r Naslov originala: Eileen Goudge Garden of Lies Copyright Eileen Goudge Zukerman, 1989 Copyright za srpsko izdanje SEZAM BOOK, 2008 Izdava: SEZAM BOOK d.o.o. Zrenjanin Za izdavaa: Branko Bukvi Urednik: Jasmina Bukvi Lektura: Lena Vasiljevi Tehnika priprema: SEZAM BOOK d.o.o. tampa: Beoknjiga, Beograd. Plasman: Tel: 023/896-592; 064/188-95-73 Faks: 023/896-492 prodaja@sezambook.com www.sezambook.com Tira: 1.000 ISBN: 978-86-86003-39-3 Ajlin Gud Vrt lai S engleskog prevela Suzana Rowe SEZAM BOOK Mojoj majci i mom ocu koji su mi omoguili da sanjarim Zahvalnost Smatram da je jedan od najboljih razloga za pisanje knjige mogunost koju ona prua da se proive drugi ivoti. Za ovo posredno uzbuenje i njihovu velikodunu pomo moram da zahvalim sledeim profesionalcima: Fredu Kveleru, jer mi je podario dan ivota jednog tuioca izdvojivi svoje cenjeno vreme i prepie; Donu Fridmanu, jer je knjigu kritiki pregledao radi pravnike tanosti samog jezika (i to je nou ostajao do kasno, kako bi to uradio); doktoru Polu Vilsonu, zbog njegove lekarske strunosti i dobronamernih urednikih komentara; Donu Robinsonu (nekadanjem prvom poruniku Prvog bataljona 3. puka marinaca), jer mi je pomagao u crnim danima kad bi mi se kompjuter pokvario, i to je podelio sa mnom svoja iskustva iz Vijetnama (on od mene trai jednu prilino neobinu uslugu - ukoliko neko putuje u Vijetnam i popne se do vrha planine Dong Ha, moli da mu potraite prsten njegove klase, kojeg je tamo izgubio u bici pre dvadeset godina: kola Krenbruk, klasa '63, srebrni s plavim kamenom); svojoj dragoj prijateljici Brendi Preston, ije su mi rue pruale takvo zadovoljstvo tokom godina i koja mi je dala korisne informacije o njima; Suzani Ginzburg, zbog njenih saveta i to je uopte verovala u mene; Pameli Dorman, svojoj urednici u Vikingu, zbog njene pomoi u do-terivanju" ove knjige; konano, ali ne i manje vanoj osobi, svom pre-divnom suprugu i agentu, Alu Zakermanu, koji predstavlja sve moje heroje objedinjene u jednoj osobi i koji ih je kao lepak sve povezao (kao i mene). Bez njega, ova knjiga zaista ne bi bila mogua. Prolog Nekada davno, jedna siromana udovica ivela je u maloj kolibi s bastom u kojoj su rasla dva ruina drveta. Jedno je imalo bele rue a drugo crvene. Ona je imala dve erke, koje su bile ba poput tih rua: jedna se zvala Sneana a druga Ruica... Grimove bajke" r' I Njujork, 3. juli 1943 Silvi Rozental je stajala pred velikim ogledalom s pozlaenim ra-mom na odeljenju za enske eire u robnoj kui Bergdorf. Ne znam", rekla je prodavaici koja je obletala oko nje. Silvi je poravnala ivicu zelenog slamnatog eira. Ne mislite da je to, moda, malo previe?" Videla sam Elenor Ruzvelt da je nosila ba takav eir, u filmskom urnalu pre neki dan", rekla je punaka prodavaica. Naravno, ona nije... uh, u blaenom stanju." Snizila je glas skoro do apata kakvim se govori na sahranama. Silvi je bila isfrustrirana. Zato su je svi uvek na to podseali? Dragi boe, zar nisu mogli da joj dozvole da, makar jednom, zaboravi na to? Prstom je dodirnula obod eira od svilene trake i tkanine boje zelene jabuke, dok joj se ljutnja prema eni gubila u talasu sumnje u sebe. O/z, da je samo Derald ovde! Nikada ne znam ta da odaberem. I ose-am

se tako grozno ukoliko se njemu to ne svidi. Skinula je eir i piljila u svoj odraz, oseajui se, kao i mnogo puta u ovih osam godina koliko je bila u braku, zbunjeno, ak i nedostojno. Kada mi on kae da samprelepa, sam bogzna ta on vidi na meni. Videla je dugako, mravo lice, potpuno obino, osim oiju. One su bile krupne, zelene poput boce ampanjca, a njene trepavice i obrve tako blede, skoro nevidljive. Oi su joj nekako izgledale kao da su stalno zaprepaene. Silvi se setila da joj je Derald jednom rekao kako ga podsea na Tenijelovu gravuru Alise. Nasmejala se u sebi. Da, moda je u pravu to se toga tie. Ja zaista mislim da sam ponekad u Zemlji uda. Bacila je pogled oko sebe. Kupovina u Bergdorfu bila je neverovat-na, poput skrivenog raja naizgled netaknutog ratom. Kamene urne iz kojih su se irili mirisi ljiljana i orhideja; precizno izraeni francuski stolovi i vitrine koje su s prednje strane ispunjene prelepim runo ra-enim boicama parfema - iako je ovih dana sam parfem bio luksuz. Ogromni kristalni luster koji je visio s mermerne rotunde. Koliko je samo daleko otila, od dana kada bi na rasprodaji kupila sto kod Or-baha, a cena od pet dolara za jedan eir bila joj potpuno nezamisliva. Da, pomislila je, otkotrljala sam se pravo u Zemlju uda. 10 Vrt lai Zaista se radovala sutranjoj godinjoj proslavi etvrtog jula na travnjaku kod Goldovih, trudna ili ne. atori crveno-belo-plave boje sa arama zastave, miris rotilja od koga polazi voda na usta, a zatim plesanje uz Lestera Lenina na ogromnoj platformi oivienoj japanskim svetiljkama. Osim to joj je Evelin rekla da ove godine nee biti japanskih svetiljki. Evelinin mlai brat je ubijen blizu Okinave. Japanske svetiljke bile su poslednja stvar na ovom svetu koju je elela za tu zabavu. Silvi je paljivo skinula zeleni eir i vratila ga prodavaici. Moda e onaj eir od ljiljana, mornarskoplave boje sa crvenim trakama, biti znatno prikladniji, razmiljala je Silvi, s tim vojnikim obodom, vie u skladu s trenutkom. Ona je tako elela da Evelin... Silvi se sledila. Nie u predelu abdomena, osetila je iznenadnu teinu, kao da je iznutra njena beba gnjurala neto dublje. Ne, u stvari, kao da je gurala nadole. Jak pritisak. I oh, boe, ne prestaje. Bol u donjem delu lea koji ju je muio elo jutro, sada je postao poput gomile igala koje joj se za-rivaju u donji deo lea. To se ne deava, pomislila je. Ma, to ne moe biti. Neu to da dozvolim. Ali, znala je da se to dogaa. Duboko u sebi, osetila je da je neto kvrcnulo, poput elastinog de-la koji polako poputa i predaje se. Topla tenost, koja je curila poput reke, ikljala joj je niz butine. Silvi se zateturala kao da ju je neko udario. Osetila je kako joj srce pulsira u grlu. Zurila je nadole, prestraena tamnom flekom koja se irila na tepihu be boje. Vodenjak joj je pukao. Dragi boe! Oseala se postienom kao onda kada se upikila u koli kao dete. Proli su je hladni marci i strah. To je bilo to, nema vie pretvaranja da je srena, ak i oduevljena, nema vie ubeivanja da je dete Deraldovo, da mora da bude Deral-dovo. Sada nastupa istina. Strah joj je obuzimao srce poput hladne pesnice. Ono moda nije Deraldovo. I, o dragi boe na nebesima, ako nije... ako lii na Nikosa? Crnih oiju, tamnog kafenog tena i razbaruene, leprave kose... Ne, mora da se otrgne od tih misli, da im zalupi vrata. Silvi je, pokuavajui da umiri sebe, zurila u ogledalo. Ovoga puta ona nije Alisa ve neko nabreklo, zamueno lice koje lebdi iznad tog veoma izoblienog tela. Oseala se neobino odvojenom, kao da je piljila u neki egzotini primerak pomorskog ivota u akvarijumu. Ili je Ailin Gud 11 podseala na neku davljenicu, vodnjikavo sivozelene boje lica, s pramenovima crnoplaviaste kose, koji su lebdeli oko njenog bledog vrata poput morske trave. Madam... da li vam je dobro?" Dopro je do nje neki zabrinuti glas iz zelenih dubina. Silvi se okrenula i ugledala prodavaicu kanom ofarbane kose kako blene u nju, uplaenih oiju skrivenih naoarima, klovnovskih mrlja od narandastog rua na usahlim obrazima sada tamnocrvenih kao krv. Da, ona je bila tu. U Bergdorfu, odeljenje za eire. Zeleni ili plavi? Podigla je plavi eir sa staklene police prstima dodirujui njegov veo. Lukavo, nain na koji su perlice uivene u mreu da daju utisak presijavanja... Madam?", bucmasti prsti uhvatili su je za ruku. Silvi je, primoravajui sebe, uspela da se odupre sili koja ju je vukla.

Otvorila je usta da kae da je dobro: Molim vas, ne pravite guvu! Zatim je, negde u sredinjem delu stomaka, osetila tup udarac koji joj je postepeno doneo nesvesticu. Ne, ona uopte nije dobro. Ne, zaista nije. Kolena su poela da joj klecaju. Pridrala se za ivicu pulta, umirujui sebe, da bi se suoila s grupom plastinih lutaka, od kojih je svaka imala razliit eir. Podilazili su je marci od njihovih glatkih beivotnih lica. Delovalo je kao da je optuuju, poput porote koja donosi presudu: kriva. Da je samo Derald ovde! On bi znao ta da uradi. On je mogao da dozove glavnog konobara samo podizanjem obrve. Jednim pokretom ruke, poput magije, taksi bi se materijalizovao iz zagluujue saobraajne guve. Jedan jedini Deraldov pogled u bancf uinio bi da blagajnici i slubenici za kredite obleu oko njega. Ali ne, to je pogreno. Derald za to ne sme da zna. Hvala bogu to e u Bostonu biti do sutra... bankarski poslovi... u vezi s ratnim obveznicama ili neto slino tome. Silvi je pokrila usta, jednom rukom preko druge, jer joj se histerini smeh oteo sa usana. Ta jedna osoba koja joj je bila potrebna, od koje je zavisila... sada, kada joj je najvie potreban, nije se usuivala da mu se obrati. Kako je mogla to da mu uradi? Kako? Derald je bio tako dobar. Uvek. Njene glavobolje kad god bi se neka pojavila, ak i najblaa buka pokretala je lavinu u njenoj glavi i, 12 Vrt lai bog ga blagoslovio, Derald bi se postarao da se on i posluga po kui kreu tiho poput senke. Silvi je razmiljala o danima kada su je ne samo glava ve i stopala i elo telo stalno boleli, kada joj je vonja taksijem izgledala poput najveeg luksuza. Kada je po ceo dan stajala i razmenjivala novac preko reetke svoje kabine za blagajnu, zatim urila ka metrou, pa onda kui, penjui se uz stepenice koje su mirisale na ustajali kupus, est sprato-va koje kao da nikada nee proi, svake bogovetne veeri. Iscrpljena, pitajui se koliko jo dugo moe da izdri da stoji na nogama, Silvi se oseala ba kao da se sada popela uz te stepenice. Tresla se. Zato joj je bilo tako hladno? Najtopliji dan u godini, prema izve-taju na radiju, pa ipak joj se radnja inila poput ledare. Da pozovem doktora?" Piskavi glas prodavaice obruio se na nju. Ne, ja..." Bol se irio u jednom delu lea, poput tankog poveza koji se obmo-tavao oko sredine, kao da nosi steznik koji je premali. Bol se vraao u ledenim naletima. Boe, boe, pomozi mi da doem do bolnice! Odavde mogu da me iznesu na leima, svakog trenutka, u isflekanoj haljini. Da svi bulje. Oh, boe, ne! Radije bih umrla. Oslobodila se stiska i nekako prola pored odeljenja s parfemima, u kome su se prezasieni mirisi meali stvarajui joj muninu u stomaku. Nekako je uspela da izae napolje, kroz teka staklena vrata, vukui se po trotoaru, kroz vazduh gust kao sirup. Bolnica Lenoks hil", izgovorila je uz oteano disanje, zavalivi se na zadnjem seditu taksija. Otvorila je prozor, putajui da unutra ue talas toplog vazduha koji je podseao na supu isparenja i uarenih trotoara. Pa ipak, nije prestajala da se trese. Stariji taksista je poeo da pevui: While We're Young". Silvi je e-lela da on prestane, ali oseala se suvie bedno da bi rekla bilo ta. ta kae sad, kad smo oterali tu naci-stoku iz Egipta, 'oe li Ajk da upadne u Italiju?" Oigledno, on je bio od onih priljivih tipova. Zurila je u salo na njegovom vratu koje mu se prelivalo preko kragne. Bilo je vrelocrvene boje, proarano ilavim crnim dlaicama. Silvi se trudila da bude uljudna i da odgovori, ali je osetila nalet munine koji se penjao iz stomaka, u tom sladunjavom lepljivom vaz-duhu. lin Gud ______________________________ Dok se taksi probijao uz Park aveniju, ponovo je osetila onaj tupi bol, koji poinje u donjem delu lea i iri joj se oko abdomena poput kleta. Sve jae i jae, dok nije postao kao uarena crvena strela koja se pravo kroz nju zabija. Boe! Silvi se ukrutila, masirajui lea, oseajui kako joj se opruge ruiniranog sedita usecaju u zadnjicu. Da ne bi poela da vriti, zagrizla je unutranjost usana. Neizmerno je elela da joj je majka tu, da za trenutak moe da oseti njene punake ruke oko sebe, jak miris eukaliptusa viks vaporab masti,

kojom je uvek trljala Silvijin grudni ko kada bi joj se astma pogorala. Nemoj da places, duice, majin glas ju je umirivao. Ja sam ovde. Neu te napustiti. Mogla je da vidi mamino pospano, naduveno lice, otrcanu sivu traku pletenice prebaenu preko ramena njenog iznoenog flanelskog ogrtaa. A u plavim suznim oima, video se duh devojice koja je igrala kriket na travnjaku velike oeve kue u Lajpcigu, pre nego to su morali da prebegnu u Ameriku. Mama, koju je napustio njen mu slabi, prodavala je razglednice i kataloge u muzeju Frik za dvadeset osam dolara nedeljno, budalasto sanjajui o tom boljem ivotu koji je za sobom ostavila. Silvi se oseala postienom kada bi je ula kako govori o muzeju, kao da ga poseduje, kao da je svaka slika koja se tamo nalazi, njihova. Sutra posle kole, posetie me u muzeju, a ja u ti pokazati novog Rembranta. Samo pomisli na to, Silvi. Da neko poseduje takvu lepotu! Mi nismo nita posedovali! Silvi je vikala u sebi, borei se protiv rastueg bola koji joj se sve vie zarivao u telo. Samo nekoliko komada nametaja. l polovnjaci, koje je mamina sestra, tetka Vili, iji je mu osnovao uspean biznis prodajui lisije krzno za oko vrata, slala u kutijama zlatne boje koje su predstavljale njegovu robu. Mama je uvek govorila da mi imamo neto bolje od tetka Viline velike kue na Aveniji Ditmas. Mi imamo jedna drugu. Ali, to nije bilo tano, Silvi je, uz muninu, pomislila. Mama me je ostavila, zar ne? inilo se da se bol u Silvinom stomaku penje do samog grla. Mama... oh, mama, zato si morala da umre? Zatvorila je oi oseajui kako joj se pune suzama, pojavljuju se u uglovima oiju i teku niz obraze. Mislila je o tom danu, kada ju je ona cepidlaka gospodin Harmon pozvao da iz svoje blagajnike kabine doe u njegovu kancelariju. Tvoja majka... ao mi je... od kapi. Sve je postalo nejasno i sivo, zatim crno. A onda, kada je ustala, vozila se u limuzini. Kona sedita, glatka poput rastopljenog putera, veliki jastuci 14 Vrt lai i itison pod njenim nogama, prozor koji odvaja zadnje sedite od prednjeg, s vozaem koji nosi sivu kapu. Kako je to udno, potpuno drugi svet! Pored nje se nalazio mukarac s rukom preko njenih ramena, koji joj je pruao oslonac. Bio je to lino gospodin Rozental, ef ele banke! Istovremeno joj je bilo i toplo i hladno, bila je uplaena i uzbuena. Primetila je kako je on gleda, iako joj se nikada, u stvari, nije obratio. Ostale devojke ogovarale su ga uz kafu i sendvie u snek-baru ena mu je umrla pre vie od dvadeset godina, ne podarivi mu decu i sve su se pitale zato se nije ponovo oenio. Pomislila je da su moda druge ene i suvie zazirale od njega da bi mu se pribliile. Silvi se setila kako on uvek zastraujue izgleda, dok krupnim koracima ide ka svojoj kancelariji, u odelima koja su mu uvek savreno ispeglana i sa zlatnim manetama koje namiguju onima s njegovim monogramima, dok izdaje nareenja mirnim ali zapovednikim tonom. Ali ovde joj uopte nije izgledao zastraujue. Videla je blage plave oi oiviene mreom bora koje su mu dobro stajale; stariji nego to je ona nagaala, najmanje pedesetak godina, srebrnastoplave kose tako negovane da su se sede ivice sjajile na njegovoj glavi. Vodi je u bolnicu, rekao joj je. Njenoj majci. Sluajui ga, Silvi je mogla da oseti staloenu snagu koja izbija iz njega i postepeno prelazi i na nju. Kasnije se pobrinuo za mamin raun u bolnici, sredio sve u vezi sa sahranom i brinuo o njoj kada je bila toliko bolesna da nije mogla da ustane iz kreveta. Nikada, nijednom nije ishitreno postupio, pokuao da je iskoristi, dok je nije zaprosio. On eli da se oeni njome, oh kakvo je to samo udo! Ona nije uradila nita ime bi to zasluila. O boe, pogledaj kako mu je to vratila. Seanje na Nikosa uznemiravalo ju je poput kamenia u cipeli. itave godine, svakog jutra kada bi se probudila, ono je bilo tu, nekada vie, nekada manje uznemirujue, ali uvek prisutno. Zadravalo joj se u grlu kada bi pokuala da jede. Muilo ju je dok spava. Podsmevalo se njenoj estokoj udnji da beba koja u njoj raste lii na Deralda. Silvi je prstima vrsto obavila svoj ispupeni stomak. Zategnutost je polako jenjavala, kao i bol. Da sam samo, vikala je u sebi, zatrudnela pre Nikosa, onda bih bila sigurna. Nije da se nije trudila, sam bog to zna! Merila je temperaturu svakog jutra i beleila je na tabeli koju je Derald drao pored kreveta -pune tri godine! A tek one posete doktoru! Leala je tamo raereena poput kokoke kojoj e izvaditi utrobu. Hladan elik koji se zariva u nju, sve dok ne bi poelela da glasno vrisne. A zatim su joj govorili da je sve u redu. Da e se s vremenom dogoditi. ta su doktori znali?

Plakala je svakog meseca kada bi videla razoaranje na Deraldo-vom licu kad bi dobila menstruaciju. Zato mu ne moe podariti samo tu jednu stvar? Pa pogledajte samo na taj velianstveni novi ivot koji je on njoj obezbedio. Problem nije u njoj, tri razliita specijalista sa Park avenije su joj to rekla; ali Silvi je znala vie. Sa sigurnou je oseala kako moe da zatrudni ukoliko samo uspe da pronae nain da s njim ne mrzi voenje ljubavi. Kako ona moe ovako da se osea? Zato? Koji je mu na elom svetu bio neniji i dareljivi)! od njega? Pa ipak, seanje na njihovu prvu branu no, kada ga je prvi put videla nagog, jo uvek je inilo da se zgraava. U novim odelima, ive-nim po meri, izgledao je krupno, uspeno. Go, sa stomakom koji mu je visio kao neka kesa, izgledao je staro, skoro groteskno. A imao je i grudi, poput devojakih! Od tog dana, Silvi je oseala odvratnost kada bi legao na nju, bez obzira na to koliko miliona puta bi rekla sebi da ga voli i da on voli nju. Njegov mlitavi stomak koji je pritiska, inei da dahe kako bi dola do daha, njegova stvar koja se polako pomera i pronalazi put do nje. Zatim, takvo roptanje i dizanje, kao da njega to boli. Postae bolje, govorila je sebi iznova i iznova, mora da bude bolje. To je samo zato to nismo naviknuti jedno na drugo. Ali kada bi svoju elju pokazao time to bi skinuo pidamu i savio je nakraj kreveta, nakon svega, njeno telo se i dalje zgraavalo. A zatim, Nikos... Bol u abdomenu trgnuo je Silvi iz sanjarenja. Zgrila se na zadnjem seditu taksija, kao da e na taj nain nekako pomoi da nestane taj uareni stravini stisak. Dok je taksi naglo skretao ulevo i udesno, probijajui se kroz saobraajnu guvu, nagnula se napred ka prednjem seditu, teko diui, i paljivo je gladila svoj ogroman stomak poput neke bombe koja samo to ne eksplodira. Predomislila sam se", rekla je vozau. Molim vas, odvedite me sada do Svetog Pija." Dala mu je adresu i u retrovizoru je videla kako prevre oima. On nee dobiti vonju u suprotnom pravcu, iz tog de-la Bronksa, ali tamo, u svom nekadanjem susedstvu, ona e se oseati nekako sigurnije. Ukoliko Derald pozove, ona e poruiti Bridet da ide u posetu svojoj staroj prijateljici Beti Kronski. Kasnije e moi da kae kako su 16 Vrt laz bolovi postali toliko strani da nije imala dovoljno vremena da se vrati do centra grada ili pozove tog utogljenog doktora Hendlera, koji je bio Deraldov cimer sa koleda. Znala je da je to ludo, ak i beznadeno. Jednom e Derald to saznati. Ali, zasad je to bilo lake. U svom starom komiluku, oseae se blie majci, skoro kao da je mama umiruje, titi. A moda e se dogoditi i neko udo - beba koja e liiti na Deralda, ili na nju. Sada su se ve nali u irem centru i taksi je ubrzavao, prolazei pored otmenih kua koje su se graniile s Park avenijom. Silvi je bacila pogled na sat optoen dijamantima kojeg joj je Derald poklonio za prolu Hanuku. Prolo je dva. Boe, da li e stii na vreme? Izgledalo je da se elegancija Park avenije naglo pretvara u prljav-stinu Harlema, dok je auto kripao po naprslom trotoaru, rupama, razvalinama razbacanim po ulicama. I jo gore od toga. Stare pijanice zbijeno su se gurale oko trotoara. Zatvorila je oi, ali nije mogla da sprei taj smrad. Mirisi gomile rasutog trulog smea. Zatim, vibrirajue brujanje tokova taksija dok prelazi most na Treoj aveniji prema Bronksu. Skrenuvi na Bulevar Brakner, videla je da su ulice prepune dece svih uzrasta i boja, koja se prskaju vodom koja iklja iz nezatvorenih hidranata, bacakajui se okolo, nesvesna saobraaja oko sebe i bezobzirna prema opasnostima. Videla je deaka svetle kose i glatke koe boje okolade koji juri devojicu, a njene dugake crne pletenice pomerale su joj se poput bia na leima. Silvi se najeila, zamiljajui svoje dete ovde, divlje tamnoputo dete koje se igra mur-ke iza kanti za ubre. Taksi se iznenada zaustavio. Silvi je platila i nekako je, nabreklog stomaka, uspela da izae kroz vrata, dok su noge izgledale kao da e je izdati dok je stajala. Gledala je u pravcu bolnice Sveti Pije. Fasada od cigle i granita bila je toliko crna usled prljavtine, da ju je to nateralo da pomisli na po-ret, koji nije oien dugi niz godina. Osetila je kako joj se stomak gri usred zaprepaenja. Unutra e biti kao u rerni, bez klima ureaja, a verovatno i bez ventilatora. Iritirali su je ulina buka, kao i deja vriska, buka radija i glasovi na panskom sa otvorenih prozora. Borei se protiv nesvestice, s naporom se pela uz stepenice na ulazu u bolnicu. Zagluujui prasak naterao ju je da se zatetura, a srce joj je jako udaralo o grudni ko. Toliko se

zaprepastila da se spotakla o posled-nji stepenik, jedva izbegavi da padne tako to se uhvatila za gvozdenu ipku. Zatim je videla. Deca. Palila su petarde na trotoaru. Naravno, sutra je etvrti juli. Zaboravila je na to. Letimino pogledavi iznad dece, do prozora oronule stambene zgrade, Silvi je ugledala trudnicu u izbledeloj bluzi, s ogromnim stomakom kojeg je prebacila preko prozora, pratei Silvino napredovanje ravnodunim pogledom, dok se bucmasta smea beba mekoljila na majinoj dojci. Silvi se okrenula nazad i zakoraila unutra, oseajui se nestabilno. Pred oima su joj se pojavljivale sive takice. Oseala je kako kontrakcije postaju sve uestalije i jae. Silvi je iznenada osetila takvu vrtoglavicu, da nije smela da pusti kvaku na vratima. Pod joj se grubo ljuljao pod nogama. Molim vas... neko... da mi pomogne..., otvorila je usta da kae, ali kao da joj je obloga sive gaze prekrila oi i reci nisu izale. Crne i bele podne ploice vrtele su se oko nje. Neto hladno i teko ju je udarilo u jagodinu kost. Bol se irio poput grmljavine u daljini. Zatim je usledila tama. Otvorivi oi, Silvi je shvatila da je u gvozdenom krevetu s ogradom s obe strane, za koju je bila zakaena zelena zavesa. Kroz prorez gde se dva dela nisu potpuno spajala, mogla je da vidi suprotni zid. Uramljena Isusova slika visila je izmeu dva visoka prozora. Njegove oi su gledale ka nebesima a ruke bile rairene, kako bi se videle rane iz kojih kaplje krv. Silvi se podigla uz pomo laktova. Taj pokuaj nanosio je strahovit bol koji je udarao o slepoonice, nateravi je da jaukne. Lice joj je bilo ukoeno. Dodirnula je nos, prstima napipavi grubu lepljivu traku. Uz zveket metalnih prstenova, zavesa se pomerila. ena u beloj uniformi, s kratkim belim kaluerskim velom koji joj je pokrivao lice, stajala je nad njom. Fluorescentno svetio koje se nalazilo iznad njene glave reflektovalo joj se na naoarima, dajui joj neobian bezizraajan pogled. Lice joj je bilo belo i glatko poput kuvanog jajeta. Imate sree", rekla je. Nita nije polomljeno." Silvi je zajeala. Mislim da u da povratim." Ne, neete." Strog odgovor ju je toliko iznenadio da je Silvi zaboravila koliko joj je muka. Samo se tako oseate", ena je ljubazno uveravala Silvi. Bie vam dobro." 18 Vrt lai Onda je kaluerica-bolniarka poela da navlai usku gumenu rukavicu preko ruke. S kolica koja je unela, odabrala je tubu i razmazala neto belo i kremasto preko prstiju u rukavicama. Sada u vas pregledati da proverim koliko ste otvoreni", rekla je. Uzgred, zovem se sestra Ignjacija", dodala je dok je podizala arav i grubo ugurala dva namazana prsta u Silvinu vaginu. Silvi se trgnula unazad i stisnula medunoje. Hladan i grevit ose-aj proirio se donjim delom tela, dok su prsti ispipavali i probadali. Sestra Ignjacija je povukla ruku i nespretno je potapala. est centimetara", izjavila je. Moramo jo da saekamo. Vae prvo?" Silvi je klimnula glavom, iznenada se oseajui poput deteta, uplaena, bespomona i tako usamljena. Suze su joj se sakupljale na donjim trepavicama. Sestra Ignjacija je nestala, vrativi se posle nekoliko minuta s lavorom sapunjave vode i iletom. Silvi je uznemireno upitala: ta nameravate da uradite?" Hajde, hajde da ne pravimo galamu", coktala je sestra. Ja u vas samo obrijati. To je za vae dobro." Oiju vrsto zatvorenih, Silvi je dozvolila da joj jo jednom podigne haljinu. Grubim vlanim pekirom za pranje, sestra je trljala ispod stomaka, pomerajui ga jo nie. Voda joj je neprijatno curila niz noge. Ledenu ruku joj je stavila preko stomaka. Kako bilo ija ruka moe da bude ovako hladna po ovoj vruini? Sestra je naredila Silvi da bude mirna. Ne obazirite se na kontrakcije, draga." Dok joj je brijaem skidala stidne dlake poput neke manje ivotinje koja tipa i grebe noktima, ostatak tela joj je podrhtavao u velikim naletima bola. Borila se da ne vikne ili se pomeri. elela je da bude dobra, da uradi ono to joj kau. ta drugo ona moe da uradi? Konano se sestra Ignjacija uspravila, sklonila lavor i spustila Silvinu odeu. Doktor Filips e vas uskoro obii", rekla je. Otila je uz zveket metalnih prstenova na zavesi.

Sledei sati podseali su na agoniju za koju Silvi nije ni pomislila da je mogua. U svojoj muci, zaboravila je na Deralda i Nikosa,' ak i na bebu koja se u njoj borila da se rodi. Postojao je samo bol. Vie nije dolazio u naletima, uz zatija izmeu, ve je postao bol koji ne prestaje. Osobe u belim uniformama naizmenino su se pojavljivale i nestajale iz njenog vidokruga. Devojka s tablom za pisanje, koja je vakala ________________19 ivaku, uzela joj je podatke i postavljala joj pitanja u vezi sa osiguranjem. Zatim se pojavio visok prosed ovek u zelenoj radnoj bluzi, koji se predstavio kao dr Filips i zamolio je da rastavi kolena kako bi mogao da je pregleda. Nije oseala sramotu, kao inae. Samo neprijatnost. Koa joj je bridela kao da gori. Nene ruke su joj stavile hladan vlaan pekir na elo. Silvi je ula vrisak koji joj je delovao kao sopstveni eho. Nejasno je shvatila da se iza njene zavese nalazi jo jedan krevet, koji mora da je zauzela neka ena koja se takoe poraa. Mogla je da oseti kako se beba sputa nie uz plahovit pritisak. Silvi je instinktivno krenula da gura, stenjui i uzdiui. Delovalo je kao da se pomera. Moe li se ovaj uasni unutranji bol odagnati? Moe li ga ona izgurati? Ne gurajte jo", naredio joj je glas. Kroz uasavajui bol, naterala je sebe da se fokusira na lice koje se nalazilo iznad nje. Sestra Ignjacija. Moram", zacvilela je Silvi protestujui. Saekajte dok vas ne odvedemo u porodilite", rekla je kaluerica. Silvi se odupirala nagonu da gura, ali je bilo nepodnoljivo. Oseala se bespomono, skoro kao da ju je neko davio, a nita nije mogla da uradi da se spase. Ali nije samo u pitanju bio njen vrat koji je stiska do smrti, ve elo njeno telo. Ona ovo nee preiveti a da se ne rascepi napola. Kako su, zaboga, ene kroz ovo prolazile i preivele? I to ne jednom, ve vie puta. Kako bilo ko moe da odabere da jo jednom kroz ovo proe, ukoliko zna kako to izgleda? Ona ne bi mogla. Nikada. Ni zbog Deralda. Niti zbog bilo kog drugog mukarca. Snane ruke podigle su je sa kreveta na kolica. Silvi se stresla, iako je bilo tako toplo da se borila da doe do daha. Telo joj je bilo natopljeno znojem, a bolnika haljina savijena poput neke stare krpare. Pokuala je da spoji kolena, da zadri pritisak od koga se, inilo joj se, raspada, ali njena kolena nisu mogla da ostanu spojena. Oajna, savila se izmeu nogu, oseajui se posramljenom to je drugi vide kako to radi, da ublai straan bolan pritisak. Jedva da je bila svesna da su je na kolicima gurali niz hodnik, gumeni tokovi su poskakivali preko neravnog linoleuma. Nova soba. Iznenada, zaslepljujua svetlost. Svetlost ogromne lampe u sredini odbijala se o sjajne zelene ploice. Svuda nerajui elik. 20 Vrt lai Silvi je jauknula, bespomono se grei. Panino oseanje polako je poelo da joj se probija do grla, blokirajui joj vazduh i primoravajui je da pomisli da e se moda uguiti. Ovo hladno, uasno mesto poput javnog kupatila - nita ne moe da oivi na ovakvom mestu. Podigli su je na sto, irom rairenih nogu, stopala kaiem vezanih na visoke metalne uzengije. Opustite se, Silvija. Sve e biti u redu. Dobro vam ide." Glas dr Fi-lipsa iza te maske. Ljubazne plave oi i razbaruene ivice njegovih se-dih obrva. Ali, ko je bila Silvija? Zatim se setila. Ona je bila ta. Devojka s tablom je pogreno zapisala njeno ime. Poela je da gura. Bilo je strano. Guranje je bilo skoro isto kao i uzdravanje od toga, ali nije mogla da se zaustavi. ula je sebe kako isputa strane ivotinjske zvuke. Ni to nije mogla da zaustavi. Vie nije imala nikakvu kontrolu nad svojim telom. Ono je nju kontrolisalo. Do nje su dopirali prigueni glasovi preko zagluujue buke u njenim uima, govorei joj da gura. GURA. Preko nosa i usana stavili su joj crnu gumenu masku. Silvi se opirala tome, pokuavajui da je u panici odgurne, uplaena- da e je uguiti, ali ruka koja ju je drala samo je jo jae pritiskala. Proimala ju je slatkasta aroma, praena oseanjem nestabilnosti. Dajem vam malo kiseonika", rekla je sestra Ignjacija. Udahnite ga. To e vam pomoi." Ba kad je mogla da oseti kako joj se telo potpuno otvorilo, Silvi je osetila da je pritisak iznenada popustio. Neto malo i vlano - mnogo manje od ogromne stvari koja joj je iznutra zadavala toliko bola - klizanjem

se oslobodilo. ula je grgutav slabaan pla. Silvi je jecala, ovoga puta od olakanja. Oseala se kao da je velika stena prekotrljana preko nje. Izgledalo joj je da lebdi, bez teine, barem tridesetak centimetara iznad stola. Devojica!", neko je uzviknuo. Trenutak kasnije, vrsto uvijen zamotuljak predat joj je u ruke. Silvi je treptala dok je zurila u maleno lice koje je virilo iz belog e-beta. Ogromno olakanje koje je oseala iznenada se pretvorilo u puko razoaranje. Tako je tamnoputo! Masa svetlucave crne kose uokvirivala je majuno zborano lice boje starog penija. Oi su joj bile otvorene i Silvi je okirana ugledala dva bletava crna dugmeta. Zar sve bebe po pravilu nemaju plave oi? Silvi je osetila kako joj se unutranjost sliva poput peska u pea-nom satu. Oseala se kao da pada dok je buljila u tu majunu, tamnu, smeuranu facu, kao da je tonula u crno nitavilo. Nikosovo dete. Nema sumnje u to. Nikakve. Ali, ipak, udela je da je dri. Osetila je kako joj se bradavice bolno ukruuju sa eljom da je vrsto privije uz svoje grudi. Okrenula je lice na drugu stranu, jer se u njoj stvarala neka nova vrsta bola, dok su joj suze tekle niz obraze. Boe, ja ne mogu. Ne elim to. Ona je njegova beba, ne moja i Deraldova. Kako mogu da je volim? To e ubiti Deralda, naterae ga da prestane da voli mene. Sve one plau", ula je sestru Ignjaciju kako iskusno govori mlaoj medicinskoj sestri, oslobaajui Silvi njenog tereta. Silvi su na kolicima odgurali u drugu sobu. Izgledala je isto kao i prethodna, osim to joj je krevet bio okrenut ka prozoru koji je gledao na sokae od cigli. Osim njenog bila su tu jo tri kreveta i svi su bili zauzeti. Dve ene su spavale, dok ju je trea uz simpatije odmeravala. Pa, konano je gotovo, je da?", obratila se Silvi otrim naglaskom Bronksa koji bi i ona imala da je mama, hvala bogu, nije stalno ispravljala, izolujui je svim onim popodnevima u Friku i subotama na pozorinim predstavama, koncertima i plesnim recitalima za koje je mama esto dobij ala besplatne karte. Silvi joj je uz klimanje glave odvratila pozdrav, oseajui se i suvie umornom da govori. Moje tree", njena cimerka je nastavila, ne obraajui panju. Imala je krupne, vesele smee oi i povrinske pege preko prastog nosa. Uzdahnula je. Jo jedna devojica. Dom je raunao na deaka ovog puta. Deak, uh, al' e on da poludi! Nije da ne voli devojice, zna. Samo to se nekako nadao da e sada biti deak." On ne zna?" Silvi je teko izgovarala reci. Oseala je kao da su joj usta prepuna vate. Devojka se hrapavo nasmejala. To ti je amerika mornarica. Bebu smo oekivali tek za dve nedelje. Oni e sledee nedelje da poalju Doma kui, zbog tog znaajnog dogaaja." Osmeh je nestao i izraz joj je postao neto tmurniji. Njegova mama, mogla sam da je zovem, zna. Stara kuka, oprosti mi na izrazu. Ali sam raunala da e mi samo zadavati jo vie problema, kao to uvek radi. 'Bolje da si saekala', imitirala ju je pitavim, nazalnim glasom. 'Zar ne misli da Dom ima dovoljno svojih briga tamo na moru, nego da brine o jo jednoj bebi. Zar dvoje nije dovoljno?' Ha! Trebalo bi da urazumi svog sina kada legne u krevet. ta ona misli za koga sam se udala, za frigidnog papu? 22 Vrt la Koga? Prokleto je dobra stvar to je ona u Bruklinu. Ne viam je mnogo otkad smo se devojice i ja preselile kod mame... samo dok se Dom ne vrati, dotle. Mama sada uva Mari i Kler, inae bi i ona bila ovde." Rukom je posegla za svojom tanom na metalnom postolju pored kreveta, traei paklicu laki trajk cigareta. Cigaretu?" Silvi je odmahnula glavom. Devojka je slegnula ramenima, bacajui ibicu. Ja sam Endi. Andelina Santini." kiljila je u Silvi kroz oblak dima koji joj se irio iz nozdrva. A ta je s tobom? Ima dece?" Ne", odgovorila je Silvi uz jezu, ponovo se pitajui kako bilo koja ena pri zdravoj pameti eli da jo jedanput proe kroz ovu vrstu muenja. Pa ipak se, nekako neznatno, osetila smirenom Endinom laganom sigurnou. Sa Endinog stanovita, one su bile dva vojnika koja dele isti zaklon. Teko je, znam." Endi je klimala glavom znalaki. Naroito prvi put. Ali, postoji i nain kojim na to zaboravi. To je... kako-se-ono-kae... ljudska priroda. Nekako to blokira... kao kad ti je mukarac na odsustvu, a nisi ga videla etiri meseca..." Endi je enjivo uzdahnula, a zatim se, na kripu koraka sa spoljne strane njihovih vrata, naglo uzdigla i brzo ugasila cigaretu. Ako me sestre uhvate da puim u ovoj

staroj zgradi koja je opasna u sluaju da izbije poar... nego, nisi mi rekla kako se zove." Silvi." Instinktivno je oseala da je Endi osoba kojoj moe da ve-ruje. Endi se ponovo zavalila na jastuk, podignutih laktova, dok su joj ruke pridravale glavu. Izgleda oajno, Silvi. Bez ljutnje. I ja tako izgledam. Zato malo ne odspavamo dok moemo?" Silvi je nekako uspela da se blago osmehne. Da, stvarno sam umorna." Oseala se kao da je napola mrtva, kao da moe da spava godinu dana. Ista slika Isusa koja je bila u drugoj sobi, nalazila se i u ovoj, na zidu nasuprot njenom krevetu. Raireni krvavi dlanovi. Prevrnute oi usled agonije. Krvave modrice na njegovim grudima, koje su je naterale da pomisli na ljubiasti oiljak iznad Nikosovog levog kolena. Dok je tonula u san, Silvi je mislila na svog ljubavnika. Setila se tog prvog dana. Oekivala je da osoba koja konkurie za domara bude starija ili mladi poput ostalih koje je intervjuisala, mukarci koji nisu sposobni za vojnu slubu. Otvorila je sporedna vrata i tamo je stajao Nikos. Videla ga je jasno kao da je sada stajao pred njom. Padala je kia i izme su mu bile mokre i prljave. Na poetku je samo to primetila. Te radne, teke izme do kolena, toliko razliite od De-raldovih uglaenih crnih gumenih italijanskih cipela koje mu savreno pristaju, glatkih poput fokine koe. A ovaj novi ovek je ostavljao blatnjave tragove svuda po njenim besprekornim crno-belim kuhinjskim ploicama. Hodao je pomalo hramajui, a ona se pitala da li je bio povreen u borbi. Zatim joj je pogled odlutao nagore, posmatrajui zdepastu figuru u iznoenoj kabanici oker boje, gomilu crnih kovrda koje svetlucaju od kinih kapi i par crnih oiju poput mladog meseca na licu koje kao da je odbijalo svetlost. Malene bore zraile su iz uglova njegovih oiju, iako nije mogao da ima vie od trideset godina. Pruio je snanu ruku i ona ju je prihvatila. Setila se da je bila ogromna, uljevita, a zglobovi pokriveni crnim maljama. Zurila je u tu ruku, fascinirana, nesposobna da se susretne s tim prodornim crnim oima. On je zatim skinuo kabanicu, a ona je ugledala omanji trougao crnih dlaka koje su mu uokvirivale snane grudi i nestajale ispod kragne njegove koulje oker boje. Nikada nije videla toliko malja na mukarcu. Deraldovo telo praktino da nije ni bilo dlakavo, osim proredenih pa-perjasto-srebrnih dlaka izmeu nogu a za oveka njegovog rasta, imao je malene ruke, nene i osetljive poput devojakih. Ponekad je podse-ao na tenore iz opera koje je toliko voleo, mukarce s telima u obliku bureta, pomeane sa enskom gracioznou, koji su jurcali po pozornici poput bumbara. Ja sam Nikos Aleksandros", zabrundao je. Zatim se nacerio, pokazujui izuzetno lepe zube. Imate posao? Dobro! Onda vi za mene radite." Pomislila je da je njegov lo engleski neobino armantan. ula je da je sa Kipra, da je bio mornar na engleskom tankeru, koji je torpedom pogoen blizu Bermuda i da je na splavu preiveo est dana, bez hrane i vode. On je bio od onih srenijih, objasnio joj je uz zastajanje, iako mu je noga bila skoro smrskana. Silvi je sada razume-la zato epa. Ono to nije razumela jeste iznenadno zahuktalo oseanje koje ju je obuzelo. Silvi je klimnula glavom i rekla: Da, mislim da moete da radite kod nas. Izgledate veoma...", htela je da kae snano, ali je brzo dodala, sposobno." On se iroko osmehnuo i jo jednom joj je zatresao ruku. Dodir njegove tople nauljane koe, imao je udan efekat na nju. Osetila se uplaenom i uzbuenom u isto vreme, setivi se da joj se to samo jedl 24 Vrt lai nom dogodilo. Kada je imala etrnaest godina, dok je bila sama u kui jedne veeri, sa svog prozora je ugledala nagog mukarca i enu koji su isprepleteni leali na kauu u stanu preko puta ulice. Brzo je povukla zavesu, ali je videla dovoljno da se zarumeni i osea nestabilno, kao da ima temperaturu. Iako je ele godine Nikos radio za njih, ta oseanja su je polako obuzimala kada bi joj se pribliio. Silvi bi ga iz prikrajka posmatra-la dok bi popravljao polomljenu odvodnu cev ili kopao rupe u bati za njene rue golih grudi, s kouljom zavezanom u vor oko struka, dok mu miii iskau na sjajnim tamnoputim leima - i zacrvenela bi se i osetila sramno uzbuenje. Pitala se kako bi bilo kada bi je on poljubio, da oseti te velike grube ruke kako je miluju. Uz oseanje krivice, pokuala bi da otkloni te misli. ene bi ubile za mua kakvog ona ima. Kako ona moe ak i da pogleda drugog mukarca? Pa ipak, nije mogla da kontrolie svoje line fantazije. Dok se kupala, uzbudila bi se kada bi joj topla

kapljica vode pala izmeu nogu i osetila bi strastveni ar poude. Ili dok bi po podne dremala, sanjala bi da je Nikos pored nje u velikom krevetu, dok njegov znoj prlja krutu, runo izvezenu posteljinu koju je Derald nabavio iz Irske. Zatim bi se probudila dok se suneva svetlost probijala kroz zavese i zurila u izrezbarene visoke nogare od kreveta, ispunjena nekom vrstom oa-muujue udnje. Ponekad bi, jo uvek u polusnu, popustila i zadovoljila svoju udnju. Ali, nakon toga bi sebe mrzela jo vie. Staje ovo, pitala bi se, da lije to ljubav? Pa ipak, kako je to mogue? Ona mu se nije divila onako kako se divila i potovala Deralda. Kada bi se vratila kui sa specijalizovane klinike za neplodnost, oseajui svuda bol zbog jo jednog testa, uvek je elela Deraldov zagrljaj i njega oko sebe, nikoga drugog. Pa ipak... O Nikosovim miiavim grudima mislila je kada bi Derald dahtao iznad nje. O Nikosovim snanim rukama i punim usnama. Ponekad bi zatvorila oi, hvatajui sebe kako zamilja da Derald jeste Nikos i samo tada bi je Deraldov dodir zadovoljio. Ali najgore je bilo to to je ona mislila da je Nikos znao. On nita nije rekao niti uradio; bio je to nain na koji ju je gledao. Povrni pogledi koji klize niz njegove teke kapke dok bi se, navodno, potpuno posvetio razmontiranim delovima slavine; ili dug zamiljen pogled sa vrha merdevina, kada bi pravio pauzu dok popravlja tavanicu. Jedne lepljive letnje noi, kasno uvee, kada je vazduh bio toliko gust da je oseala kako e se uguiti, Silvi je ustala iz kreveta, ostavljaAilin (juu.._________________ iui Deralda da spava. Dole niz stepenice, na terasi koja je vodila do uvuene gostinske sobe, bilo je neto sveije i ona je mogla da die. Videla je ar cigarete koji svetli u tami i zaledila se, a zatim prestravila pomislivi da je ta senka koja je delimino opkoraila kamenu ba-lustradu moda neki napasnik. Znala je da stepenice koje se krivudavo sputaju ka bati vode i do sobe u podrumu u kojoj je Nikos spavao. On je ustao i priao joj. U bati na meseini, delovao joj je nekako tamnije, opasnije od nekog napadaa. Jeza ju je stresla do potiljka. Ponudio joj je cigaretu, koju je prihvatila, iako obino nije puila. Nisam mogla da spavam", objasnila mu je. Bilo je toliko toplo da sam pomislila da e mi sve vazduh prijati." Bila je svesna svoje providne svilene spavaice i ogrtaa i govorila je prebrzo. Da li zna ta sam obino radila kada sam bila devojica? Uzela bih svoj duek, stavila ga na poarne stepenice i tamo spavala. Mama bi me grdila, uvek se plaila da u odatle pasti." Nasmejao se, zabacivi glavu unazad. A sada nemate poarni izlaz." Njegov engleski se poboljao u poslednju godinu dana, ali je jo uvek bio ogranien na krae reenice. To je ba loe." Da, loe je, zar ne?" Prostrana kua s fasadom od mrkog peara koja gleda na reku Hadson i renu obalu, posluga, vie novca nego to je ikada mogla i da pomisli, ali bez poarnog izlaza. I ona se nasmejala, napetim kikotom. A vaa mama, gde je ona sada?" Njen osmeh je utihnuo. Mrtva je." Silvi je bacila pogled na batu, na tamnu kaskadu od brljana koji zaklanja zidove od cigle i njene rue, koje svetlucaju na meseini po-put starog i dragocenog srebra. ak je volela i njihova imena. Plavi nil. Mir. Staro zlato. Njena deca, verovatno jedina koju e ikada imati. Nije joj smetalo kada joj prljavtina zae pod nokte dok ih okopava, niti da joj ruke budu izgrebane od trnja. Kada bi se lie savilo i dobilo braon boju, a pupoljak bi uvenuo i pao, ona bi zaista osetila nalet tuge, kao sto bi majka osetila kada joj dete ogrebe koleno ili posee prst. Iznenada se okrenula, elei da otri unutra u sigurnost, do kreveta svog mua. Bolje da uem unutra. Kasno je." Nekako je Nikosov dlan dospeo do njene ruke i palio joj je kou preko tanke svilene spavaice. ekaj." Nagnuo se vrlo blizu prema njoj i u tamnom odsjaju ara cigarete, crne oi su mu izgledale besko26 Vrt L nano duboke, rupa o koju je mogla da se spotakne, upadne i nikada ne pobegne. Silvi je zamiljala da e je poljubiti. Molim te, nemoj...", zacvilela je, povlaei se unazad. Zatim je shvatila. On joj je samo nudio ar cigarete. Oseala se toliko posramljeno, ponieno; mora da je sada saznao za njenu tajnu. Suze su joj se gomilale u oima. On je izgledao zbunjeno. Da li sam vas uvredio?" Ne. Izvini. Pogreila sam. Pomislila sam da e me..." Cutao je. Razumevanje je moglo da se proita na njegovom licu. Zatim, polako, toliko polako da joj se inilo kao da je sanjala, bacio je cigaretu i privukao je k sebi. Poljubio ju je, a ona je osetila nikotin i jo neto neverovatno ukusno.

Silvi se oseala kao da je sva vruina te letnje noi ula kroz njene pore. Mogla je da oseti kako joj se neto iznutra topi; curi nadole sporom, omamljenom putanjom. Morala je da ga odgurne, da ga prekine tog istog trenutka, potri unutra. Pomislila je na Deralda, kako mirno spava, veruje joj, ali nije mogla da se pokrene. To je bilo kao da su njena sramota i ti zabranjeni ukusi deo neke izvrsne paraliue droge. Nikada je niko nije tako poljubio. Polagani, neni, beskrajni poljupci, otvoreno more bez kopna na vidiku i nita za ta bi mogla da se uhvati kako se ne bi udavila. Pratila ga je, delimino verujui da sve to jeste bio san, od kamenih krivudavih stepenica do bate. Tamo se malo spotakla, jer joj se papua zakaila na neravnu ciglu na stazi. On ju je istog momenta uhvatio i osetila je neto poput groznice, dok su je njegovi vrsto oblikovani miii drali u rukama. Nosio ju je ostatak puta, uprkos povreenoj nozi, lako kao da je neko dete, ispod ardaklije povijene usled obilja rua, ispunjavajui vazduh svojim mirisom, do uskih stepenica od kriljaca, do svog podruma. Unutra je ugledala uzan krevet, orman i prozori sa koga se mogao videti jedan deo meseca. Bez reci ju je spustio na stopala, pored kreveta. Odvezao joj je ogrta, pustio da joj sklizne s ramena; pao je na pod i podseao na baru od roe svile. Zatim je skinuo svoju odeu, brzo, ne marei da je sloi kao to je Derald uvek radio. Silvi je zurila u njega. Njegovo golo telo se polako kretalo ka njoj, izduene lopatice, neto svetlije od ostatka tela, presijavale su se na meseini, muile je, kao daje time uvodio u neki ritualni ples. Prvi put je Silvi pomislila kako muko telo moe da bude prelepo. ak joj je i /" \-^~~ --------------njegov ljubiasti oiljak, s leve strane kuka, pa nadole do kolena, delo-vao uzbudljivo, poput tetovae tekog iskuenja kroz koje je proao. Iznenada, preslaba da stoji, pala je na krevet, a on je doao do nje. Rukama ju je mazio po glavi, uhvatio je za ramena, neno je okreui na lea. unuo je na pod pred njom, spustivi glavu kao da se moli. Tamo. Oh, dragi boe, on je tamo ljubi. Silvi je bila okirana, a to je nekako doprinelo da sve bude jo uzbudljivije. I tako greno. Zarila je prste u njegove lokne, pritiskajui mu glavu jo blie. Toliko jako se tresla da su joj se noge trzale u naletima. Da li ljudi stvarno ovo rade? Dobri ljudi sigurno ne. U tom trenutku znala je da nije bila dobra, ali je za to nije bilo briga. Postojali su samo njegovi prsti koji je pozadi dodiruju, njegova topla usta. Njegov jezik. Nije mogla da prestane da se trese... nije mogla... Zatim je on bio u njoj, probijajui je, snano, dok su im tela klizila jedno niz drugo od znoja. Ljubio ju je po ustima, dok je oseala svoj ukus na njegovim usnama, poput nekog udnog zabranjenog voa. I stenjala je iznova i iznova, potpuno obavijenih ruku i nogu oko njega, elo telo joj je drhtalo od zadovoljstva, od brzine, od potrebe. Oh, kakvo neverovatno oseanje! Da li sam ovo zaista ja, koja pravim ovakvu buku? Da li je mogue da to, u stvari, Derald stenje i rope? O boe... ma ba me briga... samo ne elim da se zavri... tako dobro... tako dobar oseaj. On je iao sve dublje, bre, telo mu je postajalo zategnutije. Iskrivljenih lea, sa ilama na vratu koje su se isticale. Zarila je svoje prste u njegovu zadnjicu, i dopao joj se taj oseaj pod prstima. I on je stenjao, grubim grlenim glasom, iznova i iznova. Zatim, mir, izvanredan oseaj lebdenja, kao da je pero koje prvi ve-tar moe da podigne i odnese negde u no. Kada je Silvi otvorila oi, videla je Nikosa kako se ceri. Ovoga puta e spavati", rekao je. Probudilo ju je glasno pucketanje petardi koje je dolazilo spolja. Umorno je provirila kroz prozor. Bilo je tamno. Nije znala koliko dugo je spavala. Ne previe dugo. San je bio peina u koju je elela da se uvue. Oseala se kao da se probudila u neijem tuem telu. Sve ju je bole-lo. Nije mogla da se pomeri a da je neto nije bolelo. Ispumpan stomak podseao ju je na jednu ogromnu modricu. Izmeu njenih nogu nalazili su se debeli uloci. 28 Vrt lai Silvi je videla kako se Endi pomera u krevetu. Jedna druga ena je blago hrkala. Kako im je samo zavidela! One e da odnesu svoje bebe kui veselim muevima i nastave sa svojim dotadanjim ivotima. Mogle su da se nadaju neizmernoj srei, igranju s bebama, maenju s njima, pokazivanju brinim dekama i bakama, etanju po parku po sunanom danu. A gde e ona da bude? Silvi je osetila kako je podilazi jeza i hladnoa dok je razmiljala o tome ta se pred njom nalazi. Mogla je

da se seti kako je Deralda videla ljutog samo jedanput, ali ju je to tako duboko potreslo da nikada nije zaboravila. Bilo je to jednog sumornog, maglovitog jutra, kada je dolazila iz podruma, nakon to je bila s Nikosom. A tamo je bio Derald, gledao ju je sa terase. Boe, o boe. Utroba joj se pretvorila u kljualu vodu. Obino se nije vraao kui pre veere iz banke, ali je sada bio tamo i posmatrao, kamenog izraza. Silvi je poela da drhti. Imala je udno nepovezano oseanje da se to stvarno ne deava, da je nemogue da se deava. Dragi boe. On zna da ja nikada ne prilazim podrumu, da se oseam kao da u se uguiti na tim tamnim, vlanim i hladnim mestima. ta on moe da pomisli osim da sam bila s Nikosom? Kakvo objanjenje mogu da mu dam? Ali je iznenada smislila la, instinktivno poput pokreta ruke koja eli da zaustavi udarac. Dragi, kakvo iznenaenje!" veselo je dovik-nula, dok joj je srce tutnjalo ak do grla. Ba sam odnosila jadnom Ni-kosu aspirin. On je u krevetu, ima groznicu, a poto Bridet ima slobodan dan... Ali, zato me nisi obavestio da e doi kui tako rano?" Derald najpre nije odgovorio, ve je samo nastavio da gleda u nju na taj neobian nain, kao da je ona neko koga nikada pre toga nije video. Njegove oi su, videla je dok mu je prilazila, bile hladne poput mraza na prozorskom oknu. Ni sam nisam znao", rekao je normalnim glasom. Doao sam zbog nekih papira koje sam jutros zaboravio." Meutim, kada ju je uhvatio za ruku, nije bilo na uobiajen, nean nain, ve sa vrstim stiskom roditelja koji hvata svoje voljeno dete. I ti izgleda kao da ima groznicu, draga. Lice ti je potpuno rumeno. Nadam se da nisi nita zaradila od tog oveka." Deralde, ne mislim..." Zna da stvarno ne moe a da ne pazi kada si u drutvu posluge", nastavio je kao da ona nije nita rekla. Ne moe da proceni ta sve moe da zaradi." Deialde.." ^euua ;c u .-------ruku, ali pogled na njegovo lice ju je u tome zaustavio. Bojim se da u morati da insistiram da legne u krevet, draga." Vodio ju je kroz vrata terase u prizemlju; uplji klopot njegovih koraka na uglaanom parketu stvarao je okantne talase koji su putovali do njenog stomaka. Put nagore do njihove spavae sobe delovao joj je beskrajno - a takoe i poput trna koji se zabija u nju, podseajui je na sve to je mogla da izgubi. Vesele, lagane veeri sa Deraldom, Goldovima u Le ambordu, svoje dragocene rue, i o boe, ovu prele-pu kuu. Prolazei pored gostinske sobe sa zasvoenom tavanicom i divnim antikvitetima - voterford luster koji podsea na buket prizmi koje igraju, dragoceni tabric tepih - oseala je kao da sve to mora da zapamti, da ureze u seanje kako joj ne bi pobeglo... Gore, gore uz kri-vudave crne mermerne stepenice, noge su joj se tresle od napora, a koraci bili prigueni kineskim tepihom, pored asovnika od crvenkastog atlasovog drveta koji objavljuje svaki sat setnim tonom, vaze ruinog medaljona koje uvaju strau na izdubljenim niama. Zatim do njihove spavae sobe, najlepe od svih, samo sada nekako hladne. Rena izmaglica koja se nazirala na prozorskim oknima od dijamanata bacala je senku nad obison ilimom, pretvarajui njegove prelepe jesenje boje u zimski hladne i blede. Stajao je tamo, kao da ima sve vreme ovoga sveta, gledao ju je kako se svlai, ne skidajui svoj hladnokrvan prodoran pogled sa nje. Obino bi uljudno okrenuo pogled na drugu stranu. Silvi je oseala kao da je on prouava ne bi li otkrio neki znak koji e je odati ili pronaao dokaz njenog zloina. Ona je nespretno pokuavala da otkopa svoj brus. Da li je dobro zakopan? Dragi boe, postoji pare koje je rastrgnuto, jer je Nikos postao nestrpljiv dok je pokuavao da ga raskopa. Da li je Derald to primetio? Silvi je skoro zaplakala od momenta kada je legla u krevet i uunja-la se pod pokriva. Toliko jako se tresla da je pomislila kako se nakon svega razbolela. Visoki stubovi sa svake strane ogromnog kreveta kao da su se nadvili nad nju, izrezbareni delfini na njihovim krajevima nisu vie izgledali divno, ve ukoeno i grozno, sa svojim upiljenim podrugljivim osmesima. Derald je doetao do dvokrilnih vrata i stajao, gledajui napolje, preko bate. Bio je kraj oktobra, a jabukovo drvo skoro opustelo, izuzev nekoliko iskrzanih listova i jedne ili dve trule jabuke koje vise na granama poput malih pesnica. 30 Vrt la Oh, uzgred da ti kaem, odluio sam da otpustim Nikosa." Neno je govorio, ali ju je svaka re pogaala poput ekia koji udara u gvozdeni nakovanj. Silvi je osetila kako joj se vazduh stee oko plua, kao da joj nakovanj lei na grudima, ali se pretvarala

kao da je samo delimino time iznenaena. Stvarno, zato?" Sea se mog nestalog upaljaa za cigarete? Bridet ga je pronala u njegovoj sobi. Kako glupo od njega. Nije ak ni imao neku vrednost." Gurnuo je ruku u svoj dep i izvukao srebrni upalja, igrajui se njime u ruci - kako su neobino nene te ruke, s belim tankim prstima, malim ravnim noktima rozikaste boje poput morske koljke, poput ruku Mejsenove pastirke na kaminu. Zatim je potpuno mirno upalio jednu od svojih dugakih tankih cigara. Lagao je, kopile. I nije ga bilo briga to i ona to zna. Bridet nikada nije bila ni blizu Nikosove sobe. Silvi je takoe bila uverena da upalja nikada nije naputao Deraldov dep. To je samo bio Deraldov izgovor da ga se otarasi. Dragi boe, da li je ona bila toliko nepaljiva? Moda je on samo sumnjao. Da, ukoliko je Derald to sigurno znao, ako je imao dokaz, on bi je izbacio napolje poput Nikosa. Ne toliko brzo, moda, ali zar to na kraju ne bi bilo potpuno isto? Silvi je posegla rukama preko gvozdene balustrade kako bi dohvatila au vode pored svog bolnikog kreveta, razmiljajui da e sada imati dokaz. A ona e ostati sama, s bebom o kojoj e se brinuti, bez kue, moda i bez para, verovatno e zavriti ovde, na Istonom bulevaru i stajati u redu za socijalno. Iznenadna pucketava buka rasprila je Silvine zlokobne slutnje. Jo petardi, samo to su ovog puta zvuale kao da su ba tu, pored, u uliici ispod njenog prozora. Oajanje ju je pritiskalo. Silvi je udela svom snagom da odleti odatle, da izbrie sve to se deavalo i pone iz poetka. Bacila je pogled na Endi koja je mirno spavala. Oh, ta bih dala da mogu da se me-njam s tobom! Ali, potrebe njenog tela nadjaale su estoku udnju pa je Silvi zatvorila oi i zaspala. Sanjala je o danu svog venanja. Ona i Derald stajali su ispod svilom izvezene upe* koja je u njihovoj porodici generacijama unazad. On i Estela, njegova prva ena, * Svadbeni baldahin ispod koga se obavlja ceremonija jevrejskog venanja. [in 1-7*enali su se ispod nje... ali ona nije elela da ni najmanja sitnica pokvari taj predivan momenat. Derald nije mogao da voli Estelu onoliko koliko voli nju. U stvari, nije joj to rekao, ali joj je to pokazao na mnogo naina. Silvi je gledala u njega, tresui se od sree. Derald je izgledao visok u svom tamnom smokingu, s izrazom ispunjenim ljubavlju dok ju je posmatrao. Mogla je da uje rabina koji peva crkvene pesme. Stare melodije su joj prijale, vraajui je u malu sinagogu na Aveniji Interval, gde je ila sa svojom mamom na Ro haana, jevrejsku Novu godinu. Derald joj je podigao veo, prinosei au vina njenim usnama. Bilo je gusto i slatko, toliko da ju je peklo grlo, nateravi je da se zagrcne. Iznenada nije mogla da die. Stravina gustina joj je zaepila grlo i nozdrve, svaki novi udisaj joj je zadavao napor i bol u pluima. , Bilo je vrue. Zaguljivo. Zato je bilo toliko toplo? Zatim je videla. upa se zapalila! Narandasti plamenovi proimali su pozlaene pomone stubove. Varnice su prtale sa baldahina. Oajna, krenula je da se baci Deraldu u zagrljaj, ali je on nestao u dimu. Vreme je stalo. Nije mogla da se pokrene. Pokuala je da vrisne, ali kada je otvorila usta, nikakav zvuk nije izaao. Silvi se odmah probudila. Oseala je kao da joj je jezik od flanela. Pekle su je oi i nos. Vazduh je bio gust i prljav. Oseala je uasan miris, poput zapaljene gume ili mirisa iz onih uasnih hemijskih fabrika. Podigla se uz napor i prebacila noge sa strane kreveta. Linoleum pod njenim nogama bio je topao. Izgledalo je kao da vazduh postaje sve gui. Kaljala je, dok su je plua pekla. Vazduh. Morala je da doe do vazduha. Zateturala se ka prozoru, zanemarujui bol izmeu nogu i borila se da ga otvori. Ali, bio je zaglavljen i nije mogao da se pomeri. Stvar je bila prastara kao i ostatak zgrade, skamenjena izmeu slojeva boje. Zatim je videla crni dim koji se talasao sa donjeg sprata, s naran-dastim plamenovima iz kojih vatra izvire. Poar! To nije san, to se stvarno deava. Silvi je, zaprepaena, znala da mora da se pokrene, da potri. Mora da probudi ostale. I pobegne odatle. Zgrabila je jastuk sa svog kreveta i drala ga preko lica kako bi spre-cila udisanje dima koji ju je guio. Doteturala se do Endinog kreveta i prodrmala je. Endi je iznemoglo zajeala, ali nije otvarala oi.

Vrt la. 'zi Probudi se!", uzviknula je Silvi. Poar!" Druge ene su se probudile usled tih povika, na brzinu izletele iz kreveta, urei to bre mogu prema hodniku. Silvi je zgrabila Endi za ramena i prodrmala je s onoliko snage koliko je mogla da prikupi. Ali njena cimerka je samo neto duboko promrmljala i ponovo spustila glavu na jastuk. Silvi se muila da je podigne i odvue iz kreveta, ali je Endi bila teka poput granitnog bloka. Neko drugi e morati da doe i pomogne. Silvi je, napola se guei, prestraena, sa stravinim bolovima uspela da izae iz sobe. Mora da je bilo naina da neto uradi. Hodnik je podseao na posebnu komarnu scenu. Pacijenti u pidamama gurali su jedni druge, vritali, drugi su vritali iz svojih kreveta, pa je Silvi pomislila na Pikasovu sliku Gernika ili na neku drugu ludu, nadrealnu sliku. Pacijent koga gura medicinska sestra u belom. Dim se irio, razdirui joj plua. Napadi kalja su se udvostruili, nate-ravi joj suze iz oiju koje su je pekle. ula je slabani zvuk vatrogasnih kola. Zvualo je kao da su daleko. Predaleko. Deje odeljenje, ona mora da ode do Dejeg odeljenja. Silvi je mislila samo na svoju bebu dok se teturala niz hodnik, pratei strelicu koja je pokazivala put do Dejeg odeljenja. Ne sme da dozvoli da se njoj ita dogodi, bez obzira na sve. Spotakla se, osetila jak prodoran bol u runim zglobovima i kole-nima, ali se uspravila i naterala sebe da nastavi dalje. inilo se kao da se kree usporeno. Tako je slaba. A izmeu nogu ju je uasno bolelo. Tamo negde, ispred nje, videla je svetlost kroz oblake dima. Visoki prozor koji gleda na Deje odeljenje. Jecala je u olakanju. Ali, neto nije bilo u redu. Delovalo je naputeno, redovi kolevki koje su prazne. Silvi je zatreptala da ukloni suze u oima. Ne, tamo je ipak bilo nekoga. Mlada opatica koju je prepoznala iz porodilita. Silvi je prola kroz vrata. Mlada bolniarka je letimino pogledala u nju, stegnutog lica, veoma uplaena. Izbezumljeno je umotavala novoroene koje je vritalo u mokre arave. Silvi je videla ime na kolevci: SANTINI. Endina beba. Pored je njena, koja je oznaena kao ROZEN. Prazna. Srce joj se sledilo. Zgrabila je sestrinu ruku. Moja beba..." Bebe su na sigurnom", odgovorila joj je hrapavo bolniarka, kalju-i. Sve su odnete dole. Ova je poslednja." ^^___-------_-------------------Olakanje je preplavilo Silvi, dok se i dalje tresla. Zatim se setila Endi. Gospoa Santini", jedva je izgovorila. Nisam uspela da je probudim. Molim vas. Morate da joj pomognete. Ja u uzeti bebu." ekajte." Sestra je zgrabila makaze i isekla narukvicu s perlama za raspoznavanje oko malenog beliastog zgloba novoroeneta. Perlice su poletele svuda okolo, odbijajui se o pod linoleuma. Porcelan", ona je uz guenje izgovorila. Apsorbuje toplotu... moe da opee..." Silvi je videla perlice sa drugih narukvica razbacane po podu i pultu. Jedna mala, rozikasta kocka s utisnutim crnim slovom R", gledala je u nju iz utirkanog nabora sa rukava mlade opatice. Silvi je pruila ruke i uzela vlaan zamotuljak u svoje ruke. Osea-jui kako joj se snaga vraa usled tople teine novoroeneta poloenog na njene grudi, dlanovima je pridravala bebinu klimavu glavicu. Silvi se borila da izae kroz jo gui oblak, ne predajui se, prema vertikalnom otvoru za stepenite. Skreni na oku. Tamo. Samo pravo. Povukla je kako bi otvorila vrata s oznakom IZLAZ. I krenula je nazad. Vatra je potpuno okruivala stepenice. ula je glasan, pitav vrisak i shvatila da je njen. Dragi boe, kuda sada? Setila se prozora. Otvarali su se i izlazili na platformu poarnog izlaza, staromodnog tipa sa stepenicama koje su u cikcak ile nadole, pored zgrade. Silvi je pourila u najbliu sobu, neno poloivi bebu na krevet. Muila se da podigne prozor. Ali, nije se pomerao. Zatim je ula prasak, kao zvuk pucnja iz pitolja, i prozor se naglo pomerio nagore. Ose-ajui delimino olakanje, Silvi je zgrabila bebu. Povukla je stolicu do prozorskog simsa i paljivo i polako zakoraila na njega. Pogledala je dole. Pet spratova nie nazirala se ulica. Neobino, kako je bilo svetio. Vie je podsealo na dan nego na no. Ljudi su poput insekata jurcali onaokolo. Vatrogasna kola su se nakrivila poput igrake du trotoara. Smrkovi na trotoarima podseali su na zmijske jame.

Sve je delovalo veoma strmo i oseala se kao da e da padne. Silvi je zatvorila oi i duboko uzdahnula. Ne. Ne gleda] dole. Samo se krei. Zakoraila je na platformu. Gvozdena ploa bila je topla i gruba pod njenim bosim tabanima pa je poela polako da se sputa niz stepenice, vrsto se hvatajui za gvozdenu ogradu na stepenitu jednom ______ Vrt lai rukom, dok je drugom drala bebu. Stepenice su izgledale opasno str- ; mo, pa su joj noge i ruke poskakivale od straha poput gume. ; Kako e se ona uspeno spustiti pet spratova nie? Sta ako padne ili \ ispusti bebu? i Ne. Ne, ne srne tako da misli. Ne srne | Kaljui, s oima koje je peku, Silvi je opipavajui silazila dole, gre-bui i povreujui stopala dok je traila oslonac. Tek to je dola do etvrtog sprata platforme, vazduh se uskomeao usled zagluujue eksplozije, a poarni izlaz se opasno zaljuljao. Silvi se sledila. Bacila je pogled nagore i videla kako plamenovi izbijaju sa prozora iznad nje. Delovi slomljenog staWa su padali dole, fijuui oko poarnog izlaza. Neto je zakailo njeno rame uz bolni, peckavi udarac. Silvi je vrisnula, preplaena od bola. Neto toplo joj je curilo niz pleku. Osetila je kako joj miii postaju tromi, a utroba se pretvara u vodu. Telom joj se irila utrnulost. Terala je sebe da se pokrene, ali je shvatila da ne moe. Jednostavno nije mogla. Vreme kao da je stalo, a vrelina je postajala sve jaa, kao da je prila preko spavaice. Oh, dragi boe, da li je o/o kraj, da li e obe da umru dok ona stoji skamenjena poput Lotove ene? Beba se promekoljila. Malena ruka se oslobodila iz ebeta, kao da je tragala za vazduhom dok nije pronala njen obraz. Prsti neni poput pera dodirivali su je po licu. Suze su se sakupljale u Silvinom grlu Oh, glupo telo. Pokreni se, do avola! Zbog ove bebe, ako ne zbog sebe, POMERI SE! Nekako je naterala svoje zglobove da s pomere; naterala je sebe da nastavi. Silvi nije bila svesna da je dola do kraj a stepenica dok je snane ruke nisu uhvatile za struk, podiui je. Stopala su joj dodirnula trotoar. Delovao joj je tako blagosloveno vrst. uli su se uurbani glasovi. Ruke svuda. One je vode. Pridravaju je. Treperava crvena svetla kupole bola su joj oi. inilo joj se kao da je prate snani glasovi, koji uzvikuju nareenja kroz megafone, dok se ona i ljudi koji su joj pomagali probijaju kro>z mreu platnenih mrko-va i opreme protivpoarne zatite. Oseala se kao da je odlutala iz svog tel^, nekako nestvarno. Nosila koja su proletela pored, delovala su nerealno. Vatrogasci u garavim utim uniformama glasno su dobacivali jedmi drugima, da bi nadjaali buku hidranata, s iskrivljenim crnim licirnm, kao na ukrasima s grotesknim likovima. A]n.__^__________ neka prokleta deca su se igrala petardama i...", ula je kako jedan od njih kae. Silvi se, sada sama s bebom, probijala kroz guvu. Uprkos oamu-enosti, jedna misao joj se jasno vrzmala po glavi. Mora da pronae svoju bebu. Ali prvo da Endi javi da joj je beba na sigurnom. O, boe, jadna ena mora da je potpuno van sebe od brige! Ugledala je poznatu figuru, kako se stara o dva pacijenta u kolicima. Sestro! ekajte!" Sestra Ignjacija se okrenula. Njena bela odea bila je iscepana na mnogo mesta i proarana crnim tragovima. Neto udno je nedostajalo na njoj. Onda je Silvi shvatila da je to zato to ona nije nosila veo kaluerice i nije imala naoare. Mora da joj je ispalo u guvi. Silvi je oajno elela da sazna da li joj je dete u redu, zgrabila je opatiin prljavi rukav. Sestro, molim vas, ostale bebe..." Sigurne, sve su sigurne, hvaljen neka je Gospod." Sestra se prekrstila. Zatim se Silvi setila bebe u svojim rukama, Endine bebe. Gde mogu da pronaem gospou Santini?", pitala je Silvi. Dok se spremala da objasni, oi sestre Ignjacije su se zamutile od suza. Gospoa Santini je sada s Bogom." Ponovo se prekrstila. Eksplozija. Bilo je prekasno. Dok su doli do petog sprata, ona je... naa draga sestra Pola, takoe. Umrla je pokuavajui da spase gospou Santini." Razmiljajui o toploj, priljivoj eni koja je leala u krevetu do njenog, Silvi je osetila kako je obuzima tuga. Kako su Endine smee oi ozivele na pomen njene bebe, uprkos razoaranju to je devojica. Jadna Endi! Silvi je osetila kako joj se suze gomilaju u oima. Zatim je Silvi po prvi put otkrila ebe koje je pokrivalo bebicu zaspalu u njenim rukama.

Iz umrljanog smotuljka, u nju je gledalo lice svetio poput kame-je boje slonovae. Silvi je zadrala dah. Okrugle plave oi kao u lutke, slatka malena usta poput pupoljka rue. Svetloplava kosa poput paperja paeta. Nimalo tamna i zguvana kao kod njene malene devojice. Una je prstom pomazila svilenkasti obraz i beba je okrenula glavu ka nJoj, otvorenih ustiju. ^Niz Silvine suve oi koje su pekle, potekle su suze. U elom ovom kosmaru, jedna udesna stvar. Dodirnula je minijaturnu ruku, osetila kako joj stee prst iznenaujuom snagom. Divila se malenim noktima, ne veim od malih bisera. 36_______________________________________________Vrt loft Osetila je ruku sestre Ignjacije na svom ramenu. Bog je bio s vama. I s vaom bebom takode. udo je kako se nijedna nije povredila, sputajui se dole, ak odozgo." Silvi se zaprepastila od iznenaenja. Sestra je zamenila Endinu bebu za njeno dete! Ali, to je bila logina greka. Ona je prola kroz pakao na zemlji kako bi spasla tu bebicu. A ko bi to uradio, ako ne majka? Iscepkani delii seanja motali su joj se po glavi. Nikos. Tamno lice njene bebe, koju jedva da je pogledala. Deraldove bledoplave oi, koje je gledaju dok se svlai. A onda joj se glava iznenada razbistrila, poput snopa svetla koje se probija kroz oblake na srednjovekovnim slikama ili iluminiranim rukopisima. Niko nikada ne mora da sazna. Ako bi ona zadrala ovo dete kao svoje, ko moe da joj se suprotstavi? Endi ne moe. Ili sestra Pola. Moda samo sestra Ignjacija, koja je bila potpuno sluena, a ve joj je i nesvesno podarila blagoslov. Takode nee biti nikakvih zapisa. Akuersko odeljenje je uniteno u eksploziji. Preplavljena oseanjima, Silvi je poela da se trese. Bilo je to monstruozno, kako joj je takva stvar uopte pala na pamet? Da se odrekne svog deteta... i da ga kome? Bilo je tako ludih ljudi na ovom svetu. Ali Endina porodica - mora da su oni dobri ljudi, poput nje - i oni e bez sumnje pretpostaviti da je beba njihova. Moe li to da uradi? Moe li? Da nikada vie ne vidi svoju erku. Da je ne vidi dok odrasta... Silvi je zamislila kako bi izgledao njen ivot, ivot njene bebe, ukoliko bi se Derald razveo od nje... liio je svoje ljubavi, svoje zatite... oterao je i dopustio da u sramoti odgaja svoju bebu, sama. Sama. Bez mame. Bez Deralda. Ne, gore nego da je sama. Ona e morati da se brine o bebi. Bebi koju niko ne eli, ak ni Nikos. Setila se kako je bila bolesna kada joj je mama umrla. ta ako se sada razboli? Ili umre? Ko bi se onda brinuo o njenoj bebi? Ko bi je voleo? Pa ipak, nije mogla da veruje da razmilja o tome o emu je razmiljala. Da napusti svoje dete i umesto toga uzme tue. Zato, bilo je to odvratno, bilo je... Jedina stvar koju moe da uradi. Jedina stvar koja ima smisla. Ne, ne, NE, ne smem. Ne smem to ak ni da pomislim... A Endin mu u to nee ni posumnjati. Seti se, on jo nije video bebu. On e je prihvatiti kao svoje dete, bezuslovno je voleti. Zar nije EnTi e usrce. Da, moda bi ^1*^ bebu?Dragi boe, daje niAli, kako, a ^ldaJez^ je tako odrasta, volim je... bi se susrela sa sestrinim pogledom. Odluila je. Da", rekla je. To je pravo udo, zar ne. PRVI DEO Ja od srca prezirem sve svoje grehe, zbog tvoe pra-vine kazne, ali najvie od svega jer om ^a^ebe moj Boe, koji si sav sazdan od dobra i zasluan mo je ljubavi. in pokajanja, katolika molitva Vatra me je obuzela, ali nikada u tolikoj meri kao vrelina moje elje. Jevrejska molitva za Jom Kipur 1. Bruklin, 1959 Blagoslovite me, oe, jer sam greila." esnaestogodinja Rouz Santini uureno je kleala u tami ispo-vedaonice, oseajui kako joj se aice na kolenima bolno pomeraju po tvrdoj drvenoj podlozi na kojoj je kleala. Poznate stvari oko nje: po-meani mirisi pelinjeg voska i tamjana, blagi amor jednolikog peva-nja veernje slube koje se odbija o svetilite. Ipak se oseala kao da se prvi put ispoveda i bila je preplaena na smrt. Srce joj je bubnjalo u

uima tako glasno da je bila sigurna da e je otac uti, ak i bez svog slasnog aparata. Pomislila je: Znam ta oekujete, oe. Uobiajene stvari koje vam deca govore - lagala sam da sam zavrila domai, jela sam hot-dog u petak, opsovala sam sestru. Oh, daje samo to problem... Ono ta je ona uradila bilo je milion puta gore. Smrtni greh. Rouz je vrsto stisnula aku oko svoje brojanice, a perle su joj se usecale u dlan. Crvenela je u licu i bilo joj je toplo, kao da e se razbo-leti od gripa. Ali, znala je da nije bila bolesna. Ovo je bilo mnogo gore od toga. ta su grevi i upaljeno grlo u poreenju s tim da ste osueni zauvek? Setila se sestre Gabrijele koja im je, u prvom razredu, govorila da je ispovedanje poput ienja nae due. Rouz se setila kako se prote-gla po stolu dok je svetenik stajao iznad nje, sa zavrnutim rukavima, i prao je sapunjavim rukama, a zatim joj dao pokoru, oitao nekoliko puta Zdravomarija i Oena i poprskao vodicom da bi je oslobodio dodatnih grehova. Ali danas je njena dua sigurno bila toliko crna da je nikakvo ienje ne moe uiniti istom. Najbolje emu je mogla da se nada jeste da postane prljavosiva, kao na onim reklamama sa televizije gde koriste Pogrean deterdent. prolo je dve nedelje od mog poslednjeg ispovedanja", nastavila je blagim apatom. Kouz je gledala u paravan ispred sebe. Mogla je samo da razazna profil svetenika u senci koji se nalazio s druge strane. Pomislila je KO je, dok je bila mlaa, verovala da se sam Bog tamo nalazi... pa, oro- u stvari, kao da je Bog govorio preko svog predstavnika, neto 42 Vrt lai poput meugradskog telefonskog poziva, samo jo udaljenije od Tope-ke ili Mineapolisa. Sada je naravno znala da je to samo stari otac Donahju, koji se uz potekoe probijao kroz nedeljnu misu i ija je ruka mirisala na cigarete kada bi stavio hostiju na njen ispruen jezik. Ali, saznanje da je re o ostarelom sveteniku nije joj otklonilo neprijatan oseaj u stomaku. Jer, tamo negde, sam Bog ju je osuivao. On je moe uiniti potpunim bogaljem u nekoj olupini automobila ili je potpuno zbrisati nekom boleu poput raka. Pogledaj samo onu sirotu devojku o kojoj im je sestra Perpetua priala, o onoj koja je izgubila veru i pomislila da je trudna, da bi je na kraju hirurzi otvorili i pronali da ona ne nosi de-te, ve stravian tumor (ak je imao zube i kosu, rekla je sestra) veliine lubenice. U najmanju ruku sleduje joj istilite. Zamiljala je da Bog zapisuje njene grehe u debeloj crnoj knjizi s bledim zelenim stranama na linije, poput knjige sestre Agnes, u koju je zapisivala negativne ocene i one koji su kasnili. Mora da istilite podsea na kolu - gde svi idu. Samo je bilo pitanje ko e poloiti a ko pasti. Rouz je ubrzano recitovala: Oh, Gospode, od sveg srca prezirem sve svoje grehe, zbog Tvoje pravine kazne, ali najvie od svega jer te one vreaju, moj Boe, koji si sav sazdan od dobra i zasluan moje ljubavi." Duboko je uzdahnula. Otac Donahju je promrmljao neto na latinskom, zatim uutao ekajui je da nastavi. Rouz je prebacila teinu s jednog kolena na drugo dok je drvo glasno zakripalo. U nepodnoljivoj tiini, zvualo je poput pucnja iz pitolja. Ovo e ga moda ubiti, pomislila je. Dobie srani napad. SVETENIK SE OKIRAO NA SMRT ZBOG ISPOVESTI JEDNE TINEJDERKE. Puls joj je ubrzano lupao sputajui se niz vrat. Usta su joj bila veoma suva i sa enjom je pomislila na napola pojedenu slatku rolnicu u svojoj tani. Rum s puterom, njena omiljena. Ali i to je bilo svetogre, da u ovom momentu pomilja na slatkie. Umesto toga, pokuala je da misli na samoproienje. Oko nje se irila gusta vrelina poput znojave pesnice i grake znoja poele su da se obrazuju ispod pazuha i pronalaze put do stegnute koe oko njenog starog brusa, kojeg joj je dala Mari. Bio joj je bar dva broja manji. Pomislila je na Jovanku Orleanku koju su spalili na lomai. AjlinGua-_____-------_-------------------Muenitvo. Rouz se setila dana kada im je sestra Perpetua prvi 'ala o tome. U petom razredu, kada su povrno sluali sestrinu PU otonu priu, dok su dremali nad iskrivljenim kopijama itija sveDevojke", njen glas se iznenada utiao do dramatinog apata. Ro-uzina lea su se ukrutila od iekivanja. Imam veoma retku i svetu relikviju koju u da podelim s vama. Sada u svima da je dodam, i svaka od vas moe da je poljubi." Prekrstila se a zatim je izvukla srebrni medaljon oko svog vrata. Bio je sakriven ispod njene crne odore. ta je jo sakriveno ispod?, pitala se Rouz. Grudi? Stidne dlake? Ali jedina slika koja je do nje dola je vrea

bez oblika prepuna sestrinih klineks maramica koje je stalno zatainjala u svoj rukav. Rouz je fascinirano gledala dok je sestra paljivo otvarala medaljon noktom palca, koji je bio etvrtast, kao kod mukarca. Sestra je pobono stavila medaljon u ve pripremljene ruke Meri Margaret O'Nil, koja je sedela u prvoj klupi. U beloj bluzi, sa savreno ispeglanim rukavima, rie kose, paljivo podiane iznad uiju, Meri Margaret je bila miljenica u sestrinim oima, jer je ona ve primila poziv. Nervozna tiina je ispunila uionicu dok je svaka devojka, irom otvorenih oiju, uzimala medaljon, a zatim se saginjala da bi ga poljubila vrsto stegnutim usnama. Sestra je objasnila da je to bio komadi koe sa muenika koji je spaljen na lomai pre dvesta godina u Meksiku. Rouz je eljno ekala da doe do nje, uz morbidnu znatielju. Kako e to da izgleda? Da li ona moe da natera sebe da ga poljubi? Nakon venosti, bar joj se tako inilo, relikvija je konano dola do nje. Bila je strana, jo gora nego to je zamiljala. Crna i smeurana. i oput izgorelog pareta peenja koje se zakailo sa strane erpe. Skoro da je mogla da oseti dim, uareni smrad mesa koje gori. A onda je Rouz pala na pamet uasna misao: Moja majka. Ona mora da je tako izgledala kada je umrla. Boe, o boe! I sve to zbog mene. io je sigurno razlog zato mi nana uvek govori da je avolji znak na meni. Ona nije mogla da poljubi relikviju. ak ni dok su je sestra i elo odeljenje gledali i ekali. Radije bi umrla. Nedeljama nakon toga nije mogla da jede peeno meso. Sama pomisao na to bi je terala na povraanje. u zbijenoj tami ispovedaonice, Rouz je zamiljala da je sada ona uenik. Da gori, da joj se telo polako pee ispod bele bluze i plisirane 44 Vrti azi suknje mornarskoplave boje. Da li se moja majka tako oseala? Da li je prolazila kroz stravine patnje? Oseanje kao da gori i sada je bilo jo gore. Vlane kapljice curile su joj izmeu grudi i uhvatila je miris svog znoja, vonj poput zapaljene gume. Andelina je zasluila da umre, to je nana rekla. Ogreila se o Boga i On ju je kaznio. Odvratne reci njene babe urezale su se Rouz u glavu poput mieva iza kuhinjskog zida koji su nou vrljali. Ne, to ne moe biti tano. Ja u to ne verujem. Ali, ta ako jeste? Da li bi to nekako i nju zaprljalo? Da li je nju obe-leio majin greh, ba kao to je Evin obeleio celokupan ljudski rod? Da, ona je bila obeleena. Nakon onoga to je uradila prole nedelje, sada je u to bila sigurna. Ali kako, kako da sebe natera da to prizna i pokaje se? Toliko strasniji od bilo kog greha koji je pre toga poinila. Poeni prvo s oprostivim gresima, rekla je sebi. Polako doi do smrtnog greha, pa moda, na taj nain nee biti tako okantan. Znala je da prvi deo moe da recituje i u snu. Iste grehe je ispove-dala od svoje prve priesti, ali uz povremene varijacije tu i tamo. Progutala je pljuvaku kako bi se oslobodila suvoe u grlu, to je odjeknulo u njenim uima, Lagala sam svoju babu. Vie puta", rekla je. Tiina koja je usledila u njenoj glavi delovala je glasno poput grmljavine. Zatim je ula blag, utav glas oca Donahjua, i da - jeste zvuao kao da dolazi od nekog meugradskog poziva. Kakve vrste lai?" ljubazno je upitao, poput uvara svetionika koji vodi izgubljeni brod kroz mrane vode. Rouz je oklevala. Ovo je bio nezgodan momenat, gde su se sigurne vode zavravale a kamenje poinjalo. Ako ocu ispria sve lai koje je rekla nani od svoje poslednje ispovesti, bie tu do Uskrsa, koji je za dve nedelje. Ne, morae da odabere samo nekoliko. Rouz je vrsto zatvorila oi i znojavim dlanom prela preko svoje plisirane suknje. Ovo je bio deo koji je najvie mrzela - da u stvari mora da opie svoje grehe. A kako e onda ona da prizna svoj smrtni greh? Da li je svetenik uopte znao za takve stvari? Jo jednom je duboko udahnula i polako izdahnula. Lagala sam za knjige", rekla je. Kakve knjige?" Lovac u itu od D. D. Selindera. Pozajmila sam je iz biblioteke. Ali je nana rekla da ne mogu da je proitam jer je u Indeksu." i_-~._-----_ pomislila je na Moli Kvin, svoju najbolju drugaricu, koja je Indeks branjenih knjiga nazivala Lista sranja". Moli je objasnila da knjiga u

Zf ari i ne mora da bude prljava da bi dospela na listu, dovoljno je bi1 da samo sadri reci od etiri slova* I svi su uvek proveravali Indeks, sestre i sva deca, to nije imalo smisla dok joj jednog dana Moli nije rekla zato. Idi do gradske biblioteke", Moli joj je rekla i nasmejala se, pokazujui sjajan niz metala na zubima (tvrdila je da svojom protezom moe da hvata radio-stanice WABC i WNEW)** i skupljajui svoju dugaku plavu kosu iza uiju. Idi i vidi koje se knjige uvek pozajmljuju." Otac se suvo, uljudno nakaljao. Ti si proitala tu knjigu, iako si znala da je to protivno eljama tvoje nane?" Da, oe." Rouz je uzdahnula. Poinila si onda dva greha. Nisi ispotovala svoju nanu a i namerno si je obmanula." Zaista nisam videla ta je to toliko loe u toj knjizi! Mislim, ono to je Holden Kolfild*** pokuavao da kae... pa, tu se zapravo ne radi o seksu..." Rouz je zastala, preplaena. Sveta majko boja, da li sam stvarno to rekla? Zar nisam ionako u opasnim vodama, a da ne moram dodatno da otvaram svoja velika usta? Otac Donahju je proistio grlo. Mora se uzdati i verovati u mudrost starijih, dete moje", neno ju je izgrdio. Imaj na umu da nije na tebi da ispituje crkvena pravila." Da, oe." Moe da nastavi." Uh... to je sve ega mogu da se setim, oe." Jo jedna la. Ali koja je svrha objanjavanja? Otac Donahju ne bi mogao da razume kako je njoj kod kue. Rouz je podigla kosu na leima, kako bi pustila da joj vazduh malo prostruji vratom. Setila se kako joj je nana, dok je bila u obdanitu, brupa engleskih reci od etiri slova koje se smatraju profanim, uklju-ujuci proste ili argonske izraze za funkcije izluivanja, seksualnu aktivnost i genitalije. Veina engleskih psovki u proeku ima etiri slova. Ovaj eufemizam poeo je da se upotrebljava u prvoj polovini XX veka. (Prim, prev.) * Popularne njujorke radio-stanice. (Prim, prev.) Lik iz romana Lovac u itu, (Prim, prev.) 46 Vrt L pravila pletenicu i tako jako je vukla da bi joj zategla kou na slepoo-nicama, to joj je zadavalo glavobolje. Do ruka, ta masa crnih kovrda bi se ionako razbeala, svaka bi otila svojim putem. Poput male Ciganke", promrmljala bi nana, svakodnevno objavljujui rat Rouzinoj kosi. Sa svakim bolnim potezom etke, Rouz su stalno podseali koliko je razliita od ostalih lanova porodice. Kao neki izrod, maslinaste puti, nemogue kose i ogromnih krupnih crnih oiju. Ne kao njene sestre, koje su bile nene poput lutaka. Nita joj nije potpuno odgovaralo od odee, kada bi joj je Mari i Kler dalje prosledi-le. Pritiskala ju je preko dela grudi i kukova i pravila brazde uasnog izgleda, inila da se osea velikom poput King-Konga. Ali, ta je mogla da uradi? Nana je rekla kako bi to bio greh, da se tako dobra odea odbaci zbog neije tatine. Izmeu ostalog, bile su siromane da bilo ta odbacuju. Kada je jednom ostala sama u kui, Rouz je skinula svu svoju ode-u i stala ispred arenog ogledala u sobi. Znala je da je greh gledati sebe na takav nain; sestre su joj tako rekle. Ali, nije mogla da skloni pogled sa tamnih nagih delova svoga tela. Svuda po telu tamna, ak i na mestima gde se nikada nije sunala. Njene teke grudi s bradavicama velikim poput tacnica, toliko tamnih da su izgledale skoro plave. A dlake? Poput guste i neobuzdane crne ube, koja poinje na prevoju njenih butina. Tamnije i jo kovrdavije, ak i vie od kose na glavi. Rouz se tamo dodirnula, oseajui nalet posramljenog zadovoljstva. Blagoslovena Device, odakle sve ovo dolazi? Mari i Kler imaju plave oi boje razlika i prelepu talasastu kosu boje umbira, kao to je i njihov otac ima. ak je i nana - sada ostarela i prepuna starakih pega, jednom bila plavua i nekako skoro lepa, na nemaki nain - dokaz za to, koliko god to izgledalo neverovatno, nalazio se na braon-kastoj zamrljanoj fotografiji u ramu od kalaja, na jeftinoj polici iznad sofe. Nanini roditelji, kako je reeno Rouz, doli su iz enove, gde im se tevtonska krv pomeala s italijanskom, koja je nani podarila njen nean svetao ten i bledoplave oi. Oseajui vrtoglavicu usled nekog zadovoljstva koje ju je i plailo, Rouz je nastavila da se dodiruje, istraujui udubljenje sakriveno ispod lepravih crnih stidnih dlaica, zatim je pomerala ruke nagore, kako bi dlanovima zahvatila svoje teke grudi, posmatrajui kako joj se bradavice ukruuju poput dva zrna suvog groa. Runa. Ja sam tako runa. Niko nikada nee poeleti da se oeni mnome, da me ovako dodiruje.

._____________________________47 ." ..-----------------------------------------Nana je bovorila kako ju je loa krv" uinila tako tamnom, nago-vajui da to ima veze s Rouzinom majkom. AH kako je to mogu-^6? Mama je bila svetlije puti, imala je svetlosmeu kosu - i sudei ema njenom starom zimskom kaputu, koji je Mari sada nosila - ona je takoe imala sitne kosti. Rouz je pronala fotografiju svojih roditelja uguranu u unutranji deo naninog albuma. Upravo je tu sliku ne njihovu ukruenu", ve-taki iznijansiranu sliku sa venanja - nosila u svom seanju. Nejasna slika mlade ene u staromodnoj haljini, s koatim ramenima, koja se naslanja na ogradu broda, nakrivljene glave unazad, da bi gledala u visokog oveka pored sebe, prilino zgodnog, u mornarskoj uniformi. Smejui se, oigledno zaljubljena, drala je podignutu ruku u rukavici poput tita kako bi se odbranila od sunca, bacajui senku preko svojih oiju. Sve to ste mogli da vidite bila je njena svetla kosa noena vetrom i srean izraz njenih karminom namazanih usana. Loa krv. Ako je nisam nasledila od mame, onda od koga? Sumornost ispovedaonice joj se nekako uvlaila kroz pore, ispunjavajui je oajem. Poput komara koji je obino sanjala, da pada kroz crni prostor pun crvenih zvezda padalica, s rukama koje su bile ispruene kako bi je doekale i uhvatile, a zatim bi nestale u izmaglici im bi ih dodirnula. Onda se Rouz neega setila. Brajana koji joj je govorio da su sve te prie o looj krvi i zlobnom oku u stvari bapske prie. kae da sam ja dobra i pametna. Da nikada nije upoznao nekoga ko tako dobro ume da reava ukrtenice ili igra karte kao ja, ili da se seti nekih stvari, kao onda kada sam se upetom razredu setila naina da doemo do besplatnih karata za ceo razred, ak i za sestru Perp, da vidimo kako Jenkiji razbijaju Red sokse. U svom seanju, Rouz je mogla da uje Brajov glas koji joj se divio: Boze Rouz, ko bi se setio da napie pismo Kejsiju Stengelu i napie da Jenkiji mogli da iskoriste sve dodatne molitve kojih mogu da se domognu, nakon prole sezone?!" ..Da li si sigurna, dete moje?", otac Donahju ju je prekinuo u razmiljanjima. Ugrizla se za usnu. Da li da mu kae? Sada? Oseala je da je vrelina njenog greha pee i stvara joj rupu u stomaku. 46 Vrt L pravila pletenicu i tako jako je vukla da bi joj zategla kou na slepoo-nicama, to joj je zadavalo glavobolje. Do ruka, ta masa crnih kovrda bi se ionako razbeala, svaka bi otila svojim putem. Poput male Ciganke", promrmljala bi nana, svakodnevno objavljujui rat Rouzinoj kosi. Sa svakim bolnim potezom etke, Rouz su stalno podseali koliko je razliita od ostalih lanova porodice. Kao neki izrod, maslinaste puti, nemogue kose i ogromnih krupnih crnih oiju. Ne kao njene sestre, koje su bile nene poput lutaka. Nita joj nije potpuno odgovaralo od odee, kada bi joj je Mari i Kler dalje prosledi-le. Pritiskala ju je preko dela grudi i kukova i pravila brazde uasnog izgleda, inila da se osea velikom poput King-Konga. Ali, ta je mogla da uradi? Nana je rekla kako bi to bio greh, da se tako dobra odea odbaci /bog neije tatine. Izmeu ostalog, bile su siromane da bilo ta odbacuju. Kada je jednom ostala sama u kui, Rouz je skinula svu svoju ode-u i stala ispred arenog ogledala u sobi. Znala je da je greh gledati sebe na takav nain; sestre su joj tako rekle. Ali, nije mogla da skloni pogled sa tamnih nagih delova svoga tela. Svuda po telu tamna, ak i na mestima gde se nikada nije sunala. Njene teke grudi s bradavicama velikim poput tacnica, toliko tamnih da su izgledale skoro plave. A dlake? Poput guste i neobuzdane crne ube, koja poinje na prevoju njenih butina. Tamnije i jo kovrdavije, ak i vie od kose na glavi. Rouz se tamo dodirnula, oseajui nalet posramljenog zadovoljstva. Blagoslovena Device, odakle sve ovo dolazi? Mari i Kler imaju plave oi boje razlika i prelepu talasastu kosu boje umbira, kao to je i njihov otac ima. ak je i nana - sada ostarela i prepuna starakih pega, jednom bila plavua i nekako skoro lepa, na nemaki nain - dokaz za to, koliko god to izgledalo neverovatno, nalazio se na braon-kastoj zamrljanoj fotografiji u ramu od kalaja, na jeftinoj polici iznad sofe. Nanini roditelji, kako je reeno Rouz, doli su iz enove, gde im se tevtonska krv pomeala s italijanskom, koja je nani podarila njen nean svetao ten i bledoplave oi. Oseajui vrtoglavicu usled nekog zadovoljstva koje ju je i plailo, Rouz je nastavila da se dodiruje, istraujui udubljenje sakriveno ispod lepravih crnih stidnih dlaica, zatim je pomerala ruke nagore, kako

bi dlanovima zahvatila svoje teke grudi, posmatrajui kako joj se bradavice ukruuju poput dva zrna suvog groa. Runa. Ja sam tako runa. Niko nikada nee poeleti da se oeni mnome, da me ovako dodiruje. 47 (i.i___________---------------Nana je govorila kako ju je loa krv" uinila tako tamnom, nago-tavajui da to ima veze s Rouzinom majkom. Ali kako je to mogu-Ve? Mama je bila svetlije puti, imala je svetlosmeu kosu - i sudei 06 ma njenom starom zimskom kaputu, koji je Mari sada nosila - ona je takoe imala sitne kosti. Rouz je pronala fotografiju svojih roditelja uguranu u unutranji deo naninog albuma. Upravo je tu sliku ne njihovu ukruenu", ve-taki iznijansiranu sliku sa venanja - nosila u svom seanju. Nejasna slika mlade ene u staromodnoj haljini, s koatim ramenima, koja se naslanja na ogradu broda, nakrivljene glave unazad, da bi gledala u visokog oveka pored sebe, prilino zgodnog, u mornarskoj uniformi. Smejui se, oigledno zaljubljena, drala je podignutu ruku u rukavici poput tita kako bi se odbranila od sunca, bacajui senku preko svojih oiju. Sve to ste mogli da vidite bila je njena svetla kosa noena vetrom i srean izraz njenih karminom namazanih usana. Loa krv. Ako je nisam nasledila od mame, onda od koga? Sumornost ispovedaonice joj se nekako uvlaila kroz pore, ispunjavajui je oajem. Poput komara koji je obino sanjala, da pada kroz crni prostor pun crvenih zvezda padalica, s rukama koje su bile ispruene kako bi je doekale i uhvatile, a zatim bi nestale u i/maglici im bi ih dodirnula. Onda se Rouz neega setila. Brajana koji joj je govorio da su sve te prie o looj krvi i zlobnom oku u stvari bapske prie. On kae da sam ja dobra i pametna. Da nikada nije upoznao nekoga ko tako dobro ume da reava ukrtenice ili igra karte kao ja, ili da se seti nekih stvari, kao onda kada sam se u petom razredu setila naina da doemo do besplatnih karata za ceo razred, ak i za sestru Perp, da vidimo kako Jenkiji razbijaju Red sokse. U svom seanju, Rouz je mogla da uje Brajov glas koji joj se divio: Boze Rouz, ko bi se setio da napie pismo Kejsiju Stengelu i napie da bi Jenkiji mogli da iskoriste sve dodatne molitve kojih mogu da se domognu, nakon prole sezone?!" Da U si sigurna, dete moje?", otac Donahju ju je prekinuo u razmiljanjima. Ugrizla se za usnu. Da li da mu kae? Sada? Oseala je da je vrelina njenog greha pee i stvara joj rupu u stomaku. 48 Vrt lai Jednom sam uzaludno upotrebila Gospodovo ime", priznala je i kukaviki se povukla u poslednjem trenutku. Samo jedanput?" Da, oe." Jednom se naljutila na Mari koja joj je stalno neto nareivala -uvek je ila za Rouz i govorila joj da uvue bluzu unutra, da prestane da se pogrbljuje, da uradi neto s tom kosom, pobogu, da oisti svoj deo sobe. Rouz je eksplodirala. Ako eli da ti soba izgleda poput proklete vojne barake, onda je ti oisti!" Nana je iz kuhinje sve to ula. Rouz se priseala kako je bila primorana da klei na kuhinjskom li-noleumu i izgovara molitve i moli Devicu Mariju, Isusa Hrista, Svetog duha i sve koji su je sluali da joj oproste njen najtei greh. Boe, svi ti sati. Bol koji se iri iz modrih kolena. Ponienje. A nakon toga, nije mogla da ustane. Ali, nana je nikada nee videti da plae. Ne, Rouz nee nikada da dozvoli da se to desi. To bi njeno ponienje uinilo jo nepodnoljivijim. I tako, na rukama i nogama, otpuzala je do kupatila, zakljuala vrata i sita se isplakala, priguujui jecaje mlazom vode iz slavine. In nomine Patris et Filii...", otac Donahju je izgovarao poslednji blagoslov, neno je podseajui da ima i drugih koji ekaju na red da se ispovede. Rouz se uspaniila. Njen smrtni greh, ona nije izgovorila nijednu re o tome. Sada e je Bog sigurno kazniti! Duboko je uzdahnula, borei se da obuzda paniku. Pomeani slatkasti mirisi ispovedaonice - miris tamjana sa sens-sen bombonicama koje je otac vakao - sve joj je to bilo odurno, guilo ju je. Oe, ja sam bludniila", izbrbljala je, a silueta oca Donahjua se po-merila, nazirala. Da li e sada on da doivi srani udar? Da li e to da bude njena kazna, da Bog udari na svetenika... ba

kao to je uradio i s njenom majkom? On je glasno kaljao, a zvuk je odjekivao u ogranienom prostoru poput groma. Moje dete...", zaitao je. Da li zna ta govori?" Hvala nebesima, jo je iv. Rouz je zamiljala izraz na njegovom ostarelom rumenom nenom licu, uas koji mora da je oseao. Ona je tako elela da moe da povue svoje rei, da ih izbrie, da sakrije svoj greh. l __________________________________49 Ali, sada je za to bilo i suvie kasno. Pa oe", naterala je sebe da promrmlja kroz stisnute zglobove na rukama, koji su joj pokrivali usta. Proimala ju je sramota, ali ona neobino hladna sramota, koja je inila da se istovremeno osea proienom, poput omraenih tuira-nia ledenom vodom, kada bi joj Mari potroila s