[ekspirfestival tre}i putod 29. juna

godini obele`avanja 400 godinaod smrti Vilijama [ekspira {iromsveta, [ekspir festival ima}e svojetre}e izdanje. Kao i prethodnih

godina, festival }e se odr`ati u prelepomambijentu Vile Stankovi} u ^ortanovcima, ukome }e se prikazati savremene svetskeprodukcije ra|ene po delima Vilijama[ekspira.

Ideja festivala, jedinstvenog u ovom deluEvrope, jeste da neguje dela najve}egsvetskog dramskog stvaraocapredstavljanjem atraktivnog pozori{nogprograma pod vedrim nebom, kako je to biloi u [ekspirovo vreme. Publika }e imatijedinstvenu priliku da poseti jednu odnajlep{ih letnjih rezidencija u Srbijinapravljenu po ugledu na srednjovekovnezamkove u Lombardiji.

Na festivalu }e biti predstavljeni teatri izVelike Britanije, Gr~ke, Portugalije, Indije iSrbije. Prate}i program obuhvati}e filmskeprojekcije (program Olivije i [ekspirAleksandra Erdeljanovi}a) i studentskepredstave prema delima Vilijama [ekspira.

Festival }e otvoriti upravo [ekspirov Globteatar iz Londona, sa predstavom Dva viteza izVerone.

Kuriozitet ovogodi{njeg festivala predstavlja,posle dugo vremena, gostovanje jednogpozori{ta iz Indije. Kompani teatar iz Mumbajaizve{}e Bogojavljensku no}. Kao posebandoga|aj treba svakako izdvojiti i d`ez koncertinspirisan [ekspirovim Sonetima u izvo|enjuvelike zvezde d`ez muzike Marie Joao injenog tria Ogre.

Ideju o osnivanju ovog festivala inicirao jereditelj Nikita Milivojevi} nakon premijerenjegove predstave Henri VI u izvo|enjuNarodnog pozori{ta iz Beograda, u ~uvenomGlob teatru u Londonu, u maju 2012. godine.Agencija Beta uvrstila je [ekspir festival me|u10 najva`nijih doga|aja u kulturi u 2014.Slede}e godine [ekspir festival u Srbijipostaje deo me|unarodne mre`e [ekspirfestivala - European Shakespeare FestivalNetwork.

[EKSPIR festival

POD VEDRIM NEBOM

3. [EKSPIR FESTIVALOd 29. juna do 6. jula 2016.www.sekspirfestival.org

03[EKSPIRFEST16

U

LOKACIJEVila Stankovi} (^ortanovci), Srpsko narodnopozori{te (Novi Sad), Kulturni centar NovogSada, Itaka art centar - scena (In|ija)

s r e d a , 2 9 . j u n 2 0 1 6 .

II IIIs r e d a , 2 9 . j u n 2 0 1 6 .[EKSPIR festival

DVA VITEZA IZ VERONE

Komedija u re`iji Nika Begnala, Glob teatar (Shakespeare’sGlobe), London (Velika Britanija), 90 minuta sa pauzomIgraju Lija Braderhed – Julija, Geri Kuper – Vojvoda/Antonio,Aruan Galijeva – Silvija, Gaj Hjuz – Valentin, Amber D`ejms –Luceta/Pantino/Turio, Adam Kist – Spid/Eglamor, [arlot Mils –Lans, Darme{ Pat – Protej, Fred Tomas – Muzi~arKejti Sajks – Dizajner, D`ejms Fortjun – Kompozitor

Nik Begnal reditelj je Liverpool Everyman & Playhouse. Njegoviprethodni projekti u Glob teatru su Smrt kralja Artura, Ser Gavejni Zeleni vitez, Henri VII, II i III. Radio je predstave Odiseja: nestali,smatraju se mrtvim, San letnje no}i i Elektri~na brda (LiverpoolEveryman); Ovih dana nisam pri sebi (Edinburg); Poslednji daniTroje, Bo`i}ni va{ar, San letnje no}i (Milton Rooms, Malton); Izdaja(Crucible Theatre); Odvojena realnost (Royal Court), Bili la`ljivac(West Yorkshire Playhouse)... Ovu urnebesnu novu produkciju naturneji predvodi razdragan ansambl glumaca koji odu{evljavajupesmama, romantikom i haosom i guraju [ekspirovu anarhi~nukomediju u 21. vek.

[ekspirov Glob osnovao je ameri~ki glumac i reditelj SemVonamejker. [ekspirov Glob jedinstvena je me|unarodnainstitucija posve}ena istra`ivanju [ekspirovog dela i pozori{taza koje je pisao, posredstvom me|usobne povezanostiperformansa i edukacije. Zajedno Glob teatar, Glob ilo`ba &Turneja i Glob edukacija nastoje da prodube iskustvo ime|unarodno razumevanje [ekspira u izvo|a~kimumetnostima.Vila Stankovi}, 29. juna od 19.30 sati

MERA ZA MERU

Tragikomedija u re`iji C for Circus, Pozori{na grupa C kao Cirkus(C for Circus), Atina (Gr~ka), 90 minutaIgraju Valeria Dimitriadou, Dimitris Kitsos, Chrisa Kottarakou,Eirini Makri, Spyros Chatziaggelakis

Nakon {to su odigrali razne predstave, pozori{na grupa C kaoCirkus se ovog puta bavi jednim od [ekspirovihnajkontroverznijih dela – Mera za meru. U pitanju jetragikomedija koju mnogi re`iseri zaobilaze zbog me{avinenekoliko tragi~nih doga|aja i humoristi~ne ironije [ekspirovskekomedije koja se provla~i simultano skoro tokom celog dela.Glumci iz najboljih dramskih {kola u Gr~koj okupili su se ukolektivnoj re`iji, novom pozori{nom pristupu koji karakteri{emali broj scenskih sredstava kako bi se ova veli~anstvena pri~aprikazala na veoma originalan na~in.Pozori{na grupa C kao Cirkus osnovana je 2008. u Solunu uGr~koj. Od svog osnivanja imala je veliki broj nastupa u Solunu

a u skorije vreme se preorijentisala na izvo|enje u Atini. Grupu~ini ansambl od deset profesionalnih glumaca i njen cilj je darade kreativno, pru`aju}i svakom ~lanu mogu}nost da isprobarazli~ite aspekte glume, re`ije i pisanja. C kao Cirkus trenutnoradi pod okriljem produkcijske ku}e Art Majnds JoanisaGudarasa, preduzetni~ke agencije koja se bavi razli~itimumetni~kim projektima od pozori{ta, plesa i fotografije doumetni~kih instalacija.Vila Stankovi}, 30. juna od 19.30 sati

PESME ZA [EKSPIRA

Koncert u re`iji @oao Farinje, Marija @oao Ogre (Maria JoaoOgre), Lisabon (Portugalija), 75 minutaOriginalna muzika i aran`man @oao Farinja, pisac i rukovodilacprojekta Marija @oao, muzi~ari Marija @oao – vokal, @oao Farinja– ender rodes klavir i sintisajzer, Andre Nasimento – laptop ielektronika

Marija @oao napravila je iznena|uju}u i sjajnu karijeru tokomkoje su zablistali njeni nastupi na presti`nim svetskim d`ezfestivalima. Karijeru je zapo~ela u d`ez {koli Hot Klube dePortugal i za samo nekoliko godina iza{la je van granica svojezemlje – postala je jedna od retkih portugalskih peva~ica kojesu postigle uspeh u inostranstvu. Njen jedinstveni stil postao jeuzor u te{kom svetu improvizovane muzike punomkonkurencije. Njene neverovatne vokalne sposobnosti i

nedosti`an intenzitet nastupa su od nje na~inili renomiranume|unarodnu umetnicu koja je zaslu`ila svoje mesto me|unajve}im savremenim peva~ima. I publika i kriti~ari su joj pru`ilijednoglasan aplauz i smatraju je glasom koji ide do same granicei peva~icom koja se stalno razvija.Ogre je projekat koji ~ini me{avinu d`eza, elektronske muzike idrugih zvukova. Neverovatan glas peva~ice Marije @oaoukombinovan je sa elektronskom i digitalnominstrumentalnom sekcijom – Fender rodes klavir i sintisajzer@oaa Farinje i laptop i elektronika Andrea Nasimenta. Ogreovnovi pristup predstavlja kombinaciju savremene muzike saklasi~nom knji`evno{}u – bend donosi nove zvuke delimaVilijama [ekspira. Soneti velikog engleskog pisca i dramaturgaizvodi}e se Ogreovim pristupom zvukovima i ritmu. Ogre je2012. izbacio svoj debi album Elektrodomestiko (JACC Records),a tokom poslednjih nekoliko godina nastupali su u nekim odglavnih portugalskih koncertnih mesta i doga|aja u Lisabonu,kao i u inostranstvu, na koncertima u ^ileu, Francuskoj, Italiji,Austriji, [vajcarskoj i Ma|arskoj. Ogre sada ima novi album,koncept je Plastiko, „i jedva ~ekamo da ga poka`emo svetu“,ka`u Ogreovci.Vila Stankovi}, 1. jula od 19.30 sati

BOGOJAVLJENSKA NO]

Muzi~ka komedija u re`iji Atula Kumara, Kompanija teatar (TheCompany theatre), Mumbaj (Indija), 140 minuta (sa pauzom)Igraju Titas Dutta, Anamika, Sudheer Rikhari, Dhwani Vij, poojaGupta, Girish Sharma, Nehpal Gautam, Raunak Khan, BhaskarBoruah; Muzi~ari Omkar Patil – harmonijum, Manish Kumar –udaraljke, Moumita Ray – asistent za udaraljke

Atul Kumar je glumac, re`iser, producent koji vodi Kompanijuteatar od 1993, bavi se produkcijom inovativnih pozori{nihdela u Indiji. Vodi radionice, me|unarodnu saradnju, seminare ikonferencije u vezi pozori{ne umetnosti u Indiji i nedavno jeosnovao umetni~ki rezidencijalni program u jednom od selaMahara{tre u Indiji – laboratoriju za istra`ivanje pozori{ta iperformans. Nakon vi{e od 150 nastupa, Kompanija teatarvra}a se sa Piyaa Behrupiyaa – novom verzijom omiljene

[ekspirove Bogojavljenske no}i , sa novim glumcima iz razli~itihdelova Indije i potpuno novom muzikom. Glumci iz UtarPrade{a, Bengala, Utarahanda, Asama, Delhija i drugih delovaSeverne Indije udru`ili su se da obore publiku s nogu. Nakonnastupa u Puni, D`aipuru i [angaju (Kina), Delhiju i Bangaloru,sada nastupaju po prvi put u Srbiji.Kompanija teatar osnovana je 1993. sa potpunomposve}eno{}u pozori{tu i performansu. Sa~injava ga ansamblprofesionalaca koji rade sa interdisciplinarnim imultikulturalnim pristupom razli~itim umetni~kim oblicima,koji u osnovi ima potragu za istinom o ljudskom iskustvu.Produkuje razli~ite izvo|a~ke forme – od pantomime i drameapsurda do muzi~kih komedija.Vila Stankovi}, 2. jula od 19.30 sati

PERIKLE

Adaptacija, re`ija i scenografija Nikita Milivojevi}, Itaka artcentar In|ija i [aba~ko pozori{te, Srbija (pod pokroviteljstvomGrada Novog Sada), 105 minutaIgraju Aneta Toma{evi}, Sonja Milojevi}, Ivan Toma{evi}, ErvinHad`imurtezi}, Dejan [arkovi}, Vladimir Milojevi}, DeanaKosti}, Milo{ Vojnovi}, Strahinja Barovi} i Kristina Pajki};Kostimografkinja jelen Stoku}a, muzika Kosta Pavlovi}...

Nalazim da je nekoliko poslednjih [ekspirovih komada(Simbelin, Zimska bajka, Perikle, Bura) zaista vrlo posebno. Unjima kao da nema stvarne istine, vi{e su nekakve fantasti~ne

pri~e prepune neverovatnih doga|aja, sa puno obrta iiznena|enja, ali i sa dosta nedoslednosti i neusagla{enostime|u doga|ajima. Dosta toga je vremenski i prostornoimaginarno i deluje kao bajka. Kako poslednjih godina imamutisak da `ivim u jednoj bajkovitoj, prili~no nestvarnojstvarnosti, u kojoj je sve mogu}e, odjednom su ovi poslednji[ekspirovi komadi postali jedni od mojih omiljenih. Upravo mita neverovatnost doga|anja predstavlja jednu od njihovihposebnih dra`i (Nikita Milivojevi}).Vila Stankovi}, 3. jula od 19.30 sati

OLIVIJE I [EKSPIRPredavanje AleksandraErdeljanovi}a, upravnikaArhiva JugoslovenskekinotekeKulturni centar Novog Sada,4, 5. i 6. jula od 19 sati

HENRI VFilm, Kulturni centar Novog Sada, 4. i 5. jula od 20 sati

RI^ARD IIIFilm, Kulturni centar Novog Sada, 6. jula od 20 sati

MAKBETPredstava studenata 2. godine glume (klasa prof.Jasne \uri~i}), Akademija umetnosti Novi SadIgraju Nikola Kne`evi}, Aljo{a \idi}, Stefan Beronja,Vanja Kova~evi}, Ana Rudakijevi}, Tamara [usti},Sta{a Ble~i}, Ksenija Mitrovi}...Itaka art centar, In|ija, 5. jula od 19 sati

BITI ILI NE BITIPredstava studenata 3. godine glume (klasa prof.Bo`idara \urovi}a / Had`i Nenada Mari~i}a),Akademija lepih umetnosti Todoris, BeogradIgraju Nikola Ugrinovi}, An|ela Raji}, NikolaTodorovi}, Vanja Pavlovi}, Aleksandar Petrovi}, IrenaStankovi}Itaka art centar, In|ija, 6. jula od 20 satiPR

ATE

]I P

RO

GR

AM

NAPOMENAU slu~aju vremenskih nepogoda, umesto u Vili Stankovi},predstave Dva viteza iz Verone, Pesme za [ekspira, Bogoja-vljenska no} i Perikle bi}e izvedene u Srpskom narodnompozori{tu u Novom Sadu, dok }e predstava Mera za merubiti izvedena u prostoru koji }e naknadno biti potvr|en.

Pismo Petera Brooka naotvaranju [ekspir festivala

vogodi{nji, tre}i po redu [ekspir festival, kojise odr`ava u prelepom ambijentu VileStankovi} u ^ortanovcima na Dunavu, bi}eotvoren pismom Pitera Bruka (Peter Brook),

jednog od najzna~ajnijih reditelja 20 veka. Na pozivdirektora i osniva~a [ekspir festivala, reditelja NikiteMilivojevi}a, Bruk je napisao pismo podr{ke Festivalu. Usvom pismu on, izme|u ostalog, ka`e da je [ekspirfenomen, „kao {to je to recimo Sunce ili Mesec... Svipoku{aji da ga u potpunosti protuma~ite ~ine sedetinjasti i glupi... Potrebna nam je pomo} da ispratimo{ta drugi poku{avaju. Iz tog razloga [ekspirov festival imaogroman zna~aj“...

„Pismo Pitera Bruka na{em festivalu jedna je od onihstvari koje mi uvek vra}aju veru da i dalje postoje ljudi kojipostavljaju ozbiljne kriterijume i zbog kojih se ose}atemanje usamljeni i da je ipak vredno raditi sve ovo {to radimoma koliko nam se ponekad ~inilo da kao Fickaraldo vu~etebrod preko planine“, komentari{e pismo Nikita Milivojevi},obja{njavaju}i potom, za ~itaoce Danasa, ~injenicu da tre}eizdanje [ekspir festivala otvara londonski Glob teatar spredstavom Dva viteza iz Verone. „Uvek ispadne da vamjedan kriterijum bude bud`et hteli vi to ili ne. Ali drugi,

mnogo va`niji kriterijumjeste da je predstavaizuzetna, zanimljiva i ne{to{to niste imali priliku ranijeda gledate. Ako na|etene{to takvo i stalo vam je dotoga, kalkulisa}ete i sabud`etom“.

Kako ste uspeli ponovoda dovedete Glob teatar.Da li su bile presudnefinansije ili i oni vole dado|u ovde?

– Premijera Henrija VI uGlobu bila je sigurnopo~etak svega, jer je unajve}oj mogu}oj meripomogla da se ta saradnjanastavi, ali mislim da je

posle prvog gostovanja na [ekspir festivalu mnogo togapostalo nekako lak{e. Mogao bih u stvari re}i da smo ume|uvremenu postali prijatelji, i da imamo razne maleprivilegije koje uvek postoje u takvim odnosima.

Najavili ste da „Dva viteza iz Verone“ igraju na druga~ijina~in. O ~emu se radi? Na koji na~in su oni ~itali ovodelo i u kojem stilskom klju~u su ga oblikovali?

– Meni je pre svega drago da se predstava veomarazlikuje od Hamleta, koga smo gledali na prvom [ekspirfestivalu, u smislu da }emo ovoga puta videti jednodruga~ije lice Globa. Recimo da su Dva viteza iz Veronedosta modernija predstava u smislu forme... U stvari nebih `eleo ba{ previ{e da govorim o predstavi jer }u mo`dana taj na~in uskratiti neposredni do`ivljaj gledanja.

Kuriozitet ovogodi{njeg izdanja [ekspir festivala jepozori{te iz Indije koje }e izvesti komad „Bogojavljenskano}“. Kakav je [ekspir na indijski na~in?

– Najkra}i odgovor bi bio – Veoma zabavan i prepunmuzike.

Rekli su da ste osetljivi na Grke. Za{to?– S obzirom na to da jednim delom `ivim u Atini Gr~ka

je na neki na~in moja druga domovina. Imam veliki brojprijatelja tamo, uradio sam i dosta predstava... odmahposle festivala idem u Solun da nastavim probe Majkehrabrosti. Sve su to neki od razloga moje posebneosetljivosti prema Grcima... ali u ovom slu~aju pravi razlogje neka vrsta solidarnosti, sli~na recimo onoj koju jeuputio Piter Bruk u svom pismu na{em festivalu. C forCirsus je u stvari grupa mladih ljudi koji su bez dinaranapravili predstavu, zahvaljuju}i jedino `elji da se bavesvojim poslom, i svojoj ma{ti naravno. A kako su uz to jo{napravili i sjajnu predstavu naravno da sam odlu~io da ihpozovem na festival.

Bili ste veoma ambiciozni veruju}i da }e u godini[ekspira bud`et za festival koji je posve}en najve}embardu u ~ast biti ve}i. Na repertoaru je bilo prvo osampredstava, a sada ima ~etiri uklju~uju}i i „Perikla“, kojije izveden pro{le godine. Vi ste hteli da re`irate„Buru“. Za{to? Da li je to komad koji prema va{ojoceni najbolje oslikava kako vi ~esto ka`ete na{u„nestvarnu stvarnost“?

– Mene je kod Perikla, i uop{te kod tih nekolikoposlednjih [ekspirovih dela, privukla odre|enabajkovitost, neverovatnost doga|aja u toj nestvarnojstvarnosti. Pretpostavljamo da je Bura poslednji [ekspirovkomad, i vrlo je zanimljivo da nam na kraju `ivota on pri~ajednu naizgled bajkovitu pri~u (mada u njoj i daljeprepoznajete sve njegove omiljene teme, samo {to ih nepri~a vi{e na na~in Tit Andronika ili Makbeta)... U Buri jemogu}e prepoznati i u~itati najrazli~itije sadr`aje – odromanti~nih, metafizi~kih, autobiografskih, filozofskih dopoliti~kih... ali ona je za mene u ovom trenutku ponajvi{enekakva groteskna tragedija. U njoj na neki ~udan na~inmogu da vidim i Beketa i Joneska zajedno... Ono jeistovremeno i pri~a o porazu intelekta i spektakularnomtrijumfu ljudske gluposti. Sve su to nekakvi razlozi zbogkojih mi se ~inilo da bi upravo Bura mogla da budeovogodi{nja produkcija [ekspir festivala. I da nezaboravim – jedna od najlep{ih re~enica, i verovatnome|u nekoliko najvi{e citiranih, nalazi se upravo u[ekspirovoj Buri: „Mi smo gra|a od koje se prave snovi, ina{ mali `ivot nam je snom zaokru`en“.

[ta je publici sve uskra}eno a mogli su da vide naovogodi{njem [ekspir festivalu da su politi~ari bilispremni da izdvoje vi{e novca za ovu manifestaciju?

– Pre svega `ao mi je da ne}emo videti izvanrednupredstavu Mleta~ki trgovac iz Izraela. Zatim vrlo zanimljivovi|enje Otela iz Moskve, gde sve likove igraju mu{karciupravo kao u [ekspirove vreme. Postojala je ideja dapored predstave Dva viteza iz Verone’od Glob teatraposudimo i jedan hepening koji su oni osmislili. Radi senaime o tome da su du` Temzepostavili 37 velikih monitora na

UNIQA za kulturniju SrbijuUNIQA osiguranje tokom decenije svog poslovanjau Srbiji neguje vrednost ulaganja u kulturu. Ovakompanija podr`ala je izlo`be, kulturnemanifestacije, ali i osigurala brojna umetni~ka dela.

Tokom proteklih meseci, u saradnji sa Narodnimmuzejom, UNIQA osiguranje iz nedelje u nedeljupredstavlja {iroj javnosti po jedno umetni~ko delo izbogate muzejske kolekcije.

Ve} drugu godinu za redom, [ekspir festivalokuplja izvrsne pozori{ne trupe sa svih krajeva sveta{to je bila odli~na prilika za UNIQA osiguranje dapodr`i i pozori{nu umetnost. Kao osvedo~eniprijatelj ovog festivala, UNIQA je veoma ponosna {to}e ovu saradnju nastaviti i u 2017. godini.

Ovom prilikom UNIQA se istakla kao mecena uvremenima te{kim za kulturni razvoj i pomoglaodr`avanje ovog jedinstvenog festivala.

NIKITA MILIVOJEVI]: Vide}emo druga~ije lice Glob teatra

MANJE USAMLJENI

O

Pohlepa je jedna odnajve}ih tema sveta u kojem danas`ivimo. Gotovo sve se de{ava zbog pohlepe. Zbog malih,sebi~nih, li~nihinteresa, gubimovelike, mnogovrednije stvari

“

Strana IV

GLA

VNI P

RO

GR

AM

Dodatak realizovanuz podr{kuMinistarstva kulture iinformisanjaRepublike Srbije

POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS

Urednik Dragan Sto{i}, novinarka Aleksandra ]uk, korektura Marjana Stevanovi}, prelom Zoran Spahi}

Pobednik me|unarodnog konkursa Share Shakespeare

Video-igra inspirisana[ekspirovim delomPobednik konkursa Share Shakespeare kreativni je koncept video-igre A Midsummer Night’s Dream - Replayed autora Bojana Trobokeiz novosadskog startapa za razvoj kompjuterskih igara Agoul, saop-{teno je iz Britanskog saveta u Beogradu. Pobedni~ki projekat, koji}e biti realizovan tokom narednih nekoliko meseci, a potom pred-stavljen {irokoj publici, posta}e deo globalnog programa obele`ava-nja 400. godi{njice smrti jednog od najve}ih pisaca svetske knji`ev-nosti pod nazivom Shakespeare Lives. Interaktivna igra obrati}e semla|oj, ~itala~koj i ne~itala~koj publici, pri~om inspirisanom jednomod najpoznatijih [ekspirovih komedija San letnje no}i.

Kroz otvoreni me|unarodni konkurs Share Shakespeare, BritishCouncil pozvao je sve zainteresovane da po{alju svoje predloge zaprojekat koji predstavlja [ekspirovo delo na nov i kreativan na~in.Me|u prijavljena 44 re{enja bilo je predloga velikih nacionalnih in-stitucija kulture, ali i srednjo{kolaca koji su izneli svoje vi|enje [ek-spira u 21. veku. Prijavili su se autori iz Srbije, Bosne i Hercegovine,Hrvatske, Ukrajine i Velike Britanije. Stru~ni ̀ iri, koji su ~inili direktor-ka BC za Zapadni Balkan Kler Sirs, britanski ambasador u Srbiji DenisKif, teatrolog i umetni~ki direktor BITEF festivala dr Ivan Medenica,nezavisni kustos dr Maja ]iri} i urednik internet portala NetokracijaSrbija Marko Mudrini}, odlu~io se upravo za A Midsummer Night’sDream - Replayed, zbog njegove inovativnosti i potencijala da do-segne novu publiku na neo~ekivani na~in.

kojima gledate 37 kratkih filmovasnimljenih na mestima gde je [ekspirsmestio radnju svojih komada.Najpoznatiji engleski glumci govore pojedan monolog iz svakog pojedina~nog[ekspirovog komada u autenti~nomambijentu, recimo u Veneciji, ispredpiramida, ili na Akropolju. Planirali smoda nekoliko takvih velikih monitorapostavimo du` Knez Mihailove, zatim uNovom Sadu, In|iji i u samom prostoruigranja predstava, u Vili Stankovi}.

Prema [ekspirovim delima snimljenoje mnogo filmova. Koji su vamomiljeni i za{to? Da li ste gledaju}i ihdo{li do nekih zanimljivih zapa`anjaspram potencijala samog filma kao medija i da li stemo`da ma{tali da i sami re`irate film prema nekom[ekspirovom delu?

– Pored toga {to je najvi{e igrani dramski pisac svihvremena [ekspir je i najvi{e filmovan, vi{e od 900filmova je snimljeno po njegovim delima. Veoma volimneka tuma~enja Orsona Velsa, recimo Makbeta...tako|e Kurosavin Krvavi presto. Veoma mi se dopala iverzija Romea i Julije iz 1996. sa Leonardom diKapriom... [to se ti~e nekog li~nog rediteljskog izazovanisam nikad razmi{ljao o filmu po nekom komadu[ekspira, verovatno jer mi se to nekako u startu ~ininemogu}e, ali mislim da bi bilo vrlo zanimljivoekranizovati upravo Makbeta, i nekako mi je jasnoza{to ima najvi{e ekranizacija ba{ ovog komada.

Kazali ste da je vama bitno da predstava bude`ivotno anga`ovana. Smeta li vam kad se pozori{te,komad ili autor, odrede kao dru{tveno anga`ovani ikako uop{te ocenjujete predstave te vrste kod nas iu regionu?

– Rekao sam to misle}i pre svega na nekakvu vrlospecifi~nu modu poslednjih godina nekakvedokumentarne anga`ovanosti, jer svaka moda, uvekpodrazumeva ne{to jednodimenzionalno u na~inurazmi{ljanja. U najve}em broju slu~ajeva de{ava se dakad ka`emo da je ne{to savremeno ili da je predstavadru{tveno anga`ovana, to uvek ispadne pomalo da jepredstava na nivou novinskih naslova. Mislim da kad jene{to `ivotno anga`ovano to je jedan mnogo {iri izahtevniji, univerzalniji okvir, onaj koji pronalaziteupravo kod [ekspira.

Pohlepa je ~esta tema [ekspirovih dela. U jednomintervjuu rekli ste da ima pohlepe i u pitanju „ko jekriv“? Da li biste to pojasnili i prime}ujete li neki{ablon u tome kako se u ovda{njoj javnosti pitanjekrivice problematizuje? Koliko je za jedno dru{tvo

va`no kako se odnosi prema ovom delikatnomproblemu?

– Kao {to sam ve} rekao trenutno radim MajkuHrabrost u Solunu i, razmi{ljaju}i o tome kako ga danas~itati, u~inilo mi se da je Brehtov komad ne{to kaoanti~ka tragedija. Mislim da u prvom planu ovog putavi{e nije tema besmislenost rata, ve} pre svega pohlepa.Za mene je to jedna od najve}ih tema sveta u kojemdanas ̀ ivimo. Gotovo sve se de{ava zbog pohlepe.Zbog malih, sebi~nih, li~nih interesa, gubimo velike,mnogo vrednije stvari. Majka hrabrost gubi svoju decu.

[ta nam danas zna~i [ekspir?– Posle ovoga {to je rekao Piter Bruk u svom pismu

ne bih se usudio da dodajem ne{to. On ka`e da je„[ekspir fenomen, kao Sunce ili Mesec... i da su svi na{ipoku{aji da ga u potpunosti protuma~imo vrlo ~estodetinjasti i glupi“.

Godinu [ekspira proslavlja ceo svet na razli~itena~ine, pa eto, njemu u ~ast je napravljena i videoigra za decu prema komadu San letnje no}i?

– Verujem da bi i [ekspir bio veoma iznena|en kadbi bio u mogu}nosti da vidi svu ma{tovitost kojom se{irom sveta slavi njegovo delo. Na`alost pomenutuvideo igricu jo{ nisam imao priliku da vidim, kao idejazvu~i mi zanimljivo.

Da imate priliku da upoznate [ekspira o ~emu bistes njim najra|e pri~ali i da li postoji ne{to mnogova`no {to biste voleli sada da ga pitate?

– Toliko ima stvari iz [ekspirovog `ivota koje suostale nejasne, maglovite... o kojima ni{ta ne znamove} samo naga|amo, da bih mogao lako da zamislimjedan zaista dug razgovor na razli~ite teme.

^ETVRT VEKA I...

A Midsummer Night’s Dream. Photo by Anne Corrance Monk

NIKITA MILIVOJEVI]: Vide}emo druga~ije lice Glob teatra

Kad je ne{to „`ivotno anga`ovano“, to je jedan mnogo {iri i zahtevniji, univerzalniji okvir, onaj koji

pronalazite upravo kod [ekspira: Nikita Milivojevi}

Foto:

Alek

sand

ra ]u

k

Nastavak sa strane II