Predmet: Ekologija u saobraćaju

Tema: Ekološki zahtjevi modernog saobraćaja

Studenti: Profesor: Asistent:

Sadržaj

1. Uvod………………………………………………………….……. 3

2. Euro norme....................................................................................... 4

3. Katalizator........................................................................................ 7

3.1. Aktivitet katalizatora………………………………………… 8

4. Nivo buke............................................................................................9

5. Uređenje zelenih površina................................................................ 11

6. Budućnost i vizija eko-automobila……………………………….. 12

7. Automobili sa elektro pogonom…………………………………... 13

8. Biodizel……………………………………………………………... 15

9. Hibridni automobili………………………………………………... 17

10. Zaključak………………………………………………………….. 18

11. Literatura………………………………………………………….. 19

2

1. Uvod

Životna sredina se ugrožava na svakom koraku. Saobraćajna sredstva na različite načine i u različitoj mjeri stvaraju određene ekološke probleme sa manjim ili većim posljedicama. Najveće ugrožavanje životne sredine od sredstava kopnenog saobraćaja izraženo je kroz zagađenje vazduha, stvaranje buke i zauzimanje zemljišta i vazdušnog prostora. Sa društvenim razvojem ozbiljno je narušena životna sredina ljudi, pri čemu je mnogo doprineo i nagli razvoj saobraćaja. Negativni uticaji koje prouzrokuje saobraćaj okarakterisani su kao negativni eksterni efekti.

Da li će drumski saobraćaj uz preduzimanje adekvatnih mjera zaštite, uspjeti da spasi čast svog postojanja, ponese titulu najmanjeg zagađivača i umiri savjest odgovornima za opšti ekološki haos. To će u buduće, zavisiti u prvom redu, od spremnosti menadžmenta saobraćaja, da je istakne, ne samo kao najekonomičnijeg i najefikasnijeg, nego i ekološki posmatrano najprihvatljivijeg transportera, uz niz drugih prednosti. Danas dominira stalno povećanje nivoa kvaliteta usluge i od spremnosti državnih organa je da daju podršku (ali ne samo dekorativnu) svim granama i vidovima sabraćaja, pri čemu se uspješno mogu zadovoljiti standardi iz oblasti ISO 9001: 2000 i ISO 14001.

Veći napori da se očuva okolina, počeli su prvo u Americi, uvođenjem takozvanog kalifornijskog zakona o emisiji izduvnih gasova, još krajem sedme decenije prošlog veka. Evropska zajednica veću kampanju započela je početkom devete decenije, uvođenjem takozvanih Euro normi, čije su granične vrednosti sve strožije.

3

2. Euro norme

Shodno ovim propisima, potrebno je da se emisija štetnih izduvnih gasova, pre svega ugljendioksida (CO2), ugljenmonoksida (CO), nesagorjelih ugljovodonika (CmHn), aldehida (HCO), formaldehida (HCHO) i azotnih oksida (NOx), kod oto motora, svedu na što niže vrednosti. Kod dizel motora, pored prethodno navedenih (osim CO kojih u principu kod dizel motora nema), potrebno je kontrolisati i emisiju čestica čađi. Pored navedenih komponenti, štetnim komponentama se smatraju produkti sagorevanja sumpora i olova.

Koncentracija pojedinih komponenti zavisi pre svega od vrste goriva, oblika i veličine radne zapremine i kompresionog prostora motora, toka sagorevanja, uslova eksploatacije i motornog ulja. Visina koncentracije je različita i dok se za ugljenmonoksid (CO), ugljendioksid (CO2), slobodni azot (N2) i vodenu paru (H2O) izražavaju u zapreminskim procentima (Vol %), to se emisija nesagorelih ugljovodonika (CmHn), azotnih oksida (NOx) i slobodnog vodonika (H2) izražava u ppm. Količina čestica čađi izražava se u mg/m3. Granice dozvoljenih vrednosti emisija zavise od klase vozila, te što je klasa "viša", odnosno viša ukupna masa vozila, to je i dozvoljena količina štetnih komponenata veća.

Uticaj radne zapremine, odnosa s/d i Uticaj radne zapremine, odnosa s/d i koeficijenta sastava smješe na emisiju indikatorskog stepena korisnosti na emisiju nesagorjelih ugljovodonika azotnih oksida

Slika 1. Uticaj pojedinih faktora na emisiju izduvnih gasova

4

Trenutno su na snazi 14 ECE pravilnika za oblast emisije izduvnih gasova i energije motornih vozila i to:

ECE 24 – Emisija dima teških motora i vozila

ECE 40 – Emisija motocikala

ECE 47 – Emisija mopeda

ECE 49 – Emisija izduvnih gasova i čestica teških motora i vozila

ECE 67 R 01 – Oprema vozila na tečni naftni gas (TNG – internacionalno LPG)

ECE 83 – Emisija izduvnih gasova putničkih i lakih teretnih automobila

ECE 84 – Merenje potrošnje goriva

ECE 85 – Merenje snage motora

ECE 96 – Emisija izduvnih gasova traktorskih dizel motora

ECE 101 – Emisija ugljendioksida i potrošnje goriva putničkih vozila

ECE 103 – Zamena katalitičkih konvertora

ECE 110 – Specifična oprema za komprimovani prirodni gas (KPG – internacionalno CNG)

ECE 115 – Naknadna ugradnja TNG i KPG opreme

ECE 120 – Merenje snage i potrošnje goriva traktora

Od uvođenja Euro normi u praksu, dozvoljene vrednosti štetnih izduvnih komponenata su se stalno pooštravale. Za klasu vozila M1 (putnička vozila do najviše osam sedišta) iste su se imale prema tabeli 1.

Klasa M1

Godina CO HC1 NMHC2 NOx HC+Nox Čestice(PT) PN3

Euro 1 1992 2,72 - - - 0,97 0,14 -

Euro 2 1996 2,2 - - - 0,7 0,08 -

Euro 3 2000 2,3 0,2 - 0,5 0,56 0,05 -

Euro 4 2005 1,0 0,1 - 0,25 0,3 0,025 -

Euro 5 2010 1,0 0,1 0,068 0,18 0,23 0,005 6x1011

Euro 6 2015 1,0 0,1 0,068 0,08 0,17 0,0045 6x1011

Tabela 1.

Legenda: CO- Ugljenmonoksid HC- Ukupno nesagoreli ugljovodonici NMHC- Ne metanski ugljovodonici PT- Sadržaj čestica

5

Slika 2. Evropski standard za sadržaj sumpora u benzinu

Dizel motori se smatraju velikim zagađivačima vazduha u gradovima, te su stoga znatno više na udaru zakona.

Slika 3. Procena učešća emisije izduvnih gasova vozila u gradovima

Emisija štetnih materija u izduvnim gasovima motornih vozila se mogu kontrolisati najčešće na dva osnovna načina: Jedan je poboljšanje kvaliteta sagorevanja smješe, drugi je dodatno pročišćavanje izduvnih gasova. Ostali načini su naprimer: obezbedjivanje dodatnog prostora za oksidaciju, koji se naziva katalitički konvertor (katalizator), sakupljanje benzinskih i dizelskih para i njihovo vraćanje u usisnu granu, selektivna redukcija (SCR) i dr., ali su to konstrukciona rešenja koja služe osnovnim.

Kada se iscrpe pojedine konstrukcijske mogućnosti na motoru, motor se može opremiti i dodatnim uređajima u cilju smanjenja štetne emisije. Neki od najvažnijih dodatnih uređaja su:• tretiranje izduvnih gasova pomoću katalizatora;• opremanje motora sa λ zatvorenim regulacijskim krugom;• opremanje motora boljim sistemima paljenja smješe;• opremanje motora boljim sistemima za napajanje gorivom;• nabijanje dodatnog sekundarnog vazduha u izduvnu granu;• povrat izduvnih gasova u usisnu granu (EGR);• sakupljanje pare goriva i njihov povrat u usisnu granu.

6

3. Katalizator

Radi smanjenje emisije štetnih izduvnih gasova kod oto motora koji se ugrađuju u vozila, a shodno zakonskim propisima o količini emisije štetnih izduvnih gasova, ugrađuje se konvertor izduvnih gasova. Ovaj dio se često označava kao katalizator. U odnosu na “sirove” izduvne gasove, katalizator smanjuje emisiju štetnih komponenata izduvnih gasova za oko 10%.

Konvertor se sastoji od kućišta i ugrađenog katalizatora, koji se sastoji od tela katalizatora (keramički materijal ili metal) prožetog nizom kanala koji su prevučeni slojem od plemenitih metala, koji imaju katalitičko svojstvo. Ispitivanja su pokazala, da su katalizatori od neplemenitih materijala manje aktivni, te stoga nisu ni konkurentni plemenitim metalima.

Kao nosač, odnosno telo katalizatora za heterogene katalizatore, podesan je keramički materijal na bazi aluminijum oksida Al2O3. Ovaj materijal može da bude primenjen u obliku valjka ili kao kompaktno tjelo sa podužnim kanalima (takozvani monolitni katalizator), čime se povećava aktivna površina katalizatora. Za monolitno izvođenje posebno je pogodan materijal 2MgO . 2Al2O3 . 5SiO2. Shodno načinu rada, katalizatori se dele na oksidacione, kojima se CO dodatno sagoreva do CO2 i redukcione, kojima se azotni oksidi razgrađuju na sastavne atome azota i kiseonika.

Slika 4. Izgled, presjek i položaj katalizatora

Zbog ugradnje katalizatora u izduvni sistem motora, najčešće dolazi do povećanja pritiska u izduvnom sistemu, te je stoga i koeficijent zaostalih gasova veći, a stepen punjenja cilindra svežom radnom materijom može da bude manji. Iz tih razloga je veoma bitan odnos pritiska svježeg punjenja u usisnoj grani (pa) prema pritisku izduvnih gasova (pi).

Ukoliko je veći ovaj odnos, to i stepen punjenja može da bude veći. Ukoliko se nad punjenjem poveća pritisak u usisnoj cevi, to takođe dovodi do povećanja stepena punjenja. Suprotno navedenom, kod povećanja pritiska izduvnih gasova, dolazi do smanjenja odnosa pa/pi.

7

3.1. Aktivitet katalizatora

Pod aktivitetom katalizatora podrazumeva se ubrzanje hemijske reakcije uz pomoć katalizatora. Aktivitet katalizatora, pored kvaliteta primenjenog materijala za katalizatore i radne temperature istog, zavisi i od poroznosti materijala (specifična površina). Stoga aktivitet nije konstantna veličina, već zavisi od starosti istog i stepena zaprljanosti, te usled toga i katalizator ima svoj “životni vek”. Ukoliko se temperatura izduvnih gasova u katalizatoru spusti ispod 250 -300 0 C, stepen aktiviteta se smanjuje. Kod niskih temperatura u principu se ne može ni govoriti o aktivitetu katalizatora ili je pak njegovo delovanje neznatno.

Kako je već rečeno, aktivitet katalizatora se smanjuje sa “starošću” istog. Naime pokazano je da i kod prostrujavanja veoma čistih gasova, aktivitet opada sa vremenom. Uzrok “starenja” je povećanje kristala teških metala, tako da dolazi do smanjenja pora, odnosno smanjenja aktivne površine. Sa porastom radne temperature starenje takođe brže nastupa. U realnim radnim uslovima temperature izduvnih gasova u katalizatoru su oko 300 0C.

Slika 5. Filter čestica ugrađen je u izduvnu cijev dizel motora. Izduvni sistem ovog motora opremljen je sa dva katalizatora, lambda sondom za upravljanje radom EGR ventila, temperaturnim senzorima za upravljanje radom sistema za ubrizgavanje i senzorima pada pritiska ispred i iza filtera čestica.

8

4. Nivo buke

Buka vozila predstavlja jedan od posebnih problema direktno povezana sa konforom vožnje, gledano sa aspekta putnika u vozilu, ali takođe i jedan od izvora problema sa ekoloških aspekata. Faktori koji utiču na buku su mnogobrojni i međusobno povezani, što je ilustrovano na slici 6.

Maksimalni nivo buke je zakonska regulativa i prema ovom pravilniku dozvoljeni maksimalni nivo buke zavisi od vrste vozila i mjeri se uslovima koji su propisani standardom. Porastom ekološke svijesti ljudi i svjesnosti značaja buke na čoveka i uopšte na sav živi svijet, činjenica je da se u poslednje dve decenije ova disciplina razvila u visokoprecizni proces, kome se posvećuje posebna pažnja još u procesu konstrukcije vozila, a potom i prilikom proizvodnje i sklapanja sklopova. Dokaz tome je da se u poslednjoj deceniji nivo buke na autoputevima smanjio za oko 50 % uz istovremeno smanjenje, u istom procentualnom iznosu, vremena razvoja.

Neke zvanične i opšte priznate kategorizacije vozila po principu buke, odnosno takozvane akustičke udobnosti, nema, tim pre što je osećaj buke i uopšte konfora vozila i vožnje pre svega čisto subjektivne prirode, te zavisi od stava čoveka prema tom efektu, a pre svega od navika.

9

Slika 7. Princip pravilnog mjerenja buke vozila

Neki uobičajeni kriterijum, koji nemaju iza sebe standardom propisanu regulativu, dele vozila na “bučna”, “vozila normalne bučnosti” i “tiha vozila”. Novoproizvedena vozila u poslednje vreme imaju nivo spoljne buke do oko 70 do 74 dB (najviša vrijednost za putnička vozila klase M1 prema EG normama), mada se sve češće pojavljuju vozila visoke klase, sa nivoom od oko 60 dB pri konstantnoj brzini od 100 km/h, što je za sadašnje nivoe buke, dosta niska vrijednost, te spadaju u takozvana “tiha vozila”.

10

Slika 8. Zvanično ne propisana kategorizacija buke vozila

11

5. Uređenje zelenih površina

Zelene i rekreativne površine neophodne su za zdravlje ljudi. Smatra se da po jednom gradskom stanovniku treba da ima 15-20 m2 zelene površine. Zelenilo u sklopu gradskih objekata daje gradskoj sredini mikroklimu koja pogoduje zdravlju ljudi. Drveće ublažava visoke temperature vazduha u toku ljetnjeg perioda, jer njihove krune sprečavaju Sunčeve zrake da prodru do zemlje, tu ulogu imaju i travnjaci. Zelenilo obogaćuje vazduh kiseonikom, ublažava nepovoljne uslove koje čine vlažna klima, buka itd.

Tipični fenomeni gradske klime su na primer: uvećane površine sa višim temperaturama vazduha naročito u noćnim časovima. Promene strujanja vazduha zbog visokih građevina dovode do stvaranja oblasti sa veoma slabom ventilacijom kao i do zona sa uvećanom brzinom vetra, koji su uslovljeni efektom mlaznice na uskim gradskim raskrsnicama. Ako proširimo klimatološka posmatranja sa aspektima čistoće vazduha, možemo utvrditi, da urbani prostor sadrži znatnu koncentraciju gasova sa česticama zagađivača, koji je u suštini prouzrokovan saobraćajem motornih vozila. [1]

Slika 9. Zelene površine kraj saobraćajnica

12

6. Budućnost i vizija eko-automobila

Ideja alternativnih goriva se zasniva na smanjenju potrošnje fosilnih i drugih štetnih goriva. Smanjenje emisija štetnih gasova se odrazila i u auto industiji kao i u svim drugim granama industrije.

Tehnologije koje se svakodnevno razvijaju pomjeraju granice koje danas poznajemo. Budućnost eko-automobila nalazi se u korištenju čistih tehnologija koje nisu štetne za okolinu. Iako naizgled auto industrija osim izmjene na načinu pogona nema drugo da promeni, prelazak na nove ekološki čiste tehnologije ima širok uticaj na okolinu.

Veliki proizvodjači u auto industriji se svakodnevno trude da uvedu što više čistih-ekoloških materijala i načina proizvodnje. Delovi koji se koristi u proizvodnji automobila kao i drugim delovima auto industrije se sve više koriste izrađeni od reciklirajućih materijala. Auto industrija može puno da ponudi i doprinese boljem načinu života korištenjem kombinacije ekoloških goriva i ekoloških materijala i, naravno, ekoloških načina proizvodnje.

Slika 10.Eko-automobili

Pomaci auto industrije koji su nastupili, a naročito od devedesetih godina 20. vijeka su još uvek u svojim počecima. Ovo svakako nije nimalo zanemarljivo i tendencije nastavka na ovom polju su više nego uočljive.

13

Automobili budućnosti će evoluirati u čista vozila. Proizvodjači automobila kao i raznih propratnih grana auto industrije stalno razvijaju nove tehnologije i pomeraju granice tehnologija koje danas postoje. Poboljšanje na polju efikasnosti motora koji koriste alternativna goriva, poboljšanja ekoloških automobila koji će se u budućnosti potpuno reciklirati su ciljevi kojima cijela industrija teži.

U budućnosti se sve više teži ka tome da se klasični motori sa unutrašnjim sagorijevanjem (SUS) zamjene automobilima na:

Elekto pogon, Biodizel i Hibridni pogon.

14

7. Automobili sa elektro pogonom

Električni automobil je automobil koji se pokreće elektromotorom, koristeći električnu energiju pohranjenu u akumulatoru, ili drugim uređajima za pohranu energije. Električni automobili su bili popularni krajem 19. i početkom 20. vijeka, dok su unapređenja motora sa unutrašnjim sagorijevanjem i masovna proizvodnja jeftinijeg vozila na benzin, doveli do smanjenja korištenja vozila na električni pogon.

Energetske krize 1970-ih i 80-ih dovele su do kratkotrajnog zanimanja za električne automobile, te se sredinom 2000. obnovio interes u proizvodnji električnih automobila, uglavnom zbog zabrinutosti oko ubrzanog povećanje cijene nafte i potrebe za smanjenjem emisije stakleničkih gasova.Od septembra 2011. godine modeli serijske proizvodnje, dostupni u nekim zemljama, su Tesla Roadster (slika 2.), REVAi, Buddy, Mitsubishi i-MiEV, Nissan Leaf, Smart ED i Wheego Whip LiFe.[2]

Slika 11. Tesla Roadster

Električni automobili pridonose čistijem zraku u gradovima, jer oni ne ispuštaju štetne materije u okolinu, kao što su čestice (čađa), hlapivi organski spojevi, ugljikovodici, ugljični monoksid, ozon, olovo, i razni dušikovi oksidi. Koristi od čistog zraka su najčešće lokalne, zbog toga što su, ovisno o izvoru električne energije koja se koristi za punjenje akumulatora, emisije štetnih materija u zrak pomaknute na mjesto proizvodnje električne energije.

Jedan od razloga zašto na ulicama nema više automobila na električni pogon jeste nesavršenost baterija. Baterije koje se koriste u savremenim električnim vozilima još uvek su preteške i štetne po okolinu nakon završetka životnog vijeka, ali su i prilično skupe.

15

U namjeri da prevaziđe ove nedostatke, Volvo radi na razvoju takozvanih “laganih strukturnih komponenti za skladištenje električne energije” koje bi mogle da unaprijede električne automobile budućnosti. U osnovi, ideja je da se struja za napajanje elektomotora dobija iz tankih panela koji sačinjavaju karoseriju vozila.

Kombinovanjem ugljeničnih vlakana sa polimernom smolom, istraživači su uspeli da razviju novi tip nanomaterijala i super kondenzatora. Ojačana struktura od ugljeničnih vlakana praktično u sebi krije novu vrstu baterija. Ovi paneli mogu da se oblikuju tako da sačinjavaju elemente karoserije vozila.(slika 12)

Slika 12. Napajanje elektromotora iz tankih panela

Nova tehnologija donjela bi znatnu uštedu u prostoru i masi automobila u poređenju sa baterijama kakve se danas koriste u električnim i hibridnim vozilima. Ova vrsta baterija mogla bi kao i do sada da se dopunjava preko standardne električne mreže ili regeneracijom energije kočenja.

Stručnjaci koji rade na projektu kažu da bi punjenje trajalo kraće nego kod običnih baterija. Osim toga, masa vozila opremljenog ovim panelima umesto standardnim baterijema bila bi manja za čak 15 %.[3]

16

8. Biodizel

Biodizel je tečno gorivo proizvedeno iz biljnih ulja ili iz korištenih ulja i masti. Biodizel veoma čisto sagorjeva i podsjeća na standardni dizel; proizvodi se od ulja koje se dobija od suncokreta, soje ili uljane repice pomoću metanola i katalizatora. Po hemijskom sastavu je mešavina metil estara masnih kiselina. Ovo gorivo jeste obnovljivi izvor energije jer se troši onom brzinom kojom se obnavlja. Gorivo je dijelom nižeg energetskog sadržaja, ali sadrži veći procenat kiseonika što pomaže boljem sagorjevanju.

Konvencionalni dizel motori bez teškoća koriste gorivo sa 20 odsto biodizela, a mnogi novi motori već mogu da koriste i čist biodizel. Biogoriva ne zahtevaju proizvodnju novog automobila odnosno novog automobilskog motora, ona već sada imaju veliku prednost nad vodoničnom tehnologijom koja je tek u začetku.

Ova kompatibilnost sa postojećim motorima podstakla je mnoge zemlje da se okrenu biogorivu, uvjereni da će na taj način moći da smanje troškove fosilnih goriva. Evropska zajednica je sebi odredila za cilj da do 2010. godine koristi šest odsto biodizela, što će značiti petostruko povećanje uzgoja biljaka od kojih se proizvodi etanol.

Slika 12. Biodizel

17

Prednosti biodizel goriva u odnosu na dizel su:

Tehnički aspekti:

Obezbeđuje bolje paljenje i mazivost motora što znači veću efikasnost i trajnost,Bezbjednije za čuvanje i rukovanje: tačka paljenja oko 150 °C – fosilnog dizela oko 70 °C,Ne zahtjeva prepravke na motorima,Nije potrebno menjati transportne i skladišne sisteme radi korišćenja biodizela.

Ekološki aspekti:

Smanjena emisija gasova staklene bašte, čestica i aromata: CO2, CO, SO2, NO2, čađ, benzol, Netoksičan,Bio-razgradiv.

Energetski aspekti:

Osnovne sirovine su obnovljive i korišćenje već iskorišćenih jestivih ulja i masti,Umanjuje potrebu za uvozom nafte i rizik u snabdjevanju.

Ekonomski aspekti:

Zaposlenost,Povećanje industrijske proizvodnje,Dodatno prelivanje sredstava ka poljoprivredi,Doprinos ekonomskom razvoju ruralnih sredina,Povećanje deviznih rezervi,Smanjenje zavisnosti energetskih parametara od spoljnih faktora.[4]

18

9. Hibridni automobili

Hibridni automobili kombinuju dvije ili više vrsta različitih tehnologija, obično su to klasični benzinski motori sa unutrašnjim sagorevanjem i električni motor. Većina hibrida danas koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem da bi dopunili baterije koje se koriste za rad električnih motora. Motori koji koriste dizel gorivo ili druge vrste goriva takodje se mogu koristiti u kombinaciji sa električnim motorima.

Ova tehnologija se koristi kod malih gradskih automobila, običnih automobila pa čak i autobusa i lokomotiva. Hibridna tehnologija u auto industriji pomaže smanjujući potrošnju koju bi isti automobili imali sa običnim motorima kao i smanjenje emisije štetnih gasova.[5]

Slika 13. Princip rada hibridnog automobila

Emisije štetnih gasova kod hibrida danas je dostiglo veliki pomak. Za tipična vozila vrijednosti su 5.5 tona ugljen dioksida (CO2) dok najpopularniji hibridi danas uspjevaju da smanje emisiju na 4.1 i čak 3.5 tona ugljen dioksida. Ovakva poboljšanja doprinose poboljšanju vazduha u zagađenim sredinama. Sa električnim i benzinskim motorom štetni gasovi neće biti potpuno izbačeni, ali doprinos ovih vozila smanjenju efekta stakene bašte kao i smanjenje gasova koji stvaraju smog u gradovima je veoma bitan. Smanjenje koje neki modeli imaju u stvaranju smoga u gradovima iznosi i do 90%. Statistika govori da sa prosječnim navikama prosječnog vozača upotreba hibrida doprinosi izmedju 25-90% smanjenja štetnih gasova u poređenju sa običnim automobilima. Ovo zavisi od poređenja benzinskih i dizel motora sa hibridima.

Iako hibridi koriste manje fosilnih goriva od običnih automobila ostaje pitanje koje se odnosi na štetnost baterija koje se koriste u hibridima i njihov uticaj na čovekovu okolinu. Danas imamo dve vrste koje se ugrađuju u hibride: nickel metal hybride (NiMH) i lithium ion (Li-ION). Obe vrste su ekološki prihvatljivije od baterija zasnovanih na olovu (Pb) koje su danas najzastupljenije u automobilima (akumulatori).[6]

19

10. Zaključak

Sa povećanjem broja automobila, raste i nivo zagađenja životne sredine. Iz tog razloga postavljaju se zahtjevi ekologije i strogi zakoni koji se u toj oblasti generalno pripremaju za vrlo blisku budućnost (delimično su već u mnogim delovima sveta definisani i primenjeni) pri čemu su inspirisali mnoge proizvođače automobila da preuzmu korake za uvođenje ekološkog goriva.

20

11. Literatura

[1] Stefanović A. Drumska vozila- Osnovi konstrukcije, 2010, Niš

[2] http://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_automobil

[3] http://www.ekologija.rs/baterije-koje-bi-mogle-da-promene-buducnost-automobila

[4] http://www.biodizel.nicrotehna.co.rs/

[5]http://www.ecoist.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=15&Itemid=86 [6] http://www.ecoist.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=64:hibridi-i-ekologija&catid=15:hibridni-automobili&Itemid=86

21