Saddaj

7 losiko Koga i loSiharu AkiSige: UCitelj i ucenik u zen manastiru

18 lasutani-rosi: Zen meditacija - smisao i praksa

42 Akira Kasamacu i Tomio Birai: Zen i mozdani talasi

51 Toshihiko Izutsu: Unutarnji covek u zenu

59 Masao Abe: Zen i .Nice

71 DUSan Pajin: o najboljem putu

85 Andrej UIe: Logika zena i zen log.ike

91 M. Konrad Hajers: U cemu je st08

99 Vladimir Devide: Zivot i poezija zen majstora Ikkyua

108 Eliot Dojc: V rt i kontemplacija

113 Seung Sahn: Nekoliko dijaloga u duhu sona (korejskog zena)

UCitelj i ucenik

u zen manastiru

Savremeno obucavanje u tradiciji

zena

Josiko Koga J osiharu Akisige

Zen se u prakticnom vidu, jos od drevnih vremena, sastoji od zazena l i sansi-mom-poa2 Obe vdbe BU neophodne zen ~vesteniku kOji zeli da dosegne probunenje. Dobro je poznato da u zenu postoji jedinstven metod postavljanja pitanja i odgovora, odnosno, sa-nSi-mompo ili zen-mondo, ali za sada posto-ji sasvim mali broj radova 0 bliskoj vezi iz-menu sansi-mompoa i (psiholoskog) saveto-vanja. Cilj ovog rada jeste da uporedi nave-dene metode sa stanoviSta odnosa izmenu pacijenta i terapeuta.

Zivot i obicaji budistickog kaluaera u zen manastiru

Zen se zasniva na filozofiji budizma, ali zen nije sama filozofija, vee je praksa. Otuda se zen zasniva na samom zivotu i neprekid-no se razvijao upravo u tom jedinstvenom vidu.

Prakticni zen ima dva znacajna korena, zazen i sansi-mompo. Sansi-mompo je slu-sanje ucenja zen uCitelja, i izucavaeemo ga sa stanovista savetovanja. Menutim, prvo se moramo upoznati sa svakodnevnim zivotom budistickog kaludera. Osim toga, moramo doznati sta sansi-mompo znaci u njihovom zivotu, kao 810 moramo razumeti duhovno stanje kojem ih poducavaju. Stoga cemo uk-ratko prikazati ZIvot i obicaje budistickog kaludera u zen manastiru.

Budisticki kaluderi se obucavaju u poseb-nom zen centru. Osoba koja stupa u hram mora da dobije potvrdu od svog uCitelja da je formalno pristupila budistickom sVeSten-stvu. To pristupanje, zvano tokudosik~ oz-nacava da su molioci obrijali glave i obukli

1 Zazen - meditiranje u sedecem poloZaju, pre-kratenih nogu. L zavisnosti od zen sekte, urn se usred-sreduje (iii ne usredsreduje) na odredeni predmet.

Sansi-mompo oznacava primanje znanj azen ucitelja kroz predavanja i razgovore s njim.

Danas, S obzirom na mali broj zainteresovanih, zen obuka nije toliko teska kao ovde navedeni primeri.

kesu" (budisticka oddda je obicno crna, pla-va iii crvena). Kada dobiju potvrdu, krecu nll putovanje u zen eentar, sto se na japanskom naziva aT/gja, hodocasce. Pitanje odakle i kuda, pred8tavlja problem kOji stoji pred nama tokom celog naseg Zivota. Angja je od-govor na to pitanje. 080be kOje se obucavaju ne dobijaju nOVllC za angju. Prtljag im je sve-den na minimum kako bi ostvarili svoj cilj i ovladali svojim zeljama. Stavljaju na glavu adiro-gasu (veliku kapu od bambusa) i ob-lace bele pamucne dokolenice. Obuvaju slamne sandale i nose kesa-bunko (drvenu kutiju). Sve dok ne stignu do manastira, to-kom celog hodocasca, oni putuju zahvalju-juCi Ijuhaznosti ljudi, a ne pomocu novca. Kaluderi ih uglavnom ljubazno primaju u hramovima, ali cesto spavaju na travnatom lezaju. Sve te patnje tokom hodocasca po-mazu im u ostvarivanju njihovog cilja u Zi-votu.

Tako hodoeasnici stiZu pred kapije raznih zen manastira. Tu ih eeka uobicajeno odbi-janie. Obicno im kazu: Ovaj hram ie prena-trpan i ne mozemo da vas primimo iii ,)Lc ovom hramu ljudi ne mogu dobro da se smeste, pa stoga uvek odbijamo nove kalu-dere. Ako neko tada napusti hram, svugde ce ga odbiti. On mora da ceka na kapiji dok ga ne prime, oslonien na kesa-bunko. Kada padne vece, dopulitaju mu da uae u hram, ali ne dobija posteljinu. Sedi celu noc zagledan u zid, u sedecem poloZaju, kekaJuzi". Keka-fuza oznaeava sedeci polozaj Bude. Ako mu ne dozvole da ude uveee, mora da odsedi celu noc pred kapijom u navedenom poloza-ju. Ujutru obuvaju sandale i ponovo eekaju na dozvolu za pocetak obuke. Ti dani obuke (obicno dva iii tri) na japanskom se zovu ni-Vazume (ostajanje u basti). Naredni deo 0-buke je tangazume. Tanga oznaeava pro-storije u kOjima provode jednu noc. Ovaj cleo ohuke traje najmanje nedelju dana i za to

3 Kesa - huditicka ooezda, ohicno erne, plave iii crvene boje. lako ima mnogo varijanti, tri osnovne su samghati, uttarasamga i antTvasa.

Keka/uza - sedenje s prekrStenim nogama; se-deci polozaj Bude, iii budista, za vreme meditiranja.

vreme primenjuju zazen tokom celo!!, dana. Otrpeti stid i napustiti ego, to gU sUStin-

ski zadaci za budistieke kaludere. Stoga ih, Cim stignu u zen manastir, podvrgnu ispiti-vanju.

Posle pet dana novim kaluderima dozvo-Ijavaju da uau u manastir. Odreduje se nji-hoy poloZaj u manastiru, i tako zapoeinje njihov pravi Zivot. Drugim recima, osoba koja moze da izdrzi teske patnje i zeli da iz-ucava put Bude sposobna je da se posveti zenu.

Zivotom u zen manastiru upravljaju stari kaluderi. U jednom zen manastiru postoji sest zvanicnika - cusu (generalni sekretar), kansu (sekretar),fusu (ral-unovoda), ino kovodilac 0pStih posloya), tenzo (sef kuhi-nje) i sisui (koji rukovodi odriavanjem). Oni se na japanskom nazivaju sest cidi.

Zen manastir je mesto gde kaluderi zive za zajednieki eilj. Zajednieki cilj se odnosi na put, pa je stoga duh uzajamnog poma-ganja veoma jak u Zivotu zen manastira. Svi nastoje da budu ljuhazni prema ostalima i da budu podstieaj za Ijudsku sreeu. To 5e naziva,primenjivanje sto je veliki cilj obueavanja u zenu.

Ekonomski uslovi u manastiru uglaynom zavise od takuhacua, prikupljanja milosti-nje, ?ito je drevna praksa u budizmu. Eko-nomsko stanje isto tako zavisi od kolicine pirinc.a koji poklanjaju dobrotvori. [ slucaju takuhacua, kaluderi oko vrata vezuju. vreee i hodaju ulicama 11 grupi. Takuhaeu se izvo-di iz dva razloga, da hi se doldo do hrane i da bi se primenjivala vrlina. Odnosno, da ih poduci duhu poniznosti. U isto vreme treba povee.ati vrlinu samog darodavca. Stoga ka-luderi za takuhacu stavljaju veliki adiroga-sa, ispod kojeg vide samo jedan metar ispred sebe i jedva naziru lica darodavaca. Sve se to cini da bi se izbegli lieni odnos! izmeau ka-ludera i darodavaca, jer ako se izmedu njih uspostave licni odnosi, ta dela guhe svako duhovno znacenje. S jesenL u vreme zetve, oni odlaze na polja i skupljaju zaostalo zr-nevlje. Tako mogu da se izdriavaju dok iz-

ue~vaju hudistieke obicaje. Sto se samog manastira tice, na jednoj

strani sredisnjeg zemljanog poda u dvorani

18

za meditiranje postavljen je bodisatva najvi-se mudrosti, koga smatraju idealizaeijom iii personifikacijom Budine mudrosti. Sa ohe strane dvorane za meditiranje podignut je talami. Svaki kaluaer ima BvOju prostirku. To je njegovo mesto. Tu spava i obavlja za-zen. Njegov imetak nalazi se u tan-kutiji, postavljenoj pored prozora samog tana. Po-steljina im je smestena na velikim polieama i zakloniena zastorom.

Budistil:ki kaluaeri spavaju od devet uve-ce do tri ujutru. Za dorueak jedu pirineanu kasu i cukemono (kiselo povree). Glavni obed, zvani saiza ili otoki, je u jedanaest pre podne. Kaluaeri dobijaju mugigohan (kuva-ni pirinae i jecam), misosiru (vrstu supe) i takuvanzuke (vrsta kiselog povrca). Za vece-ru se odmaraju. Strogo uzevsi, budisticki kaluaeri oheduju samo dva puta dnevno. Stoga se vecernji obed naziva jakuseki, jer je obicaj da nemaju vecemji obed u zen ma-nastirima. Ovi obieaji se prilagodavaju raz-liei u prirodnim odlikama.

U zen manastirima zabranjeno je unista-vati prirodne izvore. To 5e smatra nedostat-kom vrline.

U svim zen manastirima svi HanoYi, od ueitelja do ueenika, bave se odreaenim ra-dom (samu). Drugim reeima, intelektualni Zivot ne moze da resi Bve probleme. I tako zen ueitelj predvodi kaludere u manualnom radu. Oni ne rade samo da bi radili, vec i da bi shvatili uzviSenost rada, da bi se odmorili od svakodnevnog meditiranja. Postoji mno-go zen-mondoa koje uc.itelji i ueenici oba-vljaju tokom rada.

To pokazuje da oni ne smatraju da postoji razlika izmedu stvari obavljenih u glavi i stvari obavljenih pomoeu ruku. Otuda su pi-tanja i odgovori u zenu blisko povezani sa svakodnevnim Zivotom. Istina se ne moze dokueiti sve dok ceo eovek ne hude prozet Zivotom.

To je jedini i osnovni naein za izueavanje i doZivljavanje zena. To se, na primer, vidi u kupanju. Oni naizmenieno pripremaju ku-patilo i peru kupacima leda. Ovde se javlja pitanje zagto moraju cesto da se kupaju? l\'ije Ii reeeno da su njihova tela urodeno eis-ta? Drugim reCima, eovek se prirodno nalazi

na putu Bude, i tako dolazimo do protivree-nosti izmedu Iwnkaku5 i postupaka kalude-ra. Medutim, pravi smisao zena sastoji se u iznalazenju istine u svakodnevnom Zivotu, pa i njihova kupanja predstavljaju sUStinsku mogucnost za razmiSljanje 0 nekom mon-dou.

Opst! plan izueavanja zena u zen manas-tiru sastoji se, S jedne strane, u izueavanju goroku (zapisa 0 delima i izrekama nekog velikog svestenika), as druge strane, u prak-.tikovanju zazena. Izueavanje zapisa starih ueitelja obavlja se na predavanjima zen uei-telia. ,)Stari (rosi) ovde ne oznacava godine, vee se odnosi na meru postovanja i uvazava-nja datog uCitelja. Na predavanjima zen uei-telji ne dozvoljavaju slusaocima da se sluze intelektom. Cilj predavanja je da omoguci kaluderima da steknu uvid u istinu starih zen ueitelja.

Predavanja (teao 6 ) 9U veoma ozbiljna stvar u zen zivotu. Na zvuk malog hubnja (koji se koris ti u tradicionalnoj japanskoj muzici) kaluderi u redu i tisini ulaze u kodo (prostoriju za predavanja u hramui. Kada slusaoei zauzmu mesta, dolaze zen uCitelj i njegova dva pomoenika. Zen uCitelj odmah prilazi mestu gde se nalazi statua Bude i nudi joj ko (tamjan). Potom pali tamjan za osnivaea hrama, za we velike uCitelje posle njega, i za autora predavanja. Cz svaku po-nudu tamjana klanja se tri puta. Prisutni tri puta citaju kratku s}itru i jednom recituju zapovesti osnivaea. Citanje sutre obavlja se uz udarce drvenog gonga, zvanog mokugjo. Sve to smiruje umove prisutnih. Tada uCitelj odlazi do visoke stolice i seda licem prema statui Bude. ledan pomocnik donosi mu so-lju caja, drugi je staylja pred njega. Predava-nje napokon zapoCinje, traje duze,od jednog easa i zavrsava se siguseiganom. Siguseigan se odnosi na cetiri velika zaveta bodisatvin-stva. To su, ovim redom: koliko god bila hrojna biea koja osecaju, zavetujem se da ih

f/oT1klIku - urn kOji u osnovi pos~duje prirodu budastva.

Tedo - poduCavanje; ,pecijalan tip predavanja koja dde zen ui'itelji. i koja se obavljaju na nacin koji Sf' nlalo izmenio od vrem{'na dlnastijf' Sun~ u KinL

19

spasem; koliko god strasti bile neiscrpne, zavetujem se da ih ugasim; koliko god dhar-me bile beskrajne, zavetujem se da ih pro-uCim; koliko god istina budinstva bila bes-krajna, zavetujem se da je dosegnem. Potom se vracaju u svoje odaje.

Cilj zazena je dosezanje egana. Egan je moe uma kOja donosi odluke i eliminiSe sumnje; ona takode omogucava umu da po-jmi 8vet. Otuda poseta sobi zen uCitelja predstavlja jednu od najvaznijih odlika zen :Hvota. Kaluaeri se uvek have zazenom, osim u trenucima kada rade izvan zgrade iIi kada vode privatne razgovore sa uCiteljom.

U manastiru, vreme od juna do avgusta naziva se kisni-ango, dok se period od no-vembra do januara naziva sndni-ango. Ango znaci da kaluderi, tokom sezone kisa i snega, ostaju u manastiru na duhovnom obucavanju, kao 5tO su meditiranje, izucava-nje sutri i slusanje predavanja. Takav sis tern obuke razvio se u hrahmanizmu, i budizam ga je kasnije prihvatio. Za to vreme kalude-rima je zabranjeno da izlaze, i oni praktiku-ju seiin jednom mesecno. Sdin oznacava pretrazivanje srea u jednonedeljnom mediti-ranju, u periodu kada se kaluderi posvecuju meditiranju od ranog jutra do kasno u noc, i odlaze na sanzen kod ucitelja tri do pet puta svakog dana. Sanzen je najbitniji deo zen prakse. Sanzen oznacava vreme kada zen ucenik saopstava svoje razumevanje puta, kOje je stekao tokom zazena, svom uCitelju u privatnom razgovoru.

Sanzen se ohicno ohavlja dva puta dnev-no. Za vreme sdina kaluder mora da ide na sanzen cetiri puta dnevno. Ali ako ne oseca potrebu, ne mora da praktikuje sanzen. Ta-kay tip sanzena naziva se dokusan.

Postoji i drugi tip, zvani sosan, kada svaki kaluder mora da ide na sanzen. Kada zvono zazvoni u sobi zen uCitelja, kaluderi odlaze tamo jedan po jedan. Kaluaer zazvoni pred vraHma uCiteljeve sobe, a potom uae. Jed-nom se klanja na ula2.u, zatim jOs tri put a u samoj 80b1. Za vreme razgovora kaluder ne etoji u eeremonijalnom stavu. On ne okleva sa iznosenjem svoga stava, i ponekad cak vice i svaaa se sa uCiteljom. Kaluderi kOji ce-kaju na avoj red cuju svu tu galamu. Druga

vrata pometnje nastaje u slucaju dokusana. Stari kaluderi nagovaraju kaludere koji ne odlaze na sanzen da to ipak ucine. Ti kalu-deri ne izbegavaju suaret sa uCiteljom zbog lose volje, vee zbog toga 5tO, koliko god se trudili, ne dostizu ni do kakvog uvida pomo-CU zazena. Stari kaluaeri ih nagone na sa-nzen i silom ih odviace sa tana. U zenu takvo izuzetno emocionalno uzbudenje cesto je korisno i pomaze Ijudima sa mentalnom kri-zorn. Takvih primera ima mnogo u zenu. ,[,Citelji uvek savetuju ucenike da svoju mentalnu energiju koriste do krajnjih grani-ca.

Tokom perioda se5ina oseca se dosta ve-lika nervna napetost. Ta napetost je veoma korisna za pocetnike u zenu.

Za vreme dugotrajnih sesija zazena, re-dovno se upraznjava kinhin. Kinhin oznaca-va setanje, hodanje, narocito posle meditira-nja. Kaluderi silaze na sredisnji deo, poreda-ju se u niz i lagano hodaju. Hodanje stiti ka-luaere od mentalne paralize, i obicno traje deset miQuta, a obavlja se svakog sata.

Kada se kisni-ango i snezni-ango zavrse, kaluaeri moraju da podnesu izvestaj 0 svom ponasanju tokom angoa. Ako su im postupei bili ispravni, mogu da krenu na hodocasce (angja) iii da nastave sa obukom u istom hramu. Meautim, ako njihovi postupci ne naiau na odobravanje, dobijaju stroge ukore. U ekstremnim slucajevima traZi se da na-puste manastir. To je, naravno, kraj kaluae-rove karijere. Otuda odluka posle angoa predstavlja vreme iskusenja za kaluaere. Tako oni tragaju za Budinim putem u kraj-njoj iskrenosti kroz razne pSiholoske meto- . de.

Sansi-mompo

Sansi-mompo i zazen su dye velike grane zen prakse. Prva se sastoji u pohaaanju tei-50a, dokusanu i sosanu. Druga je zazen u prostoriji za meditiranje. Kaluderi ne mogu da dosegnu savrilenstvo sarno pomocu jedne grane.

Sada cemo pokazati kako je mladi Dogen

110

obavljao sansi-mompo sa svojim ucite/jom Du-cingom, i kako je kasnije Dogen vodio svoje ucenike kao zen ucitelj.

U aprilu 1223. godine, kada mu je bilo dvadeset i sest godina, Dogen je otisao u Kinu. Posle dye godine hodocasnickog puto-vanja, prvi put je sreo svog uCiteIja Du-Cinga u manastiru Tien-tung. Do tada on nije imao uCitelja i njegovi napori nisu hili na-graaeni uspehom. Na kraju je sreo Du-cinga, najveceg budistickog ucenjaka u to vreme, i u julu je zapoceo njihov sanSi-mompo.

Hokjoki je naziv zhirke odgovora Du-Cin-ga na pitanja kOja je postavljao Dogen dok je bio njegov ucenik u Kini. Kada pazljivo citamo Hokjoki, vidimo kako je veliki Du-cing vodio Dogena do probudenja, 0810-badanja od dualizma tela-duha, i kako ga je vodio do primenjivanja budistickog puta u ostatku njegovog zivota. U to vreme u zen budizmu su postojala dva glavna ucenja. Jedno je bilo direktno prenosenje Budinog uma bez oslanjanja na tekstove. Drugo je bilo skola kOja je imala sis tern zasnovan na Budinom ucenju. Dogen je uvideo da su oba metoda znacajna.

Dogenu je veliki problem predstavljao su-kob u njegovom umu izmedu honkaku i ii-kaku. Honkaku oznacava uroaenu prirodu Bude, odnosno, original no budastvo, dok 8i-kaku oznacava pOimanje Budine prirode u postupku koji vodi kroz razne religijske vd-be (iugjo). Ali Dogenje s mnogo volje tragao za putem i postepeno je primio egan kroz uputstva Du-cinga. Promena njegovog uma odigrala se nakon dugotrajnog mompoa, kOji se bavio pitanjima probudenja iii ne--probuaenja. Dogen je tada primio uCiteljeve misli u celosti, kao kada bismo casu vode iz-liIi u drugu posudu s vodom. Tako se Dogen oslobodio svojih predrasuda i konacno dose-gao budinstvo. On je, sledeci primer Du-cin-ga, primenjivao zazen tokom celog dana, bez obzira na toplotu iIi hladnocu.

Dogen se posvetio asketskoji praksi jos dye godine posle svog probudenja, i posle pet godina vratio se u Japan. Bilo je to u je-sen 1227. godine. Ubrzo je napisao Fukan-zazengi, sa zeljom da ukaze na osnovne pri-ncipe zazena. U toj knjiziei je u potpunosti

objasnio znacenje zazena. ~al?;la8io je da se-denje-meditiranje nIJe sredstvo za ostvari-vanje prohudenja, jer cak i kada ga covek do-segne, mora i dalje da primenjuje zazen kao osnovnu religijsku vezhu za sve budiste.

Gak~dojoiliniu je delo kOje saddi deset pravila koja sluze kao vodic pocetniku u zenu. Polazna tacka je teznja da se dosegne probuaenje. Pocetnici moraju prvo da shva-.te da je sve nestalno (prvo pravilo). Zatim, kada pocnu da izucavaju Budin put (drugo pravilo), moraju da ga izucavaju kod velikog uCitelja (peto pravilo). Oni takode moraju da izucavaju budizam radi njega samog, a ne da bi ostvarili neke posebne rezultate (cetvrto pravilo). A kada uce kod ucitelja, moraju da se pokoravaju njegovom glediStu a ne da se drze svoga (sesto 'pravilo). To pravilo je naj-vaznije upamtiti.

Kao 5tO je gore naznaceno, oni moraju da izucavaju Budin put kod nekog uCitelja, ali u sarno carstvo Bude moraju da stupe zahva-ljujuci vlastitoj asketskoji praksi (trece pra-vilo). Da bi sfupili pomocu asketske prakse, moraju da praktikuju zazen (sedmo pravilo). Sluzeci se asketskom praksom, moraju da ostvare sUStinsko osiobaaanje od privrze-nosti duhu iii telu. Svi zen svelitenici moraju da dose gnu to stanje (osmo pravilo). Otuda u izucavanju Budinog puta, ako covek veru-je u put i u to da se on u njemu prirodno na-lazi, onda moze prirodno da razume otvara-nje i zatvaranje pura (deveto pravilo).

Prvo pravilo, posedovanje tdnje za ostva-rivanjem probudenja, uvod je u eva os tala pravila, i koren je celokupnog ucenja kalu-dera. Taj koren ima dye grane, ucenje i veZ-banje. Dcenje je zabelezeno kao drugo pra-vilt;J, a vezbanje kao trece.

Cetvrto, peto i sesto pravilo BU detalji ucenja, a sedmo, osmo i deveto pravilo su detalji vezbanja. Drugim recima, cetvrto, peto i seato pravilo bave se ucenjem, odnos-no, sansi-mompom. Sedmo, osmo i deveto bave se vezbanjem, odnosno, zazenom.

Deseto pravilo predstavlja zakljucak de-set pravila. Tako se ostvaruje neposredno nastavljanje budizma.

Pravila mozemo prikazati na sledeCi na-tin:

11

II, Nauel

IV, Nikad. ne trazi rezu)tat

V, lJCi kod put pr.vog

L Pokreni urn u po~

trazi za putom

III. Pocni d. pri-menjujes put

uCitelja Vl Budi 5veslan

~anzena

Vit Primenjuj saflzen

VIII, Ponasaj se kao zen kaluder

IX, Vdbaj za put

, Sansi - mornpo,

X, Probudi i5tinu

:,Zazen;

Mozemo videti da je celo prihvatanje jed-nog budizma prenesenog Budi, kako je Du--cing najiskrenije poducavao, izrazeno u cetvrtom, petom i sestom pravilu kao sansi-mompo, dok je njegovo ucenje 0 .fikantazi7 izrazeno u sedmom, osmom i devetom pra-vilu kao zazen. Postoje dye grane za osloba-(lanje od duha i tela: sansi-mompo i zazen. Mompo oslobada samosvest, dok zazen od-vodi kaludera u carstvo Bude. Kaluderi ni-kada nisu dosegli budinstvo bez oba ova odeljka.

Kao sto je gore naznaceno, Hokjoki beldi pitanja i odgovore izmedu Du-cinga i Doge-na. C to vreme Dogen je bio mladi ucenik. Sobogenzo zuimonki je zbirka Dogenovih izreka, koje je ostavio za sobom kao zen uci-telj, a koje je Koun Edo sakupljao tokom ce-tiri godine. Edo je bio drugi glavni svestenik hrama koji je Dogen osnovao.

Kakvu vezu mozemo da sagledamo izme-du sadrZaja te zbirke i deset Dogenovih pra-vila? Do~enove izreke su zabelezene u sest tomova i poredane 9U po gOdinama. Mogu se podeliti u sedam grupa:

1) teZiti probudenju 2) ne uCiti Budin put za sebe 3) najvaznije tradicionalno pravilo za

ucenje puta 4) zazen 5) ne uznemiravati se odecom i hranom

Sikantaza - usredsredivanje celog uma na za-zen.

6,; nuznost uzroka i posledice, dobra i zla 7) Ziveti u skladu Ba istomiSljenicima Prva grupa u ovoj podeH odgovara prvom

pravilu iz Gakudojodinsu, druga odgovara cetvrtom. treca odgovara sestom, a cetvrta odgovara sedmom, '~smom i devetom pravi-lu. Drugim recima, vecina Dogenovih izreka u Zuimonkijl1 ima odgovarajuca pravila u Gakl1dojodiniu. Osirn toga. postoji i gotovo paralelni odnos izmedu redosleda deset pra-vila i redosleda grupa, utvrdenog na osnovu broja izreka u Zuimonkiju. 'loramo skrent!-ti paznju na to da je nauk "Ne ul':i Budin put za sebe najcesee pominjan i da je cetvrto pravilo iz Gakudojodinlua, koje njemu od-govara, "",,ikada ne trazi rezultat", postavlje-no ispred sansi-mompoa. Iz toga se vidi ko-liko je to ucenje bilo vazno u Dogenovom budizmu. Zbog toga se njegov budizam na-ziva budizmom bez rezultata i bez probude-nja. Njegove asketske vdbe obavljaju se sarno vezbanja radi, te se njegov budizam naziva "budizmom bez ostvarenja.

Dogenov sansi-mompo obavlja se, narav-no, posredstvom jezika. Ali nezavisna upot-reba reci nije dopustena u zenu. Istina se iz-razava posredstvom reCi, ali ne moze se pre-neti bez neposrednog poducavanja izmedu buda (mendu-menilu). To nije jedini razlog zasto je za reci izrazene u zel~u potrebno vise intuicije nego razmisljanja. Cak se ni 10-gicno izrazena is tina ne moze shvatiti samo putem apstraktnog opsteg rasudivanja. Kaze se da covek moze dokuciti istinu sarno kada vidi coveka koji je shvatio istinu. Na-rayno, videti oznacava gledanje duhovnim ocima, a ne stvarnim. Ali potonje omoguca-va prvo.

Ipak, i pored njegove nezavisnosti i nepo-mirljivosti, Dogenov stay prema tradicio-nalnom budizmu bio je znatno blaH od sta-vova vecine njegovih zen prethodnika u Kini. Opasnost od intelektualizma i oslanja-nja na zapisane reCi proizvela je sukob zen skola na kontinentu, od kojih BU neke pre-uzele ekstremno stanoviste da je samo pre-nosenje od coveka do coveka autenticno i da pisano prenosenje ne predstavlja pravi budi-zam. Dogen je bio uz one kOji su isticali sus-tinsko jedinstvo obe forme ucenja. Izucava-

112

nje tekstova ne treba omalovazavati, izuzev u slucajevima kada vodi onim sutrama koje ovladaju ucenikom, umesto da ucenik ov la-da sutrama. Ostani na vrhu Lotos sutre; ne dozvoli da ona bude na tvom vrhu. Daleko od toga da sam bude pasivni prima lac pisa-nih reci, Dogen je veliki deo svog Zlvota po-svetio pisanju i ostavio za sobom izuzetno knjizevno delo. VerujuCi u sUStinsko jedin-stvo raznih skoia, on je u svojim tekstovima viSe nastojao da utvrdi osnovne is tine bu-dizma nego da utvrdi ispravnost zena. On je malo koristio oznaku ,)zen; l:iudino ucenje, budizam, to je ono s Cime se idp,ntifikovao.

Dogenova jilozojija ljudske prirode Dogen kaze da covek moze da dospe na

put Bude, ali on takode kaze da ce borba biti teska za neobrazovane."

Zen se gnusa filozofije iii logike, ali to ne znaci da u zenu nema filozofije iii logike. Naprotiv; zen ima logiku i uzvisenu filozo-jju, 8to se moze videti u tei~ou, dokusanu i raznim uputstvima uCitelja. Sta je onda filo-zofija zena? Govoricemo sada 0 posebnosti-rna Dogenove filozofije ljudske erifode.

U licnom primeru Osnivaca (Sakjamuni) on je pronasao najprostiji ipajbolji metod za ostvarivanje probudenja. Sakjamunijev na-Cin meditiranja u sedecem polozaju ispod Drveta probuaenja bio je provereni iii is-kUBani metod shvatanja istine.

U Dogenovoj filozofiji covek poseduje i prirodu Bude i mentalne funkcije koje mu uznemiravaju um. Medutim, covek ipak zeli da bude Buda. Dogen je takode poceo da tra-ga za istinom sa sledeCim pitanjem: _Zasto moramo da obavljamo tdke vdhe ako nam je priroda Bude urodena?1 To pitanje postav-Ijamo zato 8tO ljudski Zivot razmatramo kao predmet apstraktnog meditiranja, umesto da ga prihvatimo onakvog kakav jeste. Kada

* n T. Suzuki je rekao da su mClafizii-ke osnove vaine u p5iholoskom doZivljavaujll ;,sa!(ledavanja vlastite prirode", Ovaj izraz je jedna od kljucnih fraza u relni-ku zen ui'itelja, a to je i cilj zaveta svih zen ui'enika, 8atori, popularniJi izraz, oznacava is{O,

zivimo svoj zivot, ne mozemo sebi priustiti razmatranje takvog pitanja. Radije razmis-Ijamo 0 tome kako da se oslobodimo nevolja u nasim zivotima. Stoga pitamo kako rnoze-mo da dosegnerno budastvo ako se mucimo i stezu nas nevolje u nasim zivotima. Zahva-Ijujuci svakodnevnim asketskim veZbama, cak i ako su nase patnje velike, mozemo da dosegnemo prohuaenje. Imamo cHj, suStinu iIi ideju, i krecemo se prema njemu, korak po korak, neprekidno pokusavajuci da ga 'dosegnemo. Uvek postoji nesklad izmeau te dye sile, ali one se postepeno priblizavaju.

MeduUm, Dogen je poricao tu postepe-nost izmedu ljudskih bica koja pate i onih koja su probudena. lzraz da sva bica imaju prirodu Bude obicno se objasnjava na taj nacin, tj. da se Budina priroda u ljudskim bi-Cima ostvaruje u poslednjem stupnju na-predovanja prema probudenju. Dogen je po-ricao takvo objasnjenje, i smatrao je da sva bica poseduju prirodu Bude. Smatrao je, ta-koae, da su sva bica isto 810 i Buda, i poricao postojanje progresivnih stupnjeva izmedu te dye sileo Odnosno, Dogen je poricao sukce-sivnost i vremenski interval izrnedu te dye sileo

Kak. se, u tom slucaju, te dye razlicite sile mogu ujediniti u coveku? Budizam us-vaja razliku izmedu prirode Bude i svih H-vih bica, ali takode propoveda njihovo jedin-stvo i identicnost. Dogen je zastupao zise-cuinen i protivio se teoriji kOja prihvata pri-rodni razvoj latentne prirode. Pod zisecuine-nom on podrazumeva da sva bica treba da tragaju za prirodom Bude na jedinom stvar-nom mestu na kojcm mogu sama da se naau, odnosno, u sadasnjem trenutku.

Dogen je istakao apsolutno jedinstvo izdi-zuCi se iznad protivrecnosti te dye sileo On je tragao za apsolutnom afirmacijom koja poriee odricanje, i koja se u zenu izraZava terminom rnu iii ku. A u Dogenovom slueaju pravo razumevanje ne stice se intelektom. vee asketskim vezbama.

Dogen je govorio da se razlika izmedu probudenih i neprobudenih moze sagledati u postoj~nju iii nepostojanju privrzenosti sopstvu. eim covek odustane od svog 80p8t-va i stupi na put Bude. on moze da bude

113

Buda a da u isto vreme trpi patnje i nevolje. Prema Dogenu. vreme je izostajno i tre-

nutak sada?mjosti saddi proslost, sadasnjost i buducnosL To se u velikoj meri razlikuje od naglasavanja sadasnjeg trenutka u eilju zaboravljanja proslosti iii buduenosti i uZi-vanja u sadasnjosti. C Dogenovom sagleda-vanju vremena biea postoje sarno u sadas-njem trenutku i njihovi postupci takoae po-stoje sarno u sadasnjem trenutku. U tome vidimo zaeetak prodiranja u filozofiju koja podrZava tzv. ideju ovde i sada", lako Do-gen naglasava sadasnji trenutak, on nikada ne uci da "dobri postupci nisu neophodni; ne treba se bojati zla.

Meautim, sedenje i meditiranje u cilju do-sezanja probudenja predstavljaju odvise se-biean pristupi budastvo ne moze da se traZi ili stice za sebe, vee sarno njega samog radi. Dogen je navodio jednog starijeg uCitelia iz svoje skole kOji ie rekao: "Ako zelite da stek-nete izvesnu stvar (satori), morate prvo po-stati izvestan covek (Buda). Kada postanete izvestan covek, sticanje te izvesne stvari vise yam neee predstavljati nikakvu briguJ

Dogen takoae kaze: ~ikada ne pomisljaj da ostvaris nirvanu pomoeu asketske prak-se, jer se nirvana nalazi u asketskim vezba-ma. Onai ko pomaze drugima da doau do nirvane, iako on sam nije, tog trenutka ulazi u nirvanu.

Dogen je kritikovao egoizam i altruizam kOji zele neSto u buducnosti, uvazavajuei budistieke veZbe zbog Budinog ucenja. Do-gen je rekao da je covek, kada primenjuje Budin put, i sam Buda. Dogenov budizam oznacava pravi put, kOji se uopsteno naziva dharma iii zakon.

Zivot je, prema Dogenovom shvatanju vremena, uno 8tO nema cilja u buduenosti. L sadasnjem vremenu ne postoji ocekivanje ispunjenja u buducnosti. ReN nikada ne misli na dobro i zlo, na pravo i pogresno ne oznacavaju nepoznavanje dobra i zla. To znaei da covek, kada primenjuje uno 810 je dobro, mora da zaboravi na sebe kao bice koje treba hvaliti. To takoae znaci da treba da odustane od svih rezultata dobrih postu-paka.

Dogenova filozofija otkriva se u reCima:

,Ujutru jedi pirineanu kasu, u podne Plfl-nac, i ako 8i zdrav; radi asketske vezbe, a kada se umoriS, idi da spavaso

To niie filozofija koja poriee proslost i bu-duenost da bi istakla sadasnjost. Odnosno, ona nas uci da apsolutna sada?mjost saddi istoriju i kulturu, i pobija postavku da je sa-dasnjost rob proslosti iii sredstvo za buduc-nost. Jer sadasnjost, kao trenutak delanja, saddi i proslost i buduenost. Ako se 0510bo-dimo neznanJa 0 pravoJ prirodi postoJanja, jer posedujemo urodenu prirodu Bude, do-stizemo probuaenje iako imamo svetovne brige i nevolje.

Zen kao sredstvo savetovanja

Govorili smo 0 Zivotu zen sVeStenika u dvorani za veZbu (sodo), primeni sansi-mompoa i glediStu na Ijudsku prirodu u zenu. Uporedieemo sada sansi-mompo u zenu i savetovanje koje se rancilo u Evropi i Americi.

Pre svega, pokazacemo da sansi-mompo u zenu jeste jedna vrsta savetovanja. Ne mislimo pritom samo na terapeutsko save-tovanje, vee savetovanje sagledavamo u si-rokom smislu, kOji ukljueuje ne sarno afek-tivni nivo, vee i spoznajni i orijentacioni nivo. PosluZieemo se sledecom definicijom savetovanja: Savetovanje je ono Sto posebni savetnik, koji pruh pomoc, saopstava u raz-govoru, posredstvom medHuma jezika, ne-koj osobi kako bi ona mogla da razvije svoje sposobnosti do maksimuma i pravilnije se prilagodi svojim okolnostima (Fudita).

Razviti sposobnosti do maksimuma ukazuje na dosezanje probuaenja, odustaja-nje od privrZenosti sopstvu i razumevanje prirode sveta, onako kako smo vee videli u zenu, pogotovo u ucenju samog Dogena. Pravilnije se prilagoditi svojim okolnosti-ma ukazuje na davanje jedinog odgovora za situaciju koja nije nicemu pripojena i na koju nista ne utice. H. Benoit je rekao: U skladu sa stupnjem ogranicavanja mojih moguenosti odgovora, sa smanjivanjem moje vanjske slobode odgovora, povecava se

114

moj utisak unutrasnje slobode; drugim reCi-rna, moj um je slobodniji u onoj meri u kojoj je uno sto moram qa razradim tacnije defi-nisano. Kao i da Covek koga je satori os-lobodio moze da vrSi sarno jednu radnju u datim okolnostima. On viSe ne moze da cini niSta drugo osim radnje koja je potpuno adekvatna tim okolnostima.

Smatramo, zatim, da posebni savetnik oznacava -autentienu i prirodnu osobu, kao sto je istakao Rodzers, pre nego osobu kOja je pSiholoski obrazovana. Rodzers je tvrdio da njegov metod usmeravanja prema klijen-tu nije povrsan ili tehnicki, vee da zavisi od verovanja u princip rasta. U svakom s]uca-ju, savetnik treba da ima u osnovi prihvat-ljiv stay prema ljudskoj prirodi.

Moramo shvatiti da se ne traH sarno siri-na i dubina covekovog iskustva, vee i osnov-no prihvatanje i verovanje u samu Ijudsku prirodu. U tom smislu sasvim je jasno da zen ueitelj poseduje sve kvalifikacije za naj-boljeg savetnika.

Sto se pruzanja pomoei putem medijuma jezika tice, u prvom delu srno videli koliki je znacaj imao razgovor izmedu ueitelja i ucenika u centru za zen obuku. Imali smo takode priliku da se poblize upoznamo sa oblikom zen razgovora. Pogledajmo sada razliCite aspekte zen-mondoa. Postoje razni metod! delanja. B. Hirose ih je podelio u de-vet grupa:

1. Metod objasnjavanja objasnjava se put kakav jeste.

2. Metod predstavljanja - pokazuje se put kakav jeste.

3. Metod protivrecenja - daje se logieki protivrecan problem.

ProbU(ienje se ostvaruje bez pomoci miS-Ijenja iii prosudivanja.

4. Metod izazivanja zbunjenosti - probu-denje se ostvaruje zatvaranjem nacina na koji se problem moze fditi (razmisljanjem).

5. Prisilni metod - ne dozvoljavajuei eo-veku da misli, oslobadamo ga privrZenosti pojmovima iii idejama.

6. Metod udarca i uzvika kalU(ler dobija udarce i na njega se vice, a eesto BU ti udarci sasvim iznenadni i dolaze u trenucima kada

se najmanje oeekuju. To ponekad izaziva duhovni preobrazaj.

7. Metod sugestija - nije prinudni naein, vee veoma prirodni metod kOjim se sugerise da eovek treha da odbaci sve pojmove i da se probudi 0 samom putu.

8. RasvetljavajuCi (ili razvijajuei) metod-covek se ne oslobaaa sarno privrZenosti po-jmovima, vee se i hrabri da ga probudi sam put.

9. Metod vodenja veoma se razlikuje od prethodnog. Osoba se vodi pomocu pojmova sve dok prirodno ne stekne iskustvo nepoj-movnosti.

Na sve te razne naeine zen kaludera, koga mozemo smatrati pacijentom, vode do pro-bU(lenja. Moida, jedinstveni metodi zen prakse mogu neSto da doprinesu vcStini sa-vetovanja.

Kaze se da pitanje i odgovor u zenu ne iz-rastaju u dijalog zato sto se ne obavljaju in-telektom. ledno pitanje i odgovor nemaju nikakvu vezu sa sledeeim pitanjem i odgo-vorom. sto pokazuje da pitanje nije jednos-tavni izraz necijih oseeanja vee pitanje koje se odnosi na covekovu egzistenciju. A uCite-liev odgovor postaje naredni korak prema probuaenju. Duboko poverenje izmedu pa-cijenta i terapeuta je jedna od odlika zen sa-vetovanja. Kod terapeuta vidimo savrSenost specijaliste ili ueitelja i zrelog eoveka uob-licenog asketskim ve:l:bama. Po tome se zen ueitelj uzdiZe iznad u$lbieajenog nivoa sa-vetnika iii terapeuta. Sto se pacijenta tice, kaluaer zeli da pronaae put kada stupi meau zen sveStenstvo. Drugim recima, kaluaer ima jaku volju za duhovnim vdbanjem. Sa-nsi-mompo obavljaju oni kOji su dosegli probuaenje i kOji neposredno pre nose uput-stva zasnovana na putu Bude. Zbog toga ga poredimo sa zapadnjaekim savetovanjern.

Kao sto smo videli u prvom delu, zen sveStenici se obucavaju u centru za zen ob-uku. Sad a mozemo da ispitamo njihov zivot u zen manastiru sa glediSta grupne psihote-rapije.

~a pitanje Sta je sUStina budizma? je-dan zen uCitelj je odgovorio "Svakodnevni um je put. To znaci da se svakodnevne ak-tivnosti probudene osobe prirodno usklaau-

115

ju sa umom Bude. Otuda se za razne grupne aktivnosti - obedovanje, spavanje, kupanje i s1. - u zen manastiru moze reei da predstav-ljaju neku vrstu grupne terapije.

Upravo zbog zajednickog cilja za kOjim se u zen manastiru predano traga, postupci zen uCitelja, dugotrajnih sledbenika (kjusan) i drugih kaludera doprinose probudenju kalu-dera. Stoga izmedu njih mozemo da sagleda-mo razne oblike interakcija. Na primer, po-menuli smo da stari kaluderi podsticu kalu-aere koji ne praktikuju sanzen da to cine. To je odnos uzajamnog pomaganja pacijenata. Prisetimo se kako je Dogen opisivao trenu-tak svog probuaenja; Du-cing je dosao u dvoranu za meditiranje i, kada je otkrio da svdtenik sedi i spava, prekorio ga ovim re-cima: Zazen treba da oslobodi osobu od dualizma tela i duha. Cemu on sluzi ako provodiS vreme u snu? Te reci su u Dogenu izazvale probuaenje; reci uCitelja koji preko-reva !;:aludera.

Korsini i Rozenberg su zabeleZeli sledeeih devet faktora u grupnoj psihoterapiji:

Emocionalni faktori: 1) prihvatanje, 2) al-truizam, 3) transfer;

Intelektualni faktori: 4) teorija posmatra-ca, 5) uopstavanje, 6) intelektualisanje;

Akcioni faktori: 7) iskusavanje stvarnosti; 8) katarza iii objavljiva,nje; 9) interakcija.

Ovde su nam zanimljlva dva emocionalna faktora, prihvatanje i altruizam. U budizmu postoji zavet bodhisatve: umesto da odmah postane Buda, covek se zavetuje da ee spa-siti sva biea i pomagati svim bieima koja pate. Takode su nam Doznate reci primena vrline. Ti postupci, koji poricu egoizam, tj. pravi altruizam, nikada se ne Cine zbog neke nagrade. Oni se ne cine zbog drugih (ni za htvovanje samoga sebe), kao ni za neko idealno sopstvo u buduenosti, vee jedino zbog samog puta. Kroz te veZbe ostvaruje se potpuno poricanje egoizma, te u njima vidi-mo preCiseeno prihvatanje i altruizam. Za-snovan na ideji da sva Ziva biea imaju pri-rodu Bude, zen nas poucava potpunom od-ricanju od privrZenosti sopstvu, odnosno, satori prectstavlja oslobadanje od dualizma tela i duha, od zivota bodhisatve.

Cinjenica da zen svdtenik poseduje dva

nacma za dosezanje probuuenja jeste jaka tacka zena. Asketske veZbe i uzvraeajni in-tervjui (sansi-mompo) neodvojivi su od pro-budenja.

Sans i-mom po, kao uzvraeajni razgovor, zasniva se na praksi bodhisatve. Put zena prenosi se klijentu kroz neposredni razgovor kao sto se solja vode prosipa u drugu posudu s vodom. Sansi-mompo u zenu moze se na-zvati zen savetovanjem. Jer zen uCitelja mo-zemo smatrati obucenim terapeutom, a ka-ludera koji se obucava - pacijentom. Postoji jedna razlika u tehnici izmedu zen uCitelja i nekih terapeuta (prema Rodzersovoj skoli), koji ne usmeravaju klijente na put kOjim mogu da rde svoje probleme. Sus tina zen prakse upravo je u tome da zen ucitelj, svo-jim duhovnim uputstvima tokom sansi-mompoa, pomogne kaluderima da ociste svoj um od beskorisnih pojmova, kako bi na taj nacin zazen mogao da utice na otkrivanje urodene prirode Bude.

Osim toga, u prosecnom slucaju save to-vanja pacijent nije sposoban da se prilagodi svojoj drustvenoj okolini. Duznost terapeu-ta jeste da pomogne svom pacijentu da se prilagodi okolini. U slucaju zen kaludera ne radi se 0 slucaju prilagodavanja drustva, vee o prilagodavanju putu. Kaluder nastoji da se prilagodi kombinujuei duhovna uputstva svoga uCitelja sa vezbama zazena.

Izvesnu slicnost nalazimo i izmedu sa-nsi-mompoa i ucenja V. Frankla, kOji u svo-joj terapiji pokusava da poduCi klijenta sa-mom smislu Zivota kako bi, bez obzira u kakvim se okolnostima nade, mogao da se prilagodi. Zen ucitelj nastoji da probudi u kaluderu svet 0 postojanju urodene prirode Bude. Kada to shvati, kaluder moze da se prilagodi svim okolnostima u Zivotu. Narav-no, izmedu ova dva primera postoje neke razlike. Ona se, pre svega, vidi u upotrebi pojmova. Frankl koristi i pojmove da bi po-mogao svom klijentu da shvati vrednost Zi-vota, dok zen uCitelj nastoji da oslobodi svog ucenika od svakog pojmovnog misljenja.

U ovom tekstu nastojali smo da pokaze-mo neke slicnosti izmedu prakse zen budiz-ma u sekti soto i primene modernog save to-vanja. Iako je ovo samo povrsinska studija,

116

-

smatramo da bi potpunije poznavallje sans i--mompoa dalo znar;ajan doprinos primeni savetovanja.

(Iz knji!(e Psych%gv oj Zen. tom Jilt Komazawa Univer,ily. Tokio. 1477.,

S engleskog preveo David Albahari

.. " ' .. ~ .. ; .... ~. ",' '-:"

Zen meditacija

smisao i praksa J as u tani-ros i 1

lasutani-rosi (ucitelj zena) umro je u svom ma-nastiru 28. marta 1973. u osamdeset osmoj godini. Up-ravo se spremao da doruckuje kada se svalio i premi-nuo bez bola. Nedelju dana ranije snaga je poeela da mu kopni, pa se Bve vise odmarao tokom svog napo-rnog rasporeda predavanja. Tri dana pre nego Sto je iz-dahnuo dvanaest oBoba je poslednji put dobilo od njega uputstva u cetrdesetpet-minutnoj "vecanoj sluzbi ZV/l-noj aukaj. Kasnije se poverio bliskim ucenicima: Ovo je moj poslednji aukaj. Prosao sam kroz njega zahva-ljujuci ciatoj snazi volje,

1. Teorija ipraksa zazena Ono 0 cemu eu yam govoriti zasniva se na

ucenju mog duboko postovanog uCitelja Daiun2 Harada-rosija. Mada je sam pripa-dao skoli soto, buduCi da nije mogao u njoj da nade istinski usavdenog majstora, po-svetio se vdba!lju u dva manastira skole rinzaj, prvo u Sogen-diju, a zatim u Na-nzen-diju. Konacno je u Nanzen-diju, pod voastvom istaknutog majstora Dokutan-ro-liija, dosegao najdublju tajnu zena.

Mada je nesumnjivo tacno da se eovek mora podvrgnuti uvezbavanju zena da bi razumeo istinu zena, Harada-rosi je 05eeaO da je savremeni urn daleko viSe obavesten, te da bi za pocetnike predavanja ove vrste mogla biti znaeajna kao uvod u praksu. Po-vezao je najbolje iz obe skole i stvorio jedin-stven naCin poducavanja zena. Nigde u la-panu necete naei tako potpuno i jezgrovito izlozeno ucenje zena, tako dobro prilagode-no eudi savremene svesti kao lito je to u nje-govom manastiru, Buduci da sam dvadeset godina bio njegov ucenik, osposobljen sam, zahvaljujuci njegovoj pomoci, da u izvesnoj meri otvorim oko Svesti.

Pre pocetka svojih predavanja, Harada-rosi bi savetima u pogledu nacina slusanja naeinio uvod. Prvo uputstvo bilo je da hi svako trebalo da slusa sa otvorenim ocima usmerenim ka njemu - drugim reeima eelim svojim hicem - jer je utisak primljen sarno slusanjem veoma povrsan, srodan onom pri slusanju radija. Zatim bi naglasio da bi eva-ko trebalo da slusa predavanje kao da je upuceno njemu sam om, kao Sto bi idealno i trehalo da hude. Ljudska je priroda takva da ako slubju dvoje, svako se smatra napoia odgovornim za razumevanje, a ako slusa de-setoro, svako oseea desetinu odgovornosti. Medutim, buduci da vas ima tako mnogo, a ono Sto imam da kaZem isto je za ave, zamo-lio bih vas da se spojite. Morate pri svemu tome slusati kao da ste potpuno sami i

2 Zenovsko ime koje znaci Veliki oblak . Njego-vo drugo ime je Sogaku.

118

smatrati sebe odgovornim za Bve 5to je reee-no.

Ovo izlaganje je podeljeno na dvanaest delova, kOji ce biti pokriveni u nekih osam predavanja. Prvo se odnosi na razlog posto-janja zazena i neposrednih naCina praktiko-vanja; drugo na posebne mere predostroz-nosti; a sledeca predavanja na posebne pro-bleme kOji se javljaju pri zazenu, kao i na njihova razfdenja.

U s.ustini atvari, znanje teorije iIi naeela zazena niie preduslov praktikovanja. Onai ko vezba pod vodstvom usavrsenog majsto-ra neizbezno ee shvatiti ovu teoriju kroz po-stupno sazrevanje sopstvene prakse. Pa ipak, danasnji ueeniei, buduci vise razumski patvoreni od svojih prethodnika u zenu, nece postupati po uputstvima bez usteza-nja; oni prvo moraju znati razloge kOji stoje iza njih. Zato osecam obavezu da se bavim teorijskim pitanjima, '\1edutim, teskoca sa teorijom je u njenoj beskonaenosti. Bud-dhistieki zapis, huddhisticko ueenje i bud-dhistieka filozofija nisu nista drugo do ra-zumski izrazi zazena, a sam zazen je njihov prakticki prikaz. Iz ovog prostranog polja sada eu izvuci ono !ito je najvainije za valiu prakeu, y

Pocecemo sa Buddhom Sakjamunijem. 3 Mislim da svi znate da je prvo krenuo putem asketizma, podvrgavanja mucenjima i uzdr-zavanju kOje drugi pre njega nikada niBu po-kuliali, ukljucujuci dugo gladovanje. Meau-tim, nije uspeo da dosegne buaenje ovim sredstvima i polumrtav od gladi i iserplje-nosd shvatio je uzaludnost pracenja puta kOji jedino moze okoncati smreu. Tako je popio pirincano mleko kOje mu je ponudila zahrinuta seoska devojka, postepeno popra-vio zdravlje i odlucio da nastavi srednjim putem, izmedu samoodricanja i samoudovo-ljavanja. Zatim se sest godina posvetio isk-

Tradicionalna japanska rec je O-Shaka-sama, Izraz je kako poStovanja, tako i bliskosti. 0 i sarna gu pocasni iuazi i viSe nego pokulaj pribliZnog p!evoda, !Sakjamuni znaei utihnuli mudrac iz plemena Sakja. Prim, prev.;,

ljucivo zazenu,; i napokon. ()~mog decembra ujutro. u trenu kada je ugledao planetu Ve-neru (Zornjaeu) kako sija na istocnom nebu, postigao je savrseno budenje. Verujemo da je Bve ovo istorijska Cinjenica.

Reei koje je Buddha nehotieno izgovorio u tom trenutku razlieno BU zabelezene u buddhistiekim spisima, Po Kegon (Avatam saka) sutri. , u trenutku budenja iz njega je samonikla objava: Cudo nad cudima! Po sebi, sva Ziva bica BU buddhe, obdarena mudr09cu i vrlinom, ali ljudi to ne opazaju jer im je svest izokrenuta zabludnim miSlje-njem. Prvo oglasenje Buddhe cini se zastra-sujuCim i zaeudujucim. Da, zaista, kako je eudesno to Sto je svako Ijudsko bice, bilo pa-metno iii glupo, musko iii zensko, ruzno iii lepo, upravo takva' kakvo je, eelo i potpuno. To ce reci, priroda svakog bica je bitno bez mane, savrsena, istovetna on oj Amide" iii bilo kojeg drugog buddhe, Prva objava Sak-jamunija Buddhe je takode najvisi zakljucak buddhizma. Ipak covek, nemiran i zabrinut, provodi polumahnit Zivot, jer je njegov, urn, buduCi evrsto oblozen zabludom, pometen. Zato nam je potrebno da se vratimo nasem izvornom savrsenstvu, da prozremo pogres-nu sliku 0 8ebi samima kao nepotpunim i grdnim i da se probudimo u nasoj bitnoj Cistoti i celovitosti.

Najdelotvornije sredstvo usaydavanja ovoga je zazen. Nije sarno Buddha Sajkamu-ni dosegao potpuno buaenje, kroz zazen, vec i mnogi njegovi ucenici. Stavise, u toku 2500 godina od Buddhine smrti, nebrojeni sledbenici u Indiji, Kini i lapanu, dokopavsi se ovog, jednog te istog kljuea, razreSili su najosnovnije od svih p!tanja: Kakvo je zna-cenje Zivota i smrti?, Cak i danas, mnogo je onih koji su odbacivsi brigu i strepnju, 08-lobodili sebe kroz zazen.

U biti, nema razlike izmedu najsavrseni-jeg Buddhe i naB, obicnih. Ovo u biti moze 5e povezati sa vodom. Jedna od uocljivih

4 Drugi izvori navode da je od njegovog odlaska iz duma do najviseg probudenja proteklo sest godina.

Sutra znaci zapis (Prim. prev.)

119

osobina vode je njena prilagodljivost: bilo da je nalivena u oblu iIi rogljastu p08udu, ona poprima isti oblik. Mi posedujemo istovetnu prilagodljivost, ali buduci da Zivimo sputani i okovani usled neznanja sopstvene prirode, izgubili smo tu slobodu. Da nastavimo me-taforu, mozemo reci da je svest buddhe po-put mime vode, duboka, kristalno cista. na kojoj se mesee istine odraZava potpu~o i savrseno. Svest obicnog coveka je, sa druge strane, kao tamna voda koju stalno uzmucu-ju bure varljive misli, nesposobna da odrazi mesee istine. Mesee i pored svega postojano sija nad talasima, ali buduci da su vode uz-nemirene, mi smo nesposobni da vidimo njegov odraz. lato provodimo osujecen i besmislen Hvot.

Kako mozemo meseeom istine potpuno osvetliti nase licnosti i Hvote? Prvo je neop-hodno procistiti vodu, smiriti uzburkane ta-lase obustavljanjem vetrova rasudnih misli. Drugim recima, moramo cistiti nasu Bvest od onoga lito se u Kegon (Avatamsaka) sutri naziva pojmovno miSljenje coveka. VeCina ljudi smatra veoma vrednim apstraktno miSljenje, ali je buddhizam jasno pokazao da razlikujuce misljenje lezi u korenu obmane. Jednom sam CUO nekog da kaze: "Misao je bolest Ijudskog uma. Sa buddhisticke tacke gledista ovo je potpuno istinito. Dakako, apstraktno miSljenje je korisno kada se mudro koristi - sto ce reci, kada 9U njegova priroda i ogranicenja ispravno shvaceni ali dokle god se Ijudska bica prepustaju ropstvu sopstvenom razumu, njegovoj upravi i spu-tavanju, dotle se zaista mogu smatrati bo-lesnim.

Sve BU misli, bile one oplemenjujuce iIi unizavajuce, promenljive i nestalne; sve imaju pocetak i kraj, a to vaZi kako za misao nekog razdohlja tako i za misao nekog poje-dinea. U buddhizmu se prema misli odnosi kao prerna toku zivota i smrtk Vazno je u ovom spoju raspoznati ulogu prolaznih misli od one uevrscenih predstava. Nesu-miene ideje BU uslovno bezazlene, ali ideolo-gije, verovanja, shvatanja, gledista, da ne po-minjemo Cinjenicno znanje sakupljeno od rodenja (za sta prianjamo), sve su to senke koje skrivaju s, etlo istine. Dokle god vetrovi

misljenja uznemiravaju vodu prirode sopsr-va, mi ne mozemo raspoznati istinu od neis-tine. lato je neodstupno da se ovi vetrovi smire., Kada jednom uminu, talasi jenjavaju, zamueenost se bistri i mi neposredno sagle-davamo da mesee istine nikada nije presta-jao da sija. Trenutak takvog uvida je kenso. to jest ozarenje, spoznaja prave sustine pri-rode sopstva. la razliku od moralnih i filo-zofskih ideja koje su promenljive, istinski uvid je neprolazan. Sada, po prvi put, moze-mo da Hvimo sa unutrasnjim mirom i do-stojanstvom, osloboaeni smusenosti i tesko-he, u saglasju sa nasim okruzenjem.

Ukratko sam yam govorio 0 ovim pitanji-rna, ali nadam se da sam uspeo da yam predocim znacaj zazena. Pricajmo sada 0 praksi. Prvi korak je odabiranje tihog pro-stora za sedenje. Polozite mekanu rogozinu, iii dusek sirok i dug jedan metar, a u vrhu ovog prostora mali kruzni jastuk (oko cetr-deset santimetara u precniku) za sedenje, ili upotrebite cetvrtasti jastuk savijen na dvoje, iii cak savijen iii zamotan prekrivac. Prepo-rucljivo je ne nositi uske pantalone ili carape ~uduci da to utice na polozaj ukrlitenih nogu 1 stopala. Iz mnogih razloga najbolje je sede-ti u punom lotosovom polozaju. Da bi se smestili u puni lotos, polozite stopalo desne noge na bedro leve, a stopalo leve noge na butinu desne. Sustina ovog posebnog nacina sedenja je da uspostavljanjem siroke, cvrste osnove prekrstenim nogama i kolenima koja dodiruju asuru, postizete mirnu i potpunu ravnotezu. Kada je telo nepokretno, misli nisu uskomdane telesnim pokreti'1la i urn se lakse utiSava.

Ako yam je tesko da sedite u punom lotos polozaju zbog bola, sedite u polu-lotos tako sto cete staviti stopalo leve noge na bedro desne, a desnu nogu ispod leve butine. Oni-rna koji nisu navikli na sedenje prekdtenih nogu, cak i ovaj polozaj moze biti tezak. Ve-rovatno cete naici na teskocu da zadrZite oba kolena na rogozini i moracete da pritis-kate jedno, iii oba na dole sve dok i ne os-tanu tako. U oba polozaja, i u punom lotosu i u polu-lotosu, gomje stopaJo moze biti promenjeno kada noge postanu umome.

Onima kojima su ovi uohicajeni polozaji

za zazen zaista neudohni ostaje kao moguc-nost tradicionalan japanski nabn sedenja na petama i potkolenieama. Ovaj poloZaj moze se olaksati postavljanjem jastuka izmedu peta, a ispod zadnjiee. Prednost ovog polo-zaja je 8tO se leda mogu sa lakocom driati uspravno. Medutim, ako se svi ovi polozaji pokazu suviSe bolnim, mozete upotrebiti stolieu. 6

Zatim stavite desnu saku u krilo, sa dla-nom okrenutim na gore, a levu saku, sa dla-nom na gore, preko desnog dIana. Lagano spojte vrhove palceva obe ruke tako da za-jedno sa prstima oblikuju spljostenu kruz-nieu. Desna strana tela je delatna strana, leva povucena. U skladu sa ovim, tokom za-zena potiskujemo delatnu stranu poloZivsi levo stopalo i levu saku na desne udove kao dodatnu pomoc u dosezanju najviseg stepe-na smirenosti. Medutim, ako pogledate liko-ve Buddhe, primeticete da je polozaj udova obrnut. Znacenje ovoga je da je Buddha, za razliku od nas ostalih, delatno ukljucen u zadatak osiobadanja.

POBlO ste prekrstili noge, savite se napred tako da izbacite zadnjicu, a zatim lagano vratite truplo do uspravnog polozaja. Glava bi trebalo da bude uspravna; ako se gleda sa strane, vase usi trebalo bi da budu u liniji sa vasim ramenima, a vrh nos a u liniji sa pup-kom. Telo od struka na gore trebalo bi da bude bez tcZine, oslobodeno pritiska iii na-petosti. 7 OCi drZite otvorenim, a usta zatvo-rena. V rh jezika trebalo bi da lako dodiruje gornje zube. Ako zatvorite oei paScete u tupo i pospano stanje. Pogled bi trebalo da bude spusten bez usredsredivanja na bilo sta posebno, ali pazite da ne nagnete glavu na-pred. Iskustvo je pokazalo da je urn najutih-nuliji, najmanje zamoren i napet kada su ob u spustenom polozaju.

Kicmeni stuh mora hiti uspravan sve vre-me. Ovo uputstvo je vazno. Kada je telo po-

6 Za Bye nYC polniaje, ukljueujuCi i onaj simko rasprostranjen u huddhistickim zemljama jugoistncne Azije, pogledati crteze. 7 Ravnoteini oClltar tela-Byest; trebalo bi da se nalazi oko pet santimetara ispod pupka.

gureno, ne sarno da sc javlja pritisak lIa unutrasnjim organima, sto utice na njihov slobodni rad, vee i prsljenovi, dodirujuci Zlvee, mogu uzrokovati napetost ove ili one vrste. Buduci da 9U telo i 8vest jedno, svako pogorsanje telesnih lOkova neizbezno uklju-cuje ,vest i smanjuje njenu jasnocu i usred-sredenost, sto je sUStinsko za plodnu kon-centraciju. Sa cisto psiholoske tacke glediS-ta, kruta uspravljenost je isto toliko nepo-zeljna koliko i poguren polozaj, jer prvo pro-istiee iz nesvesnog ponosa, a drugo iz prezi-ra, a posto su oba utemeljena u egu, podjed-nako predstavljaju branu probudenju.

Nastojte da drZite glavu uspravno; ako se naginje napred, iii nazad, ili u stranu i osta-ne tako znatno vreme, ishod moze biti grc u vratu.

Kada ste zauzeli ispravan poloza), udah-nite duboko, zadrZite za trenutak dah. zatim izdahnite lagano i tiho. Ponovite ovo dva iii tri puta, disuci uvek kroz nos. Posle toga di-site prirodno. Kada se priviknete na ovaj po-stupak, jedan duboki udah i izdah na poeet-ku ce biti dovoljni. Posle toga, disite prirod-no, hez nastojanja da upravljate dahom. Sada nagnite telo prvo na desnu stranu ono-liko koliko je to mogucno, zatim na levu, oko scdam-osam puta, pocevsi sirokim nji-hanjem, a nastavivsi manjim, sve dok se trup prirodno ne smiri u sredistu.

Sad a 5te spremni da usredsredite svoj urn. Postoji mnogo dobrih nacina za usredsrede-nje koje su nam zavestali naSi pretbodniei u zenu. Najlaksi za pocetnike je brojanje dola-zaceg i odiazeeeg daha. Vrednost ove poseh-ne veibe leZi u cinjenici da je sve razmislja-nje iskljuceno i razlikujuCi urn smiren. Tako su talasi misli utisani, a postupno usredoto-eenje uma postignuto. la pocetak, hrojte i udahe i izdahe. Kada udisete usredsredite se na jedan, kada izdisete na "dva - i tako dalje, sve do deset. Onda se vratite na "je-dan i jos jednom brojte Bve do deset, zatim ponovite kao i ranijc. Ako se zabrojite, vra-tite se na ,'jedani

cno ne shvata. Cak i medu Japancima kOji praktikuju zen pet i viSe godina, ima mnogo onih kOji pogrdno razumeju zen praksu kao ohustavIjanje svesti. Postoji zaista vrsta za-zena kojoj je svrha pOBtizanje ovoga 8 , ali to nije tradicionalni zazen zen buddhizma, Morate shvatiti da cete, bez obzira kako predano brojite vase dahove, jos uvek opaza-ti ono 8tO je u va8em obzorju posto BU yam oei otvorene i da cete euti prirodne zvukove oko aehe buduCi da yam usi nisu zapusene. A posto, slieno tome, vas mozak ne spava, razlieHi misaoni oblici ce proletati kroz vas urn. Medutim, oni nece spreeiti, iii umanjiti ueinke zazena, sve dok ne prionete uz njih procenivsi ih dohrim, ili pokusate da ih spreeite, odnosno iskljucite shvativsi ih kao lose. Nijedan opazaj ni eulni nadrahj ne smete gledati kao smetnju zazenu, niti bi trebalo da ijedan od njih pratite. Ovo naglasavam . Pratiti jednostavno znaN da se u einu videnja vas pogled zaddava na predmetima; u toku slusanja, da vasa paznja prebiva na zvucima, a u toku miSIjenja, da vas urn prianja uz ideje. Ako dopustite da hudete rastrojeni na ovakav naein, vase ee usredsredenje na brojanje dahova biti ome-tano. Da ponovimo: dopustite da se nasu-miene misli javIjaju i nestaju, ne danguhite sa njima i ne pokusavajte da ih iskljucite, vee usredsredite svu svoju snagu na hrojanje udaha i izdaha.

ZavrsavajuCi sedenje, ne ustajte naglo, vee poenite sa njihanjem sa strane na stranu, prvo u malim otklonima, a zatim u sirim, otprilike sest puta. Opazieete da su vasi po-kreti u ovoj vdhi ohrnuti od onih sa kOjima 3te zapoeeli zazen. [stanite i tiho hodajte okolo sa drugima, vezhajuCi ono 8to se na-ziva kinhin, ohlik zazena u hodanju.

Kinhin se izvodi postavljanjem desne pesnice, sa palcem u njoj, na grudi, levog dIana preko nje, dok BU oha lakta savijena pod pravim uglom. DrZite ruke u pravoj li-niji, telo uspravIjenjo, oei usmerene prema taeki udaljenoj oko dva metra ispred stopa-lao Istovremeno, dok hodate sporo po pro-

Soao zen (vidi kasnije).

storu. nastavite sa brojanjem izdaha i udaha. Pocnite da hodate levom nogom, i to tako da stopalo utone u pod, prvo peta pa prsti. Ho-dajte mirno i postojano, uravnotdeno i sa dostojanstvom. :'IJe sme se hodati odsutnog duha. urn mora biti usredsreden na brojanje. PreporuCljivo je hodati najmanje pet minuta na ovaj naein, posle svakog razdoblja sede-nja od dvadeset do trideset minuta.

S,hvatite ovo hodanje kao zazen u pokre-tu. Skole rinzaj isoto znatno se razIikuju po nacinu izvodenja kinhina. C skoli rinzaj ho-danje je brzo i snazno, dok je u soto sporo i lagano; u stvari, za vreme jednog daha na-predujete sarno petnaestak santimetara. Moj ueitelj Harada-rosi preporuCio je brzinu negde izmedu ove dYe, pa je to naCin kOji praktikujelllO ovde. Dalje, skola rinzaj po-klapa levom rukom desnu, dok se u soto desna postavlja povrh. Harada-roili je oseeao da je rinzaj naein postavIjanja leve ruke odozgo povoljniji, te ga je uveo u svoje uee-nje. Mada ovakvo hodanje otklanja ukoee-nost nogu, ovo olaksanje bi trehalo shvatiti kao uzgredni ueinak, a 'ne kao glavnu svrhu kinhina. U skladu stirn, oni kOji hroje daho-ve trebaIo bi da nastave brojanje tokom kin-hina, a oni kOji rade na koanu trebalo hi da nastave sa tim.

Ovim se zavrsava prvo predavanje. l\asta-vite da brojite vase udahe i izdahe kao sto sam vas uputio, sve dok se ponovo ne su-sretnemo.

2. M~ere predostroinosti u zazenu U ovom predavanju za nijansu ee izmeniti

vase vezhe disanja. Jutros sam yam rekao da brojite jedan dok udisete, a dva dok iz-disete. Ubuduee, zeUm da brojite jedan" sarno pri izdahu) tako da jedan pun dah (iz-dah i udah) bude y,jedan. Ne uznemiravajte se brojanjem udaha; brojte sarno >jedan, dva;;, tri, i tako dalje, pri izdahu.

PreporuCljivo je raditi zazen sueeHee zidu, zavesi, iii nerem slienom. Nemojte se-deti suviSe daleko od zida, niti priljubljeni nosem uz njega; najpovoljnije rastojanje je sezdeset do sto santimetara. Takode, nemoj-

122

te sedeti pred nemirnim prizorom, jer skreee paznju, iii tako da gledate u prijatan predeo koji bi vas naveo na iskusenje da napustite zazen kako bi mu se divi/i. U vezi S ovim, za-pamtite da vi ne pokuSavate zaista, iako su yam oei otvorene, da vidite. Zbog svih ovih razloga je najmudrije sedeti ispred zida. Me-dutim, ako yam 8e desi da radite zazen u rin-zaj manastiru, necete imati drugog izbora nego da sedite okrenuti ka drugima, posto je to ustanovljen obieaj u ovoj skoli.

Verovatno eete otkriti da vas prirodni zvuci, na primer huba, ptica, iii tekuee vode, nece uznemiravati, niti ravnomerno kucanje sata, iii vreanje motora. Meitutim, iznenadni zvuci, kao buka aviona, potresni sU. Ravno-merni zvuci mogu biti korisni. ledan moj ueenik je dosegao probuitenje koristeei zvuk pirinca kOji pada dok je radio zazen. l\ajnep-rijatniji z"llci 8U ljudski glasovi, bilo da se cuju neposredno, hilo preko radija, iii tele-vizije. Zato, kada poeinjete zazen, nadite prostor koji je daleko od takvih zvukova. Meitutim, kada vase sedenje bude sazrelo, nece vas uznemiravati nikakava huka.

Pored orZavanja sobe urednom i cis torn, trebalo bi da je ukrasavate cveeem i da pa-lite mirisljave stapiee, buduCi da to pruZaju-ei osecaj cistote i svetosti, olaksava povezi-vanje sa zazenom, a tako i smirenje i ujedi-

njenje uma. Odenite jednostavnu, udobnu odecu kOja ce yam pruZiti oseeaj cistoee i dostojanstva. Bolje je uvece ne nositi nocnu odezdu, ali ako je tako vruee da se postavlja pitanje da Ii eete raditi zazen u noenoj ko-sulji iii ne, svakako obucite pidiamu; ali bu-dite cisti i uredni.

Soba ne hi trebalo da bude ni suviSe svet-la ni suvise tamna. Mozete staviti tamne za-vese ako je suvise svetla, ili mozete koristiti male elektricne svetiljke ako je mracno. Dej-stvo mracne sobe i8to je kao i zatvorenih oCiju: sve otupljuje. Najbolja je neka vrsta sutona. Zapamtite, buddhisticki zazen nema svrhu da uCini urn nedelatnim, vee smire-nim i sjedinjenim usred delovanja.

Soba puna sveieg vazduha, kOja nije ni preville topia leti, ni previse hladna zimi, sa-vrSena je. Mueenje tela nije 8vrha zazena, zato nije potrebno boriti se sa izuzetnom hladnoeom, iii toplotom. Medutim, iskustvo je pokazalo da covek bolje radi zazen kada pomalo oseea hladnocu; suvilie topla soba izaziva pospanost. Produbljivanjem preda-nosti zazenu prirodno ee otpa8ti i briga 0 hladnoci, ili toploU. Ipak, mudro je brinuti se 0 zdravlju.

Sada razgovarajmo 0 najholjem vremenu za zazen. Za OOlucne i zudne napretka hilo koje doba dana ili godine podjednako je do-bro. Meitutim, za one kOji BU zaposleni, naj-holje vreme je ujutro, ili uveee, ili jOs bolje, oha. Pokusajte da sedHe svakog jutra, po-zeljno je pre dorucka, i uveee pred sam od-lazak u posteIju. Meitutim, ako moiete da sedite sarno jednom - a trebalo hi da sedite barem jednom dnevno - razmotrite pred-nosti jutarnjeg i veeernjeg sedenja. Svako ima svoje prednosti i mane. Ako nalazite da 9U i jutro i vece podjednaKo dohri i pitate me koje bih preporucio (jer mozete da sedite sarno jednom dnevno), odgovorio bih jutro, iz sledecih razloga. Rano ujutro ne dolaze p0getioci, dok vas uvece po svoj prilici mogu prekinuti. Takode, jutro je - svakako, u gra-du - mirnije od veceri, huduei da ima manje kola na ulicama. DaIje, posto ste ujutro 00-morni i pomalo gladni, u dohrom ste stanju za zazen, dok ste uveee, kada ste umorni i kada ste se najeli, verovatno otupIjeni. Bu-

23

dud da je tesko raditi zazen sa punim 8tO-makom, bolje je, kada ste pocetnik, ne sedeti neposredno posle obroka. Medutim, pre jela zazen se moze praktikovati dosta uspesno. Kako vasa predanost bude rasIa, tako ce po-stajati manje vazno da Ii sedite pre, posle ili za vreme obroka.

Koliko dugo bi trebalo raditi zazen u toku jednog sedenja? l\ema opsteg pravila, jer se javljaju odstupanja u zavisnosti od zudnje za napredovanjem, iii od zrelosti praktikova-nja. Za pocetllike je krace vreme holje. Ako sedite predano pet min uta dnevno u toku jednog iii dva meseca, zelecete da povecate sedenje na deset milluta, ili viSe. Kada bu-dete bili u stanju da sedite ostrog uma, re-cimo, trideset minuta bez pola. ill osecaja neudobnosti, pocecete da sticete osecaj smi-renosti i blagodati prouzrokovanih zazenom i zeleeete da vezbate redovno. Iz ovih razlo-ga preporucujem pocetnicima da sede kraee. Sa druge strane, ako biste od pocetka prisi-ljavali sehe da sedite duze, bol u nogama bi mogao da postane nepodnosljiv pre nego sto postignete smirenost uma. Tako cete se brzo umoriti od zazena osecajuCi da je to guhlje-nje vremena, ili eete stalno gledati na sat. Na kraju cete doci do toga da yam se zazen ne dopada i prestacete da sedite. Ovo se cesto dogada. A sada, iako sedite sarno de set mi-

2. Lotos (profil)

nuta svakog dana, iii tako nesto, mozete nadoknaditi kratkocu snaznim usredsredi-vanjem na brojanje svakog daha, tako pove-cavajuci njegov ucinak . .\Ie smete brojati od-sutnog duha, iii po navici, kao po duznosti.

Cprkos svojoj sposobnosti da sedite jedan sat, iIi vise, S oseeajem izuzetne smirenosti, mudro je ograniciti sedenje na razdohlja od oko trideset iIi l:etrdeset minuta. Obicno nije preporucljivo raditi zazen duze od ovo-ga u toku jednog sedenja poho urn ne moze da izdrii tu snagu i ostrinu, zbog cega vred-nost sedenja opada. Bez obzira da Ii se to opaza ili ne, postupno smanjivanje usredsre-dujuee snage uma preovladuje. Iz ovih raz-loga bolje je trideset, cetrdeset-minutna raz-doblja sedenja pratiti zazenom u hodanju. RukovodeCi se ovim ohrascem, zazen se moze raditi ceo dan, iii nedelju dana, sa do-brim uCincima. :Vledutim, 5tO je duzi zazen, to bi viSe vremena trebalo posvetiti kinhinu. U stvari, mogJa bi se ovoj praksi korisno do-dati razdoblja rada rukama, kao sto je to ci-njeno u manastirima zena od najstarijih vre-mena. Nije potrebno reci da u toku ovakvog rada morate oddavati jasnu budnost ne do-pustajuci da postanete rastreseni Hi tupi.

Nekoliko reci 0 hrani. Bolje je jesti najviSe do osamdeset odsto vasih mogucnosti. }a-panska izreka kaze da os am delova punog stomaka hrane coveka; os tala dva hrane le-kara. U Zazen Joi1inki (Merama predostroz-nosti u zazenu), sakupljenim pre olro 650 godina, kaze se da bi trebalo jesti do dye tre-cine mogucnosti. DaIje se kaze da bi za i8-hranu trebalo odabrati povrce (naravno, is-hrana mesom nije u tradiciji buddhizm:l i bila je tabu u vreme pisanja JQi1inki), kao Sto je planinski krompir, sus am, kisele sljive, erni pasulj, pecurke kao i koren lotosa; a ta-kode se preporucuju razlicite vrste morskih algi, koje su veoma hranljive i ostavljaju al-kalni talog u telu. Ja nisam vehki poznava-lac vitamina, minerala i kalorija, ali je cinje-nica da danas najveci broj Ijudi jede hranu kOja stvara suviSe mnogo kiseline u krvi, a veliku zaslugu za ovo ima meso. Jedite vise povrca pomenutih vrsta zhog njihovog al-kalnog ucinka. U starim vremenima posto-jala je jang-jin ishrana. Jang je bio alkali-

124

lum, a jin je bila kiselina; stare knjige su upozoravale da hrana ne sme hiti ni previSe jang, ni previSe jin. To je suShna onoga sto sam yam upravo rekao.

DoJazimo do tacke u sedenju kada ee u vaSoj svesti iskrsavati uvidi 0 varna samima. Na primer, odnosi koji su ranije hili nera-zumljivi iznenada ce hiti rascisceni, a bena teska spoma pitanja naglo razresena. Ako ne beleZite stvari koje zelite da zapamtite, ovo vas moze uznemiravati i tako uticati na us-redsredenje. Iz ovih razloga mozete, kada se-dite sami, driati olovku i heleznicu pored sehe.

3. Varljiva priviilenja i utisci Ovo je trece predavanje. Pre nego lito po-

cnem, uputicu vas na nov nacin usredsrede-nja. Umesto da brojite izdahe, kao do sada, brojte jedan pri prvom udahu, dva pri sledecem udahu, i tako do deset. Ovo je teze od brojanja izdaha, jer se sva misaona i te-lesna delatnost vrsi pri izdisanju daha . .\Ia primer, upravo pre nego sto ce skociti, zivo-tinje uzimaju dah. Ovo nacelo je veoma do-bro poznato u kendo borbi, iIi u dudou, u kOjima se uei da se paZljivim posmatranjem protivnikovog disanja predupredi njegov napad. Mada je ova vdba teSka, morate po-kusati da je praktikujete kao jos jedno sred-stvo usredsredivanja uma. Pre nego sto ge ponovo budemo susreli, usredsredujte se na hrojanje udaha, isto kao i ranije, nc glasno, vee sarno u svesti. Medutim, nije preporue-ljivo ovo praktikovati dugo. Ako radite sami, nedelju dana ee biti dovoljno.

Makjo au pojave - priviaenja, opsene, tJapnje, otkrivenja, varljivi utisci koje je onaj kOji praktikuje zazen sklon da doZivlja-va na odredenom stepenu razvoja sedenja. Ma znaCi davo a kjo stvarni svet. Stoga makjo znaci uznemiravajuee, iIi aavolske pojave koje se nekome prikazuju u toku za-zena. Ove pojave nisu po sebi lose. One po-staju ozhiljna smetnja praksi sarno ako co-vek nije upoznat sa njihovom pravom priro-dom i ako biva njima zaveden.

Rec makjo je upotrebljena i u ophem i u

posebnom smislu. ~ajsire govoreci, ceo zi-vot obienou eoveka nije niSta drugo do mak-

y " jo. Cak i takve boddhisatve kao sto su Mon-du i Kanon, mada visoko razvijeni, jOs uvek imaju u sebi tragove makjoa; u suprotnom bila bi najvise buddhe, potpuno oslohodeni od ovoga. Onaj ko prione uz ono !ito uvidi kroz satori, joS uvek se zapetljava u svetu makjoa. Tako, vidite, cak i posle probuaenja postoji makjo, ali mi neeemo razmatrati ovu stranu stvari u ovim predavanjima.

C izvesnom smislu je broj makjoa koji se mogu javiti neogranicen: odstupa u skladu sa Iienoseu i eudi onoga koji sedL U Rjogon (Surangama) sutri Buddha upozorava na pedeset razlicitih vrsta, ali naravno on uka-zuje sarno na najuobicajenije. Ako ucestvu-jete na SeSinu kOji traje pet do sedam dana i ako ste priljeZni, treceg dana cete po svoj prilici dOZIveti makjoe razliCitih stepena ja-Cine. Pored onih koji sadde prividenja, po-stoje mnogi makjoj kOji su povezani sa cu-lorn dodira, mirisa. iii sluha, iii koji katkad iznenada pokrenu telo sa "trane na stranu, iIi napred-nazad, iii ga saviju na jednu stra-nu, iii urine da ga osecate kao da tone, ili da se podize . .\Ieretko, reci neohuzdano grunu, iii rede, coveku se Cini da oseea poseban, pri-jatan miris. Ima c,ak slucajeva kada hez svesnog uvida covek zabelezi stvari za koje

3. Polu-Iotos

125

se ispostavi da BU proroeki taene. Veoma BU uobieajena vizuelna prividenja. Hadite zazen sa otvorenim oeima, kad neocekivano, uzvi-senja na slamarici ispred vas pocinju da se krecu gore-dole kao talasi. IIi bez upozore-nja, sye ispred vasih ociju postaje helo, iIi crno. Cvor u drvetu vrata moze iznenada po-stati zver, ili zao duh, iii anaeo. ledan moj ucenik je imao priviaenja maski - maski dog duha, iii lakrdijasa. Pitao sam ga da Ii je ikada imao hilo kakav posebni doZivljaj sa maskama, a on mi je odgovorio da ih je video na svetkovini u Kjusju 9 kada je hio dete. lednom coveku kojeg sam poznavao izuzet-110 je ometalo praksu prividenje Buddhe i njegovih ucenika kOji su hodali oko njega i pojaH sutre i jedino sto je mogao da ucini da hi odagnao opsenu, hilo je da skoci u Iedeno hiadnu voau i da u njoj provede dva-tri mi-nuta.

Mnogi makjoi pogadaju sIuh. Neko moze cuti zvuk klavira, iii snaznu buku, kao Sto ie eksplozija (koju ne cuje niko drugi) i da za-ista skoci. ledan moj ucenik je uvek euo zvuk flaute od bambusa za vreme zazena. Mnogo godina raniie ucio je da 8vira na ovoj flauti, ali ie odavno odustao; medutim zvuk mu se uvek vracao kada hi sedeo.

U Zazen Joilinki nalazimo sledece 0 mak-jou: Telo se moze oeecati kao da je toplo iIi hiadno, iIi kao da je od stakla, iIi kao da je tvrdo, iIi tesko, iii lagano. Ovo se ddava ier dah nije dobro usaglasen (sa umom), pa ga ie potrebno pazljivo podesiti. Zatim se u nastavku kde: Moze se doziveti osecaj to-njenja, iii lebdenja, moze se naizmenicno osecati maglovita i ostra hudnost. Ueenik moze razviti veStinu gledanja kroz cvrste predmete, upravo kao da BU prozirni, ili moze doZiveti svoje sopstveno telo kao da ie od providne materije. Moze videti buddhe i hodhisattve. Mogu ga neocekivano pogoditi duhoki uvidi, ili delovi sutri, koji su bili po-sebno teski za razumevanje, mogu iznenada postati bljestavo jasni. Sva ova neobicna pri-videnja i utisci predstavljaju sarno pokaza-telje pogorsanja koje se javlja na osnovu lose usklailenosti uma sa dahom.

Najjuzlllle od svih j.panskih glavnih ostrya.

Druge religije i skole polaZu veliku paz nju na iskustva koja: sadde videnja boga, iii bozanstva, iii slusanje nebeskih glasova, iz-vodenje euda, primanje bozanskih poruka iii proeiScenje kroz razlicite rituale i upotrebu opijata. U Niciren skoli, na primer, posvece-ni glasno i ueestalo priziva ime Lotos autre pridodajuci snazne pokrete telom, i oseca da se tako oCistio od svoje prljavStine. Ove prakse izazivaju osecaj blagostanja u razliei-tom stepenu, iako se sa tacke glediSta zena sva smatraju nenormalnim stanjima, lise-nim istinskog religijskog znaeaja, zbog cega su makjo.

Sla je sUStina ovih uznemiravajuCih poja-va koje nazivamo makjo? One BU privremena stanja svesti koja se javljaju tokom zazena kada se nasa sposobnost da se usredsredimo razvije do izvesne tacke, a nasa praksa po-cinje da sazreva. Kada su talasi misli koji rastu i splasnjavaju na povrsini uma, deli-micno smireni, preostali cinioci proslog i8-kustva, skladisteni u dubljim nivoima 8vesti, isplivavaiu povremeno na povrSinu svesti pruzajuci osecaj obuhvatnije, iIi pro-sirene stvarnosti. Prema ovome, makjo je mesavina stvarnog i nestvarnog, poput one u snovima. Upravo kao sto neko u dub ok om snu obicno ne pamti snove, vec sarno kada je u polusnu, polubudan, makjo se ne javlja

4. Bunnanski poloZaj

126

onima kOji su duboko zadubljeni, iii u sa-madhiu. Nikada ne dolazite u iskusenje da pomislite da BU ove pojave stvarne, iii da sarna prividenja imaju bilo kakvo znacenje. Imati divno prividenje buddhe ne znaci da ste imalo bliZi tome da i vi postajete jedan od njih, ne vise nego sto sanjati da ste mi-Honer znaci da cere postati bogatiji kada se probudite. Zato nema razloga da hudete odusevljeni u pogledu takvog makjoa. SHeno tome, nema razloga za uzbunu u pogledu rna kakvih uzasnih eudoviSta koja se pojave pred varna. Iznad svega, ne dopustajte sebi da budete zavedeni priviilenjima huddhe ili hogova koji vas blagosiljaju, iii yam prenose bozanske poruke, ili makjoom koji sadrii prorocanstva za koja se ispostavlja da su is-tinita. To znaCi procerdati svoju snagu u lu-dom gonjenju nedoslednog.

Medutim, ove vizije su, izvesno, znak da ate na prekretnici u sedenju ida, ako se na-pregnete do krajnje granice, sigurno mozete doZiveti kenso. Po predanju se zna da je cak i Sakjamuni Buddha pre sopstvenog probu-denja iskusio nehrojeni broj makjao, koje je nazvao osujecujucim demonima. Kad god se javi makjo, jednostavno ga prenabregnite i nastavite da svesrdno sedite.

5. lapanski (seiza) po]ozaj

4. Pet IJrsta zena

Sada CU nabrojati pet razliCitih vrsta zena. Sve dok ne naucite da ih razlikujete, verovatno cete grditi na odlucnim mestima, kao sto BU pitanja da Ii je sa tori u zenu neop-hodau, iIi nije, cia Ii zen podrazumeva po-tpuno odsustvo pojmovnog misljenja, i tome slieno. lstina je sledeca: medu mnogim oh-Helma zena postoje oni koji su duboki, kao i oni plitkL oni koji vode probudenju i oni koji ne vode. Prica se da je u vreme Budcihe postojal0 devedeset, iii devedeset pet skola filozofije, ili religije. Svaka skola imala je svoj pose ban naein praktikovanja zena, i svaka je hila neznatno razliCita od drugih.

Sve velike religije sadrze neku meru zena, huduCi da je religiji neophodna molitva, a za molitvu je neophodno usredsredenje uma. Vueenja Konfucija i Mencija, Lao-cea i tuang-cea, sva sadde svoj sopstveni oblik zena. Zaista, zen je prisutan u mnogim raz-licitim delatnostima u Zivotu, kao stoje sve-cano sluzenje caja, No, kendo, dudo, aikido. U ]apanu, pocevsi od Meidi obnove pre ma-nie od sto godina pa do danas, razvio se ve-liki broj ueenja i vestina koia sadrie ohlike zena u sebL Izmedu ostalih, Okadino ucenje mirnog sedenja i Emin put uzgajanja svesti i tela .. Nedavno se Tempu Nakamura sa za-rom zalagao za indijski joginski oblik zena. Svi ovi razliCiti nacini usredsredivanja, sko-ro neograniceni po broju, spadaju u siroko zaglavlje zena. Radije nego da pokusam da ih sve odredim, raspravljacu 0 pet glavnih ohlika zena koje je razvrstao Keiho-zendi, jedan od ranih majstora zena u Kini, za eiju podelu osecam cia je jos uvek vredna i upo-trebljiva.

Spolja gledano, ovih pet vrsta zena ne-znatno se razIikuju. Mogu postojati male razlike u nacinu kako se ukrstaju noge, sa-vijaju ruke, iii kako se poddava disanje, ali svi sadrze tri osnovna cinioca: uspravan se-deCi polozaj, ispravno upravljanje disanjem i usredsreiienje (ujedinjenje) uma. Medutim, poeetnici bi trehalo da imaju na umu da se po sultini i svrsi ovi ohlici znatno razlikuju. Ove razlike su za vas presudne, jer yam mogu pomoci da 8tO jasnije odredite svoj cHj

127

kada pojedinacno dolazite kod mene i izno-site syoje tdnje, tako da yam rnogu odrediti prikladnu praksu.

Prvu vrstu nazivarno bompu, iii obieni zen, za razliku od os tala eetirL od kOjih se svaki moze smatrati posebnom vrstom zena, prilagodenom posebnim ciljevima raz-lieitih lienosti. Bompu zen, buduCi da je 08-loboden svakog filozofskog ili religijskog sa-drZaja, namenjen je bilo kome i svakome. To je zen kOji se praktikuje naprosto iz uvere-nja da se njime moze poboljsati telesno i du-sevno zdrvlje. Posto gotovo 8igurno ne moze irnati lose uCinke, moze ga vezhati svako, za hilo koje religijesko uverenje da je oprede-Ijen, Hi pak da uopSte nije opredeljen. Bom-pu zen je namenjen otklanjanju duseyno-te-lesnih bolesti i poboSljanju zdravlja uopste.

Praktikovanjem bornpu zena ueite se da usredsredite i usmerite um. Najyeei broj lju-di se nikada ne doseti da pokusa da upraylja svojom sVeSeu, ana zalost, ova osnovna vez-ba je ostavljena po strani u savrernenom ob-razovanju ne postavsi deo onoga 8to se na-ziva sticanjern znanja. Bez toga, medutim, ono ?ito ueimo tdko zaddavamo, jer uCimo nepravilno, rasipajuCi mnogo anage uz put. Zaista, mi smo bitno obogaljeni sve dok ne naueimo kako da obuzdamo svoje misli i U8-redsredujemo svoj urn. Osim toga, praktiko-

6. Sedenje na klupici

vanje ovog izvrsnog naCina veZbanja svesti dovesee vas do porasta sposobnosti da odo-lite iskusenjima kojima ste prethodno bili podlozni i da se odvojite od onoga ?!to vas je dugo sputavalo. Obogacenje i poboljsanje lienosti neizbdno se javlja od trenutka kada tri osnovna einioca svesti a to su razum, osecanje i volja - poenu da se razvijaju skladno. Najtise sedenje praktikovano u konfucijanizmu tini se da je uglavnom na-glasavalo ove ueinke usredsredivanja uma. Meautim, ostaje einjenica da bompu zen, iako daleko plodniji u odgajanju svesti od ci-tanja bezbrojnih knjiga iz etike i fiiozofije, ne rnoze da razresi osnovno pitanje odnosa eoveka sa sveobuhvatnim. Zasto? Stoga lito ne moze da pronikne kroz osnovno uverenje ohicnog eoveka 0 sebi, kroz zabludu da je nesumnjivo drugaeiji od sveobuhvatnog.

Orugi od pet oblika zena zove se gedo. Gedo doslovno znaCi Bpoljni puti, a pod tim se u huddhistiekorn smisaonom okviru pod-razumevaju ucenja razlicita od buddhizma. Ovde imamo zen spojen sa religijom i filo-zofijom, ali jOs uvek ne buddhistieki zen. Hindu-joga, najtise sedenje konfucijanizma, veZbe nutrenja u hriscanstvu, Bve to potpada pod ideju gedo zena. Oruga osobina gedo zena je da se eesto praktikuje sa cHjem raz-vijanja rawolikih izuzetnih moei i sposob-nosti, iii radi usavrsavanja izvesnih umet-nosti do nivoa iznad dosega obienog eoveka. Oobar primer za ovo je Tempu Nakamura. covek koga sam ranije pomcnuo. Kazu da on mozc nagnatl ljude da nesto rade, a da on sam ne pomeri ni jedan miSie, niti da izgo-vori i jednu ree. Cilj puta Ema je da ornoguci takve podvige kao sto je hodanje golim ta-banima po ostricama maeeva, iii da se zure-njem u vrapce izazove njihova obamriost. Svi ovi cudesni podvizi postizu se odgaja-njem doriki, posebne snage iii moCi, a mar-ljivim vezbanjem usredsredenja uma; 0 ovo-me eu kasnije govoriti podrohnije. Ovde eu vas sarno podsetiti da zen koji ima jedino za svrhu da razvija doriki nije, upravo zbog takvih ciljeva, buddhisticki zen.

Jos jedan cHj zbog kojeg se praktikuje gedo zen je ponovno raitanje u razlicitim ne-besima. Znamo da se u izvesnim skolama

128 I

,....

praktikuje zen sa cHjern ponovnog rodenja u raju. Ovo nije svrha zen buddhizma. Mada se zen buddhist ne suprotstavlja ideji razlieitih nivoa neba i verovanju da je rnogueno po-novno radanje u nekom od njih, a po zasluzi vrsenja deset vrsta dobrih dela, on sam ne zudi za ponovnim radanjem u raju. Sve u svemu, tamo 9U uslovi tako zadovoljavajuCi i tako je udobno da ga to moze odmamiti od zazena. Pored toga, kada njegove zasluge u raju isteknu, moze se spustiti u pakao. Zato zen buddhist vernje da je bo]je biti roden u Ijudskom Bvetu i praktikovati zazen sa ci-ljem da konacno postane buddha.

Do sada smo raspravljali 0 prva dva obli-ka zena, naime 0 bompu i gedo. Pre nego !ito predemo na ostala tri, uputieu vas u jos je-dan naCin usredsredivanja: doZivljavanje daha. Za sada prestanite da brojite dahove i umesto toga se predano usredsredite na pra-cenje udaha i izdaha pokusavajuci da ih jas-no doZivite. Nastavite sa ovom veZbom Bve do ndeg ponovnog susreta. Treci oblik zena je [odo, Sto doslovno znaci mala kola. Ovo vozilo, iii ucenje, namenjeno je prenosenju svesti iz jednog stanja (obmane) u drugo (probuilenje). Mala kola su nazvana ovako, zato sto BU napravljena tako da u njih mo-zete smestiti sarno sebe. Mozda se mogu uporediti sa biciklom. Sa druge atrane, veli-

7. Sedenje na stolici

ka koh /mahu'Vunu} sliena BU autobuBu: u njega se' mog; smestiti i drugi. Odatle je sodo zen namenjen onima kOji tragaju za smirenjem sarno svoje sopstvene svesti.

Ovde imamo buddhistieki zen, ali takav koji nije u skladu sa Buddhinim najviSim ueenjem. Pre je to zen zgodan za one koji nisu sposobni da dose gnu najdublje znaee-nje Buddhinog probudenja, a to je da je po-stojanje nedeljiva celina, da svako od nas ob-uhvata kosmos u njegovoj ukupnosti. Budu-ci da je ovo istina, sledi da mi ne mozemo dosegnuti izvornu smirenost uma traganjem iskljuCivo za sopstvenim spasenjem, a osta-juci ravnodusni prema pitanju blagostanja drugih.

Medutirn, irna onih - a neki od vas kojima govorim m~gu biti medu njima - kOji jed-nostavno ne mogu sebe da uvere u postoja-nje ovakvog sveta. Bez obzira koliko uporno BU podueavani tome da je evet razlika i su-protnosti, uz koji prijanjaju, nestvaran pro-izvod njihovih pogresnih glediSta, oni ne mogu a da ne veruju u suprotno. Takvim lju-dima svet moze sarno izgledati sustinski zao, pun greha, borbe i patnje, ubijanja i na-silnog umiranja, te u oeajanju teze da iz nje-ga Jlobegnu.

Cetvrta vrsta zena zove se daido, velika kola (mahayana), i to je pravi buddhisticki zen, jer je njegova srediSna svrha kenso-godo, to jest uvid u sustinsku prirodu cove-ka i ozbiljenje puta u svakodnevnom zivo-tu. Onima kOji 8U sposobni da shvate vaz-nost Buddhinog iskustva probuitenja i sa ze-ljom da se probiju kroz sopstveno nestvarno shvatanje sveobuhvatnosti, da iskuse po-tpunu, nerazdeljenu stvarnost, Buddha je namenio ovaj oblik zena. Buddhizam je, BUS-tinski, religija probudenja. Buddha je posle najviseg budenja proveo nekih pede set godi-na podueavajuCi ljude kako da i sami uvide prirodu sopstva. Njegove upute 8U prenose-ne sa majstora na ucenika Bve do danasnjih dana. Zato se moze reCi da zen, koji zanema-ruje, poriee iii umanjuje znaeaj probudenja, nije pravi daido buddhistieki zen.

U toku praktikovanja daido zena, vas cHj na poeetku je da se probudite u svojoj pravoj prirodi, ali povrh probudenja uvidate da je

i29

zazen viSe nego sredstvo budenja on je oz-biljenje vase prave prirode. t: ovoj vrsti zena, kOji za svoj cilj ima satori-budenje, lako je naciniti gresku i shvatiti zazen sarno kao sredstvo. Medutim, mudri ucitelj ee od pocetka naglasavati da je zazen, u stvarL oz-biljenje urouene buddha prirode, a ne sarno nacin dosezanja probudenja. Ako zazen ne bi bio niSta vise do sredstvo, onda bi iz ovo-ga sledilo da je posle satorija on izlisan .. Me-dutim, kao !ito je Dogenb-zedi sam naglasio, upravo je obrnuto istinito; Sto dublje doZt-vite satori, to viSe uvidate potrebu za prak-som.

Saidodu zen, poslednji od pet, najvise je vozilo, vrhunac i huna buddhistickog zena. Ovaj zen BU pr~ktikovale sve buddhe pro-slosti - nairne, Sakjamuni i Amida 10 - i on je izraz savdenog zivota, zivota u njegovom najCistijem obliku. To je zazen kOji je Do-gen-zendi prvenstveno zastupao i on ne sa-ddi borbu za satori, niti za bilo kOji drugi cilj. Zovemo ga sikan-taza, a 0 njemu eu podrobnije govoriti u sledeeem predavanju.

U ovoj najviSoj praksi, sredstvo i svrha BU stopljeni. Daid

iscuri ili se povuce i na kraju potpuno i9-cezne ukoliko se zazen ne upraznjava redov-no. Shvatanje koje danas vlada u sekti soto da je kenso nepotrehan i da nije potrehno niSta drugo osim da ohavljamo svoje sva-kodnevne aktivnosti s duhom Rude, vodi u zahludu, jer bez kensoa nikada ne biste i9-tinski znali ?ita zapravo predstavlja taj Bu-din duh.

Ova zalazenja u krajnosti u obe sekte 11 u poslednje su vreme, na zalost, umanjile kva-litet poducavanja u zenu.

Ovim se zavrsava razmatranje 0 tri cilja zazena.

6. Individualna poduka

l'Iastavite da radite onu vezbu koju sam yam dao prosli put, naime usredsredite se na udisanja i izdisanje i pokusajte da jasno ose-tite svaki dah.

Ovo predavanje baviee se individualnom podukom (dokusan), koja predstavlja vreme koje je namenjeno da se pred rosija, u cetiri oka, iznesu svi problemi u vezi sa vezba-njem. Ova tradicija individualnog p~ducavanja zapoeela je sa samim uVaZcnim Sakja-munijem i oddala se, neprekinuta, Bve do danas. Za to znamo ,jer je jedan od velikih majstora tendai-a, Cisa-daiSi (Chishadais-hi), u svoju sistematizaciju svih sutri u ok-viru osam pouka i pet razdoblja, uvrstio taj-no ueenje, koje odgovara dokusanu.

Ako nema tog individualnog vonenja, ne mozemo reei da je nase veZhanje zazena au-tentieno. Na zalost, od perioda Meidi naova-mo, tokom skoro stotinu godina, dokusan je

1I l' vezi sa poetskim opisom razlika izmenu rin-zaja i sotoa mogao hi biti zanimljiv sledeci odlomak iz jednog neobjavljenog rukopisa Njogena Senzakija '.Nyogen Senzaki): ,Menu studentima zena govori se da je ucenje ,rinzaja' kao poznojesenji mraz od kojeg dr-htimo, dok je ucenje sotoa poput prolecnog povetarca kOji miluje ever, pomazuci mu da se vtvori". Postoji jos jedna izreka: ,\.:cenje rinzaja je poput neustrasivog ge-nerala koji bez oklevanja pokrece regimentu. dok je ucenje sotoa poput seljaka koji se briZljivo stara 0 svom pirincanom polju brinu"i se 0 svakom struku po-naosob.

u sekti 80tO gotovo izumro, opstajuei jedino u tradieiji rinzaja. Ako uporedimo zazen sa putovanjem koje neki zapocnu brzo a zatim uspore, drugi pocnu sporo a kasnije ubrzaju korak, nekim je jedna faza tog putovanja ri-zicnija od neke druge, i svi nose razlieit to-var prtljaga (Sto ee reCi, predubedenja), mo-zemo poceti da uvidamo zasto 5e bez indi-vidualnog vodenja u dokusanu ne moze.

Moze se postaviti pitanje za?ito je neop-hodno drzati dokusan u tajnosti. Posto se tu ne radi ni 0 eemu nemoralnom, zasto on ne bi mogao biti otvoren i javan? Pre svega, kako smo mi obicni Ijudi s egom, skloni smo da u prisustvu drugih sebe predstavljamo boljim nego ato jesmo. Mi nismo u stanju da, kako bi se to reklo, razgolitimo svoje duse i ostanemo potpuno goli. SHeno tome, usteZe-mo se da izreknemo celu istinu zbog straha da ee nam se smejati. Ili ako nas rosi izgrdi, upotrebljavajuci oStre reei, mi cemo se vise brinuti za utisak kOji to ostavlja na druge nego za to da ga saslusamo otvorenog duha. Postoji jos jedan razlog za privatnost doku-sana. Posto ste prvi put doZiveli kenso, vi idete od jednog koana do drugog kako se vaSe razumevanje produbljuje, i ako hi drugi hili prisutni kada na dokusanu pokazujete vase razumevanje koana, mogli bi, slusajuci odgovore rosija, pomisliti: A tako, to je od-govor! a da pritom nisu potpuno shvatili znacaj tog koana. OCigledno je da bi to ste-tilo njihovom vezbanju jer bi, umesto da sami dodu do svog sopstvenog uvida i iznesu ga rosiju, oni zapamtili da je ono bio pri-hvatljiv odgovor, mada on to u stvari nije, i na taj bi se nacin njihovo vezhanje koana, na njihovu sopstvenu stetu, svelo na puko inte-lektualiziranje. Iz tih razloga ne hi trebalo da odgovorite na pitanje koje se tice koana kOji onaj 8tO pita jos nije prosao. l'Ieodgovor-no pricanje moze dovesti i do drugih litetnih posledica. Mogu se, na primer, prosiriti gla-sine da je neko tokom dokusana surovo is-tucen, 8tO bezrazlozno kvari reputaciju zena. Prema tome, ne prieajte 0 svojim koa-nirna ni sa kim, eak ni sa svojim najboljim prijateljima ili Clanovima porodice.

Upravo to krsenje tajnosti koja je nckada okruHvala sistem koana jeste uno sto je 11

132

sekti rinzaj dovelo do postepenog opadanja kvaliteta poducavanja. Ono sto eu sada reci ne vaH za laike, kOji ohicno ozbiljno shva-taju vezbanje. Ali u manastirima, gde ima kaludera kojima smeta celokupni trening, i kOji su tamo zapravo i dospeli sarno zato da bi odsluzili ohavezni rok kOji je potreban da hi nasledili mesto stalnog svehenika u ne-kom manastiru, ovaj problem postaje ozhi-ljan. U manastirima gde je discipIina slaba stariji kaluder eesto ie reci mladem kalude-ru: .Na kom koanu radis? Kad dohije odgo-vor, onaj gtariji ce reci: Da Ii ga razumes?" "Ne< . U redu, ja eu ti reci odgovor, kazace stariji kaluder, .a ti ces mi zauzvrat kupiti kolace. Rosi moze da primeti da Ii je odgo-vor autentiean iii ne, ali ako on iz nekog raz-loga postane previSe popustljiv, moze se de-siti da prihvati odgovor do koga kaluoer nije dosao sam. Ovakva praksa ne mora biti po-sebno stetna ukoliko takav kaluner u ma-nastiru provede sarno dye iii tri godine pre nego Sto postane stalni svestenik u nekom manastiru, poSto duznost kOje ce tamo imati ne zahtevaju od njega da procenjuje kenso drugih. Ali moze se desiti da nema slobod-nog mesta u trenutku kada on zavrsi taj rni-nimalni period veZhanja i da on u manastiru ostane rnozda osam iii deset godina, prola-zeci kr,oz kompletni sis tern k08na S odgovo-rima koji nisu njegovi sopstveni. Najzad, kao 8tO je obicaj u sekti rinzaj, kada neko za-vrsi Bve koane, on dobija titulu uCitelja. Na taj naCin, neko ko ne poseduje istinsko raz-umevanje postaje kvalifikovan da vodi druge. Ta ohmanjivacka praksa podriva uce-nje zena. Ucenjaci sekte soto pri akadem-skom proucavanju zena s pravom napadaju sis tern koana upravo na osnovu ovoga.

Sledeca tacka tice se vrste pitanja koja se mogu postavljati tokom dokusana. Sva pita-nja trebalo bi da su u vezi sa problemima kOji proisticu neposredno iz veZbanja. To prirodno iskljucuje Hcne probleme. Moze yam se uCiniti da privatnost dokusana pruza izvanrednu priliku za razmatranje licnih ili teorijskih pitanja, ali morate imati na umu da postoje i drugi kOji cekaju ida im, izno-seci probleme koji su izvan vaseg vezbanja, oduzimate vreme. U redu je ako pitate 0

svom stornaku, ako on, na primer, krCi, ili 0 zubima koji vas bole tako da ne mozete da jedete, ili 0 vizijama koje mozda doHvljava-teo Ne bi trebalo, medutim, da postavljate pitanja 0 budistickoj doktrini iii kompara-tivnoj filozofiji iii 0 razlici izmedu ove i one sutre. Mozete pitati bilo ?ita sve dok to pro-istice neposredno iz vaseg ve:l:banja.