dr Dušan Ljubičić

Internet servisi

Veb

dr Dušan LjubičićBeogradska akademija poslovnih i

umetničkih strukovnih studija

Definicija Veba

• World Wide Web konzorcijum (W3C) kaže

– veb je univerzum informacija dostupnih prekoračunarske mreže, otelotvorenje sveukupnog ljudskogznanja

• Sistem međusobno povezanih hipermedijalnihdokumenata dostupnih preko računarske mreže

• Tehnički gledano - bilo koji sadržaj na internetudostupan preko HTTP (Hypertext Transfer Protocol) iliHTTPS (Hypertext Transfer Protocol Secure) protokola

4/18/2020 Internet servisi – dr Dušan Ljubičić 2

Gde se koristi

• Veb se najčešće koristi za pronalaženje informacija, čitanje onlajn vesti, učenje, zabavu, kupovinu robe iusluga

• Firme ga koriste za predstavljanje i prodaju svojihproizvoda i usluga i rad sa poslovnim partnerima


Hipermedija i hipertekst

• Veb (World Wide Web) je sistem međusobnopovezanih hipermedijalnih dokumenata dostupnihpreko računarske mreže

• Hipermedija može da sadrži tekst, grafiku, zvuk, video, virtuelnu realnost, interaktivne forme…

• Hipertekst je tekst koji sadrži vezu (hiperlink, link) prema drugom tekstu


Hipertekst

• Hipertekst omogućava nelinearno čitanje teksta

• Tekst ne mora da se čita redom, onako kako je napisan, nego može i praćenjem hiperlinkova

• Najvažniji koncept koji je doveo do otkrića veba

• Veb - ogromna količina informacija međusobnopovezana ogromnim brojem hipertekstualnih veza(hipelinkova)


Nastanak veba

• 1989. godine - engleski naučnik Tim Berners-Lee

• Tokom 1989. i 1990. napisao:

– prvi program za čitanje veb dokumenata (web browser), koji je nazvao "World Wide Web„

– prvi veb server koji je nazvao "httpd„

– prvu veb stranicu

– prve specifikacije za HTML jezik, URL i HTTP protokol


Nastanak veba

• U avgustu 1991. godine, veb je postao javno dostupaninternet servis, a u aprilu 1993. godine i besplatan

• Veb pregledač Mosaic (kasnije Netscape Navigator) je mogao zajedno da prikaže i tekst i sliku. Ranije je slika prikazivana u posebnom prozoru

• Mogao je da se koristi kao klijent za druge, tadapopularnije internet servise, kao što su Gopher , FTP iNNTP


W3CWorld Wide Web Consortium

• 1994. godine, Tim Berners-Lee osniva W3C

• Međunarodna organizacija, bavi se razvojemotvorenih standarda (HTML, CSS, XML, XHTML, …) kojitreba da osiguraju interoperabilnost veb tehnologija idugoročni rast i razvoj veba

• Članovi konzorcijuma su velike kompanije (Microsoft, Amazon, Apple, Google, IBM, Facebook …), neprofitneorganizacije, univerziteti i pojedinci


Klijent server model

• Veb je klijent server model

• Klijentski softver (web browser, veb čitač i veb pregledač) se nalazi na računaru korisnika

• Najpoznatiji veb pregledači su Chrome, Firefox, Safari Edge, i Internet Explorer

• Veb serveri koji se najčešće koriste su Apache, Nginx i IIS (Internet Information Services)


Statičke i dinamičke stranice

• Veb stranice koje se preuzimaju sa veb servera mogubiti statičke i dinamičke

• Statičke stranice uvek imaju isti sadržaj i nalaze se naveb serveru

• Podaci koji se koriste za kreiranje dinamičkih stranicauglavnom se nalaze u bazi podataka


Preuzimanjastatičke veb stranice


Veb klijent(Edge, IE, Firefox, Chrome…)

Port 80

Veb server (IIS, Apache, Nginx…)

Dinamički portovi (49152- 65535)

DNS server

Vraća traženu veb stranicu ili poruku o grešci

Traži IP adresu veb servera

HTTP zahtev

2

14

5

Vraća IP adresu veb servera

3

Preuzimanjastatičke veb stranice

1. Korisnik u svom veb pregledaču kuca adresu veb-sajta

2. Veb pregledač traži od DNS servera IP adresu vebservera na kojem se nalazi traženi veb-sajt

3. Kada dobije IP adresu veb pregledač šalje veb serveruHTTP zahtev, odnosno traži od njega da mu pošaljenavedenu veb stranicu

4. Kada primi zahtev, veb server šalje veb pregledačutraženu stranicu, ili stranicu sa porukom o vrsti greškeukoliko iz bilo kojeg razloga ne može da je pošalje


Portovi koji se koriste

• Server i klijent komuniciraju preko HTTP (Hyper Text Transfer Protocol) protokola. Server standardno prima zahteve na portu 80, ali dalju komunikaciju sa klijentomobavlja preko nekog od dinamičkih portova (49152-65535)


Preuzimanjadinamičke veb stranice


Veb klijent(Edge, IE, Firefox, Chrome…)

Port 80

Veb server (IIS, Apache, Nginx…)

Dinamički portovi (49152- 65535)

DNS server

Vraća traženu veb stranicu ili poruku o grešci

Traži IP adresu veb servera

Aplikativni serverJava, PHP, Windows

Application Server

Baza podataka (SQL, Oracle, MySQL…)

HTTP zahtev

2

14

9

5 6

78Vraća IP adresu veb servera

3

Preuzimanjadinamičke veb stranice

1. Podaci se nalaze u nekoj bazi podataka, veb server zahtev za podacima prosleđuje aplikativnom serverukoji je povezan sa bazom podataka

2. Aplikativni server obrađuje zahtev i vraća veb serverupotrebne podatke kako bi on mogao da kreira vebstranicu i pošalje je klijentu (Google pretraga, kupovina preko veba…)


Aplikativni veb server

• Aplikativni veb server je povezan je sa jednom ili višebaza podataka

• Na aplikativnom serveru nalaze se programi pisani za veb

• Aplikativni i veb server su uglavnom integrisani, alimogu da budu nezavisni programski paketi


Veb stranica

• Veb stranica (web page, webpage) je bilo kojidokument koji se prikazuje u veb pregledaču

• Tehnički gledano, veb stranica je poseban dokumentkoji je napisan u HTML jeziku


HTML jezik - instrukcije

• HTML jezik sadrži instrukcije koje opisuju kakodokument treba da izgleda kada ga veb pregledačprikaže na ekranu

• Na osnovu ovih instrukcija veb pregledač zna koji font treba da koristi, njegovu veličinu i boju, broj kolona u kojima će prikazati tekst, gde treba da prikaže slike idrugi multimedijalni sadržaj, koji delovi dokumentasadrže hiperlinkove itd.


URL adresa

• Veb stranica se nalazi na veb serveru i ima jedinstvenuadresu na internetu - URL (Uniform Resource Locator)

• Stranica se učitava unošenjem URL adrese u adresnuliniju veb pregledača ili klikom na hiperlink koji sadržinjenu adresu


Statičke stranice

• Statičke stranice uvek prikazuju isti sadržaj

• Sadrže samo statičke informacije i u veb pregledač se učitavaju tačno onakve kakve su i na veb server

• Korisnik može da čita informacije, ali ne može ništa da menja niti ima mogućnost bilo kakve interakcije

• Ove stranice se koriste kada nema potrebe za promenom informacija ili se informacije retko menjaju, što se radi ručno


1.1.2 Dinamičke veb stranice

• Sadržaj dinamičkih veb stranica često se menja

– veb stranice sa vestima mogu da se menjaju i više puta u toku jednog sata

– sajtovi za elektronsko poslovanje prikazuju različit sadržaj zavisno od upita korisnika

– YouTube prikazuje različite sugestije za svakog korisnika

– stranice korisnika socijalnih mreža razlikuju u zavisnosti od njihovih preferencija i kruga prijatelja

– …

• Kod dinamičkih stranica, svaki put kada dođe do 4/18/2020 Internet servisi – dr Dušan Ljubičić 21

Skriptni jezici

• Kod dinamičkih stranica, svaki put kada dođe do promene određenog dela stranice, učitava se samo promenjeni deo

• Na taj način se skraćuje vreme potrebno da se prikaže stranica

• Dinamičku dimenziju veb stranicama donose skriptnijezici

• Ovi jezici mogu da se izvršavaju na klijentovomračunaru (Client-Side Scripting) ili na veb serveru(Server-Side Scripting)


Skriptovanje sa klijentske strane

• Skriptni jezici sa klijentske strane se izvršavaju naklijentovom računaru, odnosno u veb pregledaču

• Veb pregledač preuzima veb stranicu sa servera, izvršavakôd koji je umetnut u veb stranicu, a zatim korisnikuprikazuje ažuriran sadržaj

• Programski kod može da se nalazi i u posebnoj datoteci kojase preuzima zajedno sa veb stranicom

• Izvršenjem skripte moguće je promeniti strukturu, sadržaj iizgled veb stranice

• Klijentske skripte se često koriste u formama gde se od korisnika traži da unese neke podatke


Primer skripta

• Skript na sledećem slajdu, koji počinje tagom <script> izavršava tagom </script>, omogućava unos dva broja iizračunavanje njihovog zbira klikom na dugme Suma. Mesto na kojem će se ispisati rezultat je <p id="rezultat"></p>

• Izgled veb strane posle izvršenog zbrajanja prikazan je u gornjem desnom uglu


Skript


Programi za pisanje

• Elementi veb stranice (hiperlink, forma, slika, naslov, pasus itd.) dostupni su preko programskog interfejsakoji se naziva DOM (Document Object Model)

• JavaScript, VBScript, ActionScript, Dart i TypeScript suneki od programa koji se koriste za pisanje klijentskihskripti

• Budući da se izvršavaju na klijentovom računaru, klijentske skripte smanjuju opterećenost veb servera


Skriptovanje sa serverske strane

• Skripte sa serverske strane su kôd koji se izvršava na veb serveru

• Izvršava se na zahtev klijenta, na primer kada je potrebno izvršiti validaciju korisnika, vratiti rezultat pretrage ili upisati neke podatke u bazu

• Odgovor na zahtev klijentu vraća se u HTML formatu

• U odgovoru mogu da budu i skripte koje se potom izvršavaju na klijentovoj strani


Skriptovanje sa serverske strane

• Serverske skripte funkcionišu kao interfejs između klijenta i resursa koji se nalaze na veb serveru

• Preko njih se ostvaruje i kontroliše pristup bazama podataka i drugim strukturama podataka na serveru

• Omogućavaju kreiranje sadržaja koji je prilagođen pojedinačnom korisniku

• Za pisanje serverskih skripti koriste se jezici kao što suPHP, ASP.NET, Java, Python, JavaScript, Ruby, Perl, Go, WebDNA, ColdFusion itd.


URL

• Svaka veb stranica, slika, audio i video zapis, program, i bilo koji drugi resurs koji je dostupan preko veba, ima svoju jedinstvenu adresu na internetu - URL (Uniform Resource Locator)

• Tipična URL adresa se sastoji od:

– imena protokola,

– imena servera na kojem se nalazi veb resurs

– imena samog resursa predstavljena putanjom


Primer URL

• http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html

– http je protokol

– www.nbs.rs je adresa servera

– /internet/cirilica/index.html je lokacija resursa na veb serveru

• index.html je veb stranica koja se nalazi u folderu cirilicakoji se nalazi u folderu internet


http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html

Protokol Ime i lokacija resursa na serveru

Ime servera

Protokol

• Prvi deo URL adrese prikazuje ime protokola koji veb pregledač koristi za razmenu podataka sa veb serverom

• HTTP i HTTPS (HTTP Secure) su protokoli koji se koriste za veb

• Ovo su podrazumevani protokoli u veb pregledaču i ne moraju da se kucaju

• U svakodnevnom govoru za URL adresu koja započinje sa http ili https, koristi se termin veb adresa


Drugi protokoli

• Pored ovih protokola veb pregledači podržavaju i drugeprotokole:

– FTP (prenos datoteka)

– telnet (udaljeni pristup računaru)

– mailto (otvaranje mail klijenta)

• Protokol se u URL adresi navodi sa dvotačkom (:) nakraju. Od adrese servera se razdvaja sa dve kose crte(//), osim kod protokola mailto


Ime servera

• Iza imena protokola je ime računara, odnosno servera na kojem se nalazi traženi veb resurs

• Ime računara se prevodi u IP adresu koja je potrebna radi njegovog lociranja na mreži

• Ovaj posao radi DNS server (Domain Name System)

• Prvi deo ovog imena, www, je skraćenica od world wide web. Uobičajeno se pojavljuje na početku imena veb servera

• Tehnički gledano www je zapis u DNS zoni pod odgovarajućim imenom i pokazuje na IP adresu veb servera4/18/2020 Internet servisi – dr Dušan Ljubičić 33

Ime servera / IP adresa

• Umesto www može da se koristi i bilo koji drugi dozvoljeni niz znakova, ali i ne mora da postoji, što može da se vidi kod sledeća dva URL-a:

– https://www8.hp.com/rs/sr/home.html

– http://nbs.rs/internet/cirilica/index.html

• Umesto imena računara može se kucati i IP adresa, štose vidi na sledećem primeru: http://194.79.41.46/internet/cirilica/index.html


Domen

• Drugi i treći deo imena, npr. nbs.rs, predstavljaju ime domena

• Drugi deo imena, nbs, je deo koji bira vlasnik domena kada ga registruje

• U hijerarhijskoj strukturi DNS naziva to je domen drugog nivoa (Second-level domain - SLD)

• Treći deo imena, rs, je domen najvišeg nivoa (Top-Level-Domain - TLD) i označava kôd države (Republika Srbija)

• Svaka zemlja ima svoj kod koji se uglavnom sastoji od dva slova. Republika Srbija ima i ćirilični domen .срб


Domen najvišeg nivoa

• Najkorišćeniji domeni najvišeg nivoa (gTLD) su: .com, .biz, .org, .edu, .net, .info, .mil i .gov. Od toga preko 40% su .com domeni

• Poznatiji domeni su: microsoft.com, google.com, amazon.com, facebook.com, yahoo.com

• Svi ovi domeni imaju prefiks www koji može, ali i ne mora da se kuca


Poddomen

• U URL adresi https://finance.yahoo.com finance je poddomen domena yahoo

• Naziv poddomena u URL adresi dolazi ispred naziva domena

• Support i sport su poddomeni u adresama https://support.hp.com i https://sports.yahoo.com


Ime i lokacija resursa na serveru

• Putanja do resursa započinje kosom crtom, a sastoji se od jednog ili više foldera koji su takođe razdvojeni kosom crtom

• Na kraju putanje nalazi se ime datoteke

• Npr. putanja je /internet/cirilica/index.html

• Putanja može, ali ne mora da predstavlja stvarnu fizičku lokaciju resursa

• Kod adresa veb-sajtova ne navodi se ime datoteke, njenalokacija na veb serveru je navedena u konfiguracijisamog veb-sajta


Ostali delovi URL-a

• Broj porta

• Fragment

• Upit


Broj porta

• Broj porta preko kojeg protokol radi piše se iza nazivaservera, a od njega je razdvojen dvotačkom

• HTTP protokol radi na portu 80, a HTTPS na portu 443

• Ovi portovi se ne pišu u URL adresi zato što se podrazumevaju

• Dakle, svejedno je da li piše http://www.ibm.com:80 ilihttp://www.ibm.com

• Ukoliko je veb server podešen da prima zahteve na nekomdrugom portu, npr. 8080, onda se mora navesti. Na primer http://www.ibm.com:8080


http://www.ibm.com/

Fragment

• Fragmenti su linkovi unutar samog dokumenta

• Mogu da pokazuju na početak ili kraj dokumenta, na određeno poglavlje, pasus, formu, sliku itd.

• ID fragmenta se navodi iza znaka #. Veb pregledač odmah prelazi na mesto na veb strani gde se nalazi fragment koji je naveden u URL

• U sledećem primeru fragment je fest

– http://www.beograd.com/festivali.htm#fest


Upit

• Omogućava slanje podataka veb serveru na osnovu kojih se vrši pretraživanje ili neka druga obrada

• Upit je string kojem prethodni znak pitanja (?)

• Sastoji od niza parova polje/vrednost povezanih znakom &

• U URL strukturi dolazi iza putanje

• Sledeći URL prosleđuje veb serveru polja client i q sa vrednostima firefox-b-d i beograd

https://www.google.com/search?client=firefox-b-d&q=beograd


Veb server

• Veb server je računar na kojem se nalazekomponente veb-sajta (HTML dokumenti, CSS datoteke, JavaScript programi, slike, video, zvuk itd.) iveb server softver koji veb klijentu (veb pregledaču) šalje tražene veb stranice

• Na jednom veb serveru može da bude smešten jedanili više veb-sajtova, ali i jedan veb-sajt može da se nalazi na više veb servera


Veb server – IP adresa

• Veb server se na mreži identifikuje preko IP adrese

• IP adresa je preko DNS sistema povezana sa imenomveb-sajta, odnosno veb servera na kojem se sajtnalazi

• Za prenos podataka se koristi HTTP ili HTTPS protokol. Veb server HTTP zahteve prima na portu80, a HTTPS na portu 443


Veb serverkomunikacija sa klijentom

• HTTP zahteve može da postavlja samo veb klijent

• Server može samo da odgovara na njih

• Kada traži određenu datoteku preko HTTP-a, klijentmora da pošalje njenu URL adresu

• Server uvek mora da odgovori na klijentov zahtev

• Ako ne može da isporuči traženu stranicu, ondaodgovara sa stranicom sa opisom greške koja se desila


Veb hosting

• Veb server je obično specijalizovan računar visokihperformansi koji je stalno uključen i stalno vidljiv nainternetu i ima stalno istu IP adresu

• Uglavnom je u vlasništvu specijalizovanih firmi(provajdera) koje se bave veb hostingom

• Veb hosting je usluga koja omogućava da veb-sajtbude vidljiv na vebu

• Pojedinci i organizacije i sami mogu da hostuju svojeveb-sajtove


Prvi veb server

• Prvi veb server napisao je Tim Barners-Lee 1990.god.

• Server je nazvan httpd (Hypertext Transfer Protocol daemon)

• Poznat je i pod imenom CERN httpd

• kasnije pod imenom W3C httpd


Statički veb serveri

• Sadržaj koji veb server isporučuje veb klijentu možebiti statički i dinamički

• Veb serveri su uglavnom namenjeni za isporučivanjestatičkih veb stranica, ali takođe imaju dodatke(plugin-ove) koji podržavaju PHP, ASP, JSP, Perl i drugeskriptne jezike preko kojih mogu da generišudinamički sadržaj

• Zbog svoje prevashodne namene ovi serveri često se nazivaju statički veb serveri


Najviše zastupljeni serveri

• Apache, Nginx i Microsoft-IIS su veb serveri koji se najviše koriste

• Broj veb-sajtova koje koristisvaki od ovih veb serverakada se posmatra: prvih1.000.000, prvih 100.000,prvih 10.000 i prvih 1.000sajtova po posećenosti


Aplikativni server

• Dinamički sadržaj kreira aplikativni server

• Na njemu se nalaze i izvršavaju programi (poslovna logika) koji se koriste za obavljanje određenog posla

• Služi kao interfejs između podataka i klijenata

• Kada veb server dobije zahtev za dinamičkim sadržajem, on ga prosleđuje aplikativnom serveru

• Kada aplikativni server obradi zahtev, on kreira HTML dokument i vraća ga veb serveru, koji ga dalje prosleđuje klijentu, odnosno veb pregledaču sa kojeg je zahtev poslat


Aplikativni server

• Većina aplikativnih servera ima integrisan veb server i mogu da izvršavaju sve što može i veb server

• Ipak, pošto su veb serveri optimizovani za statički sadržaj, a aplikativni za dinamički, često se ispred njih postavlja veb server koji služi kao obrnuti proksi server (reverse proxy)

• Kada dobije zahtev za statičkom ili dinamičkom stranicom, on ga prosleđuje odgovarajućem veb ili aplikativnom serveru

• Ovi serveri mogu da keširaju veb sadržaj i šalju zahteve onim aplikativnim serverima koji su najmanje opterećeni (load balancing)


Internet servisi

Veb

dr Dušan LjubičićBeogradska akademija poslovnih i

umetničkih strukovnih studija

Documents

dr Dušan Ljubičić