin Djuland imao je najbezizražajnije lice koje je ikad videla. Oči bi mu oživele samo kad se smeškao. Imao je zelene oči. Mračne sivozelene oči koje su je podsećale na okean miran poput stakla.

Bez ijedne reči, gospodin Djuland priđe mornaru i upita ga za prtljag gospođice Džerningam i gospođice Fibi.

Gabi čučnu pored devojčice. „Fibi, hoćeš li da kreneš sa mnom Piterovoj kući? Bojim se da tvoja nova majka nije obaveštena o dolasku broda. Ali ja bih veoma volela da mi se pridružiš.“

Devojčica klimnu glavom. Shvativši da je Fibi na ivici suza, Gabi je zagrli. „Dušice, ostaćeš sa mnom sve dok ne nađemo tvoju mamu. Neću te ostaviti samu.“

Plave loknice padoše na Gabina ramena. A onda se Fibi naglo uspravi. „Moja dadilja je rekla da Engleskinje nikada ne pokazuju osećanja.“

,,Ne znam baš“, uzvrati Gabi. ,,I sama se malo plašim susreta sa Piterom. I već mi nedostaje Kasi. Iskreno, biće mi lakše ako bar ti budeš uz mene.“

Fibi uspravi ramena i uze Gabi za ruku. ,,Ne brinite“, reće joj. „Neću vas ostaviti samu. Ali možda biste mogli malo da uredite kosu. Opet se rasula.“

Gabi oprezno dotaknu svoje lokne. ,,Bestraga!“ Namerno se trudila da ih ne dira otkako je jutros skupila kosu, želeći da prilikom susreta sa Piterom izgleda što lepše. Gabi strgnu svoj šeširić i dade ga Fibi.

Iz iskustva je znala da svoju dugu, nemirnu kosu može da upristoji samo ako je raspusti i ponovo sveže.

U tom trenutku, Kvil je završio svoj razgovor sa mornarom i okrenuo se prema njoj. Gabrijela Džerningam je izvadila ukosnice pa joj je kosa padala u bronzanim loknama do polovine leđa. Kvil proguta knedlu. Nikada nije video damu puštene kose na javnom mestu i sada je zurio u gospođicu Džerningam - Gabi - kako nemarno rastresa svoje kovrdže, nesvesna prolaznika, mornara i putnika oko sebe.

Svi ti muškarci su otvoreno buljili u lepu, mladu ženu, kao da se na njihove oči skinula naga.

Kvil brzo dođe sebi, skupivši obrve. „Dođavola, gde vam je sluškinja?“

Gabi trepnu. „Nemam je“, odgovori ona. „Moj otac nikada nije bio pristalica angažovanja posluge; on tvrdi da prava dama može sama da brine o sebi.“

„Dama se ne češlja na javnom mestu!“ Gabi tada pogleda oko sebe, hvatajući radoznale poglede muškaraca,

koji utom žurno okrenuše glave. „Bojim se da sam navikla ovako“, veselo reče ona. „Moj otac i ja bili

smo jedini Evropljani u selu. Moja kosa se smatrala amajlijom...“ Gabi zaćuta kada je gospodin Djuland zgrabi za ruku. „Idemo,

gospođice Džerningam.“ On pogleda u Fibi, koja je još držala Gabin šeširić. „Daj mi to.“ On zgrabi šeširić i navuče ga Gabi na glavu. Izgledalo je apsurdno.

„Gospođice Džerningam“, naredi on.

Gabi slegnu ramenima i uze Fibi za ruku, rešena da kosu skupi u kočiji.

Ušla je u vozilo gospodina Djulanda, smestila Fibi do sebe, a potom žustro uvezala kosu u čvor na potiljku.

„Tako vam je lepše“, reče Fibi kada je Gabi ukosnicama pričvrstila punđu.

Kvil je pogleda, ali nije mogao da smisli šta bi joj rekao. Nikad u životu nije video ženu kojoj je bila potrebnija sluškinja. Svu tu divnu kosu nekako je smotala na potiljku pomalo ukrivo, primeti on. Njena punđa je pretila da se svakog časa odmota.

I sada, kada je pobliže osmotrio Gabi, shvatio je da se nedostatak elegancije nije očitavao samo u njenoj frizuri i odeći. Gospođica Džerningam nije bila visoka, izgledala je skoro zdepasto.

Kvilovo srce stegnu se dok su se ćutke vozili prema kući. Ali njegovo raspoloženje nije uticalo na Gabi. Ona i Fibi su komentarisale svaki detalj Londona koji su mogle da vide kroz prozor kočije. Gabin glas je odgovarao njenom licu. Bio je to baršunast i milozvučan glas koji je Kvila navodio na telesna zadovoljstva.

Međutim, šta će kazati Piter? Nije bilo šanse da je Piter primi u svoje srce. Zar bi se taj oženio buckastom, poludivljom devojkom bez trunke damske gracioznosti? Piter je voleo visoke, vitke žene. Uzdržane i sofisticirane, čiji se ukus slagao sa Piterovom uglađenom pojavom. One nisu imale senzualne usne i provokativan glas, čak ni kada su pričale o najbezazlenijim stvarima.

Kvil krišom pogleda Gabi. Možda ako joj unajme sluškinju... Definitivno će joj unajmiti sluškinju! Ali bilo je nemoguće zamisliti Gabi kako se preobražava u damu istančanog ukusa. Njena žurno skupljena kosa već se razmotavala, štrčeći na sve strane.

Čim stignu kući, poslaće Gabi u njenu sobu i narediće majčinoj sluškinji da se pobrine za nju. Nešto se moralo učiniti u vezi sa tom kosom pre njenog susreta sa Piterom.

Dok se Gabi pela uz široko stepenište svog budućeg doma, nije se znalo ko više steže čiju ruku, Fibi njenu ili ona Fibinu. Njen dever bukvalno ju je izvukao iz kočije, kao da je najednom bio u žurbi. Gabi je sada osećala kako je gurka prema ulazu.

Vrata se otvoriše kada se popela na poslednji stepenik. Na njima je stajao zdepasti čovek i mrmljao reči dobrodošlice. Naklonio se toliko duboko da se Gabi pobojala kako će mu napuderisana perika pasti s glave. Bio je tako otmeno obučen da je za trenutak pomislila da je to vikont lično. Ali pozdravio ju je ne pogledavši je u oči. Naravno, gospodin Djuland nije našao za shodno da ih upozna, već je jednostavno naredio čovečuljku da donese njihov prtljag sa pristaništa.

Kad je batler uzeo njen ogrtač, Gabi zastade i dodirnu mu ruku.

,,Hvala“, reče ona sa smeškom. ,,Je li vas gospodin Djuland upravo nazvao Kodsvolop?“

Bader raširi oči. „Jeste, miledi. To jest, gospođice Džerningam. Moje ime je Kodsvolop.“

Hvala nebesima, pomisli Gabi. Kodsvolop nije bio ni približno pompezan kao što joj se isprva učinio, sav ukrućen i nadmen u uniformi. Gabi mu se osmehnu. „Veoma mi je drago što sam vas upoznala, gospodine Kodsvolop. Mogu li da vam predstavim gospođicu Fibi Pensington? Ona će neko vreme odsesti kod nas.“

Kodsvolop se nakloni kao da upoznaje kraljicu. „Gospođice Fibi“,

pozdravi je i reče, „Posluga je presrećna što ste bezbedno doputovali u Englesku, gospođice Džerningam.“ Nakezio se, ne uspevajući da obuzda svoju radost. „Oslovljavajte me sa Kodsvolop, a ne gospodine Kodsvolop.“

„Oprostite“, uzvrati Gabi. „Još nisam savladala sve engleske običaje. Već sam uznemirila gospodina Djulanda pustivši kosu na pristaništu.“ Kvil se umeša pre nego Gabi istrtlja sve greške u ponašanju koje bi mogla da počini.

„Gospođica Džerningam će se sada osvežiti, Kodsvolope. Molim te, uputi je u njene odaje i zamoli Stimpl da joj pomogne.“

„Žao mi je, gospodine, ali Stimpl je otišla u Bat u pratnji ledi Djuland.“ Kvil se namršti. Naravno, njegova majka nikud nije mrdala bez svoje sluškinje. Šta sad?

Kodsvolop otvori vrata Indijskog salona. „Pozvoniću za čaj“, najavi on. „I obavestiću gospođu Farsolter da je gospođica Džerningam bez damske sluškinje. Gospođa Farsolter će rešiti taj problem.“

„O, hvala ti, Kodsvolope!“ Gabi se osmehnu batleru. „Nisam imala pojma da je damska sluškinja u Engleskoj tako bitna. Bojim se da ću morati da se oslonim na tebe i gospođu Farsolter. Je li ona domaćica?“

Gabi uputi Kvilu upitni pogled, ali onda se oglasi dečji glasić.

„I ja sam doputovala bez damske sluškinje.“ Gabi se nasmeši Fibi. „Sigurna sam da će nam gospođa Farsolter i

Kodsvolop naći dve damske sluškinje dok kažeš keks!“ Kodsvolop se skoro zakikota. „Mislim da će gospođa Farsolter

unajmiti guvernantu za gospođicu Fibi u slučaju duže posete“, zaključi on. „Posle vas, gospođice Džerningam"“ reče Kvil glasom koji ne trpi

pogovor. Pogledom je ošinuo batlera, koji žurno odstupi, odnoseći njihove kapute.

„O, bože“, promrmlja Gabi kad je ušla u salon. „Kako... kako lepa soba.“

Kvil se osvrnu oko sebe. „Delo moje majke.“

Gabi pomalo nesigurno priđe ogromnom stolu na kom se nalazila figura sedećeg tigra.

Fibi dokasa za njom i pomilova životinju po glavi.

„Otkud vam ovaj komad nameštaja?“, upita Gabi, istinski radoznala. „Moja majka ovo zove Indijski salon, gospođice Džerningam. Njena

prvobitna ideja bila je da diktira londonske trendove. Savetnik ju je ubedio da će indijski nameštaj biti novi modni krik.“

Kvil slegnu ramenima. „Nažalost, to se nije dogodilo. Ali budući da je toliko novca potrošila na indijski nameštaj, moj otac nema nameru da ga menja za engleski.“

Gabi ga pogleda. Lice Erskina Djulanda možda beše ravnodušno, ali u njegovom glasu mogla je naslutiti prezir.

Ipak, ona mu uzvrati širokim osmehom. „Baš čudno“, primeti Gabi, šarajući očima po sobi. ,,Mi u Indiji nismo imali tigar-stolove u našem domaćinstvu. U stvari, ne sećam se da sam ikad videla tako... tako raskošan, tigrovski nameštaj.“

Kvil se nije smejao, ali njegove su se oči smešile.

„Zamoliću vas da tu neprijatnu istinu prećutite mojoj majci“, kaza on naslonivši se na kamin. „Vidite, nakon što je potrošila dvadeset hiljada funti na indijsku ekstravagancu, bila bi očajna kada bi saznala da je veći deo njenog indijskog blaga proizveden u Sauthemptonu, u stolarskoj radnji Freda Pinkla.“

„Freda Pinkla? Ispitali ste poreklo ovog nameštaja!“, optuži ga Gabi.

,,Ne bih to nazvao ispitivanjem“, ispravi je Kvil, prišavši stolici s visokim naslonom. „Svojevremeno sam imao udela u Istočnoindijskoj kompaniji, pa sam odlično upoznat sa proizvodima koji mogu da se kupe u toj zemlji.“

Gabi stisnu usne. „Posedujete deo Istočnoindijske kompanije?“ Kvil je iznenađeno pogleda. Bilo je to prvi put da čuje osornost u

njenom glasu.

,,Da li vas to iz nekog razloga užasava, gospođice Džerningam?“ Gabi diže bradu i mirno presrete njegov pogled. ,,Ne, naravno. Ne tiče

me se. Ali vas molim da me zovete, Gabi, gospodine Djuland. Uostalom, rod smo.“

Kvil uspravi leđa. Osuda u njenom glasu sigurno mu se pričinila. Noga mu je slala brutalnu poruku o dugoj vožnji do Depforda i nazad.

„Gabi“, ponovi on. ,,U redu. Onda vi mene zovite Kvil.“

„Kvil? Kvil - kako divno ime!“ „Je li zaista divno ili ga samo povezujete sa ovom odajom?“

Gabi se nasmeja očaravajućim, dubokim kikotom. „Uhvatili ste me, gospodine Dju... Kvile.“ Ispravi se. „Smem li nešto da vas pitam?“

„Naravno.“ ,,Da li vas boli noga?“, izgovorila je uz mrvicu snebivanja, nesigurna

hoće li on ovo pitanje smatrati drskim. Kvil je mogao da joj uskrati odgovor. Nijedna dobro vaspitana dama

nikada ne bi postavila tako lično pitanje muškarcu, a kamoli strancu. Uglovi usana mu se podigoše u smešak. Gabi će svakako razbiti monotoniju doma Djulandovih.

„Pre šest godina doživeo sam povredu na jahanju“, pojasni on. „Imao sam sreću da se dovoljno oporavim i prohodam, ali teško podnosim dugo stajanje.“

Gabine tamne oči saosećajno zasijaše. „Zašto onda ne sednete, siroti čoveče?“

„Gospođice Gabi!“ Fibi, koja je za to vreme tumarala po sobi zagledajući tigrove i lavove koji su krasili vikontesin nameštaj, stade kraj njih. „Gospodin Djuland ne može da sedne dok vi ne sednete. Dadilja mi je rekla da engleski džentlmen nikada ne sedi u prisustvu dame. Mislim, ako dama stoji.“

Gabino lice porumene. „Oprostite mi, Kvile!“, uzviknu ona i sede na ivicu najbližeg kauča. „Bojim se da ću napraviti još ovakvih grešaka. Moj otac nije pristalica aristokratskih besmislica, kako ih on zove, i zato ja skoro uopšte ne poznajem engleske običaje.“

„Ne opterećujte se, molim vas“, uzvrati Kvil, sedajući u fotelju s nečujnim uzdahom olakšanja.

Fibi se spusti na stoličicu kraj Gabinih nogu. Na Kvilovo zadovoljstvo, Fibi i Gabi bile su sušta suprotnost. Fibina kosa padala je u urednim loknicama, koje kao da su upravo očešljane. Kad je sela, devojčica

je instinktivno poravnala nabore svoje haljinice tako da su ravnomerno padali sa obe strane. Njene ruke bile su skrštene na krilu a nožni članci spojeni.

Ali Gabi! Ne samo što ništa u njenom držanju nije podsećalo na damu, već je ličila na pravu divljakušu. Pre svega, veći deo kose opet je ispao iz njene punđe. U stvari, kosa joj se rasula čim je skinula šeširić i dala ga Kodsvolopu. Haljina joj je takođe čudno visila. Očigledno je bila skrojena tako da se širi odmah ispod grudi, kao što su žene nekada nosile.

Ali Gabina haljina bila je uska sve do kukova, gde se podklobučila kao da nosi uštirkano donje rublje.

Kodsvolop uđe u salon i reče: „Čaj će odmah biti poslužen." Jednom rukom je držao mali srebrni poslužavnik. „Gospodin Lisjen Boh je stigao. Da li ćete ga primiti, gospodine?“

„Ne.“ Gabi umilno pogleda Kvila. „Molim vas, ne odbijajte svog prijatelja

samo zbog mog prisustva. Gospodin Boh nam se sigurno može pridružiti na čaju?“

Kvil se namršti. „Mislim da će biti najbolje da ne primamo goste.“ Zvučao je nadmeno, čak i samom sebi, ali zar je smeo da ukaže na stanje njene kose?

Gabi nabra nos. „Možda ne poznajem engleske običaje, ali znam koliko je zamorno putovati do kuće svojih prijatelja a potom otkriti da vas ne mogu primiti!“

Kada je Kvil nevoljno klimnuo glavom Kodsvolopu, Gabi ozareno nastavi. „Uostalom, sad smo jedna porodica i moramo poštovati običaje. Biću presrećna da ostvarim svoje prvo londonsko poznanstvo.“ Oklevala je. „Hoće li nam se Piter pridružiti na čaju, šta mislite?“

Kvilov stomak se zgrči. „Sumnjam. Piter retko dolazi kući pre večeri.“

„Oh.“ Kvil se osećao kao da je saopštio piletu da mu je omiljeno jelo pečena

živina. Njegova buduća snaha izgledala je neutešno dok je grickala usnu. „Je li on u Londonu? Zna li da sam stigla?“

Osetljivo pitanje, pomisli Kvil. Bez sumnje, Pitera je sluga našao i

obavestio o prispeću Plesija, ali će ga ta vest verovatno zadržati celu noć van kuće.

„Ne“, oštro uzvrati on. ,,Da je znao za vaš dolazak, lično bi vas sačekao u luci. Kada je stigla vest, bio sam sam kod kuće. U stvari, trebalo je da vas odmah obavestim i da je mojim roditeljima izuzetno žao što su propustili vaš dolazak. Trenutno su u Batu.“

Gabi se momentalno razvedri. ,,Pa naravno, trebalo je da pretpostavim da Piter ne zna da sam stigla! Mislite li da bi sluga mogao da mu odnese poruku?“ Za trenutak je izgledala očaravajuće zbunjeno. „Osim ako to nije previše drsko.“

„Neizvodljivo je“, brecnu se Kvil. ,,Ne znamo gde je.“ Nešto ga je iritiralo u ovom razgovoru. Devojka nije zvučala kao da priča o čoveku kog nikad nije srela niti da je njihov budući brak dogovoren. Brak između stranaca.

Kodsvolop opet otvori vrata i najavi: „Gospodin Lisjen Boh.“ U salon uđe elegantno obučen muškarac u crnom.

Kvil oseti talas olakšanja. Neka je proklet ako Gabi nije bila u pravu. Bio je to čist posao i ticao se samo porodice. Biće im definitivno lakše sa Lisjenom. Francuz je bio đavolski šarmantan.

„Lisjene, dozvoli da ti predstavim moju buduću snahu. Ovo je gospođica Gabrijela Džerningam, kćer lorda Ričarda Džerningama. A ovo je gospođica Fibi Pensington, koja je u kratkoj poseti.“

Lisjen im priđe, spremajući se na graciozni naklon, kad gospođica Džerningam iznenada skoči sa kauča i potrči mu u susret. Lisjen ustuknu, jer bi je verovatno oborio da se u tom trenutku naklonio. Umesto toga, on napravi jedan korak unazad i kratko klimnu glavom.

Gabi se nakloni. „Gospođice Džerningam. Zadovoljstvo mi je upoznati vas. I vas,

gospođice Fibi.“ Lisjen se okrenu prema devojčici, koja je ustala kada i Gabi. Zauzvrat, Fibi mu se nakloni savršeno damski.

„Tako mi boga!“, uzviknu Lisjen, uzvrativši joj dvorskim naklonom. „Mlada dama tako uglađenih manira prava je retkost.“

Fibi se zagonetno osmehnu, ali nešto nije bilo u redu. Lisjen je mogao da vidi umor i tugu na njenom licu. Kakav čudan skup! Ova neugledna

devojka, Gabijela, postaće žena besprekornog Pitera? I gde je uopšte Piter? A ko je u celoj priči mala Fibi?

Lisjen sede na kauč i nastupi neprijatan muk, sve dok Gabi nije shvatila da Kvil nije osećao nikakvu odgovornost da zapodene razgovor. „Jeste li Francuz, gospodine Boh?“, upita ona sa smeškom.

Lisjen klimnu glavom. „Živeo sam u Francuskoj veći deo svog života, ali u Engleskoj sam već dvanaest, trinaest godina.“

„Možda ste nekim slučajem upoznali moju majku dok ste živeli u Francuskoj? Njeno devojačko ime bilo je Du Lak, Mari du Lak.“

„Nažalost ne“, uzvrati Lisjen. „Moja žena i ja smo živeli prilično povučeno. Retko smo odlazili u Pariz. Je li vaša majka bila plemkinja?“

Gabi porumene. „Bojim se da ne znam. Moj otac odbija da priča o njoj.“ Lisjen saosećajno klimnu. „Ponekad to tako biva kad voljena osoba umre.“

Utom uđe Kodsvolop u pratnji tri lakeja, noseći ogroman srebrni čajnik i razne poslastice. Čaj je poslužen za stolom na drugom kraju salona, i tek kada je Gabi sela na stolicu, koju joj je batler pridržao, ona shvati da je čajnik postavljen ispred nje.

„Hoću li ja...?“, upita gledajući u Kvila.

„Molim vas.“ „Nikada nisam imala pravi porcelanski“, poveri se Gabi Lisjenu. ,,U

Indiji smo učili da je čaj iz porcelana vrsta nektara.“ Lisjen se nasmeja. ,,U Engleskoj se smatra tečnim zlatom“, kaza.

„Samo ljudi poput Kvila, koji blisko sarađuju sa huljama iz Istočne Indije, mogu u svako doba da piju čaj.“

Gabi je pažljivo sipala bledozeleni čaj u četiri fine šolje. „Bože, ko su te hulje iz Istočne Indije? Jeste li na mene mislili?“

,,Na sreću, ne.“ Lisjen se zakikota. „Hulje iz Istočne Indije su ljudi koji vode trgovačku Istočnoindijsku kompaniju. Oni kontrolišu uvoz čaja iz Kine, znate.“

Gabi diže pogled prema Kvilu. „Jeste li vi hulja?“ Iz nekog razloga, Kvil oseti jezu razočaranja. ,,Koješta“, odgovori on,

sležući ramenima. „Lisjen ima francusku naviku preuveličavanja.“

„Gabi! Gabi!“, procvile Fibi. Gabi je uplašeno pogleda. Na njen užas, zaboravila je da digne čajnik

dok je zurila u Kvila. Čaj se prelivao preko ivice šolje i svud po stolu, kapljući po skupom tepihu.

Jarko crvenilo obli Gabine obraze. Ona uspravi čajnik, naglo i prebrzo, tako da mlaz čaja prsnu po njenoj beloj haljini. Momentalno je zaboravila i ono malo pravila damskog ponašanja.

,,Bestraga!“, vrisnu ona tresnuvši čajnik o sto. Rukom u rukavici instinktivno je pokušavala da obriše proliveni čaj sa ivice stola, ali ga je samo preusmerila na drugu stranu poprskavši pritom Fibinu haljinicu.

Fibi pogleda u mokru fleku i briznu u plač. „O, Fibi“, promuca Gabi, vidno utučena. „Tako mi je žao.“ Ona

skočila da zagrli devojčicu, ali tada obori stolicu ukrašenu tigrom. Gabi pokuša da uhvati stolicu pre nego što padne, ali joj se porub

haljine zakači za jedan nogar. Salonom odjeknu zvuk cepanja tkanine dok je licem padala na Kvilovo krilo.

U tom trenutku, Kodsvolop posegnu za stolicom. Uspeo je da zgrabi naslon, ali je stolica ipak pala, zajedno s njim. Batler se prosu po podu uz glasan jauk.

Lisjen uguši smeh, ali hitro skoči i uze Fibi u naručje kao da je godinama poznaje.

„Pilence moje malo“, reče joj glasom dubokim i smirenim. „Zašto plačeš? To je samo fleka od čaja.“ Lisjen odnese devojčicu na drugi kraj salona, instinktivno prislonivši obraz uz njene loknice, dok je Fibi nabrajala svoj tragičan spisak na kom su bili izostanak njene nove mame na pristaništu, zbunjujuće povezan sa dužinom njene haljine i novom flekom od čaja, i kako bi je njena dadilja sada nazvala neurednom devojčicom.

Gabi, koja je ležala presamićena preko Kvilovog krila poput pokrivača, očajnički se koprcala pokušavajući da ustane. Suze su joj pekle oči i mislila je da će umreti od sramote.

Kvilove ruke sklopiše se oko njenih ramena jednim gipkim pokretom i uspraviše je na noge.

Gabi se nije usuđivala da ga pogleda. Prosula je čaj i uprljala svoje najbolje rukavice, koje su sada imale žute fleke. Iste fleke krasile su gornji deo njene najbolje haljine, sada pocepanog poruba. I to baš na mestu gde je bio ukrašen grčkom šarom, koja se sada vukla po podu. Kvil ju je verovatno smatrao oličenjem neuglađenosti.

Snažni prsti sklopiše se oko njenih laktova. „Hoćemo li se povući? Naše prisustvo za stolom sada je izlišno.“ Na

njeno iznenađenje, Kvilove oči igrale su od radosti. Gabi pogleda u sto. Bio je prazan; sluge su pokušavale da dignu

batlera na noge. Gabi preblede. „Kodsvolop je povređen.“ „Mislim da je samo zadihan od trčanja s jednog kraja salona na

drugi“, zaključi Kvil. Gabi je i dalje izgledala zabrinuto, te on nastavi: ,,Da li vas sluge

podsećaju na amaterske zubare okupljene oko razmaženog pacijenta?“ Gabi nabra nos. ,,Vi mi se podsmevate, gospodine!“

,,Nipošto“, reče Kvil, uozbiljivši se kako bi je uverio u svoje reči. „Nikada ne bih bio tako prost. Slične nezgode događaju se i najvišem plemstvu. Verujem da je Kodsvolopu pre povređeno dostojanstvo nego sve ostalo.“

,,Dakle“, reče Gabi, spustivši pogled na svoju haljinu. „Pretpostavljam da ne postoji način da vas ubedim kako jesam dama najvišeg plemstva, zar ne?“

Gabi uhvati Kvilov pogled i radost joj ogreja svaku koščicu dok se kikotala.

Kvil, koji kao da je bio opčinjen mekim oblinama na svom krilu, uzvrati joj uzdržanim kikotom. Gabi naposletku prasnu u grohotan smeh.

I to je scena koju je Piter zatekao kada je otvorio vrata salona.

III

Gabi začu kako se vrata otvaraju i brzo se okrenu. Za trenutak nije registrovala ko stoji na ulazu, iako je bio na samo nekoliko metara od nje. Od Kvilovih nasmejanih očiju podilazili su je žmarci.

Ali momentalno je zaboravila taj osećaj kad je ugledala pridošlicu.

Na vratima je stajao Piter. Njen budući muž. Brzo je zakoračila ka njemu i zastala. Piter, definitivno je to bio on. Oči su mu bile predivne braon boje. Ali nije mogla da dokuči je li mu kosa tamnosmeđa ispod debelog sloja pudera.

Nosio je tamni ogrtač sa plišanom šarom oko vrata, rukava i duž prednje strane. A tek njegov prsluk! Bio je od crvene svile, ukrašen izvezenim divljim cvećem. Oko vrata je nosio ogrlicu od srebrne čipke oivičene zlatnim nitima. Njegove svilene čarape bile su savršeno bele, a cipele su imale modernu, srebrnu kopču.

Gabi otvori usta, a onda ih naglo zatvori. Srce joj je lupalo tako jako da ga je osećala u grlu. Muškarac pred njom - njen budući muž - nije izustio ni reč. Samo je stajao na vratima salona sa crnim šeširom u ruci i gledao u nju. Prostorija se napuni gustom tišinom.

Gabi se uzgrize za usnu i natera se na osmeh. I baš kad se spremala da progovori, ona začu Kvilov duboki glas iza sebe.

„Pretpostavljam da si bio na dvoru, Pitere."

Piter konačno pogleda starijeg brata. „Drugi novembar, Kvile.“ Izgledalo je kao da smišlja dodatno objašnjenje.

Zavukavši šešir ispod ruke, on se nakloni Gabi. „Vaš sam sluga.“ A potom se okrenu Lisjenu, koji je i dalje držao Fibi, i klimnu glavom. ,,Ne moraš se klanjati, dragi gospodine Boh“, reče mu. „Vidim da su ti pune ruke.“

Gabi pročisti grlo. „Drugi novembar?“

Piter vrati pogled na nju. Odmeravao ju je od zamršene kose do uflekanih cipela. Gabi je mogla da pročita osudu u njegovim očima. „Drugi novembar je rođendan vojvode od Kenta“, pojasni on.

Ali Gabin stomak već je bio vezan u čvor.

Piter zakorači u salon. „Verujem da Kodsvolop još nije doživeo sličan pad?“

Kvil odmahnu glavom. „Izgleda nepovređeno.“ Batler je opet bio na nogama, dovodeći svoju crnu uniformu u

uobičajeno savršenstvo. „Sapleo se o stolicu“, prodahta Gabi, ,,i prosuo čaj. Moja haljina je

sada uništena.“ Izbegavala je Kvilov pogled. Piterove oči neznatno smekšaše. „Gospođica Džerningam,

pretpostavljam? Čekao sam da nas moj brat upozna, ali potpuno je zanemario svoju domaćinsku odgovornost. Ja sam gospodin Piter Dju...“

Gabi mu požuri u susret, a onda se saplete o iscepani porub svoje haljine. Od još jedne katastrofe spasi je Piterova leva ruka, ona u kojoj nije držao šešir. „Molim vas, zovite me Gabi. Jer sam... budući da smo...“

Piter uzdahnu i pažljivo povuče ruku, odolevajući nagonu da proveri jesu li mu rukavice uflekane od čaja. Uostalom, gospođica Džerningam nije bila kriva što je njihov smotani batler ispustio čajnik. Verovatno se postidela što ju je zatekao u takvom stanju.

„Gospođica Džerningam bi verovatno želela da se povuče u svoje odaje“, kaza Piter gledajući u Kvila i namerno izbegavajući Gabine oči. „Budući da joj je naš batler prilično upropastio odeću.“ Ako se njena ogavna haljina mogla nazvati odećom, pomisli on. Pre je ličila na uniformu kuvarice.

Piter se skloni u stranu omogućivši Kodsvolopu da napusti salon.

,,Ne znam šta si naumio, Kvile“, resko nastavi Piter, ispunivši ton kojim mu se obraćao animozitetom prema toj apsurdnoj situaciji. „Koliko znam, jutros je trebalo da budeš na dvoru. Svi su bili na proslavi rođendana. Veruj mi, Prini možda nije blizak sa svojim bratom, ali uvek primeti kada je princ Edvard ponižen. Sada, kad možeš da hodaš, više nemaš izgovor za

tako bedne manire!“

„Zaboravio sam“, otegnu Kvil prilazeći Piteru koji je stajao odmah iza Gabi.

,,Zaboravio!“ Kiselina koja je ključala u Piterovom stomaku pope se u grlo i povisi mu glas. „Nijedan džentlmen ne sme da zaboravi radosni događaj u čast jednog od naših prinčeva. Baš kao što nijedan džentlmen ne bi dopustio da se jedna dama u ovakvom stanju pojavi u javnosti.“ Pogled mu pade na iscepanu haljinu njegove buduće žene.

„Nemam ideju šta je Kodsvolop učinio“, nastavi Piter, konačno uhvativši Gabinih pogled. „Uostalom, on nije trapava budala.“ Glas mu je drhtao pri pomisli na agoniju kroz koju je Gabi sigurno prošla. „Jedna od majčinih stolica prilično je oštećena. Ali to nije ništa u poređenju sa štetom koju je doživela gospođica Džerningam.“

Kvil se okrenu prema Gabi, ali ona spusti pogled. Nije imala snage da prizna kako je trapava budala zapravo bila ona, ne pred svojim otmenim verenikom. Iako je Kvilov jezivi kez ukazivao na to da se ponašala kao nevaspitana petogodišnja devojčica.

Piter pozvoni posluzi. „Narediću vašoj sluškinji da vas otprati u odaju. Ako ne budete raspoloženi da večerate sa nama, molim vas, znajte da saosećam sa vama. Da se nešto ovako neprijatno meni dogodilo tokom prve posete Engleskoj - ma, bilo kada! - bio bi mi potreban bar jedan dan da se povratim.“

Piter se elegantno nakloni Gabi.

Gabi poslušno uzvrati damskim naklonom. Nije bila u stanju da bilo šta odgovori Piteru. Zar je ovo bio on? Da, to je bio Piter. Sada, kada je šok prošao, mogla je da primeti kako se crte njegovog lica podudaraju sa onim na portretu. Ali ovaj nabusiti, ulickani, kreštavi... vrtirep! Štaviše, bio je namirisan. Osetila je to kad ga je zgrabila za ruku.

Gabi proguta knedlu. Bila je na ivici suza. Nikada se do sada nije osećala kao priglupa, neotesana devojčura. Naprasno je zavolela svoj život takav kakav jeste.

A onda je neko uze pod ruku. Gabi diže pogled i zamućenim očima vide Pitera sa svog portreta. Ljubazno joj se smeškao.

„Tako mi je žao što je vaš dolazak u našu kuću zasenjen batlerovom

nezgodom, gospođice Džerningam.“

Gabi se stidljivo osmehnu zgodnom mladiću pred sobom. „Zovite me Gabi, molim vas. Budući da ćemo se uskoro venčati.“ Morala je to da kaže naglas. Piter ju je i dalje tretirao kao običnu gošću.

Lice mu se naglo ukoči, ali on klimnu glavom.

Gabi je tada prvi put pomislila da Piter možda i nije najradosniji zbog njihovog ugovorenog braka. Ona je bila toliko srećna što je pobegla iz očevog domaćinstva, i toliko oduševljena Piterovim portretom u medaljonu, da nije ni razmišljala kakav je stav njenog verenika po tom pitanju.

„Hoćeš li da ispratim Gabi u njene odaje? Mislim da je majka za nju pripremila Plavu sobu.“ Kvil pogleda u svoju snuždenu buduću snahu. Oči su joj bile tako tužne i budile su u njemu želju da ošamari brata.

„Apsolutno ne“, oštro uzvrati Piter. „Moram li da te podsećam, Kvile, da je gospođica Džerningam brižljivo odgojena mlada dama? Ni pod kakvim uslovima je nećeš pratiti u gornje spratove kuće. Odmah ćemo pozvati njenu sluškinju. Moram priznati da sam preneražen kako vam je otac dopustio da putujete bez damske pratnje, gospođice Džerningam!“

„Moj otac nije pristalica damskih sluškinja ili družbenica. On kaže da...“

Ali je Kvil prekide, naslutivši novu bujicu neprikladnih informacija o Gabinom ocu. Nije verovao da je Piter u stanju da primi ijedno od tih otkrića.

„Uskoro ću se oroditi sa Gabi, Pitere. Stoga nema ničeg nedoličnog u tome što želim svoju snahu da ispratim do njenih odaja.“

„Ona nije tvoja snaha!“, brecnu se Piter.

Gabi se srce stegnu. Piter nije želeo da se oženi njome. To je bilo jasno kao dan. Ona istrgnu ruku koju je Kvil već bio zavukao pod svoju.

„Zar ne želite da se venčamo, gospodine?“, upita ona uvređeno dok su joj se suze skupljale u grlu.

Piter zinu.

Lisjen spusti Fibi i nečujno je povede na drugi kraj salona. Fibi je možda imala pet godina, ali je imala istančani osećaj za učtivost.

,,Da li možemo... možemo da nađemo neko drugo rešenje?“, promuca Gabi. „Svakako vas neću prisiljavati da uradite nešto što ne želite.“

Kvil je bio zadivljen Gabinom pronicljivošću. „Naravno da Piter želi da se oženi vama“, brzo reče on, hvatajući je za lakat. „Piter je u pravu. Trebalo bi da odete u svoje odaje i presvučete se.“

Gabi ga je ignorisala, ne skidajući pogled sa svog verenika. „Zašto niste rekli mom ocu da niste srećni ovom nagodbom pre mog polaska iz Indije?“ Glas ju je izdavao. ,,U pismu vašeg oca je pisalo da ste... da ste...“

Kvil prostreli Pitera pogledom iznad Gabine povijene glave.

Piter pruži ruku i uhvati Gabinu. „Pogrešno ste me razumeli, gospođice Džerningam... Gabi. Naravno da se radujem našem venčanju.“ I kada je presreo Gabine suzne oči, Piter skoro oseti da bi to zaista i mogao učiniti. Bila je tako jadna u toj iscepanoj, uflekanoj haljini. Njegov pogled smekša.

Uostalom, nedostatak prefinjenosti pre je imao veze sa nedostatkom ženskih modista u Indiji nego s njenim neukusom.

„Moj ton je bio oštar jer sam... ovaj... užasnut ponašanjem našeg batlera. Osetio sam vašu muku kad sam shvatio šta vam je priredio. U stvari, razgovaraću sa ocem da otpusti Kodsvolopa. Ne možemo tolerisati poslugu koja se ponaša tako nerazumno. Molim vas, verujte da su moja osećanja prema vama sasvim postojana. Ne mogu dočekati našu svadbu“, dodade pomalo nesigurno.

Gabi uzdahnu, duboko i drhtavo. Piterove vitke, bele šake, ukrašene pečatnim prstenom, očaravale su je.

Šake nestadoše kada je Piter zaključio da je njegova buduća žena verovatno zbunjena njegovom grubošću jer joj je držao ruku duže od dozvoljenih šest sekundi.

„Ja ću vas otpratiti do vaših odaja“, reče Piter. On uze Gabi pod ruku i odvede je prema vratima.

Ona baci očajnički pogled ka Kvilu.

Kvil joj se ohrabrujuće osmehnu. „Udesiću da Fibi bude smeštena odmah do vaših odaja.“

Gabi se ugrize za usnu i klimnu glavom. Činilo se negracioznim da

zatraži od Kvila da im se pridruži. Pre samo sat ili dva smatrala ga je strašnim i neprijatnim društvom; sada ju je užasavalo Piterovo džangrizavo, pomodno ponašanje. Bespomoćna, Gabi pusti Pitera da je izvede u hodnik i povede uza stepenice.

Kada su stigli do prozračne odaje sa plavim tapetama, Piter joj se naklonio na vratima. Gabi ga upita: „Hoće li Fibi biti smeštena uz moje odaje?“

,,Fibi?“ „Devojčica koju je držao gospodin Boh“, pojasni Gabi, shvativši da

Fibi nije zvanično predstavljena. „Vidite, Fibi je sa mnom putovala na Plesiju, a kada se njeni rođaci nisu pojavili na pristaništu, vaš brat je udesio da je dovedemo ovde.“

Piter napući usne. „Vrlo neobično“, primeti on. ,,Ne razumem zašto je niste ostavili sa brodskim kapetanom. Njeni rođaci će se sigurno nasekirati kad ne budu uspeli da je nađu.“

„Možda ste u pravu. Ali problem je u tome što nismo bili sasvim sigurni jesu li Fibini rođaci - tačnije, gospođa Emili Juing - dobili pismo sa obaveštenjem o smrti njene sestre i zeta. Kada se gospođa Juing nije pojavila na pristaništu, mislila sam da će biti najbolje da Fibi povedem sa sobom, jer šta ako potraga za gospođom Juing potraje? Veći deo posade Plesija iskrcao se odmah po dolasku. Tokom plovidbe smo oduvani sa kursa i svi su želeli da se što pre pridruže svojim porodicama. Nisam bila sigurna ko bi pričuvao Fibi.“

Gabi zastade. „Brbljam. Molim vas, oprostite.“ Piter spusti pogled na uflekanu rukavicu na svojoj ruci i Gabi je brzo

povuče. „Ništa onda“, uzvrati on ljubazno, naklonivši se opet. „Vidim da niste imali drugog izbora nego da povedete devojčicu sa sobom. Narediću da gospođa Juing bude pronađena.“ Uz još jedan naklon, Piter napusti Gabinu odaju.

Gabi sede na krevet i skinu rukavice. Oči su joj bile pune suza. Piter možda nije bio protiv njihovog braka, pomisli ona u trenutku ludosti, ali je bio tako hladan, tako uzdržan. Očigledno je religiozno držao do pristojnosti. Suze potekoše niz njene obraze. Osećala se kao cigara koju je upravo ugasio. Piter je sa budućim engleskim kraljem bio na ti - zvao ga je Prini! - a ona je ispala trapava, kao i uvek.

Zašto, ali zašto je izrekla onu laž vezanu za Kodsvolopa? Piter je bio toliko zapanjen da je laž prosto izletela iz njenih usta. Šta će Kvil sada misliti o njoj? Trebalo bi da se ispovedi. Mada, ako Piter sazna da je to bio njen fauxpas... Nikada se neće oženiti njome ako bude znao kakvu je zavrzlamu napravila od običnog prolivanja čaja. A nije mogla da se vrati ocu i njegovim nemilosrdnim kritikama.

Gabi drhtavo uzdahnu. Jednostavno će morati da bude gracioznija i postane žena kojom bi se Piter rado oženio.

Začu se tiho kucanje na vratima. Gabi žurno obrisa suze sa obraza i ustade.

,,Slobodno!“

„Doveo sam Fibi“, odgovori Kvil dubokim glasom. „Umislila je da ste se vratili u Indiju bez nje.“

Gabi brzo kleknu na pod šireći ruke ka devojčici. „Slatka moja Fibi. Nikada, nikada te ne bih ostavila samu ovde.“

Devojčica ulete u njeno naručje poput goluba pismonoše, zaključi Kvil gledajući kako Gabi nežno privija Fibi i šapuće joj u kosu. Blago Fibi. Odagnavši ovu misao, on priđe prozoru s pogledom na vrt.

„Piter nije hteo da bude kritičan“, najednom reče on. „Samo ima visoko mišljenje o sebi. Ali, u suštini, nije loš momak.“

Gabi odluči da razjasni nesporazum. „Postoji li neka bojazan da će vaš otac otpustiti Kodsvolopa?“

Kvil se okrenu, iako mu je prizor Gabi sa devojčicom u naručju neobično grejao srce. „Osećate grižu savesti?“, upita on, kezeći se.

Gabi postide njegovo zadirkivanje. ,,Ne razumem zašto sam ga slagala, Kvile“, iskreno kaza. „Ali Piter je izgledao tako zapanjeno... “

„Mislim da je to bila korisna laž, s obzirom na okolnosti“, naglasi Kvil.

„Kvil je pravu, gospođice Gabi“, procvrkuta Fibi. „I sami ste mi rekli da je laž prihvatljiva ukoliko će se osoba koju slažete osećati bolje, sećate se? I gospodin Djuland se osećao mnogo bolje kada ste mu rekli da je batler uništio vašu haljinu.“

,,Iz dečjih usta u božje uši“, promrmlja Kvil.

Gabi ga preseče pogledom. „Vama je sve ovo vrlo zabavno“, primeti ona. „Izrekla sam užasnu laž o sirotom Kodsvolopu a zapravo sam ja odgovorna za nezgodu!“

Izgledala je tako utučeno da Kvil oseti iskru saosećajnosti. ,,Ne brinite za Kodsvolopa. Moj otac bi pre odsekao desnu ruku nego njega otpustio godinama radi za nas. Idem dole da mu prenesem vaše iskreno izvinjenje, slažete se?“

„Učiniću to sama“, odlučno kaza Gabi. „Ne dolazi u obzir!“, dreknu Kvil. „Dama ne silazi u odaje za poslugu,

Gabi!“ „Kada je u pitanju pokajanje, pravila ostaju po strani“, uzvrati Gabi.

„Prilično sam sigurna da bi se moj otac složio sa mnom.“ „Vaš otac je čovek neobičnih ubeđenja“, primeti Kvil. „Fibi je

donekle u pravu. Piter je sada prilično srećan. Ne bi bilo pametno skakati u novu nevolju pre nego što se oporavi od pogleda na vaše nožne članke.“

Gabi porumene i spusti pogled na svoju haljinu. Iscepani porub otkrivao je njene noge iznad poludubokih cipela. Kada je opet pogledala Kvila, nešto u dubini njegovih očiju štrecnu je posred stomaka. Gabi brzo spusti pogled. Imala je savršeno neupadljive članke, čvrsto obavijene belim, pamučnim čarapama. I za trenutak je verovala da je taj prizor na neki način uzbudio Pitera.

Kvil je zapravo otkrio da je njegov uglađeni brat možda bio u pravu kad mu je zabranio da otprati Gabi u njene odaje. Intimnost obližnjeg kreveta podgrevala mu je krv. Sam pogled na Gabine vitke, nožne članke ubacio mu je i vrtoglavu viziju njenih nogu ispod te jednolične - i sada neugledne - haljine.

„Zabranjujem vam da posećujete odaje za poslugu“, naredi Kvil. „Nema potrebe da mog brata žalostite, ionako već dovoljno pati.“

Gabine oči se suziše. „Kako to mislite, ionako već dovoljno pati? Da ne mislite možda kako moj budući suprug pati što će se sa mnom venčati?“, upita ona. ,,I da će patiti... što sam ja tako loša pogodba?“

„Neće patiti ništa više od nekog drugog muškarca koji ulazi u brak“, uzvrati Kvil. „Gubitak momačke slobode je neminovnost. U narodu to zovu slatkim okovima

Ali Gabi nije završila razgovor. „Zabranjujete mi? Odakle vama pravo da mi zabranjujete bilo šta?“

Uglovi Kvilovih usana zaigraše. ,,U odsustvu mog oca, ja sam gospodar domaćinstva, znate.“

Gabi skupi obrve. Posle kraćeg razmišljanja bilo je očigledno da je Kvil dosta stariji od Pitera.

„Ali mislila sam...“ Ona naglo ućuta. Kasnije je mogla da ga pita zašto je njen otac mislio da će se udati za vikontovog naslednika, kada se zapravo udavala za mlađeg sina. Umesto toga, Gabi promeni temu. „Fibi mora na spavanje.“ Njena mala drugarica je, podlegnuvši uzbuđenjima tog dana, već spavala na njenom krilu.

„Gospođa Farsolter je odredila sluškinju koja će se brinuti o njoj“, reče Kvil, primetivši kako se Fibina glava fino uzgnezdila među Gabine dojke. ,,Da je ponesem u susednu sobu?“

Gabi ga pogleda i napući usne. „Hoće li vas boleti noga? Možda će biti bolje da je zajedno ponesemo. Nije mnogo teška. Ako je vi uhvatite za glavu i ramena, ja mogu za noge.“

Kvil se namršti. „Svakodnevno vežbam sa tegovima, gospođice Džerningam. Nije mi problem da odnesem malo dete u susednu sobu.“

„Sa tegovima? Šta su to tegovi?“ „Kratke šipke sa kuglama na krajevima. Posle nezgode nisam mogao

da pomeram noge. Našli smo nemačkog doktora, Trankelstina, koji veruje da se povrede ekstremiteta najbolje saniraju vežbanjem sa tegovima. Oni samo za to i služe.“

Gabine saosećajne smeđe oči pomilovaše ga za trenutak. Kvil zadrhta. Kako to da mu sada nije zasmetalo što ga Gabi zapitkuje za povređenu nogu? Obično ga je to izbacivalo iz takta. Kvil pažljivo uze devojčicu i odnese je u susednu odaju.

Dok se Gabi upoznavala sa sluškinjom, izdajući joj instrukcije da Fibinu odeću opere i zakrpi, Kvil je stajao na dovratku ne mogavši da odlepi pogled od nje.

Bila je iritantna, trapava, punačka, neuredna žena.

Bila je zavodljiva divljakuša, čije su garave trepavice i bujna kosa

vapile za poljupcima.

Bila je zbrkana i koristila se sitnim lažima. Bila je prva žena u proteklih nekoliko godina koja njegovu povređenu

nogu nije doživljavala kao neprijatnost. Očigledno ju je morao izbegavati po svaku cenu.

Kvil se uspravi i napusti sobu bez pozdrava. Krajnje nepristojno, pomisli dok je silazio niz stepenice.

Ali nepristojnost je ponekad bila instinktivni nagon muškarca za samoočuvanjem.

Kvil se zaputio u svoju radnu sobu sa slepom odlučnošću iscrpljenog vola koji je nanjušio štalu. Bacio se na svoje izveštaje i račune na osnovu kojih je trebalo da odluči hoće li zadržati akcije u kompaniji Mortlejk i Madland, snabdevaču monarhije.

Međutim, kada je lakej otvorio vrata i najavio mu posetu, Kvil nije oklevao. Nije mogao sebe da natera da se bavi kompanijom Mortlejk i Madlandom. Gorka usamljenost mu je stezala srce, smanjujući mu koncentraciju, preteći da ga baci u samosažaljenje. Kvil je pre mnogo godina shvatio da je samosažaljenje u tom brutalnom svetu siguran put u morbidni pakao.

Ali bio je iznenađen kada je pročitao poruku o dolasku lorda Breksbija. Bio je to sekretar inostranih poslova pred odlaskom u penziju, ili se bar tako pričalo. Vrlo površno su se poznavali.

Breksbi uđe u radnu sobu trljajući ruke i ne ličeći nimalo na čoveka koji je pred penzijom. „Dobar dan, gospodine! Nadam se da moja nametljiva poseta ne remeti vaše obaveze?“

Kvil mu pokaza stolicu, pitajući se šta je Breksbija isteralo iz njegove elegantne kancelarije u Ministarstvu inostranih poslova, u Ulici Dauning.

„Došao sam da razgovaram sa vašim ocem, smetnuvši s uma da je on otputovao.“

Kvil klimnu glavom. „Biće mi zadovoljstvo da mu pošaljem poruku, lorde Breksbi. Ili, ako je vaša poseta osetljive prirode, biću srećan da vam objasnim kako da stignete do mog oca u Bat.“

„Nema ničeg tajnog u vezi s mojom posetom“, vedro će Breksbi. ,,U

stvari, došao sam da čestitam vašem ocu na predstojećem venčanju mladog gospodina Pitera. Čuo sam da će uskoro dočekati Džerningamovu kćer. Mislim na mlađeg Džerningama, naravno, Ričarda Džerningama, brata pokojnog vojvode.“ Almond, vojvoda od Džerningema, umro je nedavno, ostavivši vojvodstvo svom četrnaestogodišnjem sinu.

„Gospođica Džerningam je danas doputovala“, oprezno će Kvil. Svaki živac mu je bio u pripravnosti. Breksbi ne bi dolazio samo zbog ispraznog ćaskanja.

„Neću da okolišam, Djulande“, reče Breksbi. „Treba nam pomoć vašeg oca. Ili - ako smem reći - treba nam pomoć gospođice Džerningam.“

Kvil se namršti.

„Baš tako“, nastavi Breksbi, ne obazirući se na Kvilov prećutni kriticizam. „Kako to engleskoj vladi može da pomogne jedna fino odgojena mlada dama? Ali činjenica je da otac Gabrijele Džernigam važi za prevaranta u lepom odelu. Bojim se da donedavno niko nije shvatao koliki je on nitkov.“ Breksbijev glas postao je dubok.

„Šta je učinio?“

„Manje je važno šta je učinio u odnosu na to koga podržava. Urotio se protiv Istočnoindijske kompanije zbog unutrašnje politike Indije i jednog od indijskih vladara.“

Kvil promisli o ovome. S obzirom na to da je u jednom periodu i sam bio vlasnik akcija Istočnoindijske kompanije, želeo je da čuje što više polemika o kompanijama koje su angažovale svoju vojsku. Vojska je prošle godine napala utvrđenje Baratpur, ostavivši za sobom tri hiljade ubijenih i ranjenih - i nije uspela da osvoji Baratpur, naravno.

„Ima li to neke veze sa oblašću Holkar?“ Breksbi nije bio nimalo iznenađen Kvilovim poznavanjem indijske

politike. „Upravo tako. Holkar je u Maratu - centralnom regionu Indije, znate.“

„Maratom vlada i upravlja Kompanija“, reče Kvil.

„Tako je. Zato sam i došao da pričam sa vama, a ne sa nekim iz indijskog konzulata. Malo nas je u vladi koji mislimo da odbor za kontrolu nedovoljno obuzdava ratnu prirodu vojske Kompanije. Potajno radimo na objavi tog mišljenja.“

Kvil samo trepnu, pokazavši time šta misli o njihovim tajnim metodama.

Ali Breksbi nije bez razloga ostvario svoju trenutnu dominaciju. „Znam, znam“, nastavi ovaj kroz uzdah. „Naši napori su očigledno nedovoljni. U svakom slučaju, lord Ričard Džerningam navodno je uzeo stvar u svoje ruke - što na neki način predstavlja pretnju celom regionu Marata.“

„Šta je uradio?“ „Jeste li svesni da je trenutni vladar Holkara potpuno poludeo?“

„Tukodži Holkar? Čuo sam neke glasine“, oprezno če Kvil. Zapravo je čuo da je Holkarbio zavisan od šeri-brendija, kojim su ga snabdevali ljudi iz Istočnoindijske kompanije.

„Skroz ćaknut“, potvrdi Breksbi. ,,Po ceo dan sedi i naliva se brendijem dok se ne obeznani. Navodno su ga rođaci vezivali konopcem i hranili samo mlekom. Pretpostavljam da ima nekoliko vanbračnih naslednika koji kao šakali čekaju njegovu smrt. Ali Tukodži ima i bračnog naslednika. Problem je što je Džerningam tog naslednika negde sklonio.“

Kvil trepnu. „Zašto bi on to učinio?“ „Verovatno je i naslednik ćaknut. Džerningam veruje da ćemo, ako

dovedemo poluludog naslednika na tron Holkarovih, prepustiti Istočnoindijskoj kompaniji oblast Marata. On hoće vanbračnog sina na vlasti i kompaniju van regiona.“

,,A vi verujete da gospođica Džerningam zna nešto o tome?“

„Sve je moguće“, brzo reče Breksbi. ,,Ti Džerningamovi su vrlo neobična porodica. Znate li da je on otišao u Indiju kako bi misionario?“

„Čuo sam da je otputovao u Indiju s tom idejom, ali da je odustao od nje“, odgovori Kvil.

„Tako je. Proglasio je sebe za velikog namesnika u unutrašnjosti Marata - zato što mu se tamo sviđa da spasava duše. Samo što je umesto spasavanja duša stekao bogatstvo izvozeći robu u Kinu. Neki kažu da je učestvovao u trgovini opijumom. A to mi se ne sviđa.“

„Zašto je sada umešan u Holkarovu politiku?“

„Tukodžijev naslednik je rođak Džerningamove žene. Dečak je

odrastao u domu Džerningamovih sa njegovom kćerkom.“

„Ali to ne objašnjava zašto bi Džerningam sakrio dečaka kada su svi izgledi da je on siguran naslednik prestola.“

„Priča se da je Džerningam toliko ogorčen na Istočnoindijsku kompaniju da bi učinio sve da joj naudi.“ Breksbi baci pogled na svoj zlatni džepni sat. „Radujem se diskusiji o ovoj situaciji sa vašim ocem. Kao što rekoh, ujedno bih voleo da mu čestitam na predstojećem venčanju vašeg brata.“

Kvil je zurio u zatvorena vrata radne sobe još dugo nakon Breksbijevog odlaska. A onda se kratko nasmejao. Kvil možda nije dugo poznavao Gabi, ali je bio sasvim siguran da će ostati odana ideji svog oca - i da će slagati, ako bude potrebno, ali da Holkarovog naslednika neće odati. Možda će Breksbi, taj stari lisac, konačno upoznati sebi ravnu.

IV

Sledećeg jutra, Gabi se zadovoljno protegla. Prvi put posle nekoliko meseci nije se probudila na uskom ležaju. I pod njom se nisu njihali talasi. Zavese je preko noći ostavila otvorene i sada se bledo jutarnje sunce probijalo kroz prozor. Mogla je da čuje cvrkut ševa. Bar se nadala da su to ševe. U očevim knjigama poezije spominjane su ševe koje pevaju u engleskim vrtovima.

Mada je u krevet otišla zabrinuta za svoj brak, jutarnja svetlost ulila joj je novu nadu. Istina, večera se pretvorila u neprijatnu sedeljku tokom koje joj je Piter naširoko pričao o članovima kraljevske porodice, s pravom naglasivši da je njeno obrazovanje iz te oblasti prilično oskudno. Očigledno je Prini - kako je Piter zvao princa od Velsa - mnogo značio njenom budućem suprugu, zbog čega je Gabi čvrsto rešila da pojača svoje zanimanje za monarhiju. Ako joj se cela priča učinila malo... pa, malo zamornom, to je bilo manje bitno.

Najvažnije je bilo da Piter ispunjava njena očekivanja. Bio je prelep. Gabi ga je krišom posmatrala dok joj je objašnjavao veze monarhije i nemačke aristokratije. Bila je prosto očarana njim. Koža mu se belela poput slonovače. Gabi nikada nije upoznala sličnog muškarca. Englezi koji su često svraćali u očevu palatu bili su preplanuli na jarkom indijskom suncu. Piterova kosa bila je kestenjasta i padala mu je na čelo u savršenim kovrdžama.

Gabi skoči s kreveta i priđe prozoru. Bio je početak novembra i vrtom su dominirale jesenje boje. Čula je priče o engleskoj zimi, kada vetar zviždi kroz prazne ravnice i ledena kiša mesecima štipa obraze. Kako ljudi zaspu u smetovima i više se nikad ne probude, i kako ledenice, velike kao mango, padaju sa krovova kuća. Indijska posluga bila je puna priča o engleskoj surovoj zimi, priča koje su obuhvatale krvožednu, uzdržanu i pohlepnu prirodu Engleza. Zbog hladnoće, govorili su joj.

Ali Gabi spazi da su ovde vrtovi puni zlatastog lišća, a voćnjaci crvenih jabuka. Ništa nije izgledalo hladno. Ona zabaci tešku kosu preko

ramena i priđe bliže prozoru. Tek što je svanulo i kuća je bila spokojna. Nije bilo više od pet sati. Za trenutak je osluškivala. Nije čula nikakve zvuke, ni prigušene glasove ni korake.

Mogla je da istrči napolje, a da to niko ne primeti. Gabi brzo navuče svoju spavaćicu i uveza kosu trakom. Oklevala je na

trenutak, a onda ipak pljusnula lice vodom i oprala zube. Vrtovi su je mamili, ali mrzela je ukus sna u ustima.

Konačno je navukla cipele, koje su izgledale još pohabanije i prljavije dok su virile ispod belog poruba. Na prstima je izašla iz sobe, sišla niza stepenice - i zastala. Kuda do vrta? zapita se ona. Ulazna vrata su vodila na ulicu, odakle sigurno nije bilo prilaza vrtu.

U dnu hodnika bila su mesingana vrata - ona iza kojih je Kodsvolop nestao s njihovim ogrtačima prethodne večeri. Verovatno su vodila u odaje posluge. Takođe je znala da salon sa tigar-stolovima nije imao izlaz u vrt. Gabi pažljivo okrenu kvaku na poslednjim vratima. Trenutak kasnije ona odgurnu visoka baštenska vrata i iskrade se iz kuće drhteći na studenom jutarnjem vazduhu.

Nebo je bilo bledo, bledoplavo, ni nalik dubokom indijskom nebu. I vazduh je mirisao drugačije. Bio je vlažan, kao kada pada kiša. Gabi se kretala po vrtu poput duha primetivši kako su joj vrhovi cipela tamnili dok je gazila po rosi.

Vrt se širio u tri pravca. Skrenula je stazom oivičenom žbunićima sa cvetovima tamnocrvene i ružičaste boje. Ovde je vazduh mirisao drugačije, opojnije, nalik soku od jabuke koji je prvi put probala za večerom. Gabi pruži ruku da ubere cvet, neobično lep ali vlažan. Ali ipak povuče ruku sebi.

U daljini se čuo zvuk buđenja Londona. Kotrljanje zaprege po kaldrmi i jutarnje dozivanje ptica. Gabi nastavi da šeta setivši se miomirisnih orhideja koje su rasle oko očeve kuće i kreštavih ptica skrivenih u njima. Ovde su žive ograde krile pištukavi cvrkut koji je podsećao na glasove malih ptića.

Njene cipele su šaputavo tapkale po kamenoj stazi. Kada je opet skrenula za blagu okuku - Gabi se ukopa u mestu.

Njen budući dever sedeo je na kamenoj klupi. Noge su mu bile ispružene, ruke skrštene na grudima, glava zabačena i oči zatvorene. Možda je Kvil spavao? Gabi nije želela da ga budi. Sigurno je veći deo dana

provodio ovde, zaključi ona. Sunce mu je milovalo lice zagasitocrvenim zracima. Odmah je primetila da su svi u Engleskoj blede puti. Njihova lica su sijala poput krede ili bisera - kao i njeno. Otac je nikada nije puštao napolje bez šeširića, govoreći da je neće dobro udati ukoliko joj sunce potamni kožu.

Njen budući suprug imao je kožu belu poput odojčetove. Piter je bio oličenje savršenstva od glave do pete, zaključi Gabi s drhtajem.

Kvil je bio nešto tamniji. Uprkos svetlijoj kosi, drvo mahagonija koje je sijalo na jutarnjem suncu odgovaralo je toploj nijansi njegove kože. Kosa mu je vapila za šišanjem, primeti Gabi i osmehnu se. Kvilu je bio potreban neko ko će brinuti o njemu. Ona će se potruditi da mu nađe suprugu čim bude sklopila prva londonska poznanstva.

Gabi na prstima priđe klupi i sede pored njega.

Na njenu žalost, Kvil se probudi uz hrapavi uzdah. ,,Oprostite“, reče Gabi. „Mislila sam da samo sanjarite.“

Kvil je pogleda bez reči. Oči su mu bile poluzatvorene i toliko mračne da nije mogla da dokuči njihovu boju.

„Nisam očekivala da ću ikoga zateći u vrtu“, pojasni Gabi vedrije, naviknuta da se ljudi bude u mrzovoljnom stanju. ,,I svakako vas ne bih probudila da sam znala da spavate. Niste valjda celu noć proveli tu?“

Kvil je samo piljio u nju kao da vidi avet. Gabi oseti trnce nelagode. Već je bila konstatovala da je razgovor bio nešto što je ispod njegove časti.

Gabi se osmehnu. Dopadao joj se njen krupni, ćutljivi dever. „Možda želite da kažete: ’Dobro jutro, Gabi. Kako ste spavali svoje prve noći u Engleskoj?’ Ja možda nisam upoznata sa svim engleskim običajima“, nastavi Gabi, „ ali sigurna sam da je pozdrav budućem članu porodice normalna stvar.“

Njegova reakcija nije bila nimalo druželjubiva. „Šta to, dođavola...? “

Gabin smešak splasnu. ,,Da možda ovo nije vaš vrt? Niko mi nije rekao smem li da izađem u vrt. Oprostite što sam vas probudila, ali tako sam se obradovala kad sam ugledala nekog ovde, jer baš bih volela da pitam...“

,,Gabi“, prekide je Kvil.

,,Da?“

„Vi niste obučeni.“

Gabi spusti pogled na svoju spavaćicu. „Ali jesam“, pojasni ona. „Imam noćnu haljinu i cipele, kao što vidite.“ Ona isturi svoje malo stopalo ispod belog poruba i za trenutak su oboje zurili u njenu cipelu.

,,Ne brinite za pristojnost“, veselo nastavi Gabi. „Uostalom, sami smo ovde. Posluga još spava. A mi nećemo nikome reći.“ Zapravo je mislila nećemo reći Piteru. Posle 24 časa i večere u Piterovom društvu, bilo joj je savršeno jasno koliko njen budući suprug drži do društvenih normi.

Gabi zatrepta dok je Kvil i dalje ćutao i gledao je s neodobravanjem. Ali dok je Piterovo neodobravanje kod nje budilo osećaj teskobe, ideja da je razgnevila Kvila neobično joj je godila. Verovatno je to bila razlika između ljubavnika i brata, zaključi Gabi, ozarena ovim otkrićem.

Pomerivši se na klupi, Gabi uhvati Kvila pod ruku. ,,A sada, milorde, ako niste izgubili moć govora, da li biste mi rekli imena ovih biljaka?“

Kvil je pogleda, nem poput stene. Još nije mogao da veruje svojim očima. Bol u nozi mu nije dao da spava, zbog čega je izašao u vrt, među sivo drveće i uvelu travu u ranojutarnjoj magli. Prošetao je da protegne nogu i konačno seo na klupu - gde je usnio neobičan san.

Sanjao je, bože mu oprosti, Gabi. Odbijao je čak i da se seća scena koje je istkao njegov pokvareni um. I kada se probudio, stajala je pred njim. Izgledala je kao produžetak njegovog sna, kose rasute po ramenima i usana poput zrele višnje.

,,Gabi“, promuklo reče on pokušavajući da potisne maštu. ,,Ne smete da šetate po vrtu u noćnoj haljini. Nikada ne smete biti viđeni neodeveni van vaših odaja.“

Ignorišući ga, Gabi skoči na noge povlačeći ga za sobom. „Mislim da smo bezbedni još pet minuta, Kvile. Samo pet minuta - i onda ću otrčati nazad u kuću.“

Kvil nije mogao da odoli da Gabi ne ispuni ono što je želela i toga je bio svestan. Naročito kada su joj usne bile tako crvene i otečene od sna. Njene oči su ga gledale tako... tako izazovno. Njena koža je sijala na ružičastoj svetlosti, paleći mu krv u venama. Prsti mu zadrhtaše u želji da zavrne spavaćicu kako bi - o, bože - pao na kolena i zagnjurio lice u njenu svilenkastu kožu...

Kvil krenu stazom gušeći psovku i vukući Gabi za sobom. „Ono je aleksandrijska sena. Ona sa cvetovima.“

Kvil pruži ruku i otkide grančicu zlatnih cvetića. Žustro je prodrma, otresajući kapljice rose. „Obično u ovo vreme prestaje da cveta, ali jesen je duga i topla.“ Kvil dade Gabi grančicu.

,,Prelepo.“ Gabino lice sijalo je od sreće dok je mirisala cvetiće. Kada je digla glavu, vrh nosa bio joj je naprašen žutim polenom.

Kvil diže ruku i palcem joj obrisa nos. Imala je mali, ravni, plemićki nos, koji je dosta govorio o generacijama loze Džerningamovih, bar u kategoriji noseva.

„Kako je vaš otac upoznao vašu majku?“ Nije znao mnogo o Ričardu Džerningamu, a postajao je sve znatiželjniji.

,,Ona je bila francuska emigre“, reče Gabi, nimalo uvređena ovim iznenadnim pitanjem. „Venčali su se dve nedelje nakon što su se upoznali. Bili su u braku manje od godinu dana kada je mama umrla na porođaju.“

Kvil je osećao kako mu sunce greje leđa. Gabi kao da nije bila svesna posledica ukoliko ih zateknu zajedno u vrtu. On se okrete i žurno krenu iz vrta. A onda zastade. „Morate sami da se vratite u kuću“, reče joj.

,,Kvile!“, uzviknu Gabi baršunastim glasom. „Pričali smo o nečemu važnom. Nepristojno je od vas što me ignorišete. Rekla sam da mi je majka umrla na porođaju i trebalo bi bar da izrazite svoje žaljenje.“

Kvil spusti pogled na njene usne i opet uguši želju da je ućutka poljupcem. „Voleo bih da čujem još o vašim roditeljima“, uzvrati on, „ ali neću da nas posluga vidi ovde. Sigurno su dosad već ustali i posluju po kući.“

,,Pih“, frknu Gabi. „Zar bi to bila tolika tragedija? Uostalom, sada smo rod.“ Osmehnula mu se anđeoski nevino.

„Niste još udati za Pitera“, podseti je Kvil. „Ako nas zateknu u vrtu, narod će nesumnjivo pomisliti najgore. To bi vas upropastilo.“

,,Ah da“, uzvrati Gabi mršteći se. „Zašto se udajem za Pitera? Mada“, brzo dodade ona, „prema tome nemam nikakav otpor.“

I Kvil je na osnovu njenog blistavog osmeha mogao da zaključi isto to. „ A sasvim sam sigurna da je moj tata želeo da se udam za vas“, nastavi

Gabi. „Ili je bar mislio da ste zapravo vi - Piter. Bojim se da on veruje kako ću jednog dana postati vikontesa. Ali to se izgleda neće dogoditi, zar ne, Kvile? Vaša žena će biti vikontesa.“

„Možda nikada nećete biti vikontesa, ali vaš sin će svakako biti vikont. Ja se nikada neću ženiti.“

,,Ali...“ ,,Gabi“, prekide je Kvil. „Morate se vratiti u vaše odaje. Smesta!“ I

blago je gurnu prema Žutom salonu. Gabi nije imala drugog izbora nego da ga posluša. I tako se popela uza

stepenice i ušunjala u kuću, razmišljajući o onome što joj je Kvil upravo rekao. Naravno da će se jednog dana oženiti! Nije marila za to da li će biti vikontesa i što Kvila nije doticalo neznanje njenog oca. Ali, bio je usamljen. Mogla je to da zaključi posle samo jednog pogleda. Bio mu je potreban neko ko će mu izmamiti osmeh - pa makar samo u očima.

Vrativši se u svoju sobu, Gabi skinu cipele i uredno ih složi ispod kreveta, sakrivši tako vrhove ovlažene rosom. Potom leže u krevet i pozvoni sluškinji.

Potpuno je zaboravila na cvetnu grančicu koju je donela iz vrta, sve dok devojka po imenu Margaret nije ušla. Prvo što je posle kratkog naklona rekla bilo je: „Kakvo lepo cveće, gospođice!“

,,Da, prelepo, zar ne?“, veselo uzvrati Gabi. „Zoveš se Margaret? Tipično englesko ime. U Indiji nemamo ovakvo cveće. Ovo je aleksandrijska sena, što opet zvuči tipično engleski, zar ne?“

Oduševljena Gabinom druželjubivošću, Margaret je poslovala po sobi i založila vatru. Nije ni primetila vlažne vrhove Gabinih cipela kada ih je ispod miške odnela na čišćenje i poliranje. I nije se premišljala kada je tek ubranu cvetnu grančicu stavila u vazu sa vodom tik pored uzglavlja svoje mlade gospodarice. Nikada nije upoznala plemkinju koja je bila tako neposredna i topla. Zaboga, tretirala ju je kao sebi ravnu.

Kada je Gabi sišla na doručak vodeći Fibi za ruku, imala je kosu skupljenu u fine spirale uvezane trakom. Lice joj se razvedri kad ugleda Pitera u trpezariji, što kod Kvila izazva neobičan gnev.

„Dobro jutro, Pitere!“, veselo ga pozdravi Gabi. A potom reče: „Zdravo, Kvile.“

„Dobro jutro, gospođice Džerningam. Gospođice Fibi“, uzvrati Piter prilično uzdržano. Jutro nikad nije bilo njegovo omiljeno doba dana. Ali osećao se prinuđenim da ustane iz kreveta u to nedoba kako bi svoju verenicu otpratio u modni salon. Gnušao se same pomisli da u društvu svojih prijatelja bude viđen s njom, obučenom u te ogavne džakove koje je nazivala haljinama.

Piter sačeka da Gabi i Fibi bude serviran doručak. „Kada završite sa doručkom, ispratiću vas u salon madam Karem“, najavi on.

„Baš zgodno“, reče Gabi, sipajući obilato džem. „Znate li da je ovo najukusniji tost koji sam ikada jela. Od čega je ovaj džem, Filipe?“

Na Piterov užas, Gabi se obraćala slugi, koji joj se, na još veći užas, smeškao kao da su ravnopravni. ,,Od kupina, gospođice.“

Čim je osetio Piterov besni pogled na sebi, Filip se momentalno zagleda u zid preko puta.

Fibi je zamišljeno gledala u žele. „Moja dadilja mi nikada nije davala da mažem slatko na tost da se ne ugojim. Jer se tada neću udati.“

„Tvoja dadilja je tiranin! Probaj ovo, dušice.“

Piter se namršti. Po njegovom mišljenju, Gabi je trebalo da izbegava slatko. Možda samo zbog haljine, naravno, ali izgledala je punije nego što je poželjno s obzirom na francuski stil oblačenja, popularan u Londonu. Ipak, to je bila tema o kojoj će pričati kada budu sami.

Gabi se okrenu prema njemu, slasno oblizujući svoju donju usnu. Piterov pogled se dodatno smrači.

Kvil baci pogled na Gabi i naprasno ustade, napustivši trpezariju bez objašnjenja. Ako je čak i njegov brat primetio Gabino nepristojno ponašanje, onda je njoj istinski bila potrebna edukacija, zaključi Piter.

„Je li madam Karem vaša prijateljica?“ ,,Molim?“ U trenutku Piter nije shvatao šta ga Gabi pita.

„Madam Karem. Rekli ste da ćemo je posetiti posle doručka.“ ,,Ne. Madam Karem je modna kreatorka ili modiste na francuskom.

Smatraju je najboljom u Londonu. Moramo nabaviti garderobu za vas čim pre, već sam zakazao termin za probu.“

,,Oh, to neće biti potrebno“, zadovoljno reče Gabi. ,,U Indiji mi je sašiveno dvadeset ovakvih belih haljina po kroju iz novog izdanja Le Beau Monde. To je modni časopis“, pojasni ona.

„Znam šta je La Beau Monde“, brecnu se Piter. I sam je više puta bio tema njegovih članaka. „Kakogod, taj kroj vam ne stoji.“

,,Ne stoji?“ Gabi oseti cimanje za rukav i spusti pogled na Fibine molećive oči. Najednom se setila koliko je devojčica propatila zbog svoje prekratke suknje.

,,U redu“, složi se Gabi. „Može li Fibi sa nama kod madam Karem? Možda bismo obe mogle da naručimo novu odeću.“

Piter pristade. Svidela mu se mala Fibi. Devojčica je znala gde joj je mesto, i mada je po svim pravilima trebalo da bude u školi, uživala je u neobičnom zadovoljstvu obedovanja sa odraslima. Piter je primetio da je uzela samo nekoliko zalogaja tosta namazanog džemom od kupina i odložila ga u stranu. Dama nikada nije previše mlada da bi vodila računa o svojoj liniji. Gabi, s druge strane, več je jela treće ili četvrto parče.

„Mislite li da je preporučljivo jesti toliko tosta sa džemom?“, ljubazno upita Piter. On je za doručak popio samo šolju čaja, uz dve do tri kriške jabuke. Kvil je, naravno, jeo kao seljak. Oduvek. Piter suptilno ubaci pola kašičice šećera u svoj čaj, pazeći da kašičicom ne dotakne porcelan prilikom mešanja.

Gabi iznenađeno diže pogled sa svog tosta i spusti ga na tanjir. „Hvala na savetu“, promrmlja sa smeškom.

Bar je pokorna, zaključi Piter. Možda će ipak uspeti da je preobrati. Poput remek-dela.

„Nisam znala da džem od kupina može da izazove mučninu ako se previše jede“, nastavi Gabi. „Je li vas zaboleo stomak ili“, ona zastade, „nešto drugo?“

Piter se zagrcnu čajem i kratko pogleda u slugu, ali Filipovo lice bilo je bezizražajna maska. Piter odluči da ne odgovori na ovo pitanje.

„Ako ste završili, narediću da dovezu kočiju“, kaza gledajući nekud iznad njene glave.

Gabi se ugrize za usnu. Da li joj se samo učinilo ili su oba brata Djuland imala problem sa komunikacijom? A onda joj sinu - verovatno mu

je pozlilo od džema. Jer ko bi pretpostavio da će Piter izgovoriti takvu grubost.

Gabi brižljivo složi svoju salvetu i spusti je na sto.

Gabino predstavljanje u salonu madam Karem bilo je šokantno iskustvo za sve prisutne. Dok ih je ukrućeni batler uvodio u primaću odaju, svu u bledozlatnim nijansama, madam Karem je iskrsla na unutrašnjim vratima i srdačno pozdravila Pitera. U stvari, činilo se da su bliski prijatelji, jer je Piter udelio laskavi kompliment njenoj kreaciji koju je ledi Holand prethodnog dana nosila na proslavi vojvodinog rođendana. Madam Karem je Gabino prisustvo primetila tek toliko da joj klimne glavom. A Fibi kao da je bila nevidljiva.

Gabi sa uzdahom pogleda oko sebe. Jedna strana sobe bila je sva u ogledalima. Fibi je mirno sedela na stolici pored sluškinje koja ih je dopratila, pa je Gabi mogla da razgleda. Na njeno iznenađenje, ogledala su bila postavljena tako da osoba koja stoji pred njima može istovremeno da se vidi spreda i sa strane.

Dok se ona ogledala, madam Karem i Piter joj priđoše. Modistkinja se osmehnu malo ljubaznije nego kad su se upoznale. „Primite moje izvinjenje“, reče ona. „Nisam imala ni najbližu predstavu da ste vi buduća nevesta mesje Djulanda.“

Gabi joj uzvrati smešak. Prijala joj je Piterova popularnost.

„Vaš budući muž ima istančan ukus“, nastavi madam Karem. „Njegov stil je uvek otmen i sa dozom maštovitosti, ali takav da i najobičniju odeću pretvori u briljantnu.“

Gabi trepnu i pogleda u Pitera koji se takođe ogledao u tri ogledala. Njegova odeća izgledala je uredno. U stvari, više joj se dopadalo današnje tamno odelo nego onaj kicoški vez i zlatna čipka koju je nosio na dvoru. Madam Karem je učtivo čekala da Gabi nešto kaže i ova tiho promuca, ,,Da, Piter je vrlo elegantan.“

,,Elegantan!“, uzviknu madam Karem. ,,Ne možete ni zamisliti, gospođice Džerningam! Mesje Djuland mi je objasnio da ste upravo doputovali u Englesku - ali vi se udajete za muškarca koji diktira mušku modu u Londonu. Ako se vaš mladoženja odluči za beli večernji prsluk, možete biti sigurni da će naredne večeri sva gospoda nositi upravo to.“

„Preterujete, moja draga madam Karem“, upade Piter. „Laskate mi.“

„Francuskinja sam“, umišljeno će madam Karem. „Ne moram da preterujem. Uvek govorim istinu. Kada ste bili mlađi, dragi mesje, nije bilo jasno ko dominira muškom modom. Kao što rekoh, bili ste mladi. Ali sada, kada ste u punoj snazi - pa, izazvaću svakog ko vam se usprotivi.“ Gabi pogleda u Pitera širom otvorenih očiju.

„Madam Karem preuveličava moj skromni uticaj na visoko društvo“, pojasni on s galantnim naklonom i priljubi usne na same vrhove modistkinjinih prstiju. „Sve što mogu da kažem jeste da na vaše iskrene komplimente uzvraćam poveravanjem moje buduće neveste vama, madam Karem. Nikome do vama!“

,,Da“, uzvrati kreatorka, okrećući se prema Gabi. Lice joj je više nije bilo ozareno dok je odmeravala Gabi od glave do pete.

„Biće to izazov“, s uveravanjem reče Piter. „Izazov koji može da prihvati samo vrhunska londonska modistkinja. “

,,Tačno.“ Modistkinja napravi krug oko Gabi, poput tigra koji kruži oko divokoze.

„Belo ne dolazi u obzir“, predloži Piter.

„Moraću dobro da porazmislim“, reče madam Karem. „Potrajaće ceo mesec, možda i dva.“

„Nadajmo se da će biti kraće. Smem li da vas zamolim za malu uslugu, moja draga madam?“ Piter stiša glas. „Imate li bilo koju haljinu koja bi pristajala gospođici Džerningam? Svoju buduću ženu ne smem da izvedem u vožnju parkom. U stvari, ovde smo došli zatvorenom kočijom. Siguran sam da razumete i zašto.“

„Izvrsna predostrožnost. Trenutno vam ne mogu pomoći, dragi moj mesje. Tek za dan ili dva. Bojim se da je gospođica Džerningam, malo... malo...“

Na Gabino veliko zadovoljstvo, madam Karem zastade pre nego što je izustila šta je to Gabi malo. Vrata se otvoriše propuštajući otmenu gospođu u pratnji sluškinje.

„Vojvotkinja od Gisla“, objavi batler s neskrivenim zadovoljstvom. Madam Karem se munjevito osvrnu. „Vaša visosti! Nisam znala da ste

se vratili u London!“

Piter joj takođe pohita u susret, radosno kliknuvši.

Gabi je ljubomorno posmatrala scenu. U očima madam Karem, ova vojvotkinja nesumnjivo nije bila ništa malo. Njena haljina je izgledala kao da je sačinjena od mekog materijala za maramice. Naglašavala je besprekorno vitku vojvotkinjinu figuru.

Piter je brbljao sa oduševljenjem koje je Gabi sad prvi put videla na njemu. Možda je ova lepa vojvotkinja bila razlog što Piter nije bio voljan da se oženi. Možda je bio smrtno zaljubljen u nju i zbog toga venuo. Izgledali su kao savršen par - vojvotkinja je bila uglađena i nacifrana baš kao i Piter. Deca bi im bila preslatka.

Povrh toga, delovali su prilično blisko. Verovatno su se voleli, ali je vojvotkinja bila prinuđena da se uda za drugoga. Gabi treptanjem odagna suze. Koliko li je Piter propatio gledajući kako se njegova voljena udaje za drugoga, verovatno starog, možda čak i pogrbljenog, vojvodu!

I baš kada je Gabi pokušala da zamisli Piterovo napaćeno lice na tom venčanju, vojvotkinja joj priđe. Gabina romantična strana pretila je da je okuje tugom, ali zdrav razum joj je govorio da žena pred njom sija od sreće.

„Dobar dan.“ Vojvotkinja joj pruži ruku u rukavici. Gabi je prihvati pitajući se da li

da je prodrmusa ili poljubi. Apsolutno nije imala ideju kakav je protokol u društvu jedne vojvotkinje. Možda je trebalo da se nakloni? Naposletku se kratko rukovala sa vojvotkinjom i pustila joj ruku.

„Ovo je moja buduća nevesta“, predstavi je Piter. „Gospođica Džerningam je juče doputovala iz Indije.“

Gabi primeti da ju je nevoljno predstavio, verovatno zbog njene neugledne haljine.

Ali njena visost kao da nije primećivala ništa neobično. „I ja sam se iskrcala s broda! Moj muž i ja stigli smo iz Turske.

Putovali smo skoro godinu dana i vratili smo se bez ijedne moje haljine.“ Vojvotkinja se sa osmehom okrenu prema madam Karem. „Zato sam se, draga madam, usudila da vas posetim bez najave. Bila sam očajna!“

Pogledavši opet u Gabi, ona nastavi: „Molim vas da mi oprostite što prekidam vaš termin kod madam, gospođice Džerningam. Kažite mi, kako vam se čini London?“

Gabi je odreagovala spontano, uprkos vojvotkinjinim iskričavim, plavim očima. „Veoma mi se dopada“, reče. „Iako još nisam videla grad.“

„Zašto ne bismo posle prošetale do Ulice Bond ako nemate druge planove?“

Piter je bio zapanjen ovim predlogom, Gabi je to jasno videla. Nije želeo da bude viđena u Londonu dok je madam Karem ne snabde prikladnijom odećom.

„Mislim da mi sleduje najnovija kreacija madam Karem“, nehajno će Gabi. ,,Ne bih da joj ugrozim reputaciju pojavljivanjem u ovoj haljini pre nego što dobije priliku da me transformiše.“

Piter tiho prostenja. Madam izvi obrve. „Male su šanse da iko pomeša tu vašu haljinu s nekom od mojih“, pojasni modistkinja.

Ali vojvotkinja nije razumela. „Valjda neće škoditi kratka šetnja po parku? Znate, oduvek sam imala luckastu želju da vidim Kalkutu i volela bih da mi je vi opišete.“

Njenoj visosti je očigledno sve bilo dozvoljeno - osim pojavljivanja u društvu Gabine bele haljine u javnosti. Samo nekoliko sekundi kasnije, Gabi je bila odvučena u pomoćnu odaju salona madam Karem, gde su joj pomoćnice skinule odeću. Bile su vidno iznenađene što Gabi ne nosi korset.

„Moj otac nije pristalica korseta“, pojasni Gabi. „I smatra da žene treba samostalno da se oblače.“

Madam zadrhta na ovu pomisao. Zurila je u Gabin odraz u ogledalu. „Probaćemo onaj od kitove kosti. Daću sve od sebe“, najavi ona pomalo razočarano.

„Sigurna sam da ćete me pretvoriti u savršenstvo visokog društva“, našali se Gabi.

„Koješta - samo su džentlmeni savršenstvo“, uzvrati madam. Ali izgledala je uveseljeno. Nakrivivši glavu, ona uzviknu: ,,Pa, naravno!“ Zatim pucnu prstima i jedna od njenih pomoćnica istrča po široku narandžastu haljinu.

„Ovo sam napravila za groficu Redingejl“, reče madam. „ Ali ta glupača već mesec dana ne dolazi po svoju haljinu. Pretpostavljam da je opet potrošila pare koje je namenila za nju. Daću je vama, a ona neka nauči da se tako ne ophodi sa vrhunskom modistkinjom u Londonu.“

„Apso-lutno“, promuca Gabi. Jedna od pomoćnica joj je čvrsto vezivala korset. Grudi su joj sada štrčale uvis i napred, a struk je postao neverovatno uzak. Gabi se potajno nadala da će modna magija madam Karem od nje napraviti sofisticiranu lepoticu.

Navukoše joj haljinu preko glave, puštajući da raskošni muslin sam padne.

„Nije loše“, prokomentarisa madam.

Haljina je imala visoki okovratnik i plišane braon pruge na suknji. Nije ličila ni na jednu koju je Gabi ikada obukla, budući da je nosila isključivo bele i uštirkane. Ova se pomerala na svaki njen pokret i jedina stvar koja je sprečavala haljinu da ne poleti uvis bio je krzneni porub.

U Gabinim očima, haljina je bila oličenje elegancije. ,,Ja...“, uzdahnu ona plitko, koliko joj je dozvoljavao uski korzet. „Narandžasta mi je uvek bila nekako lepa boja, madam.“

„Ovo je cvet pomorandže, ne narandžasta! Ne kreiram u toj boji“, prezrivo će madam Karem. ,,A duž poruba je najbolje krzno činčile“, dodade ona.

Ali Gabi se već bila navikla na njen osoran ton. „Jedino se plašim da sam malo buckasta za ovako lepu haljinu. “ Osećala je kako joj kitova kost gura dojke u neprirodne visine dok se haljina zatezala preko njih.

U deliću sekunde, madam okupi svoje pomoćnice koje skinuše haljinu preko Gabine glave.

„Nije dobro, nije dobro“, mrmljala je modistkinja sebi u bradu, kružeći oko Gabi. „Moraću još da porazmislim. Ova boja ne naglašava baš najbolje vašu kosu.“

Gabi se pogleda u ogledalo. Jedna od pomoćnica žurno je skupljala njene divlje pramenove kose na vrh glave.

,,Takođe“, nastavi madam, „suknja je preuska za vas.“

Gabi nije imala zamerki na haljinu, osim činjenice da je u njoj jedva disala.

„Moraćemo da osmislimo novu modu“, odluči madam. „Vama ne stoje francuski krojevi. A kako biste bili par sa mesje Djulandom, morate da budete u trendu, shvatate. “

Madam Karem je izgledala zabrinuto i stoga Gabi pokuša da je uteši, iako nije shvatala šta to fali narandžastoj haljini. „Velika dostignuća nikad ne dolaze lako, madam. Setite se osobe koja je izumela ovaj neudobni korset. To se sigurno nije dogodilo preko noći, sve to vijuganje i vezivanje oko kitovih kosti.“

Prvi put od kada je ušla u modni salon, Gabi je imala osećaj da madam Karem gleda u nju - Gabi - a ne u njenu odeću. Modistkinja je za trenutak bila zbunjena.

Gabi joj se osmehnu. Počela je da joj se dopada ta naprasita Francuskinja. „Već vidim“, nastavi ona, „kako me od... ružnog pačeta pretvarate u labuda, i ceo će London ostati bez daha kad budem sa Piterom ušla u balsku dvoranu. Imaće na umu samo jedno pitanje: Ko je sašio haljinu gospođice Džerningam?“

Gabi se prilično unela u svoju priču, zaverenički spustivši glas u šapat. „Neću im odmah reći“, obeća ona. „Držaću ih u neizvesnosti i neću otkrivati ime modistkinje, koja me je preobrazila.“

Uglovi madaminih usana zaigraše. ,,Vi ne hajete za odevanje, zar ne, gospođice Džerningam?“

,,Ne baš“, priznade Gabi. „Ali voljna sam da se zainteresujem, pošto je to Piteru veoma važno.“

„Postoji jedna velika modna istina“, iskreno će madam. „Ako žena nema osećaj za trend, ni najlepše haljine na svetu neće joj pomoći. Oblačila sam debitantkinje u veličanstvene kreacije i poznate - vrlo poznate - muškarce koji su te iste večeri obratili pažnju na njih. Ali vi - muškarci obraćaju pažnju na vas, zar ne?“

„Nemam pojma“, uzvrati Gabi. „Otac mi je retko dopuštao susrete sa predstavnicima suprotnog pola. Ali to zaista nije važno, budući da se udajem za Pitera. “

,,Da“, promrmlja madam. Lice joj je se za trenutak snuždi. ,,Kakogod“, nastavi ona, „osmisliću novu modu za vas, gospođice Džerningam. I garantujem da će londonska gospoda poželeti da poljubi vrh vaših cipela.“

„Zvuči zabavno“, zaključi Gabi uz kikot. Madam Karem se grohotom zacereka. „Originalni ste, gospođice

Džerningam. Sada imam posve drugačiji stav prema ovoj porudžbini.“

,,Hvala“, uzvrati Gabi. Kada je Piter video svoju buduću nevestu kako izlazi iz salona madam

Karem ruku pod ruku sa vojvotkinjom od Gisla, imao je utisak da mu život proleće pred očima.

Gabi je izgledala kao bundeva: okrugla, narandžasta bundeva. U stvari, Pitera je zapanjilo otkriće kolike grudi ima ta devojka. Žene ne bi smele da budu toliko obdarene. Zadrhtao je pri pomisli kako li će njegova buduća supruga izgledati u spavaćici koja otkriva veći deo njenog bujnog tela. Dok mu je Gabi prilazila, suknja joj se zatezala na kukovima, a krzno na dnu zavodljivo se njihalo. Korak joj je prevelik, primeti Piter. Nije hodala kao dama.

Štaviše, umesto da učtivo ćaska sa vojvotkinjom ili joj ukazuje kakvu takvu čast, Gabi je s jednom od najvažnijih dama plemićkog roda brbljala o Indiji. Indiji! Piter se naježi. Nije bilo dosadnije teme od Indije. Mnogi Londonci su to mogli da čine. Poslednje što je želeo da čuje bili su dosadni detalji o Indiji.

Njegova buduća žena očigledno nije imala takta, niti je shvatala hijerarhiju londonskog društva. Piter zadrhta pri slutnji šta će njegovi prijatelji misliti o njoj i kako će mu se smejati iza leđa.

Gabi je neumorno drvila. O, bože, činilo se da drži lekciju njenoj visosti o gramatičkoj strukturi hindi jezika. Piter nečujno zaškrguta zubima. Grlo ga je već peckalo.

Nije on spreman za ovo. Ne može da se oženi ovom brbljivom, trapavom, zdepastom ženom

koja nije imala ni trunku društvene uglađenosti i odmerenosti. Nije mario za njeno bogatstvo. Tako mu boga, nije bilo lako od kćeri trgovca napraviti damu.

Hladna jeza gmizala je uz Piterovu kičmu. Ova čudna devojka je bez napora rušila osetljivu društvenu strukturu od koje je zavisila njegova sreča, a da pritom nije imala pojma šta čini. Nije bilo pošteno. Niti pravedno.

Proveo je šest godina gradeći reputaciju u londonskom društvu, trpeći uspone i padove. Piter je prezirao one koji su se nadali da će dostići više ešalone gazeći one ispod sebe ili izgovarajući zajedljive komentare. On je

bio beskrajno ljubazan i poraze je prihvatao dostojanstveno. Kao kada je, na primer, prošle godine Bladington priredio intimnu zabavu za Prinijev 43. rođendan, na koju Piter nije bio pozvan. Iako ga je srce zabolelo, bio je savršeno učtiv prema Bladingtonu sledeći put kad ga je sreo, zato što su mu svi rekli da je Prini glasno upitao gde je Djuland, jer zabava bez njega nije bila zabavna.

Sada mu se kiselina opet pela u grlo. Piter stisnu zube. Otac nije imao pravo da od njega traži nešto ovako.

Njegovi su se po podne vraćali iz Bata da pozdrave svoju buduću snahu. Piter se nikada nije suprotstavljao svom ocu, ali ovoga puta će to učiniti.

Na ovaj brak, jednostavno, nije mogao da pristane.

V

Po povratku kući, Gabi, Piter i Fibi ispred rezidencije Djulandovih zatekoše elegantnu kočiju.

„Moja nova mama je došla po mene!“, uzviknu Fibi.

Piter saosećajno pogleda u devojčicu, podsetivši se da mora pronaći tu ženu - gospođu Juing, beše? „Bojim se, Fibi, da je ovo putnička kočija mojih roditelja. Vratili su se iz Bata da upoznaju gospođicu Džerningam.“

Gabi privuče Fibi u zagrljaj. „Naći ćemo tvoju mamu, Fibi“, reče ona devojčici. ,,U međuvremenu, misli na svu onu divnu odeću koju će ti madam Karem sašiti!“ Naravno, za Fibi je takođe naručena kompletna garderoba.

Devojčici zasijaše oči. „Madmazel Lusil je rekla da ću dobiti haljinu sa plisiranom suknjom i pufnastim rukavima. “

,,Fantastično“, uzvrati Gabi. „Piter još traži tvoju mamu. A i ja bih volela da još malo budem sa tobom. Uostalom, tvoja nova odeća stiže tek za par nedelja.“

Fibine oči sijale su sa strašću mlade žene koja već razume - iako ima tek pet godina - značaj prvog utiska. Ludo se provodila gledajući slike dečjih modela u La Belle Assemblee sa madmazel Lusil, jednom od pomoćnica madam Karem. „Nosiću haljinu sa pufnastim rukavima“, radosno reče. „I onda će me moja mama još više voleti.“

Gabi se namršti, i baš kada se spremala da joj odgovori, lakej otvori vrata od kočije. Bila je malo nervozna pred susret sa vikontom i vikontesom. Šta ako budu nezadovoljni njom kao Piter?

Ali vikonta nije bilo. I pet minuta po ulasku u salon postalo je jasno da ga verovatno neće ni upoznati.

„Spavao je kao top“, ispriča im vikontesa plačući i kršeći ruke. „Kad sam ga konačno probudila, Terlou me je pogledao ali me nije prepoznao.“ Kvil je stajao nasred sobe i ćutao. Piter preblede i sede u fotelju. „Sinoć me

je prepoznao“, nastavi vikontesa. „Ali lekari kažu da verovatno više neće ustati. Što je najgore, više ne može ni da govori! Iako sam ubeđena da me je jutros razumeo kad sam mu objasnila da moram u London da vam ispričam šta se desilo. Zamolila sam ga da zatvori oči ako razume i učinio je to. Trepnuo je.“

Vikontesa opet briznu u plač i Kvil priđe da je zagrli. Kiti ispruži slobodnu ruku i Piter joj se primače. Gabi se okrenu i istrča iz sobe. Bilo je nečeg u ovom prizoru što je joj je teralo suze na oči. Celog života se trudila da udovolji svom ocu, ali on je nikada nije grlio niti joj je davao komplimente.

Gabi proguta knedlu i krenu uza stepenice prema svojoj odaji. Istina, da je njen otac preživeo moždani napad i izgubio moć govora, ona bi verovatno osetila olakšanje. To je bila grozna, grozna pomisao.

Brinula bih o njemu, pomisli Gabi. Ali dok je zamišljala kako bi negovala svog oca, znala je da bi to samo bio još jedan pokušaj da zadobije njegovu ljubav. I bio bi bezuspešan. U detinjstvu je naučila važnu lekciju ne može nekoga naterati da vas zavoli ma koliko mu se umiljavali.

Gabi pozvoni i Margaret se momentalno stvori pred njom. „Postavljena sam za vašu sluškinju“, reče Margaret veselo. „Gospođa Farsolter je potvrdila.“

,,Divno“, reče Gabi. „Za ime boga, Margaret, onda mi popusti ovaj užasni korset.“

Margaret je delovala iznenađeno, ali se odmah bacila na otkopčavanje dugmića narandžaste haljine.

Problem je bio u tome što se haljina, čim je Margaret popustila korzet i Gabi konačno prodisala, još više zategla sa prednje strane.

Sluškinja zamišljeno pogleda svoju gazdaricu. „Gospođa Farsolter je vična šivenju. Možda bi mogla malo da vam popusti šavove.“

„Madam Karem je to već učinila. Staviću ovaj šal, Margaret. Vidiš? Ako ga ovako namestim, niko neće videti da mi je haljina malo tesna.“ „Jeste li sigurni, gospođice? Možemo da zategnemo korzet još malo...“ „ Apsolutno ne. Sigurna sam da ćemo ručati kod kuće.“ Gabi je pretpostavljala da je Piter bio jedina osoba u kući koja će primetiti besprizornu zategnutost njenih grudi.

Margaret klimnu glavom. ,,S obzirom na gospodarevo stanje, očekujem da ćete se odmah venčati. Možda će gospodin Piter dobiti posebnu dozvolu.“

Gabi je radoznalo pogleda. „Nisam htela da budem drska, gospođice. Kodsvolopovov stric je

imao sličan napad i nije preživeo. Porodica će biti u žalosti.“ „O, naravno“, promrmlja Gabi. Margaret je verovatno mislila da se

svadba ne pravi kad je porodica u žalosti. Još jedno englesko pravilo za koje nikada nije čula. Iz nekog razloga, udaja za Pitera s posebnom dozvolom nije joj zvučala uzbudljivo kao pre nedelju dana.

Gabi odagna ovu misao. Bližilo se vreme ručka, a ona je bila gladna. Obrok je prošao u napetoj atmosferi. „Moram se vratiti u Bat“, reče Kiti Djuland svojoj mladoj gošći, „ali zamolila sam moju dragu rođaku, ledi Silviju, da u mom odsustvu bude pratilja. “

Kiti je pokazala iskru interesovanja kada je Kvil ispod glasa promrmljao komentar na njen izbor pratilje. „Ledi Silvija ima najčvršći karakter“, brecnu se Kiti. „Uostalom, veoma je teško naći pratilju pred sam početak Male sezone!“

A onda je briznula u plač. „Jao, ako Terlou ne dobije mesto u parlamentu, to će ga dotući!“

Gabi je bila prezadovoljna Piterovim beskrajnim strpljenjem prema majci; milovanjem ruke i utešnim šaputanjem na uho. Kvil je ćutke sedeo preko puta njih i posle trećeg ili četvrtog napada plača, Gabi je primetila da ga sve to užasno nervira. A opet... sirota ledi Djuland. Bilo je jasno da nije bila pripremljena na bolest svog muža i tu je patnju teško podnosila.

Na polovini obroka, Kiti zgrabi Pitera za ruku. ,,Ne mogu više da sedim ovde“, reče isprekidanim glasom. „Pred očima mi je samo Terlou koji čeka da mu se vratim.“ Ona ustade. „Drago mi je što sam te upoznala, Gabrijela. Verujem da ćemo se bolje upoznati, čim Terlou stane na noge. Uostalom, vratiću se za nekoliko dana.“

Gabi promrmlja kako se slaže s njom, iako je bilo više nego jasno da vikont neće povratiti moć govora, a kamoli stati na noge.

,,Ne možeš da putuješ sama u Bat, mama“, reče Piter. Oba sina skočiše kada je Kiti ustala. „Idem s tobom i ostaću koliko god je potrebno.“

,,Oh, ne mogu to da dopustim“, uzvrati Kiti slomljenom glasom. „Draga Gabrijela biće ucveljena ako je sada ostaviš!“

Piter i Gabi istovremeno uzviknuše: ,,Koješta!“

„Neka vas Piter isprati“, iskreno će Gabi. Bilo je više nego očigledno da Kiti i Piter imaju poseban odnos.

,,Ne mogu ni da zamislim razdvojenost od tebe u ovom teškom trenutku, majko", kaza Piter.

„Ali tvoji prijatelji“, pobuni se Kiti. „Sigurno će smatrati čudnim što verenicu ostavljaš u Londonu i odlaziš u Bat?“

„Naravno da neće“, uzvrati Piter sa samouverenošću nekog ko ima istančan osećaj za društveni protokol. „Moje mesto je uz tebe.“ Stisnu joj ruku. Kiti se drhtavo osmehnu. ,,Ne bih smela. Oh, ne bih smela.“

Samo Kvil se pobunio. „Mislim da je Piteru mesto ovde, uz Gabi. Uostalom, vereni su i ona tek što je stigla iz Indije. Ne izgleda mi kao da je otac u životnoj opasnosti, a mogu i ja da te ispratim do Bata i ostanem nekoliko dana.“

Gabi ga pogleda. „Ledi Djuland, Piter vam se mora pridružiti i ostati koliko god je potrebno“ umilno reče. „Insistiram. Neću dopustiti da Piter ostane ovde kada vam je tako neophodna njegova uteha.“ Očigledno je Piter mogao bolje da uteši svoju majku od Kvila.

,,Uostalom“, pojasni Piter. „Gabi još nije spremna za ulazak u društvo. Jutros sam uredio da joj se sašije nova odeća, ali madam Karem procenjuje da će to potrajati bar mesec dana. S obzirom na prisustvo ledi Silvije, niko neće sumnjati u doličnost Gabinog ostanka u Londonu. “

,,U redu“, reče Kiti s vidnim olakšanjem, „možda ću prihvatiti tvoju ponudu, Pitere. Gabrijela, dušo, sigurno ćeš biti dobro? Ubeđena sam da će Terlou ozdraviti za nedelju ili dve. Ne volim što ovako kvarim naš odnos, ali se iskreno radujem što ćeš postati moja snaha!“

Gabi se nagnu i poljubi vikontesu u obraz. „Piter je vaš dok god vam je potreban, ledi Djuland.“

Kiti za trenutak spusti ruku na Gabin obraz. „Imamo sreće što si sa nama. Bićeš mi velika uteha.“ I to je bilo najbliže priznanju kojim je vikontesa mogla nagovestiti da Terlou možda neće poživeti ni nedelju dana.

Gabi je s dozom zavisti gledala kako ledi Djuland i Piter sedaju u kočiju - u koju je prethodno utovareno jedanaest kovčega Piterove odeće. Nije joj smetalo ushićenje ledi Djuland što će joj Piter praviti društvo, već joj je smetalo Piterovo ushićenje što će svojoj majci praviti društvo. U protekla dva dana, nju nijednom nije pogledao s tolikom simpatijom.

Zato što je nisi zaslužila, prekori sebe Gabi. Piter voli svoju majku, a s vremenom će zavoleti i tebe.

Kvil je ukočeno stajao na pločniku pored nje. Odmah je primetio Gabino neraspoloženje.

„Šta biste voleli da radite posle podne?“, upita on, iznenadivši i samog sebe. Nikada nije izlazio iz kuće preko dana. Imao je previše posla. Čak i sada je mogao da oseti kako napetost u njemu raste pri samoj pomisli na nagomilane izveštaje koji ga čekaju. Ali nije mu se svidelo što Gabi pati zbog odlaska njegovog brata. Bar se uzdržavala od suza. Kvil nije trpeo žene koje stalno plaču.

„Provozaću se po Londonu“, odgovori Gabi. „ Ali ne morate sa mnom, Kvile. Uzeću konja. Je li to pravi izraz?“ Gabi se ranije raspitivala kod Margaret o londonskom prevozu.

,,Ne dolazi u obzir“, reče Kvil. „Ja ću vas odvesti kud god želite.“

,,U stvari, volela bih da se provozam sama.“ ,,Ne.“

Gabi sačeka, ali ništa pametno nije joj padalo na pamet. „Kao što rekoh“, učtivo ponovi ona, „volela bih da se provozam sama.

Mogu li da pozajmim vašu kočiju?“ Kvil uzdahnu. „Gabi, dama nikuda - i nikada - ne ide sama. Kad

upoznate London, moći ćete sami da idete u kupovinu ili nekome u posetu. Ali to je najdalje gde engleska ledi sme da ide bez pratnje.“

„Hvala nebesima pa nisam čistokrvna Engleskinja“, uzvrati Gabi prijazno. „Možda me moji francuski koreni uveravaju da ću biti savršeno bezbedna iako posle podne provedem sama. Ne bih da vas odvajam od posla.“

Kvil se seti papira koji čekaju njegov potpis i momentalno promeni mišljenje. „Nemam ništa zakazano za danas po podne. Pridružiću vam se.“

Gabi iznenada pade na pamet kako Kvil zapravo ne želi da bude sam, s obzirom na lošu vest o njegovom ocu. Nažalost, njegova majka je otvoreno pokazivala naklonost prema svom mlađem sinu. Kvil se zacelo osećao zapostavljenim.

Gabi se okrenu i uđe u kuću, odsutno dodajući Kodsvolopu šal od kašmira.

Kvil proguta knedlu. Kakvu je to haljinu Gabi dobila od madam Karem? Nikad u životu nije video tako izazovan odevni predmet. Izgledala je kao nešto što bi obukla samo kurtizana. S leđa joj se ocrtavala zanosna nabreklina zadnjice. Oblina koja je žudela, preklinjala da je Kvil pomiluje.

A gornji deo haljine bio je još gori. Tanki muslin kao da se upio u njene grudi.

„Pronašao sam gospođu Emili Juing“, iznenada reče on.

„Divno! Da li živi u Londonu? “ „Da.“

„Sigurno nije primila pismo iz Indije. Odmah ću joj napisati poruku“, uzviknu Gabi. ,,Ne možemo se tek tako pojaviti na pragu sa detetom i neprijatnom vešću o njenoj sestri.“

Kvil klimnu glavom. „Voleo bih da znam kuda planirate da idete danas po podne.“

Gabi je tvrdoglavo ćutala.

Kvil joj priđe i podiže joj glavu. Stojeći tako blizu nje, mogao je da oseti njen opojni miris koji je podsećao na cvet jasmina.

,,Gabi?“ Njegov tihi glas zvučao je zapovednički. Gabi je toga bila svesna. I

zar je imalo smisla upitati ga nešto budalasto kao: Mogu li vam verovati? Očigledno je mogla da veruje Kvilu. Njen krupni, ćutljivi, budući dever bio je oličenje poverenja.

,,U pitanju je nevažan poslić“, očajnički reče ona. ,,Gabi?“

,,U redu. Htela bih da posetim Horovu banku. Otac mi je dao pismo...“ „Dame ne posećuju Horovu banku“, pojasni Kvil. „Pismo će biti

isporučeno za vas i predstavnik banke će vas posetiti u našoj kući.“

„Otac mi je rekao da nikada ne verujem nižim činovnicima“, insistirala je Gabi. „Trebalo bi da razgovaram sa Ričardom Horom lično. A od direktora banke svakako ne mogu očekivati da me poseti u kući.“

„Onda ću vas ja ispratiti tamo“, reče Kvil. „Morate shvatiti, Gabi, da je ženi reputacija najveća vrlina...“ On naglo ućuta, jer je Gabi prestala da ga sluša.

„Gabi, da li me pratite?“ Kvil je stajao ispred nje i držao joj malu lekciju, a Gabi je najednom

dobila čudnu želju da ga zagrli. Sigurno je poludela. Da zagrli svog budućeg devera? Srećom, zdrav razum priskoči joj u pomoć. Kvil je bio neobično zgodan muškarac. Pod njegovim pogledom osećala je slabost u nogama i toplinu u stomaku.

Problem je, zaključi Gabi, što joj je otac uvek branio susrete sa muškarcima. I zato je sada bila dotučena tom ljudskom vrstom u celini. I prvi put je zažalila što je Piter otputovao u Bat. Jer muškarac je nikada nije poljubio.

Kvil zastade, čekajući njen odgovor. Gabi se nervozno ugrize za usnu. Pogled na njegove oči nije se mogao

opisati kao radoznalost, ne baš. ,,Gabi“, reče Kvil glasom napetim od - od nečeg.

Blago se zaljuljala i njegove krupne šake zgrabiše je za ramena. Sledećeg trena mogla bi biti u njegovom zagrljaju, pomisli ona.

,,Ja... ja...“ Gabi ućuta, pokošena užasnim talasom spoznaje. Želela je poljubac. Nije htela da ostane nikad poljubljena.

„Moja majka je umrla na porođaju, a moj otac nije muškarac za primer“, prošaputa Gabi, gledajući u Kvilove usne.

,,Da?“ Kvilovi prsti počeše da masiraju njena ramena.

Gabi zadrhta. Kvil je bio savršeno svestan da mu Gabi nije rekla istinu u vezi sa

svojim popodnevnim poslićem. Horova banka, kako da ne. Nešto u njenim očima ju je odalo. Sada su te prelepe oči gledale u njega da mu je krv

divljala u venama. Šta je time htela da postigne? To nije bio nevin pogled.

A onda se zaljuljala prema njemu i opet je osetio miris jasmina. Bez trunke premišljanja, Kvil spusti usne na Gabine, lako kao što cvet maslačka pada na zemlju i slatko poput majčinog poljupca na teme novorođenčeta.

Gabi sklopi oči, stojeći savršeno mirno, ruku spuštenih niz telo.

Njen ukus bio je još bolji od mirisa. Kvil je privuče bliže. Ruke mu kliznuše na veličanstvenu oblinu njene zadnjice.

„Zagrlite me oko vrata, Gabi“, šapatom naredi on. ,,Dobro“, reče Gabi pomalo iznenađeno. „Ovo je vrlo prijatno“,

prošaputa ona. ,,Ćutite.“ Jeza joj se spusti niz kičmu od Kvilovog dubokog glasa. I

kada je otvorila usta da mu odgovori, Kvil više nije mogao da se obuzda. Nežnost zameni odlučnost, praćena žudnim, gladnim zahtevom.

Gabi izgubi moć govora. U glavi joj zavlada praznina, koju su sledili telesni prohtevi koje je osećala prvi put u životu. Razmenili su uzdahe. Obavila je ruke oko Kvilovog vrata i držala se čvrsto za njega, puštajući njegovim osvajačkim usnama da raspaljuju njenu vatru. Topila se na njegovim grudima, grozničavo se upijajući u njega, besramno uživajući u osećaju njegovog čvrstog tela na svom.

Nežnost prođe. Kvil joj je drobio usne. Njegove šake na njenim bokovima i jezik u ustima palili su tečnu vatru u njenom međunožju, kradući joj dah iz grudi.

„Gabi, hoćemo li...“ Njegov glas, promukao od pohote, probudi Kvila iz transa.

„O, bože.“ On brzo povuče ruke sa Gabinog tela i ustuknu nekoliko koraka, dišući plitko. „Pozvaću kočiju.“

Gabi se malo zaljulja kad su je Kvilove krupne, tople šake pustile. Drhtala je od glave do pete.

„Krećemo li... odmah?“ Gabin baršunasti glas bio je zavodljiviji od glasa bilo koje uvežbane

kokete. Kvil se sporo okrenu, plašeći se da je pogleda. „Trebalo bi da se ubijem.“

„Zašto? Zato što ste uživali u poljupcu?“

Kvil za trenutak sklopi oči. Gabi je bila jedina žena u njegovom životu čije su se emocije ogledale u njenim očima. Zadovoljstvo mu je pržilo prepone zbog onog što je pročitao u njima: iskonsku, nerazblaženu žudnju. Žudela je za njim, za Kvilom.

Gabi mu priđe i stade ispred njega. A onda obavi ruke oko njegovog vrata i spusti usne na njegove. Disala je na njegovim usnama, ali Kvil je znao da mora - mora - da je odgurne od sebe, okrene se prema vratima i pobegne. Sve, samo da opet ne priljubi to raskošno telo uza se.

Bog neka mu oprosti, ali obećanje njenih rumenih, punih usana ga je očaralo. Kvil privuče Gabi grubo na sebe i zarobi joj usne. Ovoga puta je bilo drugačije. Gabi je sada već ponešto znala o ljubljenju. Otvorila je te prelepe usne i napućila ih prema njemu, ispustivši tihi jecaj iz dubine grla kad su im se jezici sreli. I tako su plesali u poljupcu. Sve dok Kvil nije shvatio da je istresao sve ukosnice iz Gabine punđe, uvlačeći prste u njenu neopisivo svilenkastu kosu. Shvatio je da su njegovi poljupci postali opasno posesivni, erotski napeti i - ubrzo zatim - da su Gabini prsti takođe bili upetljani u njegovu kosu i da je njeno telo pratilo njihanje njegovih kukova.

A onda... Kvaka na vratima koja su vodila u hodnik okrenu se iza njegovih leđa.

Kvil prekide poljubac, skinu njene ruke sa svog vrata i naredi: „Ne ulazi“, kroz zatvorena vrata.

Gabi ga pogleda u čudu i podari mu blistavi osmeh novootkrivenog zadovoljstva.

„Hvala vam.“ ,,Za šta?“ „Nisam imala pojma da je ljubljenje tako... tako zabavno“, reče Gabi

promuklim glasom. „Zabavno nije prava reč. Previše je slaba... u poređenju s tim. S ljubljenjem. “ Ona mu opet priđe i Kvil je uze za ruke. Gabi se ljupko osmehnu.

„Sada vidim zašto me otac nikada nije puštao da provodim vreme sa gospodom. Istinski žalim što je Piter otišao u Bat sa vašom majkom!“

Svet za trenutak stade.

,,Da, naravno“, promrmlja Kvil. Pitao se kako je Gabi uspela da odraste bez ikakvog poznavanja muško-ženskih odnosa.

„Gabi, ne smete tražiti poljupce od drugih muškaraca osim - osim od svog budučeg muža“, konačno reče Kvil. Iz nekog razloga nije mogao da prevali Piterovo ime preko usta.

Oči joj se razbistriše i zaiskriše. „Nisam, nisam znala, Kvile. To za ljubljenje, mislim.“

„Ah“, uzvrati on pomalo uzdržano. Trebalo mu je piće, iako tek što je prošlo podne. „Biće najbolje da odete u svoju sobu i sredite kosu.“ On otvori vrata. „Otpratiću vas do Horove banke. Malo kasnije.“

Gabi je sa žaljenjem gledala kako Kvil odlazi kao da su mu furije za petama. Očigledno je zažalio što ju je poljubio. Sa uzdahom, Gabi izbaci Kvila iz svojih misli.

Popela se u sobu sanjivog pogleda. Možda će, kada se Piter vrati, dobiti novu odeću iz salona madam Karem, pa će je Piter gledati drugačijim očima, sa odobravanjem koje je prepoznala kod Kvila. Bila je rešena da se pridržava svih pravila u vezi sa bludnim grehom.

Ali Gabi nikada niko nije rekao koliko je... ljubljenje neopisivo divno. Iz nekog razloga bilo joj je teško da zamisli Pitera kako je privlači u zagrljaj i uživa u njoj kao što je maločas Kvil. Nesumnjivo će ljubljenje s Piterom biti blaža verzija uživanja, zaključi Gabi.

U svojoj odaji je izvadila minijaturu Piterovog portreta koju joj je otac poslao. Umirio ju je pogled na njegovo nasmejano lice, tople oči i meke, braon kovrdže.

Gabi se osmehnu. Brak će biti vrlo prijatan. Nije mogla da sačeka Piterov povratak!

Ledi Silvija stigla je nakon sat vremena. Gabi je upravo bila završila zadovoljavajući razgovor sa Kodsvolopom. Pošto ga nije zatekla u prednjem hodniku, sišla je u odaje za poslugu kako bi se uverila da nije povređen prilikom pada u salonu. Progutala je čak i svoj ponos i izvinila se zbog laganja.

„Kvil sve zna“, iskreno reče Kodsvolopu, ,,i uverava me da te vikont Djuland neće otpustiti.“

Kodsvolop se blago nakloni i s razumevanjem osmehnu. U kući nije bilo sluge koji nije bio svestan Piterove ćudljive prirode; stoga nije mogao da krivi mladu damu zbog njenog zaprepašćenja. ,,De-de, gospođice Džerningam“, utešno reče batler. „Nećemo više o tome. U stvari, mene je sapleo anđeo i tako sam ispustio čajnik.“

„Nije tačno“, pokajnički će Gabi. „Šeprtlja sam, oduvek.“ „Ma, samo vam je anđeo stao na nogu“, reče Kodsvolop. „Tako je

moja majka govorila kad bismo se vratili kući oderanih kolena.“ Gabi se nasmeši. „Dobrodušna majka.“

Kad ju je Kodsvolop otpratio kroz mesingana vrata do glavnog hodnika, postali su najbolji drugari.

Po izlasku iz odaja za poslugu, Gabi shvati da je stigla njena pratilja, ledi Silvija. I te kakva pratilja! Gabi je skoro zinula od čuda kad je zastala na vratima sobe.

Kitina rođaka, ledi Silvija, bila je sušta suprotnost Kvilove tugaljive, emotivne majke. U tom trenutku je kreštavo odgovarala na nešto što joj je Kvil rekao. Na sebi je imala ružičastu haljinu sa mašnicama i zastrašujuće dubokim dekolteom. I bila je okružena s tri kevtava psa, od kojih je svaki nosio identičnu ružičastu mašnicu navrh glave.

Uprkos ženstvenoj pojavi, lice ledi Silvije više je ličilo na muško nego na žensko, zaključi Gabi. I pušila je kao Turkinja.

A onda se Kvil osvrnu preko ramena i ugleda Gabi. „Evo gospođice Džerningam“, najavi on. „Ledi Silvija, dozvolite da vam predstavim verenicu svog brata, gospođicu Gabrijelu Džerningam.“

Ledi Silvija pogleda u Gabi, a potom nazad u Kvila. „Šta je ta devojka radila u odajama za služinčad, Djulande? Ne misliš valjda da se od običnog kamena može izglačati biser? Ne odobravam druženje sa poslugom.“ Pričala je kroz nos i bila otvoreno osorna.

„Dakle? Da li ti je maca pojela jezik, curo?“ Gabi najednom postade svesna svog ponašanja i brzo se nakloni.

„Konsultovala sam se sa gospođom Farsolter u vezi sa jelovnikom, miledi.“ „Ima držanje sluškinje“, reče ledi Silvija Kvilu.

Gabi oseti kako joj vrat rumeni.

,,Je li to najbolji naklon koji umeš da izvedeš, curo?“

„Zovem se Gabrijela Džerningam“, podseti je Gabi. ,,I znam da izvedem la reverence en arriere“, kaza uz duboki naklon. A onda se uspravi. „Doduše, samo u prisustvu kraljevske porodice. “

Ledi Silvija frknu na Gabin blago zajedljiv ton. „Dobro je, bar imaš malo čvrstine, curo.“

Gabi naposletku odusta od pokušaja da ledi Silviju opomene što je ne oslovljava po imenu. Očigledno ju je smatrala curom i ničim više.

„Ovo su moje tri gracije“, nastavi ledi Silvija pokazujuči cigarom na svoja tri psa i odmahujući jezičke plavog dima oko svoje glave.

,,Krasno“, promrmlja Gabi.

„Nada, Istina i...“, ledi Silvija pogleda po sobi. „Ah, da, ono je Lepota.“ Svi pogledaše u pokazanom pravcu. Lepota je čučala ispod jedne od stolica, dok se tanki mlaz iskradao ispod nje i vijugao po mermernom podu.

„Previše je pametna da bi me slušala“, pojasni ledi Silvija. „Sva tri psa su francuska i ponašaju se kao Francuzi. Dekorativno, ali džangrizavo.“

Kodsvolop učtivo kašljucnu. „Hoće li tri gracije biti smeštene u vašoj odaji, miledi?“

„Naravno, Kodsvolope. I ne moraš da sklanjaš tepih. Lepota nas samo obaveštava da joj je dozlogrdila duga vožnja kočijom. Smiriće se brzo.“ Kodsvolop pokaza lakeju, koji se sagnu u pokušaju da podigne Lepotu. Pseto zareža i uzgrize ga za ruku.

„Boga mu poljubim!“, dreknu ledi Silvija. „Zar nikad nisi imao psa, Kodsvolope? Moji psi ne dopuštaju strancima ni da ih pipnu. Prepametni su za to.“

Po izrazu na lakejevom licu bilo je jasno da bi prepametnog psa najradije išutirao iz sobe. Ali ledi Silvija se već okrenula i prišla otvorenim vratima.

„Desi? Desi, dolazi ovamo, curo! Desi je moja družbenica“, pojasni ona Gabi. „Pravo ime joj je Dezdemona. Ona će preuzeti moje ljubimice.“ Žena vedrog lica iskrsnu na vratima. „Poslala sam vaše kovčege na zadnja vrata, miledi. Ne verujem da bi prošli kroz prednja.“

„Vidi šta se desilo, Desi. Nevaljala Lepota popiškila se na pod.“

Desi se sagnu i uze dotičnog psa, žustro ga pljesnuvši po zadnjici. „Sram te bilo.“

Gabi je fascinirano gledala kako se Lepotina mašnica na glavi uleže, a sićušno lice grči.

„Ti psi će me u grob oterati“, uzdahnu ledi Silvija. „Srećom, obožavaju Desi. Dobro je. Ne smeta mi što se Lepota uneredila u kući Djulandovih, ali bih je samlela da je to pokušala u mojoj.“

Gabi priguši smeh. Desi je uzela sva tri psa u naručje i zaputila se prema stepeništu iza Kodsvolopa, čija su ukočena leđa bila pouzdan pokazatelj negodovanja.

Kvil pročisti grlo. „Ledi Silvija, mogu li vas ispratiti u vašu odaju?“, upita ponudivši joj ruku.

,,Naravno“, uzvrati ona. „Verujem da nikada neću biti dovoljno stara da odbijem džentlmensku pratnju do svojih odaja.“ Ledi Silvija pogleda oko sebe tražeći mesto gde bi odložila svoju cigaretu. Kada nije ugledala ništa prikladno, fijuknu je kroz otvorena vrata.

Gabi je gledala kako cigareta koja se dimi pada na bele mermerne stepenice. Ovoga puta nije mogla da obuzda kikot.

Ledi Silvija je preseče pogledom. „Nisi tako velika dama kao što izgledaš, je li curo? Ne podnosim damice koje nit smrde, nit mirišu. Nikada nisam bila ničija pratilja, budući da Lajonel i ja nismo imali potomke. Sada sam pristala samo zbog Kiti. Jadnica, isplakala je čitav okean suza kada se Terlou razboleo.

Slušaj me, curo!“, vrisnu ledi Silvija streljajući Gabi pogledom sa stepenica.

„Da, ledi Silvija?“, uzvrati Gabi. „Odmoriću se u svojoj odaji. Ali pridružiću vam se za večerom i za

stolom neću da gledam tu odvratnu haljinu. Prekrupna si za nju; svaka budala to može da vidi. Ako želiš da se oblačiš kao laka žena, neću te sprečavati. Slažem se da dama treba da pokaže svoje atribute. “ Ponosno je spustila pogled na svoje raskošno poprsje. „Ali ti bi mogla da nađeš odeću koja ti pristaje. Ako sam ti pratilja, neću valjda i da te oblačim.“

Gabi porumene i spusti pogled na svoje grudi. Potpuno je zaboravila da je nameravala šalom da pokrije ramena.

Ledi Silvija coknu jezikom. „Kvil zasigurno uživa u tom prizoru, curo. Doduše, u tome nema ništa loše. Ali ne bih volela da ti ta haljina pukne već kod predjela. Može da mi ogadi hranu.“ Starica bocnu laktom Kvila. „Verovatno se ne slažeš sa mnom, momče?“

Kvil uputi Gabi sapatnički pogled. Ledi Silvija je oduvek bila odgovorna prema porodici. Da nije imala najdužu lozu u Engleskoj, niko ne bi poželeo da ima s njom ikakva posla.

Gabi se nakloni i Kvil isprati ledi Silviju na sprat. „Lepo je videti te na nogama, Erskine“, kaza ledi Silvija živahnije dok

su koračali hodnikom prema njenoj sobi. „Šteta, prava šteta zbog te nezgode s konjem. Ćuti, moglo je biti i gore. Moraš da mi ispričaš zašto je tvoj otac dozvolio da se njegov mlađi sin oženi naslednicom. Ti si stariji. Ne bih da krijem kako je to diglo prašinu među plemstvom. Pitaju se jesi li tu nezgodu preživeo neosakaćen.“

Kvil zadrhta u sebi. Nije imao nameru da svoju nesposobnost iznosi pred ledi Silvijom.

,,Po tvom ćutanju rekla bih da su u pravu“, nastavi ledi Silvija.

,,Nisu“, ispravi je Kvil. „Mogu da konzumiram brak, ali je pitanje da li mogu da imam decu.“

„Ah! Pa žao mi je zbog toga, Erskine. Uvek sam smatrala da si ti bolji potomak. Lajonel i ja nismo zažalili što smo se uzeli, čak iako su deca izostala. Ali ne verujem da bismo se venčali da smo to znali. Neću nikome reći“, obeća ledi Silvija tapšući Kvila po ruci.

Kvil otvori vrata njene odaje i tamo zateče tri gracije kako sede jedna do druge i gledaju kako Dezdemona izdaje uputstva sluškinji oko otpakivanja kovčega. Kvil se nakloni i promrmlja ledi Silviji da će se videti za večerom. Stara dama se osmehnu umesto pozdrava, očigledno nesvesna da Kvil kipti od besa.

Sišao je niza stepenice i zatvorio se u radnu sobu, svestan da bi se iz inata oženio samo da začepi tračarama usta. Šta bi time dobio? Bila bi prava sreća kada bi uspeo da napravi dete. U međuvremenu, isti ti skandal-majstori trućali bi o njegovim bračnim osećanjima, dodatno unesrećujući

njegovu suprugu, budući da se udala za bogalja koji ne može da pleše, jaše konje - i redovno obavlja svoje bračne dužnosti.

Kvil opsova sebi u bradu i zaputi se u vrt. Ponekad mu nije preostajalo ništa drugo nego da iscrpi sebe šetnjom po popločanim stazama sve dok mu bol u nozi ne nadvlada gorčinu.

Sa prozora svoje sobe, Gabi je posmatrala svog budućeg devera kako šeta stazom po vrtu. Čeznula je da mu se pridruži - ali nešto u vezi s njegovim nervoznim korakom ju je plašilo. Čekala ga je za večerom, a onda se Kodsvolop pojavio sa porukom da joj se gospodin Djuland izvinjava što neće doći na večeru jer ima bolove u nozi.

VI

Narednog jutra, Kvil je Gabi i Fibi zatekao same u trpezariji. „Ledi Silvija još nije ustala“, kaza Gabi na Kvilov upitan izraz lica,

dodajući: „Bože! Evo, opet!“ Kvil se namršti. „Šta opet?“

„Puštam vas da se izvučete ćutanjem. Nemojte misliti da nisam primetila kako vam svi udovoljavaju ćutanjem, Kvile“, brecnu se ona. „Rešila sam da ne učestvujem u porodičnom udovoljavanju.“

Kvil frknu i nakloni se Fibi. „Imam odlične vesti.“

„Evo ga opet! Šta bi s onim: ’Kako ste, Gabi?’ Ili: ’Kako si spavala, Fibi?’“

Kvil uzdahnu duboko. „Kako ste Gabi? I šta je razlog za vašu džangrizavost?“

„Nema ničeg džangrizavog u ljubaznim manirima!“ Kvil joj se osmehnu iako to nije nameravao. Bila je tako slatka

prznica. Gabini obrazi su se rumeneli, a kosa se u divljim pramenovima iskradala iz punđe koju je Margaret stilizovala samo pola sata ranije.

„Gospođa Juing je poslala poruku. Dolazi za sat vremena.“ Na njegovo iznenađenje, Fibi je izgledala više zatečeno nego radosno.

„O, ne“, procvile ona. „Ali moja odeća nije gotova.“ „Tvoja odeća?“, ponovi Kvil.

Krokodilske suze potekoše niz Fibine obraze. „Moja nova mama će misliti da sam neukusno obučena.“

„Sumnjam“, hladno reče Kvil. „Misliće da si još dete.“

Fibi zagnjuri lice u Gabino rame. „Nisam dete“, zajeca ona. „Neću da me mama vidi ovakvu! Hoću da obučem novu haljinu sa - sa karnerićima!“

U tom trenutku, ledi Silvija uđe u prostoriju, praćena svojim unezverenim psima. „Vidi, vidi, ko nam je to došao?“

Brutalna dresura Fibine dadilje se ipak isplatila. Kad ju je Gabi spustila na noge, Fibi se ljupko nakloni, uprkos jecaju koji joj se ote iz grudi.

„Ledi Silvija, dozvolite da vam predstavim gospođicu Fibi Pensington“, zvanično reče Kvil. „Gospođica Fibi je odsela kod nas. Trenutno je zabrinuta zbog svoje odeće.“

,,To me ne zanima“, zalaja ledi Silvija. „Kao što rekoh juče, ne mogu da se bavim oblačenjem drugih. Dosta mi je i mojih odevnih briga.“

Gabi s naporom obuzda kez. Ledi Silvija bila je moćno nacifrana u bledozelenoj jutarnjoj haljini sa čipkastim dekolteom. Naravno, njene rukavice, cipele i pseće mašnice bile su u istoj boji.“

Ledi Silvija se zavali u stolicu i nehajno mahnu Kodsvolopu svojom zelenom salvetom. ,,Ja ću samo šolju tople čokolade i možda jedan ili dva tosta. Na dijeti sam.“

Fibi se opet nasloni na Gabino rame, i dalje tužna zbog haljine sa karnerićima.

„Ti si lepa devojčica", reče joj ledi Silvija. „O čemu to trabunjaš?“

Fibi porumene. „Nisam se ponela damski“, prošaputa ona. „Molim vas, oprostite.“

„Koješta! Ništa nije damskije od plakanja. Ako mi ne veruješ, pitaj Erskinovu majku!“ Ledi Silvija se slatko zacereka.

,,Fibi“, blago reče Gabi, „tvoja nova majka neće mariti za dužinu tvoje haljine. Nova odeća ne može nekog da natera da te voli više nego što je prirodno.“

,,Ne znam ništa o tome“, udahnu ledi Silvija sa oholim kezom. A onda uhvati Gabin pogled. „Ali tačno je, Fibi, curice draga. Tvoja majka neće ni trepnuti zbog tvoje odeće.“

Deset minuta kasnije, Kodsvolop najavi dolazak gospođe Juing. Fibi preblede i uhvati Gabi za ruku.

„Gde si je smestio, Kodsvolope?“, upita Kvil.

,,U Indijski salon, gospodine.“ Ledi Silvija je upravo jela svoj peti tost, prihvativši od sluge i tanjir

kajgane. „Idite vi“, reče ona izmedu zalogaja. „Erskine, dozvoliću da ispratiš Gabrijelu. Samo nemoj da izgubiš kontrolu nad sobom.“

Gabi je radoznalo pogleda. „Suština pratnje je da džentlmen nijednog trenutka ne poludi od

pohote“, pojasni ledi Silvija, iako su joj usta bila puna kajgane. ,,Da ukrade poljubac, ili nešto jednako zabranjeno, na batlerove oči. Ali možemo nastaviti dalje. Ne planiram da vas u stopu pratim svaki put kad odete na nuždu.“ Ledi Silvija začkilji lukavim očima.

Čim su Kvil, Gabi i Fibi zakoračili u salon, bilo je jasno da ledi Silvija zna šta govori. Fibina nova majka nije ni trepnula na devojčicinu prekratku haljinu. Doduše, suknja gospođe Juing nije bila ni prekratka ni preduga. Bila je savršene dužine. U stvari, gospođa Juing kao da je izašla iz kataloga La Belle Assemblee, ako je to uopšte bilo moguće. Nosila je najelegantniju jutarnju haljinu koju je Gabi ikada videla, ukrašenu finom čipkom duž rukava. Na glavi je imala nakrivljenu kapicu, vezanu svilenim trakama u istoj boji kao cipelice.

Ali uprkos svom otmenom izgledu, gospođa Juing nije primećivala Fibinu iznošenu odeću. Okrenula se od prozora kad su ušle, oklevajući. A onda je potrčala i pred devojčicom pala na kolena. „O, bože“, prošaputa ona, obujmivši dlanovima Fibino lice. ,,Ti si Kerolinina slika i prilika, zar ne?“ Fibi je netremice zurila u nju i uzvratila pitanjem: „Jeste li vi moja nova mama?“

Gabi sa tugom u srcu spazi da se oči gospođe Juing pune suzama. „Mislim da jesam“, tiho odgovori gospođa Juing. „Počastvovana sam što ću biti tvoja nova mama, Fibi.“ Pružila je vitke ruke i čvrsto privila devojčicu uza se. „Izvini što nisam ranije došla“, promrmlja ona u Fibinu kosu. „Nikada te ne bih ostavila samu. Došla bih u Indiju po tebe. Ali nismo imali pojma da su Kerolin i njen muž stradali u nesreći.“

Ona ustade, ne puštajući Fibi.

„Molim vas, gospođo Juing!“, brzo reče Gabi. „Hoćete li spustiti Fibi?“ I pokaza na divan.

,,Da, evo“, uzvrati mlada žena teturajući se prema divanu. „Blagi bože, Fibi, ti sigurno imaš četiri godine!“

Fibi na ovo diže glavu. „Nemam četiri godine, nego pet! “

,,Pet!“ Oči gospođe Juing zasijaše, ali glas ostade blag. „Kako neodgovorno od Kerolin da me ne obavesti o tvom rođendanu.“

Fibi prekrsti ruke, iako je sada sedela na krilu gospođe Juing. „Moj rođendan je u maju. Tada ću napuniti šest.“

,,O“, izusti gospođa Juing. Gabi sede u fotelju i odmeri svoju gošću. Bila je veoma lepa, malo

premršava i umornog izgleda. „Gospođo Juing, jeste li vi u srodstvu sa Fibinom majkom?“

,,Jesam.“ Oči gospođe Juing bile su sivoplave, uokvirene tamnim podočnjacima. ,,Ja sam jedna od Fibinih tetaka. Fibina majka, Kerolin, navodno me je odredila za Fibinu starateljku, ali je zaboravila da me o tome obavesti.“

Fibi odmahnu glavom. „Mama i tata nisu nikog obavestili“, pojasni devojčica. „Gospodin Stoks, engleski konzul, morao je da pregleda njihove papire. I tada je rekao da ste vi moja starateljka i verovatno moja jedina živa rođaka.“ Snebivljivo je gledala u gospođu Juing.

,,Pa, nisam ti jedina živa rođaka“, uzvrati gospođa Juing milujući Fibi po leđima. „Tvoja tetka Luiz je kod kuće i jedva čeka da te upozna. A... imaš i drugu porodicu.“

Definitivno je bilo nečeg čudnog u glasu gospođe Juing na spomen druge porodice, primeti Gabi.

„Gospođo Juing, oprostite što se nisam predstavila“, reče Gabi prostrelivši mračnim pogledom Kvila koji se ležerno naslonio na zid potpuno zanemarivši svoju ulogu domaćina. „Verovatno ste, na osnovu mog pisma, pogodili da sam ja gospođica Gabrijela Džerningam, a da je ovo gospodin Erskin Djuland.“

Kvil se uspravi i nakloni. „Čast mi je upoznati vas.“

Gabi je malo nervirao način na koji je Kvil gledao gospođu Juing. Nije imao pravo da s toliko entuzijazma posmatra udatu ženu.

„Bojim se da moja porodica nije bila u kontaktu sa Kerolin kao što

dolikuje i zato nas je ovo prilično šokiralo. “ Osmeh nestade s lica gospođe Juing. ,,Ne mogu ni da zamislim šta bi bilo sa Fibi da je vi niste izbavili, gospođice Džerningam. Koliko je samo imala sreće na tom brodu!“

„Obe smo imale sreće“, naglasi Gabi. „Fibi je bila vrlo prijatno društvo tokom putovanja. “ Kvil se naginjao ka gospođi Juing upijajući svaku njenu reč, a to je prosto izluđivalo Gabi.

„Moja pokojna sestra Kerolin se retko javljala“, nastavi gospođa Juing. „Bila je pustolov u duši, baš kao i njen muž. Za poslednjih sedam godina, primila sam samo jedno njeno pismo.“

„Mama i tata su bili odsutni i po nekoliko meseci“, dobaci Fibi. „Imali su veoma važna posla.“

Gospođa Juing poljubi devojčicu u glavu. „Jesu li te nekad vodili sa sobom, lutkice?“

,,Nisu“, uzviknu Fibi. „Mama i tata su išli u istraživanje. Mami je uvek bilo žao što ne može da me povede, ali posećivali su opasna mesta. Ja sam ostajala sa dadiljom, a mama i tata su me obilazili kad god su mogli.“

„Je li tvoj otac bio Roderik Pensington?“

Kvilovo iznenadno pitanje uplaši Fibi, ali ona mirno klimnu glavom. ,,Da. Moj tata je bio poznati istraživač", s ponosom reče ona.

,,Jeste“, potvrdi Kvil. „Bio je prvi zapadnjak koji je utvrdio dužinu reke Gang.“

Gospođa Juing ustade. „Vreme je da krenemo. Tvoja tetka Luiz će se živa pojesti što nas nema. Pretpostavljam da gospođica Džerningam i gospodin Djuland imaju neke obaveze.“

„O, ne“, uzviknu Gabi. „Molim vas, ne idite još, gospođo Juing! Vezala sam se za Fibi i tužna sam što odlazi. Nadala sam se da ćete ostati na ručku.“

„Možda će Fibi hteti da vas posećuje“, uzvrati gospođa Juing. „Hvala na pozivu, ali nažalost imam neodložnu obavezu.“

Gabi nemoćno zastade. Nije mogla ništa više da učini. Ona kleknu pored Fibi, koja nije ispuštala ruku gospođe Juing. „Hoćeš li biti dobro, dušice?“

Fibi klimnu glavom, gledajući je ozbiljno.

Gabi se srce stezalo dok je ljubila devojčicine obraze. „Hoćeš li me posećivati?“

,,Da, ali zar nećete vi posećivati nas?“, uzvrati Fibi s dozom očaja u glasu. „Kodsvolop je rekao da su vaše pozivne karte naručene. Možete da mi napišete jednu. Tako ćete upoznati i moju tetku Luiz.“

,,Sa zadovoljstvom ću ti poslati kartu“, obeća Gabi i uspravi se, gledajući gospođu Juing u oči. „Znam da je prerano, ali mogu li već sutra da posetim Fibi? Bile smo nerazdvojne tokom putovanja i ovaj rastanak mi teško pada.“

Gospođa Juing se ugrize za usnu. „Možda bi Fibi mogla sutra da poseti vas“, predloži ona posle kraćeg oklevanja.

Gabi požuri da prihvati predlog pre nego što se ova predomisli. ,,Poslaću kočiju po Fibi, ako nemate ništa protiv, gospođo Juing.“

„Bila bih vam zahvalna", uzvrati ona klimajući glavom. „Moja sestra i ja nemamo svoje konje.“

Gabi sačeka da napuste salon, a onda reče: „Kvile, ubeđena sam da se nešto čudno dešava u domaćinstvu gospođe Juing. Možda nije trebalo da joj prepustim Fibi. Jeste li primetili da nije želela da je posetim?“

„Verovatno svoje domaćinstvo smatra mnogo skromnijim od našeg“, zaključi Kvil. „Sumnjam da je Fibina tetka imućna.“

„Ali odeća gospođe Juing ukazuje na visoki eclat. I nebitno je kakvo im je domaćinstvo!“

Gabi užasnuto raširi oči. „Ona je... primerna osoba, zar ne?“

Kvil se naceri. ,,Sa sigurnošću vam mogu reći da imate mnogo više iskustva sa Kipranima nego sa Englezima, Gabi. Gospođa Juing je savršeno ugledna. Torpove, porodicu Fibine majke, smatraju uvaženim članovima visokog društva. Mislim da im je porodično sedište u Hirfordširu. Ali možda je gospođa Juing udajom pala na društvenoj lestvici.“

,,To je apsurdno“v", oštro će Gabi. ,,Da je siromašna, ne bi izgledala onako elegantno.“

„Njena haljina je možda elegantna, ali sašivena je od običnog lanenog platna“, primeti Kvil. „Cipele su joj više puta farbane i delovala je iscrpljeno. Mislim da gospođa Juing negde radi. Porodica Torp pati što je

ona pod tolikim pritiskom. Verovatno su je se odrekli.“

„O, bože.“ Gabi proguta knedlu. A onda oseti lak dodir na svom obrazu. „Ništa tu ne možete učiniti,

Gabi“, tiho reče Kvil. Njegova krupna šaka podiže njenu bradu i prsti pomilovaše usne.

Gabi ga pogleda, stojeći nepomično. Bila je neodoljiva: njen miris jasmina, njene duboke oči. Kvil sagnu

glavu i usne im se stopiše. Imala je ukus džema od kupina. Ali ta aroma nije imala nikakve veze sa vatrom koja je buknula u njegovim preponama kada je Gabin jezik dočekao njegov - stidljivo, slatko i nimalo nevino.

Kvilova samokontrola se uruši i njegova ruka kliznu niz Gabina leđa, primičući je bliže.

,,No, no“, kreštav glas odjeknu prostorijom. „Nemoj mi reći da te nisam upozorila, Gabrijela. Na trenutak te ostavim sa muškarcem i on već gori od pohote.“

Gabi ustuknu tako brzo da je skoro pala. „Oprostite, ledi Silvija“, prodahta ona.

„Zbog čega?“ Ledi Silvija uđe u salon praćena svojom kevtavom svitom. „Nisam se ja ljubakala nego ti. Djulandi su oduvek bili pohotni“, reče ona. „Kad se samo setim Kitine prve sezone...“

Kvil zadrhta. Poslednje što je želeo da sluša je kako su njegovi roditelji ljubavisali u mladosti. „Uveravam vas, ledi Silvija, da se moje nedolično ponašanje više neće ponoviti.“

Ledi Silvija odmahnu rukom. „Odlazi, hoćeš li? Idi radi nešto inteligentno, Erskine. Sada ću Gabrijeli da očitam lekciju iz pristojnosti, a ti mi za to nisi potreban.“

Kvil se namršti. ,,Odlazi“, graknu ona.

„Ledi Silvija, gospođice Džerningam.“ Kvil se nakloni i ode. „Baš je naprasit, zar ne?“ Ledi Silvija priđe tigar-stolu. „Gospode

bože, ovaj sto je odvratan. Kitin ukus je od lošeg spao na užasan. Naravno da me se ne tiče“, nastavi stara dama, ignorišući svoju ulogu pratilje, ,,ali

ljubiš pogrešnog sina, curo. Je li tako?“

Gabi klimnu glavom crveneći kao bulka. „Znači li to da želiš da se udaš za Erskina? Iskreno, bolja je partija.

Bar na površini.“ „O, ne“, uzvrati Gabi. „Srećna sam što se udajem za Pitera, ledi

Silvija.“ „Onda pazi šta radiš, curo. Nema svrhe ljubiti onog za kog se nećeš

udati. Bar ne dok se ne udaš! To je još jedna lekcija.“ Ledi Silvija se zacereka na sebi svojstven način i krenu prema vratima. „Imaš posetu, curo. Kodsvolop mi reče da je smestio ledi Sofi i vojvotkinju od Gisla u Žuti salon.“ Zvučala je ljubopitljivo.

„Vojvotkinju sam upoznala u salonu madam Karem“, pojasni Gabi priljubivši hladne dlanove uz vrele obraze.

,,Pa prestani da izgledaš kao nevaljala sluškinja i idi ugosti tu ženu“, naredi ledi Silvija. „Lično je ne poznajem, ali se divim njenom stilu. Uostalom, nijednoj ženi ne škodi malo ljubakanja!“

Kvil uđe u svoju odaju, svestan sramnog osećaja stida. Šta ga je to u Gabrijeli Džerningam teralo da se ponaša kao magarac? Ljubio je verenicu svoga brata! Čovek bi pomislio da je ljubomoran. Istina je, reče on sebi, to je pre olakšanje nego ljubomora.

On skinu odeću i uđe u sobu za presvlačenje samo u donjem vešu. Pre nekoliko godina je naredio da tu prostoriju potpuno isprazne i sada je bila opremljena spravama za vežbanje doktora Trankelstina. Uz iritirajući trzaj, Kvil zgrabi jedan teg i poče da ga diže u vazduh. Posle nekog vremena, vežbao je u poznatom ritmu.

Sat vremena kasnije, koža mu se presijavala a noge bridele od napora. Kvil mrsko pogleda mašinu u uglu. Bio je to novi izum, još jednog nemačkog doktora, u obliku konja. Mada je uživao u vežbanju sa Trankelstinovim tegovima, gnušao se jahanja veštačkog konja. Doktor je verovao da će jahački pokreti očvrsnuti Kvilove mišiće i dovesti ga u kondiciju kao da je rođen u sedlu. Ali Kvilu prgava narav nije dopuštala da u potpunosti ignoriše mašinu.

Uzdahnuvši, on obrisa ruke o ubrus i pope se na konja. Bez svake

sumnje, osećao se kao dete koje jaše igračku. Mišići su mu iskakali na butinama dok je ljuljao drvenog konja napred-nazad. Bol u kuku stvarao mu je mučninu u stomaku. Otkrio je da ovu napornu vežbu ne može da radi duže od pet minuta. U protivnom bi usledila trodnevna migrena.

Danas je tih pet minuta izdržao stisnutih zuba, zaustavivši se u trenutku kada su ljubičaste zvezdice blesnule u uglovima njegovih očiju. Nije bio dan za eksperimentisanje, ne dok je glumio Gabinog domaćina.

VII

Fibi je narednog jutra stigla u posetu istovremeno kad i Lisjen Boh. Gabi žurno uđe u dnevni salon i zateče ih kako sede zajedno dok ih je ledi Silvija lenjo posmatrala iz obližnje fotelje.

„Moja nova mama je veoma važna osoba“, pojasni Fibi. „Ona odlučuje kako če svi u Londonu da se oblače.“

Lisjen ustade kada je Gabi ušla u salon. „Nadam se da ste dobro, gospođice Džerningam? Kao što vidite, imao sam to zadovoljstvo da obnovim svoje poznanstvo sa gospođicom Fibi.“

Gabi se kratko nakloni naočitom Francuzu. „Zadovoljstvo je videti vas opet, gospodine.“

A onda se okrenu prema Fibi. „Kako si, dušice?“ „Vrlo dobro, hvala na pitanju“, uzvrati Fibi na svoj starmali način. A

potom nastavi da ćaska s Lisjenom. „Moja nova mama je vrlo, vrlo važna! I tetka Luiz ima čajnik u kom možda živi duh. Ona voli da psuje - mnogo! Rekla je: ’Mrš!’ I moja mama ju je opomenula da se uzdrži preda mnom, a onda je tetka Luiz rekla: ’Mrš i ti!’ I mama se baš naljutila.“

Gabi se nasmeja. „Kakva si ti srećnica, a?“ Fibi klimnu glavom. Činilo se da iz nje vrca neprirodna formalnost

kojom ju je dadilja izdriblala. „Mama mi je spustila porub, vidite?“ Fibi isturi svoju cipelicu.

„Tvoja mama je spustila porub?“ „O, da“, uzvrati Fibi. „Naša kuća nije puna posluge kao vaša,

gospođice Gabi. Ima samo jedan kuvar i čistačica Sali. I Šerman. On otvara i zatvara vrata, ali je mnogo star i obično spava preko dana. Mama kaže da je lepše kad nema stranaca, ali zato svi moramo da doprinesemo. I tako sam

ja jutros posle doručka svoj tanjir odnela u kuhinju.“ Fibi zastade da udahne vazduh.

Lisjen je pomno slušao njeno izlaganje, vidno zabavljen. „Izgleda da je gospođa Juing vrlo hrabra žena“, kaza namignuvši Gabi. „Samo se pitam kako je postala tako vrlo, vrlo važna - i kako to ona određuje šta će Londonci da oblače!“

„Tako što piše“, pojasni Fibi. „Mama piše i piše, i onda ljudi čitaju to što je ona napisala, i ne usuđuju se da nose nešto što mama nije rekla da smeju. Ona zna sve o oblačenju“, ozbiljno će Fibi. „Rekla sam joj za karneriće i ona misli da će moja nova haljina biti predivna.“

Gabi zbunjeno pogleda iznad Fibine glave.

„Izgleda da gospođa Juing piše za neki modni časopis“, ubaci se ledi Sivlija. „Ima ih nekoliko, znate. Najuticajniji je La Belle Assemblee.“

„Mama piše i to čitaju svi u Londonu“, nastavi Fibi. „Ona im poručuje kako da se ponašaju i šta da obuku.“

„Liči mi na La Belle Assemblee“, zaključi ledi Silvija. „Da li tvoja majka posećuje društvene događaje?“

„Mislim da ne“, odgovori Fibi. Utom Kodsvolop otvori vrata od salona. „Gospođice Džerningam,

imate posetu. Pukovnik Voren Hejstings, sekretar engleskog konzula u Indiji.“ Batlerov glas skoro da je podrhtavao od uzbuđenja. „Uveo sam ga u biblioteku.“

„O, bože“, procedi Gabi na Lisjenovo blago zaprepašćenje. „Kodsvolope, je li gospodin Djuland kod kuće?“

„Žao mi je, gospodin Djuland nije kod kuće.“

„Mogao si da otpremiš Hejstingsa“, prekorno će ledi Silvija. „Besmisleno je primati oficira bez prisustva glave kuće.“

Kvil tog jutra nije došao ni na doručak, iako je Gabi produžila obedovanje. Ona uzdahnu. „Gospodine Boh, oprostite mi, ali ne bi valjalo da pukovnik Hejstings čeka.“

Lisjen je već bio na nogama. „Molim vas, nemojte da vas zadržavam. Idem u još nekoliko poseta ovog jutra. Ako bih imao to zadovoljstvo da otpratim gospođicu Fibi njenoj kući?“

„Hoćete li? To bi bilo sjajno!“, uzviknu Gabi.

Lisjen se zagonetno osmehnu. „Priznajem... malo sam radoznao u vezi sa tom važnom gospođom Juing. Rado bih je upoznao.“

Ledi Silvija pogleda u Fibi koja je doskakutala do svog omiljenog tigar-stola da se oprosti s njim. „Nema tu nikakve misterije“, prošaputa starica. „Fibina nova majka je Emili Torp. Od Torpovih iz Hirfordšira. Došlo je do gubitka ugleda, neka sramota se desila i Torpovi su prognali obe svoje kćeri. Sad, kad bolje razmislim, nije se starija cura uvalila u nevolju, nego mlađa, Luiz. Nikada je nisam videla, ali znam da je starija postala gospođa Juing pre nekih šest godina. Vidiš, nisam ni znala da piše za modni časopis.“

Bilo je nečeg čudnog u komentaru ledi Silvije kako je Emili Torp postala gospođa Juing, ali Gabi nije imala vremena da je propituje. Uostalom, to ne bi bio prikladan razgovor u Fibinom društvu.

Lisjen se očigledno slagao s njom, jer se naklonio ledi Silviji, nadasve otmeno, ne komentarišući njenu opasku o prošlosti porodice Torp.

Dok se opraštala, Fibi prošaputa Gabi na uho: „Niste zaboravili tajne posete koje ćemo obaviti, gospođice Gabi?“

„Nije učtivo šaputati u društvu“, uzvrati Gabi stisnuvši joj ruku. „Ali ne, naravno da nisam zaboravila. Poslaću poruku gospođi Juing i pitati je mogu li da te pozajmim jedno popodne sledeće nedelje.“

Kad su ostale same, Gabi se okrenu prema ledi Silviji. „Hoćete li da mi se pridružite u biblioteci, ledi Silvija?“

„Bolje ti meni prvo kaži šta se ovde događa?“ „Pukovnik Hejstings je verovatno došao iz poštovanja“, kaza Gabi.

„Moj otac je prilično uticajan čovek u Indiji.“ „Koješta! Neko ko dolazi iz Indije ne bi odao poštovanje ženi,

naročito ne ovde u Engleskoj. Šta taj hoće od tebe?“ Ledi Silvija je tvrdoglavo zurila u nju, kao da je jedan od njenih dlakavih ljubimaca.

Gabi se predade. „Očekujem da će mi reći gde je naslednik Tukodžija Holkara. On je jedan od vođa u oblasti u kojoj žive Marati.“

„Marati? Marati? Za ime boga, ko su oni?“ Ali nije sačekala Gabin odgovor. „Hoćeš da kažeš da je nestao neki paganski princ“, promuca ledi

Silvija. „Indijski princ.“

Gabi klimnu glavom. „Dečak po imenu Kasi Rao Holkar.“ „Otkud Hejstings zna da ti možda znaš gde je on?“

„Kasi je odgojen kao moj brat“, pojasni Gabi. ,,On je rođak očeve prve žene. I odrastao je u našem domaćinstvu. Ima jedanaest godina. Pošto mu se otac razboleo, verovatno se očekuje da će naslediti presto Holkarovih, osim ako...“

„Osim ako ne nestane“, završi ledi Silvija. ,,I tvoj otac ima nekog udela u tome, bez sumnje. Bog mi je svedok, koliko se sećam tvog oca, taj je dovoljno ekscentričan da otme princa i sakrije ga.“

,,Ne znam ništa o tome“, promuca Gabi, moleći se da je glas ne oda. Ledi Silvija frknu. „Sačuvaj glumatanje za pukovnika“, reče i podiže ruku kada je Gabi zaustila da nešto kaže. „Samo trenutak, curo. Glupo je da nasamo razgovaraš sa tim pukovnikom. Verovatno je došao da te maltretira. Treba sačekati da se Djuland vrati, pa neka on priča s njim.“

„Ali ako odbijem da bilo šta kažem, pukovnik će odustati i otići.“ ,,Apsurdno!“, brecnu se ledi Silvija. ,,Ne možemo tek tako da uđemo

tamo, dve žene bez muške pratnje. Pokušaće da te zastraši kako bi izvukao istinu. Poznato je da su muškarci vičniji obmanama od žena. Pitaj samo mog muža Lajonela. Ali pošto je pokojni, bog da mu dušu prosti, to ti neće lako poći za rukom.“

Gabi nije imala ideju šta da kaže na ovo i stoga odluči da ćuti. „Bolje da se pravimo maloumne“, najavi ledi Silvija. „Narediću da

dovedu i pse; pomoći će. Ja ću biti stara usedelica.“ Ona se okrenu na peti i zalaja: ,,Kodsvolope!“

Batler se trgnu. ,,Da, miledi?“ „Dovedi moje pse, a onda nas isprati do biblioteke.“ Kodsvolop otvori usta - a onda ih zatvori. „Odmah, miledi.“

Kad je izašao, Ledi Silvija frknu. „Ima nečeg kvarnog u vezi s ovim čovečuljkom. Nikad mu se ne sviđa kad naredim da dovedu moje ljubimce. Verovatno strepi za tepih u biblioteci... Dakle, curo, misliš li da možeš da glumiš običnu gusku? Muškarci, posebno oni sa vojnim titulama, obično misle da žene nemaju mozak. To ti je najbolja strategija.“

Gabi klimnu glavom. „Pukovnik Hejstings nije baš u vojsci“, kaza. „Istočnoindijska kompanija ima svoje obezbeđenje.“

Ledi Silvija slegnu ramenima. „Svejedno, ali ima neki čin. Ti oficiri moraju da imaju uske glave kako bi se uvukli u one uniforme, znaš. To ide jedno s drugim. “

Psi ušetaše u prostoriju, histerično lajući od zadovoljstva što su oslobođeni Desinog strogog čuvanja. Ledi Silvija uze dva, a Gabi trećeg, spustivši ga kad je ovaj gricnu za prst.

„Ignoriši malog đavola“, predloži joj ledi Silvija. „Pratiće nas. Hajde, Kodsvolope!“

Ispostavilo se da pukovnik Hejstings ne nosi uniformu. Bio je to zdepasti muškarac sa zaliscima. Po Gabinom mišljenju, lice mu je podsećalo na crno-belu gravuru bez dovoljno detalja: nos mu je bio baburast i nedefinisan, brada se sastojala iz dva podvaljka i kao da se topila u visoki okovratnik, a kosa mu je počinjala tek od temena, pa je izgledao kao da ima dvostruko čelo.

Dok je pukovnik Hejstings žurno prilazio damama u susret, ledi Silvija dobaci Gabi brz, trijumfalan pogled.

„Gospođice Džerningam, veliko mi je zadovoljstvo upoznati vas.“ Naklonio se uz škriput.

Ledi Silvija doleprša do pukovnika Hejstingsa usiljeno se smeškajući. ,,Oh, gospodine. Tako mi je teško da ovo kažem, ali moram priznati da u odsustvu svih muških članova porodice nikada ne bih dozvolila slatkoj gospođici Džerningam da vas primi sama, bez pratnje. Doduše, ne treba da strepim za nju u prisustvu tako dostojanstvenog vojnog lica kao što ste vi...“ Glas joj utihnu kada se duboko poklonila; toliko duboko da se Gabi za trenutak poboja kako neće uspeti da se uspravi.

Pukovnik Hejstings se samouvereno nakloni. „Očaran sam – očaran ! -što sam vas upoznao, gospođo... gospođo...“

Ledi Silvija mahnu lepezom tako snažno da je uskomešala ono malo preostale Hejstingsove kose. „Zovem se ledi Silvija Brejknetl. Oprostite, pukovniče, ali uzbuđena sam u prisustvu jednog od engleskih junaka!“ Lepeza joj je emotivno podrhtavala. „Samo jedan pogled na vas dovoljan je da prepoznam hrabrog, hrabrog čoveka koji osvaja divljine predivnog kontinenta, hrabro živeći bez civilizacijskog komfora!“

,,Pa, to je tačno“, reče pukovnik Hejstings stenjući, dok se uspravljao iz dubokog naklona. ,,Ne možete ni zamisliti kako je tamo teško dobiti običnu šolju čaja. Domoroci ga uzgajaju, ali ih je nemoguće naučiti kako da ga skuvaju.“ Okrenuvši se prema Gabi, on nastavi: „Gospođice Džerningam, sigurno vas raduje što ste opet u civilizaciji. Indija nije mesto za nežnu damu kao što ste vi.“

Ledi Silvija odmeri jednim pogledom Gabina ukočena leđa i priđe još bliže. „Kunem se da mi je to sto puta rekla! Zemlja divljaka, tako mi to zovemo u ovoj kući! Zaboga, gospodine, izvolite sesti. Da pošaljem našeg neumornog Kodsvolopa po čaj, može?“

Gabi oseti da je na nju red da doprinese ovoj šaradi. „Sigurna sam da vam možemo poslužiti valjano skuvan čaj, gospodine. Za tako neustrašivog vojnika kao što ste vi, ništa nije previše!“

Pukovnik Hejstings malo porumene pod Gabinim umilnim pogledom priznade kako bi mu prijala šolja čaja.

Čim su seli, on se nagnu ka njoj „Gospođice Džerningam, znam da je sve ovo uzalud, ali ja služim višem gospodaru.“

Gabi je jedva obuzdavala osmeh. Hejstings je zvučao kao njen otac kada bi zapao u ono što je ona smatrala misionarskim transom. Njen otac je uvek govorio o višem gospodaru pred početak teških poslovnih pregovora.

„Moj gospodar je indijski konzul lično, Ričard Koli Velsli, grof od Morningtona. “

„Blagi bože“, zadivljeno prošaputa Gabi. „Nikad nisam imala zadovoljstvo da upoznam samog konzula, ali... ali...“, zamuca ona. Njen otac bi se pre bacio pod voz nego dopustio Velsliju da mu kroči u kuću, znala je to.

Ledi Silvija uskoči. „Moja mlada štićenica je oduševljena što licem u lice susreće takvog velikana pa je ostala bez reči!“

„Velsli je genijalac“, potvrdi Hestings. „Genijalac! Ipak, sasvim sam siguran da je loše procenio kada je zatražio moju posetu vašem domu, drage moje dame.“

Gabi mu se ohrabrujuće osmehnu.

„Ideja da tako ljupka mlada dama kao vi poznaje indijsku politiku potpuno je apsurdna“, priznade Hejstings.

Gabi je bila pošteđena odgovora Kvilovim dolaskom. Ugledala ga je na vratima bilbioteke. Ušao je neobično tiho, primeti Gabi, unoseći sa sobom tu čudnu tišinu.

Ledi Silvija se veselo zacereka. „Zar ovo nije zgodno, pukovniče Hejstings? Stigao je moj dragi, dragi sestrić, gospodin Djuland, i moći će da odgovori na sva vaša pitanja koja naše prazne ženske glave jednostavno ne razumeju!“

Pukovnik Hejstings se široko osmehnu i ustade, vidno zadovoljan što će mu pravi muškarac pomoći da propita te prazne ženske glave.

Do tog časa, Gabi nije uživala u predstavi, ali sada, kada je došao Kvil, ispuni je talas olakšanja. Nije imala lepezu, ali je zalepršala trepavicama. ,,Oh, gospodine Djuland, tako mi je drago što vas vidim! Zamislite samo, indijski konzul je poslao pukovnika Hejstingsa samo da bi mene propitao o indijskoj politici. A dobro znate da sam beznadežan slučaj po tom pitanju! Kunem se da ponekad ne mogu da se setim ni imena svoje sluškinje.“ Gabi dobaci Kvilu vrtoglavi osmeh.

Kvil je kratko pogleda i nakloni se svom gostu.

Pukovnik Hejstings krenu da objašnjava: „Moja pitanja nisu tako budalasta kao što ih gospođica Džerningam predstavlja, gospodine Djuland. Mada - kao što upravo rekoh damama - prilično sam siguran da su uzaludna. Ali ja služim višem gospodaru, gospodine Djuland. A višem gospodaru se ne sme uskratiti poslušnost! Konzul u Indiji me je lično poslao ovamo.“

„Tako mi boga“, tobože zadivljeno će Kvil prilazeći stolici. „Teško mi je da zamislim šta gospodin Velsli uopšte očekuje da bi gospođica Džerningam mogla znati o indijskoj politici. “

Gabi procvrkuta Kvilu. ,,De-de, gospodine Djuland, ne smete potcenjivati daminu inteligenciju. Sigurna sam da mogu da odgovorim na sva pitanja pukovnika Hejstingsa.“ Tad nakrivi glavu u stranu. ,,Da vidimo. Vlasnici Istočnoindijske kompanije praktično vode zemlju, to znam.“

,,E pa ovako, gospođice Džerningam“, uzvrati pukovnik kao da drži lekciju petogodišnjem detetu. „Kompanija ne upravlja delom Indije po imenu Marat, u kom ste vi odrasli.“

Gabi se slatko nasmeja. „Znam to! Moj otac je insistirao da naučim nešto o indijskom kontinentu. Odrasla sam u Indoru, koja pripada Maratu. A Marat je najveća oblast centralne Indije.“ Govorila je kao da recituje tablicu

množenja. „ Ali ne sumnjam da vi, pukovniče Hejstings, znate o Indiji mnogo više od mene.“

Pukovnik je rumeneo od topline Gabinog zadivljenog pogleda. „Jeste li čuli za porodicu Holkar, gospođice Džerningam? “

Gabi se ukoči, gledajući ga zbunjeno, a onda ispali: „Holkari vladaju Indorom!“ Ona pljesnu rukama. „Jesam li dobra, gospodine?“

„Fantastična“, potvrdi pukovnik Hejstings. „Zanima nas gde se nalazi dečak koji je odrastao u domaćinstvu vašeg oca, gospođice Džerningam. Imamo informaciju da vam je bio kao brat. Njegovo ime je Kasi Rao Holkar i on je naslednik prestola. “

Kvil je iskosa posmatrao Gabi. Šta je to, dođavola, naumila? Ako se osmehne pukovniku još jednom tako umilno, starac će dobiti srčku.

,,Pa znam ko je Kasi Rao.“ Gabi se opet lako nasmeja. „Ali bože dragi! Moj otac nikada ne bi dozvolio da indijski domorodac meni bude kao brat, gospodine! Uostalom, ja sam engleska dama, a moj otac je sin vojvode! “

,,Apsolutno“, potvrdi pukovnik. „Ali imate li neku ideju gde bi Kasi Rao Holkar mogao biti?“

„Naravno da ne.“ Za trenutak Gabina neozbiljnost nestade i glas joj zazvuča inteligentno.

Ledi Silvija skoči na noge poput mačke. „Nadam se da ne mislite da je moja draga štićenica ostala u kontaktu s tim indijskim divljakom, pukovniče Hejstings! Moja draga Gabrijela je pre nekoliko nedelja brodom napustila Indiju i ne namerava da se vrati u tu zabit. Zaručena je za moj sestrića, pravog engleskog džentlmena. Ni on nikada nije putovao na kontinent!“

„Znao sam da je ovo uzaludan posao“, reče pukovnik pomalo umorno. Gabi graciozno ustade i sede pored njega. „Volela bih da mogu da

vam pomognem, gospodine. Bila bi mi čast da to učinim. Ali ledi Silvija je u pravu. Godinama nisam videla Kasija. Nikada se nisam mešala sa domorocima, znate. Samo smo se igrali zajedno kao deca, ali to je bilo davno.“ Ona potapša pukovnika po ruci. „Molim vas, obavestite me ako nađete princa. Biće mi čast da ga opet vidim, naravno.“

Kvil se seti Gabine želje da iznajmi kočiju na jedno popodne i uzdahnu. Kasi Rao Holkar je nesumnjivo bio u Londonu. Dođavola,

verovatno će joj on praviti društvo u poseti princu.

„Koliko već nema tog Holkara?“, upita Kvil. ,,Ne znamo“, odgovori pukovnik pomalo frustrirano. „Vraški je

nemoguće ovde nešto saznati. I oprostite mi, gospođice Džerningam, ali vaš otac je izuzetno tvrdoglav čovek. Odbija da nas uputi na dečaka. Ako uskoro ne nađemo Holkarovog naslednika, jedan od njegove braće zauzeće presto.“

,,A Istočnoindijska kompanija neće biti zadovoljna takvim razvojem događaja? “ upita Kvil.

„Pitanje etike“, reče pukovnik premestivši svoj neugodni pogled na dame. „Kasi Rao Holkar je jedino dete poglavice i njegove žene. “

Po Kvilovom mišljenju, činjenica da je Kasi jedini Holkarov zakonski naslednik nije imala nikakve veze s tim da li će na prestolu biti on ili neki od njegove polubraće. Zato je odbacio tu ideju. Svoje deonice u dotičnoj kompaniji prodao je pre nekoliko godina, kada je otkrio da se Indijci namerno razmeću vladinom naredbom o zabrani povećanja njihovog poseda. U stvari, složio bi se sa Gabinim ocem: Kasi Rao bio je najsigurniji u Londonu.

Pukovnik Hejstings ustade i poljubi ledi Silviji ruku. Ona procvrkuta zbogom tako umiljato da bi se isti čovek zaprepastio kada bi je čuo samo trenutak kasnije.

„Slušaj, curo“, zalaja ona čim je pukovnik izašao iz biblioteke. ,,Da Hejstings nije najveća budala u Engleskoj, izvukao bi istinu iz tebe bez po mu muke. Ti prosto ne umeš da lažeš.“

„Ne bih se složio“, zamišljeno će Kvil. „Mislim da Gabi izvanredno dobro glumi, budući da odlično zna gde se taj princ nalazi.“

Gabi porumene, ali ledi Silvija je poštede odgovora. „Naravno da zna gde je! Verovatno ga je njen otac tamo i sklonio, zar ne? Indija je velika zemlja. Tamo ga nikada neće naći“, reče ledi Silvija s dozom zadovoljstva. ,,Ne sviđaju mi se ti momci iz Kompanije. Doduše, Ričard Džerningam nas je uvek dobro zabavljao pričama kako će postati misionar i podsećanjima kako je sin vojvode! Ali ja pretpostavljam da je Ričard oteo dečaka iz dobrih razloga. Nije da me iole zanima koji su ti razlozi. Hajdemo, gracije moje!“ Ledi Silvija uze dva psa, ali treći kao da je u zemlju propao.

,,Lepoto!“, dreknu ona kada se Gabi sagnula da proviri iza kožnih

stolica. „Prava je đavolica. Poslaću Desi da je nađe“, kaza ledi Silvija i elegantno pogura Gabi iz biblioteke.

Kvil nije imao priliku da ispita Gabi sve do večere, kad se pridružio damama u salonu. Na sebi je opet imala narandžastu haljinu, onu koja joj je stajala kao salivena, budeći u njemu nedžentlmetska osećanja običnog bludnika koji zavodi verenicu svog brata. Proklinjanje samog sebe nije mu mnogo pomoglo.

„Koliko Kasi Rao ima godina?“, upita Kvil. Morao je nešto da je pita kako bi imao pokriće da je pogleda izbliza. Popio je dva konjaka, ali efekat je bio samo dodatno podgrevanje krvi uz neizdrživu želju da je opet dodirne.

„Kasi će petog januara napuniti jedanaest godina. Nažalost, obrazovanjem nije dostigao svoje vršnjake. Tek uči da piše...“

Kvil se zamisli dok je Gabi pričala. Šta da učini, dođavola? Da otputuje negde? U obilazak firme sa sedištem negde daleko, daleko - recimo na Jamajci? U Persiji? Šta radi čovek kad poželi svoju buduću snahu? Odstupi, govorila mu je savest. Kako je završio Klaudije? Ubio je svog brata Hamletovog oca - i onda je sve krenulo po zlu... Ali Kvilu razmišljanje o Šekspiru nije mnogo pomoglo. U drevna vremena svi su bili tako melodramatični.

Uostalom, kako je mogao da ode? Bilo je to nezamislivo u času kada mu otac leži bolestan. Kao Gabin domaćin, prekršio bi osnove lepog ponašanja. Dok god je više ne ljubim, obeća sebi Kvil, biću dobar domaćin.

Zaboga, civilizovan sam čovek. I tako je Kvil ignorisao izdajnički obrazac koji je Šekspir nametnuo svetu. Uostalom, svi su znali da je sve krenulo po zlu kada se Klaudije oženio bratovom ženom. Ipak će biti bolje da otputuje na selo.

Gabi je i dalje torokala. ,,S obzirom na Kasijeve poteškoće da zapamti najprostije pojmove, njegovo mentalno stanje nije na zavidnom nivou! Neka slova piše naopačke. Ali nadam se da gospođa Malabrajt ne odustaje od svojih napora da ga poduči. “

Kvil se sabra. ,,Ko je gospođa Malabrajt?“ „Tata je isprva mislio da smesti Kasija u neku ustanovu. Ali bilo je

komplikovano udesiti to iz Indije i činilo se sasvim sigurnim da će mu predstavnici Kompanije lako ući u trag. I zato je Kasi sada pod patronatom gospođe Malabrajt ovde u Londonu. Ona je Engleskinja koja je dvadeset

godina živela u Indiji. A pošto je Kasi dobro poznaje, to je umanjilo njegov šok usled odvajanja od kuće.“

„Je li Kasi od rođenja živeo sa vama?“

„O, da“, vedro uzvrati Gabi. „Kasi je došao u našu kuću kad je imao samo pet meseci.“

„Zar nije u stanju da nasledi Holkarov presto?“ „Definitivno ne“, reče Gabi bez oklevanja. „Moj otac je ubeđen da bi

Istočnoindijska kompanija od njega napravila samo nominalnog čelnika kako bi preuzela Holkarovu zemlju. Siroti, dobri Kasi za to nije sposoban. Moj otac kaže da je njegova majka pila previše šeri-brendija dok je bila enciente.“

„Šta je Kasijev otac mislio o njenom konzumiranju šeri-brendija?“, upita Kvil.

„Oboje su uživaoci šeri-brendija“, pojasni Gabi. „Poslednji put kad sam posetila palatu, Holkar je pio svoju treću flašu tog dana, a i njegova žena je bila poprilično pijana. Kraljestvom upravlja Holkarova omiljena konkubina, Tulasi Baj.“

Kvil skupi obrve. ,,Ne biste smeli da pričate o konkubinama, Gabi. I nije damski posećivati palatu punu pijandura.“

Gabi trepnu. „Mene šeri-brendi ne privlači“, reče mu. ,,I smatram da će Tulasin sin jednog dana uspešno vladati Holkarovom zemljom.“

„Pretpostavljam da ste želeli da posetite Kasija kada ste zatražili kočiju.“

,,Da. Otac mi je dao instrukcije da nikome ne otkrivam Kasijev boravak u Londonu, čak ni vama i vašem ocu.“ Gabi zastade. „Ali sada kada znate da je tu, hoćete li sa mnom u posetu gospođi Malabrajt? Volela bih da mi se pridružite. Nisam videla Kasija već nekoliko dana i nedostaje mi. Otac je rekao da proverim je li Kasi zadovoljan i da mu nađem drugi smeštaj u slučaju da nije.“

,,Svakako“, pristade Kvil. „Ledi Silvija, hoće li vam sutra ujutro odgovarati? “

„Dozvoliću ti da sam ispratiš tu curu“, odgovori ledi Silvija. „Ionako idete u milosrdnu misiju. Sigurna sam da s tim nema šale.“

„Hvala vam za onu predstavu sa pukovnikom Hejstingsom“, reče joj Gabi. „Bilo bi strašno da Kompanija sazna gde je Kasi.“

„Uživala sam“, pomalo grubo uzvrati ledi Silvija. ,,Ti si dobra cura, Gabrijela. Sviđa mi se što brineš o tom dečaku iako je Indijac. Ali neću te oslovljavati tim paganskim imenom, Gabi, iako si velika brbljivica.“

Gabi joj se nasmeši. ,,Ja sam vrlo zahvalna brbljivica“, kaza. „Ne verujem da bih sama uspela onako da obmanem pukovnika Hejstingsa.“

„Dobro! Vreme je za spavanje!“ Ledi Silvija odgurnu Gabi i pse prema vratima.

Ali Gabi se nije spavalo. Poseta pukovnika Hejstingsa joj je teško pala. Morala je da zaštiti Kasija. Očigledno je Istočnoindijska kompanija bila mnogo više zainteresovana za njega nego što je njen otac mislio. A to je značilo da će plan njenog oca da kriju Kasija u Londonu kad-tad propasti. Ili će Kompanija tragati za njim dok ga ne nađe, ili će slagati da su pronašli princa i postaviti neku drugu figuru na njegovo mesto.

Nekoliko meseci ranije, u Indiji, Gabi je smislila plan kako da zaustavi Kompaniju. Njen otac je napućio usne i odbacio ga kao još jednu njenu impulsivnu, idiotsku ideju. Gabi proguta knedlu setivši se Kasijevih očiju punih poverenja. Nije mogla da dopusti da ga odvoje od gospođe Malabrajt. Bilo je nezamislivo prisiliti Kasija da preuzme javnu ulogu.

Gabi je morala da pokuša jer nije imala šta da izgubi. Psi tragači su nanjušili Kasijevu krv, a njen otac nije bio tu da joj se suprotstavi.

Gabi odlučno ustade i priđe pisaćem stolu u uglu svoje odaje. Izvukla je prazan list papira iz fioke, naoštrila pero i počela da piše. Po njenoj računici, plan će zahtevati četiri pisma koja bi morala da stignu u Indiju što pre.

Gabi je sutradan Djulandovom kočijašu predala papir sa adresom u Ulici Sakvil. Posle kratke vožnje od Sent Džejms skvera, stigli su u deo grada s niskim kućicama, uredno okrečenim i skromnim.

„Blagi bože“, promrmlja Gabi, ,,ovo se tako razlikuje od onoga na šta je Kasi navikao.“

„Znači li to da ste živeli u velikoj kući?“

„O da, u palati“, pojasni Gabi bez trunke snobizma. „Otac je oduvek voleo raskoš, znate. To je jedna od najvećih prepreka njegovim

misionarskim stremljenjima.“

„Mogu da zamislim“, suvo uzvrati Kvil. Ispostavilo se da je gospođa Malabrajt užurbana, ljubazna

Engleskinja, koja je težila šezdeset kilograma više od Kasija. Kvil je odmah shvatio zašto su Gabi i njen otac štitili princa od

zauzimanja mesta na prestolu Holkarovih. Bio je to sićušan indijski dečak toplih očiju. U sobu je ušao postrance, kao uplašeni jelen na čistinu, šarajući očima po prostoriji. Sve dok nije ugledao Gabi.

Kasi pojuri ka njoj, hvatajući se za njenu suknju. „Gabi! Pričaj mi priču!“, uzviknu on kao da ju je poslednji put video još tog jutra.

Gabi mu obujmi lice rukama. „Ispričaću ti priču, dušice. Ali pazi na lepo ponašanje.“

Kasi se nasmeši srceparajuće stidljivo. „Namaste, Gabi.“ Skupivši dlanove, kratko joj se nakloni.

,,No-no“, upade gospođa Malabrajt. „Sada smo u Engleskoj.“

Kasi učtivo reče. „Kako ste, Gabi? Drago mi je što vas vidim.“ ,,To je za strance, dušo. Gospođicu Džerningam poznajes“, opomenu

ga gospođa Malabrajt. Kasi je zbunjeno pogleda, a onda se nesigurno pokloni.

„Kako ste, gospođice Stranac? Ja - ja - ja...“ I umuknu. Gabi ozbiljno klimnu glavom i damski se nakloni. „Hvala lepo,

gospodine Kasi Rao. Zadovoljstvo je videti vas.“ Kasijevo lice se ozari jer su formalnosti uspešno obavljene. ,,A sada

mi pričaj priču, Gabi. Molim te, molim te.“ Gabi snebljivo pogleda u gospođu Malabrajt i Kvila. „Neće vam

smetati ako Kasiju ispričam kratku priču?“ Gospođa Malabrajt se osmehnu. „Oduševljen je vašim pričama,

gospođice. Obožava ih.“

Gabi i Kasi se šćućuriše na kauču i Kvil začu kako Gabi priča: ,,Nekada davno bio jedan mišić. Zvao se Josi i živeo je u vreme starih kineskih osvajača, toliko davno da ni ti, ni tvoj deda, ni tvoj pra-pra-pra-pradeda, ne biste mogli da podelite komadić sira sa njim.“

Kvilove usne se trgoše i prvi put tog dana telo mu se opusti. Ali gospođa Malabrajt nije dopuštala da njen gost sluša dečju priču.

„Kasi prosto obožava kompot od suvih šljiva“, reče ona značajno. „Svaki dan mu kuvam. I posebno uživa u jabukama iz moje bašte.“

„Jeste li mu pokazali London?“, upita Kvil nehajno. Zapravo je naćuljio uši da čuje delove priče o mišiću Josiju koji je lutao kroz opasne predele, penjući se uz nogu osvajačevog velikog prestola.

„Zaboga, ne“, preneraženo će gospođa Malabrajt. „Kasi ne voli kada je okružen strancima. I u dvorište moram da ga teram bar jednom dnevno, iako imamo visoke zidove. Preosetljiv je.“

„Možda bi voleo da poseti pantomimičarsko pozorište?“

,,Ne dolazi u obzir.“ Gospođa Malabrajt je izgledala kao velika medvedica koja brani svoje nejako mladunče. „Kasi je srećan ovde u kući i nema potrebe da ga plašimo izlascima. Za Kasija napolju nema života.“ Mišić Josi se odmetnuo u neverovatne pustolovine, poput ljuljanja na peru koje krasi carev najbolji šešir.

„Uči li da piše?“

„Slova mu se popravljaju“, odgovori gospođa Malabrajt. „Samo mu je J još naopačke. “ Ona ode u sobu da donese primer Kasijevog rukopisa, vrativši se baš na kraj priče o Josiju sa trijumfalnim završetkom.

,,I od tog dana“, reče Gabi, „mišić Josi bio je carev najbolji prijatelj. Car je naredio da Josiju naprave poseban krevetac, okovan zlatom i ukrašen perlama. Tokom dana, Josi je uvek stajao na carevom ramenu, spreman da ga posavetuje ukoliko mu ludi kancelar predloži da uvede Kinu u rat. I pošto je Josi znao da je rat jeziva stvar, careva vladavina Kinom upamćena je kao najmirnija i najnaprednija od svih.“

Kasi srećno uzdahnu. „Voleo bih da je Josi moj najbolji prijatelj, Gabi.“ On pređe pogledom po sobi. „Znaš li gde je otišla moja prijateljica? Više ne živi u ovoj kući.“

Gabi ga zbunjeno pogleda. „Misliš na Fibi?“

Kasi klimnu glavom. ,,Fibi.“ Glas mu je vrcao od zadovoljstva. „Fibi je takođe pitala za tebe“, pojasni Gabi. „Dovešću je u posetu za

nekoliko dana Naravno, ako se vi slažete, gospođo Malabrajt.“

„Može li Fibi da dovede i mišića Josija?“, upita Kasi.

Gabi je očigledno bila naviknuta na Kasijevu infantilnu logiku. „Ako ti gospođa Malabrajt dozvoli da imaš miša ljubimca“, predloži ona.

Utom im gospođa Malabrajt pokaza primer Kasijevog neveštog rukopisa. U poseti su ostali još pola sata, poslužili se ukusnim kolačima od đumbira gospođe Malabrajt, a onda konačno otišli.

Kvil je proveo prilično mnogo vremena razmišljajući o tome zašto im se ledi Silvija nije pridružila u ovoj poseti. Ako je stara dama želela da navede Kvila da poljubi Gabi, on joj nije pružio to zadovoljstvo. Gabi je bila Piterova verenica i Piterova verenica će i ostati.

Niti je Gabi pokazivala želju da bude ljubljena. Celim putem do kuće brbljala je o Kasiju i gospođi Malabrajt, ni ne sluteći da Kvil razmišlja o mekoti njenog tela dok drhti u njegovom naručju, i o njenim razdvojenim usanama dok uzdiše, i kako je... u njemu probudila neku iskonsku želju da je opet uzme.

VIII

Lisjenu bohu bile su potrebne pune dve nedelje da ostvari svoj trenutni uspeh: ručak sa Fibi Pensington, njenom pomajkom gospođom Juing i njenom tetkom Luiz. Sedeli su za omanjim stolom, Fibi desno a Emili levo od njega. Bio je svestan da ga dame ne žele tu i da, zapravo, uopšte nije bio dobro došao. Ali kao džentlmen u duši, Lisjen je ignorisao sve očigledne signale i ostao na obedu.

Prvo je dopratio Fibi do kuče, blago radoznao prema devojčicinoj važnoj novoj mami. Ali kada je ugledao vitku, iscrpljenu gospođu Juing, njegova osećanja podlegla su brzoj i neobjašnjivoj promeni.

Šarmantno se naklonio i poljubio joj ruku. I tada se postideo što pominje činjenicu da je u Francuskoj imao titulu markiza. Zašto je to rekao? Prezirao je emigraciju koja se po Engleskoj razmetala svojim mrtvim titulama.

I ne samo zato što je bila lepa. Bila je prelepa. Štaviše, nosila je elegantnu haljinu i modernu kapicu kakvu Lisjen nikada nije video. Ali bilo je nečeg u njenim sivoplavim očima što ga je nateralo da je poseti sutra, i prekosutra. Konačno, kada se pojavio na njihovim vratima i trećeg dana, gospođa Juing ga je nevoljno pozvala da im se pridruži za ručkom. Bila je oprezna, ta lepa gospođa Juing. Nije ga naročito simpatisala, mogao je to da oseti, i prsti su joj bili umrljani mastilom. Bila je premršava, ali njemu fascinantna.

I tako je sedeo za njenim stolom i jeo pitu od povrća koju je poslužila nespretna sluškinja.

„Gospođica Fibi me informisala da ste pisac, gospođo Juing“, reče Lisjen. Pre jela je oprala mastilo sa prstiju, primeti on. Imala je predivne ruke - vitke i bele sa dugim, dugim prstima.

Emili pogleda svog nezvanog gosta. Šta ovaj čovek radi ovde? zapita se ona. Bio je previše zgodan da bi bio neženja. Mada ni neženje nisu imale

neke jake razloge da posećuju skandalozne sestre Torp. Emili odbaci ovu misao. Doduše, da je bio snob ne bi se družio s njima niti bi sedeo za njihovom trpezom. „Pišem za ženski modni časopis“, reče mu.

„La Belle Assemblée?“ Znači zato gospodin Lisjen Boh sedi za njenim stolom, zaključi Emili.

Sigurno je vlasnik suparničkog časopisa. Čula je glasine o novom izdavaču. I vlasnik nemačkog modnog časopisa je prošle godine pokušao da je namami da piše za njega. Da, to sve objašnjava. Nije mogao postojati drugi razlog što član francuske aristokratije dolazi u njenu kuću. Bila je svesna čudnog treptaja u svom srcu. Zadivljeni pogled gospodina Boha ipak je bio namenjen njenom izgledu, a ne pisanju.

„Tako je. Pišem za La Belle Assemblée“, hladno reče Emili. ,,I ne nameravam da pišem za nekog drugog.“

„O... naravno“, promrmlja Lisjen. Skoro da ju je uverio u svoju nevinost. Ali...

Ali Lisjen nije mogao da smisli šta bi sledeće rekao i stoga on nastavi da je propituje. „A šta bi vas navelo da pišete za nekog drugog, madam? Za drugi časopis.“

„Apsolutno ništa“, brecnu se Emili.

Činilo se da je razgovor o pisanju završen. Lisjen je očajnički tražio novu temu. „Gospođice Torp, pišete li i vi za La Belle Assemblée?“

,,Ne“, odgovori Fibina tetka, veselo odgrizavši zalogaj velike jabuke. ,,Ja sam crna ovca porodice. Pišem za Eteridžova znamenja, muški književni časopis, kako bi se reklo. Pišem sve o modi. I ako smem da naglasim, mesje Boh, oduševljena sam maslinasto-zelenim kaputima. A vi nosite lep model.“

Lisjen zbunjeno pogleda svoj kaput. „Hvala. Vi pišete za Eteridžova znamenja?“

Luiz se zakikota. „Čitate li moju kolumnu? Zove se ’Opšte opservacije o modi’. Potpisujem se kao Edvard Eteridž“, pojasni ona kad ju je Lisjen tupo pogledao.

„Bojim se da nisam imao to zadovoljstvo.“

Luiz zakoluta očima. ,,Pa možda je preterano povezivati moje tekstove

sa zadovoljstvom. Emili ima pravo oko za modu, ali ja jednostavno izmišljam budalaštine i štampam ih za tupane koji žele da ih čitaju.“

„Surova si“, prokomentarisa Emili mrveći rolnicu prstima. Lisjen je primetio da je jedva okusila svoju pitu od povrća. „Luiz piše izuzetno duhovitu prozu“, pojasni ona gledajući u Lisjena.

„Samo što svi misle da sam ozbiljna! “, uzviknu neukrotiva Luiz. „Siguran sam da je vaša proza... besprekorna“, ućtivo će Lisjen. Nije

se usuđivao da opet pogleda u Emili. Svaki put kad bi to učinio, ona bi se namrštila kao da je on lopov s namerom da im ukrade porodično srebro. Ili njenu čestitost. Lisjen se nelagodno meškoljio na stolici. Godinama nije osetio ovakvu privlačnost prema nekome. Tačnije, od smrti njegove žene. Ali zašto? Ta mršava, uštogljena Emili nije bila ni nalik njegovoj slatkoj, bucmastoj ženi. Lisjen odluči da krene od početka.

Luiz je izvadila svežanj novina iz komode i počela da čita Emili i Fibi svoju najnoviju kolumnu, pisanu za časopis gospodina Eteridža.

„Moda, ukusna a fantastična, nemilosrdna a idealizovana, zauzima vetrokazni tron na kupoli uzvišenog Zadovoljstva“, pročita ona svečanim tonom, gestakulirajući desnom rukom.

„Ona svojim obožavaocima određuje striktna pravila, poput boginje koja upravlja našim životima i našim kaputima, koja diktira nabor naših marama, idol koji...“

,,Za ime boga, Luiz!“ „Neću da prekinem sada, Emili“, brecnu se Luiz. „Tek sam počela.

Imam neke pikantne delove o tome kako Duh Mode razlikuje kreacije od jedne do druge ešarpe. Čekaj!“ Uzviknu, listajući novine.

Emili uzdahnu. „Bojim se da ćete morati da me izvinite, gospodine Bah, Fibi. Čeka me mnogo posla.“

„O ne, mama, propustićeš puding. Ja sam razbila jaja, čak pet komada. Sama!“, uzviknu Fibi.

„Nisam više gladna, dete.“ Emili se sagnu i poljubi Fibi. „Kasnije ću da te preslišam lekcije.“ Reče i uz škrti osmeh izađe.

Lisjen prekori sebe. Nije bilo u njegovom stilu da potrči za Emili Juing, zgrabi je i ne prestaje da je ljubi sve dok napetost ne iščili iz tih

njenih lepih sivoplavih očiju.

Sluškinja donese činiju sa žitkim pudingom. ,,Prokletstvo“, opsova Luiz. „Emili ništa nije okusila, a puding nije

dovoljno kuvan.“ Fibi je već jela svoju porciju. „Mislim da je puding odličan", reče

punih usta. „Jaja su savršeno ulupana, to vidim odoka", zaključi Luiz milujući

Fibi po kosi. „Ako smem da pitam“, poče Lisjen, ,,je li vaša sestra pritisnuta

rokovima? Deluje vrlo napeto.“ „Bliži se kraj meseca i njen članak će uskoro biti objavljen“, uzvrati

Luiz. „Njena proza je veoma zahtevna, znate. Ona piše većinu članaka za La Belle Assemblee, svakog meseca, što nije nimalo lako jer Emili ne vodi društveni život. Mora da pročita druge izveštaje o tome šta je tamo neka osoba nosila prethodne večeri i onda da izvuče suštinu. Pretplaćeni smo na četrnaest novina. I kad god se bliži neki događaj od značaja, Emili postaje sve nervoznija. Trenutno strepi od predstojećeg bala ledi Fester. To je važan događaj jer je prvi u jesenjoj sezoni. A ledi Fester se drži vrlo ograničenog spiska."

,,Ne razumem“, uzvrati Lisjen. „Zašto gospođa Juing strepi?“ „Zato što mora da objavi koja je dama bila najbolje odevena na balu“,

pojasni Luiz, ,,a teško je skupiti tačne informacije. Emili uvek strepi da neki od njenih izveštača neće dobiti pozivnicu za predstojeći događaj sezone.“

,,Ona ima špijune?“ „Nisu to špijuni“, srdito će Luiz. ,,To su starije žene koje vole modu i

čine to za malu novčanu nadoknadu. Opisuju joj šta je ko obukao. Znate ono“, Luiz mahnu rukom kroz vazduh „Najplemenitija dama je nosila podsuknju ukrašenu volanima bla-bla-bla. A svi znaju ko je najplemenitija dama.“

„Zašto gospođa Juing prosto ne ode sama na bal?“

Luiz mu uputi duboko sumnjičav pogled, baš kao što je i Emili malopre. „Odakle vam ideja da bi ona to smela? Nas ne pozivaju na balove.“

Lisjen odluči da bude direktan. ,,A zašto, gospođice Torp? Oprostite na drskosti, ali očigledno je da ste iz plemićke porodice.“

„Moj otac je plahovit čovek“, reče Luiz okrznuvši pogledom Fibi. ,,Izbacio me je iz kuće kad sam imala petnaest godina. Emili, bog joj dao zdravlja, stala je u moju odbranu i završila kao i ja. To je, kako kažu, bio naš kraj.“

Lisjen bi rado nastavio sa pitanjima ali umesto toga reče: ,,Ja imam pozivnicu za bal ledi Fester. Mislite li da bi mi vaša sestra ukazala čast i bila moja pratilja?“

Luiz je imala Emiline sivoplave oči, ali su one iz nekog razloga ostavljale Lisjena ravnodušnog, čak i posle višeminutnog piljenja.

,,Ne mogu da ocenim hoće li Emili pristati", naposletku promrmlja ona.

„Mislim da bi trebalo da pođe sa vama, gospodine Boh“, iznenada propišta Fibi. ,,Vi ste zanimljiviji od gospodina Hislopa.“

„Šta ti znaš o gospodinu Hislopu?“, upita Luiz vidno zatečena. „Čula sam kako mama priča Sali da ostane u blizini za slučaj da

gospodin Hislop pokuša da je poljubi“, kaza Fibi. „Sali je rekla da mrzi tog čoveka i mama se složila, ali je rekla da ne može da ga uvredi.“

Lisjenu se steže u stomaku. „Naveli ste me da poverujem kako gospođa Juing ima ženske špijune“, reče on Luiz.

Ova pocrvene. „Uglavnom su to žene. Ali gospodina Hislopa svuda pozivaju. I ne moramo da ga plaćamo za modne izveštaje. Zato što je on... on...“

,,On je prostak“, dovrši Lisjen ledenim glasom. ,,Je li Emili sada otišla da se nađe s njim?“ Nije ni primetio kada je gospođu Juing počeo da oslovljava po imenu.

Luiz je i dalje procenjivački odmeravala njihovog gosta. Činilo se da su Lisjenove oči za nijansu smekšale.

„Gospodin Hislop obično stiže oko jedanaest sati, svakog utorka, zar ne Fibi?“, reče ustajući. „Hoćete li naći vremena da ponudite svoj poziv mojoj sestri, gospodine Boh?“

Lisjen momentalno ustade. „Mislim da sam slobodan u utorak pre

podne“, objavi on gledajući Luiz u oči.

„Onda vam želim mnogo sreće u tom naporu.“ Luiz se nakloni kraljevski raskošno, poput mlade žene koja je odgojena u visokom društvu, a ne u oronulom domu u kom su sada živele.

Nekoliko minuta kasnije, Lisjen je smrknuto zurio u svilenu postavu svoje kočije razmišljajući o neobičnim, mršavim, inteligentnim sestrama Torp. Je li gospodin Juing uopšte postojao?, zapita se on. Činilo mu se sasvim mogućim da je dotični gospodin Juing bio samo fantom. Emili je imala izgled uplašene, čedne devojke, nikako izgled udovice.

Trebalo je da zna; on je imao izgled udovca. Najednom se osećao prestaro čak i za maštanje o večeri koju bi proveo sa ljupkom gospođom Juing. Bio je star - bližio se pedesetoj - i potrošen... kao pravi udovac. A opet, kao da je u nekom prošlom životu bio oženjen ljubaznom Felis. Mišela se sećao malo jasnije. Mišelovi puni obrazi i ružičaste usne dugo je nosio u svom srcu i sećanje na njega još ga je uznemirivalo.

Lisjen opsova ispod glasa i pokuca po krovu svoje kočije, naredivši kočijašu da promeni pravac i odveze ga u njegov klub. Naučio je da se ne vraća u praznu kuću kada ga ophrvaju sećanja.

Naravno da nije mogao da povede Emili Juing na bal Festerovih. Pre svega, Emili je bila društveno prognana i sigurno bi se osećala neprijatno. I drugo - bila je previše mlada. Zaslužila je nekog sebi ravnog, nekog kog nisu morila bolna sećanja i beskrajno kajanje.

Kada je madam Karen lično došla da nadgleda probu novih haljina, Gabi je već pomislila da će poludeti od dosade. Svakog jutra je kočijom odlazila u posetu Kasiju ali, uprkos tome, bio je to nadasve monoton period. Ledi Silvija je dane provodila obilazeći svoje prijateljice, ali kada bi je Gabi ljubazno zamolila da joj se pridruži, ova bi slegla ramenima i rekla: ,,Ne u toj odeći, curo.“ I to je bilo to.

Kvil skoro nikad nije bio kod kuće. Dvaput je putovao u Bat, ali je samo jednom prenoćio. Ipak, Gabi ga je retko viđala u kući i svakako od njega nije dobijala ponude da joj pokaže London. Tako je zaključila da je i Kvil podlegao užasu njenih belih haljina. Možda jednostavno nije želeo da bude viđen s njom, čak ni na londonskom Taueru.

Gabi je svakodnevno čitala Morning post i znala je koje sve zabave predstoje, iako sezona zvanično još nije bila počela. Međutim, Kvil se nije

nudio da je izvede na muzičko veče ili neko drugo okupljanje.

Iz Bata je svakodnevno dobijao izveštaje o zdravstvenom stanju svog oca. Povremeno bi se pridružio ledi Silviji i Gabi za večerom, detaljno je ispitujući o Kasiju. Ali je nijednom nije pozvao da upozna njegove prijatelje ili da je izvede u pozorište.

Tako je dolazak madam Karem i njenih pričljivih pomoćnica bilo pravo olakšanje za Gabi. Ali ne i oblačenje njenih haljina.

,,Ne mogu to da nosim. Ne mogu!“, uzviknu Gabi vidno iznervirana. „Ali ovo je posledni krik mode“, uzvrati madam. Bila je neumoljiva,

ali njena redovna klijentela joj to nije uzimala za zlo. „Gospođice Džerningam, udajete se za mesjea Djulanda. Morate da

pokažete osećaj za lični stil jer će vam oštro suditi zbog prefmjenog ukusa vašeg supruga. Pošto nemate izgrađen osećaj za stil, mesje Djuland vas je mudro prepustio meni.“

Gabi ju je slušala bez ozlojeđenosti. „Ali radi se o onima koji će me gledati u ovome“, insistirala je.

„Neće vas gledati. Obožavaće vas“, ispravi je madam Karem. „Muškarci će balaviti za vama.“

Primer nije bio nimalo privlačan. Ali, bože, kada bi njen otac video ovu haljinu! Gabi zadrhta pri samoj pomisli na to.

„Sašila sam vašu garderobu od malo čvršćih materijala nego što se sada nosi“, žurno nastavi madam, „kako bismo sakrili obline vaših kukova.“ Gabi trepnu. Volela je obline svojih kukova. Baš kao i Kvil, pomisli ona, setivši se kako je zadržao šake na njima dok ju je milovao.

„Vaše grudi su veliko blago.“ Madam je još bila u kreativnom transu. „Izložićemo ih. I vaša zadnjica je takođe blago. Stoga, svaka haljina - dnevna ili večernja - ima mali šlep. Hoću da vrckate, hoću da zavodite!“ Gabine grudi su i te kako bile izložene. U stvari, bile su neprijatno stisnute večernjom haljinom koju je upravo probala.

„Sada možete da izlazite na javna mesta“, zadovoljno će madam. ,,Mesje Djuland će biti zadovoljan, ne?“

,,Apsolutno“, odgovori Gabi. „Ali, madam, šta ako ovaj gornji deo“, ona ga panično dodirnu, „šta ako mi sklizne?“

,,Sklizne?“

Promeškoljivši ramena, Gabi joj pokaza. Madam je preneraženo buljila u bledoružičastu bradavicu koja je

izvirila preko ruba Gabinog dekoltea. ,,Ne smete tako da se koprcate“, prekori je kreatorka. „Sve moje klijentkinje uveče nose duboke izreze, čak i one koje nemaju šta da pokažu. Trebalo bi da ste zahvalni na svom poprsju, gospođice Džerningam. Donje rublje bi upropastilo dekolte. Nikada ne koprcajte ramenima. Moje klijentkinje se ne koprcaju.“

Pa naravno da ne, pomisli Gabi, kada su prestravljene.

Ali ona je bila umorna od sedenja u kući. Ukoliko bi madam Karem vratila haljine u salon na prepravku, Gabi bi mogla da traži od Kvila da je nekud izvede i upozna s nekim - bilo kim!

I tako se oprostila od modistkinje. Margaret joj je pomogla da obuče jutarnju haljinu ukrašenu cvetovima ljutića. Preko toga je ogrnula bledoružičasti plašt sa velikom kapuljačom, postavljen ružičastom svilom. Margaret je saosećala u njenom uzbuđenju.

„Ovo je najlepši plašt koji sam ikad videla, gospođice Gabi“, uzdahnu sluškinja nameštajući joj kapuljaču po ko zna koji put. „Kako je madam nazvala ovu boju?“

„Breskvin cvet“, reče Gabi. „Ali to je samo otmeniji naziv za ružičastu, Margaret.“

„Jao, gospođice Gabi, moram da zapamtim sve te izraze“, iskreno će Margaret. „Dole će želeti da čuju sve.“ Dodala je svojoj gospodarici svilenu maramicu izvezenu istim bledoružičastim koncem.

Gabi je dobila potvrdu uticaja kreacija madam Karem čim je kročila u skučeni salon gospođe Juing. Jednom do dvaput nedeljno, odvodila je Fibi u posetu Kasiju, uspostavivši uzdržan ali druželjubiv odnos sa Fibinom majkom.

Međutim, tog jutra je gospođa Juing primetno drugačije odreagovala kada je ugledala Gabinu odeću. Gabi se osmehnu u sebi. Fibina majka je uvek izgledala tako elegantno, da se Gabi pored nje redovno osećala kao sirotica.

„Oprostite mi na komentaru, gospođice Džerningam, ali jutros izgledate nesvakidašnje otmeno. Vaša haljina je prelepa. “

Gabi se osmehnu. „Konačno mi je stigla odeća iz salona madam Karem.“ „Napravila vam je i mali šlep“, primeti gospođa Juing, zagledajući joj haljinu. „Zanimljiv izbor! A ogrtač je od merino tkanine, zar ne?“

,,Ne bih znala“, veselo uzvrati Gabi. „Ali znam da je madam Karem rekla kako je kapuljača boje breskvinog cveta, a ne ružičasta. Što mi je posebno zanimljivo, jer“, tu se Gabi nagnu ka gospođi Juing oponašajući akcenat slavne modiskinje, ,,ne volim da kombinujem boje koje obično nose samo oni nižeg staleža.“

Emili Juing se grleno nasmeja, prvi put otkad ju je Gabi upoznala. ,,Madam je veliki snob, zar ne? Bila sam prestravljena kada smo se upoznale.“ Utom u sobu uđe Fibi noseći korpicu, već obučena u dečji ogrtač. „Gospođice Gabi“, reče ona učtivo se naklonivši. „Žao mi je što ste me čekali, ali pomagala sam kuvaru u kuhinji.“

„Dođi ovamo, guskice mala“, reče Gabi sa simpatijama i Fibi joj potrča u zagrljaj.

„Ispekla sam Kasiju pitu“, objasni devojčica zadigavši malo salvetu kojom je bila pokrivena korpica. „Sama sam je umesila - skoro sasvim sama. Mislite li da će mu se svideti?“

„Biće oduševljen“, uveri je Gabi. „Onda, hoćemo li?“, upita osmehnuvši se Emili Juing. „Vratiću Fibi za par sati, ako nemate ništa protiv.“

„Hvala vam na ljubaznosti“, uzvrati gospođa Juing zagrlivši i poljubivši Fibi.

Kada su stigle u Ulicu Sekvil, otkrile su da je Kasi imao vrlo težak dan. Fibi je trebalo čitavih pola sata da ga izmami iz ostave, gde se krio u najmračnijem uglu.

„Dolazila je policija, gospođice“, pojasni gospođa Malabrajt sa uzdahom. „Došli su na vrata kao da skupljaju priloge. I pre nego što sam shvatila šta se događa, ušli su u salon. Mislila sam da je Kasi bezbedan na spratu, ali nije bio. Jadničak se zatekao okružen četvoricom ljudi i jedan od njih ga je pozdravio - učtivo, doduše. Ali bilo je to previše za njega i od tada se krije u ostavi. “

„Potpuno vas razumem, gospođo Malabrajt“, reče Gabi. „Bezbroj puta sam izvlačila Kasija iz mračnih uglova. Takav je on. Bog zna koliko je puta moj otac pokušao da ga odvikne od toga.“

Uplašenog lica, gospođa Malabrajt skrsti ruke na kecelji. „Vaš otac mi je dao instrukcije šta da radim, gospođo Džerningam. Tako sam ga jednom izvela iz ostave, ali se strašno uznemirio, i onda se - on je...“

„Znam tačno šta se dogodilo“, reče Gabi sa utešnim osmehom. ,,I apsolutno se slažem sa vama, gospođo Malabrajt. Nema svrhe mučiti Kasija. Ali pogledajte ga samo!“

Kasi je sedeo na divanu, veselo jeduči Fibinu pitu i pomno slušajući njeno ćeretanje.

,,On to ne uzima k srcu“, nastavi Gabi. „Ako ga pustite da izađe kad on hoće, Kasi je savršeno miran.“

,,On je jedna vesela dušica“, složi se gospođa Malabrajt, „dok god nije napolju ili okružen strancima. Ja nikada nisam volela mnogo da izlazim.“ Te večeri Gabi je promišljeno obukla jednu od svečanih kreacija madam Karem. Šlep se vukao za njom po podu terajući je da se zanosi pri svakom koraku. Pokušala je da se seti kada se vrcka ispod struka, a kada se njiše iznad struka. Zaista, vrckanje i njihanje nisu bili nimalo prijatni, ali Gabi je morala da vežba. Odvrckala je čak do Kvilove radne sobe i lako pokucala na vrata.

On podiže pogled kada je ušla. U polutami biblioteke, lice mu je bilo grubo i mračno. Na nesreću, Gabi je iznova tumačila strogu liniju Kvilovih usana. Hipnotisale su je te usne. Bilo je šokantno koliko je Kvil bio drugačiji od Pitera. Njegovo telo, čak i sa bolnom nogom, bilo je čvrsto i mišićavo.

„Ovde vam treba više svetla“, primeti Gabi. Za trenutak je krenula po biblioteci normalnim hodom, a onda se setila da vrcka i njiše.

I tako je napravila nepotreban krug po biblioteci, paleći fitilje na zidnim fenjerima. Kvilov pogled bio je mračan kada se Gabi zadovoljno okrenula prema njemu.

„Volela bih da izađemo večeras, Kvile.“ ,,Da izađemo?“, ponovi on prigušenim glasom. Nije balavio nad njom,

ali bio je blizu. ,,Da izađemo“, potvrdi Gabi sporo izgovarajući reči. „Volela bih da

odemo u pozorište ili na zabavu. Ledi Stoks priređuje zabavu sa kartanjem i plesom. Imamo i pozivnice!“ Gabi podiže jednu od izgraviranih karti koje

su svakodnevno stizale za Pitera. Kodsvolop ih je ceremonijalno ređao po kaminu.

,,Na zabavu...“, tupo ponovi Kvil. ,,Ne možemo. Ja nikad ne idem na zabave.“

„Zašto, zaboga?“

Kvil se uzdrža od odgovora. Ako Gabi nije mogla da pogodi zašto je izbegavao događaje na kojima se plesalo i dugo stajalo, onda stvarno nije imalo smisla da joj on objašnjava.

„Pretpostavljam da bismo mogli u pozorište“, nevoljno reče on.

Gabi mu pokloni osmeh i sede na ivicu njegovog radnog stola. Želela je da se uveri kakav efekat na Kvila ima haljina madam Karem.

Posle dve sekunde, dobila je odgovor. Oči su mu iskrile opasnim sjajem. Gabi se oseti moćno - opijeno - i nagnu se ka njemu.

„Bila bih tako srećna da posetim Dorset gardens. Tamo se daje jedan od mojih omiljenih Šekspirovih komada, Ukroćena goropad.“

Zvuči primamljivo, zaključi Kvil. Njegov brat oženiće se devojkom čiji je glas otkrivao grozničava obećanja.

Njegov brat. Piter. Kvil povrati poljuljanu kontrolu. ,,U stvari, zaboravio sam da večeras imam vrlo važan sastanak“,

odvrati hladno odmičući stolicu od stola. „Molim vas da mi oprostite.“ Gabi se snuždi. Najednom je zavodljivu ženu zamenilo jogunasto

dete. „Ali, Kvile, dosadilo mi je da sedim u kući!“ „Piter se uskoro vraća“, kaza Kvil.

„Već danima ne šalje poruke“, naglasi Gabi. „Znam da je Piter velika uteha vašoj majci.“

„Više joj nije potrebna uteha“, objavi Kvil. „Otac se oporavlja, kao što se i očekivalo. Pisaću Piteru da se odmah vrati.“

Zaista, stari vikont se udobno baškario u najboljoj gostionici u Batu. Doduše, bez nade da će ikada prohodati, iako lekari nisu ulivali nadu ni da će ikada progovoriti. Ali vikont je pun sebe škrabao naprasite poruke onima sa nižih lestvica.

,,Iz Piterovih pisama zaključujem da će otac poživeti još mnogo

godina“, pojasni Kvil.

„Molim vas, ne pišite Piteru“, molećivo reče Gabi. ,,Ne želim da napušta vašu majku kada joj je najpotrebniji.“

Kvilu je to zvučalo neubedljivo. „Vidite, Piter i ja ćemo dugo živeti u braku“, pojasni Gabi dodirnuvši

Kvilovo koleno. „Bilo bi pogubno da se isprečim između njega i njegove majke. Viđala sam takve slučajeve kod kuće, u Indiji, i to neminovno ubija ljubav između muškarca i žene.“

Kvilu se grlo stezalo. Sve mu je teže padala Gabina blizina. Naročito kada su joj oči tako slatko svetlucale dok je pričala o ljubavi između muškarca i žene.

Kvil odgurnu stolicu još dalje od stola na kom je ona sedela. „Obavestiću brata da zahtevate pratnju u pozorište. “ A onda reče: „Kada Piter shvati kako se sada oblačite“, pokaza na njenu haljinu, „pojuriće nazad u grad kako bi vas pokazivao svojim pajtašima.“

Gabi je ignorisala ledeni sarkazam u Kvilovom glasu. Njegov izraz lica je ogrubeo; rekla je nešto što ga je iznerviralo. Bio je neraspoložen. Ali Gabi je oduvek znala da je najbolje ignorisati nečije neraspoloženje. „Mislite li i vi tako, Kvile? Haljine madam Karem su prelepe, zar ne?“ Nesumnjivo je želela da iznudi kompliment.

Kvil se nije usuđivao da joj odgovori da ne bi rekao nešto uvredljivo na račun njenih haljina. Gabi je vraški dobro znala koliko je njena večernja haljina otkrivala. Madam Karem - francuska zloća - videla je da Gabi nikada neće uspeti ako bude igrala na kartu krhke engleske gospođice i stoga je odigrala na kartu Gabinog baršunastog glasa, njene raskošne figure i skrivenog senzibiliteta. Obučena u jednu od njenih kreacija, Gabi je bila pretnja za muški rod.

„Pisaću Piteru još večeras i poslaću pismo po kuriru“, reče Kvil. Bio je užasnut sopstvenim glasom. Bolje da odmah potraži firmu na Jamajci. Ili možda u Zanzibaru. Jamajka je bila previše blizu; još je mogao da zamisli Gabi kako pleše na balu za kojim je toliko žudela. Ili kako se topi u muškom naručju. Na balu, a onda... posle bala.

Kvil proguta knedlu i ustade tako naglo da se stolica skoro preturi. A onda se kraljevski nakloni. „Molim vas da mi oprostite, Gabi, ali već kasnim na večerašnji sastanak.“

„O, Kvile, mogu li s vama?“

„Apsolutno ne. Dame nikada ne prate muškarce na privatne sastanke“, podseti je Kvil.

,,Zašto?“ Gabine trepavice bile su tamne, duge i uvijene na krajevima, i

savršeno su se slagale sa zlatastom bojom njene kose. ,,Dame“, pojasni Kvil, ,,ne zapitkuju gospodu o njihovim sastancima.“

,,Oh.“ Gabino lice se ozari i usne razvukoše u smešak. „Sigurno idete u posetu svojoj chere amie. Tako je lepo što je imate! Da li bi mi se svidela?“

,,Pobogu“, promrmlja Kvil. Gabi je prevršila svaku meru. Nije čak bila ni neka zavodnica. Jednostavno je pratila svoje prirodne impulse. O, bože! Je li imao neku firmu u blizini Antarktika? Možda je mogao da počne sa prodajom krzna polarnih medveda. „Nemam nikakvu chere amie“, procedi Kvil. „I strašno je nepristojno da tako nešto pitate.“

,,U redu“, učtivo uzvrati Gabi dodavši još jedno pravilo u taj beskrajni spisak engleskog bontona. „Ali zašto ne, Kvile?“

Kvil je opet zaboravio o čemu su razgovarali. „Šta zašto ne?“ „Zašto nemate žensku prijateljicu? U Indiji su svi Englezi imali

ženske prijateljice, ili sam bar tako čula. Ali nisam komentarisala“, žurno doda ona. „Samo vas pitam, Kvile. Praktično smo rod pa se to ne računa."

Bilo je neverovatno za koliko je stvari Gabi pretpostavljala da se ne računaju zato što su rod, kiselo pomisli Kvil.

„Neću sa vama da polemišem o tome, Gabi.“ I ovoga puta lice mu se toliko smračilo da Gabi više nije mogla da ignoriše njegovo neraspoloženje.

„Samo sam prijateljski pitala!“ Kvil se kratko nasmeja. ,,U redu. Ali ne zapitkujte ni Pitera o tome.“

Gabi namesti uvređenu grimasu, a onda odluči da to iskoristi. „Gledam vas kao ličnog prijatelja, Kvile. Jedinog u Engleskoj“, kaza. „Ako mi vi ne kažete kako treba da se ponašam, ko će?“

,,Piter“, brecnu se Kvil. „Piter je odličan u tim stvarima.“ I prvi put se poradova Piterovom povratku iz Bata.

Kada je Gabi ustala sa ivice radnog stola i prošetala po biblioteci, Kvil izvadi prazan list papira i nažvrlja Piteru poruku.

Tvoja buduća žena sada je adekvatno obučena u Karemine kreacije. Zahteva ulazak u društvo. Molim te, vrati se odmah ili ću biti prinuđen da je ja predstavim umesto tebe. Poruka je imala upravo onaj efekat kom se Kvil nadao. Predlog da

neko drugi sprovede delikatan zadatak uvođenja Gabi u londonsko visoko društvo uzdrmao je Pitera do temelja. Naježio se od same pomisli da će njegov stariji brat - tako nemaran i neosetljiv - izvesti taj zadatak.

Vikontesa Djuland je u potpunosti saosećala sa svojim sinom. „Mili, moraš se odmah vratiti u London“, reče Kiti. „Kvil je uspešniji sin, ali ne zna finese. Stanje tvog oca sada je stabilno.“

Piter klimnu glavom. U London se vratio do kraja nedelje. U pravi čas, pomisli on sedeći u uglu kočije. Đonovi njegovih visokih čizama bili su izlizani. Nove su mu bile neophodne, a samo Hobi je pravio čizme sa istančanim osećajem za modu. Ništa, ali ništa u Batu nije bilo vredno kupovine.

IX

Lisjen se teško usuđivao da postavi škakljiva pitanja o ljupkim sestrama Torp, ali nije nimalo oklevao kada se radilo o Emilinom špijunčiću, gospodinu Hislopu. I sve što je čuo potvrdilo je njegove najgore sumnje. Gospodin Hislop bio je razvratni junoša, poznat po uvlačenju pod ženske podsuknje.

I tako, protivno razumu, Lisjen je pokucao na vrata gospođe Juing u utorak pre podne, tačno u jedanaest sati. Nameravao je da se suoči sa gospodinom Hislopom i stavi mu do znanja da je njegovo interesovanje za gospođu Juing isključivo očinsko. Dosta je vremena potrošio razmišljajući o konceptu orođavanja sa Emili i Fibi. Sa srcem udovca i telom starca, bio je neprikosnoven u tome.

Kada je Sali otvorila vrata, naklonila se i rekla da gospođa Juing ne prima posete. Ali ipak nije mogla da odoli šilingu.

Pokazala je vrata Emiline radne sobe. „Gospodarica ne prima posete jer već očekuje posetioca“, prošaputa ona i otperja u drugi deo kuće, stežući dobijeni šiling i pravdajući svoju indiskreciju mišlju kako je francuski džentlmen prilično naočit. Bilo bi lepo da se gospodarica uda za njega, pomisli sluškinja. Doduše, Sali nije imala visoko mišljenje o strancima, ali gospodin Boh je bio... pa, bio je skoro greh da muškarac izgleda tako otmeno.

Emili je pomalo nervozno podigla pogled kada se vrata otvoriše. Htela je da se Hislop predstavi sa što manje ceremonijalnosti; smatrala je da ga drži na distanci ako ga tretira kao deo nameštaja.

Ali na vratima nije stajao Hislop već Lisjen Boh. Nešto joj zatutnja u grudima. Istina, uhvatila je sebe kako razmišlja o Lisjenu Bohu, nekoliko puta u protekle dve nedelje.

„Mogu li da vam pomognem, gospodine Boh? Oprostite, radila sam pa nisam spremna za posete.“ Emili ustade od svog radnog stola i graciozno odveza kecelju, koja je njenu haljinu od muslina štitila od mastila. Ali ruke su joj bile umrljane. „Bojim se da ne mogu dugo da razgovaram, jer

očekujem posetu.“

Lisjen nije bio siguran šta da čini. Došao je spreman da ubije aždaju, ali aždaje nije bilo na vidiku. Ne još. „Došao sam da vas pitam da mi se pridružite na balu ledi Fester.“

Emili polako udahnu. Znači, gospodin Boh nije pokušavao da je namami u još jedan modni časopis. ,,Ja ne izlazim“, odsečno promrmlja ona. Lisjen izvi obrve.

„Nudim vam priliku da počnete. “ „Moraću da odbijem vašu ljubaznu ponudu.“

„Smem li da pitam zašto?“, upita Lisjen, što je bilo neoprostivo. Džentlmen nikada, ali nikada ne pita za razlog daminog odbijanja. Ali on je morao da nastavi razgovor jer je želeo da bude tu kada stigne Hislop.

„Nikada nisam zvanično predstavljena društvu“, pojasni Emili. ,,Posetila sam nekoliko balova pre odlaska iz porodičnog doma, ali ne bih se osećala prijatno na velikom okupljanju. Iako sam“, doda ona, „skoro zahvalna na vašem pozivu, gospodine Boh.“

„Vaša sestra, gospođica Torp, reče da će vam prijati mogućnost da lično osmotrite odeću modernih žena“, kaza Lisjen, trudeći se da zvuči više ubedljivo nego očajno. „Uveravam vas da će ceo beau monde biti na balu Festerovih.“

Emili je oklevala. Možda Lisjen nije bio od iste sorte kao gospodin Hislop. Gospodin Hislop ju je takođe pozivao na društvene događaje, ali samo, u to je sigurna, kako bi mogao da joj se približi u privatnosti svoje kočije. U poslednje vreme je počeo da nagoveštava kako joj više neće odavati informacije ukoliko ne prihvati neki njegov poziv.

Lisjen je i dalje stajao nasred sobe, a onda joj priđe i nakloni se. „Biće mi čast da mi se pridružite“, reče tiho.

Emili je teško disala. Muškarac nije smeo da ima tako duge trepavice. Niti je smeo da je posmatra tim tečnim, crnim očima, delujući tako... tako privlačno. „Veoma ste zahtevni“, konačno izusti Emili.

„Bio bih zahvalan na vašem društvu“, uzvrati Lisjen. ,,I bio bih presrećan ako bi nam se pridružila i vaša sestra.“

„Moja sestra - pratilja! “ Emili skoro frknu. Ovaj predlog bio je samo

još jedan dokaz da Lisjen uopšte nije bio upoznat s njihovom situacijom.

Ali kako je mogao znati da je Luiz ocrnjena širom Engleske kao bezobzirna namiguša. „Moja sestra ne izlazi na javna mesta.“

,,U tom slučaju, zamoliću jednu moju poznanicu da nam se pridruži. Ne bih da se osećate neprijatno u moj društvu.“

Emili presrete Lisjenov pogled, postiđena što ga je uopšte uporedila sa Hislopom. „Biće mi zadovoljstvo da vam se pridružim na balu Festerovih“, pristade ona. „Predomislila sam se.“

,,To je privilegija svih žena“, primeti Lisjen sa osmehom u očima i opet se nakloni. „Biće mi čast.“

,,I ne morate da pitate svoju poznanicu da ide sa nama“, žurno doda Emili. ,,Ja sam udovica. A udovicama nije potrebna pratilja.“

,,Da, naravno“, promrmlja Lisjen.

Je li bilo zlobe u njegovim očima? Emili nervozno dodirnu kapicu na glavi.

Lisjen nije mogao da smisli nijedan drugi razlog da dodatno troši vreme lepe Emili, i stoga se okrenu da izađe kada Sali otvori vrata i pomalo osorno reče: „Gospodin Hislop je tu, gospoja.“ Bila je ljuta na njega jer ju je dvaput uštinuo u hodniku. Samo ga je ošinula pogledom i otišla.

Bartolomju Bejli Hislop nije bio naočit čovek. Emili je odmah spazila kako se sudbina okrutno poigrala s njim stavivši ga u istu prostoriju sa Lisjenom Bohom. Lisjen je bio vitak, obučen u crno, s manirima pravog markiza. Ili bivšeg markiza, podseti se Emili.

Ali Bartolomju Hislop nije bio blagosloven dobrim krojačem. Tog jutra bio je obučen u nešto što je smatrao poslednjim krikom mode: maslinasti kaput sa ogromnim metalnim dugmadima koja su, nezakopčana, otkrivala prsluk na vrišteće ljubičasto-žute pruge. Od ličnih atributa, zulufi su mu bili predugi (u stilu koji je Bartolomju smatrao pomodnim), a noge previše tanke i krive. Uprkos lascivnom sjaju u očima, Bartolomju Bejli Hislop bio je sin jedinac i naslednik kasapina koji je zgrnuo veliko bogatstvo na kuvanju kravljih kostiju za potrebe pravljenja lepka - dovoljno da svog sina jedinca pošalje u Kembridž i sada ga izdržava u metropoli.

Emili pozdravi Hislopa nešto veselije nego obično. „Gospodine Hislop, kakvo je zadovoljstvo videti vas opet!“ Posmatrala je kako se

naklanja, a onda se i sama kratko damski poklonila. „Dozvolite da vam predstavim gospodina Lisjena Boha.“

Bartolomju Hislop nije prepoznao gospodina Boha, ali nije ni morao. Prepoznao je njegovog krojača. „Zadovoljstvo mi je, gospodine! Veliko zadovoljstvo! Odrekao sam se kaputa na preklapanje. Učinio sam to još pre trinaest nedelja. Zaključio sam da u njemu izgledam kao da imam pileće grudi. Nije da tako izgleda na vama, dragi gospodine. A vaš kaput je sašio Gatri, zar ne?“

Lisjen se nakloni. „Uspešno ste prepoznali mog krojača, gospodine.“ ,,Pa nisam ga baš prepoznao“, uzvrati Hislop naglašavajući svaku reč. „Nisam lično uposlio gospodina Gatrija. Od krojača tražim, ako smem tako reći, dozu avanturističkog duha. Ali verujem da se gospodin Gatri trenutno nalazi u Ulici Lidnhol broj 27, je li tako?“

„Tako je.“ „Generalno, u tim sam vodama, dragi moj gospodine. Na osnovu

samo jednog pogleda zaključujem da ste stranac, gospodine Boh, i verovatno ste već čuli za mene. Ali uveravam vas da svoju skromnu reputaciju gradim među pomodnim muškarcima, i to u prvim redovima. Rekao bih da imam oko za to.“ On gvirnu ka Emili. „Jedna od mojih najvećih radosti je što svoje opservacije delim sa gospođom Juing. Neizmerno sam srećan što dajem mali doprinos časopisu La Belle Assemblée.“

Lisjen pogleda u Emili. Ona pročita gađenje u njegovim očima i namršti se.

„Tako mi je žao ali molim vas da me izvinite. Gospodin Hislop je bio toliko ljubazan da mi obeća svoje beleške o modnoj slici na prijemu vojvode i vojvotkinje od Gisla. Sigurna sam da bi vas takve sitnice ugnjavile.“ „Vojvoda i vojvotkinja su se upravo vratili iz Turske“, svečano objavi Hislop. „Ledi Gisl je nosila Kareminu kreaciju, naravno.“

Lisjen priđe vratima. Tu se suvo osmehnu gospođi Juing uz kratak naklon. „Došao sam da ubijem aždaju“, promrmlja on samo za njene uši. „Fibi me je navela na zaključak da je gospodin Hislop neprijatno društvo.“ Emili mu uzvrati osmehom. „Uvek sam zahvalna ubicama aždaja“, reče mu tihim glasom koji je Lisjenu zvučao kao muzika. „Tako ih je malo u Londonu. Ali nemate razloga za brigu. Gospodin Hislop mi je samo dobar

prijatelj.“

Zatvorila je vrata od radne sobe i prepustila se dosadnoj priči Bartolomju Hislopa o tačnoj težini egipatskog somota koji je nosila vojvotkinja od Gisla.

Lisjen je sam izašao iz kuće, ne želeći da zamara Sali, koje nije ni bilo na vidiku. Smrknuto je silazio niz stepenice. Nije mu se dopadala Emilina zavisnost od Hislopa. Ako je dobro razumeo, Hislop ju je posećivao svake nedelje za potrebe slavnog La Belle Assamblee. Da, Hislop je očigledno bio zainteresovan za lepu gospođu Juing. I Lisjen nije sumnjao da je Hislop razmišljao o braku sa siromašnom udovicom.

Sve u svemu, Piter je mogao da bude zadovoljan Gabinim preobražajem. Sreli su se na večeri dan posle njegovog povratka u London, nakon što joj je Piter poslao poruku sa pozivom da mu se iste večeri pridruži na balu ledi Fester.

Gabi je obukla jednu od kreacija madam Karem i blistala je od sreće što će videti svog verenika. Margaret joj je pričvrstila kosu mnoštvom bisernih ukosnica kako bi svetlucala iz daljine. Što je najvažnije, njene divlje lokne konačno su bile ukroćene. A njena balska haljina bronzane boje, sa vrlo izazovnim dekolteom i malim šlepom pozadi, definitivno je bila a la mode, zaključi Piter. Ta promena kod njegove buduće neveste odmah mu je upala u oči. Hvala bogu, te ogromne grudi su se uklopile u kroj.

,,Je li ta marama od svile?“, upita on nagnuvši se prema Gabi koja je mešala kašikom po tanjiru pileće supe.

Gabi brzo diže pogled. Piterove oči bile su mnogo toplije nego kada su se prvi put sreli. ,,Ne znam“, priznade ona.

„Smem li?“, upita on i - kad je klimnula glavom - Piter opipa materijal prstima. „Gaza - protkana zlatnim koncenm, zaključi on. „Vrlo prikladno.“

Gabi nije bila zadovoljna tom maramom. „Ako ovo treba da bude šal, onda on ništa ne pokriva!“, procvilela je Margareti pre izlaska.

„Samo je ogrnite“, sugerisala je sluškinja. Hvala nebesima, odgovorila ju je od ideje da umesto toga stavi šal od

kašmira, s obzirom na Piterovo oduševljenje dotičnom maramom, zaključi Gabi.

Kvil je kroz poluzatvorene kapke posmatrao srećni par. Možda će i sam izaći i napiti se. Retko je sebi dopuštao taj luksuz, skoro nikada, ali te večeri mu se svidela ideja da otupi um brendijem.

„Hoćeš li s nama, Kvile?“ Kvil odmahnu glavom. U tom raspoloženju bi ga samo dodatno

nerviralo što Piter glumi velikodušnost. Jednom pripadniku visokog društva nije bilo lako što ima brata koji je i hendikepiran i asocijalan. Ali Piter nikada nije propuštao priliku da nagovara Kvila na razne društvene događaje.

„Možda ću svratiti kasnije“, reče Kvil iznenadivši samog sebe. Gabi mu se široko osmehnu. ,,To bi bilo divno, Kvile! Potražiću vas.“

Piter otprati Gabi do kočije primetivši sa zadovoljstvom njen plišani ogrtač, koji je madam kreirala specijalno za tu haljinu. „Večeras ljupko izgledate“, reče on u polumraku kočije.

„Prava lepotica“, složi se ledi Silvija. „Pitere, pravi si srećnik. Rizično je ženiti se mladom iz inostranstva. Moj drugi rođak dobio je devojku iz Škotske za koju se ispostavilo da je prevrtljivica. Pobegao je u Ameriku pre venčanja. “

Gabi odahnu s olakšanjem. Uspela je da se dopadne svom vereniku.

Utom Piteru sinu alarmantna misao. „Znate li da plešete? “ ,,Naravno“, uzvrati Gabi. „Iako nikad nisam plesala s muškarcem,

priznade ona. „Moj otac je unajmio Engleskinju da me podučava.“ Piteru se ovo svidelo. Ako Gabi i promaši neki korak, tešiće ga

činjenica da njegova verenica nikada do tada nije bila u muškom naručju. Malo je ljudi u Londonu koji se mogu time pohvaliti.

,,Ne brinite“, kaza on. „Sve ću vam objasniti.“ Gabino srce ispuni se radošću. Piter se ponašao upravo onako kako je

očekivala od slatkog džentlmena; zaštitnički, razborito, očaravajuće. „O, Pitere“, uskliknu ona, „tako sam srećna što ćemo se venčati! “

Piter ostade zatečen. Šta je sada trebalo da joj odgovori? I zašto je nešto tako intimno uopšte izrekla pred ledi Silvijom? ,,Takođe“, promuca on.

Gabi je bila malo razočarana. Bilo je prerano da Piter pokaže ushićenje koje je ona osećala. Ali možda će se večeras poljubiti, kao što su ona i Kvil. Osetila je želju u Kvilovom čvrstom telu, u njegovim tamnim očima. Očekivala je da će istu emociju videti i kod Pitera do kraja večeri.

Ledi Izabel Fester bila je prilično ponosna na činjenicu da je njen bal uvek prvi događaj sezone, odmah nakon otvaranja parlamenta. Istina, posebno je vodila računa da njen bal označi početak Male sezone; međutim, te 1804. godine, kada je parlament značajno kasnio sa početkom rada zbog kraljeve bolesti, ledi Fester je hrabro otkazala svoj bal iz istog razloga i poslala nove pozivnice čim je opasnost prošla. Smatrala je, krajnje iskreno, da je njen bal stekao određenu slavu zbog koje nije mogla da priušti boravak na selu sve do marta ili aprila, kada se la baute societe vraćala u London. Neka provodadžike saboruju u memljivim seoskim kućama do posle Uskrsa. Predstavnici prave elegantes - jer ledi Fester je odrasla uz francusku dadilju i volela je da se razmeće svojim visokim obrazovanjem - dakle, predstavnici elegantesa nikada ne bi truleli van Londona ako baš ne moraju.

Zato je ljubazni smešak na njenom licu blistao iskrenom dobrodošlicom kada je ugledala jednog od najelegantnijih muškaraca Londona, Lisjena Boha, kako ide u pratnji njenog batlera.

„Moj dragi markiže“, procvrkuta ledi Fester. Znala je da je Boh odbacio svoju titulu, ali je verovala da će se pokajati zbog te glupe greške.

Lisjen se ekstravagantno nakloni i poljubi joj prste. „Najdraža ledi Fester“, reče „dozvolite da vam predstavim gospođu Juing.“

Pogled ledi Fester dobi na oštrini. Emili Torp - ili kako god je sebe zvala - nije bila od žena koje je ledi Fester pozivala na svoje balove. Ali u deliću sekunde, pre nego što bi joj to nečim pokazala, njen pogled kliznu niz haljinu gospođe Juing. Bila je to kreacija boje ćilibara od italijanske gaze, nošena preko krepa nešto tamnije nijanse. Gaza je bila skupljena trakom boje ćilibara, a gornji deo haljine i rukavi ukrašeni perlicama. Zaista, haljina gospođe Juing bila je jedna od najoriginalnijih kreacija koje je ledi Fester ikada videla. I nesumnjivo će biti tema sledećeg izdanja La Belle Assemblee, čast za kojom je ledi Fester oduvek žudela. Ona uguši talas zavisti kojim je bila silovito zapljusnuta i nasmeši se.

„Zadovoljstvo mi je, gospođo Juing“, reče s poštovanjem. Haljina je bila hit bala.

,,Dakle“, Lisjen šapnu Emili na uho nakon što su ušetali u balsku dvoranu, ,,za slučaj da niste primetili, draga moja, jedna aždaja čuva ulaz na ovaj bal. A vi ste upravo prošli pored nje.“

Emili podiže svetlucave oči ka njemu. „Zar je moglo biti drugačije? Povela sam ubicu aždaja sa sobom, zar ne?“

Lisjen se zakikota. „Ali ne mogu preuzeti zasluge za ovu pobedu. Jeste li za ples?“

Emili zastade i pogleda po balskoj dvorani koja je vrvela od haljina u neoklasičnom stilu, ukrašenih satenskim ružama, čipkastim okovratnicima i dekolteima dubokim skoro do pojasa. „O, bože“, uzviknu ona. „Ovo je predivno!“ A onda zgrabi Lisjena za ruku. „Gospodine Boh, znate li možda ko je ona mlada žena pored prozora?“

Lisjen pogleda u pokazanom pravcu. „Mislite na damu sa svim onim predmetima u kosi?“

,,U pitanju je vrlo moderna frizura“, pojasni Emili instinktivno ga gurajući u tom pravcu. „Kosu je dekorisala čipkom, a mogu da prepoznam i nojevo pero.“

,,Ne zaboravite i sve one kićanke“, našali se Lisjen. ,,To je Sesilija Morgan i biće mi zadovoljstvo da je upoznam sa vama.“

Trenutakkasnije naklonio se Sesiliji. Ubrzo su Emili i Sesilija - ili Sisi, kako je insistirala da je Emilija zove - bile udubljene u razgovor o prednostima ružičastih svilenih kićanki i nojevog pera, dok su Lisjen i Sisin uštogljeni suprug, Skvajer Morgan, stajali po strani.

Dok je veče prolazilo, Lisjen je, na svoje ogromno zaprepašćenje, otkrio da mu ne smeta što ne uspeva da nagovori Emili da ostane blizu njega. Umesto toga, posmatrao ju je kako šarmira žene iz visokog društva koje su je godinama odbacivale. Ignorisala je njihove hladne pozdrave osvajajući ih zaraznom temom o modi. Diskutujući o dobrim stranama prorezanih rukava, Emili je vrcala od radosti. Njeno mesto je ovde, zaključi Lisjen sa strepnjom, a ne u onoj skučenoj kući sa pohabanim nameštajem i malobrojnom poslugom. Konačno ju je izvukao iz zanimljive rasprave o tome koji su šeširi izašli iz mode i odvukao na podijum za ples.

Lepršala je u njegovom naručju. Dok su kružili po balskoj dvorani, Lisjen je primetio da se njih dvoje kreću gracioznije od ostalih plesača. Ovo ga je donekle opijalo, ali ni približno kao Emilino vitko telo u njegovim

rukama.

Ljupki osmeh ozari Gabino lice kada je ušla na bal Festerovih, toliko ljubak da se Piter uplaši. Generalno, Gabi se radovala ovom izlasku jednako kao i on. Međutim, Piter je večeras bio nešto nervozniji nego inače. Obično je osećao kako mu uzbuđenje raste dok se kretao u susret zadovoljstvima. Uostalom, svaki bal je za nijansu učvršćivao njegov položaj u visokom društvu, što mu je i te kako prijalo. Zato se u svakom razgovoru trudio da sebe predstavi u najboljem mogućem svetlu.

Isprva je veče proticalo zaista dobro. Piter je upoznao gospođicu Gabrijelu Džerningam sa prijateljima koji su zainteresovano piljili u njeno poprsje, zapitkujući je da li to nosi Kareminu kreaciju. Hvala nebesima na kreativnoj madam. Svaki muškarac u dvorani samo je u Gabi gledao.

Gabi se ponašala vrlo pristojno, delujući očarano kičastom ekstravagancijom londonskog bala. Na Piterovo zadovoljstvo, dobro je plesala. To mu je bilo važno, budući da je ples smatrao primarnim oblikom vežbe svakog plemića. Zato nije propuštao čak ni seoske igranke. One mučnije oblike vežbanja prepuštao je svom bratu, koji je sada, kada nije mogao da jaše, provodio sate i sate sa svojim spravama.

Piterov omiljeni ples bila je poloneza i Gabi ju je, na njegovo oduševljenje, besprekorno izvodila. Bio je to spori, veličanstveni ples koji bi svakom posmatraču delovao lako. Ali tečni pokreti morali su da se menjaju u deliću sekunde. Ništa nije bilo gore od trzanja i požurivanja.

Sve u svemu, Piter je bio više nego zadovoljan svojom verenicom. Poznanici su se tiskali oko njega deleći mu komplimente na izuzetnom ukusu odevanja njegove buduće žene, njenom damskom držanju i gracioznom kretanju po balskom podijumu. Grofica Marija Sefton saosećala je s njim zbog bolesti njegovog oca, objavivši da će poslati nalog za isplatu u Almak. Piter je bio na sedmom nebu. Lascivni princ od Velsa bocnuo ga je laktom u grudi i šapnuo kako mu je nevesta prava osvajačica sa glasom sirene. Piter u Gabinom glasu nije čuo ništa nalik sireni, ali mu nije protivurečio. Bila je to velika pohvala od Prinija.

I tako, kada se Gabi vratila iz grupnog narodnog plesa izjavivši da je iscrpljena, Piter je to shvatio kao zgodan trenutak da se povuku na balkon.

„Treba vam svežeg vazduha“, reče on ignorišući Gabinu molbu da odu kući. Bilo je dva sata posle ponoći i nikome nije padalo na pamet da

prekida zabavu. Ali očigledno je trebalo vremena da hrabrost engleskih dama dobije na snazi. Njima ni pod kakvim uslovima nije bilo dopušteno da izuste ili pokažu išta manje od savršenog izgleda i učtivih manira. Zato je Piter stalno motrio na Gabinu kosu i dvaput je poslao na popravljanje frizure.

„Ledi Silvija deluje prilično umorno“, reče Gabi, već očajna. Njena pratilja je uveliko dremala u stolici pored zida.

Piter slegnu ramenima. „Ona uvek spava. Probudiće se za večeru i niko joj to neće zameriti.“

To nije bila svrha Gabine opaske. Da su stolice bile tvrde i neudobne, ledi Silvija nikada ne bi ni zadremala.

„Hajde da izađemo na balkon i gledamo vrtove.“ Gabi zadrhta. Gospodin Barlou ju je te večeri već izveo na balkon i

skoro se smrzla. Uostalom, bio je decembar. Svakog trena je mogla da je pogodi ledenica u glavu. Vreme im nije išlo na ruku, posebno s njenim obnaženim poprsjem.

Ali Piter ju je vukao prema jednim od troja vrata koja su vodila na male balkone s pogledom na vrtove. Gabi uzdahnu. Veče je bilo dosadno. Nije mogla da izbroji svu gospodu koja je slučajno dotakla njene grudi ili leđa. Osečala se kao očerupana kokoška koju su domaćice neumorno štipkale kako bi izgledala podgojeno i zdravo.

Na balkonu je bilo hladno, kao što je i pretpostavila. Piter je vrata ostavio širom otvorena. „Zaručeni smo“, pojasni on, ,,ali neću da nekome dam povoda da posumnja u tvoju reputaciju.“

Gabi otvori usta u nameri da spomene kako je gospodin Barlou zatvorio vrata, ali oćuta. Bila je dovoljno začuđena što ima poteškoća da se poveri svom budućem mužu. Mnogo više nego Kvilu. Verovatno zato što je bila zaljubljena u Pitera, priseti se ona.

Cvokotala je od zime ali - hej, možda je to pravi trenutak za prvi poljubac? Gabi se osmehnu i priđe Piteru, koji iznenađeno diže pogled.

„Tako je hladno, Pitere“, mazno reče ona. Nije želela da traži poljubac. Trebalo bi da on to izvede samoinicijativno.

Piter je zurio u nju. „Hoćete li onda da uđemo? Spava li vam se? Ne smete izgledati pospano u balskoj dvorani, Gabi. Dama mora uvek da deluje

živahno i sveže, čak i kada je na rubu iscrpljenosti.“

Gabi je sada stajala toliko blizu Pitera da je lako mogla da ga dodirne. S obzirom na spoljnu temperaturu na granici smrzavanja, bila je svesna svojih ukrućenih bradavica, koje su štrčale kroz tanku haljinu. Jasno je pamtila Kvilov uzdah kada je otkrio tu fizičku promenu na njoj.

Ali Piter nije pokazivao da uopšte primećuje njene dojke, a ni želju da je poljubi. U stvari, izgledalo je kao da mu je neprijatno. ,,Pitere“, reče Gabi najslađim glasom. „Budući da ćemo se venčati, mislim da bi bilo prihvatljivo da me poljubite.“

Piter se trgnu. „Apsolutno ne! Takav čin je nedopustiv na balu, pod bilo kakvim uslovima.“

Nastade neprijatan muk. Gabi proguta knedlu. „Zar ne želite da me poljubite?“

Piter provuče prste kroz svoje smeđe lokne. „Naravno da želim da vas poljubim, Gabi.“

Ona ga molećivo pogleda. ,,Oh, za ime boga!“, uzviknu Piter i diže joj bradu spustivši usne na

njene. Gabi je mirno stajala sklopljenih očiju. Poslednje što je želela je da se

osramoti navaljivanjem. Ali Piter nije pokazao nikakvu želju za intimnošću. Njegove usne se

lako priljubiše uz njene i sekund kasnije se povukoše. Gabi otvori oči. Piter se smeškao.

„Eto, i to smo obavili“, s olakšanjem reče. „Ovo je naš prvi poljubac, zar ne, Gabi?“

Na trenutak je oklevala, a onda se bacila na njegove grudi i zalepila svoje usne za njegove. Na sreću, Piter je bio nešto niži od Kvila, pa je mogla da mu dohvati usne.

Piter zinu od šoka. Mislila je da otvara usta, baš kao što joj je Kvil pokazao kako se ljubi,

i pratila je impuls. Ali Piterove ruke je nisu grlile. Umesto toga, zgrabile su je za gola ramena i furiozno odgurnule.

,,Pobogu!“, uzviknu Piter. Bio je zgrožen. Stomak mu se prevrnuo. ,,Jeste li poludeli?“ Gledao je svoju zaručnicu čija je kosa opet bila raščupana, a bradavice - blagi bože, bile su kao što ih je Prini opisao. Kada ju je Prini nazvao osvajačicom, nije mislio na njen lični stil, već na koketnost. Prini ga je upozorio! Bio mu je prijatelj i to definitivno nije bio kompliment - već upozorenje!

„Vi ste... ovo je... razvratno“, promuca Piter.

Gabi obgrli svoje mišice drhtave od studeni. Piter je bio najveći sitničar kog je ikada srela. Uostalom, gospodin Barlou je na istom tom balkonu pokazao svaku nameru da je poljubi, sve dok se nije provukla ispod njegove ruke i šmugnula nazad u balsku dvoranu; ali on se nije mnogo uzbuđivao zbog nedoličnosti tog čina.

,,A tek vaša kosa! Izgledate neuredno!“

,,Pitere“, kaza Gabi najmirnije što je mogla, „zaručeni smo. Ubeđena sam da niko neće proglasiti skandalom ako se nakratko zagrlimo.“

Piter baci uplašeni pogled kroz otvorena vrata. „Svako može da nas vidi! I u tom slučaju ćete biti prognani iz londonskog društva!“

Gabi se ugrize za usnu. „Mislim da preterujete“, reče oprezno. „Povući ću se u damsku odaju.“ Ona krenu prema vratima, a onda se vrati na balkon. „Hoćete li me poljubiti u kočiji, na putu do kuće?“

Piterov stomak se opet okrenu. „Apsolutno ne! Zar mislite da ledi Silvija neće primetiti?“

,,A hoćete li me poljubiti ako ledi Silvija ne bude sa nama?“

„Ledi Silvija ili moja majka će uvek biti sa nama, sve dok se ne venčamo“, objavi Piter. „Bilo bi krajnje neumesno da ostajemo sami bez pratnje.“ Kada je Gabi otišla, verovatno da namesti kosu, Piter duboko uzdahnu i dodirnu svoju kravatu. Srećom, nije bila previše zgužvana.

Veseli glas ga prenu iz misli. „Znao sam da si tu, Pitere, momčino! “ Jedan od njegovih prijatelja, lord Sajmon Patni, izađe na balkon i zapali cigaru. „Videh da je tvoja verenica upravo ušla. Nikada ne bih rekao da ćeš tako dobro proći. Rasna lepotica. A tek grudi!“ Sajmon poljubi svoje prste. „Uvek sam mislio da ćeš se oženiti nekom hladnom kao led, ako se uopšte oženiš“, nastavi on. „Ali zgrabio si najbolju ove sezone!“

Sajmon se utiša uputivši Piteru šeretski pogled. „Znaš na šta mislim.

Ova će ti zapaliti postelju, stari druže.“

Piter je bio turobno svestan da njegov prijatelj govori istinu i zato se na balkonu zadržao još pola sata pušeći jednu od Sajmonovih cigara. Obično je zazirao od njih jer su mu na odeći ostavljale ogavni vonj duvana. Ali ovoga puta mu je prijala, s obzirom na okolnosti.

Međutim, Sajmon je bio pod dejstvom alkohola i blebetao je s još više entuzijazma o Gabinom bujnom poprsju. Piter se suzdržavao da mu ne odbrusi nešto u stilu: da je želeo da kupi kravu muzaru, otišao bi na selo. Tako neukusan komentar ne bi bio džentlmenski. Uostalom, njegova verenica nije bila kriva što ima raskošno poprsje.

U tom trenutku Gabi je sedela u damskoj odaji dok joj je sluškinja nameštala kosu, kad je unutra ušla Sofi Fouks, vojvotkinja od Gisla. „Gospođice Džerningam!“, ushićeno uzviknu Sofi.

„Oprostite što ne ustajem, vaša visosti“, uzvrati Gabi sa smeškom. Sluškinji je preostalo bar još dvadesetak ukosnica da joj zakači; da se Gabi pomerila, ceo dotadašnji trud bio bi uzaludan.

„O, nema potrebe za formalnostima“, reče Sofi sedajući na stolicu do Gabine. „Sigurno uživate u Londonu, gospođice Džerningam?“

„Molim vas, zovite me Gabi“, plaho reče, jer je vojvotkinja delovala vrlo druželjubivo.

,,Hoću“, odgovori ova, ,,ako vi mene budete zvali Sofi. Skandalizovaćemo stare usedelice.“

„Zašto bi to bio skandal?“ Gabi je zbog Piterovog ugleda zazirala od svakog skandala.

„Zapravo i ne bi bio. Samo što se te starije generacije poznaju još od kolevke, a i dalje jedna drugu oslovljavaju sa miledi i slično. Nego, Gabi, zašto vas nisam videla u Hajd parku ili na mom prijemu? Poslala sam vam kartu.“

Gabi pogleda oko sebe. Bile su same u damskoj odaji. „Morala sam da sačekam isporuku odeće iz salona madam Karem“, priznade ona. „Piter je bio izričit po pitanju mog ostanka u kući dok ne dobijem prikladnu odeću.“ Sofi se namršti. „To ne liči na dobrog Pitera.“ A onda se zamisli. „Pa naravno, vaš izgled mu je od posebne važnosti. Uzgred, izgledate predivno. I sama nosim dosta Kareminih kreacija. Sutra ću zahtevati mali šlep na svim

haljinama koje je sašila za mene. Smatrajte da ste započeli novi modni trend!“

,,Moguće“, reče Gabi uz kikot. „Mislim da ću pre započeti novi skandal. Nisam baš sigurna da će ova haljina opstati na meni.“

„O, hoće“, uveri je Sofi. „Približno smo iste građe, a ja nikad nisam imala taj problem. Madam ima čudesan talenat. Bože, kako sam umorna!“, reče hladeći se. „Ovo doba večeri mi je prosto neizdrživo.“

Gabi je radoznalo pogleda. „Zašto onda ne idete kući?“ ,,To nikako“, uzvrati Sofi. „Uskoro će pozvati na večeru. Posle jela

većina ljudi dobije novi entuzijazam. I, naravno, do tada se gospoda prilično ponapije. To je uvek zanimljivo videti“, pojasni Sofi namigujući.

„Zbog čega su pijani muškarci tako zanimljivi?“ „Okuraže se.“

Na Gabin upitan pogled, Sofi nastavi. „Prilaze ženama koje im nisu supruge ili započinju apsurdne rasprave otkrivajući svoju primitivnu mušku narav.“

,,Ne zvuči naročito zanimljivo“, zaključi Gabi.

„Dame se takođe oslobode i odlutaju u vrt bez pratnje. To probudi moju majku i ostale udovice.“ Sofi se đavolski nasmeši. „Ranije sam smatrala da je veče propalo ako svojoj majci ne dam bar jedan razlog da me grdi na putu do kuće.“

Gabi joj uzvrati nesigurnim osmehom. A onda upita šapatom: „Jeste li se ikada ljubili na balkonu? Mislim, pre udaje?“

Sofi se naceri. „Naravno da jesam. Ljubili su me na mnogim balkonima, zapravo.“

,,Je li izbio skandal?“ „Još kako“, vedro će Sofi. „Pre udaje za Patrika bila sam bukvalno

najskandaloznija u visokom društvu. Majka mi je držala lekcije na putu za bal i u povratku sa bala. Imam lepe uspomene.“

Po Gabinom mišljenju, Sofine uspomene bile su sušta suprotnost Piterovom poimanju skandala.

„Ali Piter kaže...“ Gabi naglo ućuta. Zaista nije želela da poverava

svoju potajnu sumnju da Piter ne želi da je poljubi, ni na balkonu, ni u kočiji, nigde.

,,Ko je pokušao da vas poljubi? Da nije onaj grozni gospodin Barlou? Videla sam kako plešete s njim.“

,,Jeste“, zahvalno reče Gabi. „Predložio mi je da mi pokaže balkon i onda...“

„Kakav ljigavac. Šta je učinio?“

„Ćušnula sam ga laktom i pobegla.“ ,,Pa Piter će to morati da ceni“, zaključi Sofi. „Pretpostavljam da je

ljubomoran. Imam utisak da Patrik uživa da moje ponašanje proglasi skandaloznim, stoga verujem da je Piter isti takav. Ali niste mogli znati da je taj Barlou tolika budala. “ Sofi ustade. „Trebalo bi da se vratimo u balsku dvoranu, inače će moj suprug krenuti u potragu za mnom. Još je beskrajno zaljubljen.“

Kada se Gabi osmehnula, vojvotkinja nastavi: „Nismo dugo u braku. Ali pretpostavljam da ćemo dosaditi jedno drugom kad-tad.“

,,Sumnjam“, promrmlja Gabi gledajući neobičnu ženu pred sobom. „Vaš suprug je veoma srećan čovek, vaša visosti.“

„Obećali ste“, prekori je Sofi. „Zovite me Sofi.“ Ona uze Gabinu ruku. „Patrik bi se naljutio kada bih napustila sobu sa Barlouom. Taj čovek je veliki davež. Smatram da ste savršeno besprekorna pratnja, stoga se Piter ne bi smeo žaliti.“

Na Gabino zadovoljstvo, nju i Sofi su u dnu stepenica čekali Piter i Lisjen Boh, koji je bio besprekorna pratnja Fibine majke, gospođe Juing. „Drago mi je što vas vidim!“, iskreno će Gabi gospođi Juing.

„Propustili ste večeru, vojvotkinjo“, reče duboki glas s njene desne strane. Gabi se okrenu i ugleda vrlo naočitog muškarca kako nasmejanoj Sofi uručuje njenu lepezu. Odmah je znala da je to vojvoda jer je rukama obujmio struk njene prijateljice, a potom je poljubio u čelo.

Pet minuta kasnije, nastade mali metež kada su tri muškarca, ubeđena da njihove pratilje udobno sede u trpezariji, počela da se probijaju kroz gužvu prema stolovima.

„Ovo je sjajno“, reče Sofi. „Trebaće im bar pola sata da ugrabe bar

pileća krilca, taman da se malo bolje upoznamo. Moram vam reći, gospođo Juing, da se celo veče divim Gabinoj haljini, a sada i vašoj. Taj izrez podstiče zavist i ljubomoru.“

Emili se osmehnu i njene sivoplave oči zaiskriše. „Hvala, vaša visosti.“ Utom se pojavi Lisjen i dodirnu Emilino rame. Kad ga je pogledala, njeno ozbiljno lice smekša od razneženosti. „Gospodine Boh?“

Lisjen je momentalno zaboravio šta je hteo da kaže. ,,Ja... htedoh da pitam jeste li za piletinu ili ribu, gospođo Juing.“

„Piletinu, molim vas“, odgovori ona. Lisjen zastade, a onda uhvati Sofin Gabin radoznali pogled. Brzo se okrenu i nestade u masi.

„Bože mili“, reče Sofi kroz kikot. „Lisjena Boha poznajem več pet sezona i nikad ga nisam videla ovako zbunjenog.“

Blago rumenilo obli Emiline obraze. „Gospodin Boh me je dopratio na ovaj bal iz čistog milosrđa. Veoma dobar čovek.“

Sofi pogleda u Gabi. „Šta vi mislite? Može li dobrota da objasni zašto je jedan od najelokventnijih ljudi u Londonu najednom počeo da muca kad mu se gospođa Juing osmehnula?“

„Naravno, ne poznajem tako dobro gospodina Boha“, priznade Gabi, „ali mi se pre ove večeri činio eminentno razumnim... I sada se pitam šta je moglo tako naprasno da ga zaglupi, ako ne vaš osmeh, gospođo Juing?“

Emili još više porumene. „Istina, gospodin Boh je samo dobar prijatelj. Njegova pratnja nije ništa drugo do odraz čiste dobrote.“

Gabi se sažali i promeni temu. „Kako je Fibi danas, gospođo Juing?“ A zatim reče Sofi: „Sestričina gospođe Juing i ja smo zajedno doputovale iz Indije.“

„Fibi je tako zabavna“, zahvalno odgovori Emili. „Razvila je ozbiljno interesovanje za kuvanje...“ A potom naglo ućuta, setivši se da pravilan odgoj deteta nema nikakve veze sa kuhinjom.

Ali Sofino lice sijalo je od interesovanja. „Koliko Fibi ima godina? I ja sam kao dete obožavala kuhinju. Bila sam ubeđena da naš kuvar nije u stanju da skuva džem bez mojih degustatorskih veština.“

Gabi se nasmeja. „Dobro znam na šta mislite! Naš kuvar je bio toliko ljubazan da me je proglasio prvom degustatorkom pudinga. Apsolutno sam

uživala da tamanim žuti krem.“

Emili skoro zinu od čuda. Njoj nikada nije bilo dozvoljeno ni da priviri u kuhinju. U stvari, ona i Luiz su vrlo retko napuštale dečju sobu. „Mislila sam da bi trebalo da odvratim Fibi od toga“, priznade ona. „Kuvanje ipak nije damska zanimacija.“

„Mislim da to nema veze kada su deca u pitanju“, zamišljeno će Sofi. „Kao dete sam često sebi davala reč da se neću previše baviti tim beskorisnim damskim zanimacijama.“

Gabi klimnu glavom. ,,Ja sam promenila čitav niz dadilja kao dete i neke od njih su imale vrlo čudne predstave o tome kako bi dama trebalo da provodi vreme!“

Utom im priđe ledi Silvija. „Gospoda vas je napustila, je li? Odoh da se pridružim starim udovicama, Gabrijela. Uostalom, u društvu si dve udate dame. Izgledaš prelepo, curo. Nemoj da neko pomisli kako ti se spava.“

„Neće, ledi Silvija“, promrmlja Gabi.

Dok se ledi Silvija udaljavala, Sofin saosećajni pogled presrete Gabin. „Lako je njoj da priča“, resko će vojvotkinja. „Ona se sita naspavala u susednoj sobi, zar ne?“

Gospoda se vratila sa prepunim tanjirima. A pet minuta kasnije u balsku dvoranu uđe Kvil. Na Gabino veliko zadovoljstvo, bilo je jasno da Sofin suprug Patrik Fouks njegov najbolji prijatelj.

Trpezarija se ispuni raspričanom elegantnom gospodom, a nijedan od njih nije pokazivao znake umora. Piter započe dosadnu diskusiju o polonezi i Gabi ubrzo upade u mesečarenje. Bilo joj je teško da drži oči otvorene, iako je savesno sebi ponavljala Piterovu opomenu da dame nikada ne pokazuju znake iscrpljenosti.

Kvil je pogleda i diže prst, pozivajući jednog od lakeja. Sledećeg trena, pred Gabi je doneta šolja čaja.

„O, hvala vam“, učtivo reče ona. Piter ju je gledao s neodobravanjem. Čaj očigledno nije bio prikladan

napitak za to doba noći. Ali Sofi je ushićeno naručila isto i tako je Gabi mirno pijuckala svoj čaj posmatrajući balsku dvoranu.

Za stolom odmah iza Sofi odvijao se jedan od najzanimljivijih

događaja. Gabi je provela dobar deo svog života smišljajući i pripovedajući priče, ali sada je zahtevala objašnjenje zašto dama s podvaljkom i perjem u šeširu izgleda tako razjareno. Evidentno je bila u nekom srodstvu sa gospodinom u srebrnoplavom kaputu do nje. A on je verovatno bacao čežnjive poglede ka mladim gospođicama za susednim stolom, čiji su dekoltei bili duboki poput Gabinog. Naravno, dama sa podvaljkom htela je da se njen mlitavi brat oženi nekom sasvim drugačijom devojkom, možda uštogljenom udavačom u maslinastoj haljini koja je sedela do nje.

,,O čemu razmišljate, Gabi?“, upita je Sofi približivši joj se. „Izgledate kao da vas to zabavlja više nego nas ostale. “

„Razvijala sam priču u glavi“, otkri Gabi. „Budući da još nikog ne poznajem u Londonu, izmislila sam jednu pričicu o potpunim neznancima.“

Sofi se nasmeja. ,,Vi pričate priče! Fantastično. Molim vas, ispričajte mi je i onda ćemo je uporediti sa istinom. Kakva zgodna igra.“

Gabi je oklevala. Ali Piter i Lisjen se osmehnuše s odobravanjem. Samo je Kvil delovao uzdržano. I tako je Gabi obelodanila priču koju je isplela o susednom stolu.

Sofin grleni smeh zvonio je dvoranom i veći deo londonskog plemstva okrenuo je glave da je pogleda i otkrio da se vojvotkinja od Gisla odlično zabavlja u društvu buduće supruge Pitera Djulanda. Nažalost, privukla je i pažnju mlitavka.

Sofi mu je bila okrenuta leđima i stoga nije imala pojma da cela dvorana zuri u njih kada je ležerno nastavila, „Niste daleko od istine, Gabi. Ali lord i ledi su u braku. Napetost koju slutite...“

Njen suprug joj rukom začepi usta. „Nesmotrena si, draga moja ženice“, prošaputa joj Patrik na uho. A onda skloni ruku i na njeno mesto spusti kratak ali odlučan poljubac.

Sofi sevnu očima prema Gabi. „Vidite, Gabi, draga. Muškarci prosto uživaju da ispravljaju naše greške.“

Gabi se nasmeja.

Ali smeh - avaj, madam Karem je bila zaboravila da stavi smeh na spisak zajedno sa koprcanjem. Možda je kreatorka verovala da se u visokom društvu retko smeje.

Koji god da je bio razlog Kareminog previda, dvorana puna plemića

fascinirano je gledala kako Gabin zategnuti dekolte puca i klizi s njenih grudi. Ona kratko vrisnu, bezuspešno grabeći svilu koja joj je bežala iz šake.

Piter užasnuto pokri oči. Emili se ukoči, a Sofi instinktivno krenu da zakloni Gabi. Patrik i Kvil su reagovali kao jedan. Obojica raširiše svoje ogrtače. Kvil prvi zgrabi Gabi. Osetila je njegovo telo na svojim golim ramenima dok je mekim ogrtačem sakrivao njenu sramotu.

Stegnuvši Kvilov ogrtač oko sebe, Gabi diže glavu i uhvati Piterov preneraženi pogled. Grunuše joj suze.

„Gospođica Džerningam je premorena“, kratko reče Kvil. A zatim je bez oklevanja podiže sa stolice i priljubi uza se.

Sofin suprug prasnu u smeh. „Izgleda da je Kvilova noga skoro kao nova. Odavno nisam video ovako romantičan prizor.“

,,U tome nema ničeg romantičnog“, brecnu se Piter. Dugovao je svom bratu zahvalnost, to svakako. Za Gabi je bilo najbolje da odmah krene kući i tako zaustavi tračeve. Iako nije bio sasvim ubeđen da je to moguće.

U stvari, bila je to noć koju će pripadnici londonskih otmenih krugova dugo pamtiti.

Trenutak ili dva kasnije Sofi Fouks, vojvotkinja od Gisla, ustade. Pritom je slučajno stala na porub svoje haljine i verovatno promašila naslon stolice dok je ustajala.

Kakogod, posetioci bala ledi Foster prisustvovali su neponovljivoj sceni svrgavanja još jednog ženskog dekoltea sa bujnog poprsja - samo pet minuta nakon prvog!

Sofin suprug već je bio skinuo svoj ogrtač, tako da nije mogao da je zagrne, iako su neki posmatrači protumačili smeh vojvode kao opomenu. Njegova razgovetna konstatacija: „Zaboga, Sofi! Tolika solidarnost je preterana!“, nije se u potpunosti odnosila na temu.

Narednog jutra svi damski kuloari brujali su o tome kako je plemićka mladež prebrzo prihvatila francusku modu. Madam Karem je takođe dobila svoj deo pokude.

Međutim, narednog popodneva svi muški klubovi složili su se da je Piter Djuland najsrećniji čovek u Londonu. Isto je ranije već bilo konstatovano za Pitera Fouksa, vojvodu od Gisla, tako da njegova očigledna sreća ovog puta nije ni spomenuta.

X

Kvil je zurio u kamin sa ukusom sudbine u ustima. Prekoračio je granicu učtivosti. Izgubio je svako pravo da se nazove džentlmenom. Ne samo što je bratovu buduču ženu zgrabio u naručje, već ju je i izneo iz balske dvorane naočigled celog Londona. A kasnije...

Da, kasnije.

Kvil uzdahnu protežući bolnu nogu. Nekim čudom ostala je potpuno neozleđena, iako je nosio Gabi od kuće ledi Fester do kočije. Posadio ju je na sedište s namerom da je otprati kući na krajnje džentlmenski način. Ali ona je zaplakala.

Isprva nije razumeo šta mu Gabi govori. Onda je njena poruka postala razgovetnija, a Kvil je samo mogao da se složi s njom.

„Više me neće voleti!“, procvilela je Gabi, dišući isprekidano. „Piter me je pogledao s gađenjem, koje moj otac... moj otac...“ I glas joj je utihnuo ugušen jecajima.

Kvil se osećao bespomoćno pred takvom bujicom ženskog jadikovanja. Privukao je njenu glavu na svoje rame i potapšao je po leđima. A onda je shvatio da tapše sopstveni ogrtač, budući da je bila ogrnuta njim, i nije bio siguran da li je išta osećala kroz debele nabore.

Zatim je Gabi digla glavu i pogledala ga u oči. „Piter me nikada neće voleti kao što ja njega volim, zar ne, Kvile?“

Kvilovo srce se steglo. „Zavisi od toga kako ga volite“, reče naposletku, svestan da njegov cepidlački ton ne priliči situaciji.

„Volim ga“, jecala je Gabi. „Volim njegovu... njegovu sliku i mislila sam da me nikada neće gledati s takvim neodobravanjem. Ali jeste! I nije hteo da me poljubi, a tako sam to želela. Verovatno će me svaki muškarac gledati tako, a ja to ne mogu podneti, jer mislim da će Piter biti, da će...“ Ućutala je, ugušena plačem, i zarila lice u Kvilove grudi.

Kvil nije imao pojma šta Gabi pokušava da mu kaže. Shvatio je samo da želi da je Piter poljubi. Što je sasvim prirodno, reče on sebi. Volela ga je. Udavala se za njega.

„Siguran sam da Piter želi da vas poljubi“, uzvratio je Kvil, uplovivši namerno u mutnu vodu moguće neistine.

,,Ne želi! Izašli smo na balkon i odmakao se kad sam ga poljubila! Bio je ljut“, dodala je.

„Piter je vrlo strog po pitanju doličnosti“, odgovorio je Kvil sa olakšanjem. Nije bilo tako loše kao što je mislio. „Piter nikada ne bi poljubio damu na balu.“

„Zašto? To je pokušao da učini onaj grozni čovek, gospodin Barlou.“ „Zato što Piter drži do lepih manira“, uzvratio je Kvil. Očajnički je želeo da im se neko pridruži u kočiji. Gde je bila ledi Silvija? Ova vrsta razgovora zahtevala je žensku logiku.

,,Ne slažem se“, prošaputala je Gabi. Bila se malo smirila i tek je povremeno šmrcala.

Kvil je izvadio veliku pamučnu maramicu i obrisao joj lice. Suze su Gabine usne obojile u tamnocrveno, što nije išlo u prilog smirivanju njegovih haotičnih misli.

„Mislim da Piter uopšte ne želi da me poljubi.“ Odbojnost u njenom glasu pogađala je Kvila direktno u srce. „Udaću se za čoveka koji ne želi da me ljubi.“

„Vaši zaključci su nelogični“, naglasio je Kvil. „Samo zato što je Piter striktan po pitanju lepih manira, ne znači da on...“

,,On ne uživa u mojim poljupcima“, prekinula ga je Gabi. „Osetila sam to. Da li je zaljubljen u nekog drugog?“

Na Kvilovo olakšanje, Gabi se potpuno smirila. ,,Sumnjam“, uzvratio je posle kraćeg razmišljanja. „Piter je bio s nekoliko dama, ali nije pokazivao znake zaljubljenosti. U stvari, svojevremeno je pratio i vašu prijateljicu, vojvotkinju od Gisla, kada je još bila ledi Sofi Jork.“

„Možda je bio zaljubljen u Sofi pre nego što se udala za vojvodu“, nagađala je Gabi. ,,I sada je prinuđen da se protiv svoje volje venča sa mnom.“

„Nisam primetio da je zaljubljen u njenu visost“, uveravao ju je Kvil osećajući ubod krivice jer je Gabi bila tako blizu istine - preblizu.

„Bez obzira na to da li je zaljubljen u drugu, Piter ne mari za moje poljupce. Bože, možda ću umreti, a da me moj verenik ni ne poljubi.“ Kvil se na ovo grohotom nasmejao.

„Zar ne mislite da ste malo melodramatični, Gabi?“ „Imam pravo da budem melodramatična ako mi je volja. Upravo me je

odbio moj budući suprug. Dame se zbog toga bacaju s mosta!“ „Zaboga, šta to pričate? “

„Jednom je u naše selo došla putujuća trupa i heroina se bacila sa mosta... ili je to bio balkon? Kakogod, učinila je to jer se njen verenik zaljubio u drugu“, pojasnila je Gabi. „Bilo je tako dirljivo. “

„Kakva budalaština.“

„Bilo je dirljivo. Toliko sam plakala da se moj otac uplašio i sledeće večeri me nije poveo na predstavu iste trupe.“

,,I ja bih odbio da vas vodim“, zaključio je Kvil. „Očigledno je da niste uživali ni prve večeri.“

„O, jesam, dakako“, uzviknula je Gabi. „Bilo je predivno! Predstava je imala lepu pouku o ljubavnim jadima, naročito kada žena pati. Ništa neobično, znate. Žensko srce je mnogo nežnije od muškog.“

Na Kvilovo zadovoljstvo, Gabino lice se ozarilo i raspoloženje se popravilo.

,,A Ofelija?“, nastavila je. „Kada ju je Hamlet odbio, sišla je s uma i bacila se u reku, zar ne? Znate onaj deo kada joj on kaže da se zamonaši? Identičan pogled imao je Piter večeras!“ Gabino lice bilo je oličenje tuge. Očigledno se poistovetila sa Šekspirovom heroinom.

Kvil se nacerio. „Biću direktan. Zato što je Piter učtivo odbio da vas poljubi naočigled većeg dela londonskog plemstva, planirate da se okupate u reci? Ako želite, narediću kočijašu da skrene prema dokovima“, šaljivo je predložio. „Samo što je večeras prilično vetrovito na reci, ali pretpostavljam da to vas neće zaustaviti. Toliko ste očajni.“

„Mislite li da sve ovo previše primam k srcu?“, upitala je Gabi sa smeškom. „Sama sam kriva“, priznala je slatko.

„Neprijatna navika.“

Ali Gabi ga je molećivo pogledala svojim lepim očima. „Kvile, da li iskreno mislite da Piter želi da me poljubi? Mislim, kao što to vi želite?“ Kvil je ustuknuo. „Otkud znate da ja to želim?“

Gabi je slegnula ramenom. ,,Ne pričate mnogo“, pojasnila je. „Ali me tako gledate.“ Ućutala je.

„Svaki muškarac mlađi od devedeset gledao je večeras u vas“, uzvratio je Kvil. „Vaša haljina kreirana je za muške oči.“

„Ali kada me vi gledate“, navaljivala je Gabi, „meni je - nekako neprijatno.“

,,To ne zvuči kao nešto loše.“ Kvil je mogao da oseti crni oblak kako mu pritiska grudi.

„Nije. Osećaj je kao da mi mravi mile po koži.“

„Jezivo“, promrmljao je Kvil. „Oprostite mi. Trudiću se da vam više ne priređujem tu neprijatnost.“ Glas mu je bio učtiv i hladan.

Gabi se namrštila. „Nisam se dobro izrazila. Vaš pogled je kao vaši poljupci“, prošaputala je, uplašena sopstvenom smelošću da to naglas izusti. ,,Od vašeg pogleda zadrhtim - ovde.“ Spustila je ruku na stomak. Njene reči ispunile su kočiju nelagodom.

Gabi je osetila lak dodir na uhu i okrenula glavu. Kvil ju je poljubio i nasmešio se.

,,Da li već drhtite?“ ,,Ne!“, brecnula se. „Prekinite da se izmotavate, Kvile! Nije trebalo da

vam išta kažem.“ ,,Baš“, složio se.

„Piter me ne gleda na isti način.“ Kvil se ugrizao za jezik pre nego što se opet složio s njom. Naposletku

je rekao: „Siguran sam da želi da vas poljubi, Gabi. Piter samo previše brine za svoju reputaciju.“ Tako mu boga, nadao se da je u pravu. Istovremeno se nadao da nije.

A onda... onda ga je Gabi pogledala tim ljupkim, širom otvorenim očima i njen pogled mu je rekao, poljubite me. Kvil se nasmešio.

„Hoćete li uvek biti ta koja traži poljupce?“, upitao je i sagnuo glavu.

Usnama je progutao njeno ogorčeno poricanje, umirivši je neobičnom slatkoćom koja bi ga preplavila svaki put kada bi pogledao u Gabine usne, svaki put kada bi primetio sjaj u njenim očima ili čuo njen baršunasti glas... Zdrobio je njene usne i uronio šake u te svilene kovrdže, klackajući se na opasnoj ivici želje da strgne svoj ogrtač s njenih ramena. Ali zauzdao se.

U kakvom je stanju bila Gabina haljina? Ako joj se dekolte još nalazio negde oko struka, ispod ogrtača bi zatekao samo kremastu kožu... Kvil je zadrhtao pri ovoj pomisli i produbio poljubac, pretvorivši ga u usrdnu molbu.

Gabi je zaječala i uvijala se pod njim obujmivši ruke oko njegovog vrata. I ogrtač je skliznuo s njenih glatkih ramena i završio na sedištu kočije.

Sat vremena kasnije Kvil je, zagledan u pepeo ognjišta, mogao samo da misli na ludilo koje ga je obuzelo. Ako dozvoli sebi malo kreativnosti, pomisli on, možda bi mogao da izgovor nađe u iznenadnom napadu ludila. Zamišljao je Piterovo preneraženo lice. Ili bolje ne. Nažalost, bilo je kasno da kupi kartu za Persiju ili Severni pol.

Niko normalan ne miluje obnaženi torzo svoje buduće snahe i očekuje da će izbeći kaznu. Kvil se samo nadao da će moći da razgovara sa Piterom bez zalaženja u detalje. Jer i samo sećanje na ovaj trenutak - u redu, malo više od trenutka - zatezalo mu je pantalone preko prepona i ubrzavalo dah.

Vrata od radne sobe se otvoriše. „Kodsvolop kaže da si me tražio.“

Kvil se okrenu. Piter je već ušao u prostoriju i zatvorio za sobom vrata.

Pre nego što je Kvil išta stigao da izusti, Piter reče: „Otkazano je, Kvile.“ Glas mu je zvučao oholo, a smeđe oči su sevale od besa.

Krivica uskovitla Kvilov stomak. Izdao je svog brata, svog jedinog brata.

„Priznajem...“

,,Ne mogu“, nastavi Piter sa žestinom, čak i njemu stranom. ,,Neću.“ „Nećeš? Šta nećeš?“

„Neću da se ženim - ne mogu da se oženim Gabrijelom Džerningam“, priznade Piter. „Mislio sam da mogu. Ona je...“ I naglo ućuta.

Kvil shvati da je Piter na putu da padne u jedno od svojih histeričnih, šizoidnih stanja u kojima bi ostao i po nekoliko dana.

Piterova ogorčenost se izli poput kiseline. „Ona je trapava i debela. Doslovno je...“

Kvil ga prekide. „Gabi nije ni trapava ni debela!“

„Jeste, jeste“, uzdahnu Piter nervozno šetkajući po sobi. „Neugledna je, Kvile, užasno neugledna. Štaviše, nema nikakvu gracioznost niti osećaj za eleganciju. Ne mogu da podnesem pomisao da ću za nju biti vezan do kraja života. Čovek s njom ne bi mogao da podnese ni kraći vremenski period, a bio sam njen pratilac celo jedno veče. Bože, kako ta brblja. Kao navijena. Nikada nisam čuo nekog da toliko toroče. Kunem ti se da su moji prijatelji Tidlbend i Foldžer ćutali kao zaliveni. Kad je otišao, Foldžer mi je u šali rekao da su njeni maniri apsolutno nepopravljivi.“

„Šta je tu loše?“ „Otpočetka mi je bilo jasno“, reče Piter. „Ona je obična torokuša,

samo što Foldžer nije hteo direktno da mi to kaže. Hvala bogu pa nije bio u salonu kada joj je spala haljina.“ Piter zamišljeno priđe kaminu i šutnu cepanicu u ognjištu, psujući ispod glasa. A onda se okrenu, povisivši ton. „Vidiš? Vidiš li moje čizme?“

Kvil oćuta. Nikada nije odgovarao kada bi Piter pričao o modi. ,,Ne želim da se oženim tom ženom i tačka“, procedi Piter. „Neću.

Otac me ne može naterati.“ „Naravno da ne može“, zaključi Kvil, ,,s obzirom na trenutno stanje.“

Piter ga pogleda s olakšanjem. ,,Za trenutak sam zaboravio.“ A onda nastavi da ćuška cepanicu ne mareći što mu čađ pada po uglačanoj čizmi. „Razmišljao sam o tome kad si je odveo kući“, naposletku reče. „Znam da raskid veridbe nije nimalo džentlmenski potez, ali ubeđen sam da me javnost neće strogo osuditi s obzirom na okolnosti. Nije da ne simpatišem Gabi. Ona je prijatna osoba. U drugačijim okolnostima bih uživao u njenom modnom preobražaju.“

Kvil je čekao.

Piter se ponašao kao jogunasto derište. ,,Ne bih podneo da se oženim njom. Jednostavno ne bih podneo da zauvek živim sa jednom ženom!“ Glas mu opet postade pištav. „Neću da se oženim i tačka! I, ako otac...“ Piter ućuta kad se seti vikontovog slabog zdravlja.

„Kada ćeš da odrasteš, Pitere?“, upita Kvil prezrivo. „Ponašaš se kao da ideš u rat.“

„Tebi je ovo možda zabavno“, brecnu se Piter, ,,ali meni nije. Tako mi boga, neću da je ženim. Onako debelu...“

Kvil ga prekide. „Zašto nećeš da se oženiš Gabrijelom, Pitere? Sigurno si očekivao da ćeš se jednog dana oženiti, zar ne?“

Piter se okrenu prema kaminu i nasloni glavu na cigleni zid. Izgledalo je kao da proučava svoje čizme, obilato posute crnim pepelom.

„Mislio sam da ću podneti očev plan da me oženi naslednicom“, kaza, ,,ali shvatio sam da mi nije stalo do novca. Gladovaću ako treba! Ili ću - evo, radiću na berzi, kao ti.“

Kvil vidno zadrhta pri pomisli na Piterovo umeće u trgovini. ,,Dođavola!“, dreknu Piter. „Kada je iko ikada mene nešto pitao? Kada si ti poslednji put tražio moj savet? Nikada! Mogu da procenim kvalitet robe jednako dobro kao ti, Kvile. Možda vreme provodim drugačije od tebe, ali sam izuzetno uspešan u ovome što radim!“

Kvil priđe svom bratu i stade pored njega. Istina, šest godina razlike među njima bacilo je senku na Piterova dostignuća.

„Otac bi presvisnuo kada bi se ti obreo na berzi“, podseti ga Kvil. „Samo meni dopušta da to radim jer sam bogalj i zato što me ne smatra vrednim prezimena Djuland. Takođe se konsultuje sa mnom u vezi sa imanjem jer ne želi da se osećam kao teret.“

„Koga je briga što otac misli da si bogalj? Sa tobom se dogovara za svaku sitnicu. Meni nikada ništa ne govori.“

Kvil otvori usta, a onda ih brzo zatvori. ,,To ne znači da otac nipodaštava tvoje mišljenje.“ Bože, kakvo veče. Činilo se da celu noć provodi smišljajući loše izgovore za ponašanje članova svoje porodice. „Prestani da šutiraš to drvo, Pitere. Rinzibla će pogoditi kap kad vidi kakve su ti čizme.“

„Rinzibl neka se nosi!“, prasnu Piter i posla svog voljenog slugu u

mračne dubine pakla.

Ali postojalo je nešto što je Kvil morao da sazna. ,,Ne razumem, Pitere, zašto ne želiš da se oženiš - nekom drugom ženom, ako ne Gabrijelom?“ Za sekund mu se učini da ga njegov mlađi brat nije čuo. A onda Piter tako munjevito okrenu glavu da mu svilene kovrdže zalepršaše oko bledog lica.

Kvil je tada znao da je Piter odlično čuo njegovo pitanje. I najednom je shvatio nešto što je sve vreme slutio.

Piter nije imao nameru da mu odgovori. Umesto toga, naslonio je glavu na ruku nadlakćenu na kamin. „Idem u Ameriku“, odlučno reče.

„Onda ću se ja oženiti“, predloži Kvil.

Ali Piter je bio obuzet sopstvenim jadom da bi ga čuo. „Mislio sam da mogu - ali ne mogu, Kvile. Pre bih se ubio.“

,,Ja ću se oženiti Gabi“, ponovi Kvil glasnije. Piter podiže pogled sa svojih nesumnjivo uništenih čizmama i okrenu

se tako brzo da je skoro izgubio ravnotežu. ,,Ti! To je nemoguće.“ „Zapravo je vrlo moguće. “

„Ali otac kaže - rekao je da ti nisi... sposoban za brak“, promuca Piter, ,,da ne možeš da ga konzumiraš.“

Kvil je mogao da oseti kako mu tajanstvena radost nadima srce. On požele da se glasno nasmeje. „Mogu da konzumiram brak“, uzvrati on. ,,I uživaću čineći to.“

Piter zapanjeno zinu. ,,Zaista?“

„Sviđa mi se Gabino telo.“ Kvil više nije mogao da obuzda osmeh, što nije bio nimalo neprijatan osećaj. ,,I ona mi se sviđa. Naravno“, naglasi Kvil, ,,ako se venčamo i ako Gabi rodi dete, ti nikada nećeš naslediti titulu.“ Piterovo lice postade kamen.

„Ovo je najveća uvreda koju si mi ikada uputio.“ Sav se ukočio.

Osmeh pade sa Kvilovog lica. „Nisam hteo da zvuči tako, Pitere. Znam koliko želiš da postaneš vikont.“

Piter je i dalje tupo zurio u brata. „Rekao si mi da se venčam sa Gabi kako bih imao novac za odeću. Bio sam pijan, ali se sećam kao da je bilo

juče. Ti i otac me smatrate običnim pomodarom. U stvari, otac nije u stanju da napravi razliku između čoveka koji prati modu i šarlatana!“

,,To bi značilo da zanemarujemo tvoje uspehe u klasičnim naukama na Kembridžu, Pitere. Dao sam sve od sebe da te nagovorim da prihvatiš tatin predlog kako ja ne bih morao da se ženim“, priznade Kvil. „Oprosti mi.“ „Zašto si nam onda rekao da nisi sposoban za brak?“, upita Piter. ,,Dobro znaš šta je tata pretpostavio. Je li to bila laž?“

„Nije bilo daleko od istine“, odgovori Kvil. „Moji seksualni susreti proteklih godina bili su puni užitaka, ali ih je pratila trodnevna migrena.“

,,Znam.“ Piterovo lice zgužva u saosećanju. „Tvoje glavobolje bile su zbog toga? Zar lekari ne mogu ništa da učine?“

Kvil slegnu ramenima. „Izgleda da je to posledica povrede glave. Možda s vremenom prođu, ali čisto sumnjam.“

„Đavolska stvar. Ali ako se oženiš Gabi...“, poče Piter. „Zaboga, kako misliš da se oženiš Gabi?“ Gledao je brata s nelagodom. „Možda grešim, ali siguran sam da je zaljubljena u mene.“

,,Ma, ona samo misli da je zaljubljena u tebe“, veselo uzvrati Kvil.

,,Pa kako ćeš onda da je preobratiš? Ne možemo joj reći da sam otkazao venčanje.“

Kvil odusta od pitanja kako je Piter planirao da svojoj verenici opravda svoj odlazak u Ameriku. „Gabi je romantična duša“, kaza umesto toga. „Voli da smišlja bajke. Pola dana provodi u sanjarenju ili izmišljanju neverovatnih priča.“

„Ali vas dvoje nemate ništa zajedničko“, podseti ga Piter. Kvil opet slegnu. ,,To je samo brak. Kazaću joj da sam se zaljubio u

nju na prvi pogled istog trena kad sam je ugledao na pristaništu. I kazaću joj da je moja strast toliko jaka da se ne može ignorisati.“

„Misliš li da će poverovati?“ Piterov glas otkrivao je nevericu.

Po Kvilovoj proceni, Gabi je tokom vožnje u kočiji bila savršeno svesna koliko ga njeno telo uzbuđuje. „Romantična duša“, ponovi on.

Piter se ugrize za usnu. „Osećam se kao bednik što ti je tako predajem.“

„Samo zato što je ne želiš“, naglasi Kvil. „Savršeno sam voljan da se oženim Gabrijelom. Brak između vas dvoje očigledno bi predstavljao promašaj.“

„Šta ćemo reći ocu i majci?“ „Serviraćemo im istu priču kao i Gabi. Da sam se beznadežno zaljubio

i da ne mogu...“ „Niko neće poverovati u tu budalaštinu“, prekide ga Piter. „Možda

samo Gabi, budući da te ne poznaje, i niko više.“ ,,Ne vidim zašto ne bi.“

Piter se naceri svom bratu. „Zaboravi, Kvile. Niko normalan ne može da zamisli tebe zaljubljenog. Zaboga, ti ne pokazuješ emocije. Zaljubljeni muškarci su beznadežno nerazumni. Seti se samo kako se Patrik Fouks ponašao kada se zaljubio u ledi Sofi Jork? Bio je slika i prilika ucveljenog čudovišta.“

„Meni je Patrik izgledao krajnje razumno.“

Piter frknu. „Sećaš se kako je Fouks ukrao ženu tvog najboljeg prijatelja? Pričalo se da je zahtevao venčanje samo nedelju dana nakon što je ledi Sofi raskinula zaruke. Naravno, njeni roditelji su osujetili taj plan. Ali veruj mi, samo dve nedelje pre njihovog venčanja mogao si da vidiš Fouksa kako krade poljupce svojoj verenici gde god se okreneš. Ponašao se kao životinja. Nije pokazivao ni trunku uzdržanosti. A poštovanje prema nama ostalima da i ne spominjem!“ Piter je delovao istinski zapanjeno.

Međutim, Kvilu se dopadala ideja krađe poljubaca od Gabi. „Mogu da ljubim Gabi na javnom mestu, ako ću tako dokazati da sam zaljubljen.“ Piter napravi gadljivu grimasu. ,,Ja to ne mogu ni da zamislim. Evo, večeras mi je...“

„Znam. Ispričala mi je“, prekide ga Kvil. „Gabi je htela da te poljubi, ali si je odbio."

,,Zaboga“, brecnu se Piter. „Vrata od balkona bila su širom otvorena, a ona se navrzla na mene kao prasica u teranju. Tiblbend nas je gledao. Mislio sam da ću umreti od užasa.“

Kvil se nakezi. ,,Ne brini, obavestiću svoju nevestu da joj nije dopušteno ljubakanje drugih muškaraca na javnom mestu.“

„Hvala nebesima" promrmlja Piter, vrativši se šutiranju cepanica. „Jesi li siguran, Kvile? Jer moraćeš da nastaviš sa šaradom, znaš. Moraćeš da glumiš zaljubljenog paćenika bar tri meseca, jer bi u protivnom uništilo Gabinu reputaciju kada biste se venčali prebrzo.“

,,Ne brini.“ Kvil se okrenu i priđe vratima. ,,Za doručkom ću obavestiti gospođicu Džerningam o... svojim beznadežnim osećanjima prema njoj.“

„Učinićeš nešto tako za doručkom! Zar nemaš ni trunku romantike u sebi, Kvile. Prozreće podvalu. “

Kvil zastade, uputivši svom bratu upitan pogled. ,,Zašto?“ „Zato što niko - čak ni Patrik Fouks - ne može da ugovori brak za

doručkom!“ Kvil je bio ubeđen da je lako mogao da odgurne kuvana jaja u stranu i

vodi ljubav sa Gabi nasred stola, ali nije bilo poente da ikome to objašnjava. „Moraš da sačekaš do posle večere“, nastavi Piter. „Poslužićemo

šampanjac, mnogo šampanjca. Sačekaćemo da se Gabi dobro nalije. Tako neće biti u poziciji da racionalno razmišlja o onome što joj budeš pričao.“

„Mislim da je bolje da bude trezna kada je budem zaprosio“, predloži Kvil.

„Nipošto. Ako ne bude pijana, nikada neće poverovati da si zaljubljen u nju.“ Piter je govorio s istinskim ubeđenjem. „Čim se nacvrca, serviraj joj priču i progutaće je.“

,,Hmmm“, zamišljeno će Kvil otvarajući vrata prema hodniku.

,,Kvile!“, Piterov glas je bio krik očajnika. „Uzeću tvoj predlog u razmatranje“, ozbiljno uzvrati Kvil.

Nije imao nameru da opija Gabi kako bi je zaprosio. Kao što je već rekao, bila je romantična duša. Pošto je Gabi navela samu sebe da se zaljubi u Pitera, verovao je da će isto tako nagovoriti sebe da se odljubi od njega. Uostalom, saopštiti devojci brutalnu laž da je zaljubljen u nju bilo je loš plan; nije hteo da se ogreši o svoju buduću nevestu nalivajući je šampanjcem.

Pred njim je bila duga noć. Noga mu je bolno pulsirala i vidno je hramao dok se penjao uza stepenice.

Ipak, dok je prolazio pored Plave sobe, Kvil se jedva suzdržao da ne zgrabi kvaku i uđe unutra. U Gabinu spavaću odaju. U odaju kojom će za nekoliko meseci gospodariti on. Kvil odmahnu glavom poput psa koji odstupa od pudlice. Sačekaće.

Kvil je tek u šest ujutro konačno shvatio: njegova namera da sačeka još tri meseca pre nego što zakorači u Gabinu spavaću odaju stajala je na staklenim nogama.

Deo problema javio se u trenutku kada je ogrtač pao sa Gabinih ramena i njegove ruke kliznule niz njena leđa. Po toj finoj, glatkoj, svilenoj koži. Sporim, sanjivim pokretima poigravao se njenim bujnim dojkama. I tek kada je dopustio sebi da se odvoji od Gabinih usana, pogledao je ono što drži u rukama.

Sada mu je želja razdirala telo, budeći ga po ko zna koji put te noći, uveravajući ga da ni on - baš kao ni zablesavljeni Patrik Fouks sa svojom ledi Sofi - nije mogao da čeka tri meseca kako bi se venčao sa Gabi. Nije mogao da čeka ni nedelju dana da opet dodirne njenu glatku kožu, satenska ramena, spusti ruke niže i niže...

Kvil odluči da ustane. Pošto nije mogao ponovo da zaspi, on odluči da malo istražuje. Gabi je bila romantična duša i volela je da smišlja priče. U redu. Zapamtiće nekoliko rečenica iz ispraznih pozorišnih komada i upotrebiće ih kako bi je uverio u svoju ljubav. Kada je siva zora osvetlila najdalji ugao baštenskog zida, Kvil postade bolno svestan da će Gabi teško prihvatiti njegovo uveravanje u svoja romantična osećanja. Dođavola, nikada nije bio zaljubljen i stoga nije mogao ni da nasluti njihovu zajedničku budućnost. Piter je bio u pravu. Kvil jednostavno nije bio taj tip. Nije mogao ni da zamisli kako se ponašaju zablesavljeni ljudi.

Kvil zbaci pokrivače sa sebe i povuče belo uže. Kada se zbunjeni, pospani sluga konačno pojavio, Kvil zatraži toplu kupku i ode u biblioteku da potraži književni materijal. Na njegovu sreću, postojao je veliki izbor ljubavnih pesama. U poslovnim transakcijama mu je neizmerno zadovoljstvo pružalo prethodno istraživanje o budućem suparniku.

Tako je bilo i sada. Sat vremena kasnije, Kvil je okupan seo pored razbuktale vatre, okružen knjigama čije su stranice bile obeležene papirićima. Srećom, imao je odlično pamćenje. Jedina dilema bila je da li pozajmiti od Šekspira - gde je postojala verovatnoća da će Gabi prepoznati tekst - ili od nekog opskurnijeg pisca.

Šekspir je bio prihvatljiva opcija. Gorim, čeznem, umirem. Kvilu se sviđalo kako to zvuči. Naravno, te reči bile su potpuna besmislica, osim možda gorućeg dela. Goreo je, još kako. Pitanje je bilo koliko bi tih budalaština morao da ispljune kako bi ostvario svoj cilj?

U istom komadu naišao je na još jedan dobar deo: Svojim dahom je zamirisala vazduh. Sveto i slatko bilo je sve što videh u njoj.

Kvil poče da čita naglas. „Svojim dahom zamirisala je vazduh... ne!“ On pokuša opet. „Kad sam vas prvi put video na pristaništu, ona... vi - svojim dahom zamirisali ste vazduh. I sve što sam video u vama bilo je sveto i slatko.“

Zvučalo je ispravno. Dve najlepše zvezde na nebeskom svodu, trepereć' u njinim sferama, zar bi sjaj njenog lica postidele?

Kvil prošaputa ove stihove nekoliko puta. Nije se usuđivao da ih izgovori naglas. Šta ako njegov sluga uđe u sobu? Bože, kakva glupost. Neverovatno da je Šekspir pisao takve besmislice.

Gabine oči nisu bile kao zvezde. Bile su boje ćilibara, samo su ivice njenih dužica bile crne, zift crn. I nisu treperile, ni svetlucale, ni šljokicale - šta god to značilo. Bile su zlatnobraon boje. Govorile su. Pogledati Gabine oči značilo je ući u njen haotični svet smeha i reči, prenaglašenih emocija i sočnih želja. Kvil je bio sasvim siguran da je video kako se te oči mute od želje i poprimaju boju konjaka svaki put kada bi je poljubio.

Kvil ustade. Došao je trenutak da postavi pravo pitanje. U sebi je ponavljao svoj mali izbor iz ljubavne poezije.

Bilo je sedam sati ujutro. Savršeno vreme za pozorišnu predstavu.

XI

Kada je Margaret rano tog jutra ušla u odaju svoje mlade gospodarice i najavila da gospodin Erskin zahteva da je odmah vidi, Gabi prostenja. Oka nije sklopila. Pola noći je razmišljala o sramnom činu kada joj je spala haljina, a drugu polovinu o svom ponašanju u kočiji.

Ponela se kao najveća bludnica, bez svake sumnje. Otac bi je izbacio iz kuće kada bi znao šta je uradila. Možda je Kvil upravo zato zahtevao da je vidi. Gabi je zurila u ogledalo dok joj je Margaret češljala kosu. Zaboga, bacila mu se u naručje bez zadrške. Šta ju je spopalo?

Margaret za trenutak prestade sa češljanjem. ,,Ne budite tako strogi prema sebi, gospođice“, reče joj brižno.

Gabi presrete Margaretin pogled u ogledalu s neskrivenim iznenađenjem. Kad je pre sluškinja saznala? Da nije kočijaš nešto video, ili lakej, koji je stajao iza kočije?

„Najgore što može da se dogodi jeste da završite u članku u trač-novinama.“

Gabi zadrhta. Kakva grozomorna ideja. Možda povratak u Indiju i nije tako loša ideja.

„Poslaću nekog da kupi novine“, reče sluškinja ne prestajući da češlja Gabinu kosu. „Moja mama uvek kaže da je najbolje suočiti se s najgorim. Uostalom, to se sigurno dogodilo i drugim damama pre vas. Svi znaju da su te francuske haljine sklone padanju. Možda u novinama neće ni spomenuti taj događaj. Ipak je to osetljiva tema.“

,,Hmmm“, uzvrati Gabi. Dok je sa olakšanjem slušala kako Margaret priča o njenom skandaloznom ponašanju na balu, a ne u kočiji, Gabi se iskreno nadala da neće biti tema trač-novina ni po kom osnovu. Znala je da Morning post takvu pikanteriju nikome ne bi oprostio. Možda je Kvil već pročitao jutarnje novine i sada želi da porazgovara s njom u četiri oka.

Niz stepenice je silazila poput Francuskinje koja ide na giljotinu. U stvari, zamislila je priču gde je ona markiza koja visoko dignute glave i bez suze u oku ide na pogubljenje.

,,Za boga miloga!“, prošaputa Gabi sebi u bradu. Poslednje što je želela jeste da smišlja bajkovite priče. Uostalom, one su je prethodne noći i uvalile u nevolju.

Kvil ju je verovatno čuo, jer joj se obratio pre nego što je otvorila vrata. „Uđite, Gabi.“ Njegov duboki glas probudi leptiriće u njenom stomaku. Zašto je njen dever - dobro, budući dever - tako delovao na nju?

Gabi uđe u sobu skupivši hrabrost. Nije ona kriva što je madam Karem loše kreirala haljinu. U stvari, sve njene haljine bile su promašaj. Piter je kriv. On je odabrao modistkinju koja će kreirati njenu novu garderobu.

Kvil je stajao kod kamina s rukama na leđima. Lice mu je bilo krajnje ozbiljno, primeti Gabi. Podsećao je na komad granita.

Kad malo bolje razmisli, nije Piter bio kriv - već Kvil. Gabi ga mrko pogleda umesto da mu poželi dobro jutro.

Kvil otvori usta, a onda spazi da je Gabi ostavila otvorena vrata. Neka je proklet ako će bilo šta reći dok sluga stoji ispred i sluša. On prođe pored nje i zatvori vrata, a posle kraćeg razmišljanja ih i zaključa.

,,Gabi“, poče Kvil kada se okrenuo, „moram nešto da vam saopštim.“ Ovaj uvod je obično imao veliki uspeh na poslovnim sastancima. Ceo krug muškaraca bi odmah ućutao, bez daha čekajući njegovo saopštenje.

Ali ovoga puta nije postigao taj efekat. ,,I ja vama“, uzvrati Gabi gledajući ga i dalje mrko.

Kvil stisnu usne. Bolje da odmah obavi teži deo. „Čeznem da se oženim vama“, kaza on.

Mrzovolja iščeznu s Gabinog lica i zameni je iskonsko zaprepašćenje.

„Gorim i čeznem da se oženim vama“, ponovi Kvil. A onda se seti cele rečenice. „Gorim, čeznem i umirem“, završi.

„Umirete?“, tupo ponovi Gabi. „Upravo tako.“

Vladao je muk dok je Kvil pripremao svoju sledeću rečenicu. Bilo je teže nego što se nadao.

„Čim sam vas video na pristaništu, zamirisali ste vazduh svojim mahom.“

Gabi ga zbunjeno pogleda.

„Oprostite“, ispravi se Kvil. „Dahom! Dahom. Kad sam vas prvi put video na pristaništu, zamirisali ste vazduh svojim dahom. I tada sam otkrio da vam oči svetlucaju poput šljokičastih zvezda.“ Ukrao je nekoliko fraza od Šekspira, ali mu se njegova verzija više svidela.

Gabi je i dalje ćutala, stoga joj Kvil priđe i stade ispred nje, gledajući njenu pognutu glavu. „Sve u vezi sa vama sveto je i slatko.“

Kvil diže Gabinu bradu nateravši je da ga pogleda. Bilo je jasno da mu se plan izjalovio. Gabi se tresla poput želea. Nije mu trebalo mnogo da shvati kako se zapravo svojski trudila da ne pukne od smeha.

„Oprostite mi“, procedi Gabi zacenjenim glasom. ,,Ja... ja...“ Ne mogavši više da se uzdrži, ona prasnu u smeh.

Vrelina isteče iz Kvilovih nogu gomilajući se u grudima. Za trenutak je imao neodovljivu želju da prodrmusa ženu pred sobom. Zbog nje se ponašao kao idiot. Nadvladavši stid, Kvil ustuknu. Hladne glave mogao je samo da zaključi da on, Erskin Djuland, nikada u životu nije uporedio ženske oči sa zvezdama.

A onda se setio. Obećao je Piteru da će oženiti Gabi. Sada nije imao kud.

Osim toga, sve je to bilo samo slatkorečivo nagovaranje romantične žene da se uda za njega. Nije se stideo. Bile su to laži, čiste laži.

Kvil nije uzalud posećivao Druri lejn kada je tamo gostovao veliki glumac Džon Filip Kembl. Ako je Kembl mogao, onda je mogao i on.

Gabi se još uvek kikotala kada je Kvil pružio ruku i privukao je u svoje naručuje. Uklopila se tu kao da je izvajana tako da svaka njena oblina odgovara njegovom udubljenju i obrnuto.

Gabi prestade da se kikoće, ali joj se smeh i dalje naslućivao u baršunastom glasu.

„Kvile?“

,,Gabi“, uzvrati on presamitivši je preko ruke u Kemblovom melodramatičnom stilu.

Imala je ukus smeha. Ukus Gabi.

Njegove usne bile su sve što reči nisu: požudne i opasne, sigurne u svom nastupu, zahtevale su svu njenu pažnju.

Gabi se migoljila u njegovim rukama pokušavajući da se izvuče iz čeljusti želje. Nije htela da se opet pretvori u bludnicu u Kvilovom naručju, drhteći i preklinjući ga kroz uzdahe. Bilo je jutro. A tako nedolična osećanja bila su sramotna čak i uveče.

Ali Kvil je nije puštao. Njegove krupne šake čvrsto su je pritisle uz njegove mišićave butine. Poljubio joj je oba oka, a onda kliznuo usnama do njenih.

Gabi je naposletku prestala da se otima. Naslonila se na njega, obujmila ruke oko njegovog vrata i prepustila mu se.

I opet je osetila istu vatru, gubitak daha u grudima, slatki bol u stomaku i niže... Gabin jezik presrete Kvilov i srce joj ubrza puls, šaljući ritam celom telu.

„Gorim“, promrmlja Kvil odlepivši usne od njenih. Nije mogao da smiri ruke na jednom mestu - niti da se zadrži u okvirima džentlmenskog ponašanja. Prstima je milovao njen vrat, a onda ih zavukao pod tanki muslin njene jutarnje haljine.

Gabi uzdahnu, ali ne pruži otpor. Kratki rukavi njene haljine skliznuše do laktova, a i kombinezon odmah zatim.

Kvilov glas bio je dubok i promukao od želje. „Gorim, Gabi, čeznem, umirem.“ Poljubio joj je mlečno rame prateći dlanovima svoje smele prohteve. Usne su mu klizile po njenom vratu paleći joj kožu vrelim dahom. „Gorim, Gabi.“

Ona zaječa kad je Kvil dlanom obujmio njenu dojku, šaljući talase sitnih drhtaja niz njeno telo.

„Morate... Morate...“ Glas joj umuknu nad njegovom kožom, zamenjen uzdahom.

Kvil podiže glavu, shvativši da je Gabi ostala bez teksta možda prvi put u svom životu. Ljubio joj je usne nežnim, lepršavim poljupcima, a onda

joj uzeo lice u krupne šake kao da drži krhki porcelan. Prstima je pratio liniju njenih obrva i jagodica. Govorio je rukama. Njegovi prsti pevali su pesmu milujući joj usne. Gabine oči bile su boje zlata nad kojom bi i zvezde zaplakale. „Dve najlepše zvezde na nebeskom svodu, trepereć u njinim sferama, zar bi sjaj njenog lica postidele?“

Gabi šakama pokri njegove i presrete Kvilov pogled. „Nije pošteno", prošaputa ona. „Bjanka nema nijednu rečenicu u celom komadu.“

„Zaboravite komad.“ Kvil je opet privuče u naručje i promrmlja nad njenim usnama. „Želim vas, Gabi.“ Ruka mu je bila na finoj oblini njene butine privlačila njeno meko telo. „O, bože, ne mogu da živim bez vas. Umreću.“

Gabi je prozrela molbu u njegovom glasu i zajecala pružajući usne. „Poljubite me, Kvile. Poljubite me opet.“

Učinio je to, naravno. Zajedno su pali u vrtlog želje. U samom njegovom centru, Gabi se

zaljulja unazad i Kvil pade za njom. Njegovo čvrsto telo prirodno se ugnezdilo u Gabinoj raskošnoj mekoti.

Delićem svog uma Kvil shvati da mu celo telo treperi od pohote. Iskonske, grozničave pohote. I bio je na ivici da Gabinu haljinu zadigne - ili spusti, svejedno - i olakša se u toj svilenkastoj vrelini, koja bi ga dočekala velikodušno poput njenih usana. Gabi je drhtala dok joj je prstima trljao bradavice i izvijala se prema njemu mrmljajući nešto nepovezano.

Ali avaj, Kvil je povratio razum i sačekao da Gabi otvori oči.

Ležala je na persijskom tepihu, kose rasute u talasima. Osmeh joj je lebdeo na usnama. ,,Gorim“, prošaputa ona. „Čeznem, umirem.“ Gabi diže ruke i obujmi Kvilovo ozbiljno lice.

„Hoćete li opet da me poljubite ? Hoćete li...“ Ali nije mogla da izusti pitanje. Naravno da je Kvil želeo da se oženi njom. Naravno da je Kvil želeo da je obljubi.

Odgovor je pronašla u njegovim očima. „Poljubiću vas svaki put kada to zatražite“, reče joj. ,,I oženiću se vama, Gabi, ako me budete hteli.“

Gabi trepnu. „Volite li me?“

„Zaljubio sam se čim sam vas ugledao na pristaništu“, odgovori Kvil, možda prebrzo.

Gabi sede. „Nisam sigurna u svoja osećanja“, priznade ona. „Nisam sigurna da vas volim, Kvile. Ali mislim da to neće biti teško.“

Osmeh zatitra u uglovima Kvilovih usana. Hvala nebesima što je izbegao besmislice vezane za romantičnu ljubav! Ionako je to bila čista iluzija. Gabi, koja je pre samo pet sati Pitera smatrala svojom pravom ljubavlju, bila je na dobrom putu da se zaljubi u njega.

,,To bi bilo lepo“, reče on ozbiljno ljubeći je u dlan.

Gabi poče da namešta svoju jutarnju haljinu. Kosa joj se rasu po ramenima.

Kvil nije mogao da odoli a da je ne dodirne. Bila je predivne bronzanosmeđe boje, prošarana svetlim pramenovima i osenčena poput krzna divlje životinje. Gabine kovrdže nisu imale nikakve sličnosti sa bledim, veštački uvijenim loknama koje su krasile većinu mladih engleskih dama.

„O, bestraga!“, procedi Gabi nestrpljivo, navlačeći rukav. „Haljine madam Karem samo su krpice platna. Moraću da nađem nekog ko će mi sašiti odeću u kojoj neću biti polugola!“ Brbljala je kako bi prikrila čudno peckanje u stomaku i sramnu vrelinu u međunožju.

Kvil se naceri. „Meni se sviđaju madamine haljine.“

Gabi je pokušavala da navuče rukave svoje jutarnje haljine. „Dobro su skrojene“, nastavi on. „Vidite, Gabi? Kada se zakopčate do

brade, haljina vam pokrije to veličanstveno poprsje i to ni na šta ne liči.“ Gabi stidljivo presrete Kvilov šeretski pogled. Šta to pokušava dok se meškolji na tepihu?

„Nadam se da vam ovo neće preći u naviku“, reče ona pomalo uzdržano.

Kvil se pridiže na noge, a potom čučnu da joj šapne na uho. „Sačekajte samo da se venčamo, Gabi.“

Rumenilo joj obli obraze. „Kako to mislite?“ Kvilove tamnozelene oči nestašno zasijaše. On pruži ruku i jednim

prstom joj pomilova vrat.

Gabi se trgnu, postiđena sopstvenom reakcijom na njegov dodir. „Bolje da se vratim na sprat“, reče ona skupljajući kosu. „Bog zna šta će Margaret pomisliti kad me vidi ovakvu.“

Kvil slegnu ramenima. „Koga je briga?“ „Tipično za muškarce. Mene je briga. Zašto bih to inače govorila?“

Po Kvilovom mišljenju žene su često govorile koješta, iako to nisu mislile. Ali najvažniji je bio Gabin pristanak da se uda za njega - i činilo se da to zaista misli.

„Poslaću poruku u Bat i obavestiću roditelje o našim planovima.“

,,U redu.“ Gabi se seti vikontese i njenog bolesnog supruga. „Hoće li se vaši roditelji ljutiti? “

,,Nimalo“, uzvrati Kvil. „Ionako su prvo hteli da vas udaju za mene.“ „Zašto onda nisu poslali vašu sliku u Indiju?“

Kvil se naježi. Poslednje što je želeo je da objašnjava svoje postkoitalne glavobolje novopečenog verenici. Nesumnjivo bi se predomislila u vezi sa zarukama kada bi saznala pravu istinu. On stoga odluči da je prećuti.

Porodica je znala da Kvil retko odgovara na pitanja i nije se mogla pouzdati u njegovu veštinu vođenja salonskog razgovora. Ali Gabi još nije prokljuvila njegov karakter.

„Kvile? Zašto vaš otac nije poslao vašu sliku u Indiju umesto slike vašeg brata? I zašto moj otac misli da se udajem za budućeg vikonta, s obzirom na to da ste vi stariji sin?“

„Zato što...“ A onda mu sinu. „Moj otac se plašio da Piter neće biti u stanju da nađe sebi ravnu. Vidite, vrlo je stidljiv.“

„Piter? Stidljiv?“ „O, da“, nastavi Kvil sa nešto više samopouzdanja. „Sećate li se kada

ste sinoć pokušali da ga poljubite? Zamislite tek kako bi Piter ispunjavao bračne dužnosti kada ne mari ni za obične poljupce.“

Gabi skupi obrve. ,,To nije uvek pokazatelj. Piter izuzetno dobro vodi salonske razgovore i vođa je otmenih krugova. Madam Karem mi je to lično rekla. Svakako da može sebi naći nevestu koju poželi.“

Na Kvilovo olakšanje začu se kucanje na vratima.

Bio je to Kodsvolop, čije se oči neznatno iskolačiše kad je shvatio da u radnoj sobi nije samo gospodarev sin već i pomalo razbarušena gospođica Džerningam. A povrh svega, pre nego što su se vrata otvorila čuo je tiho okretanje ključa u bravi.

On ispruži srebrni poslužavnik. „Karta lorda Breksbija, gospodine. Njegovo gospodstvo moli za hitan prijem.“

Kvil klimnu glavom batleru. „Molim vas, uvedite lorda Breksbija u radnu sobu. I zamolite ledi Silviju da nam se pridruži.“

„O, zaboga, ne“, procvile Gabi, pipajući svoju kosu kako bi se uverila da je pristojno skupljena. „Ostaviću vas da zabavljate svog gosta, Kvile.“ „Došao je zbog vas“, podseti je on.

,,Molim?“ Gabi ga usred uvlačenja ukosnice oštro pogleda preko ramena. Činilo se da nije svesna kako joj nemirni pramenovi uporno ispadaju iz stiska.

„Dozvolite meni“, predloži Kvil. Izvadio je nekoliko ukosnica i pustio da teška kosa padne niz Gabina leđa. Zatim ju je skupio, uvrteo u punđu na vrhu glave i pričvrstio.

„O, hvala vam“, reče Gabi vidno zatečena. „Gde ste to naučili? Ne, nemojte mi reći.“ Ona se okrenu prema njemu. „Zašto lord Breksbi želi da me vidi? I ko je on?“

„Lord Breksbi je engleski sekretar spoljnih poslova“, pojasni Kvil. „Obratio mi se odmah po vašem dolasku iz Indije. Želi da zna gde je Kasi Rao Holkar.“

„O, ne“, prošaputa Gabi.

,,Da“, suvo reče Kvil. „Možda bi trebalo da mu kažete, Gabi. Sekretarijat spoljnih poslova nije isto što i Istočnoindijska kompanija. Verujem da je Breksbi čovek od reči. Ako shvati da Kasi nije spodoban da bude vladar, pobrinuće se da dečak ostane na sigurnom.“

Ali Gabi odmahnu glavom. „Sumnjam da mu možemo verovati, Kvile. Moj otac ima loše iskustvo sa predstavnicima britanske vlade, baš kao i sa ljudima iz Istočnoindijske kompanije. Vlada očigledno nije u stanju da kontroliše čelnike kompanije. Pogledajte šta se desilo u Baratpuru. Stotine ljudi je stradalo, a moj otac kaže da Kompanija nije bila odgovorna

za upad na Holkarovu teritoriju.“

Sada se Kvil rastužio. ,,Sa žaljenjem ću reći da se uglavnom slažem sa vama. Ali Breksbi nije od te sorte. I prilično je uticajan ovde u Londonu. Ako on zaključi da Kasi nije sposoban da bude vladar - a šta bi drugo zaključio? - onda će Kompanija ostaviti Kasija na miru.“

,,Ne verujem, Kvile“, uzvrati Gabi. „Prilično sam upoznata sa mahinacijama ljudi iz Istočnoindijske kompanije. U stanju su da lažu, kradu i podmićuju kako bi uspostavili kontrolu nad teritorijom koja im ne pripada. Kasi je za njih samo pion. Sumnjam da bi pokazali i tračak milosti, kada je u pitanju njegovo postavljanje na presto, kako bi se dočepali još zemlje.“ Kvil je pomno posmatrao svoju novopečenu verenicu. Posedovala je neobičan karakter. Nije očekivao čeličnu racionalnost od nekog ko na prvi pogled deluje prilično površno.

„Slažete li se sa mnom, Kvile?“, nestrpljivo će Gabi. Mogla je da čuje korake u hodniku.

Kvil sagnu glavu. „Kompanija bi prosperirala sa ženskim rukovodstvom“, reče on, iznenadivši sebe ponovo.

Lord Breksbi bio je očaran što lično upoznaje gospođicu Džerningam. ,,Ja sam sekretar spoljnih poslova“, predstavi se on.

Gabi sede i skrsti ruke na krilu. „Lorde Breksbi, biće mi čast da pomognem engleskoj vladi na svaki mogući način.“

,,Znamo“, uzvrati Breksbi, ,,da je vaš otac imao mladog gosta u svom domaćinstvu, s kojim ste vi zajedno rasli. U pitanju je Kasi Rao, sin vladara Holkara. Uprava Istočnoindijske kompanije pretpostavlja da je lord Džerningam poslao dečaka u Englesku. Što je prirodna reakcija, budući da vaš otac ovde ima mnogo poznanika.“

„Bojim se da nemam nikakve informacije o Kasijevom kretanju“, mirno reče Gabi.

Nije ni trepnula, primeti Kvil. Njegova buduća žena bila je vrlo umešna lažljivica.

,,Elem“, nastavi Breksbi, „neki predstavnici Istočnoindijske kompanije veruju da se princ nalazi...“

U tom trenutku ledi Silvija uđe u radnu sobu, ne skrivajući svoje zadovoljstvo što vidi lorda Breksbija. Na Gabinu žalost, ispostavilo se da su

Breksbi i ledi Silvija stari prijatelji, budući da je njegova žena odrasla u istom selu gde ledi Silvija ima letnjikovac. Međutim, kada je Breksbi počeo da opisuje svih četrnaest spavaćih odaja koje su on i njegova žena upravo opremili u dotičnom selu, Gabi izdade strpljenje.

„Dragi gospodine“, reče mu. „Možemo li, molim vas, da se vratimo razgovoru o Kasiju Rao Holkaru?“

Breksbi se osmehnu. „Oprostite, gospođice Džerningam. Udubih se u razgovor sa ovom šarmantnom damom“, on se naceri ledi Silviji, ,,pa zaboravih na vašu opravdanu teskobu. Kao što rekoh, predstavnici Istočnoindijske kompanije uvereni su da je Holkarov naslednik u Londonu." Gabi se ugrize za usnu, ali ne reče ništa.

„Dakle, ne mogu reći gde i kako su došli do te informacije“, nastavi Breksbi. „Niti, naravno, mogu da se usudim da proveravam njenu tačnost. Ali bih želeo da vas obavestim, gospođice Džerningam. Jer po mom mišljenju - samo mom - bilo bi daleko bolje da lokaciju Holkarovog naslednika otkrije engleska vlada nego predstavnici Istočnoindijske kompanije.“ Kvil je strpljivo ćutao.

Gabi se tužno osmehnu lordu Breksbiju. „Apsolutno se slažem sa vama, gospodine. Ali bojim se da predstavnici Istočnoindijske kompanije žele da nađu Kasija kako bi ostvarili svoje bezočne ciljeve.“

„Bez sumnje“, uzvrati Breksbi. „Imaju plan da postave mentalno zaostalog dečaka na Holkarov presto kako bi preko njega zavladali celim regionom.“

„Zar ne možete da ih zaustavite?“, zavapi Gabi. Senka ogorčenosti pređe preko Breksbijevog lica. „Kompanija

predstavlja jedan od retkih neuspeha mog mandata“, priznade on. „Uspeli smo da sprovedemo Indijski zakon iz 1784. godine, ali ne i da obuzdamo njihovu glad za teritorijom.“

Izgledalo je kao da se Gabi predomislila. „Svakako bih volela da vam pomognem, lorde Breksbi“, procvrkuta ona nakrivivši glavu u stranu.

Kvil je sa drugog kraja prostorije posmatrao kako se Breksbi topi od miline. Bar nije bio jedini koji je podlegao čarima gospođice Gabrijele Džerningam. Tešilo ga je jedino to što njega, Kvila, još nije slagala. Mada, podseti on sebe, bilo je to samo pitanje vremena.

Ledi Silvija se okrenu u trenutku kada se vrata tiho zatvoriše za lordom Breksbijem i prostreli Kvila pogledom. ,,Ne znam koju igru igraš, Erskine, ali neću dozvoliti da se oženiš oštećenom robom svog brata. To ne priliči jednom džentlmenu.“

Jarko rumenilo obli Gabine obraze. „O, ledi Sivlija, ja... Kvil...“, zamuca ona.

„Ledi Silvija, možete prvi da nam čestitate“, mirno uzvrati Kvil. „Gospođica Džerningam je jutros pristala da se uda za mene.“

Stara dama ga opet ošinu pogledom. „Onda neću dozvoliti da pratiš oštećenu robu do oltara.“

Kvil je pogleda u oči. ,,Ne morate da brinete, ledi Silvija. Ipak, voleo bih da ne sumnjate u čast moje verenice.“

,,O?“ Ledi Silvija monstruoznim pogledom ošinu Gabi. „Gospođice Džerningam, dala sam ti jasne instrukcije da ne provodiš vreme nasamo sa muškarcem, bilo kojim muškarcem. Haljina ti je pogužvana na leđima, a ukosnice razbacane po tepihu. Ako se vas dvoje niste valjali po podu, onda sam ja slepa kod očiju!“

Gabi se postide kao nikad u životu. Ali Kvil progovori pre nego što je pokušala da se odbrani.

Oči su mu sevale hladnim besom. „Valjaću se sa svojom verenicom gde god mi je volja.“

Ledi Silvija se ukoči. „Gabrijela nije sluškinja i neću dozvoliti takvo ponašanje dok je moja štićenica. Videćemo šta tvoj otac ima da kaže na ovo!“ Zavlada muk i sve troje shvatiše da vikont Djuland neće moći ništa da kaže s obzirom na njegovo stanje.

„Pretpostavljam da se siroti Terlou neće žaliti“, nastavi ledi Silvija posle kraće pauze. „Ali neće mu se svideti ni ako se porodiš pre vremena. Meni se neće svideti. Rešena sam da odmah prekinem ovu lakrdiju.“

Gabi pohita napred i zgrabi svoju pratilju za ruku. „Molim vas, ledi Silvija, oprostite mi za jutrošnje ponašanje. Neću više ostajati nasamo sa Erskinom pre venčanja, obećavam. I... i nisam oštećena roba!“, završi ona žurno.

Ledi Silvija se nesigurno osmehnu. „Tako sam i mislila“, procedi ona. „Erskin je možda uzbuđen, ali nije siledžija.“

„Nisam smeo da vam se obraćam onako osorno“, kaza Kvil. „Oprostite mi, ledi Silvija.“

Ona slegnu ramenima. „Koliko si se zatreskao, Erskine, nije ni čudo da planeš za svaku sitnicu. Pretpostavljam da želiš venčanje za nedelju dana ili kraće.“

Kvil je nameravao da ispoštuje zaruke od tri meseca, baš kao što ga je Piter posavetovao noć ranije. Ali nije sumnjao u pravi razlog trenutnog neraspoloženja. Svaki atom njegovog tela ga je preklinjao da se opet povalja sa Gabi na tepihu. Uostalom, ni sam nije želeo prevremenu bebu ništa više od svog oca.

„Apsolutno ne“, hladno uzvrati on. „Gabi i ja ćemo objaviti zvanične zaruke i sačekati pristojan vremenski period pre svečanosti venčanja. Možda mesec dana.“

Ledi Silvija se nasmeja. „Gotov si, Erskine. Nije da mi se ne sviđa ono što vidim. Moj Lajonel još je više žudeo da me strpa u krevet! Rekao je da će kupiti posmrtni kovčeg kad je moj otac odbio da pomeri venčanje za šest meseci. Kakogod, odabrala si mladoženju u pravi čas, Gabrijela. Imam poruku od Kiti. Kaže da stiže u London s očekivanjem da će se Piter uskoro oženiti. Erskine, moraćeš da obavestiš svog brata da je izgubio titulu naslednika.“ Ledi Silvija skupi svoju torbicu i lepezu. „Gabrijela, pođi sa mnom, molim te. Tvoja kosa zahteva momentalnu pažnju i predlažem ti da provedeš najmanje sat vremena u doterivanju. Sada kada si ne samo zvanično predstavljena društvu, već si uspela i da napraviš svoj prvi skandal, garantujem da ćemo imati najezdu posetilaca.“

I tako Gabi nevoljno izađe, ostavljajući za sobom svog frustriranog verenika i sedamnaest ukosnica ukrašenih perlicama.

Ledi Silvija zastade pred vratima svoje spavaće odaje. „Nisam tolika rospija kao što misliš“, reče ona Gabi. „Svesna sam, kao i svako drugi, da ste ti i Erskin mnogo bolji par.“

Gabi porumene. „Istinski mi je žao zbog ovog jutros. Nije trebalo da posetim Kvila sama.“

„Postoji vreme i mesto za pratilju, takođe“, uzvrati ledi Silvija. „Ali pomoć oko prosidbe nije jedno od njih. Izgleda da se Erskin i sam dobro snašao.“

Gabi nije mogla da sakrije smešak kada se stara dama upiljila u nju.

,,Jeste“, potvrdi ona.

„Dobar je momak. Ima veliko srce i nemoj da te pokoleba to što malo govori. Dobar je momak.“

Gabi klimnu glavom. Ledi Silvija odskakuta u svoju sobu nakon što je naložila Gabi da

prilegne bar na četrdeset minuta, kako bi se pripremila za buljuke gostiju koji samo što nisu.

,,Budući“, ukori je, ,,da je tvoja haljina sinoć skliznula sa svog sidrišta, neki će doći samo da bi nahranili oči. Ne sumnjam da će svakojake priče raširiti po celom gradu. Ipak, ako bi muškarci mogli da biraju čija će haljina da padne, usuđujem se reći da bi većina izabrala tvoju. To će rasrditi dame. One će pokazati čistu ljubomoru.“

Gabi ode u svoju odaju i poslušno legnu na krevet. Ali nije mogla da se opusti. Naposletku sede i izvadi Piterovu minijaturu. Njegove nežne oči i meka braon kosa izgubile su privlačnost, baš kao što je Gabi izgubila apetit za njegovim savršeno nameštenim kovrdžama i džentlmenskim manirima. Kvilove oči bile su nepredvidljive, a kosa, skoro uvek razbarušena, vapila je za češljanjem. Ali bila je dovoljna jedna pomisao na njega da je ispuni radošću. Govorio je svojim zelenim očima i one su joj rekle da je lepa i poželjna - i da je inteligentna.

Lisjen je stajao na ulazu Emiline kućice, pomešanih osećanja i vezanog jezika, što je bilo čudno za muškarca njegove elokvencije. „Došao sam da pitam ako biste mi se pridružili na maloj zabavi koju priređuje ledi Danstrit“, reče on. „Uživao sam u našim zajedničkim večerima.“

„I ja“, promrmlja Emili. Ali Lisjen nije mogao da pronađe ni tračak zadovoljstva na njenom licu. A onda ona diže pogled. „Moram da razgovaram sa vama, gospodine Boh. Imate li malo vremena?“

Lisjenovo srce stegnu se dok je pratio Emili u salon i seo preko puta nje. „Gospodine Boh, bojim se da neću moći više da se viđam sa vama“, odlučno poče Emili. „Iako sam veoma uživala na balu...“ Ona zastade. „Odgovorna sam za svoje skromno domaćinstvo, koje sada uključuje i Fibi. Beskrajno sam vam zahvalna na pozivu na bal ledi Fester. Ali takva zadovoljstva mi ne smeju preći u naviku.“

Lisjen odmahnu glavom. „Zar ih ne možete prihvatiti na poslovan način?“, upita on, nadajući se da Emili ne čuje molbu u njegovom glasu. „Stekao sam utisak da posećivanje društvenih događaja ide u prilog vašem pisanju.“

Emili namesti rukavice na svom krilu.

„Zar niste uživali?“, nastavi Lisjen - sada već svestan očaja u svom glasu. Na ovo Emili brzo diže pogled. „O, još kako! Bilo je mnogo... mnogo lepše nego što sam zamišljala. Ali ne mogu to više da činim, gospodine Boh. Ne pripadam tom svetu. Ja sam radnica.“

„ Ali zar ne možete...“ „Apsolutno ne“, prekide ga Emili tiho.

Lisjen otvori usta, ali ona diže ruku. „Gospodine Boh, biću iskrena prema vama. Ne mogu sebi da priuštim život dame iz visokog društva. Sestra i ja smo prošle nedelje do kasno u noć šile haljinu koju sam nosila.“ „Bila je veličanstvena”, pohvali je Lisjen. „Bio sam u pratnji najelegantnije dame na balu.“

Emili porumene, ali odmahnu glavom. ,,Ne pripadam tom svetu niti mogu da priuštim maskaradu koju on zahteva. Moram da brinem o Fibi i svojoj sestri. Čak su i moje večernje rukavice bile preskupe.“ Emili ustade.

Lisjen skoči za njom. Pratio ju je do vrata, iznenađen gnevnom željom da istera svoje. Ali zar je smeo? Nije mogao da joj ponudi novac za balske haljine. Bilo bi to drsko kršenje etikecije.

„Smem li da vas posećujem?“

Emili je imala najlepše oči koje je ikada video. ,,Za vas neću biti kod kuće“, tiho uzvrati ona, povlačeći svoju ruku iz njegove.

Lisjen se još jednom nakloni dok mu je srce krvarilo u grudima. „Izuzetno žalim zbog vaše odluke.“

Samo Luiz je znala koliko je Emili žalila zbog svoje; kada je sišla u prizemlje, zatekla je svoju sestru kako briše suze.

„Jesi li i njega oterala?“, upita Luiz.

Emili klimnu glavom, brade drhtave od emocija. „Zašto, Emili? Zašto sebi uskraćuješ nekoliko večeri zadovoljstva?

Svakako si ih zaslužila.“

,,On nije imao ozbiljne namere... A ja nemam vremena za frivolnosti. Moram da brinem o Fibi“, kaza Emili.

,,Koješta!“, uzviknu Luiz. „Previše mi se svideo“, priznade Emili.

„Šta je u tome loše?“ „Neću da postanem ničija družbenica.“

„Nikada to nisi ni bila“, podseti je Luiz. „Zašto onda ne uživaš u ponudi i samo odbijaš carte blanche kada ti ih ponudi?“

„Zato... zato što se plašim.“ „Čega se plašiš?“

,,Da ne postanem njegova ljubavnica“, prošaputa Emili. Nastade muk.

,,E, to bi već bilo loše“, priznade Luiz. Emilina brada zadrhta dok se na silu smešila. „Zar ne bi?“

Njena sestra zastade i pogleda je sa stepenica. „Ako si iskrena, napisaćeš u svojoj sledećoj kolumni da je neka mlada

žena u društvu bivšeg francuskog grofa nosila najlepšu haljinu na balu Festerovih.“

„Lisjen je markiz, a ne grof“, ispravi je Emili sa smeškom.

XII

Gabi je ostatak jutra provela boreći se sa teskobom. Kako da saopšti Piteru da više nisu zaručeni? Ili će možda biti bolje da to učini Kvil? Kada bi za trenutak potisnula ovaj frustrirajući problem, srce joj se cepalo pri pomisli da bi Kasi mogao da bude nasilno otrgnut iz naručja gosopđe Malabrajt.

Jedini pozitivan aspekt njenih briga bilo je potiskivanje skandaloznog pada haljine iz misli.

Predviđanja ledi Silvije u vezi sa brojem posetilaca pokazala su se apsolutno tačnim. Kada se Gabi vratila u prizemlje, Indijski salon vrveo je od ljudi koji su došli da vide modernu damu sa nestašnom haljinom - ili nestašnu damu sa moderriom haljinom, kako je ko želeo da formuliše.

Sofi, vojvotkinja od Gisla, stigla je odmah po prijemu svih gostiju. „Mislila sam, ako budemo u istoj prostoriji, da zajedno primamo izjave saučešća.“ Oči su joj iskrile od smeha. „Verujem da bismo se mogle žaliti madam Karem, slažeš se, Gabi?“

Okupljene dame brzo su shvatile da se vojvotkinja opasno zbližila sa gospođicom Džerningam i shodno tome korigovale svoje mišljenje o njoj.

,,Ja, pre svega, nikada neću da držim stranu toj modistkinji“, kaza mršava dama lisičjeg lika. „Njene kreacije su očigledno falične.“

,,Ne moraš da brineš, Amelija“, brecnu se ledi Silvija. „Nijedna haljina neće pasti sa tvojih grudi. I ako padne, nema šta da se vidi.“ Ledi Silvija je dokazala koliko je vešta u kontriranju, pikirajući svakog ko je bio dovoljno hrabar da nagovesti kako damsko ponašanje ne uključuje i slučajno obnaživanje u javnosti.

Gabi se smeškala i rumenela na svaki pomen njene haljine. Trudila se da ignoriše činjenicu kako joj se grlo stegne svaki put kada se otvore vrata.

Ali Kvila nije bilo na vidiku. Nije ličilo na njega da se pojavi pre večeri, ali zar im se neče pridružiti za ručkom?

„Bogami, dobro si prošla, curo“, reče ledi Silvija kada je gomila posetilaca otišla i ostavila ih same. „Hvala njenoj visosti. Ta cura je pravi laf, ja da ti kažem.“

Vrata se opet otvoriše i Gabino srce poskoči do grla. Bila je u problemima do guše, a opet se sa žudnjom sećala Kvilovih gladnih poljubaca i zadovoljnih uzdaha. Gabi duboko uzdahnu.

Ali na vratima beše Piter, a ne Kvil. Gabi nije smela da ga pogleda u oči. Šta će Piter misliti o njoj kada bude saznao šta je radila sa njegovim bratom? Izneverila je njegovu ljubav. I bila je na dobrom putu da ga ponizi pred celim plemstvom, s obzirom na to da ju je samo dan ranije svim svojim prijateljima predstavio kao svoju verenicu.

Htela je da propadne u zemlju. Još gore, htela je da uroni u toplinu Kvilovog zagrljaja setivši se zašto se ponela tako skandalozno i odlučila da se uda za brata svog verenika.

Ova misao joj natera jezu. U stvari, razmišljajući o svemu, celo jutro je provela u stanju groznice, dok je cinizam polako rastao u njoj.

Kvil im se pridružio u trpezariji baš u trenutku kada su svi seli za sto. Gabi zaključi da još nije razgovarao sa Piterom. Do polovine obeda napetost među braćom bila je toliko opipljiva da Gabi više nije znala šta da misli.

Neobavezno su ćaskali o velikom požaru koji je progutao krčmu u Ulici Argil, sumnjajući da je to delo nezadovoljnog gosta kome je uskraćena pita s mesom.

„Postoje dva sumnjiva podatka u celoj priči“, primeti Gabi. „Prvo, mala je verovatnoća da je krčma ikome odbila poslužiti pitu s mesom, a drugo, zar gost u tako nemilim okolnostima uopšte može biti toliko uvređen da zapali krčmu? Zašto jednostavno nije kupio pitu u drugoj krčmi?“

Kvilove oči zaustaviše se na njoj, zasijavši neznatno toplije od odobravanja ovog logičnog zaključka. Gabi se namršti, upozorivši ga da mora biti uzdržaniji od svojih namera.

Piter je živahno branio svoj stav. „Navodno je ostala samo jedna pita s mesom, koju je gazda obećao stražaru. Tačnije, stražarevoj ženi.“ On se

osmehnu Gabi, dodajući nešto ozbiljnijim glasom: ,,Ne smemo zaboraviti da je dotična žena časna i poštena.“

Kvil frknu. „Troja je izgorela za ljubav jedne takve žene. Hoćeš li da kažeš, Pitere, da bi London trebalo da izgori zarad utoljenog apetita stražareve žene?“ „Trebalo bi zatvoriti gazdu što je obećanje jednoj ženi stavio iznad usluživanja mušterije. “

Kvil je odgovorio Piteru tako podrugljivim osmehom da se Gabi osetila suvišnom u tom razgovoru, koji je pretio da se pretvori u porodičnu svađu da nije naišao Kodsvolop iznoseći sledeće jelo.

Posle ručka, Kvil je nestao pre nego što je Gabi stigla išta da ga pita, da bi tek u pet sati ušetao - da, ušetao - u salon i predložio joj vožnju po Hajd parku. Gabi se nadljudskim naporima uzdržala da ne pukne od besa. Umesto toga, procedila je u redu i otišla da se presvuče.

Kvil je svoju verenicu ispratio pomalo radoznalim pogledom. Je li mu se samo učinilo ili je zbog nečeg bila ljuta? Izgledala je kao ćudljiva devojka. Svadljive žene obično su se smatrale osetljivim.

Utom se Piter stvori kraj Kvila i odvuče ga do prozora kako ih ledi Sivlija ne bi čula. ,,Dakle?“, upita on šapatom. „Kada ćeš da je pitaš?“

Kvil pogleda svog brata. ,,Za ime boga, šta si to uradio sa kosom?“, upita ga. ,,Je li to pomada?“

Piter skoro udari nogom o pod. „Odgovori mi! Kada ćeš da je pitaš? Mislio sam da planiraš to da učiniš za doručkom. Ceo dan izbegavam razgovor sa Gabi. Prilično sam siguran da je primetila moju neučtivost. “

„Pitao sam je jutros“, odgovori Kvil gledajući kroz prozor. Bilo je to sve što je uspeo da kaže mirnim tonom. Osećao je potrebu da urla. Gabi lepa, sočna Gabi - udaće se za njega. Bogalja. Ćutljivog trgovca. Čoveka koji se odrekao moderne kompanije zarad surovog sveta trgovine.

U stvari, to je bio problem o kom je mozgao ceo dan. Gabi nije znala koliko se loše nagodila.

,,I šta je rekla?“, prosikta Piter nervozno.

Kvil je dan proveo boreći se sa svojom savešću. „Odgovoriće mi danas po podne“, reče nehajno, kao da se o najvažnijim pitanjima u životu odgovara sa da ili ne.

„O, bože, gotovo je“, prostenja Piter provlačeći šaku kroz sjajne lokne, kojima je trebalo četrdeset pet minuta i cela kutija pomade da očvrsnu. „Ako hoće da te odbije, onda pokušava da nađe način da te lako izbegne. Znao sam da te Gabi neće hteti.“

„Jutros je delovala ohrabrujuće“, mirno kaza Kvil, trudeći se da ne misli na Gabine uzdahe zadovoljstva.

„Fina je damica. Siguran sam da će te nežno odbiti. Rekao sam ti, Kvile, pod nekim drugim okolnostima bih uživao u njenom društvu.“ Piter sede i zagleda se nekud u daljinu. „Mislim da ću to ipak učiniti, Kvile. Ne mogu u Ameriku. Oni nemaju... tamo je puno divljaka. Nemoguće za život. Oženiću se. Gabi je izbegla totalni krah zahvaljujući vojvotkinji od Gisla.“ Piter diže utučeni pogled ka bratu. ,,Je li, Kvile, misliš li da je malo čudno što je haljina njene visosti spala odmah nakon Gabine?“

Po Kvilovom mišljenju, nije bilo čudno već očigledno. Sofi je skočila na drugo mesto njegovog tajnog spiska omiljenih žena, koji je ionako sadržao samo dve žene. Iako je nekada davno gajio povremenu naklonost i prema sluškinji po imenu En, koja mu je uzela nevinost.

Kvil slegnu ramenima. Piter je bio naviknut na njegovo ćutanje pa to nije ni primetio. „Znači,

Gabi ti još nije odgovorila?“ Kvil opet slegnu. Naravno, Gabi je rekla da će se udati za njega. Ali to

je bilo pre nego što je on shvatio koliko se loše pogodila. Bio je zaluđenik svog posla i bogalj. Ali, najvažnije od svega, patio je od migrena.

„Onda mi samo namigni za večerom“, predloži Piter, bacajući salvetu na sto i odlazeći prema vratima. „Kao što rekoh, ne brini za mene. Odlučio sam da popijem svoj lek i oženim se.“

Kodsvolop se pojavi na vratima. „Gospođice Džerningam je spremna, gospodine Djuland.“

Kvil izađe iz salona i nalete na Gabi koja je navlačila rukavice. Na sebi je imala ogrtač tamnoružičaste boje, zakopčan do grla. Njena predivna kosa bila je skupljena ispod šeširića. Ona mu dobaci nestrpljiv pogled. Definitivno je bila ljuta.

Kvilova dvokolica već je stajala pred kućom. Ćutke je pomogao Gabi da uđe, a onda je seo do nje. Odmahnuvši konjušaru, uzeo je uzde.

Baš je čudno, pomisli Gabi u sebi, voziti se kočijom bez Fibi. Ili možda zato što je, u vreme kada je Kvil došao po njih na pristanište, ona bila zaljubljena u Pitera. Tada nije ni primećivala Kvilove mišićave butine. Ali sada... Gabi pročisti grlo. „Jeste li obavestili svog brata o našim zarukama? “

,,Ne. Mislio sam da bi prvo trebalo da budem siguran u vašu nameru da se udate za mene.“

Gabi trepnu. Zar mu to jutros nije jasno stavila do znanja dok se valjala s njim po tepihu kao poslednja bludnica? „Složili smo se da hoću“, reče ona pomalo uzdržano.

„Čini mi se da bi trebalo razumnije porazgovarati o tome“, glatko uzvrati Kvil, skrenuvši dvokolicu ka Hajd parku.

Bes se skupljao u Gabinom grlu. Valjao se s njom po podu i sada želi da je odvrati od braka? Ali ona nije bila tolika glupača. Odlučio je da odustane. Verovatno ga je valjanje po podu uverilo da ne želi oštećenu robu, kako ju je ledi Silvija nazvala. Ali neće mu olakšati posao. Gabi namesti staložen glas.

„Naravno. O čemu konkretno želite da pričate? “ „Smatram da bi valjalo pojasniti kakav ću biti suprug", reče Kvil.

Eto, i sada će joj reći kako ona zaslužuje boljeg čoveka, te da raskida zaruke isključivo za njeno dobro. Gabi je taj kukavički govor mrzela više od svega.

,,Nastavite.“ Uostalom, nije ona njega zaprosila, već obrnuto. Mogla je biti savršeno srećna i udajom za Pitera, zaključi Gabi.

„Džentlmen se ne upušta u te aktivnosti sa obavezama kojima ja ispunjavam dan, Gabi“, poče Kvil. „Investirao sam u nekoliko engleskih firmi iz anateme prema svom ocu, na primer.“

Gabi oseti talas trijumfa. Posao nije mogao biti izgovor! „Moj otac provodi dane izvozeći robu u Holandiju i Kinu“, reče ona ledenim glasom. „Odrasla sam u uverenju da džentlmen ne bi trebalo da provodi vreme lutajući ulicama i čekajući da mu se posluži ručak.“

Kvil oćuta. Tokom svih onih jutara naučio je da bude apsolutno iskren prema Gabi po pitanju svojih brojnih slabosti stečenih nezgodom na jahanju. Ako joj to izbrblja, morao bi da joj spomene i svoje postkoitalne migrene.

„Hteo bih da budem vrlo jasan u vezi sa nesrećom koju sam doživeo pre šest godina“, reče Kvil. Sada kada je i to došlo na red, bio je neverovatno odlučan da joj obelodani pravi razlog za raskid zaruka. „Doktor Trankelstin smatra da ću zauvek hramati kad se umorim. Nisam u stanju da plešem. A tu je još jedno ograničenje...“

Gabi okrenu svoje lepe oči ka njemu. Kvil je iznenađeno pogleda. Jesu li sevale od besa? Sigurno nisu.

„Vaša noga me se ne tiče, Kvile.“ On otvori usta, ali Gabi nastavi. „Niti ijedna vaša telesna slabost usled

nezgode.“ Eto, pomisli Gabi. Ućutkala ga je. Ali bio je uporan. Zašto je promenio mišljenje od jutros?

„Osećam se dužnim da vas upozorim...“ Ali Gabi ga opet prekide. „Nema potrebe“, kaza ona vedrije.

„Shvatam da ste odlučili da me... odbacite, i neću više da pričam o tome. Uostalom, dovoljno sam se osramotila proteklih dana. Trenutno imam dva verenika, ali biću sasvim zadovoljna i udajom za Pitera.“ Gabi podiže ruke, naglasivši tako završetak svog komentara, ali ih ubrzo opet skupi na krilu. Kvilovo lice se naglo smrači nateravši njeno srce da preskoči.

„Usuđujete se da mi natuknete kako ja raskidam zaruke?“

Gabi klimnu glavom. „Nikada ne bih tako nešto učinio. “ Kvilov glas je grmeo.

Gabi najednom shvati da je pogrešila. Opet je izneverila engleski osećaj za učtivost. Nabacila je Kvilu da on želi da raskine zaruke. Džentlmen nikada ne odbija damu - već je prinudi da sama raskine zaruke.

Gabi spusti ruku na njegov rukav. „Kvile, zar ne možemo kao prijatelji otvoreno da razgovaramo?“

Kvil je zurio u nju. Nije želeo da otvoreno razgovara ako će ona i dalje lupetati kako ima dva verenika i kako joj nije važno za kojeg će se udati. Imala je jednog verenika. I to je bio on. I imaće ga za supruga. Posle celodnevne griže savesti, Kvil je izgubio bitku. Gabi je bila njegova.

„Onda hajde da razgovaramo“, planu on. Gabi se ugrize za usnu. Činilo se da je ljut, baš kao i Piter kada je

pokušala da ga poljubi na javnom mestu. Istina, engleski džentlmeni

pridavali su apsurdno veliki značaj svojim pravilima ponašanja.

„Samo sam mislila, s obzirom na naše prijateljstvo“, pojasni Gabi najrazumnije moguće, ,,da se ne morate praviti kako i dalje želite da se venčamo. Ne morate tražiti načine da vas napustim. Savršeno razumem.“

Nešto u srcu je probode nakon ovih reči, ali kasnije će misliti o tome. Sada je bilo važno da sačuva svoje dostojanstvo, budući da je odbijena. Srećom, jedina osoba koja je znala za njihove kratke zaruke bila je ledi Silvija. Jutarnjim posetiocima nisu želeli da otkriju kako je Gabi u međuvremenu promenila i verenika.

Konji su kasali severnom stazom Hajd parka. Kvil povuče uzde, zaustavljajući dvokolicu, i ćutke ih omota oko ograde.

Gabi je osećala mučninu u stomaku i radije bi se vratila kući nego nastavila ovaj neprijatni razgovor. Ali Kvil, zadovoljan što su se konji smirili, iznenada okrenu svoje krupno telo prema Gabi, priljubivši pritom butinu uz njenu. Ona porumene, setivši se svog jutrošnjeg pripijanja uz njegovo telo. Nije ni čudo što je odustao od braka.

Gabi udahnu i reče: „Ako nemate ništa protiv, volela bih da se vratimo kući.“

Saobraćaj u parku postepeno se pojačavao jer se bližilo šest sati, kada je londonska gospoda izlazila u šetnju - bar oni kojima nije smetala zimska studen. Oštar vazduh obojio je Gabine obraze, tako da je izgledala ukusno poput zrele jabuke, primeti Kvil.

A primetio je i da je odmah zgrabila priliku da raskine njihove zaruke. Nije želeo da joj to dopusti, iako je u životu navikao na ustupke. Često ih je činio u poslu, što ga je sada samo učvrstilo u nameri da dobije ono što želi. Ipak, nije bilo razloga da dodatno prlja Gabinu reputaciju privlačenjem u zagrljaj i ljubljenjem na javnom mestu, bar dok ne ozvaniče vezu.

To će sačekati veče.

Ne trudeći se da išta kaže, Kvil odveza uzde, popusti kočnicu i ćutke potera konje kružnim putem.

Gabi proguta knedlu. Za trenutak je pomislila da Kvil namerava da je poljubi. Ali verovatno se uzdržao, pošto je dobio ono što je želeo: slobodu. Zurila je u konjske uši pred sobom, trudeći se iz petnih žila da smiri svoje jadno srce. Na sreću, još je imala svog prvog verenika. Bila je to

predostrožnost, poput štednje za crne dane. Sada kada se njen drugi verenik povukao, nije više imala šta da izgubi.

Ali knedla u grlu joj je govorila da se ponela nerazumno - i prilično glupo - poigravajući se sa njegovim osećanjima. Očajnički je želela da se uda za Kvila i više nije marila hoće li se udati za Pitera ili ne. Da stvar bude gora, Piter je verovatno osećao istu ravnodušnost prema njoj.

Gabi stisnu usne. Neće plakati, obeća sebi. Samo dan ranije mislila je da voli Pitera, za ime boga!

Kvil je pogleda krajičkom oka. Na licu je imala nedokučiv izraz. A onda mu na pamet pade Piterova rečenica kako je Patrik Fouks ubedio ceo London da je ludo zaljubljen u ledi Sofi bacivši učtivost u vetar.

Kvil opet povuče uzde, zaustavljajući dvokolicu. „Kvile! Hoću da se vratim u palatu Djuland, odmah!“, skoro vrisnu

njegova buduća supruga. Kada je zakočio, Kvil se okrenu prema Gabi i skinu svoje rukavice.

Gabi spusti pogled na njegove gole šake, a potom na njegovo lice. Bez reči, Kvil je uhvati za ruke, sagnu glavu i poče da otkopčava

biserne dugmiće na njenoj rukavici. Gabi je zurila u njegovu razbarušenu kosu. Šta to kog đavola radi?

Skinuvši joj levu rukavicu, on je baci na pod dvokolice i poče da otkopčava desnu. Gabi podiže glavu, ali kada je uhvatila poglede nepoznatih putnika iz kočije u prolazu, ona brzo nastavi da zuri u Kvilovu glavu. Drugu rukavicu takođe je bacio na pod.

Bio je to neverovatno intiman čin dodirivanja njihovih golih ruku. I dalje bez reči, Kvil privuče njene šake na svoje usne i na svaki dlan spusti poljubac, dug i lak. Zatim kliznu usnama na njene članke. Gabi zadrhta kada joj talas vrućine zapljusnu noge.

Jedna njegova ruka obgrli joj ramena i krenu niz leđa, ostavljajući za sobom trag titrajućih nerava. Gabi je čula kako Kvil zadržava dah kada je šakom obujmio njenu zadnjicu, zastavši tu za trenutak, a onda je sigurnim pokretom posadio na svoje krilo.

Usne mu, uz drhtaj, nađoše njene. Na njegovu nečujnu komandu, Gabi razdvoji usne i Kvil zaroni u njena usta. Nije primetila da provlači prste kroz

njegovu kosu i drži mu glavu za slučaj da pokuša da prekine poljubac. Nije imala pojma da su četiri kočije prošle mimo njihove, a putnici radoznalo upijali svaki detalj skandala u najavi.

U stvari, kada se Kvil konačno odmakao i promuklim šapatom pitao: ,,Da li i dalje mislite da želim da vas odbijem, moja Gabi?“, ona nije uspela da nađe reči.

Umesto toga, samo mu se još više približila i okrznula usnama njegove. Kvil odluči da ih poštedi daljeg mučenja. On privuče Gabinu glavu, držeći je čvrsto dok je usnama pustošio njene.

A onda se opet naglo odmaknuo, ostavljajući je zadihanu i zbunjenu. ,,Da li i dalje mislite da želim da vas odbijem?“, ponovi.

,,Ne“, prodahta Gabi. „Onda to više nikada ne spominjite.“ Reče i skinu njen šeširić,

puštajući joj kosu kako bi uronio obe šake u tu predivnu, gustu grivu. „Bićete moja žena. Ne Piterova. I niste Piterova verenica. Nego moja.“

„Volela bih to“, prošaputa Gabi. Tračak stida natera rumenilo u njene obraze. ,,Ne želim da se udam za Pitera, Kvile. Želim vas.“

U Kvilovoj duši ostao je samo bledi trag savesti i on se očajnički uhvati za njega.

„Čak ako...“ „Čak ako vas bace pod kočiju na putu do kuće“, završi Gabi.

„Nadajmo se da do toga neće doći“, uzvrati Kvil skupljajući ostatke svoje samokontrole. Vratio je Gabi na sedište do sebe, zadržavši prste samo sekund duže na sočnim oblinama njene zadnjice.

Gabi drhtavim rukama navuče šeširić na razbarušenu kosu.

Kvil je pogleda krajičkom oka dok je terao konje niz stazu. „Bojim se da sam opet narušio vašu reputaciju.“

„Nema veze.“ Gabino srce je pevalo. Bila je zaljubljena i on je bio zaljubljen. Udaće se za Kvila - velikog, zgodnog Kvila.

„Hoćete li večeras razgovarati sa Piterom?“

,,Hoću.“ „Sumnjam da će mnogo patiti“, zamišljeno reče Gabi dižući svoje

rukavice sa poda kočije i navlačeći ih dok su skretali kod Pikadilija, hitajući prema Sent Džejms skveru.

„Možda ste u pravu“, kaza Kvil mirno.

XIII

Kvil je pomogao Gabi da izađe iz dvokolice uz smešak koji je ogrejao vrhove njenih nožnih prstiju. Otrčala je na sprat da se presvuče za večeru, ali je tamo sačekala namrgođena Margaret. Sluškinja nije verovala u dobrobiti svežeg vazduha, smatrajući da zimsko vreme nije pogodno za vožnju dvokolicom. Samo je frknula na Gabine neubedljive izgovore.

„Razbolećete se, u to sam sigurna, naročito zato što dolazite sa toplog kontinenta! Šta li će gospodin Piter reći na to? Svakako neće želeti da naredne nedelje provedete u krevetu.“

„Zapravo sam odlučila da se ne udam za Pitera“, veselo uzvrati Gabi, pomažući Margaret da izvadi ukosnice iz njene kose.

Margaret zinu od čuda. „Nećete se udati za gospodina Pitera?“

„Neću. Odlučila sam da se udam za Erskina.“ Margaret uskliknu. „Bićete vikontesa! Pa to je divno!“ Oči su joj sijale

od uzbuđenja. ,,A ja ću biti lična sluškinja jedne vikontese!“ A onda joj se lice snuždi. „Ako me i tada budete hteli. Možda ćete hteti da unajmite neku od onih francuskih sluškinja. Vikontesa Djuland ima groznu sluškinju po imenu Stimpl, koja sebe zove mademoiselle-de-service, umesto jednostavno - sluškinja.“

Gabi se nasmeja. ,,Ne brini, Margaret. Bićeš sluškinja jedne vikontese. Ali ne još, hmmm? Ne želim da se trenutnom vikontu stanje pogorša.“

Margaret se naglo uozbilji. „Naravno da ne, gospođice“, reče češljajući Gabine teške lokne. „Niko od posluge to ne želi. Volimo našeg vikonta. Nije pošteno što umire na nekom dalekom mestu, a ne u svojoj kući.“

,,Ne verujem da umire“, kaza Gabi pomalo uplašeno. „Mislim da mu se zdravlje popravilo, Margaret.“

Sluškinja odmahnu glavom. „Kada neko preživi takav napad, sledeći vreba iza ugla, gospođice. Vikonta bi trebalo da vrate kući, gde i pripada.

Svi tako mislimo.“

„Sigurna sam da će se vratiti u London čim lekari to odobre“, promrmlja Gabi pomalo zatečena Margaretinim komentarom. ,,I svakako se nadam da neće imati drugih napada.“

Sluškinja otvori usta u tvrdoglavoj nameri da ponovi svoje uverenje kako bi vikonta trebalo odmah vratiti kući, ali odluči da ćuti.

Vikontesa je stigla iz Bata za vreme večere. Gabi je isprva prijao ovaj prekid obeda, budući da su ona i Piter izbegavali jedno drugo u širokom luku. Ostalo joj je da se nada kako je Kvil ulovio svog brata posle njihove vožnje parkom i obavestio ga o njihovim zarukama.

Ali Kitina vest nije bila dobra, činilo se da je Margaret prorekla sudbinu vikonta. Navodno je Terlou pao u konfuziju iz koje više nisu uspevali da ga probude. Izgledalo je kao da sve vreme spava i lekari su polagali malo nade za oporavak.

Gabi spusti pogled na svoje ruke, nesigurna kako da izrazi svoje žaljenje. Piter stade iza majčine stolice i zgrabi je za ramena. Kvil je stajao pored kamina. Gabi požele da priđe Kvilu i uzme ga za ruku. Ali ostade da sedi na divanu pored ledi Silvije.

Ovoga puta Kiti nije histerisala niti plakala kada im je saopštila novost.

„Koliko mu je ostalo, Kiti?“, upita ledi Silvija neobično nežnim glasom.

Kitine plave oči se zamutiše. „Samo nekoliko dana.“ Kada je ućutala, njene reči turobno odjeknuše prostorijom.

,,Ti i momci trebalo bi još večeras da otputujete“, reče ledi Silvija posle kraće pauze.

Vikontesa pogleda u Gabi. „Draga moja, tako mi je žao što se ovo događa tokom tvoje prve nedelje u Engleskoj.“

„O, ne! Nije važno. Žao mi je, miledi... tako mi je žao zbog vikonta.“ „Dobra si ti devojka, Gabrijela. Sigurna sam da ćeš mi biti velika

uteha.“ Kiti se očigledno pomirila sa činjenicom da će uskoro postati udovica.

Gabi se srce cepalo. Kako bi se ona osećala da Kvil leži na samrti? Ona

nepromišljeno ustade i priđe mu. Kvil je pogleda i osmehnu se, grleći je oko ramena. „Majko, Gabi je odlučila da se uda za mene umesto za Pitera“, jednostavno objavi on.

Gabi instinktivno pogleda u Pitera, ali ovaj nije izgledao ni najmanje ljut. Naprotiv, smeškao se i odobravajući klimao glavom.

Kiti Djuland je za trenutak samo zurila u Kvila i Gabi, a onda joj lice sinu. „Presrećna sam, Kvile! O, draga Gabrijela.“ Ona ustade i priđe im, hvatajući ih za ruke. „Uvek sam se nadala da će se moja deca venčati iz ljubavi, kao ja.“ Kiti se sagnu i poljubi Gabi. „Dvostruka dobrodošlica u našu porodicu, dušice.“

Vikontesa poljubi svog starijeg sina i zastade. „Uskoro ćemo biti u žalosti, Kvile.“

On klimnu glavom. „Možda bi trebalo već sutra da se venčamo, uz specijalnu dozvolu, mama.“

Suze zaiskriše u Kitinim očima, ali joj glas ostade miran. „Možda će tako biti najbolje, mili.“

Kvil se sagnu i poljubi majku u obraz.

Kiti treptanjem odagna suze. „Izvinite. Nisam htela da cmizdrim. Tako bih volela da je Terlou sada tu, da vidi tebe i Gabrijelu..."

„Možda bi trebalo da se venčamo u Batu?“, predloži Kvil. Jedna suza skotrlja se niz Kitin obraz. ,,To bi bilo divno od tebe,

Kvile.“ „Onda ćemo tako i učiniti, mama.“ On posadi svoju majku na stolicu i ona se zavali, vidno iscrpljena.

Ledi Silvija preuze reč. „Vreme je da naredimo slugama da nas spakuju“, kaza. ,,A onda moramo da ručamo pre nego što kuvar dobije fras. Ako ćemo pola noći provesti u kočiji, prvo nam treba topli obrok.“ Onda je pozvonila i brecnula se na Kodsvolopa čim se pojavio. „Kvile, bolje idi i probudi Belbija Portusa. On je biskup i porodični prijatelj. Izdaće ti dozvolu bez problema.“

Putovanje u Bat trajalo je dobar deo noći, uz vrlo malo razgovora u kočiji. Gabi je konačno zaspala na Kvilovom ramenu dok su se truckali drumom prema Batu.

Gabi je sutradan obukla najskromniju haljinu madam Karem i

Margaret joj je skupila kosu u strogu punđu. Na njeno iznenađenje, sluškinja je odnekud izvadila venčani veo od prelepog tila, protkan belim cvetićima.

„Zaboga, odakle ti ovo?“, zbunjeno će Gabi. S obzirom na okolnosti, mislila je da neće biti svadbene ceremonije.

„Gospodar Djuland ga je juče kupio od madam Karem“, pojasni Margaret, pričvršćujući ga za Gabinu punđu.

Gabi se nasmeši. Kvil je izašao iz kuće odmah posle njihovog razgovora. Dok su ostali ručali u neprijatnoj tišini, on je navodno otišao po specijalnu dozvolu. Ali izgleda da je mislio i na venčanje.

Nekoliko minuta kasnije, ledi Silvija dođe po nju. Obred venčanja trebalo je da bude obavljen u vikontovoj spavaćoj odaji na spratu gostionice. Gabi je pomalo sramežljivo stajala po strani, trudeći se da ne gleda u njegov krevet. Budući da se nije upoznala sa vikontom, bilo joj je neprijatno u njegovim odajama.

Kvil je stajao pored mladog sveštenika dok je ovaj blagosiljao vikonta. Gabi zadrhta. Nije mogla a da ne pomisli koliko je cela situacija morbidna. Nije ovako zamišljala svoje venčanje. Mislila je da će to biti velika svadba, videla je sebe kako korača prema oltaru ogromne crkve gde je čeka Piter sa divljenjem u očima. Gabi uzdahnu. Kvil ju je tog jutra samo ovlaš pogledao. A jedini dodir bilo je drmusanje u kočiji kad ju je probudio. Kao da nisu bili ništa više od poznanika.

Tuga je klesala Kvilovo lice i mračila mu pogled; od iscrpljenosti je vidno hramao. Gabi je žudela za njim, ali nije imala ideju šta da radi. Zazirala je od vikontove samrtne postelje.

Posle beskrajne pauze, sveštenik joj priđe i nakloni se. „Gospođice Džerningam, ja sam velečasni Mojer. Spreman sam za obred.“ Čak i on je izgledao bledunjavo i ispijeno. Kakvo bizarno venčanje, pomisli Gabi.

Porodica se okupi oko vikontovog kreveta. Ledi Silvija ostade da sedi na stolici pored vikontovog doktora.

Kvilovo lice bilo je bezizražajno. Gabi stade pored njega i sveštenika. Kiti i Piter zauzeše mesto sa druge strane kreveta. Vikontesa uze mlitavu ruku svog supruga.

„Možemo da počnemo“, reče Kvil. Glas mu nije zvučao hladno, samo u njemu nije bilo emocija.

Gabi spusti ruku preko njegove. ,,Kvile“, prošaputa ona.

,,Molim?“ „Hoćete li me upoznati sa vašim ocem?“ upita Gabi.

,,Naravno“, uzvrati Kvil učtivo i udalji se od kreveta kako bi ona videla vikonta. Bio je visok čovek, nepogrešivo nalik starijem sinu. Imao je Kvilove trepavice, tamne i duge na ispijenim obrazima. Smrt mu je ulivala bledilo u lice. Ali istovremeno je delovao spokojno, kao da spava, iako su mu se grudi jedva primetno dizale i spuštale.

Kvil se nadvi nad njim i reče: „Oče, hteo bih da ti predstavim Gabrijelu Džerningam, moju buduću suprugu.“

Uspavani starac nije reagovao.

Kiti spusti ruku na njegov obraz i reče: „Verujem da nas Terlou čuje. Jutros sam mu ispričala sve o venčanju.“ Ona se sagnu i povika: ,,Dragi!“ Terlou zatrepta očima i pogleda svoju ženu, mrmljajući joj nešto nerazgovetno.

„Šta je, mili?“ „Volim te“, prošaputa on. „Lepa moja Kiti.“

Gabi oseti kako joj se plač skupio u grlu. Ona pruži ruku i njom dodirnu vikontovu. „Drago mi je što sam vas upoznala, gospodine.“

„Dragi mladenci“, poče velečasni Mojer svečanim glasom. „Skupili smo se ovde da pred Bogom i porodicom sjedinimo ovog čoveka i ovu ženu u svetu tajnu braka...“

Kvil uze Gabine ruke u svoje velike, tople šake. Gabi ga pogleda i pojača stisak kao da joj od njih zavisi život.

„Niko ne sme da utiče ili da digne ruku“, nastavi sveštenik, „nepromišljeno, olako ili bezobzirno, da zadovolji telesne želje i apetite muškarca poput brutalne zveri koja nema razum, već pobožno, diskretno, mudro, trezveno i pred licem božjim.“

Kvil duboko uzdahnu. Delić njegovog uma još nije verovao da se on, Erskin Djuland, ženi Gabrijelom Džerningam. U stvari, nije verovao da se uopšte ženi. Bio je svestan očevog nepomičnog tela sa svoje desne strane, sveštenikovog recitovanja o bračnim dužnostima i majčine šake na očevom obrazu.

Ali ponajviše je bio svestan svoje žene; Gabinih predivnih očiju boje konjaka, suznih od tuge za čovekom koga nikada pre nije srela; njene raskošne kose, skupljene ispod vela nalik na oblak.

I ponavljao je za sveštenikom, ,,Ja, Erskin Metju Klaudije Djuland, uzimam tebe, Gabrijela Elizabet Džerningam, za svoju venčanu ženu, u dobru i zlu, u izobilju i nemaštini...“

Gabi jedva da je bila svesna vikontesine šake kojom je držala vikontovu kraj njegovog obraza ili Piterovog smeška sa druge strane kreveta. Soba kao da se suzila na Kvilove zelene oči i krupne šake kojima je čvrsto držao njene. ,,U zdravlju i bolesti", ponovi ona razgovetno, ,,da te volim, čuvam i poštujem dok nas smrt ne rastavi, po zapovesti božjoj; i zaklinjem ti se na vernost.“

Kvil se osmehnu i njegov osmeh ogreja joj srce. Potom izvadi burmu i navuče je na njen prst.

„Ovim prstenom venčavam te“, reče Kvil. „Svojim telom obožavam te i svim svojim svetovnim dobrima darujem te.“

Gabi proguta knedlu. Vikontesa je nečujno plakala s druge strane kreveta.

Velečasni Mojer položi ruku na njihove spojene šake. „Proglašavam vas mužem i ženom.“

Kvil priđe korak bliže i jednom rukom privuče Gabino lice sebi. Zatim pognu glavu i usne im se spojiše. U tom poljupcu nije bilo ni trunke opojne grozničavosti koja ga je uvek obuzimala kada bi dodirnuo Gabi. Njegove usne uživale su u slatkom posedovanju.

Gabine ruke obaviše se oko njegovog vrata. Za trenutak, Kvil je zaboravio gde se nalazi, preplavljen trijumfalnim likovanjem. Zaveo ju je i oženio se njome. Bila je njegova. Ta žena očaravajućeg tela bila je njegova supruga.

Utom Kiti pohita s druge strane kreveta i sekund kasnije primi Gabi u svoj mirisni zagrljaj. „Tako sam srećna, dušice, baš kao i Terlou. Želimo vam sve najbolje. To jest, on vam želi sve najbolje, sigurna sam da je svestan šta se upravo dogodilo, Gabrijela.“

,,Majko“, tiho reče Kvil, još ukopan pored očevog uzglavlja. Vikontove oči se sklopiše i ruka klonu sa kreveta. Gabi pomisli kako

je opet zaspao. A onda Kvil nežno položi očevu ruku nazad na postelju. Velečasni Mojer priđe vikontu, dodirnu mu glavu i reče: „Idi s bogom.“ Kiti procvile: „O, Terlou, ne, ne.“ Piter priđe majci i privuče je u zagrljaj.

Neprimetno, Gabi se povuče i sede na stolicu do ledi Silvije. Bračni zaveti uvek sa sobom nose užasavajući osećaj promene,

zaključi Gabi nešto kasnije u svojoj sobi. Jedan deo nje bio je fasciniran činjenicom da Kvil može - ima pravo!

- svakog časa da uđe u njenu spavaću odaju, iako je na sebi imala samo donji veš. Na brzinu pozvana švalja uzimala joj je meru za crnu pogrebnu haljinu.

Drugi deo nje pokušavao je da ne misli na venčanje kao na prekretnicu od belog ka crnom, od radosnog ka tužnom. To je bio problem velikih sanjalica poput nje. Udaja je bila previše brza i drastična promena prema idiotskim pretpostavkama.

Sujeverje, često joj je govorio otac, bilo je otrov necivilizovanih kultura. Gabi je negovala ovu misao.

Ali tada se vrata otvoriše i njen suprug uđe unutra kao da nema ničeg neobičnog u tome što ulazi u damsku odaju, Gabi tek tada shvati koliko se njen život promenio.

Kvilove oči kliznuše niz njeno telo, ali mu lice osta zagonetno. Pogled mu pade na švalju koja je zapisivala mere, a potom na Margaret koja je čekala da obuče svoju gospodaricu.

Jedan trzaj Kvilove glave bio je dovoljan da Margaret skoči na noge i zgrabi švalju za ruku.

A onda, pre nego dlanom o dlan, Kvil je stajao sam nasred njene spavaće odaje.

XIV

Gabi se ugrize za usnu. Hoće li sada konzumirati brak? Bilo je dva sata po podne. Ali Kvil ju je već ljubio na podu biblioteke u osam ujutro. Gabi oseti neprijatnu jezu na vratu.

Očigledno je naumio baš to. Od sluškinja je čula kako novopečeni muževi ne puštaju svoje supruge iz kreveta i po tri dana posle venčanja... Uvek su je fascinirale te priče.

Stajala je mirno, gledajući svog supruga pravo u oči. Koža joj se budila, po celom telu žudeći za Kvilovim prstima koji će je milovati i usnama koje će je ljubiti.

U stvari, Kvil uopšte nije imao takve namere kada je ušao u njenu odaju.

Na umu je imao razgovor sa svojom ženom. Daće joj precizne instrukcije o uslovima njihovog braka. Obavestiće Gabi da će konzumiranje morati da sačeka sahranu njegovog oca. Nije želeo da rizikuje prisustvo na sahrani zbog medikamenata protiv glavobolje, pa da umesto na pogrebu ostane u zamračenoj sobi sa vlažnom krpom preko očiju.

Bilo je kasno za odustajanje, pomisli Kvil, smišljajući prave reči prilikom dolaska. Gabi je sada bila udata za njega. Obećala mu se na poslušnost. Možda će za mesec dana konzumirati brak. Kada se vrate u London. Posle očevog... Kvil odagna ovu misao. Nikada nije bio ovako blizu njega, budući da su se prilično udaljili posle njegove nezgode i s obzirom na očevu nesposobnost da sakrije stid što mu je naslednik obogaljen, opsednut trgovinom i ostalim nedžentlmenskim poslovima. Ali Terlou nikada nije bio pravi otac. U dubini svoga srca, Kvil i dalje nije osećao nikakvu emociju prema njemu.

Najvažnije je bilo osnovati brak, a onda će sve doći na svoje. Kvil će tolerisati neke sitne gluposti s Gabine strane - priču o ljubavi i slično - ali samo u razumnoj meri. I neće joj udovoljavati pričajući bajke. Sada je bila

njegova i nije imalo razloga da se lažno zaklinje. Iskrenost se oduvek pokazivala kao najbolje rešenje.

Zbog svega toga, i zbog svoje arogantne odluke i držanja, Kvil se u Gabinoj spavaćoj odaji osećao kao davljenik. Zato što njegova žena nije imala ništa na sebi. Osim nekoliko bezobraznih tračica čipkastog donjeg rublja.

Sivo nebo se razdvoji i otkri nebesko plavetnilo. Bledi sunčevi zraci pretvoriše Gabin kombinezon u tanani veo kroz koji se ocrtavala oblina njenih kukova. Mogao je da vidi obrise njenog tela kao da je nacrtano mastilom: nežnu krivinu njenog struka ispod rebara, nagoveštaj punih dojki između leve ruke i desnog boka, prelepo izvajanu liniju njenog vrata i ramena.

Odmerio ju je od glave do pete, od sjajne guste kose do vrhova svilenih papučica, kao da je figura od najfinijeg porcelana koju planira da kupi.

I opet nije mogao da nađe reči. ,,Kvile?“

Gabi je zvučala nervozno, primetio je. Kršila je ruke. U deliću sekunde rasprši se pribranost koju je gajio poslednjih šest

godina. Njegovo telo nikada nije vladalo njegovim umom - ni u erotskom zadovoljstvu, ni u akutnom bolu. Ali bio je zapanjen koliko malo je nedostajalo da skoči na Gabi i otera glavobolju dođavola.

Umesto toga, Kvil ležerno klimnu glavom, prođe mimo nje i sede na stolicu pored kamina. Protegnuvši noge, zamišljeno je zurio u svoje čizme, kao da mu prepone ne gore i svaki atom tela ne žudi da se spoji sa njegovom polunagom ženom. Da je uzme, bez predigre i ceremonije. Tu na tepihu, na krevetu, na stolici. Opet i iznova, sve dok ne utoli tu nesnosnu pohotu i opet postane svoj: smiren i razuman čovek. Čovek čije su emocije bile mlake i jasno podeljene u dve kategorije, bračna dužnost i odanost porodici.

Odanost porodici. Umalo da opet zaboravi na sahranu.

Gabino srce udaralo je tako brzo da se osećala slabom. Čim je Kvil skrenuo pogled s nje, ona požuri da navuče ogrtač. Ako nije grešila, njen suprug se ozbiljno nameračio da se opet valja s njom po podu.

Nije joj smetalo što se predomislio. Svi su znali da muž i žena rade te stvari. U mraku, u bračnom krevetu, pod pokrivačem. Ali ne rano po podne, već u pravo vreme i na pravom mestu.

Gabi čvrsto sveza učkur svog kučnog ogrtača i sede preko puta svog muža. Izgledao je opasno privlačno tako opušten u stolici. Pošto ju je trenutno ignorisao, Gabi dozvoli sebi da ga posmatra. Još nije obukao crninu. Butine su mu bile mišićave u mrkosmeđim pantalonama. Na sunčevoj svetlosti mogla je da vidi crveni odblesak u njegovoj kosi. Te krupne šake - činile su neverovatne stvari s njom u biblioteci onda kad ju je zaprosio. Gabi oseti kako joj klecaju kolena.

Porumenevši, promeškoljila se na stolici. U njoj je rasla zbunjenost, pomešana sa željom da je Kvil opet pogleda.

Ali kada je to učinio, u njegovim očima nije bilo ni trunke zadovoljstva koje bi mu ozarilo lice svaki prethodni put kada bi je gledao. Njegove oči su bile daleke, nedokučive.

„Mislim da bi trebalo da porazgovaramo o našem braku.“ On pročisti grlo. „Trebalo bi... da počnemo. Odnosno da... nastavimo započeto.“Kvil zaškrguta zubima. Zvučao je šašavo. Nije ni čudo što je Gabi bila zbunjena.

„Hoću reći, moramo biti iskreni jedno prema drugom.“

Gabi klimnu glavom i stomak joj se uveza u čvor. Neće izaći na dobro ta priča o iskrenosti. Misli joj se očajnički rasplinuše u nekoliko pravaca. Možda je zažalio što se oženio. I zaboga, zašto je na sebi imala samo donje rublje kada je ušao u sobu? Možda mu se nisu dopadali njeni kukovi. Možda...

„Biće trenutaka kada ćete mi isto reći, draga moja, i ja ću to prihvatiti bez pogovora. Uz malo sreće, održaćemo naš brak još mnogo godina.“

Gabi i dalje nije bilo jasno šta Kvil pokušava da joj kaže. Ona skupi obrve.

Nastavio je da priča, mirno i staloženo, spominjući odvojene spavaće odaje i bračne dužnosti.

Gabi je bila skoro sigurna da se Kvil pokajao što se oženio. Zurila je u njega, a onda joj izlete: „Ne!“

Kvil izvi jednu obrvu.

„Nisam imao pojma da toliko žudite za tim činom, Gabi. Više mi odgovara da spavam sam, s obzirom na predstojeću sahranu mog oca. Ali ako insistirate?“

Gabi oseti vreli talas sramote. Naravno da je toliko žudela za tim. Ona otvori usta, ali reči nisu izlazile. Bila je... bila je... Želeo je iskrenost, zar ne? Ali kako je mogla da bude iskrena u vezi sa temom o kojoj se nikada ne govori?

„Nemam zamerki“, reče Gabi, jer joj ništa pametnije nije padalo na pamet. Bez prethodnog iskustva, teško da je mogla da izusti neku zamerku na taj uslov.

Kvil očigledno nije osećao isto što i ona. A Gabi je osećala da će se ugušiti ako je Kvil opet ne uzme u naručje. Bila je sigurna da te noći neće zaspati. Onog trena kada je Kvil rekao svojim telom obožavam te, obuzeo ju je čudan osećaj. Osećaj koji joj je ubrzao puls i orosio kožu, osećaj koji je pojačao sve što je videla na njemu, to muževno savršenstvo njegovog izgleda i neverovatnu snagu koju je obuzdavao.

„Ali mislila sam...“ Reči joj zastadoše u grlu. Ovo je bilo jednako sramno. Znači, Kvil nije želeo da konzumira njihov brak dok se ne vrate u London. Gde joj je bila saosećajnost? Njen otac još je bio živ. Verovatno ni sama ne bi želela da... da obavlja tu rabotu kada bi čekala očevu sahranu.

Gabi se opet ugrize za usnu. „Oprostite mi, Kvile.“ Pognu glavu. ,,Nisam htela da budem nepoštena prema vašem ocu ili vašem bolu. Stidim se što sam uopšte posumnjala u vaša osećanja.“

Suze joj grunuše dok se dodatno pravdala. „Tako mi je krivo zbog vas i vaše porodice. Molim vas da mi oprostite. Bojim se da moj otac i ja nismo bliski, stoga zaboravih koliko vam vikont sigurno nedostaje. Neoprostivo je što zaboravljam na vašu žalost. To jest, nisam zaboravila da ste u žalosti, samo sam...“ Glas joj utihnu.

U žalosti? Kvil pomisli kako je zaista u žalosti dok posmatra bledu kožu Gabinih ruku. Nije smeo da rizikuje i pogleda njeno lice, njene rumene usne.

Retko ga je doticao taj nemili osećaj nepravde. On, Erskin Djuland - sada vikont Djuland - nije mogao da spava sa svojom suprugom kada i gde je to želeo. Užasno nepošteno. I čudan bol u njegovom srcu nije imao nikakve veze sa Gabinim razočaranjem.

Njegova novopečena supruga bila je s razlogom razočarana. Već ju je razočarao, a venčani su tek tri sata. Kvil s gađenjem odbaci ovo osećanje. Razočarao je svog oca hiljadu puta, počev od nemoći da ustane iz kreveta odmah posle nesreće.

„Djulandovi ne zabušavaju!“, grmeo je vikont tada. „Skupi volju, momče! Ustaj iz kreveta!“ Ali Kvil nije mogao. Još se sećao poražavajućeg osećaja. Pokušao je. I opet, i opet, kada je njegov otac izjurio iz sobe. Ali nije mogao. Pao je na pod - što je bilo još veće poniženje - gde je ostao da leži sve dok sluga nije ušao nekoliko sati kasnije. Pomokrio se, tako zgrčen na podu, jer nije imao snage da otpuzi do toaleta niti da pozvoni slugama. Imao je dvadesetak godina i bio je beskoristan poput novorođenčeta.

Ovo sećanje ga ispuni gađenjem i novim besom. Njegov otac sad je mrtav. I ako učini ono što ga je Gabi drhtavim usnama molila, neće moći da organizuje očevu sahranu.

Ova pomisao ga zabole do srži. Mogao bi kasnije da spava sa Gabi. Bila je njegova i sačekaće. Ali majka mu nikada ne bi oprostila ako bi podlegao napadu migrene u trenutku kada joj je najpotrebniji.

„Verovatno je tako najbolje“, hladno reče Kvil. „Uostalom, ne poznajemo se dugo.“ On slegnu ramenima. ,,I prvi put je bolno za žene, Gabi. Ali pretpostavljam da to već znate?“

Gabi proguta knedlu zapljusnuta novim talasom stida, iako ni prethodni još nije iščileo. „Ne, nisam znala“, prošaputa ona.

Kvil je bio surovo realan. Po božjem zakonu, Gabi je bila u njegovom posedu i morala je da sačeka. Zaboga, nije on pastuv koji će zaskočiti svoju ženu kada se njoj prohte, podseti se Kvil. Po povratku u London, deliće s njom postelju svakih nekoliko nedelja. Imao je previše posla da bi patio od migrene češće od jednom mesečno.

Kvil ustade i odšeta na drugi kraj sobe. Ogorčenost je odagnala radost što je povratio samopouzdanje. Gabi ga je za dlaku uvukla u intimne odnose samo nekoliko sati posle smrti njegovog oca. Kvil se brzo okrenu na peti, tik pored kreveta u kom je Gabi prethodne noći spavala. Bes ga je učinio hladnim i okrutnim.

„Razumem da ste vrlo strastvena žena, Gabi“, dobaci on preko ramena, ne okrećući se. „ Ali s obzirom na to da smo se dogovorili da budemo iskreni, neću tolerisati ako bacite oko na drugog muškarca.“

Gabi je jedva disala. ,,Neću“, promuca ona. Činilo joj se da će umreti od stida. Očigledno ju je smatrao droljom koja kao da je jedva dočekala da sahrana prođe kako bi spavali.

Kvil je nije čuo. „Šta ste rekli?“ Razgledao je kamin prelazeći prstom po uglačanoj ploči od mahagonija.

,,Neću“, ponovi Gabi. ,,U redu. Onda verujem da smo se sporazumeli.“ Kvil se okrenu na

peti. „Kao što rekoh, najbolje je početi s intimnostima kada se za to stvore uslovi.“

Nastade neprijatan muk u prostoriji. Gabi uzdahnu duboko i drhtavo. Kvil je izgledao kao da će otići, ali ona to nije smela da dopusti. Možda ga nije dugo poznavala, ali je znala da taj njegov osoran ton nije bio prirodan.

,,Čekajte!“, povika ona.

Kvil se okrenu s rukom na kvaci. „Šta je, Gabi? Čeka me mnogo obaveza.“

Ona ustade i priđe mu uprkos tome što su joj kolena klecala. Potom spusti dlanove raširenih prstiju na njegove grudi.

„Mislim da bi trebalo još da razgovaramo“, polako reče, potiskujući neprijatno kovitlanje u stomaku. Gabi odmahnu glavom kada je otvorio usta da se pobuni. „Ali ne o konzumiranju ovog braka. Nemam zamerke na vaše planove po tom pitanju.“

Gabina usta se iskriviše u neubedljiv smešak. „Nisam sirena, Kvile, da vas uvlačim u svoj krevet dok ste skrušeni tugom za ocem.“ Ona zastade, ali Kvil nastavi da je ćutke gleda svojim osenčenim očima.

„Ponekad je tuga lakša kada se podeli.“ Gabi spusti pogled, igrajući se sa posrebrenim dugmetom Kvilovog sakoa. „Moj otac je još živ, pa ne mogu sasvim da razumem kako se osećate. Ali i ja sam izgubila dragog prijatelja u detinjstvu. Zvao se Džohor i veoma sam ga volela. Posle njegove smrti...“

Kvil jedva da je slušao Gabi. Njen prijatelj Džohor umro je od groznice. To je čuo. Ali ona je stajala previše blizu da bi on ostao priseban. Mogao je da oseti miris jasmina sa njene kože, prozračno obećanje telesnog užitka.

,,Vidite“, nastavi Gabi slatkim glasom, ,,mi smo sada venčani, Kvile. Mislim da nije važno kada ćemo konzumirati brak. Važno je da razgovaramo bez ljutnje.“

Kvil odsečno klimnu glavom. Dođavola, kako je razgovor uspeo da skrene na brak? „Kada je neko ljut, on ljutito i govori“, naglasi on.

„Najbolje je da ostavimo ljutnju po strani“, predloži Gabi. Njene predivne smeđe oči bile su saosećajno tople. „Niste ljuti na mene, Kvile, a opet zvučite gnevno kao da sam učinila nešto loše.“

Kvil se osećao kao petogodišnjak kog su dovukli pred dadilju da prizna svoj nestašluk. Ali njegov zdrav razum slagao se sa Gabi. ,,U pravu ste“, reče on prekinuvši tišinu. ,,Ne bi trebalo da s ljutnjom razgovaram sa vama. Oprostite mi.“

Kvil ustuknu i njene ruke padoše s njegovih grudi, ostavljajući za sobom neprijatnu hladnoću. On se nakloni. „Molim vas, primite moje izvinjenje, madam.“

„Madam? Zašto me tako zovete?“ Gabi se zbunjeno ugrize za donju usnu i na njoj ostavi tamnocrven trag.

Kvil slegnu ramenima, trudeći se da ostane sabran. „Sada ste madam. Vi ste vikontesa Djuland.“

„Ah, da“, uzvrati Gabi. „ Ali vi ne morate tako da me oslovljavate, Kvile.“

On opet slegnu ramenima i ustuknu, napipavajući rukom kvaku. ,,Jesmo li dovoljno razgovarali?“

Gabi je oklevala. Nije još sve bilo potaman. Ali ona nije mogla da ga natera da govori, zar ne? Gabi pročisti grlo. Pokušaće ponovo. Nije joj otac uzalud govorio da je bandoglava.

,,Ne, nismo dovoljno razgovarali“, reče novopečena vikontesa i sede na ivicu kreveta. Izbegavala je da pogleda svog muža u oči, pretpostavljajući da mu učtivost ne dozvoljava da napusti sobu bez valjanog oproštaja.

Kvil oseti kako mu se usne šire u osmeh protiv njegove volje. Tvrdoglava je ta njegova slatka ženica. Nije mu dozvoljavala da izjuri napolje iz pravednog, muškog revolta.

On joj priđe, kuckajući čizmama po drvenom podu. Za trenutak je samo stajao i gledao u nju, a onda je seo na ivicu kreveta. Zdrav razum mu je govorio da sedenjem na krevetu - ili bilo gde blizu Gabi - izaziva đavola.

Oči su joj iskrile od saosećajnosti. Kvil odagna svoju frustraciju. Mrzeo je kada ga sažaljevaju. Ali ovo je bila njegova supruga. Gabi će ga verovatno sažaljevati do kraja života čim bude saznala za sve posledice njegove povrede. A on neće moći ništa da učini.

„Ne volim kada me žale“, izlete mu. Gabi trepnu. „To je prirodno osećanje“, uzvrati ona. „Volite svog oca,

a on je sada mrtav. Kako da vas ne žalim kada ste izgubili nekog tako bliskog?“

Kvil nije znao šta da kaže. Posle kraće pauze, Gabi razbi tišinu. „Kvile, moraćete da počnete

malo češće da govorite, inače ćemo brak provesti vrteći palčeve!“ „Srećom, volim da slušam vas kada pričate.“ Njegova šala ostade bez

reakcije. Gabi frknu. „Nema svrhe pričati sam sa sobom. Volela bih da čujem

vas kako pričate. Zašto ste tako neraspoloženi?“ Kvil oćuta.

„Niste valjda mislili“, upita Gabi s dozom nervoze u glasu, ,,da od mene napravite jeftinu zavodnicu a od sebe nevinog momka sa sela?“

Kvil zabaci glavu i zakikota se, uprkos svemu. ,,Zar?“, reče on tobože nevino. „Naravno da nisam!“

,,Jeste!“, planu Gabi. „Osećala sam se kao neka... tre-coquette sa ulice.“

„Šta vi znate o uličarkama, Gabi?“ „Vrlo malo, ali vi znate mnogo više. Budući da ste svesni mog

neiskustva u toj oblasti. Ali zašto ste pokušali da me naterate da se osećam tako... neprijatno? To nije lepo od vas.“

Tuga ispuni Kvilove oči. „Bestraga, Gabi“, procedi on. „Zar uvek izgovorite sve što vam je na umu?“

„Govori istinu i pobedićeš đavola“, naglasi Gabi, ,,kao što moj otac

voli da kaže.“

,,Oprostite“, uzvrati Kvil, iskreno. „Nisam želeo da vam bude neprijatno. Tužan sam jer... jer nećemo deliti postelju dok ne sahranim oca.

U stvari, Gabi, moram nešto da vam kažem“, prostenja Kvil. Ona spusti ruku na njegovu. Jedan trenutak je gledao u pod, a onda je

isprepleo prste s njenim i čvrsto ih stisnuo. ,,Ne mogu da vodim ljubav sa vama, Gabi“, promuklo reče. „Dao bih

sve na svetu da odmah legnem s vama u postelju, ali ne mogu.“ Nastade pauza. A onda Gabi tiho upita: ,,Zašto?“

Kvil se kratko nasmeja. „Zašto? Oženio sam se vama pod lažnim izgovorom, Gabi. Možete poništiti venčanje.“ Mišići njegove brade se zategnuše. Gabi naglo preblede. „Znači li to da niste... sposobni, Kvile?“

„Kamo sreće da nisam“, gorko uzvrati on. „Tada ne bih bio ovako izazvan, kao magarac šargarepom.“

,,Ne razumem.“

Kvil joj jače stisnu šaku, koja je naprasno pobledela. Gabi promuca: „Kako... zašto ne možete da legnete sa mnom, Kvile?“ Najednom joj je postalo vruće, dok joj se u glavi rojilo milion glupih ideja od kojih nijedna nije bila prijatna. Je li moguće da je nije dovoljno želeo da bi spavao s njom? Čula je za takve slučajeve od sluškinja. Muškarci nisu mogli da legnu sa ženama koje ih nisu privlačile.

Kvil joj nije odgovorio. Možda nije želeo da povredi njena osećanja. Gabi pročisti grlo. ,,Je li problem u meni, Kvile? Jer ne morate mi reći ako...“ Želela je da zna i nije želela da zna. Imala je utisak da joj se srce cepa i ostavlja bolnu ranu u grudima. Izgleda da je njen otac s pravom bio zahvalan bogu što mu je poslao čoveka koji će se njegovom ćerkom oženiti naslepo.

„Nema nikakve veze sa vama“, teško reče Kvil. „Pokušao sam to da vam kažem pre venčanja, Gabi. Istina je da se nikada nisam sasvim oporavio od one nezgode.“

,,Oh“, prodahta Gabi. „Još funkcionišem“, pojasni on suvim glasom. „Ali vođenje ljubavi

ima svoje posledice.“

,,Posledice?“, ponovi Gabi. Uprkos svemu, njeno srce se poradova. „Jeste li čuli za migrenu, Gabi?“

Gabi odmahnu glavom. ,,Ne.“

„Migrena je vrsta glavobolje“, pojasni Kvil, „vrlo jake glavobolje, praćene mučninom i povraćanjem. Traje od tri do pet dana. U tom periodu sam nesposoban za bilo šta.“

„Može li se nekako izlečiti?“, tiho upita Gabi.

„Ako ležim u zamračenoj sobi i ne jedem skoro ništa, brže prođe.“ „Ali zar ne postoji neki lek?“

Kvil odmahnu glavom. ,,Ne znam...“, prošaputa Gabi. ,,Je li vas bolelo kada smo bili u

biblioteci?“ Ona diže svoj izmučeni pogled. „Trebalo je da mi kažete, Kvile!“

Usne mu se senzualno iskriviše. „Zar sam izgledao kao da me boli?“ ,,Da - ne?“

Kvil se nasmeja. „Bolelo me jeste, Gabi. Ali ne u glavi.“ Njegova krupna šaka dodirnu joj obraz. Gabi je odgurnu. „Nemojte,

Kvile! Ne mogu da mislim kada me dodirujete. O kojoj vrsti bola pričate?“ Ima oči boje jesenjeg lišća, primeti Kvil. Poput kestenja. Reči kao da nisu uspevale da isprate njihovo svetlucanje. Kvil se nagnu i poljubi je, razdvojivši jezikom Gabine usne.

Ona tiho zaječa, ali je njegova usta ućutkaše. On zagrize njenu donju usnu od čije mekoće sav zadrhta. Lako je odvezao učkur na njenom pojasu i strgnuo joj ogrtač s ramena. Gabi opet zaječa.

„Boli li, Gabi?“ Glas mu je bio promukli šapat, dubok i isprekidan dok je spuštao dlan na njen obraz milujući vrhovima prstiju pravilnu školjku njenog uha.

,,Ne“, uzvrati Gabi. Rumena od uzbuđenja, ona se odmaknu od njegovih ruku i usana. „Ometate me. Ako vas u biblioteci nije bolelo, šta je onda uzrok tih glavobolja? Ne razumem.“

Kvil htede da je opet privuče, ali se obuzda. I dalje je pokušavao da izbegne istinu. „Glavobolje dobijam posle snošaja“, hladno reče.

Gabi nesigurno trepnu.

„Posle koitusa.“ Kvil pokuša da nađe još eufemizama. „Posle bračne dužnosti.“ Kako je Gabi i dalje kršila ruke, Kvil odluči da bude potpuno iskren. „Nemate pojma o čemu pričam?“

„Naravno da imam!“, žurno uzvrati Gabi, vidno postiđena. „Samo nisam sigurna za detalje. Ali imam predstavu o tome. Naglašavam da postoje i druge mlade žene sa mojim nivoom znanja. Moja majka je umrla na porođaju, znate. Nije se moglo očekivati da će mi otac objasniti šta je to koitus.“

Njen otac je po tom pitanju bio otvoren i direktan: Ako taj nesrećnik ne umre od tvog brbljanja pre venčanja, onda će od alkoholizma posle. Bolje on nego ja. Zato te molim da držiš jezik za zubima dok ga ne zarobiš. To je bilo sve što ju je otac posavetovao na temu braka.

Sećanje na oca je uzdrma. ,,U pravu ste. Ne znam tačno na šta mislite“, priznade Gabi, kršeći prste na svom krilu. „Ako biste mogli da mi objasnite. Ne bih da nehotice izazovem vašu glavobolju.“ Njeni obrazi porumeneše još više.

Kvil pruži ruku i privuče je sebi. Zatim je posadi na krilo, gušeći uzdah pod njenim očaravajućim oblinama pokrivenim tankom, pamučnom tkaninom.

Gabi nije gledala u njega. Prstima je pokrila obraze pokušavajući da sakrije crvenilo.

Kvilove šake kliznuše s njenog vrata na grudi. Gabi se bojažljivo izvi ušuškavajući dojke dublje u Kvilove šake. Iz grla mu se ote promukli uzdah.

„Boli li vas sada? Boli li?“ Zvučala je kao da će svakog časa skočiti s njegovog krila.

Kvil se skoro nasmeja. „Ne.“ U tom trenutku mogao je samo da uživa u njenom telu, koje je drhtalo dok joj je prstima trljao bradavice. A tek šta se događalo s njegovim telom.

„Znate li, Gabi, da se dosad nisam ženio.“

,,To znam“, izusti ona. Možda bi mogla da ga spreči u ovome što je naumio. S naporom je razmišljala.

Kao da je čuo njene misli, Kvil prestade. Prsti mu se umiriše na

Gabinim dojkama. Njeno telo zadrhta poput strune violine koja čeka nežni dodir gudala.

„Dosad se nisam ženio i zato nikada nisam vodio ljubav“, oprezno kaza Kvil. „Imao sam odnose sa ženama. One tvrde da je to nešto posve drugačije.“ U stvari, jedina osoba s kojom je razgovarao o toj intimnoj temi bio je njegov stari školski drug Aleks Fouks, vojvoda od Šefilda i Daunsa. U blago pripitom stanju, jedne večeri Aleks je izjavio kako su naspram njegove supruge ostale žene prave ledenice u krevetu.

,,To sigurno“, uzvrati Gabi.

Kvil je shvatio da ona nema predstavu o čemu on govori. Gabi se naslonila na njegova pleća i nije mogao da joj vidi lice, ali bio je ubeđen da se ugrizla za donju usnu.

„Kada ste imali odnose s tim ženama, je li vas uvek posle bolela glava?“ ,,Da.“ Prsti su mu lenjo kružili oko njenih grudi.

„Onda sumnjam da će se to u braku iole promeniti“, zaključi Gabi logično. „Bojim se da ćete opet dobiti migrenu, Kvile. Meni sve to zvuči kao fizička reakcija. Jedna moja prijateljica u Indiji, Lila, uvek povraća kada jede papaju.“

,,Da“, priznade Kvil, odustavši od sna da je seks u braku drugačiji. „Kamo sreće da je to samo problem papaje.“

„Jeste li razgovarali sa lekarima o tome?“

,,Jesam“, gorko uzvrati Kvil. „Konsultovao sam ser Tomasa Vilisa lično.“ Kada je Gabi izvila obrvu, on nastavi. „Vilis je vodeći specijalista za bolesti glave. Imao je drskosti da prokomentariše kako možda grešim u opisu simptoma, budući da njegova teorija isključuje migrene koje su posledica povrede glave.“

„Kako je to grozno! Jeste li ga ubedili u svoje simptome?“ ,,Jesam“, suvo uzvrati Kvil. „Kada me je glava ponovo zabolela,

doveo sam ga kući. Vilis je morao da prizna kako su to simptomi tipične migrene. Ali pošto je ubeđen da migrenu izazivaju otečeni krvni sudovi u mozgu, moj slučaj je proglasio izuzetkom. Na kraju se ispostavilo da ne postoji drugi lek osim tinkture opijuma.“

Gabi poklopi rukama Kvilove šake i prekide lenje pokrete njegovih prstiju. Ali Kvil je odbijao da skloni ruke spustivši joj poljubac u kosu.

„Kvile, trebalo bi razumno da razgovaramo. Morate mi ispričati sve o tom... tom bračnom snošaju.“ Poslednje dve reči je izgovorila prebrzo, a onda joj sinu ideja. „Moraćemo da otkrijemo šta tačno stimuliše vašu glavobolju i da to izbegnemo. Tako je Sudakar otkrio zašto Lila povraća i gubi na težini. Volela je papaju i jela sve više i više, ne bi li umirila svoj stomak.“

„Obožavam vaše dojke“, promrmlja Kvil, a onda upita: ,,Ko je Sudakar?“ Gabi okrenu lice prema njemu i namršti se.

„Sešću tamo, Kvile, ako ne možete bistro da rasuđujete.“ Ona pokaza na fotelju kraj vatre.

„Biću razuman.“ Ruka kojom je obujmio Gabina ramena i kukove držala ju je poput okova. Nešto u Gabinoj toplini i senzualnosti činilo je da njegov očaj izgleda prenaglašeno. Možda bi mogao da joj pričini zadovoljstvo i zanemari sopstveno...

Utom se Gabi pomeri na njegovom krilu i Kvil odusta od te ideje.

„U redu“, kaza ona namestivši se udobnije. „Sudakar je seoski vajdija s kojim sam odrasla. Vajdija je neka vrsta lekara, specijalizovan za otrove. Sudakar je objasnio da je Lila bila otrovana zato što njen stomak nije mogao da svari papaju. U stvari, mogli biste da pišete Sudakaru?“

„Apsolutno ne“, odbrusi Kvil. „Neću da se o mom problemu razglaba u vašem selu. Osim toga“, tužno dodade on, ,,ako i najbolji lekari u Londonu ne mogu ništa da učine, bojim se da neće ni tamo neki vrač iz indijskog sela.“

Gabi otvori usta, ali ih Kvil pokri svojim prstom. „Hoću da mi obećate, Gabi. Ne želim da moje migrene budu bilo čija tema. Stvar je lična.“

Gabi nevoljno klimnu glavom. „Ali Kvile...“ ,,Ne.“

,,U redu“, Gabi nevoljno pristade. „Moraćemo sami da poradimo na tome. Možete li da mi pojasnite taj koitus, ili kako ste ga već nazvali? Znam da se obavlja noću, u krevetu. Ali šta tačno radimo?“

Kvil zbunjeno pogleda u svoju ženu. Oči su joj bile bistre i radoznale. Zvučalo je kao da se raspituje o putovanju za Bat. Ili o tome kako se pravilno koriste luk i strela. Nije joj odgovorio.

Umesto toga, usnama je zdrobio ta radoznala ustašca, ućutkavši njenu logiku, njene misli, njena pitanja - čineći je svojom Gabi. Gabi, koja je za trenutak pružala otpor, a onda mu se uz jecaj predala. Sekund kasnije njeni kapci se sklopiše i jezik dočeka njegov, paleći mu vatru u preponama.

Gipkim pokretom Kvil je podiže u naručje i spusti je na krevet. Ona lako utonu u meki dušek. Njegovo telo ulegnu u njeno posve prirodno, poput klasja koje se povija na jakom vetru.

Grozničavo i nesebično ju je milovao, svestan da mora prestati. Gabi se grčila pod njim, ispuštajući umilne zvuke. Ljubio joj je čelo, kapke, uši.

Ali onog trena kada su mu usne napustile njene, on začu glas, zadihan ali odlučan, koji ga pita da li ga već boli glava. Kvil prestade da gricka resicu njenog uha i kliznu usnama po glatkoj površini njenih rumenih obraza, uživajući u tom slasnom, ushićujućem trenutku predavanja, kada se njena usta otvoriše ka njegovim i on proguta njene reči.

Pulsirao je celim telom. Nažalost, njegova glava bila je bistra poput izvora. Govorila mu je da ne bi smeo da provede celo popodne u krevetu. Naređivala mu je da organizuje sahranu, uteši majku (iako je Piter to radio bolje od njega), da pošalje pisma i tako dalje. Kvil prostenja, ućutkujući taj unutrašnji glas, i zagnjuri lice u Gabine grudi. Ljubio ih je kroz tanki materijal ogrtača, gledajući kako joj bradavice štrče pod vlažnim muslinom. Začuo bi njeno tiho ječanje svaki put kada bi uvukao bradavicu u usta, a podrhtavanje njegovog tela se podudaralo s njenim.

Ali Gabi nije odustajala. „Kvile! Morate prestati!“

Brzim, tvrdoglavim pokretom, Kvil zavuče ruku pod Gabin ogrtač. Gabi prigušeno vrisnu kada vlažne krugove na njenim grudima zameni krupna muška šaka. Hladan vazduh joj prostruja preko nogu i ona instinktivno pokuša ogrtačem da pokrije bedra. Ali Kvil ju je svojim kukom već bio zarobio. Gabi se zavrtelo u glavi od težine njegovog tela i grube tkanine pantalona na njenoj goloj butini. A onda njegova ruka...

„Sklanjate ruku!“, Gabi je bila uzdrmana do temelja. Prekrstivši noge, odmakla se od njega.

Kvil, zapanjen smelim istraživanjem svojih prstiju, izgubi ravnotežu i pusti je. Duge noge sevale su dok se Gabi povlačila na drugi kraj kreveta.

Naposletku je klečala, još zadihana i rumena. Zurila je u svog supruga. ,,Ne smete to više nikada da radite. Ne sviđa mi se. To je... to je prinuda.

Gore od prinude.“ Nije mogla da smisli dovoljno jaku reč.

„Hteo bih“, reče Kvil sa nestašnim kezom. „Hteo bih da vas još dodirujem.“ Ruka mu pipnu njeno golo koleno.

Gabi povuče ogrtač niže, uzmičući. „Moraćemo o ovome da razgovaramo“, kaza ona. „Neke slobode neću dozvoliti. Crkva to ne odobrava!“ Na njeno zaprepašćenje, Kvil prasnu u smeh.

„Zvučite kao kaluđerica“, podrugnu se on. „Ili biskup!“

Gabi skoči sa kreveta mršteći se. „Nije smešno“, uzvrati ona skrstivši ruke na grudima. „Šta god da je taj koitus, znam da ne uključuje ništa nedolično kao što ste vi upravo sada učinili, dodirujući me tamo.“

Kvil nije mogao da se suzdrži. Grohotom se smejao, oslobađajući napetost i bol. „Jao, Gabi, umreću od smeha!“

Gabi furiozno priđe vratima i pozvoni posluzi. Nadala se da Margaret nije otišla u šetnju, jer je želela da se što pre odene. Svojski se trudeći da ignoriše Kvila, prišla je svom ormaru i otvorila ga. Unutra nije imala ništa crno. Najtamniji je bio tamnosmeđi kostim za šetnju. U redu. Izaći će u šetnju.

Kvil je još ležao na krevetu u ležernoj pozi. Gabi se okrenu s rukama na bokovima. „Volela bih da odmah napustite moju odaju“, oštro reče i priđe vratima. „Margaret dolazi da me obuče.“ Bože, kako je zgodan, prođe joj kroz glavu. Bio je sav mišićav i graciozan tako podlakćen na njenom krevetu.

,,A šta ako vam kažem da su ove posete vašoj odaji uobičajena stvar?“, upozori je Kvil.

Gabi frknu. „Nijedna poštena žena tako nešto ne bi dopustila“, uzvrati ona bez oklevanja. „Kada bi moj otac znao...“ Gabi naglo ućuta. Bila je to nepojmljiva misao. „Podli ste“, optuži ona. „Štaviše, vi... vi me gledate!“

„Prelepi ste“, prošaputa Kvil poluzatvorenih očiju. „Želim da vas gledam po ceo dan, Gabi. Od jutra do mraka.“

„Nedopustivo! Nije ni čudo što patite od glavobolje ako vam je samo to u glavi!“

Kvil se borio sa sobom i uspeo da obuzda smeh. Ali Gabi nije promaklo koliko ga je sve to zabavljalo.

Margaret tiho pokuca i Gabi brzo otvori vrata. „Gde si dosad?“, obruši se na nju. „Neću valjda ceo dan da sedim u ogrtaču!“

Kvil lenjo ustade s kreveta i priđe svojoj ženi, koja je još držala skrštene ruke na grudima krijući vlažne krugove od Margaretinog pogleda. On se sagnu i promrmlja joj na uho. „Uživaćete, znajte to. I molićete za još.“

„Nikada ne bih učinila ništa slično!“, uzvrati Gabi gnevnim šapatom. „Hoćete li da se kladimo?“

„Kockanje je đavolska rabota“, nabusito će ona. „Počinjem da sumnjam kako ste vaspitani bez trunke morala!“

,,A ja počinjem da sumnjam da ste vi vaspitani s previše morala.“ Kvil uzdahnu i spusti poljubac na njeno uho.

Margaret je bila na drugom kraju prostorije i vadila odeću iz prese. Jednim kratkim osvrtom preko ramena Kvil dade sebi oduška. Priljubivši Gabi uza se, on kliznu rukom niz njena leđa i stegnu joj guzu privlačeći njene kukove na svoje.

,,Gabi“, promuklo reče u njenu kosu. ,,Ne samo što ću vas dodirivati svud po telu, već ću vam i ljubiti sva ta mesta.“

Gabi je zabezeknuto ćutala. Kada je Kvil izašao napolje i Margaret počela da joj vezuje korzet,

jedini pozitivan zaključak koji je Gabi mogla da izvuče iz celog razgovora bio je da njen otac ne bi ničim osudio Kvilovu ogrehovljenost. Bila je ubeđena da mu tako ohola misao nikada ne bi pala na pamet, ni njemu ni bilo kom božijem čoveku.

Gabi je utrnulo koračala ulicom u pratnji Margaret, razmišljajući o Kvilu koji neće mariti za njeno odbijanje. Znala je to. Bio je ćutljiv, ali ne i popustljiv. Ne, Kvil je planirao da je dodiruje po celom telu i da joj... ljubi sva ta mesta. Gabi najednom oseti kako gori.

O, bože, vrag joj nije davao mira. Njen otac je sve vreme bio u pravu. Hladna jeza osveži joj vrele obraze. Ali ništa nije moglo da opravda neumoljivu toplinu koja se širila njenim stomakom, kao ni slabost u kolenima.

Ipak, koračala je visoko dignute glave. Uistinu će postati pravi vrag po povratku u London. Šta god da je njen otac pričao, ona nikad nije

poverovala da je brbljivost vražja stvar. Ali čak ni ona nije mogla porekne zločestost u svom ponašanju.

A opet... iz nekog razloga nije se mnogo uzrujavala zbog svega što je čeka. Gabi uzdahnu. Bila je savršeno svesna, još od svoje petnaeste godine, da nedovoljno poštuje božje zapovesti. Odgajala ju je indijska posluga koja se slepo pridržavala načela njenog oca, ali ipak naginjala sopstvenoj tradiciji. Njen otac je često zaboravljao da je božji misionar, naročito po ulasku u spoljnotrgovinske poslove.

Nakon brze jednosatne šetnje, Margaret je počela da posrće, a Gabi se donekle smirila. Jedina stvar koju je njen otac propovedao sa više žara nego religiju bila je činjenica da bi supruge i kćerke trebalo da se pokoravaju svojim gospodarima.

A to je značilo, zaključi Gabi, ignorisanje tričavog plamena u njenim preponama, jer je njena dužnost bila da se pokori svakom grešnom činu koji joj Kvil bude nametnuo.

U gostionicu se vratila previše vesela za pripadnicu ožalošćene porodice. Posle zajedničke večere u privatnim odajama, Kvil ju je ispratio do njene sobe i otišao. Mogla je da primeti kako se Margaret zapanjila što će njena gospodarica noć provesti sama. Ali Gabi nimalo nije vređalo Kvilovo odsustvo. Elegantno se naklonio pred njenim vratima i otišao.

Ali kada se uspravio, približio joj se i izustio samo tri reči, koje su još dugo potom titrale u Gabinom srcu. Glas mu je bio promukao i krajnje nedžentlmenski.

„Gorim, čeznem, umirem.“

XV

Suprotno očekivanjima, Gabi se te noći nije probudila žaleći što je usamljena u svojoj prvoj braćnoj noći. Umesto toga, mozgala je o Kvilovim glavoboljama. Očigledno je nešto moralo da se uradi po tom pitanju. Nije se zadovoljila konstatacijom da su lekari nemoćni. Sigurno je postojao neki lek koji bi mogli da isprobaju. Bila je nesrećna zbog Kvilove izričite zabrane da se obrati Sudakaru.

Gabi se ugrize za usnu. Postoje trenuci kada čovek mora da pribegne lukavstvu iz dobrih namera. Možda Sudakar i nije imao lek za Kvilove glavobolje. U tom slučaju, Kvil neće ni znati da se raspitivala. Gabi konačno ustade iz kreveta i sede za pisaći sto u uglu svoje osobe. Prekršiće dato obećanje, ali učiniće to za Kvilovo dobro.

Napisala je pismo Sudakaru, vajdiji u selu njenog oca. Opisala je Kvilove probleme najjasnije što je mogla. Bilo je na Sudakaru da odluči hoće li pomoći njenom mužu. Ali budući da je bio na najvišem položaju bramanske kaste, vajdija nije mogao da odbije molbu za pomoć ukoliko je znao da postoji lek.

Posle kraćeg razmišljanja, Gabi napisa još jedno pismo - svom ocu. Izvestila ga je o svojoj udaji i neočekivanoj smrti njegovog starog prijatelja, Terloua Djulanda, nakon čega je dobila titulu vikontese. Potom je, bez detaljisanja, zamolila oca da ohrabri vajdiju da pomogne njenom mužu.

Posle toga se sklupčala u krevetu i zaspala. Sanjala je kako pleše sa Kvilom, koji u njenom snu uopšte nije hramao. Međutim, kada mu je to rekla, samo se osmehnuo i napomenuo da je to zato što su u polju. Kada se osvrnula oko sebe, shvatila je da Kvil govori istinu. Plesali su na travnatoj poljani pored jezerceta punog žaba. Gabi se naglo probudi. Napolju je svitala zora dok se teška crna zavesa navlačila na njen um.

„Vreme je za ustajanje, miledi“ reče Margaret. „Kočija čeka da nas vozi na imanje u Kentu.“ Sluškinja napravi značajnu pauzu. „Jednu kočiju su svu uvili u crno, čak i krov.“

Na Gabin upitan pogled sluškinja pojasni: ,,To je kočija za starog vikonta. Takozvana mrtvačka kola. Moraju ga nekako prebaciti u Kent, zar ne?“

Gabi zadrhta, ali Margaret nije prestala da čavrlja o crnim perjanicama koje su krasile konjske glave, te kako su crne zavesice postavljene čak i na kočiji za poslugu.

Tužna kolona stigla je sutradan na imanje Djulandovih negde oko četiri sata. Nije bilo mnogo razgovora u glavnoj kočiji. Gabi je sedela pored Kvila, koji ju je držao za ruku, ali nije izustio ni reč tokom celog putovanja. Nekoliko sati po polasku, Gabi je počela da se pita koliko dugo će Kvil ćutati. Nije dobila odgovor ni kada su se zaustavili ispred gostionice Kraljičin krst, s namerom da tu konače. Samo ju je u hodniku privukao bliže i poljubio u čelo. Učinio je to odsutno, bez ijedne reči, baš kao i narednog jutra u kočiji.

Gabi je grickala donju usnu poslednih sat vremena putovanja, pitajući se kako će se u braku slagati brbljiva žena i muškarac koji se ne služi često rečima.

Kiti Djuland sedela je preko puta nje krajnje sabrano i ćaskala učtivo odmereno. Po Gabinom mišljenju, Kiti još nije bila svesna vikontove smrti. Piter je veći deo puta prespavao u uglu. Na Gabino zaprepašćenje, sedeo je toliko ukočeno da mu plišani kaput na kraju putovanja ni na jednom mestu nije bio naboran.

U vreme kada su stigli na imanje Djulandovih, ono je već bilo u žalosti.

Nameštaj glavnog salona bio je pokriven crnom svilom i sve sluge su nosile crne rukavice i crne trake na šeširima i mišicama.

Te nedelje uoči sahrane, Gabi jedva da je viđala Kvila, koji je veći deo dana provodio van kuće, u obilasku imanja sa očevim upravnikom. ,,Erskin čak ne može ni da jaše“, saosećajno će Kiti. ,,A hodanje mu oduzima mnogo vremena. Ali imanje se iz kočije ne može valjano pregledati.“ Gabi je tada prvi put čula da Kvil nije u stanju da jaše konja.

Njen muž je tokom obroka sedeo do nje, ali njihovi razgovori svodili su se na površne razmene. Uglavnom su ćutali. Kvilova majka razvila je čudnu naviku da povremeno brizne u neutešan plač usred neobaveznog ćaskanja. Gabi je provodila vreme strepeći za Kasijevu budućnost i pišući

još pisama u London i Indiju.

Na sam dan sahrane, Gabi je sama doručkovala ječmene pogačice u trpezariji i potajno se nadala da će obred trajati kratko. Ponekad je bilo teško ne porediti nemilosrdne, crne zavese na zidovima imanja Djuland sa vazama svežih orhideja koje su krasile njen dom u Indiji.

Utom neko uđe u trpezariju. Gabino srce zakuca brže. Instinkti su joj govorili da je Kvil došao da sedne kraj nje i položi svoj crni rukav tik uz njen. Ona konačno diže pogled.

,,Gabi.“

„Dobro jutro, milorde.“ ,,Ženo“, uzvrati Kvil, prišavši joj tiho.

Gabi proguta knedlu. Je li trebalo nešto da mu odgovori? Ne. Mužu bi zvučalo idiotski sa njenih usana. Ali Kvilovo ženo zvučalo je tako posednički.

Njegove usne lako okrznuše njene. „Spavate li dobro?“ Tračak nestašnog keza zaigra mu oko usana. Kvil je zaključio da bi malo lakog flerta moglo da ublaži njegovu žudnju za Gabi. Bila je nehumana ta pohota u njemu. Pretvarala ga je u bludnika koji bi želeo da siluje sopstvenu suprugu pre doručka. Ma pretvarala ga je u samog đavola!

,,Ne spavam dobro“, odgovori Gabi, fiksirajući bistrim smeđim očima njegove. „Nedostajete mi.“ A onda šapatom doda: ,,Mužu.“

Kvil se ukoči i samo ga je zdrav razum sprečio da zgrabi Gabi u naručje i odnese je u svoju odaju.

On duboko udahnu i povrati samokontrolu i - ne tako uspešno - koketan glas. „Dođavola, Gabi, trebalo bi da vodite prijatan razgovor, a ne da potpaljujete moju strast. Vidite na šta ličim.“ Kvil uplašeno pogleda u svoje prepone.

Gabi osmotri njegove pantalone, ali ne primeti ništa neobično.

Njen suprug se nasmeja i ona ga ošinu pogledom. ,,Ne vidim ništa smešno u tome“, reče Gabi s visine.

Hitrim pokretom Kvil se sagnu i uze vikontesine usne, ljubeći ih žudno i paleći njenu kožu.

Kad se odmakao, ugledao je Gabin zamućen pogled boje tamnog konjaka. Kvil je uhvati za ruku i poljubi joj dlan. Gabi zadrhta. A onda istu tu ruku priljubi na svoje prepone.

Gabi se trgnu, pokušavajući da povuče ruku. „Sećate se šta sam rekao da ću vam raditi?“, upita Kvil glasom

promuklim od obećanja. Gabi klimnu glavom.

„Hoćete li vi isto učiniti za mene?“ Ona raširi oči od iznenađenja. Bar se Kvil nadao da je to iznenađenje,

a ne užas. On diže svoju ruku, a Gabi se - na njegovo beskrajno zadovoljstvo - ipak nije odmakla od njega. U stvari, nije mogla da mrdne. Bila je to nova vrsta mučenja.

Naposletku je morao da skloni njenu toplu ruku sa sebe i lako je poljubi. Jer ko zna kako se sve moglo završiti. Verovatno bi vodili ljubav na mrvicama pogačica.

Taj poljubac nije nimalo ublažio Kvilovo mučenje. U stvari, kada je ledi Silvija ušetala u trpezariju, praćena s dve svoje cvileće gracije (Lepota je privremeno živela u odajama za poslugu, budući da se selidba pokazala previše uznemirujućom za njenu slabu bešiku), Kvil je morao da sedne na stolicu i pojede bar pet pogačica više nego što je želeo jer nije bio u stanju da napusti prostoriju.

Odar starog vikonta je izložen u kapeli Svete Margarete. Gabi je većinu članova londonskog otmenog društva već bila upoznala na balu ledi Fester; tokom zakuske za pokoj vikontove duše upoznala je i članove lokalnog plemstva.

Bezbroj puta se damski naklonila primajući čestitke za venčanje. Nailazila je na blago izvijene obrve kada bi otkrila da se zapravo nije udala za svog verenika već za njegovog brata, novog vikonta.

I načula je razgovor koji joj je razotkrio da ledi Skifing prvenstveno veruje da je Gabi odbacila Pitera kada je shvatila da će Kvil naslediti titulu. Divljenje koje je naslutila u glasu ledi Skifing nije joj bilo za utehu.

Tek oko podne je i poslednji gost ispraćen iz salona zavijenog u crno. Ostao je samo porodični advokat, gospodin Dženings iz advokatske firme Dženings i Kondel.

Udovičena vikontesa malaksalo sede na divan, lica napetog i bledog. Ledi Silvija, oličenje ožalošćene plemkinje, spusti se preko puta nje. Gabi čvrsto skupi ruke na krilu, trudeći se da ne gleda u Kvila.

Batler se nakloni i izađe iz salona obavestivši ih da će lagani ručak biti poslužen za dvadeset minuta.

Kiti zadrhta. „Biću u svojim odajama“, reče tiho. „Mama, moraš nešto da pojedeš“, strogo će Piter.

,,Ne mogu. Naprosto, ne mogu.“ ,,Kiti“, javi se ledi Silvija, „vreme je da porazgovaramo o

budućnosti.“ „Testament vikonta Djulanda pročitaću posle ručka“, objavi gospodin

Dženings pomalo nervozno. ,,Da, da“, promrmlja ledi Silvija odmahnuvši rukom. „Nisam mislila

na tebe, Dženingse. Sigurna sam da u testamentu nema ništa zanimljivo. Mislila sam, Kiti, šta bi ti sada želela da radiš?“

„Šta bih želela da radim?“ Pitanje kao da nije dopiralo do mozga Kiti Djuland. „Hoću... da se povučem u svoje odaje“, slomljeno kaza ona. ,,A onda ćemo se vratiti u London.“

„Kad je moj Lajonel umro, sedela sam u kući i plakala kao fontana“, reče ledi Silvija živahnim glasom. „Bilo je to vreme očajanja. Malo suza neće ti škoditi. Podrazumeva se. Ali zatvaranje u kuću u kojoj si živela sa svojim mužem nije rešenje.“

Suze grunuše na Kitine oči. „Ali ne mogu...“

,,Da, možeš“, prekide je ledi Silvija. „Bila si sklona melanholiji i u najbolja vremena, Kiti. Neću da sedim skrštenih ruku dok se sada pretvaraš u nokšir. Idemo iz zemlje. Možeš da plačeš do mile volje i u Švajcarskoj, baš kao i u Londonu.“

Kiti zajeca. „Kako možeš da mi predložiš da napustim kuću gde je siroti Terlou bio tako srećan? Nikada nisi bila tako bezosećajna, Silvija!“

„Imam ja osećanja, još kako“, uzvrati ledi Silvija. „Samo neću da okolišam. Bacićeš senku na ovu kuću, Kiti. Misli o tome. Mi smo udovice. Nismo društvo za mladi bračni par. Misliš da će Gabrijela i Erskin moći da budu radosni ako njegova majka brizne u plač za svakim obrokom?“ Gabi

prostreli ledi Silviju ogorčenim pogledom. „Kvil i ja ne želimo da napustite kuću samo zbog nas, ledi Djuland. Ionako ne nameravamo da budemo radosni“, ubaci se ona pomalo zbunjeno.

Ledi Silvija frknu. „Planirali vi da se radujete ili ne, curo, Kiti vam neće cmizdriti u kući po vasceli dan.“

Kiti obrisa suze maramicom koju joj je Kvil ćutke dao. ,,U pravu si, Silvija“, naposletku reče. „Poslednje što želim je da budem na teretu dragoj Gabrijeli i Kvilu.“

„Niste nam na teretu!“, povika Gabi. „Bilo bi mi krivo da odete samo zbog nas. Trebalo bi mi da se iselimo.“

Kiti se plačno nasmeja. ,,Ti bi bila divna uteha svojoj majci, Gabrijela. Nećete vi nikud, jer ova kuća sada pripada Kvilu. Pretpostavljam da sam ja sada vlasnica seoskog imanja?“ Ona upitno pogleda u gospodina Dženingsa, koji je napućio usne kao da je dotična informacija od značaja, a potom klimnuo glavom. „Povući ću se na seosko imanje kako nikome ne bih smetala.“

„Za ime boga, Kiti, počinješ ozbiljno da me nerviraš“, brecnu se ledi Silvija. „Terlou ne bi želeo da se povučeš na selo kao neka kokoška! Ako i dalje budeš želela da se pretvoriš u pustinjaka kada se budemo vratile sa kontinenta, neka ti bude. Ali u međuvremenu planiram da vidim Pariz pre nego što umrem, i ti ideš sa mnom. A ako ne možemo u Francusku zbog onog nadobudnog lutka, Napoleona, putovaćemo nekoliko meseci po Evropi sve dok ga Francuska ne svrgne.“ Zaista, svaki francuski pobunjenik imao bi podršku ledi Silvije.

,,Oh, ne bih mogla“, oklevala je Kiti.

Kvil potapša majku po ruci. „Mislim da bi trebalo da odeš, mama. Verujem da će ti prijati.“

„Doduše, i nije toliko važno gde sam“, uzvrati Kiti sneno.

„Eto vidiš“, ozareno će ledi Silvija, klimajući glavom Kvilu. „Moram malo da je razmrdam. U protivnom će uvenuti. A to neću dozvoliti. Kiti je osetljive prirode. Uvek je bila takva, čak i kad smo bile male.“

„Mogu li i ja sa vama, mama?“ Piter sede kraj majke i pomilova joj ruku.

Suze nečujno kapnuše na njene crne rukavice. Kvil izvadi drugu

maramicu iz džepa i dade joj. Kiti se gušila u suzama.

„Mislim da bi bilo najbolje da Piter otputuje sa vama“, zaključi Kvil. I stvar je bila rešena.

„Otplovićemo na Beloj zvezdi“, objavi ledi Silvija. „Brod ide za Napulj, a ledi Fejn mi je pričala kako je Napulj prošle godine bio prepun Engleza.“

„Sigurno je i lep gradić“, dodade posle kraćeg premišljanja. „Zamolila sam Dženingsa da to sredi.“

Gospodin Dženings pročisti grlo. „Bio sam slobodan da rezervišem karte za ledi Brejknetl, ledi Djuland i njihovu poslugu, naravno.“ On se nakloni Piteru. „Obezbediću i jednu za vas i vašeg lakeja, gospodine Djuland. Bela zvezda za tri dana isplovljava iz Sauthemptona.“

„Tri dana“, procvile Kiti. ,,Ma ne mogu! Ne mogu!“ Gabi se uzrujano okrenu prema Kvilu.

„Ništa ti ne brini“, kaza ledi Silvija. „Još jutros sam rekla Stimpl da spakuje tvoje stvari. Dosad je verovatno već napunila kovčege. A i nema potrebe da nosiš mnogo. Svugde možeš da kupiš crninu, znaš. Niko ne pravi bolju odeću od Francuza.“

Kiti nije odgovorila, samo je naslonila glavu na rame svog mlađeg sina i briznula u neutešni plač. Kvil joj ćutke dade još jednu maramicu.

Odmah posle ručka porodica se preselila u biblioteku. Gospodin Dženings se značajno nakašljao i počeo da čita.

Testament je počinjao pobožnim proglasom: ,,U ime Oca i Sina i Svetoga duha, amin. Ja, Terlou Djuland, pri čistoj svesti i dobrog zdravlja, bogu hvala...“ Gabine misli odlutaše dok je gospodin Dženings recitovao spisak manjih zaostavština, koje je vikont ostavio kućnoj posluzi u Londonu i onima koji su živeli na imanju u Kentu. Vikont je novac ostavio i siromašnima parohije Djuland te darovao četrdeset funti za novi krov kapele Svete Margarete, njihove parohijske crkve.

Kiti je šmrcala izjavljujući da je Terlou uvek mislio na one koji su imali manje sreće od njega.

Gospodin Dženings je ponovo pročitao dugačak spisak dugova koje je trebalo otpisati od imanja. Potom je nakratko digao pogled, naglasivši da je

sledeći član dodat testamentu prošlog januara, i reče da je vikont Djuland striktno naredio da se ne plati nijedan dug koji potražuje gospodin Firvald, jer se zakleo da nikada neće platiti bezvrednu robu koju mu je pomenuti Farvald podvalio.

Kvil se namršti. „Plati, Dženingse.“

Advokat kratko klimnu glavom i napisa sebi belešku. „Zašto ideš protiv očeve volje?“, upita Piter ustajući sa stolice.

Ni ne trepnuvši, Kvil odgovori bratu: „Firvald je ocu prodao kristalnu vazu koju je ovaj namenio majci za Božić.“

,,O?“ Piter se vrati u svoju stolicu. ,,Jasno.“ „Trebalo bi ispoštovati pokojnikovu želju“, kaza Kiti.

„Mama, vaza se razbila kada se otac razbesneo“, blago je podseti Piter.

„Stalno je govorio da je bila napukla“, slabašno uzvrati Kiti. „Otac je iz dna duše mrzeo da plaća dugove“, primeti Kvil.

Time je tema zatvorena. Gospodin Dženings pročisti grlo i nastavi da čita spisak zaostavština. Dalji rođak iz Bakfordšira dobio je rezbarenu slonovsku kljovu, kao i francuski krevet sa baldahinom, budući da su ga dotični predmeti toliko impresionirali, dok ih je vikontesa prezirala.

„Rođaki moje žene, ledi Silviji, ostavljam srebrno-zlatnu činiju sačinjenu u Italiji, koja se sada nalazi u Žutom salonu. Može daje koristi za sebe ili da je podeli sa svojim životinjama, koje pogrešno naziva gracijama.“

„Kakva nadmenost!“, prosikta ledi Silvija, mada je delovala prilično zadovoljno.

„Svojoj voljenoj ženi Katarini udvostručavam prihode, koje če primati na osnovu svog prvobitnog bračnog ugovora, pod uslovom da nastavi da živi kao i dosad, kao moja žena.“

Kiti briznu u plač i gospodin Dženings zastade pre nego što je nastavio sa detaljima o seoskoj kući sa imanjem u Kentu.

„Mlađem sinu, Piteru Džonu Djulandu, ostavljam staru kuču sa okučnicom u Blekfrajersu u Londonu; salaš u okrugu Kingston, sa ambarima, štalama, vočnjacima i vrtovima; jednu četvrtinu doživotnih

prihoda od imanja u Kentu, kao i dozvolu boravka u porodičnoj kuči.“

„Veoma velikodušno“, primeti ledi Silvija. „Zaista velikodušno.“ „Starijem sinu i nasledniku, Erskinu Metjuu Klaudiju Djulandu, ostavljam svu svoju preostalu zaostavštinu, uključujući i veliku kuću u Londonu, palatu Djuland u Kentu i sav moj imetak, sitnu pokretnu imovinu, zakupe, posuđe, nakit i kompletno domaćinstvo.“

Gospodin Dženings zastade. „Verujem da bi pokojnik izbacio sledeći član testamenta, s obzirom na nedavne događaje“, reče on krajnje ravnodušnim glasom.

„Pod okolnostima dobro znanim mojoj porodici, malo je verovatno da će mojprvi sin imati zakonitog muškog naslednika. Stoga naređujem svom mlađem sinu, Piteru Džonu, da se oženi sa svim pogodnostima i podsećam ga da je loza Djulandovih duga i plemenita. Takođe zahtevam da se njegov brat, Erskin Metju Klaudije, s dužnim poštovanjem pomiri sa činjenicom da će Piter Džon postati vikont pre njega. Kao što moji sinovi dobro znaju, dugo i čvrsto sam verovao da džentlmen ne mora da radi da bi živeo, iako sam kompromitovao sopstvene principe u slučaju Erskina Metjua Klaudija. Budući da njegovi prihodi nisu dovoljni za izdržavanje Pitera Džona, kao što dolikuje jednom vikontu, obavezujem Erskina Metjua Klaudija da deli dobit od pomenutog posla sa svojim bratom i naslednikom.“

Nastade muk po završetku čitanja testamenta. Gospodin Dženings žurno je slagao papire u urednu gomilu.

„Otac je uvek bio neprikosnoven u trošenju tuđeg novca“, naposletku reče Piter s dozom gorčine u glasu. „Nije imao pravo da mi ostavi salaš. Zar ga nisi ti kupio, Kvile?“

Kvil slegnu ramenima. ,,Ne treba mi.“ „Usuđujem se reći da je Dženings u pravu. Terlou bi verovano izbacio

taj član iz testamenta da je poživeo“, primeti ledi Silvija. ,,Ne sviđa mi se što je prokomentarisao to što ti zarađuješ, Erskine. Licemerno je. Svi znaju da je Terlou nemilice trošio i da je u dugove zapadao dok lupneš dlanom o dlan.“

,,Sa mnom se nije konsultovao“, reče Kiti. ,,U protivnom bih mu rekla da dragi Erskin uvek sve deli sa svojim bratom. Radio je to i kad su bili deca.“ Ona neutešno šmrcnu.

„Izvinjavam se u njegovo ime“, reče Piter s nešto ponosa. „Otac nije smeo da omalovaži tvoj trud, Kvile. I nije trebalo da ti naredi da me izdržavaš.“

Kvil se na ovo suvo osmehnu. ,,Ne primam to srcu. Uostalom, otac je bio u pravu na neki svoj način. Imam vulgarnu naviku da zarađujem novac i odbio sam da to promenim kad je on to od mene zatražio. Izgleda da mu je to najviše smetalo. Zašto ti onda ne bih davao novac? Meni ne treba.“

„Terlou je Piteru ostavio više nego dovoljno“, brecnu se ledi Silvija. „Može lepo da živi samo od izdavanja kuće u Kingstonu, bez obzira na učešće u imanju u Kentu. Taj novac sačuvaj za svoju decu, Erskine.“

Kvil se trgnu i baci pogled ka svojoj ženi. Gabi mu se osmehnu. Nije progovorila ni reč tokom čitanja testamenta, pa nije ni čudilo što je zaboravio na nju. Na stranu njihova nerođena deca.

„Dakle, fino smo prošli“, zaključi ledi Silvija, skupljajući svoju ručnu torbicu i crnu maramicu, očigledno sačinjenu više za pokazivanje nego za upotrebu. „Hvala nebesima da Terlou nije imao previše saveta. Čula sam da je markiz od Grenbija otišao toliko daleko da je u testamentu izgrdio sestrića zbog sramnog života sa ljubavnicom, zbog čega mu je ostavio samo tri hiljade funti godišnjeg prihoda. I to je pročitano naglas pred sestrićevom ženom. Zamislite.“

Kvil nije mrdao sa stolice. Gabi ustade i pruži ruku njegovoj majci da se podigne sa stolice.

Novopečeni vikont Djuland zurio je u sjajnu kosu svoje žene. U glavi mu je vladao haos. Zamišljao je Gabi sa bebom. Ispao je neverovatno glup zato što nije mislio na budućnost. Posle nezgode je odbacio svaku mogućnost braka i dece. Koja žena bi se udala za njega, tako obogaljenog? A opet... uspeo je da upeca jednu.

Zato što nije imala pojma o tvojim ograničenjima, reče glasić u njegovoj glavi.

Ipak, Gabi nije pokazala naročitu zabrinutost kada je saznala. Nije ni trepnula. Nije se uvredila. Niti mu je zapretila poništenjem braka.

Štaviše, još ga je krišom gledala. Kvil je počeo da hvata njene poglede ispod trepavica. Pretpostavljao je da su to bili pokazatelji prenosa njene naklonosti sa Pitera na njega. Nije se bavio time zašto mu je taj prenos bio tako važan.

Dok je ukočeno stajao u biblioteci, zamišljao je Gabi kako drži bebu u naručju i smeška joj se, baš kao što se smeškala njemu - kao da ništa na svetu ne može da poljulja njeno poverenje. Ova pomisao izazva neobičan osećaj u grudima, obilato razlivanje topline i ponosa.

Dženings baci jedan pogled ka novom vikontu i odluči da mu se kasnije obrati u vezi sa dodatnim pitanjima oko očevog imanja. Advokat je izgledao uznemireno. Verovatno je pogrešno shvatio onaj mali dodatak testamentu njegovog oca. Ne, pomisli Dženings u sebi, dobro je shvatio. Mladi vikont očigledno je bio nesposoban da napravi naslednike.

Društvo se razišlo kod stepenica i povuklo u svoje odaje do večere. Gabi je polako koračala prema veličanstvenoj odaji namenjenoj vikontesi. Kiti je se velikodušno odrekla čim su stigli u palatu, a kada se Gabi pobunila, naglasila je kako više nema razloga da vrata spajaju tu odaju sa onom njenog sina, novog vikonta. Gabi je porumenela, ignorišući vrata najbolje što je mogla.

Sada je Gabi stajala u toj odaji, prozračnoj prostoriji u moru zelene svile, i zurila u ista ta vrata. Bila su to samo vrata. Ali sa druge strane nalazila se Kvilova spavaća odaja. Kako li se osećao dok je spavao u očevom krevetu? Kako, znajući da je ona sa druge strane zida? Vrata su bila od tvrdog mahagonija. Gabi se ugrize za usnu.

Sahrana je obavljena. Stari vikont je sahranjen. Ali ako te večeri budu vodili ljubav i Kvil zaradi trodnevnu glavobolju, kako će se sutradan pobrinuti da njegova majka otputuje u Sauthempton? I sama je imala jak osećaj da je jedva čekao da se vrate u London. Zasigurno nije mogao da putuje s glavoboljom.

Prvi put Gabi poče da analizira parametre Kvilovog zdravstvenog problema. Kada je tačno odlučio da ne može sebi da priušti trodnevno bolovanje? Na osnovu onoga što je videla u Londonu pre venčanja, radio je svakodnevno. I voleo je da radi. Hoće li ikada biti voljan da se odrekne tri radna dana?

Gabi podiže pogled kada se čvrsta vrata od mahagonija otvoriše i Kvil uđe u sobu.

„Zdravo, ženo.“ Gabi porumene. Nije ga videla nasamo još od popodneva u Batu,

nakon venčanja. Je li damski naklon obavezan prema suprugu kada su sami

u spavaćoj odaji?

Kvilove oči nestašno su sijale i rasterale sve Gabine brige. Prilazio joj je poput tigra koji se prikrada plenu. I Gabi ustuknu, baš

kao što bi divokoza zaplesala na svojim spretnim kopitama. „Pozvoniće za večeru za nekoliko minuta“, nervozno će ona.

Kvil se naceri. „Tako je.“ Dubokim glasom slao je tople trnce niz Gabinu kičmu. „Možda bismo mogli da jedemo ovde, u vašoj sobi“, kaza on, pogledavši ka susednim vratima, ,,ili možda u našoj spavaćoj odaji.“ Gabi su se osušila usta. ,,Kvile“, požurila je da izgovori pre nego što zanemi od uzbuđenja, „moramo razumno da razgovaramo.“

„Uporno insistirate na razumnom razgovoru, zar ne?“ Kvil se nasmeja. „Moj otac veruje da žena nije u stanju da bude razumna“, pojasni Gabi. „Bojim se da sam toj frazi pribegla iz čistog očaja.“ A onda reče: „Iako su razgovori mog oca često nepovezani.“

Kvil joj priđe. „Jednog dana mi morate ispričati sve o vašem ocu“, reče glasom glatkim kao svila. „Zvuči mi kao neka budala.“

„Nije budala“, pobuni se Gabi, nervozno uzmičući još jedan korak. „Kvile, to se odnosilo na naš razgovor! Pre nego... nešto ne preduzmemo.“ Jeza se uzvera uz Kvilovu kičmu, ali on učtivo ostade miran. „Dakle, zaključili ste da vam poništenje braka više odgovara?“, reče tiho kao da je pita želi li šoljicu čaja.

Gabi skupi obrve. „Razuman razgovor, Kvile“, brecnu se ona i okrenu mu leđa. Priđe kaminu i sede u stolicu za ljuljanje.

Kvil se spusti preko puta nje i skupi prste. ,,U redu, Gabi, o čemu ćemo da razgovaramo?“ Bio je savršeno svestan bola u svojoj nozi. Višednevno obilaženje imanja uzelo je svoj danak; na sahrani je hramao, a tokom prijema je čuo neke tihe komentare na račun njegove povrede. Po svemu sudeći, Gabi sve do tog dana nije shvatala koliki je on bogalj zapravo bio.

„Brinem o konzumiranju našeg braka“, promrmlja ona, teško izgovarajući svaku reč.

„Strepite da neću biti u stanju da obavim svoj zadatak?“

,,Ne! To jest...“

Kvil ustade i priđe prozoru, okrenuvši Gabi leđa. Bilo je veče i snopovi žute svetlosti još su prodirali u kuću. Kvil spazi da ruže nisu valjano orezane. „Bilo bi razumljivo da želite poništenje braka, Gabi, sada kada ste imali dovoljno vremena da porazmislite o svemu.“

Gabi primeti da mu glas zvuči ravnodušno.

,,Da budem iskren, ne marim hoću li imati naslednika ili ne“, nastavi njen muž. „Niko neće ni trepnuti ako poništite brak. Mogu da naredim Dženingsu da odmah započne proceduru.“

Kada mu Gabi nije odgovorila, Kvil se okrenu da je pogleda. Ćutke ga je posmatrala.

,,Dakle?“ Trudio se da zadrži učtiv i bezizražajan ton. „Ovo ne mora da bude neprijatan razgovor, Gabi. Prijatelji smo, kao što ste i sami rekli.“

,,U tom slučaju, zahtevam da se vratite u svoju stolicu i da se ne šetkate tako dramatično po sobi.“ Gabi podiže bradu. „Vodićemo razuman razgovor, Erskine Metju Klaudije!“

Kvil se osmehnu bez emocija. „Ako ste dobro slušali čitanje testamenta, sigurno ste primetili da je moj otac verovao kako me povrede sprečavaju da napravim dete.“ Kvil priđe stolici i sede. Srce mu se u grudima stezalo poput ledenice.

„Kad sam rekla da moramo razumno da razgovaramo, jednostavno sam mislila da... pre nego...“

Kvil je učtivo čekao. Očigledno nije želeo da joj olakša. ,,Oh, ne mogu da izgovorim te stvari“, frustrirano će Gabi.

Pre nego što je Kvil stigao da reaguje, ona skoči sa stolice i sede mu u krilo, obujmivši ruke oko njegovog vrata.

Osetila je drhtaj iznenađenja kad je prostrujao njegovim telom, a onda se opustio i zavalio u stolici. Gabi spusti glavu na Kvilovo rame. Odatle nije mogla da mu vidi lice, ali je zato lakše govorila.

„Prvo, volela bih da prestanete sa tim predlozima o poništenju braka“, poče ona. „Iako bih vas najradije ubila zbog te vaše sklonosti da donosite brzoplete zaključke, čekala sam ovaj trenutak...“ Gabi ljutito ućuta. ,,Niste glupi, Kvile, stoga ne lupajte svašta. Drugo, volela bih da naglasim da postoji velika mogućnost da nećete biti u stanju da otpratite svoju majku u

Sauthempton ukoliko večeras budemo konzumirali brak. Treće...“ Gabi nije mogla da se seti šta je bilo treće. Mirisao je predivno, neobjašnjivo muževno, na sapun i čistu odeću. ,,Treće“, žurno nastavi ona, ,,ako želimo da naš brak uspe, moramo da postignemo neki dogovor.“

,,Dogovor?“, ponovi Kvil. Osećao se kao da je primio tri do četiri jaka udarca u stomak. „Gabi, da li uvek govorite sve što vam padne na pamet?“ ,,Ne“, uzvrati Gabi. ,,U stvari, iako vam ovo priznajem samo zato što ste moj muž, kod kuće sam imala reputaciju male lažljivice.“

„Možete da lažete koga god hoćete, dok god ne lažete mene“, uzvrati Kvil pojačavši stisak. ,,I ovo je sada vaša kuća.“

,,Mmmm“, promrmlja Gabi, trljajući glavom o njegovo rame poput lenje mačke. „Nije još.“

„Šta će je učiniti vašom?“

Gabi diže glavu i pogleda ga. Talas vreline poljulja mu kičmu pri pogledu na njene oči. Kvil

uzdahnu. ,,U redu“, reče premeštajući njenu težinu na zdravu nogu. „O kakvom dogovoru je reč? Ali upozoravam vas, Gabi. Ako me naterate da čekam još jedan dan, ne garantujem za posledice.“

„Samo predlažem da nastavimo tamo gde smo stali, ali oprezno“, reče Gabi, igrajući se njegovim prstima. „Oboje znamo da od poljubaca ne dobijate glavobolju.“

,,Tačno“, promrmlja Kvil zapečativši reči poljupcem u njeno teme. ,,I oboje znamo da milovanje mojih grudi neće izazvati glavobolju. Je

li tako?“ Gledala ga je upitno. „Jer tačno znamo šta možemo da radimo da je izbegnemo.“

Kvil je bio zbunjen. ,,Gabi“, poče on polako, ,,šta tačno znate o koitusu?“ „Skoro ništa“, uzvrati Gabi rumeneći. „Znam da ćete me gledati i milovati. Hoćete li od toga dobiti glavobolju?“

,,Ne.“ Kvila obuze neobična drhtavica, kao da mu je radosni smeh bio zarobljen u kostima i nije mogao da izađe.

Gabi suzi pogled. „Zaboga, šta ste očekivali? Kao što sam već objasnila, majka mi je umrla na porođaju. Sluge u očevoj kući nisu nikada pričale o tome. Moj otac je bio vrlo strog po pitanju ženske pohote.“

„Ženske pohote? Zašto ne muške verzije, ili jednostavno stare, dobre engleske požude?“

„Žene su delo đavola“, naglasi Gabi. „One postoje isključivo da bi muškarce navodile na greh.“

Kvil je preneraženo zurio i svoju ženu, osetivši olakšanje tek kada na njenom licu ugleda osmeh. ,,A vi ste odličan primer“, kaza on, uvlačeći ruke ispod njene haljine „Svakodnevno me navodite na greh, Gabi.“ „Tako sam i mislila“, srećno uzvrati ona. „Moj otac stalno pričao kako imam majčino grešno telo, što bi, mada mu to nikada nisam rekla, moglo da bude zgodno nasleđe.“

Kvil se grleno nasmeja otkopčavajući biserne dugmiće na leđima njene haljine. Gabi pokuša da se izmakne, jer još nije bila završila sa razumnim razgovorom.

,,Gabi“, prostenja Kvil, ne verujući koliko mu glas zvuči promuklo. „Postoje trenuci kada razgovor, razuman ili ne, više ne pomaže.“ On je uze u naručje i odnese na krevet pokriven svilom.

„Ovo je jedan takav trenutak.“

XVI

Emili Juing bila je zaprepašćena koliko joj nedostaju razgovori sa Lisjenom Bohom. Prošle su tri nedelje od bala ledi Fester i za to vreme ju je gospodin Boh četiri puta posetio. Svaki put je odbila da ga primi, čeličeći svoje srce mišlju da malu Fibi ne bi mogla da odgaja u kući srama. A i završila je izveštaj o balu Festerovih ne spomenuvši haljinu boje ćilibara, modernog kroja i šivenu od italijanskog mrežastog pamuka, baš kao ni bivšeg markiza.

Nažalost, Bartolomju Hislop je vest da se ona na balu pojavila u pratnji gospodina Boha primio kao znak da bi je trebalo obasuti istom pažnjom. Kakva nebulozna ideja, pomisli ona gorko. Tog jutra se Hislop pojavio u žutim pantalonama, toliko uskim da je u njima jedva hodao. Čak i da nikada nije upoznala Lisjena, s kojim je jedino i mogla da uporedi Hislopa, Emili nije želela da bude viđena s njim na javnom mestu. Kakogod, bilo je prekasno, prekasno, prekasno. Reči tupo odjeknuše u njenoj glavi. Upoznala je elegantnog gospodina Boha, zbližila se s njim i - skoro - podlegla njegovim vrlinama neprikosnovenog zavodnika. Ali vrlina je bila bleda reč, sada kada se suočila sa prpošnim i raskalašnim gospodinom Hislopom.

„Želeo bih da mi se pridružite u letu balonom sutra po podne“, reče gospodin Hislop sa primetnom mrzovoljom u glasu.

„Bojim se da ću morati da vas odbijem“, uzvrati Emili. ,,Po podne pišem i ne mogu na izlete takve vrste.“ Prekasno, zaključi ona, jer mu je upravo dala odrešene ruke.

„U redu!“, uzviknu on, likujući. „Onda ćemo uveče u pozorište. Intiman izlazak će vas oraspoložiti.“

Kada je otvorila usta da ga odbije, Hislop napući svoje ošorene usne. ,,U protivnom vam ubuduće više neću pomagati, gospođo Juing.“ Zdepastim prstom pokazao je na tabak papira na njenom radnom stolu. „Trebalo mi je vremena, još koliko, da skupim sve ove informacije. Quid pro quo, što bi rekli pravnici.“

Emili proguta knedlu i pokuša da mu odgovori, ali Hislop diže ruku. „Daću vam vremena da razmislite“, i opet se nakezi, buljeći u njene grudi. „Ostaviću vas sa ovom mišlju: potreban sam vam, gospođo Juing. Na primer, samo oni istančanog ukusa dobili su pozivnice za bal grofice od Stratmora. Ja sam potreban vama“, drsko se zacereka, ,,i vi ste potrebni meni.“

Emili rukom pritisnu svoj nemirni stomak kad su se vrata za gospodinom Hislopom zatvorila. Naposletku je sela na stolicu, s naporom obuzdavši suze. Nije se trgla ni kad su se vrata otvorila i Fibi utrčala u njenu radnu sobu.

„Mama, mama! Sali i ja išle smo u posetu Kasiju i gospođa Malabrajt se pakovala!“

,,Pakovala?“ Emili pokuša da na licu namesti saosećajnu grimasu. „Oni odlaze. Gospođa Malabrajt kaže da moraš javiti gospođici Gabi, jer ona ne sme da joj napiše pismo. Kaže da su neki ljudi došli da vode Kasija nazad u Indiju.“

,,Šta?“

Fibi klimnu glavicom, očiju krupnih od straha. „Nateraće ga da izade iz kuće, mama. Među strance. Kasi ne sme da priča sa strancima!“

Emili duboko uzdahnu. „Bože, kakvo iznenađenje. A gde gospođa Malabrajt vodi Kasija?“

,,U Devon, kod svoje snaje“, odgovori Fibi. „Rekla je samo meni, mama, a ti kaži gospođici Gabi čim se vrati u London.“

„Gospođa Malabrajt je dobro učinila što se poverila tebi, dušice“, reče Emili grleći sićušnu Fibi.

Učinila bi sve - sve - da sačuva Fibi od prezira londonskog društva. I ako je to značilo da će se zauvek oprostiti od zavodljivog Lisjena, neka bude tako. A reći će zbogom i ljigavom Hislopu.

Fibi diže svoje uplašene plave okice. „Niko ne može da me uzme od tebe, zar ne, mama?“

,,Nikada!“, uzviknu Emili. ,,Ti si samo moja mala devojčica." Progutavši suze, ona doda: „Vreme je za večeru. Brzo na pranje ruku, Fibi! Hop - hop, kao zeka.“

Gabino srce je udaralo tako jako da joj je odzvanjalo u ušima. Nije još bila spremna. Kakav košmar. Nije želela da se skine u sobi osvetljenoj svećama. Ali to je bila njena dužnost, reče ona sebi. Otac joj je jasno stavio do znanja da su želje njenog muža za nju jedini zakon.

„Rekli ste da ćete sačekati dok se vratimo u London.“

,,Ne“, uzvrati Kvil. ,,Ne mogu.“ Zaćutaše dok joj je otkopčavao dugi niz bisernih dugmića.

„Zvoniće za večeru. Vaša majka će se zabrinuti ako joj se ne pridružimo.“

„Ona večera u svojoj sobi.“ „Onda ledi Silvija. Uvrediće se. Vi ste njen domaćin.“

„Koješta“, reče Kvil. „Oduševiće se. Od mene se očekuje da napravim naslednika, ako niste dobro čuli danas po podne.“

Kvil otkopča Gabinu haljinu i diže je na noge. Crna tkanina šuštavo pade na pod. Potom okrenu svoju ženu od sebe i poče da joj odvezuje korzet.

Gabi je ukočeno zurila u vezeni zastirač. „Mislim da je ovo greška. Kako ćete putovati u Sauthempton?“

„Pošto će Piter pratiti majku i ledi Silviju po Evropi, nema potrebe da idem s njima.“

„A vaše glavobolje?“

Kvil oćuta. Njen korzet pade preko crne haljine. Gabi je ispod nosila samo lagani kombinezon.

Kvil je polako okrenu prema sebi. Kombinezon je bio ukrašen čipkom oko struka, odakle je u naborima padao do poda. On rukama kliznu preko njenih ramena niz rukave i sve do golih ruku.

Oči mu poprimiše dekadentno zelenu nijansu. U njima je čak i neiskusna Gabi mogla da pročita želju. „Volela bih da me ne gledate tako“, prošaputa ona.

„Jače je od mene. Vi ste sada moji i prelepi ste.“ Šake mu obujmiše njen struk.

„Radije to sada ne bih spominjala“, kaza Gabi. „Mislim da nije pravi trenutak.“

,,Mmmm“, uzvrati Kvil. Palčevima je milovao njene bradavice, što ju je istovremeno uzbuđivalo i užasavalo.

„Kvile, slušate li me?“ Gabi pokuša da ignoriše razbuktalu vrelinu u svom telu, posebno ispod struka.

Bez odgovora, Kvil je pogura prema krevetu. Zatim uvuče koleno između njenih nogu - i dodirnu je.

,,Kvile!“

,,Slušam“, lenjo promrmlja i poče da joj liže bradavicu, kao što je ranije več činio, preko tkanine.

Gabi duboko uzdahnu, pokušavajući da kontroliše rastuću paniku. Čega se plašila? Bola, pre svega. Ova misao je natera da odgurne njegova ramena, odmičući ga od svojih grudi. Morao je da prestane; nije se razumno ponašao.

A onda, bez najave, Kvil pređe na drugu dojku, usisavši celu bradavicu u usta. Krupna šaka grubo je milovala drugu, ovlaženu bradavicu. Na Gabino zaprepašćenje, iz njenog grla pohrliše sramni zvuci uživanja.

Šok joj uli novu snagu. ,,Ne!“ Izmigoljila se u stranu tako brzo da je Kvil začuđenim pogledom ispratio dok je ustajala sa kreveta.

,,Ne odobravam ovakvo ponašanje“, reče Gabi trudeći se da zanemari pulsiranje u svom međunožju. „Nismo razgovarali...“

„Razumno“, završi Kvil. Cerio se kao sam đavo ležeći na krevetu tako opušteno i muževno... Gabi skoro zajeca od šoka i želje.

„Nelogično je nastaviti. Danima nećete biti u stanju da putujete. Šta je s vašim poslom u Londonu?“

Kvil ustade, otkopča svoj prsluk i baci ga povrh njene haljine. ,,Neću!“, vrisnu Gabi očajnički. Fascinirano je gledala kako Kvil

svlači pamučnu košulju preko glave. Telo mu je bilo mišićavo i vitko, ni nalik onome što je zamišljala. Vrelina pokulja njenim venama.

Stajao je mirno i kezio se đavolski smelo.

„Nije još pala noć. Trebalo bi da se pokrijemo. Ne smete se tako razgolićavati - gde vam je noćna košulja?“ Gabi povisiglas. ,,I opet me gledate!“

„Gledate i vi mene“, blago reče Kvil, skidajući čizme. Pogled joj se zamuti. Ona zatrepta, terajući suze, i odlučno skrsti ruke

na grudima. „Čega se toliko stidite, draga moja?“, upita Kvil.

Gabi se jecaj ote iz grla. „Neću - to“, procvile ona. „Zašto nećete?“ Na njeno olakšanje, zavodljivost nestade iz njegovog

glasa. Ali šta da mu odgovori? Ona mucajući pokuša da mu objasni. „Ovo

što radimo je sramno. To se radi u mraku, pod pokrivačem. Možete da me dodirujete kad vam se prohte, zato što ste moj suprug, ali ne možete tako da me gledate. Ne terajte me da radim sramne stvari - po svetlu!“

Kvil uzdahnu. Potom sede na ivicu kreveta. „Dođite ovamo, dušo“, reče pružajući ruku.

Gabi spusti pogled na njegova obnažena pleća i odmahnu glavom. „Skoro sam ubeđena da su vaše glavobolje posledica rđavog ponašanja. Nehrišćanskog.“ Glas joj je bio napet i iskren.

,,Nehrišćanskog?“ Kvil se nagnu napred i zgrabi jednu Gabinu ruku, privlačeći je polako sebi. Nevoljno se nasadila na njegova kolena, uspravivši leđa kako ne bi dodirivala njegovo nago telo. Stidela se njegovih žudnih dodira.

,,Mi se ponašamo kao bludnici“, prošaputa ona, naglasivši mi za njegovo dobro. Iskreno, on je bio uspaljen. „Kod kuće, u Indiji... moj otac...“ Gabi ućuta.

„Šta bi on rekao?“ ,,Na obali reke viđen je par kako vodi ljubav.“ Gabin glas drhtao je od

sramote. „Otac ih je u crkvi naterao da ustanu i pred svima rekao da će ih Bog kazniti.“

,,Je li ih Bog kaznio?“, upita Kvil glasom u kom Gabi nepogrešivo prepozna bes.

Ona zadrhta. „Nije. Ali su proterani iz sela.“

„Vaš otac je...“ Ali Kvil ućuta i omota ruke oko nje, spustivši glavu na njenu meku kosu. „Volite li svog oca, Gabi?“

„Otac ne mora da se voli. Otac se poštuje.“ „Dobro, poštujete li ga?“, upita Kvil, sluteći odgovor.

Nastade tišina. ,,Ne“, priznade Gabi. „Uvek sam mu bila trn u oku.“ Očigledno ga je citirala.

„Zašto ga ne poštujete?“ Gabi nije primetila da joj se kičma opustila kada se nesvesno naslonila

na Kvilova pleća. Ali Kvil je bio savršeno svestan svakog njenog daha. Kontrolisao se zahvaljujući dugogodišnjem trpljenju bolova. „Zašto, Gabi?“

„Otac je ponekad previše strog“, kaza ona toliko tiho da ju je jedva čuo. „Ume da bude okrutan.“

Kvil nastavi smirenim glasom: „Tako mi je i zvučalo. Koliko okrutan?“

„Živeli smo u malom selu“, pojasni Gabi. „Otac je tamo došao kao misionar. Sazidao je kuću i crkvu.“

„Taj p a r n a s t a v i Gabi. „Otac je rekao da ne mogu više da žive u selu, jer bi Sarita mogla da zarazi druge žene. Naterao je Saritu i njenog supruga da celu noć provedu u pokajanju, a onda su napustili selo bez ičega. Ne znam kuda su otišli.“ Glas joj se utiša. „Nije bilo pošteno. Sarita je bila moja prijateljica. Nije bila... kurva. A on ju je nazvao kurvom.“ „Kako ste mu onda bili neposlušni?“

„Poslala sam slugu da skupi Saritine stvari - da ih baci, kako je moj otac mislio - a zapravo sam ih poslala njenoj porodici.“

,,Je li otac to saznao?“ „Pre mog polaska za Kalkutu, na putu za Englesku.“ „Iznenađen sam da vam je dopustio da se uopšte družite sa seoskim

ženama“, primeti Kvil. ,,Pa i nije. Sa Saritom se nisam baš družila. Bile su mi dodeljene dve

sluškinje koje su mi svakodnevno pričale o selu. Tako sam imala utisak da su mi neke od tih žena prijateljice, jer sam celog života slušala o njima.

Sarita i ja bile smo istih godina, i nasmešila bi se svaki put kad bi me videla.“ „Zar niste imali nijednu prijateljicu? Šta je sa ženom o kojoj ste mi pričali, onoj što nije smela da jede papaju?“ Kvil je bio ponosan na mirnoću svog glasa.

„Zvala se Lila. I ne... nisam imala više prijatelja, ne od kada je Džohor umro.“

Kvil prekopa po svom mozgu. ,,Ko?“

„Sećate se? Pričala sam vam o prijatelju koji je umro od groznice. To je bio Džohor, Sudakarov sin. A pošto je Sudakar iz najviše bramanske klase, moj otac je dozvolio da se igram s njegovim sinom. Posle Džohorove smrti nije bilo nikog prikladnog u selu s kim bih se igrala. Ali moja dadilja bi mi pričala šta deca rade, i tako sam Saritu i Lilu smatrala svojim prijateljicama, iako se jedna drugoj nismo obraćale. Bila sam usamljena. Brinula sam o Kasiju.“

Kvilovu pohotu zameni zdrava doza besa. ,,Da se razumemo“, poče on ispočetka. „Otac vam nije dozvoljavao da se družite ni sa kim osim sa njegovim zaostalim rođakom. Proterivao je ljude iz sela iz čistog hira ne dozvoljavajući im da sa sobom ponesu ni najosnovnije.“

„Tako je“, složi se Gabi.

„Žao mi je, Gabi, ali takav čovek je razlog što sam prodao deonice Istočnoindijske kompanije. Previše Engleza u Indiji živi kao da su mali kraljevi koji nikome ne odgovaraju za svoje postupke. Bitange, svi odreda.“

Kvil uze lice svoje žene u dlanove. ,,Gabi?“

Suze zasjaše u njenim lepim očima. Kvil ih obrisa poljupcima. ,,Moramo da razgovaramo - razumno.“ U njegovom glasu mogao se naslutiti dašak humora. „Vaš otac zvuči kao uskogrudi nitkov. Otvorite oči, Gabi. Vodiću sa vama ljubav na obali reke Gang“, prošaputa on. „Vodiću sa vama ljubav na obali mora, u vrtu, gde god poželim. U stvari, verovatno ću to činiti do kraja života. Radiću to po dnevnom svetlu, uz prisustvo Kodsvolopa i ostale posluge, ako moram.“

Gabi otvori usta, ali Kvil je ućutka prstom. ,,U redu, neću to činiti u Kodsvolopovom prisustvu. Večito je namrgođen i verovatno nimalo sklon vođenju ljubavi. Ali poenta je, Gabi, da Bog može samo da blagoslovi našu ljubav - bez obzira na to gde ili kada je vodimo, danju ili noću, pod pokrivačem ili na obali reke. Predstave vašeg oca o grehu plitkoumne su i

zlurade.“

Gabi se osmehnu. „Zvučite kao Sudakar.“ ,,Braman?“

Ona klimnu glavom. „Igrao je šah sa mojim ocem svakog četvrtka uveče. Ćaskali bismo kada bi moj otac kasnio, a to je bilo prilično često.“ „Taj vrač zvuči kao iskren čovek“, primeti Kvil iznenađeno.

„Sudakar je braman. Otac je za njega bio niža kasta... niža rasa. Ali mene je voleo.“ Gabi se ugrize za usnu.

Kvilova ruka skliznu niz njena leđa. „Gabi, hoćete li sada voditi ljubav sa mnom? Nismo na obali reke. Vikontesina spavaća odaja videla je začeće mnogih Djulanda. Na svetu ne postoji bolje mesto za konzumiranje braka.“ Kvil joj tako nežno poljubi uho da su joj zabridela kolena.

Gabi pročisti grlo. „Volela bih da znam šta ćete mi raditi.“

Kvil se nasmeja i povi glavu da je opet poljubi, ali ga ona odgurnu i ustade. ,,Ne šalim se! Hoću da znam koliko boli.“

„Zar strepite?“ „Naravno da strepim“, ljutnu se ona. ,,I priznajem, nisam sigurna je li

vredno truda, budući da će mene boleti dok traje, a vas kad se završi!“ „Pitaću vas sutra je li vredelo, može?“

„Koliko znam, sutra ćete ležati u zamračenoj sobi“, podseti ga Gabi. ,,Hmmm“, promrmlja Kvil. Nije želeo sada da razmišlja o tome. „Znate, Gabi, apsolutno ste u pravu. Nastavimo razumno.“

Primetila je da se njegov lukavi kez vratio na mesto. Kvil ustade i spusti ruke na bokove. Gabi je mirno stajala dok joj se srce penjalo u grlo.

Kvil skinu svoje pantalone i poče da otkopčava gaće. Svukao ih je ležerno kao da je sam u sobi. Zapravo su mu ruke drhtale i sve je to bila predstava. Gabi se nije usuđivala da ga pogleda. Ali on je čekao i dočekao da njen pogled prošara njegovim telom.

Začu se uzdah. Kvil se okrenu i priđe kaminu. Tamo je zapalio još dve sveće i odneo

ih do kreveta. Napolju je već padao mrak.

Gabine oči klizile su po zategnutim mišićima njegovih bedara dok je čučeći ložio vatru u kaminu.

,,Kvile“, promuca ona, prezirući slabost u svom glasu.

,,Da?“, On ustade i okrenu se i - oh, bio je veličanstven kao što je i očekivala da će biti.

Kvil joj priđe i reče: „Vreme je da skinete kombinezon, draga.“ Gabi proguta knedlu i spusti ruke koje je dotad čvrsto stezala na

grudima. Kvil odveza učkur oko njenog struka i snažna muška ruka zadiže meke nabore njenog kombinezona. Nakon trenutka zaslepljenosti, Gabi je stajala potpuno naga pred svojim suprugom.

Nije je dodirivao. Nekoliko sekundi je samo teško disao, dok mu je mračan plamen strujao telom pri samom pogledu na nju. Bila je tako lepa, sa glatkom, mlečnobelom kožom na bujnim, napupelim grudima. Bilo je pravo mučenje ne dodirnuti je, ne zabaciti pramenove njene kose iza ramena, ne pomilovati te raskošne obline.

Vatra se u kaminu pucketavo rasplamsavala. Njen sjaj okupa prostoriju toplinom, ogrejavši njihova obnažena tela.

„Evo nas“, tiho reče Kvil. „Kao od majke rođeni.“ Grlo mu se stezalo od želje, ali se smirivao. Nije smeo da je uplaši - morao je ovo da izvede kako treba, u protivnom će ih do kraja bračnog života pratiti kletva njenog idiotskog oca i njegovih sumanutih ideja.

Gabine trepavice bile su poput svile na njenim obrazima, rumenim od uzbuđenja. Nije ga pogledala otkako ju je obnažio. Kvil posegnu rukom i nežno joj dotaknu lice. „Gabi? Dosad ste me gledali krišom, zašto me sada ne pogledate?“

Kada nije odgovorila, on pokuša šaljivo. „Posle svih vaših zahteva za razumnim razgovorom?“

,,U ovome nema ničeg razumnog“, prošaputa ona, usudivši se da ga pogleda u lice. „Nikada, ali nikada nisam ni sanjala da ću biti ovoliko gola i nepristojna..Ona ućuta ne mogavši da izrazi stid zbog njihove nagote.

„Nema tu ničeg nepristojnog“ uzvrati Kvil, prišavši joj bliže. „Mrak je za lopove i protuve, Gabi. Vi ste moja žena. Hoću da vas slavim u svetlosti.“

Gabi se uzgrize za usnu. Uprkos svemu, njeno telo se lagano topilo, izdajući je, priklanjajući se njegovim idejama. Istina, obasjano vatrom, Kvilovo telo nije izgledalo grešno. Ta široka, mišićava ramena i uski bokovi. I njegovo telo bi trebalo slaviti, pomisli Gabi, jer tako je lepo izvajano.

Kvil je uze za ruku i postavi je tik pored svoje muškosti. „Vidite, Gabi? Savršeno se uklapamo, kao ruka i rukavica.“

Gabi zadrhta. Prsti su joj se tresli, ali ih nije sklanjala s njegovih dlačica.

A onda... tiho, bez najave, ona se predade. Stid koji joj je dotad stezao grlo nestade. Podlegla je čarima Kvilovih molećivih očiju i hrabre vitkosti njegovog povređenog tela. Na Kvilovu radost, Gabi ga bojažljivo dodirnu prstom.

Njegova muškost momentalno skoči. Gabi instinktivno ustuknu. ,,Jesam li ga povredila?“

Kvil je zgrabi za ruku i vrati je tamo gde je bila. Vrelina mu zapljusnu noge. Bio je na rubu samokontrole.

,,Gabi“, promuklo reče. „Ovo će boleti, ali samo u početku. Dođite.“ Kvil raširi ruke.

I njegova žena, njegova hrabra žena, nervozno udahnu i obujmi mu ruke vrata, priljubivši svoje meko telo uz njegovo čvrsto.

Kvil je poljubi u vrat, paleći joj kožu. Jedna ruka mu kliznu niz njena leđa, okrznu svilenkastu kosu i zaustavi se na raskošnoj oblini njene zadnjice.

Gabi sklopi oči i bilo je kao u mraku. Usredsredila se na njegove ruke, kojima ju je podigao, zalepivši je uz sebe. Držala je oči zatvorene i kad ju je nežno spustio na krevet. U baršunastoj tami iza njenih kapaka nije bilo ničeg nepristojnog u tome što su usne njenog muža ljubile njen vrat, mrmljajući od zadovoljstva. Njegove usne stigoše do njenih grudi i mrmljanje se pretvori u šapat koji je strujao celim njenim telom.

Te snažne ruke obujmiše njene dojke. Kvilov vreli dah prethodio je njegovim usnama na svakoj bradavici. Gabi izvi leđa i neartikulisani zvuci oteše joj se iz grla dok je prstima stezala njegova ramena.

Držala je oči sklopljene, zaštićena slepilom. Bila je svesna njegove zahtevne čvrstoće među svojim butinama i njegove šake u svom međunožju koje je pulsiralo kao nikad do tad. Osećala je težinu svojih dojki i vlažnu vrelinu među svojim nogama. Zaječala je kada su joj Kvilove snažne ruke raširile butine. Njeni uzdasi su preklinjali da je uzme, jer to nije bila prostorija za stid, ne sa vrtoglavim plamenom u njenim žilama, ne sa potentnim nagonom među njenim nogama. Bez razmišljanja, Gabi izdiže karlicu prema njegovim prstima.

„Gabi, otvorite oči.“

I dalje je žmurila, ignorišući ga, pomerajući kukove i ćutke preklinjući da joj udovolji.

„Otvorite oči!“, prodahta Kvil i zazvuča kao ranjena zver. Gabi ga posluša. Otvorila je oči i ugledala svog supruga, podlakćenog,

razbarušene kose. Gabi otvori usta, a zatim se instinktivno pridiže ka njemu - ne ka njegovim prstima, nego baš ka njemu.

„Molim vas“, prošaputa ona dahćući. Kvil se đavolski nakezi, ali Gabi nije marila. Želela je više njega - više

pritiska, dodira, prodora. Kvil uplovi u nju, poput lopova usred dana, poput đavola na suncu.

Ozarenog lica i širom otvorenih očiju, zario se u nju pokretom krajnje razumnim, krajnje logičnim.

I bolelo je. Užasno je bolelo. Verovatno je i Kvila zabolelo, jer mu izraz lica

postade mučenički. Gabi bi se pobunila, ali je bila prikovana njegovom težinom, njegovim karnalnim prisustvom u njoj. A onda, kada je otvorila usta, Kvil se pomerio, samo malo.

Ljubio joj je čelo, obraze. Tek kada je stigao do usana, učinio je još jedan ubod bokovima. Gabi zaječa od bola. Ali taj bol je pratilo neuhvatljivo peckanje zadovoljstva. Kada je usnama pronašla njegove, slatkoća joj potrese celo telo. Kvil je prodirao u nju, sve brže, ali ovoga puta... ne tako bolno. Umesto toga, fluid zadovoljstva tekao je njenim dubinama prerastajući u drhtavi grč nedoživljene ekstaze.

Kvil se ukoči i izbroja u sebi do deset. Bila je tako uska; morala je da se privikne na njega. Ali u pauzi između sedam i osam, Gabi se izvi,

prodahtavši njegovo ime. I ništa u njenom ponašanju nije ukazivalo na bol. Sve je bilo iskonsko zadovoljstvo. Kvil povi glavu i uze joj usne posednički. Odgovorila je željno. I kada se odmakao, zario je još jednom u centar, jako, brzo, i opet, još brže.

Gabi, sada već predata tom nepristojnom zadovoljstvu, otkri neki slatki bol koji je rastao sa svakim njegovim prodorom. Dah joj se pretvori u jecaje iz dubine grla. Njenim telom kao da se razlivala tečna vatra.

I tako je đavolova kćer, kako ju je otac iz milošte zvao, otkrila sopstvena krila.

Sada su joj oči bile zatvorene jer joj vid nije bio potreban, ne sa moćnim, muškim telom, pričvršćenim za njeno - svaki njen nerv vrištao je od čiste radosti - ne dok se grčevito držala za njega pokušavajući da prati njegov ritam.

A onda Kvil zgrabi njene bokove, povuče je nagore i povika: „Sada, Gabi!“ Bez oklevanja, ona posluša prvu očevu zapovest: pokornost mužu je na prvom mestu. Njeno telo se silno izvi i ona kao kroz maglu začu vrisak sa svojih usana, praćen Kvilovim krikom.

Bujica zadovoljstva odgovorila je divnom muzikom na pitanja o nepristojnosti i grešnosti.

Kada je svršio, Kvil se stropošta povrh svoje žene. Nije joj smetala njegova težina, naprotiv. Gabina koža sijala je poput najlepše glazure. On priljubi usne uz njeno čelo, osetivši slanoću.

Gabi otvori oči, iskričave i duboke. „Sada znam šta ste pokušavali da mi objasnite.“ Glas joj je bio intiman dah na njegovom obrazu.

Kvil uplete prste u njene i sačeka.

„Svojim telom obožavam te“, prošaputa ona. Ove reči izvirale su iz njenog srca poput molitve koja će zbrisati sve očeve propovedi i gorke pridike. „Sve je sažeto u obred venčanja, zar ne?“, zadivljeno prošaputa Gabi.

Kvil joj stisnu ruku. Još je bio duboko u njoj i teško je mogao išta da sroči.

„Niste dobili glavobolju, Kvile?“

,,Ne.“ Ali nije morao dugo da čeka. Čim zaspi, znao je, glavobolja će doći. Perifernim vidom već je opazio ljubičaste tačkice, upozorenje da bol stiže.

Kvil se istraživački zanjiše. Njene oči se raširiše i telo nevoljno zadrhta.

On se opet pomeri, duboko, lenjo, zavodnički. ,,Oh“, uzdahnu Gabi.

,,Zaista“, promrmlja Kvil.

XVII

Kvil se probudio rano ujutro. Otvorio je oči i odmah ih zatvorio. Svetlost je bila nesnosna u grču migrene. Pulsirajući bol pratio je svaki otkucaj njegovog srca, bubnjajući mu u slepoočnicama. Iskustvo mu je govorilo da mučnina samo što nije nastupila.

On okrenu glavu, a bol mu eksplodira u vratu i ramenima. Ali tu je bila Gabi. Ležala je pored njega, razbarušena, razdevičena. Ispod svilenkastih kovrdža mogao je da vidi senzualne usne.

Znao je da morao preći u drugu sobu. Nije želeo da ga vidi ovakvog. Gušeći stenjaj, Kvil pruži ruku, naslepo napipa uže za poslugu i povuče ga. Kada se vrata otvoriše, on dreknu ne otvarajući oči: „Pomozi mi!“

Pet minuta kasnije ležao je u svom krevetu, nakon što je izbacio iz želuca sve ono što su on i Gabi prethodne noći kasno večerali.

Ležao je ukočeno poput mrtvaca, sa vlažnim ubrusom preko očiju, podnoseći nalete mučnine i jaku glavobolju. Gorčina ga je gušila, ostavljajući kiselkasti ukus u ustima, terajući ga stalno na povraćanje. Želeo je morao je - da se vrati u Gabinu postelju.

Probudiće je poljupcima i naučiće je pospanim radostima jutarnje intimnosti. Morao je da joj pomogne oko jutarnjeg kupanja, kada će joj lično oprati svaku oblinu i udolinu. Osim u slučaju celibata, pomisli Kvil. Tada više neće moći da se budi pored Gabi. Kakva nepravda. Teško ju je podnosio. Ali škripanje zubima samo bi pojačalo bol u glavi. Iz iskustva je znao da će biti najbolje da se opusti i leži mirno. Posle neprijatnog eksperimentisanja otkrio je da svaki pokret samo produžava period oporavka.

Nemajući drugog posla osim da odoleva napadima glavobolje, Kvil je brzo izgubio pojam o vremenu. Pomerao se samo da bi sa ivice kreveta bljuvao u sud. Otprilike na svakih sat vremena, Vilis je ulazio da mu promeni oblogu na glavi.

I tako Kvil nije imao pojma da je Gabi na prstima ušla u njegovu

sobu. Kada je shvatio ko stoji pored kreveta, ukočio se. Vilis nije smeo da pusti vikontesu unutra. Odbijao je da povraća u njenom prisustvu.

Ali nije vredelo. To instinktivno kočenje izazva novi talas mučnine. Ne obrativši se svojoj ženi, Kvil se okrenu na bok da izbaci kiseli sadržaj svog želuca, iskreno se nadajući da pritom neće isprskati njenu haljinu. Žmurio je. Nije želeo da vidi gađenje na njenom licu. Mogao je i sam da ga zamisli.

Kvil se opruži na leđa, psujući u sebi. Koji mu đavo bi da se oženi? Ko li je prokleo ovu ženu da se uda za ovakvog jadnika? Samo izopačenik bi se oženio jer žudi za njom, ne razmišljajući o njenoj sreći ili budućnosti.

„Šta kog đavola radite ovde?“, prosikta Kvil.

„Došla sam da vas vidim.“ Gabi je zvučala kao da je netrpeljivost u njegovom glasu ne dotiče. Stolica kraj njegovog kreveta zaškripa po drvenom podu, izazivajući novu eksploziju bola u Kvilovoj glavi.

Verovatno je primetila njegov oštri udah, jer mu reče: „Oprostite. Smem li da ostanem nekoliko minuta ako ne budem pravila buku?“

Kvil je bio iznenađen. Njegovo čulo njuha se u stanjima jake migrene dodatno izoštravalo. Mirisi - svi mirisi - terali su ga na povraćanje. Ali ne i Gabin. Mirisala je na svežu kupku, ispunivši sobu jasminom i nevinim mirisom, samo njoj svojstvenim.

„Vaša majka, ledi Silvija i Piter upravo su krenuli za Sauthempton. Vaša majka vam šalje pozdrave.“ Gabi je skoro šaputala. „Mogu da vam ispričam priču“, doda na kraju.

Bila je postiđena. Kvil je mogao da se opkladi da je njegova žena kršila ruke na krilu dok joj je rumenilo izbijalo kroz obraze.

„Nisam neka bolničarka“, nastavi ona, ,,ali Kasi je često bolovao, pa sam mu pričala priče kako ne bi mislio na bolest.“

Kvil pusti da tišina bude znak odobravanja.

„Sigurno biste voleli da čujete priču o Indiji“, kaza Gabi. „Nju mi je pričala moja dadilja, a ja Kasiju, samo malo izmenjenu. Priča počinje tamo gde se završava: u velikoj palati u predgrađu Barahampura. S jedne strane palate tekla je mračna, krivudava reka zvana Bohotriti, a na drugoj strani bila je pijaca ptica pevačica. Palata je bila sagrađena od velikih mermernih stubova, ukrašenih slikama ptica pevačica koje su se prodavale van kapija.

Na svakom ćošku svirali su muzičari na raznim instrumentima, ujutro i uveče, oponašajući slatki poj ptica.“

Kvil je Gabin baršunasti glas oduvek smatrao senzualnim. On sada shvati da je zvučao kao instrument na kom je svirala, poput harfe.

„Princ koji je živeo u palati“, nastavi Gabi, ,,bio je najbolji pevač u celoj Indiji, veći od svih vrsnih muzičara. Zvao se Mamarah Daula i nije bilo instrumenta koji on nije umeo da svira. A svirao je tako izvrsno da bi i kamen zaplakao. Ljudi su dolazili iz cele Indije da čuju njegovu muziku, što mu je omogućilo da živi na visokoj nozi, okružen lepotom i raskošju. Cela zemlja je darovima obasipala njegov dom. Nosio je cipele od crvenog somota, protkane srebrom, i nikuda nije putovao bez svoje svite od dvadeset ili trideset slugu. Mamarah Daula bio je veoma srećan čovek. Pritom je bio neverovatno budalast.“

Kvil utonu u maglovitu tišinu, potpuno drugačiju od gnevne usamljeničke lenjosti u koju bi obično zapao tokom migrenskih napada. Priča o princu ga je držala u stanju fascinacije dobrih sat vremena, nakon čega je zaspao dubokim snom, umesto da lebdi u mučnom magnovenju s povremenim bolnim buđenjima.

Gabi se ponovo vratila uveče i držala ga za ruku, pričajući mu o Mamarahovom tridesetom rođendanu. Činilo se da je Sakambari, boginja drveća, bila rešena da Mamarahu podari muzički instrument koji će svirati najlepšu muziku na svetu. Ali Sakambari ga je upozorila: ukoliko zasvira iz sujete ili zbog ponosa, to će ga koštati užasnog bola u glavi.

Uglovi Kvilovih usana zatitraše. Gabi je čak sročila i stihove za muziku koju je Mamarah stvarao svojim novim instrumentom.

Naposletku, Kvil otvori usta. Glas mu je bio samrtnički osoran, ali je ipak progovorio. „Gabi, priznajte da je njegov instrument bila frula.“ Da Kvilove oči nisu bile pokrivene vlažnom oblogom, verovatno bi video smešak na licu svoje žene. „Možda i jeste“, složi se ona. „Indijski muzičari stvaraju divnu muziku svojim... frulama.“

Do narednog jutra bol je splasnuo, a u Gabinom prisustvu Kvil više nijednom nije povraćao. Nažalost, Mamarah Daula nije uspeo da obuzda svoj ponos i njegova slavna frula donela mu je čitav niz brutalnih glavobolja.

Ukratko, Kvilove migrene trajale su baš kao i sve prethodne.

Međutim, nisu bile ni približno jake. Kvil je znao pravi razlog za to. Ublažili su ih Gabin miomiris i prijatan glas, bajkovita priča u čijem pripovedanju je uživao - priznao je sebi to, iako je znao koliko je toga nedostojan. U gluvo doba noći, zurio je u zidove dok mu se stomak grčio od gađenja, ali nad samim sobom. Gabi, ljupka Gabi, zaslužila je čoveka sa telom lepim i zdravim kao što je njeno. Ali sama pomisao na drugog čoveka izazva grčenje Kvilovih mišića. Ubio bi ga pre nego što bi dopustio da priđe Gabinim zanosnim oblinama. Njeno telo bilo je njegovo.

Kvil je herkulovskim podvigom potisnuo osećaj krivice. Zaključio je ovo: dame zapravo ne uživaju u seksualnom činu. Svi su to znali. Gabi je nesumnjivo bila šokirana njegovom migrenom, ali će naučiti da ceni slobodu od svog obogaljenog supruga. Naposletku će shvatiti da joj je bolje bez njega.

Kvil drhtavo ustade iz kreveta, rešen da sa Gabi otputuje nazad u London. Znao je zašto Gabi deluje umorno. Nije samo Vilis menjao njegove obloge usred noći. Gabi ga je takođe negovala. Osećaj krivice ga opet porazi.

Posle dugog odbacivanja ideje o braku i ljubavi, nije želeo da troši vreme na razmišljanje o svojoj bolesti. Setio se konstatacije da će zavisna žena biti prilično umorna.

Nažalost, on je sada bio u opasnosti da postane zavistan. Ta misao ga je užasavala. Koliko je samo žudeo za prisustvom svoje brbljive, mirišljave ženice. Srce mu se istopilo kada je prošaputala volim te na njegovim grudima, iako je savršeno dobro znao da su te reči samo romantična tričarija i ništa više.

U stvari, skoro da je i sam mogao da izusti nešto tako frivolno dok je posmatrao Gabi kako spava, kovrdža rasutih po jastuku.

Skoro da jeste.

U London su stigli tačno u vreme večere. Kvil izađe iz kočije i okrenu se da pomogne Gabi. Iza njega nastade metež. Kada se osvrnuo, Gabina topla ruka omota se oko njegove, dok su sluge formirale preciznu vrstu sa obe strane mermernih stepenica, sa Kodsvolopom na vrhu.

Batler siđe niz stepenice. „Dobro došli kući, vikonte Djuland“, svečano reče uz naklon. „Ledi Djuland.“

Kvil ostade zatečen ovim neočekivanim dočekom. Naravno - sada je

to bila njegova kuća. I oni su bili njegova posluga.

Gabi nakrivi glavu u znak pozdrava. „Kodsvolope, hvala ti na lepoj dobrodošlici u ovim tužnim okolnostima“, reče ona zvonko. Sve sluge odobravajući klimnuše glavama.

Kvil brzo dođe sebi i povede Gabi do stepenica. „Dobro veče svima“, pozdravi ih. „Ovo je moja supruga, vikontesa Djuland.“

Gospođa Farsolter joj priđe, s rukama ispod kecelje. „Biće mi zadovoljstvo da vam pokažem domaćinstvo, miledi. Kad god poželite.“

„Blagi bože“, izusti Gabi. „Gospođo Farsolter, odgovara li vam već sutra ujutro, posle doručka? Prilično sam ubeđena da vaše veštine vođenja domaćinstva daleko premašuju moje. Zato neću imati nikakvih primedbi, ali biće mi zadovoljstvo da vam pomognem koliko god mogu.“

Lice gospođe Farsolter se ozari. „Poslužiću laku večeru za oko sat vremena, slažete li se, miledi?“

Kvil se okrenu prema Gabi i ispruži ruku. Njeni prsti se omotaše oko njegovog rukava i on je uvede u hodnik - moj hodnik, pomisli on. „Želite li da se odmorite pre večere?“

„Hvala. Nisam umorna, ali bih volela da se okupam.“ Kodsvolop momentalno posla slugu po vruću vodu.

Gabi krenu uza stepenice, Kvil odmah za njom. Kada se popela na drugi sprat i skrenula prema svojoj staroj odaji, Kvil je blago zadrža. „Vašu odeću će premestiti u vikontesinu odaju, Gabi.“

Ona se ugrize za usnu. ,,A vaša sirota mama...“

„Tako to ide“, kaza Kvil. „Ona će dobiti najlepšu gostinsku sobu kad god poželi da nas poseti. Ali glavna spavaća odaja sada je naša.“

Kvil sagnu glavu i poljubi je kratko, ali obećavajuće. „Čemu spojene sobe ako ne mogu gledati svoju ženu kada se oblači - ili svlači?“

Gabi brzo ustuknu, pa Kvilova ruka ostade u vazduhu. ,,To ništa ne znači ukoliko su vrata zatvorena“, odlučno mu reče. Gabi je puno razmišljala o budućnosti onih dana dok je čekala da Kvilove migrene prođu. Samo luda žena bi se upustila u nešto što bi kasnije uzrokovalo patnju njenog supruga. I ako Kvil misli da će ona biti razlog još jednog migrenskog napada, koji traje čitava tri dana, grdno se vara.

Ali nije bilo svrhe svađati se na hodniku. Gabi skupi ponos i priđe vratima vikontesine odaje. Njen muž ju je u stopu pratio. Kada su ušili unutra, Kvil zatvori vrata.

Gabi uzdahnu. „Zar ne mislite da će biti bolje da ovaj razgovor obavimo nakon što se okupamo i večeramo?“ Koračala je kroz prostranu odaju praveći se da proučava pozlaćene stolice ispred kamina. „Obavićemo ga sada“, uzvrati Kvil.

Gabi se okrenu, milujući prstima uglačanu površinu pisaćeg stola od ružinog drveta. „Očigledno je da ne možemo više da se upuštamo u onu vrstu radnje koja izaziva vaše migrene.“

,,Ne vidim šta je tu sporno.“ Kvilov glas zvučao je napeto, skoro ljutito. „Smatram da je to neupitno. Nešto u vezi sa...“ Gabi zastade, pažljivo birajući reči. „Nešto u vezi sa bračnim dužnostima izaziva vaše glavobolje. Stoga će biti najbolje da ih ne upražnjavamo dok se ne nađe lek.“

,,Za ime boga“, brecnu se Kvil. „Mislite li da nisam pokušao da nađem lek?“

„Moraćemo više da se potrudimo“, tvrdoglavo uzvrati ona. „Poznajem vas, Kvile. Jedva sam vas naterala da razgovarate sa mnom o tome. Postoje brojni lekari u zemlji i inostranstvu koji bi mogli imati lek za vašu boljku.“ Kvil skrsti ruke na grudima i nasloni se na kamin. „Vodeći stručnjak za migrene je austrijanac po imenu Heberden. Doveo sam ga u Englesku da se konsultuje sa mojim lekarima. Heberden je naglasio da puštanje krvi nije preporučljivo.“

Kvil se gorko osmehnuo. ,,To sam već znao, budući da su mi pre toga već stavljali pijavice na svaki centimetar glave. Heberdenov primarni lek je napitak od neke peruanske biljke; ali i to se pokazalo neefikasnim. Moram da dodam, Gabi, da je Heberden bio pomalo uplašen količinom melema kojima sam pokušao da se izlečim. Među njima su valerijana, tamjan, mošus, kamfor, opijum, kukuta - pa čak i praškovi za kijanje. U Batu me je jedan prevarant od doktora držao u toploj kupki od kukute i balzama. Posle toga sam danima mirisao na borovinu.“

Gabi se ugrize za usnu. ,,Je li doktor Heberden imao još neku ideju osim te peruanske biljke?“

„Savetovao me je da stavim obloge iza ušiju tokom napada“, odgovori

Kvil uz sarkastičnu grimasu. „Efikasnost tog leka se procenjuje nedostatkom plikova. Čak je pokušao i da me navuče na opijum, ali mi se nije svidelo da menjam seksualnu aktivnost za zavisnost. Na kraju sam zaključio da će biti najbolje da se pomirim sa svojom bolešću. U stvari, poslednji lek koji sam uzeo bio je čudesni napitak koji je moja majka kupila od nekog šarlatana iz Blekfrajersa. Dve nedelje kasnije, nakon što sam se povratio 12 produženog migrenskog delirijuma, lekar mi je rekao da me je taj lek skoro ubio. Ali nije izlečio moje glavobolje.“

Gabi pomisli da mu spomene pismo Sudakaru, ali odusta od te ideje. Kvil je izgledao krajnje odlučan.

„Zakleo sam se da više neću uzimati nikakve lekove, Gabi“, nakašlja se i reče. „Svestan sam da ta moja slabost umanjuje i vašu sreću. Verovatno nije trebalo da se oženim vama.“

,,E, sad mi je stvarno dosta“, uzvrati Gabi. Kvilu se srce sroza u pete. Mogao je da oseti kako se sarkastičan

osmeh na njegovom licu ledi. Bila je u pravu, naravno. Imala je svaki razlog da ga izgrdi, napusti, zatraži razvod. Sva opravdanja bila su klimava pred njenom čvrstom rešenošću.

,,Mi smo u braku“, naglasi Gabi. ,,I to više nije samo vaš problem, već zajednički.“

„Bojim se da ne razumem vaše rezonovanje“, uzvrati Kvil s mrtvačkom učtivošću. „Biću sasvim srećan ako vas ne budem opterećivao svojim invalidnim ponašanjem. Uveravam vas da neću zahtevati vaše prisustvo tokom ovih napada.“ Srce mu je kucalo tako sporo i teško da se osećao kao prikovan za pod.

Gabi se namršti. „Nisam spomenula vaše ponašanje tokom migrena. Samo sam rekla da taj problem više nije samo vaš, već zajednički. I zato bi trebalo da oboje pristupimo nalaženju leka.“

„Niko - a svakako ne žena - neće uticati na moje odluke“, procedi Kvil kroz stisnute zube. „Odbijam da uzimam lekove i neću se predomisliti. Pomirite se s tim.“

Gabi oseti kako bes u njoj raste, ali ga obuzda snagom volje. „Vaš stav je nedoličan. Zar ne vidite da je to odluka koju moramo zajedno doneti?“ ,,Ne, nije.“ Kvil je ove reči začinio brutalnom preciznošću. „Kad sam doživeo nesreću, moja majka je donosila sve odluke oko mog lečenja.

Da sam nastavio da je slušam, još bih ležao u krevetu. Umalo me nije ubila svakojakim melemima, a onda se borila rukama i nogama protiv Trankelstinovih ideja - a upravo je Trankelstin bio zagovornik fizičkih vežbi koje su me iščupale iz postelje.“

Gabi stisnu usne. ,,Ne vidim kakve veze imaju greške vaše majke sa trenutnom situacijom.“

,,Ja - i samo ja - donosim sve odluke u vezi sa lečenjem, Gabi. Nemam nameru da se ubijem lekom koji će mi preporučiti neki poremećeni doktor za kog ste čuli na čajanci.“ Kvil skrsti ruke na grudima, ignorišući njeno durenje. „Moja odluka je konačna.“

,,U redu“, prošaputa Gabi posle kraće pauze. ,,U tom slučaju, obaveštavam vas da su sve odluke u vezi sa mojim telom samo moje.“

„Podrazumeva se.“ Kvil klimnu glavom.

„Dobro. Onda vam neće smetati ako se ova vrata“, Gabi pokaza na vrata prema vikontovoj spavaćoj odaji, „zapećate. Više nam neće biti potrebna.“

„Šta pokušavate da kažete?“

„Ništa ne pokušavam.“ Gabi slegnu ramenima. „Samo saopštavam, mužu“, naglasi ona, ,,da vam moje telo više nije na raspolaganju. I pošto više nećete patiti od migrena, neće biti potrebe ni za lekovima.“ Gabi se okrenu na peti i poče da vadi ukosnice iz svoje dijademe.

„ A ako posetim konkubinu?“ Kvilov glas bio je opasno miran i dopirao je odnekud iza njenog ramena.

Gabi se nije osvrtala. ,,To je vaš izbor, kao što je i dosad bio. Mogu samo da saosećam sa vašim glavoboljama, ali bar neću biti odgovorna za njih.“

,,A vi?“ Slatko upita Kvil. „Kako ćete se vi zadovoljiti, Gabi? Planirate li da me napravite rogonjom?“

Gabi se ugrize za usnu. Grlo joj se punilo suzama. Ali morala je da istraje, inače će Kvil ponovo bolovati - i to njenom krivicom.

„O, ne“, progovori ona, trudeći se da zvuči nehajno. Rastresla je kosu i počela da je češlja. „Dok god uživam u našim zajedničkim noćima“, Gabi zastade, dovoljno da ulije tračak sumnje u svoje reči, ,,ne vidim razlog da se

iznova upuštam u te radnje. Bilo je prijatno, ali ne... i neophodno.“ Divila se sebi na ovoj laži u tako teškom trenutku. Imala je osećaj kao da gazi po sopstvenom srcu.

Gabi se okrenu i presrete njegov pogled. Njen otac bi uvek pokleknuo kada bi ga gledala direktno u oči. „Prilično je zbrkano, zar ne, Kvile?“, upita ona, blago zadrhtavši. ,,Ne dopada mi se činjenica što je moja posteljina uprljana grehom. Da ne spominjem neprijatnost nagote u osvetljenoj sobi i vašeg drskog pogleda na meni.“

„Pobogu, Gabi! Krvarili ste zato što vam je bilo prvi put. Više se neće ponoviti.“

,,Hmmm“, uzvrati ona. „Poenta je da vas neću napraviti rogonjom, Kvile. Ne zanimaju me drugi muškarci. Vi ste moj suprug i, zaboga, zašto bih dopustila nekom strancu da koristi moje telo?“ Pa, to je bar tačno, pomisli Gabi. Drugi muškarci je nisu zanimali. Želela je samo Kvila.

Vikont stisnu vilice. Znao je da dame ne uživaju naročito u seksu. I video je koliko se Gabi plašila svoje nagote. Sigurno je pogrešno razumeo. Učinilo mu se da je u trenutku zadovoljstva potisnula svoje strahove i nelagode. Verovatno je bio zaslepljen strašću.

Kvil se okrenu, rešen da ode, a onda zastade kod vrata. „ A ako probam još neke lekove, hoćete li mi dopustiti da koristim vaše telo?“, začu sebe kako pita, plašeći se otkrivanja svoje ranjivosti. Međutim, nije se okrenuo kako ne bi video sažaljenje u njenim očima.

Gabi nije bila u stanju da mu odgovori. Oči su joj bile pune suza.

Kvil sačeka malo, a onda ponovi. „Dakle, Gabi, hoću li dobiti jedan bračni odnos za svaki gutljaj peruanske biljke koji popijem? Ili moram da se izlažem pijavicama kako bih imao pristup krevetu svoje supruge?“ Gabi se nekako sabra, izustivši: „Moramo li...“

,,Da, moramo“, prekide je Kvil. Glas mu je bio hladan. „Ako hoću da probam neki novi lek, draga moja ženo, moram prvo da dobijem migrenu. Pretpostavljam da ćemo morati da sačekamo dok onaj šarlatan smućka neki otrov od kuvanih buba, a onda ću vas moliti za dozvolu da se upustimo u bračne aktivnosti.“

Jecaj se ote iz Gabinog grla. Ona pokri rukama oči. ,,Ja“, zavapi, ,,ne želim to više da radim, Kvile! Kako ne razumete?“

,,Razumem“, uzvrati njen suprug ledenim glasom. „Više neću ulaziti u vaše odaje, madam. Možete narediti posluzi da zatvore vrata između naših odaja. Zakucajte ih ekserima ako želite.“

Kvil se nakloni, ali Gabi se nije okrenula. Vrele suze tekle su joj niz šake, kojima je pritiskala lice.

Čula je kako se vrata otvaraju i zatvaraju. Tada je gorko zajecala. O, bože, u kakvu se lažljivicu pretvorila! Poverovao je u ono što mu je rekla. Poverovao je da joj je svejedno.

A to je bilo tako daleko od istine. Svaki njen atom žudeo je za njegovim dodirima. Te noći, dok je ležala u hladnoj posteljini, mislila je samo na prijatnu težinu njegovog tela i promukle uzdahe sa njegovih usana dok su im se kukovi sudarali. Sećala se kako joj je raširio noge i dodirivao je tako da se uvijala pod njim, gola, kao od majke rođena. Bestidno je izvijala svoje međunožje ka njegovoj ruci.

I tako je, posednuta tom đavolskom željom, ogrezla u grehu. Bila je sve, samo ne ravnodušna.

Kada je stigla voda za kupanje, Gabi reče Margareti da ima glavobolju i da se neće pridružiti svom suprugu za večerom. Ležala je sklupčana u kupki sve dok se voda nije ohladila. Kada je počela da cvokoće od zime, naterala je sebe da zagnjuri i glavu. Kazna, reče ona sebi. Za laganje i za blud - šta je od toga bilo gore? Ali znala je odgovor. Kvil je bio u pravu za želju. Nije moglo biti ništa loše u susretu njihovih tela. Voleli su se, bez obzira na doba dana ili noći. Ipak, nije smela da mu kaže kako joj nije prijao taj čin.

I tako je sedela u ledenoj vodi i posmatrala kako joj bradavice postaju tamnocrvene, baš kao što su tamnele pred njenim mužem. Opet je razmišljala o njemu.

I opet je zaplakala. Jer ga je volela i želela. A nisu mogli da budu zajedno. Zato što je uživala kada mu se oči smeju dok je gleda, i kako izgledaju kada ona ćuti, i kako je njegovi prsti dodiruju, kao da je predivni eksponat.

Volela ga je više od sebe, ali nisu mogli da vode ljubav.

Hladna voda je pomogla. Sećanje na vođenje ljubavi zameniše druge misli. Tokom migrene, Kvilova koža je postala smrtno bleda, poput voska. Lice mu je bilo pepeljastosivo i ispijeno, a oči upale. A tek povraćanje... Ne.

Imala je pravo što ga je slagala. Nečasno je obmanuti Kvila, ali to je bilo za njegovo dobro. Gabi je instinktivno znala da će njegovi migrenski napadi proći i da će on doći u njenu postelju. Iznova će propatiti i opet će joj dolaziti.

Zato što me voli, reče sebi Gabi. Nije to rekao, ne otkad su se venčali, ali Kvil je bio škrt na rečima. I pošto me voli, uvek će voditi ljubav sa mnom, zaključi ona. Ne želi da mi uskrati zadovoljstva, pa makar i po cenu zdravlja. Ali sada... neće razmišljati o vođenju ljubavi. Neće to ni poželeti, s obzirom na njeno okamenjeno srce.

I to je bilo najvažnije. Lisjen je bio u svojoj kočiji, nevoljno putujući na svečani doručak koji

su priređivali vojvoda i vojvotkinja od Gisla, kada je shvatio da je bio utorak. Tačnije, utorak nešto posle deset sati. Kada bi odmah okrenuo kočiju u suprotnom pravcu, mogao bi da stigne na Emilin prag u isto vreme kada i Bartolomju Hislop, stavivši tako Hislopu jasno do znanja da Emili nije cvet koji će on ubrati.

Lisjen oštro pokuca po krovu kočije. Međutim, kada se zaustavio pred njenom kućom, nije bilo ni traga od Hislopa. Možda se već odvezao. Emili je uporno odbijala da ga primi. Svaki put kada bi došao na njena vrata, Sali bi mu rekla da gospođa Juing nije kod kuće.

Ovo sećanje ga pokoleba i Lisjen skoro mahnu svom lakeju da ponovo zatvori vrata od kočije. Nije bilo sumnje da je Hislop već bio u Emilinoj radnoj sobi, dahtao joj za vratom ili izvodio neku od svojih skarednih predstava.

Lisjen zaškrguta zubima i izađe iz kočije, navlačeći rukavice. Neka je proklet ako ga Emili i ovoga puta odbije dok je Hislop već kod nje.

Kada je pozvonio, sluškinja Sali je opet neubedljivo promucala kako gospođa Juing nije kod kuće. Lisjen je prostreli pogledom neprikosnovenog gospodara, na šta ona ustuknu u stranu.

Posle kraćeg oklevanja obreo se pred vratima Emiline radne sobe. Lisjen ih otvori bez kucanja. Istog momenta uvide da je pogrešio. Emili i Hislop stajali su pored njenog radnog stola, leđima okrenuti njemu. Izgledali su intimno i Lisjen spazi nelagodu na Emilinom licu kada se okrenula.

„Oprostite na smetnji“, reče on sa francuskim akcentom kojim joj je samo dolivao neprijatnost. Emili očigledno nije smetalo Hislopovo društvo.

Štaviše, držao ju je za ruku.

Hislop ležerno pusti Emili i nakloni se Lisjenu. „Lepo je videti vas opet“, kaza, ne tako oduševljeno kao prvi put. „Kakva slučajnost.“

„Često posećujem gospođu Juing“, nabusito kaza Lisjen. ,,I ja, i ja“, uzvrati Hislop kao da nema osećaj za ličnu opasnost.

Emili žurno priđe. „Gospodine Boh, drago mi je što vas opet vidim.“ Obrazi joj behu blago zarumeneli i to je navelo Lisjena da pomisli kako je to posledica Hislopovog dodira.

Lisjen se formalno nakloni. „Žao mi je što vas prekidam“, slaga on. „Bojim se da sam zaboravio vaše nedeljne sastanke o modi sa gospodinom Hislopom.“

„Sastanak nije prava reč“, ispravi ga Hislop. „Zvuči previše poslovno. Gospođu Juing volim da smatram svojom dobrom prijateljicom. U stvari, upravo sam je pozvao večeras u pozorište.“

Lisjen stisnu vilice. Da li je Emili imala pojma šta je Hislop upravo rekao? Ali njeno lice nije odražavalo nikakvu uvređenost. Istina, i sam je jednom pozvao Emili u pozorište, ali ga je odbila. „Možda ćemo se videti tamo“, učtivo kaza Lisjen i opet se nakloni. „Molim vas da me izvinete, gospođo Juing, gospodine Hislop. Imam važnu obavezu.“

Hislop priđe bliže, isprečivši se između Lisjena i Emili. „Idete kod vojvode od Gisla na svečani doručak? I ja sam pozvan - u to sam skoro siguran, budući da sam vojvodin dobar prijatelj, znate - ali moja pozivnica je nekako zalutala. Dešava se.“

„Svakako.“ Lisjen se okrenu da ode. „Gospodine Boh!“ Ovo odjeknu kao da su reči iščupane iz Emilinog

grla. Lisjen se okrenu. „Da?“ ,,Ja...“, zamuca ona.

Čekao je. „Jednom prilikom ste mi“, polušapatom će Emili, „ponudili pomoć.

Volela bih da iskoristim vašu stručnost.“ Lisjen zastade. O čemu to ona govori? A onda mu sinu da joj je

spomenuo ubijanje aždaje.

„Gospodine Hislop“, ležerno poče Lisjen, „budući da se vaša pozivnica tako nesrećno izgubila, zašto mi se ne biste pridružili na doručku kod vojvode? Siguran sam da će Patrik biti oduševljen kad vas bude video.“ Hislop nije oklevao ni časa. Okrenuvši se ka Emili, žurno se naklonio. „Verujem da ćete razumeti, gospođo Juing. Možda bih mogao kasnije da navratim.“

Lisjen je krišom pogleda, čekajući njenu reakciju na Hislopov predlog. Ali Emiline postiđene oči bile su dovoljna potvrda. Šta god da je Hislop mislio da se događa među njima, ona to nije imala nameru da pokaže. Lisjena je to donekle tešilo: bar nije izabrala Hislopa umesto njega.

U trenutku kada su se vrata od kočije zatvorila, Lisjen se nagnu napred i zgrabi Hislopa za okovratnik podigavši ga sa sedišta.

„Pobogu, šta to radite...?“, povika Hislop, ali ostatak rečenice bio je suvišan. Lisjen ga šutnu u noge i ovaj pade kao pokošen između sedišta. Kada se pridigao, zaprepašćeno je zurio u Lisjena.

„Šta ovo treba da znači? Izgužvali ste mi okovratnik, nek sam proklet ako niste!“ Drhtavim prstima pokušavao je da ga vrati na mesto. ,,Dođavola!“, vrisnu Hislop. „Trebalo mi je celo jutro da ga namestim. Šta će vojvoda i vojvotkinja pomisliti kada me vide ovakvog?“

Lisjen primeti da je Hislop potpuno zanemario njegov napad. Možda je njegova pojava često izazivala nasilno ponašanje okoline prema njemu.

„Držite se podalje od gospođe Juing“, tiho zapreti Lisjen. „Ako samo čujem da ste viđeni blizu njene kuće, lično ću se pobrinuti da više nikada ne budete pozvani ni na jedan događaj u otmenom društvu.“

Hislop se pridiže sa poda i skljoka na sedište preko puta, uplašeno piljeći u Lisjena kao da je besan pas. „Ne znam što se toliko uzbuđujete. Nisam radio ništa što joj se ne sviđa! Bio sam savršen džentlmen, ako vas zanima.“

,,Ne zanima me“, procedi Lisjen kroz stisnute zube. „Dok god se prijateljski držite podalje od gospođe Juing.“

Hislop napući usne. „Mesecima radim na tome“, požali se on. ,,A vi ste došli pre nekoliko nedelja. Zar nije logično i džentlmenski da mi date prvenstvo?

,,U redu!“, zakrešta on kada je Lisjen opet zamahnuo rukom. „Priznajem, nisam zainteresovan. Prelepa je, ali malo preozbiljna za moj ukus. Mislio sam da pokušam kod njene sestre - ali neću“, ispravi se Hislop uhvativši Lisjenov preteći pogled. „Više se neću približavati njihovoj kući, jer vi tako želite.“

Lisjen se zavali u sedište, što Hislopu uli malo hrabrosti. ,,Ne vidim zašto bi vam smetalo da pokušam kod njene sestre“,

progunđa on. ,,Vi uzmite Emili, a ja ću se povući kao pravi džentlmen, iako smatram da imam prvenstvo. Zašto mi onda ne dopuštate da osvojim njenu sestru? Mogu da je usrećim, znate“, velikodušno reče. „Imam kućicu u Čelsiju koja je savršena za te stvari, i prazna je već dva meseca.“

Lisjen pokuca na krov tako jako da se cela kočija zatrese. Kočijaš momentalno zakoči.

„Šta to radite?“, upita Hislop preneraženo. „Rekli ste da me vodite na svečani doručak! Zahtevam da idem tamo!“

„Napolje“, dreknu Lisjen kada se vrata otvoriše. ,,E, baš neću“, pobuni se Hislop. „Obećali ste. I ukrali ste mi žensku

bez ikakvog objašnjenja i pomoću nepotrebnog nasilja. Bar ispunite obećanje.“

Lisjen prasnu u smeh. Hislop je zbunjeno zurio u njega.

„Onda bolje namestite taj okovratnik“, reče Lisjen. Oko sat vremena kasnije, Patrik Fouks, vojvoda od Gisla, bocnu svog

starog prijatelja u rebra. ,,Ko je onaj mali pajac što si ga doveo sa sobom?“, upita pokazujući na Hislopa koji je bezbrižno čavrljao sa vojvotkinjom.

„Bartolomju Hislop“, lenjo odgovori Lisjen. „Divan je, zar ne? Pokušavao je moju buduću ženu da pretvori u svoju cherie amie.“

„Šta!?“

Lisjen tek tada postade svestan šta je rekao. Ali sviđalo mu se kako zvuči. „Planiram da se oženim gospođom Emili Juing“, pojasni on. „Ali pre toga moram da ubijem aždaju.“

Patrik baci pogled na Hislopa i njegov pogužvani okovratnik. „Koju

aždaju?“

Lisjen se naceri. „Ubice aždaja uvek čekaju pravi trenutak.“ Patrik zakoluta očima. „Zašto si ga doveo ovde? U nadi da će ga moj

kuvar otrovati? Zasad mi izgleda savršeno zdravo.“ „Hislop i ja smo postigli dogovor oko gospođe Juing“ naglasi Lisjen. „

Ali obećao sam mu da ću ga dovesti na tvoj doručak, a on me je podsetio da je džentlmenski održati reč.“

Patrik frknu. „Pre mi liči na miša nego na aždaju.“ Utom mu Sofi uputi nepogrešivi pogled upomoć preko Hislopove glave.

„Zahtevam njegovu utrobu“, procedi vojvoda kroz stisnute zube i pohita preko sobe.

Neočekivani poziv na svečani doručak kod vojvode od Gisla nije prošao glatko kao što se Bartolomju Hislop nadao. Kao što je naredne večeri rekao svom bliskom prijatelju, njegov kolač od kajsije slučajno je pao na vojvotkinju. ,,Ne na haljinu“, pojasni on. „Nego pored.“ I kada se sagnuo, čisto da se uveri da haljina nije uflekana, vojvoda je prosto poludeo. Njegov prijatelj iskolači oči i nagnu se bliže.

,,Naravno“, nastavi Bartolomju, „taj mali incident neće pokvariti naše prijateljstvo i ne sumnjam da će me zvati na još mnogo budućih događaja. Ali moj ti je savet da izbegavaš vojvotkinju. Iskreno, vojvoda je običan buržuj u odnosu na vojvotkinju. Uostalom, njena visost je već pokazala svoje grudi na balu Festerovih, zar ne? Zašto bi joj onda smetalo što sam ih pobliže pogledao?"

Njegov prijatelj se potpuno slagao s njim, što je donekle ublažilo modricu ispod Hislopovog desnog oka.

XVIII

„Gabi! Otkud vi u Abčerč Lejnu?“, uzviknu Sofi. „Ovde još nisam srela nijednu poznatu dušu.“

Gabi se stidljivo osmehnu. „Došla sam kod apotekara. Kako ste, Sofi?“ Sofi uhvati Gabi pod ruku. „Grozno, draga. Umirem od dosade. Bila sam u knjižari gospodina Spunera u nadi da ću naći norvešku gramatiku, iz čiste radoznalosti. Ali nisam. Ipak, moram vam se izviniti na nejavljanju. Prošle nedelje sam planirala da vas posetim i čestitam na venčanju.“

Gabi otvori usta, ali Sofi nastavi da brblja. „Udali ste se za pravog brata, znate. Piter je drag, ali Kvil... Da nisam upoznala mog Patrika u vreme kada je Kvil doživeo onu nezgodu, možda bih pokušala da ga zavedem.“ Sofi se zagonetno osmehnu.

,,U tom slučaju, srećna sam zbog duge bolesti mog supruga“, našali se Gabi. ,,U protivnom, ja ne bih imala nikakve šanse.“

„Koješta! Moj Patrik kaže da je Kvil zatreskan do ušiju.“ Gabi se nasmeja, ispunjena radošću. „Zvuči blesavo. Kako vaš suprug

uopšte može znati da je Kvil zatreskan do ušiju?“ „ Ah, muškarci.“ Sofi sestrinski zagrli Gabi. ,,Ko zna kako oni

doživljavaju jedan drugog? Ponekad mislim da Patrik sa svojim bratom Aleksom govori u šiframa, jer retko razgovaraju, iako Patrik uvek oseti kad nešto nije u redu. Blizanci su, znate.“

„Nisam to znala“, uzvrati Gabi. „Liče li?“

„Ljudi kažu da liče kao jaje jajetu. Ali ja se ne slažem“, priznade Sofi. „Volela bih da vas upoznam, ali Aleks i njegova žena Šarlot još su na selu. Ona je trudna.“

,,Shvatam“, reče Gabi, ne shvatajući. Pošto su bili u žalosti, ona i Kvil nisu posećivali javne događaje. Ali svuda je sretala žene u poodmakloj trudnoći.

„Šarlot je imala neke probleme prilikom prvog porođaja“, pojasni Sofi. „Aleks se pojeo od brige i sada ne pušta da se moja prijateljica vozi kočijom. Patrik se stalno žali kako će dobiti čir na želucu zbog Aleksove nervoze.“ „Znači njih dvojica znaju kako se onaj drugi oseća?“

„O, da. Verujem da je to zato što su blizanci. Je li ovo vaša apoteka, Gabi? Izgleda prilično neugledno.“ Stajale su ispred radnjice sa izlogom od prašnjavog stakla.

Gabi izvadi iz torbice reklamu koju je isekla iz Tajmsa. ,,Jeste.“ „Biće bolje da naše sluškinje ostavimo ovde. Ne možemo svi stati

unutra“, zaključi Sofi. „Zadignite suknju!“, povika ona kada je Gabi otvorila oljuštena vrata nakon što je zazvonila zvoncem iznad njih.

Radnja gospodina Mura, apotekara, bila je puna neobičnih bočica sa etiketama. Nije bilo nikoga iza pulta.

Sofi se sagnu nad jednom bočicom. „Pogledajte ovo! Crvni prah. Mislite li da je napravljen od pravih crva?“

Gabi odmahnu glavom. „Čisto sumnjam.“ Gde li je prodavac? zapita se ona, stežući isečak u ruci.

,,Ne, nije napravljen od crva“, nastavi Sofi, „nego čisti crve i ostale parazite iz tela.“ Ona frknu. „Gabi, šta zapravo radimo ovde?“

Utom iza zastora na zadnjirn vratima iskrsnu starac. Gabi skoro ustuknu od iznenađenja. Oči su mu bile prekrivene mlečnobelom mrenom. Napipavao je put do pulta. „Zdravo! Zdravo! Ja sam Džejms Mur“, veselo im reče. „Proizvođač pravih i delotvornih lekova za stare i mlade. Kako mogu da vam pomognem?“

„Pročitala sam vašu reklamu u novinama“, reče Gabi, žaleći što je tog jutra uopšte otvorila Tajms.

„Ah, miledi, da ne bolujete od stomačnih grčeva? Podrigivanja? Ili možda...“ Starac zastade. „Nadutih creva?“

Sofi uze Gabi za ruku. „Ne verujem da smo u pravoj radnji“, promrmlja ona.

„Znači tu su dve ljupke dame“, uzviknu gospodin Mur. „Još bolje! Mala nervoza prirodna je u ovakvim prilikama. Ali bolje da se malo uplašite ovde nego da se prestravite kada doživite napad u nekoj gužvi.“

Gabi se postide. „Došla sam jer ste navodno izlečili ženu sa jakim glavoboljama“, pojasni ona.

„Tačno! Tačno“, uzvrati gospodin Mur otresajući prljave ruke. „To je bila moja draga rođaka, gospođica Rejčel Morberi iz Čerč Lejna. Insistirala je - ali bukvalno insistirala - da sastavi testament, drage moje dame. Dve godine je bolovala. Glavobolje su postale toliko bolne da je mislila kako će izgubiti posao. A radila je za gospodina Hafija, koji je tada živeo u Čerč Lejnu. Na kraju mi je gospođica Rejčel dozvolila da je izlečim alternativnom medicinom.

I posle toga je glava više nije zabolela!“, trijumfalno povika starac, cereći se zidu iznad Gabinog ramena. „Gospođica Rejčel je svojevoljno objavila tu reklamu, drage dame. Za dobrobit čovečanstva, rekla je. Ona je moja rođaka.“

Sofi pojača stisak oko Gabine ruke tokom ovog izdašnog monologa gospodina Mura. ,,Gabi“, prošišta ona, „alternativna medicina nije bezbedna.“ Gabi pročisti grlo. „Gospodine Mur, kako spravljate taj vaš lek za glavu?“

„Rekao bih da ste fine dame“, vedro reče on. „Stoga vam neću otkrivati sastojke. Jer ne bih da pokvarim vaše damske stomake i odvratim vas od uzimanja mog izuzetno efikasnog leka!“

Sofi je sada već vukla Gabi za ruku, ali ova ostade nepoljuljana. „Neću kupiti lek ako mi ne kažete sastojke.“

,,U redu, u redu. Koristim retke sastojke, madam. Vrlo retke. Zato je lek za glavu malo skuplji od običnih lekova, da budem iskren.“

„Da?“

,,Dakle“, nevoljno će gospodin Mur. „Stavljam živu u prahu, madam. Istu onu koju obično pije naučnik Čarls Hjus. A pravi se od tinkture žive.“ „Šta još?“

„Tartar-emetik i samo kap-dve opijuma...“ „Nema ničeg neobičnog u tom leku“, iskreno će Gabi.

„Tajanstveni sastojak je presudan, madam. Ali ne mogu vam ga otkriti.“ Gospodin Mur zauze kraljevski stav. „Apotekar mora da čuva svoje tajne, madam. U protivnom svaka protuva na ulici može da prodaje lekove.“

,,U tom slučaju, hvala vam na razgovoru.“ Gabi se okrenu da ide. ,,Čekajte!“

„Moj suprug neće uzimati nikav lek bez potpunog razumevanja njegovih sastojaka“, uzvrati Gabi. „Želim vam prijatan dan, gospodine Mur.“ ,,Za dobrobit čovečanstva“, podseti je apotekar. ,,Za dobrobit čovečanstva, tačnije, za dobro zdravlje vašeg supruga, madam, otkriću vam. Ali morate mi obećati da nećete nikome pisnuti. Moj tajni sastojak je tinktura indijske konoplje. Lek se pije na svaka dva do tri sata.“

„Indijska konoplja? Otkud vam ta ideja, gospodine Mur?“

Apotekar je bio svestan rizika, ali ipak odluči da bude iskren do kraja. „Kupio sam ga od putujućeg Indijca, nekakvog vrača, kako je sebe zvao. Činio je čuda, madam, čuda!“

Gabi zastade. ,,U redu. Onda ću uzeti jednu bočicu.“

Gospodin Mur se naceri. ,,To bi bilo pet funti, madam.“ „Idemo, Gabi“, odlučno će Sofi. „Da niste ni penija dali ovom

prevarantu!“ „Daću vam jednu funtu“, kaza Gabi spuštajući sjajnu kovanicu na prljavi pult.

Gospodin Mur je žurno zgrabi, zamenivši je aljkavom bočicom. „Izvolite, madam. Bolju ponudu nećete naći. Neka pije jednu kašiku na dva do tri sata svaki put kad dobije napad glavobolje. I bilo bi mi zadovoljstvo da vas mogu opet uslužiti, madam. Kao što rekoh, moji pravi i delotvorni lekovi za nadimanje stomaka poznati su širom zemlje.“ Starac se nakloni.

„Hvala vam“, uzvrati Gabi. „Doviđenja, gospodine Mur.“ Ona i Sofi izađoše iz radnje.

,,Da mi niste prijateljica, zabrinula bih se za vašu psihu“, reče Sofi. „Upravo ste bacili jednu funtu.“

,,Verovatno“, kaza Gabi obeshrabreno. ,,I biću iznenadena ako vikont Djuland uopšte pristane da pije taj lek.“

Gabi nije htela da otkriva kako je bila ubeđena da Kvil neće piti lek. Kako ponižavajuće! Kompletna situacija bila je ponižavajuća. Suze joj zapeckaše oči.

Sofi pogleda Gabi i uhvati je pod ruku, vodeći je ka mestu gde ih je čekala kočija. „Pričaćemo o ovome, Gabi“, odlučno reče. „Pretpostavljam

da su Djulandove glavobolje prilično jake?“

,,Jesu“, promrmlja Gabi. ,,Ko zna, možda mu indijska konoplja pomogne. Teško mi je da

poverujem kako će Djuland popiti bilo šta - a kamoli pravi i delotvorni lek“, reče ona oponašajući glas gospodina Mura, ,,ne znajući kakve su moguće posledice. Šta ako mu se stanje pogorša?“

„Znam“, očajno uzvrati Gabi. „Ali kad sam videla reklamu u novinama...“ Glas joj utihnu.

„Njegova rođaka, ha! Mur je lično stavio reklamu, matori prevarant.“ ,,Verovatno ste u pravu.“ Gabi nije mogla da sakrije tugu u glasu.

„Baš bi nam prijao čaj“, zaključi Sofi. „Hajdemo. Narediču da vaša kočija prati moju, može?“

Gabi pusti da joj lakej pomogne da uđe u Sofinu kočiju. Odvezle su se do čajdžinice za dame madam Klare.

„Ovo mi je omiljena čajdžinica u celom Londonu“, kaza Sofi zadovoljno. „Tračare se merkaju, glumeći da se ne primećuju. A pošto su stolovi poprilično udaljeni, žive se jedu od radoznalosti.“

Uprkos razočaranju, Gabi je oraspoložilo Sofino bezbrižno čavrljanje. A potom, nad šoljom vrućeg čaja - i posle uverenja da je Sofi bila u pravu kada je rekla da ih niko ne može čuti - Gabi joj ispriča celu priču.

„Ali obećajte da nećete reći svom suprugu“, reče Gabi na kraju. ,,Molim vas, Sofi!“

„Naravno da neću reći Patriku“, uzvrati Sofi. „Ova priča nije za muške uši. Patrik bi se unervozio i saosećajno počeo da boluje od iste te glavobolje.“

Gabi se zakikota, ali Sofi je i dalje razmišljala naglas. „Djulandova nezgoda očigledno je okidač za migrene. Ali kako?“

„Ima veliki ožiljak na kuku“, otkri joj Gabi.

,,To je daleko od glave“, primeti Sofi. ,,Pa jeste“, složi se Gabi uz tračak uzbuđenja. ,,A šta ako glavobolje

izaziva upotreba tog kuka?“ „Upotreba? Oh, shvatam na šta mislite! A da li ga boli kada normalno

pomera nogu?“

„Nije mi to nikada rekao“, uzvrati Gabi. „Ali hramlje. Naročito kad je umoran.“

„Onda pretpostavljam da ga sve vreme pomalo boli“, zaključi Sofi. „Muškarci ne vole da priznaju kad su u bolovima.“

,,A šta ako migrene uzrokuje naprezanje noge?“ Gabi se namršti. ,,U tom slučaju je problem u nozi. Tačnije u kuku.“ Mogla je da oseti kako joj lice rumeni.

„Možda nije ni jedno ni drugo“, zamišljeno će Sofi. „Hoću reći...“ Ona zastade i odmahnu glavom. „Logično je da se oslanja na kolena, kako bi pomerao kukove.“ Oči joj nestašno zasijaše. „Zato večeras ne smete dozvoliti da pomera kukove ili prebacuje težinu na tu nogu.“

Gabino srce je udaralo poput groma. ,,Ne mogu, Sofi. Rekla sam mu da ne mogu... da ne uživam... i stoga ne želim biti odgovorna za njegove buduće migrene. Nije se ljutio. Ali sada, nekoliko nedelja kasnije, i dalje odbija da me poljubi za laku noć.“ Oči joj se napuniše suzama.

„Predomislite se“, predloži Sofi saosećajno.

„Ne mogu! Šta ako ne uspe?“ „Uspeće. I ne možete više ovako da kupujete neproverene lekove od

sumnjivih apotekara. Možete ga ubiti.“ „Nisam mu još ništa dala“, priznade Gabi očajno. Tajnu kolekciju je

čuvala u svom radnom stolu. „Čekala sam sledeći napad migrene.“ ,,Pa očigledno ga neće dobiti ukoliko ga ne uvučete u svoj krevet“,

zaključi Sofi. „Rekao je da će posetiti konkubinu“, prošaputa Gabi i jedna suza joj

kliznu niz obraz. „Apsurdno! Djuland nesumnjivo noću leži u krevetu planirajući kako

da provali u vašu odaju. U prvoj godini našeg braka, Patrik i ja smo na neko vreme prestali sa odnosima i on nijednom nije posetio konkubinu. Kada mu treba zabava, obrati se meni.“

,,Zaista?“ Gabi je bila fascinirana. „Iznenadili biste se koje smešne stvari izvodimo“, nestašno uzvrati

Sofi. „Ali ostaviću to za našu sledeću čajanku, jer sam obećala našoj mladoj gošći da ću je po podne odvesti u obilazak Tauera.“

Gabi se ugrize za usnu. ,,Ne znam kako da vam zahvalim, Sofi. Ovo...“ ,,Besmislica!“ Sofi se nasmeja. „O, bože. Zvučim kao moja mama. Jeste li upoznali moju mamu?“

Gabi odmahnu glavom. „Blago vama. A sada...“ Gabi se zaverenički nagnu preko stola.

„Večeras ću misliti na vas, Gabi. Budite hrabri.“ Kada se vratila kući, sačekala su je dva pisma iz Indije. Zgrabila ih je

sa poslužavnika i otkrila da nijedno nije od Sudakara. Prvo pismo je pročitala sa istinskim interesovanjem. U njemu je pisalo

da je plan Kasijeve zaštite urodio plodom. Gabi oseti kako joj se srce puni ponosom što se bar jedna njena fantastična ideja pokazala korisnom.

A onda je nevoljno otvorila pismo sa očevim rukopisom. Pismo Ričarda Džerningama delovalo je na Gabi kao kamičak u cipeli. Njen otac nikada u životu nije čuo za gluplji predlog od njenog, pisalo je. Je li ona svesna da nijedan pravi Englez ne bi prihvatio smrdljivi napitak koji mu je uručio vajdija? Ono što je prosečnom Indijcu bilo dovoljno, osetljivog Engleza moglo bi da ubije. Zar je planirala ubistvo svog muža? Ni pod kakvim okolnostima joj u tom paklenom planu neće pomagati neki priučeni Indijac iz njegovog sela.

I predložio joj je, posle svega, da se pokaje za svoje grehe i ispovedi svom mužu.

Gabi je bila savršeno svesna očevog ružnog mišljenja o njoj, ali ovo ju je dotuklo. Nije ni sanjala da će je rođeni otac optužiti za pokušaj ubistva!

Ona pocepa pismo na pola. I opet na pola. Zurila je u sto pokriven komadićima papira kada je Kvil ušao u njenu spavaću odaju.

„Šta to radite?“, upita on.

Gabi porumene i žurno skupi papiriće. „Ništa, samo sam...“ „Ljubavno pismo od drugog muškarca?“, upita Kvil sa dozom zavodničkog humora.

,,Ne!“, uzviknu Gabi dodajući: „Jao, Kvile...“

Međutim, kada se okrenula, na njen užas, Kvil je u rukama držao

bočicu kupljenu u apoteci. Bila je potpuno zaboravila na nju.

„Šta je ovo, Gabi?“, upita on ozbiljno. „Gde ste kupili ovu glupost?“ ,,U Abčerč Lejnu“, tiho odgovori ona. „Mislila sam...“

„Ali stekao sam utisak da ne želite da spavate sa mnom“, prekide je Kvil neizmerno učtivo. „Kada ste planirali da mi date ovaj... lek?“, upita dižući bočicu uvis.

„Rekli ste da ćete posetiti... konkubinu“, promuca Gabi.

„O? Shvatam. Budući da vi prezirete koitus, ja ću posetiti konkubinu. A kad usledi napad migrene, planirali ste da mi date ovaj lek?“

Gabi oseti kako joj obrazi crvene. „Videla sam reklamu. Pa sam...“ „Koliko ste lekova dosad kupili, Gabi?“

Ona trepnu. ,,Vidite“, nastavi on. „Moja majka je isto to radila. Kupovala je lekove

od svakog šarlatana koji bi se reklamirao u novinama. Kada me je skoro ubila njima, zakleo sam se da neću više probati nijedan. Svoj zavet neću prekršiti ni sada.“

Gabi proguta knedlu. „Apotekar tvrdi da je ovo najdelotvorniji...“

Ali Kvil je preseče. „Gde su ostali?“ Gabi je ćutke gledala kako Kvil pretura po njenom ormanu. Bes je

rastao u njenim grudima, ali ćutala je. Kada je prešao na radni sto, više nije mogla da ćuti.

„Nemate pravo!“, planu ona. „Sklanjajte ruke s mojih stvari.“ „Imam svako pravo“, uzvrati Kvil otvarajući sledeću fioku.

,,To je moj radni sto!“ „Evo ih“, reče Kvil. „Pretpostavljam da su moji lekovi nekako našli

svoj put do vašeg radnog stola.“ Gabi stisnu usne dok je Kvil vadio male bočice i slagao ih po stolu.

On uze prvu. „Moja majka takođe je posečivala ove šarlatane.“ Bočica polete preko sobe i završi u kaminu. Vatra buknu i proguta je. „Sigurno sadrži alkohol“, zaključi Kvil.

Zatim uze sledeću bočicu. „Ova mi je nepoznata.“ I nju fijuknu u ognjište.

„Zar ne želite da se izlečite?“, očajnički upita Gabi dok je čitav njen trud goreo u vatri.

,,Ne na račun sopstvenog života“, odgovori Kvil. Čitao je etiketu treće bočice. „Ova je zanimljiva. Jeste li znali da leči kugu svake vrste? Koješta.“ I poslednja bočica razbi se o cigle kamina.

,,To je moje“, gnevno će Gabi. „Nemate pravo da uništavate ono što sam kupila.“

„Jeste li planirali i sami da ih probate?“, upita Kvil. Glas mu je bio miran, ali su mu oči gorele od besa. ,,Ja nemam nameru da pijem ove lažne lekove – nikada! “

„Nerazumni ste.“

„Zahtevam da prestanete da kupujete lekove za glavobolju“, naredi Kvil. Zatim se okrenu i priđe kaminu.

,,Ne okrećite mi leđa!“, prosikta Gabi. Kvil žaračem gurnu nekoliko komadića debelog stakla u vatru

obrativši joj se preko ramena. „Čekam vaš odgovor, Gabi.“ Njoj pade mrak na oči. Naslepo zgrabi braon bočicu sa lekom

gospodina Mura i podiže je. „Zaboravili ste ovu!“, povika i zafrljači je prema svom suprugu. Bočica prolete iznad njegovog ramena i razbi se o kamin. Braonkasta tečnost razli se po ciglama.

Kvil skoči unazad. Nastade tišina dok je otužna tekućina kapala sa kamina u ognjište. On se polako okrenu prema njoj.

Gabina kosa bila je rasuta po ramenima, a ruke skrštene na grudima. Bila je ljuta. I bila je prelepa. Kvil bi dao sve samo da je uzme u naručje i natera je da promeni mišljenje u vezi sa bračnim dužnostima.

Umesto toga, on joj priđe. „Izgleda da sam se oženio damom teške naravi“, kaza.

,,Miledi“, doviknu Margaret s druge strane vrata. „Hoćete li sada da presvučete haljinu za šetnju?“

„Obećajte, Gabi.“

„Obećavam da više neću kupovati lekove za vašu glavobolju, Kvile“, kaza ona ledenim glasom.

,,Hvala.“

,,I nisam ja ta koja ima tešku narav.“ „Kunem se da nikada nisam imao napade besa dok nisam sreo vas.“

Kuckanje na vratima se ponovi. ,,Miledi?“ Gabi uzdahnu. „Trenutak, Margaret. “ Tada pogleda svog supruga.

„Samo sam htela da pomognem.“ Kvil spusti poljubac na njen nos i pođe prema vratima. Gabi posegnu

rukom za njim, a onda odustade. Posle ovoga nije mogla da posluša Sofin savet i zavede svog supruga. U stvari, dobila je jaku glavobolju i slabo večerala u svojoj sobi, svesna da nije uspela da prebrodi svoj kukavičluk.

Dame iz visokog društva, koje su usavršile beskrajne sedeljke uz obavezno iščuđavanje i tračarenje, često su London smatrale dosadnim, naročito u mesecima pred početak sezone. Ali ove godine te dokone brbljivice namirisale su da će im kuća novog vikonta Djulanda pružiti malo zabave.

„Uostalom“, razdragano reče ledi Prestlfild svojoj družbenici ledi Kuklšam, ,,ta cura ne samo što je napravila skandal kada joj je pala haljina, već i ptice na grani znaju da je odbila svog verenika onog časa kada je njegov stariji brat nasledio titulu.“

„Mislim da su nam njeni motivi svima dobro poznati“, uzvrati ledi Kuklšam, svesna činjenice da se i sama iz istog razloga udala za čoveka dovoljno starog da joj bude otac. ,,Doduše“, nastavi ona, „možemo samo naslutiti bezdušnost s kojom je svog verenika zamenila njegovim bratom čim je stari vikont ispustio dušu, ako sam dobro čula!“

,,Jeste“, potvrdi ledi Prestlfild. ,,I možemo se samo nadati da se nije prevarila... s obzirom na glasine o ograničenim sposobnostima Erskina Djulanda.“

Nastade dramska pauza.

„Možda bismo mogle da posetimo mladu vikontesu“, predloži ledi Kuklšam. „Sigurno ima zanimljivo domaćinstvo. Ukoliko je zadrta i - ako ćemo iskreno - skandalozna kao što izgleda, naša je dužnost da razotkrijemo njenu ćud pre početka sezone.“

Ledi Prestlfild nije imala nijednu primedbu na ovu dubokoumnu i

pravednu opservaciju.

„Njeno visočanstvo, Vojvotkinja od Gisla, ledi Prestlfild, ledi Kuklšam“, svečano najavi Kodsvolop. Ništa nije voleo više od uvođenja aristokratkinja u dom Djulandovih.

„Kakvo zadovoljstvo“, reče Gabi naklonivši se starijim damama i uputivši im osmeh. Jasno se sečala brižnih saveta dotičnih dama po pitanju njene nesrećno pale haljine.

„Prosto nismo mogle da sačekamo, a da vam ne čestitamo“, procvrkuta ledi Kuklšam.

Srećom, Sofi uđe odmah za njima pitajući: „Kako vam je suprug danas?“

„Vrlo dobro, hvala na pitanju“, uzvrati Gabi trudeći se da ne porumeni. Znala je da šta Sofin izazivački pogled zapravo znači.

Kodsvolop iskrsnu na vratima. „Gospođa Juing i gospođica Fibi Pensington.“

Gabi iznenađeno izvi obrve. „Fibi, dušice. I draga gospođo Juing. Tako sam srećna što vas vidim!“ Iskreno, bila je ushićena. Po povratku u London nekoliko puta je posetila Fibi, ali gospođa Juing joj nijednom nije uzvratila posetu.

Bila je elegantno obučena, naravno, ali Gabi se učini da gospođa Juing izgleda umornije nego obično. Lice joj naglo preblede kada je preko Gabinog ramena spazila omanju grupu dama okupljenih u salonu.

„Nećemo ostati, reče Emili. „Došle smo samo zato što se Fibi jako uzrujala kada je saznala da ste čuli za... Kasija.“ Poslednju reč je izgovorila šapatom.

„Baš jutros sam primila pismo.“ Gabi se osmehnu devojčici. „Naš prijatelj uživa na selu. Stekao je i nove prijatelje...“ Gabi se sagnu i šapnu Fibi na uho.

Ali Fibin vrištavi glasić nije mogao da sakrije radost. ,,Kokoška!“, procvile ona. „Kasi se sprijateljio sa kokoškom?“

„Navodno“, uzvrati Gabi kroz smeh. Fibi je povuče za rukav. „Sigurni ste da ga oni zli ljudi neće ukrasti od

gospođe Malabrajt?“

„Potpuno sigurna, dušo. Ali nećemo da pričamo o tome, za svaki slučaj.“

,,Naravno“, žurno će Emili. „Znamo da...“ Preko lica joj pređe tužna senka.

„Molim vas, pridružite se mojim gošćama samo na kratko“, predloži Gabi i pogleda devojčicu. „Hoćeš li da potražiš Margaret i zamoliš je za kolač sa džemom?“

Fibi se nasmeši i Gabi je ustupi Kodsvolopu, a zatim povede gospođu Juing u salon.

Ledi Kuklšam radoznalo odmeri gošću. „Izvinite... ko ste vi?“ ,,Ja sam gospođa Juing“, mirno reče Emili.

„Vaš suprug je sigurno od Juingovih iz Herefordšira?“ Emili odmahnu glavom. ,,Ne, mi smo bez porodice.“

„Naravno. Onda ste vi sigurno Emili Torp. Bar ste bili Emili Torp. Možda možete da nam kažete kako je vaš dragi otac?“, upita ledi Prestlfild. „Čula sam da nije baš najbolje sa zdravljem. Ali ne sumnjam da ćete nam vi reći iz prve ruke.“

„Bojim se da ne znam.“ Sofi joj priskoči upomoć. ,,Je li ona slatka devojčica vaša?“ Zatim se

okrenu ka ledi Prestlfild. „Upoznala sam gospođu Juing na balu ledi Fester i provela dobar deo večeri diveći se njenoj haljini. Nisam imala pojma da je ona majka tako izuzetnog deteta! Sada imam dva razloga da vam zavidim, gospođo Juing.“

Ledi Prestlfild se kiselo osmehnu. ,,Vi imate dete, gospođo Juing? Baš čudno. Iako sam naslušala o vašoj... lepoti, nisam čula da ste vi i vaš suprug dobili dete.“

Emilino lice bilo je belo kao kreč kada je mirnim pogledom presrela zlobne oči ledi Prestlfild. „Fibi je kćer moje pokojne sestre Kerolin. Sigurno se sećate Kerolin Torp? Verujem da ste vas dve iste godine predstavljene društvu.“

Sofi je obuzdavala smeh. Ako je pamćenje dobro služilo, Kerolin Torp bila je lepotica poput njene sestre i nesumnjivo je bacila senku na ledi Prestlfild.

Utom se otvoriše vrata i Kodsvolop najavi novog gosta. „Gospodin Lisjen Boh.“

Lisjen uđe u salon sa osmehom na usnama. Sutra je bio utorak i planirao je da zaprosi Emili. „Ledi Djuland“, vedro reče on. „Prolazio sam pored vaše kuće i...“

Lisjen naglo ućuta i krv mu jurnu u glavu. Njegova buduća supruga stajala je pred njim. „Gospođo Juing.“ Nije mogao da sakrije emocije dok je ljubio Emilinu ruku.

„Moje drage dame, ledi Kuklšam i ledi Prestlfild, zadovoljstvo mi je što se ovako neočekivano srećemo“, žurno doda on.

Ledi Prestlfild kruto klimnu glavom i vrati pogled na gospođu Juing. „Naravno, sećam se vaše sestre“, procvrkuta ona. „Ko bi zaboravio tugu vašeg oca kada mu se najstarija kćer bacila u naručje siromašnom istraživaču? A onda nijedna od preostalih njegovih kćeri nije našla nikakvog muža - oh, draga gospođo Juing, oprostite mi“, gugutala je. „Potpuno sam zaboravila da vi jeste našli muža, ali da je kratko trajalo.“

Lisjen je pogleda ispod oka. ,,To me podseti, ledi Prestlfild, na priču koju sam čuo prošle nedelje. Uveravam vas da je u pitanju obična besmislica, ali vi verovatno niste u rodu sa dotičnim lordom Prestlfildom...“ Sofi mu uskoči u reč. „Posve smo sigurni da draga ledi Prestlfild nije u rodu s nekim tako skandaloznim“, slatko reče. „Dajte, ispričajte nam tu zabavnu priču.“

„Priča je užasna“, primeti Lisjen. „Ne znam smem li da je ponovim pred damama - ali ne sumnjam da ste je već čule.“

Ledi Prestlfild skupi usne u tanku crtu. „Skaredni tračevi me ne zanimaju“, prosikta ona.

,,Oh, ali ovaj nema nikakve veze sa vama“, uzvrati Lisjen. „Budući da je ovo priča o jednoj krotkoj kozi...“

Ledi Prestlfild ustade. „Bojim se da moram poći.“ „... i jednom svešteniku“, nastavi Lisjen sa smeškom. „Ubeđen sam da

su svi učesnici bili pod dejstvom alkohola. I zato je sudija doneo pravednu presudu“, doda on.

,,Ne znam ništa o kozama“, hladno će ledi Prestlfild. „Trudim se da ne razmišljam o tako nezanimljivim temama. I niko u mojoj porodici ne pije

prekomerno. Nikada.“

Ledi Kuklšam je brzo razmišljala. Ako se gospođa Juing bude udala za prebogatog bivšeg markiza, njen status udovice radikalno će se promeniti. Ona ustade i pridruži se svojoj družbenici.

„Upravo smo krenule“, reče ona uzimajući ledi Prestlfild čvrsto pod ruku. „Gospođo Juing, bilo mi je zadovoljstvo upoznati vas.“

Ledi Prestlfild hladno klimnu glavom. „Neću da okolišam“, izusti ona. „Ne znam šta vi uopšte radite u ovoj kući, gospođo Juing, ali u mojoj svakako niste dobro došli!“, uzviknu i izađe, vukući ledi Kuklšam za sobom.

Lisjen izvi obrve i poljubi Emilinu ruku. „Baš čudno“, reče promuklim glasom. „Koju god kuću odlučite da posetite, siguran sam da biste najbolje pristajali u mojoj kući.“

Emili se ukoči na trenutak i rumenilo joj oboji obraze dok ga je netremice gledala. A onda ustade. „Moram da odvedem Fibi kući.“

„Oprostite mi na onim dosadnim gošćama“, reče joj Gabi. Emilino lice raširi se u umoran osmeh. ,,Ma koješta. Smatram sebe

srećnicom. Uostalom“, reče naklanjajući se Lisjenu, „ubica aždaja naišao je u pravi čas.“ Žurnim naklonom, Lisjen je isprati iz salona.

„Baš joj je lepa devojčica, zar ne?“, upita Sofi, očiju punih suza. „Zaboga, šta vam je?“, uplašeno će Gabi.

,,Ma ništa“, promrmlja Sofi, brišući suze. „Prošlog leta sam izgubila bebu i ponekad me obuzme melanholija.“ Glas joj zadrhta.

Gabi joj saosećajno stegnu ruku. „Sigurno je grozno izgubiti dete.“ „Nadam se većoj sreći ovaj put“, priznade Sofi smešeći se kroz suze. „O, Sofi, to je divno! Kada ćete se poroditi?"

„Možda u avgustu“, odgovori ona. „Nisam sasvim sigurna, ali doktor misli da sam već u poodmakloj trudnoći. Već mi se vidi stomak, iako su mi izostala tek dva ciklusa.“

Sofi se brzo sabra i pogleda u Gabi. „Dakle? Kako je bilo sinoć?“

Gabi odmahnu glavom. „Nisam mogla! Jednostavno nisam.“ ,,Zašto?“ „Posvađali smo se, a onda je Kvil otišao u svoju radnu sobu...“ Gabi

zastade. „Nisam mogla da ga prekidam bez valjanog razloga. I stoga nismo... nismo spavali zajedno.“

„Morate ga prekinuti“, ohrabri je Sofi.

,,Ne, vi ne razumete. Kvil je posao veoma bitan. Čak i sluge oklevaju da mu remete raspored.“

„Kada ja prekinem Patrika, njemu je uvek drago. I vašem suprugu će biti.“ Gabi je mogla da oseti kako joj vrućina proždire vrat i lice. ,,Ne razumete, Sofi. Vi ste tako lepi i sofisticirani. Vama je lako. Ali ja... probali smo samo jednom...“

„Šta to pričate? Gabi, vi ste jedna od najatraktivnijih dama u Londonu. Gospoda žudi za vama. Naročito posle onog incidenta, kada ste pokazali grudi na balu“, nestašno će Sofi.

,,Pa dobro“, zamuca Gabi kad joj vrelina obli obraze. „Ali to ne znači...“ „Zašto to opet ne izvedete?“ Vragolaste iskrice zasijaše u Sofinim očima.

„Šta da izvedem?“ „Spustite korset! Imate li još onu istu haljinu?“

„Mislim da imam“, reče Gabi grizući se za usnu. „Mislite da bi trebalo...“ „ Apsolutno. Obucite tu haljinu i kada se Djuland povuče u svoju radnu sobu pođite za njim. Namestite se ispred njega i duboko udahnite.“ Sofi se zakikota. „Ako ne izgubi samokontrolu, onda nije muškarac za koga ga smatram.“

Gabi odmahnu glavom, ali joj osmeh zatitra u uglovima usana. ,,Ne poznajete Kvila. On nikada ništa ne radi nepromišljeno.“

,,Ha!“, uzviknu Sofi. „ Ali je muško. A muškarci veruju da imaju mozak, iako se zna da im ta gornja regija nije ni od kakve koristi kada je donja regija u upotrebi.“

„Porodica je u žalostf, podseti je Gabi.

„Niko neće znati šta vas dvoje radite u svom domu. Kažite mu da vam je dosadila crnina.“ Sofi ustade i namesti nabore svoje haljine.

„Jao, sada vidim malu izbočinu!“, oduševljeno će Gabi. Bio je Sofin red da porumeni. „Nadam se da ćete mi već sutradan

saopštiti istu radosnu vest.“

Gabi se nervozno nasmeja i isprati vojvotkinju do vrata. „Divni ste, znate li to?“

„Citiraću svoju majku“, uzvrati Sofi. ,,Besmislica!“, reče i ode.

XIX

Kodsvolop ispruži srebrni poslužavnik. „Lord Breksbi je stigao, miledi. Kaže da je njegova poseta hitna i da bi voleo da vidi vas i lorda Djulanda. Čeka vas u biblioteci.“

Lord Breksbi nije okolišao. „Ledi Djuland, oprostite na smetnji, ali razvoj situacije zahteva da opet sa vama razgovaram o Holkarovom nasledniku.“

Gabi sede grickajući usnu. Kvil je stajao s njene desne strane, spreman da je podrži u slučaju loših vesti. Zračio je beskrajnom strogošću.

„Ispostavilo se da je otac Kasija Rao Holkara na umoru, što zahteva hitno preuzimanje prestola“, objavi Breksbi.

„Kasi nije sposoban da vlada zemljom“, pobuni se Gabi. ,,On ne ume da izbroji do deset. Nikada ne bi bio u stanju da donese neku odluku koja je neophodna za držanje Holkarovih na okupu!“

,,To će se tek videti“, kaza Breksbi. „Naravno, ako zaključimo da je dečak zaostao, engleska vlada neće podržati ciljeve Istočnoindijske kompanije.“ „Kasi je... pretpostavljam da bi se moglo reći da je Kasi zaostao“, tiho reče Gabi. „Nije bistar.“

Breksbi joj uputi ljubazan pogled. „Ako je gospodin Kasi Rao samo malo zaostao, bojim se da će morati da zauzme presto Holkarovih. Uostalom“, Breksbi se nakratko zacereka, ,,ni engleski vladari nisu uvek bili među najpametnijima.

Ali uskoro ćemo imati priliku da procenimo dečakovu inteligenciju“, nastavi Breksbi. Kvil primeti da njegov prijatelj ne skida pogled sa Gabi. „Predstavnici Kompanije sinoć su objavili svoja saznanja o trenutnoj lokaciji Kasija Rao Holkara. U stvari, dečak je priveden u nameri...“

„Uhvatili su Kasija?“, procvile Gabi.

Breksbi klimnu glavom. „Gospodin Kasi Rao Holkar trenutno je u pritvoru Istočnoindijske kompanije, tačnije u kući gospodina Čarlsa Granta.

Pretpostavljam da će princ sutra uveče biti predstavljen određenim članovima engleske vlade. Ovaj sled događaja očigledno diriguje gospodin Grant, koji je poznat kao pristalica širenja Kompanije na oblast centralne Indije. Svakako nećemo dozvoliti da zaostali dečak bude postavljen na presto samo da bi gospodin Grant mogao da vlada Maratom.“

„Lorde Breksbi, znate li gde se nalazi rođak mog oca?“, upita Gabi. Kvilu nije promakla napetost u njenom glasu.

Breksbi je začuđeno pogleda. „Gde? Zaboga, gde drugde do u Londonu.“

Na Kvilovo iznenađenje, Gabino telo se opusti. Bilo mu je jasno da je Gabi zadovoljna Breksbijevim odgovorom. Kvilova radoznalost prevlada. „Jesmo li pozvani na sutrašnju svečanost?“, upita on.

„Naravno da ne“, odgovori Breksbi. „Poslednje što gospodin Grant želi jeste prisustvo ledi Djuland, koja bi mogla da ubedi moje kolege da gospodin Kasi Rao Holkar nije sposoban da vlada. Doduše, ja sam pozvan. Ali ko će mi zabraniti da dođem u pratnji po mom izboru? A ja biram da moja pratilja bude lepa vikontesa“, objavi Breksbi, gledajući je iskričavim očima.

„Ništa ne možemo učiniti da zaustavimo sutrašnju akciju“, reče Kvil. „Biće najbolje da budeš uz Kasija kako se ne bi uzrujao.“

„Učiniću sve da olakšam mladom princu“, slatko uzvrati Gabi. Kvil se namršti. Očekivao je njen strastveni protest na sam predlog da se Kasi nađe u istoj prostoriji sa ljubopitljivim strancima.

„Ako vi tako kažete“, složi se Breksbi. „Tamo ćemo potvrditi njegovu nesposobnost vladanja oblašću Holkar. Gospodin Kasi Rao će preživeti neprijatno veče, a onda ćemo obavestiti gospodina Granta da njegov plan nije uspeo. Ipak, reći ću vam da gospodin Grant deluje prilično uvereno da je dečak sposoban da preuzme odgovornosti u najkraćem roku.“ „Dopratiću svoju suprugu na prijem“, najavi Kvil.

Breksbi se nakloni. „Biće nam čast da vas ugostimo, dragi gospodine.“ „Poznajem Granta“, smrknuto reče Kvil. ,,On je, u stvari, jedan od razloga što sam pre nekoliko godina prodao svoje deonice Kompanije. Običan lakrdijaš. Gde taj umeša prste, tu posao zagarantovano propada.“ Poslednjih nekoliko godina Čarls Grant postao je dominantna figura u Kompaniji. Tužno, budući da je verovao kako se ogromni dugovi mogu

otplatiti samo dodatnim osvajanjem indijske teritorije. Suvišno je dodati da je Grant uvećavao deonice u Kompaniji na svaki mogući način - pošten ili nepošten.

„Moji stavovi su jasni“, vedro reče Breksbi ustajući. „Ledi Djuland, radujem se sutrašnjem prijemu.“ Lord se sagnu i poletno poljubi Gabinu ruku. Zatim se nakloni Kvilu i izađe iz biblioteke.

Gabi se nije usuđivala da pogleda Kvila u oči.

„Sigurno ste uzdrmani ovim događajima“, primeti Kvil. „Žao mi je što su uhvatili Kasija.“ Posmatrao je kako se njegova supruga zbunjeno mršti.

,,Da, dotučena sam“, uzvrati ona pomalo odsutno. Kada se pauza otegla, Kvil reče: „Sutra ćemo se raspitati kako je Kasi.

Još imam prijatelje u Istočnoindijskoj kompaniji. Posetiću ih.“ Gabi klimnu glavom, i dalje ćutljiva.

Kvil je stajao kod vrata pokušavajući da natera sebe da izađe. Ali pogled mu se uporno lepio za Gabino telo. Bilo je previše lako zamisliti kako joj skida rukave i miluje ruke - o, bože. Nikada, ali nikada ne bi uzeo ženu protiv njene volje. A Gabi je manjkalo upravo to. Volja.

Tokom dugih noći celibata stalno je razmišljao. Njegovu suprugu je naivnost odbijala od seksualnog odnosa s njim; procenio je da bi mu trebalo oko nedelju dana da izleči njeno gađenje prema gužvanju postelje i nagoj koži. Ali nisu imali nedelju dana. Mogli su da priušte samo jednu noć, posle koje bi usledila trodnevna migrena. Kakogod, Kvil nije mogao da smisli način kako da zaobiđe njenu nezainteresovanost.

I zato je stajao na vratima biblioteke, proklinjući pohotu koja ga je vezivala za ženski rod. Proklinjao je i plamteću želju da poljubi svoju ženu, da je obnaži i s njom vodi ljubav.

I da je nikada ne pusti. Večera je prošla u agoniji učtivog razgovora. Gabi je nosila haljinu u

kojoj je izazvala skandal, ali Kvil ničim nije pokazao da to primećuje, zbog čega se osećala krajnje neprivlačno. Kada je Kvil zatražio slanik, pokazala je lakeju da mu ga doda, umesto da to učini sama. Plašila se da će se vrhunac njene male predstave dogoditi prerano i tako počastiti i sluge obnaženim grudima.

Tačno u devet sati Kvil je pojeo i poslednji zalogaj torte od limuna. „Vreme je da se povučem u radnu sobu, draga moja“, kaza on sa besprekornom učtivošću, koja je premašivala bračnu intimu.

Gabi zatrepta. „Možda bih mogla kasnije da vam se pridružim?“ Kvil je uplašeno pogleda. ,,Naravno“, složi se on posle kratke pauze.

„Biće mi zadovoljstvo da vas dočekam, u bilo koje doba.“ Usne mu tek ovlaš dodirnuše njenu nadlanicu pre nego što je izašao.

Gabi se bezidejno pope na sprat. U svojoj odaji se malo vrtela oko toaletnog stola. Veći deo njene kose još je bio skupljen ispod kapice. A onda joj sinu ideja, i ona poče da vadi ukosnice. Kvil je voleo njenu kosu. Možda će, ako je bude pustila, to pomoći da ga zavede.

Nije se osećala zavodljivom. Bez obzira na Sofine reči, Gabi je sebe smatrala bucmastom i neprivlačnom. U stvari, osećala se kao žena kojoj je suprug zapretio da će zatražiti usluge konkubine.

Kada je izvadila sve ukosnice, Gabi rasplete kosu i pusti je da pada u velikim zlatnobraon slapovima niz leđa.

Srećom, u hodniku nije srela nijednog slugu, baš kao ni na stepenicama u prizemlju. Ona lako pokuca i otvori vrata.

Kvil je sedeo na drugom kraju radne sobe, belih rukava zavrnutih do laktova kako ih ne bi umrljao mastilom. Uljana lampa gorela je na stolu bacajući toplu svetlost na njegovu kosu, bojeći je crvenkastim sjajem.

On diže glavu i momentalno ustade. „Radost je videti vas“, promrmlja on kao da joj petnaestak minuta ranije nije poželeo laku noć.

Gabi oseti ubod razočaranja. Kvil je zvučao nezainteresovano, kao da su već dvadeset godina u braku. Verovatno će zevnuti kada njene dojke budu iskočile iz haljine. Ipak... šta joj je drugo preostalo? Gabi mu priđe, namerno njišući bokovima. Kosa joj je ličila na zabačenu grivu, verovatno je čineći pet puta debljom nego što je zaista bila, užasnuto shvati Gabi.

„Mogu li vam ponuditi čašu šerija? Ili slatkog vina?“ Kvil pokaza na bife.

„Može, hvala.“ Zvučala je zadihano. Prihvativši čašu šerija, Gabi otpi veliki gutljaj i skoro isprazni čašicu. Liker joj je pržio ždrelo i grejao stomak. Kvil je iznenađeno pogleda i dopuni joj čašu.

„Primio sam od ledi Silvije pismo koje će vas zanimati.“

„O? Šta kaže?“ „Putovanje prija majci i već je manje lakrimozna - termin ledi Silvije.

U Švajcarskoj su upoznali Piterovog kolegu sa fakulteta, Sajmona Bejkera Volatona, koji je s njima otputovao u Grčku. Navodno je Volaton veoma zabavan.“

,,To je lepo“, primeti Gabi, prilazeći Kvilu. Nije joj bilo jasno da li je on uopšte primetio njenu puštenu kosu. Ako jeste, zašto nije ni trepnuo?

Dok je koračala pored police sa knjigama, Gabi ugleda primerak knjige Londonski putopisac Herberta Bouna.

„Ova knjiga izgleda zanimljivo“, primeti ona, dodirnuvši je kažiprstom.

Kvil se osvrnu preko ramena. „Nimalo poučno štivo“, reče joj priljubljen tik uz nju.

,,Lorde!“, uzviknu ona. „Nisam čula kada ste mi prišli.“

,,Pa, ovde sam.“ Kvil se nalakti na policu s knjigama. Ruka mu je bila bronzane boje u poređenju sa snežno-belim rukavom. „Ovde sam“, ponovi on tiše. „Čudno je što ste... vi ovde.“

Gabi izvi obrve. Sada, kada joj je lice bilo nadomak Kvilovog, razum je nije baš najbolje služio. Nervoza, pomisli ona. Obična nervoza. ,,A zašto ne bih bila ovde?“, upita Gabi, gledajući ga provokativno kroz trepavice.

Kvil slegnu ramenima. Oči su mu sjajile nemilosrdnim, upitnim sjajem.

Međutim, Gabi se svakog časa osećala sve sigurnije. Čak i njena kosa se od čupave grive nekim čudom pretvorila u svilenu, senzualnu draperiju. Ona diže ruku i poigra se pramenom palim na njene grudi.

Kada je Kvil stegao vilice, Gabi oda sebi priznanje za ovu malu pobedu.

„Pitanje je“, zamišljeno nastavi on, „zašto je moja čedna supruga neočekivano skinula crninu i obukla se kao grčka boginja, spremna da mi padne u zagrljaj - iako se odlično sećam kada je ista ta supruga bila nezainteresovana za bračna zadovoljstva.“

Gabi obliza suve usne. Poređenje sa grčkom boginjom bilo je pronicljivije nego što je Kvil bio svestan, s obzirom na njen plan da se potpuno razodene. Ona zanjiše ramenima.

Ništa se nije dešavalo. Svila je ostala čvrsto usidrena preko njenih bradavica.

,,Gabi?“, dirnu je Kvil. „Bilo mi je dosadno na spratu, samoj“, brzo odgovori ona i opet

zakoprca ramenima. Kvil je pogleda iskosa. „Znate da još ne možemo da izlazimo, draga

moja. Ali za nekoliko meseci ističe period žalosti, pa ćemo obogatiti naš društveni život.“

,,Da, znam.“ „Nažalost, sahrana i moja bolest prilično su me odvojili od posla. Ne

mogu večeras da vas zabavljam.“ Kvil uhvati Gabi za laktove i okrenu je prema vratima.

„Ali nisam popila šeri!“, pobuni se ona. „Molim vas da mi oprostite“, kaza on iznenađujuće osornim glasom.

Gabi iskapi drugu čašicu šerija. „U redu“, nevoljno reče, migoljeći se opet. A onda joj sinu da bi Kvil

mogao pomisliti kako su je uhvatile bubice. A i delovao je tako nezainteresovano.

Vikont je već marširao prema vratima, ali Gabi ostade ukopana u mestu. Osećala se kao nevaljalo dete koje isteruju iz učionice.

„Sigurno niste toliko zauzeti da me ne možete otpratiti do moje odaje?“, guknu ona i stavi na kušnju manire savršenog džentlmena.

Nastade duga pauza, a onda Kvil ravnodušno reče: „Naravno, biće mi zadovoljstvo.“ Penjali su se uza stepenice jedno pored drugog u potpunoj tišini. Gabi je prstom klizila po lakovanoj ogradi, očajnički smišljajući novu taktiku.

Srce joj se cepalo. Činilo se da je Kvil istinski zauzet. A ona ga je već jednom oterala iz svoje postelje. Možda je bio pretrpan poslom, pa ju je zato tretirao kao napast. Gabi se osećala toliko utučeno da više nije ni vrckala dok su koračali kroz hodnik.

Kada su zastali pred njenom odajom, ona pruži ruku prema vratima samo sekund nakon što se Kvil nagnuo da to učini umesto nje. Kada je otvorio vrata, ona se zatetura prema sobi. Vrh cipele joj zape za tepih i Gabi se prosu po podu i ugruva levo rame.

Sobom odjeknu damska psovka: „Prokleta haljina!“

Tek kada se okrenula i uhvatila za bolno rame - nago rame - Gabi shvati da je njen dekolte konačno popustio.

A kada je digla pogled i presrela pogled svog supruga, koji je skamenjeno stajao na vratima, Gabi shvati da je osvojila sve poene potrebne da pobedi u ovoj rundi bračnog šaha.

Ona se prope na laktove, prilično uživajući u činjenici da je, citirajući Kvilove reči iz njihove prve bračne noći, imala istinski veličanstvene dojke.

,,Onda...“, kaza ona, besramno se kezeći svom suprugu.

Kvil pročisti grlo i Gabi primeti da mu se pogled rapidno mrači. „Predomislila sam se u vezi sa nagotom u mojoj spavaćoj odaji.“

Zaista, njen čovek je izgledao kao pogođen gromom. Kao da je pogledom na nju izgubio svu pamet.

Gabi je nekoliko sekundi uživala u trenutku. A onda je Kvil ušao u sobu i za sobom tiho zatvorio vrata.

XX

Hitro je kleknuo kraj nje. „Koliko sam shvatio, predomislili ste se?“

Gabi proguta knedlu. ,,Da“, odgovori jedva čujno. ,,To jest, imam jednu ideju, Kvile.“

,,Ideju?“ On pruži ruku i pomilova joj bolni lakat. A potom joj zabaci kosu iza ramena.

„Možda su vaše migrene povezane sa povredom kuka“, pojasni ona spontano, kao da ne sedi polugola na podu.

„Lekari su zaključili da su posledica potresa mozga koji sam doživeo tokom nezgode.“ Kvil je definitivno nije slušao.

Preplanula muška šaka obujmi Gabinu dojku, milujuči palcem ružičastu bradavicu. Telo joj zadrhta. Uzbuđenje i nervoza ubrzaše puls.

„Sočna Gabi“, promrmlja Kvil i pogleda je sa đavolskim kezom. „Drago mi je da ste se predomislili.“

„Kvile, čujete li šta vas pitam? Ako su migrene povezane sa povredom vašeg kuka, a ne sa potresom mozga, onda...“

Kvil se opruži na tepihu pored nje i obasu joj rame sitnim poljupcima. Gabi poče ispočetka. „Možda su migrene posledica povrede vašeg

kuka.“ Kvil odmahnu glavom, odgovorivši joj strpljivo: „Redovno radim

vežbe za kuk, Gabi. Posle toga nikada nisam dobio migrenu. Potres mozga je poznati uzročnik glavobolja.“

Ona odgurnu njegovu glavu sa svojih grudi. „Molim vas, saslušajte me!“

„Ne želim“, prošaputa Kvil na njenoj koži. „Gabi, svakodnevno vežbam i posle toga nemam glavobolje. Jedine dve aktivnosti koje izazivaju migrene su seksualni odnos i jahanje.“

,,Jahanje?“ Gabi pokuša da ostane pribrana. Jedna Kvilova ruka već je na njenom stomaku pravila kružne pokrete, gužvajući tanki materijal haljine koja je pretila da padne još niže.

Najednom, on poče da sisa. Kada je konačno digao glavu, dah mu je postao plamen u grudima, erotska himna u grlu. „Migrene se ne mogu izbeći, ljubavi. Moji lekari slažu se da taj pokret obnavlja staru povredu glave. Nema tu nikakve misterije.“

„ Ali stalno hodate“, pobuni se ona. ,,Ne izazivaju svi pokreti probleme, to je očigledno.“

„Istina. Ali sada nije pravi trenutak za razgovor, Gabi“, reče i spusti usne na njene dojke.

Gabi je mogla samo da se preda kad je uzeo njenu bradavicu u usta. Telo joj se nesvesno nagnu ka njegovom, moleći za još pritiska, još dodira.

,,Mmm“, promrmlja Kvil, zavodljivo klizeći rukom niz njena leđa i uvlačeći prste pod haljinu.

Gabi se izmače, dišući duboko. Kvil joj šakama obujmi zadnjicu i privuče je sebi, dižući je u naručje.

,,Ne smete!“, panično prodahta Gabi. „Ako vaš kuk izaziva glavobolje, ne smete me dizati.“

Kvil odmahnu glavom, izazivački joj ljubeći usne. ,,Ne, dušice. To nije logičan zaključak. Uostalom, ne smetaju mi povremene migrene."

Gabi je videla da mu ne smetaju, jer je bio spreman da žrtvuje svoje zdravlje zarad slatke naslade u njenom naručju.

Kvil položi Gabi na krevet, a onda sporo skinu ozloglašenu haljinu s njenog tela, puštajući je da padne na pod. Gabi ostade samo u svilenim čarapama i cipelicama. „Prelepa si.“ Njegov glas ju je milovao.

Gabi duboko udahnu odolevajući nagonu da se pokrije. ,,A da pokušamo da vodimo ljubav bez naprezanja vašeg kuka, šta mislite?“, predloži ona trudeći se da zvuči autoritativno. Kvil možda nije mario za glavobolie, ali ona jeste.

,,Eksperiment?“, upita on podigavši obrve. „Imam mnogo više iskustva od vas, Gabi. Smatram da će vam biti udobnije na staromodan način.“

Kvil je drhtao od suzdržavanja, trudeći se da opušteno stoji pred njom. Borio se sa neverovatnim nagonom da prodre u nju bez razmišljanja ili gracioznosti. Pogled mu je šarao od njenog glatkog, savijenog kolena, do divlje kose. Sporo joj je skidao cipelice, milujući joj prstima ogoljene tabane.

„Šta se dogodilo sa vama, ženo?“ Glas mu je bio dubok od želje. Žudno se nadvio nad nju i posesivno uhvatio jednu Gabinu dojku. „Razgolićeni ste, kao da više nemate ništa protiv nagosti.“

Gabi spusti pogled na svoje obnažene grudi s njegovom tamnoputom rukom na njenoj beloj koži, ali ne reče ništa. Ako je mislio da će se pretvoriti u bludnicu, onda neka mu bude. Gabi potraži njegov pogled. „Imate li neku ideju, Kvile?“

Nije imao pojma o čemu ona govori. ,,Ideju?“ Kvil legnu na krevet, natkrilivši svojim krupnim telom njeno i opet uvuče jednu bradavicu u usta. Gabi ga uhvati za ramena. ,,Plan“, prodahta ona.

,,Plan?“ Gabi uguši uzdah zadovoljstva. ,,Za sve ovo.“

Kvil diže glavu. „O čemu vi to, Gabi? Ni prošli put mi nije bio potreban plan, uveravam vas.“

Njoj dah zape u grlu. „Kako - ali - vi me ne slušate!“ Gabi odgurnu koleno uglavljeno među njene noge.

Kvil odmahnu glavom i frustrirano provuče prste kroz kosu. „Slušam. Šta hoćete da kažete?“

„Oslanjate se na koleno“, reče Gabi pokazujući mu. „Ovo je kuk sa ožiljkom, zar ne?“

Kvil sklopi oči za trenutak. „Rekao sam vam šta lekari misle.“ Ali iz dubine njegovog zapaljenog tela progovori glasić. Udovolji joj, savetovao ga je, u protivnom će te opet izbaciti iz spavaće odaje.

,,U redu“, reče Kvil smešeći se. „Poštedećemo moj kuk.“ On joj pomilova stomak kao da miluje mačku, mameći Gabine drhtaje. Najednom mu prst uroni u svilenkaste, vlažne kovrdže, a drugom rukom razdvoji joj butine.

Gabi ispusti neobičan prigušeni jecaj. Kvil povuče ruku i ustuknu, silazeći s kreveta. Ostavio ju je drhtavu, s vrelim potočićem među nogama. ,,Kvile?“, zavapi ona, pružajući ruke ka njemu. Oči su joj bile boje tamnog zlata i zamagljene od želje.

Njegova žena se očigledno našla u čeljustima iste bedne pohote koja ga je poslednji put dokusurila. Ali Kvil je uživao u svakom trenutku. ,,Znate“, reče on lenjo, „mislim da bi zaista trebalo da napravimo plan. Tako ćemo oboje znati šta su čije dužnosti.“

Gabi prepozna izazov u njegovom glasu i instinktivno uzvrati: „Zvuči kao dobra ideja.“

,,Dakle?“ Kvil se uspravi, visok i impozantan, s raširenim nogama i smeškom u očima. „Zašto mi ne biste detaljno opisali prvi korak?“

,,U redu.“ Gabi pročisti grlo. „Hoćete li skinuti odeću, molim vas? Ne sviđa mi se što sam u ovakvom stanju sama.“ Glas joj je, na svu sreću, zvučao strogo.

Kvil se na ovo široko osmehnu ne otkrivajući iznenađenje. „Ipak ne, Gabi. Šta ako napregnem moj kuk? Bolje vi to učinite.“

Gabi ustade s kreveta. Srce joj je lupalo u grudima. ,,Naravno“, reče mirno, kao da pristaje na drugu šoljicu čaja, i poče da mu otkopčava okovratnik.

„Ako želimo da poštedimo moj kuk“, nastavi Kvil, „moraćete da obavite veći deo posla.“

,,I nameravam“, promrmlja ona.

Kvil se naceri. „Gabi, sećate se naše prve bračne noći?“ Ona izvuče okovratnik i pedantno ga spusti preko stolice. „Odlično se

sećam.“ Izbegavala je da ga pogleda u oči dok mu je otkopčavala košulju. ,,Da ne bih opteretio kuk“, nastavi Kvil glasom tihim poput glasa

samog đavola, ,,vi ćete morati... da se potrudite oko predigre više nego prvi put, draga moja.“

Gabi proguta knedlu. ,,Normalno“, uzvrati ona ravnodušno. Kada je otkopčala i poslednje dugme, košulja mu pade s ramena. Grudi su mu bile preplanule i glatke, bez ijedne dlačice. Očarana, Gabi nežno pređe prstima preko zategnutih mišića.

„Shvatate li šta sam vam upravo rekao?“ Sada je Kvil imao problem da zadrži mirnoću u glasu.

,,Mmmm?“ promrmlja ona. Istina, Gabi nije imala pojma šta znači predigra u krevetu, ali tome nije pridavala značaj. Ruke je stavila na njegova ramena, pustivši ih da same kliznu preko njegovih zategnutih pleća. Mali drhtaji pratili su svaki njen pokret. Gabi se smelo nagnu i poljubi kožu koju je zapalila dlanovima.

Kvil uzdahnu. Nije znao koliko će još dugo ostati uljudan. Pulsirao je toliko čvrsto da su mu se pantalone zategle preko bokova i bilo je pitanje kako će ih svući. „Ostatak moje odeće, Gabi?“

U stvari, glas mu više nije zvučao uljudno, već promuklo, skoro zverski. Kada je Gabi konačno otkopčala dugmiće njegovih pantalona, Kvil ih strgnu sa sebe.

A onda je munjevitom brzinom zgrabi za ruke, legnu na krevet i posadi je na sebe. Pogled joj je bio sanjiv i obrazi rumeni kad ga je opkoracila. A onda joj se oči raširiše od šoka, zasijavši s novim razumevanjem.

„Mislite da...?“ Ali Kvil nije mislio, niti je mogao da joj odgovori. Umesto toga,

zgrabio je njene kukove i namestio ih u pravi položaj. Gabi se zagrcnu i instinktivno nagnu napred.

„Tako je!“, prošaputa Kvil. „Prema meni.“ Gabi je drhtala, zatočena u talasu stida, toliko jakom da nije mogla da

se pomeri. Sedela je na njemu, potpuno gola, drhteći od sramote. Gola i raskrečena. Kakva izopačenost! Prvi put je bar bila sakrivena pod njim, ali sada...

Međutim, kada je pogledala u Kvila - njegove lepe sivozelene oči preklinjale su da mu priušti nešto što je samo ona mogla. Zaboravila je na svoje obnaženo telo i nagnula se napred, ljubeći ga nežno, udovoljavajući njegovim neizgovorenim prohtevima.

Kvil prostenja na njenim usnama i otvori ih posednički, kradući joj dah.

„Terate me da zaboravim“, prošaputa Gabi kada je usnama pomilovao

njen vrat, ostavljajući vlažan trag. Šakama je gnječio njene kukove, povlačeći ih nadole.

,,Gabi...“ Glas mu je bio molitva.

Tihi vrisak joj pobeže sa usana dok se polako spuštala niz njegovu muškost. Potom nazad. Pa opet dole - dublje i slađe. Dah joj je goreo u grudima. Gabi pokuša ponovo. Svaki put sve dublje. Kvilovo lice iskrivi se u agoniji.

,,Gabi!“, brecnu se on, ali istog časa je znala da će se njegova samokontrola istopiti i da će je grubo povući na svoje telo.

,,Da?“, slatko prošaputa spustivši se do dna, sve dok nisu bili spojeni poput komadića slagalice.

Iz Kvilovog grla ote se krik i on izvi kukove sa kreveta, priljubivši Gabina bedra uz svoja.

Sada je na nju bio red da krikne. ,,Prekinite!“, prodahta Gabi. ,,Ne smete da pomerate kukove!“

Za trenutak osmeh obasja Kvilove oči. „Izluđujete me.“ Glas mu je bio dubok i napet. Njegova ruka nađe put do njene butine u pokušaju da joj skrene pažnju.

Gabi se utiša, rešena da savlada ritam podizanja i spuštanja. U jednom trenutku se nespretno zaljuljala, ali i dalje se dizala brzo, a spuštala previše sporo. Izluđivala ga je. Kvil je škrgutao zubima i milovao leđa svoje supruge, otkrivši iznova radost njenih sočnih dojki nadomak svojih usana. Vežbao je strpljenje, fokusirajući se na činjenicu da je vođenje ljubavi sa Gabi prava ekstaza u poređenju sa ležanjem u praznom krevetu.

Godinama je usavršavao strpljenje, a onda je naprasno izgubio tu teško stečenu vrlinu. Mišićavo telo mu se instinktivno izvi uvis, paleći mu svaki titrajući nerv.

Konačno... konačno, milošću božijom, Gabi uhvati ritam svojim lepim kukovima. Dizala se i spuštala kao da pleše, pumpajući krv kroz njegove vene kao najlepšu muziku. Kvilovo srce kucalo je zajedno s njenim.

A onda Gabi zabaci glavu unazad i vrisnu. Kvil je ščepa za kukove i svom snagom zari se u nju. Kao kroz maglu, mogao je da čuje krik iz njenog grla dok joj se telo grčilo u ekstazi. Sledećeg trena pala je na njegove grudi.

Bilo je dovoljno. I više nego dovoljno. Kvil privi uza se te divne, meke obline, njegove jasminom omirisane žene, i dade joj sve što ima.

I bilo je dovoljno.

U stvari, Kvil je bio srećan što joj je lice zagnjureno u njegovo rame, pa nije mogla videti njegovo. Osećao je kako mu duša iskače iz tela i bilo je tako... dovoljno.

Kvil promuklo reče: „Bilo je vrlo dobro za prvi pokušaj, Gabi.“ A onda postiđeno ućuta. Na sreću, Gabi je već tonula u san i nije čula njegov glupi komentar. Ljubio joj je kosu u izlivima nežnosti, kojih se duboko sramio. To je samo zahvalnost, reče sebi. Zahvalnost za izbavljenje od posta.

Tek u šest ujutro, Kvil je shvatio da intuitivna medicinska dijagnoza njegove žene predstavlja još jednu Gabinu vrlinu. Ružičasta zora uvlačila se u sobu, ali zlokobna senka migrene nije mračila njegov vid. Stomak mu se nije zgrčio kada je brižljivo spustio Gabino uspavano telo sa sebe i ustao. Bio je ukočen. Kuk ga je boleo kao posle preduge šetnje po vrtu. Kvil se protegnu, ali glava mu je i dalje bila čudesno bistra. Osmeh iskonske sreće zaigra mu na licu.

On se nadvi nad Gabi i pomilova joj satenske butine. Ona uzdahnu u snu i blago raširi noge. Drhteći, Kvil natera sebe da ustukne od kreveta. Shvatio je da je njegov kuk podneo najviše što je mogao. Ali večeras... ah, večeras.

Bilo je to dovoljno za đavolju odu radosti.

XXI

Emili sporo ustade od radnog stola i tužno pogleda svoje umrljane prste. Bar je savladala pisanje perom bez upornih fleka po papiru.

Lisjen Boh se nakloni pred njom. Emili uzvrati damskim naklonom. Kada je digla glavu, otkrila je da stoji tik pored nje.

,,Emili“, promuklo izusti on.

Ona otvori usta da kaže nešto učtivo, ali joj reči zastadoše u grlu. „Došao sam da proverim da li se aždaja vratila“, pojasni Lisjen. „Ali

vidim da nije tu.“ ,,Nije“, promuca Emili. „Gospodin Hislop od onog jutra više nije

dolazio.“ Lisjen uze njene ruke u svoje i okrenu dlanove nagore, gledajući te

lepe, duge prste, umrljane mastilom. „Možda bi trebalo da nosite rukavice.“ „Preskupe su da bih ih uništavala mastilom“, prkosno reče Emili

pokušavši da povuče ruke. Ali Lisjen zadrža njenu desnu ruku. Zatim je diže na svoje usne i

poljubi joj dlan. „Voleo bih da vam kupim rukavice“, najednom reče.

Emili trgnu jače. ,,I aždaja bi“, naglasi ona. „Sama kupujem svoje rukavice, mesje.“

„Govorite francuski, Emili?“ „Volela bih da me oslovljavate sa gospođa Juing. Da, govorim

francuski. Učila sam ga kao dete.“ „Oprostite na drskosti. U mojim mislima ste Emili, pa mi je izletelo.

Želeo bih da saznam više o vašem detinjstvu.“ Kakav neobičan razgovor, pomisli Emili. Ono o čemu su pričali nije

imalo mnogo veze sa načinom na koji ju je gledao. Niti, od čega je posebno

strepela, s načinom na koji mu je uzvraćala poglede.

Bio je naočit taj Francuz. Za pola glave viši do nje, pa je mogla da vidi kako mu se duge trepavice zakrivljuju na obrazima dok gleda u njene ruke. Emili je srce kucalo u grlu.

„Gospodine Boh“, promuca ona. Osećala se kao retardirano dete koje ne ume da sklopi rečenicu.

„Želeo bih da vas pozovem...“, poče Lisjen, ali ućuta. Njene oči su bile sivoplave poput morske izmaglice i gledale su ga tako nevino. Zaboravio je da je star, da je udovac i da nije za nju. Zaboravio je da Emili pred sobom ima ceo život i da zaslužuje čoveka koga život nije gazio. Zaboravio je sve to u sivoplavim dubinama njenih očiju.

Lisjen joj poljubi usne, ovlaš, lako. A onda priđe još bliže i povi glavu. Sad su bili izjednačeni.

A ona - ta ljupka, netaknuta Emili koja zaslužuje boljeg čoveka - ona mu je uzvratila poljubac. Odmah je znao da nikada nije bila udata. Njene usne su drhtale na njegovim dok im se otimao uzdah.

Lisjen je poljubi i ustuknu. Dok ju je gledao, uspeo je nekako da povrati moć govora. „Preferiram Emili zato što gospodin Juing nikada nije ni postojao.“

„Gospodin Juing je poginuo u saobraćajnoj nesreć“, slaga ona. Kolena su joj klecala i znala je savršeno dobro da mora, kao što dolikuje dami, oterati muškarca od sebe. Pokušavao je da je zavede. Nesumnjivo je planirao da od nje napravi svoju ljubavnicu, čim je izrazio želju da joj kupi rukavice. Ali bila dovoljno ogorčena. Srce joj je lupalo previše jako.

Lisjen opet sagnu glavu. Emili se blago zaljulja kada joj je uzeo usne privukavši je na sebe. Ječala je od užitka, osetivši nešto što nije bila bezazlena simpatija već fizička želja.

Kada je opet digao glavu, Emili nije ni pokušavala da utekne. Samo ga je gledala. Lisjenu izlete: „Želeo bih da se udate za mene.“

Emili oćuta.

,,Oprostite“, sramežljivo će on. „Trebalo je drugačije da formulišem... Gospođo Juing, hoćete li mi učiniti čast i postati moja žena?“

Emili proguta knedlu. Mesecima je beskrajno razmišljala o Lisjenu

Bohu. Verovala je da zna zašto je posećuje, iz jutra u jutro, zašto je poziva na ručkove. Ili je posedovao rivalski časopis ili je planirao da je obljubi.

Kakogod, više joj se sviđalo ovo drugo. Ali brak joj nije bio ni na kraj pameti.

„Nemam miraz“, uzvrati ona. „Otac me je izbacio iz kuće pre mnogo godina. Dao nam je malu sumu novca i rekao da je to sve. I nije se predomislio.“

„Vaš otac je budala.“ Lisjen je opet uze za ruke ljubeći joj dlanove. Emili oseti izdajnički

talas vreline. ,,Ne mogu da se udam za vas“, reče ona očajno. „Društveno sam odbačena. Nemam porodicu. Imam odgovornosti - Fibi i Luiz...“

Lisjen se nagnu napred, jer nije mogao da se zaustavi, i ućutka je poljupcem. „Vi ste moja, Emili“, prošaputa on. „Želim vas. Želim vas u svom domu, u svom krevetu. Ne treba mi miraz. Ni ja nemam porodicu.“ Lisjen ućuta, setivši se razloga zašto se nije oženio.

Kako je i dalje ćutao, Emili drhtavo spusti ruku na njegovo rame. „Jeste li imali porodicu?“ Njen tihi šapat odjeknu u tihoj sobi.

Agonija u njegovim lepim očima ju je zaslepela i Emili požele da skrene pogled. Ali nije mogla.

„Možda nećete želeti da se udate za mene, Emili. Moja markiza zvala se Felis, a naš sin Mišel. Nisam... nisam mogao da ih zaštitim. Kada sam otišao, pokušavajući da obezbedim put za Englesku, oni, oni...“

Emili mu priđe bliže i zagrli ga oko vrata. Mogla je da vidi tamnu senku u njegovim očima. „Umrli su“, završi ona umesto njega. „Žao mi je, Lisjene. Sada žive ovde.“ Emili spusti ruku na njegovo srce.

Lisjen opsova u sebi. Godinama nije pustio suzu - godinama. Nije plakao ni kada je očajnički pretraživao ostatke svog zamka, nakon što je obavešten da su nađena tela žene i deteta. Nije plakao ni kada ih je sahranio zagrljene, kao što su i umrli.

I tako je Emili plakala s njim. Velike suze ispuniše njene sivoplave oči i potekoše niz obraze. Ramena su joj se tresla kada je zagnjurila lice u njegovo rame. Lisjenove ruke je instinktivno zagrliše.

„Bilo je to davno“, kaza on.

„Pretpostavljam da ništa nije dovoljno davno, zar ne, Lisjene?“

Nastade kratka pauza. „Verovatno nije. Nije trebalo da vas zaprosim, mignonne. Nisam

dobar u tome. Mada, vi ste...“ Lisjen ućuta. Emili je prestala da plače. Sve što je mogao da vidi je njena zaglađena

zlatna kosa. Ali telo joj više nije drhtalo i njene ruke još su bile oko njegovog vrata.

,,Ššš...“, bilo je sve što je rekla. Lisjen bez oklevanja spusti njene ruke i podiže je u naručje. Bila je

laka kao perce, njegova Emili. Prišao je udobnom divanu i spustio je, ušuškavši je opet na svom ramenu. A onda joj je obasuo kosu poljupcima. Koji nisu, shvati on, bili na mestu, budući da je upravo povukao svoju bračnu ponudu.

„Udaću se za vas.“ Lisjen prestade da joj ljubi kosu. „Neću brak iz sažaljenja“, reče

osorno, iako mu se srce topilo od miline. Njegovom srcu nije bilo važno zašto će se Emili udati za njega, dok god pristaje na taj brak.

„Mislim da ću se udati za vas zbog rukavica koje ćete mi kupiti“, kaza Emili gledajući ga u oči. „Nećete mi uskratiti rukavice?“, upita spustivši svoj mastilom umrljan prst na njegove usne. Obrazi su joj bili vlažni od suza.

Lisjen izvuče dve ukosnice iz njene kapice. „Gde je gospodin Juing?“, upita on spuštajući čipkastu traku na pod.

„Gospodin Juing ne postoji“, konačno priznade ona. „Kad smo stigli u London bila sam uplašena. Mislila sam da ćemo biti bezbednije ako se ja budem predstavila kao udovica. Eto. Prihvatam vašu bračnu ponudu. Hoćete li ispasti licemer i sada je povući?“

Ali Lisjen više nije imao moć nad sobom. On sagnu glavu i Emiline usne ga dočekaše.

Donela je najluđu, najnerazumniju odluku u životu i sreća je pevala u njenom srcu. Pristala je da se uda za čoveka kog je poznavala samo nekoliko meseci. Nije znala ništa o njemu - ništa.

Ništa i sve.

„Možda ste u pravu“, izazivački reče Emili. „Možda bi trebalo da uporedim vašu ponudu sa Hislopovom. Naravno, nisam sasvim sigurna da je njegova bila bračna.“

Lisjen je jače privi u zagrljaj. „Zgromiću ga ako vas pipne“, procedi on kroz zube, obuzdavajući

bes. „Onda ću se udati za vas i spasiti gospodina Hislopa.“ Emili se

nasmeja. „I obogatiću moju omiljenu rukavičarku.“ „Udaćete se za mene jer me volite“, kaza Lisjen. U glasu mu nije bilo

ni trunke dileme. Emiline usne zadrhtaše pod njegovim. „Zato što vas volim“, prošaputa

ona. „I... zato što vi mene volite, Lisjene.“ Zagrlio ju je tako jako da je osetila dugmiće njegovog kaputa kroz

haljinu i kombinezon. „Volim vas“, konačno priznade Lisjen. „Bog neka mi je u pomoći, Emili, ali volim vas.“

Prijem za Kasija Rao Holkara, naslednika Holkarovog prestola, održavao se u sedištu Istočnoindijske kompanije u ulici Ledenhol. Lord Breksbi bio je na vrhuncu raspoloženja kada je njegova kočija skrenula u Ledenhol.

Gabi je ćutke sedela pored Kvila, pitajući se hoće li biti nepristojno ako uvuče ruku u njegovu. Bila je nervozna zbog onog što ih je čekalo. A onda, kada su skoro stigli, njegova velika šaka obujmi njenu i toplina joj obasja srce.

Kompanija nije štedela na prijemu. Duž ivice omanjeg kamenog dvorišta bila je postrojena vojska u kitnjastim uniformama i sa neobičnim, ravnim šapkama. Kada su posetioci zakoračili unutra, svi vojnici stadoše mirno s puškama uspravno podignutim ispred sebe. Gabi zadrhta i ubrza korak.

Zidovi hodnika bili su oivičeni staklenim vitrinama. Gabi priđe jednoj kad joj je lakej uzeo ogrtač. Unutra se nalazila kolekcija ptica od dragog kamenja, ukrašenim rubinima i granitom.

Nadomak njenog uha začu se muški glas. ,,To su samo neki od eksponata Istočnoindijske kompanije, miledi. Muzej se takođe nalazi u Ledenholu, ako biste voleli da ga posetite.“

Gabi se naglo osvrnu i ugleda krupnog batlera iza sebe. ,,Je li ovo ratni plen iz Seringapatama?“

Batler se potvrdno nakloni. „Jeste. Poslati su kao poklon za kraljicu i ovde se čuvaju sa specijalnom dozvolom njenog kraljevskog visočanstva.“ Kvil uvuče ruku ispod Gabinog lakta. „Šta to gledate, ljubavi?“

Njene oči sevale su od besa. „Prepoznala sam ovu pticu“, kaza ona pokazujući na rubinima ukrašenu statuetu petla. „Uzeta je kao ratni plen iz Seringpatama. Igrala sam se s njom kao dete.“ Gabi se naglo okrenu i otperja na drugi kraj hodnika, ignorišući ostale vitrine.

Ušli su u dvoranu za prijem baš kada se odbor za doček rasturio. Za trenutak su zbunjeno stajali, a onda im žurno priđe čovek izduženog, mršavog lica i proređene, talasaste kose, vezane u repić.

„Moj dragi lorde Breksbi!“, uzviknu on s vidnim oduševljenjem. „Drago mi je što ste imali vremena da nam se pridružite i učestvujete u našoj maloj akciji!“

Breksbi se nakloni. „Gospodine Grant, zadovoljstvo je samo moje. Dolite da vam predstavim svoje goste. Rečeno mi je da na prijem mogu dovesti nekoliko poznanika.“

Lice gospodina Granta ukoči se kada je odmerio pridošlice, iako su mu reči odisale ljubaznošću. ,,Ma je li moguće? Imam li to veliku čast da ugostim kćer mog cenjenog prijatelja Ričarda Džerningama?“ upita on naklonivši se Gabi. Ona mu uzvrati damskim naklonom.

Kvilu nije promakao smešak u uglovima Breksbijevih usana. ,,Dakako“, uzvrati Breksbi. „Doveo sam Gabrijelu Džerningam na vaš prijem, Čarlse, iako je ona sada vikontesa Djuland, u šta si sigurno već upućen. Bio sam ubeđen da ćeš poželeti da i ona pozdravi vašeg ponovo nađenog princa. A ovo je vikont Djuland.“

Kvil pomisli kako se Grantovo lice za nijansu izdužilo kada ih je ugledao. Ali naklonio se dovoljno učtivo.

Breksbijev glas je praktično cvrkutao od sreće. ,,Da ne gubimo vreme, vikontesa sigurno nestrpljivo iščekuje da sretne svog dragog, dragog prijatelja iz detinjstva.“

Ali ga prekide muški glas. „Kakvo zadovoljstvo videti vas opet, miledi. I kako ste samo procvetali.“ Bio je to pukovnik Hejstings. „Ovo je

najsrećniji dan za Istočnoindijsku kompaniju“, nastavi on obraćajući se Kvilu. „Najsrećniji dan! Guverner je više nego zadovoljan. Locirali smo princa, Kasija Rao Holkara, i biće vraćen tamo gde pripada, na presto Holkarovih. Neizostavno!“

Kvil zainteresovano spazi da gospodin Čarls Grant škrguće zubima. Ali pukovnik Hejstings toga nije bio svestan. „Gospodine Grant, morate mi dati tu čast. Predstaviću ljupku vikontesu njenom drugu iz detinjstva, našem uvaženom gostu, indijskom princu!“

Gabi uputi beznadežan pogled Kvilu, ali pukovnik Hejstings ju je već vodio prema gomili. Kvil krenu za njima, ali ga neko povuče za rukav.

Bio je to Čarls Grant. „Nisam očekivao da ću te ovde videti, Djulande. Imao sam utisak da izbegavaš kontakte sa Kompanijom.“ Glas mu je bio podrugljiv.

,,Tačno“, uzvrati Kvil. „Međutim, nisam mogao da propustim emotivni susret kao ovaj“, učtivo doda on. „Moja supruga će se ponovo sresti sa svojim prijateljem iz detinjstva, dečakom koji je odgajan kao njen brat.“ Grant najednom ostade bez teksta.

„Dečakom o kom mi je moja supruga toliko pričala“, zamišljeno nastavi Kvil. „Iskreno, gorim od znatiželje.“

On pogleda u Grantovu ruku na svom rukavu i ovaj je skloni. Kvil se nakloni, jedva primetno. ,,Na usluzi.“ Okrenu se i zaputi

prema grupi ljudi tražeći pogledom Gabi. Pošto je bio najviši od većine gostinu, odmah je spazio Gabi i

pukovnika Hejstingsa. Stajali su pored mršavog mladića, verovatno Kasija, koji je Kvilu bio okrenut leđima. Gabi je bila usred dubokog naklona i nije mu videla lice. A onda se Kasi takođe nakloni, dodirnuvši ceremonijalni mač koji mi je visio za pojasom. Prelep osmeh ozari Gabino lice - i Kvil zbunjeno skupi obrve.

On zastade načas, gledajući kako njegova žena priča sa princom na hindi jeziku. Pukovniku Hejstingsu zasuziše oči, bio je vidno ganut emotivnim susretom dvoje prijatelja iz detinjstva.

Kvil obiđe okupljenu grupu ljudi kako bi stao pored Gabi. Ona ga pogleda blistavim očima. ,,Najdraži“, zapeva ona. „Pogledaj kako je Kasi porastao! Ne bih ga prepoznala. Naravno, prošlo je tako mnogo vremena od

našeg poslednjeg susreta.“

Gospodin Grant stvori se kraj Kvila s nameštenim kezom na licu. ,,Vidim da je izgubljeni princ ispunio vaša očekivanja, miledi.“ Kvil svakako nije bio jedini koji je prozreo olakšanje u glasu Čarlsa Granta.

,,Ah, kako i ne bih?“ Gabine oči svetlucale su od suza. „Kasija sam poslednji put videla kad je bio samo dete i zadivljena sam njegovom elegancijom, ponašanjem, prinčevskim držanjem.“

Kasi joj se osmehnu. Kvil je morao da prizna da je to bio najbolji prevarant kog je ikada video. Izgledao je upravo onako kako se očekivalo da izgleda indijski princ, sa krupnim braon očima i urođenim osećajem za monarhiju. Gde li su ga samo našli? Sigurno ne u blatu Džajpura.

Kvil odmahnu glavom i odmaknu se. Ako se ne kladi na pogrešnog konja, njegova lukava ženica imala je mnogo više veze sa izgubljenim princom nego što je njemu priznala. U stvari, ne bi bio iznenađen da je izmanipulisala Granta i našla pravog glumca za tu ulogu. Toliko o Grantovom ubeđenju da je on sledeći član engleske vlade. Ledi Gabrijela Djulant ga je nadmudrila.

Ubrzo zatim, indijski princ je zvanično predstavljem sa dijamantskom krunom, koju je obezbedila Istočnoindijska kompanija. Pukovnik Hejstings glasno je pročitao pismo koje je specijalno za tu priliku lično napisao zamenik guvernera Ričard Koli Velsli.

Vraćanje Kasija Rao Holkara na njemu nasledstvom određen presto uz svesrdnu pomoć britanskih vlasti, u Velslijevoj hiperboličkoj prozi, veliki je uspeh britanske pravde i časti.

Gabi je stajala pored Kasija, lica ozarenog od ponosa. Graciozno se naklonila svaki put kada bi član upravnog odbora direktora izrazio zadovoljstvo činjenicom da su uspeli da lociraju izgubljenog princa i vrate ga na njegovo mesto.

Kvil nije ništa progovarao, samo je uputio Gabi ironičan pogled kada je u kočiji prokomentarisala koliko je srećna što je opet videla svog prijatelja iz detinjstva.

Ali Breksbi nije bio budala. Pronicljivo je zurio u Gabi, sve dok se konačno nije okrenuo prema Kvilu i upitao: „Znate li ko je onaj mladić?“ Gabi naglo ućuta.

Kvil slegnu ramenima. ,,Ne. Ali izgleda kao pristojan kandidat za presto.“

Breksbi vrati pogled na Gabi i šarmantno se osmehnu. „Vidite, miledi, ubrzo po vašem dolasku u Britaniju saznali smo za vaše posete kući gospođe Malabrajt. Naravno, tu informaciju nismo podelili sa vrhom Istočnoindijske kompanije. Ali izgleda da ste nas preduhitrili, zar ne?“

,,Ne znam na šta mislite“, uzvrati Gabi dostojanstveno.

„Gospodin Kasi Rao Holkar, naslednik prestola Holkarovih, i dalje srećno živi sa gospođom Malabrajt u Ulici Sakvil, kao i prvog dana kada se iskrcao u Devonu“, odgovori Breksbi. ,,Mi u Ministarstvu spoljnih poslova sasvim smo zadovoljni takvim stanjem stvari. Zaključili smo da je vaša strepnja bila opravdana u pogledu namera Istočnoindijske kompanije da od tog dečaka naprave samo figuru na prestolu. Ali priznajem da sam očekivao od vas da ćete prozreti lažnog princa Čarlsa Granta, miledi.“ Gabi sede bliže Kvilu i odmahnu rukom. „Kompanija je umalo pronašla Kasija. Morala sam nešto da preduzmem.“

„Ali kako ste uspeli da im podmetnete drugog Kasija?“

Gabi se nelagodno osmehnu. „Ovaj će biti odličan vladar.“ „Nisam vas to pitao. Zanima me ko je on.“

„Zove se Džosant Rao Holkar“, odgovori Gabi. „Jedan od nezakonitih sinova Tukodžija Holkara.“

„Dakle, Tukodži je imao i takve sinove? Kako ste odlučili kog sina da stavite na presto, ledi Djuland?“ Breksbijev glas bio je hladan, ali mu nije manjkalo poštovanja.

,,To zaista nije bila moja odluka. Vidite, Džosantov mlađi brat je poslušan i nikada ne bi mogao da odbrani vlasništvo Holkarovih od Kompanije. Džosant je nešto ratoborniji i oduvek je bio dobar glumac. U to ste se večeras uverili. Sposoban je da se prestavlja kao miroljubiv, iako je već uspešno vodio nekoliko bitaka, prošle godine, kada je imao samo četrnaest.“

Breksbi se tugaljivo osmehnu. „Vidim da ste bolje obavešteni od nas, ledi Djuland.“

„Ali nisam ni približno organizovana“, priznade Gabi. „Sinula mi je ideja i pisala sam nekim ljudima, uključujući i Džosantovu majku, Tulasi

Baj. Ona već dve godine vlada oblašću Holkar. Nesumnjivo će nastaviti da upravlja dvorom, a Džosant će upravljati vojskom.“ Gabi zastade. ,,Naravno, postoji mogućnost da Džosant pokuša da osvoji teritoriju Kompanije. Verujem da ga posebno zanima Bundelkand.“

Kvil se naceri svojoj ženi. „Zar vi, jedna žena, da spekulišete o tako složenoj temi?“

Ali Gabi samo izvi obrve ne obraćajući pažnju na ovu opasku. „Lorde Breksbi, mislite li da će engleska vlada ostaviti Džosanta za vladara? Uveravam vas da pravi Kasi ne bi mogao da preuzme presto Holkarovih!“ Glas joj je bio nabijen strašću koju je Kvil očekivao prethodnog dana.

„Istinski vam se divim, ledi Djuland. Ali kako stvari stoje, verujem da će se ovo saznanje pokazati suvišnim za ostale članove vlade. I znate, iako nisam toliko mator, sećanje me polako izdaje. Mislim da ću zaboraviti ceo ovaj razgovor.“

Gabi zgrabi Kvilovu ruku. „Hvala vam!“

„Ledi Djuland, ovo govorim samo hipotetički, ali ako ubuduće primite neko pismo sa dvora Holkarovih - recimo od Tulasi Baj - hoćete li biti voljni da podelite informacije sa britanskom vladom?“

,,Možda“, odgovori Gabi. „Uvek ću vam rado pomoći, milorde, na svaki mogući način.“

Breksbijev uzdah bio je dokaz koju bi količinu informacija Ministarstvo spoljnih poslova moglo da očekuje od vikontese. „Proveo sam veoma zanimljivo veče, ledi Djuland“, priznade on. „Znate li da se uskoro povlačim sa položaja?“

„Moj suprug me je obavestio o tom srećnom događaju“, kaza ona poklonivši ministru zanosan osmeh.

,,I drago mi je zbog toga“, reče Breksbi kroz smeh. „Zabrinuo bih se kada biste me vi lično unapredili u šefa kabineta inostranih poslova.“

Gabin očaravajući, baršunasti kikot ispuni kočiju. „Koješta, gospodine! Samo sam štitila mog dragog Kasija, kao što već znate. Nemam ambiciju da se mešam u britansku spoljnu politiku.“

Nastaviše da se voze u tišini. Gabi spusti glavu na rame svog supruga. Možda joj nisu verovali, ali bila je posve iskrena. Sledeći njen projekat bio je Kvil.

XXII

Sudakar se sa broda Fortitud iskrcao na englesko tlo sa ogromnim olakšanjem. Duga plovidba ga je iscrpela. Kalkuta mu se činila zaverenički neprijatnom, s ogromnom masom ljudi koji stalno nekud trčkaraju. Svaki pravi džentlmen imao je bar dvadeset slugu, ako se zbroje i lakeji koji su prethodili palankinu i bahareasi koji su ga nosili. Dreka i vriska odjekivala je ulicama. Čovek nije mogao da se prošeta, a da ga skoro ne oprlje nosači baklji ili ne odgurnu nakivi koji raščišćavaju put svojim gospodarima. Krdo slonova, koje je protutnjalo ulicama, nije ga naročito oduševilo, s obzirom na njihovu naviku da pljuju u pokretu.

I morao je da prizna da mu je nedostajalo njegovo selo. Kod kuće je postojao samo jedan tako uzvišen čovek - Ričard Džerningam. I on je u svojoj službi imao samo jednog nakiva da mu raščišćava put i jednog nosača suncobrana da ga zaklanja od sunca. Sudakar je Džerningama oduvek smatrao pompeznim uobraženkom. Sada je shvatio da Džerningam zapravo nije ni znao šta je to pompeznost.

Međutim, život na Fortitudu bio mu je naročito stran. Četiri putnika kao da su bili zatočeni u omanjem plovećem selu, uhvaćeni u zamku sopstvenih strahova, emocija i predrasuda. Isprva je engleska gospoda ignorisala Sudakara, gledajući ga s visine, kao nekog ko veruje u skroman život. Sudakaru je ovo bilo poznato, budući da ga je Džerningam tretirao sa istim prezirom - sve dok nije shvatio da je Sudakar jedini čovek u selu koji priča engleski i igra šah.

Posle nekoliko nedelja dosađivanja, tri Engleza su se sprijateljila sa Indijcem. Bili su mladi i vraćali su se u Englesku posle službe, pretpostavljao je Sudakar, u vreme više nego zvezdanog perioda istočnoindijske vojske. Ubrzo su njih četvorica svake večeri igrali karte.

Jedan od njih, gospodin Majkl Edvards, izrazio mu je svoje divljenje - istinsko divljenje. Sudakar je bio uredno obučen, odmerenih manira i inteligentnog držanja. Možda i više nego inteligentnog. Svako bi se postideo kad god bi mu Majkl servirao neku svoju laž. Ali zapravo niko nije znao

pravu istinu o vojsci. Stoga su izmišljane priče o hrabrim bitkama; u protivnom bi vojni život zvučao kao razočaravajuča rutina, što je i bio.

Čim je brod pristao u luku, tri mladića, uključujući i Majkla, željno su se iskrcala u sumrak, potpuno zaboravivši na dato obećanje da će Sudakaru pokazati London. Majkl se toga setio tek kasnije te noći, kada je svojoj sestri Džini pričao o bici kod Tadžpura (nakitivši je kako ne bi zvučala dosadno). Nešto ga je nateralo da pomisli na Sudakara, pa šta se pljesnuo po kolenu i opsovao.

„Šta je?“, upita Džini. Bila je to bistra žena, koja je svog stidljivog, povučenog brata teško mogla da poveže sa herojskim jurišima na bojištu.

„Potpuno sam zaboravio na indijskog starca sa broda“, odgovori Majkl. „Obećao sam da ću ga bezbedno odvesti u... dođavola, kuda je ono išao? Sent Džejms skver, čini mi se.“

„O, pa to je odmah pored parka“, podseti ga Džini. „Otmen kraj.“ Njen brat slegnu ramenima. „Možda je bio rođak nekog batlera ili slično. A sada ću da ti ispričam šta se dogodilo nakon što sam zarobio radžu.“

Sudakar uistinu nije očekivao pomoć tih Engleza. Bili su mladi i luckasti. Niti mu je njihova pomoć bila potrebna. Policajac mu je pokazao kolonu čekajućih kočija.

London je, brzo shvati Sudakar, bio četrdeset puta gori od Kalkute. Kočije, konji i prolaznici prosto su se borili za prostor. Buka je bila zloglasnija nego na ulicama Kalkute. Kuda li su ti konji tako brzo i opasno trčali? Njegova kočija se skoro sudarila sa drugom i kada se osvrnuo video je kako jedan sluga visi sa zadnje strane, jedva održavajući ravnotežu. Bilo je izvesno da će pasti i poginuti. U poređenju s Londonom, spori, smrdljivi slonovi izgledali su neverovatno bezbedno.

Pola sata kasnije stajao je pred superiornim predstavnikom posluge, koji je izgledao uštogljeno kao sam Ričard Džerningam. Sudakar se učtivo nakloni i požele dobar dan. „Vikontesa me očekuje.“

Kodsvolop je bio daleko inteligentniji od gospodina Majkla Edvardsa i ceo svoj život je proveo procenjujuči stepene plemstva. Posle jednog pogleda na gospodina Sudakara bilo mu je jasno da pripada plemstvu, ali indijskom. Možda zbog načina na koji je držao glavu.

Batler se nakloni i okrenu glavu ka obližnjeg lakeju. „Džone! Odnesi torbu ovog gospodina u Istočnu odaju.“

Sudakar mirno diže ruku. „Radije ču zadržati torbu kod sebe, hvala."

„Nažalost, gospodar i gospodarica nisu kod kuće. Mogu li vam ponuditi neko osveženje?“

Sudakar je lako večerao u dnevnoj sobi, a potom se mirno povukao u Istočnu odaju, rekavši Kodsvolopu da će se s vikontesom videti ujutro.

,,Da, vrhunski maniri“, promrmlja Kodsvolop sebi u bradu. Kakvo otkrovenje! Do tada je Indijce i Irce stavljao u isti koš - zadrte i nesposobne za rad, kako ga je njegov otac podučio. Ali život uvek donosi izuzetke.

Kvil nije ništa rekao kada je Kodsvolop najavio njihovog neočekivanog gosta. Primetio je da Gabino lice zrači srećom što je gospodin Sudakar smešten u najboljoj sobi. Njihov gost je zacelo nečim zadivio Kodsvolopa, koji je stajao u hodniku sve dok se vrata Gabine odaje nisu zatvorila za njima.

,,Ko je gospodin Sudakar?“, upita Kvil, ležerno zaustavivši Gabi kada je pokušala da pozvoni Margaret.

„Ispričala sam vam sve o njemu!“, uzviknu Gabi sedajući za toaletni sto. „Moj dragi prijatelj iz Indije - lekar koji se specijalizovao za otrove, sećate se? Jedva čekam da ga opet vidim. Možda zvuči čudno“, ona postiđeno pogleda u Kvila i poče da raspliće kosu, „ali nedostaje mi više nego rođeni otac.“

„Zvuči kao izuzetno cenjena osoba“, primeti Kvil. „Ali zašto je gospodin Sudakar u Engleskoj?“ Čekao je odgovor ravnodušno gledajući u Gabi. Obrazi kao da su joj blago pocrveneli.

,,No, dobro“, pojasni Gabi, „Sudakar mi je veoma pomogao u vezi sa celom ovom ujdurmom oko Kasija. To jest, pisala sam mu sa zahtevom da pomogne Tulasi Baj u organizovanju putovanja njenog sina u Englesku, što je i učinio, a onda...“

„Zašto je gospodin Sudakar stigao nakon krunisanja Holkarovog naslednika?“

„Tek sada je mogao da nam dođe u posetu“, uzvrati Gabi. „Naravno, rekla sam mu da nas poseti kad god može. I ne moraš da ga zoveš gospodin Sudakar, Kvile. Retko koji Indijac mari za titule.“

Kvil priđe svojoj supruzi i stade iza stolice na kojoj je sedela, uvukavši prste u njenu kosu. „Bojim se da mi još nije sasvim jasno, draga

moja. Razumem da je Sudakar stariji gospodin. Putovanje mu sigurno nije prijalo. Zašto nam je došao u posetu?“

,,Oh, učinio je to zbog mene. Zamolila sam ga“, priznade Gabi.

,,A zašto si ga zamolila da nas poseti?“ Kvilovi dugi prsti milovali su njenu zlatnobraon kosu kao da je od svile.

Gabi je oklevala. ,,Da Sudakar nije možda doneo neki čudesni napitak?“

Gabi se ugrize za usnu. ,,Ne moraš da budeš sarkastičan.“ ,,A kako drugačije da nazovem lek?“

,,Ja... ne znam kako se zove“, promrmlja Gabi. „Ono što znamo je da ima istu namenu kao i lekovi koje sam bacio.

Verovao sam da smo se razumeli, Gabi. Nema više. Nikada neću popiti neki drugi lek - niti iz engleske apoteke, niti od indijskog vrača. Bez obzira na Sudakarove veštine ili njegovo prijateljstvo sa vama, neću uzeti lek. Ni pod kojim uslovima.“

„Ali ovaj je drugačiji“, zavapi Gabi, uhvativši pogled svog supruga u ogledalu toaletnog stola. „Sudakar nije prevarant poput ostalih apotekara. U njegovoj medicini nema konoplje.“

,,S obzirom na to da se gospodin Mur hvalio indijskom konopljom, taj sastojak bi se vrlo lako mogao naći i u Sudakarovom napitku.“

Gabi trgnu rame pod Kvilovim prstima i natera se da mirno sedi. „Poenta je u vašem obećanju da više nećete kupovati nikakve lekove. Srce joj je lupalo. „Pisala sam Sudakaru pre datog obećanja.

Kvilov glas bio je hladan i neumoljiv. „Rekli ste, citiram: ’Obećavam da više neću kupovati lekove.’“

„Ali njegov lek nisam kupila“, promrmlja ona. Obrazi su joj goreli. ,,To je nebitno.“ Kvil se naglo okrenu i priđe prozoru. „Smatram da je za najveću osudu činjenica da ste me lagali, Gabi.“

„Zaista nisam...“ „Lagali ste s namerom. To možemo da odvojimo od laganja za

Kasija.“

„Nisam vas lagala za Kasija!"

„Lagali ste nesvesno“, reče Kvil. „Juče, kada je lord Breksbi objavio da su ljudi iz Istočnoindijske kompanije našli Kasija, niste mi spomenuli Džosanta Holkara niti svoje aktivnosti oko njegovog krunisanja.“ Glas mu je bio ogorčen i ramena zgurena dok je zurio u mračni vrt. „Pretpostavljam da mi niste verovali kada sam rekao da neću kontaktirati sa Breksbijem.“ Gabi drhtavo uzdahnu. „Uopšte nije bilo tako! Nisam vas lagala...“ „Nemojte!“ Glas mu puče poput biča. ,,Ne lažite me više. Zar ne možete da priznate, bar jednom, da niste u pravu? Prekršili ste reč koju ste mi dali.“ Kvil se okrenu da je pogleda.

Gabi je mogla da čuje kako joj srce bubnja u ušima. Suze su joj mutile pogled. „Ali nisam htela...“

,,To je izanđao izgovor", primeti Kvil. „Dobre namere ne opravdavaju laži. Otkad ste ušli u ovu kuću servirate mi neistine kao da je to nešto normalno. Ne kažem“, glas mu se utiša, ,,da pribegavate lažima iz nečasnih namera.“

Gabi proguta jecaj. ,,Nemojte!“, zavapi ona.

„Sve znam.“ „Jedina laž koju sam rekla bila je za vaše dobro. Nisam vam

spomenula Sudakara zato što sam znala da ne biste dozvolili njegov dolazaku Englesku - a kada je već bio na putu ovamo, šta sam mogla da učinim? Možda će uspeti da izleči vaše migrene, kako to ne shvatate? U pismu je rekao da postoji lek...“ ,,Ja samo vidim da više ne mogu da verujem svojoj ženi.“ Ove reči padoše poput kamenja u duboki izvor. „Prinuđen sam da konstantno sumnjam u vas, ne znajući govorite li istinu ili ste odlučili da me obmanete za moje dobro.“ Kvilov glas bio je nemilosrdan.

Suze su tekle niz Gabine obraze, ali je uspešno gušila jecaje. ,,Ja - ja...“ Šta je mogla da kaže? Slagala ga je, istina, ali nesvesno, kao što on reče.

„Planirala sam da vam kažem za Džosanta Holkara“, izusti ona, s naporom smirujući glas. „Ali u pitanju je bilo samo nekoliko pisama i ja sam... uživala sam udešavajući sve to. Htela sam da vas iznenadim. Nisam to smatrala laganjem.“

„Upravo tako. Niste to smatrali laganjem već izbegavanjem istine, zar

ne, Gabi?“

Ona trepnu. „Nikada ne lažem iz loše namere“, procvile ona, postiđena svojim glasom. „Samo mi je prešlo u naviku, zbog oca...“ Morala je da proguta još jedan jecaj.

„Vaš otac je nesumnjivo zaslužio da bude obmanut“, primeti Kvil. Prišao je, stao pred nju i podigao je sa stolice. „Ali ne i ja, Gabi. Nisam tiranin. Nikada ne bih izdao vaše planove. Vidim zašto vas je otac primorao na takvo ponašanje. Ali naš brak postaće obična farsa ako budemo neiskreni jedno prema drugom.“

Kvil joj poljubi kosu i slani obraz. Reči su mu izvirale iz ranjenog srca. „Bog zna, Gabi, da više od svega na svetu želim da ovaj brak uspe.“

Gabi briznu u plač i pade mu u naručje. ,,I ja to želim“, zajeca ona. „Nisam htela da vas lažem! Verujem vam. Zaista! Znate koliko vas volim, Kvile.“

U njegovim grudima se nešto pomeri. „Volim i ja vas, Gabi.“

„Znam da me volite“, šmrcnu ona, ,,i zato sam - jer da to ne znam, onda ne bih - zato sam htela da vas iznenadim! Jer vas volim i vi me smatrate bistrom - bar ste tako rekli - i htela sam da vam pokažem kako sam u stanju da uradim nešto inteligentno!“

,,Shvatam“, reče Kvil polako i povede je prema krevetu. Tamo je posadi na svoje krilo. „Niste mi spomenuli svoj plan za presto Holkarovih zato što...“

Gabi ga prekide. „Rekli ste da bi žene bolje upravljale Istočnoindijskom kompanijom!“

Kvil joj privi glavu na svoje rame, ljubeći joj svilenkastu kosu. „Pretpostavljam da sam tu pogrešio.“ Glas mu je zvučao blago. „Nikada više neću izraziti divljenje prema vašoj inteligenciji.“

Gabi diže glavu i pogleda ga. „O, Kvile, tako ste...“ Reči se pretopiše u jecaj. „Nije ni čudo što vas tako užasno volim.“

Kvil proguta knedlu. Bogalji se ne vole, osim ako je osoba prekomerno romantična, poput njegove supruge, naravno. „Treba vam maramica“, reče on žurno vadeći svoju.

Gabi se nasloni na njegovo rame i posledni jecaj pobeže joj iz grudi.

„Sutra ću kazati Sudakaru da odbijate njegovo lečenje."

„Zašto mu ne kažete da je problem rešen nakon što ste mu pisali?“, predloži Kvil. ,,Ne bih želeo da vaš prijatelj pomisli kako je prevalio toliki put uzalud. I moram reći da sam prilično srećan s neočekivanim rešenjem za moj... problem.“ Ruke mu pojačaše stisak oko njenih butina. „Naročito zato što je taj problem rešila moja nadasve inteligentna supruga.“

Ali Gabin stomak se grčio od strepnje. „Ako vam obećam da vas više neću lagati, mislite li da će naš brak uspeti?“

Kvil nežno obrisa suze s njenih obraza. „Naš brak je već mnogo bolji nego što sam očekivao“, prošaputa on ljubeći joj usne. ,,Ja...“ On zastade, ali brzo nastavi. „Nisam ni sanjao da je moguće osećati nešto ovako prema nekome.“

,,O, Kvile, žao mi je što sam vas lagala. Zaista. Nikada ne bih bila neiskrena ili...“

,,Znam“, prošaputa on u njenu kosu. „Znam da ste me lagali iz najbolje namere.“

Za trenutak su sedeli ćutke, samo bi Gabi pustila poneki jecaj. Naposletku, ona drhtavo uzdahnu. „Znate li šta bi ledi Silvija sada rekla?“

,,Ne pada mi na pamet“, suvo kaza Kvil.

„Vreme je za čaj. Emocije su tako naporne bez osveženja“, reče Gabi, odlično imitirajući kreštavi glas ledi Silvije. „Pozvoniću Margaret.“ Ona zagnjuri lice u njegove grudi. „Nos mi je sigurno crven.“

,,Ne izgleda mi crveno“, primeti Kvil i pomilova prstom plemićki nosić svoje supruge. ,,I neću čaj. Prekasno je za čaj. Hoću vas, Gabi. Treba mi zalogaj moje ženice.“

Sve što je mogao da vidi od njenog lica bile su duge trepavice i početak osmeha. Gabi ga zagrli oko vrata i prinese usne tik uz njegove.

,,Ne znam. Baš mi se pije čaj.“

,,Gabi.“ Glas mu je bio opasno tih. „Oči su mi verovatno naduvene. Trebalo bi da zatražim obloge.“

,,Gabi!“, prostenja Kvil i sagnu glavu da joj poljubi oči crvene od plača. Njeni tanki prsti svirali su simfoniju na njegovom vratu. A onda...

njene usne se otvoriše prepuštajući se slatkoći sporog poljupca.

Bili su bolje osveženje od čaja ti poljupci. Obnavljali su, umirivali i umotavali ih u klupko bračnog života.

Posle nekog vremena, početna slatkoća prerasla je u nešto razuzdanije. Gabi je uzdisala, pobunivši se kada ju je razdenuo, a onda se brzo navikla na nepristojnost. Uskoro je bila previše uzbuđena da bi marila za pristojnost. Kvil je odlučio da nauči svoju suprugu kako je njen početni eksperiment samo osnova čulnim nasladama.

I uspeo je u tome. Možda previše dobro. I pre nego što ju je Kvil posadio na sebe, goreo je izbezumljenim plamenom. Gabin neravnomerni ritam bio je više mučenje nego zadovoljstvo. Ali izdržao je. Koliko je mogao.

No, i muško strpljenje imalo je granicu.

Gabi se najednom našla na leđima, pritisnuta Kvilovim telom, koje je raspirivalo vatru u njenom stomaku dok je prodirao u nju.

,,Ne“, procvile ona, ali Kvil je već hvatao ritam i mogla je samo da ječi od zadovoljstva, penjući se sve više i više, sjedinivši se s njim na vrhuncu ekstaze. Sekund kasnije, čula je promuklo mrmljanje na svom vratu, „Ovo je vredelo čekati. Gabi. Sve ovo.“

Nije odgovorila. Njen suprug pade u san, grejući je svojim telom, ali Gabine oči nisu se

sklapale. Ležala je budna i strepela. Ako Kvil doživi još jedan napad... moraće

da ga napusti. Ili više nikada neće voditi ljubav s njim. Osim što će pre umreti nego ikada više videti kako joj se njegove oči smeše. Ove misli su je morile, bacajući je u očaj pomešan sa grižom savesti.

Kada se zora uvukla kroz zastore, Gabi je zagledala Kvilovo lice. Je li mu koža bleđa nego obično? Kada je prostenjao u snu, sledila se. Kada se okrenuo i zagrcnuo, već je imala spremnu posudu. Stavila mu je vlažnu oblogu na glavu, ispraznila posudu i vratila se u krevet. Opet je promenila oblogu, proklinjući sebe, i još dvaput ispraznila posudu.

Kada je konačno napustila sobu, u deset sati ujutro, Gabi je bila bleda kao kreč, sa tamnim podočnjacima. Kvil se grčio svaki put kad bi ga dotakla; lice mu se krivilo od bola dok mu se stomak iznova praznio.

Posmatrala je kako pokušava da zadrži dostojanstvo pred njom, a onda bi ga bol opet savladao.

Otvorio je oči samo da bi rekao: ,,Ne krivite sebe, ljubavi moja.“ Gabi se trgnu, misleći kako joj čita misli. Naravno da je krivila sebe. Još kako. Mrzela je sebe toliko da joj se stomak okretao od gađenja. Vodili su ljubav, što znači da je učestvovala u izazivanju njegove migrene. Da nije bilo nje, Kvil bi sada bezbrižno obavljao svoje poslove umesto što leži polumrtav u tami.

Krivica je imala lekoviti efekat čišćenja Gabinog uma od svake dileme. Više nisu mogli ovako. Moraće da napusti Kvila zauvek - ili će popričati sa Sudakarom. Između ove dve opcije nije morala dugo da se premišlja.

„Mislim da je to loša ideja“, reče starac. Gabi nikada nije videla Sudakara tako razjarenog. „Niko ne sme da pije lek bez eksplicitnog znanja i pristanka.“

„Kvil u protivnom neće uzeti lek“, uzvrati ona. ,,Ne mogu da podnesem njegovu patnju. Niste ga videli. Ne znate.“

„Sam je tako izabrao.“ „Ali on ne razume“, preklinjala je. ,,On je Englez i nikada nije živeo

van ove zemlje. Teško mu je i da poveruje da će ga lek iz Indije izlečiti.“ „Možda izlečiti“, ispravi je Sudakar. ,,U stvari, primarni sastojak uopšte nije iz Iindije. Lek će izlečiti glavobolju samo ako pacijent nema telesno oštećenje određene vrste.“

„Ali ako sam dobro razumela, u svakom slučaju mu neće škoditi“, insistirala je Gabi. „Onda nije na odmet probati.“

„Pravilnim uzimanjem, lek neće pogoršati stanje“, složi se Sudakar. „Doduše, postoji mali fizički rizik. Ali insistiram da pacijenti sami odluče. Ne lečim ljude bez njihovog pristanka. Ovaj lek se pravi od smrtonosnog otrova, Gabrijela. U pogrešnim rukama može da ubije. U tim okolnostima izuzetno je važno da pacijent sam donese odluku hoće li se podvrgnuti takvom riziku.“

,,To je za njegovo dobro“, brecnu se Gabi. Bila je na ivici histerije. Neispavanost, briga i krivica dodatno su izmučili njen već napaćeni mozak.

,,Mi...“, Sudakar ispravi sebe, „ja ne teram ljude da se povinuju mojoj

želji. Gabrijela, jutros si zvučala kao tvoj otac.“

„Moj otac! Moj otac ne mari za druge!“, povika Gabi. Bilo je pravo olakšanje izbaciti to iz sebe. „Razmišljam o tome od trenutka kada sam se ukrcala na brod za London. Moj otac me ne voli, nikada me nije voleo!“ „Pitanje ljubavi je nebitno. Tvoj otac veruje da on zna šta je najbolje za svakog stanovnika sela“, naglasi Sudakar. ,,I stara se da njegova volja bude sprovedena u delo, svidelo se to njima ili ne.“

Zavlada trenutak mučne tišine. ,,Ne mogu da verujem da me poredite sa mojim ocem.“ Gabine oči

bile su suve i glava visoko dignuta. „Govorim istinu kako je ja vidim“, uzvrati starac odlučno, ali tiho.

„Ako tvoj suprug ne želi moj lek, onda mu ga ne treba davati krišom. To je njegov izbor.“

,,I moj otac daje mogućnost izbora“, pobuni se Gabi, napeta kao struna. „Mogu da biraju hoće li napustiti selo ili raditi kako on kaže. Ne vidim nikakvu sličnost. Volim Kvila. Volim ga previše da bih do kraja života gledala kako pati. Ja ću... moraću da ga napustim.“

,,U tom slučaju“, mirno reče Sudakar, „izlazak iz braka biće tvoj izbor. Viđao sam pacijente kako beže od svojih supružnika i saosećao sam. Najteže je gledati svog ljubljenog kako pati.“

Gabine usne zadrhtaše. „Oprostite, Sudakare. Nisam htela da vas podsećam.“

„Moj sin je davno umro“, kaza starac umorno. „Vreme leči rane.“

,,Ipak“, navaljivala je Gabi, „kada je Džohor umirao, pokušali ste sa svim mogućim lekovima. Sećate se kada sam iz velike kuće donela lek koji ste dali Džohoru? Nije znao da mu dajete lek. Da jeste, verovatno bi ga odbio! Znate da je Džohor mrzeo mog oca.“

„Džohor... Džohor je umirao“, reče Sudakar. „Više nije mogao sam da odlučuje.“

,,Ne vidim u čemu je razlika“, strasno će Gabi.

Ali Sudakarovo lice ostade ravnodušno. „Razlika je u tome što davanje leka krišom - nekome ko svakako ne umire - predstavlja delo koje bi oduševilo tvog oca. Odrasla si u kući gde jedan muškarac misli da sve zna

najbolje i sprovodi svoju volju, svoje hrišćanstvo, svoj moral kako mu se prohte. Razočarao bih se kada bih video da usvajaš njegove metode.“

,,Oh, Sudakare, ono što se događa između Kvila i mene potpuno je drugačije; volim ga!“, povika Gabi.

,,Ne vidim nikakvu razliku.“ Starac pogleda po biblioteci. „Srećan sam što te opet vidim, mala Gabrijela. I srećan sam što te vidim u tvojoj kući, kao udatu ženu. Ali sutra moram da se vratim u svoje selo.“

,,Ne“, tvrdoglavo će ona. ,,Ne smete otići dok ne popričate sa mojim suprugom.“

„Neću se predomisliti, Gabrijela. Otkrio sam da Englezi ne vole da eksperimentišu sa nepoznatim lekovima, naročito kada je u pitanju istočnjačka medicina, kako je oni zovu.“ Starac se zagleda u Gabi, neizmerno saosećajan. „Bojim se da moraš oguglati na njegov bol.“

Sudakar je u pravu, pomisli Gabi, 5 obzirom na Kvilovu netrpeljivost prema takozvanim šarlatanskim lekovima. Nikada ga ne bi popio, ne zato što ga je Sudakar doneo iz Indije, već zato što je Kvil bio neizmerno svojeglav. Odlučio je da više ne uzima nikakve lekove i neće se predomisliti, znala je.

Gabi uspravi ramena i diže desnu ruku. „Molila bih za jedan taj lek, Sudakare.“ U svom glasu mogla je da čuje eho očevog zapovedničkog tona.

Starac odmahnu glavom. ,,Ne, malena.“

Gabine grudi su gorele, ali nije odustajala. „Donela sam vašem Džohoru lek“, kaza. „Učinila sam to jer sam ga volela. I sada bih volela da mi date vaš lek. Volim svog supruga i želim mu sve najbolje. Rekli ste da mu lek ne može naškoditi.“

„Ovo nije vredno truda. Činiš veliku grešku, Gabrijela.“ „Mogla sam i sama da se zarazim kolerom, ulazeći u vašu kuću.

Rizikovala sam život da bih Džohoru donela lek.“ Glas joj je bio leden.

Gabi ispruži ruku, ćekajući. Starac spusti pogled i iz svoje crvene torbice izvadi bočicu.

„Biće to moja odluka“, reče Gabi. „Kvil će me skoro sigurno izgubiti kada sazna šta sam uradila. Ali bar ću znati da sam učinila sve kako bih ga sačuvala patnje. U svakom slučaju ću ga napustiti ako lek ne bude delovao.

Ovako više ne možemo.“

„Izgleda da si ipak očeva kćer“, tužno reče Sudakar. „Znaš li da se tvoj otac oženio svojom prvom ženom samo da bi joj spasao dušu? Neuspešno je pokušavao da preobrati seljane u hrišćanstvo i zato se oženio sirotom Balom, znajući da će kao njen suprug moći da joj nametne drugu veru.“ „Znala sam to“, kaza Gabi. ,,Ali...“

„Nije uspeo.“ Sudakarov glas je bio zamišljen. „Kada je Balin sin, tvoj polubrat, umro, ona se ubila jer nije mogla da živi bez njega. Tada se tvoj otac okrenuo trgovini, umesto spasavanju duša.“

Ove reči zariše se u Gabino srce, ali joj glas ostade miran. ,,Ta priča baca ružnu sliku na rasuđivanje mog oca. Ali ja sam vaše dete koliko i njegovo, Sudakare. Kvila ovoliko volim zahvaljujući vašoj i Džohorovoj ljubavi prema meni. Kada je Džohor patio, probali ste sve moguće lekove ne pitajući ga za mišljenje. Ja radim isto to, Sudakare. A vi ste nepravedni prema meni.“ Neprijatna tišina zavlada prostorijom.

„Možda si u pravu“, priznade Sudakar. „Tačno je da su tvoji motivi dobronamerni. Još kao dete vapila si za utehom, preduboko i prebrzo.“ Starac joj pruži bočicu. „Ovde su dve doze za odraslu osobu. Moraš izmeriti tačno polovinu bočice. Lek nema nuspojave kada se da u pravilnoj dozi, ali ako se premaši - može da ubije pacijenta. Drugu dozu daj mu četrdeset osam sati posle prve, ali samo ako budeš apsolutno sigurna da nije delovala.“

„Znači, drugu dozu dajem ako prva ne deluje“, ponovi Gabi. „Kako ću znati da lek deluje?“

„Uopšteno, pacijent će postati izuzetno letargičan ubrzo nakon uzimanja leka i ostaće takav dvanaest do dvadeset četiri sata. Nema opasnosti ako pacijent ne zaspi prva dva-tri sata. Pokušao sam ovim da lečim samo dvaput, Gabrijela. U prvom slučaju bilo je uspešno, u drugom nije. Pacijent mora da se upusti u aktivnosti koje izazivaju glavobolju dok je pod dejstvom leka.“ Sudakar je pogleda direktno u oči. „Razumeš li, Gabi?“

Dna klimnu glavom, zureći u bočicu. „Šta je unutra?“

Starac slegnu ramenima. „Kao što rekoh, otrov. Proizvodi ga žaba gatalinka koja njime uspava plen. Iz nekog razloga, mala doza leči delove ljudskog mozga tako što ih uspava, a određeni pokreti postaju tolerantni. Ovim sam izlečio mladića koji je pao sa drveta. Posle povrede nije mogao da savije glavu niže od struka, a da ne dobije jaku glavobolju. U njegovom

slučaju je lek delovao.“

Gabi proguta knedlu kad pomisli šta bi Kvil mogao da kaže o uspavljivanju jednog dela njegovog mozga. Bar je time odgovorila na pitanje vredi li mu spominjati uzimanje leka ili ne. Verovatno bi ga odbio.

„Molim vas, Sudakare, hoćete li ostati u Londonu još nedelju dana? Moj suprug ima migrenu; biće bolestan još nekoliko dana, ali bih volela da upoznate čoveka za kog sam se udala.“

„Rado ću ostati u kratkoj poseti ako mi obećaš da ćeš još jednom razmisliti o ovoj odluci, Gabrijela.“

Ona pognu glavu. „Zahvalna sam na vašem strpljenju, Sudakare, ali mi je istinski žao ako mislite da se ponašam kao moj otac.“

Sudakar primeti da je izbegla odgovor na njegovo pitanje i uzdahnu. „Gabrijela, ti si dragulj mog srca. Ono što kod tvog oca potiče iz zla, kod tebe potiče iz ljubavi. Sada mi dopusti da se malo odmorim. Moje stare noge još misle da sam na moru.“

Gabi ga poljubi u čelo i izađe iz sobe stežući bočicu.

XXIII

Kvil je sanjao neobičan san. Ležao je na krevetu, a Gabi ga je svlačila. Bila je okupana ružičastim svetlom. Ali to svetlo zračilo je iz njene kože, kao da isijavala.

I onda je primetio da je potpuno naga. Posmatrao je njene dojke dok mu je otkopčavala košulju. Nosio se mišlju da ih dodirne, ali je jednostavno samo uživao u prizoru.

„Mmm, Gabi“, promrmlja on. Glas mu se valjao preko jezika poput debele melase.

,,Da?“ Borila se s njegovim manžetnama.

„Zašto tako sijate?“ „Šta ste rekli?“ Njegova supruga u snu bila je malo nervozna. Dojke

su joj se njihale dok je povlačila njegove rukave. „Ličite na srednjovekovnu sveticu“, kaza on i zakikota se. Razumni

deo njegovo uma shvati da se od detinjstva nije kikotao. „Oženio sam se sveticom - srednjovekovnom sveticom. Sviđa mi se ta ideja.“ Glas mu se utiša. „Naravno, srednjovekovne svetice bile su odevene, bar na slikama koje sam video.“

Topla ruka obujmi mu obraz i Gabino lice iskrsnu pred očima. „Kvile, jeste li dobro? Pričate nešto što nema mnogo smisla.“ Njene lepe oči bile su zabrinute.

„Naravno da ima“, kaza on. „Sanjam jedan od najlepših snova u životu. Hoćete li nastaviti to što radite, Gabi, ljubavi moja? Ili da vas zovem Gabi iz snova? Ili Snevana Gabi?“ Kvil se opet zakikota.

Gabino lice nestade i on začu pucketanje. Uspela je da popusti manžetne na njegovim rukavima. Dok ih je skidala, Kvil je razmišljao kako bi zaista mogao da dodirne te sočne grudi. On diže slobodnu ruku i spusti je na oblinu jedne dojke.

Ovo je jedan od onih usporenih snova, pomisli Kvil, kada se čovek nada da će spavati dovoljno dugo da doživi ono što je Snevana Gabi naumila. Kvil spusti ruku niz njen glatki bok, očaran ružičastom svetlošću koja mu se probijala između prstiju.

Uspela je da mu skine i drugi rukav. Kvil pusti da mu svuče košulju. ,,Oh, moja snevana gospo.“

,,Šta?“ Lice joj se opet vrati u njegov vidokrug.

„Ovo je san“, promrmlja on. ,,Ne mogu dobro da se pomeram.“ Gabi ga zapanjeno pogleda. „Zašto ne otkopčate pantalone, pa da

vidimo kako se osećate", predloži mu. „Odličan predlog“, sanjivo uzvrati Kvil. Bar mu je jedan deo tela

valjano funkcionisao. Hvala nebesima. Ipak je samo sanjao, jer bio bi pravi košmar kada bi mu telo bilo lenjo kao što su ruke.

Nekoliko minuta kasnije, Kvil je bio potpuno nag. I Snevana Gabi takođe. „Ovo je baš prijatno", promrmlja on.

Ali ona nije bila opuštena kao on, mogao je to da vidi. Piljila je u njegovo lice, a onda rekla: „Kvile, sada ću vas poljubiti.“

,,U redu“, uzvrati on. I poljubila ga je. Uživao je. Uspeo je čak da digne ruku na njeno rame

i pomiluje joj leđa sve do veličanstvene zadnjice. „Pošto je ovo samo moj san“, otegnuto reče Kvil, „voleo bih da sam

malo živahniji. Da uživam u trenutku.“ ,,Ne mogu vam pomoći“, uzvrati Snevana Gabi zabrinutih očiju. „

Ako biste mogli da se popnete na mene, da li biste se osećali živahnije?“ Kvil porazmisli o ovome. „Sviđa mi se kako razmišljate“, velikodušno

reče. ,,Da nisam ovoliko zaljubljen u pravu Gabi, možda bih vas ozbiljnije uzeo u obzir.“

Ona se na ovo zakikota. „Drago mi je da ste zaljubljeni.“ Oči mu poprimiše toplu zlatnu nijansu, baš kao Gabine. I njene usne ga poljubiše... Izvrsno se ljubila. Dovoljno dobro da muškarac oseti grižu savesti što vara svoju ženu.

„Isprva nisam bio zaljubljen u vas“, priznade on.

Oči joj se uplašeno raširiše. ,,Niste?“

„O, ne.“ Kvil odmahnu glavom, ali mu se od ovog pokreta zavrte u glavi. „Hoćete li opet protrljati grudi o moje?“

Snevana Gabi se namršti. „Pričajte mi još o tome kako niste bili zaljubljeni.“

„Neću dok ne uradite kako sam rekao. Ovo je moj san.“ Snevana Gabi delovala je pomalo oholo, ali se ipak popela na njega.

,,Ne tako“, pobuni se Kvil. ,,No... dobro, prija mi. Znate li da vam oči poprime boju meda kada ste uzbuđeni? Zanimljivo. Izgledate ljuto kao moja prava žena. Ali ne ponašate se kao ona. Na primer, ako bih ućutao usred prepirke...“ Kvil ućuta, puštajući da mu prsti zalutaju u njeno međunožje. Za trenutak je verovatno zaboravio o čemu je pričao. „ Ako bih ućutao usred prepirke sa pravom Gabi i zamolio je da protrlja dojke o moje grudi, mislite li da bi pristala?“ On odmahnu glavom. „Nema šanse. Pre bi me gađala nokširom.“

Oči su joj bile zamagljene. Bar je reagovala kao njegova žena na određene dodire. „Volela bih da čujem još o tome kako niste bili zaljubljeni“, ponovi ona drhtavim glasom.

„A, to.“ Kvil je mogao da oseti kako mu se snaga vraća u noge dok je milovao svoju ženu, tačnije svoju sanjanu ženu. „Morao sam da se oženim njome, znate“, izbrblja on eksperimentišući s malo grubljim pokretima.

Snevana Gabi vrisnu i uhvati ga za ramena. Nastade tišina. A onda se ona vrati na započetu temu.

„Kako to mislite, morali ste da se oženite?“ Bilo je zajedljivosti u njenom glasu. Kvil diže glavu i zagleda se u

njeno lice. Sada je imala zlataste zrake u ružičastom oreolu. „Znate, srednjovekovne svetice nemaju oreol oko celog tela“, priseti se on. ,,Vi imate najveći oreol koji sam ikada video. Možda ste anđeo. Jesam li umro?“

,,Ne, nisam anđeo.“ Njen glas bio je odsečan. ,,I niste umrli, Kvile.“ ,,Pa svaki anđeo koji drži do sebe pozavideo bi vam na tom oreolu“, uveravao ju je. A onda se setio šta radi. Definitivno je dobijao na snazi. Uspeo je čak i da joj drugom rukom obujmi kuk.

„Kvile“, kaza anđeo prilično strogim glasom, „pričajte mi o vašem braku.“

,,Naravno“, uzvrati on. Svaki put kada bi je pomilovao zlataste iskrice bi poletele s njenog oreola, zaslepljujući ga. Kvil sklopi oči. „Dakle, venčali smo se pored samrtne postelje mog oca. Nije bilo romantično.“

„Dakle, zato ste morali da se venčate!“ Njen glas je definitivno oživeo. Ali Kvil je zaista osećao potrebu da bude iskren. Ako slaže svoju sanjanu suprugu, onda laže samog sebe.

,,Ne, nije zato“, reče on gnječeći prstima njenu zadnjicu. A potom cimnu bokovima napred. Da, noge su mu definitivno dobijale na snazi. „Morao sam da se oženim njom jer Piter nije hteo. Piter je moj brat. Možete malo da legnete ispod mene?“

Snevana Gabi nije se bunila. I tako je Kvil sporim pokretima podvuče pod sebe. Srećom, nije morao da brine hoće li je prignječiti jer je bila samo san. Osećaj je bio neobično prijatan.

Ali ona nastavi da postavlja pitanja. „Piter ju je smatrao debelom i smotanom“, pojasni Kvil. „Rekao sam

mu da ću to učiniti umesto njega, jer moja žena nasleđuje titulu, znate. Meni novac ne treba, ali Piteru treba.“ Kvil zagnjuri lice u njen vrat, tako da nije mogao da joj vidi lice. Ali ona poče da se migolji pod njim, skoro poput prave žene kada bi je nazvali debelom i smotanom.

„Nisam se slagao s njim.“ Kvil diže glavu s velikim naporom. „Divio sam se njenim oblinama od samog početka.“ Nije želeo da njegovo snoviđenje tako brzo prestane. Ne kada su tek počeli sa telesnim užicima.

Snevana Gabi neznatno se opusti i čak mu ponudi svoje usne. Ljubili su se sve dok joj oreol nije postao više zlatan nego ružičast. Kvil opet sklopi oči i pusti da mu glava klone na njeno rame. ,,Ne mogu sve odjednom“, reče šaljivim tonom. „Užasno sam umoran. Ali ovo je najbolji san koji sam ikad sanjao. Ne bih voleo da mislite kako sam nerazuman.“

„Na šta ste mislili kada ste rekli da niste bili zaljubljeni?“

Samo jedan deo Kvilovog tela bio je potpuno budan. „Voleo bih sada da budem u vama, Gabi, curo moja. Možete da se pobrinete za to?“ Snevana Gabi nije bila pripremljena za ove stvari kao njegova stvarna žena. Petljala je svojim ručicama sve dok ga konačno nije navela na pravi put. Kvil skupi svu snagu i uroni u nju. Znoj mu orosi leđa.

,,Bestraga“, procedi on. „San ili ne, osećaj je bolji nego sa svim

ženama dosad - osim sa stvarnom Gabi, naravno. Vi ste isti kao ona“, zamišljeno reče, „a ona je najbolja.“

Snevana Gabi se malo oraspoloži. „Kvile, hoćete li da se ja pomeram?“, upita ga, a onda zastade, kao da se nečeg setila. ,,U stvari, žena iz sna ne može da se pomera“, slatko reče i prođe prstom niz njegovu kičmu.

„Samo lezite tu još malo“, predloži Kvil žmureći. Najaktivniji deo njegovog tela slao mu je svakojake gnevne signale. Uspeo je da gurne još nekoliko puta, dovoljno da oreol snene žene postane potpuno zlatan. A onda se stropoštao.

Sada je ona milovala prstima njegova leđa i ljubila mu rame. „Zaista bih volela da znam šta ste mislili kada ste rekli da niste bili zaljubljeni“, gugutala je milujući ga.

„Kada to radite, ne mogu ništa da poreknem“, iskreno će Kvil. Ono što je radila ulivalo je novu energiju u njegovo telo. Kvil se nađe na kolenima, bukvalno vodeći ljubav na životinjski način. Svakim njegovim pokretom, oreol Snevane Gabi postajao je sve zlatniji. Kvil je fascinirano zurio u nju. Glava joj je bila zabačena i oči sklopljene, dok se sa usana čuo grleni jecaj svaki put kada bi prodro u nju.

Još je bio upetljan u mrežu svog sna, tako da nije mogao racionalno da kontroliše situaciju kao u stvarnom životu, sa stvarnom Gabi. Ali sada je bio potpuno izgubljen. I budući da je sanjao, deo njegovo uma samo je lenjo posmatrao šta se događa. Uvukao je ruke ispod Gabinih kukova i podigao je nekoliko centimetara uvis. Vrištala je dok su varnice s njenog tela letele u svim pravcima. Zarivao se u nju sve brže, osećajući njenu delikatnu uskoću i zgrčene prste na njegovim ramenima. A onda se bukvalno pretvorila u snop svetlosti.

,,Dođavola“, opsova Kvil. „Vodim ljubav sa anđelom. Ovo je definitivno san. Ili sam na nebu.“

Kosa Snevane Gabi bila je vlažna, s nekoliko kovrdža zalepljenih za čelo. Ali njene lepe oči su ga gledale. „Nisam anđeo“, prošaputa ona.

„ Ali ste odmah ispod njega“, zaključi Kvil. „Uostalom, imate taj oreol.“ Još je bio duboko u njoj rešen da sprovede drugi eksperiment, sada kada je povratio fizičku snagu. Ali ne i mentalnu.

Bez reči ju je okrenuo na kolena i opet se zario duboko u nju. Njeni protesti bili su na granici histerije kao kod stvarne Gabi. „Ovo je moj san“,

podseti je on. „Mnoge žene vole ovu pozu. I vi ćete. To jest, ako vas opet budem sanjao.“ Reči mu oboji mali osećaj krivice. Nije želeo da mu snovi budu previše dobri. To bi bila nevera prema stvarnoj Gabi.

Kvil je definitivno imao poteškoće da se kontroliše. Ali oreol Snevane Gabi još je ružičasto sijao, sporadično prošaran zlatnim nitima. I želeo ju je uz sebe. ,,Na početku nisam bio zaljubljen u Gabi“, prodahta on pokušavajući da se sabere. „Ali sam joj rekao da je volim, naravno.“

„Slagali ste je? Zašto ste to učinili?“ „Morao sam“, odgovori Kilv. „Gabi je romantična. Znao sam da će

pasti na tu priču i zato sam joj rekao da sam se zaljubio na prvi pogled. Znate, dušice, nisam siguran mogu li još dugo ovako. U svakom smislu te reči.“ Bio je srećan što opet čuje svoj kikot. „Možda sam se napio pre odlaska u krevet“, promrmlja on. „Možda sam umro dok sam pio. Previše šampanjca...“

Ramena Snevane Gabi se napregnuše i njen oreol zablešta više crveno nego zlatno. „Mislim da bismo morali još malo da pričamo o tome što ste je slagali“, optuživački će ona.

„Radije ne bih“, reče Kvil sa velikim strpljenjem. „I ovo je moj san!“ Uostalom, ona je bila samo plod njegove mašte. Kvil podvuče ruke ispod njenog tela i pomilova joj dojke. Dahtala je plitko, damski.

„Predivna si, Gabi iz mojih snova“, promrmlja Kvil. Bilo mu je sve teže da govori. Ali želeo je da zadrži ovaj trenutak - ovaj san. Njegova sanjana žena neiskusno se pomerala pod njim. „Iako ste malo trapavi, kao moja žena.“

„Ali opet“, prostenja on grabeći je za bokove tako jako da su mu prsti ostavljali bele tragove. Kvil se silovito zari u nju i izgubi se u njoj. Ona vrisnu i zlatni plamičci skočiše s njenog tela.

Kvil naposletku sklopi oči, bojeći se da ga njegova žena-anđeo ne oslepi.

XIV

Probudio se žedan i s neprijatnim ukusom u ustima. Kvil prebaci nogu s ivice kreveta, priđe stolu i nali čašu vode. Usred gutljaja detalji iz sna mu preplaviše um. On se ukoči, a onda nasmeši, zadovoljan svojom bujnom maštom. Nije ni čudo što je tako žedan. Nalio je još jednu čašu vode, uživajući u njoj kao u najfinijem vinu.

Tek što je iskapio čašu, on začu šuškanje u krevetu i okrenu se. Gabi je sedela na krevetu s kosom rasutom po ramenima. „Dobro jutro“, reče Kvil s blagim osećajem krivice. Bila bi prava sreća da je svojoj supruzi pričinio toliko zadovoljstva kao što je svojoj sanjanoj Gabi.

„Nemate migrenu!“ Kvil izvi jednu obrvu, sipajući još vode. „A zašto bih je imao? Mislim

da sam sinoć popio malo više vina, ali migrene nisu posledica prekomernog alkohola. Hoćete li čašu vode, draga moja? Neobično je ukusna.“

,,Je li?“, začuđeno će Gabi. Kvil spusti čašu i priđe krevetu. Zatim se sagnu i ovlaš poljubi Gabine

usne. Ali jedan dodir bio je dovoljan. Njegove ruke već su bile u njenoj kosi. „Hajdemo ispočetka“, prošaputa on. „Dobro jutro, ženo moja.“ Gabini obrazi porumeneše. „Kvile, zar se ne sećate...“ Glas joj utihnu. „Čega da se sećam?“

„Prethodne noći, vi i ja...“ „O, bože“, uzdahnu Kvil kikoćući se. „Sanjao sam vas celu noć, Gabi.

Jesam li vas milovao u snu?“ ,,Zapravo...“

Kvil je privuče sebi i Gabi ispusti pokrivač koji je držala ispod vrata. ,,Zaboga!“, uzviknu on, istinski uplašen. „Moja lepa supruga spavala je bez spavaćice!“

„Ali vi...“

Kvil prostenja. ,,O, dušice, sigurno ste pomislili da vas napadam. Primite moje izvinjenje. Prava sam zver. Šta se dogodilo?“

Njegova supruga spusti pogled. Kvil skloni kovrdže s njenih belih ramena. „Volim vas i bez odeće. Možda ću se svake noći praviti da sanjam i skinuti vas usred noći.“

,,Kvile!“ Ali njen ukor nije imao uobičajenu snagu. „Šta se desilo?“, upita on sledivši se najednom. „Jesam li vas uplašio,

Gabi? Oprostite mi, ne sećam se. Ali vas uveravam da se ovo nikada pre nije desilo, niti će opet.“

,,Znam“, prošaputa Gabi jedva čujno. ,,Molim?“

„Rekoh, znam da se više neće dogoditi“, ponovi ona. Kvil je bio zbunjen. „Šta se neće dogoditi?“ Ali nije bio naročito

zainteresovan. „Možda bih mogao da se iskupim za svoju neučtivost tokom noći.“ Jednom rukom obujmi njenu dojku, dok je drugom privlačio Gabi na svoje krilo. Uspela je da zadrži pokrivač oko struka.

Gabi proguta knedlu. Obećala je sebi da će obmanuti Kvila samo jednom, da će mu dati lek i posle toga mu to ispovediti. A onda će napustiti kuću, ako je bude oterao.

,,Ne znam zašto ste takvi“, reče Kvil glasom već promuklim od želje. „Ne mogu ničeg da se setim, Gabi.“ On je položi na krevet, naslađujući se njenim bujnim oblinama. „Zašto ne bismo kasnije popričali, hmmm?“

,,Kvile...“

Ali njegova glava već je bila nad nj enim grudima. Gabi ućuta jer joj reči zapeše u grlu. Strast buknu odmah, istopivši joj noge. Ali srce joj je kucalo u ritmu krivice. Smeju li da vode ljubav? Aonda je preplavi spoznaja daje Sudakarov lek delovao - možda će Kvil misliti da se izlečio sam od sebe.

Ne. Ova laž bi ih nagrizala čitavog života. Nije mogla da vodi ljubav s njim, a da ne misli o tome.

„Moramo da razgovaramo“, kaza Gabi, blago odgurnuvši njegovu glavu.

„Tako ste ozbiljni“, promrmlja Kvil sa đavolskim sjajem u očima. „Zar ne biste radije...“ I usne mu se raširiše u osmeh.

,,Da - ne!“ Gabi se povuče na drugi kraj kreveta. „Sinoć smo vodili ljubav“, izbrblja ona.

Kvil je zbunjeno zurio u nju. ,,Ne.“ Ali zvučao je nesigurno.

„Da.“ „ Ali“, sporo poče on, „nemam glavobolju. Mislio sam - to nije bio

san?“ „Ne.“ „Ali to nema smisla.“

Gabino srce se kidalo dok je posmatrala kako se njegove obrve skupljaju. Volela je kada se mršti, kao i njegovu uverenost da svaka zagonetka ima logično objašnjenje. Prepoznala je trenutak kada je shvatio istinu. Lice mu se ukočilo pri spoznaji da ga je žena prevarila.

Gabi se povuče na krajnju ivicu kreveta, iako samo koji centimetar dalje, pokušavajući da se smiri. Imala je pravo. Možda ne za svoje metode, ali za ishod je imala pravo. Vodili su ljubav te noći i ujutro je bio zdrav.

Kvilove oči pretvoriše se u dva ledena glečera. „Drogirali ste me“, hladno reče. On naglo skoči i istrgnu pokrivač iz njenih ruku. Dok je Gabi shvatila šta ju je snašlo, Kvil ju je grubo odgurnuo u stranu. Na njenom boku bila je plava modrica, senka njegovog strasnog stiska iz prethodne noći.

Kvil ustuknu bez ijedne reči. Zar njegove oči nisu bile zelene? Sada su crne. Gabina utroba se cepala. Ovo mora da je isti osećaj kao kada se umire, pomisli ona.

„Sudakarov lek je delovao“, zaključi Kvil, uspevši da povrati samokontrolu.

Gabi klimnu glavom. „Koji su sastojci?“

,,Ja - ne znam.“ ,,Ne znate.“ Nastade sablasna tišina.

„Sudakar ga je dao mladiću koji se povredio prilikom pada s drveta“, prošaputa Gabi. „Kad god bi se sagnuo, dobio bi glavobolju. Ovaj lek ga je

izlečio.“

„Kada ste mi dali lek?“ „Posle večere. Sipala sam ga u vino.“

Kvil ustade i shvati da je i sam potpuno nag. „Sinoć ste odigrali odličnu predstavu.“

Gabi zabrani sebi da se rasplače. Imao je svako pravo da se ljuti. ,,Morali ste da se upustite u radnju koja izaziva migrenu“, prošaputa ona.

Kvil suzi pogled. „Baš čudno. Zašto?“ „Zato što lek umiruje povredeni deo mozga“, pojasni Gabi. Zvučalo je

bolje nego Sudakarova priča o uspavljivanju dela mozga. Kvil je razmišljao. „Pacijent popije lek i upusti se u aktivnost koja

izaziva migrenu. Znači, lek je izlečio moj potres mozga?“ „Lek je umirio taj deo mozga.“ Gabi ućuta, pošto nije mogla da

ponudi logično objašnjenje o vezi između povređenog dela tela i povređenog mozga.

,,A da lek nije delovao, Gabi. Da li bih sada nepomično ležao na tom krevetu?“

„O, ne“, žurno će ona. „Nema nikakvih posledica kada ne deluje.“ „Šta je Sudakar još rekao?“

Gabi se ugrize za usnu. „Šta je Sudakar još rekao za lek?“ Kvilove reči bile su staložene, iako

je ona imala utisak da viče. ,,U nekim situacijama može da bude opasan kao otrov“, promrmlja

ona gledajući u Kvila. „Ali obećao je da neće biti nuspojava, čak ako i ne bude delovao. A jeste.“

Kvil se okrenu i navuče svoj ogrtač. „Znači, dali ste mi opasan otrov“, zaključi on skoro ravnodušno. „Sigurno ste bili očajni, Gabi. Je li vredelo, sinoć?“

Nije se pravila da ga ne razume. Vrele suze su joj kapljale po rukama. „Nisam više mogla da vas gledam kako patite.“

„Ali ne osećate grižu savesti što ste me slagali, Gabi? Kada ste mi dali lek koji je mogao da me ubije?“ Kvil se okrenu i ona zadrhta pri pogledu na njegovo lice. „Kada bi moja majka kupila takav napitak, bar bi me udostojila odluke želim li da ga popijem ili ne.“

,,Da sam vas pitala, odbili biste!“, uzviknu Gabi.

„Tačno. Ne bih ga popio.“ „Morala sam“, prošaputa ona. „Nisam više mogla da podnesem vašu

patnju.“ „Uporno zaboravljate činjenicu da prezirem laž, Gabi.“ Glas mu je bio

skoro ljubazan. „Zato vas ponovo pitam: mislite li da je vredelo sinoć?“ Na njegovom licu mogla je da pročita da je njihovom braku kraj, jasno

kao dan. Ali Kvil nemilosrdno nastavi. „Koliko se sećam, mislio sam da ste

anđeo. Kakva ironija u datim okolnostima. Jeste li se smejali? Ne sećam se da ste se smejali.“ Kvilov glas bio je oštar poput pramca broda koji seče gustu maglu.

„Volim vas“, izusti Gabi.

„Zaboravio sam da mi je i majka donosila lek iz ljubavi.“ Nije imao potrebu da nastavi.

„Uništili ste ovaj brak zato što vam naš odnos nije bio dovoljan? Ili zato što ste želeli da budem više... više muškarac?“ Kako bi se iskontrolisao, Kvil je bukvalno siktao kroz zube.

„Nije tačno!“, povika Gabi. „Nisam mogla da gledam kako patite. Nisam mogla to da podnesem!“

„Pre toga smo vodili ljubav bez izazivanja migrene, ako se sećate“, naglasi Kvil. „Stoga mogu samo da mislim da vam to iskustvo nije prijalo.“

Gabi od suza nije mogla da mu odgovori. „Neću vas opterećivati dodatnim iskustvima“, tiho reče on. „Znate to,

zar ne? Više ne mogu da vam verujem, a u takvim okolnostima brak ne može da uspe.“

Gabi se sabra. Morala je da razbistri mozak. Morala je da ode odatle. „Neću ni pokušavati da vas nateram da se predomislite, ali hoću da shvatite.

Sudakar me je uverio da vam taj lek neće naškoditi. S obzirom na to, odlučila sam da je laganje opravdano.“

,,Opravdano!“, ispali Kvil. „Bože, tako ste lukavi. Opravdane laži! Svom suprugu! Jeste li lagali i na obredu venčanja kada ste rekli da me obožavate?“

Ali Gabi se opet borila sa suzama. „Naravno, to je bilo pre nego što ste shvatili koliko je duboka moja

povreda koja će se odraziti na vaš svakodnevni život“, napomenu Kvil. ,,Ne! Nije tako. Ne dopuštam da pričate tako okrutne stvari!“ Gabi

konačno nađe svoj glas. „Nikada vas nisam lagala o važnim stvarima.“ „Samo kada su opravdane“, prezrivo će Kvil.

„Nikada nisam izrekla laž ogavnu kao što je bila vaša“, uzvrati ona jednako prezrivo.

Kvil skrsti ruke na grudima i pogleda je. „A koja je to laž, Gabi? Upozoravam vas da se ponosim svojim istinoljubljem.“

Gabi diže bradu. ,,U tom slučaju, niste smeli da me lažete u vezi sa razlozima za ulazak u ovaj brak. Rekli ste da me volite.“

Kvil se najednom seti detalja svog ,,sna“ od prethodne noći. ,,Oprostite“, naposletku reče. „Jesam vas slagao.“

Ali Gabi zahvalno pusti da gnev pobedi razočaranje. „Slagali ste me u jednom od najsvetijih trenutaka u životu“, planu ona. „Naterali ste me da se odreknem čoveka kog sam volela - za kog sam želela da se udam - kako bih se udala za vas.“

,,Naterao...“ „Vi i vaš brat skovali ste plan iza mojih leđa“, nastavi Gabi. Kada su

im se pogledi sreli, u njenim očima više nije bilo suza. „Sinoć ste bili u pravu. Ja jesam romantična. Mislila sam da me volite. Glupo sam verovala u vaše laži i odrekla se svog verenika. Naravno, i on me je lagao. Bila sam previše debela i smotana da bi se mnome oženio. Kakva sam ja budala. Verovala sam vam kada ste rekli da sam lepa.“

Kvil otvori usta, ali nije mogao da smisli ništa pametno što bi rekao. ,,Ja sam vas bar slagala za vaše dobro“, kaza Gabi. „Nikada vas ne bih na

prevaru namamila u brak bez ljubavi. Ne bih bila u stanju da smislim takvu prevaru.“

„Nije brak bez ljubavi!“

Gabi slegnu ramenima. „Prema vama ovo ionako više nije brak.“ Kvil tada shvati da ne stoji iza svojih ranijih pretnji.

Gabi siđe s kreveta i diže svoju spavaćicu sa poda. U vrelini besa potpuno je zaboravila da je naga.

„Prelepi ste, Gabi“, promuklo reče Kvil. Ona ga pogleda ozbiljnim očima, a potom navuče spavaćicu preko

glave. „Više ne mogu da vam verujem, a u takvim okolnostima brak ne može da uspe.“ Bilo je reske ogorčenosti u njenom glasu dok je ponavljala njegove reči.

„Vaša laž je drugačija“, uzvrati Kvil očajnički. „Mogli se da me ubijete onim napitkom.“

„A vi ste mogli da slomite moje srce“, učtivo uzvrati Gabi. „Uostalom, verovala sam da volim Pitera. Vi ionako niste marili, zar ne? Bila sam samo nezgrapna naslednica koju je vaš otac odnekud dovukao. Mogla bih se smatrati srećnicom što jednostavno nisam odbijena i vraćena u Indiju. Jer, za razliku od Pitera, vama ne treba moj novac.“

Kvil je birao reči. ,,Ne vidim ni da vi mnogo marite za mene čim ste mi dali smrtonosnu dozu.“

„Doza koju sam vam dala nije štetna jer je minimalna“, pojasni Gabi. „Hoćete li sami da se uverite?“ Dok ju je upitno gledao, ona otvori fioku i iz nje izvadi braon bočicu. „Dala sam vam tačno polovinu ove bočice. Tu nema dovoljno otrova da bilo kome naudi.“

„Čisto sumnjam“ uzvrati Kvil dok mu je krivica stezala grlo. „Koliko puta je Sudakar dao nekome taj lek? Sto puta?“

,,Ne.“

„Koliko puta?“ „Dvaput“, odgovori Gabi.

„Dakle, na osnovu činjenice da dvoje ljudi nije skončalo od Sudakarove doze otrova, odlučili ste da sam prikladan kandidat za treči

eksperiment?“ Gabi oseti kako joj se histerija skuplja u grlu. ,,Ma odakle vam pravo da se ljutite?“, brecnu se ona. „Izlečeni ste! Vodili smo ljubav i posle toga niste dobili migrenu. Sada možete da vodite ljubav sa konkubinama koje stalno spominjete - samo izvolite! Izlečila sam vas!“

„Ljut sam zato što je moja supruga pokazala nemar prema mom zdravlju. Znate li da sam dobio pismo od vašeg oca u kom me upozorava da imate takozvane zločinačke namere prema meni? “

Gabin oseti grč u stomaku. „Dopisujete se s mojim ocem?“ ,,On je meni napisao nekoliko pisama.“

Gabi pokuša da oponaša njegov nemaran ton. ,,Je li? Šta kaže? I zašto mi ta pisma niste ranije spomenuli?“

„Mislio sam da ne razmišljate više o ocu. Po tome kako vas je opisao...“ „Sigurna sam da mi pristaju svi atributi“, hladno reče Gabi. „Nisam imala pojma da se vi i moj otac jedan drugom poveravate.“

„Možda je trebalo da obratim više pažnje na njegova upozorenja“, kaza Kvil opasno tiho.

Gabi konačno puče. ,,Da, trebalo je! Jer ste vi i moj otac istog soja. Vi ste nezreo, džangrizav, glup čovek! “, povika ona iz punih pluća. „Zarekli ste se da nećete piti lekove iz čiste tvrdoglavosti. I sada - kada ste izlečeni, stojite tu i žalite se, umesto da budete zahvalni!“

Kvilove oči sevnuše. ,,Ja sam glup? Bar nisam pokušao nikog da ubijem!“ „Nisam pokušala da vas ubijem!“, vrisnu Gabi. „Taj lek je bezazlen! Bezazlen!“

,,Je li?“, reče Kvil glasom oštrim poput britve. ,,Ne vidim da ste ga isprobali na sebi! Ništa lakše nego uvaliti taj bezazleni otrov nekom drugom.“ Gabi ga prostreli pogledom, munjevitim pokretom ruke odvrnu zatvarač bočice i naiskap popi ostatak napitka. Kvil momentalno skoči i odgurnu bočicu na pod.

,,Kasno“, prkosno će Gabi. ,,Ne bojim se da isprobam lek i nisam pokušala da vas ubijem.“

Kvil naglo preblede. „Blagi bože, Gabi, šta ste to učinili?“, prošaputa. „Gde je Sudakar?“

Gabi slegnu ramenima i prođe pored njega da sedne na ivicu kreveta.

Osećala je stid zbog svog ishitrenog ponašanja. ,,Na putu za Indiju.“ „Ovo je doza leka za odraslog muškarca, zar ne, Gabi?“

„Dovoljno sam krupna da pariram odraslom muškarcu. Skoro.“

,,Teško“, prosikta Kvil. ,,Ne smeta mi da budem omamljena nekoliko dana“, reče Gabi, „samo

ako vi shvatite da nisam pokušala da vas ubijem. Jer nisam.“ Ali njen glas više nije zvučao prkosno. Imala je užasan osećaj da joj se gnev splašnjava. „Znate li kojim brodom je Sudakar planirao da isplovi, Gabi?“

,,Ne“, uzvrati ona nejako. „Ali je dosad već isplovio. Ne brinite. Rekao je da doza izvetri u roku od dvadeset četiri do četrdeset osam sati.“ Osećala je kako joj se muti pred očima. Videla je dva Kvila. Tri Kvila. Držao ju je za ruke tako jako da je bolelo.

Sledećeg trena je otvorio vrata i urlajući pozvao Kodsvolopa. Mogla je da čuje kako naređuje batleru da nađe Sudakara, ako je ovaj još u Londonu. Gabi stegnu pokrivač jer joj se opasno vrtelo u glavi.

Činilo se da su prošli sati pre nego što se Kvil pojavio pred njom. Gabi otvori usta, ali joj teški kapci padoše sami.

„Lek utiče na vid“, reče Kvil. „Sećate se? Ja sam sinoć mislio da ste anđeo sa oreolom.“

„Stvarno sam ispala budala“, reče Gabi glasom koji je i njoj samoj bio stran. „Zar ne, Kvile?“ Ona jače stisnu drveno uzglavlje kreveta. Imala je utisak da stoji na brodu koji se ljulja. „Oprostite mi što sam se ponela onako rđavo.“

Njegove ruke opet su se našle na njoj. „Oboje smo budale“, napeto reče. „Podbadao sam vas. Znam da niste pokušali da me ubijete, Gabi. Ali bio sam ljut. A vi ste bili u pravu.“ Kvil joj je masirao ruke. „Glupo, glupo ,glupo od mene što sam se prepirao sa vama. Trebalo je da budem zahvalan.“

„Niste gluplji od mene“, priznade Gabi. „Drago mi je što je Sudakar otišao. Uvek me je grdio zbog impulsivnosti. Nije želeo da vam dam lek.“ „Šta vam je još rekao o leku? Možete li da se setite?“

,,Ne“, slabašno uzvrati Gabi. „Rekao je da nije opasan u malim dozama.“

„Ništa više?“

„Ne.“ Gabi se zakikota. „Šta vam je?“

„Mislim da vam uši rastu, Kvile! Izgledate kao zec!“ Oči joj se iskolačiše. ,,A tek nos!“ Gabi se opet zakikota.

Kvil uzdahnu. Kada je on popio lek, pretvorio ga je u veselog pijanca. Mogao je samo da se nada da će efekat na Gabi biti blaži. Čekala ih je duga noć.

Ali nije prošla toliko loše. Posle nekoliko sati kikotanja i zevanja, Gabi je konačno zaspala. Kvil je ostao da sedi na krevetu krajnje obeshrabren. Kako su uopšte došli dovde? Kakav su to brak imali, kada ju je njegova tvrdoglavost navela da ga obmane, nakon čega su se posvađali sa ovako strašnim posledicama?

Zašto je bio tako zadrt? Zašto nije uzeo Gabi u naručje i ceo dan s njom vodio ljubav, proslavljajući izlečenje?

Kvil je netremice gledao svoju ženu. Nepomično je spavala, ležeći poput kipa na krevetu. Morala je da ozdravi. On baci pogled na svoj sat. Prošlo je samo četiri sata otkad je Gabi popila lek, a rekla je da će efekti iščileti tek za dvadeset četiri.

Kvil je još sedeo na krevetu kada je stari Indijac otvorio vrata spavaće odaje.

„Lorde Djulande“, tiho ga pozdravi Sudakar. Kvil se trgnu i ustade, ne puštajući Gabinu ruku. „Gospodine...“ On

ućuta. Bilo je nemoguće objasniti kako je uopšte došlo do toga da Gabi popije lek.

Ali Sudakara nisu zanimali detalji. Prišao je krevetu i opipao Gabin puls. Kvilovo srce se stegnu kada je shvatio kako joj je ruka mlitava.

„Koliko dugo već spava?“

„Oko četiri - skoro pet sati“, odgovori Kvil. Sudakar ne reče ništa, ali Kvilu se učini da je stisnuo vilice.

,Je li to loš znak?“ Starac ga samo tužno pogleda.

,,Ne!“, bolno kriknu Kvil.

Starac povi glavu. „Sumnjam da će preživeti. Ovaj lek je potencijalni otrov. Rekao sam joj to. Uzela je previše za osobu njene konstitucije i zaspala je prebrzo.“

,,Ne razumem“, tupo kaza Kvil. „Zašto je to važno?“

„Lek je napravljen od otrova žabe gatalinke“, pojasni Sudakar. „Žaba ga ubrizga svom plenu kako bi ga uspavala i potom pojela. Duboki san fatalan je kod ljudi.“

,,Pa probudite je!“ Kvil protrča pored Sudakara i poče da drmusa Gabi. Ignorisao je starčevo odvraćanje, ali kao da je drmusao lutku čija se glava neprirodno klatila s jedne na drugu stranu.

„Dajte joj nešto“, naredi on. ,,Lek.“ „Nema leka za taj otrov“, kaza Sudakar. „Moraćete da živite sa

posledicama. Kao i ja.“ „Zašto ste joj ga onda doneli?“, divlje upita Kvil. „Znali ste koliko je

impulsivna. Trebalo je da pretpostavite da će ga i sama uzeti!“ Stari vrač ga pogleda. „Zašto bi mi to palo na pamet? Video sam kako

se mlada žena jede od brige za svojim mužem, spremna i da uništi svoj brak samo da bi ga spasla dalje patnje. Kod Gabrijele nisam primetio ništa samodestruktivno.“

„Verovala je da je lek bezopasan“, prošaputa Kvil. „Nije ni slutila. Niste smeli da joj ga date.“

„Zar je smatrate detetom? Gabrijela je odrasla žena. Njene ishitrene reakcije su samo njene.“

Tek kada ga je Kvil fiksirao brutalnim pogledom, Sudakar shvati da i on pati. „Moramo nešto da preduzmemo“, preklinjući reče.

Starac skrenu pogled. ,,To je van mojih moći.“ Ove reči poput gvozdene pesnice pogodiše Kvila u grudi. „Voleo sam dvoje dece u životu. Džohora i Gabrijelu. I nijedno od njih nisam uspeo da sačuvam.“

Kvil ga pogleda. „Rekla mi je da ste stručnjak za otrove.“

„Ali ovo nije indijski otrov“, pojasni Sudakar. „Ako i postoji lek, ja ga ne znam. Zar ne vidite da sam samo glupi starac koji nije u stanju da izleči

svoje voljene.“

Kvil se jedva suzdržavao da ne skoči i ščepa ga za grkljan. ,,Ali“, promuca on, „zašto su pacijenti umrli? Gabi izgleda kao da spava.“

„Nisam siguran“, priznade Sudakar. „Živeli su nekoliko dana, spavajući sve vreme, a onda se više nisu probudili. Nešto tako nikada nisam video. Ali čovek koji mi je dao otrov, upozorio me je na moguće posledice. Stimulansi nisu dovoljno efikasni da bi se pacijent probudio.“

„Nema ništa loše u spavanju“, oprezno zaključi Kvil. „Osoba može da spava i nedelju dana bez posledica, zar ne?“

Sudakar se namršti. „Ako ne pije vodu...“ On ućuta, kao da mu sinu. „Možda pacijenti ne umiru od otrova, već od nedostatka vode.“

,,U redu“, odlućno će Kvil. „Davaćemo Gabi vodu.“ On uze čašu sa stočića i pridrži joj glavu, ali voda se vraćala iz njenih usta.

,,Ne vredi“, prostenja Sudakar. ,,Ne može da guta. Eto, osuđen sam da gledam kako mi oboje dece umire. Moj Džohor je skončao u teškim mukama. Bar će Gabrijela otići spokojno.“

Kvil ga je ignorisao. Pokušavao je da misli. Naposletku je pozvonio slugama zahtevajući od Kodsvolopa kašičicu. Kada ju je dobio, priđržao je Gabinu glavu i kašikom joj sipao vodu u usta. Opet je curila sa strane. On pokuša iznova i iznova, sve dok joj spavaćica nije bila potpuno mokra.

A onda je osetio ruku na svom ramenu. Umorne staračke oči presretoše njegove. ,,Ne vredi“, blago reče Sudakar. ,,Ne može da guta.“

,,Ne!“, zaurla Kvil.

„Isto tako sam se osećao kada je Džohor umirao“, kaza Sudakar. „Bili smo izolovani - niko iz sela nije se usuđivao da dođe zbog kolere. Ali Gabrijela jeste. Došla je iz velike kuće i donela mi engleski lek. Više je brinula za Džohora nego za sebe.“

Kvil pogleda svoju uspavanu ženu i nežno spusti ruku na njen obraz. „Takva je ona.“

„O, da“, složi se Sudakar. „Učiniće sve za ljude koje voli. Volela vas je, vikonte Djuland. Srećan ste čovek. Volela vas je i previše da bi vas gledala kako patite. I verujem da nije zažalila zbog ovog što je učinila.“

,,Vi ne znate“, snuždeno će Kvil. „Stvari koje sam izrekao...“

Šaka na njegovom ramenu pojača stisak. „Pretpostavljam da ste se posvađali i Gabrijela je popila lek u izlivu besa. Uvek je imala preku narav, uprkos mekom srcu. Ali volela vas je i bila bi srećna kada bi znala da su vaše glavobolje izlečene. Jesu li?“

Kvil nije mogao da digne pogled; oči su mu bile pune suza. „Šta sad to vredi?“, slomljeno reče. „Bez Gabi...“

Šaka nestade s njegovog ramena. „Neću da gledam kako umire. Već sam ispratio jedno dete u smrt. Bojim se da je to ovoga puta vaša karma, milorde.“

Kvil ustade. Grlo mu se stezalo, ali on s naporom upita: „Jeste li sigurni, apsolutno sigurni da ne mogu ništa da učinim?“

„Siguran sam. Moj jedini predlog je da nastavite s pokušajima da joj date vodu“, reče starac. „Možda neka kap i siđe niz grlo. Možda joj ta kap spasi život. Ali šanse su nikakve.“

Kvil zaškrguta zubima. Ništa ne bi dobio kada bi preklinjao starog indijskog gospodina.

Umesto toga, on se nakloni. „Pisaću vam kada se Gabi probudi."

Sudakar se takođe nakloni i ljubazno reče. „Čekaću vaše pismo.“ Ubrzo je Kvil uspostavio rutinu. Svakih sat vremena, tačno u minut,

omotao bi ubrus oko Gabinog vrata i kašičicom joj otvarao usta. Otkrio je u kom bi položaju glave nešto vode oteklo niz njeno grlo. Ili se bar tešio da je tako.

Do ponoći je bio iscrpljen i prepustio je zaduženje Margaret kako bi kratko odspavao. Dva sata kasnije se naglo probudio. Pogledao je u vrata koja su spajala njegovu i Gabinu odaju. Bio je to najhladniji i najmračniji period noći. Je li nešto čuo? Možda se Gabi probudila?

Ali jedan pogled kroz vrata mu otkri da nema promene. Margaret je Gabinu glavu pridigla u svoje naručje, ali je ova uporno padala u stranu. Sluškinja ga pogleda, lica belog od umora.

„Gospodaru“, nemoćno reče.

„Idi spavaj“, naredi Kvil. ,,I kaži Kodsvolopu da dođe u zoru.“ Potom opet postavi ubrus oko Gabinog vrata.

U prvi osvit zore Kvil je poslao slugu po najboljeg londonskog lekara,

jednog od mnogih koje je Kvil konsultovao u vezi sa migrenom.

Doktor Vin bio je mršav i krakat čovek, isturene vilice i svetloplavih očiju. ,,Zanimljivo“, reče on, zagledajući bočicu. „Vrlo zanimljiv slučaj, milorde. Otrov žabe gatalinke, tako ste rekli?“ On proveri Gabin puls i oslušnu joj srce. „Izgleda kao da čvrsto spava. Jeste li pokušali da joj date kafu? Imao sam uspeha kod buđenja nekih pacijenata pomoću kafe ili vrlo jakog čaja.“

Kvil je proveo naredna dva sata gledajući kako se ogavna braon tečnost vraća iz mlitavih usta njegove supruge, ostavljajući fleke po belom ubrusu. Nije bilo promene.

Doktor Vin uzdahnu dok je provlačio ruku kroz kosu. „Ovi istočnjački otrovi đavolska su stvar“, iskreno reče. ,,Ne znam mnogo o njima. Bojim se da više ne mogu učiniti ništa osim da eksperimentišem, milorde.“ Doktorov oprez bio je pravi razlog Kvilovog poverenja u njega pre nekoliko godina. Vin mu jedini nije prepisao napitke od zolje i indijske konoplje. Savetovao ga je da živi sa svojim glavoboljama.

Ali sada je Kvil smatrao drugačije. „Onda eksperimentišite“, kratko mu reče.

Doktor Vin je oklevao. „Ako joj dam stimulans jači od kafe - svesni ste da idemo otrovom protiv otrova?"

Kvil stisnu zube. „Ona mora da se probudi. Ne znam koliko vode je uopšte sišlo niz njeno grlo.“

,,U pravu ste“, složi se Vin. „Mogla bi da umre od dehidracije.“

Kvil uze kašiku, ali mu je ruka toliko drhtala da voda nije stigla ni do Gabinih usta. „Zaboga, učinite nešto!“

Vin sede i skupi prste. „Treba mi vaša puna pažnja, milorde. Imamo dve opcije.“

Kvil uze Gabinu mlitavu ruku u svoju.

„Stimulans je najbolje rešenje“, naglasi Vin. „Ali budući da vaša supruga nije reagovala na kafu, nisam siguran da će jači stimulans biti efikasan.“

„Koji su rizici?“

„Srce može da stane“, ravno reče Vin.

Kvil stisnu Gabinu ruku.

„Druga opcija je daleko eksperimentalnija, ali verujem da možemo pokušati. Predlažem da joj damo malu dozu tinkture opijuma. To je nadasve zanimljiv lek“, zamišljeno će doktor, „uspavljiv u manjim dozama i otrovan u velikim. Izaziva veliku zavisnost, naravno.“

„Kako bi davanje uspavljivača pomoglo kada ona već spava?“ „Narkotik ponekad eliminiše dejstvo otrova koji uspavljuje. Ni sami ne razumemo mehanizam njegovog delovanja.“

,,A rizici?“

„Nema rizika, zaista“, odgovori Vin. „Ali ako to ne uspe, stimulans sigurno neće. Ona može samo da padne u još dublji san, ako je moguće. To je već koma... No, na vama je da odlučite, milorde.“

,,U redu“, uzvrati Kvil nabusito. „Već sam odlučio. Dajte joj tinkturu opijuma.“

„Svesni ste da su šanse za izlečenje vrlo male?“

Kvil klimnu glavom i Vin otvori svoju torbu. Vikont je ćutke posmatrao kako doktor daje njegovog supruzi dozu narkotika.

„Kada ćemo znati?“ „Vrlo brzo“, mirno odgovori Vin. „Predlažem da supruzi date još

malo vode, milorde.“ Kvil zahvati kašičicom vodu i pažljivo je stavi u Gabina usta,

pretpostavljajući da mu doktor samo pravi društvo. Sat vremena kasnije Kvil je sedeo na krevetu i posmatrao Gabi u

potrazi za bilo kakvim znakom buđenja. Zla slutnja mu se uvlačila u srce. Napokon mu sinu da ona zapravo više nije tu. Telo joj je postalo

školjka koju je Gabina duša već napustila. „Moja mrtva žena“, prošaputa on, dva sata kasnije. Vin odmahnu glavom. Stajao je u podnožju kreveta. „Nije mrtva,

milorde.“ Ali Kvil ga nije čuo. „Hteo bih da ostanem nasamo s njom“, tupo reče.

„Tinktura opijuma nije delovala. Voleo bih... da ostanem nasamo s njom još ovo malo vremena.“

Vin otvori usta, a onda se predomisli. „Čekaću vas dole“, kaza. „Molim vas, pozovite me ako vam ustreba bilo kakva pomoć.“

Kvil je ukočeno sedeo u potpunoj tišini. Koliko dugo, ni sam nije znao. Više nije ni gledao u Gabi, osim kada bi zahvatio kašičicom vodu i sipao joj u usta. Bilo je previše bolno gledati njeno lice. Umesto toga, zamišljao je Gabi sa oreolom, Gabi sa zlatastim zracima oko tela. Utešna misao, reče on sebi. Iskliznula mu je kroz prste poput ružičaste svetlosti koja je isijavala iz nje - osim... osim...

„Nemoj! Nemoj da postaneš anđeo, Gabi. Potrebna si mi“, preklinjao je.

Sablasna tišina. Kvila preplavi sramota. Jesu li sluge mogle da čuju njegov vapaj?

On pogleda u Gabi i više mu nije bilo važno da li ga celo domaćinstvo sluša s druge strane vrata. Bila je mrtva - mrtva. Ostavila ga je. Tako brzo, u uzdahu između svađe i smeha, otišla je.

,,Ne!“, riknu Kvil. Nikada nije pokazivao patnju, ali nije ni sanjao da čovek može ovoliko da pati. ,,Ne ostavljaj me, Gabi. Moraš da se vratiš. Molim te, molim te, ne odlazi. Život...“ Reči koje su dolazile direktno iz srca zastadoše u grlu. „Život je bezvredan bez tebe. Volim te.“

Sav ponos je nestao. „Bez tebe više nemam s kim da pričam, Gabi. Niko me neće nasmejati kao ti. Boje su nestale...“ Ali glas ga izdade. Kvil posegnu za njom, spustivši njenu glavu na svoje grudi. Mogao je da čuje njen slabi, ali utešni puls.

I konačno, u dubinama potpune iznurenosti i očaja, Kvil pade u san, s uhom priljubljenim uz daleke otkucaje njenog srca. Još samo to je držalo Gabi na ovome svetu.

*** Možda je prošlo nekoliko sati ili nekoliko minuta. Snevana Gabi ga je

dozivala. „Znao sam da ćete mi se vratiti“, promrmlja Kvil. „Znao sam da ću vas opet videti.“

Nije mogao da čuje njen odgovor. Pokušao je da otvori oči, ali bio je tako umoran.

„Moja žena je umrla“, reče joj. „Stvarna Gabi me je napustila i sada ste ostali samo vi, anđeo.“ Glas mu se prekide, a onda se umiri. „Morate da

odete, Snevana Gabi. Ako ne mogu da imam svoju suprugu, onda ne želim ni vas. Moja Gabi je jedina koju volim.“

Snevana Gabi izgledala je pomalo srdito.

Kvil u snu odmahnu glavom. ,,Ne želim vas“, ponovi on. ,,Odlazite.“ ,,Hmmm“, promrmlja njegova sanjana gospa. Ali zvučala je kao da se zabavlja.

Kvil shvati da bi trebalo da se još malo potrudi. On otvori oči. Jedan trenutak je zbunjeno zurio u ruku pred sobom. Bila je to poznata ruka, vitka, dugih prstiju.

Ne usuđujući se da udahne, on diže pogled. „Dobro jutro, mužu moj“, reče glas. Pripadao je njegovoj ženi. I te oči

što su mu se smeškale bile su Gabine. „O, bože“, reče Kvil. Bila je to molitva i zahvalnica.

Njegova supruga izvi obrve. ,,A gde je: ’Dobro jutro, Gabi. Kako ste spavali?’ Zar ste zaboravili sve instrukcije koje sam vam dala?“

„Jeste li dobro?“, promuklo upita Kvil. ,,Ne“, uzvrati ona izazivački šaputavo. „Ispala sam budala, Kvile i

moram da vam se izvinim. Razmišljam o tome otkad sam se probudila. Nisam smela da vas lažem. I nisam smela onako da planem. Sudakarov lek mogao je da ostavi ozbiljne posledice!“

Kvil je piljio u nju. ,,I jeste, Gabi.“

,,Molim?“ „Sudakar je rekao da ćete umreti. I da vam više nema spasa.“

„Našli ste ga pre nego što je otplovio?“ ,,Da. Rekao je...“

Gabi slegnu ramenima. „Sudakar nikada ne odbija da pomogne. Dobro sam, Kvile. Ili ću bar biti ako biste bili ljubazni da sklonite pokrivač kako bih ustala iz kreveta.“

Kvil ju je gledao, ne mrdajući. „Možda vas nikada više ne pustim iz kreveta“, nežno reče. „O, Gabi, tako vas volim.“ Njegovi dlanovi obujmiše joj lice. ,,Ne mogu da živim bez vas, znate li to?“

Gabi mu se osmehnu. „Znači, sada ste zaljubljeni u mene, je li?“

„Nisam smeo da vas lažem u vezi s tim. Ali drago mi je što jesam, jer sam vas tako namamio da se udate za mene“, reče ljubeći je.

„Niste me slagali.“ Kvil malo odmaknu usne od njenih.

„Bili ste zaljubljeni u mene. Samo to niste znali. Sećate se?“, prošaputa Gabi. „Gorim, čeznem, umirem.“

I Kvil se seti svoje goruće želje da se oženi bratovom verenicom, iako time krši svako džentlmensko pravilo ponašanja. „Pretpostavljam da ste u pravu, oh, lukavice jedna.“ Usnama je načas zarobio njene. „Zavoleo sam vas onog trena kad sam vas ugledao u luci, ali to nije ni približno ovoj fantomskoj ljubavi koju osećam sada.“

„O, Kvile“, uzdahnu Gabi, pre nego što se prepustila njegovom poljupcu. A onda se naglo odmaknu. „Sada stvarno moram da ustanem iz kreveta.“

Ali Kvil je imao druge planove. „Izlečili ste me“, promrmlja on. „Moja voljena supruga me je izlečila i sada ću da vodim ljubav s njom, ceo dan, celu noć i sutradan ispočetka.“

Gabi se umiri gledajući ga blistavim očima. ,,I ja sam zaljubljena u vas, znate li to? Samo neko koga mnogo volim može da me natera na ovako šašavo ponašanje.“

Kvil se naceri. „Naravno, bacam sve otrove iz kuće. Mislim da će i teški predmeti morati da lete. Moja žena ima preku narav“, prošaputa joj tik iznad usana. ,,I bojim se da će je naša deca naslediti.“ Kvil prikova Gabi uz jastuke.

„Kvile! Pustite me! Moram da ustanem.“ „Hoću da ostanete ovde sa mnom.“ Glas mu je bio đavolski senzualan. ,,Ne mogu.“

„Bojim se da vas više nikada neću pustiti van svog vidokruga. Živećemo u krevetu.“

,,Kvile!“ „Zašto ne?“ Zarobio joj je ruke iza leđa ljubeći joj nos i oči dok se

migoljila pod njim. Kao izdaleka, mogao je da čuje njene proteste, ali sam užitak ga je opijao.

Nadljudskom snagom, Gabi ga odgurnu. „Kvile, morate me pustiti! Imam vrlo čudnu reakciju na Sudakarov lek - kao da sam popila celo jezero, moram u toalet!“

Kvil se zakikota svojoj vikontesi u vrat. Tek kada su njeni udarci pretili da ugroze njihovo buduće potomstvo,

on se otkotrlja u stranu i pusti je. Ali to nije promenilo njegove planove za taj dan - ne, za tu nedelju.

Bio je zdrav muškarac sa lepom ženom koja će mu podariti decu. Divan zadatak, zaista.

I imali su ceo život pred sobom da ga ispune.

XV

Kamat, prodavac voća, sa smeškom je posmatrao dvoje ljubavnika na obali reke Gang. Verovatno su mislili da tu neće biti viđeni. On zastade u svom teškom penjanju uz planinu. Žena je imala bisernobelu kožu tipične Engleskinje. Čuo je da u Engleskoj pada grad veličine manga i da su zato Englezi tako blesavi. Nije mogao da skrene pogled sa njih. Ovog Engleza je mango možda udario u glavu, ali izgleda da mu nije povredio ostale organe.

Sa uzdahom odobravanja, Kamat nastavi da se penje uskom, krivudavom stazom prema svojoj kući. Srećom, ludi stari Englez Džerningam umro je pre nekoliko meseci. Bio je strog po pitanju ovih stvari. Pokušao je da protera iz sela Kamatovu rođenu kćer, Saritu. Indijac frknu. Naravno, Sarita i njen suprug vratili su se nekoliko nedelja kasnije pod drugim imenima. Stari Džerningam bio je slep poput žabe. Nije video ni prst pred okom.

Ležeći na obali reke Gang, engleski par bisernobele kože otkotrlja se na leđa i zagleda u oblake iznad njih.

„Šta još vidite?“ upita supruga ugnezdivši se na njegovom ramenu. ,,Mmmm“, promrmlja Kvil milujući Gabina leđa. Malo mu je smetalo

što se opet ogrnula svilom. „Tražim svoju snevanu gospu“, reče. „Tamo je negde, čeka me sa ružičastim oreolom. Ona će ležati potpuno naga na suncu, ne mareći za pristojnost.“

„Blago njoj“, reče Gabi. „Obavestite me kada je nađete. Hoću da je upozorim da koža može da izgori na jakom suncu. Da zna za ubuduće.

,,U njenoj budućnosti nema ničeg osim mene“, lenjo kaza Kvil i pope se na svoju ženu. „Što čitavih godina ja bih hvalio tvoje oči i u tvoje čelo gledao; Dvesta godina da mi je grudi da ti grlim, a trideset hiljada narednih godina sve ostalo. Ovo je lenja pesma Endrua Marvela. S vremenom planiram da zaokupim moju Snevanu Gabi - samo nas dvoje, do kraja večnosti.“

,,Onda“, kaza njegova žena sa nestašnim sjajem u oku, ,,ta večnost je

tamo gde se Snevana Gabi i ja razilazimo.“

„O čemu to pričate?“ „O vašoj budućnosti na zemlji.“

,,Ne razumem.“ ,,U ovo vreme sledeće godine nećemo biti sami“, prošaputa Gabi.

„Biće nas troje.“ Nastade trenutak tišine. Žaba skoči u zelene dubine Ganga. Ševar

zašuška na vetru. Kvil pročisti grlo. „Hoćete da kažete...?“

,,Mhmm“, promrmlja njegova žena sa smeškom u očima. „Jeste li sigurni?“

,,Apsolutno.“ Englez se ustade, pokazujući svoju nagotu celom svetu, ako to svet

uopšte i zanima. „Idemo kući“, zapovedi on, navlačeći pantalone. Gabi se pridiže na laktove i grleno nasmeja. „Kući u Džajpur ili kući u

Englesku?“ „Kući u Englesku.“

„Mislila sam da vam treba još par meseci da konsolidujete trgovinske puteve do Engleske. A i Džosant vam je zahvalan na pomoći oko kraljevskog blaga.“

Kvil kleknu na travu pored svoje nasmejane žene. „Kući u Englesku, brbljivice.“ Dodirnu joj nos prstom.

Gabi uzdahnu. „Pretpostavljam da je ovo vaš način da pokažete koliko ste neizmerno srećni?“

Kvil klimnu glavom. ,,Naravno.“

„Život sa vama je konstantno tumačenje, znate li to?“ „Život sa vama je... blaženstvo. Jeste li to znali?“ Gabine oči zasuziše. Miris belog jasmina doleprša sa Ganga nošen

vetrom. I Kvilove usne skliznuše po njenim kao cvet jasmina koji pluta na vodi.