Burne reakcije na inicijativu da ~etni~kom komandantu Pavlu \uri{i}u bude podignut spomenik u Beranama

DPS proziva opoziciju

Peto~lana porodica Dumbelovi} iz Vilova nadomak Nove Varo{i u borbi sa nema{tinom

Detinjstvo u oskudiciStrana V

Ministar za poljoprivredu posetio Prijepolje

Neophodno udru`ivanje u krovne organizacije

Strana VI

M. \

erle

k

PETAK, 11. avgust 2017, broj 7250/544, godina XXI, cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Senad Mahmutovi}

Novi dr`avni sekretariStrana II

Hamza Zatri}

Odbojka{i po~eli pripremeStrana VII

Ustoli~en episkop Mile{evske eparhije Atanasije

Oslonac u dobroj volji dobrih ljudi

Strana IV

Novi Pazar - Predsednik Bo{nja~kognacionalnog ve}a (BNV) SulejmanUgljanin uputio je pismo ministruprosvete Srbije Mladenu [ar~evi}u ukojem zahteva unapre|enje kvalitetaobrazovanja Bo{njaka na maternjembosanskom jeziku.

Napisao je da „bo{nja~ki narod uSand`aku, koji ~ine broj~anu manji-nu u Republici Srbiji, predstavljadeo jedinstvenog nacionalnog kor-

pusa sa Bo{njacima u BiH. U skladusa tim Bo{njaci u Srbiji smatraju iose}aju BiH kao svoju maticu“. Zbogtoga od ministra [ar~evi}a tra`i daintenzivira aktivnosti „na usposta-vljanju obrazovne saradnje, kako bise izvr{ile sve neophodne pravne ipoliti~ke radnje za potpisivanje bila-teralnog sporazuma o saradnji iz-me|u Vlade odnosno Ministarstvaprosvete i Ve}a ministara BiH odno-

sno Ministarstva civilnih poslova“.„Smatramo da potpisivanje ovakvogsporazuma o saradnji izme|u dvedr`ave mo`e doprineti na{im zajed-ni~kim naporima na pobolj{anjukvaliteta obrazovanja na bosanskomjeziku u Srbiji, kao i unapre|enjuop{te saradnje i razumevanja izme-|u dve dr`ave i dva naroda“, napi-sao je predsednik BNV. S. N.

Strana II

Berane - U beranskom selu Gor-nje Zaostro u utorak je odr`an na-rodni sabor i „Vojvodski savjet uje-dinjenog Ravnogorskog pokreta“,na kome je usvojena deklaracija opomirenju i podizanju spomenika~etni~kom vojvodi Pavlu \uri{i}u.Inicijatori tra`e da \uri{i}u budupodignuta dva spomenika, u Gor-njem Zaostru i centru Berana i daCrna Gora podr`i i finansira grad-nju. Ovo nije prvi put da pojedincitra`e gradnju spomenika \uri{i}u,koga drugi optu`uju za ratne zlo~i-ne i kolaboraciju sa nacisti~kimokupatorima. Dosada{nje inicijati-ve su bile bezuspe{ne i sigurno je da}e tako pro}i i ova. Vladaju}a De-mokratska partija socijalista (DPS)

najo{trije je osudila inicijativu i po-novni poku{aj podizanja spomeni-ka ~etni~kom komandantu Pavlu\uri{i}u. „Najnovija inicijativa De-mokratskog fronta za podizanjespomenika ~etni~kom komandan-tu Pavlu \uri{i}u, kojom se poku-{avaju povampiriti duhovi ~etni{tvai fa{izma, jasno govori da taj politi~-ki savez nije ni jednog momenta od-ustao od svoje nacionalisti~ke poli-tike, na {to bez prestanka ukazuje-mo“, naveli su oni. U DPS-u sma-traju da ova inicijativa predstavlja uprvom redu izvrgavanje ruglu crno-gorske antifa{tisti~ke tradicije, na~ijim je temeljima iznikla dana{njagra|anska dr`ava Crna Gora. C. D.

Strana IV

BNV o pobolj{anju kvaliteta obrazovanja na bosanskom jeziku

Uspostavljanje saradnje sa BiH

Jo{ ima nere{enih problema u {kolovanju na bosanskom: Novi Pazar

Foto:

Bran

islav

Be{e

vi}

petak, 11. avgust 2017.II

Ovaj prilog sufinansira op{tina PribojPRIBOJ DANAS

Ru{ena i obnavljana tri puta

Priboj - Zavi~ajni muzej u Pribojuove godine po deseti put organizujeme|unarodnu de~iju umetni~ku ra-dionicu „Jagart“. Tema ovogodi{njegkreativnog okupljanja dece je likovnatehnika mozaik. „Jagart“ radionicapo~ela je 7. a zavr{i}e se 14 avgusta,prodajnom izlo`bom u amfiteatruMuzeja. Prodava}e se mozaici, rado-vi u~esnika nastali u okviru radionice.Mentori ovogodi{nje radionice suAleksandar Todorovi}, slikar i kon-zervator, profesor Srednje umetni~ke{kole u U`icu i mlada akademska sli-

karka iz Priboja Sara Obradovi}. Di-rektor Zavi~ajnog muzeja u PribojuSavo Derikonji} ka`e da se kroz radi-onice Jagarta, koje su organizovaneprethodnih godina, oko 300 deceosnovno{kolskog uzrasta obu~ilo raz-li~itim slikarskim tehnikama i da suoni svojim zidnim slikarstvom ulep-{ali grad. „Svrha ove kolonije je oku-pljanje dece iz biv{ih republika i dru-gih dr`ava, kako bi uz dru`enje nau-~ili ne{to {to ne mogu nau~iti u {koli,na ~asovima likovnog“, ka`e Deriko-nji}. Mali umetnici kamen~i}e za svo-

je mozaike prikupljali su pored Lima ina arheolo{kom lokalitetu praistorij-skog rudnika Jarmovac, a jedan deomaterijala, od koga prave pojedina~-ne i jedan zajedni~ki mozaik dobili suiz kamenoreza~kih radnji.

U okviru umetni~ke radionice „Ja-gart“, ju~e je organizovana izlo`ba sli-ka, slikarke Kristine Jablanovi} iz U`i-ca. Me|unarodnu de~iju umetni~kuradionicu „Jagart“ i ove godine finan-sijski poma`u Ministarstvo kulture iinformisanja i Op{tina Priboj.

S. Bjeli}

Novi Pazar - Predsednik Bo{nja~kognacionalnog ve}a (BNV) SulejmanUgljanin uputio je pismo ministru pro-svete Srbije Mladenu [ar~evi}u u kojemzahteva unapre|enje kvaliteta obrazo-vanja Bo{njaka na maternjem bosan-skom jeziku. Napisao je da „bo{nja~kinarod u Sand`aku, koji ~ine broj~anumanjinu u Republici Srbiji, predstavljadeo jedinstvenog nacionalnog korpusasa Bo{njacima u BiH. U skladu sa timBo{njaci u Srbiji smatraju i ose}aju BiHkao svoju maticu“. Zbog toga od mini-stra [ar~evi}a tra`i da intenzivira aktiv-nosti „na uspostavljanju obrazovne sa-radnje, kako bi se izvr{ile sve neophod-ne pravne i politi~ke radnje za potpisi-vanje bilateralnog sporazuma o saradnjiizme|u Vlade odnosno Ministarstvaprosvete i Ve}a ministara BiH odnosnoMinistarstva civilnih poslova“.

„Smatramo da potpisivanje ovakvogsporazuma o saradnji izme|u dve dr`a-ve mo`e doprineti na{im zajedni~kimnaporima na pobolj{anju kvaliteta obra-zovanja na bosanskom jeziku u Srbiji,kao i unapre|enju op{te saradnje i razu-mevanja izme|u dve dr`ave i dva naro-

da“, napisao je predsednik BNV i pred-lo`io teme koje bi bile osnova za prego-vore i pripreme za budu}u saradnju.

Ugljanin je predlo`io desetak tema:unapre|enje pred{kolskog, osnovnog isrednjo{kolskog obrazovanja na bosan-skom jeziku, unapre|enje sistema viso-kog obrazovanja, izrada nastavnih pla-nova i programa za nastavu na bosan-skom jeziku na svim nivoima obrazova-nja, izrada i uvoz ud`benika na bosan-skom jeziku, izrada i realizacija progra-ma stru~nog usavr{avanja nastavnikakoji rade u nastavi na bosanskom jezi-ku, razmena studenata, organizovanjeposebnih predavanja, tribina, okruglihstolova, promocija i drugih nau~nih istru~nih skupova posve}enih nacional-nom obrazovanju Bo{njaka i o~uvanjenacionalnog identiteta, izdava~ka delat-nost kroz realizaciju posebnih izdava~-kih projekata od posebnog zna~aja zaBo{njake i prevodila~ka i lektorska de-latnost na bosanskom jeziku. Ostale te-me, ~iji cilj je pobolj{anje kvaliteta obra-zovanja na bosanskom jeziku, bile bi„otvorene“ u toku priprema za potpisi-vanje sporazuma. S. N.

Beograd, Novi Pazar, Sjenica, Tutin -Broj dr`avnih sekretara iz Sand`aka uministarstvima Vlade Srbije pove}anje za jo{ dva. Na pro{lonedeljnoj sedni-ci, Vlada je za dr`avnog sekretara Mi-nistarstva za rad, zapo{ljavanje, bora~-ka i socijalna pitanja imenovala gra|e-vinskog in`enjera Muja Mukovi}a izTutina, a za dr`avnog sekretara u Mi-nistarstvu poljoprivrede ekonomistuSenada Mahmutovi}a iz Sjenice.

Mukovi} je predsednik Bo{nja~kenarodne stranke (BNS) i njegova par-tija je u koaliciji sa SNS jo{ od 2012. go-dine. U to vreme bila je to prva i jedinabo{nja~ka partija koja je napravila ko-aliciju sa tada opozicionom SNS. Na-kon ovog imenovanja iz BNS je saop-{teno da je „to realizacija predizbornihdogovora BNS i SNS, koji su dugogo-di{nji koalicioni partneri“.

Mahmutovi} je, do nedavno, biopoznat kao visoki funkcioner SDA San-d`aka, ali i kao kadar te stranke bio jedr`avni sekretar u istom ministarstvuod 2012. do 2014. godine. Medijima jerekao da ga je na tu funkciju predlo`iopotpredsednik Vlade Srbije Rasim Lja-ji}, a za svoje ~lanstvo u SDA Sand`akarekao je da je taj „aran`man okon~anpre oko dve i po godine“ i da }e svojedalje politi~ko delovanje temeljiti „na

istim principima na kojima sam i dosada gradio svoju politi~ku karijeru“.

- Ti principi su zasnovani na radu irezultatima, a ne politi~kom starleti-zmu, teatrelizmu, uvredama, kleveta-ma i etiketiranju, naglasio je Mahmu-tovi}. Odmah se oglasila i SDA San-d`aka koja u svom saop{tenju navodida Mahmutovi} „ve} du`e vreme neispunjava strana~ke obaveze i ne sledipolitiku Stranke demokratske akcijeSand`aka, shodno ~emu mu je presta-lo ~lanstvo u stranci“.

Pre Mukovi}a i Mahmutovi}a, Vla-

da Srbije imenovala je za dr`avne se-kretare kadrove SDP i BDZS. MehoMahmutovi}, kadar Sand`a~ke demo-kratske partije (SDP) je dr`avni sekre-tar u Ministarstvu zdravlja. Edin Ze}i-rovi}, iz Bo{nja~ke demokratske zajed-nice Sand`aka (BDZS) je u Ministar-stvu gra|evinarstva, saobra}aja i infra-strukture, a njegov partijski kolega Za-im Red`epovi} u Ministarstvu za rad,zapo{ljavanje, bora~ka i socijalna pita-nja. Njih trojica su na tim funkcijamabili i dok je premijer bio AleksandarVu~i}. S. Novosel

Pljevlja - U selu Ra{~i}i, MZ Bukovi-ca, pored Pljevalja za sjutra je najavljenosve~ano otvaranje d`amije, poru{ene to-kom rata u susednoj BiH. O~ekuje se pri-sustvo reisa Islamske zajednice u CrnojGori Rifata ef. Fejzica i reisu-l-ulemeIslamske zajednice u BiH Huseina ef. Ka-vazovica. Ova d`amija je tri puta ru{enai podizana.

Prvi put poru{ena je za vrijeme Bal-kanskih ratova i ponovo izgra|ena. Dru-gi put je zapaljena u februaru 1943. godi-ne, a kamena munara koja je pre`ivjelaprethodna dva ru{enja, sru{ena je eks-plozivom 20. maja 1993 godine. Tokomrata u susednoj BiH 1992-1995. mje{tanitada ve}insko bo{nja~ko-muslimanske

pograni~ne Bukovice, bili su izlo`enibrojnim napadima srpskih paravojnih ivojnih formacija. Prema izvje{taju Udru-`enja gra|ana Bukovice, na ovom pro-storu koji obuhvata oko 35 manjih zase-laka ubijeno je {est Bo{njaka, pretu~enoje i zlostavljano 76, a dvojica su izvr{ilasamoubistvo zbog torture. Zapaljeno jenajmanje osam ku}a, a ostale su demo-lirane i oplja~kane. Gotovo cjelokupnobo{nja~ko stanovni{tvo je bilo primora-no da napusti svoje domove. Vlada CrneGore je 2008. po~ela da realizuje projekatobnove Bukovice. U obnovu vi{e od 100ku}a i infrastrukture ulo`eno je 4,5 mili-ona evra. Povratak Bo{njaka u ovu oblastipak je vrlo spor. C. D.

Plav - Elektroprivreda Crne Gorepodnijela je krivi~nu prijavu protiv od-govornih u op{tini Plav, jer je, kako tvr-de, nezakonitim postupkom ova lokalnasamouprava izvr{ila prinudnu naplatusa ra~una EPCG u iznosu od 2.107.500evra. Kao kompanija u ve}inskom vla-sni{tvu dr`ave, EPCG je najavila da }epokrenuti inicijativu prema Vladi u ciljuza{tite imovine, odnosno u cilju za{titeimovine dr`ave Crne Gore u EPCG krozsistemski model kao odr ivo rje{enje, odnezakonitog postupanja op{tine Plav.

„Pogre{no tuma~e}i Zakon o putevi-

ma i Odluku o kori{}enju i naknadi zakori{}enje puta i putnog zemlji{ta, op{ti-na Plav nametnula je samovoljno neza-konitu naknadu za postavljanje i ugrad-nju, izme|u ostalog i elektronskih ure-|aja tzv. novih brojila. Dono{enjem rje-{enja za 597 ugra|enih brojila i 246mjernih ormara, na osnovu takvog ne-zakonitog rje{enja, ova lokalna samou-prava izvr{ila je prinudnu naplatu odEPCG“, saop{teno je iz elektroenergetskekompanije. Ovim postupkom, kako da-lje napominju iz EPCG, op{tina Plav jeu~inila vi{e nezakonitih radnji. C. D.

BNV o pobolj{anju kvaliteta obrazovanja na bosanskom jeziku

Uspostavljanje obrazovnesaradnje sa BiH

Otvaranjed`amije u Bukovici

Elektroprivreda tu`i op{tinu Plav

Foto:

J. Du

rgut

Foto:

Arhiv

a

Izabrani novi dr`avni sekretari iz Sand`aka

Funkcije za Mukovi}a i Mahmutovi}a

Senad Mahmutovi}: Biv{i kadar SDA Sand`aka postao dr`avni sekretar na predlog Rasima Ljaji}a

Da uz dru`enje nau~e ne{to {tone mogu u {koli: „Jagart 2017“

Mozaici desetog „Jagarta“

petak, 11. avgust 2017. IIIN

OVO

PAZA

RSKE

SLIK

E I P

RILIK

E

Liva|enjeKad ~inovni~ka olovka podvu~e, stanje za navek ostaje nepromenjeno. Po-

hrlio narod da legalizuje ono {to „od pamtiveka“ postoji, da ispo{tuje dr`avu.Da toga ne bi, svi bi ostali u neznanju da je ~ar{ija jedno veliko poljoprivrednodobro. Onde jabu~ar, onamo {ljivici, malo dalje vinogradi, iza njih se prostirulivade i utrine. Ispada da su ljudi u ovoj ~ar{iji „vekovali“ na granama raznihvo}ki, ispod listova vinove loze, na livadama i oranicama. Nigde ku}a i zgrada.Tako ka`u ~inovni~ki spisi, a za `ivot na grani mora da se plati porez na ku}u ilistan, plus ekolo{ka taksa (za{tita ivota na grani). Plati, pa dokazuj da ceo ivot`ivi{ u svojoj ku}i, da ide{ ulicama, a ne izme|u {eftelija, divljaka, |ula, tre{a-nja, vi{anja, bostana, po`ega~a, luka od svake vrste, tikava... Ono {to je ~inov-ni~ka olovka „zarezala“ treba mnogo para i hoda da se „odre`e“. E, dok se do-kazuje da postoji{ i da `ivi{ u ku}i a ne na grani, glavni „kulturni doga|aj“ letaje koncert poznate pevaljke sumnjivih peva~kih kvaliteta i dr~nog pona{anja.Glas ni nalik slavuju odjekivao je kroz ~ar{ijske {ljivike i livade. S. N.

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

Novi Pazar - Preduze}e za puteve„Novi Pazar put“, pre dva dana, nasta-vilo je radove na izgradnji mosta pre-ko reke Ra{ke, koji treba da pove`ecentar grada sa magistralnim putemRa{ka - Novi Pazar - Ribari}e i poslov-nom zonom u tom delu grada. Re~ je onajzna~ajnijem ovogodi{njem infra-strukturnom projektu u gradu. Vred-nost radova je 23,6 miliona dinara, asredstva je obezbedila Vlada Srbije.

Kamen temeljac polo`en je krajemnovembra 2015. godine, a polo`ili suga potpredsednici Vlade Srbije ZoranaMihajlovi} i Rasim Ljaji}. Tada je re~e-no da }e most biti zavr{en do 1. maja

2016. godine. Radovi su brzo obusta-vljeni po nalogu nadle`ne republi~keinspekcije, jer projekat koji je predalagradska uprava nije bio u skladu sa za-klju~kom o vodnim uslovima. Dodatniproblem stvorile su poplave, koje su,pro{le godine u maju, zahvatile NoviPazar. Vodena bujica odnela je deokonstrukcije i gradili{te je od tada bilonapu{teno. Predstavnici Republi~kedirekcije za vode zahtevali su da se uusagla{enom projektu most podignevi{e „kako bi ispod mogla da proti~eve}a koli~ina vode i time se spre~i po-novno ru{enje“. Novim projektom„ura|ena je revizija re~nog korita“ , jer

}e se uporedo raditi i rekonstrukcijare~nog korita i nadogradnja, koja tre-ba da spre~i izlivanje reke kada do|edo porasta vodostaja. Nedostaci iz pr-vobitnog projekta i odgovaraju}a re{e-nja za te probleme prona|ena su za-hvaljuju}i Institutu „Jaroslav ^erni“ iJP „Putevi Srbije“ .

Gradska uprava je izdala gra|evin-ske dozvole i radovi su po~eli. Most }ebiti dug 22 i {irok 7 metara. Ima}e dvekolovozne trake i dve pe{a~ke staze. Iz-vo|a~ radova ima rok da kompletanposao zavr{i do kraja gra|evinske se-zone.

S. Novosel

Tutin - Do 1. septembra ove godineu tutinskom naselju Velje Polje bi}epotpuno zavr{ena zgrada novog Cen-tra za tra`ioce azila. Izgradnja 1.000kvadratnih metara po~ela je u drugojpolovini juna, a po~etkom ove sedmicepolo`en je kamen temelja za dodatnideo zgrade od 650 kvadrata.

Sredstva, 300 hiljada evra, za iz-gradnju prvog dela zgrade obezbedi-la je Fondacija „Ana i Vlade Divac“, aza dogradnju 650 kvadrata 270 hilja-da evra sti`e iz Evropske unije preko

Me|unarodne organizacije za mi-grante (IOM). Moderno izgra|eniobjekat mo}i }e odjednom da primi250 migranata, koji }e imati sme{taj iboravak po savremenim standardi-ma. Ima}e savremeno opremljenukuhinju, ambulantu, sportske terenei de~ije igrali{te.

I ovo nisu jedini donatori kojiu~estvuju u izgradnji Centra za tra`i-oce azila. UNDP }e finansirati iz-gradnju bazena za vodu kapaciteta200 kubnih metara i tu vodu }e mo-

}i da koriste i stanovnici naselja Ve-lje Polje. U izgradnju se uklju~ila iAmbasada ^e{ke u Srbiji, koja }esvoju donaciju realizovati u tri faze:unapre|enje zdravstvene za{tite mi-granata, izgradnja sportskih terena ikupovina jednog vozila za transportazilanata. Centar za tra`ioce azila uTutinu postoji od kraja 2013. godinei do sada je radio u adaptiranimzgradama nekada{njeg Drvnogkombinata „Jelak“. Tamo se sada na-lazi tridesetak migranata. S. N.

Izgradnja Centra za tra`ioce azila u Tutinu u zavr{noj fazi

EU finansira dogradnju objekta

Nastavljeni radovi na izgradnji mosta preko reke Ra{ke

Vlada Srbije finansira izgradnju

Ra{~i{}avanje korita reke Ra{keza nastavak izgradnje mosta

Foto:

S. @u

pljan

in

Novi Pazar - Stranka za Sand`ak(SZS) dobila je dopis od za{titnika gra-|ana u kojem se ka`e da Ministarstvounutra{njih poslova nema pravnogosnova da se u paso{ima Bo{njacimaupisuje dr`avljanstvo „srpsko“ i da jeskrenuo pa`nju da u slu~aju Republi-ke Srbije nijednim propisom nije ure-|eno da se dr`avljanstvo upisuje kao„srpsko“ i da to mora da se ispravi.Ovo je samo jedan od koraka koje SZSpreduzima da se „isprave propusti u

biometrijskim paso{ima, jer su Bo-{njaci i pripadnici drugih manjina uSrbiji predstavljeni kao Srbi“. Ovastranka smatra da MUP kr{i zakone oputnim ispravama i dr`avljanstvu, jeru paso{ima Bo{njacima, u rubrici zadr`avljanstvo, pi{e „srpsko, a ne dr`a-vljanstvo Republike Srbije“.

- Dali smo primedbe, jer se na tajna~in dovodi u pitanje identitet svihgra|ana Srbije. Oni gra|ani koji nisuSrbi, ako imaju dr`avljanstvo upisano

kao srpsko, a nije predvi|eno kao u ne-kim drugim republikama da se takozove dr`avljanstvo, onda se dovodi upitanje identitet gra|ana koji nisu Sr-bim obja{njava predsednik SZS Fevzi-ja Muri} inicijativu svoje stranke i do-daje „u nekim momentima su nam go-vorili da je to lingvisti~ka stvar i da po-ja{njenje treba da tra`imo od SANU“.Ranije je SZS iz MUP dobila odgovorda su putne isprave ura|ene po me|u-narodnim standardima. S. N.

SZS zahteva promene u biometrijskim paso{ima za Bo{njake

Dr`avljanstvo lingvisti~ka stvar?

Uspe{no izdavanjeelektronskih dozvola

Novi Pazar - Od kako je, pre godinui po dana, po~elo izdavanje elektron-skih gra|evinskih dozvola u NovomPazaru je podneto 812 zahteva. Odovog broja re{eno je 596 ili 92 odsto.Od ukupnog broja re{enih zahteva459 ili 77 odsto re{eno je pozitivno, anegativan odgovor dobilo je 137 pod-nosilaca ili 23 procenta i devet zahte-va je obustavljeno. Po uspe{nosti u

ovom poslu Novi Pazar za republi~-kim prosekom kaska samo za 1,6 pro-cenata. Na nivou Srbije je 86 odsto, au ovom gradu 84,4. Prema podacimaMinistarstva gra|evinarstva, saobra-}aja i infrastrukture gra|evinske do-zvole elektronskim putem, u proseku,izdaju se za {est, a lokacijske za 14 da-na. Prema zakonskim odredbama rokje 28 dana. S. N.

SDA tra`i ve}u bezbednost gra|ana

Novi Pazar - SDA Sand`aka za No-vi Pazar ocenila je da je bezbednostgra|ana ugro`ena i da se to posebnoispoljava „u neadekvatnoj reakciji or-gana javnog reda i mira“ i da „o~i-gledno nemaju dovoljno snage i voljeda obezbede sigurnost za sve gra|a-ne“. Kao razlog ova partija navodi triincidenta, koja su se dogodila u po-slednjih petnaestak dana. Prebijanje

jednog Novopazarca u centru grada,pucanje na porodi~nu ku}u u naseljuJo{anica i uni{tavanje sportskih spra-va na Rekreacionom centru. Od poli-cije se zahteva da obelodani sve deta-lje ovih krivi~nih dela i odmah prive-de pravdi po~inioce, ali i rasvetljava-nje i drugih krivi~nih dela i te{kihubistava, koja su ve} godinama ne-razja{njena. S. N.

OEBS i Novi Pazarnastavljaju saradnju

Novi Pazar - Novopazarski gradona-~elnik Nihat Bi{evac i {ef KancelarijeOEBS u Novom Pazaru Filip Mekme-hon, razgovarali su o saradnji ovda{njelokalne samouprave i Misije OEBS uSrbiji. Njih dvojica su se saglasili datradicionalno dobru saradnju trebanastaviti, koja }e, kao i u prethodnomperiodu, biti bazirana na podr{ci dru-{tveno osetljivim i ugro`enim grupa-ma. Istaknuto je da je Misija OEBS,

minulih godina, podr`ala veliki brojprojekata u Novom Pazaru i doprinelauspostavljanju stabilnosti. Nagla{en jeposeban doprinos koji je ova misijadala u izradi i primeni razli~itih strate-{kih dokumenata. Pod pokrovitelj-stvom Misije OEBS ura|ene su strate-gije bezbednosti, za mlade, za unapre-|enje polo`aja socijalno ugro`enih sta-novnika i u izradi je strategija komuni-kacija. S. N.

Uspe{na saradnja MisijeOEBS i grada Novog Pazara

Foto:

S. @u

pljan

in

petak, 11. aIV

AKTUELNOKULTURA

Berane - U beranskom seluGornje Zaostro u utorak je odr-`an narodni sabor i „Vojvodskisavjet ujedinjenog ravnogorskogpokreta“, na kojem je usvojenadeklaracija o pomirenju i podiza-nju spomenika ~etni~kom vojvo-di Pavlu \uri{i}u. Inicijatori tra-`e da \uri{i}u budu podignutadva spomenika, u Gornjem Zao-stru i Beranama, te da Crna Gorapodr`i i finansira gradnju. Ovonije prvi put da pojedinci tra`egradnju spomenika \uri{i}u, ko-ga mnogi povezuju za ratnim zlo-~inima i kolaboracijom sa naci-sti~kim okupatorima. Dosada-{nje inicijative su bile bezuspe{nei sigurno je da }e tako pro}i i ova.

^lan Inicijativnog odbora zapodizanje spomenika \uri{i}uistori~ar Goran Kikovi}, ina~epredsjednik Skup{tine op{tineBerane iz Nove srpske demokra-tije, ~lanice opozicionog Demo-kratskog fronta, tvrdi da je ovaj~etni~ki vojvoda istorijska li~nostkoja je zaslu`na za oslobo|enjeBerana od okupatora. Prema Ki-kovi}u u Crnoj Gori je i dalje ak-tuelna podijela na ~etnike i parti-zane. „Ovdje se stvara slika da jePavle \uri{i} oli~enje zla, a u to-ku Drugog svjetskog rata me|u-sobno su se uni{tavale protivni~-ke strane“, naveo je Kikovi}. Zapodnosioce inicijative za podiza-nje spomenika \uri{i} je bio je-dan od vo|a Trinaestojulskogustanka i smatraju da }e podiza-njem spomenika biti otklonjenanepravda. „Obrati}emo se Mini-starstvu kulture sa ~injenicama.Mi govorimo i da je u SAD-u po-dignut spomenik Pavlu \uri{i}u.

Amerika je saveznik, ~lanica NA-TO-a, isto kao Crna Gora. Misli-mo da Vlada treba druga~ije darazmi{lja, ne jednopartijski i ko-munisti~ki“, izjavio je Kikovi}.

Predsjednik Op{tine BeraneDragoslav [}eki} (Socijalisti~kanarodna partija), nije `elio zaRTCG da komentari{e inicijativumje{tana Gornjeg Zaostra, jer lo-kalna samouprava nije dobila ni-kakav zahtjev za podizanje spo-menika. [}eki} je kratko rekao dasu de{avanja u Gornjem Zaostrupredizborne radnje i vlasti i opo-zicije, koje, kako je naveo, `ele dana taj na~in podignu tenzije.

Pavle \uri{i} je Drugi svjetskirat do~ekao kao kapetan Vojske

Kraljevine Jugoslavije. U~estvo-vao je u 13-julskom ustanku1941. a {est mjeseci kasnije pri-stupa ~etni~kom pokretu Dra`eMihailovi}a, kao jedan od ko-mandanata tog pokreta za CrnuGoru. Pred kraj rata sukobljava sesa Mihailovi}em i po~inje samo-stalno da izvodi vojne operacije.\uri{i} je, po~etkom 1942. sa ko-mandantom italijanske planinskepe{adijske divizije „Venecija“ ge-neralom Silviom Boninijem i na-~elnikom {taba potpukovnikomAmedom Simonelijem postigaosporazum o borbi protiv partiza-na. Istorija ga pamti po masakri-

Prijepolje - Uz sve~ani zvukmanastirskih zvona, molitve ar-hijereja i episkopa Srpske pra-voslavne crkve uz pratnju cr-kvenog hora, u manastiru Mile-{evi odr`ana je pro{le nedeljeSveta liturgija na kojoj je ustoli-~en novi episkop Mile{evskeeparhije Atanasije. Svetu liturgi-ju predvodio je patrijarh srpski,gospodin Irinej.

Obra}aju}i se sve{tenstvu, go-stima i gra|anima, patrijarh jepodsetio na zna~aj ~ina ustoli~e-nja novog vladike i samog mana-stira Mile{eve iz koga su se ka bo-gu uvek uznosile blagotvorne iusrdne molitve za op{ti napredaki na korist svete pravoslavne cr-kve i naroda. Pro~itana je grama-ta Svetog arhijerejskog sinoda ko-jom se episkopu Atanasiju dajusva prava u~enja, sve{tenodejstvai duhovnog upravljanja. Potom sesa episkopskog trona obratio no-vi episkop, vladika Atanasije, ko-ji je izme|u ostalog rekao da epi-skopa treba da razumeti kaopredvodnika koji dela re~ju i pri-

merom. Novi episkop Mile{evskeeparhije istakao je da se oslanjana dobru volju dobrih ljudi kojisu svojim dolaskom pokazali tudobru volju.

- Mislim da je najve}i podvigepiskopa du`nost uskla|ivanja.

Bijelo Polje - U okviru festivala„Ljetnje ve~eri muzike“, u Bije-lom Polju, Ku}i Rista Ratkovi}a,odr`ano je ve~e kompozitora Se-nada Ga~evi}a. „Ovaj koncert je{esti po redu u okviru festivala„Ljetnje ve~eri muzike 2017“, aposve}en je kompozitoru Ga~evi-}u, koji je ve} drugu godinu zare-dom jedan od organizatora ovogfestivala“, kazala je direktorica[kole za osnovno muzi~ko obra-zovanje Jasmila Hot. Ona je naja-

vila da }e u narednom periodubiti organizovano jo{ koncerata,u okviru festivala „Ljetnje ve~erimuzike“, a bjelopoljskoj publicipredstavi}e se brojni muzi~ari.Festival „Ljetnje ve~eri muzike“podr`ava Op{tina Bijelo Polje, aorganizuje Muzi~ka {kola, uz po-dr{ku Organizacije za za{titu pra-va autora muzike PAM Crne Go-re, Centra za kulturu Bijelo Polje,JU Ratkovi}eve ve~eri poezije i JUMuzej Bijelo Polje. C. D.

Pljevlja - Nemanja Potpari},profesor harmonike u [koli zaosnovno muzi~ko obrazovanje uPljevljima, odr`ao je koncert kla-si~ne muzike u sali Gimnazije„Tanasije Pejatovi}“. Potpari},po tradiciji, jednom godi{nje or-ganizuje koncert klasi~ne muzi-ke sa razli~itim gostima. Ovogputa je nastupao sa svojim {kol-skim drugom Stevanom Savi-}em, pijanistom iz Gornjeg Mi-

lanovca. Nemanja i Stevan suu~ili zajedno u Srednjoj muzi~-koj {koli. Ovo je samo nastavaknjihovih koncerata koje su imalipo regionu. Nemanja Potpari} jesrednju muzi~ku {kolu zavr{io u^a~ku, a Fakultet muzi~keumjetnosti u Beogradu. Kaou~enik a i student, osvajao jebrojne nagrade i priznanja i biolaureat mnogih kako doma}ih iinostranih takmi~enja. C. D.

Novi Pazar - Izlo`ba Novopa-zarskog udru`enja likovnihumetnika Sopo}ani, koja je po-~etkom ovog meseca bila posta-vljena u Galeriji Multimedijalnogcentra, preme{tena je pro{log vi-kenda na gradsko {etali{te u No-vom Pazaru. Gra|ani su mogli davide oko 30 radova koje su moglii da kupe jer je izlo`ba bila pro-dajnog karaktera. Cilj preme{ta-nja izlo`be je, kako su istakli izovog udru`enja, da se pribli`i

umetnost {to ve}em broju ljudi.„U~estvovalo je 20 izlaga~a. mo-glo se videti mnogo formata, teh-nika i motiva. Izlo`ba je bila pro-dajnog karaktera“, istakla je se-kretar udru`enja NULUS TanjaKulund`i}. Udru`enje NULUSdoniralo je 12 slika Oftalmolo-{kom odeljenju Op{te bolniceNovi Pazar u prethodnom perio-du, a kako najavljuju odre|enbroj slika pokloni}e i Neonatolo-{kom odeljenju. S. D.

Pljevlja - Predstavnici nevladi-nog sektora zahtijevaju od Direk-cije za saobra}aj {to hitniju re-konstrukciju mosta na Tari, kakobi se izbjegle eventualne nesre}eusled njegovog mogu}eg uru{a-vanja, koje je sve izvjesnije. Snim-ci koje su sa~inili aktivisti NVO„Breznica“ pokazuju da je mostna Tari u izuzetno lo{em stanju,odnosno da mu prijeti uru{ava-nje. Iz ove nevladine organizacijepredla`u niz mjera, ali istovreme-no napominju da su na potezuDirekcija za saobra}aj i nadle`noministarstvo.

- Lako se mo`e uvidjeti u kojojmjeri i koliko je o{te}en most naTari za ~iju je rekonstrukciju Na-rodna Republika Kina, kroz do-

naciju, ponudila novac. Upozora-vamo javnost i nadle`ne da su nanajve}em luku mosta na nose}imspoljnim betonskim zidovima, is-pale metalne uzengije, tako dapostoji realna opasnost od ru{e-nja mosta, izjavio je za podgori~-ki dnevni list Dan izvr{ni direktorNVO „Breznica“ Milorad Mitro-vi}. On isti~e da se s rekonstruk-cijom mosta ne smije dugo ~eka-ti i nagla{ava da vremena za okli-jevanje nema, odnosno da je neo-phodno preduzeti potrebne mje-re kako bi se izbjegle nesre}e s te-`im posledicama. Prema Mitro-vi}evim rije~ima, u rje{avanjeproblema treba da se uklju~e, po-red dr`avnih organa i lokalnauprava u Pljevljima. C. D.

„Ljetnje ve~eri muzike“ u Bijelom Polju

Ve~e kompozitoraSenada Ga~evi}a

Koncert u Pljevljima

Rekonstruisati most na Tari

Izlo`ba na {etali{tu

Jubilarni „Mostovi Balkana“

Saradnja, a ne antagonizmiPrijepolje - I ovogodi{nja, de-

seta, jubilarna manifestacija„Mostovi Balkana“ odr`ana jepo~etkom avgusta u Prijepolju, adoma}in, Dom kulture, ugostio jefolklorne ansamble iz Hrvatske,Bosne i Hercegovine, Albanije,Crne Gore, Makedonije, Bugar-ske i Srbije. Posle defilea gradomsvih u~esnika u `ivopisnim no-

{njama iz svojih krajeva, Prije-poljci su u ve~ernjem program naplatou Doma kulture mogli da seupoznaju sa bogatstvom tradicijeu pevanju, sviranju i igrama na-roda Balkana koju prenose kul-turno umetni~ka dru{tva, kao ~u-vari tradicije.

Centralna manifestacija bila jena Jabuci, selu koje se nalazi na

granici prijepoljske i pljevaljskeop{tine. Goste je pozdravio za-menik predsednika op{tine Stan-ko Kijanovi} isti~u}i da na{i na-rodi i njihovi potomci ne zaslu`u-ju da Balkan bude prostor suko-ba, antagonizama, netrpeljivosti irazmirica, te su zato „MostoviBalkana“ podsticaj za bolji ivot isusretanja ljudi sa ovih prostora.

Navode}i da su „Mostovi“ odli-~an primer uspe{ne saradnje ze-malja Balkana dr`avni sekretar uMinistarstvu dr`avne uprave i lo-kalne samouprave, @ikica Nesto-rovi}, otvorio je manifestaciju, iz-ra`avaju}i zadovoljstvo {to su sepredstavnici svih zemalja Balka-na odazvali pozivu za u~e{}e.

I. H. D.

Podsticaj za susretanja ljudi sa ovih prostora: Centralna manifestacija na Jabuci

Burne reakcije na inicijativu Pavlu \uri{i}u bude podign

DPS proziv

Zabranjeno zaEkipi dr`avne Televizije Crne Go

va sa skupa u Gornjem Zaostru. Mjedoga|aj, pa su nakon prijetnji i verb

Ustoli~en episkop Mile{e

Oslonac u dobroj

Trudi}u se da se uskla|ujem `ivomorganizmu crkve: Episkop Atanasije

vgust 2017. V

@IVOT

ma nad muslimanskim civilnimstanovni{tvom na sjeveru CrneGore i u isto~noj Bosni. Ubijen je1945 godine u usta{kom logoruJasenovac.

Ova inicijativa izazvala je broj-ne osude, Organizacija boracaNOR-a o{tro se usprotivila i osudi-la inicijativu za podizanje spome-nika Pavlu \uri{i}u. „Povodominicijative za podizanja spomeni-ka Pavlu \uri{i}u, SOBNOR CrneGore o{tro podi`e glas i osu|ujeovaj ~in i pojave koje veli~aju oneli~nosti koje su bili protagonistizlo~ina u Drugom svjetskom ratu.Pavle \uri{i} bio je komandant~etni~kih jedinica u Crnoj Gori, to-kom Drugog svjetskog rata, bio

pomagan od italijanskih i njema~-kih okupatorskih snaga, u ciljuborbe protiv partizanskih jedinicai nikada se ne mo`e svrstati u onekoji zaslu`uju spomen obilje`je“,navodi se u reagovanju boraca.

I vladaju}a Demokratska par-tija socijalista (DPS) najo{trije jeosudila inicijativu i ponovni po-ku{aj podizanja spomenika ~et-ni~kom komandantu Pavlu \uri-{i}u. Iz DPS-a su podsjetili da suinstitucije jo{ 2003. godine sprije-~ile istovjetan „poduhvat“, kakosu kazali, „politi~ke dru`ine pred-vo|ene ~etni~kim vojvodom An-drijom Mandi}em koja se danas

predstavlja kao Demokratskifront, a prije 14 godina je nastu-pala pod imenom Srpska narod-na stranka“. „Najnovija inicijati-va Demokratskog fronta za podi-zanje spomenika ~etni~kom ko-mandantu Pavlu \uri{i}u, kojomse poku{avaju povampiriti duho-vi ~etni{tva i fa{izma, jasno govo-ri da taj politi~ki savez nije ni jed-nog momenta odustao od svojenacionalisti~ke politike, na {tobez prestanka ukazujemo“, nave-li su oni. U DPS-u smatraju dapodizanje spomenika \uri{i}u,ali i samo ponavljanje takve inici-jative, predstavlja u prvom reduizvrgavanje ruglu crnogorske an-tifa{isti~ke tradicije, na ~ijim je te-meljima iznikla dana{nja gra|an-ska dr`ava Crna Gora.

Izjasnio se i petnji~ki odborSDP. „Pokolj muslimana u Plje-vljima, ^ajni~u i Fo~i je najvje}izlo~in etni~kog ~i{}enja od stranecjelokupnih ~etni~kih jedinica naprostoru Jugoslavije u drugomsvjetskom ratu i direktno je vo-|en od strane \uri{i}a“, podsje-}aju iz SDP-a i dodaju da je zaborbu protiv partizana \uri{i} odItalijana dobijao platu, hranu,oru`je i municiju, a od Adolfa Hi-tlera 1944. „@eljezni krst“ za „svo-je vojni~ke vrline“. Oni poru~ujuda se spomenik zlo~incima nesmije postaviti. C. D.

Nova Varo{ - Nema{tina se kaoguja uvukla u porodi~ni dom Jeg-domira (41) i Milane (38) Dum-belovi} iz Vilova. Sa svoje troje de-ce - Sanjom (13), Milojem (12) iMilojkom (9) ive na porodi~nomimanju u Puljcima, u tro{nom ku-}erku od jedva dvadesetak kva-drata. Pre`ivljavaju od de~jeg do-datka i slabe zarade od nadni~enjapo selu. Za muku i patnju ove po-rodice ~uli su u Humanitarnoj or-ganizaciji „Srbi za Srbe“. Njihovipredstavnici su nedavno pokuca-li na vrata Dumbelovi}a, obrado-vali ih poklonima i ohrabrili to-plom ljudskom re~ju.

Milana i Jegdomir planirali suda svoj dom ispune sa jo{ dece, aliih je siroma{tvo spre~ilo u tome.]utke trpe sirotinju i te{ku situa-ciju u kojoj su se na{li nakon {to je„glava“ porodice napustio posaofizi~kog radnika u novovaro{komKomunalnom preduze}u . „Godi-nama smo `iveli kod `eninih uKomaranima. Jeste nam te{ko,ovde tek obnavljamo doma}in-stvo, ali hteo sam da se vratim na|edovinu, nemam {ta da tra`impo gradu. Plata komunalca jestebila sigurna para, ali, daleko je,

neizvodljivo je da uz rad po sme-nama stignem i u Varo{ i da ovdene{to oposlim“, kazuje Jegdomir.U porodici Dumbelovi}, sem de~-jeg smeha i graje, ni~eg nema do-voljno. Kupatila nema uop{te, aostalo je sve oskudno. I name{taji poku}stvo , a takav je i jelovnik.

- Za decu svaki dan mora daima dva-tri hleba. Kuvam pasulj,kupus, makarone... Idem u mali-ne, kleke, nadni~imo po selu, nebiramo poslove, radimo sve kadnas neko zovne, pri~a Milana i satugom u glasu dodaje : „Najte`emi pada {to se deca mu~e. Do{kole u Akma~i}ima morajudnevno da prepe{a~e i petnaestakkilometara. Zimi ima zveri, strahnas je“. Sanji, Miloju i Milojku ipored borbe roditelja da im pru`e{to vi{e mogu, najlep{i dani de-tinjstva obojeni su sivilom nema-{tine. Kompjuter, televizor, nova

garderoba, igra~ke, za njih su sa-mo nedosanjani snovi.

- Voleli bismo da imamo sve{to i na{i drugari, ali nije tako stra-

{no. Skromni smo, dobro se sla-`emo, sami sebi pravimo zgodu irazonodu. Na{e selo je najlep{e nasvetu i ne}emo nigde odavde, pri-~aju ovi, i pored svega, veseli i raz-dragani mali{ani, koji su u nedo-statku igra~aka sami napravilitrokolicu. Ona im je, vele, na let-njem raspustu, najve}a zanimaci-ja. Dumbelovi}i i pored neda}a negube nadu da }e decu othraniti iizvesti na pravi put. Jo{ manje dapostoje dobri ljudi koji }e im olak-{ati te`ak ivot u ovim planinskimvrletima. Humanost na delu po-kazali su ovih dana volonteri izudru`enja „Srbi za Srbe“, koji suJegdomiru i Milani poklonili kra-vu, dva nova kreveta i motornutesteru. Re~ je do donaciji vrednojoko 220.000 dinara.

- Prioritet u radu organizacijeje borba protiv „bele kuge“ i podr-{ka porodicama sa troje i vi{e de-

ce. Ovog puta pomogli smo poro-dici Dumbelovi}, a najverovatni-je }emo se u narednom perioduzna~ajnije fokusirati na ovaj deo

Srbije jer je Nova Varo{ u grupiod pet op{tina u zemlji sa najni-`om stopom nataliteta. Na ovimprostorima je stanovni{tvo svestarije i siroma{nije tako da }emoimati pune ruke posla, ka`e Milo{Markovi} iz HO“Srbi za Srbe“,

koja uspe{no deluje ve} 12 godi-na. Zahvaljuju}i plemenitim lju-dima iz zemlje i dijaspore, priku-pili oko dva miliona evra i pomo-gli 1.800 porodica.

U udru`enju su razo~arani ne-brigom dr`ave prema ugro`enimporodicama, posebno onima savi{e dece, kao i ~injenicom da usvojoj humanitarnoj misiji goto-vo i da nemaju nikakvu podr{ku

institucija i nadle`nih ustanova.„Redak pozitivan primer je Cen-tar za socijalni rad u Novoj Varo-{i koji nam je iza{ao u susret i pru-`io maksimalnu podr{ku kako biova, a i naredne donacije, stigle uprave ruke“, nagla{ava Markovi}.

U ovda{njem CSR isti~u da suza te{ku situaciju u porodiciDumbelovi} saznali pre nekolikomeseci zahvaljuju}i me{tanimasela Vilova. Odmah su interveni-sali, a najzna~ajniji partneri uovom, kao i sli~nim slu~ajevimasu im lokalna samouprava i me-diji.

- @ivotne situacije su razli~ite,nekada toliko neverovatne da ihzbog propisa i birokratije ni dr`a-va ni op{tine ne mogu re{iti.Dumbelovi}i su vlasnici zemlje izato nemaju zakonsko pravo nastalnu pomo} ministarstva, ve}na jednokratne nov~ane naknadeiz op{tinskog bud`eta, koje su,me|utim, ograni~ene. ^inimo,ipak, sve {to mo`emo da njima,kao i mnogim drugim socijalnougro`enim porodicama, pomog-nemo kako znamo i umemo, te itime da animiramo humanitarneorganizacije, ka`e Jelena Lekovi},direktorka CSR.

Ina~e, akcija prikupljanja po-mo}i Dumbelovi}ima i porodica-ma sli~nim njoj nastavlja se i da-

lje. Svi oni koji su spremni da po-mognu da Sanja, Miloje i Milojkoodrastaju u pristojnim uslovima iobezbede novac za izgradnju ku-patila, nabavku kompjutera, tele-vizora, fri`idera i sli~no mogu touraditi uplatom na dinarski ra~unbroj 160-279491-71 otvoren kodBanka Intese ili slanjem SMS-a na7763, ~ija je cena 100 dinara.

Rozita Popovi}

Trudi}u se i sam da sebe uskla-|ujem `ivom organizmu crkveHristove, znaju}i da samo takomogu biti od koristi, naglasio jevladika Atanasije. inu ustoli~e-nja episkopa Atanasija prisu-stvovali su, pored predstavnika

lokalne i predstavnici dr`avnevlasti, ministar odbrane Alek-sandar Vulin, generalni sekretarKabineta predsednika Srbije Ni-kola Selakovi}, ministarka pra-vosu|a Nela Kuburovi}, sa sa-radnicima. I. H. D.

da ~etni~kom komandantu nut spomenik u Beranama

va opoziciju

a TVCGre nije bilo dozvoljeno da izvje{ta-

e{tani im nisu dozvolili da snimajubalnog napada, napustili selo.

Kikovi}: \uri{i} jeistorijska li~nost;DPS: Demokratskifront nije odustao odsvoje nacionalisti~kepolitike

evske eparhije Atanasije

j volji dobrih ljudi

Foto:

\ako

n Drag

an Ta

nasij

evi}

e

Peto~lana porodica Dumbelovi} iz Vilova nadomak Nove Varo{i u borbi sa nema{tinom

Detinjstvo u oskudici

Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ poklonili Dumbelovi}ima kravu, dva le`aja i motornu testeru

Te{ko detinjstvo: Sanja, Milojko i Miloje Dumbelovi}

Zna~ajna pomo}: Dumbelovi}i

sa donatorima

petak, 11. avgust 2017.VI

SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRU^NJAKA

\ubrenje malineOd svih vo}aka malina uzima najvi{e hranljivih sasto-

jaka iz zemlji{ta. Malina zahteva velike koli~ine organ-skih materija u zemlji{tu, zato je potrebno svake godineuneti 25 t/ha stajnjaka ili komposta. Uno{enjem organ-skih materija u zemlji{te pobolj{ava se njegov vodni, va-zdu{ni i toplotni re`im. Najva`niji hranljivi elementi zamalinu su kalijum, fosfor i azot.

Malina je kalijumova biljka i pri nedostatku kalijumaizdanci se slabo razvijaju, internodije su kratke, a mezo-fil izme|u nerava je crvenkastomrk. U slu~aju velikog ne-dostatka kalijuma listovi se savijaju ka nali~ju. Malinazahteva najvi{e kalijuma u vreme cvetanja, zametanja irazvoja ploda. Zato je preporuka da zasade u rodu treba|ubriti svake godine sa 200-400 kg/ha-kalijum sulfata.Kalijumova |ubriva treba dodavati malinjacima u jesenprethodne godine i zaorati ili zatanjirati na dubini od 10cm da bi se kalijum iskoristio za rod u narednoj godini.Za malinu u rodu je bolje |ubrivo kalijum sulfat od kali-jum hlorida jer se pri vi{egodi{njoj primeni kalijum hlo-rida dolazi do nagomilavanja hlora u zemlji{tu ~ije dej-stvo mo`e biti toksi~no. Pri nedostatku azota izdanci suslabo bujni i tanki, a listovi mali i `u}kastozeleni, pa ot-padaju rano u jesen. Rodnost se smanjuje zbog slabostirodnih gran~ica.

Usled vi{ka azota izdanci su prebujni i so~ni, a inter-nodije vrlo duge. Takvi izdanci obrazuju veliki broj rod-nih gran~ica nego normalno razvijeni izdanci, pa su i pri-nosi ni`i nego kod normalne snabdevenosti. Listovi ma-line su pri vi{ku azota {iroki i tamnozeleni, a plodovi so~-niji i te`e podnose transport. Dozrevanje izdanaka je ote-`ano te mogu da stradaju od mraza. U zavisnosti od pH

zemlji{ta, koli~ine organskih materija, meteorolo{kih pri-lika i primenjene agrotehnike vr{i se izbor i odre|ivanjekoli~ine azotnih |ubriva. Nitromonkol treba koristiti nazemlji{ta ~iji je pH ispod 6, a amonijum-sulfat na zemlji-{ta gde je pH iznad 6. Pomenuta |ubriva daju se u koli~i-nama 200-400 kg/ha, s tim {to se zemlji{tima slabijeobezbe|enim organskim materijama daje vi{e azota iobrnuto. Kao biogeni element je neophodan za rast i raz-voj maline. Me|utim za razliku od azota i kalijuma fos-for se ne nikad ne pojavljuje kao ~inilac koji ograni~avaproizvodnju maline. Ako se u pripremi zemlji{ta za ma-linjak unesu dovoljne koli~ine fosfornih |ubriva, onda utoku eksploatacije malinjaka treba |ubrenjem odr`avatitaj nivo. To se posti`e |ubrenjem sa 150-200 kg/ha superfosfata svake godine , ili sa 450-600 kg superfosfata svaketre}e godine.

Osim kalijuma, azota i fosfora mo`e se u malinjaku ja-viti i nedostatak gvo`|a, mangana, sumpora i bora. Ne-dostatak gvo`|a ispoljava se u obliku hloroze, koja zahva-ta najpre vrhove izdanaka, a u nedostatku mangana prvosu zahva}eni listovi na izvesnom rastojanju od vrha izda-naka. Nedostatak supora se ispoljava u hlorozi tkiva du`nerava. Nedostatak se ne pojavljuje ako se malinjak |ubriamonijum-sulfatom ili kalijum-sulfatom. Prvi simptominedostatka bora u malinjaku se ogledaju u zaka{njenjuotvaranja pupoljaka, a u te`im slu~ajevima pupoljci uop-{te ne kre}u. Nedostatak bora se mo`e ukloniti primenomboraksa u koncentraciji od 40-50 kg/ha. Ovu koli~inu bo-raksa valja izme{ati sa desetostrukom koli~inom peska ilisuve zemlje pa onda rasturati po malinjaku.

Svetlana [u}evi}, dipl. in`. poljoprivrede

Nova Varo{ - Op{tina Nova Varo{subvencionisa}e sa 5,5 miliona dinara19 lokalnih poslodavaca koji }e uposli-ti 22 te`e zapo{ljivih lica sa evidencijetr`i{ta rada. Ovaj program podsticajaotvaranja novih radnih mesta realizu-je se u okviru Lokalnog akcionog pla-

na zapo{ljavanja u 2017. godini, a u sa-radnji sa prijepoljskom filijalom Naci-onalne slu`be za zapo{ljavanje.

Za zapo{ljavanje po dva nezaposle-na lica u kategoriji te`e zapo{ljivih,sredstva u iznosu od po 500.000 dina-ra dobi}e privatne firme „V-5“ (koja sebavi restoranskom delatno{}u), „Zlo-{nica“ (rezanje i obrada drveta) i „Mi-

nas @-D“ (prerada kafe i ~aja). Na po250.000 dinara za zapo{ljavanje po jed-nog radnika mo}i }e da ra~unaju vla-snici slede}ih radnji i preduze}a : „Al-fa“ i „Vo}ar“ (prerada kafe i ~aja), „Dr-voprom“ i „^ale“ (rezanje i obrada dr-veta), „Vo}ar Be}o“ (konditorski pro-

izvodi), „Link“ , „Rada~a“ i „Novatex“(proizvodnja radne ode}e), „Frigolux“(popravka elektri~nih aparata), „AutoDanilovi}“ (odr`avanje i popravka vo-zila), PR Nikola Marjanovi} (se~a dr-ve}a), „Pismo“ (usluga pripreme i po-slu`ivanja pi}a), „Dejanova zora“ (re-storanska delatnost), „Popovi}“(drumski prevoz tereta), „Maja“ ({um-

ska delatnost) i „Magnet“ (proizvodnjaname{taja).

Lokalna samouprava }e ove godi-ne izdvojiti 10.000.000 dinara za rea-lizaciju tri programa ~ijom bi realiza-cijom do posla trebalo da do|e oko120 nezaposlenih sa evidencije NSZ-

a. Otvaranje novih radnih mesta is-tim nov~anim iznosom pomo}i }e idr`ava preko Nacionalne slu`be zazapo{ljavanje na ~ijoj se evidenciji,ina~e, nalazi 2.124 Novovaro{anina.Druga dva programa su stru~napraksa i javni radovi za koje su opre-deljena sredstva od tri odnosno dvamiliona dinara. R. P.

Prijepolje - Branislav Nedimovi}, mi-nistar poljoprivrede, {umarstva i vodo-privrede, posetio je u ponedeljak op{ti-nu Prijepolje i razgovarao sa predstavni-cima lokalne vlasti i poljoprivrednicimaprijepoljske op{tine.

U izjavi koju je nakon sastanka daomedijima Dragoljub Zindovi}, pred-sednik op{tine Prijepolje je rekao da jedogovoreno osposobljavanje grani~-nog prelaza Jabuka za fitosanitarnukontrolu, a iskori{ten je ministrov do-lazak i da se aktuelizira realizacija iz-gradnje transfer stanice za recikla`niotpad u Prijepolju. Ministar Nedimo-vi} se ponudio da uspostavi komunika-ciju sa svim dr`avnim organima i ko-ordinira aktivnosti vezane za nove lo-kacije, kako bi se {to pre dobile sve po-trebne dozvole za izgradnju lokalne de-ponije, {to je trenutno nere{iv problem

za Prijepolje. Komentari{u}i trenutnusituaciju vezanu za otkup maline, on jeudru`enjima malinara poru~io da for-miraju krovne organizacije, jer je to efi-kasniji na~in uspostavljanja komuni-kacije ne samo sa dr`avom ve} i otku-pljiva~ima. Doneo je i lepu vest koja bimogla staviti ta~ku na problem vezanza otkup. Pojavio se veliki otkupljiva~ iponudio 162 dinara za kilogram.

Kako se sli~ni problemi ne bi desili inaredne godine, Ministarstvo poljopri-vrede }e doneti nekoliko dugoro~nihmera vezanih za sadni materijal, proble-me nastale usled elementarnih nepogo-da, ali razvoja novih tr i{ta. Savetovao jeudru`enja da formiraju krovne organi-zacije jer je to najbolji na~in da br`e i efi-kasnije uspostave komunikaciju ne sa-mo sa dr`avom ve} i otkupljiva~ima, ina vreme re{e svoje probleme. I. H. D.

Prijepolje - Pod sloganom „Med jelek za dug vek“ Udru`enje p~elara, ko-je ima vi{e od 200 ~lanova, organizo-valo je dvanaesti Sajam meda i p~eli-njih proizvoda u Prijepolju.

Vremenski uslovi ove godine nisui{li na ruku p~elarima. Prinos je, tvrde,najlo{iji u poslednjih deset godina, amraz i niske temperature uni{tili suveliki broj p~elinjih dru{tava. Iz tograzloga se o~ekivala skromnija ponu-da meda i manji broj izlaga~a. Desilose suprotno. Istina, ponuda je bila ne-{to skromnija nego prethodnih godi-na, ali je zato u~e{}e na sajmu prijaviorekordan broj izlaga~a iz petnaestakgradova Srbije i regiona.

Pored meda iz Nove Varo{i, Pribo-

ja, U`ica, ajetine, Bajine Ba{te, Po`e-ge, Arilja, Lu~ana, Ivanjice, Jagodine,na Sajmu meda u Prijepolju svoje pro-izvode izlo`ili su i p~elari iz Rudog, Bi-jelog Polja, Gora`da, Vi{egrada, Plje-valja, Mojkovca. Prvi put na Sajmu suizlagali i p~elari iz Novog Pazara i Ri-bari}a, a na {tandovima su se moglavideti i p~elarska oprema koju je izlo-`ilo nekoliko preduze}a.

Na aktuelne probleme vezane zap~elarstvo osvrnuli su se Milutin Pet-kovi}, potpredsednik Saveza p~elar-skih organizacija Srbije i Savo Mrdak,~lan Izvr{nog odbora SPOS. I ove go-dine pokrovitelji manifestacije bili sulokalna samouprava i Turisti~ka orga-nizacija Prijepolje. I. H. D.

Godina nikad te`a zap~elare: Sa Sajma meda

Sajam meda u Prijepolju

„Lek za dug vek“

Ministar za poljoprivredu posetio Prijepolje

Neophodno udru`ivanjeu krovne organizacije

Za maline 162 dinara: MinistarNedimovi} u Prijepolju

Vi{e od dve hiljade ljudibez posla: Nova Varo{

Op{tina Nova Varo{ sa 5,5 miliona dinara podsti~e zapo{ljavanje te`e zapo{ljivih

Subvencije za 19 lokalnih firmi

Novi Pazar - Va`no je zvati se Abdu-lah. U toj krilatici sadr`an je najlep{i inajzna~ajniji deo iz istorije novopazar-skog fudbala. Svako od dvojice Abdula-ha, na svoj na~in, obele`io je fudbalskuepohu grada. Abdulah Gegi} kao velikanigre i trenerskog posla, a junak na{e da-na{nje pri~e i kao igra~, a mnogo vi{ekao fudbalski sudija.

On je Abdulah Abdulahi. Ro|en je umestu Suvi Do na samom obodu Ko-sovske Mitrovice, 28. juna 1938. godine.Umro je 12. marta 2014. godine. D`en-tlmen, uvek elegantan, u bilo kojem de-lu dana za Novopazarce prepoznatljivpo odelu i neizbe`noj kravati. Kada je re~o po{tovanju, mnogo ve}i ugled u`ivaoje u biv{oj Jugoslaviji i Srbiji nego usvom Novom Pazaru. Valjda je takomoralo da bude. Igra~ku karijeru proveoje u Novom Pazaru, aktivan do 1968. go-dine, kada se opredeljuje za sudijski po-ziv. Bio je vihorni napada~ u generacijiMiti}a, Ikovi}a, Kijev~anina, Delime|cai ostalih znanih pazarskih fudbalera togdoba. Osamdesetih godina pro{log vekasti~e slavu najpoznatijeg Novopazarcaex Jugoslavije.

Radio je u Preduze}u za puteve NoviPazar, da bi 1976. godine postao trgo-va~ki putnik, taj detalj bi}e od izuzetneva`nosti za njegovu sudijsku karijeru.Zbog br`eg preskakanja sudijskih razre-da donosi pametnu odluku i postaje napo~etku sudijskog anga`mana ~lan Sa-veza fudbalskih sudija, tada{nje Auto-nomne pokrajine Kosovo i Metohija. Zadeset godina pro{ao je put od najni ih li-ga do elitne jugoslovenske scene. Na li-stu sudija Prve jugoslovenske lige sti e u

sezoni 1978/79. Ni pre ni posle toga nijese dogodilo da jedan Novopazarac do-takne ove visine u sudijskom poslu. Me-|utim, njegovom mati~nom Savezu uPri{tini nije se dopadao meteorski us-pon Abdulaha Abdulahija. Zato {to je i-veo u Novom Pazaru, a predstavljao njihisklju~uju ga iz pokrajinske sudijske or-ganizacije. Samo {to je usko~io na velikuscenu, Abdulahi biva skinut sa svih su-dijskih lista u zemlji.

Od tog trenutka postaje gospodar

svoje sudbine. Ne miri se sa takvom od-lukom i lavovski po~inje borbu kako biusko~io na listu Saveza fudbalskih sudi-ja Srbije. Po{tovan u Srbiji, naro~ito uBeogradu, svim snagama tra`i ve}inskupomo} klubova iz Srbije. Bio je to te`akput, za koji je vezana i jedna anegdota.Poku{avaju}i da pridobije predsednikedrugoliga{kih klubova iz Srbije za svojustvar sti`e do Kragujevca. U to vremeRadni~ki je bio jedan od vode}ih klubo-va Druge lige - Istok, a na ~elu kluba na-lazio se direktor mo}ne Zastave, Sveto-lik Vasiljevi}, ina~e poznanik i u to vre-me prijatelj Abdulahija. Tra`e}i podr{kuza sebe i nastavak sudijske karijere punadva sata ~ekao je uredno najavljen Vasi-ljevi}a ispred njegove kancelarije, da bimu sekretarica, po{to se ~ekanje odu`i-lo, kazala da je direktor - predsednik nasastanku. Shvativ{i da ga ovaj izbegava,Abdulahi se obra}a sekretarici, re~ima:,,Pozdravite direktora i zahvalite mu sena do~eku“. Nedugo posle ovog doga|a-ja, uporni Abdulah Abdulahi obezbe|u-je ve}inu i vra}a se utakmicama. U novipo~etak kre}e vode}i utakmice izuzetnokvalitetne Druge lige - Istok.

Ve} u prvoj sezoni (1979/80) u Isto~-noj grupi drugog po zna~aju ranga u ze-mlji na}i }e se u zanimljivoj situaciji, vo-

di}e utakmicu koja }e mu po mnogoosnova obele iti karijeru. Liga je u toj se-zoni obilovala neregularnostima i neiz-vesno{}u, bukvalno do poslednjeg kola.Mnogo je sli~nosti sa onim {to se de{a-va danas. U to vreme trener, drugoliga-{a [umadije iz Aran|elovca, Franjo Pa-zmanj, govorio je: ,,Fudbal se igra svemanje na terenu, mnogo vi{e van tere-na“. A u poslednje, 30. kolo, tri klubaulaze sa identi~nim brojem bodova (35),a samo prvak ulazi u dru{tvo najboljih.U slu~aju istog broja bodova o prvaku jeodlu~ivala gol razlika. Na tabeli, prvi jebio Radni~ki iz Kragujevca 35 bodova,gol razlika 50:30 (+20), 2. OFK Beograd35 (47:26 +21), dok je Bor bio u najte`ojsituaciji, zbog gol razlike - 35 (40:31 +9).Sva tri tima su u poslednjem kolu gosto-vala, a zavr{nica za Riplija protekla je i uznaku Abdulaha Abdulahija. Bor je uAran|elovcu ostvario Pirovu pobedu(2:1), Radni~ki je u Nik{i}u savladao Su-tjesku 4:1 i sa 37 bodova i potrebnomrazlikom golova ve} slavio ulazak u pr-voliga{ko dru{tvo - 37 bodova (za pobe-du u to vreme dodeljivala su se dva bo-da) i gol razlikom 54:31 (+23). Pri~alo se

u to vreme da su svi igra~i Sutjeske napoklon dobili po jedan „Zastavin“ auto-mobil, naravno nikad te sumnje nisu idokazane. Utakmica u Pri{tini, izme|uPri{tine i OFK Beograda, na kojoj jepravdu delio Abdulahi, igrala se i po za-vr{etku me~a u Nik{i}u. OFK Beograd jeimao prednost 2:0, {to mu nije bilo ne-dovoljno za prvo mesto - 37 bodova,48:26 (+22). Po nekim izvorima u 86.minutu, po drugim u 88, a bilo je i onihkoji su tvrdili da se igrao 90 i neki minut,Abdulah Abdulahi prekida utakmicu.

Doma}i navija~i nezadovoljni igromPri{tine na teren su po~eli da ubacujufla{e i razne druge predmete, tako da no-vopazarskom sudiji nije preostalo ni{tadrugo do da prekine utakmicu. Epilog }ese dobiti za slu`benim stolom, po pravi-lima igre pobeda je dodeljena OFK Beo-gradu 3:0. Tako su „Romanti~ari“ u{li udru{tvo Zvezde, Partizana, Hajduka iDinama, zbog jednog datog gola vi{e(gol razlika 50:26 +24). Samim tim {to jeradio kao trgova~ki putnik, Abdulahi jekao fudbalski sudija na lak{i na~in mo-gao da obavljala svoju osnovnu delat-nost, zato je i trajao na elitnoj fudbalskojsceni. Hrabro je vodio velike me~eva,

bez da se uplitao u tada{nje zamr{enefudbalske odnose.

Za karijeru Abdulaha Abdulahija odnajve}e va`nosti su sezone 1985/86 i1986/87. Tada }e suditi tri veoma zna-~ajne utakmice. Prva je iz 7. kola (8.09.1985), na Kantridi, Rijeka je do 89. mi-nuta imala prednost nad Crvenom zve-zdom 1:0, kada je Abdulahi dosudio je-danaesterac za Beogra|ane, koji }e ka-sniji fudbaler Real Madrida, Milan Jan-kovi} pretvoriti u izjedna~enje. Rije~anidugo nisu mogli da se pomire sa takvom

odlukom, o ~emu govori i naslovna stra-na u to doba uticajnog sportskog lista,,Tempo“.

U godini kada tada{nji predsednikFSJ, ~uveni Slavko [ajber poni{tava zbogneregularnosti silne utakmice, kada senije znalo ko je prvak, a ko igra Kup{ampiona, utakmica koja je odlu~ivala otituli igrala se u Zagrebu, Dinamo - Par-tizan (2:3). Me~ je vodio Abdulah Abdu-lahi, i to sjajno. Golom Varge, Partizanje vodio od 18. minuta. U samo dva mi-nuta (u razmaku od 73 - 75) dogodio sepreokret, Abdulahi dosu|uje dva pena-la za Dinamo, oba ispravno ( realizuju ihZvezdan Cvetkovi} i Mlinari}). Zani-mljivo, prvi kazneni udarac Novopaza-rac dosu|uje posle o~iglednog prekr{ajaBajra @upi}a na Bori Cvetkovi}u. Parti-zan }e golovima Varge u 78. i GoranaBogdanovi}a u 80. minutu izvojevati iz-uzetno va`nu pobedu, a Abdulahi zasvoju arbitra`u dobiti najve}e ocene.

Kruna karijere Adbulaha Abdulahi-ja je ve~iti derbi izme|u Partizana i Cr-vene zvezde. Vodio je 79. Derbi na sta-dionu JNA, pred 55.000 gledalaca. Par-tizan je pobedio 2:0 (Admir Smaji} 62.i Milko \urovski iz jedanaesterca u 86.minutu).

PARTIZAN: Omerovi}, Bajovi},Smaji}, Katanec, ^aplji}, Vermezovi},\elma{, @upi}, Vokri, M. \urovski, Vu-~i}evi} (Stevanovi}). Trener - NenadBjekovi}

CRVENA ZVEZDA: S. Stojanovi},Bra~un, Krd`evi}, \urovi}, Elsner, M.Jankovi}, J. Nikoli} (G. Milojevi}), B. \u-rovski (Musemi}), B. Cvetkovi}, Stojko-vi}, Mrkela. Trener: Velibor Vasovi}

petak, 11. avgust 2017. VII

Me|unarodni me~eviAbdulah Abdulahi vodio je susrete Kupa Uefa ( Keln - Standard i Totenhem - Au-

strija), kao i prijateljske duele, Rumunija - Bugarska i Austrija - Turska. Na spiskuima jo{ me|unarodnih me~eva, ali ovi su najzna~ajniji.

D`aji} najbolji drugNajbolji prijatelj Abdulahija iz sveta fudbala bio je i ostao Dragan D`aji}. Ve-

liki D`aja je to potvrdio u jednom u intervjuu Ve~ernjim novostima, rekao je:„Abdulahi mi je veliki prijatelj“. Pred smrt Abdulahija je u beogradskoj bolniciredovno ga je obilazio upravo Dragan D`aji}. Dragan \uri}, biv{i predsednik Par-tizana imao je slede}u izjavu: „Abdulahiju dugujem mnogo za ono {to sam po-stigao u fudbalu i biznisu“.

SPORTAbdulah Abdulahi, najbolji novopazarski fudbalski arbitar svih vremena

Sudija za velike me~evePrvoslav Le{evi}

Sa derbija Zvezde i Partizana, kapiteni B. \urovski i Vermezovi}: Abdulahi u sredini

Foto:

Arhiv

a Tem

pa

Novi Pazar - Odbojka{i Novog Paza-ra po~eli su pripreme za novu sezonu,a Hamza Zatri}, donedavni igra~, sadatrener aktuelnog o~ekuje da }e se nje-

gova ekipa i ove godine boriti za trofe-je. U pro{loj sezoni novopazarski od-bojka{i su osvojili Kup Srbije i stigli dopolufinala plej-ofa i time postigli isto-

rijski i najve}i uspeh ovda{njeg ekip-nog sporta.

- Otkako smo u{li u Super ligu ima-mo najve}e ambicije. Verujem da }e-

mo imati dovoljno dobar tim da bude-mo me|u najbolje ~etiri ekipe i da }e-mo se ravnopravno boriti za titule uprvenstvu i kupu. To su nam ciljevi,poru~io je Zatri}, na nedavnoj konfe-renciji za novinare. Ova legenda novo-pazarske odbojke na klupi Novog Pa-zara debitova}e 7. oktobra u me~u Su-per kupa protiv Vojvodine.

Prvom treningu OK Novi Pazarprisustvovalo je 15 odbojka{a, me|ukojima su i trojica novajlija: srednjibloker Aleksa Polomac i tehni~ar Ne-manja Sretenovi} koji su stigli iz Par-tizana, kao i organizator igre AndrijaVilimanovi} iz kraljeva~ke Ribnice.Novi Pazar su napustili tehni~ari Lu-ka [ormaz i Aldin Okovi}, kao i sred-nji bloker Du{an Lopar, koji je oti{aou francuski Oran` Volej - O~ekuje seda }e karijere u inostranstvu nastavi-ti i prima~ servisa Sre}ko Risti} i ko-rektor Irfan Hamzagi}. Zatri} je re-

kao da je klub nastavio saradnju saMarkom Radosavljevi}em i i odboj-ka{ima iz Novog Pazara (Marko Bo-`ovi}, Benjamin Daca, Elvir Zukovi}),dok jo{ tra`e zamenu za Sre}ka Risti-}a. „Najve}e probleme }emo imatiprilikom anga`ovanja novog korek-tora, ali se nadam da }emo ekipukompletirati u narednih nekoliko da-na“, dodao je Zatri}.

Umesto Zatri}a, odbojka{e NovogPazara }e slede}e sezone kao kapitenpredvoditi Marko Bo`ovi} koji je is-takao da mu je time ukazana velika~ast. „Nadam se da }emo ponoviti us-peh iz pro{le godine, optimista sam iverujem da }emo, uz Vojvodinu, bitiglavni favoriti za osvajanje kupa i pr-venstva. Jo{ uvek nismo kompletiralitim, ali sam zadovoljan dosada{njimpoja~anjima, kao i mladim talentimakoji su priklju~eni prvom timu“, re-kao je Bo`ovi}. S. D.

Odbojka{i Novog Pazara po~eli pripreme

Trener Zatri} optimista

Istorijski uspeh: Posle pobede u finalu Kupa

petak, 11. avgust 2017.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Berane - Predsjednik Op{tine Berane Dragoslav [}eki} priredio je prijem za predstavni-ke NVO „Klub modelara“, koja ve} sedam godina organizuje Aeromiting. Ova manifestaci-ja ima me|unarodni karakter, stekla je veliki ugled i popularnost, a ove godine je, u okviruBeranskog kulturnog ljeta, odr`ana pod geslom „Letimo ali bez droge“. [}eki} je najavio da}e Op{tina pomo}i manifestaciju koja zna~ajno popularizuje Berane, ali i poku{ati da prona-|e investitore zainteresovane za aktiviranje beranskog aerodroma. C. D.

Projekat je sufinansiran iz bud`eta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Prijepolje - Pro{le subote u Prijepolju je odr`a-na trinaesta zabavno-rekreativna i kulturna ma-nifestacija „Limski darovi“ ~iji su organizatori Tu-risti~ka organizacija i Kancelarija za mlade podpokroviteljstvom op{tine Prijepolje. Ovoga puta,sadr`aj je bio daleko skromniji nego prethodnihgodina. Izostalo je ono {to je bilo obele`je same

manifestacije, odnosno daleko najatraktivnijinjen sadr`aj, a to je izbor najboljih zetova. Do sa-da je ~ak ~etrdesetak prijepoljskih zetova koji sustizali sa gotovo svih meridijana ponelo tu neobi~-nu titulu. Nije se prijavio ni dovoljan broj u~esni-ka za regatu, pa je izostao jo{ jedan limski dar. De-setak ~orbi se kr~kalo pored Lima, na skoro 40

stepeni, kako bi bila progla{ena najbolja, a pro{lo-godi{nji pobednici, ekipa Op{tinske organizacijesportskih ribolovaca „Lim“ ponudila je, relativnomalom broju posetilaca, svoje kulinarsko ume}e.Najbolju ovogodi{nju ~orbu spremile su kom{ije,ribolovci iz Bijelog Polja, okupljeni u udru`enje„Sinevac“. I. H. D.

Skromnija ponuda:Limski darovi

Posle trinaest godina „Limski darovi“ bez najatraktivnijeg sadr`aja

Bez izbora najboljeg prijepoljskog zeta

Bijelo Polje - Predsjednik Op{tineBijelo Polje Aleksandar @uri} nedav-no je o za{titi rijeke Lim, odr`ao sa-stanak sa predstavnicima resornihinspekcijskih slu`bi, ribolova~kogdru{tva „Sinjavac“ i vlasnicima me-sara i `ivinarskih farmi. Sa sastankaje upu}en apel privrednim dru{tvi-ma i gra|anima, da prestanu da za-ga|uju prirodnu okolinu i rijekuLim, ali i sve ostale rijeke. Rukovodi-lac Radne jedince „^isto}a“ komu-nalnog preduze}a „Lim“ Senad Pa~a-riz kazao je da je sastanak bio od izu-zetne va`nosti.

- Mi kao predstavnici komunal-nog preduze}a „Lim“ iznijeli smosvoj stav po tom osnovu u cilju za{ti-te javnih povr{ina, za{tite obala Lima,ali i svih pritoka. Iznijeli smo jasan

stav, da smo spremni sa svom raspo-lo ivom mehanizacijom, opremom iradnom snagom, da pru`imo bilokoji vid usluge svim subjektima kojiproizvode otpad, koja vjerovatno {te-ti u ve}oj ili manjoj mjeri i mi }emoto kao Slu`ba da sprije~imo, odnosnoobezbijedimo na{u uslugu svim na-{im klijentima tako {to }emo posta-viti komunalne posude koje su ade-kvatne u zavisnosti o kojoj se otpadiradi. Mi }emo obezbijediti komunal-nu posudu odre|enog kapaciteta izajedni~ki mo`emo odrediti dinami-ku pra`njenja tih posuda i sve to sa-nirati na adekvatan na~in. Sigurno}emo u saradnji sa Komunalnompolicijom do}i do podataka koji su toodlaga~i takve otpadi i da }e oni bitievidentirani, kazao je Pa~ariz. C. D.

Za{tititi rijeku Lim Ne}e mini-hidrocentralePlav - Mje{tani Komara~e, Ski}a, Prnjavo-

ra i drugih mjesta u okolini Plava, organizo-vali su protestni skup i blokirali drveni mostzbog najave koncesionara „Normal kompa-ni“ iz Podgorice da }e s izvo|a~em radova, fir-mom „Vilusi“ iz Nik{i}a, uvesti mehanizaci-ju i nastaviti izgradnju mini-hidrocentrala narijeci Komara~i. Sa skupa su poru~ili da niko-me ne}e dozvoliti da pro|e na radili{te, ista-kav{i da su spremni i ivotima da brane Ko-mara~u. „Danas smo ovdje da profiterima

ka`emo da ne mogu lomiti na{e mostove,uni{tavati puteve, oduzimati nam vodu kojaje izvor ivota, i da im poru~imo da se ne mo-`e sve kupiti novcem. Na{i ivoti nisu na pro-daju. Vlada Crne Gore treba da stavi morato-rijum na izgradnju ove mini-elektrane i osta-lih planiranih na prostoru plavske op{tine idrugih na sjeveru Crne Gore, jer }e to dodat-no prouzrokovati siroma{enje i iseljavanjenajsiroma{nijeg dijela na{e dr`ave“, poru~ioje, u ime organizatora Ramo Guti}. C. D.

Prijem za avio-modelare