Dr Fuad Ugljanin

Ciljevi1. Prepoznavanje ličnog sistema vrednosti, verovanja,

2. Razumevanje faktora koji određuju zdravlje(izmena ili formiranje stavova o zdravlju)

3. Koliki i kakav je lični udeo u svemu tome?

4. Pomoći indivdui da stekne poverenje u vlastite snage i da razvije vešine da nešto promeni

5. “Razvoj okoline” koja vodi zdravlju, pruža podršku i u kojoj će zdrav izbor biti jednostavan.

Zdravlje Na skoro svim jezicima sveta reč “zdravlje” ima

pozitivno značenje i označava čvrstinu i ravnotežu.

U mnogim sociokulturalnim sredinama ljudi deo svojebrige za druge ljude izražavaju na taj način što ihpitaju za zdravlje.

SZO: Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog isocijalnog blagostanja a ne samo odsusustvo bolesti inesposobnosti.

Zdravlje kao preduslov za produktivan život a ne kaocilj sam sebi.

Zdravlje-definicija Shvatanje i vrednovanje zdravlja, različito u različitim

sociokulturalnim sredinama. Pojam lične, individualne odgovornosti za zdravlje Promocija zdravlja je proces osposobljavanja ljudi i

zajednica da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem iunaprede ga .

Poces kroz koji se ljudi osposobljavaju da naprave zdrav izbor.

Nauka i umetnost pomaganja ljudima da menjaju svojstil života da se kreću ka stanju optimalnog zdravlja, koji uključuje fizičko, emotivno,socijalno, duhovno iintelektualno zdravlje

Lokus kontrole Lokus kontrole predstavlja složenu psihološku

kategoriju, karakteristiku ličnosti, za koju se pretpostavlja da je određena, odnosno “konstruisana” od niza različitih psiholoških kategorija (stavova, vrednosti i drugih)

Lokus kontrole se javlja u svoje dve dimenzije: internoj i eksternoj.

Lokus kontrole Osobe sa internim lokusom kontrole smatraju da

donošenje odluka i pravljenje izbora u vezi sa vlastitimzdravljem zavisi od njih samih, od njihovogangažmana.

Te osobe su aktivnije u preduzimanju odgovornosti zasvoje zdravlje i obično su sklonije da izaberu zdravo ponašanje kao svoj životni stil.

Sa druge strane, osobe sa eksternim lokusom kontrole za svoje zdravstveno stanje traže podršku okoline i u svojim akcijama u odnosu na zdravlje zavise od stava okoline i drugih ljudi oko njih.

Ponašanje i zdravlje Uloga ponašanja u nastanku pojedinih oboljenja, kao i

visoka povezanost sa distribucijom istih omogućilo je da se formuliše trvrdnja da „ljudi oboljevaju ili ostaju zdravikao rezultat njihove vlastite akcije ili ponašanja“.

Ponašanje je vrlo često glavni uzrok obolevanja, ali isto tako može biti osnova lečenja.

Ponašanje podrazumeva širok okvir fenomena, verbalnaizražavanja, neverbalne komunikacije, svesno proizvedenareagovanja kao i razne psihološke reakcije.

Verovanja i uverenja Ako ovo znamo , stvar je naizgled jednostavna „ako

treba, promeniću ponašanje i popravićunarušeno zdravlje“.

Međutim, u praksi nije baš jednostavno, jer naponašanje veliki uticaj imaju verovanja i uverenja.

Verovanja Verovanja , odnosno ubeđenja podrazumevaju našu

procenu određene situacije ili fenomena kao tačnog, odnosno netačnog, istinitog ili lažnog.

Takve procene su, najčešće apriori prihvaćene, bezprethodne provere.

Tako se može čuti da ljudi kažu: “Ne verujem dalekovi mogu da pomognu, zato ih nikada ne koristim”.

Mogu, po svom sadržaju da se odnose na niz oblastiživljenja kao što su religija, filozofija, nauka i posebnona oblast zdravlja

Verovanja Kada se vremenom određena vrednost ustali i dokaze

kao uspešna, ona se potiskuje u podsvest i transformiše u verovanje.

Mi dakle sami činimo da se naša verovanja ostvare u praksi i time ih istovremeno učvršćujemo.

Moglo bi se reći da sami kreiramo naša verovanja.

Vrednosti Razlika između vrednosti i verovanja je u svesnosti

kategorije.

Vrednosti su daleko bliže svesti članova zajednice ili organizacije i daleko ih je lakše otkriti.

Verovanja su uvek potisnuta u podsvest i teže ih je identifikovati.

Stavovi Rediger (Roediger): Stav je relativno stabilna tendencija da

se konzistentno odgovara na određene ljude, situacije iobjekte.

Tri komponente stavova:

Kognitivna komponenta stava odnosi se na individualnaubeđenja vezana za pojedine objekte ili stavove. Ta ubeđenja , verovanja ne moraju biti bazirana načinjenicama, ona često mogu biti potpuno subjektivna, pristrasna ili samo delimično tačna.

Aktivna komponenta stava odnosi se na osećanja iemocije u smislu voleti, ne voleti.

Komponenta stava koja se odnosi na ponašanje

Stil života Opšti način života baziran na interakciji između

uslova života u širem smislu i individualnih obrazacaponašanja definisanih sociokulturalnim faktorimai ličnim karakteristikama.

Moć Navike „Čitav naš život, u onoj meri u kojoj poseduje konačni oblik,

svodi se samo na mnoštvo navika“, pisao je 1892. VilijamDžejms.

Većina naših svakodnevnih izbora možda deluje kao proizvoddobro promišljene odluke, ali oni to nisu.Oni su navike.

I premda svaka navika sama po sebi znači srazmerno malo, jelakoja naručujemo, reči koje svake večeri izgovaramo svojoj deci, naša štednja ili trošenje, redovnost vežbanja i naša organizacijamisli i radnih rutina neizmerno utiču, s vremenom, na našezdravlje, produktivnost, materijalnu bezbednost i sreću.

Istraživanje sa Djukovog univerziteta ustanovilo je da više od 40 % naših svakodnevnih postupaka nisu prave odluke, većnavike.

Moć Navike

Vilijam Džejms je –poput bezbroj drugih, od Aristotelado Opre-veliki deo svog života posvetio nastojanju dashvati zašto postoje navike.

Ali tek u poslednje dve decenije naučnici i istraživačitržišta zaista počinju da razumeju kako navikefunkcionišu- ili što je još važnije, kako se menjaju.

Navike nikada potpune ne prestaju

Bez kola navike naši mozgovi bi pregoreli, prezatrpani sitnicama svakodnevnog života

Navike-uslovni refleks

Moć navike

Faktori rizika Istorija medicine a posebno javno zdravstvenih nauka

u njoj predstavlja neprekidno traganje za odgovorimana pitanje kako se zdravlje može sačuvati i kako se bolest može prevenirati.

To je zapravo, traganje za faktorima koji mogu dadoprinesu očuvanju iIi unapređenju zdravlja, ili kojipredstavljaju rizik za njegovo narušavanje, kao i zaonim faktorima koji mogu da uslove rizike u distribuciji bolesti i zdravlja među zemljama igrupama ljudi.

Faktori rizika za zakrečenje krvnih sudova Masnoće u krviNajvažniji faktor rizika je povišena koncentracija masnoća u krvi

(holesterol i masne kiseline). Kada se koncentracija holesterola povisi za jedan procenat, opasnost od pojave srčanog infarkta poveća se za dva posto

Povišen krvni pritisakLjudi sa povišenim krvnim pritiskom imaju pet puta veće šanse za

nastanak koronarne srčane bolesti. O visokom krvnom pritisku govorimo kada su vrednosti veće od 140/90 mmHg.

Prekomerna telesna težinaFaktor rizika je već i za 10 posto povećana telesna težina u odnosu

na idealnu. Kod osoba koje imaju 20 posto više od uobičajene težine rizik za nastanak koronarne srčane bolesti je veći za 50 posto.

Premalo kretanja

Kod osoba koje se ne bave fizičkom aktivnošću rizik za pojavu koronarne srčane bolesti dva puta je veći nego kod aktivnih osoba.

Šećerna bolest

I šećerna bolest predstavlja dva puta veći rizik za pojavu koronarne bolesti.

Nikotin

Kod pušača duvana, rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova dva puta je veći nego kod nepušača, a rizik za iznenadnu smrt od srčane bolesti čak tri puta veći.

Životna dobNastajanje naslaga na zidovima krvnih sudova deo je

prirodnog procesa starenja, pa se zato godinama povećava verovatnoća za pojavu koronarne srčane bolesti

PolSve više studija pokazuje da se bolest koronarnih krvnih

sudova i srčanog mišića, javlja podjednako kod muškaraca, kao i žena.

Nasledni faktorAko su vaši roditelji, braća ili sestre imali koronarnu bolest

pre 55. godine života, i kod vas je rizik od dva do pet puta veći.

Šta mozemo učiniti? Srećan život je zdrav život! Pokušajte da se što češće

smejete i radujete svakom danu, i usporićete razvoj zakrečenja krvnih sudova i odložiti eventualni nastanak angine pektoris i koronarne srčane bolesti.

Redovno kontrolišite:

Krvni pritisak

Nivo šećera u krvi

Nivo masnoća u krvi

Zdrava ishrana Zdrava ishrana je umerena i raznovrsna i treba se

pridržavati ovih jednostavnih pravila (primena ?):

Svaki dan jesti voće i povrće

Koristiti nemasno mleko i hleb od celog zrna žitarica(integralni hleb)

Jesti meso svaki drugi ili treći dan

Jesti ribu dva do tri puta nedeljno

Malo dodavati ulja i masnoća

Malo belog šećera i slatkiša

I još jedna preporuka: jako malo soliti hranu i što manje alkohola!

Redovna fizička aktivnost Korisna fizička aktivnost podrazumeva redovne šetnje-

svaki dan po 20-30 minuta, kao i rad u bašti ili prirodi. Na taj način povoljno utičemo i na faktore rizika: krvni pritisak, prekomernu telesnu težinu i masnoće u krvi. Ali treba biti oprezan:prekomeran fizički napor (trčanje, teretana, fitnes) u zatvorenom prostoru može dodatno opteretiti srce i krvne sudove i mora biti pod nazorom lekara.

Takođe je izuzetno važno izbegavanje pušenja i konzumiranje alkohola, kao i kontrola stresa koji se javlja na poslu ili kod kuće.

STRES Stres je odgovor na bilo koje dejstvo spoljašnjeg ili

unutrašnjeg porekla, koje bi narušilo prirodnu ravnotežu organizma.

Da bi se održala HOMEOSTAZA, javlja se reakcija PRILAGOĐAVANJA praćena različitim fizičkim i psihološkim fenomenima.

STRES Stresni odgovor ima prvenstveno zaštitnu funkciju i

ukoliko ostane u tim granicama, označava se kao EUSTRES.

Ukoliko je stresna reakcija praćena negativnim doživljajima i štetnim posledicama po organizam, ona se označava terminom DISTRES.

ISPOLJAVANJE STRESNE REAKCIJE

I Faza alarma (faza šoka)- kada individua postaje svesna prisustva stresora (zbunjenost, neverica prema okolini i intenzivno obraćanje pažnje na stresogeni faktor u cilju njegovog definisanja i procene).

II Faza mobilizacije (faza aktivnog suprostavljanja)-karakteriše je mobilizacija svih resursa celog organizma radi suprostavljanja delovanju stresora i razvoju neželjenih efekata kao posledici tog delovanja.

III Faza sloma lličnosti (faza iscrpljenja i dezintegracije)-slabe kompezatorni mehanizmi ličnosti (rasejanost, nemogućnost koncentracije na aktivnost, inhibiranost).

KLASIFIKACIJA STRESA(u odnosu na vrstu stresogenog činioca)

Fizički stres

Biološki i fiziološki stres

Psihološki stres

Socijalni stres

Psihosocijalni stres

KLASIFIKACIJA STRESAFIZIČKI STRES

Energetske promene u okolini organizma,

Iznenadna i neočekivana mehanička i fizička dejstva:

➢Udari

➢Potresi

➢Povišena i snižena temperatura

➢Buka itd.

KLASIFIKACIJA STRESABIOLOŠKI I FIZIOLOŠKI STRES

Izazvan biološkim i fiziološkim činiocima:

➢Gubitak telesne tečnost,

➢Toksični agensi,

➢Infektivni agensi,

➢Poremećaji biološkog ritma i sl.

KLASIFIKACIJA STRESAPSIHOLOŠKI STRES

➢ Izazvan je iznenadnim i neočekivanim životnim događajima,

➢Opasnim i konfliktnim situacijama itd.

SOCIJALNI STRES

➢ Izavan činiocima pretežno socijane prirode, koji obično pogađaju veće socijane grupe ili društvo u celini:

❖ Interpersonalni sukobi,

❖Socijane krize,

❖Revolucije,

❖Socijani nemiri itd.

PSIHO-SOCIJANI STRES

➢Obuhvata psihološke i socijane komponente stresa.

KLASIFIKACIJA STRESAPrema životnim situacijama u kojima nastaju :

SVAKODNEVNI ili ŽIVOTNI STRESOVI,

PROFESIONALNI STRESOVI

(na radnom mestu).

PROFESIONALNI STRESEvropska agencija za sigurnost na radu i zaštitu zdravlja

41,2 miliona zaposlenih obuhvaćeno ispitivanjem (oko 30%),

Stres prisutan kod svakog trećeg zaposlenog u EU,

50-60% izgubljenih radnih dana,

Oko 5 miliona nesreća na radu,

Gubitak 20 milijardi eura godišnje.

PROFESIONALNI STRESAmerička agencija za sigurnost na radu i zaštitu zdravlja:

Stres prisutan kod svakog trećeg zaposlenog u SAD-u,

Gubitak 150 milijardi dolara godišnje.

PROFESIONALNI STRESU zavisnosti od vremenskog perioda nastanka i

manifestovanja.

AKUTAN PROFESIONALNI STRES

HRONIČAN PROFESIONALNI STRES

PROFESIONALNI STRESPrema Mejtensonu izvori stresa na radu mogu se

podeliti na tri grupe:

Personalni,

Interpersonalni i

Organizacioni.

IZVORI PROFESIONALNOG STRESA Odgovornost za bezbednost ljudstva, Odgovornost za druge ljude, Odgovornost za materijalne vrednosti, Poslovi na izolovanim, usamljenim mestima, Zamorni kontakti sa drugim ljudima, Repetitivni i monotoni poslovi, Nametnuti ritam rada, Ograničavanje slobode i inicijative u poslu, Poslovi u kojima postoji zahtev za skoncentrisanim

posmatranjem, Poslovi sa zahtevom za brzo obavljanje posla, Prisustvo faktora radne sredine.

STRESOGENE PROFESIJE Hirurg Kontrolor leta Pilot Novinar Menadžer Sportski trener Ekstremni sportista Rudar Psiholog Policajac Poslovi vezani za obrazovanje Poslovi zdravstvenih radnika i sl.

KLINIČKA MANIFESTACIJA STRESAVeliki broj istraživača ukazuje na značaj individualnih

razlika u stresnom reagovanju, odnosno od personalnih faktora:

Tip ličnosti

Životno iskustvo

Mehanizmi odbrane

Strategija prevladavanja

Demografske karakteristike itd.

KLINIČKA MANIFESTACIJA STRESA JOB BURNOUT SYNDROME

(SAGOREVANJE NA POSLU)

TECHNOSTRESS

JOB BURNOUT SYNDROME(SAGOREVANJE NA POSLU)Najčešće je vezan za ljude koji su u toku rada izloženi

velikim emocionalnim prilivima i davanjima (menadžeri, lekari, prosveta, inženjeri, uslužne delatnosti itd.).

Kliničke manifestacije:

➢Emocionalana tupost,

➢Depersonalizacija ličnosti,

➢Nemogućnost realizacije obaveza i zadataka.

TECHNOSTRESSNastaje kao posledica izrazitog razvoja nauke i

tehnologije i nemogućnosti zaposlenih da pratetehnologiju.

Kliničke manifestacije:

➢Dominira simptomatologija poremećaja neurovegetativnog sistema

STRES NA RADUVeliki broj istraživača je pokazao da stresni događaji na

poslu utiču na mentalno i fizičko zdravlje zaposlenih.

Utvrđena je veza između stresa na radu i različitih infektivnih, kardiovaskularnih, respiratornih, gastrointestinalnih i autoimunih poremećaja.

STRES NA RADUPostoji veza stresa na radu sa različitim psihopatološkim

entitetima, poput somatizacionog sindroma, anksioznosti, depresije i sl.

Agresivnost, nesanica, poremećaj ishrane i zloupotreba psihoaktivnih supstanci mogu za svoj uzročni faktor imati intenzivna stresna doživljavanja.

Bolesti u vezi sa radom

Bolesti u vezi sa radom su oboljenja gde profesionalne štetnosti na radnom mestu igraju dominantnu ili značajnu ulogu u njihovom nastanku, ali se ne nalaze na listama profesionalnih bolesti i nema kompenzacija koje se daju u slučaju profesionalnih bolesti.

Bolesti u vezi sa radom Bolesti uvezi sa radom se javljaju i u radnoj i opštoj

populaciji, pa je najčešće nemoguće odrediti koliki je uticaj profesionalnog faktora u njihovoj etiologiji (nastanku).

MENTALNA I PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA U VEZI SA RADOMOd brojnih poremećaja ponašanja koji mogu biti

uslovljeni stresom na radu do sada su najviše ispitivani:

➢Problem zloupotrebe alkohola i opojnih droga,

➢Problemi sa spavanjem i ishranom,

➢Agresivno ponašanje,

➢Radoholizam,

➢Poremećaji u porodičnim odnosima,

➢Pojave depresije i anksioznost itd.

MENTALNA I PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA U VEZI SA RADOM Psihička opterećenja na radnom mestu (psihički stres)

mogu biti dominantni ili pomažući uzrok nastanka, pogoršavajući tok i prognozu bolesti:

➢Neuroza(anksioznosti , depresivnih reakcija, nesanice),

➢Alkoholizma,

➢Ulkusne bolesti,

➢Insulino-nezavisnog dijabetesa i dr. oboljenja.

MENTALNA I PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA U VEZI SA RADOM SINDROM SAGOREVANJA,

TEHNOSTRES,

ANKSIOZNE ILI DEPRESIVNE REAKCIJE,

MENTALNE BOLESTI (depresije, neurotične reakcije, poremećaji ličnosti, psihoze).

PROFESIONALNI STRES

PRATEĆE NEGATIVNE POJAVE

➢Smanjenje motivacije za rad,

➢Smanjenje kvaliteta rada,

➢Povećana fluktuacija zaposlenih i

➢Povećan apsentizam zaposlenih.

TEMPS-A skala upitnika za samoprocenu, koji određuje pripadanje jednoj od pet tipova temperamenta Hipertimični-Vedre, optimistične, energične osobe pune samopouzdanja. Anksiozni-Prenaglašenim osobinama ličnosti koja je sklona brizi. Depresivni-Osetljivost prema patnji, žaljenje na društvenu ulogu i pravila kao i

samoprekornu posvećenost drugima. Ciklotimični-Brze promene raspoloženja i energije, “oni koji se lako zaljubljuju i

odljubljuju”, sa povećanom kreativnošću. Iritabilni-Nije najbolje definisan, odlikuje potištene, razdražljive osobe, kod kojih je

imulsivnost pokazatelj tendencije razdražljivog temperamenta.

NEZDRAVE EMOCIJE Najčešće nezdrave emocije su

osećanje krivice,

depresivnost,

anksioznost,

bes,

mržnja,

povređenost,

osećanje osramoćenosti.

ALTERNATIVNE - ZDRAVE EMOCIJE Tako su:

tuga, žaljenje ili razočaranje alternativa za depresiju,

kajanje za osjećanje krivice,

obazrivost za anksioznost i opsesivne strahove,

ljutnja i razočarenje kao alternativno reagovanje zabes i mržnju.

Zdrave emocije razlikuju se od nezdravih po intenzitetui ponašanju koje je ishod ovakvih stanja.

PREVENCIJA STRESA➢Profesionalna orjentacija,

➢Profesionalna selekcija,

➢Profesionalna adaptacija,

➢Organizacione mere,

➢Postepeno razvijanje znanja i sposobnosti,

➢Međuljdski odnosi,

➢Jačanje veza porodica-organizacija, preduzeće,

➢Tehnike relaksacije na radnom mestu,

➢Kontrola stresa itd.

KONTROLA STRESA➢Lična strategija,

➢Promena životnog stila osoba izloženih stresu (promena navika: ishrana, fizičke aktivnosti, pušenje, alkoholizam i dr.)

➢Primena fizioloških tehnoka,

➢Primena saznajnih tehnika.

KONTROLA STRESA Primena fizioloških tehnika

➢Meditacija,

➢Odmaranje,

➢Duhovna zabava (pozorište, film, tv, koncerti itd)

Primena saznajnih tehnika

➢Pozitivni stavovi,

➢Jak kočioni sistem,

➢Prihvatanje onog što ne možemo izmeniti.

ZDRAVLJE JE VAŽNIJE OD SVIH(MNOGIH) DRUGIH STVARI kojima čestu pridajemo tako veliki značaj i nerviramo se zbog njih!

Hvala na pažnji !