EKONOMSKE REFORME U JUGOSLAVIJI – JEDNO VI ENJE SPOLJA · ekonomske i politi"ke saradnje. Me!utim, nakon demokratskog preokreta okto-bra 2000. Beograd se postepeno vratio u me!unarodnu

!er" SIMON mla"i1 UDK 332.012.32(497.1)Biblid 0025-8555,55(2003)Vol. LV, br. 1, pp. 104-128

Izvorni nau!ni radJanuar 2003.

EKONOMSKE REFORME U JUGOSLAVIJI � JEDNO VI!ENJE SPOLJA

ABSTRACT

This article is an attempt to give an overview of the transition of theYugoslav economy in the last ten years or so. On the basis of the available sta-tistical data and specialist literature, the author analyses the foregoing results ofthe economic transition in the Federal Republic of Yugoslavia. He considers theYugoslavia�s performance both at the national economic and sectoral levels.Within the international framework he compares it with the results of econom-ic reforms in its neighbouring countries and some of other countries in Centraland Eastern Europe.

Uvod

Jedan od najva�nijih zadataka ekonomske politike Ma!arske danas jesteu"lanjenje u Evropsku uniju. U ovom kontekstu nikako nije zanemarljivopitanje u kakvom me!unarodnom okru�enju #e do#i do pristupa zemlje EU.

Evropska komisija je sa svoje strane ve# vi�e puta nagla�avala da na "lanstvo uUniji mogu da ra"unaju samo one zemlje koje odr�avaju ure!ene odnose sa svo-jim susedima.

U slu"aju Ma!arske devedesetih godina izme!u susednih zemalja zbogembarga sa Jugoslavijom nije bilo ozbiljnije mogu#nosti za nastavak ranije

104

1 Dr $er! Simon mla!i, savetnik u Centralnom zavodu za statistiku Ma!arske, Budimpe�ta.

ekonomske i politi"ke saradnje. Me!utim, nakon demokratskog preokreta okto-bra 2000. Beograd se postepeno vratio u me!unarodnu zajednicu, i tako je moglaotpo"eti i normalizacija ma!arsko-jugoslovenskih odnosa.

Uzimaju#i sve ovo u obzir, u okviru sada�nje teme postavili smo za ciljop�ti prikaz ekonomskog iskustva jugoslovenske federacije u tranziciji. U vezi satim tra�i#emo odgovor na dva osnovna pitanja: 1. kako se menjao u periodutranzicije polo�aj jugoslovenske privrede u pore!enju sa razvijenijim svetom; 2.

kakvi zaklju"ci mogu se izvesti iz jugoslovenskog iskustva?

Op�ta karakteristika ekonomskog polo�aja Jugoslavije

U Jugoslaviji proces transformacije po"eo je 1989. godine, kada je premijerAnte Markovi# pokrenuo privrednu reformu u mnogome sli"nu Poljskoj. SaveznaRepublika Jugoslavija (SRJ) u sastavu Srbije i Crne Gore obrazovana je 27. aprila1992, po�to je sa progla�enjem nezavisnosti Slovenije, Hrvatske, Makedonije iBosne i Hercegovine ranija Socijalisti"ka Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ)i zvani"no prestala da postoji. Nova dr�ava nastala je pod re�imom SlobodanaMilo�evi#a, u izuzetno te�kim prilikama gra!anskog rata koji je buknuo prethodnegodine. Pote�ko#e su poja"ane ekonomskim i politi"kim sankcijama koje su Ujedin-jene nacije najavile maja 1992. zbog me�anja jugoslovenske vlade u bosanski kon-flikt. Ove sankcije su pro�irivane i poo�travane novembra 1992. i, naro"ito, aprila1993. Po�to je u interesu zavr�etka jugoslovenskog rata Beograd stavio pod blokaduRepubliku Srpsku u Bosni i Hercegovini, me!unarodni embargo je oktobra 1994.delimi"no, a novembra 1995, posle sklapanja Dejtonskih mirovnih sporazuma, pot-puno obustavljen. Do formalnog ukidanja sankcija UN do�lo je u oktobru 1996.Sjedinjene Ameri"ke Dr�ave su, me!utim, zadr�ale tzv. spoljni zid sankcija, uslovl-javaju#i njihovo skidanje po�tovanjem Dejtonskih sporazuma, saradnjom sa Ha�kimtribunalom, re�enjem kosovskog pitanja i dogovorom o sukcesiji sa biv�im repub-likama SFRJ. Posle izbijanja kosovske krize SAD i EU 1998. godine uvele su noveograni"avaju#e mere, a u martu Savet bezbednosti UN zabranio je tako!e i uvoznaoru�anja, vojne tehnike i opreme u SRJ. Polo�aj Jugoslavije su dalje pogor�alivojna intervencija NATO-a na Jugoslaviju od marta do juna 1999. i de facto gubitakKosova i Metohije, pokrajine bogate mineralnim resursima, koja je davala 20 odstostanovni�tva i 5 odsto bruto doma#eg proizvoda (BDP) zemlje.2 Posle pada Milo�e-vi#evog re�ima i inauguracije novog predsednika SRJ Vojislava Ko�tunice, ve#inaekonomskih i politi"kih sankcija je oktobra i novembra 2000. postepeno ukinuta, �toje omogu#ilo povratak zemlje u me!unarodnu zajednicu, a septembra 2001. zabranauvoza naoru�anja, vojne tehnike i opreme tako!e je stavljena van snage.

105

MP 1, 2003� Ekonomska tranzicija u Jugoslaviji(str. 104 - 128)

2 Maurizio M. Habib, Yugoslavia 2000. The FRY Economy One Year after the Kosovo War, Bri-tish Economic and Social Research Council Working Paper 23/01, London, 2001, p. 37.

Kako je kretala dinamika najva�nijeg pokazatelja privrednog rasta, BDPu Jugoslaviji posle 1989. godine? Celishodno je ovo pitanje razmatrati u �iremkontekstu, u vezi sa Isto"nom Evropom i dr�avama naslednicama biv�eg Sovjet-skog Saveza (videti tabelu I).

Pre svega mo�e se konstatovati da je u samoj Jugoslaviji (Srbiji i CrnojGori) 1990�1993. do�lo do vrlo te�kog pada proizvodnje, uglavnom pod uticajemgra!anskog rata, a zatim ekonomskog embarga, iza kojeg je posle prelaznog rasta1999. sledila je nova duboka recesija (NATO bombardovanja). Odondajugoslovenska privreda #e opet rasti stopom od blizu 5 odsto godi�nje.

Na najni�oj ta"ki privrednog pada, 1993. BDP je jedva bio ve#i od dvepetine (41 odsto) svoje vrednosti iz 1989. godine, 1998. godine 53 odsto, �to se1999. smanjilo na 45 odsto. Do ponovnog rasta je do�lo 2001. godine kada seuspelo dosti#i 50 odsto. U Isto"noj Evropi u celini (ukju"uju#i zemlje nasledniceSSSR) pad proizvodnje bio je manji nego u Jugoslaviji: 1993. godine 73 odsto odvrednosti 1989, na najni�oj ta"ki 1995. godine 69 odsto, zatim 2001. godine 74odsto, to jest polo�aj Jugoslavije je zna"ajno pogor�ao i unutar regiona.

Tabela I: Prose!na godi�nja stopa promene realnog bruto doma"eg proizvoda(u procentima)


106

Zemlja/grupa 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001a 2002b 2001/1989c

%e�ka Republika Estonija Hrvatska Letonija Litvanija Ma!arska Poljska Slova"ka Republika Slovenija

-1,2 -6,5 -7,1

2,9 -5,0 -3,5

-11,6 -2,5 -4,7

-11,6 -13,6 -21,1 -10,4

-5,7 -11,9

-7,0 -14,6

-8,9

-0,5 -14,2 -11,7 -34,9 -21,3

-3,1 2,6 -6,5 -5,5

0,1 -8,8 -8,0

-14,9 -16,2

-0,6 3,8 -3,7 2,8

2,2 -2,0 5,9 0,6 -9,8 2,9 5,2 4,9 5,3

5,9 4,6 6,8 -0,8 3,3 1,5 7,0 6,7 4,1

4,8 4,0 6,0 3,3 4,7 1,3 6,0 6,2 3,5

-1,0 10,4

6,5 8,6 7,3 4,6 6,8 6,2 4,6

-2,2 5,0 2,5 3,9 5,1 4,9 4,8 4,1 3,8

-0,4 -0,7 -0,4

1,1 -3,9

4,2 4,1 1,9 5,2

2,9 6,9 3,7 6,6 3,9 5,2 4,0 2,2 4,6

3,6 5,4 4,1 7,6 5,7 3,8 1,1 3,3 3,0

3,5 4,0 3,5 5,0 3,5 3,2 1,5 3,5 3,0

101 87 84 69 69

108 128 106 118

Centralna i Isto"na Evropa d, e -6,6 -10,3 -2,2 0,3 3,9 5,4 4,8 4,9 3,4 2,6 4,0 2,6 2,6 110

Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Jugoslavija

Makedonija Rumunija

-10,0 -23,2

-9,1 -7,9

-9,9 -5,6

-28,0 -12,1 -11,7 -11,6

-7,0 -12,9

-7,2 -30,0

-7,3 -27,9

-8,0 -8,8

9,6 -40,0

-1,5 -30,8

-9,1 1,5

8,3 -40,0

1,8 2,5

-1,8 3,9

13,3 20,8

2,1 6,1

-1,2 7,1

9,1 86,0 -10,9

7,8

1,2 3,9

-7,0 37,0 -6,9

10,1

1,4 -6,1

8,0 10,0

3,5 1,9

3,4 -5,4

7,3 10,0

2,4 -15,7

4,3 -3,2

7,8 5,9 5,8 5,0

4,6 1,8

7,3 5,6 4,5 5,5

-4,6 5,3

6,0 5,0 3,5 5,0

3,0 3,5

110 71 74 50

75 81

Jugoisto"na Evropa e -7,3 -14,8 -9,6 -2,4 3,0 6,2 3,2 -0,7 -0,8 -3,1 3,7 4,8 3,9 76

Azerbejd�an Belorusija Gruzija Jermenija Kazahstan Kirgizija Moldavija Rusija Tad�ikistan Turkmenistan Ukrajina Uzbekistan

-11,7 -3,0

-12,4 -7,4 -0,4

3,0 -2,4

0,0 -1,6

2,0 -4,0

1,6

-0,7 -1,2

-20,6 -11,7 -13,0

-5,0 -17,5

-5,5 -7,1 -4,7

-10,6 -0,5

-22,6 -9,6

-44,8 -41,8

-2,9 -19,0 -29,1 -18,6 -29,0

-5,3 -9,7

-11,1

-23,1 -7,6

-25,4 -8,8 -9,2

-16,0 -1,2

-13,0 -11,0 -10,0 -14,2

-2,3

-19,7 -12,6 -11,4

5,4 -12,6 -20,1 -31,2 -13,5 -18,9 -17,3 -22,9

-4,2

-11,8 -10,4

2,4 6,9 -8,2 -5,4 -1,4 -4,2

-12,5 -7,2

-12,2 -0,9

1,3 2,8

10,5 5,9 0,5 7,1 -5,9 -3,4 -4,4 -6,7

-10,0 1,6

5,8 11,4 10,8

3,3 1,7 9,9 1,6 0,9 1,7

-11,3 -3,0 2,5

10,0 8,4 2,9 7,3 -1,9 2,1 -6,5 -4,9 5,3 5,0 -1,9 4,4

7,4 3,4 3,0 3,3 2,7 3,7

-3,4 5,4 3,7

16,0 -0,2 4,1

11,1 5,8 2,0 6,0 9,6 5,1 2,1 8,3 8,3

17,6 5,9 4,0

9,9 3,0 4,5 9,6

13,2 5,3 4,5 5,0

10,2 12,0

9,1 4,5

8,5 2,0 3,0 6,5 7,6 5,0 3,5 3,5 6,0 8,0 4,0 2,0

57 88 36 69 78 69 35 62 52 84 44

103

Zajednica Nezavisnih Dr �avae -0,4 -6,1 -17,3 -12,7 -14,1 -5,0 -3,4 1,0 -3,7 4,5 7,9 5,9 3,8 62

Isto!na Evropa i ZND e -3,3 -8,2 -11,0 -6,9 -6,1 -0,2 0,1 2,2 -1,1 3,0 5,5 4,3 3,3 74

a Preliminarni podaci. b Prognoza. c Realni BDP 2001. u postotku nivoa 1989. d Uklju"uju#ibalti"ke dr�ave. e Ponderisana sredina.

Izvor: Transition Report Update, EBRD, London, May 2002, p. 17.

Sli"nu sliku pokazuje i upore!enje sa dr�avama naslednicama prethodneJugoslavije. Hrvatska 2001. postigla je 84 odsto od nivoa 1989. godine, Bosna iHercegovina 71 odsto (ovde najni�a ta"ka 1994. bila je samo 17 odsto), Makedoni-ja 75 odsto. Izuzetno visok je rezultat Slovenije od 118 odsto, koji je u regionu nad-ma�ila je samo Poljska (128 odsto). Ma!arska, gde je pad bio relativno umeren(1993. godine 82 odsto od nivoa 1989), u datom pogledu 2001. godine stajala je na"etvrtom mestu.

Ne mo�e se, me!utim, tvrditi da je posle 1989. godine u analiziranomregionu ekonomski polo�aj Jugoslavije bio relativno najnepovoljniji. Tako je naprimer Ukrajina 2001. postigla je samo 44 odsto od nivoa 1989. godine, Gruzija36 odsto, Moldavija 35 odsto, iako ove zemlje nisu stradale ni od ekonomskogembarga, ni od NATO bombardovanja, niti je bilo tamo, kao po pravilu, ni te�koggra!anskog rata.

Prema pojedinim procenama, izme!u 1992. i 1999. godine SRJ je usledsankcija izgubila oko 95 millijardi dolara.3 NATO bombardovanja 1999. nanela suprivredi dalju �tetu od 30 millijardi dolara.4 Na po"etku sada�nje privredne reforme,oktobra 2000. godine 35 odsto jugoslovenskog stanovni�tva �iveo je ispod crte siro-ma�tva i jo� 35 odsto ovu crtu samo minimalno je nadma�ivao.5

Za karakteristiku procena javnog mi�lenja, pomo#u osnovnihmakroekonomskih pokazatelja, mogu se konstruisati razli"iti indeksi. Prema

107


3 Politika, 19. maj 1999.

4 Mla!an Dinki# (ed.), Economic Consequences of NATO Bombing: Estimates of Damage andFinances Required for Economic Reconstruction of Yugoslavia, Group 17, Belgrade, 1999, p. 3.

5 Milojko Arsi#, Zorica Mladenovi# and Pavle Petrovi#, Macroeconomic Stabilization in the FRY,Global Development Network for Southeast Europe � WIIW, Belgrade and Vienna, 2001, p. 3.

Tabela II: Kretanje izra!unatih makroindeksa u Jugoslaviji izme#u 1990. i 2001.

Godina Stopa inflacije prema

indeksu tro�kova �ivota (%) a

Stopa nezaposlenosti

(%) b

Indeks mizerije c (a+b)

Prose"na godi�nja stopa promene

realnog BDP (%) d

Indeks nepopularnosti

e (a-3d)

Bud�etski deficitu

postotku BDP f

Deficit teku#eg platnog bilansa u postotku BDP g

Indeks neravnote�e

h (f+2g)

Ukupno (c+e+h)

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001*

580 122

9018 122x1012

3,3 78,8 91,6 21,7 29,9 44,9 85,6 88,9

19,7 21,4 22,8 23,1 23,1 24,6 25,7 24,5 25,1 26,1 26,5 27,9

599,7 143,4

9040,8 145x1012

26,4 103,4 117,3

46,2 55,0 71,0

112,1 116,8

-7,9 -11,6 -27,9 -30,8

2,5 6,1 7,8

10,1 1,9

-15,7 5,0 5,5

603,7 156,8

9101,7 214 x1012

-4,2 60,5 68,2 -8,6

24,2 92,0 70,6 72,4

� � � � 2,2 4,3 3,8 7,6 5,4 8,3 0,8 1,9

1,8 2,1 5,0 � � �

11,6 7,7 4,2 7,5 7,4

10,2

� � � � � �

27,0 23,0 13,8 23,3 15,2 22,3

� � � � � �

212,5 60,6 93,0

186,3 197,9 211,5

* Preliminarni podaci.

Izvori: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, Beograd, razli"ita izdanja;Transition Report Update, op. cit., pp. 18, 57; Yearbook of Labour Statistics, ILO, Geneva, 2001,p. 1096; Bulletin of Labour Statistics. ILO, Geneva, 2002-2, p. 165; baza podataka WIIW.

podacima iz tabele II u Jugoslaviji 1990�2001. ovi indeksi su se raznovrsno, aliuop�te govore#i nepovoljno kretali. Struktura indeksa je takva da negativne ilinulte vrednosti su povoljne, a pozitivne nepovoljne.

Ukupni indeks, koji je zbog manjkavosti raspolo�ivih podataka mogu#eizra"unati samo za postdejtonsko razdoblje (1996�2001), relativno najpovoljniji bioje 1997. godine, uglavnom zbog izvanredno brzog privrednog rasta. Te godineinflacija, nezaposlenost i deficit teku#eg platnog bilansa podjednako su se smanjili,iako se bud�etski deficit zna"ajno pove#ao. Me!utim, s poo�travanjem kosovskekrize i uvo!enjem novih me!unarodnih sankcija, ukupni indeks od 1998. godinepo"eo je da se penje.

Devedesetih godina, sem pada proizvodnje, najnepovoljniji doga!ajozna"avala je jedna od najve#ih hiperinflacija u svetskoj istoriji, koja je uglavnomprouzrokovana jugoslovenskim sukobom i raspadom unutra�njeg tr�i�ta zemlje,prekomernom monetarno-kreditnom ekspanzijom, a tako!e visokim bud�etskimrashodima, gotovo u celini pokrivenim nov"anom emisijom. Tome je pridolazilatendencijalno rastu#a, masovna nezaposlenost. Hiperinflacija je 1992�1993.uni�tila generacijama akumulirano bogatstvo i omogu#ila je koncentrisanjeekonomske vlasti u rukama probranih privatnih lica, bliskih Milo�evi#u i njegov-oj okolini. Na kraju ipak vlada bila je primorna da stabilizira novac. Dvadeset"etvrtog januara 1994. uveden je novi dinar "iji je kurs povezan za nema"kumarku i "ija je vrednost odgovarala 12 milionima starih dinara. Hiperinflacijuprivremeno je smenila umerena inflacija. Me!utim, postignuti rezultat zbogme!unarodne izolacije zemlje nije se mogao dugoro"no odr�ati. Od 1995. godineSRJ opet karakteri�e kolebljiva galopiraju#a inflacija.

Izvanredno visoka nezaposlenost, "ija stopa prema procenama, uzimaju#iu obzir lica na prinudnom odmoru, radnike bez plata i suvi�nu radnu snagu, iznosivi�e od 50 odsto aktivnog stanovni�tva,6 bila je prvenstveno povezana sa krizomjugoslovenske industrije izgra!ene u periodu socijalizma. Problemi nastali iz njepogor�ani su bujicom izbeglica koja se, sa izbijanjem jugoslovenskog sukoba,krenula sa teritorija naselenih Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Premapodacima popisa iz 1996. godine u SRJ se ukupno nalazilo 566 000 izbeglica i 80000 ratom pogo!enih osoba. Docnije, sa poo�travanjem situacije na Kosovu iMetohiji, stiglo je jo� preko 200 000 izbeglica.7

�ta se ti"e dr�avnog bud�eta, breme jugoslovenskog sukoba, a docnijekosovska kriza gutali su sve ve#e sume. Povrh toga, Milo�evi#ev re�im pove#ao jebroj pripadnika unutra�njih snaga, finansirao razli"ite paravojne organizacije


108

6 Videti na primer: Maurizio M. Habib, Yugoslavia 2000. The FRY Economy One Year after theKosovo War, op. cit., p. 13.

7 Bela knjiga Milo�evi#eve vladavine. Statisti"ki podaci o Srbiji u poslednjih 12 godina, G17Plus, Beograd, 2000, str. 7.

(Arkanovi �tigrovi�, �e�eljevi "etnici itd.), a oficiri vojske Republike Srpske tako!esu ispla#ivani iz Beograda.8

Kako se razvijala u jugoslovenskoj privredi devedesetih godina nau"no-tehnolo�ka aktivnost koja je od klju"ne va�nosti u savremenom svetu? Udeo nau"ni-ka i in�enjera u istra�iva"ko-razvojnoj delatnosti prema podacima iz tabele III1991�2000. u godi�njem proseku smanjivao se za 1,0 odsto. Do najve#eg pada do�loje 1992. godine, ali u istom razdoblju (1995. godine) do�lo je i do relativno najbr�egrasta. U pore!enju sa Hrvatskom, Slovenijom i naro"ito sa Sjedinjenim Ameri"kimDr�avama polo�aj Jugoslavije u datom pogledu ve# 1990. godine bio je nepovoljan,�to je docnije dalje pogor�alo (videti tabelu III).

Strukturne promene i granska dinamika

U periodu posle 1989. jugoslovenska privreda, koja se sa raspadomunutra�njeg tr�i�ta suzila na Srbiju i Crnu Goru, u promenjenom me!unarodnom

109


8 Videti o tome: David A. Dyker and Ivan Vejvoda (eds.), Yugoslavia and After: A Study in Frag-mentation, Despair and Rebirth, Addison-Wesley Pub. Co. � Longman, London and New York,1996 i Robert Thomas, The Politics of Serbia in the 1990s. Columbia University Press, New York,1999.

Udeo zaposlenih u nau"no -istra�iva"koj delatnosti u SRJ u postotku

Godina Promil Indeks:

1990=100

Prose"na godi�nja promena

(%) Hrvatske Slovenije Sjedinjenih

Ameri"kih Dr�ava

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000

3,49 3,40 3,01 2,96 3,05 3,34 3,34 3,30 2,96 3,24 3,14

100 97 86 85 87 96 96 95 85 93 90

� -3,0 -11,3 -1,2 2,4 10,3 0,0 -1,0 -10,5 9,4 -3,2

89,3 81,9 61,7 57,5 57,8 60,5 62,5 85,5 84,8 71,1 62,8

84,1 74,1 61,4 66,8 54,5 60,2 65,4 73,7 62,7 65,3 64,7

44,1 42,8 38,5 36,9 38,1 42,3 42,9 42,5 35,7 43,0 41,9

Tabela III: Udeo nau!nika i in�enjera u istra�iva!ko-razvojnoj delatnosti uJugoslaviji (u odnosu na ukupni broj zaposlenih)

Izvori: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 2001, str. 91, 380;Indikatori nau"no-tehnolo�ke aktivnosti u SR Jugoslaviji 1991�2000 (kona"ni podaci), Saveznizavod za statistiku, Beograd. Saop�tenje br. 160, 17. 07. 2002; Statisti"ki ljetopis RepublikeHrvatske, Dr�avni zavod za statistiku, Zagreb; Statisti"ni letopis Republike Slovenije, Statisti"niurad Republike Slovenije, Ljubljana; Statistical Abstract of the United States, Bureau of the Cen-sus, Washington, D.C., razli"ita izdanja; Evrostatova baza podataka �New Cronos�; baze podatakaFAOSTAT i LABORSTA.

okru�enju, zbog nedovoljno gipkog reagovanja na nove izazove i ja"anja autarki"nihte�nji, dugo nije mogla da se efikasno uklju"i u tokove odre!ene evropskom inte-gracijom i globalizacijom. Prethodna Jugoslavija je, nasuprot drugim biv�im socijal-isti"kim zemljama Balkana, raspolagala brojnim prednostima, od kojih su vrednipomena radni"ko samoupravljanje u preduze#ima i tr�i�ne reforme, pokrenutepedesetih-�ezdesetih godina, relativna otvorenost privrede, �iroki i raznovrsni kon-takti sa me!unarodnim ekonomskim i finansijskim organizacijama (EZ, MMF, Svet-ska banka itd.). Me!utim, po"etne uspehe jugoslovenskog modela samoupravljanjave# od druge polovine sedamdesetih godina smenile su te�ke krizne pojave koje sudostigle vrhunac u slede#oj deceniji. Razvoj privatne svojine pored dru�tvenepovukao je za sobom nestabilnost tr�i�nog socijalizma. Devedesetih godina usledodugovla"enja temeljitih ekonomskih i politi"kih reformi i zbog toga nastalih prob-lema, Jugoslavija se na�la zme!u najzaostalijih zemalja s ta"ke gledi�ta tranzicije katr�i�noj ekonomiji i vi�epartijskoj demokratiji. Njenom nepovoljnom stanju u"inilisu kraj samo pad Milo�evi#evog re�ima oktobra 2000. i ubrzavanje tr�i�nih reformi.9

Kakve su se glavnije strukturne promene dogodile u privredi Jugoslavijetokom poslednje decenije?

Tabela IV pokazuje op�te strukturne osobine jugoslovenske privrede, naimeupotrebu bruto doma#eg proizvoda prema osnovnim agregatima. Iz navedenihpodataka se vidi da je u Jugoslaviji upotreba BDP "ak i za vreme gra!anskog rata iembarga UN (1991�1995) nadma�ivala njegovu proizvodnju, �to, sli"no drugimzemljama Isto"ne Evrope i biv�eg Sovjetskog Saveza u tranziciji, odra�ava zna"ajnuzavisnost od spoljnih izvora. Izme!u 1990. i 2000. godine u"e�#e neto uvoza u brutodoma#em proizvodu poraslo je za 2,4 puta, a u"e�#e i onako velike potro�nje za 5odsto. Istovremeno, nivo akumulacije i unutar nje investicija nije odgovarao zahte-vima privrednog rasta. �tavi�e, u pomenutom razdoblju u"e�#e bruto akumulacije uBDP zna"ajno se smanjilo. Udeo bruto investicija u osnovna sredstva ne�to sepove#ao (za 1,1 put), ali je ostao relativno nizak.

Usled odugovla"ene i sve pogor�avaju#e dru�tveno-ekonomske krize,1990�2000, ra"unaju#i u godi�njem proseku, bruto investicije u osnovna sredst-va jugoslovenske privrede opali su za 13,9 odsto. U ovom periodu je najni�uta"ku predstavljala 1993. godina (-37,6 odsto), a do rasta je do�lo tek 1997. (0,8odsto) i 2000. (13,3 odsto).10 Usled toga vi�e od deset godina ukupne investicijebile su ni�e od amortizacije. Jugoslovenska privreda na�la se u !avolskom krugu.Niski dohoci, negativne realne kamatne stope i op�te odsustvo poverenja premabankovskom sistemu doveli su do niske �tednje. Niska �tednja je, zajedno sa


110

9 Videti o tome: Milica Uvali#, Federal Republic of Yugoslavia (FRY), British Economic andSocial Research Council Working Paper 18/01, London, 2001.

10 Izra"unato prema: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije, razli"ita izdanja; Ostvarene investicije uosnovna sredstva za 2002. u stalnim cenama 1994. godine, Savezni zavod za statistiku,Beograd. Saop�tenje br. 091, 29.04.2002.

me!unarodnim finansijskim sankcijama, onemogu#ila dalje investicije. Niskastopa investicija, slab menad�ment i nedovoljna mobilizacija radne snageograni"avali su produktivnost "iji je nizak nivo stvarao niske dohotke i insol-ventnost peduze#a.11

Jedna od osnovnih crta jugoslovenske privrede sastoji se u tome da uproizvodnji i zapo�lavanju radne snage, uprkos industrijalizaciji posle Drugog svet-skog rata, poljoprivreda, u kojoj dominiraju individualni proizvo!a"i, jo� uvek igrava�nu ulogu. Ova uloga se posle raspada socijalisti"ke Jugoslavije 1991�1992, usledpada industrijske proizvodnje, jo� vi�e poja"ala. Kao rezultat, izme!u 1990. i 2001.godine u"e�#e agrarnog sektora u stvaranju bruto doma#eg proizvoda pove#alo se za1,3, a u broju zaposlenih za 1,04 puta. Istovremeno, udeo industrije u stvaranju BDPi ukupnom broju zaposlenih smanjio se na sedam osmina, odnosno "etiri petine, aunutar tog sektora udeo prera!iva"ke industrije (u proizvodnji i zaposlenosti pod-jednako) tako!e na "etiri petine. U"e�#e usluga u BDP u su�tini nije se promenilo,dok je u broju zaposlenih poraslo za 1,1 put (tabela V).

111


11 Maurizio M. Habib, Yugoslavia 2000. The FRY Economy One Year after the Kosovo War,op. cit., p. 12 i Milena Jovi"i#, Miroslav Zdravkovi# and Radmila Dragutinovi# Mitrovi#,Federal Republic of Yugoslavia: Trade Potentials and Comparative Advantages, WIIW,Vienna, 2001, p. 1.

od toga:

od toga:

Godina BDP Doma#a upotreba

Potro�nja Bruto

akumulacija

Bruto investicije u osnovna sredstva

Saldo izvoza i uvoza robe i

usluga (neto izvoz)

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000

100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

104,5 100,9 102,3 100,3 100,9 102,4 109,9 108,6 109,2 108,8 111,0

76,7 23,3 15,0 78,4 21,6 14,7 82,1 17,9 12,5 83,5 16,5 12,1 84,7 15,3 11,7 84,4 15,6 11,0 83,6 16,4 11,1 81,9 18,1 11,7 86,9 13,1 11,3 85,1 14,9 12,3 80,8 19,2 16,6

-4,5 -0,9 -2,3 -0,3 -0,9 -2,4 -9,9 -8,6 -9,2 -8,8 -11,0

Tabela IV: Struktura upotrebe BDP u Jugoslaviji (u teku"im cenama, %)

Izvori: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije; Trends in Developing Economies, The World Bank,Washington, D.C., razli"ita izdanja; Invecticije dru�tvenog i privatnog sektora 1999�2000. godine,Savezni zavod za statistiku, Beograd. Saop�tenje br. 090. 29.04.2002; Transition Report Update,op. cit., p. 57.

Mada u slu"aju Jugoslavije razmere privatnog sektora nije mogu#e preciznoodrediti, prema proceni Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) sredinom 2001.godine njeno u"e�#e u bruto doma#em proizvodu iznosilo je 40 odsto, �to je odgo-varalo nivou Bosne i Hercegovine. Ni�i udeo izme!u zemalja Isto"ne Evrope i ZNDu tranziciji karakterisao je samo Belorusiju (20 odsto) i Turkmenistan (25 odsto). �tose ti"e ostalih nekada�njih socijalisti"kih zemalja Balkana, dati pokazatelj postigaoje u Albaniji 75 odsto, u Bulgarskoj 70, u Hrvatskoj i Makedoniji 60, u Moldaviji 50,a u Rumuniji i Sloveniji 65 odsto. Istovremeno, u Ma!arskoj on je "inio 80 odsto.Me!utim, treba imati na umu da pravi razmer privatnog sektora u Jugoslaviji mo�ebiti zna"ajno ve#i od procene EBRD, ukoliko uzmemo u obzir tako!e i neformalnuili nelegalnu �sivu� ekonomiju koja prema razli"itim procenama stvara 30-50 odstoBDP.12

Dru�tvena i dr�avna preduze#a, koja jo� uvek igraju zna"ajnu ulogu ujugoslovenskoj privredi, tokom protekle decenije naviknula su se na meka


112

12 Transition Report, EBRD, London, 2001, p. 12; Maurizio M. Habib, Yugoslavia 2000. TheFRY Economy One Year after the Kosovo War, op. cit., p. 8; Milica Uvali#, Federal Repub-lic of Yugoslavia (FRY), op. cit., p. 13.

BDP (u teku#im cenama ) Zaposlenost

od toga: od toga: Godina

Poljo- privreda

Industrija Prera!i- va"ka industrija

Usluge Poljo-

privreda Industrija Prera!i-

va"ka industrija

Usluge

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001*

15,0 35,4 26,6 49,6 15,6 34,6 25,7 49,8 16,7 36,5 29,4 46,8 21,2 36,3 29,2 42,5 20,6 34,5 27,0 44,9 20,4 33,8 27,7 45,8 19,3 32,5 24,8 48,2 19,3 33,1 22,8 47,6 18,2 33,0 23,7 48,8 20,5 31,9 23,6 47,6 20,3 31,3 22,9 48,4 19,8 30,7 22,4 49,5

29,9 30,5 26,5 39,6 29,9 29,1 25,5 41,0 35,5 26, 3 23,7 38,2 35,6 26,3 23,5 38,1 35,4 26,3 23,2 38,3 35,0 26,1 23,2 38,9 34,3 25,9 23,0 39,8 32,1 24,2 21,4 43,7 31,2 23,7 20,9 45,1 32,2 24,7 21,7 43,1 31,9 24,2 21,1 43,9 31,1 23,7 20,6 45,2

Tabela V: Struktura BDP i zaposlenosti u Jugoslaviji(u procentima, narodna privreda = 100)

* Preliminarni podaci.Izvori: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije; International Yearbook of Industrial Statistics, UNIDO,Vienna, razli"ita izdanja; Osnovni podaci o dru�tveno-ekonomskim kretanjima za SR Jugoslaviju u2001. godini, Savezni zavod za statistiku, Beograd. Saop�tenje br. 033, 07.02.2002; TransitionReport, EBRD, London, 2001, p. 145; Transition Report Update, op. cit., p. 57; baza podatakaFAOSTAT.

bud�etska ograni"enja. Zato ona nisu dovoljno efikasno organizovana, posluju sagubicima i preterano su zadu�ena. Privatni sektor koji se uglavnom sastoji odmalih i srednjih preduze#a bio je mnogo dinami"niji i rentabilniji. Me!utim, nje-govo funkcionisanje ozbiljno su ko"ilo preterano dr�avno regulisanje, a tako!euslovi konkurencije, povoljni za preduze#a dru�tvenog sektora, koji u SRJ obuh-vata dru�tvenu, dr�avnu, zadru�nu i me�ovitu svojinu. Ograni"avaju#e regulisan-je skrenulo je zna"ajni deo ekonomske aktivnosti na neformalni sektor, dok sunejednaki uslovi poslovanja izazvali kod malih i srednjih preduze#a akutnu nes-

113


Tabela VI: Stope promene obima proizvodje, zaposlenosti i produktivnosti uprera#iva!koj industriji Jugoslavije (godi�nji prosek,%)

Fizi"ki obim proizvodnje Broj zaposlenih Produktivnost rada Grana 1991�

1995 1996� 2001

1991� 2001

1991� 1995

1996� 2001

1991� 2001

1991� 1995

1996� 2001

1991� 2001

Prera!iva"ka industrija ukupno od toga:

Proizvodnja prehrambe - nih proizvoda, pi #a i duvana Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda Proizvodnja ko�e i pred - meta od ko�e, obu#e Prerada drveta Proizvodnja papira, izdavanje i �tampanje Proizvodnja koksa i derivata nafte Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda Proizvodnja proizvoda od gume i plastike Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala Proizvoda metala i metalnih proizvoda Proizvodnja ma�ina i ure!aja Proizvodnja elektri"nih i opti"kih ure!aja Proizvodnja saobra#ajnih sredstava Ostala prera!iva"ka industrija

-18,9 -8,8 -22,4 -24,1 -13,4 -15,9 -25,4 -16,3 -21,9 -15,2 -23,6 -29,0 -23,7 -34,6 -18,5

0,5 -1,1 0,6 -3,7 -5,5 -1,3 8,1 5,0 7,9 5,1 2,4 -4,1 -1,9 1,3 -2,4

-8,9 -4,7 -10,6 -13,6 -9,2 -8,2 -8,6 -5,3 -6,8 -4,7 -10,4 -16,3 -12,5 -16,9 -10,1

-3,6 -1,3 -4,9 -5,8 -1,0 2,0 1,5 -7,2 -4,7 -4,4 -2,0 -4,9 -4,1 -4,2 -4,0

-3,7 -0,9 -6,9 -9,3 0,8 -0,8 -0,3 -1,7 -0,5 -2,3 -6,1 -2,9 -6,4 -5,4 5,5

-3,7 -1,1 -6,0 -7,7 0,0 0,5 0,5 -4,2 -2,4 -3,3 -4,2 -3,8 -5,4 -4,9 1,0

-15,9 -7,6 -18,4 -19,4 -12,5 -17,5 -26,5 -9,9 -18,1 -11,3 -22,0 -25,3 -20,4 -31,7 -15,1

4,4 -0,3 8,0 6,1 -6,4 -0,5 8,6 6,9 8,5 7,6 8,9 -1,2 4,8 7,2 -7,3

-5,3 -3,7 -4,9 -6,4 -9,2 -8,6 -9,1 -1,1 -4,5 -1,4 -6,5 -13,0 -7,5 -12,7 -10,9

Izvori: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije; International Yearbook of Industrial Statistics, razli"itaizdanja; Osnovni podaci o dru�tveno-ekonomskim kretanjima za SR Jugoslaviju u 2001. godini,Savezni zavod za statistiku, Beograd. Saop�tenje br. 033, 07.02.2002; Indeks: mese"ni pregledprivredne statistike SRJ, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 6/2002, str. 52.

ta�icu investicija i obrtnih sredstava. Treba imati na umu da su mala i srednja pre-duze#ima u Srbiji 1998. "inila 94,1 odsto svih preduze#a, 22,2 odsto zaposlenih i30,0 odsto dodate vrednosti.13

Uprkos tome �to je prera!iva"ku industriju Jugoslavije 1991�2001. uop�tekarakterisala duboka recesija, u razdoblju od 1996. do 2001. godine mogao seose#ati skroman rast proizvodnje koji je pratilo zna"ajno pove#anje produktivnosti(tabela VI). Na granskom nivou, nasuprot opadanju obima proizvodnje u prvojpolovini devedesetih godina, 1996�2001. u proizvodnji tekstila i tekstilnih prizvoda,saobra#ajnih sredstava, metala i metalnih proizvoda, hemikalija i hemijskih proizvo-da, proizvoda od nemetalnih minerala, proizvoda od gume i plastike i najvi�e uproizvodnji koksa i derivata nafte mogao se zapaziti ve#i ili manji rast.

Kako su se kretale zarade i plate u jugoslovenskoj privredi? Ovo, sa vi�egledi�ta va�no pitanje mi #emo dalje razmatrati na primeru prera!iva"ke industrije ina osnovu mese"nih zarada, korigovanih indeksom tro�kova �ivota. Jugoslaviju#emo uporediti sa Hrvatskom, Slovenijom i Sjedinjenim Ameri"kim Dr�avama.

Iz podataka iz tabele VII mo�e se izra"unati da su 1994�2001. realne zaradeu prera!iva"koj industriji SRJ u godi�njem proseku rasle za 16,7 odsto. Istovremeno,


114

13 Federal Republic of Yugoslavia, Breaking with the Past: The Path to Stability and Growth,The World Bank, Washington, D.C., 2001, Vol. I, p. 4 and Vol. II, p. 98.

Tabela VII: Realne zarade u prera#iva!koj industriji Jugoslavije(u dolarima 1994, prema paritetu kupovne mo"i)

Relativni nivo zarada u postotku

Mese"ne zarade

u dolarimaa

Indeks: 1994=100

Prose"na godi�nja promena

(%) Hrvatskeb Slovenijec Sjedinjenih Ameri"kih Dr�ava

1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001*

27,07 106,88 79,01 67,20 82,15 80,44 71,05 81,06 92,07

25 100 74 63 77 75 66 76 86

� 400,0 -26,0 -14,9 22,2 -2,6 -12,0 15,2 13,2

10,4 37,1 20,2 16,0 18,4 17,5 15,2 17,2 18,7

5,4 20,2 14,5 11,9 14,0 13,3 11,4 12,7 14,1

1,2 5,3 3,6 3,1 3,7 3,6 3,2 3,6 4,2

a1 dolar = 1,89 dinara. b 1 dolar = 6,67 kuna. c 1 dolar = 150,30 tolara. * Preliminarni podaci. Izvori: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije; Yearbook of Labour Statistics, razli"ita izdanja; Osnovnipodaci o dru�tveno-ekonomskim kretanjima za Jugoslaviju u 2001. godini, Savezni zavod za sta-tistiku, Beograd. Saop�tenje br. 033, 07. 02. 2002; Mese"ni statisti"ni pregled Republike Sloveni-je, Statisti"ni ured Republike Slovenije, Ljubljana, No. 6/2002, str.25; Bulletin of Labour Statistics,ILO, geneva, 2002-2; baze podataka LABORSTA iWIIW; Evrostatova baza podataka �NewCronos�.

produktivnost rada u narodnoj privredi i prera!iva"koj industriji pove#avala semnogo sporije od toga: za 4,9, odnosno 4,3 odsto.14 Me!utim, u pore!enju sa 1994.godinom situacija je sasvim druga"ija: nije do�lo do rasta ve# do opadanja.

Relativni nivo zarada ostao je i nakon po"etka novog milenijuma veomanizak, �to u principu zna"i da se jugoslovenska privreda, usled niskih tro�kovaradne snage, nalazi u zna"ajnoj konkurentnoj prednosti. To mo�e da bude osobitova�an faktor s ta"ke gledi�ta podsticanja stranih direktnih investicija. Me!utim,valja zapaziti da se u savremenoj, sve sna�nije globalizovanoj svetskoj privredi,za transnacionalne kompanije, koje izvoze prete�ni deo funkcionisu#eg kapitala,zna"aj prednosti u tro�kovima zarada u slu"aju tehnolo�ki intenzivnih proizvodarelativno sni�ava. Ove prednosti pri izboru podru"ja za strana ulaganja imajupoglavito ulogu, ako se mora odlu"iti u korist jedne od dve zemlje sa ina"e prib-li�no istovetnim uslovima. Prednosti u tro�kovima manje razvijenih zemalja sudelimi"no uravnote�eni relativnom zaostalo�#u nivoa efikasnosti. Povrh toga, uslu"aju Jugoslavije efikasno uklju"ivanje u tokove evropske integracije zahtevazna"ajno razvijanje infrastrukture. Treba tako!e pomenuti da strana ulaganja uSRJ na�alost jo� uvek ograni"ava visok stepen rizika.

�ta je karakterisalo polo�aj jugoslovenske poljoprivrede posle 1989.godine? Pre svega, mo�e se konstatovati da se izme!u 1990. i 2000. godineu"e�#e privatnih poljoprivrednih gazdinstava u obradivoj povr�ini popelo sa 81,2na 85,1 odsto, u sto"nom fondu sa 81,3 na 90,2 odsto, u traktorskom parku sa 95,5na 97,2 odsto, a u broju zaposlenih sa 89,0 na 93,0 odsto. Istovremeno, u real-izaciji i otkupu poljoprivredna preduze#a u dru�tvenoj svojini i zadruge igrali suopredeljuju#u ulogu, uprkos tome �to se njihov udeo smanjio sa 62,0 odsto 1990.na 58,0 odsto 2000. godine.15

Na osnovu podataka iz tabele VIII mo�e se utvr!ivati da je jugoslovens-ka poljoprivreda, koja u pore!enju sa drugim evropskim zemljama raspola�eveoma dobrim prirodnim uslovima, izme!u 1991. i 2001. godine postigla dostaskromnu stopu rasta. Ovaj rast je, usled opadanja broja zaposlenih, u celini ura"u-nat produktivnosti. Rezultati postdejtonskog perioda su zna"ajno bolji nego pros-eci godina u vreme jugoslovenskog sukoba. Treba imati na umu da je privatnagazdinstva karakterisao rastu#i obim proizvodnje, dok je u poljoprivrednim pre-duze#ima i zadrugama mogao zapaziti pad proizvodnje.

�to se ti"e glavnijih grana poljoprivrede, raspolo�ivi podaci (videti izvore iztabele VIII) svedo"e o tome da se 1991�2001. u godi�njem proseku biljna proizvod-nja pove#avala za 2,6 odsto nasuprot 1,4 procentnom opadanju u sto"arstvu. U dva

115


14 Izra"unato prema: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije; International Yearbook of IndustrialStatistics, razli"ita izdanja; Transition Report Update, EBRD, London, May 2002, p. 17; bazepodataka WIIW i FAOSTAT.

15 Izra"unato prema: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije, razli"ita izdanja; baza podatakaFAOSTAT.

kra#a perioda: 1991�1995. i 1996�2001. obim proizvodnje u pre!a�njoj grani rastaoje za 3,4, odnosno 2,0 odsto, dok se u potonjoj smanjio za 1,8, odnosno 1,0 odsto.

U interesu o"uvanja stabilnosti vlada je, naro"ito u Srbiji, dr�alaproizvo!a"ke i potro�a"ke cene na niskom nivou, �to je veoma pogor�avalo prof-itabilnost poljoprivrede, unaza!uju#i proizvodnju i izvoz. Uporedo sa tim dr�avnesubvencije su tako!e bile smanjene. Proizvo!a"i su mogli da opstanu jedinotako�to su smanjivali upotrebu ve�ta"kih !ubriva i hemijskih sredstava, minimal-izirali tro�kove odr�avanja i popravljanja opreme i prodavali zna"ajan deo svogsto"nog fonda. Me!utim, agrarni sektor, uprkos nepovoljnim prilikama,obezbe!ivao je snabdevanje stanovni�tva osnovnim �ivotnim namirnicama imogao je zaposliti rastu#i broj nezaposlenih i izbeglica.16

Uloga spoljnih izvora

Na ulogu spoljnih izvora u jugoslovenskoj privredi mi smo ve# gore delim-i"no ukazivali u vezi sa razlikama izme!u proizvedenog i upotrebljenog BDP. Ovuulogu dalje #emo razmotriti detaljnije, po"ev od osnovnih tendencija spoljnetrgovine.

Kakav je udeo spoljne trgovine u jugoslovenskoj privredi? Kako se vidi izpodataka tabele IX, privredu Jugoslavije izme!u 1990. i 2001. godine karakterisalaje relativno visoka otvorenost koja je vrlo zna"ajno opala tek 1994, pod uticajemembarga. Tako!e visok stepen izvozne orijentacije u istom razdoblju, nasuprotu"e�#u ukupne spoljne trgovine u BDP, ne�to se snizio (najni�i nivo je dostignuo


116

16 Videti na primer: Federal Republic of Yugoslavia, Breaking with the Past: The Path to Sta-bility and Growth, op. cit., Vol. I, p. 46 and Vol. II, p. 237.

Tabela VIII: Stope promene obima proizvodnje, zaposlenosti i produktivnosti upoljoprivredi Jugoslavije (godi�nji prosek,%)

Fizi"ki obim proizvodnje Broj zaposlenih Produktivnost rada

Sektor 1991� 1995

1996� 2001

1991� 2001

1991� 1995

1996� 2001

1991� 2001

1991� 1995

1996� 2001

1991� 2001

Poljoprivreda ukupno od toga:

Privatna gazdinstva Preduze#a i zadruge

-0,7 1,8 -9,1

1,8 2,4 -1,3

0,6 2,1 -5,0

2,4 2,9 -3,3

-3,8 -3,6 -6,0

-1,0 -0,7 -4,8

-3,1 -1,1 -5,8

5,6 6,0 4,7

1,6 2,8 -0,2

Izvori: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije, razli"ita izdanja; Osnovni podaci o dru�tveno-ekonomskimkretanjima za SR Jugoslaviju u 2001. godini, Savezni zavod za statistiku, Beograd. Saop�tenje br.033, 07.02.2002; Indeks: mese"ni pregled privredne statistike SRJ, Savezni zavod za statistiku,Beograd, 6/2002, str. 52; baza podataka FAOSTAT.

1995. godine). U pore!enju sa Hrvatskom i Slovenijom spoljnotrgovinskaotvorenost i stepen izvozne orijentacije Jugoslavije bili su, kao po pravilu, manji. Nasli"an na"in se razvijala i situacija u odnosu na petnaest zemalja "lanica EU.

Valja posebno pomenuti da se 1991�2001. ukupni obim trajno deficitnerobne razmene Jugoslavije sa inostranstvom u godi�njem proseku smanjivao za6,0 odsto, izvoz za 9,7, a uvoz za 3,9 odsto. Usled svega toga pokrivenost uvozaizvozom 2001. snizila se na polovinu od nivoa 1990. godine (tabela X).

Devedesetih godina spoljna trgovina Jugoslavije suo"ila se sa izvanrednonepovoljnim me!unarodnim prilikama. Raspad SFRJ u"inio je neophodnim brzupreorijentaciju spoljne trgovine sa biv�ih jugoslovenskih republika na druge zeml-je. Me!utim, optimalno sprovo!enje ove preorijentacije spre"ile su sankcijeEvropske zajednice novembra 1991. i Ujedinjenih nacija maja 1992. Od maja 1992.do novembra 1995. godine spoljna trgovina Jugoslavije odvijala se u potpunonesistemati"nim uslovima (karakteristi"no je da za 1993�1995. zvani"nijugoslovenski izvori ne navode detaljnije spoljnotrgovinske podatke) i zbog togabila propra#ena visokim stepenom korupcije i kriminalizacije kako u SRJ tako i ususednim zemljama. U periodu od obustavljanja sankcija UN do izbijanja kosovskekrize (novembar 1995 � mart 1998) spoljna ograni"enja su postepeno skinuta.Me!utim, kosovska kriza dovela je do novih sankcija i do vojnog pohoda NATO-a

117


Tabela IX: Udeo spoljne trgovine u BDP (u teku"im cenama, %)*

Jugoslavija Hrvatska Slovenija EU15 SAD

od toga: od toga: od toga: od toga: od toga: Godina ukupni obim izvoz

ukupni obim izvoz

ukupni obim izvoz

ukupni obim izvoz

ukupni obim izvoz

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001**

46,8 20,5 39,8 18,3 34,2 13,6 45,2 22,2 23,6 10,4 27,5 10,0 37,2 12,2 41,3 14,8 42,3 15,7 46,2 14,4 67,1 21,3 64,2 18,1

30,7 13,4 35,6 16,5 85,9 40,9 78,7 36,0 66,3 29,2 66,2 24,5 63,6 22,7 68,2 21,1 62,1 21,4 60,1 21,9 65,0 24,1 66,4 23,3

50,8 23,6 63,3 30,6 100,4 53,4 97,5 48,0 97,3 47,5 94,2 44,5 92,9 44,3 96,6 46,2 96,8 46,4 92,1 43,0 98,8 48,6 102,6 49,7

45,0 22,5 42,4 20,9 41,1 20,4 40,5 20,7 43,1 22,1 46,0 23,7 46,2 23,9 48,8 25,3 49,3 25,3 49,5 25,2 55,7 28,0 55,0 27,9

15,3 6,8 15,2 7,0 15,5 7,1 15,7 7,0 16,7 7,3 17,9 7,9 18,2 8,0 18,7 8,3 18,2 7,8 18,6 7,6 20,2 7,9 18,3 7,2

* Ukupni obim jeste zbir izvoza i uvoza. ** Preliminarni podaci. Izvori: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 2001, str. 118, 282;Osnovni podaci o dru�tveno-ekonomskim kretanjima za SR Jugoslaviju u 2001. godini, Saveznizavod za statistiku, Beograd. Saop�tenje br. 033, 07.02.2002; Transition Report, op. cit., p. 145; Inter-national Financial Statistics Yearbook, IMF, Washington, D.C., 2001, pp. 1031, 1033; InternationalFinancial Statistics, IMF, Washington, D.C., July 2002, pp. 908, 912; Evrostatova baza podataka�New Cronos�; baza podataka WIIW.

na Jugoslaviju 1999. Unutra�njopoliti"ke promene koje su po"ele u oktobru 2000.povukli su za sobom ukidanje svih trgovinskih ograni"enja za SRJ.17

Kako se kretala spoljna trgovina Jugoslavije po grupama zemalja u post-socijalisti"kom razdoblju?

Na osnovu podataka iz tabele XI mo�e se konstatovati da se izme!u 1990. i2001. godine udeo razvijenih i unutar njih EU zemalja, a tako!e zemalja u razvoju uizvozu i uvozu podjednako smanjio, dok je udeo zemalja u razvoju zna"ajno poras-tao. U grupi razvijenih zemalja pove#alo se u"e�#e dr�ava EFTA u jugoslovenskomizvozu.

U okviru Op�teg sistema preferencija Jugoslavija od 1996. dobijala je nekeizvozne povlastice na unutra�njem tr�i�tu EU samo za pojedine poljoprivredneproizvode, ali u drugim pogledima tekstil i tekstilni proizvodi tako!e su u�ivali speci-jalan tretman. Evropska unija, koja je u svojoj izjavi od 9. aprila 1996. godine priznalaSRJ kao jednu od dr�ava naslednica prethodne Jugoslavije, 1997. za kratko vremeponovo je stavila na snagu trgovinski deo sporazuma o saradnji, potpisanog 1980. isuspendovanog 1991. Nakon demokratskog preokreta 2000. godine ona je pro�irilakrug jugoslovenskih industrijskih proizvoda oslobo!enih od pla#anja carina.18


118

17 Milena Jovi"i#, Miroslav Zdravkovi# and Radmila Dragutinovi# Mitrovi#, Federal Republicof Yugoslavia: Trade Potentials and Comparative Advantages, op. cit., pp. 3�6.

18 Videti o tome: Paul Brenton and Miriam Manchin, Making EU Trade Agreements Work: TheRole of Rules of origin, WIIW, Vienna, 2002.

Tabela X: Robna razmena Jugoslavije sa inostranstvom

Milioni USD

od toga: Godina Ukupna vrednost

robne razmene Izvoz (1)

Uvoz (2)

Saldo trgovinskog bilansa (1-2)

Pokrivenost uvoza izvozom u procentima

(1:2)

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001*

13 276 10 252 6 398 5 954 3 377 4 197 6 137 7 503 7 707 4 794 5 434 6 740

5 816 4 704 2 539 2 921 1 482 1 531 2 018 2 677 2 858 1 498 1 723 1 903

7 460 5 548 3 859 3 033 1 895 2 666 4 119 4 826 4 849 3 296 3 711 4 837

-1 644 -844 -1 320 -112 -413 -1 135 -2 101 -2 149 -1 991 -1 798 -1 988 -2 934

78,0 84,8 65,8 96,3 78,2 57,4 49,0 55,5 58,9 45,4 46,4 39,3

* Preliminarni podaci.Izvori: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 2001, str. 282; Osnovnipodaci o dru�tveno-ekonomskim kretanjima za SR Jugoslaviju u 2001. godini, Savezni zavod za sta-tistiku, Beograd. Saop�tenje br. 033, 07.02.2002; Transition Report, op. cit., p. 145.

Najzna"ajniji trgovinski partneri Jugoslavije 2001. godine u odnosu naukupni obim izvoza i uvoza bili su slede#e zemlje: Italija (16,4 i 10,3 odsto), Bosnai Hercegovina (13,1 i 2,8 odsto), Nema"ka (12,1 i 12,2 odsto), Makedonija (9,2 i 2,7odsto), �vajcarska (8,4 i 1,8 odsto), Ruska Federacija (4,2 i 14,2 odsto), Ma!arska(3,4 i 4,0 odsto), Gr"ka (3,3 i 4,5 odsto), Francuska (2,3 i 2,7 odsto), Austrija (1,8 i3,0 odsto), Rumunija (1,6 i 3,6 odsto) i Bugarska (1,5 i 3,2 odsto).19

Iz tabele XII se vidi da se izme!u 1990. i 2001. godine u granskoj struk-turi jugoslovenskog izvoza udeo poljoprivrede pove#ao, dok se udeo industrije,dominiraju#e u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni, donekle smanjio. Istovre-meno, u izvozu u"e�#e poljoprivrede i industrije podjednako je opalo (u"e�#e pre-ra!iva"ke industrije kretalo se sli"no ukupnoj industriji).

Promene u granskoj strukturi spoljne trgovine SRJ bile su izazvane vi�eme!unarodnom blokadom nego prilago!avanjem promenjenom ekonomskomokru�enju. Negativne posledice ovih promena ispoljavale su se u tome da se u pro-tekloj deceniji u proizvodnji i izvozu smanjio udeo industrijskih grana, brzo rastu#ihu svetskoj privredi (na primer proizvodnja kancelarijskih i ra"unskih ma�ina, elek-tri"nih ma�ina i aparata, saobra#ajnih sredstava) i pove#ao udeo grana sa ni�omstopom rasta (proizvodnja metalnih proizvoda, crna i obojena metalurgija). Izvoznoorijentisani sektor, "ija me!unarodna konkurentnost sa izuzetkom nekih radno inten-zivnih grana sa niskim zahtevom znanja uglavnom se snizio, mogao je pove#avatisvoje u"e�#e samo u periodima ubla�avanja sankcija. Nakon liberalizacije spoljne

119


19 Izra"unato prema: Izvoz i uvoz SR Jugoslavije. Savezni zavod za statistiku, Beograd.Saop�tenje br. 027, 28.01.2002.

Tabela XI: Spoljna trgovina Jugoslavije po grupama zemalja

U postotku izvoza U postotku uvoza

od toga: od toga: Godina Razvi- jene

zemlje EU EFTA

Zemlje u

razvoju

Zemlje u tranzi-

ciji

Razvi- jene

zemlje EU EFTA

Zemlje u

razvoju

Zemlje u tranzi-

ciji

1990 1991 1992

56,8 44,4 6,2 10,3 32,9 61,7 48,9 5,8 9,5 28,8 52,3 40,4 5,4 11,3 36,4

60,2 42,8 7,7 13,1 26,7 59,5 43,7 7,1 13,6 26,9 54,8 38,4 7,5 8,6 36,6

1996 1997 1998 1999 2000 2001*

43,7 34,6 5,4 5,0 51,3 50,2 39,8 7,3 4,2 45,6 49,7 38,6 9,1 5,1 45,2 46,3 36,4 7,7 4,4 49,3 48,6 38,2 6,6 7,2 44,2 53,0 43,1 8,5 5,7 41,3

51,6 42,0 2,8 10,7 37,7 50,3 41,3 2,4 11,5 38,2 52,2 42,6 2,2 11,8 36,1 51,0 41 ,5 2,4 8,6 40,4 49,5 40,7 2,4 6,8 43,7 49,3 41,0 2,1 6,1 44,6

* Preliminarni podaci.Izvori: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije, razli"ita izdanja; Robna razmena SRJ sa inostranstvom,Savezni zavod za statistiku, Beograd. Saop�tenje br. 028, 29.01.2002.

trgovine 2001. godine promene u jugoslovenskom izvozu bile su povezane sa rastomproizvodnje radno intenzivnih grana i pro�irenjem mogu#nosti za plasman robe naspoljnim tr�i�tima.20

Prema podacima iz tabele XIII u razdoblju od 1990. do 2001. godinezadu�enost Jugoslavije u inostranstvu smanjila se na dve tre#ine. Kratkoro"ni dugoviposle demokratskog preokreta bili su delimi"no otpisani, delimi"no vra#eni. Kaorezultat, 2001. spoljni dug SRJ sastojao se ve# samo od dugoro"nih i srednjoro"nihkredita. Razmatraju#i celinu analiziranog razdoblja, unutar ukupnog duga udeo kred-ita Svetske banke (IBRD) pove#ao se sa 13,7 na 15,4 odsto, dok se udeo kreditaMe!unarodnog monetarnog fonda (MMF) smanjio sa 2,6 na 2,3 odsto. Istovremeno,u"e�#e negarantovanih privatnih kredita popelo se 21,7 na 37,0 odsto, �to treba ocen-jivati kao nepovoljnu tendenciju. Odnos ukupnog spoljnog duga i BDP u pomenu-tom razdoblju porastao je za 1,8 puta i trajno nadma�ivao prag od 40 odsto. Nasuprottome odnos ukupnog servisiranja duga (anuiteta) i izvoza robe i usluga tek po"etkomdevedesetih godina prelazio je kriti"ni nivo od 25 odsto, po"ev od 1996. godine onse kretao izme!u svega 0,5 i 3,9 odsto. Ovo, uz veliko opadanje odnosa kamata iBDP, bilo je povezano sa tim da je posle 1992. godine zbog nepovoljnih me!unaro-


120

20 Vasily Astrov, Structure of Trade in Manufactured Products Between Southeast EuropeanCountries and the European Union, WIIW, Vienna, 2001, p. 7 i Milena Jovi"i#, MiroslavZdravkovi# and Radmila Dragutinovi# Mitrovi#, Federal Republic of Yugoslavia: TradePotentials and Comparative Advantages, op. cit., pp. 3�4.

Tabela XII: Spoljna trgovina Jugoslavije prema osnovnim privrednim granama

U postotku izvoza U postotku uvoza

od toga: od toga:

Godina Poljo- privreda

Industrija Prera!i- va"ka

industrija

Ostalo* Poljo-

privreda Industrija Prera!i-

va"ka industrija

Ostalo*

1990 1991 1992

2,4 97,5 95, 5 0,1 4,0 95,8 91,8 0,2 9,5 90,0 84,6 0,5

6,0 93,8 77,8 0,2 5,4 94,5 78,6 0,1 4,9 95,0 80,7 0,1

1996 1997 1998 1999 2000 2001**

8,1 90,2 89,2 1,7 3,0 88,7 88,0 8,3 4,5 79,9 79,1 15,6 5,9 91,2 88,8 2,9 3,4 94,8 93,9 1,8 2,8 94,5 93,2 2,7

6,8 92,3 80,6 0,9 7,6 90,2 75,9 2,2 6,0 91,5 77,7 2,5 5,2 94,0 85,4 0,8 4,4 89,6 84,2 6,0 4,7 89,1 75,1 6,2

* Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje, komunalne, dru�tvene i li"ne usluge, a tako!enesvrstana roba. ** Preliminarni podaci.

Izvori: Statisti"ki godi�njak Jugoslavije, razli"ita izdanja; Indeks: mese"ni pregled privredne statistikeSRJ, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 6/2002, str. 29�30.

dnih prilika Jugoslavija prakti"no nije imala otplatne sposobnosti ili zatezala saotplatom. Milo�evi#ev re�im dugo je insistirao na priznanju SRJ kao isklju"ivepravne naslednice biv�e Jugoslavije, �to je ote�avalo pronala�enje re�enja pitanjasukcesije, prihvatljivog za sve dr�ave nastale posle raspada SFRJ. Na kraju krajeva,decembra 1996. SRJ je prihvatila uslove MMF-a, preuzev�i 36,52 odsto dugova ipotra�ivanja prethodne Jugoslavije.21

Novembra 2001. izme!u beogradske vlade i Pariskog kluba postignut jesporazum o restrukturiranju zadu�enosti Jugoslavije u inostranstvu, koji je unarednom periodu postao jedan od najva�nijih preduslova za ostajanje privredena nogama. Shodno tome, od tada smanjenje jugoslovenskog spoljnog duga morada bude ve#e od njegovog ukupnog pove#anja u periodu 1991�2001. Zateznekamate nastale izme!u 1991. i 2001. #e biti otpisane zajedno sa delom dugovanastalih pre 1991. Godi�nje otplate po osnovu duga prema Pariskom klubu bi#elimitirane na 30 miliona USD u 2002, 50-60 miliona 2003�2004. i ispod 100 mil-iona posle toga. Bez ovog sporazuma, vra#anje duga Pariskom klubu bi pre�lo250-300 miliona USD 2002�2003.22

O ulozi stranih ulaganja u jugoslovenskoj privredi informi�u podaci iztabele XIV. U prera"unu po glavi stanovnika 2001. godine priliv stranih direktnihinvesticija (SDI) u Jugoslaviju, prema podacima EBRD, iznosio je samo 14dolara, �to je "inilo 17,7 odsto od proseka zemalja u tranziciji Jugoisto"ne Evropei 13,7 odsto od proseka zemalja Isto"ne Evrope i ZND.23

Do najve#eg priliva stranog kapitala do�lo je 1997. godine. Tada je 29odsto akcija Telekom Srbije kupila Telecom Italia (kroz svoju filijalu Stet Inter-national Netherlands N.V.), 20 odsto Gr"ka telekomunikaciona oganizacija(OTE), dok je srpska vlada s u"e�#em od 51 odsto sa"uvala svoju akcijskuve#inu.24 Uzimaju#i u obzir broj projekata i procentno u"e�#e strane svojine,granska struktura SDI 1995�2000. izgledala je na slede#i na"in: trgovina (2156projekata, 33,6 odsto), transportne usluge (758 projekata, 30,7 odsto), prehram-bena industrija (462 projekta, 26,6 odsto), ma�inogradnja (427 projekata, 36,3%),tekstilna industrija (225 projekata, 22,2 odsto), drumski saobra#aj (208 projeka-ta, 21,2 odsto), turizam (151 projekat, 25,2 odsto) i druge usluge (132 projekta,

121


21 Blagoje Babi#, Spoljni dug SR Jugoslavije i me!unarodne finansijske ustanove, Me!unarod-na politika, Beograd, god. LIII, br. 3/2001, str. 238�271; Maurizio M. Habib, Yugoslavia2000. The FRY Economy One Year after the Kosovo War, op. cit., p. 24.

22 Milan Zava!il, Restrukturiranje jugoslovenskog spoljnog duga, Bilten G17, Beograd, br. 23,novembar 2001, str. 1�2.

23 Transition Report Update, op. cit., p. 24.

24 Vladimir Gligorov, The Kosovo Crisis and the Balkans: Background, Consequences, Costsand Prospects, WIIW Current Analyses and Country Profiles, Vienna, No. 13, June 1999, pp.62�63; Maurizio M. Habib, Yugoslavia 2000. The FRY Economy One Year after the KosovoWar, op. cit., p. 36.

23,5 odsto).25 Godine 2001. najve#i ulaga"i su bili Nema"ka (10,6 odsto), Sjed-injene Ameri"ke Dr�ave (6,1 odsto), Kipar (4,8 odsto), Austrija (3,8 odsto),Makedonija (3,7 odsto), Italija (3,4 odsto) i Belgija (3,3 odsto).26

Evropska unija nije samo dominirala u stranim ulaganjima u privredu SRJve# i davala zna"ajnu finansijsku podr�ku zemlji. Tako je Jugoslavija izme!u 1991.i 2001. godine dobila ukupno 2347,31 milion evra od Evropske komisije, od toga620,71 milion od Ureda za humanitarnu pomo# Evropske zajednice (ECHO), 1199,6miliona u okviru programa OBNOVA-CARDS, 430 miliona na makrofinansijskeciljeve, 32 miliona za prehrambenu bezbednost, 22 miliona u okviru Op�te spoljne ibezbednosne politike EU, jo� 22 miliona za "i�#enje Dunava i 21 milion zaunapre!enje demokratije, ljudskih prava i medija. U okviru programa OBNOVA-CARDS 1999�2000. godine u Srbiji izvr�ena je akcija pomo#i �Energija zademokratiju�, vredna 8,8 miliona evra, koja je odigrala va�nu ulogu u ja"anju idolasku na vlast gra!anske opozicije.27


122

25 World Investment Report 2001: Promoting Linkages, UNCTAD, New York and Geneva,2001, p. 35.

26 Izra"unato prema: Statistical Supplement, Yugoslav Survey, Belgrade, Vol. 43, No. 2/2002, p. 142.

27 European Commission, European Union in the World: The EU�s Relations with the FederalRepublic of Yugoslavia, Internet, 7/11/02,http://europa.eu.int/comm/external_relations/see/fry/index.htm.

od toga: od toga:

Ukupni dug IBRD MMF

kratkoro"ni krediti

negaran- tovani

privatni krediti

Ukupno servisiranje duga

otpla#i- vanje

kamata

Ukupni dug

Otpla#ivanje kamata Godina

millioni USD u postotku BDP

Ukupno servisiranje duga u

postotku izvoza robe i usluga

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001*

17 792 2 433 467 524 3 860 4 779 1 700 16 472 2 149 307 293 4 231 3 833 1 288 16 483 1 978 196 1 092 4 078 1 899 833 12 709 1 126 78 1 641 2 759 56 44 13 035 1 204 83 1 682 2 759 47 47 13 839 1 252 85 2 271 2 759 47 47 13 439 1 178 81 2 119 2 759 18 17 15 091 1 112 76 4 092 2 759 53 53 13 742 1 148 79 2 584 2 759 57 57 12 949 468 76 2 698 2 759 1 0 11 407 1 096 151 572 4 118 56 49 11 949 1 840 272 0 4 424 107 74

62,7 6,0 93,0 64,0 5,0 56,2 88,2 4,5 96,2 96,5 0,3 � 91,2 0,3 � 90,5 0,3 � 81,6 0,1 0,6 83,2 0,3 1,2 75,5 0,3 1,3 124,8 0,0 0,5 140,8 0,6 2,2 113,8 0,7 3,9

Tabela XIII: Zadu�enost Jugoslavije u inostranstvu

* Preliminarni podaci.Izvori: Global Development Finance - Country Tables, The World Bank, Washington, D.C.; Trendsin Developing Economies; Statisti"ki godi�njak Jugoslavije, razli"ita izdanja; Transition ReportUpdate, op. cit., p. 57; baza podataka WIIW.

U interesu uklanjanja regionalnih suprotnosti, 10. juna 1999. u Kelnu sklo-pljen je Pakt stabilnosti u Jugoisto"noj Evropi, kome je SR Jugoslavija pristupila 26.oktobra 2000. Ova institucija sa sedi�tem u Briselu ima za cilj mobilizaciju sredsta-va nevladinih donatora radi razvoja gra!anskog dru�tva. Zbog toga u okviru tzv. tem-atskih stolova, koji obuhvataju demokratiju i ljudska prava, privredu, a tako!ebezbednost uzimaju u"e�#e pre svega nevladine organizacije. EU i SAD obavljajusamo op�tu koordinaciju raznovrsnih inicijativa. Izme!u ostalih inicijativa pokrenutje tako oktobra 1999. tzv. segedinski proces, kojim se te�ilo podsticanju demokrati-zacije zemlje. Dvadeset sedmog juna 2001. godine predstavnici Albanije, Bosne iHercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Rumunije i Jugoslavije potpisali sumemorandum o liberalizaciji i unapre!enju trgovine u Jugoisto"noj Evropi, koji jeza kraj 2002. predvi!ao stvaranje zone slobodne trgovine izme!u zemalja regiona.Ova zona, koja obuhvata 55 miliona potro�a"a, ima za cilj pobolj�avanje uslova zaprivredni rast i privatna ulaganja u skladu sa evropskim integracionim te�njamapomenutih zemalja.28

Ekonomska politika Milo�evi"evog re�ima

Kako smo ve# gore pomenuli, u Jugoslaviji tranzicija po"ela je 1989.godine, ali sticajem nepovoljnih spoljnih i unutra�njih okolnosti za vreme Milo�e-vi#og re�ima nije do�lo do afirmacije jedne uspe�ne reformske politike. Pojedinizadaci prelaznog perioda samo su delimi"no re�eni, iako je neophodna intelektu-alna municija stajala na raspolaganju. Zato su u zemlji jo� uvek na redu zadaci

123


28 Stability Pact for Southeastern Europe, Internet, 17/12/02, http://www.stabilitypact.org.

Tabela XIV: Strane direktne investicije u Jugoslaviji

Naziv 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001*

Vrednost registrovanih ugovora (milioni USD) Priliv stranih direktnih investicija (milioni USD) Priliv stranih direktnih investicija u postotku bruto investicija u osnovna sredstva Strane direktne investicije u postotku BDP

251 126 5,7 0,7

192 10 3,9 1,7

125 63 2,6 2,1

90 45 1,5 2,2

203 102 5,2 2,8

1 122 740 31,3 6,0

165 113 5,9 7,8

247 124 5,3 8,6

58 29 3,1 16,7

1 397 120 � 14,8

* Preliminarni podaci.Izvori: World Investment Report 2001: Promoting Linkages, UNCTAD, New York and Geneva,2001, p. 35; Milica Uvali#, Privatization and Corporate Governance in Serbia (FR Yugoslavia),Global Development Network for Southeast Europe � WIIW, Florence and Vienna, 2001, pp. 8, 20;Statistical Supplement, Yugoslav Survey, Belgrade, Vol. 43, No. 2/2002, p. 142; Transition ReportUpdate, op. cit., p. 57; baza podataka WIIW.

prve etape tranzicije. Ovi zadaci, naime stabilizacija, liberalizacija, reforma insti-tucionalnog sistema, a tako!e privatizacija i transformacija svojinskih odnosa,usmereni su na stvaranje uslova za funkcionisanje savremene tr�i�ne ekonomije iprelaz na put odr�ivog rasta.29

Ekonomsku politiku SRJ opredeljuju dva temeljna "inioca. Pre svega,razvoj jugoslovenske privrede nailazi na ozbiljna unutra�nja ograni"enja, po�to jeu protekloj deceniji zemlja prakti"no �pojela� ve#i deo svojih osnovnih sredsta-va. Drugo, ekonomske i finansijske sankcije Zapada taj razvoj dugo su i spoljaograni"avale. Ova dva faktora, uz produ�enu politi"ku krizu, doprinela susprovo!enju palijativnih, kratkoro"nih mera ekonomske politike, �to jejugoslovensku privredu vuklo ka ni�im stepenicama regionalnih lestvica.30

Milo�evi#ev re�im te�io je za centralizacijom jugoslovenske ekonomije, �toje izme!u ostalog do�lo do izra�aja u pretvaranju jednog dela preduze#a u dru�tvenojsvojini u dr�avna preduze#a. Njegovu fiskalnu politiku pvenstveno su karakterisaleselektivne poreske olak�ice za pojedine preferisane grane ili privilegovane poreznike.Istovremeno, zarade zaposlenih u dru�tvenom sektoru i penzije bile su u mnogimslu"ajevima ispla#ivane sa zaka�njenjem. Privatizacija je po"ela da se sprovodiputem kupovanja akcija preduze#a � "esto ispod njihove tr�i�ne vrednosti: uJugoslaviji na osnovu donetog 1989. i dopunjenog 1990. godine tzv. Markovi#evogzakona, a u Srbiji republi"kog zakona iz 1991. godine, koji je dopunjen 1994. Godine1996. jugoslovenska, a 1997. srpska skup�tina usvojila je novi zakon o privatizaciji,koji, me!utim, zbog preferisaju#eg pona�anja Milo�evi#evog re�ima prema insajder-ima, kao i primene ustavnog principa ravnopravnosti svih svojinskih formi umestoza�tite privatne svojine nije dao zna"ajne rezultate. Bankarski sektor se prete�nonalazio pod kontrolom dru�tvenih preduze#a i u�ivao je nizak stepen poverenja (udeoneotpla#enih zajmova u Srbiji je dostigao 50 odsto). Izme!u 1991. i 2000. godinedevizni depoziti gra!ana bili su zamrznuti, a 1992�1993. izbio je niz skandala u vezisa piramidalnim igrama. U odnosu na tr�i�ta i trgovinu, jugoslovenska vlada umestoliberalizacije, kao po pravilu, preduzimala je poteze usmerene na odr�avanje striktneadministrativne kontrole. Zato je oslobo!enje cena bilo samo delimi"no i u mnogimslu"ajevima dolazilo je do njihovog op�teg ili delimi"nog zamrzavanja. DragoslavAvramovi#, guverner Narodne Banke Jugoslavije (NBJ), i njegova grupa eksperatajanuara 1994. sproveli su uspe�an antiinflacioni i stabilizacioni program, "iju jeosnovu sa"injavale striktne mere monetarne i fiskalne politike. Nakon potpune sus-penzije sankcija UN, novembra 1995. usvojen je drugi Avramovi#ev program,usmeren na restrukturiranje jugoslovenske privrede, radikalnu reformu svojinskihodnosa i sanaciju preduze#a i banaka. On je predupredio ponovnu eskalaciju inflacije


124

29 Bara Zoltán � Szabó Katalin (szerk.), Gazdasági rendszerek, országok, intézmények �Bevezetés az összehasonlító gazdaságtanba, Aula Kiadó, Budapest, 2000, 342�343. o.

30 Maurizio M. Habib, Yugoslavia 2000. The FRY Economy One Year after the Kosovo War, op.cit., pp. 8�9.

i stabilizovao dinar. Me!utim, njegovu dalju realizaciju spre"ili su zadr�avanjespoljnog zida sankcija i razre�enje Avramovi#a du�nosti guvernera NBJ u maju 1996.U trgovinskoj politici i posle 1995. godine ostala su na snazi brojna ograni"enja kao�to na primer �iroki krug uvoznih i izvoznih dozvola i kvota, visoke carine i da�bine,nekonvertibilnost dinara i vezano devizno poslovanje.31

Nasuprot ekonomskoj politici savezne i srpske vlade, Crna Gora je ve# uMilo�evi#evoj epohi te�ila sprovo!enju tr�i�nijeg kursa. Prvi zakon o privatizacijirepubli"ka skup�tina donela je 1992. godine, iza koga su 1996. i 1999. slediliradikalniji propisi. Dru�tvena preduze#a pretvorena su u akcionarska dru�tva, adru�tveni kapital podeljen je izme!u dr�avnih fondova i zaposlenih. Zatim je po"elaprivatizacija dr�avnih preduze#a i fondova putem emisije kupona. Januara 1998.predsednik Crne Gore postao je Milo $ukanovi# koji je od po"etka u�ivao podr�kuSAD i EU. To je omogu#ilo, uz pomo# ameri"kih i drugih zapadnih savetnika,sna�nije uklju"ivanje u proces privatizacije stranih investitora koji se uglavnominteresuju za sektore turizma i telekomunikacija.32 U interesu stvaranja samostalnedr�ave, nova vlada je novembra 1999. uvela u Crnoj Gori nema"ku marku kao val-utu paralelnu sa jugoslovenskim dinarom. Kroz godinu dana marka je postala jedinolegalno platno sredstvo u republici, a od 1. januara 2002. ju je zamenio evro.33

Sada�nja etapa tr�i�nih reformi

Za savezne predsedni"ke i parlamentarne izbore septembra 2000. godineeksperti demokratske opozicije pripremili su sveobuhvatan program reformi. Ovajprogram na ekonomskom planu predvi!ao je reformu monetarnog i fiskalnog sis-tema, uklju"uju#i postizanje uravnote�enog bud�eta, ubrzavanje privatizacije, reor-ganizaciju socijalnog osiguranja, socijalnu podr�ku siroma�nijih slojeva i liberal-izaciju spoljne trgovine.34

Sa demokratskim preokretom u oktobru 2000. u ekonomskoj politiciJugoslavije otpo"ela je nova faza. Nakon ukidanja me!unarodnih sankcija, SRJ je1. novembra 2000. primljena u UN, 20. decembra u MMF, a 8. maja 2001. u Svet-sku banku. Pristup dvema potonjim institucijama bio je od osobite va�nosti s

125


31 Videti o tome: Vladimir Gligorov, The Kosovo Crisis and the Balkans: Background, Conse-quences, Costs and Prospects, op. cit.; Maurizio M. Habib, Yugoslavia 2000. The FRY EconomyOne Year after the Kosovo War, op. cit.; Robert Thomas, The Politics of Serbia in the 1990s, op.cit.; Milica Uvali#, Privatization and Corporate Governance in Serbia (FR Yugoslavia), GlobalDevelopment Network for Southeast Europe � WIIW, Florence and Vienna, 2001.

32 Videti o tome: Veselin Vukoti#, Privatization in Montenegro, Global Development Networkfor Southeast Europe � WIIW, Podgorica and Vienna, 2001.

33 Vladimir Gligorov, The euro in the Balkans, The Vienna Institute Monthly Report, 2002/1,pp. 19�23.

34 Videti: Program of the Democratic Opposition of Serbia - For Democratic Serbia, G17 Plus,Belgrade, 2000.

ta"ke gledi�ta privla"enja stranih investicija u zemlju. Krajem 2000. godine srps-ka vlada je ve#im delom ukinula regulisanje i subvencionisanje cena.

Savezne vlasti su januara 2001, sa izuzetkom nekih poljoprivrednih proizvo-da, ukinuli izvozne kvote, uveli jedinstveni, plivaju#i kurs dinara i njegovu delimi"nukonvertibilnost. Istog meseca pod rukovodstvom Zorana $in!i#a obrazovana je novasrpska vlada. U februaru po"eli su preliminarni razgovori o pristupanju JugoslavijiSvetskoj trgovinskoj organizaciji, a tako!e o sklapanju sporazuma o stabilizaciji iasocijaciji sa EU. U martu dobila je dozvolu za poslovanje prva strana banka. Umartu i aprilu u Srbiji preduzeta je temeljita poreska reforma, tokom koje vlada jeznatno smanjila broj poreza, a tako!e poresku stopu mnogih proizvoda i usluga ipro�irila poresku osnovicu. Pripremljeni su uslovi za uvo!enje poreza na dodatuvrednost 2003. godine. Uporedo sa tim, crnogorska vlada pripremila je plan akcija zapro�irenje poreske osnovice i smanjivanje poreskih stopa.

U maju 2001. ukinuta je ve#ina netarifnih uvoznih ograni"enja i stupio jena snagu zakon o fondu za podsticanje razvoja poljoprivrednih regiona. Skup�ti-na Srbije donela posebne zakone o zapo�ljavanju i ostvarivanju prava neza-poslenih lica, o penzijskom i invalidskom osiguranju, o zdravstvenom osiguran-ju, a tako!e o socijalnoj za�titi.

Novi republi"ki zakon o privatizaciji, usvojen u junu 2001, propisuje kaonjen osnovni metod prodaju dru�tvenih preduze#a za gotovinu zaposlenim,gra!anima ili stranim ulaga"ima putem tendera ili licitacija. Prema zakonu priva-tizaciju preduze#a od strate�kog zna"aja sprovodi republi"ka Agencija za privati-zaciju, a svih ostalih kompanija njihova nadle�na tela.

U septembru 2001Savezna skup�tina donela je zakon o spre"avanju pran-ja novca, a tako!e o donacijama i humanitarnoj pomo#i. Istovremeno, u skladu saprogramom reformi, izmenjen i dopunjen je zakon o saveznom bud�etu, kao izakon o sanaciji, ste"aju i likvidaciji banaka. Potonje promene bile su usmerenena olak�avanje ste"ajnog postupka prema insolventnim bankama.

Nakon oktobarskih tendera, decembra 2001. u Srbiji stranim strate�kiminvestitorima prodate su tri cementare. Kod jo� 35 krupnih preduze#a tenderi suotpo#eli uz sudelovanje Svetske banke. Decembra 2001. Savezna skup�tina usvo-jila je novi zakon o stranim ulaganjima. U interesu sanacije finansijskog sektoratokom 2001. godine u Srbiji je zatvoreno ili stavljeno pod dr�avni nadzor vi�ebanaka. Januara 2002. do�lo je do zatvaranja "ak i "etiri najve#e poslovne banke,po�to su spoljni auditori na�li da su insolventni. Ova mera, uz rast broja stranihbanaka u SRJ, slu�ila je za obnovu poverenja u bankarski sektor. Restrukturiran-je sektora energetike i sada je u toku, uklju"uju#i podizanje plata za usluge nanivo svetskog tr�i�ta.35


126

35 Videti na primer: Transition Report, op. cit.; Transition Report Update, op. cit.; Milica Uva-li#, Privatization and Corporate Governance in Serbia (FR Yugoslavia), op. cit.

Uprkos dostignutim rezultatima po"etni elan reformske politike u Srbiji odpo"etka 2002. godine znatno se snizio. Srpska vlada nije izvr�ila neophodnu refor-mu ustava i pravnog sistema. Umesto toga ona je re�ila produ�iti svoju aktivnost,oslanjaju#i se na sve u�u socijalnu bazu, i iskori�#avaju#i nastalu institucionalnuprazninu za ubrzano sprovo!enje privredne reforme. U tome ona je u�ivala tako!e ipodr�ku me!unarodnih faktora. Me!utim, haos u institucionalnom sistemu prvo jeusporio, a zatim, sredinom 2002, zaustavio skoro celi reformski proces. �tavi�e,zbog neuspe�nih izbora za predsednika Srbije krajem septembra i po"etkom oktobra,koji su bezuspe�no ponovljeni po"etkom decembra 2002, zasada nije jasno, �to bimoglo dati novi podstrek za reforme. U Crnoj Gori, u isto vreme, situacija je ne�topovoljnija, po�to je tamo na poslednjim skup�tinskim izborima vladina koalicijadobila apsolutnu ve#inu u republi"kom parlamentu. To na ekonomskom planu mo�eda podstakne ubrzavanje fiskalne reforme i privatizacije, a tako!e rast stranih inves-ticija.36

Zaklju!ak

U Jugoslaviji tokom devedesetih godina, nasuprot ranijim decenijama, otporkonzervativnih snaga na vlasti nije omogu#io afirmaciju jedne dosledne i uspe�nereformske politike. Zato transformacija nije istinski mogla da se ostvari. Situacija sekorenito promenila tek od jeseni 2000. godine, nakon pada Milo�evi#evog re�ima,kada su sa postepenom likvidacijom me!unarodne izolacije ekonomske i politi"kereforme dobile novi zamah, zemlja se vratila u me!unarodnu zajednicu i kroz u"e�#eu Paktu stabilnosti po"elo je uklju"ivanje u evropsku integraciju.

Iz jugoslovenskog iskustva mo�e se izvesti vi�e pouka. Pre svega to da uzemljama u tranziciji stabilizacija, liberalizacija i privatizacija ne mogu da buduuspe�ne bez sveobuhvatne, duboke reforme sistema politi"kih institucija, kojapostavljaju#i i u"vr�#uju#i osnove demokratiji mo�e da doprinese izgradnjisavremene, efikasne tr�i�ne privrede. Ovaj komplikovani i "esto protivure"anproces mo�e da nai!e na ozbiljne prepreke ukoliko stara dr�avno-partijskanomenklatura na vlasti, odr�avanjem sistema komandne privrede bez planiranja,pod demago�kim, nacionalisti"kim i populisti"kim parolama uvla"i zemlju uratove i dovodi je u me!unarodnu izolaciju. Takav zastareli privredni sistem sacrtama autarkije u epohi globalizacije mo�e samo privremeno postoji i da ote�arazmah tr�i�nih reformi.

127


36 Vladimir Gligorov, The Recent Elections in the Balkans and Their Economic Consequences,Press Release, WIIW, Vienna, 24 October 2002, pp. 2�4.

Dr. György SIMON Jr.

ECONOMIC TRANSITION IN YUGOSLAVIA - A VIEW FROM OUTSIDE

SUMMARY

Yugoslavia, once an advanced country in market reforms, was one of the least transformedcountries in Eastern Europe in the nineties. Such a situation was caused by the civil war, policy ofthe Milo�evi#�s regime and international sanctions. The resistance of the ruling conservative forcesmade it impossible to establish an adequate reform policy. Thus, the transition stopped shorthalfway. The situation has radically changed only since the autumn of 2000, after Milo�evi#�sdownfall, when after the gradual lifting of international isolation, economic and political reformswere given a new stimulus, and the country could start the process of European integration.

This article is an attempt to give an overview of the transition of the Yugoslav economyin the last ten years or so. The growth rate of Yugoslavia�s GDP is compared not only with that ofits neighbouring countries, i.e. other former socialist countries of South-Eastern Europe (Albania,Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Macedonia, and Romania) but also with that of other transitioneconomies in Central and Eastern Europe, including the Commonwealth of Independent States. Aparticular attention is given to the role of research and development (R&D) in Yugoslavia in thenineties as compared to Croatia, Slovenia, and the United States. The structural changes in theYugoslav economy during the past decade are analysed together with property relations as well asthe issues concerning small and medium-sized enterprises (SMEs).

At the sectoral level, it is the performance of manufacturing and agriculture that is sepa-rately explored. In relation to this, wage formation and relative wage levels in Yugoslavia�s manu-facturing are viewed regarding the country�s international competitiveness and wider characteristicsof globalising world economy. In analysing the role of external sources in the Yugoslav economy,the problems of foreign trade, external indebtedness, and attraction of foreign direct investment(FDI) are emphasised together with the economic assistance rendered to the FRY by the EuropeanUnion. Regarding the important indicator of openness, i.e. the share of exports and imports in GDP,a comparison is made between Yugoslavia, on one hand, and Croatia, Slovenia, the EuropeanUnion, and the United States, on the other.

The economic policy of Milo�evi#�s regime is contrasted with that of the new democraticgovernment that came to power after the events in October 2000. Stabilisation, liberalisation, pri-vatisation, and institutional reform are considered giving particular attention to the experience ofthe member republics of the Yugoslav federation: Serbia and Montenegro.

The author comes to the following conclusions: in transition countries stabilisation, liber-alisation, and privatisation cannot be successful without carrying out a comprehensive, deep reformof the system of political institutions that along with creation of conditions for establishment ofdemocracy and its strengthening also enables building of a modern and efficient market economy.This complicated and often contradictory process could come across serious obstacles if the oldstate and party nomenclature in power retains the command economy without planning, and underdemagogical, nationalistic, and populist slogans gets involved in wars even taking the risks of beingput under international isolation. However, such an outdated economic system characterised byautarchy can only temporarily exist and hinder the unravelling of market reforms in the epoch ofglobalisation.


128

Documents

EKONOMSKE REFORME U JUGOSLAVIJI – JEDNO VI ENJE SPOLJA · ekonomske i politi"ke saradnje. Me!utim, nakon demokratskog preokreta okto-bra 2000. Beograd se postepeno vratio u me!unarodnu