Dr Dušan Radivojević, MEHANIZACIJA STOČARSKE 225 … · 2020-02-24 · kavez, i to u vidu "sanduka". Taj "dodatak" služi prasadima za ležanje i odmor. Dr Dušan Radivojević,

Dr Dušan Radivojević, MEHANIZACIJA STOČARSKE PROIZVODNJE

225

OBJEKTI I OPREMA U SVINJOGOJSTVU

U svakom slučaju trebala bi prasad do zalučenja da dobro ojačaju, te da je iza njih ostao period najvećeg rizika za održavanje u životu.

Ipak, momenat odbijanja donosi bitne promene, koje redovno izazivaju određene stresove. Iz tog razloga su naročito prvi dani u odgoju posle zalučenja veoma značajni.

Odgoj prasadi može da bude jednofazni i dvofazni. Jednofazni odgoj prasadi je mnogo manje uobičajen i raširen. Taj odgoj je u

boksevima za prašenje, iz kojih se samo izvodi krmača. Znači, prasad nastav-ljaju da borave u istom prostoru (ambijentu) u kome su oprašeni i u kome su bili do zalučenja. To je za prasad svakako mnogo povoljnije, naročito u zdravstve-nom pogledu. Taj prostor je, osim toga, uvek veći nego u dvofaznom odgoju. Time se isključuje i jedan deo radova oko čišćenja i pranja.

Kod jednofaznog odgoja potreban je veći broj (skupih!) bokseva za praše-nje. Odelenja za prašenje moraju biti osposobljena i za uslove odgoja prasadi. Time jednofazni odgoj postaje skuplji i manje prihvatljiv za širu praksu.

Dvofazni odgoj prasadi je već odavno postao standardni. To znači da se prasad odnose odmah po zalučenju u posebne prostorije, koje su podešene za grupni odgoj prasadi.

Iz godine u godinu sve se češće tvrdi da odgoj prasadi treba i prostorno što više odvojiti od prostora za prašenje. Znači, nikako jedno do drugog!

I još nešto: i ovde je potrebno sprovoditi najstrožije higijenske uslove! Iz tog razloga i ovde se prave odelenja, koja se mogu odjednom puniti i odjednom prazniti. Znači po principu: sve unutra - sve napolje! A između turnusa temeljno čišćenje-pranje i dezinfekcija!

Sl. 29. Presek i osnove kaveza za odgoj prasadi; levo - spušten u visini poda,

desno - dignut; 1-vrata sa hranilicom 2-rešetkasti pod 3-pojilice


226


U prvim danima odgoja posebnu pažnju treba obratiti na temperaturu. Ona tada mora biti povećana. U odgoju je takođe važno da se obezbedi davanje leko-va, pre svega preventivno, preko vode za piće.

Veličina grupa prasadi u odgoju je u praksi različita. Dugo je važio princip da prasad ostaju u onakvim grupama, kako se zalučuju. Znači, male grupe, od-nosno koliko je bilo u jednom leglu. Danas se taj princip napušta. Sada se sve povoljnije ocenjuju veće grupe, na pr. sa 30-40 prasadi/grupa. Kod formiranja novih grupa vrši se odvajanje po polu i veličini (uzrastu). Znači, treba formirati što ujednačenije grupe.

Broj mesta za odgoj prasadi, odn. broj grupa, pa time i broj bokseva i odelenja, zavisi od nekoli-ko faktora. Na pr. od du-žine dojenja i od dužine odgoja, tj. sa kojom teles-nom masom se završava odgoj, na pr. da li sa samo 20, ali pak sa čak 30 kg/prase. Treba svakako nastojati da se u odgoju postiže što veći prirast (na pr. 400 gr/dan/prase). Time se odgoj ostvaruje za manje od 60, a često i za manje od 50 dana.

Sl. 30. Presek savremenog kaveza za odgoj prasadi sa

“ostrvom” sa podnim grejanjem


227


Sl. 31. Osnova jednog većeg objekta za odgoj prasadi (1325 mesta za odgoj do 30 kg/prase) sa dovoljnim površinama sa podnom grejanjem

U pogledu objekata za odgoj pra-sadi u praksi se koristi mnogo tipova i varijanti. Gruba podela se odnosi na odgoj sa prostirkom i odgoj sa rešetkas-tim podom (potpuno ili delimično). Ob-jekti (boksevi) sa prostirkom su se zadr-žali kao stariji i u uslovima, gde ima dosta prostirke i jeftinije radne snage.

Poslednjih godina naj-povoljnije ocene dobijaju boksevi sa delimično rešet-kastim podovima. Ostali, puni deo poda obavezno ima podno grejanje i služi za duže (noćno) ležanje. U ovu varijantu spadaju i bok-sevi, koji imaju “sanduke” sa grejanje umesto grejnih delova podova.

Sl. 32. Primer “sanduka” sa grejanjem

za ležanje prasadi u odgoju

Sl. 33. Boksa za odgoj prasadi (40 u grupi)

sa podnim grejanjem, 1-pojilice (šolje i sisaljke); 2-rešetke od veštačkih

materija; 3-ploče za grejanje; 4-“jasla” sa slamom; 5-cevasti automati za kašastu hranu


228


Sl. 34. Velikih boks sa podnim grejanjem za odgoj prasadi, takođe osnova i presek; oznake kao na prethodnoj slici

Boksevi za odgoj prasadi sa prostirkom mogu biti uglavnom sa dubokom prostirkom i sa kosim podom.

• Boksevi sa dubokom prostirkom su pogodni za veće grupe prasadi (oko 40-50), naročito ako je moguće iskorišćenje postojećih starijih objekata. I ovde se jedan manji deo boksa izdiže kao prostor sa ishranu. Ostali se prostire po nor-mi od oko 0,3-0,5 kg/dan/prase. Ovakav odgoj, sa kvalitetnom prostirkom i do-voljno prostora, svakako prija prasadima. Tada i temperatura prostorije može biti niža.

Samo, na ovaj način se troši mnogo rada, a prirast prasadi je redovno niži, nego u savremenim boksevima sa rešetkastim podom i a polurešetkastim podo-vima sa grejnim površinama. Konačno, i kvalitet čvrstog stajnjaka nije dobar!

• Boksevi sa kosim podom pojavili su se u skorije vreme kao jedno od boljih rešenja u odnosu na duboku prostirku. I oni se prave za veće grupe, bok-sevi su sa odnosom strana od 1 : 2. Podovi bokseva imaju veći pad (nagib) od oko 8%. Stranice bokseva su većim delom od punog materijala. Prostirka se ubacuje samo na gornji, viši deo boksa. Zbog kosine poda i kretanja prasadi prostirka se pomera naniže ka kanalu za čišćenje. Umesto zagrevanja cele pros-torije, kod ovog sistema se sve više preporučuje podno grejanje jednog, gornjeg dela poda.

Prednost ovog sistema se u manjem trošenju prostirke i manje rada, a pri-rast u odgoju može da bude dovoljno dobar.

Kavezi (boksevi) sa potpuno rešetkastim podom, ili tzv. flet-dek - kavezi su danas u praksi najviše rašireni. Odavno su postali standardno rešenje za moder- ne farme. Najčešće su za manje grupe prasadi, po pravilu za jedno leglo. Tada su dimenzije, na primer, 1,7-2,0 x 1,3-1,6 m. Površina kaveza po prasetu iznosi oko 0, 20-0,25 m2 za odgoj do 25 kg/prase. Podovi su poslednjih godina skoro isključivo od PVC materijala. Prednosti tih podova su očigledne: nisu hladni, dugotrajni su, lako se čiste. U praksi se nalaze i rešetke od drugih materijala, na primer od žice, betonski, i sl. Otvori ("šlicevi") rešetki su od 10-12 mm.

Ograde kaveza su oko 80 cm. Važno je da su od vertikalnih šipki ili tanjih cevi. Time se sprečava pokušaj penjanja na stranice. Istina, bolje je rešenje ako je donji deo stranica od punog materijala, na primer od veštačkih masa. Tada su bolji uslovi za mir u kavezima.

U praksi se koriste i kavezi sa verandama. Verande su u ustvari "dodaci" uz kavez, i to u vidu "sanduka". Taj "dodatak" služi prasadima za ležanje i odmor.


229


Pravi se od dasaka. Dno mu je sa malim padom ka kavezu. Na jednom mestu je ulaz - izlaz. Na poklopcu "sanduka" nalaze se otvori za ventilaciju (ili se ceo poklopac može da podiže). U početku, kada su prasad mala, koriste se samo polovina prostora verande, a u drugom delu odgoja ceo prostor. Sa verandama moguć je uspešan odgoj prasadi i u prostorijama, koje imaju nižu temperaturu.

Ishrana kod ka-veza je skoro redovno iz dugačkih korita. Ta-da se dobija odnos 1: 1 (broj prasadi : broj mesta za ishranu). To je svakako dobro za prve dane u odgoju, kada je inače potrebna reducirana ishrana.

Za napajanje se najčešće koriste poji-lice - sisaljke, i to po pravilu dve na raznim visinama, na pr. na 25 i na 40 cm. Samo, ne treba zaboraviti, poji-lice - šolje se posled-njih godina radije ko-riste i od prasadi u odgoju!

Sastavni deo "inventara" kaveza su predmeti za zabavu ili igru prasadi. Na pr. lanci koji vise (ali ne do dna), ili pak neka vrsta lopti (od drveta), komad okrugle gredice, i sl.

Prostorije sa ovim tipom kaveza za odgoj prasadi moraju obavezno da imaju potpunu regulaciju klime, pre svega grejanja. To zahteva veće investicije i ve-ći utrošak energije. Time se povećava broj razloga što se ovaj tip kaveza i način odgoja prasadi sve više napušta. Praktično, kod bilo kakve veće rekonstrukcije postojećih objekata, a pogotovo kod izgradnje novih, ovaj tip kaveza sve ređe dolazi u obzir.

Kavezi (boksevi) sa polurešetkastim podom se sve više nameću kao rešenje koje daje najbolje rezultate. Praktično, i ovde se radi o manje-više rešetkastim

Sl. 35. Klasičan kavez za odgoj prasadi,

sa verandom za ležanje


230


podovima, samo se jedan deo posebno namenjuje za udobnije ležanje i odmor prasadi. Taj deo ima puni pod i danas skoro obavezno sa podnim greja-njem. Time se jasno razgraničavaju dve površine kaveza (boksa): rešetkasta za kretanje, ishranu i izbacivanje izmeta od pune površine za ležanje (mirovanje). Ako je mikro-klima u objektu pogodna, onda prasad održavaju prostor za leža-nje u čistom stanju. Naravno, taj prostor ne sme da bude suviše veliki! Odnosno, bolje rečeno: taj prostor za ležanje mora biti dobro odmeren prema kategoriji (uzrastu) prasadi.

Tab. 1. Potrebna površina za ležanje

Kategorija (uzrast) prasadi (kg) 8 10 20 30 40

Potrebna površina (m2/prase) 0,08 0,09 0,15 0,20 0,25

Poslednjih nekoliko godina se već standardno podovi u boksevima (kave-

zima) za odgoj prasadi izrađuju od veštačkih materijala. Podovi se prave u delo-vima ("pločama") pravougaonog ili kvadratnog oblika raznih dimenzija, na pr. 60 x 40 cm ili 40 x 40 cm. Takvi delovi se lako postavljaju i međusobno "uklapaju".

Neki od ovakvih delova se odmah prave za podno grejanje. Najčešće sa dve varijante - grejanje na struju i grejanje sa toplom vodom. Kod izrade bokseva odmah se sve montira, znači i grejna površina. Ta površina je sve češće nekako na sredini bokseva, tako da je sa obe strane rešetkasti deo poda. Nosači ploča su takođe po pravilu od veštačkih materijala.

Kod punih, grejnih delova bokseva važno je da imaju dovoljan pad ka rešetkastim delovima bokseva. Tada se ove površine lakše i sigurnije održavaju u čistom stanju.

U pogledu grejanja i očuvanja toplote postoje i neke dodatne varijante, na primer da se umesto jednostavnih grejnih ploča (površina) koriste "sanduci". Oni imaju visinu od oko 80 cm, sa tri strane su zatvoreni, dok je četvrta strana sa gumirano-plastičnim "zavesicama" za ulaz-izlaz prasadi, ali i za očuvanje toplote u "sanduku". U "sanduku" može biti i dodatno grejanje, pa čak i dodatna ventilacija (što, naravno, dalje poskupljuje nabavku i korišćenje "sanduka").

Kao jednostavnija varijanta je samo "pokrivanje" dela boksa sa grejnom površinom. I time se deo toplote čuva, pogotovo ako se i ovde postave neke "zavesice"!


231


Konačno, nije za potcenjivanje ni specifičnost izrade ograda bokseva (ka-veza) za odgoj prasadi. Ograde bi trebale da budu dvojake:

- na punom (grejanom) delu poda trebale bi ograde da budu od punog materijala; to na neki način obezbeđuje mir u toku ležanja (mirovanja),

- na onom delu, koji služi za ishranu i napajanje, pa time i za izbacivanje izmeta, ograde bokseva bi trebale da budu rešetkaste, i to sa vertikalnim šipka- ma ili uskim cevima. Time se prasad susednih bokseva međusobno “animiraju” (podstiču) na izbacivanje izmeta!

Kod polu-rešetkastih bokseva sa podnim grejanjem površina za ležanje je jednostavnije, lakše i jeftinije održavanje ukupne povoljne klime. U prosto-rijama sa ovakvim rešenjima temperatura vazduha može bez bojazni da bude i nekoliko stepeni niža!

TOV SVINJA

Na farmi svinja tzv. zatvorenog tipa objekti za tov zauzimaju najveći pro-stor. U njima se praktično završava ciklus svinjogojstva - kao krajnji cilj dobija se svinjsko meso. Svinje u tovu se drže (gaje) od oko 20-25-30, pa sve do oko 100-115 kg/tovljenik. Znači, postiže se prirast od oko 80 kg/tovljenik.

Za tov svinja, pa time i za objekte za tov, vezane su neke specifičnosti svi-njogojstva uopšte:

I - Velika potrošnja stočne hrane Od ukupne potrošnje stočne hrane na farmi zatvorenog tipa (znači, sa sop-

stvenom proizvodnjom prasadi) samo na tov svinja utroši se najmanje 2/3!

II - Velika proizvodnja stajnjaka Slično kao i kod potrošnje hrane, proizvodnja stajnjaka sa bar 2/3, ali i sa

3/4, odnosi se na tov svinja. Ovo nameće potrebu pravilnog rešavanja svih pitanja stajnjaka, od čišćenja objekata i lagerovanja stajnjaka do njegovog koriš-ćenja (sa obezbeđenjem dovoljnih površina za biljnu proizvodnju). Naravno, ovde spada i pitanje zaštite okoline, odn. ispunjavanja zakonskih uslova u vezi zaštite okoline.

III - Mali utrošak rada Kod tova svinja, kod prosečno dobre mehanizovanosti na farmi, utrošak

ručnog rada je veoma mali. Na pr. čak manji od 15 minuta po isporučenom tov-ljeniku! Znači, po jednom zaposlenom radniku moguća je proizvodnja čak od 8, pa i svih 10 hiljada tovljenika godišnje!


232


Naravno, u tom slučaju sve "spoljne" poslove obavlja neko drugi (kao što su donošenje prasadi i hrane, odnošenje tovljenika i stajnjaka, i sl).

Najvažniji osnovni zahtevi kod tova svinja su uvek vrlo jasni. Njih ima dosta, ali se mogu svrstati u 4 grupe:

1. Dnevni prirast Svakodnevni prirast jednog tovljenika je važan pokazatelj koji se redovno

prati i iskazuje. Kreće u granicama od samo 600, pa sve do 900 gr/dan/tovljenik. Razlike u ukupnim efektima su veoma velike. Uzmimo za primer tri visine

dnevnih prirasta (600-700-800 gr/dan/tovljenik) i za tri veličine farmi (sa 100-500-2000 tovnih mesta).

Iz navedenih primera, već kod najmanje farme sa 100 tovnih mesta, ali sa prirastom od 800 gr/dan/tovljenik, vidi se da se godišnje dobije čak 80 tovlje-nika više, nego ako je prirast 600 gr/dan/tovljenik.

Naravno, kod najveće navedene farme razlika je čak 1.600 tovljenika godišnje.

Tab. 2. Broj isporučenih tovljenika u zavisnosti od dnevnih prirasta

Broj mesta za tov 100 500 2000 1. Primer:

prirast 600 gr/dan/tovljenik dužina tova 135 + 10 = 145 dana godišnje 2,52 turnusa

252

1.260

5.040

2. Primer: prirast 700 gr/dan/tovljenik dužina tova 115 + 10 = 125 dana godišnje 2,92 turnusa

292

1.460

5.840

3. Primer: prirast 800 gr/dan/tovljenik dužina tova 100 + 10 = 110 dana godišnje 3,32 turnusa

332

1.660

6.640

Uzgred rečeno, prirast od 800 gr/dan/tovljenik u 2000. godine, za najbolje farme u svetu će već polako postajati standard! Na taj način će prirast od 900 gr/dan/tovljenik sve više (za takve farme) postajati cilj!


233


2. Potrošnja hrane U troškovima tova svinja vrednost hrane je skoro redovno na - 1. mestu!

Jedini “konkurent” troškovima hrane su troškovi nabavke (proizvodnje) prasadi. Opšti uspeh u tovu svinja, a to znači i u svinjogojstvu, u najvećoj meri

zavisi od potrošnje hrane. Osnovni pokazatelj hrane je tzv. konverzija ili iskorišćenje hrane. To je po-

trošnja hrane u odnosu na prirast, na pr. koliko se kilograma hrane potroši za ki-logram prirast (kg/kg). U tom pogledu razlike su velike. Kod najboljih farmi već se iskazuje konverzija od samo 2,6 kg/kg. Ali, ima još farmi gde je konverzija još uvek 4 kg/kg! (U ovom trenutku najveći broj farmi nastoji da se stabilizuje na visini od oko 3 kg/ka).

Navedene razlike su takođe velike, kada se iskažu konačne godišnje razlike na farmi. Ovde se daje primer farmi od 200, 1.000 i 4.000 tovljenika godišnje, uz konverziju od 2,7 preko 3,0 i 3,5 do 4,0 kg/kg.

I ovde treba zapaziti veliku razliku u potrošnji hrane već i kod najmanje farme sa samo 200 isporučenih tovljenika godišnje. Ta razlika je čak 20,6 tona/ godina. Za tu razliku, znači za uštedu, bilo bi moguće utoviti još 95 tovljenika. Znači, ne samo 200, već čak 295 tovljenika/godina!

Tab. 3. Godišnje potrošnja hrane (tona) Godišnji broj tovljenika 200 1.000 4.000

1. Primer: konverzija 2,7 kg/kg 43,2 216 864 2. primer: konverzija 3,0 kg/kg 48 240 960 3. primer: konverzija 3,5 kg/kg 56 280 1.120 4. primer: konverzija 4,0 kg/kg 64 320 1.280

Uostalom, kao osnovu treba znati razliku u potrošnji hrane po jednom

tovljeniku sa raznim konverzijama. Po navedenim primerima razlika je veća od 100 kg/tovljenik: ako se troši 2,7 kg/kg, potrebno je (80 kg x 2,7 kg/kg) samo 216 kg za 1 tovljenika, a ako se troši 4 kg/kg, onda treba čak 320 kg!

3. Gubici u tovu Gubici u tovu imaju mnogo veći finansijski efekat, nego gubici u odgoju

prasadi, ili pak kod prasadi u prasilištu. Računica je jasna: gubitak jednog tov-ljenika od 40 ili 80 kg je mnogo veći, nego jednog praseta od 15 ili pak od 5 kg.


234


Radi toga u tovu se ne bi smelo ni govoriti o gubicima. Ipak, iz raznih raz-loga, gubici u tovu od 1 ili 2% nalaze neko opravdanje.

Još uvek nije redak slučaj da se gubici u tovu iskazuju sa 5, ili čak i 8%! To tada već zabrinjava, i to po bar 2 faktora:

- po ekonomsko-finansijskim efektima, - po uzrocima pojave velikih gubitaka.

Ovaj drugi faktor je svakako važniji. Kad se pojave veći gubici treba od-mah da se temeljno ispita šta je uzrok, te kako njega otkloniti. Veća pojava gubi-taka odmah ukazuje na nepovoljne uslove smeštaja (držanja) svinja, a naročito nepovoljne mikro-klimatske uslove (neodgovarajuća temperatura, nedovoljno svežeg vazduha, velika vlaga vazduha, vlažna podloga, i sl.).

Kod eventualne sumnje na pojavu bolesti treba odmah sumnjiva (a naročito obolela) grla izdvojiti u posebnu prostoriju (ili bar boks).

Od osnovnih normi kod držanja svinja u tovu treba istaći bar dve: a. minimalne površine bokseva po kategorijama:

do 20 kg = 0.20, 20-30 kg = 0.30, 30-50 kg = 0.40 50-85 kg = 0.55, 85-110 kg = 0.65, 110-150 kg = 1.0 m2/grlo

b. optimalna temperatura vazduha po kategorijama (kod držanja bez prostirke): prasad do 10 dana = 30, prasad do 10 kg = 20, prasad 10-20 kg = 18 i svinje više od 20 kg = 16°C. (kod korišćenja prostirke navedene tempera-ture mogu biti sa 4°C niže).

4. Kval i tet mesa Poslednjih godina zahtevi u tovu svinja prema kvalitetu mesa su vrlo jasni.

To znači da učešće mesnog dela u polutkama ne sme da bude manje od 55%. Cilj je, naravno, da to učešće bude 58 do 60%. I ovaj cilj se u praksi najboljih farmi već postiže. Pri tome najveću zaslugu imaju nasledne osobine svinja, pa tek onda u mnogo manjoj meri ishrana (sastav i način), držanje i dr.

Skladišta za hranu su na farmama za tov svinja uvek od velikog značaja, i to kako po lokaciji i kapacitetu, tako i po nameni.

Kod većih farmi svinja kapaciteti skladišta za hranu treba da obuhvate i skladišne kapacitete za hranu sopstvene proizvodnje. To su one vrste hrane, koje se po pravilu proizvode na sopstvenim površinama biljne proizvodnje (na kojima se istovremeno koristi stajnjak sa farme). Ubiranje te hrane je jednom


235


godišnje, na pr. kukuruza, ječna, soje. Za preporuku je da se izgrade kapacitete hrane za godišnje potrebe i onda, kada sopstvena proizvodnja nije dovoljna. Tada se obezbeđuje najvažniji uslov za nabavku jeftine hrane u toku sezone ubiranja.

Kapaciteti za ostala hraniva, koja se nabavljaju od prerađivačke industrije (na primer razne sačme i pogače) zavise od dinamike (mogućnosti) nabavki (isporuka).

Najmanji kapaciteti su za najmanje količine dodataka u ishrani svinja, kao mineralno-vitaminske smeše (premiksi).

Sve ovo podrazumeva da se na farmi vrši i priprema smeša gotovih hraniva. Znači, da se raspolaže sa odgovarajućom opremom (mlinovi, mešaona). Tada postoji najviši stepen sigurnosti obezbeđenja odgovarajuće hrane, i to kako po količini, tako i po sastavu i kvalitetu. Ovde treba istaći i još dve stvari:

- na ovaj način se hrana može da priprema i daje kao sveža, što svinjama sigurno prija,

- moguće je iskorišćenje nekih povremenih "izvora" hrane.

Samo, u svetu postoje i veoma ugledni primeri organizovanosti u nabavci, skladištenju, pripremi i dostavljanju hrane pojedinim farmama. Tada, svu brigu preuzimaju na primer fabrike stočne hrane. U tom slučaju na farmama postoje samo skladišta za manji broj dana, tipa bin-ciklona. Ona se postavljaju uz svaki objekt i pune po potrebi (nedeljno, ili čak češće) tako da to obavljaju te fabrike.

U vezi tova svinja na svakoj farmi se postavlja pitanje broja faza tova, od-nosno predtova i (završnog) tova. Jednofazni tov znači tov svinja od početka do kraja u jednoj grupi (jednom boksu). Kod dvofaznog tova postoji podela: prva faza je predtov (od 20-30 pa do 40-60 kg/tovljenik), a ostatak je (završni) tov. Oba ova načina imaju određene prednosti i nedostatke.

Razdvajanje tova na predtov i na završni tov omogućava bolje iskorišćenje prostora, pa time i tov nešto većeg broja tovljenika godišnje. U isto vreme ovaj način traži više rada, svinje se više uznemiravaju, teže se formiraju nove grupe, dolazi do zastoja u tovu, itd. Ako nema razdvajanja, onda je sve - obrnuto!

U principu, u praksi se nameću dva praktična rešenja: - ako je tzv. zatvorena farma, onda se odgoj prasadi i tov organizuju tako da

nema razdvajanja u tovu. Naime, tada se prasad drže u odgoju do veće telesne mase, na primer čak do 30 kg/prase.


236


- ako se prasad nabavljaju sa strane, pogotovo iz više izvora, onda se orga-nizuju 2 faze tova. U tom slučaju nabavljaju se prasad manje telesne mase, na primer sa 20-22 kg/prase. Tada se prasad drže (tove) posebno do telesne mase od 40-50 kg/tovljenik. U nastavku završni tov po pravilu nema problema.

Konačno, ima još jedan važan princip i u tovu. To je sistem "sve unutra - sve napolje". Treba praviti toliko mala odelenja za tov, da se mogu odjednom napuniti. Najmanja takva odelenja su sa 80-100 tovnih mesta. Takva odelenja se pune odjednom, u jednom danu! Pražnjenje se redovno malo produži na 8-10 dana: prvo se izvedu najrazvijenija (utovljena) grla, a ostala ostave još neko vreme. Ipak, i ovo se "uklapa" u navedeni princip "sve unutra - sve napolje", pošto se celo odelenje priprema odjednom za ponovno punjenje u jednom danu!

Time se dobija mnogo više, nego što se često misli. Najvažnije je to što se 2-3 puta godišnje svako odelenje temeljno čisti, pere i dezinfikuje, pa time ob-navlja na novi turnus! To je najsigurniji, najjednostavniji i najjeftiniji način da se spreči pojava i širenje bolesti!

Pored ovoga, za osiguranje od bolesti treba obezbediti kontrolu ulaska u objekte. Pored obavezne dezinfekcije nogu i ruku treba uvesti i obavezno pres-vlačenje u radno odelo i čizme.

Sistemi držanja svinja u tovu dele se prvo na 2 grupe: - sa prostirkom, i to sa kanalima za čišćenje i sa dubokom prostirkom, - bez prostirke: sa polurešetkastim podom i sa rešetkastim podom.

Objekti za tov sa prostirkom

Ovaj tip objekata i sistema držanja svinja u tovu je bio u praksi skoro pot-puno napušten. Osnovni razlozi za to su veliki utrošak rada i nedostatak pro-stirke.

Ovih objekata i sada nema mnogo. Ali, o njima se ponovo govori kao o mo-gućnosti sigurnije proizvodnje zdravijeg svinjskog mesa. Takva proizvodnja ima veće troškove, pa se može organizovati tamo, gde se to ceni i dovoljno plaća!

Drugi razlog mogu da budu i mnogo manje investicije u odnosu na savre-mene objekte. Naravno, uz uslov da se ima dovoljno (jeftine) prostirke.

a) Sa dubokom prostirkom Kod ovog načina tova formiraju se veće grupe, na pr. od 30-50 tovljenika.

Za predtov je potrebna površina bokseva od oko 0,5, a za tov oko 1,0 m2/tovno mesto.


237


Površina boksa se deli na dva dela: - uzdignuti deo zauzima 1/4 do 1/3 od cele površine boksa. Obično ima tri

stepenice visine po 20 cm (znači, ukupno 60 cm), a širine po 30 cm. Ovaj deo služi za ishranu i napajanje. On se može da napravi i kao rešetkast, sa plićim ka-nalom ispod rešetki.

- spušteni deo se prostirke i služi za ležanje. Prosečne količine prostirke su oko 1 kg/dan/tovno mesto. Ovde se formira stajnjak u količini od oko 5 kg/dan/ tovno mesto, odn. oko 600 kg/tovljenik.

Sl. 36. Osnova i presek objekta za tov sa dubokom prostirkom

Čišćenje se obavlja otvaranjem jedne cele strane boksa, tako da može da

uđe (manji) traktor. I ovde se posle svakog turnusa vrši temeljna priprema za novi turnus, znači čišćenje, pranje, dezinfekcija, sušenje sa "odmaranjem", pa tek onda nova prostirka i nova grupa svinja!

b) Sa kosim podom Ovaj način držanja svinja u tovu je novijeg datuma. On bi trebao da bude

kompromisno rešenje u odnosu na sistem sa dubokom prostirkom. Iz tog razloga bi mogao da bude šire prihvaćen u praksi. Za to postoje bar dva povoljna raz-loga: niske investicije (mala ulaganja) i - mala potrošnja prostirke (oko 0,3 kg/ dan/tovno mesto).

Sl. 37. Osnova i presek objekta za tov sa kosim podom


238


Sl. 38. Presek i osnova jednostavnog boksa za tov sa kosim podom: 1-betonski pod sa 10% pada; 2-"jasla" sa slamom; 3-kanal za čišćenje;

4-automat za hranu; 5-"Pokrivač" sa slamom (samo u hladnim uslovima); 6-hodnik za ishranu; 7-vrata; 8-rešetkaste ograde

Za dobro funkcionisanje ovog sistema potrebna je dovoljna kosina (pad)

poda boksa od oko 10% i dovoljna površina boksa (oko 0,5 odn. oko 1,0 m2/tov-no mesto predtov i tov). Treba nastojati da odnos dužine i širine boksa bude bar 2 : 1. Ovde se formiraju nešto manje grupe, na primer 15-20 u predtovu i 10-15 u tovu. Na kraju (dnu) bokseva su uži i dovoljnu duboki (15-30 cm) kanali za čišćenje - odvođenje osoke i čišćenje čvrstog stajnjaka.

Za najhladnije dane preporučuje se “pokrivanje” jednog dela boksa, koji se najradije koristi za ležanje. To "pokrivanje" postiže se postavljanjem žičane mreže iznad boksa, na koju se stavi sloj slame. Time se zadržava deo toplote tela svinja, pa je ležanje prijatnije i - duže!

c) Sa "danskim" boksom Ovaj stari tip bokseva za

tov svinja nalazi još uvek neku primenu, naročito kod iskoriš-ćenja starih objekata, i to pre svega za predtov. Veći deo boksa, skoro 2/3 ukupne povr-šine je puni pod. Ovaj deo je čisti i suvi, pa time i topli deo boksa. Ako je dobro odmeren prema broju i uzrastu svinja, ovaj deo boksa je po pravilu

Sl. 39. Danski boks za (pred)tov svinja


239


uvek čist! Ima blagi nagib ka drugom delu. Na punom delu se po nekad koriste i malo (usitnjene) prostirke, pre svega zimi. Drugi, manji deo boksa je spušten sa 10-15 cm. On je mokri ili prljavi deo.

Objekti za tov bez prostirke

Dva osnovna tipa objekata u ovoj grupi (sa polurešetkastim, a naročito sa potpuno rešetkastim podom) su već odavno postali - standardno rešenje za tov svinja. Kao njihova “dopuna” poslednjih godina se pojavljuje i rešenje sa “san-ducima”, koje dopunjava ovu grupu.

a) Sa potpuno rešetkastim podom U tovu svinja ovo je daleko najrašireniji način držanja. Smatra se da on

zauzima u razvijenijim zemljama Evrope najmanje 3/4 od svih načina držanja svinja u (završnom) tovu.

Za visoku ocenu ovog načina držanja postoje 2 osnovna razloga: - najveći stepen čistoće (higijene) bokseva i svinja, - najmanje ulaganja rada.

I dan danas, kod bilo kakvih većih rekonstrukcija farmi, a naročito kod izgradnje novih farmi, ovaj način držanja svinja dobija prednost. Za završni tov, bolje rečeno, držanje na potpuno rešetkastim podovima praktično još nema (ozbiljniju) konkurenciju!

Sl. 40. Osnova i presek objekta za tov sa potpuno rešetkastim podovima

Kod ovog načina držanja svinja površine bokseva su relativno male, odn. najmanje u odnosu na sve druge načine držanja. Ta površina iznosi samo oko 0,7 m2/tovno mesto na kraju tova. Za manje kategorije su odgovarajuće manje površine.

Veličina grupa svinja su poslednjih godina veće, nego ranije. One se kreću oko 20 tovnih mesta za završni tov, odn. 20-30 za predtov.


240


Na veličinu i oblik bokseva u najvećoj meri utiče sistem ishrane. Razlike su najveće u pogledu broja mesta za ishranu i broja svinja na svakom tom mestu. Ako se koriste klasična korita (uzdužna i poprečna), tada je pomenuti odnos 1:1. Međutim, poslednjih godina se i to menja! Korišćenjem senzora sa određivanje nivoa (tečne) hrane u koritima taj odnos može biti čak 1 : 7 (na jednom mestu za ishranu hrani se čak 7 svinja). Korišćenjem automatskih hranilica novijih kon-strukcija (za vlažnu, odn. kašastu hranu) odnos može da bude čak i 1 : 12.

b) Sa polurešetkastim podom Kod ovog načina držanja svinja u tovu površina boksa se deli na deo sa pu-

nim podom i deo sa rešetkastim podom. U praksi puni deo boksa iznosi najma-nje 50%, ali i do 75%. Taj deo ima dobru toplotnu izolaciju, pa treba da posluži kao deo boksa za udobnije ležanje. Ova površina bi trebala da bude suva i čista, pa i po tome privlačnija za ležanje.

Rešetkasti deo boksa je predviđen kao mokri i prljavi za kretanje i izbaci-vanje izmeta. U praksi se retko ovo (podela na čisto - prljavo) zaista i ostvaruje. U najvećem broju slučajeva cela površina bokseva je manje ili više zaprljana!

Sl. 41. Osnova i presek objekta za tov svinja sa polurešetkastim podovima

Ipak, ovaj tip bokseva ima neke prednosti za svinje u tovu, pre svega za predtov. Naime, sa punim podom se lakše i bolje reguliše toplotni bilans, koji je važniji kod mlađih grla u tovu.

U pogledu održavanja čistoće za preporuku je da odnosi punog i rešetka-stog dela budu isti (1:1). Tad je puni deo boksa češće u relativno čistom stanju.

c) Sa "sanducima" za ležanje Ovo je samo jedna varijanta bokseva sa delimično rešetkastim podovima.

Deo punog poda ima neku vrstu "sanduka" sa dobrom toplotnom izolacijom. Taj


241


deo služi za ležanje i odmor, pre svega u toku noći, ali i u toku dana, naročito kada su temperature niže. Uostalom, osnovna namena "sanduka" je obezbeđenje više temperature, koja svinjama jako prija i privlači ih na ležanje.

Površina "sanduka" je od 0,25 do 0,5 m2/tovno mesto (predtov - završni tov). Visina sanduka je oko 1 m. "Poklopac" u celini, ili samo oko polovine, mo-že da se podiže. Time se olakšava kontrola svinja, a po potrebi i reguliše tempe-ratura u "sanduku".

Sl. 42. Osnova i presek objekta za tov svinja sa sanducima za ležanje

Ostali deo boksa se obično deli na po pola: po oko 0,25 m2/tovno mesto je puni pod (za ishranu) i oko 0,25 m2/tovno mesto sa rešetkama (za kretanje i izbacivanje izmeta)

Ovaj način držanja je novijeg datuma. On se još uvek dokazuje u praksi. Zaslužuje pažnju po manjim investicijama i po prirodnijem držanju svinja. Sa njim se mogu da postignu najviši rezultati (dnevni prirast, konverzija hrane, gubici, kvalitet mesa, itd). Sa ovim načinom držanja mogu da se iskoriste razne pomoćne zgrade, te da se svinjama pruži više prostora za kretanje, nego kod savremenih objekata sa rešetkastim podovima.


242


Ovde je veoma važno da se površina "sanduka" dobro odmeri, odnosno pri-lagodi broju i uzrastu svinja. Naravno, važno je i da se površina dna "sanduka" uradi tako dobro, da ona privlači na češće i duže korišćenje, odnosno - ležanje!

Sl. 43. Osnova objekta sa 800 tovnih mesta (2 odelenja sa po 200).

Ishrana preko kratkih korita sa senzorima. Levo: prikaz kanala za tečni stajnjak


243


Sl. 44. Osnova objekta takođe sa 800 tovnih mesta; ali ovde 8 odelenja

sa po 100 mesta; Ishrana preko automata za kašastu hranu

ISHRANA SVINJA

Opšti pojmovi

Troškovi hrane (ishrane) u proizvodnji svinjskog mesa su vrlo veliki. Zajedno za troškovima obezbeđenja prasadi (sopstvene proizvodnje ili kupovine sa strane) čine najmanje 80% svih troškova. Iz tog razloga troškovi ishrane u najvećoj meri odlučuju o ukupnoj ekonomičnosti (isplativosti) držanja svinja.


244


Učešće troškova ishrane zavisi od više faktora. Pre svega kako se obezbe-đuju hraniva, a naročito kako se postupa sa hranom, odnosno kako se ona isko-rišćava. U najpovoljnijim slučajevima učešće troškova ishrane ne mora da bude veće od oko 33%. Ali, ono isto tako može da bude i preko 50%!

Kod savremenog svi-njogojstva postoji jedan veoma važan zahtev u odnosu na hranu. To je najveći stepen higijene! Hrana mora da bude apso-lutno čista i zdrava! Svi postupci sa hranom važe već od žetve (ubiranja). Nastavljaju se preko lage-rovanja i konzervisanja, pa završavaju kod pripre-me i podele hrane. Ovo znači dugi niz i puno mo-menata, koji zajedno čine celinu!

Svinje u stvari troše mnogo hrane. Kod nekih kategorija hrana se daje po volji (ad libitum). Kod nekih se mora ograničavati (kontrolisano ili racionalno davati). Najveća želja (ili cilj) je u stvari da se svakom grlu svinja daje baš ono-liko hrane, koliko mu u tom trenutku treba! Kod krmača se ta strogo kontro-lisana pojedinačna ishrane već (u velikoj meri) i postiže!

Kod krmača su razlike u dnevnim potrebama za hranom najveće. To ide od samo 1, pa sve do 8 kg/dan/krmača (na pr. kada doje 12 prasadi!). Kod farme tzv. zatvorenog tipa sve krmače potroše oko 15% ukupne količine hrane.

Prasad još u toku dojenja dobijaju (uz sisanje) odgovarajuću hranu. U od-goju, na pr. počev od 4. nedelje života, prasad jako brzo povećaju svoju sop-stvenu masu (težinu) čak i za 4 puta! Na pr. od oko 7 na oko 28 kg/prase. U tom periodu dnevno prase prirasta od oko 250 grama (u početku), pa čak i preko 500 grama (na kraju odgoja). I prasad “zauzmu” bar 15% od sve količine hrane na farmi zatvorenog tipa!

Ukupna najveća potrošnja hrane je kod svinja u tovu. Znači, za prirast po tovljeniku od oko 80 kg. Kod najboljih rezultata prirasta i iskorišćenja hrane

Sl. 45. Struktura troškova u tovu svinja: troškove

hrane i prasadi sa po oko 39% prate troškovi objekata i opreme sa oko 13%. Osiguranje i lečenje (3%) i

troškovi rada (1%) su mali


245


dnevna potrošnja po tovljeniku kreće se 1,5 do 2,8 kg. U ukupnoj masi svinje u tovu troše kod zatvorene farme bar 2/3 od ukupne potrošnje hrane na farmi!

Uspeh u ishrani svinja u najvećoj meri zavisi od tehnologije, odn. tehničkih rešenja za ishranu. Svinje su po pravilu najraspoloženije za ishranu dva puta dnevno: od oko 6 do 9 i od oko 15 do oko 18 sati. Kada je toplo ova vremena se pomeraju: ujutro na ranije, a po podne na kasnije (tada se čak i noću više troši).

Na količinu hrane, koju svinje uzimaju, utiče više faktora, kao na primer: - konzistencija hrane na prvom mestu (suvo - tečno), - starost svinja, - veličina grupe, - temperatura okoline, itd.

Svinje u ishrani troše vrlo malo vremena. Najmanje kada dobijaju tečnu hranu. Tada samo 10-15 minuta/dan. Ali, za uzimanje suve hrane, pre svega brašnaste, troši se čak i 3 puta više!

Sa suvom hranom svinje u proseku troše više vode. Čak i za 25% više nego sa vlažnom ili tečnom hranom.

Međutim, sa bržim uzimanjem hrane svinjama preostaje više vremena kao neki višak. Tada im treba pružiti što više raznih "zanimanja". Na pr. da čupkaju slamu, ili nešto za igru (kraći balvani, pogodne lopte!). U svakom slučaju treba nastojati da se što manje javlja griženje repova!

Kod ishrane je važno da se obezbedi da se ona uzima mirno, bez međusob-nog uznemiravanja. Kod tzv. obročne ishrane treba obezbediti odnos 1 : 1. To znači isti broj mesta za ishranu, koliko je svinja (ili, da svaka svinja ima svoje mesto za ishranu).

Ako je ishrana po volji, onda ovaj odnos može biti i 1 : 4. Samo, sa poja-vom automata za kašastu hranu ovaj odnos je povećan na 1 : 12. Naime, ove hranilice imaju u sebi ugrađene i pojilice. Dobri rezultati su dobijeni čak i sa od-nosom od oko 1 : 20!

Tehnička rešenja za ishranu svinja U principu tehnička rešenja za ishranu svinja se dele na ona za suvu i za

tečnu hranu. Kod tehničkih rešenja za suvu hranu postoje dve grupe: - automati ili korita za suvu hranu, gde su pojilice odvojene, - uzimanje suve hrane i vode je na istom mestu (automati za kašastu hranu).


246


a) korita za suvu hranu najčešće se pune ručno, ili pomoću nekih mobilnih sredstava (kolica). Koriste se za ograničenu ishranu, ređe za ishranu po volji. Jednostavno se koriste i održavaju.

Sl. 46. Klasični automati za suvu hranu, presek i izgled

Dimenzije: H = 40-85 cm, B = 20-40 cm, a = 14-25 cm, h = 10-20 cm, f = 12-22 cm Danas se korita prave serijski od kvalitetnih materijala, pre svega keramike

i veštačkih materijala. Veoma je važno da se lako održavaju u čistom stanju. Dužina korita za prasad je od 13 do 20 cm, za svinje u predtovu 20 do 24 cm, za svinje u tovu 24-33 cm.

Korita za krmače imaju poseban značaj. Ona moraju biti dovoljno velika, ali i da omoguće nesmetano (lako) uzimanje hrane. Stoga su često i kao po-moćna - lako se vade i peru.

Ista korita se koriste i za tečnu hranu. Tada su ona najčešće dvostruka, odn. za dvostrano korišćenje (od dve grupe).

b) automatske hranilice za suvu hranu se koriste isključivo za grupnu is-hranu. Najčešće se postavljaju uz ogradu do hodnika za ishranu. Danas se još koriste kod manjih farmi. Važno je da su izrađene od kvalitetnih materijala, koji su dugo izdržljivi za uslove staja svinja. Za dobro korišćenje hrane važno je i prilagođavanje dimenzija hranilica uzrastu svinja. Naravno, i što tačnije odme-ravanje hrane, koja iz rezervoara pada u koristo.


247


a)

b)

c)

d)

Sl. 47. Razni tipovi korita po kategorijama svinja: a) klasično jednodelno korito za suvu i tečnu hranu; b) klasično korito za krmače;

c) korito za krmače u prasilištu - tri tipa; d) dvostruko korito, najčešće za tečnu hranu; ovde sa nagaznom stepenicom


248


Održavanje ovih hranilica traži više pažnje i iskustva. Naročito u vezi do-toka hrane i sprečavanja zagađivanja.

c) Automati za kašastu hranu su novija tehnička rešenja za ishranu svinja. Sa svojom pojavom veoma brzo su osvojili praksu.

Najveći deo hranilice čini sanduk za hranu, najčešće pravougaoni na preseku. Zapremina im je različita, najčešće dovoljna za jedno punjenje dnevno.

Na dnu sanduka je neka vrsta korita. Hrana iz sanduka pada u korito tako da je svinje "puštaju" dodirom na neki mehanizam za regulaciju. Svaki dodir omogućava da ispadne samo mala količina hrane, jedna oko 10 gr.

U istom koritu, sa strane, nalazi se i pojilica-prskalica. Na taj način svinje imaju mogućnost iz-bora: da jedu suvu hranu, da posebno piju vodu, ili da odmah prave neku vrstu kaše za sebe!

Automati se najčešće prave sa samo jednim mestom za ishranu.

Ovaj, danas već stariji tip hranilica za kašastu hranu, već zastareva. Osnovni razlog je slab uvid u svinje u momentu, kada su glavama u hranilicama. Znači, teža je opšta kontrola uzimanja hrane i po-našanja svinja. Kod ovih hranilica je i teže održa-vanje.

Međutim, u ovu grupu hranilica

spada i jedna varijanta, koja omo-gućava tzv. intervalnu ishranu. To su okrugle hranilice sa većim brojem mesta za ishranu, čak do 20, uglav-nom sa odnosom 1 : 1. Uz svako me-sto za ishranu je i po jedna pojilica.

Sl. 48. Automat za kašastu

hranu, skica. 1-poluga za podešavanje količine hrane (doziranje); 2-dovod vode; 3-pojilica-

prskalica; 4-korito (kao jedno mesto za ishranu)

Sl. 49. Okrugle hranilice koriste se na više

načina: za suvu hranu, kao automat za kašastu hranu, za tečnu hranu


249


Osim standardnog korišćenja ovde je moguća i posebna regulacija. Na pr. da se hrana pušta često, ali da se daju samo male količine. Znači, da se dobije kontrolisana ishrana, i to po vremenu ishrane, tako i po količini hrane. Ovaj na-čin ishrane je veoma važan za prasad u odgoju, i to u prvim danima posle zalu-čenja.

Nema sumnje da je ovo dobro tehničko rešenje. Ali, ono važi kao skupo, a traži i veliko angažovanje kod korišćenja i održavanja.

d) Cevasti automati za kašastu hranu su najnovije tehničko rešenje za is-hranu svinja. Pojavili su se pre desetak godina i u vrlo kratkom vremenu od nekoliko godina praktično potisnuli sva druga rešenja! Danas postoji veći broj proizvođača i više tipova - varijanti istog rešenja.

a) b)

Sl. 50. Cevasti automati za kašastu hranu. Dva tipa:

a) gornji deo je cev koja je pomerljiva gore-dole, čime se reguliše količina hrane; donji deo je trodelno korito: u sredini uzdignuta ravna površina, na oba kraja spušteni deo sa pojilicama - prskalicama; umesto rezervoara hrane od 40-70 litara produžena cev za automatsko (mehanizovano) punjenje; b) sličan automat, ali sa posebnim mehanizmom za ispuštanje hrane, koji svinje “uključuju” dodirom, kada ispada manja količina hrane.


250


Ovi automati imaju dva razdvojena dela: - gornji deo kao rezervoar - sanduk za hranu sa uređajem - regulatorom za

ispuštanje hrane. Taj regulator može da bude i cev za dovod hrane kada se njena visina podešava na veći ili manje ispuštanje hrane. Pojedini proizvođači ovih automata se upravo razlikuju međusobno po načinu regulisanja količine hrane.

- donji odvojeni deo je neka vrsta korita za uzimanje hrane, ali i za vodu! Ovaj deo ima u praksi dve grupe varijanti:

1) hrana pada u udubljenje korita, gde se meša sa vodom, pa se pravi kašasta ili tečna hrana

2) hrana pada na središnu radnu površinu korita, pa se odatle i uzima. Ali, hrana se može i da potiskuje levo ili desno u niže delove, gde se nalaze pojilice.

Pojilice su u vidu rasprskivača. Svinje brzo nauče da vodu puštaju u korito. Vodu mogu da piju direktno, ali i da sa njom mešaju hranu.

Ovi automati su potpuno otvoreni. Redovno imaju sa svake strane po dva mesta za ishranu. Znači, u isto vreme sa ovih hranilica mogu da jedu 4 svinje. Ako se postave na sredinu između dva boksa (kao deo pregradnog zida), onda služe za dve grupe sa po 15, pa čak i 20 grla u grupi. Često se postavljaju i u sre-dinu boksa, pa tada služe za 30-40 grla.

Hranilice ovog tipa služe za ishranu po volji. Istina, i ovde je moguće odre-đena kontrola ishrane. U odnosu na prethodne hranilice (koje su bile preteča ovima!), ove hranilice su vrlo pregledne, pa su sve kontrole jednostavne i si-gurne. Ovo se naročito odnosi na ponašanje svinja, ali i na održavanje pojilice, odn. potrebu za intervencije.

Ovaj tip hranilica zaslužuje u ovom momentu najveću pažnju. Imaju mnogo pozitivnih osobina, kao što su:

- omogućavaju uzimanje po malo hrane, pa time i racionalnu potrošnju, - praktično nema rasturanja hrane, što je u ishrani svinja veoma značajno, - kod grupne ishrane, ali tako da se svinje međusobno vide, dolazi do

podsticanja na uzimanje hrane, - hrana se praktično uzima po volji u pogledu konzistencije (suva, kašasta,

tečna), - hranilicu su vrlo jeftine, računajući po broju svinja, koje dolaze na jednu

hranilicu, - preglednost ponašanja svinja, laka kontrola i održavanje hranilica, itd.


251


Punjenje hranilica može biti dvojako: - ručno, kada imaju manje ili veće sanduke - rezervoare za hranu, - mehanizovano, pa je tada umesto sanduka samo cev za dovod hrane. Tada

se na uobičajen način dotur hrane u celosti mehanizuje, odn. čak automatizuje. Hrana direktno iz rezervoara (bin-ciklona) izvan objekta dolazi u objekat, pa se raznosi cevima. Uključivanje izuzimanja i transporta hrane može biti tako pode-šeno da se to ostvaruje bez prisustva i uticaja čoveka. Naravno, tada ishrana i velikog broja svinja na farmi ne traži skoro nikakvo angažovanje!

Poslednjih godina ovaj tip hranilica koristi se kod svih novih objekata, ili pak kod rekonstrukcije postojećih objekata (ako se ide na suvu hranu).

Sl. 51. Silos za hranu pored objekta (bin-ciklon), izuzimanje, transport i podela

hrane (levo preko dozatora, desno direktno u okruglu hranilicu)

Opšta tehnička rešenja obezbeđenja suve hrane imaju više varijanti:

1) Gotove mešavine u silosima (bin-ciklonima) Mnoge farme svinja ne pripremaju hranu za pot-

rebe sopstvene farme. Tada se obezbeđenje i priprema organizuju sa nekom od fabrika stočne hrane u blizini. Naravno, tada se stvar neposrednog dogovora oko de-talja u vezi nabavke, lagerovanja, pripreme i doprema-nja gotovih mešavina hrane na farme.

U ovim slučajevima hrana se doprema specijalnim vozilima-cisternama i odmah prebacuje u silose na far-mi. Mesto i položaj silosa moraju da omoguće pretovar hrane, a da pri tome vozila ne ulaze na farmu.

Silosi na farmama (bin-cikloni) su sve ređe me-talni, a sve češće od PVC materijala, ili pak od platna (kao jeftiniji, ali i dovoljno čvrsti - otporni). Tip i kapa-citet silosa se usaglašavaju sa mogućnostima i potrebama farme.

Sl. 52. Primer silosa

od platna (trevire) koji se sve više koriste. U gornjem delu su

kvadratni sa otvorom do 3,2 m, dok je visina od 3 do 6 m. Zapremina je oko 5 do 30 m3, odn. za

oko 2 do oko 20 tona


252


Transport hrane od silosa do mesta korišćenja je cevima sa raznim tehnič-kim rešenjima:

- pužasti transporteri za kraća rasto-janja i horizontalne prenose,

- spiralni transporteri, koji omogu-ćavaju veće radijuse i nagibe, najčešće dužine do 80 m,

- sa čeličnim užetom ("sajlom") i plastičnim "nosačima", koji se postav-ljaju na 5-10 cm. Koriste se kod skoro svih radijusa i do dužina od 300 m. Kapacitet zavisi od prečnika cevi i brzine kretanja “nosača”. Sa prečnikom cevi od 40-60 mm učinak se kreće između 0,5 i 2,5 t/h. Poslednjih godina se koriste sve više.

Dozatori količine hrane su poslednjih godina skoro isključivo su po zapre-mini, a ne po masi (težini) hrane. Održavaju se relativno lako. Potrebno je, isti-na, povremeno podešavanje, ređe za svaku isporuku ("šaržu"), već za svaku pro-menu mešavine. Zapremina im je oko 10 l. Poseduju skale za lakše podešavanje količine. Dno dozatora se otvara ručno ili mehanizovano (automatski).

Kod grupnog, slobodnog držanja krmača poslednjih godina se sve više širi tzv. dribel - ishrana. U principu radi se o češćem davanju, ali po malo hrane. Na primer po samo 100 gr/min po krmači. Tada svaka krmača mora da ima svoje mesto za ishranu. Postepeno davanje hrane postiže se pomoću pužastih transpor-tera na dozatorima. Vreme (učestalost) uključivanja i dužina davanja hrane se unapred programiraju.

Automatske stanice za ishranu krmača su tehnički potpuno i u detaljima re-šene. Radi toga se očekuje njihova brža primena, iako ih ima u praksi već preko 10 godina.

Jedna stanica za pojedinačnu ishranu služi za 50-60 krmača. Sa njima se hrana veoma precizno odmerava prema programiranoj količini za svaku krmaču. Čak i prema sastavu, ako se to tehnički obezbedi! Pri tome je veoma značajno i to što je omogućeno vrlo dobro praćenje ponašanja svake krmače.

Kod korišćenja stanice raspoznavanje krmača je sve češće na 2 mesta: na ulazu u stanicu (zbog puštanja ili ne u stanicu!), a zatim ispred korita (zbog odmeravanja zadate količine hrane).

Sl. 53. Transport cevima - dva najčešće korišćena tipa, pred

klasičnog pužastog transporta


253


1 - ulazna vrata (sa

senzorom), 2 - zatvarač korita, 3 - korito (sa senzorom), 4 - među-vrata, 5 - kosi izlaz, 6 - selekciona vrata, 7 - izlaz, 8 - poluga za sprečavanje

ležanja

Sl. 54. Automatska stanica za pojedinačnu ishranu krmača, šema:

Svaka stanica ima dva izlaza za krmače: jedan za normalno vraćanje u svoju

grupu, a drugi sa odvajanje u tzv. selekcioni boks (po potrebi, radi kon-trole ili neke intervencije).

Naravno, za korišćenje automatskih stanica za pojedinačnu ishranu krmača potrebno je sigurno prepoznavanje krmača. To se postiže obeležavanjem. Danas je to još uvek u najvećem broju slučajeva preko oznaka (markica) na ušima. U svakoj oznaci je broj, odn. kod krmače, koji se lako očitava. U klanicama se ta-kođe lako odstranjuje.

Poslednjih godina se za obeležavanje sve više koriste injektati. Ubacuju se pod kožu, iza levog uveta. Očekuje se njihova standardizacija po svim elementima, kao po veličini i obliku, načinu i mestu ubaci-vanja pod kožu, a naročito način ukla-njanja (vađenja). Tada će njihova primena biti sve obaveznija, pa time i sve masov-nija.

2) Dnevno spravljanje mešavina je na farmama, ipak, u sve većem širenju. Naročito sa povećanjem ukupnog obima farme, odn. sa njihovom specijaliza-cijom na držanje svinja.

Redovno spravljanje sopstvenih mešavina podrazumeva kompletno opre-manje, i to kako opremom, tako i kadrovima.

Sl. 55. Mesto postavljanja injektata,

koji nosi broj (kod) krmače (neposredno iza levog uveta)


254


Sl. 56. Osnova jedne staje za oko 70 krmača na dubokoj prostirci, sa dve

automatske stanice za ishranu; 1-stanica, 2-prostor za ležanje, 3-prostor za ishranu (uzdignut za 4 stepenika),

4-selekcioni boks, 5-boks za obuku krmača i kontrolni hodnik, 6-pojilice. Moguća podela i na dve grupe sa po oko 35 krmača

U pogledu opreme osnovu čine odgovarajuća skladišta, zatim priprema u

vidu mlevenja i mešanja. Time je omogućeno svakodnevno spremanje i davanje svežih mešavina, što je svakako veoma dobro. Slično je i po tome što se omogu-ćava iskorišćenje raznih hraniva. Ovo se odnosi pre svega na silirani kukuruz (zrno ili CCM).

Kod manjih farmi, koje se odluče na ovaj način priprema mešavina, pro-blem je dobijanje u kvalitetu mešanja. Naročito onih komponenti, koje se daju u veoma malim količinama. Iz tog razloga ovakve farme nabavljaju kompletne mešavine vitaminsko-mineralnih dodataka (tzv. premikse). Tada se ove kompo-nente kao celina (znači i u većoj količini, nego pojedinačno) lakše i sigurnije izmešaju.


255


Sl. 57. Šematski prikaz jedne manje mešaone stočne hrane

levo: skladišta osnovnih hraniva, u sredini: usitnjavanje (meljava) i mešanje, desno: skladište gotovih mešavina (uz mogućnost dodavanja novih komponenti)

Gotove, na ovaj način spravljene meša-vine, dopremaju se takođe u silose uz objekte za svinje (bin-ciklone).

3) Spravljanje mešavina po porcijama je veoma savremeno tehničko rešenje. Dolazi do izražaja tek poslednjih desetak godina.

Tehnički radi se o poznatom načinu sprav-ljanja mešavina, ali samo u veoma malim koli-činama. Praktično - po porcijama! Na primer, za potrebe samo jedne krmače, ili za potrebe jedne grupe svinja!

Ovde se radi o potpuno automatskom radu opreme. U mali rezervoar za mešanje ubacuju se sve komponente u određenim količinama. Potom se ta kompletna mešavina transportuje pneumatski do mesta korišćenja. I treća speci-fičnost karakteriše ovaj sistem za ishranu. Naime, neposredno pre “ispuštanja” mešavine u korito dolazi do mešanja sa vodom. Znači, mešavina ne pada u korito kao suva, već kao tečna! Po ovome, ovaj sistem je praktično za tečnu ishranu!

Sl. 58. Jedna od tipičnih

savremenih mešalica sa složenim kretanjem

puža mešača


256


Ovo tehničko rešenje, poznato kao spot-miks, u međuvremenu je tehnički sasvim uspelo i - zrelo! U praksi se postepeno širi, i pored toga što ceo sistem nije baš jeftin!

Pored ostalog, kod ovog sistema se navode dve grupe prednosti: - vrlo visoka preciznost odmeravanja potrebnih količina, čak i kod "por-

cija" ispod 10 kg, - najveći stepen opšte higijene

hrane i svih sudova, koji dolaze u dodir sa hranom. Pre svega cevi za transport su uvek čiste, pošto u njima i ne može da zaostane bilo šta od hrane! Jednostavno zbog stalnog “produvavanja” vazduhom pod pri-tiskom.

Tečna hrana je već odavno uvedena u praksu kao sigurno i ve-oma dobro rešenje. Pogotovo od vremena kada su i tehnička rešenja postala potpuno sigurna. A to je već bar 20-30 godina! Od tada ovaj način ishrane sa svojim tehničkim rešenjima postaje sve više - standard!

Za primenu tečne ishrane postoji mnogo razloga, ali se izdvajaju dve grupe: 1) Tečna hrana daleko najbolje odgovara ("prija") svinjama, pa je isko-

rišćenje hrane najbolje, 2) Kao tečna hrana mogu da se iskoriste mnoga hraniva, čak i iz prehram-

bene industrije. Ovde se, ipak, misli na korišćenje siliranog kukuruza! Tehnička rešenja za tečnu ishranu su u međuvremenu čak potpuno perfek-

cionisana, odn. usavršena u detaljima! Sa te strane više odavno ne postoji ni jedna slaba tačka. Ovo je važno istaći zbog nekadašnjih negativnih iskustava sa teč-nom hranom kod onih, kod kojih je bilo mnogo upravo tehničkih problema. Na primer sa lošom izradom ventila, koji su netačno odmeravali količinu hrane, a često su se i kvarili!

Ostaje, naravno, i dalje pitanje granice primene tečne ishrane u pogledu ve-ličine farme, pa time i isplativosti ovakve investicije. Ta granica je do nedavno bila kod, na primer, 600 tovnih mesta. Ona se u međuvremenu stalno snižavala. Sada se ta granica kreće oko 300 (pa čak i manje) mesta za tov! Ovde se misli na kompletnu opremu za programirano, automatsko vođenje celog procesa ishrane.

Sl. 59. Šematski prikaz sistema pripreme i

podele tečne hrane za svinje: 1-dovod vode ili druge tečnosti, 2-ubacivanje CCM, 3-mešač, 4-rezervoar za spravljanje mešavine, 5-pumpa, 6-automatski ventil, 7-ručni ventil (kao mogućnost), 8-povratni vod


257


Naravno, da se ponovi još jednom: u pogledu opravdanosti tečne ishrane, što se tiče svinja, uopšte ne postoji dilema. Jer, ona je sasvim izvan kon-kurencije daleko najbolja. I to se odnosi u celosti na tov kao najbrojniju kate-goriju.

Poslednjih godina sistem tečne ishrane se polako, ali sve sigurnije uvodi i kod odgoja prasadi. Na pr. za kategorije prasadi 8-10 kg! Eventualne sumnje u korisnost ove ishrane i kod prasadi nemaju nikakve opravdane podloge. One su mnogo više rezultat nepoznavanja i nedostatka sopstvenog iskustva!

Na ovaj način sistem tečne ishrane obuhvata dve najbrojnije kategorije. One, uostalom, i troše najviše hram, zajedno čak i preko 80% na farmi zatvore-nog tipa.

Samo, to nije sve. Sistem tečne ishrane se polako uvodi i kod ishrane krma-ča! Za to postoje bar 2 osnovna razloga:

- sve sigurnija i jeftinija tehnička rešenja sa najvećim stepenom automa-tizacije,

- precizno odmeravanje i malih količina (porcija), mogućnost sve češće ishrane u malim porcijama i visok stepen higijene.

Uvođenje sistema tečne ishrane ima posebno opravdanje i u slučajevima: - korišćenje raznih hraniva, kao ostataka prehrambene industrije, a naročito

siliranog kukuruza, - kod prostorno velikih farmi i sa potrebom da se ima jedno mesto ("kuhi-

nja") za pripremu hrane, - kod planiranom proširenja farme.

Oprema sistema tečne ishrane može biti i relativno jednostavna. Osnovu uvek čine skladišta (rezervoari) hrane po vrstama. Takođe i rezervoar za vodu (tečnost). U najužem smislu opremu za tečnu hranu čini rezervoar (cisterna) sa mešačem, a zatim pumpa i cevi sa raznošenje hrane. Na kraju su danas obavezni ventili za ispuštanje, ali i za odmeravanje količine hrane na mestima korišćenja (samo kod najjednostavnije opreme hrana se na kraju daje ručno, preko “pištolja”-ventila!).

Danas se po pravilu nudi, nabavlja i koristi kompletna oprema, uključujući i posebne kompjutere sa namenskim programima za ovu svrhu, odn. za progra-mirano vođenje celog procesa pripreme i podele hrane. Za korisnike su kom-pjuteri i programi jednostavni za shvatanje i primenu.


258


U oceni opreme veoma značajno mesto treba da ima način održavanja higi-jene. I to se danas rešava automatski, odn. programirano. To je svakako važno, naročito kod viših temperatura leti. Jer, tada se hrana vrlo brzo pokvari, ako održavanje nije redovno i temeljno. U tim uslovima se bar jednom nedeljno vrše i temeljni pregledi i čišćenja uz pomoć pumpi visokog pritiska.

Odmeravanje potrebnih količina hrane i vode vrši se danas preciznim elek-tronskim meračima, na koje se postavlja rezervoar za mešanje hrane.

Kod sistema tečne hrane koriste se 2 vrste pumpi:

- rotacione kao robusne i jeftine; istina, njihov pritisak je manji, pa se ko-riste za manje dužine transporta hrane, na pr. do 300 m; učinak im je od 500 do 100 l/min.

- pužasto - ekscentrične pumpe imaju veći pritisak (do 12 bara); potiskuju tečnosti i sa većim sadržajem suve materije i na veća rastojanja; one su oset-ljivije na strana tela i na prazan hod.

Cevi za transport hrane su po pravilu spoljnjeg prečnika 50 mm za kraća i 63 mm za duža rastojanja.

Elektro-magnetni membranski ventili su već odavno standardni i veoma pouzdani. Rade potpuno programirano. Jedan ventil najčešće dolazi na dve gru-pe, odnosno dva boksa svinja. Osim toga, na početku svakog voda cevi postoji po jedan potisni, a na kraju po jedan povratni ventil.

Kod sistema tečne ishrane u praksi se najčešće koriste široka, dvostrana ko-rita - za korišćenje od dve grupe svinja. Njihova dužina je takva da se ima odnos od 1 : 1 (broj mesta za ishranu : broj svinja). Za praktičnu primenu treba obez-bediti veći broj cevi za razlivanje hrane u korito. Cilj je da se hrana razlike brzo i podjednako, tako da nema uznemiravanja svinja.

Poslednjih godina ovaj tip korita i načina davanja tečne hrane sve više potiskuju korita sa senzorima!

Senzori imaju zadatak da odmeravaju nivo tečnosti (hrane) u koritu. Tim odmeravanjem održava se zadati nivo. Na primer na 2-3 cm visine od dna. Time su senzori na neki način i regulatori količine tečne hrane u koritu.

Oni zatvaraju ili prekidaju strujno kolo. Time se direktno utiče na prekid si-panja hrane, ili pak na novo sipanje (ulivanje) - na uključivanje ili isključivanje rada pumpe. U stvari, tečna hrana se vrlo često u toku dana doliva kao sveža u korito! Time je hrana u koritu u stvari stalno sveža!


259


Sl. 60. Spot-miks, najnoviji sistem spravljanja mešavina u malim porcijama

i pneumatski transport tih porcija, a dodavanje vode (mešanje sa suvom hranom) neposredno pre ubacivanja u korito

1-komponente, 2-mešač, 3-vaga, 4-vazduh, 5-voda, 6-vod za druge staje Korišćenjem senzora kod tečne ishrane postižu se najmanje dva efekta: - svinje imaju na raspolaganju stalno sveže pripremljenu hranu, - korito se može da skrati na samo 20%: jedno dvostrano korito može tada

da posluži za 20 + 20 svinja u tovu!

Ali, sa ovim načinom ishrane već je ustanovljeno bolje iskorišćenje hrane i brži prirast.

Na jedno korito dolaze dva senzora, ako je korito od materijala, koji ne pro-vode struju; inače je dovoljan i jedan senzor, ako je korito od metala.

Investiranje u senzore se veoma brzo isplati. U tom pogledu direktna korist je ušteda prostora bokseva skraćivanjem korita (veći broj mesta za svinje), kao i manji izdaci za kraće korito.

Određivanje mesta postavljanja hranilica je različito. Na to utiče više fak-tora. Pre svega veličina i oblik boksa, a naročito način punjenja hranilica (ručno - mehanizovano). Korita i hranilice za suvu hranu postavljaju se redovno uz hodnike za ishranu. Automati za kašastu hranu postavljaju se uz pregrade izme- đu bokseva na oko 60 cm od hodnika za ishranu.

Cevasti automati za kašastu hranu imaju dva standardna mesta: - na pregrade između dva boksa, pa služe za dve grupe svinja, - u samom boksu, obično po sredini, za jednu veću grupu svinja (po nekim

rezultatima iz prakse, ovaj položaj je bolji; naime, zapaženo je da tada i manje svinje u grupi češće, normalnije koriste hranilice!).


260


U oba slučaja postavljaju se tako da su dostupni iz hodnika za ishranu radi redovne kontrole i čišćenja.

Dvostrana korita sa senzorima se postavljaju isto kao i cevasti automati za kašastu hranu. Znači, osim između dva boksa sve češće i po sredini jednog boksa za veće grupe.

Ukupne tendencije razvoja tehnike ishrane svinja po stanju krajem 20. veka pokazuju veoma jasno prednosti dva osnovna sistema:

- kod tehničkih rešenja za suvu hranu je korišćenje cevastih automata za kašastu hranu,

- kod tehničkih rešenja za tečnu hranu je korišćenje korita sa senzorima.

Kao neko međurešenje sve više se nameće i navedeni sistem spot - miks. Da se podsetimo: ovde je pri-premanje i transport mešavina do mesta korišćenja u suvom stanju, a podela svinjama u tečnom stanju (mešanje sa vo-dom tek kod ventila). I ovaj suvo-tečni sistem sa svojim značajnim prednostima ima ve-like izglede da se sve sigurnije širi!

U daljem razvoju treba očekivati još veća prilagođa-vanja tehničkih rešenja za ishranu svinja stvarnim potre-bama, i to ne samo ujedna-čenih grupa, već i pojedinih grla (pre svega krmača).

Naravno, ostaje i dalje želja, a svakako sve više i potreba, da se i preko ishrane utiče na smanjenje zagađivanja okoline. Pre svega preko smanjenja uzimanja (a time i izbacivanja) azota. Na isti način ostaje i dalje tendencija ka boljem iskorišćenju hrane i za što bržim prirastom u tovu.

Sve ovo prati stalni i sve uspešniji razvoj tehničkih rešenja za identifikaciju svakog grla. To obezbeđuje redovno raspoznavanje i olakšava potrebne inter-vencije, ali i kontrolu porekla. Time se u velikoj meri stvaraju podloge za sigur-niju proizvodnju kvalitetnog svinjskog mesa kao zdrave hrane.

Sl. 61. Korišćenje senzora u kratkim koritima

1-dovodna cev, 2-ventil, 3-senzor (podešen na reagovanje od 2 cm), 4-cev za

ubacivanje tečne hrane


261


Sl. 62. Šema "Pipe Jet" uređaja u sistemu za tečnu ishranu

1-rezervoar za hranu, 2-pumpa za transport hrane, 3-početak magistralne cevi "Pipe Jet" uređaja, 4-cev, 5-razvodnik hrane, 6-završetak "Pipe Jet" cevi,

7-kompresor, 8-linija nadpritiska

Documents

Dr Dušan Radivojević, MEHANIZACIJA STOČARSKE 225 … · 2020-02-24 · kavez, i to u vidu "sanduka". Taj "dodatak" služi prasadima za ležanje i odmor. Dr Dušan Radivojević,