Robert Grevs

Ja, Klaudije!

Robert Graves: I, ClaudiusFrom the Autobiography of Tiberius Claudius

IZ AUTOBIOGRAFIJE TIBERIJA KLAUDIJARIMSKOG IMPERATORA ROĐENOG 10. GOD.PRE N. E. A UBIJENOG I PROGLAŠENOGZA BOŽANSTVO 54. G. N. E.

... Povest koju su mnogi pogrešno iznosili, i to ne samo oni koji su živeli uono doba već i mnogi drugi u poznija vremena; jer sušta je istina da su svidogađaji od vanredno velike važnosti obavijeni velom sumnje i neznanja; dokjedni i najnepouzdanije glasine smatraju sigurnim činjenicama, dotle drugi isame činjenice izvrgavaju ruglu laži; a potomstvo još više uvećava i ono prvo, ai ovo drugo.

TACIT

Piščeva beleška

„Zlatnik”, koji se spominje u ovoj knjizi kao uobičajena novčana jedinica, u

stvari je latinski aureus, komad kovanog novca koji vredi sto sestertii, ilidvadeset pet srebrnih denarii („srebrnjaka”): može se smatrati da on otprilikevredi jednu funtu sterlinga ili pet američkih dolara. „Milja” je rimska milja,koja je za nekih trideset koraka kraća od engleske. Datumi na marginama su,radi pogodnosti, dati po hrišćanskom računanju: grčko datiranje, koje je koristioKlaudije, računalo je godine od Prve olimpijade, koja je održana 776 pre n. e.Takođe pogodnosti radi upotrebljavani su i najpoznatiji geografski nazivi: zatoje pisano „Francuska”, a ne „Transalpiska Galija”, jer, grubo uzev, današnjaFrancuska zauzima iste oblasti, a čim je tako učinjeno, bilo bi nedosledno akobismo gradove kao što su Nim, Bulonj i Lion označavali njihovim sadašnjimimenima (pošto običan čitalac ne bi prepoznao njihova klasična imena), pa ihonda stavljali u Transalpisku Galiju ili Galiciju – kako su Grci nazivali togeografsko područje. (Grčki geografski nazivi izazivaju uostalom silne zabune:Nemačka je kod njih „zemlja Kelta”.) Isto tako su upotrebljeni najuobičajenijioblici ličnih imena – „Livije”, umesto Titus Livius, „Cimbehn”, umestoCunobelinus, „Marko Antonije”, umesto Marcus Antonius.

Ponekad je bilo teško naći pogodne izraze za vojne, pravne i druge tehničketermine. Navešćemo samo jedan primer: reč assegai.1 Vazduhoplovac T. E. Šo(koristim ovde priliku da mu se zahvalim što je pažljivo čitao korekturu ovogadela) zamerio mi je što sam upotrebio assegai kao odgovarajuću reč za nemačkiizraz framea ili pfreim. Predložio mi je naziv javelin.2 Ali ja nisam prihvatioovaj njegov predlog, iako sam sa zahvalnošću prihvatio mnoge njegoveprimedbe, jer mi je izraz javelin bio potreban za pilum, uobičajeno bacačkooružje rimske pešadije. Uostalom assegai ima neki jači divljački prizvuk.Assegai se upotrebljava u Engleskoj već tri stotine godine, a izraz je dobio novusnagu u devetnaestom veku zbog ratova sa plemenom Zulu. Framea (oružje dugedrške i gvozdena vrha) služilo je, prema Tacitu, i kao oružje koje se hitalo, a ikao oružje kojim sev bolo. Takva je upotreba i assegai–a među ratnicimaplemena Ama–Zulu, koji u kulturnom pogledu imaju mnogo dodirnih tačaka saNemcima iz Klaudijevog doba. Da bismo uskladili Tacitova tvrđenja da se, sjedne strane, framea zgodno može upotrebiti na bliskom odstojanju, a da se, sdruge, njome ne može rukovati među drvećem, treba pretpostaviti da su Nemciverovatno radili ono isto što su činili i Zulu crnci, to jest da su odlamali krajduge drške framea čim bi se zapodenula, borba prsa u prsa. Ali do toga je retkokada dolazilo, pošto su Nemci obično smenjivali hitre udarce sa brzim

bekstvom čim bi se sukobili sa bolje naoružanim rimskim pešakom.Svetovnije, u svojoj knjizi Dvanaestorica Cezara, napominje da su

Klaudijeve istorije pisane pre „bez sklada”, nego „bez elegancije”. Pa ipak, akopojedini odlomci obog dela nisu napisani samo neskladno, već i dostaneelegantno – rečenice su mučno sročene, a udaljavanja od osnovne misli surogobatno ubačena – onda ni to ne protivureči Klaudijevom književnom načinuizlaganja, onakvom kakvo je ono ispoljeno u njegovom na latinskom jezikuodržanom govoru o glasačkom pravu Eduanaca, čiji su odlomci sačuvani i dodanas. Govor je upravo prezasićen takvim neelegantnostima, ali treba imati naumu da je do nas verovatno došao samo prepis zvaničnih stenografskih beležakagovora koji je Klaudije zaista izgovorio pred Senatom – govora umorna čovekakoji s mukom razvija besedu na osnovu grubih pribeležaka. Ja, Klaudije jekonverzacioni roman; uostalom, grčki jezik je mnogo više konverzacioni jeziknego latinski. Klaudijevo nedavno otkriveno grčko pismo upućeno građanimaAleksandrije, koje, međutim, delomično može biti i tvorevina nekog carskogpisara, mnogo je tečnije od Eduanskog govora.

Za pomoć u pogledu pitanja koja se tiču klasike, moram da se zahvalimgospođici Erlis Roberts, a za primedbe u pogledu usklađivanja engleskog jezikagospođici Lauri Riding.

R. G.

Ja, Klaudije!

Glava I

41. god. n.eJA, TIBERIJE KLAUDIJE, DRUZ NERON GERMANIK, (čije se ime

obično propraća ovakvim i onakvim carskim nazivima, ali neću još i da vasgnjavim svima svojim naslovima), ja, dakle, koji sam nekada, i to svedonedavna, bio poznat među svojim prijateljima, rođacima i poznanicima kao„Tupoglavi Klaudije”, ili „Tamo onaj Klaudije”, ili „Mutavi Klaudije”, ili kao„Klau-Klau-Klaudije”, ili još u najbolju ruku kao „Siromah čika Klaudije”, jase, eto, reših da napišem ovu čudnovatu povest svoga života. Počeću od svoganajranijeg detinjstva, da bih, idući redom godinu za godinom, stigao do onesudbonosne prekretnice kada sam se, u pedeset prvoj godini života – pre nekihosam godina – obreo u jednoj rekbi „zlatnoj neprilici” iz koje nikako nisamimao mogućnosti da se iskobeljam.

Ovo ni u kom slučaju nije moja prva knjiga: uistinu, književnost, a naročitopisanje istorije – koju sam proučavao ovde, u Rimu, i to pod rukovodstvomnajboljih savremenih mi učitelja – bila je jedini moj poziv i zanimanje više odtrideset pet godina, sve dok nije nastupio obrt u mom životu. Zato moji čitaocine treba da se čude spretnosti moga pera: ovu knjigu zbilja piše Klaudije lično,a ne tek neki njegov pisar, niti neki od onih zvaničnih letopisaca kojimadržavnici imaju običaj da saopšte ono što su zadržali u pameti, u nadi da ćenjihovo vično pero nadoknaditi mršavu sadržinu, a laska ublažiti njihoveporoke. U delu koje je pred vama – zaklinjem se svim bogovima – ja sam samsvoj perovođa i sam svoj zvanični letopisac, jer pišem sopstvenom rukom. Akakve bih koristi uostalom i imao od samohvalisanja? Jedino bih još dodao daovo nije prvi moj životopis iz moga pera. Napisao sam nekada još jedan, unekih osam knjiga, kao prilog arhivu Rima. To je bio tegoban posao, na kojiuostalom nisam mnogo ni polagao, jer sam pisao samo da bih izišao u susretzahtevu javnosti. Otvoreno govoreći, dok je taj spis bio sastavljan – a to je bilopre dve godine – ja sam bio krajnje zauzet drugim stvarima, pa sam veći deoonoga što se nalazi u njegove prve četiri knjige kazivao u pero jednome odsvojih grčkih tajnika i rekao mu da ne menja ništa od napisanog, ali da ipakuravnoteži rečenicu tamo gde je to potrebno i da odstrani protivrečnosti i

ponavljanja. Pa ipak moram priznati da su skoro sva druga polovina tog dela,kao i neka poglavlja u njegovoj prvoj polovini, bili rad toga istog čoveka,Polibija – kako sam toga roba, još dok je bio dečko, sam nazvao u čast slavnogistorika Polibija – ali sam mu svu građu, naravno, dao lično ja. Rob je posletako brižljivo podešavao svoj način izlaganja prema mome, da – kada je delobilo gotovo – niko živi nije mogao razaznati šta je tu od mene, a šta od njega!

Ponoviću da je to bila dosadna knjiga, jer nisam bio u mogućnosti da senepovoljno izražavam o imperatoru Avgustu, koji mi je bio ded po majci, niti onjegovoj trećoj i poslednjoj ženi, Liviji Avgusti, koja je bila moja baba, poštosu njih dvoje bili zvanično proglašeni za božanstva, a ja sam u svojstvusveštenika bio u nekoj vezi i s obožavanjem njihovih ličnosti; pa, iako sammogao dosta oštro da osudim i dvojicu nedostojnih Avgustovih naslednika naprestolu, uzdržao sam se i od toga, uljudnosti radi. Bilo bi najzad i nepravednopravdati Liviju i samog Avgusta (u pogledu stvari u kojima se pokorio ovojneobičnoj i – odmah valja reći – odvratnoj ženi), a govoriti golu istinu o onojdrugoj dvojici, samo zato što njihova uspomena nije bila zaštićena verskimpoštovanjem.

Napisao sam, dakle, jednu dosadnu knjigu, beležeći samo činjenice okokojih se ne rađa raspra, kao na primer da se taj i taj oženio tom i tom, ćerkomtoga i toga, koji je stekao toliko ili onoliko javnih časti i zvanja, ali nespominjući političke razloge neke ženidbe ili tajno nagađanje među porodicama.Napisao sam isto tako da je taj i taj naprasno preminuo pošto je pojeo zdeluafričkih smokava, ali ništa nisam govorio o otrovu ili o tome kome je ta smrtdonela koristi, sem kada su te činjenice bile potkrepljene odlukom Suda zakrivična dela. Upravo, nisam iznosio neistine, ali nisam ni iskazao istinu onakokako želim da učinim ovde. Kad sam – da bih osvežio svoje pamćenje upogledu nekih datuma – pregledao tu knjigu u Apolonovoj knjižnici na Palatinu,začudio sam se što sam naišao na pojedina mesta u toj knjizi za koja bih semogao zakleti da sam ih sam napisao ili kazivao u pero, toliko se načinizlaganja u njima podudarao sa mojim, pa ipak se nisam mogao setiti da sam ihsam pisao, niti ikome rekao da ih zapiše. Ako ih je sastavio Polibije, bilo je toizuzetno vešto podražavanje (priznajem da je on mogao da prouči i neke drugemoje istorije), ali ako su te beleške ipak potekle od mene, onda je mojepamćenje gore nego što to tvrde čak i moji neprijatelji. Čitajući ono što samnapisao u gornjoj rečenici, vidim da ću više probuditi nego što ću umanjitisumnje čitalaca, prvo, u mogućnost da sam ja sam pisac svega onog što će ovdesledovati, drugo, da sam pouzdan kao istoričar, i, treće, da uopšte dobropamtim činjenice. Ali, ostaviću ipak neizmenjeno sve što sam napisao: ja pišemsamo onako kako osećam, a ukoliko budem odmicao u izlaganju ove povestičitalac će sve više verovati da ništa ne prikrivam – toliko je sama ova povest

nepovoljna po mene.Ovo je tajna istorija. Ali mogao bi neko pitati: kome se to ja poveravam?

Evo moga odgovora: ova istorija je namenjena potomstvu. Ne mislim pri tom nasvoje praunuke ili čukununuke: mislim na krajnje daleko potomstvo. Pa ipak senadam da ćeš ti, čitaoče, koji ćeš me možda čitati pošto prođe stotina pokolenja,pa čak i više, da ćeš, dakle, ti imati utisak kao da ti se neposredno obraća nekisavremenik, onako kao što se meni često činilo da se baš meni lično obraćajuHerodot i Tukidid. A zašto ja mislim na tako udaljeno potomstvo? Objasniću ti ito!

Otišao sam pre nepunih osamnaest godina u Kume, u Kampaniji, i posetioSibilu u njenoj vrletnoj pećini na brdu Gauru. U Kumama oduvek ima po jednaSibila, jer kad jedna umre, nju nasledi njena učenica; ali one nisu svepodjednako čuvene. Mnogima od njih Apolon, tokom svih dugih godina njihoveslužbe, nije udelio nijedno proročanstvo, a proročanstva ponekih između njihkao da je pre nadahnuo Bah nego Apolon, jer su te govorile pijane besmislice –što je i ubilo dobar glas toga proročišta. Pre nego što su ga uzele u svoje rukeproročica Dejfoba – koju je i Avgust često pitao za savet – i Amaltea – koja jejoš živa i veoma slavna – skoro tri stotine godina nizale su se samo vrlo slabeSibile. Njihova pećina leži iza jednoga lepog malog grčkog hrama, posvećenogApolonu i Artemidi, jer su Kume bile grčka eolska kolonija. Prastari pozlaćenifriz iznad vratnica pripisuje se Dedalu, iako je to očigledna besmislica, jer jetaj friz star jedva pet stotina godina, a verovatno i manje, a Dedal je živeo prenajmanje jedanaest vekova; na tome frizu prikazana je povest Tezeja iMinotaura, koga je Tezej ubio u Lavirintu na Kritu. Pre nego što mi je dopuštenoda posetim Sibilu, morao sam da žrtvujem jednog vola i jednu ovcu Apolonu,odnosno Artemidi. Bilo je hladno decembarsko vreme. Pećina je bila strašna,uklesana u živu stenu, prilaz strm, težak, potpuno mračan i pun slepih miševa.Otišao sam prerušen, ali me je Sibila prepoznala. Mora biti da me je odalomoje mucanje. Ja sam još detetom mnogo mucao, ali sam, pokoravajući sesavetima stručnjaka u besedništvu, postepeno ovladao govorom, te sam bar prizvaničnim, javnim prilikama govorio i tečno; međutim, u ličnim stvarima, ilikada moram da govorim o nečemu o čemu pre toga nisam razmislio, i sada mi seponekad – iako rede nego ranije – dogodi da se u uzbuđenju sapletem osopstveni jezik, pa mi se to desilo i u Kumama.

Stigao sam u unutrašnju pećinu pošto sam se, pipajući rukama oko sobe,četvoronoške i s mukom uspeo uz stepenice, i ugledao Sibilu. Ona je bila višenalik na majmuna nego na ženu, a sedela je na stolici koja se nalazila u jednomkavezu obešenom o tavanicu; njena crvena odeća i oči, koje su netremicegledale, žarile su se, obasjane onim jedinim mlazom crvene svetlosti koji jepadao odnekud odozgo. Njena krezuba usta su se cerila. Oko mene se osećao

zadah smrti. Pa ipak, uspeo sam da prinudim sebe da je pozdravim unapredpripremljenim pozdravom, ali mi ona nije odgovorila. Tek sam kasnije doznaoda je to bio balsamovan leš Dejfobe, ranije Sibile, koja je nedavno bila umrla usto desetoj godini starosti; njeni očni kapci su se oslanjali na staklene loptice,čija je zadnja strana bila posrebrena, da bi sjaktile. Živa Sibila je uvekobitavala zajedno sa svojom prethodnicom. Dakle, stajao sam tako nekolikominuta pred Dejfobom, drhteći i kezeći se na ljubazan način, a vreme mi seoteglo u večnost. Najzad mi se predstavila tadašnja Sibila, koja je bila jednadosta mlada žena po imenu Amaltea. Mlaz crvene svetlosti je presahnuo, takoda je nestalo i Dejfobe; neko je – verovatno neka iskušenica – prekrio maliprozor sa crvenim oknom; zatim se rasuo nov, beli mlaz svetlosti i obasjaoAmalteu, koja je sedela na prestolu od slonovače, dotle skrivena u senci. Ona jeimala lepo lice, ali sa nečim ludačkim na njemu, i visoko čelo; sedela je istotako nepokretno kao i Dejfoba. Međutim, njene oči su bile sklopljene. Tresla sumi se kolena i počeo sam da mucam; pored svih napora nisam mogao daprestanem sa mucanjem.

– O, Sib... Sib... Sib... Sib... Sib... Sib..., počeh ja. Ona otvori oči, namrgodise i poče da mi podražava: „O, Klau... Klau... Klau...” Ovo me je postidelo, temi je pošlo za rukom da se setim čega radi sam došao. Izgovorih sa velikimnaporom:

– O, Sibilo, došao sam da te pitam o sudbini Rima i o mome udesu.Njeno lice se tada poče postepeno menjati, nju obuze proročanska moć,

grčila se i dahtala, a i nekakvo hujanje se razlegalo svim hodnicima, vrata sutreskala, neka krila su se doticala moga lica, svetlost je utrnula, i utom ona,glasom boga, izgovori sledeće stihove na grčkom jeziku:

Onaj koji stenje pod Punskom Kletvom

I koprca se u stegama kese,Još će gore oboleti, pre nego što ozdravi!

U njegovim živim ustima leći će se plave mušice,

Crvi će mu gmizati preko očiju,I niko neće primetiti dan njegove smrti!

Ona zatim zabaci ruke iznad glave, pa nastavi:

Kroz deset godina i pedeset tri dana,

Klau-Klau-Klau će dobitiPoklon koji svi žele, osim njega.

On će mucati, kvocati i saplitati se,

A usta će mu uvek slinitiPred puzavim ulizicama.

Ali kad on zanemi i kad ga nestane,

Posle devetnaest stoleća, ili skoro toliko,Klau-Klau, Klaudije će jasno progovoriti.

Bog se onda nasmeja kroz njena usta; bio je to ljubak, a ipak strašan zvuk –

ho! ho! ho! Ja sam se poklonio, žurno okrenuo i saplićući se pošao nazad,glavačke se sručivši niz prvi niz izlomljenih stepenica, raskrvavivši usput čelo ikolena, te sam mučno izišao napolje, dok me je užasni smeh i dalje progonio.

Kao izvežban vrač, istoričar po struci i sveštenik koji je imao prilike daprouči Knjige Sibila (onakve kako ih je Avgust dao iznova prepisati), ja sam ustanju da protumačim ove stihove s izvesnom sigurnošću. Pod PunskimProkletstvom Sibila je očigledno podrazumevala razaranje Kartagine od stranenas, Rimljana. Mi smo zbog toga dugo stenjali pod božanskim prokletstvom.Zakleli smo se svim našim glavnim bogovima, uključujući tu i Apolona, daćemo biti prijatelji Kartagine i da ćemo je štititi, a zatim smo je – ljubomorni nanjeno brzo oporavljanje od nedaća Drugog punskog rata – obmanom naveli dastupi u Treći punski rat i potpuno je razorili, poklavši njene stanovnike iposuvši njena polja solju. Reči„u stegama kese” znače da je kesa bila glavnooruđe u izvršenju toga prokletstva, a to je ono mahnitanje za novcem koje jedavilo Rim još od vremena kada je uništio svoju glavnu suparnicu i kada jepostao gospodar svih bogatstava Sredozemlja. Sa bogatstvom su došli lenjost,škrtost, svirepost, nepoštenje, kukavičluk, mekuštvo i svi drugi poroci kojima seRimljani ranije nisu odlikovali. Kakav je to bio poklon koji su svi želeli osimmene, koji sam dobio tačno posle deset godina i pedeset tri dana, reći ću vam usvoje vreme. Stihovi koji su govorili o tome da će Klaudije jasno progovoritizbunjivali su me godinama, ali mislim da sam ih najzad razumeo. Oni su,mislim, bili naređenje da napišem ovo delo. Kada ga završim, natopiću gajednom tečnošću koja sprečava raspadanje, zapečatiću ga u jedan olovnikovčežić i zakopati ga negde duboko, da bi ga potomstvo našlo i pročitalo.Ukoliko je moje tumačenje tačno, ono će biti otkriveno kroz nekih devetnaestvekova. I tada, dok će svi današnji pisci čija dela budu sačuvana tepati i mucati,jer su oni pisali oprezno i samo za sadašnjicu, moja povest će govoriti jasno ismelo! Kad bolje razmislim, neću se možda ni truditi da spis zatvorim ukovčežić: jednostavno ću ga negde ostaviti. Jer moje iskustvo istoričara uči meda je više pisanih svedočanstava sačuvano samo srećnim slučajem nego

namernim čuvanjem. Stvar se tiče jednog Apolonovog proročanstva, pa ćuostaviti njemu da se on i stara o njegovom ispunjenju... Kao što vidite, rešiosam se da pišem na grčkom jeziku, pošto će on, verujem, uvek ostati glavniknjiževni jezik sveta, a ako Rim propadne, kao što je nagovestila Sibila, zarneće sa njim nestati i njegov jezik? Uostalom, grčki i jeste maternji jezik bogaApolona!

Pažljivo ću označavati datume (koje, kao što vidite, beležim na rubustranica), kao i lična imena. Prilikom sakupljanja građe za moje istorije Etrurijei Kartagine proveo sam više neprijatnih časova nego što ih se sada mogu i setiti,pokušavajući da nekako odredim koje se godine dogodio ovaj ili onaj događaj ida li je neki čovek koji se zvao tako i tako zaista bio taj i taj ili samo njegovsin, možda unuk, praunuk ili mu čak nije bio ni srodnik. Ja želim da onima kojidođu posle mene uštedim ovakve nezgode. Tako, na primer, iako u ovoj povestiima nekoliko ličnosti koje nose ime Druz – moj otac, ja, jedan moj sin, moj bratod strica i moj bratanac – uvek će se, kod svakog pominjanja, tačno znati okome je reč. Takođe – primera radi – kad govorim o svom učitelju MarkuPorciju Katonu, moram jasno da stavim čitaocu do znanja da to nije ni MarkoPorcije Katon Cenzor, potpaljivač Trećeg punskog rata, ni njegov sin, poznatipravnik istoga imena, ni njegov unuk, konzul istog imena, ni njegov praunuk,takođe istoga imena, koji je bio neprijatelj Julija Cezara, ni njegov pra-pra-unukistoga imena, koji je pao u bici kod Filipa – nego da je to jedan potpunoneznatan pra-pra-unuk, opet istoga imena, koji nikada nije ni zauzimao nekijavni položaj, a koji takav položaj nije ni zasluživao. Avgust ga je naimenovaomojim starateljem i kasnije učiteljem mladih rimskih plemića i sinova stranihkraljeva, jer iako je na osnovu svog imena mogao polagati prava na najvišadostojanstva, njegova gruba, glupa i cepidlačka priroda jedino mu jeomogućivala da bude učitelj osnovne škole.

10. god. pre n. e Smatram da ću najbolje odrediti vremenski redosled ovih događaja ako

kažem da sam se rodio 744. godine od osnivanja Rima, a 767. godine posleprve Olimpijade, i ako dodam da je to bilo u dvadeset prvoj godini vladavineimperatora Avgusta, čije ime verovatno neće biti zaboravljeno ni posledevetnaest vekova.

Pre nego što završim ovo uvodno poglavlje, treba još nešto da dodam oSibili i o njenim proročanstvima. Već sam rekao, da kad u Kumama umre jednaSibila, nju nasledi druga, i da su neke čuvenije od ostalih. Živela je tamo nekadjedna čuvena Sibila. Demofila, od koje je potražio savet sam Enej pre nego što

je sišao u pakao. A živela je kasnije i jedna po imenu Herofila, koja je došlakralju Tarkviniju i ponudila mu proročanstva po skupljoj ceni nego što je on biospreman da plati; kada je on odbio da plati, – tako se priča, – ona je deo zbirkesibilskih proročanstava spalila, a ponudila mu po istoj ceni ostatak, što je onopet odbio. Ona je onda spalila još jedan deo i preostatak mu ponudila ponovopo istoj ceni – koju je on, raspinjan radoznalošću, i platio. Bilo je dve vrsteHerofilinih proročanstava: opomene, odnosno povoljna predskazahja u pogledubudućnosti, i uputstva za prikladne verske žrtve koje je valjalo prineti kad sejave ovi ili oni predznaci. Ovim proročanstvima su vremenom dodavana svaznamenita i osvedočena predskazanja koja su izrečena pred raznim privatnimličnostima. Kad god bi izgledalo da Rimu prete čudni predznaci ili nedaće,Senat bi naredio sveštenicima koji su čuvali te sibilske knjige da ih opet prouče,te je dosad uvek u njima i nađen spasonosan savet. Dva puta su te knjige biledelomično uništene vatrom, a izgubljena proročanstva su zatim obnavljana posećanju nadležnih sveštenika. Njihovo pamćenje je izgleda mnogo puta bilo višenego slabo: Avgust se zato latio posla oko izrade jedne pouzdane zbirkeproročanstava, brišući sve umetke i sve naknadne zabeleške koje očigledno nisupoticale od samoga božanstva. On je isto tako prikupio i uništio sveneozvaničene privatne zbirke sibilskih proročanstava, kao i sve druge knjigepredskazanja koja su se odnosila na rimsku državu, samo ako je mogao da ih sedočepa – a njih je ukupno bilo preko dve hiljade. Prečišćene sibilske knjigestavio je u jedan zabravljen kovčežić ispod postolja Apolonovog kipa, u hramukoji je on podigao tom božanstvu nedaleko od svoga dvorca na Palatinu. Neštoposle Avgustove smrti došla mi je do ruku jedna jedinstvena knjiga iz njegovelične zbirke istorijskih spisa. Naslov joj je glasio: „Sibilske zanimljivosti ilitiProročanstva iz prvobitnog zbornika koja su Apolonovi sveštenici odbacili kaolažna”. Stihovi su bili prepisani Avgustovim sopstvenim lepim rukopisom, uznjemu svojstvene pravopisne greške, koje su nekad poticale iz njegovogneznanja, a kojima se on docnije ponosio. Većinu tih stihova očigledno nikadanije izgovorila Sibila, bilo u nadahnuću ili ne, već su ih sastavile neodgovorneosobe koje su želele da slave sebe i svoje porodice, ili da naude porodicamasvojih suparnika tražeći božansku potporu za svoja samovoljna predskazanjaprotiv njih. Primetio sam da se prodica Klaudija naročito živo koristila takvimpodmetanjima. Pa ipak, našao sam jedno ili dva proročanstva čiji je jezikdokazivao da su prilično stara i čija je nadahnutost ostavljala utisak kao dazaista potiče od božanstva. Njihov jasni smisao, koji je mogao samo da izazoveuzbuđenje, svakako je i naveo Avgusta – a njegova je reč bila zakon zaApolonove sveštenike – da ih izbriše iz sibilskog zbornika. Ja više nemam tuknjigu. Međutim, sećam se skoro svake reči najznačajnijeg od tih proročanstava,koje je bilo navedeno ne samo prema grčkom izvorniku nego (kao i većina

drugih predskazanja te zbirke) i u latinskom prevodu, naravno u grubimstihovima:

Sto godina posle Punske Kletve

Rim će postati rob jednog čoveka sa kosom,Čoveka sa kosom koji nema kose,

Koji će biti žena svakome muškarcu i muž svakoj ženi.Konjic koga će jahati imaće prste umesto kopita.

Umreće od ruke svoga sina, koji mu nije sin,A ne na bojnome polju.

Sledeći čovek sa kosom koji će podjarmiti državu

Biće sin, ali i neće biti sin, prethodnog čoveka sa kosom.On će imati bujnu kosu.

Taj će sazidati Rim od mramora umesto od opekaI sputaće ga brzo dotle neviđenim okovima,

A umreće od ruke svoje žene, koja mu i nije žena,Što će doneti koristi njegovom sinu, koji mu i nije sin.

Treći čovek sa kosom koji će podjarmiti državu

Biće sin, a i neće biti sin, svog prethodnika sa kosom.On će biti ilovača umešana krvlju,Čovek sa kosom, koji nema kose.

On će podariti Rimu pobede i poraze,A umreće na korist svome sinu, koji mu nije sin –

I jedno uzglavlje biće njegov mač.

Četvrti čovek sa kosom koji će podjarmiti državuBiće sin, a i neće biti sin, prošlog čoveka sa kosom,

Čovek sa kosom, koji nema kose.On će podariti Rimu otrove i bogohuljenja,

A ubiće ga udarcem kopita onaj ostareli konjKoji ga je nosio dok je još bio dete.

Peti čovek sa kosom koji će podjarmiti državu,

Podjarmiti državu, iako protiv svoje volje,Biće baš onaj blesan koga su svi prezirali.

On će imati bujnu kosu.On će podariti Rimu vodu i hranu zimi,

A umreće od ruke svoje žene, koja mu i nije žena,

Što će doneti koristi njegovom sinu, koji mu i nije sin!

Šesti čovek sa kosom koji će podjarmiti državuBiće sin, a i neće biti sin, prošlog čoveka sa kosom.

On će podariti Rimu svirače, i strah, i oganj.Ruka će mu biti crvena od roditeljske krvi.

Ali njega neće naslediti neki sedmi čovek sa kosom,A krv će lopiti iz njegovog groba.

Avgustu je, dakle, moralo biti jasno da je prvi od tih ljudi sa kosom, naime

prvi od Cezara (jer Cezar znači: glava sa kosom), bio ujak njegove majke,Julije Cezar, koji ga je usinio. Julije je bio ćelav i bio je poznat zbog razvratakoji je provodio s osobama oba pola; a njegov ubojni konj, kao što je poznato,bilo je neko čudovište koje je imalo prste umesto kopita. Julije Cezar jepreživeo mnoge ljute bojeve, da bi ga na kraju ubio u Senatu Brut. A za toga seBruta, iako mu je neko drugi bio otac, verovalo da je Julijev vanbračni sin. „Zari ti, sine Brute!” rekao je Cezar kada ga je Brut udario nožem... Već sam pisao oPunskom Prokletstvu. Avgust je svakako u sebi prepoznao drugog u nizu Cezara.I zaista, pred kraj svoga života, on se sam hvalisao – gledajući hramove i javnegrađevine koje je veličanstveno obnovio, a misleći pri tom i na svoja dela kojasu ojačala i uvećala slavu Carstva – da je on zatekao Rim od opeka, a da ga jeostavio u mramoru. Međutim, u pogledu načina na koji će umreti, izgleda da muse činilo da je proročanstvo ili nejasno ili neverovatno. Pa ipak su ga nekiobziri sprečili da ga uništi. Ova povest će jasno pokazati na to ko su bili trećičovek sa kosom, i četvrti čovek sa kosom, i peti čovek sa kosom; a ja sam zaistablesan ako – uzimajući u obzir nepogrešnu tačnost proročanstava, koja seuostalom pokazala takvom u svima stvarima sve do današnjeg dana – ne bih biou stanju da prepoznam i šestog čoveka sa kosom, radujući se, Rima radi, štoneće biti nikakvog sedmog čoveka sa kosom koji bi ga nasledio.

Glava II

Ne pamtim svoga oca koji je umro dok sam još bio dete, ali kao mladić

nikad nisam propuštao priliku da pitam svakoga – bio to senator, vojnik ili rob– ne bih li saznao ma kakvu pojedinost o njegovom životu i o njegovoj naravi.Kao prvu svoju vežbu u pisanju istorije počeo sam da pišem njegov životopis.Iako mi je uskoro moja staramajka Livija zabranila da to pišem, nastavio sam saskupljanjem podataka nadajući se da ću jednoga dana ipak moći da završim todelo. I zaista, baš sam ga nedavno i završio, ali bi čak i danas bilo besmislenopokušati da ga objavim. Životopis je toliko zadojen ljubavlju prema republicida bi Agripinila – moja sadašnja žena – čim bi čula za njegovo objavljivanje,uništila sve primerke, a moji nesrećni prepisivači morali bi da plate mojunesmotrenost. Imali bi sreće ako bi još ostali čitavih ruku i ako im ne bi biliodsečeni palčevi i kažiprsti, što bi bio uobičajeni način na koji bi Agripinilapokazala svoje zadovoljstvo. Oh, ta me žena mrzi iz dna duše!

Celoga svog života ugledao sam se više na svoga oca nego na bilo kojudrugu ličnost, sem na svoga brata Germanika. A svi se slažu da je Germanik bioprava slika i prilika našega oca u pogledu crta lica, tela (izuzev tankih nogu),hrabrosti, pameti i plemenitosti – tako da ih ja u svojoj glavi rado spajam ujednu ličnost. Kada bih odmah mogao da počnem ovu povest prikazom svogadetinjstva, vraćajući se unazad samo do svojih roditelja, ja bih svakako tako ipostupio, jer rodoslovi i porodične istorije zamaraju. Ali ne mogu da izbegnemda sa izvesnom opširnošću pišem i o svojoj staramajci Liviji, (koja je, kad samse rodio, jedina bila živa od roditelja moga oca i moje majke), pošto je ona,nažalost, glavna ličnost prve polovine moje istorije, a njeni kasniji postupci bilibi nerazumljivi ako ne bih jasno prikazao i njen raniji život. Pomenuo sam većda je ona bila udata za imperatora Avgusta, ali je to bio njen drugi brak, poštose prethodno razvela od moga dede. Posle smrti moga oca ona je postalastvarna glava naše porodice, zamenivši u toj dužnosti moju majku Antoniju,moga strica Tiberija – zakonitu glavu porodice Klaudija – pa i samog Avgusta,čijoj je moćnoj zaštiti moj otac, svojim zaveštanjem, poverio nas decu.

Isto kao i moj ded, i Livija je poticala iz porodice Klaudija, jedne odnajstarijih porodica Rima. I danas stari ljudi pevaju jednu poznatu baladu, čijipripev kaže da drvo Klaudija nosi dve vrste plodova, slatku jabuku i divljujabuku, ali da su divlje jabuke na njemu brojnije od dobrih. Pesnik je u divljejabuke ubrojao Apija Klaudija Oholog, koji je uzbudio čitav Rim kad jepokušao da baci u ropstvo i obeščasti jednu devojku rođenu u slobodi, a koja sezvala Virginija; i Klaudija Druza, koji je u danima Republike pokušao da

postane kralj čitave Italije; kao i Klaudija Plavokosog, koji je svete ptice, kadviše nisu htele da jedu, bacio u more, vičući: „Neka onda bar piju”, te takoizgubio jednu važnu pomorsku bitku. Kao slatke jabuke pesnik pominje ApijaSlepog, koji je raskinuo jedan opasni savez Rima sa kraljem Pirom, i KlaudijaCepanicu, koji je oterao Kartaginjane sa Sicilije, pa Klaudija Nerona (što unarečju Sabinjana znači: Jakog) koji je porazio Hazdrubala kada je ovaj navalioiz Španije da bi udružio ubojne snage sa svojim bratom, velikim Hanibalom. Tatri čoveka su bila čestita i pored toga što su bili smeli i mudri. Pesnik dalje velida su i od žena iz porodice Klaudija neke bile slatke jabuke a neke divlje, ali dasu i tu divlje jabuke bile brojnije od slatkih.

41. god. pre n. e.

Moj ded je bio jedan od najboljih Klaudija. Verujući da je Julije Cezarjedini čovek koji je dovoljno snažan da u burnim vremenima podari Rimu mir isigurnost, on se priključio Cezarevoj stranci i hrabro se borio za njega uEgipatskom ratu. Kada se, međutim, u njemu porodila sumnja da Julije Cezarteži ka tiraniji, moj ded nije želeo da dobrovoljno u Rimu i dalje pomažeostvarenje njegovih namera, iako nije smeo da se izloži opasnosti otvorenograskida. On je zbog toga zamolio da mu se da položaj vrhovnog sveštenika, štoje i učinjeno, pa je u tom svojstvu poslat u francusku da tamo osniva naseobineisluženih vojnika. Vrativši se posle ubistva Cezara u Rim, on je smelo predložioda se dodele izvesne časti ubicama toga tiranina, čime je navukao na sebeneprijateljstvo mladoga Avgusta, Julijevog posinka, tada poznatog pod imenomOktavijan, i njegovog saveznika, velikog Marka Antonija, te je zato morao dabeži iz Rima. U neredima koji su zatim nastali on se naizmenično borio čas nastrani jednih, čas na strani drugih, već prema tome čija bi mu se stvar učinilapravednom. Jednom je bio sa mladim Pompejem, a drugom se prilikom, kodPeruzije u Etruriji, borio uz brata Marka Antonija protiv Avgusta. Ali pošto jena kraju došao do uverenja da Avgust – iako mu je vernost nalagala da osvetiCezarevo ubistvo, dakle smrt svoga poočima, (dužnost koju je on bezobzirnoobavljao) – ne želi da postane tiranin, već da hoće da obnovi stare sloboderimskoga naroda, moj ded je prešao na njegovu stranu. On se tada i nastanio uRimu sa mojom staramajkom Livijom i mojim stricem Tiberijem, koji je tadaimao tek dve godine. Posle toga on više nije učestvovao u Građanskimratovima, zadovoljavajući se samo svojim dužnostima prvosveštenika.

Moja staramajka Livija je bila jedna od najgorih članova porodiceKlaudija. Moglo bi se reći da je u njoj uskrsnula ona Klaudija – sestra KlaudijaPlavokosog – koja je bila optužena za veleizdaju zbog toga što je jednom, kadanjene kočije nisu mogle da se probiju kroz gomilu sveta naulici, uzviknula: „O,da je samo živ moj brat! On je znao kako treba rasterati gomilu. On se služio

svojim korbačem!” Kada joj je prišao jedan od zaštitnika naroda (na latinskom:tribuna) i ljutito joj naredio da ćuti, podsećajući je da je njen brat, svojomnepobožnošću, upropastio rimsku mornaricu, ona mu je odgovorila: „To je tekodličan razlog zbog koga bi trebalo želeti da je u životu! On bi uz pomoćbogova možda još jednom, pa i više puta, izgubio rimsko brodovlje te bi takomalo proredio ovu svetinu.” Rekavši to, dodala je: „Vidim da si ti zaštitniknaroda i znam da je tvoja ličnost zakonito neprikosnovena, ali ne zaboravi da sudo sada po nalogu nas, Klaudija, već mnogi narodni tribuni premlaćeni namrtvo. I neka je prokleta ta vaša neprikosnovenost!” A upravo tako se u tovreme izražavala o rimskom narodu i moja staramajka Livija, govoreći: „Rulja irobovi! Republika je oduvek bila obična obmana. Ono što je Rimu zaistapotrebno, to je da opet dobije kralja.” U svakom slučaju, ona je bar takogovorila mome dedi, uveravajući ga da će vremenom otpasti i Marko Antonije, iAvgust (ili Oktavijan, kako bi trebalo da kažem), i Lepid (jedan bogat plemić,ali bez ikakve preduzimljivosti), te da bi on – ako bi samo vešto delao – mogaoda iskoristi svoje dostojanstvo prvosveštenika i glas poštenog čoveka koji jeuživao kod svih političkih struja, te da sam postane kralj. Moj ded joj je strogogovorio da će se razvesti od nje ako mu ikad ponovo tako nešto i spomene, jerprema starom rimskom bračnom pravu muž je mogao da otera ženu i ne dajućijavnosti nikakva objašnjenja, naravno vraćajući joj miraz koji je dobio uz nju,ali zadržavajući decu. Na to je moja staramajka ućutala, izigravajući pokornost,ali je toga trenutka umrla sva njihova međusobna ljubav. Iza leđa moga dede,ona je odmah počela da raspaljuje ljubavne strasti Gaja Oktavija Avgusta.

38. god. pre n. e.

To nije bio težak poduhvat, pošto je Avgust bio mlad i povodljiv čovek, aona je pažljivo proučila njegov ukus. Sem toga, ona je po opštem sudu svetasmatrana za jednu od triju najlepših žena svoga doba. Ona je tako ščepalaAvgusta jer je smatrala da je on pogodnije oruđe za ostvarenje njenih želja negoAntonije – Lepid nije ni uziman u obzir – a da on neće ustuknuti ni pred čim,samo da bi ostvario svoje namere, to se pokazalo još dve godine ranije, kada jebez stvarnog suđenja bilo pogubljeno dve hiljade vitezova i tri stotine senatorakoji su podržavali njemu protivnu stranku; štaviše, velika većina tih ljudi bila jeubijena po izričitoj Avgustovoj želji. Kad je ovladala Avgustom, Livija ga jepočela nagovarati da otera svoju Skriboniju – ženu stariju od njega, kojom seoženio iz političkih razloga – govoreći mu da je ona saznala da ga Skribonijavara sa jednim bliskim prijateljem moga dede. Avgust je bio spreman da topoveruje, čak i ne zahtevajući tačne dokaze. On se razveo od Skribonije, iako jeona bila potpuno nedužna, i to onog istog dana kada mu je ona rodila kćer Juliju;odneo je dete iz sobe u kojoj se rodilo, pre nego što je Skribonija mogla i videti

to malo biće, pa ga je dao na dojenje ženi jednog od svojih oslobođenih robova.Moja staramajka, kojoj je tada bilo sedamnaest godina, (devet godina manjenego Avgustu), otišla je mome dedi i rekla mu: „Razvedi se sada i ti od mene.Ja sam već u petom mesecu, a ti nisi detinji otac. Zaklela sam se da neću višeroditi nijedno dete kukavici, i održaću reč ! “ Kada je čuo to priznanje – makakva da su inače bila njegova osećanja – moj ded joj je jednostavno rekao:„Pozovi mi preljubnika i ostavi nas da se porazgovorimo nasamo.” Dete je ustvari bilo njegovo, ali on to nije znao, već je poverovao mojoj staramajcipošto mu je ona sama rekla da je tuđe.

Moj ded je bio zaprepašćen kad je video da ga je prevario njegov tobožnjiprijatelj Avgust, ali je zaključio da ga je Livija morala izazvati, a da on nijemogao odoleti njenoj lepoti; a možda je Avgust još uvek bio i kivan na njegazbog onoga zlosrećnog predloga koji je svojevremeno podneo Senatu, da seubice Julija Cezara nagrade za svoje delo. Bilo kako bilo, on nije ništaprebacivao Avgustu. Jedino je rekao: „Ako voliš ovu ženu i ako želiš da ječasno uzmeš za suprugu, uzmi je; neka samo budu poštovani obziri pristojnosti!”Avgust se kleo da će se odmah njome oženiti i da je nikada neće odgurnuti odsebe, sem ako mu ona bude neverna, i obavezao se na to najstrašnijimzakletvama. Tako se moj ded razveo od Livije, a pričali su mi da je on tu njenuludost smatrao božanskom kaznom zato što je on jednom na Siciliji poslušaonjen savet i naoružao robove u borbi protivu rimskih građana; pored toga, ona jepoticala iz porodice Klaudija, te je, dakle, bila član njegove sopstveneporodice; to je bio dvostruki razlog što on nije hteo da je izloži javnoj sramoti.Njega nije, dakle, nikakav strah od Avgusta nagnao da nekoliko nedelja kasnijelično učestvuje u obredu njenog ponovnog venčanja, dajući je drugome onakokao što bi otac dao kćer i priključujući se i sam svečanoj svadbenoj pesmi. Akada samo pomislim da je on nju silno voleo i da se svojom velikodušnošćuizložio opasnosti da ga nazovu čak i kukavicom i ulizicom, moram prosto da sedivim njegovom držanju.

Ali Livija je bila nezahvalna, besna i posramljena što je njen prvi mužostavljao utisak da se ne uzbuđuje, prepuštajući je mirno drugome kao da je onaneka stvar male vrednosti. A kada je tri meseca kasnije rodila dete – moga oca– ona je bila silno ljuta na Avgustovu sestru Oktaviju, ženu Marka Antonija – aMarko Antonije i Oktavija su bili roditelji moje majke – zbog neke zajedljivepesmice o srećnim roditeljima kojima se rodilo dete posle tri meseca, dok sutako kratke trudnoće do sada imale samo mačke i kuje! Ne znam da li jeOktavija zaista sastavila te stihove, ali ako ih je ona napisala, morala je dokraja života teško da ispašta za ovu uvredu nanetu Liviji. Uostalom, nije niverovatno da je ona sastavila tu pesmicu, pošto je i ona, udavši se za MarkaAntonija, već nosila na srcu čedo, začeto sa prvim mužem, koji joj je umro; a –

da se poslužimo poslovicom – u kući obešenog ne govori se o užetu. Oktavijinbrak je, međutim, ponikao iz političkih pobuda, a bio je ozakonjen posebnomodlukom Senata; on nije, dakle, bio plod strasti jedne osobe, a ličnogačastoljublja druge. Ako biste pak zapitali zašto je Prvošvešteničko veće pristaloda odobri Avgustov brak sa Livijom, treba odgovoriti da su i moj ded i Avgustbili prvosveštenici, a da je Vrhovni Prvosveštenik bio Lepid, koji je činio samoono što bi mu Avgust naredio.

33. god. pre n. e.

Čim je moj otac bio odbijen od sise, Avgust ga je vratio u dom moga dede,gde je uzgajan zajedno sa mojim stricem Tiberijem, koji je bio četiri godinestariji od njega. Čim su deca malo poodrasla, moj ded je uzeo u svoje rukenjihovo vaspitanje, ne poveravajući tu dužnost pedagogu, kao što je to bilouobičajeno. On je stalno usađivao u njih mržnju prema samovlašću i poštovanjeprema prastarim idealima pravde, slobode i vrline. Moja staramajka Livija jedugo gunđala što su dečaci izvan njene vlasti, iako su je oni u stvarisvakodnevno posećivali u Avgustovom dvoru, koji je bio nedaleko od njihovogdoma na Palatinu, a naročito je bila nezadovoljna kada je čula kako se onivaspitavaju. Pošto je moj ded naprasno umro pri večeri sa nekim prijateljima,posumnjalo se da je bio otrovan, ali je ta stvar zataškana, jer su se međuzvanicama nalazili i Avgust i Livija. Njegovom oporukom dečaci su stavljenipod Avgustovo starateljstvo. Moj stric Tiberije, kome je tada bilo samo devetgodina, održao je svome ocu posmrtno slovo na njegovom pogrebu.

Avgust je veoma voleo svoju sestru Oktaviju i jako se ražalostio kada jeuskoro posle njene svadbe doznao da se Antonije, pošavši na Istok da vodi ratprotiv Persijanaca, usput zadržao u Egiptu i tamo obnovio svoju raniju vezu sakraljicom Kleopatrom, a još više se ražalostio zbog uvredljivog pisma koje jeOktavija primila od Antonija kad je posle godinu dana pošla da mu, vojnicima inovcem, pritekne u pomoć u njegovoj vojni. Antonije joj je u tome pismu, kojeje ona primila kad je već prevalila pola puta, jednostavno naložio da se vratidomu i da se stara o domaćim poslovima, ali je vojnike i novac primio. Livijase potajno silno obradovala zbog ove zgode, pošto je već duže vremenaneumorno pokušavala da poseje razdor i ljubomoru između Avgusta i Antonija,dok se Oktavija isto tako marljivo trudila da izgladi njihove nesuglasice. Kadase Oktavija vratila u Rim, Livija je zatražila od Avgusta da pozove sestru danapusti Antonijev dom i da se preseli njima. Ona je to odbila, delom zato štonije imala poverenja u Liviju, a delom i zato što nije htela da i ona da nekipovod za građanski rat, koji je ionako već pretio. Pa ipak, radeći poKleopatrinom nagovoru, Antonije je pismeno obavestio Oktaviju o raskidunjihovog braka, a jednovremeno je objavio i rat Avgustu. Bio je to poslednji od

Građanskih ratova, dvoboj na život i na smrt između jedina dva čoveka koji sustajali na nogama posle – ako smem da se poslužim tim poređenjem – borbemačevima svih protiv svakoga na poprištu koje je obuhvatalo ceo svet. Lepidje, naravno, još uvek bio živ, ali je u stvari nezvanično bio već zatvorenik ipotpuno bezopasan čovek, nateran da padne ničice pred Avgustom i da ga molida mu pokloni život. Mladi Pompej, jedini drugi čovek od nekog značaja – čijisu brodovi dugo gospodarili Sredozemljem – bio je već pre toga poražen odAvgusta, a uhvaćen i pogubljen od samog Antonija. Dvoboj između Avgusta iAntonija bio je kratak. Antonije je bio potpuno poražen u pomorskoj bici kodAkcijuma, u Grčkoj. On je odatle pobegao u Aleksandriju i tamo izvršiosamoubistvo, što je učinila i Kleopatra. Avgust je posle sebi pripisaoAntonijeva osvajanja na Istoku, pa je, kao što je to Livija i želela, postaoisključivi gospodar rimskog sveta. Oktavija je, međutim, ostala verni čuvarinteresa Antonijeve dece – i to ne samo njegovog sina iz ranijeg braka, već itroje druge dece, koje je imao sa Kleopatrom; tu devojčicu i dvojicu dečaka onaje podizala uz svoje dve kćeri, od kojih je mlađa, Antonija, posle bila mojamati. Ta plemenitost je izazvala opšte divljenje u celome Rimu.

Avgust je vladao svetom, ali Livija je gospodarila Avgustom, i ja moramovde da objasnim čudnu vlast koju je ona imala nad njim. Ljudi su se oduvekčudili zašto nije bilo dece u tom braku, jer je moja staramajka već dala dokazasvoje plodnosti, a tvrdilo se da je i Avgust otac najmanje četvoro vanbračnedece, naravno pored svoje zakonite kćeri Julije, za koju nije bilo razloga da sesumnja da joj je on otac. Znalo se, uostalom, da je on strasno voleo mojustaramajku Liviju. Istina je, međutim, takva da je teško u nju i poverovati, a onaje u tome da Avgust nikad nije ni obljubio Liviju. Iako je on inače bio vrlomuževan sa drugim ženama, morao je da utvrdi da je nemoćan kao malo detečim bi prilegao uz moju babu Liviju. Jedino razumno objašnjenje te stvari jesteu tome da je Avgust u suštini bio vrlo pobožan čovek, premda je pod uticajemonih opasnosti kojima je bio izložen posle ubistva njegovog dede Julija Cezarapostao i svirep i prevrtljiv. On je znao da je njegov brak bio uvreda božanstva:to saznanje je izgleda uticalo na njegove živce i obuzdavalo njegovu put.

Moja staramajka, koja je Avgusta više želela kao oruđe za ostvarenje svogačastoljublja nego kao ljubavnika, više se radovala toj njegovoj nesposobnostinego što bi zbog nje žalila. Došla je čak do zaključka da može i to da iskoristikao sredstvo kojim će potčiniti njegovu volju svojoj. Ona mu je zato počelastalno prebacivati što ju je zaveo i tako odvojio od moga dede, (koga je ona –kako je tvrdila – volela!), i to zaveo time što je nju uveravao u bezgraničnostsvoje strasti, dok je mome dedi upućivao tajne pretnje da će biti proglašennarodnim neprijateljem ako ne napusti Liviju. (Ovo poslednje je naravnopotpuno netačno.) I sad, gle – govorila je ona – kako je on nju obmanuo!

Ispostavilo se da taj strasni ljubavnik uopšte nije muškarac; svaki siroti ugljarili rob je više muškarac nego on! Čak ni Julija nije njegova prava kći, kao što jeto njemu dobro poznato. Jedino za šta je on kadar – govorila je ona – to je da jemiluje, i štipka, i ljubaka, kolutajući očima kao neki raspevani uškopljenik.Uzalud je Avgust tvrdio da je sa drugim ženama pravi Herkul. Ona bi ili odbilada mu veruje ili bi ga optuživala da rasipa na druge žene ono što njoj uskraćuje.Ali da se iz toga svega ne bi izlegla neka javna sramota, ona je jednomizigravala čak i lažnu trudnoću, a zatim i tobožnji pobačaj. Sram i neutoljenastrast više su vezali Avgusta za nju nego da su njihove uzajamne žudnje gašenesvake noći ili da mu je rodila dvanaestoro napredne dece. Ali ona se mnogobrinula o njegovom zdravlju i njegovoj udobnosti, a bila mu je i verna, jer poprirodi nije imala drugih požuda sem vlastoljublja; on joj je zbog svega toga biotoliko zahvalan da joj je dopustio da upravlja i vlada njime u svima njegovimdržavnim i ličnim poslovima. Ja sam lično došao do poverljivih saopštenjanekih starih dvorana, koji su tvrdili da Avgust, pošto se oženio mojomstaramajkom nije ni pogledao neku drugu ženu. Pa ipak, svakojake priče susvojevremeno kružile Rimom o njegovim odnosima sa ženama i kćerima raznihdostojanstvenika; a posle njegove smrti, objašnjavajući kako joj je pošlo zarukom da potpuno ovlada njegovim srcem, Livija je obično govorila da je topostigla ne samo time što mu je bila verna već i time što se nikad nije mešala unjegove prolazne ljubavi. Što se mene tiče, ja verujem da je ona podržavala tesablazni o samoj sebi samo zato da bi imala Avgustu uvek nešto da prebaci.

Ako me pitate na osnovu čega sam izneo tu čudnu povest, reći ću vam i to.Prvi deo, koji se tiče razvoda, čuo sam od same Livije, one iste godine kada je iumrla. Ono drugo, o Avgustovoj nesposobnosti, čuo sam od jedne žene koja sezvala Brizeja; ona se starala o haljinama moje majke, pošto je pre toga bilaslušče moje staramajke; njoj je tada bilo samo sedam godina, pa je mogla dačuje razgovore koji nisu od nje skrivani, jer se mislilo da je suviše mlada da biih razumela. Zato verujem da je moje objašnjenje tačno, i verovaću u njega svedok se ne nađe drugo, zasnovano na isto tako sigurnim činjenicama. Kako jalično mislim, Sibilin stih o „ženi, koja mu nije žena”, potvrđuje moje shvatanje.Pa ipak, ja ne mogu ovim da zaključim to pitanje. Pišući o ovome sa nameromda zaštitim Avgustov dobar glas, ja sam nešto zatajio, što ću naknadno izneti.Jer, kao što veli poslovica, „istina pomaže razvitak istorije”. Evo u čemu jestvar. Moja staramajka Livija je na veoma oštrouman način utvrdila svoju vlastnad Avgustom time što mu je sama dragovoljno i tajno dobavljala za suložnicemlade i lepe žene, kad god bi primetila da ga raspinju nemirne strasti. Okolnostšto je ona sama ovako udešavala stvari, bez ijedne reči prekora pre ili posletoga, uzdržavajući se da pokaže ljubomoru, koju je – po Avgustovom mišljenju– kao žena svakako morala osećati; dalje, okolnost što je to sve obavljano na

pristojan i prikriven način i što su te mlade žene (koje mu je ona sama odabiralana trgu na kome je prodavano sirisko roblje, pošto je Avgust najviše voleoSirijke) noću puštane u njegovu spavaću sobu na znak koji je davan kucanjem izveketom lanca, kao što su izjutra i otpuštane na isti znak; najzad okolnosti štosu te žene, dok su bile sa Avgustom, imale da ćute kao neki duhovi u ženskomobliku koji se javljaju ljudima u snovima – te dakle okolnosti, koje govore da jeLivija tako postupala s predumišljajem, a ipak i pored njegove nesposobnostiprema njoj lično ostala verna mužu, izgledale su Avgustu kao savršen dokaznajdublje ljubavi. Vi ćete možda primetiti da je Avgust – zahvaljujući svompoložaju – mogao da utoljava svoje žudnje najlepšim ženama sveta, slobodnimili robinjama, udatim ili neudatim, i bez pomoći Livije i njene svodničke uloge.To je tačno, ali je isto tako tačno i to da se on, posle svoga venčanja sa Livijom,nije dotakao mesa koje ona nije oglasila dobrim za jelo – kako se on samjednom izrazio, pridajući možda tim rečima jedan drugi smisao.

Na žene, dakle, Livija nije imala razloga da bude ljubomorna, s izuzetkomsvoje zaove, moje druge staramajke, Oktavije, čija je lepota pobuđivala istotoliko divljenja kolika i njena vrlina. Livija je osećala zlobno uživanje u tomeda Oktaviju i javno sažaljeva zbog Antonijevog neverstva. Ona je čak išla i takodaleko da je napominjala da je do tog neverstva velikim delom došlo greškomsame Oktavije, jer se ona odevala suviše skromno i ponašala odveć pristojno.Marko Antonije – isticala je ona – bio je čovek veoma strastan. Da bi ga moglas uspehom zadržati za sebe, žena je morala da ublaži vrlinu rimske matronelukavstvima i razvratnošću istočnjačke bludnice. Oktavija je trebalo da zajmi pokoji list iz Kleopatrine knjige: jer je Egipćanka, iako manje lepa od Oktavije iosam ili devet godina starija od nje, dobro znala kako da zasiti prohtevenjegove puti. „Muškarci kao što je Antonije, što će reći pravi muškarci, viševole neobično nego dobro!” završila bi Livija u duhu naravoučenija. „Onismatraju da je zelenkastoplesnivi i ucrvljani sir ukusniji od tek usirenog mleka.”Na to bi Oktavija planula i rekla: „Zadrži ti te crve za sebe!”

Sama Livija se vrlo bogato odevala i upotrebljavala je najskuplje azijskemirise; međutim, ona nije dopuštala nikakve nepotrebne izdatke u svomedomaćinstvu, hvaleći se da ga vodi na stari, dobri rimski način. Njena načela subila: jednostavna, ali obilna hrana, redovne porodične molitve, izostavljanjetoplih kupanja posle obeda, stalni rad za svakoga i nikakvo rasipanje. „Svako”– to su za nju bili ne samo robovi i oslobođenici već i svi članovi porodice.Zato se očekivalo da će i ono zlosrećno Avgustovo dete, Julija, biti primerradinosti. Ona je živela veoma tegobnim životom. Svakoga dana morala je daizgrebena i da isprede određenu količinu vune, da istka nešto sukna i da završisvoje pletivo, te je zimskih meseci morala da ustaje u zoru, pa i pre zore, kakobi mogla sve to da postigne. A pošto je njena maćeha verovala da devojčice

treba i prosvećivati, Julija je, pored ostalih zadataka, morala da nauči naizust ičitave Homerove spevove, Ilijadu i Odiseju.

Ali, pored svega toga, Julija je morala da za Liviju vodi i podroban dnevniko tome šta radi, koje knjige čita, s kim je o čemu razgovarala i tako dalje, a to jepredstavljalo za nju veliki teret. Nije joj nikako bilo dopušteno da negujeprijateljstva sa muškarcima, iako je njena lepota bila mnogo hvaljena. Nekimladić iz stare porodice, čovek besprekornog vladanja, sin jednog konzula, bioje dovoljno smeo da joj se nekim učtivim povodom sam predstavi u Bajama, učasu kad se ona koristila dopuštenjem da pola časa provede u šetnji poredmorske obale, praćena samo od svoje vaspitačice. Ljubomorna na Julijinulepotu i na naklonost koju je prema njoj ispoljavao Avgust, Livija jeizdejstvovala da se mladiću pošalje vrlo strogo pismo, u kome mu je rečeno dauopšte ne treba da se nada da će ikada dospeti do nekoga javnog položaja zavreme vlade oca devojke čije je dobro ime pokušao da ukalja tako nedopustivoprisnim ophođenjem. Sama Julija je bila kažnjena time što joj je zabranjeno dase šeta izvan bašte koja je okružavala letnjikovac. Nekako u to vreme Julija jepotpuno oćelavila. Ne znam da li su i u to bili umešani Livijini prsti, što nijesasvim neverovatno, iako valja priznati da je ćelavost bila česta u Cezarevojporodici. U svakom slučaju, Avgust je našao nekog egipatskog vlasuljara kojijoj je načinio jednu od najlepših plavih vlasulja koje su se ikada mogle videti;njene draži su time više dobile nego što su izgubile, pošto ona nije nikad imalanaročito dobru kosu. Priča se da ta vlasulja nije bila izrađena na uobičajeninačin, sa podlogom od ispletene kose, već da je to bila koža sa kosom skinuta sglave kćeri nekog nemačkog poglavice; koža je bila tako smanjena da je tačnoodgovarala Julijinoj glavi, a održavana je (i čuvana joj je gipkost) povremenimutrljavanjem neke naročite masti. Moram reći da ja u to ne verujem.

Svima je bilo poznato da je Livija držala Avtusta na uzdi i da se on, ako semožda i nije nje stvarno bojao, ipak u svakom slučaju uporno trudio da je neuvredi. On je nekom prilikom u svojstvu cenzora ukorevao neke bogataše štodozvoljavaju svojim ženama da se kinđure draguljima. „Nepristojno je “,govorio je on, „da se žene upadljivo odevaju. Dužnost je muža da sprečipreteranu raskoš svoje žene.” Zanet sopstvenom rečitošću, on je na nesrećudodao tome i ove reči: „Ponekad i sam moram zbog toga da ukorim svoju ženu.”Napadnuti muževi radosno uzviknuše: „O, Avguste, reci nam kako ti korišLiviju, da bi nam to poslužilo kao primer!” Avgust se na to uznemirio i uplašio,pa je ovako završio: „ Niste me dobro čuli, ja nisam rekao da sam ikad imaoprilike da korim Liviju. Kao što vam je dobro poznato, ona je uzorgospodstvene skromnosti. Ali se svakako ne bih ustezao ni da je ukorim, ako bizaboravila na svoje dostojanstvo, pa počela da se odeva kao neke od vašihžena, koje se odevaju kao da podražavaju nekoj aleksandrijskoj igračici koja bi

čudnom igrom slučaja postala imućna udova nekog jermenskog kralja.” Istevečeri pokušala je Livija da ponizi Avgusta, pojavivši se za večerom unajbesmislenije nakinđurenom ruhu do koga je uopšte mogla da dođe, a koje jenastalo po uzoru na jednu od Kleopatrinih svečanih odora. Avgust se dobroizvukao iz nezgodnog položaja, pohvalivši je tobož za duhovito i prikladnoismevanje baš one mane koju je on i sam osudio.

Livija je u to vreme bila pametnija nego onda kada je savetovala momededu da se ovenča krunom i proglasi za kralja. Rim se još uvek gnušao naziva„kralj” zbog neomiljene loze Tarkvinija Oholog, koju je, po predanju,onemogućio prvi Brut (zvaću ga tako za razliku od onoga drugog Bruta koji jeubio Julija) prognavši kraljevsku porodicu iz Grada i postavši jedan od prvadva konzula Rimske Republike. Livija je uviđala da se Avgust može i odrećinaziva „kralj”, dokle god bude držao u ruci svu stvarnu kraljevsku vlast. Takoje, sledujući Livijinim savetima, on u svojoj ličnosti usredsredio sva važnadostojanstva republike. On je bio konzul u Rimu, a kada je prepustio tu dužnostjednom pouzdanom prijatelju, on je umesto toga postao „Vrhovni zapovednik” –a ovaj položaj je, iako zvanično samo ravan konzulstvu, u stvari bio iznadkonzulskog ili ma koga drugog državnog zvanja. On je imao u svojim rukama inadzor nad pokrajinama, kao i pravo da imenuje namesnike u pokrajinama,pravo da zapoveda svim armijama i pravo da saziva vojsku i odlučuje o ratu ilimiru. Njemu je u Rimu izglasano doživotno zvanje Pokrovitelja naroda, što jeonemogućavalo svako mešanje u njegove poslove i davalo mu pravo da zabranisprovođenje odluka drugih državnih činilaca, a to zvanje je obuhvatalo ineprikosnovenost njegove ličnosti. On je naziv „Imperator” dobio onako kao idrugi vojni zapovednici koji su imali uspeha u ratu, ali taj naziv, koji je nekadaznačio samo vojskovođa, odnedavno znači samodržac. A pošto je istovremenobio cenzor, on je imao presudan uticaj na dva najvažnija počasna društvenareda, na senatore i na vitezove; pod izgovorom kazne za nedolično ponašanje,on je svakome članu tih redova mogao da uskrati sve časti i povlastice – a to jebila sramota koja je oštro pogađala. On je upravljao i Državnom riznicom.Trebalo je, doduše, da u određenim vremenskim razmacima podnosi izveštaje otome, ali se nikada nije našao neko ko bi bio dovoljno smeo da mu zatražipregled računa, iako je bilo poznato da se stalno presipa iz Državne riznice uPrivatnu blagajnu.

Tako je on zapovedao vojskom, vršio potpuni nadzor nad zakonodavstvom –jer je njegov uticaj na Senat bio tako veliki da je ovaj izglasavao sve što bi godAvgust predložio – upravljao je državnim finansijama, držao pod okom čitavodruštvo, a uz to sve imao je i ličnu neprikosnovenost. Imao je čak pravo da posvome nahođenju osudi svakog rimskog građanina, od ratara do senatora, nasmrt ili na trajno progonstvo, pa je najzad prisvojio i dostojanstvo Vrhovnog

prvosveštenika, te je zavladao i verom i crkvom. Senat mu je revnosnoizglasavao sve časti i zvanja, sem naziva kralj: bojao se da ga izglasa za kraljasamo iz straha od naroda. On je u stvari želeo da ga nazovu makar i Romulom,ali mu je Livija savetovala da to ne čini. Objasnila mu je da je Romul bio kralj ida je već zato i samo to ime opasno, a Romul je sem toga bio i jedan odbogova-zaštitnika Rima, pa bi uzimanje njegovog imena moglo nekima daizgleda i kao bogohuljenje. U stvari, ona je smatrala da to i nije dovoljno sjajannaziv. Romul je bio običan razbojnički poglavica i nije spadao u božanstvaprvoga reda. Zato je njen muž po njenome savetu dao mig Senatu da bi muprijao naziv „Avgust”. Tako mu izglasaše i taj naziv, koji izaziva nekepolubožanske predstave, a sa kojim se obični naziv „kralj” nije mogao niporediti.

Koliko je običnih kraljeva plaćalo danak Avgustu! Koliko je njih u okovimaprošlo ispod rimskih slavolukova! Zar nije čak i Vrhovni Kralj udaljene Indije,saznavši za Avgustovu slavu, uputio svoje poslanike u Rim, moleći ga za zaštitui prijateljstvo, šaljući mu – da bi ga odobrovoljio prema sebi – divne svile izačine, rubine, smaragde i šarene onikse, tigrove – koji su tada prvi put viđeni uEvropi – i onoga induskog Hermesa, čuvenog dečaka bez ruku, koji je nogamamogao da izvodi najčudnovatije stvari? Zar nije Avgust u Egiptu zatro onukraljevsku lozu, koja je njime vladala najmanje pet hiljada godina pre osnivanjaRima? I zar se nisu na to sudbonosno prekidanje dotadašnje povesti javilečudovišne prilike? Zar se nije videlo bleskanje oružja u oblacima i zar nijepadala krvava kiša? Zar se nije jedna divovska zmija pojavila u glavnoj uliciAleksandrije i zasiktala neverovatno glasno? Zar se nisu javile aveti umrlihfaraona? Zar se nisu namrštili njihovi kipovi? Zar nije Apis, sveti bik izMemfisa, zaridao i zaplakao? Tako je bar sama sa sobom razgovarala mojastaramajka.

Većina žena je sklona da postavi umerenu granicu svome častoljublju; retkemeđu njima postavljaju sebi vrlo smele granice. Ali Livija je bila jedinstvena:ona uopšte nije stavljala ograde svome častoljublju, ali je ipak ostajala potpunopri svesti i bila hladnokrvna i u časovima u kojima bi se za svaku drugu ženusmatralo da je obuzeta pomamnim bezumljem. Čak sam i ja, iako sam imaosjajne mogućnosti da je posmatram, tek malo po malo uspeo da dođem do nekihopštih pretpostavki o njenim namerama. Pa ipak, i ja sam bio iznenađen ipotresen kad je došlo poslednje objašnjenje. Nego, biće možda bolje daiznesem razne njene postupke u njihovom vremenskom redosledu, bezraščlanjavanja njenih skrivenih namera.

Po njenome savetu Avgust je nagnao Senat da proglasi dva nova božanstva,naime boginju Romu, koja je predstavljala žensku dušu Rimske Imperije, ipoluboga Julija, ratničkog junaka, što je značilo uzdizanje Julija Cezara na

stepen božanstva. (Božanske počasti su njemu doduše bile ponuđene na Istokujoš za života, a jedan od razloga za njegovo ubistvo bilo je i to što ih nijeodbio.) Avgust je uviđao vrednost verske veze koja bi ujedinila pokrajine saRimom, veze mnogo jače od veza čistoga straha ili zahvalnosti. Događalo seponekad da posle dužeg boravka u Egiptu ili u Maloj Aziji i pravi rođeniRimljani počnu da poštuju mesne bogove, a zaborave svoje sopstvene, postajućitako stranci po svemu, sem po imenu. S druge strane, Rim je prihvatio tolikevere iz gradova koje je pokorio, podižući tuđim boginjama, kao što su Izida iCibela, sjajne hramove u Rimu – i to ne samo zbog stranih posetilaca prestonice– da je bilo pravo da se, radi ravnopravne razmene, bogovi Rima presade u tegradove. Romu i Julija trebalo je da poštuju svi oni stanovnici pokrajina koji subili rimski građani i koji su hteli da ih nešto opominje na njihovo otadžbinskonasleđe.

Sledeći korak koji je preduzela Livija sastojao se u tome što je udesila da uRim dođu i poslanici onih stanovnika rimskih pokrajina koji su bili takonesrećni da nisu ni bili punopravni građani Rima; poslanici su molili da im sepodari neki rimski bog kome bi se mogli klanjati a da se to ne shvati kaoneprilična drskost. Na Livijin savet, Avgust je rekao Senatu, praveći se kao dase tobože samo šali, da ovim jadnicima, kojima se naravno ne može dozvoliti dase klanjaju višim božanstvima, Romi i Juliju, ipak ne mora uskratiti neko rimskobožanstvo, ma kako ono bilo skromno. Mecena, jedan od Avgustovih pomoćnikai poverljivih ljudi, sa kojim je Avgust već razgovarao o tome da li bi bilokorisno ili ne uzeti ime Romul, uze za njim reč i reče: „Podarimo im boga kojiće dobro bdeti nad njima! Podarimo im samoga Avgusta.” Izgledalo je da jeAvgust bio malo zbunjen, ali je i sam priznao da je Mecenin predlog pametan.Na Istoku je ustaljen običaj da se vladalac poštuje kao božanstvo; taj običaj bise lako mogao iskoristiti na dobro Rima. Pošto je, međutim, nesumnjivonezgodno da istočni gradovi poštuju ceo Senat kao telo i da podignu šest stotinakipova u svakom od svojih svetilišta, moglo bi se, svakako, uzeti za zgodnorešenje ako bi oni obožavali samo vrhovnog izvršioca Senatovih odluka, a to je,slučajno, sada baš on. Tako je Senat, polaskan što svaki njegov član predstavljašeststotiniti deo jednog božanstva, oberučke izglasao Mecenin predlog, te suodmah u Maloj Aziji bila podignuta svetilišta u Avgustovu čast. Obožavanjenjegove ličnosti se zatim širilo dalje, isprva samo u graničnim pokrajinama,kojima je neposredno upravljao sam Avgust, ali ne i u samome Rimu ili uitalijanskim oblastima, koje su zvanično bile pod upravom Senata.

Avgust se slagao sa načinom na koji je Livija vaspitavala Juliju, a isto takoi sa njenim vođenjem kuće i raspolaganjem novcem. Njega je, uostalom, bilolako zadovoljiti. Njegova nepca su bila tako neosetljiva da uopšte nije osećaorazliku između svežeg ulja i ulja poslednje vrste, onoga što se dobija kada se

masline cede i po treći put. Nosio je odeću od domaće tkanine. Tačno je rečenoda Avgust bez neumornog delanja Livije – iako je ona bila prava Furija –nikada ne bi mogao da se poduhvati silnog zadatka koji je sebi postavio: dapovrati Rimu mir i sigurnost posle dugih nedaća Građanskih ratova, u kojima jeon sam, naravno, odigrao po Rim poraznu ulogu. Avgust je radio četrnaestčasova dnevno, a Livija – tako se bar govorilo – dvadeset četiri. Ona je, kao štosam već rekao, ne samo sposobno upravljala domaćinstvom, nego se bavila idržavnim poslovima isto onoliko koliko i on. Mnoge bi se knjige dale ispunitinabrajanjem poboljšanja zakonodavstva, društvenih odnosa, javnih službi, verei vojske koje su sproveli njih dvoje zajedno, da i ne govorimo o javnimgrađevinama koje su podigli, o hramovima koje su obnovili i o novim rimskimnaseobinama koje su osnovali. Pa ipak je bilo mnogo viđenih starih Rimljanakoji nisu mogli da zaborave da taj naoko tako uspeli uskrs države počiva navojnom uništenju, tajnom umorstvu ili javnom pogubljenju svih onih koji su seoduprli vlasti tih odlučnih supružnika. Da njihovo isključivo samovlašće nijebilo prikrivano iza prividnih oblika starih rimskih sloboda, oni se nikada ne bimogli tako dugo održati na vlasti. Ali su i pored toga bile sklopljene ništa manjenego četiri zavere protiv Avgustovog života! Međutim, zaverenicima nije bilosuđeno da ponove Brutovo delo.

Glava III

Ime Livija vodi poreklo od latinske reči koja znači zloba. Moja staramajka

je bila savršena glumica, a spoljni izgled njenog čestitog vladanja, oštroumnostnjenog razuma i njeno ljubazno ponašanje obmanjivali su skoro svakoga. Njuzbilja niko nije voleo, jer zloba uliva poštovanje, ali ne i ljubav. Ona se takoponašala da su čak inače lakomisleni ljudi u njenom prisustvu jasno osećali svusvoju umnu i moralnu bedu. Moram da se izvinim što nastavljam da pišem onjoj, ali je to neizbežno, jer – kao i svaka poštena rimska istorija – i ovo delotreba da ide od Ledinog jajeta, iz koga je postao svet, pa sve do sudbonosnejabuke razdora koja je izazvala Trojanski rat, a ja temeljni rimski načinizlaganja, koji se odlikuje time što ne propušta ništa, pretpostavljam načinu kojisu primenjivali Homer i Grci uopšte, koji vole da se bace u sredinu stvari, pada je onda glođu unatrag ili unapred, kako im već bude volja. U stvari, ja samčesto imao nameru da iznova na latinskom jeziku i u prozi napišem povestTroje, što bi koristilo onim kukavnim rimskim građanima koji nisu vičnigrčkom; počeo bih od jajeta iz koga se izlegla lepa Jelena, pa nastavio,poglavlje za poglavljem, sve do onih jabuka koje su se jele kao đakonija poslevelike gozbe u čast Odisejevog povratka domu i u čast njegove pobede nadprosiocima njegove žene. Na svim onim mestima na kojima je Homer nejasan iligde je on nešto zatajio, ja bih se naravno oslonio na druge, poznije pesnike, ilina onoga od njega starijeg Dareta, čije pričanje – iako puno pesničkihizmišljotina – meni bar ostavlja utisak nečega pouzdanijeg nego što jeHomerovo, pošto je najzad on i sam uistinu uzeo učešća u tom ratu, i to prvo uzTrojance, a zatim uz Grke.

Imao sam jednom priliku da vidim nekakvu čudnu sliku na unutrašnjoj stranipoklopca jedne škrinjice od kedrovine, koja je, kako bar ja mislim, moglapoticati odnekud iz severne Sirije. Grčki natpis na toj slici je glasio „Otrov jekraljica”, a što se tiče lika toga otrova, on je bez ikakve dvojbe imao Livijinecrte, iako je slika bila rađena više od sto godina pre njenog rođenja. U vezi stom stvari moram da pišem o Marcelu, Oktavijinom sinu od njenog prvog muža.Avgust, koji je Marcelu bio jako naklonjen, usinio ga je, poverio mu nekeupravne dužnosti koje su bile odveć velike za njegov uzrast i oženio ga svojomćerkom Julijom. U Rimuje vladalo opšte mišljenje da je on nameravao daMarcela načini svojim naslednikom. Livija se nije protivila tom usinovljenju, tese čak činilo da mu se iskreno raduje kao stvari koja će joj uveliko olakšati dapridobije Marcelovu ljubav i poverenje. Izledalo je da je njena naklonost premanjemu van svake sumnje. Najzad, blagodareći njenom uticaju, Avgust je takobrzo i unapredio Marcela, a pošto je ovaj to znao, bio joj je duboko zahvalan.

Nekolicina lukavih ljudi je smatrala da Livija obasipa Marcela milostimasamo zato da bi učinila ljubomornim Agripu, a posle Avgusta Agripa je bionajvažnija ličnost u Rimu. On je bio čovek niskog porekla, ali je bio jedan odnajstarijih Avgustovih prijatelja, a usto njegov najuspešniji zapovednik na suvui na moru. Zato je Livija dotle činila sve što je bilo u njenoj moći da Avgustusačuva Agripino prijateljstvo. On je bio slavohlepan, ali samo u izvesnomstepenu; on nikada ne bi mogao ni pomisliti da se sa Avgustom otima o vrhovnuvlast; on mu se čak neobično mnogo i divio, te nije ni želeo za sebe nikakvuveću slavu nego da ostane njegov najpouzdaniji pomoćnik. Povrh toga, bio jeviše nego svestan svog odveć skromnog porekla, a Livija je – izigravajućiveliku gospu iz patricijskih redova – umela uvek da ga drži pod svojom vlasti.Pa ipak, Agripina važnost za Liviju i Avgusta nije ležala samo u njegovojuslužnosti, njegovoj vernosti i njegovoj omiljenosti među narodom kao i usamom Senatu. Ona je počivala u jednoj podvali koja se rodila u Livijinojglavi, a prema kojoj je tobož Agripa, u ime naroda, bdeo nad Avgustovimpolitičkim držanjem. Kada je, pošto je Antonije bio uklonjen, izbila ona veštoudešena prepirka u Senatu između Avgusta i njegova dva prijatelja, Agripe iMecene, Agripa je u njoj uzeo učešća kao čovek koji odvraća Avgusta od togada se prihvati vrhovne vlasti, ali ujedno i kao čovek koji je dozvolio da njegovezamerke budu oborene dokazima Mecene i oduševljenim zahtevima Senata.Agripa je tada izjavio da će verno služiti Avgustu sve dotle dokle god vrhovnavlast bude vršena na dobro naroda i dok se ne izrodi u samovoljnu tiraniju.Zbog te njegove izjave narod mu je verovao i gledao u njemu branu protivmogućnoga zakoračenja u tiraniju, pa je tako i dopuštao sve ono što bi i Agripaodobrio. Sad su oštroumni posmatrači držali da je Livija zaigrala opasnu igrutime što izaziva Agripinu ljubomoru na Marcela, te su događaji praćeni savelikim zanimanjem. Možda je Livijina naklonost prema Marcelu bila iprividna, a njena prava namera baš da podbode Agripu da ukloni Marcela sputa, jer se govorkalo da se jedan odani član Agripine porodice već ponudio daizazove neki sukob sa Marcelom pa da ga u svađi i ubije, ali je Agripa – iakonije postao ništa manje surevnjiv nego što je to Livija želela – bio odveć čestitčovek da bi prihvatio tako nizak predlog.

Svi su verovali da je Avgust već odredio Marcela za svoga naslednika i daMarcel neće naslediti samo njegovo ogromno bogatstvo nego i monarhiju – jermeni je nemoguće ne nazvati stvari pravim imenom. Na to je Agripa dao doznanja da je on bio odan Avgustu i da nikada nije zažalio što je podržavaonjegovu vlast, ali da ima jedna stvar koju on, kao rodoljubiv građanin, nećedopustiti, a to je da monarhija postane nasledna. Ali Marcel je u to vreme bioskoro isto toliko omiljen u narodu kao i Agripa, te su mnogi mladi ljudi odpoložaja i dobroga roda – koji su i inače pitanje „monarhija ili republika?”

smatrali za čisto akademski predmet raspre – pokušavali da se dodvoreMarcelu, nadajući se od njega važnim častima kad bude nasledio Avgusta. Taopšta gotovost da se produženje monarhije dočeka kao dobrodošlo Liviji se,izgleda, svidela; međutim, ona je u prisnim razgovorima nagoveštavala da bi –ako se dogodi nesreća da Avgust umre ili ne bude više sposoban za vršenjevlasti – državne poslove trebalo poveriti iskusnijim rukama nego što suMarcelove, sve dok dalje odluke ne donese Senat svojim ukazima. Pa ipak jeMarcel već bio toliko u Avgustovoj milosti da na Livijine privatne izjave – kojesu inače obično kasnije bivale obnarodovane kao carske naredbe – ovoga putaniko nije ni obraćao pažnju, te se narod sve više i više dodvoravao Marcelu.

23. god. pre n. e.

Prepredeni posmatrači su se sada pitali u čudu kako će Livija predusresti tonovo stanje stvari – ali je njoj, izgleda, i sama sreća išla na ruku. Avgusta jeuhvatio neki lak nazeb, koji je uzeo neočekivan obrt, jer je došlo do groznice ipovraćanja. Za vreme te bolesti Livija mu je sopstvenim rukama prigotovljavalahranu, ali je njegov želudac bio tako slab da nije mogao ništa da zadrži u sebi.On je naglo bivao sve slabiji i slabiji, tako da je najzad i sam osetio da sepribližio smrti. Često su ga molili da imenuje svoga naslednika, ali se onuzdržavao da se izjasni, jedno bojeći se političkih posledica, a drugo valjda izato što mu je misao na sopstvenu smrt bila krajnje neugodna; međutim, sada jeipak smatrao da mu dužnost nalaže da kaže neko ime, pa je molio Liviju da gaposavetuje. Izjavljivao je da ga je slabost lišila svake moći rasuđivanja, te ćezato izabrati za svoga naslednika bilo koga – iako naravno u razumnimgranicama – samo ako ga ona predloži. Tako se dogodilo da je ona odlučilaumesto njega, a on se sa tim samo saglasio, pa je ona zatim pozvala uz njegovusamrtnu postelju drugog konzula, predstavnike rimskog Magistrata, kao i nekeugledne senatore i vitezove. Avgust je bio odveć slab da bi mogao bilo šta reći,pa je samo uručio konzulu spisak pomorskih i suvozemnih snaga i račundržavnih prihoda, a zatim je klimnuo glavom prema Agripi i pružio mu svojpečat-prsten, što je imalo da znači isto toliko kao da je izrekao da će ganaslediti Agripa, iako je on naravno imao da sarađuje najprisnije sa onimdrugim prisutnim konzulom. Ovaj postupak je kod svih izazvao velikoiznenađenje, jer je svako živi očekivao da će biti izabran Marcel.

I baš od toga trenutka Avgust je počeo da se oporavlja na čudesan način,groznica je popustila, a njegov želudac je opet primao hranu. Zasluga zanjegovo ozdravljenje, međutim, nije pripisivana Liviji, koja je i dalje ostalapored njega pazeći ga, nego nekakvom lekaru, po imenu Muzi, koji je znaoneškodljive ćudi hladnih vodica za ispiranje creva i nekakvih hladnih napitaka.Avgust je bio toliko zahvalan Muzi za usluge koje je samo pretpostavljao da mu

je ovaj učinio, da mu je dao onoliko zlatnika koliko je sam težak, a Senat jeudvojio taj iznos. Premda je bio samo oslobođeni rob, Muza je unapređen i zaviteza, što mu je davalo pravo da nosi zlatan prsten i da zauzima javne položaje;usto je Senat izglasao i jedan još čudniji ukaz kojim se ceo lekarski staležslobađa plaćanja poreze!

Marcel je bio potpuno utučen što nije bio proglašen za Avgustovognaslednika. On je tada bio vrlo mlad, bio je tek u dvadesetoj godini. Nekadašnjemilostive Avgustove pažnje su učinile da se u njemu razviju preterane predstaveo njegovim prirodnim darovima i o njegovoj političkoj važnosti. On je pokušaoda pokaže da ga to nije pogodilo, pa je namerno bio grub prema Agripi, i to najednoj javnoj gozbi. Agripa se tada samo s mukom savladao da ne plane;činjenica da je to izazivanje ostalo bez posledica dala je povoda onima koji supodstrekavali Marcela da poveruju da se Agripa od njega uplašio. Oni su čakizmeđu sebe govorili i o tome da će, ako Avgust za godinu ih dve ne promenimišljenje, Marcel već i sam silom prigrabiti imperatorsku vlast. Ti njegovi ljudisu se šepurili na tako bučno svađalicki i razmetljiv način, a Marcel je tako maločinio da ih suzbije da su stalno izbijali sukobi između njih i Agripine stranke.Agripu je silno ljutio bezobrazan stav toga mladog vetrogonje – kako ga je onsam nazivao – koji je kidisao na njega, čoveka koji je obnašao tolike glavnečasti u državnoj službi i koji je izvojevao toliki broj uspešnih ratova. Međutim,sa tom njegovom ljutnjom mešao se i strah, jer su ti izgredi ostavljali utisak dase on i Marcel nedostojno glože oko toga ko će od njih dvojice poneti Avgustovpečat-prsten kad ovaj jednom bude umro.

Agripa je bio spreman gotovo na svaku žrtvu samo da izbegne stvaranjeutiska da on igra takvu ulogu. Pošto je Marcel pokrenuo čitavu tu stvar, Agripaje želeo da i sav teret odgovornosti baci na njega. Zato je odlučio da se povučeiz Rima. Došao je Avgustu i zamolio ga da bude imenovan za namesmka uSiriji. Kada ga je Avgust upitao za razlog takvog neočekivanog zahteva, on jedao objašnjenje da veruje da bi u tome svojstvu mogao zaključiti jedanpovoljan posao sa kraljem Parćana. On bi ubedio toga kralja; da vratiRimljanima pukovske orlove, kao i zarobljenike do kojih je došao pre tridesetgodina, a za to bi mu bio vraćen njegov sin, koga je Avgust držao u Rimu kaosvoga sužnja. On, dakle, nije govorio ništa o svojoj svađi sa Marcelom; Avgust,i sam uveliko uznemiren tim proganjanjem, a stavljen, između svoga starogprijateljstva sa Agripom i popustljivosti roditeljske ljuubavi prema Marcelu,nije hteo da dopusti sebi da uoči koliko je ovaj Agripin postupak plemenit – jerbi time istovremeno priznao svoju slabost – te ni on nije spominjao tu raspru.On je živahno izišao u susret Agripinoj molbi, izjavljujući da je vrlo važnastvar povratiti te rimske orlove, a i zarobljenike – naravno ako je iko od njihuopšte još i živ posle toliko godina – pa je onda zapitao da li će uskoro biti

gotov za polazak. Ovo je ozlojedilo Agripu, koji nije shvatio način na koji jeAvgust sa njim razgovarao. On je mislio da Avgust želi da ga se otarasi, poštozbilja veruje da se on nosi sa Marcelom oko nasleđa. Uglavnom, zahvalio se štose izišlo u susret njegovoj molbi, hladno istaknuvši svoju vernost i prijateljstvoi davši reč da je gotov da se ukrca na more već idućeg jutra.

Ali on nije otišao u Siriju. On nije uopšte ni otplovio dalje od ostrvaLezbosa, odakle je odaslao svoje bočnike da oni upravljaju Sirijom u njegovoime. Bio je svestan da će se njegovo zadržavanje na Lezbosu tumačiti kaoizgnanstvo, zasluženo zbog Marcela. On čak nije ni posetio Siriju, jer mu jeizgledalo da će, ako to učini, dati Marcelu u ruke oružje koje će ovaj upotrebitiprotivu njega, jer bi Marcel i njegovi ljudi mogli reći da je odjezdio na Istok dabi sakupio vojsku sa kojom će krenuti na Rim. Ali je on laskao sebi da će ubrzoAvgustu ustrebati njegove usluge, a živeo je i u punom uverenju da Marcelsmera kako bi se silom domogao vlasti samodršca. Lezbos je bio blizak Rimu iveza sa njim vrlo zgodna. Naravno, Agripa nije zaboravio ni svoj posao: iakopreko posrednika, on je otvorio pregovore sa parćanskim kraljem, ali nijeverovao da će ih uskoro i završiti. Potrebno je dosta vremena i strpljenja da bise zaključio neki probitačan posao s jednim istočnjačkim vladaocem.

Marcel je bio izabran na jedan visok položaj u Magistratu, što je bilonjegovo prvo zvanično mesto, a ta stvar mu je pružila priliku da prirediveličanstvene javne igre. Da bi zaštitio gledaoce od sunca i kiše, on je ne samonatkrilio pozorišta velikim šatorskim krovovima, kao što je i pozorišne zidoveprekrio sjajnim ćilimima, nego je razapeo i jedno raznobojno divovsko perdepreko celoga Trga. Utisak koji je ostavljalo to perde bio je veličanstven, anaročito kad se u platno gledalo odozdo u trenucima dok ga probija sunce. Toperde je progutalo basnoslovne količine crvene, žute i zelene čohe, a sve su tetkanine posle obavljenih igara bile izdeljene građanima da od njih prave sebiodeću i posteljno rublje. Ogroman broj divljih životinja bio je uvezen iz Afrikeda posluži u amfiteatarskim borbama, i tu je bilo i mnogo lavova; priređena je iborba između pedeset zarobljenika iz Nemačke i pedeset crnih ratnika izMaroka. Sam Avgust je dao svoj štedri doprinos da se pokriju izdaci, a tako jeučinila i Oktavija, kao Marcelova mati. Kada se Oktavija pojavila u svečanojpovorci, nju je pozdravio tako glasan pljesak, da je Livija jedva uzdržala suzeod besa i ljubomore. Dva dana posle toga Marcel je pao bolestan u postelju.Znaci njegove bolesti su bili upravo oni isti koji su se pokazali i prilikomposlednjeg Avgustovog oboljenja, te je bilo sasvim prirodno da se opet dozoveMuza. On je u međuvremenu postao preterano bogat i glasovit čovek, te je tražioviše od hiljadu zlatnika za jednu lekarsku posetu, a sem toga je smatrao da činiljudima uslugu i onda kad plaćen dođe da ih poseti. U svima slučajevima ukojima bolest nije izbila svom silinom, već je i samo Muzino ime bilo dovoljno

da izleči njegove bolesnike. Ljudi su verovali u hladne vodice za ispiranje i uhladne napitke, čiji je sastav on čuvao kao tajnu koja se nikome ne poverava.Avgustovo poverenje u Muzinu moć je bilo toliko da je on Marcelovu boljkuuzeo sasvim olako, te su javne igre bile nastavljene. Ali – vrag bi već znaokako! – Marcel ispusti dušu uprkos neprekidnoj Livijinoj pažnji, i pored svihvrlo hladnih vodica i napitaka koje mu je Muza mogao propisati. Oktavija iAvgust padoše u duboku tugu, te je njegova smrt oplakivana kao javna nesreća.Pa ipak je bilo dosta trezvenih ljudi koji nisu žalili Marcelov odlazak s ovogasveta. Da je nadživeo Avgusta, izvesno bi opet došlo do građanskog rata, i toizmeđu njega i Agripe, ako bi samo Marcel pokušao da zauzme Avgustovomesto, a ovako je sad Agripa bio jedini mogućni naslednik. Dakako, to je bioračun pri kome nije uzeta u obzir i Livija, koja je već imala tvrdu nameru da uslučaju Avgustove smrti, (o Klaudije, Klaudije, ti si obećao da ćeš pisati samoo Livijinim postupcima, a da nećeš ulaziti u njihove uzroke!) dakle, kao štorekoh, imala je tvrdu nameru da u slučaju Avgustove smrti nastavi da i daljesama vlada carstvom preko moga strica Tiberija, starijeg brata mog oca Druza,ali uz njegovu podršku. Zato je ona nastojavala da udesi da Avgust njih dvojicuusini kao svoje naslednike.

Marcelova smrt je ostavljala Juliji odrešene ruke da se sad uda za Tiberija,i sve bi to lepo ispalo onako kako je Livija i zamislila, da nije došlo doopasnog izbijanja političkog nezadovoljstva u Rimu, pošto je rulja počela dažagori tražeći uspostavu republike. Kada je Livija pokušala da sa stepenicacarske palate govori rulji, ona je na nju sručila smrdljiva jaja i balegu. To sedogodilo u vreme kada je Avgust sa Mecenom obilazio istočne pokrajinecarstva, te ga je vest o tome stigla baš u Atini. Livija mu je ukratko i na brzinujavila pismom da je položaj u Rimu ne može biti gori i da se po svaku cenumora obezbediti pomoć Agripe. Avgust je bez odlaganja pozvao Agripu saLezbosa i zamolio ga da se, njihovog starog prijateljstva radi, vrati s njim uRim i uspostavi javno poverenje. Ali je Agripa, odavno kivan na sve, bionesklon da iziđe u susret tom pozivu, i bio je uporan u svome dostojanstvu. Začitave protekle tri godine Avgust mu je napisao samo tri pisma, i to u suvom,zvaničnom tonu, a tek se sada, posle Marcelove smrti, opet setio i njega! Zaštobi on i pomogao Avgustu? U stvari, Livija je bila kriva za to njihovo otuđenje;ona je bila ta koja je pravila pogrešne račune o političkom položaju, napuštajućiAgripu pre vremena. Ona je nagovestila Avgustu da je Agripa, iako odsutan naLezbosu, znao više nego većina drugih ljudi o tajanstvenoj i kobnoj Marcelovojboljci. Kako je ona to predstavljala, njoj je neko rekao da se Agripa, kada ječuo šta je zadesilo Marcela, uopšte nije ni začudio, već da je naprotiv pokazaoznake izvesnog zadovoljstva... Agripa je kazao Avgustu da je on toliko dugo bioizvan Rima da je izgubio svaki dodir sa tamošnjim političkim prilikama, te se

zato i ne oseća sposobnim da preduzme ono što se od njega očekuje. Bojeći seda bi Agripa, ako pođe u Rim u tome raspoloženju, bio više sklon da se istaknekao borac za narodne slobode, nego kao čovek koji ukazuje potporu carskojvladi, Avgust ga je otpustio sa rečima blagonaklonog žaljenja, ali je žurnozamolio Mecenu da ispita Agripino mišljenje. Ovaj je zahtevao da mu sedozvoli da Agripi otvoreno govori u Avgustovo ime, da bi tako saznao podkakvim bi uslovima Agripa hteo da učini ono što se od njega traži. Avgust jemolio Mecenu da za ime božje samo pohita sa tom stvari, služeći se svojimomiljenim izrazom da radi „sa žurbom sa kojom se kuvaju špargle”.

– Nuder, stari prijatelju, reci ti meni šta je to što ti tražiš? – počeo jeMecena. Razumem da ti smatraš da se s tobom loše postupalo, ali te uveravamda i sam Avgust ima pravo da misli da je i on isto tako uvređen sa tvoje strane.Zar ti ne uviđaš kako si se i sam rđavo poneo prema njemu, jer nisi bio iskren?Vređao si na taj način kako njegovu pravičnost tako i ono prijateljstvo koje ongaji prema tebi. Da si njemu rekao da te je Marcelovo vršljanje dovodilo u vrlonezgodan položaj i da te je Marcel lično vređao – a ja se zaklinjem da Avgust otome svemu nije ništa znao sve do jučerašnjeg dana – Avgust bi učinio sve štoje u njegovoj moći da to bude ispravljeno. Reći ću ti bez uvijanja da si se tiponašao kao neko mrzovoljno derle, a da je on prema tebi postupao kao roditeljkoji ne dopušta da ga zaplaši durenje. Ti mi na to veliš da ti je on pisao vrlohladna pisma? A da li su tvoja njemu bila napisana nekim ljubaznijim jezikom?I kako si ti njemu rekao zbogom?... A što se ja uplićem kao posrednik izmeđuvas dvojice, ja to činim samo zato što bi razdor koji je nastao među vama, kadbi se nastavio, predstavljao propast za nas sve. Vas se dvojica među sobomnežno volite, a i pravo je da dva najveća živa Rimljanina tako i čine. Avgust mije rekao da je spreman, čim mu ti opet otvoriš svoje srce, da odmah s tobomobnovi prijateljstvo koje će biti isto onako kao i pre, pa čak i prisnije!

– Zar je on to rekao?– To su njegove reči. Ovlašćuješ li ti mene da mu kažem da se kaješ što si

ga uvredio i da mu objasnim da je tvoj odlazak iz Rima bio samo nesporazum,jer si ti verovao da je on znao za uvredu koju ti je Marcel naneo na onoj gozbi?I da mu kažem da ti sa svoje strane želiš da na prijateljski način iskupiš ranijegreške, ali da se nadaš da će ti on u tome izići u susret bar na pola puta?

Agripa je na to rekao:– Mecena, ti si divan drug i veran prijatelj! Reci Avgustu neka raspolaže sa

mnom kao i uvek!Mecena onda reče:– Reći ću mu to sa velikim zadovoljstvom. A dodaću kao svoje sopstveno

mišljenje i to da ne bi bilo dobro da te sad šalje natrag u Rim a da te pre toga ne

odlikuje nekim osobitim znakom ličnog poverenja.Posle toga Mecena je otišao Avgustu i rekao:– Ja onoga oborih na pleća! On će sad činiti sve što ti zaželiš. Ali on želi da

zna da li ga ti zbilja voliš, jer je surevnjiv kao dete na ljubav koju otac gajiprema drugom detetu, a – koliko ja vidim – jedina stvar koja bi ga potpunozadovoljila bilo bi da mu dozvoliš da se oženi Julijom.

Avgust je sad morao brzo da smisli šta će. Sećao se da su Agripa i njegovažena, koja je bila sestra Marcelova, bili u rđavim odnosima još i pre Agripinezavade sa Marcelom, a da se ujedno i slutilo da je Agripa zaljubljen u Juliju.On je žalio što Livija nije pored njega da ga savetuje, ali nije bilo vremena zagubljenje, te se morao odmah odlučiti, jer ako bi sada uvredio Agripu, ondanikad više ne bi mogao računati na njegovu potporu. A pošto je Livija pisala daga valja pridobiti „po svaku cenu”, on je smatrao da ima slobodne ruke da činikako mu se najviše svidi. Poslao je opet po Agripu, a Mecena je pripremiodostojanstven prizor izmirenja. Avgust je tom prilikom rekao da je, ako većAgripa pristaje da se oženi njegovom ćerkom, taj korak dokaz da je njihovoprijateljstvo – koje on ceni iznad svega na svetu – postavljeno na sigurnetemelje. Agripa je na to prolio suze od radosti, moleći da mu se oprosti njegovapogreška. On će već nastojati da se pokaže dostojnim Avgustove velikodušneljubaznosti.

21. god. pre n. e.

Agripa se dakle vratio u Rim zajedno s Avgustom, odmah se razveo odsvoje žene i stupio u brak sa Julijom. Svadbu su u toj meri svi odobravali, anjeno proslavljanje je bilo tako velelepno i raskošno da su sva političkarovarenja bila namah obustavljena. Agripa je silno pomogao Avgusta i time štoje uspeo da putem pregovora povrati iz parćanske zemlje one orlove, a njih jeprimio na svoje ruke Tiberije kao lični predstavnik Avgustov. Ti orlovi –svetinja za Rimljane – bili su u srcima rimskih građana uistinu veća svetinjanego mramorni kipovi bogova. Iz parćanskog ropstva vratilo se i nekolikozarobljenika, ali pošto su se oni vratili tek posle trideset i dve godine, skoroniko ih nije smatrao dostojnim dobrodošlice. Većina zarobljenika je uostalomviše volela da ostane među Parćanima, pošto su tamo već bili nastanjeni ipoženili se Parćankama.

12. god. pre n. e.

Moja staramajka Livija je bila daleko od toga da bude zadovoljnanagodbom koju je Avgust zaključio s Agripom, jer je za nju jedina dobra stranasvega toga bila uvreda časti učinjena Oktaviji time što joj je kći postala

raspuštenica. Međutim, ona je krila svoja osećanja. Agripine usluge su bileneophodno potrebne još čitavih devet godina. A onda je Agripa iznenadapreminuo u svom letnjikovcu. Avgust se u tom času nalazio u Grčkoj, te nije nibilo neke istrage. Agripa je ostavio iza sebe čitavo jato dece – tri dečaka i dvedevojčice – koji su sad bili Avgustu kao neki pastorci, a Liviji je bilo teško daodstrani njihove pretenzije na nasleđe, koje su išle na uštrb njenih rođenihsinova.

Pa ipak, Tiberije se oženio Julijom, koja je Liviji samo olakšala stvar timešto se već zaljubila u Tiberija i molila Avgusta da u njenu korist utiče naTiberija. Avgust je pristao samo zato što je Julija pretila samoubistvom ako jojse ne pritekne u pomoć. Samome Tiberiju je bilo mrsko da se oženi Julijom, alise nije usuđivao da odbije taj brak. Da bi se oženio Julijom, morao je da serazvede od svoje sopstvene žene Vipsanije, Agripine kćeri iz jednoga njegovogranijeg braka, koju je strasno voleo. Jednom kada je na ulici slučajno sreoVipsaniju, pratio ju je pogledom sa toliko žudnje i žaljenja da je Avgust, čuvši otome, naredio da se to već iz razloga pristojnosti više ne sme ponoviti. Poslugau oba domaćinstva morala je paziti da nikako i ne dođe do susreta bivšihsupružnika. Kratko vreme zatim Vipsanija se udala za jednoga mladog ičastoljubivog plemića, koji se zvao Gal. Ali, da ne zaboravim, moramspomenuti i ženidbu moga oca sa mojom majkom, Antonijom, koja je bila mlađakći Marka Antonija i Oktavije. Svadba je obavljena one iste godine kada je palai Avgustova bolest i Marcelova smrt.

Moj stric Tiberije je bio jedan od onih opakih Klaudija. Bio je mrzovoljan,nepoverljiv i surov, ali su postojale tri ličnosti koje su krotile ta svojstvanjegove prirode: pre svega moj otac, jedan od najboljih Klaudija, koji je bioživahan, otvorene naravi i velikodušan; zatim Avgust, vrlo čestit, veseo iljubazan čovek, koji nije voleo Tiberija, ali je postupao s njim velikodušno zaljubav Livije; i najzad i sama Vipsanija. Uticaj mog oca je otpao, odnosno bioumanjen, kada su braća došla u godine propisane za vojnu službu i bili poslati uvojevanja po raznim delovima Carstva. Zatim je došao razvod braka saVipsanijom, čemu je sledovalo hlađenje odnosa sa Avgustom, koga je vređalorđavo prikrivano gnušanje moga strica prema Juliji. Pod uticajem tih trijuokolnosti Tiberije je postepeno počeo da potpuno srlja u zlo.

Nalazim da bi bilo zgodno da ovde unesem opis njegove spoljašnjosti. Onbio visok čovek, crne kose, bele kože, temeljne telesne građe i veličanstvenihramena. Ruke su mu bile toliko jake da je njima mogao krcati orahe, a palcem ikažiprstom je mogao da zdrobi i nezrelu jabuku kožuvaru. Da nije bio onakotrom pri kretanju, on bi bio sjajan borac pesnicama, jer je u jednomprijateljskom megdanu ubio jednoga svog druga – i to goloruk, bez gvozdenihrukavica za pesničenje – udarivši ga u slepo oko i smrskavši mu tako lobanju.

Tiberije je uvek išao glave pognute unapred i očiju oborenih k zemlji. Njegovose lice moglo smatrati čak i lepim, da ga nisu ružile mnogobrojne bubuljice, damu oči nisu bile tako iskolačene i da nije bio skoro uvek namrgođen. Svi kipovikoji predstavljaju njegov lik prikazuju ga neobično lepog čoveka, ali su nanjima, naravno, izostavljeni ti nedostaci. On je malo govorio, a usto je govoriovrlo polako, tako da je čovek u razgovoru s njim uvek dolazio u iskušenje daumesto njega dovršava rečenice koje bi on započeo, a i da odgovori na njih, sveu jednom dahu. Pa ipak – kada bi mu se svidelo– bio je i govornik i umeo je dautiče na slušaoce. On je oćelavio još u ranoj mladosti, ali je na potiljku imaonešto kose, koju je puštao da raste, što je bilo u modi kod starog plemstva.Nikada nije bio bolestan.

Ma kako da je inače bio neomiljen u rimskom društvu, on je ipak biovanredno dobar vojni zapovednik. Oživeo je mnoge stare disciplinskesurovosti, ali u ratu nije štedeo ni samoga sebe. Jer je retko spavao podšatorom, a nije ni jeo ni pio ništa bolje nego njegovi vojnici. Bio je uvek i uboju u prvim redovima, te su vojnici zato više voleli da služe pod njim negopod nekim dobrodušnim i mlakim zapovednikom u čije vođstvo msu imalipoverenja. Tiberije se nikada nije osmehnuo na svoje ljude, niti im je izricaopohvale, a često ih je prenaprezao pešačenjem i obukom. „Neka me mrze”,rekao je on jednom, „glavno je da me slušaju. ”Pukovnike i pukovske časnikedržao je u istoj stezi kao, obično ljudstvo tako da vojnici nikad nisu mogli da sepožale na njegovu pristrasnost. Ali, služiti pod Tiberijem nije bila nekorisnastvar, jer je on obično umeo da se dovije kako da zauzme i da opljačkaneprijateljske logore i gradove. A on je sa uspehom vodio ratove u Jermenskoj,Parćanskoj, Nemačkoj, Španiji, Dalmaciji i Francuskoj, kao i u Alpima.

Kao što rekoh moj otac je bio jedan od najboljih Klaudija. I on je biosnažan kao i njegov brat, ali je izgledao mnogo bolje, bio je živahniji u govoru ikretanju, a nije i kao vojskovođa ostvarivao ništa manje uspehe. On je sasvakim vojnikom postupao kao sa rimskim građaninom i, prema tome, kao sačovekom koji mu je ravan sem u pogledu čina i vaspitanja. Njemu je bilo mrskoda ih kažnjava, te je izdavao naredbe da, koliko je to god moguće, svedisciplinske prekršaje, rasprave sami prestupnikovi drugovi, a ove je pozivaoda revnosno čuvaju dobro ime svoje desetine ili čete. cete. Međutim naredio jeda vojnici, ako nađu da je prekršav prevršio granice njihove kaznene slasti,nesmeju ubiti krivca niti ga onesposobiti za njegove svakodnevne dužnosti, negoga moraju prijaviti pukovskom starešini. Pa ipak, on je želeo da njegovi vojnicikoliko je to god moguće, budu sami svoje sudije. Zapovednici su imali pravo dakažnjavaju batinama, ali samo po dozvoli pukovnovnikovoj i samo u takvimslučajevima ako se prekršaj sastojao u kukavičluku iskazanom u samoj borbi iliako bi vojnik pokrao svoga druga čime bi dokazao niskost svoga karaktera, što

je i dostojno batina Ali je zato moj otac izdao naredbu da jednom izbatinanvojnik ne može više služiti u vojsci kao borac,nego je imao biti prebačen ukomoru ili u vojnu pisarnicu. Svaki vojnik, koji je smatrao da je bio nepravičnoosuđen od strane svojih drugova i svoga starešine mogao je da se žali i njemulično, ali je on smatrao da bi bilo neprilično kad bi on preinačavao te presude.Taj način upravljanja vojskom, pokazao se odličnim zato što je moj otac biotako izvrstan vojnik da je nadahnjivao svoje borce valjanošću, dok su drugestarešine smatrale da borci i ne mogu biti čestiti. Može se onda već ipredpostaviti koliko je bilo opasno za te trupe, sa kojima se postupalo na tajnačin, da posle padnu pod zapovedništvo nekog običnog vojskovođe. Kada sečoveku jednom pruži nezavisnost i zajemče njegova prava, onda nije više lakooduzeti mu ih. Zato je uvek dolazilo do poremećaja kada bi trupe kojima jenekada zapovedao moj otac bile stavljene u službu moga strica. A slično je biloi onda kada bi se dogodilo obrnuto: trupe koje su služile pod mojim stricemnegodovale su sa prezirom i podozrenjem protiv očevog sistema. Kod njih jevladao običaj da vojnici kriju krivice svojih drugova i da se hvale lukavstvomkojim su izbegli kaznu. A pošto je kod moga strica vojnik mogao biti batinanveć i zato što je, na primer, oslovio svoga predpostavljenog pre nego što mu seovaj sam obratio, ili što je časniku govorio savim otvoreno, ili što je ma na kojidrugi način pokazao svoju nezavisnost – smatralo se pre za čast nego zavojničku sramotu ako je neko mogao pokazati na svojim leđima modrice odkorbača.

Moj otac je slavio najveće pobede u Alpima, u Francuskoj i u Nizozemskoj,a naročito u Nemačkoj, u kojoj, po mome mišljenju, njegovo ime nikada nećebiti zaboravljeno. On se u bitkama uvek nalazio tamo gde se bio najžešći boj.Imao je ambiciju da izvede onaj podvig koji je bio ostvaren samo dva puta uceloj rimskoj istoriji, a naime da kao vojskovođa usred boja pogubiprotivničkog vojskovođu svojim sopstvenim rukama i da sam sa njega skinenjegovo oružje. Više puta je bio vrlo blizu tog uspeha, ali bi mu plen uvekizmakao, pošto bi mu se desilo da protivnik okrene leđa i pobegne, ili da sejednostavno preda umesto da se bori, kao što mu se događalo i to da nekipreterano revnostan vojnik pre njega zada odlučujući udarac. Veterani su mipričali mnoge priče o tome kako se moj otac divno znao poneti u boju: „O,gospodaru”, govorili su mi oni, „da znate samo kako nam je krepilo srca kadabismo u boju ugledali vašeg oca na njegovom crnom konju, kako igra žmurke sanekim nemačkim glavešinom. Ponekad je morao da poseče i po devet ili desetnjegovih telohranitelja – sve samih dobrih momaka – da bi tek onda dopro doprotivničkog stega, ali bi mu lukava ptica utom već odletela.” Najveća pohvalakoju su mom ocu odavali ljudi koji su služili pod njegovim zapovedništvomsastojala se u tome što bi rekli da je on bio prvi rimski vojskovođa koji je

pešice prevalio svu dužinu Rajne, od Švajcarske pa sve do Severnog Mora.

Glava IV

Moj otac nikada nije zaboravio učenje moga dede o slobodi. Još kao mali

dečko on se sukobio sa Marcelom, koji je bio pet godina stariji, a kome jeAvgust dao naslov „Vođa omladine”. Moj otac je rekao Marcelu da mu je tajnaziv dodeljen samo za jednu posebnu priliku (kad je bila priređena bojna igrapoznata pod imenom „Grci i Trojanci”, koja je održana na Marsovom Poljuizmeđu dve grupe rimskih dečaka, sinova vitezova i senatora, koji su se borilina konjima) i da Marcel nema nikakva prava da uvek zapoveda, kao što je on tokasnije uobičajio, te da se on lično, kao Rimljanin, rođen slobodan, nećepodvrći takvoj tiraniji. On je podsetio Marcela da je protivničku mu stranku utoj bojnoj igri predvodio Tiberije, pa da su Tiberiju odate i počasti zbognjegovog držanja, i pozvao je Marcela na dvoboj. Avgusta je silno zabavljalokada je čuo za taj slučaj i on dugo vremena posle toga nikada nije drugačijespominjao moga oca sem šaljivim nazivom „Rimljanin rođen slobodan”.

Kad god bi se našao u Rimu, moj se otac uznemirivao zbog onoga duhaponiznosti prema Avgustu, sa kojim se sretao na svakome koraku, te je zatoželeo da se što pre vrati vojsci i oružju. Obavljajući dužnost jednog odpoglavara rimskog Magistrata za vreme jednog Avgustovog i Tiberijevogodsustva, dok su se oni nalazili u Francuskoj, on se prosto zgadio gledajućiopštu trku za položajima u javnoj službi i političko spletkarenje. Stoga je učetiri oka rekao jednome prijatelju, (od koga sam ja to saznao posle mnogogodina), da se više staroga rimskog duha slobode može naći u jednoj jedinojčeti njegovih vojnika nego u celom staležu rimskih senatora. Kratko vreme predsvoju smrt on je iz jednog logora, negde duboko u Nemačkoj, napisao o tomejedno gorko pismo Tiberiju. Tu je između ostalog rekao da se obraća nebu saželjom da Avgust ushte poći za slavnim primerom diktatora Sule, koji je,podjarmivši ili umirivši sve svoje neprijatelje posle Prvog građanskog rata ipostavši tako jedini gospodar Rima, zadržao vlast samo dotle dok mir unekolikosredio prilike u državi, naravno prema svom nahođenju, a zatim je položiožejzlo kojim je upravljao javnim poslovima i opet postao običan građanin. AkoAvgust ne bi što pre sledovao tom primeru – a on je sam uvek pričao da je to injegova krajnja namera – onda će jednoga dana za to biti odveć kasno. Redovistaroga plemstva su se žalosno proredili, jer su progonstva i građanski ratoviveć slistili ono što je među njima bilo najodvažnije i najbolje, dok su se onikoji su to sve nadživeli izgubili među novim plemstvom – a vajno mi je toplemstvo! – pa se sve više i više ponašaju kao porodični robovi Avgusta iLivije. Uskoro će Rim već i zaboraviti šta znači sloboda, pa će naposletku pastipod isto onako varvarsku i samovoljnu tiraniju kao što su one na Istoku. On se

nije borio u mnogim ljutim bojevima pod Avgustovim vrhovnimzapovedništvom zato da bi krčio put ovoj nesreći ! Čak ni ljubav i duboko ličnodivljenje koje je osećao prema Avgustu, koji mu je bio drugi otac, nisu mogdida ga spreče u izražavanju tih osećanja. Zato je zatražio Tiberijevo mišljenje otome, ne bi li njih dvojica zajedno mogli savetovati Avgustu da odstupi ili gačak na to i prinuditi. „Ako bi Avgust na to pristao”, pisao je moj otac„ ja bihprema njemu osetio hiljadu puta veću ljubav i divljenje nego sad; ali moramnažalost reći da će ona tajna i neopravdana oholost koju je naša mati Livnjauvek crpla iz toga što preko Avgusta vrši vrhovnu vlast, biti verovatno i najvećaprepona na koju ćemo naići u tome našem poduhvatu.”

Po nekoj zloj sudbi ovo je pismo bilo predato Tiberiju baš kad su se porednjega nalazili Avgust i Livija. Carski skoroteča je uzviknuo: „Evo pisma odtvoga plemenitog brata!” – pa mu ga je predao. Na to je Tiberije, ne sluteći dabi pismo moglo sadržavati ma šta što se ne bi moglo saopštiti Liviji i Avgustu,zamolio za dozvolu da ga otvori i odmah pročita. Tada je Avgust rekao:

– Naravno da dozvoljavam, ali pod uslosvom da i nama pročitaš šta tu piše!– pa je naredio posluzi da napusti sobu i dodao: – Hajde, da ne gubimo vreme,čitaj da vidimo kakve je pobede imao u poslednje vreme. Baš sam nestrpljiv dačujem. Njegova su pisma uvek: dobro napisana i zanimljiva, i, izvini što ihporedim, mnogo su zanimljivija i od tvojih, dragi moj druže!

Tiberije pročita prvih nekoliko reči, a plamen mu udari u lice. Pokušao jeda preskoči opasni deo pisma, ali vide da je celo pismo puno opasnih mesta, sezavršetka, u kome se moj otac žalio na neke nesvestice koje ga hvataju zbognekadašnje rane na glavi i u kome je pisao kako mu je bilo teško da vojskudovede do Elbe. Pisao je dalje kako su se u poslednje vreme javila zanimljivaznamenja na nebu. Iz noći u noć se može pratiti pojava padanja zvezda. Čuju seiz šume neki glasovi kao da žene nariču, a jednog jutra u cik zore posrednjegovog logora su projahala dva božanstvena mladića na belim konjima,odevena u grčku, a ne u nemačku ošnnju. Naposletku mu se javila jedna Nemica,koja je bila rastom veća nego obična smrtna ljudska bića, stala na vratanjegovog šatora i obratila mu se na grčkom jeziku, rekavši mu da ne nadire daljeu Nemačku, jer se Sudbina diže: protiv njega... Tako je Tiberije čitao ponekureč čas odavde, čas odande, zamuckujući, pa reče da je rukopis nečitak, počeiznova, opet zamuca, i onda poče da se izvinjava.

– Šta to znači? upita Avgust. Sigurno bi ste iz toga pisma moglo još neštopročitati.

Onda se Tiberije pribra, pa reče:– Pošteno govoreći, gospodaru, nije da se ne bi moglo, ali ovo pismo ne

zaslužuje ni da bude čitano. Očigledna je stvar da moj brat nije bio zdrav kad ga

je pisao.Avgust se uznemiri, pa reče:– Nadam se da on ipak nije ozbiljno bolestan.Moja staramajka Livija – kao da su njene materinske bojazni odjednom

nadjačale pravila pristojnosti – istrže Tiberiju pismo iz ruku, jer je odmahnanjušila da u njemu ima nečega što se Tiberije užasavao da glasno pročita, a tose moralo odnositi na Avgusta ili na nju. Čim ga je sveg pročitala, ona se ljutitonamrštila, pa ga je predala Avgustu sa ovim rečima:

– Ovo je stvar koja se tiče samo tebe. Nije moje da kažnjavam sina, čak iako je izrod, ali to treba da učiniš ti kao čuvar i glava države!

Avgust se uzbudio, pitajući se u čudu šta bi to moglo biti toliko neumesno utome pismu. On ga, dakle, pročita, ali je ostavljao utisak čoveka koji seuglavnom ljuti zato što je Livija ljuta, a ne zato što bi i sam smatrao da je tunešto napisano lično protiv njega. I zaista, sem one gadne reči prinuditi, on je uduši odobravao osećanja izražena u pismu, premda se i uvreda dobačenastaramajci odnosila i na njega, pošto je u pismu rečeno da ona može da ganavede na postupke koje ni on sam ne bi odobrio. Bilo je izvesno da se Senatsve više sramno dodvorava njemu, njegovoj porodici i njegovoj okolini. Njemuse stanje u državi isto onoliko nije svidelo koliko ni mome ocu, a nije se moglaporicati ni istina da je on još davno, naime pre Antonijevog poraza i njegovesmrti, javno dao reč da će se povući u privatan život čim bude nestalo državnihneprijatelja sa kojima se borio; sem toga, on je i kasnije u više navrata samspominjao onaj srećni dan kada će njegov zadatak biti završen. Njemu su ionakoveć dotežali večiti državni poslovi i stalne časti, pa je žudio za odmorom ibezimenošću. Ali mu moja staramajka nikako nije dozvoljavala da odstupi,stalno mu govoreći da njegov zadatak nije ni upola gotov i da posle njegovogpovlačenja u sadašnjem trenutku ne bi moglo da se očekuje ništa drugo dolinered i bezvlašće. Naravno, on je, već i po njenim rečima, propadao na poslu,ali je i ona radila još više, premda nije mogla računati ni na kakvo priznanje. Aon ne bi smeo da bude prostodušan: onoga časa kada se bude našao izvan vlastii bude postao samo običan građanin, on će biti izložen mogućnosti sramnogoptuživanja i progonstva, ako ga ne snađe i nešto gore. A može se već i zamislitišta se može očekivati od tajnih zavisti srodnika onih ljudi koje je on ubio i lišiosvake časti. Naravno, kao privatan čovek, on bi morao da se odrekne i svojetelesne straže, kao i svojih armija. Zato valja da se primi da još deset godinaostane na svojim dužnostima, a kada to vreme mine, možda će se i prilikeizmeniti na bolje. Zbog toga je on uvek popuštao i nastavljao da vlada i dalje.On je primao svoja kraljevska ovlašćenja u odsecima: izglasavana su muodjednom, na pet ili deset godina, obično na deset.

Kada je Avgust pročitao ono nesrećno pismo, moja staramajka ga japrodorno pogledala i zapitala:

– Krasno, ali šta sad?A on joj je blago odgovorio:– Ja se slažem s Tiberijem da taj mladi čovek ipak mora biti bolestan. On je

poremetio pameću od prenaprezanja. Valjda si primetila poslednji stav pisma ukome spominje posledice svoje rane na glavi i viđenje onih utvara – eto, todokazuje da sam u pravu. Njemu je potreban odmor. Njegovu prirodnuvelikodušnost iskvarili su ratni užasi. Te nemačke šume nisu zgodno mesto začoveka kome u glavi nije sve u redu – zar ne, Tiberije? Urlanje vukova najgoreutiče na živce, a ja verujem da je ono tobožnje naricanje žena izvesno bilourlanje vukova. Šta mislite o tome da mi njega sada povučemo, pošto je on većte Nemce tako protresao da oni to ionako neće nikada zaboraviti? Meni bi bašbilo drago da ga opet vidim u Rimu. Naravno, moramo ga vratiti! Zar ne bi,najdraža Livijo, i ti najzad bila srećna da tvoj dečko bude pored tebe?

Moja staramajka ne odgovori neposredno, nego, još uvek namrgođena,zapita:

– A ti, Tiberije?Moj stric je bio veći političar nego Avgust. On je bolje poznavao narav

svoje matere, pa reče:– Moj brat, svakako, izgleda bolestan, ali čak ni bolest ne može da izvini

tako nesinovlje ponašanje i tako grubu ludost. Slažem se da on treba da budepozvan da se vrati u Rim, da bismo ga podsetili na to da je gnusno imati takoniske misli o svojoj skromnoj, pobožnoj i neumornoj majci, kao i na to da jeprosto užasno i pokoravati takve misli hartiji i poslati je kroz neprijateljskuzemlju po glasniku! Sem toga, detinjasto je i ono što on navodi o Suli u prilogsvojih tvrdnji, jer čim se Sula povukao sa vlasti, građanski rat je opet započeo,a njegov novi ustav je bio odmah oboren.

Tako se Tiberije prilično dobro izvukao iz toga škripca, ali je mnogo štoštaod surovosti iskazane protivu moga oca on u stvari već imao u duši, kivan što gaje ovaj doveo u nepriliku.

Liviju je prosto gušila srdžba na Avgusta što on tako olako dozvoljava daona bude vređana, i to čak u prisustvu njenog sina. Njena jarost, uperena na mogoca, bila je isto toliko žestoka, jer je ona znala da će on, kada se jednom budevratio u Rim, isvesti svoj naum da prinudi Avgusta da se povuče iz javnogživota. Ona je isto tako uviđala da posle ovoga nikada neće biti u stanju dapreko Tiberija zadrži uzde vlasti u svojim rukama, čak ni onda ako bi muobezbedila da postane naslednik Avgustov, sve dotle dok moj otac – čovek

veoma omiljen u Rimu i čovek iza koga stoje svi pukovi zapadnoga delaImperije –

eka da silom uspostavi narodne slobode. A vrhovna vlast je za nju sada bilamnogo važnija stvar nego sam život i čast. Ona je, najzad, toliko žrtvovala radinje. Pa ipak, uspela je da prikrije svoja osećanja. Pretvarala se kao da deliAvgustovo mišljenje da je moj otac samo bolestan pa je rekla Tiberiju da on, ponjenom uverenju, odveć oštro osuđuje svoga brata, ali se ipak slagala s tim damoj otac ima da bude odmah opozvan. Čak je zahvaljivala Avgustu štovelikodušno izvinjava pogrešku njenoga sirotog sina, dodajući da će mu onaposlati svog lekara, čoveka u koga ona ima poverenja, zajedno sa svežnjemkorenja od kukureka, nabavljenim u Anticiriji u Tesaliji, koji je čuven kao lekza umno nemoćne.

Sutradan je lekar krenuo u pratnji ulaka koji je nosio Avgustovo pismo. Onoje bilo kao neka prijateljska čestitka za očeve pobede i izraz saučešća što je bioranjen u glavu; ono mu je davalo i dozvolu da se vrati u Rim, ali je bilo takosročeno da je značilo da on mora da se vrati, želeo to ili ne.

Moj otac je odgovorio nekoliko dana kasnije i zahvalio se Avgustu navelikodušnosti. On će doći – pisao je – čim mu to bude dozvolilo njegovozdravlje, a Avgustov poziv mu je stigao baš sutradan posle jedne male nezgode:njegov konj je pao pod njim u punom trku, legao mu na butinu i prignječio je uzjedan oštar kamen. Zahvaljivao je majci što se brine o njemu i što mu je poslalakukurek i lekara, čijim se uslugama uostalom odmah i koristio. Pa ipak, on sepribojava da čak ni lekareva dobro poznata veština nije sprečila ranu da se dana zlo. Na kraju pisma je rekao da bi sam više voleo da ostane na svome mestu,ali da su Avgustove želje za njega zapovesti, pa je ponovio da će se, čimprezdravi, vratiti u Rim. On se u to vreme bio ulogorio u blizini Sala u Tiringiji.

9. god. pre .n. e.

Čim je čuo te novosti, stric Tiberije, koji se sa Avgustom i Livijom nalaziou Paviji, odmah je zamolio za dozvolu da se od njih oprosti, kako bi otišao dase nađe na ruci svome teško bolesnom bratu. Avgust mu je to dozvolio, on sebaci na pleća svome snažnom kratkonogom konju, pa mu je pustio uzde da letika severu. Sobom je poveo samo malu pratnju, te je žurio najprečem alpiskomprolazu. Predstojalo mu je putovanje od pet stotina milja, ali je mogao računatisa stalnom promenom konja na poštanskim postajama, a kada bi ga umorilosedlo, mogao je zapovediti da mu upregnu lake dvokolice, u kojima je mogaoimati i nekoliko časova sna, bez ikakvog gubitka vremena. A vreme mu je išlona ruku. Prešavši Alpe spustio se u Švajcarsku, pa je pošao glavnim rajnskimputem, ne zadržavajući se nigde čak ni koliko da uzme nešto topla jela, sve dok

nije stigao u mesto koje se zove Manhajm. Tu je prešao Rajnu, pa je udarioprema severo-istoku, koristeći se rđavim putevima, koji su ga uostalomprovodili kroz neprijateljsku zemlju. Bio je sam kada je trećega dana uvečestigao na mesto kamo je pošao, jer je njegova rimska pratnja za njim dalekozaostala, a ni nova, iz Manhajma, nije mogla da ide u korak s njim. Pričalo seposle da je u toku drugog dana i noći svoga putovanja, od podne jednoga danado sutradan u podne, prevalio skoro dvesta milja. Stigao je na vreme dapozdravi mog oca, ali ne i da mu spase život. Gangrena mu je razjela nogu svedo bedra, Iako oči u oči sa smrću, moj otac je još imao dovoljno prisustva duhada logoru izda naređenje da mom stricu Tiberiju oda počasti koje duguje njemukao zapovedniku. Braća su se zagrlila, a moj otac je samo prošaputao: „Je liona pročitala moje pismo?” Moj stric mu je jecajući odgovorio: „Pre nego ja .“Ništa drugo nije bilo rečeno, sem što je moj otac kazao, uzdahnuvši: „Rim imasurovu majku, Lucije i Gaj imaju opasnu maćehu.” To su bile njegove poslednjereči. Stric Tiberije mu je sklopio oči.

Izveštaj o tome čuo sam od Ksenofona, jednoga Grka sa ostvrva Kosa, kojije u to vreme bio sasvim mlad čovek. On je bio glavni hirurg mog oca, i bilo muje veoma krivo što mu je lekar moje staramajke uzeo bolesnika iz ruku. Što setiče Gaja i Lucija, morao bih objasniti da su to bili Avgustovi unuci od Julije iAgripe. On ih je zakonski usvojio kao svoj rođeni porod još dok su bili deca.Bio je još i jedan treći dečko, nazvan Postum zato što se rodio kao posmrče.Njega Avgust nije usvojio, nego ga je ostavio da produži Agripinu porodičnulozu.

Logor u kome je umro moj otac nazvan je „Prokletim”. Pokojnikovo telo je,praćeno vojničkom povorkom, bilo preneto u zimski stan rimske vojske uMajncu na Rajni, a moj stric Tiberije je koračao za njim kao glavni ožalošćeni.Vojska je želela da telo bude sahranjeno u tome mestu, ali je ono doneseno uRim da bi mu se odale sve posmrtne počasti, pa je tu spaljeno na jednojogromnoj lomači na Marsovom Polju. Avgust je lično održao posmrtnu besedu,u kojoj je rekao: „Molim bogove da učine da moji sinovi Gaj i Lucije buduonako isto plemeniti i vrli ljudi kao što je bio ovaj Druz i da bogovi i meneudostoje tako časne smrti kao što je njegova.”

Livija nije bila sigurna u to koliko bi smela verovati Tiberiju. Kada se mojstric vratio u Rim sa telom mog oca, njegovo saučešće prema njenommaterinskom bolu izgledalo je usiljeno i neiskreno, a kada je Avgust sebipoželeo tako časnu smrt kao što je bila smrt moga oca, Livija je videla kako jepreko Tiberijevih usana prešao jedan brz osmeh. Svi su izgledi da je Tiberije –koji je dugo sumnjao da je moj ded umro prirodnom smrću – tada rešio da senikako i ni u čemu ne ispreči volji svoje majke. Često obedujući za njenimstolom, on se osećao kao da joj se potpuno predao na milost i nemilost. Zato se

upinjao da stekne njenu naklonost. Livija je shvatila šta mu se mota po glavi inije bila nezadovoljna. On je bio jedina ličnost koja je naslućivala da je onatrovačica, ali je svoje sumnje očigledno čuvao za sebe. Njoj je bilo pošlo zarukom da potpuno stiša skandal koji je izazvala njena udaja za Avgusta, pa jesada u Rimu smatrana za primer vrline u njenom najstrožem i najneprijatnijemvidu. Senat je izglasao odluku da se četiri njena kipa postave na raznim javnimmestima, čime se htelo da joj se ukaže uteha za izgubljenim sinom. Senat ju jejednim ukazom proglasio i za majku „troje dece”, iako ona to nije bila. Majkesa troje ili više dece uživale su naročite povlastice Avgustovog zakonodavstva,a naročito u pogledu nasleđivanja. Usedelicama i nerotkinjama nijedozvoljavano da uživaju blagodeti nasleđivanja putem oporuke, a ono što su onegubile time pripadalo je njihovim sestrama, ako su ove imale poroda.

O, Klaudije, dosadni stari druže, sad si već doterao do na palac ili dva dokraja četvrtog svitka svoga životopisa, a još nisi čak ni spomenuo u kome simestu rođen. Pa napiši onda, čoveče, odmah i to, inače nikad nećeš stići ni dopolovine svoje istorije. Piši: „Rodio sam se u Lionu, u Francuskoj na dan prvogavgusta, godinu dana pre smrti mog oca.” Tako, to je sad napisano. Moji suroditelji imali još šestoro dece pre mene, ali kako je moja mati uvek pratila mogoca u svim njegovim vojnama, deca su joj teško ostajala u životu. Ostali smo uživotu samo ja i moj brat Germanik, stariji pet godina od mene, kao i sestra miLivila, godinu dana starija od mene. Njih dvoje su nasledili veličanstvenitelesni sastav moga oca, a ja nisam. Tri puta umalo nisam umro, još pre svojedruge godine života, a da smrt mog oca nije dovela do povratka porodice u Rim,nije nimalo verovatno da bi ova knjiga ikad i bila napisana.

Glava V

Mi smo u Rimu živeli u velikoj kući koja je pripadala mome dedu, a koju je

on zaveštao mojoj staramajci. Ona se nalazila na Palatinu, nedaleko odAvgustovog dvora i Apolonovog hrama koji je sagradio Avgust i u kome je bilačuvena knjižnica. Palatin je nadvišavao Glavni Trg. Pod najstrmijim obronkombrega nalazio se hram bogova-blizanaca, Kastora i Poluksa. (To je bio onajstari hram, sagrađen od brvana i naboja, koji je šesnaest godina kasnije, izsopstvenih sredstava, Tiberije zamenio velelepnom mramornom građevinomčija je unutrašnjost bila tako raskošno ukrašena slikama, pozlatom i nameštajemkao soba za primanje neke bogate plemkinje. Smatram da ga je moja staramajkaLivija naterala da to učini samo zato da bi ugodila Avgustu. Tiberije nije bioverski nastrojen, a bio je inače i škrtac.) Vazduh je bio zdraviji na bregu, nego uudolini pored reke; većina kuća na njemu pripadala je senatorima. Ja sam biovrlo bolesno dete – „pravo poprište na kome se tuku razne bolesti”, govorili sulekari – i možda sam jedino zato i ostao u životu što bolesti nisu mogle da sepogode kojoj treba da pripadne čast da me pokosi. Prvo i prvo, rođen samprevremeno, još u sedmom mesecu, a zatim mi nije prijalo mleko dojkinje, takoda sam dobio opake ospe po koži, a posle sam dobio malariju, pa boginje – odkojih sam ogluveo na jedno uvo – pa crveni vetar, pa zapaljenje debelog creva,a na kraju i dečju paralizu, od koje mi je okraćala leva noga, tako da sam bioosuđen da doveka hramljem. Zbog neke od ovih brojnih bolesti bio sam takoslab u bedrima da nikad nisam mogao dugo da trčim ili hodam: velik deo svojihšetnji i putovanja obavljao sam u nosiljci. Ne treba zaboraviti ni strašni bol udubini stomaka, koji često osećam posle jela. To je tako neizdržljiv bol da bih udva ili tri maha – samo da me nisu prijatelji u tome sprečili – zario sebi ustomak nož za razuđivanje mesa, koji sam izbezumljeno potezao na sebe. Čuosam da je ovaj bol, koji nazivaju „želudačnim mukama”, gori od ma kogadrugog bola koji može čovek da oseti, sem tegobnog mokrenja kap po kap.Treba da budem srećan što nikad nisam patio i od toga!

Moglo bi se predpostaviti da će moja mati Antonija – lepa i plemenita žena,koju je njena majka Oktavija odgajila u duhu najstrože vrline i koja je bilajedina strast u životu moga oca – posebnu nežnu pažnju posvetiti meni, svomenajmlađem detetu, i da ću joj biti čak i posebno drag, jer će se sažaliti na mojunesreću. Ali nije bilo tako. Ona je činila za mene sve ono što se moglo smatratinjenom dužnošću, ali ne i više. Nije me volela. Naprotiv, imala je prema meniveliku odvratnost, ne samo zbog moje bolešljivosti već i zato što me je veomateško nosila i što joj je taj porođaj bio izuzetno bolan, tako da je jedva ostala uživotu, a još nekoliko godina posle toga je bila manje-više bogalj. Ja sam se

prevremeno rodio zbog živčanog potresa koji je dobila tokom svetkovinepriređene u čast Avgusta, kad je ovaj posetio mog oca u Lionu, prilikomosvećenja tamošnjeg žrtvenika Rome i Avgusta. Moj otac je bio namesnik TrijuFrancuskih Pokrajina, a Lion mu je bio glavni stan. Neki ludi rob sa Sicilije,koji je posluživao za vreme obeda, iznenada je potegao bodež i zamahnuo njimeiza leđa moga oca. Moja majka je bila jedina koja je to videla. Ona je uhvatilarobov pogled i bila je dovoljno prisebna da mu se osmehne i da, neodobravajući, odmahne glavom, dajući mu znak da vrati sečivo k sebi. Dok jeon još oklevao, druga dva poslužitelja pogledaše u istom pravcu kao i ona, te sena vreme baciše na Sicilijanca i oteše mu oružje. Ona je tek posle toga pala unesvest, a odmah su je obuzeli i porođajni bolovi. Lako je moguće da sam se jazbog svega toga i sam bolesno plašio da ću biti ubijen; jer ljudi tvrde da seživčani potresi majke u toku trudnoće mogu i naslediti. Međutim, nije u stvari nipotrebno pozivati se na neke uticaje za vreme trudnoće. Koliko je članovacarske porodice uopšte umrlo prirodnom smrću?

Pošto sam bio osetljivo dete, meni je držanje moje majke pričinjavalo,mnogo jada. Čuo sam od svoje sestre Livile – devojke lepe, ali svirepe, sujetnei častoljubive (jednom reči, odličan primer rđavih Klaudija) – da me je matijednom nazvala „čudovištem u ljudskom obliku” i da je rekla da je pri momerođenju trebalo dobro zagledati u sibilske knjige. Rekla je takođe da me jePriroda započela, ali nije i dovršila, već da me je s gađenjem odbacilasmatrajući da sam ostao samo beznadežan začetak. Dodala je da su stari bilimudriji i plemenitiji od nas: oni su svu slabunjavu decu ostavljali na krševitomplaninskom obronku, jer su vodili računa o očuvanju soja. Možda su ovematerine napomene bile i manje grube, ali ih je Livila nakitila – jer deca rođenau sedmom mesecu zahvalan su predmet zlobe – ali mi je poznato da je moja matijednom, kada se naljutila zato što je čula da je jedan senator podneo Senatu nekiglup predlog, planula ovim rečima: „Toga čoveka bi trebalo da nestane, jer jeglup kao magarac. Šta velim? Kad se uporede sa njim, magarci su mudraci, a onje glup kao... kao... neba mi, glup je kao moj sin Klaudije!”

Germanik je bio njen ljubimac, kao što je, uostalom, bio ljubimac celogsveta; ja mu, međutim, nisam zavideo na ljubavi i divljenju koje je izazivao nasvakom koraku, već sam se naprotiv radovao svakom njegovom uspehu.Germanik me je sažaljevao i činio je sve što je mogao da mi život bude srećniji;preporučivao me je mojim starijima kao dete dobra srca, koje će biti zahvalnoza svaku velikodušnost i nežnost. On je govorio da me grubosti samo zastrašuju,te se onda moji telesni nedostaci još jače ispoljavaju negoli inače. Da, on je biou pravu! Nervozno grčenje ruku, nervozno trganje glavom, mucanje, teškovarenje, stalne bale na usnama, bili su uglavnom posledica zastrašivanja komesam bio podvrgnut tobože radi toga da bih bio poslušan. Čim bi Germanik ustao

u moju odbranu, moja mati bi se obično pomirljivo nasmejala i rekla:„Plemenita dušo, nađi neki bolji predmet za svoju izobilnu dobrotu!” Ali mojastaramajka Livija mu je drugačije govorila: „Ne budi budala, Germaniče! Akose Klaudije povinuje kako treba, postupaćemo prema njemu sa dobrotom kojuzaslužuje. Ti stavljaš kola ispred konja!” Moja staramajka je retko kadrazgovarala sa mnom, a kad bi mi se i obratila, rekla bi najčešće s visine i negledajući me: „Gubi se iz ove sobe, dete, jer ja želim da ostanem u njoj!” Kadabi trebalo da me za nešto izgrdi, ona to nikad nije činila usmeno, već bi miposlala hladno, kratko pismo. Na primer: „Gospođa Livija je doznala da dečakKlaudije gubi vreme smucajući se po Apolonovoj Knjižnici. Dokle god ne budemogao da se koristi prostim čitankama koje mu nabavlja njegov vaspitač,besmisleno je da se bakće oko ozbiljnih dela sa polica Knjižnice. Štaviše,njegovo muvanje po Knjižnici smeta pravim naučnicima. Zato se ono imaobustaviti.”

Što se tiče Avgusta – iako nikada nije bio sračunato svirep prema meni – nion, kao ni moja staramajka, nije voleo da budem u istoj odaji s njim. On jenaročito voleo dečake (ostajući i sam do kraja svoga života samo izrastaočovek), ali samo one dečake koje je nazivao „vrsnim malim junacima” kao štosu bili moj brat Germanik i njegovi unuci Gaj i Lucije, koji su svi bili izuzetnoskladno građeni i lepa lika. Nekoliko sinova savezničkih kraljeva ili poglavicaiz Nemačke, Francuske, Partije, Severne Afrike i Sirije, koji su držani kaozaloga dobrog ponašanja svojih roditelja, vaspitavano je zajedno sa njegovimunucima i sinovima vodećih senatora u naročitoj Školi za dečake; Avgust ih ječesto posećivao, da bi se igrao sa njima piljaka, a učestvovao je i u kuglanju iliu igri „šuge”. Njegovi glavni ljubimci bili su mali mrki dečaci, Mavri, Parćani iSirijci, kao i svi oni koji su umeli veselo dečački da ćeretaju s njim kao da jeon jedan od njih. On je samo jednom pokušao da savlada svoju odvratnostprema meni: pustio me je da sudelujem u igri piljaka zajedno sa njegovimljubimcima; međutim, to je za mene bio tako neuobičajen napor da sam bio jošviše uzrujan nego obično. Mucao sam i tresao se kao neki ludak. Avgust višenikada nije ponovio taj pokušaj. Mrzeo je kepece, bogalje i nakaze, govoreći daoni donose nesreću i da ih treba uklanjati sa očiju ljudi. Pa ipak, nikada nisammogao toliko da mrzim Avgusta koliko sam omrznuo moju staramajku, jer me onnije trpeo ali je bio bez zlobe, čineći sve što je mogao da bi savladao svojuodvratnost: a ja sam verovatno zaista bio jadno malo čudovište, sramota za takojakog i sjajnog oca i tako stasitu majku. I sam Avgust je uostalom bio dobrograđen, iako nešto kratkog stasa, sa kovrdžavom plavom kosom koja mu jeosedela tek u dubokoj starosti, sa svetlim očima, veselim licem i otmenimuspravnim držanjem.

Sećam se da sam jednom slučajno čuo neki elegični epigram koji je on

sročio o meni na grčkom za Atenodora, filozofa-stoika iz Tarza na Siciliji, čijeje trezvene savete često tražio. Bilo mi je oko sedam godina, a oni su mi prišlikod ribnjaka za šarane u bašti kuće moje majke. Ne mogu da se tačno setimepigrama, ali je smisao uglavnom bio sledeći: „Antonija je starinski nastrojena:ona ne kupuje za skupe novce, od nekog trgovca sa Istoka, majmunče sa kojimmože da se igra. A zašto? Zato što ih sama rađa!" Atenodor se zamislio zatrenutak, pa je oštro odgovorio stihom u istom metru: - Antonija ne samo što nekupuje od trgovaca sa Istoka majmunče sa kojim bi mogla da se igra, već i nemazi i ne hrani ušećerenim šljivama jadno čedo svoga plemenitog muža!

Mislim da se Avgust malo postideo. Treba, međutim, da objasnim da ni on,niti Atenodor – kome sam ja uvek bio prikazivan kao malouman – nisu nipomišljali na to da bih ja mogao da ih razumem. Atenodor me je zato privukao ksebi i rekao mi na latinskom, šaleći se:

– A šta misli o tome mladi Tiberije Klaudije?Atenodorova telesina me je štitila od Avgustovog pogleda, te ja nekako

prestadoh da mucam i odgovorih jasno i glasno na grčkom:– Moja majka Antonija me ne kljuka, ali mi je dala učitelja grčkog koji je

naučio taj jezik od samog Apolona.Time sam samo hteo reći da sam razumeo njihov razgovor. Grčkom jeziku

me je u stvari učila jedna žena koja je bila Apolonova sveštenica na nekomgrčkom ostrvu, a koju su uhvatili gusari i prodali nekom vlasniku javnih kuća uTiru. Njoj je pošlo za rukom da utekne, ali joj nije bilo dozvoljeno da opetpostane sveštenica, pošto je jedno vreme već bila javna žena. Moja matiAntonija, otkrivši njene sposobnosti, primila ju je u našu porodicu kaovaspitačicu. Ta žena mi je obično govorila da je učila neposredno od Apolona,te sam ja tako samo naveo njene reči, a pošto je Apolon bio bog učenosti ipesništva, to je moja primedba ispala mnogo duhovitija nego što sam i mislio.Avgust je bio iznenađen, a Atenodor je rekao:

– Dobro si rekao, mali Klaudije! Majmunčići ne mogu da razumeju nijednugrčku reč, zar ne?

Ja mu na to odgovorih:– Ne, a oni imaju i duge repove i kradu jabuke sa trpeze...Zbunio sam se, međutim, kada me je Avgust počeo živo da ispituje, uzevši

me iz Atenodorovog naručja, te sam počeo da mucam gore nego ikad. Ali odtoga dana je Atenodor postao moj prijatelj.

Postoji jedna priča o Atenodoru i Avgustu, koja obojici može da služi tamona čast. Atenodor je jednog dana rekao Avgustu da on ni izdaleka nije dovoljnopredostrožan kad prima posete: neko će mu jednom zariti nož u srce. Avgust mu

je odgovorio da priča gluposti. Idućeg dana je rečeno Avgustu da je predvratima njegova sestra, gospođa Oktavija, i da ona želi da ga pozdravi na dangodišnjice smrti njihovog oca. Avgust je naredio da je odmah puste k njemu.Ona je u to vreme - a bilo je to one godine kada je i umrla - već bila neizlečivbolesnik, pa su je uvek nosili u jednoj pokrivenoj nosiljci. Kada je nosiljkaunesena, zavese se razmakoše, a iz nosiljke iskoči Atenodor sa isukanimmačem, koji je uperio u Avgustove grudi. Avgust se na to ne samo nije naljutioveć je zahvalio Atenodoru i priznao mu da je pogrešio što je olako uzeo njegovuopomenu.

Ne smem da zaboravim zabeležiti i jedan izuzetan događaj iz mogadetinjstva. Jednog leta, kad mi je bilo oko osam godina, moja mati, moj bratGermanik, moja sestra Livila i ja otišli smo da posetimo nasu tetku Juliju,Avgustovu kćer, u njenom lepom letnjikovcu na morskoj obali kod Ancijuma.Bilo je oko šest časova uveče, i mi smo uživali na svežem povetarcu u nekomvinogradu. Julija nije bila s nama, već Tiberijev sin, onaj Tiberije Druz kogasmo kasnije uvek zvali „Kastor", a nalazila su se u našem društvu i Julijinadeca, Postum i Agripina. Iznenada čusmo neku silnu ciku iznad naših glava.Pogledasmo naviše i videsmo nekoliko orlova kako se kljuju medu sobom.Njihovo perje je letelo na sve strane, pa je padalo i na nas. Pokušali smo dauhvatimo po neko pero. Germanik i Kastor uhvatiše svaki po jedno pre nego štosu i pala na zemlju i zadenuše ih u kosu. Kastor je uhvatio malo pero sa krila, aGermanik veliko iz repa. Obojica su bili umrljani krvlju. Kapi krvi pale su i naPostumovo lice dok je gledao naviše, kao i na odeću Livile i Agripine. U tomevidesmo i neki tamni predmet koji je padao kroz vazduh. Ne znam zašto sam toučinio, ali ja raširih nabore svoje haljine i uhvatih ga. Bilo je to jedno malovučje mladunče, ranjeno i preplašeno. Kružeći u kovitlac, orlovi se spustiše daga opet uzmu, ali sam ga ja sakrio, a kada smo počeli da vičemo i da se na njihbacamo štapovima, oni se zbunjeno podigoše i odleteše kričeći. Iako ja nisam niželeo da zadržim za sebe taj plen, Livila mi ga ote, ali joj moja mati – koja jeizgledala u tome času vrlo ozbiljna – naredi da mi ga vrati.

– Palo je Klaudiju u krilo, rekla je ona, i on mora i da ga zadrži. Ona je tadazapitala jednoga starog plemića, člana bratstva sveštenika-augura, koji su sebavili proricanjem, a koji je bio sa nama:

– Reci mi, kakvo je sad ovo predskazanje? Starac odgovori:– Kako bih mogao da kažem? Ovaj događaj ima možda veliki značaj, a

možda je potpuno beznačajan!– Nemoj se plašiti. Reci mi šta ti misliš.– Prvo udalji decu! odgovori joj on.Ne znam da li joj je dao ono tumačenje koje će se i tebi nametnuti, čitaoče,

kao jedino moguće kad budeš pročitao ovu moju povest. Znam samo toliko da seLivila, dok smo mi ostali na potrebnom odstojanju – dragi Germanik je našaojoš jedno pero sa repa za mene, koje je bilo palo na neki glogov žbun, a kojesam i ja gordo zadenuo u kosu – da se Livila, kao što rekoh, radoznalo prikučilajednoj živoj ogradi od ruža i da je počela da prisluškuje. Ona je prekinulaaugura, glasno se smejući:

– O, jadnog li Rima, kad on treba da mu bude zaštitnik! Daj bože da ja tadaviše ne budem među živima!

Augur se tada okrenuo i upro prstom u nju, pa je rekao:– Besramna devojčice, bog će ti sigurno uslišati molbu, i to na način koji ti

se neće svideti!– Za ovo ćeš biti zaključana u sobu, i to bez hrane! – rekla je moja mati.Kada danas pomislim na to, čini mi se da su to bile proročanske reči. Livilu

su držali iza brave do kraja raspusta. Ona mi se za to svetila hiljadamaoštroumnih pakosti. Međutim, ona nije mogla da nam prenese augurove reči, jerse zaklela Vestom i našim domaćim bogovima da za života ma koje tadaprisutne osobe neće ni neposredno niti posredno govoriti o tom znamenju. Svismo onda morali da položimo sličnu zakletvu. Kako sam ja sada već mnogogodina jedini živi član toga društvanca – moja mati i augur, iako znatno stariji,bili su nadživeli sve ostale – nisam više obavezan da ćutim. Neko vreme posletoga često sam zaticao majku kako me radoznalo posmatra, skoro s izvesnimpoštovanjem, ali ipak nije postupala sa mnom bolje nego ranije.

Nije mi bilo dozvoljeno da idem u pomenutu Školu za dečake, zbog mojihslabih nogu, koje mi ne bi dopuštale da učestvujem u telesnim vežbama, a one susačinjavale najveći deo obuke, kao i zbog bolesti posle koje sam bio jakozaostao i u drugim lekcijama, a i zbog nagluvosti i mucanja koji su mi jakosmetali. Tako sam retko kad bio u društvu dečaka mojih godina i mogadruštvenog porekla, pa je bilo naređeno sinovima robova koji su radili u našojkući da se oni igraju sa mnom. Dvojica od njih, Kalon i Palas, obojica Grci,postali su kasnije moji pisari, i njima sam poveravao i najvažnije poslove.Kalon je vremenom postao otac dvojice mojih kasnijih pisara, Narcisa iPolibija. Provodio sam naravno dosta vremena i sa ženama koje su služile mojumajku, slušajući njihove razgovore dok su prele, grebenale ili tkale. Mnoge odtih žena, kao na primer moja vaspitačica, imale su znatno obrazovanje, i, morampriznati, prijatnije sam se osećao u njihovom društvu nego skoro u ma komdruštvu muškaraca koje sam otada imao: one su bile širokogrude, pametne,skromne i dobre.

Kao što sam već spomenuo, vaspitavao me je Marko Porcije Katon, koji je,bar po sopstvenom mišljenju, bio živa slika onih starih rimskih vrlina, koje su

svi njegovi preci redom imali u izobilju. On se uvek hvalisao svojim precima,kao što to već čine glupaci koji uviđaju da sami nisu ostvarili u životu ništačime bi se mogli hvalisati. Naročito se dičio onim Katonom Cenzorom, koji mije od svih ličnosti rimske istorije bio možda najmrskija jer se upomo borio za„starovremsku vrlinu”, pa je nju u očima običnih ljudi poistovetio sa prostotom,cepidlačenjem i surovošću. Ja sam morao, kao školsko štivo da čitamsamohvalisava Katonova dela, a prikaz koji je on dao u jednom od njih o svomepohodu na Španiju – u kome je razorio više gradova nego što je proveo dana utoj zemlji! – ulio mi je više odvratnosti prema njegovoj nečovečnosti negopoštovanja prema njegovoj vojničkoj veštini ili prema njegovoj ljubavi zaotadžbinu. Pesnik Vergilije je rekao da je zadatak Rima da vlada: „Da poštediporažene i da ratom savlada ohole.” Katon je zaista savladao ohole, ali manjestvarnim ratom, a više veštim korišćenjem međuplemenskih trvenja u Španiji:on je čak iznajmljivao ubice da bi uklonio opasne prijatelje. A što se tičemilosti prema poraženima, on je mnoge i mnoge nenaoružane ljude dao poseći,čak i kad bi mu oni bezuslovno predali svoje gradove, pa je posle sa ponosomzapisao da su stotine i stotine Španjolaca radije izvršile samoubistvo zajedno sasvojim porodicama nego da se izlože osveti Rimljana. Treba li se onda čuditišto su se španska plemena opet dizala protiv nas čim bi sakupila nešto oružja išto su nam otada stalno bila kao trn u nozi? Katon je jedino želeo pljačku itrijumfalan ulazak u Rim; a trijumfalan ulazak se odobravao samo onimvojskovođama koji su mogli da izbroje toliko i toliko leševa – čini mi se da jetada bilo potrebno pet hiljada poginulih – pa je hteo da se obezbedi da mu nikone stavi u pitanje uspeh, kao što je on ljubomorno sumnjičio suparnike da polažupravo na trijumf u Rimu bez prethodne dovoljne žetve smrti.

Uzgred budi rečeno, ti svečani ophodi pobedonosnih vojskovođa bili supravo prokletstvo za Rim. Koliko li je nepotrebnih ratova vođeno samo zato štoje neki zapovednik želeo da se proslavi jašući ovenčana čela kroz ulice Rimadok zarobljene neprijatelje u lancima vuku za njim, a ratni plen nose naiskićenim kolima? Avgust je to uvideo: po Agripinom savetu on je zatopropisao da se javni trijumf ne može dozvoliti nijednom vojskovođi koji niječlan imperatorove porodice. Ta naredba, koja je obnarodovana one iste godinekada sam ja bio rođen, dala je povoda mišljenju da je Avgust ljubomoran nasvoje vojskovođe, pošto u to vreme on nije više lično vodio ratove, a nijedančlan njegove porodice još nije bio stasao da bi mogao sam osvajati lovorike; ustvari, naredba je doneta zato što Avgust nije želeo da se dalje proširuju graniceImperije i što je s pravom računao da njegove vojskovođe neće ni izazivatipogranična plemena na rat ako se više ne budu mogli nadati da će pobedom nadnjima zadobiti pravo na trijumfalan ulazak u Rim. Pa ipak, on je dozvoljavao dase onima koji bi inače stekli pravo na ovaj svečani ophod podare naročiti znaci

počasti – vezom ukrašena odeća, kip na javnom mestu, lovorov venac i tomeslično – a to je imalo da bude dovoljan podsticaj svakom dobrom vojniku da sebori kako valja u nekom nužnom ratu. Najzad, trijumfalni ophodi kroz Rimveoma nepovoljno deluju i na vojničku poslušnost. Vojnici se u likovanjuizopačuju, a zapovednici gube vlast nad njima, vojnici obično završe taj dantime što razvaljuju krčme, ubacuju ugarke u radnje u kojima se prodaje ulje,napastvuju žene i uopšte se ponašaju kao da je baš Rim onaj grad koji suosvojili, a ne neka bedna gomila brvnara u Nemačkoj ili neko selo od peščanihjazbina u Maroku. Posle svečanog ophoda jednoga od mojih sinovaca, o komeću vam uskoro takođe pričati, četiri stotine vojnika i skoro četiri hiljadegrađana izgubilo je živote na ovaj ili onaj način, pet velikih blokova kuća u onojčetvrti Rima u kojoj stanuju javne žene spaljeno je do temelja, a tri stotinekrčmi je opljačkano, pored ogromne druge štete.

Nego, ja počeh o Katonu Cenzoru. Njegov priručnik o vođenju gazdinstva idomaćinstva bio je moj prvi bukvar. Kad god bi se spotakao o neku reč, dobiobih po dve ćuške; jednu po levom obrazu zbog moje gluposti, a drugu podesnom zbog vređanja plemenitog Katona. Sećam se jednog odlomka iz teknjige u kome je bila sjajno sažeta sva niskost njegove duše: „Domaćin treba daproda svoje stare volove i svu slabu rogatu stoku; sve ovce koje nisu krepke,njihovu vunu, pa njihovo neštavljeno krzno; treba da proda svoja stara kola istara oruđa svoga gazdinstva; a treba da proda i one svoje robove koji su stari islabi, kao i sve druge stvari koje su istrošene ili neupotrebljive.” Što se menetiče, kad sam se bavio poljoprivrednim gazdovanjem na svome malom posedu uKapui, zaveo sam kao pravilo da iznurenim životinjama treba prvo dati lakposao, a zatim ih pustiti na ispašu, pa tako postupati s njima sve dok ne bisuviše onemoćale od starosti, a tek posle toga bih naredio da ih ubiju udarcempo glavi. Nikada se nisam ponižavao time da ih u bescenje prodajem nekomzemljoradniku, koji bi ih svirepo nagonio na rad sve do poslednjeg daha.Plemenito sam postupao i sa svojim robovima, bilo da su bili zdravi ili bolesni,mladi ili stari, očekujući da mi oni za uzvrat budu potpuno odani. Retko sam sekad razočarao, ali sam bio nemilosrdan prema onima koji bi se pokazalinedostojni moje velikodušnosti. Verujem da su se robovi staroga Katona večitorazboljevali, nadajući se da će biti prodani nekom čovečnijem gospodaru, asmatram takođe da je vrlo verovatno da su, ukupno uzevši, robovi u stvarimanje i radili za njega nego moji za mene. Budalasto je postupati s robovimakao sa stokom. Robovi su pametniji od stoke, i oni svojom zlobnom nebrigomili glupošću mogu za nedelju dana da nanesu više štete malu nego što uopšte isami vrede. Katon se hvalisao da nikada roba nije platio skuplje od nekolikozlatnika: on je kupovao svakog razrokog zlopogleđu, samo ako bi izgledalo daima dobre mišice i zdrave zube. Nije mi nikako jasno na koji je način pošle

uopšte i nalazio kupce za te svoje lepotane, kada bi ih radom do kraja izmoždio.Sve ono što znam o prirodi njegovog potomka, moga vaspitača, za koga severovalo da veoma liči na njega po naravi i po spoljašnjem izgledu – po kosikoja je podsećala na slamu, po zelenim očima, po gruboj glasini i ponezgrapnome stasu – navodi me na pomisao da je Katon pretnjama i svađomnagonio svoje jadne susede da mu za trice i kučine plate iste svote koje bi inačedali za nove stvari.

Moj dragi prijatelj Posrum, koji je bio nešto manje od dve godine stariji odmene – najbolji prijatelj koga sam imao, sem moga brata Germanika – rekao mije da je pročitao u jednoj savremenoj knjizi da je Katon bio ne samo tvrdicanego i pravi nevaljalac: kao brodovlasnik i trgovac, on je učinio i neke vrlogadne stvari, ali je izbegao javnu sramotu time što je jednoga svogoslobođenika proglasio odgovornim za takvu trgovinu. Kao cenzor i čuvarjavnoga morala i vrlina, Katon je radio i neke zaista čudne stvari: izvršio ih jetobož u ime očuvanja uljudnosti, ali je izgleda u stvari time hteo da zadovolji ineke svoje lične pizme. Po sopstvenom iskazu, on je izbrisao jednog čoveka izspiska senatora zbog „nedovoljne rimljanske ozbiljnosti”, a taj čovek je učiniosamo to što je po danu poljubio ženu u prisustvu svoje kćeri! Kada je jedandrugi senator, prijatelj toga isključenog senatora, stavio u sumnju pravednost teodluke i zapitao Katona da li se on i njegova supruga nikad nisu zagrlili izuzevza vreme vršenja svojih bračnih dužnosti, ovaj je sa žestinom odgovorio:

– Nikad!– Šta, zar baš nikad?– Pa, da budem sasvim iskren, zagrlila me je pre nekoliko godina za vreme

oluje sa grmljavinom, od koje se uplašila, ali srećom nikoga nije bilo u blizini,a možeš mi slobodno verovati da će proći još dosta vremena pre nego što meona ponovo zagrli.

– O, uzviknuo je senator, praveći se da ga je pogrešno razumeo – jer jeKaton time, kako predpostavljam, samo hteo reći da je strašno izbrusio svojuženu zbog nedovoljne ozbiljnosti – žao mi je što je tako! Neke žene nisunaročito nežne prema muževima koji nisu osobito naočiti, pa makar bili i silnopošteni i puni vrlina. Ali nemoj se jediti, možda će bog Jov biti tako dobar dauskoro opet zagrmi!

Katon ove reči nije oprostio senatoru, koji mu je bio čak i neki daleki rođak.Godinu dana kasnije on je redom po spisku prozivao senatore, kao što mu je tonalagala cenzorska dužnost, pitajući svakoga od njih da li je oženjen. Tada jepostojao zakon – koji je docnije izgubio važnost – da svaki senator mora dabude dolično oženjen. Kada je došao red na onog njegovog rođaka da i on budezapitan, Katon mu je postavio pitanje na uobičajeni način, koji je obvezivao

upitanoga da odgovori da je oženjen „prema poverenju koje uživa i časti kojomraspolaže”,

– Ako imaš ženu, odgovori mi, tako ti časti i poverenja koje uživaš! –zagrme Katon svečano svojim hrapavim glasom.

Senator se pomalo našao u nezgodi, pošto je on – posle onih šala na računljubavi Katonove žene prema njenom suprugu – otkrio da je njegova sopstvenažena u toj meri prestala da ga voli da je bio prinuđen da se uskoro razvede odnje. Da bi, dakle, pokazao koliko je on dobar čovek, senator je pokušao, kao štose i pristoji, da sada upravi oštricu šale prema samome sebi, te je odgovorioovako:

– Ja, zaista, imam ženu, ali ona više ne uživa moje poverenje, a ja se ne bihmnogo pouzdao ni u njenu čast.

Katon ga je na to izbrisao iz spiska senatora zbog bezočnosti. Ako je svalioPunsku Kletvu na Rim? Isti taj stari Katon, koji je, kad god bi u Senatu bioupitan za mišljenje o ma kojoj stvari, uvek završavao rečima: „Tako ja mislim;a sem toga smatram da Kartaginu treba razoriti: ona ugrožava Rim.” Govorećineprestano o opasnosti koju predstavlja Kartagina, Katon je u tolikoj meriuznemirio javnost da su Rimljani, kao što sam već rekao, zbog toga pogazilinajsvečanije preuzete obaveze i sravnili Kartaginu sa zemljom.

Napisao sam više o Katonu nego što sam nameravao, ali s razlogom: on jeza mene neraskidno vezan kako za opadanje Rima, (za koje je on bio istoonoliko odgovoran koliko i oni čija je „mekušna raskoš”, kako on to veli,„istrošila državu”), tako i sa uspomenama na nesrećno detinjstvo, koje samproveo pod bičem onoga mazgara, njegovog pra-pra-praunuka. Ja sam sada većstar čovek, i moj vaspitač je umro pre nekih pedeset godina, pa ipak mi se srcevrškom napuni srdžbom i mržnjom kad samo i pomislim na njega.

Germanik je ustajao u moju odbranu pred starijima samo time što ih je blagonagovarao da bolje postupaju sa mnom, ali je Postum bio branilac neustrašivkao lav. On kao da nije nikoga zarezivao. Usuđivao se čak da i samoj mojojstaramajci Liviji kresne istinu u oči. Postum je ipak postao Avgustov ljubimac,te se Livija jedno vreme pretvarala kao da je zabavlja njegova – kako je to onagovorila – dečačka neobuzdanost. Postum joj je isprva verovao, pošto sam nijebio sposoban za prevaru. Jednog dana – bilo mi je dvanaest godina a njemučetrnaest – desilo se da je upravo prolazio pored sobe u kojoj mi je Katondržao časove. Čuo je udarce i moje zapomaganje, te je besno uleteo u sobu iuzviknuo:

– Smesta da si prestao da ga tučeš!Katon ga je pogledao u isti mah iznenađeno i podrugljivo, pa mi je zadao

još jedan udarac, koji me je svalio sa stolice. Postum je tada rekao:

– Oni koji ne mogu da tuku magarca, taku sedlo. (A to je bila jedna rimskaposlovica).

– Bezobrazniče, šta hoćeš time da kažeš? – zagrme Katon.– Hoću da kažem, nastavi Postum, da ti na Klaudiju iskaljuješ svoj bes, zato

što zamišljaš da postoji čitava zavera protiv svakog tvog uspona. Tebi je, ustvari, ispod časti dužnost njegovog vaspitača, zar ne?

Postum je bio pametan: on je predpostavljao da će ovo toliko razljutitiKatona da će se zaboraviti. I Katon je zagrizao mamac: vikao je, uz starinskepsovke, da je u vreme njegovih predaka, čiju uspomenu vređa ovaj mucavinevaljalac, teških jada dopadalo svako ono dete koje nije ukazivalo dužnopoštovanje svojim starijima, jer tada se poslušnost obezbeđivala teškimudarcima. Nasuprot tome, u ovo današnje izopačeno vreme, vodeći ljudi Rimadopuštaju svakom neobrazovanom blesavom prostaku (ovo se odnosilo naPostuma) ili svakom maloumnom bogaljastom malom hvalisavcu (ovo seodnosilo na mene) da...

Postum ga prekide uz značajan osmeh:– Dakle, bio sam u pravu! Izopačeni Avgust vređa velikog Cenzora time što

je zaposlio tebe u svojoj izopačenoj porodici! Predpostavljam da si svojepravo mišljenje o svemu tome izneo i gospođi Liviji?

Katon bi najradije bio pregrizao svoj jezik od muke i straha. Znao je da bipropao kad bi Livija čula za njegove reči; on je uvek izražavao najdubljuzahvalnost zbog časti koja mu je ukazana time što mu je povereno vaspitanjenjenih unuka, a da i ne govorimo o besplatnom vraćanju njegovih porodičnihdobara koja su bila zaplenjena posle bitke, kod Filipa, gde je njegov otacpoginuo boreći se protiv Avgusta. Katon je bio dovoljno mudar ili dovoljnovelika kukavica da shvati ovu opomenu, te je posle toga moje svakodnevnomučenje bilo znatno ublaženo. Tri ili četiri meseca kasnije, na moju velikuradost, on je naimenovan za upravnika Škole za dečake. Tako je Postum potpaopod njegovo starateljstvo.

Postum je bio strašno snažan. Kada mu nije bilo ni punih četrnaest godina,mogao je preko kolena da savije šipku hladnoga gvožđa debljine moga palca, avideo sam sopstvenim očima kako je išao po vežbalištu sa dvojicom dečaka naramenima a jednim na leđima, dok mu je po jedan stajao na svakoj ruci. On nijebio marljiv u učenju, ali je bio u najmanju ruku daleko pametniji od Katona, itokom poslednje dve godine koje je proveo u školi dečaci su ga izabrali zasvoga vođu. U svima školskim igrama bio je „kralj” – čudnovato koliko se dugomeđu školskom omladinom zadržao taj izraz! – te je kao takav održavao strogired među svojim drugovima. Katon je morao da bude veoma učtiv sa Postumomako je želeo da ga ostali dečaci slušaju, jer su se svi oni odazivali i na najmanji

njegov mig.Livija je tražila od Katona da joj piše polugodišnje izveštaje o svojim

učenicima: stavila mu je do znanja da će te izveštaje pokazati i Avgustu ukolikobi joj se učinilo da bi ga mogli zanimati. Katon je iz njenih reči izvukaozaključak da izveštaji treba da budu bezlični i bezsadržajni, sem ako mu ona nebi dala znak da pohvali ili pokudi ovog ili onog dečaka. Mnogi plemićkibrakovi su bili ugovoreni još dok su mladoženje kao dečaci bili u školi, te jeponeki izveštaj mogao dobro da posluži Liviji kao razlog koji ide u prilognekog nameravanog venčanja ili govori protiv njega. Brakove rimskog plemstvaje morao da odobri Avgust u svojstvu prvosveštenika, te su zato većinom isklapani po Livijinoj želji. Jednom je Livija posetila prostorije škole i zateklaPostuma kako sedeći na stolici izdaje zapovesti kao kralj. Katon je primetio dase ona namrštila čim ga je ugledala. Zbog toga je skupio hrabrosti da napiše uidućem izveštaju i ovo: „Jako nerado, ali radi održanja vrline i pravde,prinuđen sam da izvestim da je dečak Agripa Postum sklon činovima kojiotkrivaju divlju, nasilničku i tvrdokornu narav.” Posle ovoga je Livija bila takoljubazna prema njemu da je njegov idući izveštaj bio još oštriji. Livija nijepokazivala te izveštaje Avgustu, već ih je čuvala za pogodnu priliku, a samPostum nije ni znao za njih.

Za vreme Postumovog kraljevanja proživeo sam dve najsrećmje godinesvoga detinjstva, a možda i čitavoga svog života. On je naredio ostalimdečacima da mi moraju dozvoliti da učestvujem u njihovim igrama, iako nisampohađao školu, a rekao im je da će svaku neučtivost ili uvredu nanetu menismatrati kao neučtivost ili uvredu prema njemu samome. Tako sam i jaučestvovao u svim telesnim vežbama i igrama koje mi je zdravlje dozvoljavalo,i jedino bih se neopažen povlačio u pozadinu kada bi naišli Avgust ili Livija.

Posle Katona, moj vaspitač je postao dobri stari Atenodor. Od njega samnaučio za šest meseci više nego od Katona za šest godina. Atenodor me nikadanije tukao i pokazivao je beskrajno strpljenje. Hrabrio me je govoreći običnoda moja hromost treba samo da mi podstiče razum. Vulkan, bog svih veštihzanatlija, bio je takođe hrom. A što se tiče mucanja, i Demosten, najboljigovornik svih vremena, rodio se s tim nedostatkom, ali ga je uklonio strpljenjemi usredsređivanjem na ono što je želeo reći. Demosten se koristio istim načinomlečenja kojim je i Atenodor lečio mene. Jer Atenodor mi je naložio da govorimnapamet naučena štiva, sa ustima punim belutaka: pokušavajući da savladamsmetnju koju su predstavljali ti šljunci, zaboravljao sam na mucanje, pa su ondabeluci uklanjani jedan po jedan, sve dok nisu bili svi odbačeni. Najzad sam nasvoje sopstveno iznenađenje morao i sam utvrditi da mogu govoriti isto takodobro kao i ma ko drugi – ali samo kada recitujem. U običnom razgovoru samjoš uvek odvratno mucao. Atenodor je želeo da moje uspelo recitovanje ostane

prijatna tajna nas dvojice, „Jednog dana ćemo, Cerkopitecione, iznenadiliAvgusta, govorio je on. Samo pričekaj još malo.” On me je nazivaoCerkopitecionom („majmunčetom”) iz milošte, a ne zato što bi me prezirao, tesam bio čak i ponosan na to ime. Kada mi nešto ne bi pošlo za rukom, ili kadbih bio nevaljao, on bi me posramio grmeći: „Tiberije Klaudije Druze NeroneGermanice, seti se ko si i šta činiš!” Stekavši prijateljstvo Postuma, Atenodora iGermanika, počeo sam postepeno da dobijam samopouzdanja.

2. god. pre n. e.

Kad je postao moj vaspitač, Atenodor mi je već prvog dana rekao da nemanameru da me uči činjenicama koje mogu i sam svugde da sretnem, već da će meučiti tome kako treba pravilno iznositi i shvatati činjenice. I on me je zaistatome i učio. Jednoga dana, na primer, zapitao me je blago zašto sam tolikouzbuđen; izgledalo je da nisam u stanju da se usredsredim na svoj zadatak.Rekao sam mu da sam upravo video Avgusta kako na Marsovom Polju vršismotru jednog velikog odeljenja novaka, pre nego što će biti poslati u Nemačku,gde je nedavno ponovo izbio rat. „Dobro”, nastavi Atenodor istim blagimglasom, „pošto si toliko obuzet tom smotrom da ne možeš da osetiš lepoteHesioda, neka Hesiod pričeka do sutra! Uostalom, on je čekao sedam stotinagodina, a možda i više, te neće cepidlačiti zbog jednog dana. A u međuvremenusedi i uzmi svoje voštane pločice, pa mi napiši pismo u vidu kratkog izveštaja osvemu što si video na Marsovom Polju; zamisli da ja, recimo, nisam bio petgodina u Rimu i da mi šalješ pismo preko mora, kažimo mojoj kući u Torzu. Toće zaposliti tvoje neumorne ruke, a biće za tebe i dobra vežba.”

Ja sam onda veselo počeo da škrabam po vosku, pa smo zatim zajednopročitali pismo da bismo ispravili pravopisne greške kao i greške u načinuizlaganja. Morao sam priznati da sam istovremeno rekao suviše mnogo i suvišemalo, a i da sam činjenice izneo pogrešnim redom. Odeljak u kome sam opisaojadikovke majki i dragana mladih vojnika kao i gužvu naroda koji je poleteo daoproštajnim klicanjem pozdravi čete koje odlaze trebalo je da dođe na krajpisma a ne na njegov početak. Isto tako nije bilo potrebno da spomenem da jekonjica imala konje: to se podrazumeva samo po sebi. Čak sam i dvaputspomenuo da se Avgustov bojni konjic spotakao, a jednom je bilo sasvimdovoljno, jer je konj samo jednom i posrnuo. A i ono što mi je Postum pričao,dok smo se vraćali kući, o verskim obredima Jevreja bilo je zanimljivo, ali većnije spadalo u ovo pismo, pošto su novaci bili Italijani, a ne Jevreji. Sem toga,Atenodor bi u Tarzu verovatno imao više mogućnosti da proučava jevrejskeobičaje nego Postum u Rimu. S druge strane, nisam spomenuo još nekolikostvari koje bi njega mogle zanimati, na primer koliko je novaka učestvovalo usmotri, koliko su ovladali vojnom veštinom, u koji ih vojni logor šalju, da li je

izgledalo da se raduju ili da su žalosni zbog odlaska i šta im je rekao Avgust usvom govoru.

Tri dana kasnije zadao mi je Atenodor da opišem svađu između nekogmornara i nekog trgovca odećom, koju smo zajedno slušali dok smo se šetalitrgom na kome su se prodavale polovne stvari; zaista, moj opis je sad već biomnogo bolji. Atenodor je prvo uneo red u moje pisanje, zatim u recitovanje, panaposletku i u svaki razgovor koji sam vodio s njim. On se bezmerno trudio okomene, te sam postepeno postajao manje smušen, jer je on svaku mojunebrižljivu, nepotrebnu ili nedovoljno tačnu rečenicu propraćao svojimprimedbama.

Atenodor je pokušao da me pridobije i za spekulativnu filozofiju, ali kada jeprimetio da nemam naklonosti za nju, nije me više nagonio da u toj oblastiprelazim granice običnog boljeg obrazovanja. On me je prvi zadobio i zaistoriju. Imao je prepis prvih dvadeset svezaka Livijeve Istorije Rima, koju mije dao da čitam kao primer jasnog i skladnog pisanja. Mene su očarale Livijevepovesti, a Atenodor mi je obećao da će me upoznati i sa Livijem lično, koji jebio njegov prijatelj, ali tek pošto se budem odučio od mucanja. I održao je reč.Šest meseci kasnije odveo me je u Apolonovu Knjižnicu, gde me je predstaviobradatom, pogrbljenom čoveku šezdesetih godina, nešto žućkaste puti, bistra okai jasnog načina govora, koji me je ljubazno pozdravio kao sina čoveka kome semnogo divio. On u to vreme nije bio ni upola završio svoju istoriju, koja jeukupno trebalo da obuhvati stotinu i pedeset svezaka, počinjući od najranijihvremena o kojima su sačuvana samo predanja, pa zaključno sa smrću moga oca,koji beše umro dvanaest godina ranije. Kada je moj otac umro, Livije je počeoda objavljuje svoju istoriju, i to po pet svezaka godišnje, tako da je već biostigao do dana rođenja Julija Cezara. Livije mi je čestitao što sam dobioAtenodora za vaspitača. Atenodor je odvratio da se potpuno isplaćuje trud kojiulaže oko mene; zatim sam ja rekao Liviju koliko mi je radosti pričinjavaločitanje njegovih knjiga, naravno od onoga časa kada mi ih je preporučioAtenodor kao uzore spisateljske veštine. Tako smo svi bili zadovoljni, anaročito Livije,

– Šta! Zar ćeš i ti, mladiću, postati povesničar? – upitao me je on.– Želeo bih da budem dostojan tog uvaženog imena, odgovorio sam mu ja,

iako u stvari nikad pre toga nisam ozbiljno ni pomišljao na takvu mogućnost.Onda mi je on preporučio da napišem životopis svog oca, i ponudio se da mipomogne time što bi mi ukazao na najpouzdanije istorijske izvore. Osećao samse jako polaskanim, te sam rešio da odmah idućeg dana počnem i sa pisanjem teknjige. Ali mi je Livije rekao da je pisanje poslednji zadatak istoričara: „onprvo treba da prikupi građu i naoštri pero. Neka ti samo Atenodor pozajmi svoj

oštri nožić za rezanje pera!” našalio se Livije.Atenodor je bio dostojanstven starac sa blagim tamnim očima, orlovskim

nosom i sa svakako najdivnijom bradom koju je ikad ijedan čovek imao. Onamu se u talasima spuštala sve do pojasa i bila je bela kao labudovo krilo. Ovonisam rekao radi nepotrebnog pesničkog poređenja, jer ja ne spadam u oneletopisce koji pokušavaju da podražavaju epovima. Hoću da kažem da je onazaista bila bela kao labudovo krilo. Na veštačkom jezeru u Salustijevimvrtovima plivali su neki pitomi labudi, te smo ih Atenodor i ja jednom hranilivozeći se čamcem, pa se sećam da sam, kad se on nagnuo preko čamca, zapazioda su njegova brada i njihova krila iste boje. Govoreći, Atenodor je običnopolako i ravnomerno gladio bradu, a jednom mi je rekao da ona zato i raste takoizobilno. Rekao je čak da nevidljive varnice struje iz njegovih prstiju i hranevlasi. To je bila šala jednoga stoika na račun Epikurove spekulativne filozofije.

Ta Atenodorova brada me je podsetila na Sulpcija, koga je Livija odredilaza moga posebnog nastavnika istorije, kada mi je bilo trinaest godina. Sulpicijeje, po mome mišljenju, imao najkukavniju bradu koju sam ikad video; i ona jebila bela, ali samo one beline koju ima sneg po ulicama Rima posle jugovine –prljavo sivo-belo sa žutim prugama – bila je i vrlo raščupana. Kada bi se zbognečeg uznemirio, Sulpicije je tu svoju bradu uvijao prstima, pa bi čak čuperkestavljao sebi u usta i grickao ih. Verujem da je Livija izabrala baš njega zato štoje verovala da je on najdosadniji čovek u Rimu, pa se nadala da će njegovimpostavljanjem za mog vaspitača u korenu ugušiti moju naklonost prema istoriji,pošto je brzo čula za tu moju sklonost. Livija je bila u pravu: Sulpicije jenesravnjivom veštinom i najzanimljivije stvari mogao da učini potpunobljutavim i beživotnim. Ali čak ni Sulpicijeva suvoparnost nije mogla da meodvrati od moga smera, a on je ipak imao i jednu vrlinu: beskrajno tačnopamćenje činjenica. Ako bih zaželeo da dobijem neki neobičan podatak, naprimer o pravu nasleđivanja kod poglavica alpiskih plemena protiv kojih seborio moj pokojni otac, ili ako bih hteo da prokljuvim značenje ili etimologijunjihovog varvarskog ratničkog pokliča, Sulpicije bi uvek znao koji je stručnjakgovorio o tome, u kojoj knjizi i gde se ona može naći, na kojoj polici, u kojojsobi i kojoj knjižnici. On nije imao duh koji ume da prosuđuje i pisao je višenego bedno, jer su činjenice u njegovim spisima gušile jedna drugu, kao cveće uleji koja nije oplevljena. Ali se on docnije pokazao kao dragocen saradnik, kadsam već naučio da se njime služim kao pomoćnikom a ne kao vaspitačem; on jeradio za mene skoro punih trideset godina, sve dok nije umro u osamdesetsedmoj godini života; pamćenje ga nije napustilo sve do smrti, a brada mu je itada bila bezbojna, tanka i neuredna.

Glava VI

6. god. pre n. e.

Sada bih morao da se vratim za nekoliko godina unazad, da bih pisao osvome stricu Tiberiju, čije dogodovštine nikako nisu bez važnosti po ovu,istoriju. On je bio u nesrećnom položaju: bio je prinuđen da i mimo svoje voljestalno bude pred očima javnosti, čas kao bojni zapovednik u nekom ratnompohodu na granici, a čas opet kao konzul u Rimu ili kao naročiti izaslanik unekoj pokrajini. Sve što je taj čovek želeo bio je dug odmor i život u osami.Javne časti su za njega malo značile, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što sumu – kao što se on sam jednom požalio mom ocu – bile podarena kao glavnomtrčkalu Avgusta i Livije, a ne kao čoveku koji dela po sopstvenom pravu i nasvoju odgovornost. Usto, on je morao strogo da vodi računa i o svomeprivatnom moralu zato što je to bilo skopčano sa dostojanstvom članaimperatorske porodice, kao i zato što ga je Livija stalno uhodila. On je imaomalo prijatelja, pošto je kao što sam – ako se ne varam – već rekao, po momemišljenju bio podozriv, surevnjiv, zatvoren i setne naravi, a i ono maloprijatelja što je imao bili su više čankolizi nego prijatelji, te se on s njima iophodio sa ciničkim prezirom, što su oni uostalom i zasluživali. Najzad, iodnosi između njega i Julije, otkako se on njome beše oženio pet godina ranije,bili su pošli od zla na gore. Njima se rodio jedan dečko, ali je umro; posle togaje Tiberije odbio da spava s Julijom, i to iz ova tri razloga: prvo, zato što je onapostajala sredovečna žena i gubila vitkost, a Tiberije je voleo nedozrele žene, ito utoliko više ukoliko su imale u sebi nešto dečačko a Vipsanija je bila lakakao rukovet cveća; drugo, zato što mu je Julija upućivala strasne zahteve kojimaon nije hteo da iziđe u susret, a ona je to uzela za povod da postane histerična,jer je muž odbija; i, treće, zato što je doznao, kada je već odbio tu ženu od sebe,da mu se ona sveti time što nalazi ljubavnike koji joj pružaju ono što joj je onuskratio.

Po nesreći, on nije mogao da pribavi drugih dokaza o Julijinim neverstvimaosim iskaza nekih robova – jer je ona brižljivo udešavala te stvari – asvedočenje robova nije bilo dovoljno za Avgusta da bi mu pružilo osnova darazvrgne brak svoje jedine i voljene kćeri. Zato je Tiberije više voleo da trpićuteći nego da o tome govori Liviji, kojoj uostalom nije ni verovao i koju jemrzeo. Izgledalo mu je da će, ako napusti i Rim i Juliju, njegova žena verovatnopočeti da se bezbrižno provodi, te da će možda i sami Avgust doznati nešto onjenom ponašanju. Jedini izgled da to ostvari ležao je u izbijanju nekog novograta ma na kojoj granici, ali ne dovoljno važnoj da on tamo bude poslat kaovojni zapovednik. Međutim, ni u jednom delu sveta bilo nikakvih izgleda da će

doći do rata, a Tiberije je bio sit vojevanja. On je nasledio mog oca kaozapovednik vojske koja se tukla u Nemačkoj, a julija je nastojala da ga prati naRajnu; on je sada boravio u Rimu samo povremeno, na nekoliko meseci, ali muje Avgust kao nekakvom robu natovario težak i neprijatan zadatak da nadgledaupravu nad radionicama i nad radnim uslovima, i to uglavnom u najsiromašnijimčetvrtima Rima. Jednoga dana, u jednom trenutku neopreznosti, on je planuo irekao Liviji: „O, majko, kako bih želeo da budem slobodan od ovogneizdržljivog života, makar to bilo i samo na nekoliko meseci.” Ona ga jeuplašila time što mu ništa nije odgovorila i što je odmah napustila sobu, ali gaje zatim u toku istoga dana dozvala k sebi, pa ga je iznenadila kad mu je reklada će uslišiti njegovu želju i da će izdejstvovati kod Avgusta da ga pusti da senegde povuče na kratko vreme. Ona se odlučila da tako učini s jedne strane zatoda bi ga obavezala da joj bude zahvalan, a sa druge strane i zato što je saznalaza Julijine ljubavne ispade, te je, kao i Tiberije, mislila da joj treba razapetizamku i pustiti je da se sama u nju uhvati. Ali glavni Livijin razlog je bio uovome: ona je videla da Postumova starija braća, Gaj i Lucije, staju na snagu ida su odnosi između njih i njihova očuha, Tiberija, već zategnuti.

Gaj, koji u osnovi nije bio neka šuša, (a to nije bio ni Lucije), već se bešeugnezdio u Avgustovom srcu, zauzevši ono mesto koje je nekada imao Marcel.Ali je Avgust, uprkos Livijinim opomenama, tako mazio obojicu bez ikakvoguzdržavanja da je pravo čudo što nisu postali još gori nego što su bili. Mladićisu imali običaj da se prema starijima od sebe ponašaju bezobrazno, a naročitoprema onima za koje su znali da će se takvo njihovo ponašanje prema njimapotajno svideti Avgustu, a i živeli su veoma rasipnički. Kad je Livija uvidela dajoj je uzaludna muka oko Avgusta da bi odvratila od nepotizma, ona jepromenila politiku, pa ga je zato i podsticala da obojici čini još veće povlasticenego pre toga. Tako čineći, a dajući im na znanje da im to ona ugađa, Livija seuzdala da će steći njihovo poverenje. Ona je pravila ovakav račun: akosamoprecenjivanje tih mladića samo još malo poraste, oni će se tolikozaboraviti da će i sami posegnuti da se dokopaju vlasti monarha. Mreža njenihuhoda je bila odlična, te je uvek mogla na vreme da sazna za nastajanje makakvog zavereničkog poduhvata, pa da ih obojicu na vreme da zatvoriti. Ona jezato i gurala Avgusta da Gaja predloži za konzula četiri godine pre roka, kada jeGaju bilo tek petnaest godina, uprkos propisu donetom od Sule da niko ne možepostati konzul pre svoje četrdeset treće godine, i to tek pošto je zauzimao bar trirazličita i svaki put sve važnija položaja u magistratskoj službi. Docnije je iLuciju izglasana ista čast. Nagovorila je Avgusta da braću predstavi Senatu ikao „vođe omladine”. Taj naziv im nije bio dat samo za jednu priliku, kao što jeto bio slučaj sa Marcelom, nego im je davao stalnu vlast nad njihovimvršnjacima istoga staleža. Sasvim se, dakle, jasno nagoveštavalo da Avgust

namerava da Gaja uzme za svoga naslednika. Zato nije nikakvo čudo što seponovila Marcelova sudbina: mladi plemići, slični onima koji su u Marcelovoime hvalisavo ustajali na državnički i vojnički ugled Agripin, sada su seokomili u ime Agripinog sina Gaja na veteranski ugled Tiberijev, izlažući garaznim porugama. Livija je savetovala Tiberiju da samo podražava Agripinomprimeru. Ako bi se on, posle toliko pobeda i javnih počasti, povukao na nekobliže grčko ostrvo i prepustio političko polje Gaju i Luciju, ostavio bi boljiutisak i pridobio bi za sebe mnogo više narodne ljubavi nego ako bi se upustio snjima u borbu. (Ova istorijska paralela postala bi još izrazitija ako bi Gaj iLucije umrli za vreme te Tiberijeve povučenosti, te Avgust osetio potrebu zaTiberijevim uslugama.) Zato je Livija dala obećanje da će uticati na Avgusta daTiberija otpusti iz Rima na neograničeno vreme i da mu dozvoli da podneseostavku na sva svoja zvanja, ali tako da mu jednovremeno dodeli počasni nazivPokrovitelja Naroda, što bi ga osiguralo od svakog Gajevog pokušaja da gaubije, ako bi ovaj pokušao da ga ukloni na taj način.

Liviji je krajnje teško pošlo za rukom ispunjenje tog obećanja, pošto jeTiberije bio Avgustov najkorisniji doglavnik i vojskovođa koji je imao najvišeratnih uspeha, pa se starac zaista dugo opirao da ovu njenu zamisao ozbiljnoprihvati. Međutim, Tiberije je izigravao bolesnoga čoveka i navaljivao, tvrdećida će njegov odlazak ublažiti mnoge Gajeve i Lucijeve nezgode, pa je čak ipriznao da nije u najboljim odnosima s njima. Ali Avgust nije hteo ništa ni dačuje! Gaj i Lucije su još uvek bili samo poletarci potpuno neiskusni u stvarimarata i državnih poslova, te mu ne bi bili ni od kakve koristi ako bi u Rimu izbilineki ozbiljniji meteži ili ako bi se to desilo u pokrajinama na samoj granici. Onje uvideo, možda prvi put, da mu je Tiberije sva potpora u slučaju da se takonešto ukaže na pomolu, ali mu nije bilo pravo što je morao da dođe do takvogzaključka. Pošto se s te strane ničemu više nije mogao nadati, Tiberije je otišaoJuliji, pa joj je sa glumljenom surovošću rekao da je njihov brak postao takvašega da on neće više da ostane s njom pod istim krovom ni jedan dan.Savetovao joj je da ode Avgustu i da mu kaže da njen suprug, grubijan, postupasa njom tako rđavo da ona ne može biti srećna sve dok se od njega ne razvede.U tom slučaju rekao je on, Avgust, iz porodičnih razloga, nažalost verovatnoneće pristati njihov razvod ali će verovatno zato njega, Tiberija, proterati izRima. A on će pre poći čak i u izgnanstvo nego što će i dalje živeti s njom.

Julija se onda rešila da preda zaboravu da je ikada i volela Tiberija. Ona jei onako mnogo propatila od njega, jer se on prema njoj ne samo ponašao sakrajnjim prezirom kad god bi se našli lice u lice nego je počeo vrlo obazrivo dase bavi i onim svojim besmisleno prgavim ogledima zbog kojih su kasnije svipristojni ljudi omrzli i samo njegovo ime; a do Julijinog saznanja su već doprlata raskalašna nedela njenoga supruga. Ona ga je zato uhvatila za reč, pa se

Avgustu požalila na njega mnogo jačim izrazima nego što ih je on mogao ipredvideti, jer je bio dovoljno tašt da veruje da ga ona, urkos svemu, voli idalje. Avgust, koji je jedino s mukom savlađivao svoju nenaklonost premaTiberiju kao zetu, što je dakako samo sokolilo Gajeve pristalice da vršljaju idalje, pade zato u jarost, pa se ushoda po sobi, nazivajući Tiberija svimpogrdnim imenima koja su mu pala na pamet. Ali je on ipak odmah podsetioJuliju na to da ona treba sama sebe da krivi što se razočarala u svoga muža, načiju narav njen otac i ranije nikad nije propuštao priliku da joj skrene pažnju. Paipak, ma koliko voleo i žalio svoju kćer, on je mogao da poništi njihov brak, jernije bilo moguće da razdvoji svoju kćer i svoga pastorka posle svadbe kojoj jepridavana tolika politička važnost. Sem toga, on je bio siguran da i Livija viditu stvar u istoj svetlosti kao i on. Zato je Julija molila da Tiberije bude odaslatma gde iz Rima na godinu ili dve, pošto ona u tome trenutku nije mogla da gapodnese ni na odstojanju od sto milja. Čim je to bilo usvojeno, Tiberije seposle nekoliko dana uputio na ostrvo Rodos, koje je davno bio izabrao zaidealno mesto u koje će se povući. Na Livijino veliko navaljivanje, njemu je datnaziv Pokrovitelj Naroda, ali je Avgust jasno rekao da neće biti naročitoožalošićen ako njegove oči nikad više i ne budu ugledale Tiberija.

Sem glavnih ličnosti u ovoj zanimljivoj drami, niko nije zapravo znao zaštoje Tiberije napustio Rim, a Livija je koristila Avgustovo ćutanje da se zalaže zaTiberija. Ona je svojim prijateljima govorila „u poverenju” da se Tiberijeodlučio na povlačenje u znak negodovanja zbog nepriličnog ponašanja Gajeve iLucijeve stranke. Dodavala je da ga je Avgust jako voleo, te je u prvo vremeodbijao da odobri njegovo povlačenje, obećavajući da će ućutkati njegovenapadače; Tiberije je međutim na to odgovorio da on ne želi da se i dalje stvarazla krv između njega i sinova njegove žene, pa, da bi pokazao koliko mu je dotoga stalo, četiri dana nije uzeo ni zalogaja hrane. Otišla je tako daleko u tojlakrdiji da je otpratila Tiberija do njegovog broda u Ostiji, morskom pristaništuRima, i da ga je tu preklinjala u Avgustovo i u svoje ime da promeni svojuodluku. Udesila je stvar tako da su i svi drugi članovi njene uže porodice – a tosu bili Tiberijev sinčić Kastor, moja mati, Germanik, Livila i ja, koji ovo pišem– bili zajedno sa njom, pa smo uveličali bol toga rastanka i pridružili svojemolbe njenima. Julija se naravno nije tu ni pojavila, a njeno se odsustvo sasvimpoklapalo sa onim utiskom koji je Livija i želela da proizvede, to jest da seJulija, zajedno sa svojim sinovima, digla protiv svoga muža. To je bio smešanali dobro priugotovljen prizor. Moja mati je dobro odigrala svoju ulogu, a trojestarije dece, koja su bila dobro uvežbana, izgovorila su veoma ubedljivo onočemu su bila naučena. Ja sam se držao smeteno i glupo dok me Livija nije dobrouštinula, pa sam onda i ja briznuo u plač i drao se bolje nego svi ostali. Kad seto odigravalo, meni je bilo četiri godine, ali sam skoro napunio dvanaestu pre

nego što sam dočekao da se Avgust, makar i preko svoje volje, oseti prinuđenimda moga strica ponovo pozove u Rim, i to tek onda kada su se političke prilikeveć bile jako izmenile.

Julija, međutim, zaslužuje daleko više sažaljenja nego što joj je javnostobično ukazivala. Ja lično verujem da je ona u suštini bila pristojna žena dobrasrca, premda je bila jako privržena zadovoljstvima i uživanjima; ona je,uostalom, bila jedina od svih ženskih članova moje porodice koja je za meneimala ljubazne reči. Isto tako, ja sam sklon da verujem da nije uopšte biloosnova onim optužbama protiv nje, podignutim docnijih godina, sa tvrdnjom daje ona bila neverna Agripi još dok je sa njim bila u braku. Ono što je izvesno toje da su sva trojica njenih dečaka jako ličila na njega. Tačna istorija izgledaovako: ostavši udova, ona se (kao što sam već rekao) zaljubila u Tiberija, pa jemolila Avgusta da se za njega i uda. Razbešnjen što se, toga braka radi, moraorazvesti od svoje žene Vipsanije, Tiberije se prema njoj držao vrlo hladno. Onaje bila nedovoljno mudra, te se zbog toga obratila Liviji, od koje se bojala, alikojoj je i verovala, moleći je za savet. Livija joj je dala neki ljubavni napitak,rekavši joj da će, ako ga pije, postati neodoljiva za svoga muža, ali joj jenapomenula da napitak uzima samo jednom mesečno, i to onda kad je punmesec, s tim da jednovremeno čita izvesne molitve upućene Veneri i da ne pričao tome nikada i ništa nikome živom, pošto bi vodica inače izgubila svoju moć, ato bi onda i za nju imalo teških posledica. Livija joj je u stvari, u svojojsvireposti, dala neku proceđenu tečnost u koju su pre toga bila izmrvljena telaizvesnih zelenih buba koje žive u Španiji, a ta tečnost je tako pojačavala Julijinepolne prohteve da se ona ponašala prosto kao luda žena. (Docnije ću većobjasniti kako sam to sve saznao.) Jedno vreme ona je zbilja raspaljivalaTiberijevu pohotu svojom neobuzdanom razbludnošću, na koju ju je nagonioonaj napitak što je činila i uprkos svojoj prirodnoj umerenosti – ali mu je ubrzododijala i on je odbijao svaki bračni odnos s njom. Usled dejstva toga napitka,koji joj je, ako se ne varam, prešao u naviku, ona je bila prinuđena da svojepohotne čežnje zadovoljava povremeno ma sa kojim mladim dvoraninom komeje samo smela verovati da će čuvati tajnu. To će reći da je ona tako radila uRimu, a kad je bila u Nemačkoj ili u Francuskoj, zavodila je vojnike izTiberijeve telesne straže, pa čak i nemačke robove, preteći im, ako bi seustručavali da je zadovolje, da će ih optužiti da su je saletali na nepristojannačin, a onda im ne gine šibanje do smrti. Međutim, pošto je bila još uvek lepa,oni se verovatno nisu dugo ni ustručavali da je zadovolje.

Posle Tiberijevog progonstva Julija je manje pazila na svoje ponašanje, teje tako sav Rim uskoro saznao za njena neverstva. Livija nikada o tome svemunije Avgustu rekla nijedne reči, sigurna da će on kad tad to sve već saznati i odkoga drugog. Međutim, Avgustova šlepa ljubav prema njegovoj kćeri bila je već

poslovična stvar, te se niko nije ni usuđivao da mu ma šta kaže. Posle nekogvremena uvrežilo se mišljenje da on ne može ne znati kakva mu je kći, te danjegovo odobravanje njenoga ponašanja obavezuje ljude na ćutanje. Njenenoćne bludne terevenke na Trgu i na samom uzvišenju sa koga se Imperatorobraćao narodu postale su predmet najstrašnije javne sablazni, ali su prošlepune četiri godine dok glas o njima nije stigao do Avgusta. Tada je on čuo svuistinu, i to ni od koga drugog nego baš od Julijinih sinova, Gaja i Lucija, koji suizišli preda nj i ljutito ga zapitali dokle će dozvoljavati da on i njegovi unucibudu sramoćeni? Oni shvataju – rekli su svome dedu – što je on veoma strpljivprema njihovoj majci, jer vodi računa o dobrom porodičnom imenu, ali ga onipitaju ima li njegova strpljivost granica? Treba li čekati da im ona donese ukuću čitav nakot braće-kopilana pre nego što se sa zvanične strane bude stalo naput njenoj obesti? Avgust je to saslušao sa užasom i zaprepašćenjem, te je samozinuo od čuda i micao usnama ne mogući progovoriti. Kad mu se povratiogovor, on je prigušenim glasom pozvao Liviju. Julijini sinovi su i u njenomprisustvu ponovili ono što su rekli Avgustu, a ona se pretvarala kao da je gušijecaj, izjavljujući da je za poslednje tri godine njen najveći bol bilo to što jeAvgust svesno zapušio uši da ne bi čuo istinu. „Više puta, rekla je Livija, ja sampribirala hrabrost da ti govorim o tome, ali sam bila sasvim sigurna da ti nećešsaslušati nijednu reč. Ja sam, dodala je ona, verovala da ti sve znaš o tome, alida je za tebe bolno da o tome govoriš čak i sa mnom!” Avgust je zaplakao izagnjurio glavu u šake mrmljajući da nikada nije čuo ni najmanji šapat, niti jeosetio u sebi ni najtananiju sumnju, uveren da je njegova kći najčestitija žena uRimu. Na to ga je Livija zapitala šta on misli da je oteralo njenoga sina Tiberijau izgnanstvo? Misli li da je on voleo da postane izgnanik? O ne, on je otišao izRima zato što nije bio u stanju da suzbije razuzdanost svoje žene, pa je čak bionesrećan što Avgust odobrava tu razuzdanost, jer je tako mislio o tome. A poštonije želeo da se zavađa sa Gajem i Lucijem, Julijinim sinovima a svojimpastorcima, i pošto nije dobio od Avgusta dozvolu da se razvede, nije mu nipreostalo ništa drugo nego da se časno povuče u samoću.

Avgust nije ni čuo te njene reči o Tiberiju, jer je bio tako poražen da jeodmah prebacio jedan skut haljine preko glave pa je teturajući se pošaohodnikom koji je vodio u njegovu spavaću sobu, u koju se zaključao da ga nikone vidi, pa čak ni Livija, i tako je ostao puna četiri dana, za koje vreme nijeništa ni jeo niti pio, a nije mu se ni san sveo na oči, i – što je bilo još veći dokaznjegovoga dubokog bola, ako uopšte i treba tome nekog dokaza – za to vremenije se ni brijao. Najzad je povukao za uzicu koja je bila provučena kroz zid ibila povezana sa jednim srebrnim zvonom u Livijinoj sobi. Livija je odmahdoletela k njemu. Na njenom licu je bila ispisana zabrinutost žene koja voli.Nemajući poverenjau svoj glas, Avgust je napisao voštanu pločicu, na grčkom

jeziku, samo ovu osudu: „Neka se pošalje u doživotno progonstvo, ali da mi sene kaže gde se nalazi.” Onda je predao Liviji svoj pečat-prsten da bi ona moglapo njegovom ovlašćenju uputiti Senatu pismo kojim se preporučuje toprogonstvo. Uzgred budi rečeno, taj pečat je bio od jednog velikog smaragda,na kome se isticao tanano izrezan lik Aleksandra Velikog, sa šlemom na glavi, ataj smaragd je bio ukraden iz Aleksandrovog groba zajedno s mačem, grudnimoklopom i drugom ličnonom opremom toga velikog čoveka. Livija je upornonavaljivala na Avgusta da se služi tim pečatom, uprkos njegovom sujevernomstrahovanju, o kome je i sam mislio da je neosnovano sve dok jedne noći nijeusnio san u kome je video Aleksandra, a ovaj mu sam svojim mačem odsekaoprst na kome je nosio taj prsten. Otada je on imao svoj sopstveni pečat odindijskog rubina, koji je izbrusio čuveni zlatar Dioskurid, a koji su pečat poslekoristili i svi Avgustovi naslednici kao obeležje svoje vrhovne vlasti.

Livija je napisala preporuku Senatu vrlo snažnim izrazima. Ona je bilasročena Avgustovim stilom, kome uostalom nije ni bilo teško podražavati, jer jeon uvek žrtvovao eleganciju jasnoći, kao što je na primer, često u jednompismenom sastavu ponavljao jednu te istu reč umesto da je zameni drugom rečjuistoga značenja ili perifrazom (što naveliko čine svi ljudi od pera). Ona nijepokazala pismo Avgustu, nego ga je odmah poslala Senatu koji je smestaizglasao ukaz o Julijinom večitom progonstvu. Izređala je sve Julijine prestupesa takvim podrobnostima i pozajmila Avgustu tako hladne izraze odvratnostiprema tim prestupima da mu je zauvek onemogućila da docnije promeni svojemišljenje i da zatraži od Senata da izmeni svoju odluku.

Krunisala je to svoje delo time što je dodala imena trojice-četvorice ljudi,označivši ih kao Julijine saučesnike u brakolomstvu, naravno u želji da i njihupropasti. Među njima se nalazio i jedan od mojih ujaka, Jul, sin Antonijev,prema kome je Avgust gajio veliku naklonost zbog Oktavije, pa ga je podigaočak i do konzulstva. Imenujući ga u svome pismu Senatu, Livija je jako naglasilanjegovu nezahvalnost prema svome dobrotvoru, nagovestivši istovremeno da suon i Julija čak i kovali zaveru da se dokopaju vrhovne vlasti. Taj Jul je zatoodmah izvršio samoubistvo. Ja smatram da je ta optužba o zaveri bila bezikakvog osnova, ali je Jul, kao jedini živi sin Antonijev od žene mu Fulvije;zatim kao bivši konzul i muž one Marcelove sestre od koje se Agripa razveo,bio u Livijinim očima opasan čovek. (Najstarijeg Antonijevog sina, Antila,Avgust je oterao u smrt odmah posle Antonijevog samoubistva, a druga dvojica,Ptolomej i Aleksandar, koje je imao sa Kleopatrom, umrli su u ranoj mladosti.)Narodno nezadovoljstvo prema Avgustu često se izražavalo i time što se glasnožalilo što nije Antonija pobedio u bici kod Akcijuma. Oni drugi ljudi koje jeLivija optuživala za brakolomstvo sa Julijom bili su prognani iz Rima.

Nedelju dana kasnije Avgust je pitao Liviju da li je „onaj ukaz” propisno

sproveden, jer on nikada više nije spomenuo Juliju po imenu, a retko čak inekim zaobilaznim izrazom, iako mu je ona uvek bila u pameti. Livija je reklada je „ta osoba” osuđena na trajnu zasužnjenost na jednom ostrvu i da je većtamo upućena. Kada je to čuo. Avgust je bio prosto oboren od bola što Julijanije učinila ono što joj je jedino ostalo da učini, to jest da sama sebi oduzmeživot. Livija mu je rekla da se Feba, Julijina dvorkinja i glavna poverenica,sama obesila čim je bio objavljen ukaz o Julijinom progonstvu. Avgust je na torekao: „Zahvalio bih bogu da sam Febin otac!” i odložio svoje pojavljivanjepred svetom još za dve nedelje. Dobro se sećam toga užasnog meseca. PoLivijinom naređenju nas decu su obukli u ruho koje nose ožalošćeni, pa namnisu dopuštali ni da se igramo, ni da pravimo šale, niti da se čak i nasmejemo.Kad smo ponovo videli Avgusta, on je izgledao deset godina stariji, i trebalo jeda prođu čitavi meseci pa da on opet poseti igralište u Školi za dečake ili dasam pristupi uobičajenim jutarnjim vežbama, koje su se sastojale od ubrzanešetnje oko prostora na kome se nalazio dvor, a svršavale su se trčanjem prekooniskih prepona.

Livija je odmah izvestila Tiberija o Julijinoj sudbini. Potstaknut od Livije,on je napisao Avgustu dva-tri pisma, moleći ga da oprosti Juliji kao što je i onsam već učinio, dodajući da – ma kako da se ona inače rđavo ponela kao žena –on želi da ona sačuva sva imanja koja joj je on u raznim prilikama bio poklonio.Avgust na to nije odgovorio ništa. On je bio čvrsto uveren da su Tiberijevaprvobitna hladnoća, a zatim njegova surovost prema Juliji, kao i primerinemoralnosti koje joj je on pružio, bili odgovorni za njen moralni pad. Zato jebio ne samo daleko od toga da Tiberija pozove natrag iz njegovog izgnanstvanego mu nije obnovio ni njegov naziv Prijatelja Naroda kad mu je iduće godineistekao rok.

Postoji jedna vojnička pesma koja se peva kad se ide u korak; ona se zoveTri bola gospodara Avgusta i sastavljena je u onom vojničkom tragikomičnomstilu, pa je mnogo godina pevana po pukovima koji su stalno boravili uNemačkoj. Ta pesma kaže da je prvi Avgustov bol bio zbog Marcela, drugizbog Julije, a treći zbog onih crnih orlova koje je izgubio Var. Prvi je bol zbogMarcelove smrti bio dubok, još je bio dublji onaj zbog Julijine bruke, ali jenajdublji od svih bio bol zbog izgubljenih orlova, jer je sa svakim od tih orlovaiščezao i po čitav jedan puk najhrabrijih ljudi koje je imao Rim. Ta pesma je učitavom nizu stihova naricala nad nesrećnom sudbinom XVII, XVIII i XIX puka,koji su (u doba kada je meni bilo devetnaest godina) bili iznenada napadnuti ipotpuno satrveni od strane Nemaca u jednoj udaljenoj močvarnoj šumi. Pesmaopisuje kako je gospodar Avgust, čuvši vest o tome besprimernom porazu,udarao glavom o zid.

Gospodar Avgust na sav glas urla,Bijući glavom o zid – haj!

O Vare, Vare, vojvodo Vare,Vrati mi natrag pukove moje!

Gospodar Avgust cepa ćebad,

Čaršave i jorgane postelje svoje,I ječi: Vare, vojvodo Vare,

Vrati mi natrag pukove moje! Dalji stihovi govorili su o tome kako Avgust nikada docnije nije obnovio

pukove pod brojevima koje su nosili ti pukovi, nego je na spisku svojih vojskiostavio prazno mesto koje su oni zauzimali. On se u toj pesmi čak i zaklinjao daMarcelov život i Julijina čast za njega nisu bili ništa u poređenju sa životom ičašću njegovih vojnika, a da njegov duh „neće imati više mira nego buva bačenau peć” sve dotle dok sva ta tri orla ne budu povraćena i neoštećena doneta opetna Kapitol. Međutim, iako su otada Nemci bili tučeni i tučeni u raznimbojevima, niko nije bio u mogućnosti da pronađe gde ti orlovi „rđaju”, jer su ihnemačke kukavice držale dobro sakrivene. Na taj način su vojnici umanjivaliAvgustovu žalost za Julijom, ali je moje mišljenje da je on za Julijom tugovaotačno onoliko meseci koliko je sati žalio za svojim orlovima.

On nije želeo da zna kuda je ona poslata, da mu se um ne bi stalno vraćao nato mesto, a nije to želeo ni zato što ne bi mogao da odoli srcu da se ne ukrca nabrod i da joj ne ode u pohode. Zato je Liviji bilo lako da se osvetoljubivoponese prema svojoj pastorci Juliji. Njoj nisu bila dozvoljena vina, sredstva zanegu lepote i skupe tkanine ma koje vrste, a straža joj se sastojala samo oduškopljenika i veoma starih ljudi. Do nje nisu mogli doći nikakvi posetioci, ičak je posvednevno morala da isprede određenu količinu pređe kao u doba kadje išla u školu. Ostrvo na kome se nalazila ležalo je na kampaniskoj obaliItalije. Ono je bilo malo, a Livija je Julijin jad uvećala i time što je iz godine ugodinu držala na ostrvu iste stražare, koji su Juliju, sasvim piprodno, grdili štosu i oni izgnani na to malo i nezdravo ostrvo. Jedina osoba o kojoj se u ovojgadnoj priči može nešto povoljno reći bila je Julijina mati, Skribonija, u vezi sakojom valja podsetiti da se Avgust od nje razveo da bi se mogao oženitiLivijom. U to vreme ona je bila vrlo stara žena i živela je čitav niz godina upovučenosti; ona je hrabro izišla pred Avgusta i zatražila dozvolu da podeliizgnanstvo sa svojom ćerkom. U Livijinom prisustvu ona mu je rekla da joj jekći bila ukradena čim se rodila, ali da je ona nju ipak obožavala i na odstojanjukoje ih je razdvajalo, te sada, kad je sav svet ustao protiv njene mezimice, želida pokaže šta je prava materinska ljubav. A po njenom uverenju to siroto dete

ne treba ni koriti, jer je imala protiv sebe vrlo teške prilike. Livija se prezrivonasmejala, ali se morala osećati silno nelagodno, dok je Avgust, savlađujućisvoje uzbuđenje, dao rukom znak da je molba uslišena.

Pet godina docnije, tačno o Julijinom rođendanu Avgust je iznenada zapitaoLiviju:

– Koliko je to ostrvo?– Koje ostrvo? zapitala je Livija.– Pa, ono ostrvo... na kome živi jedna nesrećnica...– Oh, rekla je Livija, izigravajući bezbrižnost, mislim nekoliko minuta hoda

s kraja na kraj.– Nekoliko minuta hoda! Šališ li se ti? – zapitao je Avgust, koji je

uobražavao da mu se kći nalazi na nekom većem ostrvu kao što je Kipar, Lezbosili Krf. Zato je posle kraće počivke zapitao; Kako se zove to ostrvo?

– Zove se Pandatarija.– Kako? Pobogu, zar to očajno mesto? O, svireposti! Pet godina na

Pandatariji!Livija ga je strogo pogledala i rekla:– Čini mi se da bi ti hteo da je vidiš opet u Rimu?Avgust je onda prišao jednoj geografskoj karti na zidu koja je predstavljala

Italiju. Bila je naslikana na blatnoj ploči, a drago kamenjeposuto po njojpredstavljalo je gradove. Nije mogao da progovori, nego je samo pokazao nagrad Regio, jednu veselu grčku varoš na putu za Mesinu.

Tako je Julija bila premeštena u Regio, gde joj je data nešto veća sloboda,pa joj je čak bilo dopušteno da prima i posete, ali je svaki posetilac prethodnomorao da se za dozvolu obrati Liviji. Morao je da joj objasni radi čega želi davidi Juliju i da ispuni jedan vrlo podrobni lični opis na pasošu koji je imalaLivija da potpiše, a na kome su pismeno bili navedeni boja njegove kose iočiju, kao i naročiti znaci i ožiljci, tako da je samo ta osoba mogla da ga koristi.Zato se malo ko i patio da se podvrgne tim prethodnim merama. Kad je Julijinakći Agripina zatražila dozvolu da vidi majku, bila je odbijena: Livija je kaorazlog odbijanja navela da bi ta poseta imala rđave posledice po Agripininmoral. Julija je još uvek držana pod strogom stegom i nije imala pored sebe nijednu prijateljsku dušu, jer joj je mati ubrzo na onom ostrvu bila umrla odgroznice.

Jednom ili dvaput, kad se Avgust šetao ulicama Rima, čuli su se povicigrađana: „Vrati natrag svoju kćer. Dosta se napatila! Vrati natrag svoju kćer!” –a to mu je padalo vrlo teško. Jednoga dana on je naredio svojim telohraniteljima

da mu privedu dva čoveka koja su od svih najglasnije vikala, pa im je sadubokom ozbiljnošću rekao da će ih Jupiter izvesno kazniti zbog njihoveludosti, i to na taj način što će i njih vući za nos i osramotiti njihove žene ikćeri. Ta javno izražena negodovanja nisu pokazivala toliko samilost za Julijukoliko su bila neprijateljska prema Liviji, koju je svako živi s pravom koriozbog surovosti Julijinog izgnanstva i zbog toga što je ona toliko veštopodjarivala Avgustov ponos da on sebi mje dozvoljavao da bude mekša srca.

Što se pak tiče Tiberija, koji se nalazio na svome divnom i prostranomostrvu, njemu je isprva, godinu ili dve, išlo vrlo dobro. Podneblje je biloodlično, hrana dobra, a on je imao i dovoljno vremena za dokolicu, koju jekoristio za nastavljanje svojih književnih studija. Kada je pisao na grčkom,njegov prozni stil nije bio nimalo rđav, a napisao je čak i nekoliko elegantnih,ali u osnovu bedastih pesama – takođe na grčkom – u kojima je podražavao itakvim pesnicima kao što su bili Euforion i Partenije. (Ja imam čitavu jednuknjigu tih stihova, zaturenu ko zna gde.) Trošio je mnogo vremena naprijateljska preganjanja sa profesorima univerziteta. Zabavljala su gaproučavanja klasične mitologije, pa je sačinio jednu ogromnu rodoslovnu kartukoja je bila kružnog oblika, a na čijoj je sredini bilo stablo koje je predstavljalonašeg najstarijeg pretka, tj. Haos, toga Oca Vremena; od toga stabla su se posle,u nerazgovetnim krivuljama, granale gusto nabacane loze raznih nimfi, kraljeva ijunaka. Za njega je uopšte bilo uživanje da dovodi u zabunu poznavaocemitologije, kojima je, dok je još sastavljao tu kartu, postavljao i ovakva pitanja:„Kako je bilo ime Hektorove babe po majci?” ili: „Da li je Himera imalamuškog potomstva?” – posle čega bi ih čikao da mu navedu odgovarajući stih izdela starih pesnika koji bi potkrepio njihov odgovor. Uzgred rečeno, sećajući sete Tiberijeve karte, koja se danas nalazi u mome posedu, moj sinovac Kaligulaje posle više godina izrekao svoju čuvenu rugalicu protiv Avgusta, rekavši:„Oh,pa naravno, on je meni padao stric-ded, te je tako bio sa mnom u istom srodstvukao Pas Kerber s Apolonom.” U stvari, kako ja gledam na tu stvar, Kaligula jetu – zar ne? – bio u zabludi. Jer stvar stoji ovako: Izvesno je da je Apolonovstric-ded bilo čudovište koje se zvalo Tifej, a koje je, prema nekim priznatimznacima, bilo otac, a prema nekima samo ded Kerberov. Međutim, sve stareloze koje prikazuju poreklo bogova toliko su zbrkane rodoslovnim ukrštanjimameđu njima – pošto je sin živeo s majkom, a brat sa sestrom – da bi Kaligulimožda i pošlo za rukom da dokaže ispravnost svoje tvrdnje.

Kao Pokrovitelj Naroda, Tiberije je ulivao strahopoštovanje stanovnicimaRodosa. Svi činovnici koji su putovali brodom na svoja mesta opredeljenja naIstoku ili koji su se vraćali otuda, uvek bi svratili da pozdrave Tiberija, i to spoštovanjem. On je, međutim, uvek tvrdio da je samo prost građanin, pa jeotklanjao sve javne počasti. Obično je gonio od sebe vojnike dodeljene mu

straže. Samo jednom je upotrebio svoje sudijsko pravo, koje je bilo u vezi sanjegovim položajem Pokrovitelja, kada je dao lišiti slobode nekog mladog Grkakoji je u jednoj gramatičkoj prepirci, kojoj je predsedavao sam Tiberije,pokušao da mu kao predsedniku ospori jezikoslovnu stručnost. On je održavaotelesnu snagu jahanjem i uzimanjem učešća u telesnim vežbama u gimnazijumu,ali je uvek stajao i u tesnim vezama sa svim što se odigravalo u Rimu, jer jesvakoga meseca dobijao od Livije po jedno pismo puno vesti. Pored kuće uglavnom gradu Rodosa, on je na izvesnom odstojanju od varoši imao i jedanmali letnjikovac, podignut na jednom divnom brežuljku sa koga se otvaraopogled na more. Jedna tajna staza je vodila niz obronak i tuda mu je jedanoslobođeni rob, koji je uživao veliko Tiberijevo poverenje, a inače je biočovek ogromne telesne snage, dovodio ličnosti rđavoga glasa – bludnice,adžuvane, zatim ljude koji su se bavili proricanjem sudbine, kao i one koji su sebavili vračanjem – a Tiberije je obično sa njima provodio večeri. Dešavalo se– tako se pričalo – da se neka od tih osoba, koja nije ugodila Tiberiju, nekakospotakla pri povratku i pala u more.

Već sam spomenuo da je Avgust odbio da obnovi Tiberijevu častPokrovitelja kada je istekao petogodišnji rok. Može se već i predpostaviti da gaje to dovodilo u vrlo neugodan položaj na Rodosu, gde je on bio neomiljen. Čimsu Rođani videli da je on lišen počasne straže, sudijske vlasti i povlasticeneprikosnovenosti, oni su počeli prvo da se ponašaju s njim bez poštovanja, azatim i oporo. Na primer, jedan čuveni profesor filozofije kome se on obratio zadozvolu da može posećivati njegova predavanja odgovorio mu je da nemaslobodnog mesta, ali da bi mogao opet navratiti kroz sedam dana, pa će već čutida li je neko mesto upražnjeno. To je bilo u vreme kad je Livija javljala da jeGaj poslat na Istok u svojstvu namesnika Male Azije. Iako je bio na Hiosu,nedaleko od Rodosa, Gaj nije došao u posetu Tiberiju, koji ga je dakakoočekivao. Tiberije je čak čuo od jednog prijatelja da Gaj veruje onim lažnimglasovima koji kruže Rimom, a po kojima Tiberije i Livija spremaju neku vojnupobunu, te se jedan od članova Gajeve pratnje, na nekoj gozbi pri kojoj su svibili pomalo pijani, ponudio da otplovi na Rodos i da otuda donese glavu„izgnanika”. Gaj je odgovorio tome svom prijatelju da se on ne plaši„izgnanika”: neka samo ostane njegova izlišna glava na njegovim izlišnimramenima! Kada je to čuo, Tiberije je savladao gordost, pa je odmah otploviona Hios da se miri sa svojim pastorkom, pred kome se ponižavao, o čemu seonda mnogo i pogovaralo. Tiberije, najodlučniji živi Rimljanin posle Avgusta,udvarao se jednom mladiću koji nije napunio ni dvadesetu godinu i koji je ustobio sin njegove sramne žene! Gaj ga je primio hladno, ali je bio polaskan.Tiberije ga je molio da se ne boji onoga o čemu se govori, jer su to samo pričekoje su isto toliko bez osnova koliko su i zlonamerne. Rekao je, dalje, da ne

misli da nastavlja političku delatnost, koju je već jednom prekinuo iz obziraprema Gaju i njegovome bratu Luciju. Sve što on sada još želi to je da mu sedozvoli da ostatak svoga života provede u miru i spokojstvu, koje je navikao daceni više nego sve javne časti.

Polaskan što mu se dala prilika da bude velikodušan, Gaj je odaslao u Rimjedno Tiberijevo pismo u kome je ovaj molio Avgusta za dozvolu da se tamovrati, a Gaj je na poleđini toga pisma dao čak i svoju preporuku toj molbi. Utome pismu je Tiberije izneo da je napustio Rim samo zato da ne bude smetnjamladim prinčevima, svojim pastorcima, ali da sad, kad su oni već porasli ičvrsto postavljeni na svoje noge, nema više nikakvih prepreka da on ne dođe uRim; dodao je da mu je dosadilo na Rodosu i da želi da opet vidi svojeprijatelje i rođake. Avgust je odgovorio Gaju – a ne Tiberiju – i napisao mu daje Tiberije, uprkos svim molbama svojih prijatelja i rođaka, napustio Rim ondakada je državi bio najpotrebniji, te zato sada ne može on sam određivati roksvoga povratka. Sadržina toga Avgustovog pisma izbila je u javnost i bila opštepoznata, pa je Tiberijev strah zato samo porastao. On je čuo da je narod uNimu, u Francuskoj, poobarao kipove podignute u čast njegovih pobeda i da sadi Luciju došaptavaju lažna obaveštenja protiv njega, u koja je mladić bio sklon ida poveruje. Zato se povukao iz grada Rodosa, pa je živeo u jednoj maloj,udaljenoj kući, posećujući svoj letnjikovac na obronku samo s vremena navreme. On više nije vodio računa ni o svojoj spoljašnosti, retko se brijao i išaoje u domaćoj haljini i papučama. Naposletku je napisao jedno poverljivo pismoLiviji, u kome joj je opisao svoj opasni položaj. Dao joj je reč da bi – ako bimu ona obezbedila dozvolu za povratak u Rim – doživotno dao da ona u svemuupravlja njime. Izjavljivao je da joj se ne obraća samo kao svojoj ljubljenojmajci nego kao pravom, premda zasada nepoznatom, krmaru državnog broda.

2. god. n. e.

To je bilo baš ono što je Livija i htela. Ona sve dotle namerno nije ni molilaAvgusta da vrati Tiberija u Rim. Želela je da Tiberiju isto onoliko dosadenerad i povučenost koliko su mu ranije bili dodijali državni poslovi i javnečasti. Zato mu je poslala jednu kratku poruku kojom mu je javila da je primilanjegovo pismo i da pristaje na uslove pogodbe. Nekoliko meseci posle togaLucije je na tajanstven način umro u Marselju, gde se nalazio na putu za Španiju;još dok je Avgust bio zbunjen od tog udara, Livija je počela da dejstvuje nanjegova osećanja, govoreći mu kako je njoj već toliko godina teško bez potporenjenoga dragog sina Tiberija, za čiji se povratak u Rim nije ni usuđivala da sezauzme. Tiberije svakako nije bio u pravu, ali je sada dobio lekciju, a prisnapisma koja joj upućuje odišu najvećom ljubavlju i vernošću prema Avgustu. AGaj, koji se i sam pridružio njegovoj molbi za povratak, imaće – kako je to

Livija isticala – u njemu, kao čoveku dostojnom poverenja, nadoknadu za svogumrlog brata Lucija.

Jedne večeri dođe Tiberiju u njegovu kuću na brdu jedan čovek koji je umeoda proriče sudbinu. Zvao se Trazil, a bio je po rođenju Arabljanin. On je tudolazio i ranije u dva-tri maha, pa je više puta iskazao Tiberiju proricanja punaohrabrenja, ali se nijedno od njih još nije bilo ispunilo. Tiberijeva neverica jerasla, i on je rekao onome svome džinu-oslobođeniku:

– Ako me Trazil ovoga puta ne bude potpuno zadovoljio, onda i on treba,pri povratku da se oklizne niz obronak.

Kada je Trazil stigao, prva stvar koju je Tiberije rekao bilo je pitanje:– Kako stoji danas sa mojim sazvežđem?Trazil je seo, pa je na jednom mramornom stolu ugljenom izvodio neke

zamršene astrološke račune i najzad proslovio ove reči:– Tvoje sazvežđe pokazuje neobično povoljno jedinstvo. Zli dani tvoga

života najzad su minuli. Od ovoga časa ti ćeš uživati samo sreću.– Izvrsno, reče Tiberije suvo, a kako stoji sa tvojom srećom?Trazil izvrši neka nova računanja, pa razrogači oči, bilo što se zbilja

uplašio ili što je izigravao strah:– O veliko nebo, uzviknu on, meni grozi neka užasna opasnost iz vazduha i

vode!– Zar nema nikakvog načina da se to otkloni? – upita ga Tiberije.– Ne mogu ništa da kažem, ali ako preživim narednih dvanaest časova, onda

će moja sreća biti onoliko velika koliko i tvoja. Skoro sve zle zvezde su sesjedinile protiv mene i opasnost izgleda neizbežna. Jedino može da me spaseVenera!

– A šta si ti ono rekao o njoj? Zaboravio sam već.– Venera ulazi u Skorpijona, koji je tvoj znak, a on sluti na čudnovatu srećnu

promenu u tvojoj sudbini. Nego, dozvoli mi da se usudim da izvedem i daljezaključke iz toga značajnog kretanja. Ti ćeš uskoro biti uključen u julijski carskidom, koji – ne treba to ni da ti kažem – vuče svoje neposredno poreklo odboginje Venere, majke Enejeve. O, Tiberije, moja skromna sudbina je nazanimljiv način vezana sa tvojom slavnom sudbinom! Ako bi ti dobre vestistigle pre sutrašnjega svanuća, to bi bio znak da ću i ja imati mnoge srećnegodine pred sobom.

Oni su sedeli na tremu, a odnekud iznenada dolete jedan carić (ili tako nekaptičica) i pade Trazilu na koleno, nakrenu glavu u stranu i poče nešto da mucvrkuće. Trazil reče ptici:

– Hvala ti, sestro! Stigla si u pravi čas! Pa se obrati Tiberiju ovim rečima:Neka je hvaljeno nebo! Ptica mi veli da će brod koji stiže doneti za tebe dobrevesti, i ja sam spašen. Opasnost je otklonjena.

Tiberije tada naglo ustade, pa zagrli Trazila i priznade mu šta je nameravaoda učini s njim. A brod koji je stigao zaista je doneo Tiberiju Avgustovu porukuda je Lucije umro i da mu se u novonastalim okolnostima milostivo dopušta dase vrati u Rim, ali zasada samo kao običan građanin.

Što se tiče Gaja, Avgust je želeo da mu dodeli samo one dužnosti kojima jemladić i dorastao, pa se nadao da će Istok biti miran dok on bude njimeupravljao. Ali, po nesreći, jermenski kralj se bio pobunio, a parćanski kralj jepretio da spoji svoje vojske sa njegovima, što je za Avgusta predstavljalo grdnunepriliku. Premda se Gaj pokazao kao sposoban upravljač za vreme mira,Avgust nije verovao da bi on mogao voditi i taj rat; on je sam bio odveć star zavojevanje; sem toga, razni poslovi su ga zadržavali u Rimu. Zato nije mogaonikoga da pošalje da iz Gajevih ruku preuzme zapovedništvo nad istočnimpukovima, pošto je Gaj bio konzul, a nije mu, svakako, ni trebalo poveriti takovisok položaj, kad već nije dorastao zadatku zapovedanja vojskom. Nije, dakle,ostajalo ništa drugo nego da se Gaj ostavi gde je, u nadi da će se ipak nekakosve dobro svršiti.

4. god. n. e.

Ispočetka je Gaj imao sreće. Jermenska opasnost je bila otklonjenanajezdom jednog nomadskog varvarskog plemena, koje je prešlo istočne granicejermenske države. Jermenski kralj je poginuo goneći te varvare. Kada je to čuo,a vodeći računa o velikoj vojsci koju sakuplja Gaj, kralj Parćana je rešio da sesa njim sporazume, a to je bilo veliko olakšanje za Avgusta. On je odmahimenovao jednog Međanina za kralja Jermenske, ali jermenski plemići nisu htelida ga prime. Kada je Gaj pustio kućama svoje dopunske trupe, koje mu višenisu bile potrebne, Jermeni su ponovo objavili rat. Gaj je onda sakupio svojuvojsku i pošao na Jermensku, u kojoj je nekoliko meseci kasnije bio na prevaruranjen od strane jednog neprijateljskog vojskovođe koji ga je bio pozvao napregovore. Rana mu nije bila ozbiljna. On nije blagovremeno na nju mnogo nimislio, a vojnu je završio sa uspehom. Međutim, na neki nepojmljiv način, on jebio pogrešno lečen, te mu je zdravlje – koje je bez ikakvog vidljivog razloga zaposlednjie dve godine stalno bilo u opadanju – bilo osetno narušeno, tako da jeuskoro izgubio i moć umnog usredsređivanja. Na kraju krajeva on je pisaoAvgustu i molio ga da mu dozvoli da se povuče u privatan život. Avgustu je tobilo žao, ali je izišao u susret molbi. Na putu za Rim Gaj je umro. Tako je odJulijinih sinova ostao samo petnaestogodišnji Postum, a Avgust se onda utolikoj meri izmirio sa Tiberijem da je ovoga – tačno onako kao što Trazil beše

prorekao – uveo u dom Julijevaca. Usinio ga je, i to zajedno sa Postumom, temu je Tiberije tako postao i sin i naslednik.

Istok je sada neko vreme ostao miran, ali kada je ponovo izbio rat uNemačkoj – a taj rat sam već spomenuo u vezi sa mojim đačkim zadatkom kojisam napisao za Atenodora – i kada je taj rat uzeo ozbiljan obrt, Avgust jepostavio Tiberija za zapovednika nad vojskom, a pokazao je svoje obnovljenopoverenje prema njemu i na taj način što ga je ponovo dao imenovati zaPokrovitelja Naroda za narednih deset godina. Vojna u Nemačkoj bila je surovposao, ali je Tiberije nju vodio sa starom snagom i veštinom. Na Livijinonavaljivanje on je stalno navraćao u Rim da ne bi nikako izgubio dodir sapolitičkim događajima koji su se u njemu odigravali. Tiberije je, uostalom,održao dato obećanje i dao je da njime u svemu upravlja njegova majka.

Glava VII

1. god. pre n. e.

Vratio sam se nekoliko godina unazad da bih pričao o svome stricu Tiberiju,ali čim sam u tom izlaganju došao do časa kada ga je Avgust usinio, ja sampreskočio neka poglavlja svoje sopstvene povesti. U narednim poglavljimapokušaću da se strogo ograničim na događaje koji su se odigrali između mojedevete i šesnaeste godine života. U to doba su obično u punom jeku veridbe iženidbe nas mladih plemića. Germanik je prvi postao punoletan; njegovčetrnaesti rođendan je padao 30. septembra, ali je svečanost proglašenjapunoletstva uvek održavana u martu. Shodno običaju, on je, okićen vencem,pošao rano izjutra od naše kuće na Palatinu, imajući poslednji put u životu nasebi dečačku haljinu opervaženu crvenim rubom. Gomile dece su trčale isprednjega, pevajući i posipajući put cvećem, a sledovala mu je pratnja sastavljenaod njegovih prijatelja, takođe plemića, za kojima je išla duga povorka građanapoređanih prema njihovom činu. Povorka se lagano spuštala padinom Palatina,idući preko Trga, gde je Germanik bio burno pozdravljen, a on je na pozdraveodgovorio kratkim govorom. Odatle se krenulo na Kapitol. Na samome Kapitoludočekali su ga Avgust i Livija, pa su ga i pozdravili, a on je tu prineo na žrtvukapitolskom Jupiteru Gromovniku jednog belog bika i prvi put prebacio prekopleća mušku togu. Na moje veliko razočaranje, meni nisu dopustili da budemprisutan. Smatralo se da bi toliko hodanje bilo za mene prenaporno, a ostavilobi rđav utisak ako bi me stavili u nosiljku. Ja sam zato bio svedok samo onogprizora kada je Germanik, po povratku kući, svoje dečačke haljine i ukrasežrtvovao domaćim bogovima, a gledao sam i kako su sa stepenica kućerazdavani kolači i novac sakupljenoj gomili.

Godinu dana docnije on se oženio. Avgust je činio sve što je bilo u njegovojmoći zakonodavca da podtstakne na brak rimske kolenoviće. Imperija je bilavelika i bilo joj je potrebno više zvaničnika i viših vojnih zapovednika nego štosu plemstvo i viteški red zajedno mogli da dadu, i to čak i uprkos tome što suoni stalno bili prinavljani iz naroda. Kada bi se stari kolenovići požalili naprostačko držanje tih skorojevića, Avgust je imao običaj da zlovoljno odgovorida on među njima bira ipak one koji su još ponajmanje prosti. Rekao im je dasamo plemići i mogu da nađu leka toj boljci: svaki čovek i svaka žena dobrogaporekla treba da stupe rano u bračnu vezu i da izrode što je moguće više dece.Stalno opadanje broja rađanja i broja ženidbi u vladajućem sloju postala jemisao koja je prosto opsedala Avgusta.

Jednom prilikom, kada se sav plemeniti stalež vitezova – iz čijih su redova

birani senatori – požalio na strogost Avgustovih zakona protiv neženja, on jedao sazvati sve vitezove na Trg da im tu nešto kaže. Kada su se oni sakupili natome mestu, on ih je podelio u dve grupe: ženjene i neoženjene. Neoženjenih jebilo mnogo više od oženjenih. Avgust je tada svakoj grupi održao posebnoslovo. On se toliko razjario na neženjene da ih je nazvao divljim zverima irazbojnicima, pa čak – u jednoj smešnoj govornoj figuri – i „ubicama svogapotomstva”. Ali je u to vreme Avgust već bio star čovek, sa svom ćudljivošću izloćudnošću starca koji je celoga veka stajao na čelu države. Pitao je neženje daslučajno nisu uobrazili da su vestalske device? Najzad, vestalke bar spavajusame, rekao je on, a to je nešto više od onoga što čine gospoda vitezovi. Da libi mu oni mogli objasniti – pitao ih je on – zašto, umesto da dele svoju posteljusa poštenim ženama svoga staleža, pa da sa njima rađaju i zdravu decu, zaštoproćerdavaju svoju mušku snagu sa robinjama namazanim svakojakim lojem i saonim odvratnim azijatsko-grčkim osobama, odanim bludu? A ako bi on, Avgustsmeo i verovati u ono što čuje, saučesnici u njihovim noćnim igrama su najčešćeona stvorenja gnusnoga životnog zanimanja koja on neće ni da spomene, a kamoli da dozvoli da se i kaže da ona mogu ostati u Rimu tobož sa njegovimpristankom. O, da je to samo njegova stvar, onda bi svaki onaj koji izbegavasvoje društvene obaveze, a u isto vreme živi životom polne raskalašnosti, imaobiti kažnjen istim strašnim kaznama kao i vestalka koja prekrši svoje zakletve,to jest imao bi biti živ sahranjen u zemlju.

U pogledu nas ženjenih ljudi – a ja sam se u to vreme već nalazio međunjima – on se prosto rastopio od pohvala, pa je širio ruke da nas zagrli:

– Vi ste samo manjina u odnosu na ostali živalj Grada, rekao je on. Vas jemnogo manje nego onih tamo prekoputa, koji neće da vrše svoje prirodnadruštvene dužnosti. Zato imam sve razloge na svojoj strani da vas hvalimutoliko više i da se osećam dvostruko zadovoljnim što ste se sami pokorilimojim željama i što činite sve što je u vašoj moći da napunite državu narodom.Rimljani će postati velik narod samo ako budu živeli životom kojim vi živite. Uprvo vreme nas Rimljana je bilo samo jedna šaka – vi to dobro znate – ali kadasmo počeli da se ženimo i da rađamo decu, onda smo počeli da se nadmećemosa susednim državama ne samo srčanošću naših građana nego i brojem našegstanovništva. Mi zato moramo uvek na to misliti! Mi moramo da nadoknađujemobeskrajnim nizom novih pokolenja onaj deo našeg roda koji nam smrt stalnootima – onako isto kao što s smenjuju i bakljonoše kada trče trku – te da tako,jedan preko drugoga obesmrtimo onu stranu svoje prirode u kojoj nam jeuskraćeno božansko blaženstvo. Uglavnom, to je i bio razlog što je prvi inajveći među bogovima koji nas je i stvorio, podelio ljudski rod na dva dela,tako da jednu polovina predstavljaju ljudi a drugu polovinu žene, pa je u svakiod tih delova usadio sudnju za onim drugim, učinivši da njihovo opštenje bude

plodno, tako da stalnim rađanjem čak i smrtnost u neku ruku postane besmrtna.Vaistinu, i samo nam predanje veli da su neki od bogova muškog a neki ženskogroda, te su tako i oni svi povezani polnim vezama srodstva i rodbine. Iz togavidite da se čak i među onim bićima koja stvarno nemaju nikakve potrebe da sedomišljaju o tome svemu kao mi, ženidba i rađanje dece priznaju kao plemenitobičaj.

Meni je dolazilo da se smejem, ne samo zato što sam bio hvaljen zbognečega što mi je bilo nametnuto preko moje volje – a docnije ću govoriti i oUrgulanili sa kojom sam tada bio oženjen – već i zato što je cela ta priredbabila prava šega. Što je značilo to Avgustovo obraćanje vitezovima, kad je i onsam bio savršeno svestan da nisu muškarci ti koji beže od rađanja dece, već dasu to njihove žene? A da je pozvao žene, možda bi mogao nešto i učiniti,kazavši tek njima pravu reč!

Pamtim da sam jednom čuo razgovor dveju oslobođenih robinja moje majkekoje su se prepirale o savremenom braku sa gledišta žene iz dobre porodice. Štaona dobija brakom? – pitale su se one. Moral je danas tako raspušten da ga nikoviše ne uzima za ozbiljnu stvar. Neosporno, poneki čovek staroga kova jošpoštuje brak utoliko što ima kao neku predrasudu prema deci koju duguje svojimprijateljima ili slugama, a poneka žena staroga kova još uvek dovoljno poštujeosećanja svoga supruga, te jako pazi da ne zatrudni od nekoga drugog. Ali danaspo pravilu svaka žena lepe spoljašnjosti može da spava sa svakim muškarcemkoji joj se svidi. Ako se uda, pa joj dosadi muž – kao što se to redovno i dešava– te zaželi nekoga drugog da bi se s njim zabavljala, onda često mora da računasa ponosom i ljubomorom svoga supruga. A ni u novčanom pogledu položajžene se ne poboljšava brakom. Njen miraz je već u rukama njenoga muža ilisvekra – ako se desi da je i on živ – a on je starešina domaćinstva; a sa mužemili svekrom je obično još teže nagoditi se nego sa rođenim ocem ili sa starijimbratom, na čije se slabosti ona već odavno bila navikla. Biti udata, to značidosađivati se sa odgovornošću držanja kuće, a što se tiče dece – ko njih jošupšte i želi? Deca samo remete ženino zdravlje i ometaju njene zabave čitavmeseci pre porođaja, a premda novorođenče odmah dobija dojkinju, porodiljitreba vremena da se oporavi i od bednih muka i porođaja, dok se često događa ito da joj struk bude upropašćen čim rodi nekoliko dece. Pogledaj samo kako selepa Julija promenila zato što se pokorno povinovala Avgustovoj želji da rađa!A muževi su takvi da žena, ako i voli muža, ne može od njega očekivati da će sečuvati drugih žena za vreme njene trudnoće; sem toga, on malo haje zanovorođeno dete. Povrh toga – kao da sve ovo nije dovoljno – današnje dadiljesu tako nebrižljive da dete često i umre sa njene nepažnje. Pravi je blagoslov utome što su grčki lekari tako vešti da mogu, ako već stvar nije otišla isuvišedaleko, da za dva-tri dana spasu ženu od neželjenog deteta a da niko ništa i ne

primeti i da nikoga ni glava ne zaboli. Naravno, izvesne žene, pa čak i veomasavremene žene, prosto žude za decom na starovremski način, ali one mogu i dakupe dete od nekoga čoveka pristojnog porekla koga su pritisli poverioci, pa daga dadu usvojiti u porodici svoga muža.

Avgust je dao dozvolu Plemenitom Viteškom Redu da se njegovi članovimogu ženiti i neplemkinjama, pa čak i oslobođenim robinjama, ali ni to nijemnogo unapredilo stvar. Ako su se već ženili, vitezovi su se ženili radi velikihmiraza, a ne radi dece ili iz ljubavi, a jedna bivša robinja uopšte ne predstavljaneki dobar lov. Međutim, vitezovi, a naročito oni koji su to odskora postali, nemare nimalo da stupe u brak sa ženom ispod svoga društvenog stupnja, dok uporodicama staroga plemstva postoji još veća teškoća. Tu ne samo da je maliizbor žena koje imaju ugledne rođačke veze nego su i svadbeni svečani običajistroži. U tim porodicama je žena mnogo više pod potpunom vlašću domaćinakuće u koju ulazi. Zato svaka pametna žena mora dvaput dobro da razmisli prenego što zaključi bračni ugovor, iz koga može da se iščupa samo razvodom, aposle razvoda je teško povratiti pravo svojine na ono što je doneto u miraz. Udrugim porodicama, koje nisu plemićke od davnina, žena može i da se zakonskiuda a da ipak pri tom ostane nezavisna ako zadrži pravo nadzora nad svojimimetkom, ali pod uslovom da se pobrine da u bračni ugovor uđe i odredba damože svake godine spavati bar tri noći izvan kuće svoga muža, pošto taj uslovprekida ne samo njegovo pravo nad njom nego i nad njenim imetkom. Žene voletu vrstu braka iz razloga koji govore sami za sebe, i to iz onih istih razloga izkojih njihovi muževi mrze takav brak. Taj oblik braka je bio najpre uveden kodonih rimskih porodica koje su stajale društveno niže, pa se posle uzdizale, te jepostao pravilo za sve, sem za stare plemićke porodice. Kod ovih je protiv togobičaja ustao jedan verski razlog, jer su iz tih porodica birani sveštenici, a poverskom zakonu sveštenik mora da bude oženjen čovek, i to oženjen unajstrožem obliku, kao što mora i poticati iz braka zaključenog u takvom obliku.Neko vreme je bilo sve teže i teže naći dostojne kandidate za sveštenike. Došlose dotle da su se sveštenička bratstva razredila i da nisu mogla biti nipopunjena, te se nešto moralo učiniti za tu stvar, pa su zakonodavci našli izlaz:ženama visokoga roda je bilo dozvoljeno da zaključuju brakove u strogomobliku, ali da u bračni ugovor unesu ne samo odredbu po kojoj će potpunopredati sebe i svoje imanje – i smatrati tu obavezu za svetinju – nego i odredbuda mogu uživati i sve povlastice braka slobodnih građana.

Ali to je nastupilo tek docnije. U međuvremenu je najbolje od svega šta jeAvgust mogao da učini bilo ovo: pored zakonskog kažnjavanja neženja i onihkoji nisu imali dece, on je učinio pritisak na starešine porodica da rano žene iudaju svoj podmladak, (preporučujući mu da se plodi i množi), i to da ga žene iudaju dok je on još toliko mlad i lud da nije u stanju ni da shvati šta čini

stupanjem u brak, niti da se protivi braku, nego samo da se pokori. A da bi sasvoje strane dao dobar primer, on je sve nas mlađe članove svoje i Livijineporodice vezao veridbama i venčanjima još u najmlađem mogućem uzrastu. Makako to čudno zvučalo, Avgust je zato već u pedeset četvrtoj godini bio praded,a postao je i čukunded pre svoje smrti, koja ga je zadesila u sedamdeset šestoj,dok je njegova kći Julija, zahvaljujući svome drugom braku, imala već unuku zaudadbu još dok je ona i sama mogla da rađa. Na taj su se način naraštajiprestizali, pa se rodoslovno stablo carske porodice zato i nadmetalo pozamršenosti sa rodoslovom olimpijskih bogova. To se desilo ne samo zato štoje dolazilo do stalnih usinovljenja i brakova među srodnicima čak i bližim negošto je to u stvari dozvoljavao verski zakon – pošto je carska porodica već u tavremena stajala iznad zakona – nego je dolazilo i otuda što su se udove, čim biizgubile muža, uvek preudavale u uzanom krugu svoje rodbine. Ja ću se zatoupeti iz petaih žila da bih bliže rasvetlio tu stvar, težeći da ipak ne otegnemsvoje izlaganje u beskraj.

Već sam spomenuo Julijinu decu, koja su bila Avgustovi glavni nasledniciod časa kada je ona otišla u progonstvo i bila lišena nasledstva. To su bila tridečka: Gaj, Lucije i Postum, i dve kćeri: Julija i Agripina. Mlađi članoviLivijine porodice su bili Tiberijev sin Kastor i njegova tri bratučeda, naimemoj brat Germanik, moja sestra Livila i ja lično. Ipak ne smem zaboraviti niJulijinu unuku – jer pošto Julili nije mogao biti nađen muž u krilu Livijineporodice, ona se udala za jednog imućnog senatora koji se zvao Emilije, a kojije njoj padao prvi bratučed iz jednog prethodnog Skribonijinog braka, pa jetome Emiliju rodila kćer koja se zvala Emilija. Taj brak Julile i senatoraEmilija nije bio srećan potez, jer je Livija bila ljuta što se Avgustova unukaudala ma za koga drugog a ne za jednog od njenih unuka. Kao što ćete docnijeveć videti, nju to nije dugo mučilo; u međuvremenu se Germanik oženioAgripinom, jednom lepom i ozbiljnom devojkom u koju je dugo bio zaljubljen;Gaj se oženio mojom sestrom Livilom, ali je uskoro umro ne ostavivši za sobomdece; Lucije je bio veren s Emilijom, ali je umro pre nego što se njome i oženio.

Lucijeva smrt je otvorila pitanje: kako da se nađe dostojan mladoženja zaEmiliju? Avgust je mudro namirisao da Livija ne namenjuje Emiliji za mužanikoga drugog samo mene, ali je on, s druge strane, gajio nežna osećanja prematom detetu, te nije hteo da ga uda za jedno tako bolešljivo stvorenje kao što sambio ja. On se zato odlučio da se usprotivi tome braku, pa se prvi put u životuzarekao da Livijina volja neće biti ostvarena. Ali, nekako uskoro posle Lucijevesmrti, dogodilo se da je Avgust ručao kod Medulina, jednog od svojih starihvojskovođa, koji je vodio poreklo od diktatora Kamila. Pošto su kupe vina bileviše puta nalivene, Medulin mu je rekao kroz osmeh da on ima jednu unuku kojujako voli. Ta devojčica ostvaruje iznenađujuće uspehe u svojim studijama

književnosti, a Medulin je dao razumeti da se za taj uspeh ima zahvaliti jednomemladom srodniku njegovog uvaženog gosta.

Avgust je bio doveden u zabunu.– Ko bi to mogao biti? – uzviknuo je on. Ja ništa nisam čuo o tome! Pa to je

neka tajna ljubav u književnom umokcu?– Da, tako nešto, odgovorio je Medulin razvukavši usne. Ja sam razgovarao

s tim mladićem i nisam mogao odoleti srcu da ga ne zavolim uprkos njegovimtelesnim manama i nedostacima. On ima otvorenu i plemenitu dušu, a ostavio jena mene utisak i kao dobro đače.

– Da ne misliš na mladoga Tiberija Klaudija? – zapitao je Avgust sanevericom.

– Pa naravno, na njega! – reče Medulin.Na Avgustovom licu blesnu neka odluka i on, brže nego što bi to bilo i

pristojno, zapita:– Čuj, Meduline, stari prijatelju, da li bi ti Klaudiju nešto zamerio kao mužu

svoje unuke, jer ako bi ti odobrio taj brak, ja bih bio vrlo srećan da stvaruredim. Mladi Germanik je sada starešina porodice Klaudija, ali u stvarima kaošto je ova o kojoj je reč on pripitkuje i starije za savet. Izvesno je da svakadevojka ne bi mogla da savlada telesnu odvratnost prema jednom tako bednomgluvaću i kljastome mucavcu, pa ga Livija i ja iz obazrivosti koja je prirodnanismo ni verili sa nekom devojkom. Ali ako bi tvoja unuka po svojoj sopstvenojvolji htela...

– Samo to dete mi je govorilo o toj udadbi, reče Medulin, a ona je većbrižljivo odmerila i razloge. Ona mi veli da je mladi Tiberije Klaudijeskroman, istinoljubiv i blaga srca, a da mu njegova hromost ne dozvoljava daide u ratove i da u njima pogine...

– Niti da trči za drugim ženama, dodade Avgust, smejući se.– I da je on samo nagluv na jedno uvo, a što se tiče opšteg stanja njegovog

zdravlja...– Mislim, reče Avgust, da je ta mala raskalašna devojčica već utvrdila da

on nije sakat u onom delu tela o kome poštene žene najviše brinu! Zašto onda nebi mogao da joj podari i savršeno zdravu decu? Moj stari i hromi priplodnipastuv Bukefal je bio roditelj većeg broja konja koji su odneli pobede u trkamas kočijama nego ijedan drugi konj u Rimu. Nego, šalu na stranu, Meduline, tvojaje kuća vrlo poštovana, i porodica moje žene bi bila gorda da se sa njom vežesrodstvom. Da li ti misliš ozbiljno kad odobravaš taj brak?

Medulin na to reče da bi devojka mogla da učini i neki gori izbor, a da se ine govori o neočekivanoj časti što će njegova porodica udadbom biti vezana za

Oca Otadžbine.Ta Medulina, unuka Medulinova, bila je moja prva ljubav, i ja se zaklinjem

da nikada niko nije video tako lepo dete u čitavom svetu. Ja sam je sreo jednoposle podne u Salustijevim Vrtovima, kamo me je odveo Sulpicije u odsustvuAtenodora, koji je bio nešto slab. Sulpicijeva kći je bila udata za Medulininogastrica, kurija Kamila, jednog odličnog vojnika, koji je šest godina docnije bio ikonzul. Kada sam prvi put ugledao Medulinu, ja sam prosto bio iznenađen nesamo njenom lepotom nego i njenom neočekivanom pojavom, jer mi je prišla saone strane sa koje sam nagluv, i to u trenutku kada sam čitao neku knjigu, pa doksam podigao oči, ona je već stajala nada mnom i smejala se mojoj zauzetosti.Ona je bila tankovita, bujne crne kose i bele kože, a imala je vrlo ugasito plaveoči. Pokreti su joj bili brzi kao u ptice.

– Kako se zoveš? – zapitala me je prijateljskim glasom.– Tiberije Klaudije Druz Neron Germanik, rekoh ja.– O, bogovi sveti, tolika imena! A ja se zovem Medulina Kamila. Nego,

koliko ti je godina?–Trinaest, odgovorio sam ja, s uspehom savlađujući svoju mucavost.– Meni je samo jedanaest, ali se kladim da ću pre stići do ovog kedrovog

drveta i vratiti se natrag nego ti!– Jesi li ti neki majstor u trčanju?– Mogu da tučem u tome svaku devojku u Rimu, kao i moju stariju braću,

reče ona.– E, onda se bojim da si već dobila opkladu, pošto ja uopšte ne mogu da

trčim, jer sam hrom...– O, siroti prijatelju, pa kako si onda došao ovamo? Hramao si celim

putem?– Ne, Kamila, odgovorio sam joj ja. Nose me u nosiljci kao neku matoru

lenštinu.– Zašto me ne zoveš mojim prvim imenom?– Zato što ti ovo više priliči.– Kako to? Reci mi jasnije, pametnjakoviću!– Evo kako: Etrurci su ime Kamila davali mladim sveštenicama koje su bile

posvećene Dijani i koje su se bavile lovom. A kad neko nosi to ime, on mora dabude i pobednik u trčanju.

– To je divno! Nikada o tome nisam ništa čula. Od sada ću govoriti svimasvojim prijateljima da me zovu samo Kamila.

– A hoćeš li ti mene da zoveš Klaudije? To ime mi i onako odgovara. Ono

znači bogalj. Moji me obično zovu Tiberije, a to mi ne odgovara, jer je Tibarvrlo brza reka.

Ona se nasmeja, pa me upita:– Pa dobro, Klaudije, reci mi šta radiš povazdan kad već ne možeš da juriš

sa drugim dečacima?– Većinom čitam. A i pišem. Iako je tek jun, ja sam ove godine već pročitao

hrpu knjiga. Ova, koju sad čitam, na grčkom je.– Ja još ne mogu da čitam na grčkom. Samo znam azbuku. Moj ded muku

muči sa mnom – jer, znaš, ja nemam oca – pa me zato i zove lenivicom.Naravno, ja razumem grčki kad čujem da ga neko govori, jer mi uvek govorimogrčki za vreme obeda i kad imamo posete. A o čemu ti je ta knjiga?

– To je jedan odlomak Tukididove Istorije. Ovaj deo govori o tome kako jejedan političar – u stvari jedan štavilac koža, koji se zvao Kleon – počeo da senepovoljno izražava o vojskovođama koji su opkolili Spartance na jednomostrvu, pa rekao da oni nisu najbolje postupili i da bi on – da je bio vojskovođa– za dvadeset dana doveo sve te Spartance kao ratne zarobljenike. Atinjani subili toliko siti njegovih priča da su ga odredili da on sam dalje zapovedavojskom.

– Smešna zamisao! Pa šta je bilo dalje?– On je održao obećanje! Izabrao je jednog valjanog časnika svoga bojnoga

stožera, pa mu je naredio da se tuče kako god hoće, ali da dobije bitku, a tajčovek je znao svoj zanat. Na taj način je Kleon u roku od dvadeset dana doveo uAtinu sto dvadeset najuglednijih Spartanaca.

Kamila reče:– Slušala sam da je moj stric Furije govorio da je mudar vođ onaj koji ume

da izabere mudre ljude da oni misle umesto njega. – Pa dodade: Ti si, Klaudije,vrlo pametan!

– A mene, odgovorih joj, ljudi drže za poslednju budalu, i, što više čitamsmatraju me sve luđim!

– Mislim, reče ona, da si ipak vrlo pametan. I lepo pričaš.– Ali ja mucam. I jezik mi je klaudijevski.– Možda ti to dolazi od nervoze! Nego, da li poznaješ mnogo devojčica?– Ne, rekoh ja. Ti si prva devojčica koja mi se nije nasmejala kad me je

srela. Ne bismo li se mogli viđati s vremena na vreme, Kamila? Ti me ne bimogla naučiti da trčim, ali bih te ja naučio da čitaš grčki. Da li bi ti to volela?

– O, kako da ne! Nego, da li bi me ti učio iz zanimljivih knjiga?– Iz svake knjige koja bi ti se svidela. Da li voliš istoriju?

– Čini mi se da više volim pesništvo, jer u istoriji treba pamtiti mnoga,imena i datume. Moja najstarija sestra luduje za Partenijevim ljubavnimpesmama. Jesi li čitao neke njegove pesme?

– Jesam, ali ja ne volim te stvari. To je izveštačeno. Ja volim knjige koje sebave stvarnim stvarima.

– I ja volim takve knjige. Ali zar ne postoje neke grčke ljubavne pesme kojene bi bile izveštačene? – upita ona.

– Postoji Teokrit. Ja ga mnogo volim. Nagovori svoju tetku da te dovedesutra ovamo u isto vreme, a ja ću poneti Teokrita, pa ćemo odmah početi.

– Da li mi jemčiš da on nije dosadan?– Jemčim ti da je on vrlo dobar pisac.Posle tog razgovora mi smo se sretali u onom vrtu skoro posvednevno, pa

smo zajedno sedeli u hladu, čitali Teokrita i razgovarali. Molio sam Sulpicijada mi obeća da o tome neće nikome ništa reći, jer sam se bojao da će Livija akoza to čuje, zabraniti da izlazim. Kamila mi jednoga dana reče da sam najboljidečko koga je ikada srela i da me voli više nego sve prijatelje svoje braće. Nato sam joj i sam rekao koliko je volim, a njoj se to jako svidelo, pa smo sebojažljivo poljubili. Ona je onda zapitala da li postoji ikakva mogućnost da seuzmemo. Rekla mi je da bi njen ded za nju sve učinio i da će ga ona jednogadana dovesti da se upozna sa mnom – nego, pitala se ona, da li će pristati mojotac? Kada sam joj rekao da nemam oca i da sve zavisi od Avgusta i Livije, onapostade sumorna. Mi do tada nismo mnogo razgovarali o našim porodicama.Ona nikada nije čula ništa dobro o Liviji, ali sam joj ja rekao da će ona možda iodobriti naš dogovor, pošto me toliko ne voli da neće valjda ni da brine o tomešta ja radim, osim utoliko da je ne osramotim.

Medulin je bio čestit i dostojanstven starac, a unekoliko i istoričar, te jerazgovor među nama tekao glatko. On je nekada bio viši časnik u službi mog ocau njegovoj prvoj vojni, te su mu uvek bila puna usta anegdota o njemu, a ja sammnoge od njih zahvalno zapisao za životopis moga roditelja. Jednoga dana mipočesmo da razgovaramo o Kamilinom pretku Kamilu, pa kada me on zapitakome se njegovom delu najviše divim, ja odgovorih ovako: Kada je izdajničkiučitelj faleriske mladeži prevarom domamio svoje štićenike do gradskih zidinaRima i kada je rekao Kamilu da će stanovnici Galerija platiti svaku cenu samoda dobiju natrag svoje sinove, Kamil je odbacio tu ponudu. Naredio je da setome učitelju smakne ruho i da mu se ruke vežu naopako, pa je dečacima daošibe i štapove i rekao im da ga batinanjem vrate natrag u Falerij. Zar to nije biloveličanstveno?

U stvari, čitajući tu istoriju, ja sam zamišljao učitelja kao Katona, a đakekao Postuma i sebe, te je moje oduševljenje za Kamila bilo pomalo pristrasno.

Medulin je, međutim, bio zadovoljan.Kada je od Germanika zatražena dozvola za naš brak, on je bio srećan da je

da, jer sam mu ja već govorio o svojoj ljubavi prema Kamili. Moj stric Tiberijetakođe nije ništa zamerio, a moja staramajka Livija je, kao obično, prikrivalasvoje nezadovoljstvo, pa je čak čestitala Avgustu što je tako brzo uhvatioMedulina za reč.

– Mora biti da je on bio pijan kad je odobrio taj brak, rekla je ona, ali jedodala da je i miraz mali i da moja ženidba predstavlja veliku čast za čovekaMedulinove porodice, pošto Kamilova kuća, u čitavom nizu pokolenja, nijerodila nijednog čoveka naročite sposobnosti ili glasa.

3. god. n. e.

Germanik mi je rekao da je sve uređeno i da će veridbena svečanost bitiodržana prvog srećnog dana. Mi, Rimljani, jako smo sujeverni u pogledusrećnih i nesrećnih dana; niko živi ne bi ni pomislio da na dan 16. jula bijebitku, da se ženi ili da kupuje kuću, jer je to dan kada su Kamila porazili Gali naAliji. Ja sam jedva smeo da verujem svojoj sreći. Pre toga sam se bojao da ćeme oženiti Emilijom, jednom devojčicom rđave naravi i usiljena ponašanja,koja je – ugledajući se na moju sestru Livilu – volela da me draži i da me praviludim kad god bi nam došla u posetu, što je često činila. Livija je zahtevala damoja veridba bude što je moguće više porodična stvar, jer je verovala da ću seizgubiti i pobrljaviti ako bude bilo mnogo sveta. A i ja sam želeo da to prođeskromno, jer mrzim svečane obrede. Prisustvovali bi samo potrebni svedoci ine bi bilo nikakvog veselja, već bi, shodno običaju, jedino bio prinet na žrtvuovan, posle čega bi mu bila ispitana utroba da se vidi da li su predznacipovoljni ili ne, i, naravno, pokazalo bi se da jesu; Avgust bi činodejstvovao kaosveštenik, pa bi, u želji da se dodvori Liviji, i sam pazio da tako nekakoispadne. Zatim bi bio potpisan ugovor o svečanom stupanju u brak čim budemstasao, a u njemu bi bila i odredba o mirazu. Kamila i ja bismo se uhvatili zaruke i poljubili, ja bih joj dao zlatan prsten i ona bi se vratila u kuću svoga dedaisto onako mirno kao što je i došla, bez ikakve pratnje i pevača.

I danas je za mene bolno da pišem o tom danu. Stajao sam pored Germanikapred porodičnim žrtvenikom veoma uznemiren, sa vencem na glavi, odeven učistu odeću, čekajući da se pojavi Kamila. Nje nije bilo, dugo je nije bilo.Svedoci su već počeli da gunđaju od nestrpljenja i da osuđuju rđavo ponašanjestaroga Medulina, što dopušta da ga čekamo u tako svečanoj prilici. Najzadvratar prijavi Kamilinog strica Furija i on uđe, bled kao pepeo i odeven u ruhoožalošćenih. Posle nekoliko reči pozdrava i izvinjenja pred Avgustom iostalima što je došao tako dockan i u zloslutnoj odeći, on reče:

– Dogodila se velika nesreća, moja je sinovica umrla.– Umrla! – uzviknu Avgust. Kakva je to šala? Ta još pre pola časa smo

primili poruku da je već na putu da bude ovde!– Umrla je od otrova, reče Furije. Kao uvek, pred vratima se skupila gomila

da vidi devojku kad iz kuće pođe vereniku. Kad je moja sinovica izišla, oko njesu se tiskale žene koje su joj se divile. Ona je lako kriknula kao da joj je nekonagazio na nogu, ali o tome niko ništa nije ni mislio, te je ušla u nosiljku. Nismodaleko zašli u ulicu kad je moja žena, Sulpicija primetila da je Kamilapromenila boju, te ju je upitala da je nije obuzeo strah. Ona joj je odgovorila:„Ah, strina, jedna žena me je ubola iglom u ruku i ja sad već osećam kakomalakšem!” To su bile njene poslednje reči, prijatelji moji, jer je poslenekoliko minuta izdahnula. Ja sam pohitao ovamo čim sam promenio ruho. Vićete mi oprostiti...

Ja sam briznuo u plač i histerično zajecao. Moja mati se razbesnela zbogmoga slabićkog ponašanja i naredila jednome oslobođenom robu da me vodi umoju odaju; tamo sam ostao nekoliko dana u živčanoj groznici, ne mogući ništajesti niti spavati. Da me nije tešio dragi Postum, verujem da bih izgubio razum.Ubica nije nikada nađena niti je iko bio u stanju da objasni njene pobude.Nekoliko dana docnije Livija je rekla Avgustu da se – na osnovu onoga što sesaznalo iz izveštaja koji se mogu smatrati pouzdanim – u gomili žena nalazila ineka devojka, Grkinja, koja je smatrala da joj je stric moje verenice naneo nekunepravdu – iako nesumnjivo nije imala osnova da tako misli – pa je rešila da seosveti na tako čudovišan način.

Kada sam prezdravio, odnosno kad opet nisam bio gore nego obično, Livijase požalila Avgustu da je smrt mlade Meduline Kamile dopala unajnezgodnijem času. Uprkos opravdanog Avgustovog opiranja braku izmeđumene i mlade Emilije, rekla je da se boji da će Emilija, posle svega, ipakmorati da se veri sa mnom, njenim nemogućim unukom, pa je rekla:

– Ceo svet se čudio što se ona nije udala za njega i ranije.Tako je, kao i uvek, sve bilo po Livijinoj želji. Nekoliko nedelja docnije ja

sam bio veren sa Emilijom i progurao sam tu svečanost bez ikakvog sramoćenjapred svetom, jer me je žalost za Kamilom učinila sasvim ravnodušnim. Ali suEmilijine oči, kad je došla, bile crvene, i to ne od suza žalosnica, nego od suzaisplakanih od besa.

4. god. n. e.

A sada ću da pričam o Postumu, tome zlosrećniku, koji je bio zaljubljen umoju sestru Livilu. On ju je često sretao, jer je ona živela na dvoru još od svojeudaje za Postumovog brata Gaja, pa je tu ostala i posle njegove smrti. Svi su

očekivali da će je Postum uzeti i da će tako obnoviti porodičnu vezu, prekinutuGajevom smrću. Livili je laskala njegova strasna ljubav. Ona se s njim stalnodomigivala iako nije imala ljubavi za njega. Njen izbor je pao na Kastora,jednog surovog, razuzdanog i lepog derana, koji je izgledao kao stvoren za nju.Ja sam slučajno saznao za sporazumevanje među njima, te sam bio vrlonesrećan zbog Postuma, utoliko pre što on nije ni slutio o njenoj pravoj prirodi,a ja se nisam usuđivao da mu govorim o tome. Kad god smo ja i on bili unjenom društvu, ona se pravila kao da joj je stalo do mene, a to me je istoonoliko ljutilo koliko je godilo Postumu. Znao sam da će, čim ovaj ode, opetpočeti da mi se izruguje. Matora Livija je nanjušila šta se dešava između Livilei Kastora, pa je brižno bdela; jedne noći je ta budnost bila nagrađena izveštajemnekog vernog sluge da je Kastor baš u tome času ušao kroz prozor Livili,preskočivši balkon. Livija je odmah postavila naoružanu stražu ispod balkona, asama je zakucala na Livilina vrata. Posle jednoga minuta ili nešto više Livila jeotvorila, praveći se da je bila duboko uspavana, ali je Livija ušla u sobu i našlaKastora iza zavese. Ona ih je dobro izgrdila i dala kao neko obećanje – naravnopod izvesnim uslovima – da ta stvar neće biti saopštena Avgustu, koji bi ihoboje izvesno poslao u progonstvo; rekla im je, takođe, da će, ako ti njeniuslovi budu ispunjeni, ona već sve udesiti da se njih dvoje i uzmu. Nešto poslemoje veridbe sa Emilijom, Livija je zajedno sa Avgustom tako uredila stvar daje Postum, na svoju veliku žalost, bio veren sa jednom devojkom koja se zvalaDomicija, a koja je meni bila bratučeda po materinoj strani, dok se Kastoroženio Livilom. To se desilo one iste godine kada je Avgust usinio Tiberija iPostuma.

Livija je smatrala Juliju i njenoga muža Emilija kao osobe koje bi moglebiti prepreka njenim zamislima. Okolnosti su joj opet išle na ruku: došla je dočinjenica koje su nedvosmisleno dokazivale da taj Emilije i Kornelije, unukvelikog Pompeja, sklapaju zaveru da svrgnu Avgusta sa vlasti, pa da posle togapodele njegova službena zvanja među sobom i nekim bivšim konzulima, izmeđukojih su računali i sa Tiberijem, iako ga još nisu ni pitali da li na to pristaje.Ova zavera nije nikada dalje odmakla, jer je prvi čovek kome su se približili,jedan nekadašnji konzul, odbio da uopšte ima veze sa tom zamisli. Avgust nijehteo da kazni Emilija i Kornelija ni smrću ni progonstvom, pošto je okolnost daje njihova zavera naišla na tako mali odziv bila za njega dobrodošli dokaz osnazi njegovog položaja, a hteo je usto da se ovom poštedom pokaže još jačim.On ih je samo dozvao k sebi i dobro im očitao, prebacujući im ludost inezahvalnost. Kornelije mu je pao pred noge i podlo mu blagodario na blagosti,a Avgust ga je zamolio da prestane praviti od samoga sebe ludu. Avgust im je,dalje, rekao da on nije nikakav tiranin protiv koga bi trebalo sklapati zavere,niti osoba kojoj se valja klanjati kao bogu zato što je velikodušan, nego da je on

samo državni službenik Rimske Republike kome su privremeno data širokaovlašćenja radi boljeg održavanja javnoga poretka. Njega je očigledno zaveoEmilije neistinitim prikazivanjem prilika. Najbolji način da se izleči od tihbesmislica bio bi za Kornelija da iduće godine i sam postane konzul, pošto je ionako na redu da to bude, te da tako zadovolji svoje častoljublje, budući da bidelio ista zvanja sa njim, Avgustom, jer u Rimu nema veće časti nego postatikonzul (što je, teoretski uzeto, bilo i tačno). Što se pak tiče Emilija, on je biogord i nije pao na kolena. Avgust mu je rekao da je on, kao njegov rođak poženi, morao pokazati više pristojnosti, a kao bivši konzul više zdravoga razuma.A onda ga je lišio svih njegovih časti.

Zanimljivu stranu ovoga slučaja predstavljalo je Livijino držanje. Ona jeuspela da predstavi stvari tako kao da je samo njena zasluga što je Avgust togaputa bio blag, jer ga je tobož ona, upotrebivši svu nežnost svoga ženskog srca,molila za živote obojice zaverenika, pošto je Avgust, kako je ona tvrdila, većbio rešio da, primera radi, smrću kazni obojicu. Ona je čak dobila njegovoodobrenje da objavi jednu malu knjigu koju je sama napisala, a koja je nosilanaslov Rasprava o snazi i plemenitosti, vođena na uzglavlju, a koja je bilapuna poverljivih i ganutljivih saopštenja. Avgust je tu opisan kao čovek izmučeni nespokojan, koji pati od nesanice. Livija ga lepo moli da joj kaže šta misli, patako zajedno dolaze do pitanja kako valja postupati sa Emilijem i Kornelijem.

Avgust kaže da ne želi da ih otera u smrt, ali da se boji da će morati i to dauradi, jer ako ih ostavi u životu, onda će se misliti da se on njih plaši, pa bionda i drugi pokušali da se zavere protivu njega.

– Najdraža mi supruga – veli u toj knjizi Avgust – u vrlo teškom položaju senalazi čestit čovek kad mora, zbog same nužnosti, da čini odmazdu i dakažnjava.

Na to mu Livija odgovara:– Ti si sasvim u pravu, ali i ja imam da ti dam jedan mali savet, to jest ako

bi ti samo hteo da ga primiš i ako me nećeš grditi što ti ja, iako sam žena,ulivam u glavu ono što se inače niko ne bi usudio da ti kaže, pa ni tvojinajprisniji prijatelji.

– Pa hajde, na sredu s tim! Šta to može biti? – pita Avgust, a Livija muodgovara:

– Ja ću ti to reći bez ustezanja, pošto i onako delim s tobom svaku sreću inesreću i pošto, dok si ti živ i zdrav, i ja imam svoj deo vlasti; zato, ako bi setebi dogodila neka nesreća – a neka bi to samo bogovi sprečili! – onda bi to biokraj ne samo za tebe nego i za mene.

I zato ona savetuje praštanje:

– Blage reči, kaže ona u svojoj knjizi, razbijaju jarost, dok oštre izazivajubes čak i u plemenitoj duši, te će oproštaj zato omekšati i najokorelija srca, dokbi kazna otvrdnula i ono koje je ponizno. Time neću da kažem da mi treba daštedimo sve zločince bez razlike, pošto ima u svetu i neizlečive i stalnepokvarenosti prema kojoj je uzaludno biti meka srca. Ljudi koji vrše prestupetakve vrste treba, kao rak-rana, odmah da budu izbačeni iz države. Ali ostaleprestupnike, čije svesne ili nesvesne greške treba pripisati mladosti, neznanjuili nerazumevanju, trebalo bi, prema mome mišljenju, samo ukoriti ili ih kaznitina najblaži mogući način. Okušajmo, dakle, ovaj način, počinjući baš sa ovimljudima!

Avgust joj onda čestita na mudrosti i priznaje da je ubeđen.Ovde valja dobro uočiti ono jemstvo koje je pruženo svetu da će se sa

Avgustovom smrću svršiti i Livijina vlada, a zatim treba zapaziti i dobro urezatiu pamet i onu rečenicu o neizlečivoj i ustaljenoj pokvarenosti. Moja baba Livijaje zaista bila prepredena žena!

Posle toga događaja ona je rekla Avgustu da se moje nameravano venčanje sEmilijom mora pokvariti u znak carskog nezadovoljstva prema njenimroditeljima. Avgust je bio očaran, pa se odmah saglasio s tim, jer mu se Emilijapre toga gorko žalila na nesreću što će biti udata za mene. Ali se Livija otadaimala malo čega bojati od Julije, pošto je Avgust podozrevao da je i ona bilasaučesnik u naumima svoga muža, ali Livija će se ipak pre svoga sudnoga časapostarati da potpuno upropasti Juliju. U međuvremenu, ona je imala da platijedan dug časti svojoj prijateljici Urgulaniji, ženi koju još nisam spominjao, alikoja ide među najogavnije duše cele ove priče.

Glava VIII

Urgulanija je bila jedina Livijina poverenica i bila je povezana sa njom

najčvršćim vezama koristi i zahvalnosti. Ona je bila izgubila muža, koji jepoginuo za vreme Građanskih Ratova bijući se na strani Pompejevog sina, aLivija – koja je tada još bila udata za mog deda – uzela je u zaštitu i nju i njenognedoraslog sina od nasilja Avgustovih vojnika. Kada se udala za Avgusta,Livija je nastojala da se Urgulaniji vrate uzapćena imanja njenoj muža, pa ječak pozvala tu ženu da živi pored Avgusta i nje kao član njihove porodice. NaLivijin nagovor, pošto je ona u Avgustovo ime mogla da natera prvosveštenikaLepida da učini sve što bi ona htela, Urgulanija je dobila pod svoju duhovnuvlast sve udate žene rimskih plemićkih porodica. Tu stvar moram da objasnim.Svake godine prvih dana decembra morale su sve te žene da prisustvuju jednojvažnoj žrtvi, koju su vestalke prinosile dobroj boginji Fauni, zaštitnici plodnostii ženske čestitosti, a bogatstvo i sigurnost Rima su za narednih dvanaest mesecizavisili od ishoda toga obreda. Muškarcima je pod pretnjom smrti bilozabranjeno da svojim prisustvom obesvete to bogosluženje. Livija – koja jepridobila naklonost vestalki time što je obnovila njihov hram i bogato opremilai snabdela njihovu zajednicu, kao i time što im je preko Avgusta izborila odSenata mnoge povlastice – nagovestila je jednoj Vestinoj prvosveštenici da bise u vrlinu nekih žena koje su prisustvovale tim žrtvama moglo i posumnjati.Rekla je, dalje, da su nedaće koje su snašle Rim u toku Građanskih Ratovamožda baš i došle zbog raskalašnosti onih žena koje su vršile svete tajne obredeposvećene dobroj boginji plodnosti. Ona je čak izradila mišljenje da bi seboginja ublažila samo tako ako bi se obezbedilo da joj služe samo besprekornežene, jer su se u obrede uvukle i neke nevaljalice. Ali, da bi ove bile otkrivene iotklonjene trebalo je dati svečano obećanje da njihova priznanja o skretanju sastaze vrline nikada neće doći do muških ušiju, te da one neće biti izloženenikakvoj sramoti.

Vestina prvosveštenica, pobožno nastrojena žena, saglasila se s tomLivijinom mišlju, ali je zatražila i neko nebesko znamenje, koje bi opravdalouvođenje ove novine. Livija je odgovorila da joj se baš prethodne noći u snujavila sama boginja Fauna i naredila joj da se, radi ove stvari, za majkuispovednicu odredi neka udovica iz dobre porodice, pošto same vestalke, kaodevice, nisu dovoljno iskusne u putenim stvarima. Vestina prvosveštonica jeonda upitala, da li će priznati gresi ostati nekažnjeni. Livija je odgovorila daona ne bi tačno ni znala šta treba činiti da joj boginja na sreću u istom snu nijeobjavila svoju volju i o tome pitanju: majka ispovednica treba da budeovlašćena da propisuje i kazne radi ispaštanja greha, a da priroda kazne treba

da ostane svetom tajnom između prestupnice i majke ispovednice. Vestinaprvosveštenica, nastavila je Livija, bila bi jedino obaveštena da ta i ta žena tegodine ne može da učestvuje u svetim obredima, ili da je ta i ta već iskupila tvojgreh. Ovo se svidelo Vestinoj prvosveštenici, ali se ona nije usuđivala dapredloži nijednu ženu za taj posao ispovedanja, bojeći se da se izbor ne bisvideo Liviji, Livija je onda rekla da je vrhovni prvosveštenik očiglednopozvan da sam imenuje majku ispovednicu, i da će mu ona – ako joj to samodozvoli Vestina prvosveštenica – sve objasniti i zamoliti ga da odredi pogodnuosobu, naravno pošto obavi potrebne obrede, kako bi se potpuno obezbedioizbor koji bi odgovarao boginji. Tako je Urgulanija dobila svoj položaj, aLivija, naravno, nije ni saopštila Lepidu i Avgustu kakva su punomoćja datanovoj majci ispovednici. Ona im je samo uzgred napomenula da ona trebasavetima da pomogne Vestinoj prvosveštenici u stvarima koje se tiču vrline, jerje „Vestina prvosveštenica, jadnica, neiskusna u svetovnim stvarima”.

Običaj je zahtevao da se žrtva boginji Fauni prinosi u domu nekog konzula,ali je u poslednje vreme bila uvek prinošena u Avgustovom dvoru, jer je Avgustpo činu bio iznad konzula. To je bilo pogodno za Urgulaniju, jer je ona primalažene u svojoj sobi, naročito tako preudešenoj da je ulivala strah i navodila ih dakažu istinu. Ona ih je, uostalom, obavezivala i najstrašnijim zakletvama daiznesu samo čistu istinu, a kada bi žene priznale svoju pogrešku, privremeno biih otpustila da bi mogla da razmisli o prikladnom načinu okajavanja. Livija jebila sakrivena u prostoriji iza jednog zastora, pa bi obično ona i predložilakaznu. Njih dve su se izvrsno zabavljale igrom, a Livija je tako dobijala imnoga korisna obaveštenja koja su joj mogla pomoći u ostvarivanju njenihpolitičkih nauma.

Urgulanija je smatrala da je položaj majke ispovednice oslobađa obavezaprema zakonima. Kasnije ću već ispričati kako je ona odbila da se odazove dapredstane Sudu za dužnike, pred koji je bila pozvana na tužbu jednog senatorakome je dugovala poveliku sumu novca, i kako je Livija isplatila dug da binekako zataškala tu stvar. Jednom drugom prilikom ona je dobila sudski pozivda svedoči u nekoj senatskoj istrazi. Pošto nije htela da se izloži unakrsnomispitivanju, ona se izgovorima oslobodila obaveze da lično predstane, te joj jebio odaslan činovnik da od nje uzme pismenu izjavu. Ona je bila strašna starica,sa šiljatom bradom i kosom koju je crnila garom iz svetiljke (dok se na korenuvlasi jasno videla belina), a doživela je duboku starost. Njen sin, Silvan, bio jenedavno konzul i bio je jedan od onih čiju je pomoć zatražio Emilije kada jekovao svoju zaveru. Silvan je smesta otišao Urgulaniji i odao joj Emilijevenamere. Ona je novost prenela Liviji, a Livija je bećala da će ih nagraditi za todragoceno obaveštenje time što će udati Silvanovu kćer Urgulanilu za mene itako ih oroditi sa imperatorovom porodicom. Urgulanija je bila Livijina

poverenica, te je bila sasvim sigurna da će naredni imperator biti moj stricTiberije, a ne Postum, iako je on bio Avgustov najbliži naslednik; tako je ovajbrak bio još veća počast nego što bi to na prvi pogled možda izgledalo.

Ja nikad nisam bio video tu Urgulanilu. Uostalom, niko je nije ni video.Znali smo samo da je živela s nekom tetkom u Herkulaneumu, jednom gradu napadinama Vezuva, u kome je Urgulanija imala nešto imanja, ali Urgulanila nijenikad dolazila u Rim, čak ni u posetu, te smo zaključili da je bila nežnogzdravlja. Međutim, kad mi je Livija uputila jedno od onih njenih kratkihsvirepih pisama, u kome je stojalo da je upravo odlučeno na jednomporodičnom savetovanju da ja treba da se oženim ćerkom Silvana Plaucija,pošto mi taj izbor (kad se uzmu u obzir moji telesni nedostaci) više odgovaranego dva ranije nameravana braka, posumnjao sam da nešto nije u redu sa tomUrgulanilom i da je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije od običnog slabog telesnogsastava. Možda je rođena bez nepaca, ili preko celog obraza ima neku crvenubradavicu? U svakom slučaju mora biti nešto što tu devojku potpunoonemogućava u društvu. Možda je bogalj kao i ja, što mi najzad ne bi nismetalo! Možda je u stvari vrlo ljupko devojče, ali je ne shvatajul! Moždaimamo i mnogo štošta zajedničkog? Svakako, to neće biti isto tako prijatno kaooženiti se Kamilom, ali će u najmanju ruku možda biti bolje nego uzeti Emiliju!

Određen je i dan kada je trebalo da se obave naše zaruke. Pitao samGermanika o Urgulanili, ali je on isto tako malo znao kao i ja, a izgledalo je dase pomalo i stideo što je odobrio taj brak pre nego što se unapred podrobnoobavestio o nevesti. On je bio jako srećan s Agripinom i želeo je da i ja budemsrećan. Došao je, dakle, i taj dan, jedan „srećan dan”, a ja sam opet stajao svencem na glavi i u čistoj haljini, te sam opet pred porodičnim žrtvenikomčekao na dolazak svoje neveste.

– Treća – sreća! – rekao je Germanik. Siguran sam da je ona u stvarilepotica, i mila, i razumna, i baš onakva kakva će se tebi svideti.

Da li mi se svidela? Zaista, ljudi su se mnogo puta svirepo i gadno našalilina moj račun, ali mislim da je ovo bila najsvirepija i najgora šala! Urgulanila jebila – ukratko, avaj, ona je opravdala svoje ime, koje je bilo latinski prevodimena Herkulanila. To je bio pravi ženski Herkul! Iako joj je bilo tek petnaestgodina, bila je visoka preko šest stopa i tri palca, a još je rasla; bila je široko isnažno građena, s najvećim nogama i rukama koje sam video u životu u nekogljudskog stvora, izuzimajući naravno samo onog divovskog parćanskog taocakoji je učestvovao u jednom trijumfalnom ophodu mnogo godina kasnije. Crtenjenoga lica bile su pravilne, ali nezgrapne, i skoro uvek je bila namrštena. Išlaje pognuta. Govorila je isto onako sporo kao i moj stric Tiberije (na koga je,uostalom, silno i ličila, pa se čak pričalo da je ona u stvari njegova kći). Nije

bila obrazovana, nije imala duha niti ikakvog dara, ma kakvu osobinu koja bi ječinila privlačnom. Što je najčudnije, prva misao koja mi je pala na um kada samje ugledao bila je da bi ova žena mogla da izvrši nasilno ubistvo, i da od samogpočetka moram brižljivo prikrivati svoju odvratnost prema njoj, starajući se dajoj ne pružim nikakav opravdan razlog da se na mene naljuti. Ako bi me onajednom omrznula, život bi mi bio u opasnosti. Iako je svečanost obreda bilanarušena prikrivenim osmesima, poluglasnim šalama i prigušenim kikotom, jasam kao dosta dobar glumac učinio sve da Urgulanila nije imala razloga damene okrivi za te nepristojnosti. Pošto je obred bio završen, nas dvoje smopozvani pred Liviju i Urgulaniju. Kada su se vrata zatvorila za nama i mi stalipred njih dve – ja uzbuđen i uznemiren, a Urgulanila glomazna i bezizrazna,stežući i otvarajući svoje velike pesnice – nestalo je ozbiljnosti tih dveju zlihstaramajki, i one obe prsnuše u neuzdržan smeh. Nikad ih ranije nisam čuo da setako smeju, te sam se uplašio. To nije bio pristojan, zdrav smeh, već paklenogrcanje i kreštanje, nalik na smeh dveju matorih javnih ženturača kojeposmatraju mučenje ili razapinjanje na krst.

– O, kakvih li lepotana! – prostenja na kraju Livija brišući oči od suza, panastavi: – Šta bih sve dala da vas vidim zajedno u postelji vaše prve bračnenoći! To bi bio najsmešniji prizor od Deukalionovog potopa.

–A šta se to tako smešno desilo u tom slavnom događaju, draga moja? –pitala je Urgulanija.

– Šta, pa zar ne znaš? Bog je potopom uništio čitav svet, osim Deukaliona,njegove porodice i nekoliko životinja koje su se sklonile na vrh planine. Zarnisi čitala Aristofanov Potop? Od svih njegovih komada najviše volim tajPotop. Radnja se događa na bregu Parnasu. Na okupu su razne životinje, alinažalost samo po jedna od svake vrste, a svaka misli da je ona jedini preživeliprimerak svoga roda. Da bi, dakle, opet nekako nastanile svet, morale bi da semeđusobno ukrštaju bez obzira na moralna ustručavanja i očigledne teškoće.Deukalion je zato spario kamilu sa slonicom!

– Kamila i slonica! To je zbilja poređenje! – kikotala se Urgulanija.Pogledaj samo dugi vrat, mršavo telo i dugo glupo lice Tiberija Klaudija! A tekvelike noge i velike klempave uši, i male praseće oči moje Urgulanile! Ha, ha,ha, ha!... A kakav je bio porod te kamile i slonice? Možda žirafa? Ha, ha, ha,ha!

– Komad ne ide tako daleko! Pojavljuje se Irida, vesnica bogova, i držiuobičajeni „glasnikov govor”, javljajući im još zajedno utočište životinja naplanini Atlasu i u pravi čas prekidajući one mučne svadbe.

– Da li je kamila bila tada razočarana?– O, bezmerno.

– A slonica?– Slonica se samo namrštila.– Jesu li se poljubili na rastanku?– Aristofan nam to ne veli, odgovori Livija. Ali sigurna sam da su se

poljubili. Hajde, životinje! Poljubite se i vi! – naredi nam ona.Osmehnuo sam se blesasto, a Urgulanila se namrštila.– Poljubite se, kad vam kažem! – ponovi Livija glasom koji je pokazivao da

moramo poslušati.Tako se mi poljubismo, a starice opet dobiše histeričan napad. Kada smo

izišli iz njihove sobe, šapnuo sam Urgulanili:– Žao mi je, ali ovo nije došlo mojom krivicom.Ona nije ništa odgovorila, već se samo još jače namrštila.Trebalo je da prođe još godinu dana pre nego što bismo se stvarno venčali,

jer je porodica odlučila da ja treba da postanem punoletan tek sa petnaest i pogodina, a mnogo štošta je moglo da se dogodi za to vreme. O, kad bi se samojoš jednom pojavila Irida, vesnica bogova!

Ali ona se nije javila. Sem toga, i Postum je imao svojih briga: on je većbio punoletan, a kroz nekoliko meseci trebalo je da i Domicija bude dovoljnozrela za brak. Jadni moj Postum, on je još uvek bio zaljubljen u Livilu, iako seona već beše udala. Ali pre nego što produžim sa izlaganjem Postumovepovesti, moram da opišem svoj susret sa „Poslednjim Rimljaninom”.

Glava IX

On se zvao Polion, a ja ću pokušati da se ovde setim tačnih okolnosti našeg

susreta, do koga je došlo upravo nedelju dana posle moje veridbe sUrgulanilom. Ja sam baš nešto čitao u Apolonovoj knjižnici kad odnekudnaiđoše Livije i jedan mali čovek živahnih pokreta, zaogrnut senatorskimplaštom. Livije mu je upravo govorio:

– Izgleda, dakle, da ćemo morati da dignemo ruke od traženja, sem možda...O, pa evo Sulpicija! Ako iko to zna, on će znati. Dobro jutro, Sulpicije!Zamolio bih te da učiniš jednu uslugu Aziniju Polionu i meni. Hoćemo danađemo jednu knjigu, komentar Polibijevih Vojnih veština, koji je napisao nekiPelemokle, rodom Grk. Sećam se kao kroz san da sam jednom ovde naišao nanju, ali ona nije uneta u spisak knjiga, a knjižničari o njoj ne znaju ništa.

Sulpicije je neko vreme grickao bradu, a zatim je odgovorio:– Pogrešno ste zapamtili njegovo ime. On se zvao Polemokrat, ali i pored

svog grčkog imena nije bio Grk, već Jevrejin. Sećam se da sam tu knjigu videopre petnaest godina na najvišoj polici, četvrtoj od prozora, sasvim pozadi, a nakoricama samo piše: Rasprava o vojnoj veštini. Nego, pustite vi samo mene,naći ću je već. Ne verujem da ju je iko dirao odonda.

Livije je uto spazio mene.– Ej, prijatelju, kako si? Da li poznaješ čuvenog Azinija Poliona?Pozdravio sam ih, a Polion je rekao:– Šta to čitaš, dečače? Mogao bih se kladiti da su neke gluposti, jer si tako

stidljivo uklonio knjigu. Mladići danas čitaju samo gluposti. Okrenuo se zatimLiviju pa je nastavio: Kladim se u deset zlatnika da je to neka bedna „Ljubavnaveština” ili neka arkadiska pastoralna besmislica, ili već tako nešto.

– Primam opkladu, odgovori mu Livije. Mladi Klaudije uopšte nije takavmladić. Dakle, reci, Klaudije, ko je dobio opkladu?

Obratio sam se, mucajući, Polionu:– Radujem se, gospodine, Što ste vi izgubili.Polion se tada okomi na mene:– Šta to reče? Raduješ se što sam ja izgubio? Zar se tako govori sa starim

čovekom kao što sam ja, a koji je pored toga i senator?Odgovorio sam mu:– Rekao sam to, gospodine, sa svim dužnim poštovanjem. Radujem se što

ste vi izgubili. Ne bih uostalom voleo da čujem da ovu knjigu nazivaju

glupostima. To je zaboga vaša sopstvena istorija Građanskih Ratova, a akosmeo da je pohvalim, to je zaista izvrsna knjiga!

Polionovo lice sa na to razvedrilo. Zablistao je od sreće, izvadio je kesu inavaljivao na Livija da primi zlatnike. Izgleda da su Livije i on večito ratovali,onako kako međusobno ratuju dobri prijatelji – ako me dobro razumete – te jeLivije zato s podrugljivom ozbiljnošću odbio da primi novac.

– Dragi moj Polione, kako bih samo mogao da primim taj novac? Ti si biopotpuno u pravu: ovi mladići čitaju danas samo najveće gluposti. Molim te,nemojmo da trošimo reči: priznajem da sam izgubio opkladu! Evo ti mojih desetzlatnika, koje ti dajem od sveg srca.

Polion se tada pozva na mene:– Recite, gospodine – ne znam ko ste vi, ali mi izgleda da ste pametan dečak

– da li ste čitali delo našeg prijatelja Livija? Pitam vas, zar nema u tom deluviše gluposti nego u mome?

– The, u svakom slučaju, ono je lakše za čitanje, rekoh ja.– Lakše, zar? A kako to?– On predstavlja građane starog Rima tako da se oni ponašaju i govore kao

da danas žive.Polion je bio oduševljen:– Pogodio te je u živac, Livije! Ti pripisuješ Rimljanima od pre sedam

vekova neke nemogućno savremene pobude, navike i izraze. Priznajem, to jeprijatno čitaocu, ali to nije istorija!

Pre nego što iznesem dalji tok našeg razgovora, moram da kažem nekolikoreči o starom Polionu, koji je možda bio najobdareniji čovek svoga vremena, neizuzimajući ni Avgusta. Njemu je tada bilo skoro osamdeset godina, ali je bio upotpunoj duhovnoj snazi, a izgledalo je da je i zdraviji od mnogihšezdesetogodišnjaka. On je bio prešao Rubikon sa Julijem Cezarom i borio se snjim protiv Pompeja; služio je i pod Antonijem, pre njegove zavade sAvgustom; bio je konzul i namesnik Španije i Lombardije; odobren mu je biotrijumfalan ulazak u Rim zbog jedne pobede na Balkanu; bio je Ciceronov ličniprijatelj sve dok mu ovaj nije ogadio, i zaštitnik pesnika Vergilija i Horacija.Pored svega toga, on je bio istaknut govornik i pisac tragedija. Međutim, on jekao istoričar bio bolji nego kao tragičar i govornik, jer se njegova ljubav premačistoj istini – ljubav koja je već prelazila u cepidlačenje – nije mogla pomiritisa ustaljenim zahtevima ova druga dva književna roda. Od plena koji je zadobiou toku vojne na Balkanu osnovao je javnu knjižnicu, prvu javnu knjižnicu uRimu. Sada su postojale u Rimu još dve: Apolonova knjižnica, u kojoj smo setrenutno i mi nalazili, i knjižnica koja je dobila ime po mojoj staramajci

Oktaviji; ali Polionova knjižnica je najviše odgovarala zahtevima čitalaca.Sulpicije je već bio našao onu knjigu, ali su Livije i Polion nastavili svoju

raspru, pošto su mu zahvalili na trudu. Zatim Livije reče:– Nevolja je s Polionom u tome što on, kad piše istoriju, smatra da treba da

uguši u sebi sva tananija, pesnička osećanja i što smatra da njegove ličnostitreba stalno da se ponašaju glupo, a ukoliko im i dozvoli da same nešto kažu, onim uskraćuje i najmanje govorničke sposobnosti.

– Da, pesništvo je pesništvo, govorništvo je govorništvo, istorija – istorija,i ne možeš ih mešati, odgovori Polion.

– Ne mogu? I te kako mogu – odgovori Livije, Hoćeš li time da kažeš da nesmem da napišem jednu istoriju sa epskim predmetom samo zato što bi onspadao u pesništvo, ili da moji zapovednici u predvečerje bitaka ne smeju dadrže dobre besede zato što to spada u oblast govorništva?

– Ja zaista tako i mislim – reče Polion. Istorija je istinit izveštaj o onome štose dogodilo, kako su ljudi živeli i umirali, šta su učinili i šta su rekli; epskatema bi samo poremetila tačno izlaganje. Što se tiče govora tvojih zapovednika,oni zaslužuju svaku podvalu ako ih cenimo sa tačke gledišta besedništva, ali suskroz-naskroz neistiniti: ne samo što ne postoji ni najmanji dokaz da je nekitakav govor održan već su oni i potpuno neumesni. Ja sam čuo više govora uočipojedinih bitaka, nego većina drugih ljudi. Premda su vojskovođe koji su držalite besede bili izuzetno rečiti na govornici, naročito Cezar i Antonije, oni suistovremeno bili i suviše dobri vojnici da bi i pokušali da deluju na vojnikesvečanim govorancijama. Oni su prosto razgovarali sa njima, a nisu im držalinikakve besede. Kakav je govor održao Cezar pred bitku kod Farsala? Da li nasje zamolio da se setimo naših žena i dece, svetih rimskih hramova i slave kojusmo zadobili ranijim vojevanjem? Tako mi boga, nije! Popeo se na panj nekogposečenog bora, sa jednom od onih ogromnih rotkvi u jednoj ruci i komadomtvrdog vojničkog hleba u drugoj, pa se šalio između dva zalogaja. Nije pričaootmene šale, već one prave, i sve to s najozbiljnijim izrazom lica: na primer,kako u poređenju s njegovom raskalašnošću Pompej živi kao pavi svetac. Stvarikoje je izvodio s onom rotkvom naterale bi i vola na sneh. Sećam se jednemasne anegdote o tome kako je Pompej dobio nadimak „Veliki” – o, ta rotkva! –i jedne još gore o tome kako je on, Cezar, oćelavio u jednom aleksandrijskombazaru. Ispričao bih vam obe, samo da nema ovog dečka ovde pored nas i danisam siguran da ih ti ne bi ni razumeo, pošto ti, Livije, nisi vaspitan u nekomCezarovom logoru. Nijednom reči nije spomenuo predstojeću bitku, osimsasvim na kraju: „Jadni stari Pompej! Hoće da se suprodstavi Juliju Cezaru injegovim ljudima! Ali, slabi su mu izgledi!”

– Ništa od svega toga ti nisi uneo u svoju istoriju, prekinuo ga je Livije.

– Nisam uneo u izdanje namenjeno javnosti, odgovorio je Polion, jer nisambudala. Ali ako hoćeš da pozajmiš od mene njen tajni Dodatak, koji sam upravozavršio, naći ćeš sve ove podatke u njemu. Ali, ti se verovatno nećeš nikad nitoliko potruditi! Ispričaću ti zato i ostatak: Cezar je, kao što znaš, bioizvanredan glumac, pa je vojnicima odgulumio Pompejev predsmrtni govor, prenego što će se baciti na svoj mač (opet rotkva – ovog puta s odgriženim vrhom).On je, u Pompejevo ime, hulio na besmrtne bogove što uvek dopuštaju da poroklikuje nad vrlinom. O, kako su se vojnici tome smejali! A onda je riknuo: „I zarto nije istina, čak iako to Pompej tvrdi? Poreknite, ako možete, vi, prokletepsine!” I zavitlao je ostatak rotkve na njih. A da znaš samo kakav se smeh tadazaorio! Nikad nije bilo takvih vojnika kakvi su bili Cezarovi. Sećaš li se pesmekoju su pevali za vreme njegovog trijumfa povodom pobede u Francuskoj?

Domu vodimo ćelavog podvodača bludnica,

Rimljani, zaključavajte svoje žene! – Dragi moj prijatelju, Polione, reče na to Livije, mi se nismo prepirali o

Cezarovom moralu, nego o tome kako treba pisati istoriju.– Da, u pravu si, odobri Polion. Naš bistri i mladi prijatelj skrio je pokudu

tvoga načina pisanja ispod obrazine one pohvale lakoće sa kojom se čitaju tvojadela. Dečače, imaš li da izneseš još neke optužbe protiv plemenitog Livija?

– Molim vas, gospodine, nemojte me terati da crvenim, rekao sam ja. Ja sesilno divim Livijevom delu.

– Istinu na sredu, dečače: da li si ga ikad uhvatio u nekoj istorijskojneistini? Izgleda da si ti momak koji je dosta pročitao.

– Ne bih se usudio... – zamucah ja.– Deder, reci! Mora biti da imaš nešto na umu.Nateran, ja sam onda rekao:– Priznajem da zaista ima jedna stvar koja mi ne da mira. To je povest o

Larsu Porseni. Po Liviju, njemu nije pošlo za rukom da pokori Rim jer ga jeprvo omelo junačko držanje Horacija na mostu, a zatim ga je zastrašilabezmerna hrabrost Mucija Scevole. Livije veli da je Scevola, pošto je uhvaćenposle neuspelog pokušaja da ubije Porsenu, stavio ruku u plamen na žrtveniku izakleo se da se osim njega još tristotine Rimljana svečano obavezalo da ćeumoriti Porsenu. I tako je Lars Porsena zaključio mir. Međutim, ja sam videogrobnicu Larsa Porsene, podignutu u obliku lavirinta kod Kluzija; tamo se nalazijedan friz koji prikazuje Rimljane s jarmom na vratu kako napuštaju gradskevratnice. Tu je naslikan i jedan etrurski sveštenik kako velikim makazama sečebrade rimskim gradskim ocima. A čak i Dionizije iz Halikamasa, koji nam je

bio jako naklonjen, saopštava da je Senat izglasao Porseni presto od slonovače,žezlo, zlatnu krunu i trijumfalnu odoru, što se sve može protumačiti samo tako dasu mu Rimljani ukazali vladarske počasti. Znači, Lars Porsena je možda ipakzauzeo Rim, uprkos Horaciju i Scevoli! A Arans, sveštenik iz Kapue, za koga severuje da je poslednji živi čovek koji može da čita etrurske natpise, rekao mi jeprošlog leta da je, prema etrurskim zapisima, Tarkvinija Oholog izgnao iz RimaPorsena a ne Brut, i da su Brut i Kolatin, prva dva konzula u Rimu, u stvari bilisamo Porsenini namesnici u gradu, nadležni za skupljanje poreza u njegovo ime!

– Čudim ti se, Klaudije, reče Livije, ozbiljno ljut. Zar ne gajiš nikakvopoštovanje prema rimskim predanjima, kad možeš da veruješ u laži koje iznosenaši vekovni neprijatelji da bi umanjili našu veličinu?

– Ja sam jedino pitao šta se stvarno dogodilo, branio sam se skromno.– Hajde, Livije, pritekao mi je u pomoć i Polion. Odgovori mladom

naučniku šta se stvarno dogodilo.– Drugi put, reče Livije. Ostanimo sada pri našem stvarnom predmetu,

naime pri prepirci o tome kako treba pisati istoriju. Klaudije, prijatelju, ti gajišizvesne namere u tom pravcu. Kome bi od nas dvojice čestitih starina tipodražavao?

– Vi svojom surevnjivošću dovodite dečka u veoma težak položaj! – upleose u razgovor Sulpicije. Šta očekujete da će vam reći?

– Istina neće uvrediti nijednog od nas dvojice, odgovorio je Polion.Gledao sam čas jednog, čas drugog. Na kraju sam rekao:– Mislim da bih izabrao Poliona. Pošto sam siguran da se uopšte ne mogu ni

nadati da dostignem Livijev nadahnut književni način izlaganja, učiniću sve štomogu da bih bar podražavao Polionovoj tačnosti i marljivosti.

Livije je tada nešto progunđao i već hteo da se okrene i ode, ali ga jezadržao Polion. Trudeći se da što bolje može da skrije svoju zluradost, on mu seovako obratio:

– Ama, Livije, zaboga, zar nećeš da mi prepustiš nijednog malog učenika,kad ti već imaš obožavaoce rasute po celom svem? Dečače, da li si ikad čuo zaonoga starca iz Kadiza? Ovo što ću ti ispričati zaista nije nikakva gadost. Ustvari, to je pre tužna priča. Taj starac je došao peške u Rim, a šta je želeo davidi? Nije želeo da vidi ni hramove, ni pozorišta, ni kipove, ni velike skupove,ni trgovine, ni zgradu Senata. Došao je da vidi samo jednog čoveka. A koga?Čoveka čiji je lik otisnut na novcu? Ne, nikako. Većeg od njega! On je došao davidi nikoga drugog već našeg prijatelja Livija, čija je dela, izgleda, znaonapamet. Video ga je, pozdravio ga, i vratio se pravo u Kadiz; Čim je stigao uKadiz, umro je – nije mogao da proživi razočaranje i tako dugo putovanje!

– U svakom slučaju, odgovori mu Livije, ja bar imam prave čitaoce. A, znašli ti možda, dečače, kako je Polion stekao slavu? On je bogat i ima vrlo veliku,lepu kuću i usto izuzetno dobrog kuvara. On poziva na ručak mnoge ljude koji sebave književnošću, pogosti ih sjajnim obedom i onda, kao slučajno, potegneposlednju svesku svoje istorije. Zatim im se skromno obrati: „Gospodo, imamovde neke rečenice kojima nikako nisam zadovoljan. Obrtao sam ih i okretao nasve moguće načine, ali im još uvek nedostaje onaj potez pera koji delo činisavršenim, pa se nadam da ćete mi vi u tome pomoći. S vašim dopuštenjem...” Ionda počne da čita. Niko ga ne sluša baš mnogo pažljivo, jer svima je punstomak. Svi misle: „Kuvar je pravi čudotvorac! Njegova riba trilja sa onimtoliko ukusnim prelivom, pa oni masni nadeveni drozdovi, pa divlji vepar sagomoljikama – kada sam uopšte tako dobro jeo? Zaista, čini mi se da nisam takodobro jeo još od vremena kad je Polion prošli put čitao svoja dela. Ali evo opetroba koji toči vino! Kakvog li kiparskog vina! Polion je u pravu: bolje je negoma koje grčko vino koje se danas može kupiti.” U međuvremenu, Polion čitarečenicu za rečenicom – a prijatno je slušati njegov glas, isto onako prijatno kaoslušati leti sveštenike za vreme večernje žrtve. On samo s vremena na vremezastane i skromno upita „Šta mislite, da li je ovo dobro?” A svi gosti – mislećiopet na drozdove ili možda na one divne kolačiće od najfinijega brašna, koji seinače mese samo za svetkovine – odgovaraju: „Divno! Divno, Polione!”Ponekad Polion zastane i zapita: „Šta mislite, koju reč treba ovde upotrebiti?Da li treba da kažem da su poslanici, kad su se vratili, naveli ili podstakli ovopleme na pobunu? Ili je bolje da kažem da je izveštaj koji su oni podneli ostanju stvari uticao na pleme da se odluči na pobunu? U stvari, čini mi se da suoni podneli nepristrasan izveštaj o onome što su videli.” Onda se sa ležaja okostola začuje mrmljanje: „Uticao, Polione. Upotrebi izraz uticao! ” – „Hvalavam, prijatelji, rekne on, vi ste veoma ljubazni. Robe, donesi mi nožić i pero! Svašom dozvolom, odmah ću popraviti rečenicu.” Tek posle toga čitanja Polionobjavi svoju knjigu i pošalje svakome od svojih gostiju po jedan besplatanprimerak. Oni, opet, ćaskajući po javnim kupatilima, vele svojim prijateljima:„Ovo je divna knjiga! Da li ste je pročitali? Polion je najveći istoričar našegvremena; a i ne libi se da u pojedinim pitanjima o načinu izlaganja zatraži savetod ljudi koji imaju ukusa. Eto, na primer, ja sam mu savetovao da upotrebi ovajizraz uticao.”

– U pravu si, reče Polion Liviju. Imam suviše dobrog kuvara. Idući put ćupozajmiti od tebe tvoga, zajedno sa nekoliko desetina boca tvog nazovifalernskog vina, a onda će me, svakako, iskreno ocenjivati.

Sulpicije je usrdno pokušavao da ih malo obuzda:– Gospodo, gospodo, ovo već prelazi u ličnu svađu!

Ali je Livije već odlazio. Polion mu se, međutim, iscerio iza leđa, pa ondaglasno rekao, tako da ga Livije čuje:

– Baš je dobar čovek Livije, ali mu jedno ne valja: pati od takozvanogapaduanstva!

Čim je čuo ove reči, Livije je stao i okrenuo se:– Šta ti je to sad Padua skrivila? Neću da čujem nijednu reč protiv toga

grada!Polion je na to počeo da mi objašnjava:– Znaš, on je rođen u Padui. To je negde u severnim provincijama. Tamo

postoji jedan čuveni izvor vrele vode, koji ima izuzetne odlike: zbog njega seuvek može prepoznati svaki Paduanac. Kupajući se u vodi toga izvora i pijući je– a čuo sam da oni čine i jedno i drugo istovremeno – Paduanci počinju daveruju u štagod hoće, i to tako snažno da mogu i druge da navedu da u isto topoveruju. Zbog toga se ovaj grad toliko i proslavio svojom trgovinom.Prekrivači i prostirke koje oni proizvode nisu ništa bolji od ma kojih drugihprekrivača i prostirki, čak su u stvari i gori, jer paduanske ovce imaju žutu igrubu vunu, ali Paduanci veruju da im je vuna meka i bela kao guščije paperje. Ioni su u to ubedili i ostali svet.

Tada sam i ja pokušao da dolijem ulja na vatru:– Žute ovce! To je velika retkost Kako su dobile tu boju, gospodine?– Evo kako: pijući vodu sa onog izvora. U njoj ima sumpora. Svi Paduanci

su žuti i žučni, a pudljivi. Pogledaj samo Livija!Livije nam je polako opet prišao.– Šala je šala, Polione, i ja mogu da je primim bez ljutnje. Ali ovde je bila

reč o jednoj ozbiljnoj stvari, naime o tome kako treba pisati istoriju. Moguće jeda sam ja činio i greške. Koji istoričar nije nikada pogrešio? U svakom slučaju,nisam svesno izvrtao istinu: za to me ni ti valjda nećeš optužiti. Priznajem dasam rado uključivao u svoju povest svako predanje, sačuvano nam u starimletopisima, ako bi se samo ticalo moga predmeta, to jest stare veličine Rima.Iako ta predanja možda nisu tačna u svakoj svojoj pojedinosti, ona u duhu ipakodgovaraju istini. Kada bih naišao na dva oblika istog predanja, odabirao samonaj koji više odgovara mojoj nameri; a istina je da nisam čeprkao po etrurskimgrobljima tražeći neko treće svedočanstvo koje bi bilo upravo suprotno obemaranijim, a i kakve bih koristi imao od toga?

– To bi korisno poslužilo istini, rekao je blago Polion. A zar to već nijenešto?

– A ako bismo služeći istini morali da priznamo da su naši cenjeni preci bilikukavice, lazovi i izdajnici Šta onda?

– Prepustiću ovome dečku da on odgovori na to pitanje. On je tek zakoračiou život. Hajde, dečače, odgovori mu ti!

– Livije počinje svoju istoriju jadikovkom nad savremenom pokvarenošću iobećanjem da će pokazati kako su postepeno opadale stare vrline naporedo saosvajanjima koja su obogatila Rim – počeo sam nasumce ja. On kaže da će snajvećim zadovoljstvom pisati prva poglavlja, pošto će za to vreme moći dazatvori oči pred pokvarenošću novijih vremena. Međutim, zar on, zatvarajućioči pred pokvarenošću novijih vremena, nije ponekad takođe zatvorio oči i predpokvarenošću starine?

– Pa? – pitao je Livije gledajući me kao mačka pred skok.– Pa – pokušavao sam ja da se nekako ispetljam, možda u stvari i nema tako

velike razlike između njihove i naše pokvarenosti! Možda je to samo stvarstupnja i mogućnosti.

– Hej, dečače, zar te Paduanac nije ubedio da su njegova sumporovita runabela kao sneg? – primeti Polion.

Našao sam se u nebranom grožđu. Ponovio sam:– Više sam uživao čitajući Livija nego ma koga drugoga pisca.– O, svakako, smejuljio se Polion, isto je to rekao i starac iz Kadiza. Ali si

se i ti kanda malo razočarao kao i taj starac? Lars Porsena, Scevola i Brut, kao isvi ostali već su ti došli do guše, zar ne?

– To nije razočaranje, gospodine, rekoh ja. – Vidim – iako ranije nisamrazmišljao o tome – da postoje dva načina na koji istoričari mogu da pišu: jednižele da privole ljude da usvoje vrline, a drugi da ih prinude da vide istinu.Livije ide putem vrline, a vi putem istine. Možda se ta dva puta baš i ne razilazesasvim!

– Zaboga, dečače, pa ti si pravi govornik! – uzviknuo je oduševljeno Polion.Sulpicije je dotle stajao na jednoj nozi, pridržavajući drugu rukom, kao i

uvek kada bi bio uzbuđen ili nestrpljiv, a drugom rukom uvrtao je bradu. On jeovako sveo račun:

– Da, Livije će uvek imati čitalaca. Ljudi vole da ih krasnorečivi pisci„navode na usvajanje prastarih vrlina”, a naročito ako im ovi u istom dahu kažuda je nemoguće ostvariti takve vrline u uslovlma savremene obrazovanosti. Alioni koji iznose golu istinu – dakle „grobari koji izlažu pogledima lešinuistorije”, da navedemo epigram koji je nesrećni Katul posvetio plemenitomPolionu, to jest ljudi koji beleže samo ono što se stvarno dogodilo – takvi ljudiimaće čitaoce i slušaoce samo ako istovremeno imaju i dobrog kuvara i punpodrum kiparskog vina.

Ovo je potpuno razbesnelo Livija. On je na to rekao:

– Polione, ovo je besmislena raspra. Mladoga Klaudija su njegova porodicai prijatelji oduvek smatrali priglupim a ja se s tom opštom ocenom nisam slagaosve do danas. Od svega srca ti prepuštam takvog učenika. A Sulpicije neka idalje usavršava svoju glupost: on je ionako najbolji učitelj gluposti u celomRimu. – Kada je to rekao, Livije je izbacio na nas i svoju parćansku strelu,rekavši: – Et apud Apollinem istum Pollionis Pollinctorem diutissime polleat,što prevedeno na grčki – iako pri tom dosetka gubi od svoje duhovitosti – znači:„I neka dugo napreduje i cveta u hramu toga Polionovog grobara-Apolona!” Aonda ode frkćući.

Polion je veselo doviknuo za njim:– Quod certe pollicitur Pollio. Pollucibiliter Pollebit puer. („Polion ti stoji

dobar za to; dečko će silno napredovati.”)Kada smo nas dvojica ostali nasamo, pošto je Sulpicije otišao da potraži

neku knjigu, Polion je počeo da me ispituje:– Ko si ti, dečače? Zoveš se Klaudije, zar ne? Ti si očigledno iz dobre

porodice, ali te ne poznajem.– Ja sam Tiberije Klaudije Druz Neron Germanik.– Zaboga! Ali Livije je ipak u pravu. Za tebe veruju da si malouman.– Da. Moja porodica me se stidi, jer mucam, a osim toga sam hrom i obično

bolestan, tako da se veoma malo krećem u društvu.– Ali – malouman? Pa ti si jedan od najbistrijih mladića koje sam sreo za

poslednjih nekoliko godina!– Vi ste samo veoma ljubazni, gospodine.– Nikako! Tako mi bogova, gadan si udarac naneo Liviju onom primedbom

o Larsu Porseni. Livije nema savesti – i to je sve. Uvek mu zato i postavljamklopke. Pitao sam ga jednom da li i on uvek ima iste teškoće kao i ja kada uDržavnoj arhivi traži tucane ploče koje su mu potrebne, a koje se, neuređene,sve nalaze na jednoj gomili. On mi je odgovorio: „O, nemam nikakvih teškoća.”A posle se ispostavilo da ni jedan jedini put nije tamo ni zalutao da proverineku činjenicu! Kaži mi, zašto si čitao moju istoriju?

– Čitao sam vaš opis opsade Peruzije. U toj opsadi je učestvovao moj ded,a on je, znate, bio prvi Livijin muž. Zanima me to razdoblje, a ja pored togaskupljam i podatke o životu mog oca. Moj vaspitač Atenodor mi je preporučiovašu knjigu: rekao mi je da je pošteno napisana. Moj raniji vaspitač, MarkPorcije Katon, rekao mi je jednom da je to obična gomila laži, pa sam utolikopre prihvatio Atenodorovo mišljenje.

– Da, Katonu se svakako ne može svideti ova knjiga. Katoni su se borili napogrešnoj strani. Ja sam pomagao da njegovog deda oteraju sa Sicilije. Ali čini

mi se da si ti prvi mlad istoričar koga sam ikada sreo. Istorija je razonoda starihljudi. Kada ćeš ti pobeđivati u bitkama kao tvoj otac i ded?

– Možda u starosti!Polion se nasmejao:– Ne vidim razloga zašto istoričar, koji je celoga života proučavao vojnu

veštinu, ne bi postao i nepobediv zapovednik, ako bi samo imao dobru vojsku ihrabrosti.

– I dobre niže časnike oko sobe, dodao sam setivši se Kleona.– I dobre niže časnike, dakako, a sve to iako se nikad u životu nije sam

poslužio mačem ili štitom.Bio sam dovoljno smeo da upitam Poliona zašto ga često zovu „Poslednjim

Rimljaninom”. Izgledalo je da mu je pitanje laskalo, te mi je i odgovorio:– Avgust mi je dao to ime. Bilo je to onda kada me je pozvao da mu se

pridružim u vojevanju protivu tvoga deda Antonija. Upitao sam ga za kakvog meto čoveka smatra: Antonije je bio jedan od mojih najboljih prijatelja. „AzinijePolione, rekao je tada Avgust, verujem da si ti poslednji Rimljanin. Taj nazivne odgovara onome ubici, Kasiju.” – „A ako sam ja poslednji Rimljanin,odgovorio sam, ko je kriv za to? A ko će biti kriv za to što se – kada budešuništio Antonija – niko osim mene nikad neće usuditi da u tvome prisustvu ideuzdignute glave ili da govori kada nije upitan?” – „Neću biti kriv ja, Azinije,rekao je on, pravdajući se, jer je Antonije objavio rat, a ne ja. A čim pobedimAntonija, ja ću bez sumnje opet uspostaviti republikanski oblik vladavine.” –„Ako gospođa Livija ne uloži svoj veto!” zaključio sam ja taj naš razgovor.

Starac me je onda uzeo za ramena:– Reći ću ti uzgred nešto, Klaudije. Ja sam veoma star čovek, te iako

izgledam čio, ipak mi je kraj već došao. Osećam da ću umreti kroz tri dana. Apred smrt čovek postaje vidovit. Može čak i da proriče. Dakle, počuj me! Da liželiš da živiš dugo, da počiniš mnoga dela i da dobiješ počasti pre smrti?

– Da!– Ako je tako, onda hramlji i više nego što moraš, a namerno i mucaj, često

se pravi da si bolestan, govori besmislice, kad god si u javnosti ili gde god imamnogo prisutnih trzaj glavom i grči ruke. Kad bi mogao da vidiš ono što javidim, znao bi da je to za tebe jedini način da budeš u bezbednosti, i da semožda čak i proslaviš.

– Livijeva povest o Brutu – mislim o prvom Brutu – možda nije istoriskitačna, ali je svakako duhovita. I Brut se pretvarao da je malouman, da bi boljemogao da ponovo uspostavi opštu slobodu, rekao sam ja.

– Šta? Opšte slobode? Ti veruješ u to? Mislio sam da je ta krilatica umrlakod mladog naraštaja,

– I moj otac i moj ded verovali su u slobodu!– Da, prekinuo me je oštro Polion, i zato su i umrli.– Šta hoćete time da kažete?– Hoću da kažem da su zato otrovani.– Otrovani! Ko ih je otrovao?– Hm! Tiše, dečače! Ne, ja neću da pominjem imena. Ali daću ti jedno

nepobitno jemstvo da ne prepričavam neko neosnovano govorkanje. Ti kažeš dapišeš životopis svog oca?

– Da.– E, pa dobro; videćeš da ti neće biti dopušteno da istražuješ dalje od jedne

određene tačke. A osoba koja ti zabrani da...Uto se gegajući vratio Sulpicije, tako da više nije rečeno ništa što bi bilo

zanimljivo, osim pri kraju kad sam se opraštao od Poliona i kada me je onpovukao u stranu i prošaputao:

– Zbogom, mali Klaudije! Ali nemoj da se kao budala zanosiš opštomslobodom! To je zasada neostvarljivo. Prilike moraju da postanu još mnogogore pre nego što nastupi blagostanje...

Zatim je dodao glasno:– Još jedna stvar. Ako ikada, kad umrem, u mojim delima otkriješ neki

važan podatak za koji utvrdiš da je netačan, dozvoljavam ti – a postaraću s daza to dobiješ i potrebno ovlašćenje – da u jednom dodatku daš ispravku.Postaraj se da mi knjige ne zastare! Zastarele knjige mogu korisno da poslužesamo za uvijanje ribe.

Odgovorio sam da će to za mene biti samo počast.Polion je umro posle tri dana. Ostavio mi je svojom oporukom jednu zbirku

starih latinskih istorija, ali mi te knjige nisu bile predate. Moj stric Tiberije jeizjavio da je u pitanju omaška: knjige su, tobože, u stvari bile namenjene njemu,pa je nastala zabuna usled sličnosti imena. Ovlašćenje koje mi je Polion dao damogu da ispravljam njegova dela poslužilo je svima za sprdnju; ali ja sam poslenekih dvadeset godina održao reč. Utvrdio sam da je Polion vrlo oštro pisao okaraktera Cicerona, koji je, po njemu, bio čovek sujetan, neodlučan i strašljiv;iako sam se slagao s ovom ocenom, smatrao sam da treba da istaknem da nijebio i izdajnik, kao što je to smatrao Polion. Polion se pozivao na nekaCiceronova pisma, a meni je pošlo za rukom da dokažem da mu ih je podmetnuoKlodije Pulher. Ciceron je navukao na sebe Klodijevo neprijateljstvo

svedočeći protiv njega kada je on bio optužen da je, prerušen u sviračicu,prisustvovao žrtvi koja se prinosi dobroj boginji plodnosti, Fauni. I taj Klodijeje bio dakle jedan od zlih Klaudija!

Glava X

6. god. n. e.

Kada sam postao punoletan, Avgust je naredio Tiberiju da usini Germanika– iako je on već imao svoga naslednika, Kastora – te je tako i Germanik bioprebačen iz klaudijevske u julijevsku porodicu. Tako ja odjednom postadohglava starije grane Klaudija i neosporni gospodar novca i svih imanja koja sambio nasledio od svoga oca. Ujedno sam postao i staratelj svojoj majci, koja senije preudavala, a koja je ovu činjenicu primila kao poniženje. Ona je posletoga postupala prema meni surovije nego pre, iako su sva poslovna pismenaimala da se dostave na potpis meni i premda sam sad ja bio žrec predporodičnim bogovima. Svečanost moga punoletstva je na zanimljiv način bila uopreci sa sličnom svečanošću priređenom u čast Germanika. Ja sam u ponoćogrnuo togu zrelog čoveka i bez ikakve pratnje ili povorke bio odnet u nosiljcina Kapitol, gde sam prineo žrtvu i onda opet bio donet kući, da odmah legnem upostelju. Germanik i Postum su hteli da dođu na tu svečanost, ali je Livija – dabi se što je moguće manje privukla pažnja na moju ličnost – priredila u dvoruneku gozbu baš te noći, a oni sa nje nisu smeli izostati.

Nešto slično se ponovilo i prilikom mog venčanja s Urgulanilom. Samo vrlomalo sveta je bilo unapred obavešteno o našim svatovima. U samom obredu nijebilo ničega izvan pravila. Sve je bilo u redu: i obuća narandžaste boje, iplamenocrveni veo koji je Urgulanila imala na sebi, i bajanja o predskazanjima,i sveti kolač koji smo pojeli, i dve stolice prekrivene ovčijom kožom, i vinokoje sam ja žrtvovao bogovima, i nevestin obred mazanja kućnih vrata, i trizlatnika, i moj dar mladi – vatra i voda – sve je to bilo tačno izvršeno, sem štoje izostala povorka sa zapaljenim buktinjama i što su svi običaji obavljeni kaood bede, na brzinu i preko volje.

Da se ne bi spotakla o prag mladoženjine kuće u času kad u nju stupa prviput, rimska nevesta treba uvek da bude preneta preko praga. Dvojicaklaudijevaca koji su imali da je prenesu bili su stariji ljudi, te nisu mogli dasavladaju njenu težinu. Jedan od njih se okliznuo na mramoru, pa je Urgulanilatresnula na pod povukavši sobom i njih, pa su se dobro ispraćakali u gomili. Anema goreg predznaka za brak nego što je bio taj! Ipak ne bih govorio istinu akobih rekao da je to bio nesrećan brak, jer među nama nije bilo dovoljno trvenjada bi izraz „nesrećan” bio ovde opravdan. Mi smo u prvo vreme zajednospavali zato što je izgledalo da se to od nas očekuje, pa smo s vremena navreme stupali i u polne odnose – a to su bila moja prva iskustva te vrste! – štosmo činili zato što nam je izgledalo da i to spada brak, a nikako i zato što nam je

to pričinjavalo neko uživanje ili što smo se voleli. Ja sam se prema njojophodio sa poštovanjem i učtivošću koji se samo daju zamisliti, a ona me jenagrađivala ravnodušnošću, što je, najzad, bilo i najbolje od svega čemu sam semogao nadati od žene njene naravi. Tri meseca posle naše svadbe Urgulanila jebila bremenita, te mi je rodila sina koji je dobio ime Druz. Meni je bilonemoguće da u sebi izazovem ma kakva očinska osećanja prema njemu. On jebio zloban na moju sestru Livilu, a ostale crte svoje naravi je povukao na svogaujaka Plaucija, Urgulanilinog brata. Docnije ću već pričati i o njemu, jer mi jenjega Avgust odredio kao moralni primer za ugled i uzor od čoveka.

Avgust i Livija su imali običaj da nikada ne donesu neku važnu odluku kojabi se odnosila na porodicu ili državu a da prvo ne sastave pismen podsetnik onjoj, kao i o svojim razlozima i protivrazlozima koje bi izmenjali, obično u vidupisama koja su upućivali jedno drugom. Iz one hrpe njihove prepiske koja jeostala posle njihove smrti ja sam dao da mi se prepišu neka pisma koja suobelodanjivala tadašnji Avgustov stav prema meni. Moj prvi ispis iz te građepotiče iz vremena tri godine pre moje ženidbe. On glasi:

„Draga moja Livijo, želim da zapišem jednu čudnu stvar koja se danasdogodila. Jedva i znam šta da mislim o njoj. Razgovarao sam s Atenodorom, pami se omače te mu rekoh: „Mislim da nije laka stvar biti staralac malogaTiberija Klaudija, jer, mi se čini da on iz dana u dan izgleda sve bednije, daima rđave živce i da nije ni za šta sposoban.” Atenodor će mi na to reći:„Nemoj da odveć strogo sudiš o tom dečku! On teško podnosi neraspoloženjeporodice prema njemu i prezir koji sreće na svakom koraku, ali daleko od togada on nije ni za šta sposoban i – verovao ti meni ili ne – ja osećam velikozadovoljstvo u njegovom društvu. Jer ti ga svakako nikad nisi čuo kaobesednika.” – „On da besedi!” uzviknuo sam ja, smejući se. „Pa da, on besedi,ponovio mi je Atenodor. Eto, dozvoli mi da ti učinim jedan predlog. Izaberipredmet koji treba da bude obrađen u vidu besede, pa dođi posle pola sata dačuješ šta će on od toga napraviti. Ali moraš se sakriti iza zavese, inače nećeščuti ništa što bi vredelo da se čuje.” Ja sam izabrao temu „Rimska osvajanja uNemačkoj”, a posle pola časa, sakriven iza jedne zavese, čuo sam Klaudija.Nikada u životu nisam bio tako zaprepašćen! On je imao sve potrebne podatke umalom prstu, glavne tačke su bile dobro izabrane, a pojedinosti su bile stavljeneu skladnu srazmeru prema njima; štaviše, on je vladao svojim glasom i nijezamuckivao. Neka me bog zgromi ako to uistinu nije bilo zanimljivo i ako nijebilo poučno čuti ga! Ali ja nikako ne mogu da prihvatim kako jedan čovek, čijisu svakodnevni razgovori tako beznadežno glupi, može da održi govor (poslesasvim kratke pripreme) i to sa tako svršeno jasnim, pa čak i učenim načinomizlaganja! Iskrao sam se dakle i otišao, naloživši Atenodoru da ne kazuje ni dasam bio prisutan ni koliko sam bio iznenađen, ali se smatram obaveznim da te o

tome obavestim i da ti čak učinim predlog da ga odsada poneki put pozovemo knama na večeru kad imamo manje gostiju, ali pod uslovom da on drži ustazatvorena, a da dobro otvori uši. Ako i pored svega ipak ima neke nade – a jasam sklon da verujem u to – da će se on preobratiti u odgovornog članaporodice, onda bi se morao postepeno navikavati da se sreće sa ličnostima kojesu mu društveno ravne. Mi ga, najzad, i tako ne možemo uvek držati po strani,prepuštenog njegovim vaspitačima i oslobođenim robovima. Očigledno je dapostoji velika podeljenost u mišljenju o njegovim umnim sposobnostima.Njegov stric Tiberije, njegova mati Antonija i njegova sestra Livila jednodušnostoje na gledištu da je on malouman, dok s druge strane Atenodor, Sulpicije,Postum i Germanik tvrde da je on, kad samo hoće, isto onoliko razuman kao isvako drugi, ali da lako gubi ravnotežu zbog živaca. Što se mene lično tiče, ja oi tome još nisam stekao sud.”

Na to pismo je Livija odgovorila ovako:„Moj dragi Avguste, iznenađenje koje si ti doživeo nalazeći se iza zavese

nije bilo ni veće ni manje od onoga iznenađenja koje smo nas dvoje osetili kadaje ambasador Indije skinuo svileno platno sa kaveza koji nam je poslao napoklon njegov gospodar, Kralj nad Kraljevima, i kad smo mi prvi put u životuvideli pticu papagaja sa njegovim perjem od smaragda i grocem crvenim kaorubin, pa ga čuli kako veli: „Živeo Cezar, Otac Otadžbine!” Sama po sebi, tarečenica ne predstavlja ništa osobito, jer nju može da izrekne i svako dete kojeje tek progovorilo, ali smo se mi začudili što je nju izgovorila jedna ptica. Aipak zato niko, osim neke lude, neće hvaliti papagaja kao pametnog zato što je upravi čas izgovorio prave reči, pošto on ne zna značenje nijedne od njih.Zasluga za to pripada čoveku koji je uvežbao pticu upotrebivši neverovatnostrpljenje pri ponavljanju te rečenice, jer kao što i sam znaš, nju za druge prilikespremaju da kaže i druge stvari dok u nekom opštem razgovoru ta ptica govorisamo ovejane besmislice, te moramo da pokrijemo kavez da bismo je ućutkali.Tako stoji stvar i sa Klaudijem, premda bi se on jedva dao staviti u red sapapagajem, koji je neosporno odveć lepa ptica da bismo mogli upoređivatimoga unuka s njom. Ono što si ti čuo, to je svakako bio neki govor koji je onnaučio napamet. Najzad, tema „Rimska osvajanja u Nemačkoj” je vrlouobičajena, a i Atenodor ga je možda uvežbao da izdeklamuje pola tuceta, pa iviše obrazaca sličnih beseda. Ti bi mogao pomisliti da mi se ne svidi što čujemda se on tako dobro daje rukovoditi vežbom, ali naprotiv, ja sam krajnjezadovoljna. To znači da bismo ga mi mogli lepo provući kroz ženidbene obrede,ali je tvoj predlog o njegovom večeravanju sa nama smešan. Odbijam jednomzauvek čak i da jedem u istoj sobi u kojoj se nalazi taj stvor, jer bi mi to rđavouticalo na varenje. A što se tiče svedočanstava o njegovoj umnoj dubini, ispitajih malo bolje. Germanik se zakleo svome ocu, kad je ovaj umirao, da će voleti i

štititi svoga brata, koji je onda bio još dete. Ti znaš plemenitost Germanikoveduše i znaš da bi on pre do krajnosti ulepšao sposobnosti svoga brata nego štobi izneverio sveti zavet, nadajući se uostalom da će njegov brat jednog danamožda ipak duhovno uznapredovati. A isto je tako jasno zašto Atenodor iSulpicije tvrde da veruju da se on može popraviti. Oni su, najzad, i plaćeni za toda ga popravljaju, a položaj vaspitača omogućava im da se vrte oko dvora i dadaju sebi izgled tajnih savetnika. A što se tiče Postuma – zar ti se nisam prenekoliko meseci žalila? – ja uopšte ne mogu da razumem toga mladog čoveka.Smatram da je Smrt bila nemilosrdna što nam je zgrabila njegova dva darovitabrata, a ostavila nam samo njega. On voli da se preganja sa starijima od sebe itamo gde je svako preganjanje izlišno i gde su činjenice izvan svakoga spora, ato samo da bi nas doveo van sebe i da bi pokazao svoju važnost što je jedinitvoj živi unuk. On se zalaže za Klaudija iz istog razloga. On je bio prosto drzakprema meni onoga dana kada sam stavila primedbu da Sulpicije uzalud traćivreme poučavajući Klaudija, jer mi je tada doslovno rekao da Klaudije imaviše pronicljivosti nego većina njegovih neposrednih srodnika, a verujem da jeon u te srodnike hteo da ubroji i mene! Nego, Postum predstavlja pitanje zasebe, a u ovom trenutku je reč o Klaudiju; i ja ti ponavljam da ne bih mogla dasa njim jedem za istim stolom, i to iz čisto fizičkih razloga, koje ćeš, mislim,uvažiti.

Livija.” Godinu dana docnije, kad je ona bila na nekoliko dana izvan Rima, Avgust

joj je pisao:„...Koristeći tvoje odsustvo, rešio sam da pozivam Klaudija na večeru

svakog dana. Priznajem da mi je njegovo prisustvo još uvek nelagodno, alismatram da za njega nije dobro da ga uvek ostavljamo da večerava sam saSulpicijem i Atenodorom. Razgovori koje on vodi s njima odveć su knjiški i,premda su inače obojica sjajni ljudi, oni ipak nisu najbolje društvo za dečkanjegovih godina i njegovog društvenog položaja. Moja je iskrena želja da onizabere nekoga mladog kolenovića koji bi mu mogao služiti kao uzor u pogledudržanja, odevanja i ponašanja. Međutim, njegova bojažljivost i sramežljivostonemogućuju ovu nameru. On obožava Germanika kao heroja, ali tako živooseća svoje nedostatke da se ne usuđuje da mu podražava, kao što i ja ne bihsmeo da zaogrnem lavlju kožu, uzmem toljagu i počnem da izigravam Herkula.On, jadnik, nije srećan; međutim, u stvarima od veće važnosti, (kad god mu umnije zamagljen), jasno se pokazuje plemenitost njegova srca...”

Zanimljivo je jedno treće pismo, pisano kratko vreme posle moje ženidbe,kad sam ja već bio imenovan za sveštenika boga Marsa.

„Draga moja Livija, savetovao sam se sa našim Tiberijem o tome šta ćemočiniti sa Klaudijem kada bude vreme igrama u čast boga Marsa. Pošto je on većpoodrastao i već ušao u bratstvo Marsovih sveštenika, mi više ne možemoodlagati odluku o njegovoj budućnosti: u tom pogledu smo svi složni, zar ne?Ako je on već dovoljno ojačao umom, a i telom, da bude priznat kao članporodice dostojan poštovanja – a ja verujem da jeste, jer inače ne bih niusvajao Tiberija i Germanika, a njega ostavljao da bude glava starije granedoma Klaudija – onda bismo se naravno već morali postarati za njega i pružiti,mu sve mogućnosti napredovanja koje su obezbeđene i Germaniku. Neisključujem da se možda i varam, pošto poboljšanje, odskora primećeno kodnjega, nije naročito upadljivo. Ali ako bismo na kraju krajeva mi i stajali nagledištu da su njegovi telesni nedostaci povezani sa njegovom ustaljenomslaboumnošću, to ipak ne znači da bismo zlobnome svetu dozvolili da tera šegui s njime, a i s nama. Ponavljam, mi moramo brzo i jednom za svagda doneti sudo tome mladiću da se ne bismo našli u stalnoj zabuni i nezgodi ako bismo se usvakom slučaju koji iskrsne morali pitati da li ćemo ga smatrati za sposobnogda preuzme i dužnosti prema državi, koji mu predstoje po svome rođenju.

Nego, sad se neposredno postavlja pitanje šta da se čini sa njim za vremeovih igara? Ja ne bih ništa zamerio da on preuzme dužnost u svešteničkojtrpezariji, ali uz strogu napomenu da sve prepusti svome šuraku, mladomePlauciju Silvanu, i da čini samo ono što mu ovaj bude rekao. Na taj način o ćemnogo štošta naučiti, a nema ni opasnosti da će se osramotiti, samo ako dobronauči svoju ulogu. Ostaje sasvim van spora da on ne može sedeti uz mene upredsedničkoj loži pored osvećenih kipova, jer bi onda svi koji bi se našli upozorištu stalno gledali u tome pravcu, pa bi se i govorilo o svemu što je kaočudnovato primećeno u njegovom držanju.

Drugo je pitanje o tome šta da se čini s njim na Latinskim Svečanostima.Germanik treba da ode sa konzulima na Albanski Breg da uzme učešća uprinošenju žrtava na tome mestu, a čujem da bi Klaudije želeo da pođe s njim.Ali ja ni ovde nisam siguran neće li on sam od sebe praviti budalu, jer ćeGermanik biti zauzet svojim dužnostima, te neće ni moći sve vreme da pazi nanjega. Sem toga, ako on pođe, narod će želeti da zna šta on tamo uopšte radi;pitaće zašto ga nismo postavili da za vreme tih svečanosti u odsustvuMagistrata, vrši ulogu Čuvara Grada u Rimu, a to je čast koju smo – sigurno sesećaš – redom poveravali i Gaju, i Luciju, i Germaniku i mladome Tiberiju iPostumu čim su postali punoletni, kao njihovu prvu dužnost u državnoj službi.Najbolji način da se iziđe iz ove teškoće bi bio da se Klaudije oglasi zabolesna, jer on, naravno, i ne dolazi u obzir kao Čuvar Grada.

Nemam ništa protiv toga da ovo pismo pokažeš i Antoniji. Uveri je da ćemomi već, na jedan ili drugi način, doneti odluku o njenom sinu. Nesaglasno je sa

njenim položajem da ostane pod njegovom zakonitom sinovljom vlašću.Avgust. ” Ništa drugo se ne bi moglo reći o mom upravljanju svešteničkom

trpezarijom sem da je to bila moja prva javna dužnost. Plaucije, uobraženko,lepotan i pravi petlić, vršio je sve poslove umesto mene, pa se čak nije nipotrudio da mi objasni način posluživanja starijih, kao ni pravila o starešinstvumeđu sveštenicima, te je čak odbijao i da odgovara na moja pitanja o timstvarima. On se samo postarao da me uvežba u vršenju izvesnih postupaka iupotrebi izvesnih rečenica koje sam imao da primenim pri izražavanjudobrodošlice sveštenicima kad stignu, kao i pri služenju raznih jela, a inače mije zabranjivao i zuba da obelim. To je za mene bilo krajnje neugodno, pošto sečesto pružala prilika da časno učestvujem u razgovorima, te su moje ćutanje izavisnost od Plaucija ostavljali rđav utisak. A same igre u čast Marsa nisam nivideo.

Čitalac je svakako zapamtio one Livijine primedbe pune potcenjivanja kojesu se odnosile na Postuma. Od toga vremena te primedbe su bile sve češće unjenim pismima Avgustu: premda je Avgust u početku pokušavao da se zauzmeza svog unuka, on se postupno razočaravao u toga mladića, a pošto je ovaj brzopadao u nemilost kod Avgusta, nagađam da je Livija morala Avgustu govoritiprotiv njega mnogo više nego što je o tome ostalo traga u njenoj prepisci s njim.Pa ipak je bilo i nekih jasnih znakova o tome. Pre svega, Livija je obaveštavalaAvgusta da se Tiberije žali na Postuma; mladić je navodno pravio neke drskealuzije na rodoski univerzitet. Zatim je prenela Katonovu žalbu da Postum rđavoutiče na mlađe učenike, tvrdeći da on među njima narušava stegu; posle toga jeLivija iznela na videlo Katonove poverljive izveštaje, govoreći da ih nijepokazivala dokle god se nadala da će se Postum popraviti. Ubrzo zatim došle suzabrinute opaske o njegovoj mrzovolji i natmurenosti – a to je bilo u vreme kadse on razočarao u Livili i patio zbog smrti svoga brata Gaja. Posle toga je,prilikom njegovog punoletstva, došla preporuka da mu se za još nekoliko godinane predaje celo njegovo nasleđe, koje mu je dolazilo od oca Agripe, i to izrazloga „što bi mu ono samo pružilo mogućnost za još veće rasipništvo odonoga koje on već sada sebi dozvoljava”. A kada je zajedno sa drugim ljudimakoji su navršili potrebne godine pozvan pod oružje, bio je bačen u Dvorskustražu samo sa činom poručnika pri zapovedništvu, bez onih izvanrednih častikoje su bile darovane Gaju i Luciju. Sam Avgust je izražavao mišljenje da je tonajbolji put i način da se s njim iziđe na kraj, pošto Postum smera na visoko. Iztoga nije smelo da izbije nešto slično onome kada su mladi plemići podržavaliMarcela protiv Agripe ili Gaja protiv Tiberija. Pa ipak, uskoro smo čitali da jePostumu to sve teško padalo, te je rekao Avgustu da on ne traži časti zbog njih

samih, već zato što njegovi prijatelji mogu rđavo tumačiti okolnost što ih onnema i tvrditi da on ne stoji dobro u samom dvoru.

Zatim slede još mnogo ozbiljnija saznanja. Postum je u jednoj svađi saPlaucijem izgubio strpljenje – a nijedan od njih nije posle hteo Liviji da kažeoko čega su se zakačili – pa je ščepao Plaucija i bacio ga u jedan bunar, i to uprisustvu nekoliko plemića i njihovih slugu. Pozvan na odgovornost predAvgusta, on ništa nije poricao, nego je samo uporno tvrdio da je Plaucijezaslužio da ga on baci u vodu zato što je na uvredljiv način govorio sa mnom; aiskoristio je tu priliku i da se Avgustu požali na nepravedno mu uskraćenonasleđe. Uskoro zatim Livija ga je ukorila što se izmenio u ponašanju i što jepostao osoran prema njoj.

– Šta te je to tako zatrovalo? – upitala ga je ona.On joj je namrgođeno odgovorio:– Mora biti da si mi ti kanula nešto u čorbu.A kad je ona zatražila od njega objašnjenje tako neuobičajene igre reči, on

se još grublje iscerio, pa joj je kazao da je staro lukavstvo svih maćeha da kanuponešto nekome u čorbu. Zatim je Avgust, posle kratkog vremena primio odPostumovog vojnog starešine žalbu da ovaj neće da se druži sa drugim mladimčasnicima, nego da sve svoje slobodno vreme provodi u ribolovu na moru. Zatosu mu i dali nadimak „Neptun”.

Moje dužnosti kao Marsovog sveštenika nisu bile naporne; kao član istogabratstva sveštenika, Plaucije je bio ovlašćen da budno pazi na mene za vremesvih obreda, te sam počeo i da ga mrzim. Ona uvredljiva primedba zbog koje gaje Postum bućnuo u vodu bila je samo jedna od mnogih. On me je častio inazivao „sablast”, dodajući da ga samo vernost prema Avgustu i Liviji uzdržavada me ne pljune kad god ga zaokupim glupim i suvišnim pitanjima.

Glava XI

5. god. n. e.

Poslednja godina moga punoletstva i ženidbe bila je zla godina za Rim. Nizzemljotresa razorio je u južnoj Italiji nekoliko gradova. S proleća je palo malokiše, i širom zemlje se već unapred videlo da će žetveni prinos biti bedan.Zatim, pred samu žetvu, navalile su provale oblaka koje su dotakle i zatrle i onomalo žitnog klasja. Pljuskovi su bili tako snažni da je Tibar odneo most i da senekoliko dana po donjem delu grada moglo ploviti čamcima. Izgledalo je dapreti glad, pa je Avgust poslao punomoćnike u Egipat i druge delove carstvaradi otkupa velikih količina žita. Državne žitnice su bile prazne zato što je iprethodne godine letina bila slaba, iako ne tako slaba kao te godine. Avgustovipunomoćnici uspeli su da kupe nešto žita, ali po skupoj ceni i u stvari nedovoljno. Zima je donela velike nevolje, a naročito zbog toga što je Rim bioprenaseljen – njegovo se stanovništvo udvostručilo za poslednjih dvadesetgodina, a luka Ostija zimi nije bila sigurna za promet brodova, tako da lađe kojesu donosile žito sa Istoka nisu mogle da budu istovarene po više nedelja. Avgustje činio sve što je mogao da bi ublažio glad. On je privremeno proterao svegrađane, osim vlasnika kuća i njihovih porodica, u unutrašnjost, i to na najmanjesto milja od Rima, postavio je odbor sastavljen od bivših konzula, koji jetrebalo da nadgleda raspodelu raspoložive hrane i zabranio je javne gozbe, pačak i one koje su inače održavane na njegov rođendan. Dobar deo žita uvezao jena svoj trošak i besplatno razdelio gladnima. Kao i obično, glad je donelasobom i meteže, a meteži su doveli do zlonamernih paljevina: čitave ulice ukojima su se nalazile prodavnice zapalili su noću izgladneli pljačkaši izradničkih četvrti. Avgust je zato uspostavio službu noćnih stražara, koji su bilirazvrstani u sedam četa, što je trebalo da onemogući ovakve izgrede. Ti noćnistražari su se pokazali toliko korisni da kasnije više nisu ni raspuštani.Međutim, pljačkaši su ipak naneli grdnu šteta. Nekako u to vreme je razrezanjedan nov porez da bi se dobio novac za vođenje ratova po Nemačkoj, te se,nešto zbog gladi a nešto zbog paljevina i poreza, narod uznemirio i počeo javnoda govori o pobuni. Preteći proglasi prikivani su noću na vrata javnih zgrada.Govorilo se da je stvorena velika zavera. Senat je raspisao nagradu za svakoobaveštenje koje bi omogućilo hapšenje zavereničkih kolovođa; mnogi sudolazili s namerom da dobiju nagradu i potkazivali svoje susede, a to je,međutim; samo stvorilo još goru pometnju. Bilo je očigledno da nije postojalanikakva stvarna zavera, već samo priželjkivanja i pričanje o zaveri. Najzad jestiglo i žito iz Egipta, jer tamošnja žetva stiže znatno pre naše, pa se smanjilanapetost.

Za vreme te gladne godine iz Rima su, između ostalih bili uklonjenimačevaoci. Njih nije bilo mnogo, ali je Avgust smatrao da bi oni u slučaju makakvih nemira verovatno bili veoma opasni. Jer oni su bili gomila očajnika odkojih su neki ranije bili ljudi od položaja, pa su posle zbog dugova prodani kaorobovi kupcima koji su pristali da im oni mačevanjem plate svoje oslobođenje.Ako bi neki mladi gospodin pao u dugove, bez svoje krivice ili samo zbogmladićke lakomislenosti, kao što se ponekad i događalo, onda bi ga ropstvaspasli njegovi daleki rođaci ili bi posredovao i sam Avgust. Dakle, ovagospoda-mačevaoci bili su ljudi za koje niko nije smatrao da ih treba spasti togudesa, te su oni – postavši prirodne kolovođe Gladijatorskog esnafa – vrlo lakomogli da se stave na čelo neke oružane pobune.

Kada su stvari pošle na bolje, oni su opet pozvani u Rim, a da bi sepovratilo opšte dobro raspoloženje, odlučeno je da se u ime Germanika i mene,a u čast uspomene na našeg oca, prirede velika javna takmičenja u mačevanju ilov na divlje zveri. Livija je htela da podseti Rim na velika osvajanja našegoca, da bi privukla pažnju na Germanika, koji je jako ličio na njega i koji jetrebalo, kao što se očekivalo, uskoro da bude poslat u Nemačku, gde je imao dapomogne mome stricu Tiberiju, takođe slavnom vojniku, da ovaj tamo izvojujenova osvajanja. Moja mati i Livija podnele su jedan deo troškova te svetkovine,ali je glavni teret, međutim, pao na Germanika i mene. Pošto se smatralo da jeGermaniku, zbog njegovog položaja, novac više potreban nego meni, moja matimi je objasnila da bi bilo više nego pravo da ja doprinesem dvostruku svotu odone koju će dati on. Ja sam se iskreno obradovao što mogu da učinim nešto zaGermanika. Međutim, kada je sve već prošlo, zapanjio sam se kada sam doznaokoliko je sve to stajalo; svetkovina je bila pripremana bez ikakvog obzira natroškove, a pored običnih izdataka na borbe mačevima i lov na divlje zveri, mismo pregrštima obasipali narod čak i srebrnjacima!

Dok smo išli u svečanoj povorci k amfiteatru, Germanik i ja smo se naosnovu posebne odluke Senata vozili u starim ratnim dvokolicama našeg oca.Nešto pre toga bili smo podneli žrtvu u čast njegove seni pred velikoggrobnicom koju je sebi Avgust podigao još za života – a u njoj je bio sahranjeni pepeo našeg oca, pored zemnih ostataka Marcela. Naša povorka je išla prvoApijevim drumom, pa onda ispod slavoluka podignutog u spomen našeg oca,slavoluka na kome se uzdizao njegov ogromni kip na konju, a kip je za ovusvečanu priliku bio ovenčan lovorom. Pošto je duvao severoistočni vetar, lekarisu mi zabranili da izlazim bez ogrtača. Sedeći pored Germanika – jer nasdvojica smo bili predsednici igara – bio sam tako jedina osoba koja je bilaogrnuta plaštom. Drugi izuzetak je bio sam Avgust, koji je sedeo desno odGermanika. On je bio jako zimogrožliv, pa je zimi pored veoma debele odeće idugačkog gunja, nosio na sebi ne manje nego četiri ogrtača. Neki od prisutnih su

u toj sličnosti moga i Avgustovog odela, videli neko znamenje, pa su i zapazilida sam ja rođen prvog dana onoga meseca koji nosi njegovo ime, i to baš uLionu, onog istog dana kada je on svečano posvetio žrtvenik podignut u njegovusopstvenu čast. U svakom slučaju, ljudi su mnogo godina kasnije bar tvrdili dasu već tada to rekli. Livija je takođe sedela na počasnom uzvišenju; ovanaročita čast joj je ukazana kao majci mog oca. Inače, ona je obično sedela savestalkama. Bilo je uglavnom pravilo da žene sede odvojeno od ljudi.

To je bilo prvi put da mi je dozvoljeno da prisustvujem borbi mačevima, pasam zbog toga bio još više uzbuđen kad sam se našao na predsedničkom mestu.Germanik je obavljao sav posao, iako se pravio da se sa mnom savetuje kadatreba da se donese neka odluka, koju bi onda i sproveo sa velikom sigurnošću idostojanstvom. Imao sam sreću da je ova borba bila najbolja od svih koje suikad održane u amfiteatru. Međutim, kako je to bila prva koju sam video, nisambio u stanju da dovoljno ocenim njenu izvrsnost, pošto nisam mogao da jeporedim sa nekim drugim ranije viđenim priredbama. Ali je sigurno da otadanisam video bolju, a prisustvovao sam bez sumnje najmanje hiljadi velikihigara. Livija je želela da Germanik postane omiljen kao sin svoga oca, pa niještedela novac samo da bi za borbu najmila najbolje borce Rima, i to borce kojiće se ovoga puta boriti do kraja. Mačevaoci od zanata su obično obraćali velikupažnju da ne povrede sebe i svoje drugove, pa su uglavnom trošili snagu natobožnje udarce i odbrane, kao i na udarce koji su izgledali isto tako opasni idizali isto onakvu buku kao i sukobi Homerovih junaka, ali su ti udarci u stvaribili potpuno bezopasni kao i oni koje robovi, pozorišnim batinama, zadaju jednidrugima u nižerazrednim lakrdijama. Samo je ponekad vredelo posmatrati teborce: onda kada bi ražestili jedan drugoga ili ako su hteli da prečiste nekesvoje stare račune. Ovoga puta je Livija sakupila glave Gladijatorskog Esnafa irekla im da ne želi da uzalud traći novac. Ukoliko svi bojevi ne budu pravi, onaće razjuriti celo njihovo udruženje: prošloga leta je bilo isuviše unapredudešenih borbi. Zato su glave udruženja opomenule borce da, pod pretnjomisključenja iz udruženja, ovoga puta ne smeju da se „maze” u areni.

U toku prvih šest borbi ubijen je jedan čovek, drugi je bio tako ozbiljnoranjen da je umro još istoga dana, a trećem je leva ruka u kojoj je držao štitodsečena kod samoga ramena, što je izazvalo buru smeha. U svakoj od ostale triborbe jedan je borac razoružao drugog, ali tek posle tako žestokog otporapobeđenog da smo Germanik i ja, kada je trebalo da odlučimo, laka srca moglida potvrdimo odobravanje gledalaca, podižući palčeve uvis u znak da mu trebapokloniti život. Jedan od pobednika bio je godinu-dve ranije veoma bogat vitez.Za sve ove borbe važilo je pravilo da protivnici ne smeju da se sukobenaoružani istim oružjem. Morali su da se tuku mačem protiv koplja, ili mačemprotiv ubojne sekire, ili kopljem protiv buzdovana. U sedmoj borbi nastupili su

jedan borac naoružan običnim mačem rimskog vojnika i starinskim, okruglim,bakrom okovanim štitom, i jedan borac naoružan velikim trozupcem i malommrežom. Čovek sa mačem, ili „lovac”, bio je neki vojnik Dvorske straže, koji jenedavno bio osuđen na smrt zbog toga što je u pijanstvu podigao ruku na svogastarešinu. Smrtna kazna mu je zamenjena borbom protiv ovog ratnika satrozupcem i mrežom, jednog borca od zanata, rodom iz Tesalije, odličnoplaćenog, koji – kako mi je to rekao Germanik – za poslednjih pet godina bešeubio preko dvadeset protivnika.

Ja sam više bio naklonjen vojniku, koji je stupio u arenu bled i neštonesigurna koraka, jer je bio proveo nekoliko dana u zatvoru, pa mu je smetalajaka svetlost. Ali čitava četa vojnika kojoj je on pripadao, a koji su mu izgledabili jako naklonjeni, jer je njihov starešina bio siledžija i obična zver,dovikivala mu je složno da se pribere i da brani čast čete. On se ispravio iviknuo:

– Momci, učiniću sve što je u mojoj moći!Nekim slučajem, on je nosio nadimak „Crvenperka”, a to je bilo dovoljno

da veći deo gledalaca počne da navija za njega, iako Dvorska straža inače nijebila naročito omiljena u gradu. Kakva bi tek bila šala, ako bi Crvenperki pošloza rukom da ubije ribara! Kada se čovek bori za svoj goli život, već je upolaodneo pobedu ako ima amfiteatar na svojoj strani. Borac iz Tesalije, žilavmomak dugih ruku i nogu, stupio je u amfiteatar vrlo razmetljivo odmah zavojnikom; on je na sebi jedino imao kožni ogrtač i okruglu kapu od čvrste kože.Bio je dobro raspoložen: šalio se i ćeretao sa gledaocima iz prvih redova.Uostalom, njegov protivnik nije bio čovek od zanata, a Livija mu beše platilahiljadu zlatnika za to popodne i obećala još pet stotina ako bi ubio protivnikatek posle zanimljive borbe. Obojica su zajedno stupili pred počasnu ložu i prvopozdravili Avgusta i Liviju, a odmah zatim Germanika i mene – pošto smo mizajedno predsedavali – uobičajenim pozdravom:

– Zdravo da ste, gospodo! Pozdravljamo vas stojeći u senci smrti!Mi smo im otpozdravili pokretom ruke, a Germanik je rekao Avgustu:– Gospodaru, pa lovac je jedan od starih vojnika mog oca. Dobro ga

poznajem. On je u Nemačkoj bio ovenčan lovorom, jer se prvi prebacio prekoneprijateljskog zida od kolja.

To je probudilo Avgustovu pažnju:– Dobro, rekao je on, znači da će ova borba biti dobra. Ali u tome slučaju je

borac sa mrežom mlađi od njega za čitavih deset godina, a godine igraju velikuulogu u ovakvim borbama.

Germanik je zatim dao znak trubama, one su odjeknule i borba je počela.

Crvenperka se isprva s uspehom branio, a Tesalac je obigravao oko njega!Crvenperka nije bio toliko lud da troši snagu trčeći za svojim lako naoružanimprotivnikom, a nije želeo ni da bude prinuđen da se uopšte ne kreće. Tesalac je,začikavajući ga, pokušao da ga razdraži, ali se Crvenperka nije dao navući natanak led. Samo jednom, kada mu je Tesalac prišao skoro na dohvat ruke,Crvenperka je prešao u napad, a brzina njegovog udarca je izazvala buruoduševljenja. Ali, Tesalac mu je na vreme umakao. Uskoro je borba opetoživela; Tesalac je pokušao da zada udarac svojim dugim trozupcem, pa je bo uvisini grudi i niže, ali je Crvenperka sve udarce lako odbijao, držeći stalno naoku mrežu, na čijim su krajevima visili mali tegovi od olova, a koju je Tesalacvitlao levom rukom.

– Majstorski! – čuo sam kako je Livija rekla Avgustu. Najbolji borac samrežom u Rimu! On se igra sa vojnikom. Jesi li video? Mogao je sada da gazahvati mrežom i proburazi, samo da je hteo. Ali on želi da produži borbu.

– Da, odgovorio je Avgust. Bojim se da je svršeno s vojnikom. Nije trebaloda se opije.

Tek što je Avgust izustio ove reci, Crvenperka je odbacio protivnikovtrozubac uvis i skočio napred, rasporivši mačem Tesalčev kožni ogrtač izmeđuruke i tela. Tesalac je uzmakao za tren oka, ali dok je bežao ošinuo jeCrvenperku mrežom preko lica. Na nesreću, jedna od olovnih loptica udarila jeCrvenperku po oku, zaslepivši ga za trenutak. On se zaustavio, a Tesalac mu je,ulučivši zgodan trenutak, izbio mač iz ruke, i ovaj je odleteo u stranu.Crvenperka je hitro poleteo da ga povrati, ali je Tesalac bio brži, zgrabio ga,otrčao sa njim do ograde i gurnuo ga u krilo jednom starom bogatašu koji jesedeo u prvom redu mesta zadržanih za članove viteškog reda. Tesalac se zatimvratio da dokrajči svoj sada već prijatni zadatak: gonjenje i ubijanjenenaoružanog čoveka. Mreža je zviždala oko Crvenperkine glave, a vrhovitrozupca su ga ugrožavali sa svih strana; ali sve to nije zbunilo Crvenperku: onje u jedan mah čak pokušao da uhvati trozubac, što mu je skoro i pošlo zarukom. Tesalac ga je najzad polako dognao do predsedničke lože, da bi ga ubiotu na naše oči.

– Dosta je, rekla je Livija hladno, dosta se igrao s njim. Trebalo bi već damu smrsi konce.

Izgleda, međutim, da nije ni trebalo bodriti Tesalca. On je zamahnuomrežom prema Crvenperkinoj glavi i istovremeno potegao trozupcem premanjegovom stomaku. O, kakva se buka tada digla u gledalištu! Crvenperka jeuhvatio mrežu desnom rukom i, trgnuvši se unazad, svom snagom udario podrški trozupca, na stopu ili dve udaljenosti od protivnikove ruke. Oružje jepreletelo preko Tesalčeve glave, prevrnulo se u vazduhu i podrhtavajući zabolo

se u drvenu ogradu. Tesalac je za trenutak zastao zapanjen, a onda je ostaviomrežu u Crvenperkinoj ruci i poleteo pored njega da bi se opet domogao svogatrozupca. Crvenperka se bacio ukoso unapred i mlatnuo protivnika šiljcimasvoga štita po rebrima. Tesalac je pao potrbuške, izgubivši dah. Crvenperka jeu tren oka skočio na noge i brzinom munje udario ga donjom ivicom štita povratnim pršljenovima.

– Udarac kojim se ubijaju kunići! – uzviknuo je Avgust. Tako nešto jošnisam video u areni. A ti, draga Livija? A? Mogao bih se zakleti da ga je ubio!

Tesalac je zaista bio mrtav. Očekivao sam da će Livija biti veomanezadovoljna, ali je ona samo rekla;

– To je i zaslužio. Eto kako prolaze oni koji potcenjuju svoje protivnike.Tesalac me je razočarao. Uostalom, uštedila sam pet stotina zlatnika, nemam,dakle, zašto ni da budem nezadovoljna.

Popodnevna priredba je trebalo da bude krunisana borbom dvojicenemačkih talaca, koji su pripadali neprijateljskim plemenima i koji su sedobrovoljno javili da se bore na život i na smrt. To nije bilo uglađenomačevanje, već divljačko udaranje dugim mačevima i ubojnim sekirama.Obojica su sem toga imala po štit, koji im je remenjem bio pričvršćen o levuruku između lakta i šake. Ovo nije bio uobičajen način borbe, pošto se običninemački vojnici inače služe sulicom-džilitom koji ima dugo a tanko držalje imali gvozdeni šiljak na vrhu. Ubojna sekira sa svojom širokom bradvom i dugimač su oružje višeg staleža. Jedan od boraca, plavokos čovek, visok preko šeststopa, smlavio je protivnika po kratkom postupku: prvo ga je opako izranjavio,a zatim dokrajčio strašnim udarcem sa strane po vratu. Gomila je glasnoodobravala i njen pljesak mu je udario u glavu; on nam je održao govor, nanekoj čudnoj mešavini nemačkog i vojničkog latinskog jezika, u kome je rekaoda je u svojoj zemlji bio poznat sa svoga junaštva i da je u borbi ubio šestRimljana, uključujući tu i jednog časnika, pre nego što ga je ljubomorni stric,plemenski poglavica, predao kao taoca. On je zatim pozvao ma kog Rimljaninaod čina da mu se suprotstavi u borbi mačevima, te da bude srećnik koji će muomogućiti da broj svojih pobeda povisi na sedam.

Kao prvi branilac rimske časti skočio je u arenu jedan mladi stožerničasnik, po imenu Kasije Herea, koji je poticao iz stare, ali osiromašeneporodice. On je dotrčao do predsedničkog mesta moleći da mu se dozvoli daprihvati ovaj izazov. Njegov otac, rekao je on, bio je ubijen u Nemačkoj služećipod zapovedništvom onoga slavnog vojskovođe u čiju se slavu održavaju oveborbe: neka mu se, dakle, dozvoli da u ime bogova žrtvuje ovog hvalisavca senisvog oca. Kasije je bio odličan mačevalac. Često sa ga posmatarao naMarsovom Polju. Germanik se posavetovao prvo s Avgustom, pa zatim i sa

mnom; pošto je Avgust dao svoj pristanak, a ja promrmljao da se slažem, dao jeKasiju znak da se naoruža. On je otišao u svlačionicu i od Crvenperke uzajmiomač, štit i prsni oklop, jedno radi srećnog znamenja, a drugo i zato da bi mu i naovaj način odao priznanja na odnetoj pobedi.

Uskoro zatim je počela borba, koja je bila mnogo bolja od ma kojeg sudaraboraca od zanata; Nemac je razmahivao velikim mačem, a Kasije odbijaoudarce štitom i stalno pokušavao da probije protivnikovu odbranu, ali je tajnemački momak bio isto onoliko brz koliko i jak, te je dvaput oborio Kasija nakolena. U gomili je vladao tajac kao da prisustvujemo nekom verskom obredu, ajedino se mogao čuti zveket kad udari čelik o čelik i kada zazvone štitovi.Avgust je tada rekao:

– Bojim se da je Nemac suviše jak. Nije trebalo da dozvolimo ovu borbu.Ako Kasije pogine, njegova smrt će izazvati rđav utisak na granici, kad stigne tavest.

Utom pokliznu Kasijeva noga u jednoj lokvi krvi, i on pade na leđa. Nemacga opkorači sa pobedničkim osmehom na licu, i onda... onda je nešto zašumelo umojim ušima, mrak mi se spustio na oči i ja sam pao u nesvest. Uzbuđenje kojeje ovladalo mnome kad sam prvi put u životu video kako se ubijaju ljudi, paborba između Crvenperke i Tesalca – borba u kojoj sam potpuno bio na straniCrvenperke – pa sad ovaj dvoboj u kome mi se činilo da se sam očajničkiborim na život i na smrt sa Nemcem, sve je to bilo suviše za mene. Tako nisamvideo kako se sjajno izvukao Kasije kada je Nemac podigao svoj odvratni mačda mu smrska lobanju, kako ga je munjevito odozdo nagore udario šiljkomsvoga štita po slabinama, kako se otkotrljao u stranu i kako ga je dokrajčiobrzim odlučnim ubodom pod pazuho. Da, Kasije je zaista ubio svoga protivnika!(Nemojte nikako zaboraviti ovoga Kasija, jer on dva ili tri puta igra važnu uloguu ovoj povesti!) A što se mene tiče, niko u prvo vreme nije ni primetio da sampao u nesvest, a kada je to primećeno,već sam već počeo da dolazim sebi. Opetsu me nekako uspravili na sedištu, na kome sam i ostao dokle god svečanost nijebila i zvanično završena. Da su morali da me iznesu, bila bi to sramota čak i zamene.

Idućeg dana su igre nastavljene, ali im ja nisam prisustvovao. Objavljeno jeda sam se razboleo. Tako sam propustio jednu od najčudnovatijih borbi koje suikad održane u amfiteatru, i to između jednog nosoroga i jednog indijskog slona,koji je mnogo veći od afričkih. Stručnjaci su se kladili na nosoroga, jer je oniako mnogo manji, ima mnogo deblju kožu od slona, pa se očekivalo da će onsvojim dugim oštrim rogom brzo izići na kraj sa slonom. U Africi, govorili suoni, slonovi su naučili da treba izbegavati lovišta nosoroga, koji u svojojoblasti nema premca. Međutim, ovaj indijski slon – kako mi je Postum kasnije

opisao borbu – nije pokazivao nikakvo uzbuđenje ili strah kada je nosorogpreteći uleteo u arenu, nego je, naprotiv, pribrano odbijao svaki njegov nasrtajsvojim kljovama, da bi se zatim trapavo stuštio za njim čim bi nosorog poraženuzmakao. Utvrdivši, međutim, da ne može da probije predebelu kožu na vratusvog protivnika, to čudo od životinje se poslužilo lukavstvom. Dohvatio jesurlom jednu grubu metlicu, načinjenu od nekog trnovitog šiblja, koju je jedanod čistača zaboravio na pesku, i bacio je u lice neprijatelju čim je nosorogponovo navalio. Tako mu je pošlo za rukom da prvo nosoroga oslepi na jedno, azatim i na drugo oko. Nosorog, van sebe od besa i bola, leteo je kao muva bezglave čas ovamo čas onamo, pa je, na kraju, svom snagom naleteo na drvenuogradu, probio je skroz naskroz i razdrobio svoj rog udarivši o mermerni zid izaograde. Onda je slon pošao na njega, otvarajući usta kao da se smeje; prvo jeproširio otvor na drvenoj ogradi, pa je zatim trupkao nogama po lobanji svogapaloga neprijatelja sve dok je nije smrvio. Posle toga je počeo da klima glavomkao u skladu sa nekom nečujnom muzikom, pa se onda polako udaljio od svoježrtve. Njegov indijski gonič je izleteo u arenu sa velikom zdelom ušećerenogvoća i kolača; slon je sadržinu zdele sasuo sebi u čeljust, a gledaoci su bučnoodobravali. Zatim je slon pomogao goniču da mu ovaj usedne na vrat, pruživšimu surlu kao neke lestvice, pa je odgegao do Avgusta; kad je stigao pred njega,on je zatrubio kraljevski pozdrav – a ti indijski slonovi su obučeni da takopozdravljaju samo vladare – i kleknuo u znak pokornosti. Ali, kao što sam većrekao: ja nisam prisustvovao tom prizoru.

Iste te večeri Livija je pisala Avgusta:„Dragi moj Avguste, Klaudijevo nemuževno ponašanje, kada je juče pao u

nesvest gledajući kako se bore dva ratnika – da i ne govorimo o njegovomsmešnom grčenju ruku i trzanju glave, što na jednoj ozbiljnoj svečanostiposvećenoj uspomeni na pobede njegovog oca izgleda još sramotnije izlosrećnije nego u nekoj drugoj prilici – ima bar jednu dobra stranu: mi sadakonačno i jednom za svagda možemo da odlučimo da je Klaudije potpunonepodesan ma za kakvo pojavljivanje u jasnosti, osim u svojstvu sveštenika, jerse praznine u svešteničkim redovima moraju popuniti na bilo koji način, aPlauciju je sasvim dobro pošlo za rukom da ga obuči u njegovim dužnostima.Moramo se pomiriti s tim da ga otpišemo kao goli gubitak, sem možda upogledu rasplođenja, jer sam čula da on sada obavlja svoje bračne dužnostiprema Urgulanili, ali neću poverovati ni u to sve dok ne vidim dete, koje bi vrlolako moglo da bude isto tako nakazno kao i on.

Antonija je danas uzela iz njegove sobe za rad nekakvu beležnicu saprikupljenim podacima o životu njegovog oca; pored te beležnice ona je našla ijedan iskićen predgovor za nameravani životopis, koji ti prilazem uz ovo pismo.Primetićeš da je Klaudije odlučio da veliča baš onu jednu jedinu; duhovnu

slabost svoga dragog oca, ono svesno zatvaranje očiju pred hodom vremena,ono besmisleno zavaravanje da izvesni državni oblici koji su odgovarali Rimudok je on bio mali grad i ratovao sa drugim susednim malim gradovima, moguda budu uspostavljeni sada, kada je Rim postao najveća kraljevina odAleksandrovih do današnjih dana. Seti se samo šta se dogodilo kada je umroAleksandar, kada niko nije bio dovoljno snažan da ga nasledi u svojstvusamodršca: naravno, carstvo se raspalo. Ali neću da traćim ni svoje a ni tvojevreme navodeći opšte poznate istorijske činjenice. Atenodor i Sulpicije, sakojima sam upravo razgovarala o tome, kažu mi da nisu videli ovaj predgovorpre nego što sam im ga ja pokazala, i slažu se sa mnom da je jako neumesan.Oni se kunu da Klaudiju nisu nikad ulivali u glavu takve rušilačke misli i da ihje on verovatno prikupio po starim kupusarama. Ja lično držim da je on te mislinasledio – svakako se sećaš da je i njegov ded patio od iste čudne slabosti! – ane iznenađujem se što je Klaudije nasledio baš ovu jednu slabost, a odbacio svedruge sjajne telesne i duhovne osobine koje je mogao da nasledi. Hvala bogušto nam je dao Tiberija i Germanika! Koliko je meni poznato, oni ne pate odrepublikanskih budalaština! Ja ću, naravno, narediti Klaudiju da odustane odrada na životopisu svoga oca i reći ću mu da on nesumnjivo nije ličnost kojamože da piše njegov životopis, čim sramoti njegovu uspomenu padajući unesvest na svečanim igrama koje se daju u njegovu čast. Neka Klaudije, dakle,na neki drugi način uposli svoje pero.

Livija” Ja sam bio jako zbunjen još od trenutka kada mi je Polion govorio da su i

moj otac i moj ded bili otrovani. Nisam bio načisto s tim da li je on govoriostaračke besmislice, ili se šalio, ili je stvarno nešto znao. Niko, uostalom, osimAvgusta, ne bi bio toliko vezan za monarhiju da bi otrovao nekoga plemićajedino zbog toga što ovaj veruje u republikanski oblik vladavine. Pa ipak, nisammogao verovati da, je Avgust ubica: otrov je nisko sredstvo, sredstvo robova, iAvgust se nikada ne bi toliko ponizio. Pored toga, on nije bio licemer, a uvek seo mom ocu izražavao samo sa velikim poštovanjem i ljubavlju. Proučio sam idve ili tri novije istorije, ali u njima nisam našao ništa drugo do ono što samveć od Germanika čuo o smrti našeg oca.

Ali baš nekoliko dana pre igara razgovarao sam slučajno sa našim vratarem,koji je pratio moga oca u svim njegovim vojnama kao njegov posilni. Pošto setih dana govorilo samo o mom ocu, ta čestita duša je to uzela za povod dapopije više nego obično, jer su se stari Druzovi vojnici odjednom opet grejalina suncu njegove slave.

– Reci mi šta ti znaš o smrti moga oca? – upitao sam ga hrabro ja. Da li se

govorkalo po logoru da njegova smrt možda i nije bila posledica nesrećnogslučaja?

On mi je odgovorio:– Gospodaru, nikome drugom ne bih govorio o tome sem tebi, jer tebi mogu

da verujem, gospodaru! Ti si sin svog oca, a ne znam za čoveka koji njemu nijeverovao. Da, gospodaru, govorkalo se, a bilo je i više istine u tome govorkanjunego što je obično ima u većini logorskih priča: tvrdo sam ubeđen u to da jetvoj plemeniti otac, gospodaru, zaista bio otrovan. Izvesna osoba, čije ime nećuspominjati pošto ćeš ga i bez toga pogoditi, bila je ljubomorna na pobede tvogaoca i zato mu je naredila da se vrati u Rim. Ovo nije priča, ili glasina, to jeistorijska činjenica! Naredba je stigla baš kada je tvoj otac slomio nogu;povreda nije bila opasna i dobro se zalečivala sve dok nije zajedno sanaređenjem stigla iz Rima i ona ništarija od lekara sa torbicom otrova u ruci.Ko je poslao tu ništariju od lekara? Ista osoba koja je poslala i poruku opovratku! Dva i dva su četiri, zar ne, gospodaru? Mi vojnici smo hteli daubijemo tog nevaljalca lekara, ali je njega živa i zdrava otpratila u Rim naročitapratnja.

Kad sam pročitao pisamce kojim mi je Livija naložila da odustanem odpisanja životopisa moga oca, moja zbunjenost je samo porasla. Valjda nijePolion hteo da nagovesti da je moja staramajka ubila i svoga prvog muža isvoga sina? Tako nešto se ne bi moglo ni zamisliti! Zbog čega bi ona tako neštoi učinila? Pa ipak, kada sam bolje razmislio o svemu, došao sam do zaključkada bih pre mogao poverovati da je ubica ipak bila Livija a ne Avgust.

Toga leta su Tiberiju bili potrebni vojnici za njegovu vojnu u istočnojNemačkoj, te su pozvani novaci iz Dalmacije, pokrajine koja je u poslednjevreme bila mirna i pokorna. Dogodilo se, međutim, da je, baš kada su pozvanipod oružje ti novaci, došlo vreme za uobičajeni obilazak pokrajina od straneporeznika, koji nije ubirao više nego što je sam Avgust odredio, ali je i to biloviše nego što bi Dalmatinci bez nevolje mogli da plate. Sa svih strana se zato ipodigla povika da je svet suviše siromašan. Poreznik se tada poslužio svojimpravima i pokupio zdravu decu iz naselja koja nisu mogla da plate, da bi ihprodao kao robove. Očevi neke od te dece bili su među novacima, pa su,naravno, podigli silnu viku. Ceo odred novaka se pobunio i pobio svoje rimskestarešine. A i jedno bosansko pleme se odmah latilo oružja u znak prijateljskepodrške, i uskoro su sve naše granične pokrajine između Makedonije i Alpa bilezahvaćene plamenom bune. Srećom, Tiberiju, je pošlo za rukom da sklopi mirsa Nemcima, i to na njihovu molbu, a ne na svoj predlog, te je mogao da odmahsa vojskom krene na odmetnike. Dalmatinci nisu hteli da mu pruže priliku zaodlučnu bitku, već su se razdelili na manje odrede i započeli sa vrlo vešto

vođenom opštom gerilskom vojnom. Oni su bili lako naoružani i dobro supoznavali zemljište, te su se, kada je došla zima, čak usudili da upadnu i uMakedoniju.

Avgust iz Rima nije mogao da uoči sve teškoće s kojima je Tiberije imao dase bori, pa je sumnjao da on namerno produžava rat iz nekih svojih ličnihrazloga koji njemu, Avgustu, nisu bili dovoljno jasni. Zato je odlučio da mupošalje u pomoć Germanika sa novom vojskom, te da ga tako podstakne dapređe na delo.

Germanik, kome je tada bilo dvadeset tri godine, upravo beše postaogradski primirni sudija, i to pet godina pre nego što je navršio uobičajenegodine starosti. Njegovo naimenovanje za vojnog zapovednika izazvalo ječuđenje: svi su očekivali da će biti izabran Postum. Postum međutim nije imaonikakvog zvanja u Magistratu, već je marljivo uvežbavao na Marsovom Poljunovake za ovu novu vojsku. On je tada imao samo čin zapovednika puka. Bio jetri godine mlađi od Germanika, ali njegov brat Gaj je bio naimenovan zanamesnika Azije već u dvadesetoj godini, a postao je konzul samo godinu danakasnije. Svi su se slagali u tome da Postum nije ništa manje sposoban od Gaja, aon je, uostalom, bio i jedini živi Avgustov unuk.

Kad sam čuo za ovu novost – koja tada još nije bila obnarodovana – mojaosećanja bila su podeljena između radosti zbog Germanikovog uspeha i žalostizbog zle sreće Postuma. Pošao sam da posetim Postuma i stigao sam u njegoveodaje u dvoru istovremeno sa Germanikom. Postum nas je obojicu ljubaznopozdravio i čestitao Germaniku na naimenovanju. Germanik mu je tada rekao:

– Dragi Postume, zbog toga sam i došao do tebe. Ti vrlo dobro znaš kolikosam ponosan na to što sam izabran i koliko se tome radujem, ali vojnička slavane znači ništa ako bili time vređao tebe. Ti si isto toliko sposoban kao i ja, aočigledno je da je izbor trebalo da padne na tebe, pošto si ti Avgustovnaslednik. Ako se ti slažeš s tim, predlažem ti da odmah odem do njega i da damostavku u tvoju korist. Istaknuću mu kakve će se sve predpostavke neminovnoširiti po gradu ako mene predpostavi tebi. Još nije suviše kasno da se izvršipromena.

Postum je odgovorio:– Dragi Germanice, ti si vrlo širokogrud i plemenit, i zbog toga ću govoriti s

tobom otvoreno. U pravu si kada kažeš da će grad ovo tumačiti kao uvredu kojase nanosi meni. Stvar je samo pogoršana time što ti odlaziš, iako već imaš drugudužnost u gradu, dok sam ja potpuno slobodan. Ali, veruj mi, razočaranje kojeosećam štedro je nadoknađeno ovim novim dokazom tvojih prijateljskihosećanja. Želim ti brz povratak i svaki mogući uspeh!

Tada sam ja rekao:

– Oprostite mi što ću i ja da izložim svoje mišljenje. Čini mi se da je Avgustbolje promozgao stvar nego što to vi obojica verujete. Po onome što sam dočuoda je jutros rekla moja majka zaključujem da Avgust veruje da moj stricTiberije namerno oteže s ratom. Ukoliko bi on poslao Postuma s novimsnagama, moj stric bi unekoliko posumnjao i našao se uvređen, a naročito posleonog starog nesporazuma između njega i Postumove braće. Postum bi unjegovim očima bio uhoda i suparnik. Germanik je, međutim, njegov usvojenik,te će mu izgledati da je stvarno i poslat kao pojačanje. Smatram da ne treba višeništa o tome reći, osim da će, bez sumnje, i Postumu biti pružena prilika da seistakne, i to vrlo skoro.

Obojica su bili veoma zadovoljni ovim novim pogledom na stvar, pogledomkoji je bio povoljan po obojicu, te smo se rastali kao najveći prijatelji.

Ali iste te noći, ili bolje rečeno u rane sate idućeg jutra, dok sam još uvekradio u svojoj sobi na gornjem spratu naše kuće, čuo sam neke udaljene uzvike,a zatim neko prigušeno šuštanje na balkonu. Pošao sam prema vratima i videoprvo nečiju glavu, a posle i ruku kako se pomaljaju iznad ograde balkona. Nekičovek u vojničkom odelu prebacio je nogu preko ograde i počeo se peti nabalkon. Skamenio sam se za trenutak i odmah me je obuzela divlja pomisao:„To je ubica koga je poslala Livija!” Upravo sam hteo da zovem u pomoć, kadmi prilika poluglasno reče:

– Pst! Sve je u redu! To sam ja, Postum!– O, Postume! Kako si me samo uplašio! Zašto se vereš ovako po noći kao

neki provalnik? I šta se dogodilo s tobom? Lice ti je krvavo, a ogrtač iscepan.– Došao sam da se oprostim od tebe, Klaudije!– Ne razumem. Zar se Avgust predomislio? Verovao sam da je

naimenovanje već obnarodovano.– Daj mi da pijem, žedan sam. Ne, ja ne idem u rat. Daleko od toga! Šalju

me da pecam ribu...– Ne govori u zagonetkama! Evo ti vina! Pij brzo i reci mi šta se dogodilo.

Kamo to ideš na pecanje?– O, na neko malo ostrvo. Ne verujem da su ga već izabrali.– Hoćeš da kažeš da si...? (Srce mi je zastalo, a u glavi mi se vrtelo).– Da, prognan sam; isto onako kao i moja jadna mati.– Ali zbog čega? Kakav si ti zločin učinio?– Nikakav zločin koji bi se mogao zvanično izneti pred Senat. Očekujem da

će se poslužiti izrazom: „Neizlečiva i uporna pokvarenost”. Sećaš li se! onihRazgovora na bračnom uzglavlju?

– O, Postume! Da li je onda to opet moja staramajka...?– Slušaj me pažljivo, Klaudije, jer je vreme kratko. Ja sam u strogom

zatvoru, ali mi je baš sada pošlo za rukom da oborim dva člana svoje pratnje ida umaknem. Pozvana je Dvorska straža i presečeni su svi putevi za bekstvo.Znaju da se nalazim u nekoj od ovih zgrada i pretražiće svaku prostoriju.Osećao sam potrebu da te vidim, jer želim da saznaš istinu i da ne poveruješ uoptužbe koje su izmislili protiv mene. A želim i da sve kažeš Germaniku.Pošalji mu moje najsrdačnije pozdrave i prenesi mu sve, od reči do reči onakokako ti budem rekao. Ne tiče me se šta će ma ko drugi misliti, ali želim daGermanik i ti saznate istinu i imate lepo mišljenje o meni.

– Neću zaboraviti nijednu reč. Postume. Ispričaj mi brzo sve kako je teklood samog početka...

– Stvar je u ovome: Ti znaš da u zadnje vreme nisam više bio u Avgustovojmilosti. Isprva nisam mogao da utvrdim uzrok, ali je ubrzo bilo jasno da gaLivija podbada protiv mene. On je izuzetno slab kada je ona u pitanju. Zamisli:živeti skoro pedeset godina s njom i još uvek verovati svakoj njenoj reči! AliLivija nije sama skovala zaveru. I Livila je učestvovala u njoj!

– Livila! O, siroti Postume!– Da. Ti znaš koliko sam je voleo i koliko sam propatio zbog nje. Ti si mi

jednom nagovestio, pre skoro godinu dana, da ona ne zaslužuje da se tolikouzbuđujem zbog nje, a sećaš li se koliko sam se zbog toga naljutio na tebe?Danima nisam hteo da govorim s tobom. A sada mi je krivo što sam se ondaljutio, Klaudije! Ali ti znaš isto tako kako je to kad je neko beznadežnozaljubljen u nekog. Nisam ti onda objasnio da mi je ona, upravo pre nego što seudala za Kastora, rekla da ju je Livija naterala da stupi u taj brak i da ona ustvari samo mene voli. Verovao sam joj, a nije bilo ni razloga da joj nepoverujem. Nadao sam se da će se jednoga dana ipak nešto dogoditi Kastoru ida ćemo se nas dvoje tada moći uzeti. Otada, to je bila moja danonoćna misao.Danas posle podne, upravo pošto sam se video s tobom, sedeo sam s njom iKastorom u venjaku od vinove loze, kod velikog ribnjaka za šarane. Kastor jepočeo da me zadirkuje. Sad već uviđam da su oni čitav razgovor unapredbrižljivo pripremili. Prvo što je rekao bilo je ovo: „I tako su tebi predpostaviliGermanika, zar ne?” Rekao sam mu da smatram da je to mudro naimenovanje ida sam baš čestito Germaniku. Tada je on podsmešljivo rekao: „Dakle, ti si daosvoj pristanak, kao kraljević, zar ne? Uzgred budi rečeno, da li se ti još uveknadaš da ćeš naslediti svog deda u svojstvu imperatora?” Uzdržao sam se zbogLivile, ali sam ipak rekao da smatram da nije pristojno govoriti o nasleđivanjukada je Avgust još živ i potpuno sposoban da upravlja državom. Zatim sam gapodsmešljivo zapitao da li on možda želi da mi se suprotstavi kao suparnik. On

je s odvratnim osmehom odgovorio: „Pa, kada bih tako nešto preduzeo, čini mise da bih imao više izgleda na uspeh nego ti, jer ja obično i dobijam ono štoželim, pošto se koristim svojom pameću. I Livilu sam tako zadobio! I sad bih semogao nasmejati kada se samo setim kako sam lako ubedio Avgusta da ti ne bibio pogodan suprug za nju. Možda ću na taj način dobiti i druge stvari koježelim. Ko zna?” To me je zaista razjarilo. Upitao sam ga da li on time želi dakaže da je baš on iznosio neistine o meni. On je odgovorio:„A što da ne? Želeosam Livilu i dobio sam je.“ Ja sam se onda obratio Livili i zapitao je da li jeona ranije znala za sve to. Ona je izigravala zgranutost, pa je čak rekla da ništanije znala, ali da vezuje da je Kastor sposoban za svaku podlost. Iscedila je izsebe nekoliko suza i rekla da je Kastor pokvaren do dna duše i da niko ne bimogao ni da zamisli koliko je ona propatila od njega, te bi volela da je već imrtva!

– Da, to je njena stara veština, rekao sam ja. Ona je u stanju da zaplače kadgod joj to može doneti neke koristi. I svi nasedaju toj podvali. Da sam ti bioizneo sve što sam znao o njoj, ti bi me možda mrzeo neko vreme, ali bi ti touštedelo ove muke. Ali, šta se posle dogodilo?

– Iste večeri poslala mi je Livila usmenu poruku preko svoje dvorkinje daće Kastor verovatno provesti celu noć izvan kuće, na nekoj od svojihuobičajenih terevenki i da treba da joj dođem čim nešto posle ponoćibudemugledao svetiljku na njenom prozom. Jedan prozor biće ostavljen otvorenupravo ispod te svetiljke, i treba da se nečujno uvučem unutra. Ona želi neštovažno da mi kaže! To je, naravno, moglo značiti samo jednu stvar, i srce mi jejače zakucalo u grudima. Čekao sam satima u vrtu dok najzad nisam za trenutakugledao svetiljku na njenom prozoru. Našao sam i onaj donji otvoreni prozor iuvukao se unutra. Tu se nalazila jedna Livilina sluškinja koja me je povela nagornji sprat. Pokazala mi je kako ću doći do Liviline sobe preskačući s balkonana balkon sve dok ne dospem do Livilinog prozora; na taj način ću izbećistražara koji je postavljen u hodniku ispred njenih vrata. Zatekao sam Livilu udomaćoj haljini i s raspletenom kosom. Bila je đavolski lepa. Rekla mi je kakoje Kastor svirepo postupao s njom. Rekla mi je, dalje, da mu ništa ne duguje kaosupruga, pošto je on nju – po njegovom sopstvenom priznanju – dobio naprevaru, a i postupao je s njom na najgrublji način. Zagrlila me je i ja sam jepodigao i preneo na postelja Ludo sam je želeo. Ali ona je onda odjednompočela da vrišti i da me udara. Isprva sam pomislio da je poludela, te sam jojpokrio usta rukom da bih je ućutkao. Ona mi se istrgla iz naručja, oborivši pritom jedan stočić na kome se nalazila svetiljka i jedan stakleni sud, i povikala:„U pomoć! Siluje me!...” Utom su spolja razvalili vrata i u prostoriju je upaladvorska straža s buktinjama. A zamisli ko ih je predvodio?

– Kastor?

– Livija! Ona nas je iz onih stopa izvela pred Avgusta. Kastor je bio porednjega, iako mi je Livila rekla da će on večerati negde na drugom kraju grada.Avgust je najpre naredio straži da se udalji, pa je onda Livija – koja dotle nijebila proslovila ni reči – počela sa svojim optužbama protiv mene. Rekla jeAvgusta da je – kao što joj je on to savetovao – otišla do mog stana da bi me upoverenju upoznala s Emilijinim optužbama i da bi me upitala šta ja mogu na toda kažem.

– Emilija? Koja Emilija?– Moja sestričina!– Nisam znao da i ona ima razloga da se žali na tebe! – uzviknuo sam ja.– Pa i nema. Ali je ipak zato i ona učestvovala u zaveri. Livija je, dakle

rekla da se, pošto me nije zatekla u stanu, počela raspitivati o meni i da joj jerečeno da me jedno odeljenje straže, prilikom svog redovnog obilaska videlokako sedim u jednom kraju vrta ispod neke kruške. Livija je onda poslalajednog vojnika da me potraži, ali se ovaj vratio i rekao da ja nisam više tamoali da ima da joj javi da je primećeno nešto sumnjivo: videli su nekog čovekakako upravo iznad sunčanog časovnika, na spratu, preskače s balkona na balkon.Ona je znala čije su to prostorije, pa se jako uznemirila. Srećom, stigla je uposlednjem trenutku. Čula je Livilino zapomaganje: ja sam, po Livilinomiskazu, tobože na silu ušao u njenu spavaću sobu preko balkona, upravo samhteo da je silujem! Stražari su razvalili vrata i otrgli me o „uplašene i polunagemlade žene”. Livija me je zato smesta dovela pred Avgusta, a Livilu privela kaosvedoka. Dok je Livija iznosila tu svoju priču, ona kurva Livila je jecala iskrivala lice. Domaća haljina joj je bila razderana odozgo do dole, a izvesno jeda ju je ona namerno sama iscepala. Avgust me je nazvao životinjom i satirom iupitao me da li sam poludeo. Ja, naravno, nisam mogao poricati da sam bio uLivilinoj spavaćoj sobi, pa nisam čak mogao da poreknem ni da sam je grlio.Rekao sam da sam došao samo na njen poziv i pokušao sam da objasnim kakosu stvari tekle od samog početka, ali je Livila počela da vrišti: „To je laž! To jelaž! Spavala sam, a on je ušao kroz prozor i pokušao da me siluje!” Tada me jeLivija upitala: „Predpostavljam da te je i tvoja sestričina Emilija pozvala da jenapastvuješ? Izgleda da si vrlo omiljen kod mladih žena!” Taj Livijin potez jebio mudar. Morao sam da se pravdam u pogledu Emilije i da napustimobjašnjenje sa Livilom. Rekao sam Avgustu, da sam dan ranije večerao sasvojom sestrom Julilom i da je bila prisutna i Emilija, ali da je to bilo prvi putposle šest meseci da sam je video. Upitao sam kada je to imalo biti da sam i njunapastvovao, ali je Avgust odgovorio da ja i sam vrlo dobro znam kada je tobilo: posle večere, kada su se njeni roditelji za trenutak udaljili, jer su ihpozvali napolje zbog neke uzbune u vezi sa nekim lopovima, i da me je u

izvršenju mojih namera sprečio povratak njenih roditelja. Ova priča je bilatoliko besmislena da sam – iako cepteći od besa – morao da se nasmejem. Mojsmeh, međutim, samo je uvećao Avgustov bes. Hteo je da ustane sa svogaprestola od slonovače i da me udari.

Onda ga ja zapitah:– Ništa ne razumem! Zar je zaista bilo neke uzbune zbog lopova?– Da, odgovori mi Postum. Bila je uzbuna. Emilija i ja smo ostali nekoliko

minuta nasamo, ali je naš razgovor bio potpuno uljudan, a sa nama je, uostalom,bila i njena vaspitačica! Govorili smo o voćkama i biljnim bolestima, dok senisu vratili Julila i Emilije, i rekli da je uzbuna bila bez razloga. Možeš daklebiti siguran u to, Klaudije, da Julila i Emilije nisu u dogovoru sa Livijom – taoni je mrze! – nego je, znači, Emilija sve to udesila! Domišljao sam se na brzinuzašto bi ona bila kivna na mene, ali nisam mogao ničega da se setim. Najednommi je sinulo ovo rešenje. Julila mi je u poverenju rekla da će se najzad ispunitiEmilijina želja: Udaće se za Apija Silana. Ti poznaješ toga mladog gizdavca,zar ne?

– Da. Ali ne razumem te.– Pa stvar je sasvim prosta. Rekao sam Liviji: „Emilija će se za nagradu za

ovu laž udati za Silana, zar ne? A šta će dobiti Livila? Da li si joj obećala daćeš otrovati njenog sadašnjeg muža i dati joj lepšeg?” Čim sam spomenuo otrov,znao sam da sam propao. Rešio sam zato da kažem što više mogu, dok imammogućnosti da govorim. Pitao sam Liviju na koji je način u stvari otrovala mogoca i moju braću i da li više voli spore otrove ili nagle. Klaudije, da li tiveruješ da ih je ona ubila? Ja sam ubeđen u to.

– Zar si se usudio da joj postaviš to pitanje? – uzviknuo sam ja. Vrlo jeverovatno da si u pravu. Mislim da je otrovala i mog oca i deda, a ne verujenjda su to njene jedine žrtve. Ali ne raspolažem nikakvim dokazima!

– Ni ja, ali mi je pričinjavalo radost da je optužim. Vikao sam iz sveg glasa,tako da me je svakako čulo pola dvora. Livija je izletela iz sobe i pozvalastražu. Video sam tada Livilu kako se smeje. Poleteo sam da je uhvatim za gušu,ali se tada preda me isprečio Kastor, te je umakla. Onda sam se porvao saKastorom, slomio mu ruku i izbio mu dva prednja zuba tresnuvši ga o mramornipod. Ali se nisam tukao s vojnicima. To bi bilo ispod moga dostojanstva.Uostalom, oni su bili naoružani. Po dva vojnika su mi držala ruke, dok je Avgustgromkim glasom sipao na mene pogrde i pretnje. Rekao je da ću biti doživotnoprognan na najzabačenije ostrvo Imperije i da je samo njegova čudovišna kćimogla da mu rodi tako čudovišnog unuka. Odgovorio sam mu da je on samo poimenu Rimski Imperator, ali da u stvari ima manje slobode nego robinja nekogpijanog podvodača, premda će mu se jednoga dana otvoriti oči, te će uvideti

neljudske zločine i prevare svoje žene, U međuvremenu, međutim, rekao sammu, moja ljubav i vernost prema, njemu ostaju i dalje nepromenjeni...

Buka i poklici čuli su se tada već i na gornjem spratu naše kuće. Posturn jezato rekao:

– Ne želim da te izlažem opasnosti, dragi Klaudije! Ne smeju me zatećitvojoj sobi. Kad bih sada imao mač, poslužio bih se njime. Bolje je umretiboreći se nego trunuti na nekom ostrvu.

– Strpi se, Postume! Pokori se sada, a tvoj će čas već kucnuti. Obećavam tida će doći! Kada Germanik sazna istinu, neće se smiriti sve dok te ne oslobodi,a i ja ću biti neumoran. Ako ih izazoveš da te ubiju, samo ćeš omogućiti Livijilaku pobedu.

– Ne! Ti i Germanik ne možete obesnažiti sve dokaze koji postoje protivmene. A ako pokušate, samo ćete uvaliti i sebe u nevolje.

– Kažem ti: prilika će se ukazati. Već odveć dugo Liviji polazi sve zarukom. Postaće neoprezna. Ona mora uskoro napraviti neku omašku. Ne bi bilaljudskog roda kad ne bi pogrešila.

– Ja i ne verujem da ona pripada ljudskom rodu, odgovorio je Postum.– A kad Avgust iznenada dozna kako je obmanjivan, zar ne misliš da će biti

isto onoliko nemilosrdan i prema njoj koliko je bio i prema tvojoj majci?– Ona će ga pre toga otrovati!– Germanik i ja ćemo se postarati da joj to ne pođe za rukom. Upozorićemo

ga. Ne očajavaj, Postume! Sve će se dobro završiti. Pisaću ti što češće budemmogao i slaću ti knjige da čitaš. Ne plašim se Livije. Ako ne budeš dobijaopisma od mene, znaj da su zadržana. Pažljivo pregledaj sedmu stranu svakeukoričene knjige koju budeš dobio od mene. Ako imam neku tajnu poruku zatebe, napisaću je mlekom na toj stranici. To je stara egipćanska varka. Pismenasu nevidljiva sve dok ih ne zagreješ na vatri. Nego, čuješ li lupu na vratima?Moraš otići! Došli su do kraja susednog hodnika.

Suze mu navreše na oči. Zagrlio me je bez reči i polako otišao na balkon.Popeo se preko ograde, mahnuo mi rukom u znak oproštaja i skliznuo niz onuistu staru vinovu lozu uz koju se bio i popeo. Čuo sam kako trči kroz vrt, atrenutak kasnije larmu i viku stražara.

* * *

7. god. n. e.

Danas se više uopšte ne sećam šta se dogodilo za onih mesec dana poslesvega toga, a ni onoga što se zbilo i za duže vreme kasnije. Bio sam bolestan,

toliko bolestan da se o meni govorilo kao da sam već umro. Kada sam počeo dase oporavljam, Germanik je već bio na bojištu, a Postum je bio lišen nasledstvai doživotno prognan. Poslat je na ostrvo Planaziju. Ono je udaljeno dvanaestmilja od Elbe u pravcu Korzike, a od pamtiveka nije bilo nastanjeno. Tamo suse, međutim, nalazile neke preistorijske kamene kolibe koje su prepravljene zastan Postumu, a za stražu su podignute brvnare. Planazija je uglavnom imalatrouglast oblik, a najduža je strana bila duga oko petnaest milja. Na tomekamenjaru nije bilo nigde drveta, a samo su ga leti posećivali ribari sa Elbekada bi pošli u lov na morske rakove. Avgust je međutim i njima zabraniopristup na ostrvo, plašeći se da bi Postum mogao nekoga podmititi i uteći.

Tako je Tiberije postao jedini Avgustov naslednik, te je sa Germanikom iKastorom (a svi su oni bili Livijina krv) imao da produži Avgustovu carskulozu.

Glava XII

Ako bi valjalo da svoje izlaganje ograničim samo na događaje iz poslednjih

dvadeset pet ili nešto više godina, koji su se odnosili na mene, onda mi za to nebi trebalo mnogo hartije, ali bi moj spis bio vrlo dosadno štivo. Međutim,docniji delovi ove autobiografije, u kojoj sam ipak ja glavna ličnost, mogu dabudu dobro shvaćeni samo ako ovde nastavim sa pričanjem ličnih povestiLivije, Tiberija, Germanika, Postuma, Kastora, Livile i ostalih, a ja vamobećavam da to ni u kom slučaju neće biti dosadno.

Postum je bio u izgnanstvu, Germanik se nalazio u ratovima, te mi je odmojih vernih prijatelja ostao samo Atenodor. Ali me je i on uskoro ostavio, pase vratio u svoj rodni kraj Tarz. Nisam se ljutio na njega što je otišao, jer jeotputovao na hitan poziv dvojice svojih sinovaca, koji su ga molili da impomogne da oslobode grad od tiranije njegovog upravnika. Oni su mu pisali dase taj upravnik tako vešto uvukao u milost njihovoga boga Avgusta da jepotrebno svedočanstvo jednoga čoveka kao što je Atenodor, u čiju čestitostnjihov bog Avgust ima potpuno poverenje, pa da njihov bog Avgust budeubeđen da bi uklanjanje te bitange bilo opravdano. Atenodoru je pošlo za rukomda spase grad od te krvopije, ali se posle odjednom ispostavilo da mu jenemoguće da se vrati u Rim, iako je on sam nameravao da to učini: bio jepotreban svojim sinovcima da bi im pomogao da uspostave gradsku upravu načvrstim temeljima. On je uputio Avgustu podroban pismen izveštaj o tome šta ontamo radi, te je Avgust u znak zahvalnosti i poverenja, a u ime lične milostiprema Atenodoru, oslobodio Tarz svih carskih danaka za pet godina. Ja sam seredovno dopisivao s tim dobrim starim čovekom sve do njegove smrti, koja jedošla dve godine posle našeg rastanka, u njegovoj osamdeset drugoj godini.Grad Tarz je u čast njegove uspomene doneo odluku da se svake godine slaviAtenodorov dan i da mu se prinose žrtve; za vreme toga svetkovanjanajugledniji građani na smenu čitaju njegovu Kratku istoriju Tarza, od početkado kraja, što traje od rane zore pa sve do posle sunčevog smiraja.

Germanik mi je ponekad pisao, ali su njegova pisma bila isto toliko kratka,koliko i puna nežnosti. Ako je čovek stvarno dobar vojni zapovednik, on nemavremena da piše pisma svojoj porodici, pošto mora sve svoje vreme izmeđudva boja da posveti upoznavanju svojih vojnika i časnika, proučavanju puteva inačina kako da im olakša život, povećanju njihove vojničke udarne sile isakupljanju obaveštenja o rasporedu i smerovima svoga neprijatelja. Germanikje bio jedan od najsavesnijih zapovednika koji su ikada služili u rimskoj vojsci,pa je u njoj bio i omiljeniji čak i od našeg pokojnog oca. Bio sam veoma gord

kada sam od njega dobio jedno pismo u kome me je molio da mu – onoliko hitnoi temeljno koliko god mogu – izradim jedan vrlo sažet izvod iz svih spisa nakoje se čovek može osloniti – a koje mogu da nađem po rimskim knjižnicama – ikoji se odnose na domaće običaje raznih balkanskih plemena protiv kojih je ontada ratovao, zatim na jačinu njihovih utvrđenja i na to kako one leže u komepredelu, kao i na od starine primenjivanu vojnu taktiku i lukavstva Balkanaca,naročito s obzirom na gerilsku vojnu. On mi je pisao da na licu mesta ne možeda dođe do dovoljno pouzdanih podataka, pošto Tiberije veoma nerado dajeobaveštenja. Uz Sulpicijevu pomoć i saradnju nekolicine istraživača iprepisivača od zanata, koji su radili danonoćno, uspeo sam da sakupim tačnosve ono što je Germanik i tražio, pa sam mu mesec dana posle njegovog pismaposlao prepis čitave te građe. Bio sam ponosniji nego ikada kad mi je on neštokasnije zatražio čitavo jedno izdanje te knjige u dvadeset primeraka, da bi ihpustio da kruže među njegovim starijim časnicima, jer je to delo njemu samomeveć bilo od najveće koristi. On mi je pisao da je svaki odsek toga dela jasan ivažan, a da su najkorisniji delovi u njemu oni u kojima se govori ovanplemenskom tajnom vojničkom bratstvu Balkanaca, protiv koga je prevaljalo voditi rat nego li protiv samih plemena, kao i delovi u kojima je reč oraznim svetim grmovima i žbunju – a svako pleme Balkana ima drugu vrstadrveta koje je predmet njegovog obožavanja; to drveće natkriljuje skladištazrnaste hrane, kao i novac i oružje, koje članovi raznih plemena imaju običaj dazakopaju pod njima ako već moraju hitao da napuste selo. Zato mi je Germanikobećavao da će obavestiti Tiberija i Avgusta o važnim uslugama koje sam muučinio.

Ova moja knjiga nije nigde u javnosti bila spomenuta možda i zato što bineprijatelj, ako bi čuo za nju, promenio svoju taktiku i bojne rasporede. Kako sustvari tada stajale, Balkanci su verovali da ih stalno izdaju rimski plaćenici.Avgust me je nezvanično nagradio time što mi je dao jedno upražnjeno mesto ubratstvu sveštenika augura, premda je bilo jasno kao dan da je on celu onu mojuknjigu pozajmica iz tuđih spisa pripisivao Sulpiciju, iako ovaj nije napisao nijednu reč, nego mi je samo našao neke od knjiga. Jedan od glavnih izvora nakoje sam se oslanjao bio je Polion, čija je vojna u Dalmaciji ostala uzorvojničke temeljnosti spojene sa sjajnim postignućima uma. Premda suPolionova opažanja mesnih običaja i uslova na Balkanu poticala iz vremena prenekih pedeset godina, Germanik se više koristio mojim izvodima iz Polionanego iz ma koje druge skorije istorije ratovanja. Voleo bih da je Polion bio živ,pa da i on sam to čuje! Umesto toga, saopštio sam ta novost Liviju, koji mi jeodgovorio dosta osorno da on nikada nije poricao Polionu sposobnost dasastavlja odgovarajuće vojne udžbenike, ali da mu jedino uskraćuje nazivistoričara u višem smislu te reči.

Ovome bih morao dodati da sam čvrsto uveren da bi me Avgust spomenuo iu svome govoru u Senatu, održanom pri kraju toga rata, samo da sam bio neštookretniji. Nažalost, ja sam se osvrnuo na Avgustove lične vojne po Balkanumanje nego što bi to bilo da je on podrobnije pisao o njima, odnosno da jepisao o njima onako kao Polion o svojim bitkama, ili da bar zvaničnipovesničari nisu smatrali da im je glavna dužnost laskanja imperatoru, već da sunepristrasno i podrobno izneli sve njegove uspehe i neuspehe. Ja sam iz tihslavospeva mogao da izvučem samo malo ili čak i nimalo građe, te jer Avgust,čitajući moju knjigu, morao osetiti da je zanemaren. On je sebe tolikopoistovetio sa uspehom ovoga rata da je poslednja dva proleća uvek odlazio ujedan grad na severoistočnoj granici Italije, kako bi se našao što bliže vojnimpokretima, a kao vrhovni zapovednik rimske vojne sile neprestano je slaoTiberiju neke ne baš vrlo korisne vojne savete.

Posle ovoga sam se bacio na posao da opišem učešće moga deda uGrađanskom Ratu, ali u tome nisam otišao mnogo daleko, jer me je Livija opetprekinula. Jedva sam stigao da napišem prve dve knjige, kad mi je Livija reklada sam ja isto onako nesposoban da opišem život moga deda kao što sam bionedostojan da pišem i o životu mog oca, i da sam postupio nečasno samim timšto sam počeo pisanje toga dela iza njenih leđa. –„Uopšte, ako želiš da korisnozaposliš svoje pero – to su bile njene reči – bolje izaberi neki drugi predmet,koji neće dopuštati rđava tumačenja.” Ona mi je predlagala kao predmet pisanjapitanje kako je Avgust, pošto je umirio carstvo, reorganizovao veru. To nije biopredmet koji bi me lično mamio, ali o njemu pre toga niko nije pisao ulazeći upojedinosti, pa sam se rešio da ga se ipak poduhvatim. Avgustove verskenovine su skoro sve bez izuzetka bile izvrsne. On je oživeo izvesne prastaresvešteničke družine, sazidao i bogato obdario neka osamdeset dva nova hrama uRimu i okolini, prepravio iz temelja velik broj starijih hramova koji su već bilinarušeni, zaveo razne inostrane sveštena obrede, da bi u njima učestvovali ljudiiz unutrašnjosti koji dođu u posetu Rimu, i ponovo oživeo mnoga starinskazanimljiva svetkovanja koja su bila pala u zaborav za vreme građanskih metežau toku minuloga polustoleća. Ja sam veoma temeljno ušao u tu stvar, ali samzavršio svoj pregled tek na nekoliko dana pred samu Avgustovu smrt, koja jepala šest godina docnije. Delo je imalo četrdeset jednu knjigu, a svaka od njihje bila od prosečno pet hiljada reči, ali se ono velikim delom sastojalo izprepisa raznih verskih ukaza, spiskova svešteničkih imena i nabrajanja poklonariznicama hramova i sličnog. Najvažnija knjiga toga dela se bavila uvodnimobjašnjenjima o prvobitnim obredima u Rimu. Tu sam se zapleo u teškoće, jersu se Avgustove novine u obredima zasnivale na mišljenjima jednoga verskogodbora, koji u stvari nije radio stručnjački. Po svemu sudeći, među članovimatoga odbora nije bilo nijednog stručnjaka za starine, te je tako velik broj grubih

pogrešnih shvatanja starih verskih obrazaca bio ubačen u nova zvaničnabogosluženja. Niko živi ko nije prethodno proučio etrurski i sabinjanski jeziknije u stanju da besprekomo tumači naše starije versko pojanje, a ja sammeđutim bio posvetio mnogo vremena da bih savladao osnove oba ta jezika. Udoba tih mojih studija bilo je još nekoliko ljudi u Italiji koji su u svojoj kućigovorili samo sabinjanskim jezikom. Ja sam naveo dvojicu takvih ljudi da dođuu Rim, pa sam poverio Palasu, koji je tada radio kao moj pisar, da skupi građuza jedan kratki sabinjanski rečnik. Naravno, dobro sam im platio za taj rad.Kalona, koji je, ako izuzmemo Palasa, bio bolji od svih ostalih mojih pisara,poslao sam u Kapuu da tamo sakupi građu za sličan rečnik etrurskog jezika, i topreko Arunsa, jednog etrurskog sveštenika, koji mi je dao obaveštenje i o kraljuLarsu Porseni, obaveštenje koje se toliko svidelo Polionu, a koga se tolikogadio Tit Livije. Ta dva rečnika, koje sam docnije proširio i objavio,osposobila su me da na svoje veliko zadovoljstvo rasvetlim izvesna važnapitanja starog bogoštovlja; ali kako sam svikao da budem obazriv, u mojimspisima ipak nije bilo ničega što bi bacalo nepovoljnu svetlost na Avgustovuučenost i njegovo rasuđivanje.

Neću da gubim vreme pišući o Balkanskom Ratu, ali bih rekao samo tolikoda se on, i uprkos mudrom vojnom rukovodstvu moga strica Tiberija, krepkojpomoći koju mu je ukazao moj tast Silvan, kao i smelim Germanikovimpotezima, razvukao i trajao pune tri godile. Kada je taj rat na Balkanu biozavršen, narod je bio desetkovan, a zemlja pretvorena u pustinju, jer su setamošnja plemena – kako ljudi, tako i žene – borili očajnički, priznajući da supobeđeni tek onda kada bi oganj, glad i boleštine više nego prepolovile brojstanovnika. Čim su odmetnički vođi došli Tiberiju da pregovaraju o miru, on ihje pritesnio pitanjima. Želeo je da zna kako im je došlo u glavu najpre da sebune, a zatim da pružaju tako očajnički otpor. Glavni odmetnik, koji se zvaoBaton, dao mu je ovakav odgovor:

– Vi Rimljani treba sami sebe da krivite, jer nam vi ne šaljete za čuvaresvojih stada ni ovčare niti ovčarske pse, nego vukove.

To nije bilo sasvim tačno. Avgust je sam birao ljude koje je slao zaupravnike pograničnih pokrajina i davao im dobru platu, pazeći da oni ne tpajuu svoj džep ni jedan deo carskih prihoda. Porezi su plaćani neposrednoupravniku i nisu više bili davani u zakup neodgovornim trgovačkim družinamaza naplatu poreza. Avgustovi upravnici nisu nikada bili vuci, kao što je toobično bio slučaj sa upravnicima za vreme republikanske vlade, kojima jejedina misao bila koliko će zlata iscediti iz svojih pokrajina. Mnogi od njih subili dobri ovčarski psi, a neki su bili čak i pošteni pastiri. Ali, često sedešavalo da je Avgust i nenamerno podizao visinu poreza, ne vodeći računa onestašici izazvanoj rđavom žetvom, stočnim zarazama ili zemljotresom, a

upravnici su više voleli da skupe i taj visoko razrezani porez do poslednje pare,makar izazvali i bunu, nego da se žale pred Avgustom. Bilo je malo onih koji supokazivali neko lično zanimanje za narod kojim je trebalo da upravljaju.Namesnik bi se obično ugnezdio u romaniziranom glavnom gradu svojepokrajine, u kome su se nalazile lepe kuće, pozorišta, hramovi, javna kupatila itrgovi, pa nije ni pomišljao da poseti udaljenije okruge svoje pokrajine.Upravljanje zemljom je prenošeno na izaslanike i na izaslanike izaslanika, pa jeod strane malih činovnika svakako bilo i dosta sitnih ucena i bezakonja. Batonje verovatno mislio na njih kada je govorio o vukovima, a njima bi inače boljepristajao naziv „buva”. Nesumnjivo je da su rimske pokrajine izvan Italije podAvgustom beskrajno više napredovale nego pod republikom, dok one u Italiji,čije je namesnike imenovao Senat, ni iz daleka nisu stajale tako dobro kaopogranične pokrajine, kojima je namesnike određivao sam Avgust. Od svihdokaza koje sam oduvek slušao kao utuk protiv republikanske vladavine, ovopoređenje je možda ponajmanje neosnovano; međutim, i ono je bilo zasnovanona neodrživoj predpostavci da je lični moral među vodećim ličnostima izredova republikanaca – uzetih naravno prosečno – bio niži nego lični moralapsolutnih samodržaca i od njih izabranih i potčinjenih im saradnika; a to jepoređenje zasnivano i na pogrešnom mišljenju da je pitanje kako se upravljaprovincijama važnije od pitanja šta se sve dešava u samom Rimu. Uzdizatimonarhiju zbog napretka koji je ona ostvarila u provincijama izgleda mi takokao kad bismo nekom čoveku dozvoljavali slobodu da se sa svojom decomophodi kao sa robovima, ali pod uslovom da se jednovremeno sa svojimrobovima ophodi onako kako zahteva razumno uvažavanje čoveka.

Senat je odlučio da se po završetku Balkanskoga Rata, koji je toliko skupostajao i gotovo upropastio državu – Avgustu i Tiberiju priredi trijumf. A trebapodsetiti da je u to vreme samo Avgustu i članovima njegove porodice biodozvoljen trijumf u pravom smislu te reči, dok su druge vojskovođe bilenagrađivane samo onim što se zvalo „trijumfalni ukrasi”. Premda je bio izporodice Cezara, Germanik je, iz tehničkih razloga, primio samo te nagradneznake. Avgust je mogao da progura kroz Senat i Germanikov trijumf, ali je biotoliko zahvalan Tiberiju za uspešno vođenje tog rata da nije želeo da mu kvarivolju dajući Germaniku iste časti kao i njemu. Germaniku je dat samo viši čin umagistraturi, a bilo mu je dozvoljeno da postane i konzul nekoliko godina ranijenego što je to običaj dopuštao. A Kastoru je – iako nije ni uzeo učešća u ratu –data samo dozvoli da prisustvuje sednicama Senata i pre nego što je postaonjegov član, kao što je i sam bio pomaknut na viši stepen u magistraturi.

Rimska rulja je sa nestrpljenjem očekivala dane toga trijumfa, znajući da ćeon biti praćen velikim prilozima u žitu i novcu, kao i u drugim stvarima koje ćese besplatno deliti, ali je nju čekalo i jedno veliko razočaranje. Na mesec dana

pred sam trijumf javio se jedan strašan predznak: u hram boga rata naMarsovom Polju udario je grom, koji ga zamalo nije razorio, a nekoliko danaposle toga slučaja stigle su vesti iz Nemačke o najstrašnijem porazu koji jerimska vojska ikad pretrpela još od boja kod Kareje, a ja bih čak rekao i odboja na Aliji, pre nekih četiri stotina godina. Tri su rimska puka bila isečena nakomade, a sva rimska osvojenja istočno od Rajne bila su izgubljena u jednomjedinom potezu. Čak je izgledalo da ništa neće sprečiti Nemce da pređu Rajnu ida opustoše tri sređene i napredne pokrajine Francuske!

Već sam govorio o poraznom dejstvu tih vesti na Avgusta. Njega je to takoduboko tištalo ne samo zato što je on, kao čovek kome su Senat i narod rimskipoverili brigu o sigurnosti na svima granicama carstva, bio zvanično odgovoranza taj poraz, nego i zato što se osećao moralno odgovornim. Do poraza jemeđutim došlo zbog njegove brzopletosti u pokušaju da civilizuje varvare štopre. Nemci, koje je podjarmio moj otac, postepeno su prihvatali rimske običaje,naučili su da se služe kovanim novcem, održavali su redovna tržišta, zidali sukuće i snabdevali ih nameštajem na jedan civilizovani način, pa su čak držali iskupštine, koje se nisu redovno kao nekada završavale bitkom oružjem. Mi smote varvare već zvali svojim saveznicima i, da im je samo bilo dato vremena dapostepeno zaborave svoje stare varvarske običaje i da se oslone na rimskegarnizone koji su ih štitili od njihovih još necivilizovanih suseda – dok su oniuživali blagodati mira u svojoj pokrajini – oni bi bez svake sumnje za nekolikopokolenja, pa čak i u kraćem vremenu, postali miroljubivi i krotki kao Francuziiz Provanse. Ali Var, koji je bio moj rođak, a koga je Avgust postavio zanamesnika nemačkih predela preko Rajne, počeo je da sa Nemcima postupa nekao sa saveznicima, nego kao sa podjarmljenim narodom. Usto, on je bioporočan čovek, pa nije vodio računa ni o izvanrednoj strogosti Nemaca upogledu čestitosti njihovih žena. U to vreme je Avgustu bio potreban novac zavojnu blagajnu, koja je bila ispražnjena za vreme Balkanskog Rata, pa jerazrezao čitav niz novih poreza od kojih nije izuzeo ni Nemce preko Rajne. Varga je već izvestio o platežnoj moći pokrajine, ali je u svojoj revnosti precenionjihova sredstva.

U Varavom logoru su se nalazile dve nemačke plemenske poglavice,Herman i Sigmirt, koji su tečno govorili latinski i ostavljali utisak dobroromaniziranih ljudi. Herman je zapovedao pomoćnim četama u jednomprethodnom ratu i smatrano je da je njegova vernost neosporna; on je čak bioproveo izvesno vreme u Rimu i bio unet u spisak plemenitih rimskih vitezova.Obojica su često obedovala za Varovim stolom i bili sa njim u odnosunajprisnijeg prijateljstva. Oni su i održavali Vara u veri da njihovi saplemenicinisu manje verni i zahvalni Rimu za sve blagodati civilizacije nego njih dvojica,ali su ipak zato tajno bili u neprekidnom dodiru sa nezadovoljnim plemenskim

poglavicama, koje su uverili da još nije došlo vreme za oružani otpor premaRimljanima i da stoga valja platiti razrezani porez i izigravati što veštije da seto čini drage volje, a kada dođe vreme, oni će im već dati znak da se savnemački narod digne na oružje.

Herman čije ime znači ratnik – i Sigmirt, koga možemo zvati i Segimer, ačije ime znači vesela pobeda, bili su pametniji od Vara. Članovi njegovogglavnog stana su ga stalno opominjali da se Nemci poslednjih nekoliko meseciponašaju neprirodno ljubazno i da oni svakako žele da ga prethodno razoružajuod svake sumnje, pa će onda iznenada preći u napad, ali se on smejao dok su muoni to govorili. On je odgovarao da su Nemci vrlo glupa ljudska rasa,nesposobna niti da smisli, niti da izvrši jedan takav naum a da ne oda tajnumnogo pre nego što cela stvar sazre. Njihovo krotko držanje je čist kukavičluk.Ukoliko strože držiš Nemce, oni te utoliko više poštuju. Oni su obesni kad senađu u blagostanju i nezavisnosti, ali jednom poraženi, oni će ti puziti oko nogukao psi i biće ti ubuduće uvek verni. On je čak odbijao da ozbiljno uzmeopomene jednog nemačkog plemenskog poglavice, koji je mrzeo Hermana i kojije duboko prozreo njegove namere. I umesto da je čuvao svoju vojskuusredsređenu na jednom mestu, kao što se radi u zemlji koja je samo delomičnopotčinjena Rimljanima, Var ju je rasturio.

Sledujući tajnim porukama Hermana i Segimera, udaljene naseobine suuputile Varu zahteve da im pošalje vojnu zaštitu protiv razbojnika, da bi čuvalatrgovačke karavane koji nose robu iz Francuske. Zatim je došlo do jednogoružanog ustanka na krajnjem istoku pokrajine. Jedan skupljač poreza i svinjegovi pisari su bili pobijeni. Kada je Var sakupio vojne snage kojima jeraspolagao i krenuo u kazneni pohod, Herman i Segimer su čitav jedan deo putabili u njegovoj pratnji, a onda su se izvinili što ne mogu da ga dalje prate,obećavajući da će mu dovesti pomoćne trupe i doći mu, ako treba, u pomoć, i toodmah čim on bude ushteo. Te pomoćne trupe su, međutim, već bile podoružjem, pa su pohitale i uhvatile zasede na dan-dva hoda u pravcu u kome jeišao Var. Herman i Segimer su onda poslali glas udaljenom nemačkom življu danapadne rimski odred poslat im radi zaštite i da ne puste nijednog Rimljanina daizmakne živ.

Nikakva vest o toj seči nije ni došla do Vara, pošto nju niko nije ninadživeo, a Var je verovatno bio i bez dodira sa svojim glavnim stanom. Putkojim se on kretao vodio je kroz gustu goru. On nije bio dovoljno predostrožanda napred istavi izvidnicu koja bi zapodenula čarku ili da obezbedi bokove,nego je pustio svu svoju vojsku – u kojoj je bilo i mnogo neboraca – da ide utakvom besporetku i bez ikakvih osiguranja kao da se nalazi na pedeset milja odRima. Išlo se vrlo polako, jer je stalno valjalo obarati drveta i svakoga časapremostiti neki potok, da bi mogla da prođu komorska kola, što je dalo vremena

velikom broju Nemaca da se pridruže onima koji su već bili uhvatili busije.Utom se iznenada promenilo i vreme. Slapovi kiše su lili dvadeset četiri časa, ai više, te su raskvasili kožne štitove Rimljana, čineći ih odveć teškim zarukovanje u borbi, kao što su onesposobili za upotrebu i lukove strelaca. Put jepostajao tako klizav da se jedva hodalo, a vozila su se stalno glibila u blato.Razmak između čela i kraja povorke je rastao. Tada se sa jednoga bregapodigao dim, što je bio znak za Nemce, koji su iznenada napali s čela, s kraja isa oba boka.

Nemci nisu bili na ravnoj nozi sa Rimljanima u otvorenoj borbi, te Var nijemnogo preterivao kada je govorio o njihovom kukavičluku. Oni su se usudili dau prvom zamahu napadnu samo zalutale vojnike i konjovodce komore,izbegavajući borbu prsa u prsa time što su iz zasede odapinjali čitave pljuskovestrela i sulica, pa bi onda bežali natrag u šumu čim bi jedan Rimljanin makarsamo i zapretio mačem i viknuo na njih. Ali su baš tim svojim načinomratovanja prouzrokovali mnoge nesreće. Odredi koje su predvodili Herman,Segimer i druge plemenske poglavice, napravili su prepreke na putu, bacajućina njih zaplenjena kola, lomeći njihove točkove i navaljujući preko njih stabla.Pošto su načinili nekoliko tih zapreka, Nemci su iza njih zauzeli busije, pa sunapadali naše vojnike kada bi ovi pokušali da raščiste put. To je tolikozadržavalo naše ljudstvo sa krajnjih delova povorke, da je ono, bojeći se da neizgubi dodir sa onima napred, i samo napustilo sva preostala kola, grabeći daljeu nadi da će se Nemci već zaposliti oko pljačke, te da neće neko vreme ninapadati.

Puk koji je bio na čelu izbio je na jedan breg na kome nije bilo mnogo šume,jer je bila uništena skorašnjim požarom, pa se tu u sigurnosti opet uredio i čekaona druga dva. On je bio u posedu svoje komore, a izgubio je samo nekolikostotina vojnika. Druga dva puka su već bila pretrpela veće gubitke, Ljudi su išliodvojeno od svojih četa, pa su obrazovane nove jedinice koje su imale odpedeset do sto ljudi, svaka sa zaštitnicom, prethodnicom i bočnom stražom. Ovaposlednja je mogla da se kreće samo veoma polako jer je imala da se probijakroz gustu močvarnu šumu, te je neprestano gubila dodir sa svojom malomjedinicom, a izvidnica je imala teške gubitke na onim već postavljenimpreprekama, dok je odstupnica bila stalno izložena napadima sulicama s leđa.Kada je te noći izvršena prozivka, Var je video da je trećina njegove vojskebila pobijena ili da je nestala! Narednog dana on je probio sebi put u otvorenepredele, ali je bio prinuđen da napusti i ostatak svoje komore. Javila seoskudica u hrani i on je trećega dana morao opet da zađe u šume. Gubicidrugoga dana ovoga pohoda nisu bili tako surovi, jer je veliki broj Nemaca biozauzet pljačkom onoga što se nalazilo na kolima i odnošenjem toga plena dalje,ali kada je trećega dana uveče ponovljena prozivka, odazvala se jedva četvrtina

vojnika od prvobitnog broja. Četvrtog dana Var je još uvek odmicao dalje – jerje on bio odveć tvrdoglav čovek da bi priznao poraz i da bi napustio svojuprvobitnu nameru – ali je tada vreme, koje se pre toga beše nešto popravilo,postalo gore nego ikad, a Nemci, sviknuti na velike kiše, postadoše sve srčanijii srčaniji čim su videli da otpor Rimljana malaksava. Oni su sada napadali izsve veće blizine.

Već oko podne Var je shvatio da je sve izgubljeno, te je radije izvršiosamoubistvo nego da živ padne šaka neprijatelju. Većina viših časnika, koji sujoš bili u životu, sledovali su njegovom primeru, kao i mnogi vojnici. Samojedan časnik nije izgubio glavu, a to je bio onaj isti Kasije Herea koji se onogznamenitog dana tukao u amfiteatru. On je zapovedao zaštitnicom, a ona je bilasastavljena od gorštaka iz Savoje, koji su se u šumi mnogo bolje snalazili odvećine drugih vojnika. Kad im je jedan begunac rekao da je Var mrtav, da supukovski orlovi već zaplenjeni i da ni tri stotine ljudi iz glavnine vojske nije uživotu, Kasije je rešio da spase od daljega klanja ono što se još dalo spasti. Onje okrenuo svoj odred na levo krug i probio se kroz neprijateljske redoveiznenadnim napadom. Velika Kasijeva hrabrost, koju je umeo da prenese i naneke od svojih vojnika, izazvala je strahopoštovanje Nemaca. Oni su digli rukeod te šake odlučnih vojnika, pa su kidisali napred da ostvare lakše uspehe.Kasijevo delo je možda najdivniji vojnički podvig našeg vremena, jer je onpošao natrag sa sto dvadeset ljudi, a uspeo je da za osam dana povlačenja krozneprijateljsku zemlju stigne sa osamdeset živih vojnika, zajedno sa zastavomsvoje čete, u tvrđavu iz koje je pošao dvadeset dana pre toga.

Teško je opisati paniku koja je obuzela Rim kada su glasovi o ovom porazubili potvrđeni. Ljudi su počeli da vezuju svoje prnje u denjkove i da ih tovare ukola kao da se Nemci već nalaze pred gradskim kapijama. Istinu govoreći, strahnije bio ni bezrazložan. Gubici pretrpljeni u Balkanskom Ratu bili su tako teškida su sve raspoložive rezerve boraca koje su se nalazile u Italiji bile pri kraju.Avgusta je ostavljala pamet kad bi pomislio gde će naći vojsku koju bi, podTiberijevim zapovedništvom, poslao na Rajnu da obezbedi tamošnjemostobrane, kako je izgledalo, Nemci još nisu bili zauzeli. Od rimskih građanakoji su bili vojni obveznici samo se mali broj dobrovoljno odazvaoobjavljenom pozivu da stupi pod zastavu, jer je pohod protiv Nemaca mnogimaizgledao kao pohod u sigurnu smrt. Onda je Avgust izdao još jedan poziv, ukome je naglašeno da će vojni obveznici koji se ne jave za tri dana u vojskupretrpeti sledeću kaznu: svaki peti od njih biće lišen prava slobodnog čoveka ibiti proglašen za roba, a celokupno imanje će mu biti uzapćeno. Ali su se mnogioglušili čak i o takav poziv, te je Avgust neki manji broj ljudi, primera radi,pogubio, a ostale prinudio da stupe u vojne redove, pa su se posle neki od njih –to je sušta istina – pokazali i kao sasvim dobri vojnici. On je tada pozvao u

vojsku i neke ljude koji su bili prešli trideset pet godina života i ponovo uneo uvojne spiskove neke veterane koji su bili proveli i pun rok od šesnaest godina uvojnoj službi. Sa tim ljudstvom i sa jednim do dva puka obrazovanim odoslobođenih robova, koji još po pravilu nisu podlegali vojnoj službi (iako su seveć pojačanja koja su Germaniku u Balkanskom Ratu dobrim delom sastojala odoslobođenika), Avgust je stvorio zamašnu vojnu silu, pa je četu za četom slaoprema severu odmah kako bi koja bila naoružana i opremljena.

Za mene je lično bila najveća sramota i bol što u tome trenutku krajnje nuždenisam bio sposoban da kao vojnik poslužim odbrani Rima. Otišao sam doAvgusta da ga zamolim da i mene pošalje na sever u nekom svojstvu u kome mine bi smetala moja telesna slabost, pa sam mu predlagao da pođem kaoTiberijev obaveštajni oficir, koji bi imao korisnu dužnost da sakuplja i sređujeizveštaje o kretanju neprijatelja, da ispituje zarobljenike, da se bavi izradomkarata i davanjem uputstava uhodama. Ako mi se ne bi dozvolilo da radim tajposao (a ja sam smatrao sebe pozvanim za to, jer sam pomno proučavao ratoveu Nemačkoj i jer sam naučio da mislim na pravilan način i da rukujem gomilompisara), ja sam pristajao i da dejstvujem kao zapovednik Tiberijeve komore, tebih u tome svojstvu dostavljao Rimu vojna trebovanja, a zatim delio pošiljke nalicu mesta. Avgustu je izgleda bilo drago što ja idem tako daleko u svojojdobrovoljnoj gotovosti, pa je rekao da će razgovarati sa Tiberijem o mojojponudi. Ali od toga nije ispalo ništa. Verovatno je da me je Tiberije smatraonesposobnim ma za kakvu korisnu službu; a možda mu je čak bilo i krivo štosam navaljivao s tim svojim zahtevima baš u vreme kad se njegov sin Kastorustručavao da pođe na sever i namolio Avgusta da mu poveri skupljanje iobučavanje vojske na jugu Italije. Pa ipak, Germanik se nalazio u istompoložaju kao i ja, što je već bila neka uteha. On se javio za dobrovoljnu službuu Nemačkoj, ali je Avgustu trebalo njegovo prisustvo u Rimu, gde je Germanikbio veoma omiljen, da bi u njemu ugušivao građanske meteže, pošto se Avgustpribojavao da će oni izbiti čim vojske napuste prestonicu.

U međuvremenu su Nemci priredili na begunce Varove armije hajku kao nadivlje zveri, pa su većinu tih Rimljana žrtvovali svojim šumskim bogovima,spaljujući ih žive u krletkama ispletenim od pruća, a ostale su zadržali kao ratnezarobljenike. (Neke od njih su docnije otkupili iz ropstva njihovi rođaci použasno visokoj ceni, ali je Avgust ovima zauvek zabranio da se pojave u Italiji.Nemci su takođe priredili niz strašnih terevenki sa zaplenjenim vinom, pa su sei krvavo zavađali oko slave i piena. Trebalo je da prođe dosta vremena da seopet razmrdaju i da shvate na kako bi mali otpor naišli ako bi udarili na Rajnu.Ali kad im je ponestalo vina, oni su nasrmuli na slabo posednuta pograničnautvrđenja, pa su ih jedno za drugim zazimali i opljačkali. Samo jedno od njih jedalo pristojan otpor, a u njemu je zapovedao Kasije. Njega bi Nemci zauzeli

lako kao i ostala, jer je njegova posada bila malobrojna, ali su Herman iSegimer bili negde drugde za vreme opsade, a drugi se Nemci još nisurazumevali u opsadnom boju pomoću katapultova, bacača kamena, kornjača ilagumskih potkopavanja. Kasije je imao veliku zalihu lukova i strela, te jeprinudio sav gradski živalj da se bori, pa čak i žene i robove. On je s uspehomodbio nekoliko divljih napada na tvrđavske kapije, a držao je u svako doba upripravnosti i dosta ključale vode da njome zapljusne svakoga Nemca koji bipokušao da se uspne uz gradske zidove. Nemci su bili toliko zauzeti pokušajemosvajanja ovoga mesta, očekujući da u njemu dođu do bogate pljačke, da nisu ninapadali rajnske mostobrane, koje su držale samo male straže.

Utom su stigle vesti o brzom približavanju Tiberijevom, koji je dolazio načelu svoje nove vojske. Herman je odmah sabrao svoje snage u cilju da zauzmemostove na Rajni pre nego što Tiberije do njih i stigne. Jedan odred je ostavljenda i dalje opseda Kasijevu tvrđavu, za koju se znalo da je oskudna u hrani. Kadje Kasije dočuo za Hermanovu nameru, on je odlučio da blagovremeno napustitvrđavu. Jedne burne noći on je izmakao iz nje sa celom posadom, pa mu jepošlo za rukom da promakne pored prve od dveju neprijateljskih straža prenego što je jedno dete koje je bilo sa njim uzbunilo opsadnike. Zato je kodtrećeg neprijateljskog stražarskog mesta već došlo do borbe prsa u prsa, i daNemci nisu goreli od želje da upadnu u grad radi pljačke, te digli ruke odKasija, on ne bi imao izgleda da se iskobelja sa svojim odredom živ iz togameteža. Podrug časa docnije, njemu je sinula kroz glavu misao da naredi svojimtrubačima da zasviraju trubni znak napada, trčećim korakom kako bi Nemcimadao priliku da poveruju da mu stižu pojačanja, te ga ovi tako nisu ni gonili.Rimska posada na najbližem mostu čula je taj udaljeni zvuk rimskih truba, jer jevetar duvao sa istoka prema zapadu; naslućujući šta se događa, ona je poslalajedno odeljenje koje je Kasijev odred dovelo na sigurno mesto. Dva danadocnije Kasije je sa uspehom održao most pred jednim žestokim napadomSegimerovih ljudi, a posle toga je stigla Tiberijeva prethodnica i položaj jetako bio spašen.

Kraj te godine je bio obeležen progonstvom Julile zbog optužbe da jeizvršila višestruko brakolomstvo, tačno onakve iste optužbe kakva je biladignuta i protiv njene majke Julije. Ona je prognana na Tremer, jedno maloostrvo na apuliskoj obali. Stvarni razlog ovog progonstva je bio u tome što jeona zanela svoje drugo čedo, koje bi, ako bi bilo muško, bilo praunuče Avgustu,a Liviji ne bi padalo ništa. Zato Livija nije želela da tu stvar ostavi slučaju.Julila je doduše već imala jednog sinčića, ali je to dete bilo kržljavo – jedanbojažljivi slabić – te se na njega nije moralo ni obazirati. Liviju je sam Emilijesnabdeo razlozima optužbe. On se kavžio sa Julilom, pa ju je čak i prednjihovom ćerkom Emilijom optuživao da mu podmeće dete kome je neko drugi

otac a ne on. Kao brakolomnika on je navodio Decima, jednog plemića izporodice Silana. Emilija je bila dovoljno pametna da shvati da njen život ibezbednost zavise od toga kako je zapisana u Livijinoj knjizi računa, pa jesmesta otrčala njoj i rekla joj sve što je čula. Livija ju je onda naterala da toponovi i u Avgustovom prisustvu. Avgust je na to dozvao sebi Emilijinog ocaEmilija, pa ga je zapitao da li je istina da on nije otac onog Julilinog deteta.Emilije nije ni pomišljao na mogućnost da je Emilija mogla da izda rođenumajku i njega, svoga oca, nego je poverovao da su odnosi između Julile iDecima – a u postojanje tih odnosa on je samo sumnjao – bili opštepoznati i dasu već predstavljali javnu sablazan. On je zbog toga ostao pri svojoj optužbi,premda je ona pre bila zasnovana na ljubomori nego na pouzdanom saznanju.Kada se dete rodilo, Avgust ga je uzeo i dao ga izlože na padini jednog brega.Decim je otišao u dobrovoljno izgnanstvo, a njemu je sledovalo još nekolikoljudi koji su bili optuženi da su bili Julilini ljubavnici. Među njima se nalazio ipesnik Ovidije, koga je Avgust – što je dosta čudnovato – učinio glavnomžrtvom za ispaštanje tuđih grehova samo zato što je nekoliko godina ranije bionapisao svoju knjigu Ljubavna veština. Avgust je govorio da je ta Ovidijevapoema razvratila dušu njegove unuke, te je naredio da budu spaljeni sviprimerci koji budu pronađeni.

Glava XIII

Avgust već beše prevalio sedamdesetu. Donedavno niko o njemu nije mislio

kao o starom čoveku, ali su te nove javne i privatne nesreće izazvale velikepromene u njemu. Narav mu je bivala sve nepostojanija, a postajalo mu je sveteže da sa uobičajenom ljubaznošću prima slučajne posetioce ili da sačuvastrpljenje na javnim gozbama. Čak je postajao prek i prema Liviji. Pa ipak, onje nastavljao da savesno obavlja svoj posao kao uvek, pa je čak primio na sebevlast monarha i za daljih deset godina. Kada bi se nalazili u Rimu, Tiberije iGermanik su otaljavali mnoge njegove dužnosti koje je inače otpravljao on sam,a i Livija je radila napornije nego ikad. Za vreme Balkanskog Rata ona je bilaostala u Rimu dok je Avgust bio odsutan. Ona je tada imala u svojim rukamadrugi primerak njegovog pečata i bila je sa Avgustom u stalnom dodiru prekoglasnika koji su jezdili na konjima, te je sve državne poslove obavljala lično.Avgust se više-manje mirio sa pomišlju da će mu naslednik biti Tiberije. On jesmatrao da bi Tiberije bio dobar vladalac, naravno uz Livijinu pomoć, i da ćenastaviti njegovu, Avgustovu politiku, ali je laskao sebi da će posle njegovesmrti svima nedostajati Otac Otadžbine, i da će se govoriti o Avgustovom dobuonako kako se govori i o zlatnom dobu kralja Nume. I pored izvanrednih uslugakoje je učinio Rimu, Tiberije je lično bio neomiljen, a svakako ne bi bio višeomiljen ni ako bi postao imperator. Za Avgusta je bilo zadovoljstvo što jeGermanik – budući stariji od Kastora, kome je bio brat po usinovljenju odstrane Avgusta – bio prirodni naslednik Tiberijev i što su mu Germanikovisinovi, Neron i Druz, koji su bili još deca, bili praunuci. Pošto je sudbina takoodlučila da ga nisu nasledili njegovi unuci, on je želeo da njegova loza opetzavlada bar preko njegovih praunuka. Jer u to vreme je Avgust već i zaboraviona republiku – kao što su je zaboravili gotovo i svi drugi ljudi – pa je stajao nagledištu da su mu četrdeset godina njegove teške i odane službe Rimu dalepravo da kao imperator imenuje svoje naslednike, i to, ako mu je volja, čak i dotrećeg kolena unapred.

Dok je Germanik bio u Dalmaciji, ja nisam smeo da mu pišem o Postumubojeći se da neki Livijin dostavljač ne uhvati moje pismo, ali čim se on vratio uRim, ja sam mu rekao sve. On je bio jako zbunjen, pa je rekao da ne zna već ušta da veruje. Moram da napomenem da je Germanikova narav bila takva da jeodbijao da ma o kome misli rđavo sve dok ga sigurni dokazi ne bi na toprinudili, ali je, tome nasuprot, verovao u svačije najbolje namere. Ta krajnjaprostodušnost dobro mu je poslužila. Većini ljudi koji su dolazila njim u dodirlaskalo je njegovo visoko uvaženje njihovih duhovnih odlika, pa su pokušavalida u odnosu na njega i svojim postupcima opravdaju takvo mišljenje. Naravno,

ako bi ikad bio prepušten na milost i nemilost nekoj sasvim pokvarenoj osobi,njemu ne bi bilo spasa; međutim, s druge strane, ako je u nekom čoveku bila mai jedna iskrica dobra, izgledalo je kao da je Germanik u stanju da je izazove.Zato mi je valjda i rekao da on ne može bez daljega poverovati da bi Livila iliEmilija mogle biti sposobne za onolika nevaljalstva, premda je morao priznatida se u poslednje vreme i razočarao u Livilu. Isto tako je rekao da ja ne moguda nađem neko objašnjenje za njihove pobude ako u čitavu stvar ne bih uvukao inašu staramajku, što je potpuno besmisleno. On se čak odjednom naljutio, pa meje zapitao:

– Koji bi pametan čovek mogao i da posumnja da ih Livija podstiče natakvo zlo? Čovek bi onda mogao da posumnja u boginju plodnosti da ona trujegradske izvore!

Međutim, kada sam ga ja za uzvrat zapitao da li on stvarno veruje da jePostum kriv za dva pokušaja silovanja u toku dve uzastopne noći, za dva krajnjenerazumna pokušaja, i da li smatra da je on bio sposoban da laže Avgusta i nas,čak i ako bi bio kriv, Germanik je zaćutao. Jer on je uvek voleo Postuma iverovao mu. Zato sam iskoristio priliku, pa sam ga zakleo duhom našegpokojnog oca da – ako ikad nađe i mrvu dokaza o tome da je Postumnepravedno osuđen – kaže Avgustu sve što bude saznao o toj stvari, pa da gaprinudi da Postuma vrati u Prim, a klevetnike kazni onako kao što su i zaslužili.

11. god. n. e.

U Nemačkoj se još ništa naročito nije dogodilo. Tiberije je držao mostovena Rajni, ali nije pokušavao da je pređe, jer još nije imao poverenja u svojuvojsku, koju je na najbrži mogući način tek dovodio u red. Ali ni Nemci nisupokušavali da pređu Rajnu. Avgust je opet postao sve nestrpljiviji premaTiberiju, pa ga je požurivao da osveti Vara bez ikakvog daljeg odlaganja i dapovrati rimske orlove. Tiberije je odgovarao da ništa nije bliže ni njegovomsrcu, ali da njegove jedinice još nisu spremne da pokušaju sa izvođenjem togazadatka. Avgust je onda tamo poslao Germanika čim je istekao rok njegovemagistrature, te je Tiberije morao da pokaže izvesnu delatnost, a on zaista nijebio ni sasvim len niti kukavica, nego je samo bio krajnje obazriv. On je dakleprešao Rajnu i savladao delove izgubljene pokrajine, ali su Nemci izbegavaliodlučujuću bitku, a i Tiberije i Germanik su jako brinuli o tome da ne buduuhvaćeni u zamku, te su se zadovoljili samo time što su zapalili nekolikoneprijateljskih logora u blizini Rajne i tako pokazali svoju vojničku snagu.Došlo je do nekoliko okršaja u kojima su Rimljani dobro prošli i zarobilinekoliko stotina Nemaca. Oni su ostali u tome kraju sve do jaseni, a zatim su seopet vratili na ovu stranu Rajne; a kada je nastupilo proleće, u Rimu jeproslavljen dugo odlagani trijumf nad Dalmatincima, čemu je pridodat i jedan

trijumf povodom pohoda na Nemačku. To je učinjeno da bi se uspostavilosamopouzdanje. Ne smem da propustim da ovde pohvalim Tiberija zbogjednoga njegovog velikodušnog dela, učinjenog na Germanikov predlog. Poštose pred Rimljanima pokazao sa uhvaćenim dalmatinskim odmetnikom Batonomvukući ga u svome trijumfu za sobom, on mu je vratio slobodu, obdario ganovcem i udobno ga smestio u Raveni. A Baton je to i zaslužio, jer je on jednomviteški dozvolio Tiberiju da mu pobegne iz jednoga klanca u kome je biouklješten sa svom svojom vojskom.

Zatim je Germanik postao konzul, te je Avgust uputio jednu naročitupismenu poruku Senatu, da mu ga preporuči, a i da Senat preporuči Tiberija(Prepuštajući Senat Tiberiju – umesto da učini obrnuto – on je hteo da učinidvoje: prvo, da dokaže svoju želju da mu Tiberije bude naslednik kaoimperator, i to sa vlašću nad Senatom, i, drugo, da ne zahteva od Senata nikakvupohvalu za Tiberija, nego samo za Germanika.) Agripina je uvek pratilaGermanika kad god je odlazio u rat, isto onako kao što je i moja mati pratilamog oca. Ona je to uglavnom činila iz ljubavi prema njemu, ali isto tako i zatošto nije želela da sama ostane u Rimu pa da i nju pred Avgustom lažno optuže zabrakolomstvo. Ona nikad nije bila u izvesnosti kakav je njen odnos sa Livijom.Agripina je bila rimska matrona iz starih predanja: jaka, hrabra, skromna, umna,pobožna, rotkinja i čestita. Ona je već bila rodila Germaniku četvoro dece, arodila mu je kasnije još petoro.

Iako se Livija još uvek držala svoje odluke da ne mogu jesti za njenimstolom, a premda ni moja mati nije pokazivala da se išta u njenom srcupromenilo prema meni, Germanik me je uvodio u društvo svojih plemenitihprijatelja kad god bi se za to ukazala prilika. Njemu za ljubav, oni su seponašali prema meni sa izvesnim poštovanjem. Nažalost, svetu je bilo poznatoporodično mišljenje o mojim sposobnostima, a predpostavljalo se da ga deli iTiberije, te se zbog toga niko nije mnogo ni upinjao da neguje poznanstvo samnom. Germanik me je potakao da javno pročitam nešto iz svoga poslednjegistorijskog dela, pa je i pozvao izvestan broj istaknutih ličnosti iz književnogsveta da me čuju. Ja sam izabrao iz tog dela onu knjigu nad kojom sam senajviše znojio i koja bi mogla biti vrlo zanimljiva za moje slušaoce, a koja seodnosila na reči izgovorene za vreme obreda kupanja kod etrurskih sveštenika;ta su bajanja bila prevedena i na latinski, da bi se bacila nova svetlost na nekenaše obrede čišćenja čiji je tačni značaj bio vremenom zamračen. Germanik jeprethodno sam pročitao tu stvar, pa ju je pokazao i mojoj majci i Liviji, kojenisu imale ništa protiv toga mog spisa, a zatim je bio toliko velikodušan da jesedeo pored mene za sve vreme dok sam se vežbao da čitam taj svoj sastav. Onmi je čestitao kako na samom delu tako i na mom čitanju, a ja mislim da je on otome svemu govorio i mnogim osobama, jer je dvorana u kojoj sam čitao bila

krcata. Nisu bili prisutni ni Livija ni Avgust, ali je bila prisutna moja mati, a tusu bili i sam Germanik i Livila.

Ja sam bio u veoma dobrom raspoloženju i ni najmanje uzbuđen. Germanikmi je predložio da se prethodno osnažim jednom kupom vina, a ja sam smatraoda je to izvrstan savet. Bile su dovučene i dve velike i sjajne naslonjače, jednaza Avgusta a druga za Liviju, za slučaj da i oni dođu, a to su bile one iste stolicekoje su ih uvek čekale kad bi posetili naš dom. Kada su svi prispeli i većposedali, vrata su bila zatvorena i ja sam počeo da čitam. Čitanje je tekloupravo sjajno, jer sam i sam bio svestan toga da ne čitam ni odveć brzo niodveć polako, ni odveć glasno niti pak odveć tiho, nego upravo onako kao što itreba, tako da je sav taj zbor slušalaca, koji inače od mene nije mnogoočekivao, morao uprkos tome da pokaže svoje zanimanje, ali se baš tadadogodio jedan nesrećan slučaj. Neko je snažno zalupao na vratima, a pošto ihniko nije otvorio, lupa se začula ponovo. Zatim je kvaka škljocnula i u dvoranuje ušao najdeblji čovek koga sam ikada u životu video, obučen u odoru viteza, anosio je u ruci jedno široko, vezom ukrašeno jastuče. Ja sam prekinuo čitanje,jer sam došao do jednog teškog i važnog mesta, a niko me više nije ni slušao,pošto su sve oči bile uprte u viteza. Ovaj, pošto je pronašao među prisutnimaTita Livija, pozdravio ga je nekakvim raspevanim naglaskom – za koji sam tekdocnije čuo da je odlika paduanskog narečja – a zatim je jednim opštimpoklonom pozdravio celo društvo, što je prouzrokovalo čitav žagor od smeha.On nije obratio nikakvu posebnu pažnju ni na Germanika kao konzula, niti namoju majku i mene kao domaćine, a pošto je pogledom potražio unaokolo gdeće se spustiti, zagledao se najpre u Avgustovu stolicu, pa našavši valjda da jeona za njega odveć uzana, seo je na onu drugu, spremljenu za Liviju. Bacio jesvoje jastuče na tu stolicu, sabrao haljinu uz kolena, i, stenjući, spustio telesinuna sedište. Sasvim je prirodno da je ta stara egipatska stolica, koja je nekadabila opljačkana iz Kleopatrinog dvora, bila stvar utančane izrade, te se satreskom provalila!

Svi prasnuše u glasan smeh, osim Germanika, Livija, moje majke inajozbiljnijih članova skupa. Ali kada je vitez ustao sa poda bez ičije pomoći,pa počeo da grdi i psuje trljajući izvesne delove tela, a zatim kada je napustiodvoranu u pratnji jednog oslobodenika, zavladalo je opet pažljivo ćutanje, tesam ja pokušao da nastavim. No mene je već bio zahvatio neki histeričan smeh!Možda je tome bilo krivo i ono vino koje sam bio popio, a možda i to što samvideo izraz viteževa lica u trenutku kada se stolica slomila pod njim – što nijevideo niko osim mene, jer je on seo okrenut leđima prema slušaocima – tek,uglavnom, ja nikako nisam mogao da se usredsredim na obrede čišćenja starihEtruraca. U prvo vreme mi slušaoci to nisu uzeli za zlo, nego su se i oni smejalisa mnom, ali kad sam počeo da se borim sa jednim novim odeljkom, čitajući

vrlo rđavo, pa pogledavši ispod oka ponovo ugledao onu stolicu – koju vitezbeše slomio, pa je opet nekako uspravio na njene nesigurne noge – ja sam jošjednom izgubio vlast nad sobom, te slušaoci postadoše nestrpljivi. Da stvarispadne još gore, baš kad sam se ja sabirao i ponovo ulazio u kolosek, vrata seopet otvoriše i, ko uđe? – Avgust i Livija! Oni veličanstveno prođoše krozredove stolica, i Avgust sede. I Livija je htela to da učini, ali je videla da neštonije u redu. Zapitala je glasom koji je snažno odjeknuo:

– Ko je to sedao na moju stolicu?Germanik se upinjao iz sve duše da joj objasni stvar, ali se ona nađe

uvredena, pa nas ostavi i ode, a Avgust je odmah pošao za njom sa izrazomčoveka kome je to sve neugodno. Ko mi, dakle, može zameriti što samupropastio dalje čitanje? Grozni bog Mom, bog poruge i zakeranja, morao je ućiu tu stolicu, jer se pet minuta docnije njene noge same rastaviše i stvar jošjednom pade na pod, a jedna mala zlatna lavovska glava sa njene ručice,otkotrlja se čak do moje desne noge, pa je došla čak pod moje stopalo, koje jebilo malo izdignuto. Ja sam opet klonuo, borio sam se, jedva dišući, da zadržimsmeh, ali sam na kraju ipak prsnuo u glasno cerekanje.

Germanik mi tada priđe, preklinjući me da se savladam, a ja sam samomogao da uzmem onu lavlju glavu i da bespomoćno pokažem rukom na stolicu.Nikada nisam video Germanika više ljutog na mene nego tada. Mene je touznemirilo, pa sam se odmah otreznio. Ali sam zato izgubio svakosamopouzdanje, pa sam počeo tako bedno da mucam da je mome čitanju došaožalostan kraj. Germanik je učinio sve što je mogao: održao je zahvalno slovo,žaleći što me je jedan neprijatan slučaj prekinuo u polovini moga čitanja i što suse zbog toga istoga slučaja Otac Otadžbine i gospa Livija, njegova supruga,povukli, izražavajući nadu da ću nekog srećnijeg dana u bliskoj budućnosti moćida produžim sa svojim čitanjem. Zaista, nikada i niko nije imao više obziraprema svome bratu nego Germanik prema meni, i nikada više neće biti takoplemenitoga čoveka. Ali od toga vremena ja nikada više nisam javno čitaosvoja dela.

Germanik je posle došao k meni jednoga dana, ali je izgledao vrlo ozbiljan.Trebalo je da prođe mnogo vremena pa da se pribere i progovori; on najzadreče:

– Razgovarao sam jutros sa Emilijem, pa je reč došla i na sirotog Postuma.On je prvi počeo, pitajući kakve su u stvari optužbe bile dignute protivuPostuma, ali je, naizgled sasvim iskreno, dodao da je samo toliko razaznao da jePostum pokušao da siluje dve plemićke žene, iako niko i ne zna koje su to žene.Ja sam ga dobro pogledao dok je on to govorio, pa sam mogao oceniti da govoriistinu. Zato sam mu ponudio da izmenjamo naša saznanja, ali samo tako da mi

obeća da će zadržati za sebe ono što mu budem rekao. Kad sam mu rekao da jenjegova rođena kći tužila Postuma da je pokušao da nad njom izvrši nasilje, i tou njegovoj sopstvenoj kući, on je bio zgranut, pa je čak odbijao da u topoveruje. Jako se naljutio, pa je rekao da je Emilijina vaspitačica svakako bilasa njima za sve to vreme. On je hteo da odmah pođe Emiliji i da je zapita da lije ta priča istinita, i ako jeste, zašto je on tek sada prvi put čuje. Ja sam gazadržao, podsećajući ga na njegovo obećanje, jer nisam imao poverenja uEmiliju. Umesto nje, nagovorio sam ga da pita vaspitačicu, ali naravnoobazrivo, da je ne bi uznemirio. On je poslao po nju, pa je zapitao staricu kakvesu razgovore vodili Emilija i Postum kada je došlo do one uzbune zbog lopova,poslednji put kada je Postum večerao s njima. Starica je u prvi mah izgledalakao da ju je ostavilo pamćenje, ali kad sam joj ja postavio pitanje: „Nije li biloreči i o voćkama?” ona reče: „Da, zaista, bilo je reči o voćnoj kugi!” Na to jeEmilije želeo da zna da li je bilo i nekih drugih razgovora dok je on bioodsutan, a starica je rekla da ih, kako ona misli, nije bilo. Seća se da je Postumsamo objašnjavao nov grčki način lečenja one bolesti koju nazivaju crnomplesni, a da je to nju krajnje zanimalo, pošto se i ona razume u vrtarstvo. „O, ne,rekla je starica, ja ni za trenutak nisam napustila sobu. Posle toga razgovora –rekao mi je Germanik – otišao sam do Kastora, pa kao slučajno navedohrazgovor na Postuma. „Ti se svakako sećaš da su Postumova dobra bilauzapćena i prodata za vreme dok sam ja bio u Dalmaciji i da je novac dobijenod te prodaje predat vojnoj blagajni? E, lepo, šta se tada desilo sa nekim mojimposlužavnicima, koje je Postum bio uzajmio od mene za jednu gozbu?” Kastormi je dao savet kako ću to povratiti, pa smo onda progovorili nekoliko reči i oPostumovom progonstvu. Kastor je sa mnom razgovarao sasvim otvoreno, i jase radujem što mogu reći da sam potpuno ubeđen da on nije učestvovao uzaveri.

– Ti, dakle, sada uviđaš da je postojala zavera? – upitao sam živoGermanika.

– Kako stvari stoje, bojim se da je to jedino objašnjenje, odgovorio mi jeon. Ali sam ubeđen da je Kastor nevin u toj stvari. Iako ga nisam ni pitao, on mije sam kazao da je po Livilinom nagovoru zadirkivao Postuma u vrtu, kao što tije to i Postum rekao. On je to svoje držanje objasnio time što se Postum udvaraoLivili, a njemu se to, kao njenom mužu, naravno nije sviđalo. Ali je dodao da nežali što je tako radio – premda to nije bila vrlo ukusna šala – zato što Postumovpokušaj da siluje Livilu, kao i teške povrede koje je njemu samome naneo tajludak, pokazuju da bi bilo i glupo kajati se.

– On veruje da je Postum pokušao da siluje Livilu?– Svakako! A ja nisam hteo da ga razuveravam. Nisam želeo da Livila sazna

u šta sumnjamo i ti i ja. Jer, ako bi saznala, onda bi to čula i Livija.– Pa veruješ li ti, onda, Germaniče, da je sve to ipak namestila Livija?Germanik mi na to nije ništa odgovorio.– Hoćeš li da odeš do Avgusta?– Dao sam ti reč da hoću. A ja uvek održim dam reč.– Kad ćeš poći k njemu?– Iz ovih stopa!

13. god. n. e.Ja ne znam, niti ću ikad saznati, šta se dogodilo pri tom susretu. Ali

Germanik je o večeri toga dana izgledao mnogo zadovoljniji, a način na koji, jedocnije izbegavao da odgovara na moja pitanja dao mi je naslutiti da mu jeAvgust poverovao i da ga je zakleo da za trenutak čuva tajnu. Prošlo je mnogovremena pre nego što sam o daljem razvoju događaja saznao sve ono što mi jepoznato danas. Avgust je pisao Korzikancima, koji su mu se godinama žalili nagusarske napade na njihove obale, da će uskoro doći k njima da sam lično ispitastvar. Rekao je da će se na tome putu najpre zadržati u Marselju, gde jenameravao da osveti neki hram. Kratko vreme zatim on je otplovio morem, alije prekinuo put i dva dana proveo na Elbi. Već prvoga dana on je naredio da sePostumovi čuvari na Planaziji odmah smene potpuno novim ljudima, što je iučinjeno. Iste noći, Avgust se tajno izvezao na more i otišao na ostrvce u jednojmaloj ribarskoj barki, imajući pored sebe samo Fabija Maksima, svog prisnogprijatelja, i nekoga Klementa, koji je nekada bio Postumov rob, a koji jeupadljivo ličio na svoga bivšeg gospodara. Slušao sam da je taj Klement čakbio vanbračni sin Agripin. Oni su bili dosta srećne ruke da sretnu Postuma čimsu se iskrcali. On je baš bio razapeo noćne mreže za ribolov, pa je na jasnojmesečini video kako mu dolazi u susret jedan čamac, a bio je sam. Avgust mu sejavio, pružajući mu ruku i viknuvši:

– Oprosti mi, sine moj!Postum je prihvatio ruku i poljubio je. Zatim su se njih dvojica izdvojili u

stranu, a Fabije i Klement su čuvali stražu. Niko ne zna o čemu su onirazgovarali, ali, kada su ponovo prišli onoj dvojici, Avgust je plakao. Postum iKlement su onda izmenjali odeću i imena, pa je Postum došao na Elbu, aKlement je ostao na Planaziji dok ne stigne naređenje da je slobodan. Avgustmu je rekao da na to neće dugo čekati. Čak mu je bilo obećano i oslobođenje odropstva i velika svota novca ako dobro odigra svoju ulogu. On je imao nekolikodana da se pretvara da je bolestan i da pusti bradu i kosu da mu rastu, tako daniko ne primeti zamenu, utoliko pre što su ga novi stražari to popodne videli

samo na nekoliko minuta.Livija je podozrevala da je Avgust uradio nešto iza njenih leđa. Ona je

znala da on ne voli da brodi morem i da nikada nije išao lađom samo ako jemogao da putuje suvim, pa čak ni onda kada bi suvim gubio dragoceno vreme.Izvesno, Avgust nije mogao otići na Korziku drugačije nego morem, ali morskirazbojnici nisu predstavljali nikakvu ozbiljnu opasnost za državu i on je mogaotamo poslati Kastora ili ma koga drugog od potčinjenih da ispitaju stvar unjegovo ime. Ona je zato počela odmah da istražuje, pa je tako doznala da jeAvgust, iskrcavši se na Elbu, naredio da se zamene Postumovi čuvari i da su oni Fabije išli iste noći u ribolov na lignje, i to malim čunom, u pratnji samojednoga roba.

Fabije je imao ženu Marciju, sa kojom je delio sve tajne. Livija, koja je nanju dotle slabo obraćala pažnju, počela je da neguje poznanstvo s njom. Marcijaje bila prosta žena, koju je bilo lako obmanuti. Čim je Livija bila sigurna da jepridobila puno Marcijino poverenje, ona joj je jednoga dana, kada su bile same,rekla:

– Hodi, mila moja, i reci mi da li je Avgust bio mnogo potresen kada jeponovo video Postuma posle toliko godina? Jer on je mnogo mekša srca negošto izgleda.

Ali Fabije je bio rekao Marciji da je put na Planaziju tajna koja se nikomene sme odati, pošto bi inače njega snašle kobne posledice. Zato Marcija uprvom trenutku nije htela da odgovori. Livija se nasmejala i rekla:

– Dakle, ti si zaista obazriva. Ličiš mi na onog Tiberijevog stražara koji nijehteo da ga pri povratku sa jahanja pusti u logor zato što nije znao lozinku!„Naredba je naredba, vojskovođo!” – rekao mu je taj blesavko. Draga mojaMarcijo, Avgust nema preda mnom nikakve tajne, kao ni ja pred njim. Ali jaipak moram da odam svaku hvalu tvojoj obazrivosti.

Tako pohvaljena, Marcija se izvinila i rekla:– Fabije kaže da je samo plakao i plakao.Livija je na to kazala:– Prirodno je da je plakao! Pa ipak, Marcijo, pametnije će biti da i ne kažeš

Fabiju da smo razgovarale o tome, jer Avgust ne voli da ljudi znaju koliko jenjegovo poverenje prema meni. Nego, verujem da ti je Fabije nešto rekao i orobu?

Ovo pitanje je bilo nasumce odapet hitac. Možda taj rob nije ni bio ni odkakve važnosti, ali je to pitanje vredelo postaviti.

– Pa da, odgovorila je Marcija, Fabije mi je rekao da je on bio izvanrednosličan Postumu, samo nešto manji rastom.

– Misliš da stražari neće primetiti ta razliku? – upitala je Livija.– Fabije kaže da on misli da neće. Klement je pripadao Postumovoj

domaćoj čeljadi, zato se, ako se pobrine, neće odati, jer će znati da podražavaPostuma, a, kao što znaš, straža je promenjena!

Posle toga je Liviji ostalo još samo da pronađe gde se Postum nalazi, averovala je da se on sada negde krije pod Klementovim imenom. Ona jesmatrala da Avgust namerava da Postuma vrati u svoju milost i da bi ga mogaostaviti čak i ispred Tiberija, pa ga postaviti i za neposrednog naslednika svojecarske vlasti putem ispravki dotadašnjih svojih oporuka. Zato se ona odmahunekoliko poverila Tiberiju i opomenula ga, kazavši mu svoje sumnje. NaBalkanu su se opet javili neki meteži, i Avgust je predlagao da se tamo pošaljeTiberije, da ih on uguši pre nego što budu uzeli ozbiljan obrt. Germanik senalazio u Francuskoj u kojoj je skupljao danak. Avgust je čak govorio i o tomeda Kastor bude upućen u Nemačku, a on se istovremeno stalno dogovarao saFabijem, u kome je Livija namirisala posrednika između njega i Postuma. Nijebilo nikakve sumnje da ce Avgust, čim izvrši potrebne pripreme, iznenadauvesti Postuma u Senat, staviti van snage sve ukaze izdate protiv njega ipostaviti ga sebi za suvladara umesto Tiberija. Čim bi se to dogodilo, i samLivijin život bi došao u opasnost: jer Postum je nju već bio optužio da mu jeotrovala oca i braću, a njega Avgust ne bi opet ni prigrlio na srce da nijeverovao u osnovanost tih optužbi. Livija je zato pustila svoje najpoverljivijeuhode da prate Fabija u stopu i da tragaju za robom koji se zove Klement. Ovi,međutim, nisu nigde ništa mogli da otkriju. Ona je onda rešila da ne treba gubitivreme, već odmah ukloniti Fabija. On je bio sačekan jedne noći iz zasede naulici kad je pošao u carski dvor, pa je ubijen sa dvadeset uboda, a zakrabuljeninapadači su umakli. Na njegovom pogrebu je došlo do potresnog prizora:Marcija se bacila na mrtvo telo svoga muža moleći ga za oproštaj, rekavši da jesamo ona kriva za njegovu smrt, i to svojom lakomislenošću i neposlušnošću.Naravno, niko nije razumeo kako to valja shvatiti, pa se mislilo da je poludelaod silne žalosti.

14. god. n. e.

Livija je rekla Tiberiju da nikako ne gubi vezu sa njom kad bude pošao naBalkan, i da putuje što je moguće sporije, pošto može biti pozvan natrag u RimSvakoga časa. Avgust, koji ga je otpratio čak do Napulja, u prijatnoj plovidbiduž obale, odjednom se razboleo: nastupili su neki stomačni poremećaji. Livijase spremala da ga neguje, ali je on to odbio sa zahvalnošću, izjavljujući danjegova bolest nije ništa ozbiljno, te da će se već lečiti sam. On se povukao usvoju bolesničku sobu, pa je uzeo neka jaka sredstva za čišćenje, a zatim ječitav jedan dan postio. On je izrično zabranio Liviji da se uznemirava zbog

njegovog zdravlja, pošto ona već ionako ima dosta briga. Smejući se, odbijao jeda jede ma šta drugo sem hleba sa opšte trpeze, pio je vodu samo iz suda izkoga je pila i ona, a služio se jedino smokvama koje bi sam uzabrao svojomrukom. Izgledalo je kao da se ništa u njegovom držanju prema Liviji nijepromenilo, niti u njenome prema njemu, ali su oboje čitali šta piše u dušidrugoga.

Međutim, uprkos svima tim predostrožnostima, stanje njegovog želuca opetse pogoršalo. On je morao da prekine putovanje u Noli, a Livija je odatleuputila Tiberiju poruku da se vrati. Kad je ovaj stigao, rečeno mu je da jeAvgust već malaksao i da ga ozbiljno zove k sebi. Avgust se već bio oprostiood nekih bivših konzula, koji su dohrlili na vest o njegovoj bolesti. Sa osmehomna licu on ih je upitao da li je dobro odigrao svoju ulogu u lakrdijašaponavljajući tako ono uobičajeno pitanje koje glumci šaljivih komadapostavljaju gledaocima na kraju predstave. Smejući se i sami – premda sumnogima od njih bile suze u očima – oni su mu odgovorili: „Niko je ne bimogao bolje odigrati, Avguste!”„E, onda me ispratite s lepim pljeskanjem! –rekao je on.

Tiberije je prišao njegovom odru, pa je tu stajao neka tri časa, a onda jeizišao da žalosnim glasom objavi da je Otac Otadžbine preminuo na Livijinimrukama, upućujući poslednji ljubazni pozdrav njemu, Tiberiju, Senatu i narodurimskom. On je blagodario bogovima što se na vreme vratio da sklopi očisvome ocu i dobrotvoru. U stvari, Avgust je bio umro čitav jedan dan ranije, alije Livija to krila, izdajući svakih nekoliko časova te jedno ohrabrujuće, te jednoobeshrabrujuće šaopštenje o stanju njegovog zdravlja. Nekim čudnim slučajemon je umro u onoj istoj sobi u kojoj beše izdahnuo i njegov otac sedamdeset petgodina ranije.

Dobro se sećam kako su te novosti stigle do mene. Bio je 20. avgust. Biosam se uspavao, pošto sam skoro svu noć probdeo radeći na mojoj istoriji, jermi je izgledalo da je leti bolje raditi noću, a spavati danju. Razbudio me jedolazak dvojice starih vitezova, koji su se izvinjavali što me uznemiravaju, alimi rekoše da je stvar veoma hitna: Avgust je umro, a plemeniti viteški stalež sežurno sastao i mene izabrao da kao njegov predstavnik odem u Senat. Trebalo jeda molim Senat da učini čast redu vitezova i da mu da dozvolu da vitezoviAvgustovo mrtvo telo na svojim ramenima donesu u Rim. Ja sam, onako iza sna,bio bunovan, pa nisam znao ni šta govorim. Uzviknuh:

– Otrov je kraljica! Otrov je kraljica!Oni se zagledaše uznemireno, sa izrazom ljudi koji se neprijatno osećaju, a

ja se onda sabrah, pa počeh da se branim time da sam sanjao neki strašni san, teim samo ponavljam reči koje sam čuo u tome snu. Zamolio sam ih, dakle, da

ponove ono što su mi već rekli, a kada su oni to učinili, ja im zahvalim na časti ipreduzeh ono što su želeli. Na kraju krajeva, to i nije bila nikakva čast bitiizdvojen kao običan vitez. Svako ko je rođen kao slobodan čovek ujedno je ivitez – svako, naravno, ko sam sebe nije osramotio i ko raspolaže izvesnimodređenim imetkom – a po svojim porodičnim vezama ja bih, da sam pokazaomakar i prosečnu sposobnost, mogao već biti i viđeni član Senata kao i mojvršnjak Kastor. Ali ja sam bio izabran od vitezova u stvari zato što sam biojedini član carske porodice koji je još uvek pripadao nižem plemićkom staležu,kao i zato da bi se izbegla svaka ljubomora među vitezovima. Tako sam prvi putu životu posetio Senat za vreme njegovoga zasedanja i govorio u njemu, nemucajući i ne zaboravljajući šta imam da mu kažem, a nisam se osramotio ni nabilo koji drugi način.

Glava XIV

Iako je i odranije bilo jasno da Avgusta već napušta snaga i da on neće još

dugo živeti, Rim nije mogao da se pomiri s njegovom smrću. Ne bi bilo samoobično poređenje ako bi se reklo da se grad osećao otprilike kao dečak koji ćeizgubiti oca. Nije važno da li je taj otac bio hrabar čovek ili kukavica, pravedanili nepravedan, štedar ili škrt: on je bio dečakov otac, koga nikada stric ilistariji brat ne mogu zameniti. Jer Avgust je dugo vladao, i samo ljudi koji suprevalili pedesetu godinu mogli su se sećati vremena pre njega. Nije zato bilosasvim neočekivano što se Senat sastao na većanje da reši da li da mu se sada iu Rimu odadu božanske počasti koje su mu u provincijama ukazivane još zaživota.

Polionov sin, Gal, koga je Tiberije mrzeo zato što se ovaj oženioVipsanijom (a, kao što se sećate, ona je bila Tiberijeva prva žena, sa kojom jemorao da se razvede zbog Julije), a koga je mrzeo i zato što Gal nije javnoopovrgao glasove na osnovu kojih je u stvari on, a ne Tiberije, bio Kastorovotac, kao i zato što je Gal uopšte imao oštar jezik – taj isti Gal, dakle, bio jejedini senator koji se usudio da dovede u pitanje umešnost toga predloga. On jeustao i upitao kakva su se to natprirodna znamenja pojavila koja bi pokazala daće Avgust biti rado prihvaćen u Božanskim Staništima, i to samo po preporucisvojih smrtnih prijatelja i obožavalaca?

Zavladala je neugodna tišina, a onda je, oklevajući, ustao Tiberije i rekao:– Kao što se sećate, pre sto dana je munja pogodila postolje Avgustovog

kipa. Prvo slovo njegovog imena je bilo izbrisano, a ostale su reči AESARAVGUSTUS. Šta znači slovo C? To je znak za stotinu. A šta znači AESAR?Reći ću vam i to. Na etrurskom jeziku znači bog. Jasno je, dakle, da sto danaposle udarca te munje Avgust treba da postane bog u Rimu. Možete li zahtevatineko jasnije znamenje?

Iako je Tiberije potpuno prisvojio za sebe hvalu zbog ovakvog tumačenja, jasam prvi protumačio reč AESAR (mnogo je raspravljano o toj čudnoj reči),pošto sam bio jedini čovek u Rimu koji je poznavao etrurski jezik. Izneo samsvoje mišljenje majci i ona me je nazvala sanjarem i budalom, izgleda međutim,da je moje tumačenje ipak ostavilo na nju dovoljno snažan utisak, kada sepotrudila da ga saopšti i Tiberiju; jer ja nikome nisam govorio o tome osimnjoj.

Gal je upitao zašto bi bog Jov davao poruke na etrurskom, a ne na grčkomili latinskom jeziku? Zar niko ne može da se zakune da je video neko ubedljivijeznamenje? Sasvim je na svom mestu određivati glupim stanovnicima azijskih

pokrajina nova božanstva, ali bi visoki dom trebalo da malo zastane pre negošto naredi obrazovanim građanima Rima da ukazuju božanske počasti nekome izsvojih redova, pa ma koliko da je on istaknut.

Možda bi Galu i pošlo za rukom da spreči tu odluku pozivanjem na rimskugordost i razum, da nije bilo jednog čoveka koji se zvao Atik; on je bio jedan odnajstarijih časnika grada. Dostojanstveno se digao i rekao da je, kada jespaljivano Avgustovo telo na Marsovom Polju, video jedan oblak kako sespustio sa neba i kako se na njemu kasnije uznela duša preminuloga, i to istoonako kako su se po predanju uznele na nebo i duše Romula i Herkula. On možeda se zakune svim bogovima da je rekao suštu istinu.

Ovaj govor je pozdravljen bučnim odobravanjem, a Tiberije je likujućiupitao Gala da li on još uvek ima da stavi neku primedbu. Gal je rekao da imajoš neke primedbe. Rekao je da se seća još jednog starog predanja o naprasnojsmrti i nestanku Romula, predanja koje i najozbiljniji istoričari navode u svojimdelima naporedo sa onim predanjem koje je naveo njegov uvaženi i istinoljubiviprijatelj Atik: naime, da je Romul bio toliko omrznut zbog svoga samovlašćanad slobodoljubivim narodom da su ga jednoga dana, koristeći se iznenadnommaglom, ubili sami senatori, isekli ga na komade, a komade razneli krijući ihpod skutovima svoje odeće.

– A šta je bilo sa Herkulom? – upitao je neko žustro.Gal je odgovorio:– Tiberije je sam u svom sjajnom nadgrobnom govoru odbacio poređenje

Avgusta sa Herkulom. On je doslovno rekao: „Herkul se u detinjstvu boriosamo sa zmijama, a čak i kada je odrastao samo sa pokojim bikom, sa jednimdivljim veprom – koga je uostalom ubio – i sa jednim lavom, a i to je uradiooklevajući i po tuđoj zapovesti; Avgust se, međutim, nije borio sa divljimzverima, već sa ljudima, i to po svojoj sopstvenoj volji,” i tako dalje i takodalje. Ja, međutim, odbacujem poređenje sa Herkulom zbog okolnosti u kojimaje Herkul otišao sa ovoga sveta.

I onda je seo. Njegove reči su bile sasvim jasne svakome ko je razmislio onjima; jer Herkul je po predanju umro od otrova koji mu je dala njegova žena.

Naravno, predlog da se Avgust proglasi za božanstvo ipak je bio proturen.Podignuti su mu žrtvenici u Rimu i u susednim gradovima. Ustanovljen je novsveštenički red koji je trebalo da obavlja njemu posvećene obrede, a Livija,kojoj su istovremeno podareni naslovi Julija i Avgusta, postavljena je zanjegovu prvosveštenicu. Atik je od Livije dobio nagradu u visini od desethiljada zlatnika i bio naimenovan i za člana novog reda Avgustovih sveštenika,a visoka svota upisnine bila mu je oproštena. I ja sam bio naimenovan zaAvgustovog sveštenika, ali sam – kao Livijin unuk – morao da platim najveću

upisninu. Niko se naravno nije usuđivao ni da zapita kako to da je jedino Atikvideo Avgustovo uznesenje na nebo. A što je najsmešnije, Livija je u noći presahrane sakrila jedan kavez s orlom na vrhu lomače, kavez koji je neko imaotajno da otvori povlačeći odozdo neku uzicu čim lomača bude zapaljena. Oraobi onda odleteo, a očekivalo se da bi svet poverovao da je to Avgustova duša.Na nesreću, „čudo” se nije dogodilo, pošto vrata kaveza nisu htela da se otvore.Nadležni časnik, umesto da ćuti o tome svemu i pusti orla da izgori, popeo se nalomaču i rukama otvorio vrata kaveza. Livija je zato morala da objasni da jeorao pušten po njenoj zapovesti, samo simbola radi.

Neću više da pišem o Avgustovom pogrebu, iako u Rimu nije nikada viđenasjajnija sahrana. Moram izostaviti iz moje povesti sve ono što nije odprvorazrednog značaja: već sam ispunio preko trinaest svitaka najbolje hartije,iz nove tvornice hartije koju sam nedavno sam podigao – a još nisam prešao nitrećinu svoga puta. Ali ipak ne smem da izostavim Avgustovu poslednju volju,jer je pitanje njegove oporuke očekivano s opštim zanimanjem i nestrpljenjem.Bio sam od svih najnestrpljiviji da što pre doznam njenu sadržinu. A objasnićuvam i razloge moga nestrpljenja.

Mesec dana pre svoje smrti Avgust je iznenada kročio preko praga mojesobe za rad, pa je naredio svojim slugama da se udalje i obratio mi se rasejano,ne gledajući mi u oči, i ponašajući se uopšte tako nesigurno kao da je onKlaudije, a ja Avgust. Uzeo je u ruke jednu svesku moje istorije i pročitao jedanodlomak iz nje.

– Odlično je napisano! – rekao je. A kada će delo biti završeno?Odgovorio sam mu da će to biti kroz mesec dana, ili možda i ranije, a on mi

je čestitao i rekao da će narediti da se o njegovom trošku održi javno čitanjemoje knjige, pa će pozvati i sve svoje prijatelje da tome prisustvuju. Bio samsilno iznenađen, a on je nastavio da govori i prijateljski me upitao ne bih liradije prepustio čitanje nekom čitaču od zanata. Čitanje sopstvenog dela uvekuzbuđuje, te je čak i stari nepospustljivi Polion priznao da je u takvoj priliciuvek bio uzrujan. Zahvalio sam mu usrdno i od sveg srca, i rekao da bi čovek odzanata svakako bio prikladniji, naravno ako moje delo uopšte zaslužuje takvučast.

Tada je Avgust naglo pružio ruku prema meni i zapitao me:– Klaudije, da li si ti ljut na mene?Šta sam mogao da mu odgovorim? Oči su mi zasuzile, i prošaputao sam da

ga uvažavam i da on nikada nije učimo nešto zbog čega bi trebalo da budem ljutna njega. On je uzdahnuo i rekao:

– Zaista ne, ali s druge strane nisam učinio ni nešto čime bih zaslužio tvojuljubav. Pričekaj samo još koji mesec, Klaudije, pa se nadam da ću moći da

zaslužim i tvoju ljubav i tvoju zahvalnost. Germanik mi je govorio o tebi. Rekaoje da si ti privržen trima stvarima – svojim prijateljima, Rimu i istini, Bio bihjako ponosan kad bi Germanik mislio tako i o meni.

– Germanik te gotovo obožava, koliko te voli! – rekao sam ja. On mi ječesto govorio o tome.

Avgustovo se lice razvedrilo.– Možeš li mi se zakleti da je to istina? Veoma sam srećan! Dakle, Klaudije,

nas povezuje jaka veza: Germanikovo dobro mišljenje. Ali ja sam došao ovamoda bih ti samo ovo rekao: dugi niz godina postupao sam prema tebi vrlo rđavo.Iskreno se kajem zbog toga, a videćeš da će se stvari od danas izmeniti.

Zatim je naveo grčku izreku: „Ko te je ranio taj će te i isceliti”, pa me jeonda i zagrlio. Kad se okrenuo da pode, rekao mi je preko ramena još i ovo:

– Upravu sam posetio Vestine device i uneo neke važne izmene u jednomoje pismeno koje one čuvaju; a pošto si i ti delimično zaslužan za te promene,to sam i tvome imenu sada dao veću važnost nego što je imalo ranije. Ali, otome nikome ni reči!

– Možeš se pouzdati u mene, odgovorio sam ja.Njegove su reči mogle značiti samo jedno: da je on poverovao u Postumovu

povest koju sam ja preneo Germaniku i da ga u svojoj oporuci (koju su čuvaleVestine device) uspostavlja kao svog naslednika; ja tada, naravno, nisam znaoda je Avgust posetio Planaziju, ali sam se pouzdano nadao da će vratiti Postumau Rim i da će mu biti ukazane sve počasti. Međutim, razočarao sam se! Budućida je Avgust svoju novu oporuku obavio velom tajnosti, a kako su jedinisvedoci bili Fabije Maksim i nekoliko izlapelih starih sveštenika, bilo je lakoda se ona prikrije, i to u korist oporuke načinjene šest godina ranije, u vremekada je Postum bio lišen prava nasleđa. Uvodna rečenica je glasila: „Pošto meje zla kob lišila sinova Gaja i Lucija, moja je volja da Tiberije Klaudije NeronCezar, kao moj srodnik u prvom stepenu, nasledi dve trećine mog imetka, a štose tiče preostale trećine, moja je volja da me nasledi moja voljena žena Livija,ako bi naime Senat bio toliko milostiv da joj dozvoli preuzimanje tolikognasledstva (pošto ona premašuje uobičajeni iznos koji može da nasledi udova),čineći taj izuzetak u njenom slučaju zbog njenih zasluga za državu”, Kaonaslednike u drugom stepenu – što će reći, ako bi prvoimenovani nasledniciumrli ili iz nekog drugog razloga ne bi mogli da prime nasledstvo – Avgust jenaveo one svoje unuke i praunuke koji su članovi julijevske kuće i čija čast nijenikad bila osporena. A kako je Postum bio lišen nasledstva, ovim je naređenjembio obuhvaćen Germanik, kao Tiberijev usvojenik i Agripinin muž, zatim samaAgripina i njena deca, kao i Kastor, Livila i njihova deca. (Kao naslednik udrugom stepenu, Kastor bi tada imao da nasledi jednu trećinu, a Germanik i

njegova porodica dve trećine.) U naslednike u trećem stepenu oporuka jenabrajala razne senatore i dalje srodnike; ali to je bilo više u znak milosti negoradi neke koristi. Avgust nije mogao ni očekivati da će nadživeti tolike srodnikeprvog i drugog stepena srodstva. Naslednici trećega stepena bili su raspoređeniu tri razreda: deset njemu najdražih ličnosti imale su da naslede ukupnopolovinu njegovog imetka, sledećih pedeset trećinu, a dalja pedesetorica,nabrojana u trećem odseku, imala bi da naslede ostatak, dakle šestinu. Kaoposlednji u ovom poslednjem spisku poslednjeg stepena bio je naveden TiberijeKlaudije Druz Neron Germanik, čime se mislilo na Klau-Klau-Klaudija, ilitupoglavog Klaudija, ili kao što su se mali Germanikovi dečaci već počelinavikavati da ga zovu: „Siromah čika Klaudije” – dakle, ja glavom. Ni Julija niJulila nisu spominjane, sem što je strogo zabranjeno da se, kad budu umrle,njihov pepeo sahrani u mauzoleju pored njegovog.

I pored toga što je Avgust u toku poslednjih dvadeset godina, na osnovuzaveštanja svojih starih prijatelja koje je nadživeo, dobio ne manje od stočetrdeset miliona zlatnika, a i pored toga što je živeo veoma štedljivo, on jeutrošio tolike svote na hramove i javne građevine, na milostinju i zabave zarimsku svetinu, na ratove na granicama (kada bi ponestalo novca vojnojblagajni) i na slične druge državne rashode, da je od tih sto četrdeset milionazlatnika, kao i od silne lične imovine sakupljene iz raznih izvora ostalo samopetnaest miliona namenjenih naslednicima, a i ta svota bi se samo vrlo teškomogla dobiti u gotovini. Ovim, međutim nisu bile obuhvaćene znatne svotenovca koje nisu ni računate u imetak, a koje su već bile u zapečaćenim vrećamau podrumima Kapitola; te svote su bile odvojene kao posebna zaveštanjasavezničkim kraljevima, senatorima i vitezovima, njegovim vojnicima i rimskimgrađanima. Ta su zaveštanja ukupno iznosila još dva miliona zlatnika. Isto takoje bila odvojena i svota za pokriće troškova pogreba. Svi su bili iznenađeni štoje Avgustov imetak tako mali, a širile su se i svakojake gadne glasine, sve doknisu pokazani Avgustovi računi. Tada je svima bilo jasno da nije u pitanjunikakva podvala od strane izvršilaca oporuke. Građani su bili jako nezadovoljnijer su zaveštanja njima namenjena bila veoma mršava, a kada je bio davanjedan komad u Avgustovu čast – naravno o državnom trošku – došlo je do gužveu pozorištu: Senat je toliko teško grešio kada je trebalo deliti nagrade da jejedan od glumaca u komadu odbio da igra za platu koja mu je ponuđena. Onezadovoljstvu u vojsci govoriću nešto kasnije. Ali sada ću prvo da kažem nekuo Tiberiju.

Avgust je još za života bio ustupio deo vlasti Tiberiju, pa ga je i proglasioza svog naslednika, ali nije mogao da mu zavešta i monarhiju, ili bar nije mogaoda učini to otvoreno. Mogao je samo da ga preporuči Senatu, ali ovaj je sadaopet raspolagao svojim punomoćima, koja je ranije bio dao Avgustu. Senat nije

voleo Tiberija i nije želeo njega za imperatora, ali Germanik, koga bi izabralida im se ukazala ta mogućnost, nije bio prisutan. A nisu mogli da se ogluše ni oTiberijeva prava.

Niko se, dakle, nije ni usudio da spomene neko drugo ime sem Tiberijevog,i svi su se složili sa predlogom koji su izneli konzuli, naime s tim da Senatpozove Tiberija da preuzme i produži vršenje Avgustovih dužnosti. On jeodgovorio okolišno, podvlačeći veličinu odgovornosti koju pokušavaju dasvale na njega, a navodeći i to da je on po prirodi čovek bez slavoljublja.Rekao je da je samo bog Avgust mogao da nosi to teško breme i da bi, ponjegovom mišljenju, bilo najbolje kad bi se Avgustove dužnosti podelile na tridela, pa tako podelila i odgovornost.

Senatori, koji su po svaku cenu hteli da mu ugode, ubeđivali su ga da je uprošlom veku činjen nekoliko puta pokušaj sa triumviratom ili vladom trojice,ali da se pokazalo da jedino monarhija može da ukloni opasnost građanskihratova. Tome je sledovao i jedan žalostan prizor: senatori su se pravili kao daplaču i kukaju grleći Tiberijeva kolena i preklinjući ga da usliši njihovu molbu.Tiberije je – da prekratimo priču – rekao da on ne želi da izbegne nijedanzadatak koji bi mu bio poveren, ali je ostao pri ranijoj izjavi da on nije u stanjuda sam ponese sav teret. On nije više mlad: pedeset šest mu je godina, a i vidmu je slab. Ali on bi prihvatio ma koji deo vlasti koji bi mu bio poveren.Tiberije je radio sve ovo samo zbog toga da bi unapred sprečio svaku optužbuda je želeo da se dočepa vlasti, a naročito da bi stvorio kod Germanika iPostuma (ma gde se on nalazio) utisak da je njegov položaj u Rimu vanredno jak– jer se on bojao Germanika, koga je vojska bezgranično više volela negonjega. On nije verovao da je Germanik hteo vlast radi nekih svojih ličnih,sebičnih prohteva, ali je smatrao da bi možda Germanik – ako bi samo saznaoza sadržinu neobjavljene oporuke – pokušao da obezbedi Postumu nasleđe kojemu je po pravu i pripadalo, pa i da ga postavi za trećeg člana jednog novogtriumvirata koji bi sačinjavali Tiberije, Germanik i Postum. Agripina jeobožavala Postuma, a Germanik je isto onako slušao njene savete kao što jeAvgust slušao Liviju. Tiberije je znao da bi senatori svi kao jedan svečano predgradom dočekali Germanika ako bi on pošao sa vojskom na Rim. U tomnajgorem slučaju Tiberije bi ovom skromnošću koju je pokazao mogao kasnijeda spase glavu i da živi u časnoj povučenosti.

Senat je uvideo da Tiberije u stvari želi ono što sa toliko skromnosti odbija,te je upravo hteo da ponovi svoje molbe kada se umešao Gal i na svoj poslovannačin rekao:

– Pa, u redu, Tiberije, koji deo državne uprave onda želiš da poverimo tebi?Tiberije je bio kao gromom ošinut tim neprijatnim i neočekivanim pitanjem.

Ćutao je neko vreme, i onda odgovorio:– Isti čovek ne može i da izvrši deobu i da izvrši sam izbor; a čak i ako bi to

bilo moguće, bilo bi neskromno sa moje strane kad bih izabrao ili odbacio bilokoji odsek državne uprave, pošto – kao što sam već istakao – želim samo da mise dozvoli dane upravljam sam svima poslovima.

Gal je iskoristio svoju nadmoć, pa je rekao:– Jedina moguća podela je ova: prvo, Rim i cela Italija; drugo, vojska; i,

treće, pokrajine. Koji bi deo ti izabrao?Pošto Tiberije nije odgovarao, Gal je nastavio:– U redu! Znao sam da nećeš odgovoriti. Hteo sam da priznaš svojim

ćutanjem da je besmisleno i govoriti da se na nekakva tri dela cepa državnauprava, koju je izgradila i njome rukovodila samo jedna jedina ličnost. Moramose ili vratiti republikanskom obliku vladavine ili nastaviti sa monarhijom. Poštose Senat, kako izgleda, odlučio u korist monarhije, samo bismo gubili vreme kadbismo i dalje govorili o triumviratu. Ponuđena ti je monarhija: primi je iliodbaci!

Drugi jedan senator, prijatelj Galov, dodao je:– Kao Pokrovitelj Naroda, ti imaš pravo da staviš veto na predlog kojim su

ti konzuli ponudili monarhiju. Ako zaista ne želiš potpunu vlast, trebalo je daupotrebiš veto još pre pola časa!

Tako je Tiberije bio nateran da zamoli Senat za izvinjenje i da izjavi da gaje zbunila iznenadnost i neočekivanost časti koja mu je ukazana: on zato moli damu se dozvoli da malo razmisli o svom odgovoru.

Senat je tada prekinuo rad, pa je u toku kasnijih njegovih sednica Tiberijepostepeno pristajao na to da mu se jedan po jedan izglasaju svi Avgustovipoložaji i sve njegove dužnosti. On se, međutim, nikada nije koristio imenomAvgust, koje je baštinio nasleđem, osim kada je upućivao pisma stranimkraljevima, a brižljivo je suzbijao i svaki pokušaj da mu ukažu božanskepočasti. Postojao je još jedan razlog njegovom opreznom ponašanju: Livija sejavno razmetala da je on iz njenih ruku primio monarhiju kao dar. Ona serazmetala ne samo zato da bi ojačala svoj položaj kao Avgustova udova već ida bi stavila do znanja Tiberiju da bi – ako bi ikada njeni zločini izišli navidelo – svi smatrali i njega za saučesnika, pošto je on imao i najveće koristi odnjenih nedela. A on je naravno želeo da stvori utisak da joj ništa ne duguje, većda mu je Senat i protiv njegove volje prosto naturio monarhiju.

Senat je neštedimice laskao Liviji, pa je hteo da joj dodeli i razne nečuvenepočasti. Livija, međutim, kao žena, nije imala prava da prisustvuje sednicamaSenata, pa je po zakonu bila i pod Tiberijevim sinovljim tutorstvom, pošto je on

postao glava julijevskog doma. Tako je on, odbacivši i sam naziv „OtacOtadžbine”, odbacio i u njeno ime naziv „Majka Otadžbine” – koji je njoj bioponuđen – i to pod izgovorom da joj skromnost ne dopušta da ga prihvati. Paipak, on se silno bojao Livije, a isprva je potpuno i zavisio od nje, jer sam nijepoznavao osnovne tajne upravljanja imperijom. Nije tu bilo u pitanju samopoznavanje uobičajenog načina rada: poverljivi podaci o prestupima svihznačajnijih senatora i vitezova i većine značajnijih žena, razni drugi poverljiviizveštaj i, Avgustova lična prepiska sa savezničkim kraljevima i njihovimrođacima, prepisi izdajničkih pisama koja su bila uhvaćena ali ipak predataonima kojima su bila upućena – sva ta pismena su bila u Livijinim rukama, aona su bila i šifrovana, tako da ih Tiberije nije mogao ni dešifrovati bez njenepomoći. Ali je on isto tako znao da i ona umnogome zavisi od njega. Zbog togasu se prećutno sporazumeli da oprezno sarađuju. Ona mu je čak i zahvalila štoje u njeno ime odbio opasni naziv koji joj je ponuđen, pa je rekla da je on bio upravu; za uzvrat on joj je obećao da će, čim njihov položaj postane sigurniji,narediti da joj se izglasaju svi nazivi koje bude poželela. Da bi pružio dokazasvoje dobre volje, on je u svim državnim pismima stavljao i njeno ime poredsvoga. A kao dokaz svoje dobre volje, ona mu je dala ključ obične šifre, iako nei ključ strogo poverljive: tvrdila je, štaviše, da je tajna te šifre umrla saAvgustom. A sva poverljiva pismena o viđenijim Rimljanima bila su šifrovanastrogo poverljivom šifrom.

A sada o Germaniku. Kada je u Lionu čuo za Avgustovu smrt i za odredbenjegove oporuke, kao i za Tiberijev dolazak na vlast, Germanik se smatraoobaveznim da verno služi novom državnom poglavaru. On je uostalom bioTiberijev bratanac i posinak. Iako se nisu naročito voleli, oni su ipak dotlemogli da sarađuju bez trvenja, kako kod kuće tako i za vreme vojni. On jesmatrao da Tiberije nije učestvovao u zaveri koja je dovela do progonstvaPostuma. On nije znao da nije objavljena prava Avgustova poslednja volja;osim toga još uvek je verovao da je Postum i dalje na Planaziji, jer Avgustnikome osim Fabiju nije govorio o poseti i zameni. Germanik je, međutim,odlučio da se što pre vrati u Rim i otvoreno porazgovara sa Tiberijem oPostumovom slučaju. On bi objasnio da mu je Avgust u poverenju saopštio danamerava vratiti Postumu njegova prava čim Senatu bude mogao podneti dokazeo njegovoj nevinosti; trebalo bi, dakle, poštovati tu njegovu poslednju volju,iako ga je smrt sprečila u njenom izvršenju. Germanik bi svakako svim silamanastojao da Postum bude smesta vraćen u Rim, da mu budu vraćena zaplenjenaimanja i da mu se povere visoki položaji u državnoj upravi; najzad, on jesmatrao da bi trebalo prinuditi Liviju da napusti vođenje ma kakvih državnihposlova, pošto je ona u spletkama ishodila Postumovo progonstvo. Ali pre negošto je on i mogao ma šta preduzeti došle su vesti iz Majnca o pobuni vojske na

Rajni, a zatim, dok je još hitao da uguši tu pobunu, dobio je vest o Postumovojsmrti. Rečeno mu je da je Postuma ubio zapovednik njegove straže, koji je biodobio naređenje od Avgusta da ne dozvoli da ga Postum nadživi. Germanika jepotresla i ožalostila Postumova pogibija, ali on trenutno nije imao vremena damisli ni o čemu drugome sem o onoj pobuni. Možeš biti ubeđen, čitaoče, da jevest o Postumovoj smrti ožalostila i jadnog Klaudija, jer je jadni Klaudije tadauvek imao dovoljno vremena. Štaviše, jadni Klaudije se silno mučio da binašao nešto čime bi zabavio svoj duh. Niko, najzad, ne može da piše istorijuduže od pet-šest sati na dan, naročito ako je malo nade da će ga iko ikada čitati.Ja sam se zato predao očajanju. Jer kako sam mogao znati da je u stvari Klementubijen, i to ne po Avgustovoj naredbi, nego da su čak i Tiberije i Livija bilinedužni u toj stvari?

Jer za ubistvo Klementa bio je u stvari odgovoran neki stari vitez, Krisp,vlasnik Salustovih vrtova i prisni prijatelj Avgustov. Čim je čuo za Avgustovusmrt, on je, ne savetujući se sa Livijom ili Tiberijem, koji je tada bio u Noliodmah poslao zapovedniku straže na Planaziji naređenje da pogubi Postuma, ato je naređenje potvrdio i Tiberijevim pečatom. Tiberije mu je bio poveriokopiju svoga pečata da bi Krisp u njegovo ime mogao overiti neka poslovnapismena koja on nije uspeo da dovede u red pre odlaska na Balkan. Krisp jeznao da će se Tiberije ljutiti ili da će se bar praviti da je ljut, pa se odmahstavio pod Livijinu zaštitu, tvrdeći da je uklonio Postuma tek pošto je saznao zazaveru nekih časnika straže, koji su hteli da pošalju lađu po Juliju i Postuma pada ih odvedu do pukova u Kelnu; Germanik i Agripina bi ih svakako dočekaliraširenih ruku, te bi časnici zatim naterali Germanika i Postuma da pođu na Rim.Tiberije je bio besan što je zloupotrebljeno njegovo ime, a Livija je izvodilasvoju lukavu igru pretvarajući se da veruje u to da je zaista bio ubijen samPostum. Krisp nije bio kažnjen a Senatu je nezvaničnoj saopšteno da je Postumpogubljen po naređenju svog božanskog deda, koji je, mudro predvideo da ćedivljačni mladić pokušati da prigrabi vrhovnu vlast čim bude čuo za smrt svogapretka, a Postum tobože zaista tako i postupio. Krisp nije naredio Postumovopogubljenje zbog toga što bi želeo da se dodvori Tiberiju i Liviji ili zbog togašto bi želeo da spreči građanski rat. On se njemu svetio zbog neke uvrede. JerKrisp, koji je bio toliko lep koliko i bogat, hvalisao se jednom da se nikad nijetrudio da stekne neki položaj, već da je zadovoljan nazivom običnog rimskogviteza. Postum mu je dobacio: „Običan rimski vitez, Krispe? Bilo bi ondadobro da prethodno uzmeš nekoliko običnih rimskih časova jahanja!”

Tiberije još nije bio ni čuo za pobunu. On je uputio Germaniku ljubaznopismo u kome mu je izjavio saučešće zbog Avgustove smrti i dodao da Rimsada očekuje da će on i njegov brat po usvojenju, Kastor, braniti granice, poštoje on sam već isuviše ostareo za takvu službu, a i Senat je izrazio želju da on

vodi poslove u Rimu. Pišući o Postumovoj smrti, rekao je da mu je žao što jeprimenjeno nasilje, ali da mu se ne pristoji da dovodi u sumnju mudrosti teAvgustove odluke. Nije dakle ni spomenuo Krispa! Germanik je iz toga svegamorao zaključiti da je Avgust još jednom promenio svoje mišljenje o Postumu, ito na osnovu nekog obaveštenja koje nije doprlo do njega, Germanika; prematome, nije mu ostajalo ništa drugo nego da trenutno digne ruke od čitave testvari.

Glava XV

Pobuna na Rajni izbila je kao posledica saglašavanja sa pobunom vojske na

Balkanu. Razočaranje vojnika zbog malog udela u Avgustovoj zaostavštini –četvoromesečna povišica plate u visini od samo tri zlatnika po čoveku – doveloje do rasplamsavanja starog nezadovoljstva; a vojnici su isto tako smatrali daće Tiberije – zbog nesigurnosti svoga položaja – morati prihvatiti svakirazuman zahtev koji bi mu oni postavili, samo da bi stekao njihovu naklonost.Između ostalog, tražena je i povišica plate, ograničenje vojne službe na šesnaestgodina i popuštanje logorske stege. Plata je zaista bila nedovoljna: vojnici sumorali svojom platom da pokrivaju sve izdatke za oružje i opremu, čije su ceneskakale. Isto je tako tačno da su, zbog iscrpenosti ljudskih rezervi, zadržanehiljade isluženih vojnika pod oružjem, iako je trebalo da budu pušteni jošnekoliko godina ranije, a i mnogi stari borci ponovo su pozivani pod zastavu,premda su već bili nesposobni ma za kakvu službu. Bilo je tačno i to da suodeljenja koja su bila obrazovana od tek oslobođenih robova bila tako slaba daje Tiberije smatrao za potrebno da pojača stegu: on je zato birao cepidlake zazapovednike četa i naređivao im da neprestano zamaraju vojnike trudnimdužnostima i da stalno glade leđa boraca onim vitkim štapom od vinjage kojistarešine nose u znak svoga dostojanstva.

Kada je vest o Avgustovoj smrti doprla do balkanske vojske, tri puka su seupravo nalazila zajedno u jednom letnjem logoru. Njihov zapovednik ih je zanekoliko dana oslobodio posvednevnih smotri i zamornih vežbi. Iskusivšijednom lak život i dokolicu, vojnici su se uznemirili i odbili da se pokoresvojim časnicima čim su ponovo bili pozvani na obuku. Oni su odmah postavilizahteve. Zapovednik im je saopštio da on nema prava da iziđe u susret timzahtevima i predočio im kakvoj se opasnosti izlažu zbog buntovnog držanja.Vojnici nisu činili nikakva nasilja, ali su odbili da se pokore, pa su na krajunagnali zapovednika da pošalje svoga sina u Rim, da bi on preneo njihovezahteve Tiberiju lično. Pošto je zapovodnikov sin napustio logor odnoseći ovuporuku, nered je samo porastao. Oni vojnici koji su se teže obuzdavali počeli suda pljačkaju po logoru i po okolnim selima, a kada je zapovednik uhapsionjihove kolovođe, ostali su provalili u stražaru i oslobodili krivce, ubivši pritom jednog časnika koji je pokušao da im se suprodstavi. Ovaj časnik je imaonadimak „Stari Daj-mi-još-jednu”, jer je, čim bi slomio vinjagu bijući njome poleđima nekog vojnika, obično tražio da mu donesu i drugu, pa i treću. Podolasku zapovednikova sina u Rim, Tiberije je poslao njegovom ocu u pomoćKastora na čelu dva bataljona dvorske straže, jednog odeljenja dvorske konjicei dobrog dela telesne straže, koja je bila sastavljena od Nemaca; stožerni časnik

po imenu Sejan, sin zapovednika dvorske straže i jedan od malog brojaTiberijevih bliskih prijatelja pošao je sa Kastorom kao njegov zamenik. (Oovome Sejanu moraću kasnije još dosta da pišem.) Čim je prispeo na Balkan,Kastor se rulji obratio dostojanstveno i bez straha, pa joj je pročitao pismosvoga oca, kojim je Tiberije obećavao da će se starati o nepobedivimpukovima, sa kojima je delio teškoće vojevanja toliko godina, ali da će iznetipred Senat sve njihove zahteve tek pošto se bude povratio od prevelike žalostizbog Avgustove smrti. U međuvremenu – pisao je Tiberije – njegov sinje došaodo njih da bi smesta sproveo sve one mere koje bi trenutno bile neophodne zapoboljšanje njihovog položaja, dok se konačna odluka mora prepustiti Senatu.

Pobunjenici su onda odredili jednog časnika za svoga predstavnika, koji jeimao da iznese njihove zahteve, pošto se nijedan vojnik nije usuđivao da istupiu tome svojstvu iz straha da će kasnije biti obeležen kao kolovođa. Kastor jeizjavio da mu je jako žao, ali da on nije ovlašćen da prihvati tako zamašnezahteve kao što su šesnaestogodišnja služba, otpuštanje iz vojske starih vojnika itoliko povišenje plate da bi ona iznosila, srebrnjak na dan. Samo njegov otac iliSenat mogli bi da učine takve ustupke.

Ovo je naljutilo vojnike. Upitali su ga koga on đavola traži na Balkanu, kadveć nije u mogućnosti da išta učini za njih. Njegov otac Tiberije, govorli su oni,uvek se služio istom podvalom kad god bi mu oni izneli svoje pritužbe: on setakođe krio iza Avgusta i Senata. Uostalom, šta je taj Senat? Gomila bogatihnekorisnih lenština, od kojih bi većina umrla od straha čim bi ugledalaneprijateljski štit ili mač isukan u srdžbi. Vojnici su počeli da hitaju kamenicena Kastorovu pratnju, te je položaj postao ozbiljan. Kastoru je, međutim,pritekla u pomoć jedna srećna slučajnost. Dogodilo se pomračenje meseca, a toje ostavilo neočekivano velik utisak na vojsku, jer su svi vojnici sujeverni. Onisu smatrali da je pomračenje znak nebeskom gneva zbog ubistva „Starog Daj-mi-još-jednu”, kao i zbog njihovog suprotstavljanja starešinama. Međupobunjenicima je bilo i potajnih pristalica poretka, a jedan od njih je došaoKastoru i predložio mu da prikupi verne vojnike i razašlje ih po šatorima podvojicu i trojicu, te da oni pokušaju da urazume nezadovoljnike. Kastor je tako ipostupio. Sutradan je već vladalo sasvim drugačije raspoloženje u logoru, pa jeKastor – iako je pristao da ponovo, ovoga puta sa svojom preporukom, pošaljezapovednikovog sina Tiberiju sa istim zahtevima – uhapsio dva vojnika koji sukako izgleda, bili i potpaljivači bune, te ih je dao javno pogubiti. Ostali sevojnici nisu tome usprotivili, već su čak dobrovoljno predali onu petoricuvojnika koji su ubili zapovednika čete, a sve su to učinili da bi dali dokazasvoje vernosti. Oni su, međutim, i dalje nepokolebljivo odbijali da izlaze nasmotru ili da izvršavaju ma kakve druge vojne zadatke osim onih najpotrebnijih,sve dotle dok ne stigne odgovor iz Rima. Vreme se u tom pokvarilo, a kiša je

lila po logoru kao iz kabla, tako da je onemogućila svaku vezu između šatora.Svi su smatrali da je to nova opomena neba, tako da se pobuna ugasila još prenego što se glasnik i mogao vratiti, te su se pukovi, pod zapovedništvom svojihčasnika pokorno vratili u svoje zimske stanove.

Pobuna na Rajni je bila već mnogo ozbiljnija. Deo Nemačke koji je bio podRimljanima dopirao je sada na istoku do Rajne, a bio je podeljen na dvepokrajine: Gornju i Donju. Prestonica Gornje Pokrajine, koja je obuhvatala ideo Švajcarske, bio je Majnc, a prestonica Donje Pokrajine, koja se na severuprostirala do reke Šelte i Sambre, bio je Keln. U svakoj od ovih pokrajinanalazila su se po četiri puka, a Germanik je bio njihov vrhovni zapovednik.Neredi su prvo izbili u jednom letnjem logoru Donje Pokrajine. Pritužbe su bileiste kao i kod balkanskih trupa, ali je pobuna bila mnogo otvorenija, pošto jeovde pod oružjem bilo mnogo više novaka iz redova gradskih oslobođenika.Ovi oslobođenici su po svojoj naravi još uvek bili robovi, a bili su naviknuti namnogo lakši i udobniji život nego što je bio život onih slobodnih građana,većinom siromašnih seljaka, koji su predstavljali okosnicu vojske. Oni su bilisasvim rđavi vojnici, a njihovo nevaljalstvo nije obuzdavao nikakav ponos štopripadaju istom puku. Jer ovi pukovi nisu bili pod Germanikovimzapovedništvom za vreme poslednje vojne; to su bili Tiberijevi vojnici.

Zapovednik je izgubio glavu i nije bio u stanju da obuzda drskostpobunjenika, koji su ga obasipali žalbama i pretnjama. Njegova plahost ih jeohrabrila, te su napali najomrznutije zapovednike četa, pa su neku dvadesetoricumeđu njima i tukli do smrti njihovim sopstvenim šibama od vinove loze i bacilinajzad njihove leševe u Rajnu. Ostalima su se podsmevali, pa su ih uz uvredeisterali iz logora. Kasije Herea bio je jedini viši časnik koji je pokušao da sesuprodstavi tom čudovišnom i nečuvenom ponašanju. Njega je napalo jednoodeljenje pobunjenika; on, međutim, nije pobegao niti ih je molio za milost, većse sa isukanim mačem bacio usred gomile, udarajući sečivom i levo i desno, itako se probio između vojnika sve do svetog uzvišenja u logoru na kome suodržavana suđenja, znajući da se nijedan vojnik neće usuditi ni da ga se dotaknedokle god se bude nalazio na tome mestu.

Germanik nije imao bataljona dvorske straže da ga zaštite, već je odmahodjahao u pobunjeni logor, sam i praćen samo malim brojem vojnika. On tadajoš nije bio čuo za pokolj časnika. Rulja je zaokupila i njega, kao što je ranijepostupila i prema svom zapovedniku, ali je Germanik pribrano odbio da jojuputi ma i jednu reč sve dok se vojnici ne svrstaju u čete i bataljone, kao što sepristoji, sa razvijenim stegovima, tako da bi on mogao da zna kome se uopšteobraća. Vojnicima je izgledalo da je to samo mali ustupak, a želeli su da čujušta on ima da im kaže. Ali kada su se postrojili, stari zapt je ipak unekoliko biouspostavljen; iako su se oni – time što su poubijali svoje starešine – stavili u

takav položaj da se nisu mogli nadati Germanikovu poverenju ili praštanju, onisu mu ipak u srcu verovali kao čoveku hrabro dobrom i čestitom. Jedan starivojnik – a bilo ih je koji su služili u Nemačkoj već dvadeset pet ili tridesetgodina – uzviknuo je:

– Koliko ovaj čovek liči na svog oca!A drugi:– Morao bi biti đavolski dobar, da bi bio isto tako đavolski dobar ka njegov

otac!Da bi privukao njihovu pažnju, Germanik je tako podesio svoj glas da je

izgledalo kao da razgovara sa vojnicima. Govorio je prvo o Avgustovoj smrti io velikoj žalosti koju je ona izazvala; zatim ih je uveravao da je Avgust zasobom ostavio nerazrušivo delo i svoga naslednika, koji će biti u stanju danastavi vladanje i zapovedanje vojskom onako kako bi to činio i sam Avgust.

– Vi svi znate slavne pobede mog oca u Nemačkoj. Mnogi od vas suučestvovali u njima, rekao je on.

– Nikada nije bilo boljeg zapovednika ili boljeg čoveka od njega! –doviknuo je jedan stari vojnik. Živeli Germanik-otac i Germanik-sin!

Kolika je bila prostodušnost moga brata vidi se i iz toga što on nije niuvideo kakav su utisak ostavile njegove reči. Govoreći o svome ocu, on jemislio na Tiberija (koji je takođe često nazivan i Germanikom), ali su starivojnici mislili da on govori o svome pravom ocu; a govoreći o Avgustovomnasledniku, on je opet mislio na Tiberija, ali su vojnici smatrali da on misli nasamoga sebe. Ne primećujući ovu zabunu, Germanik je nastavio da govori oslozi koja vlada u Italiji i o vernosti Francuza, iz čije oblasti upravo i dolazi, paje zatim rekao da ne razume zašto ih je iznenada obuzela takva zlovolja. Šta ihto tišti? Šta su učinili sa svojim zapovednicima četa, odreda, pa čak i sa svojimzapovednicima pukova? Zašto časnici nisu izišli na smotru? Zar su oni zaistaisterani iz logora, kao što je on čuo?

– Nekoliko nas je još u životu, pa smo čak i prisutni, Cezare, dobacio jeneko, i Kasije je istupio iz stroja, pa je hramajući prišao Germaniku. Ali nemanas mnogo. Otrgli su me sa uzvišenja za suđenje i zatvorili u stražaru; četiridana mi nisu dali ništa za jelo. Jedan stari vojnik je maločas bio tako dobar dame je pustio.

– Zar tebe, Kasije! – uzviknuo je Germanik. Zar su zaista postupili tako stobom? Sa čovekom koji je vratio onu osamdesetoricu iz Teutoburške šume? Sačovekom koji je spasao most na Rajni?

– Dosta je što su mi poštedeli život, odgovorio je Kasije.Germanik je užasnut upitao:

– Vojnici, je li to istina?– Sami su krivi za svoju sudbinu! – uzviknuo je neko, a zatim je nastupio

užasan metež. Vojnici su se skidali do gole kože da bi pokazali jedva zamlađenebele tragove od časnih rana na svojim grudima i hrapave modre masnice odbatinjanja na leđima. Jedan oronuo starac izleteo je iz stroja, pa je trčeći premaGermaniku prstima otvarao usta da bi pokazao gole desni. A onda je povikao:

– Ja, ovako bezub, ne mogu, zapovedniče, da žvaćem kamenje, a ne mogu nida idem pod opremom i da se borim jedući splačine! Borio sam se pod tvojimocem u njegovoj prvoj vojni na Alpima, a već tada sam imao šest godina službeza sobom. Imam dva unuka u istom odeljenju u kome i ja služim. Otpusti me izvojske, zapovedniče! Ja sam te ljuškao na kolenima kada si bio malo dete! A odmene se traži, iako sam kilav, da pređem dvadeset milja, noseći sto funtiopreme na leđima.

– Vrati se u stroj, Pomponije! – naredio mu je Germanik, jer je prepoznaostarca i bio potresen što ga još uvek vidi pod oružjem. Ti se zaboravljaš!Naknadno ću se pozabaviti tvojim slučajem. Za ime božje, pokaži dobar primernovacima!

Pomponije ga je vojnički pozdravio i vratio se u stroj. Germanik je podigaoruku da bi uspostavio tišinu, ali su ljudi nastavili da glasno negoduju zbog maleplate i nepotrebnih zanimanja, kojima su ih toliko mučili od jutra do povečerjada često nisu imali ni trenutka odmora, kao i zbog toga što su ljude brisali savojničkih spiskova tek kada bi krepali od starosti. Germanik nije ni pokušao dadođe do reči sve dok nije ponovo zavladala potpuna tišina. Tada je rekao:

– Obećavam vam pravdu u ime svog oca Tiberija! Njemu leži na srcu vašedobro isto onoliko koliko i meni, a on će učiniti za vas sve što se može učinitibez ugrožavanja same Imperije. Ja vam stojim dobar za to!

– O, neka đavo nosi Tiberija! – odjeknuo je nečiji glas, a taj uzvik jeprihvaćen sa svih strana uz psovke i pogrde. A onda su odjednom počeli daviču:

– Živeo Germanik! Ti si naš imperator! Baci Tiberija u Tibar! ŽiveoGermanik! Germanik imperator! Neka ide do đavola Tiberije! Neka ide dođavola i ta kurva Livija! Živeo Germanik! Povedi nas na Rim! Mi smo tvoji!Živeo Germanik, sin Germanikov! Neka Germanik bude imperator!

Germanik je bio kao munjom pogođen. Viknuo je :– Vi mora biti da ste ludi, kada tako govorite! Šta vi mislite o meni? Mislite

li da sam izdajnik?Na to je neki stari vojnik uzviknuo:– Ne govori tako, zapovedniče! Pa ti si malopre sam rekao da ćeš produžiti

Avgustovo delo! Nemoj sada da uzmičeš!Germanik je tek tada uvideo svoju zabludu, pa je – pošto su se poklici

„Živeo Germanik” i dalje razlegali – skočio sa logorskog uzvišenja i pohitao kasvome konju, koji je bio privezan za jedan kolac; hteo je da uzjaše konja i da udivljem trku napusti ovaj prokleti logor. Vojnici su, međutim, isukali mačeve ipreprečili mu put.

Germanik je, van sebe, viknuo:– Pustite me da prođem, ili ću – tako mi boga! – dići ruku sam na sebe!– Ti si naš imperator! – odgovorili su mu vojnici.Germanik je tada potegao mač na sebe, želeći da se ubije, ali mu je neko

uhvatio ruku. Svakom poštenom čoveku je moralo biti jasno da je Germanikstvarno i mislio ono što je govorio, ali su mnogi bivši robovi smatrali da onsamo licemerno izigrava skromnost i vrlinu. Jedan od njih se nasmejao i rekao:

– Evo, uzmi moj mač! On je oštriji!Stari Pomponije, koji je stajao do njega, planuo je i udario toga vojnika po

ustima. Germanika su prijatelji odvukli u zapovednikov šator. Zapovednik jeležao u postelji polumrtav od straha, skrivajući glavu pod pokrivačem. Prošloje dosta vremena dok se on toliko pribrao da je mogao da ustane i iskažepoštovanje Germaniku. Njemu kao i njegovoj pratnji spasla je život telesnastraža, koju su sačinjavali najamnici iz oblasti oko švajcarske granice.

Na brzinu je održano većanje. Kasije je saopštio Germaniku da se, naosnovu jednog razgovora koji je on čuo dok je ležao u stražari, može zaključitida će pobunjenici poslati svoje predstavnike pukovima Gornje Pokrajine, da bitako osigurali i njihovu podršku u slučaju opšte vojne bune. Neki odpobunjenika su smatrali da treba ostaviti Rajnu bez odbrane i poći naFrancusku, opljačkati gradove, na silu povesti sa sobom žene i osnovatinezavisnu kraljevinu negde na jugo-zapadu Imperije, koju bi s leđa štitiliPirineji. Rim u prvo vreme ne bi bio u stanju da odgovori na taj potez, te biodmetnici imali dovoljno vremena da na miru učvrste svoju kraljevinu.

Germanik je odlučio da se smesta vrati u Gornju Pokrajinu i privolitamošnje pukove da se zakunu na vernost Tiberiju. Ovi su pukovi doskorastajali pod njegovim neposrednim zapovedništvom, te se Germanik nadao da ćeoni ostati verni, ukoliko bi naravno stigao do njih pre pobunjeničkih izaslanika.Znao je da i oni imaju iste žalbe u pogledu plate i dužine službe, ali su zatonjihove starešine bili bolji ljudi, koje je on i izabrao zbog njihovog strpljenja ivojničke spreme, a ne zbog nekog njihovog praznog ugleda. Međutim, i ovde jetrebalo prvo nekako primiriti pobunjene pukove. Postojala je samo jednamogućnost, i Germanik je tada izvršio jedini prestup u životu: on je krivotvorio

jedno pismo koje je trebalo tobož da potiče od samoga Tiberija, a koje jeidućeg jutra trebalo da mu bude predato na vratima njegovog šatora. Iste noći jepotajno izaslan glasnik, sa naređenjem i da ukrade konja, odjaše dvadeset miljana jugo-zapad, a zatim da se punom brzinom vrati drugim putem.

U pismu je stajalo da je Tiberije čuo za neke opravdane žalbe pukova kojisluže u Nemačkoj i da želi da odmah iziđe u susret. On će se postarati da imsmesta bude isplaćen novac koji im je zaveštao Avgust, a u znak poverenja kojeima u njihovu vernost on će tu svom udvostručiti o svom trošku. PredložićeSenatu da im se povisi plata. On će odmah i bezuslovno otpustiti iz vojske sveljude sa preko dvadeset godina službe, a daće uslovni otpust i svima onima kojisu već odslužili šesnaest godina; ti ljudi neće moći da budu ponovo pozvani, uvojsku, osim za službu u posadama po gradovima.

Germanik nije bio tako vešt u laži kao njegov stric Tiberije, njegovastaramajka Livija ili njegova sestra Livila. Glasnikovog konja je prepoznaonjegov glasnik, a prepoznat je i sam glasnik, koji je bio jedan od Germanikovihkonjušara. Po logoru se počelo šaputati da je pismo krivotvoreno. Starimvojnicima je ipak išlo u račun da proglase pismo za pravo i da zatraže da sesmesta ispuni obećanje, te da budu otpušteni iz vojske i da im se isplati ono štoim je Avgust zaveštao. Oni su, dakle, tako i istupili, a Germanik im jeodgovorio da je imperator čovek od reči i da će obećanje u pogledu otpusta bitiispunjeno još istoga dana. Zamolio ih je da se samo malo strpe u pogledu onogašto im je Avgust ostavio, jer im to može biti isplaćeno u celini tek kada se buduvratili u svoje zimske logore. Rekao im je da nema dovoljno gotovine u logoruda bi mogao svakome vojniku da isplati njegovih šest zlatnika, ali da će sepobrinuti da im njihov zapovednik razdeli sav raspoloživi novac. Ovo jeunekoliko umirilo vojnike, iako nisu više bili toliko oduševljeni Germanikom,pošto se ispostavilo da on neće ispuniti sva njihova očekivanja: „On se plašiTiberija, govorili su, a nije se ustručavao ni od toga da se posluži obmanom.”Izaslali su mala odeljenja, koja je trebalo da pronađu njihove starešine i pristalisu da opet slušaju naređenja svoga zapovednika. Germanik je rekaozapovedniku da će ga pred Senatom optužiti za kukavičluk ako se smesta nepribere.

Pošto se uverio da su suviše stari vojnici otpušteni iz vojske i da jerazdeljen raspoloživ novac, Germanik je odjahao u Gornju Pokrajinu. Tu jezatekao pukove koji su žudno očekivali novosti o događajima u DonjojPokrajini; srećom oni se još nisu bili otvoreno pobunili, jer je njihovzapovednik, Silije, bio čovek nesalomljive volje i čvrste ruke. Germanik je injima pročitao ono isto krivotvoreno pismo i zatražio od njih da se zakunu navernost Tiberiju, i vojnici su ga odmah poslušali.

U Rimu je zavladalo veliko uzbuđenje čim su stigle vesti o rajnskoj pobuni.Tiberije je i ranije bio oštro osuđivan što je, umesto da sam ide na Balkan,poslao Kastora da on uguši tamošnju pobunu – koja u to vreme još nije bilaugušena – a sada su mu zviždali na ulici i pitali ga zašto se uvek bune baš onivojnici kojima je on lično zapovedao, dok drugi ostaju verni Rimu. (Jer i uDalmaciji se nisu pobunili pukovi kojima je zapovedao Germanik.) Govorenomu je da treba smesta da ide u Nemačku i da sam pokusa čorbu koju je zakuvaona Rajni, a ne da taj posao prepušta Germaniku. Tiberije je zbog svega togaizjavio pred Senatom da će otići u Nemačku, pa je, ne žureći se, počeo sapripremama, sa izborom pratnje i opremanjem jedne male flote. Ali kada je onveć bio gotovo za polazak, plovidba je postala opasna zbog zime, a počele supristizati i povoljnije vesti iz Nemačke. Prema tome, Tiberije nije ni pošao naput. U stvari, on nikad nije ni nameravao da pođe.

U međuvremenu sam ja dobio jedno kratko pismo od Germanika, u kome meje molio da odmah, u najvećoj tajnosti, prikupim sa njegovog imanja dve stotinehiljada zlatnika, koji mu je novac potreban radi obezbeđenja sigurnosti Rima.Nije mi pisao ništa više o tome, već mi je samo poslao pismeno ovlašćenje daga mogu zastupati u svim poslovnim stvarima. Otišao sam do glavnognadzornika njegovog imanja, koji mi je rekao da on, bez prodaje nekretnina,može da sastavi samo sto hiljada zlatnika, a da bi svaka prodaja izazvala razneglasine, a Germanik je očigledno baš to i hteo da izbegne. Morao sam, dakle,ostatak sam da sakupim; pedeset hiljada sam uzeo iz svoje riznice; posle togaostalo mi je samo deset hiljada zlatnika, jer sam već pre toga morao da platimpristupninu za novi sveštenički red; a drugih pedeset hiljada sam dobioprodajom nekih nekretnina u Rimu, koje sam bio nasledio od oca. Srećom, imaosam već odranije kupca za njih, a morao sam prodati i one robove koji mi nisubili neophodni; a prodao sam samo one ljude i žene za koje sam smatrao da minisu naročito odani. Poslao sam, dakle, Germaniku novac već dva dana posleprijema pisma kojim me je molio za tu pomoć. Moja mati se silno naljutila kadaje čula za prodaju tih nekretnina; kako nisam smeo da joj kažem zašto mi jepotreban novac, izjavio sam joj da sam se u poslednje vreme kockao u suviševelike svote i da sam, pokušavajući da povratim neke teške gubitke, izgubio jošdva puta toliko. Poverovala mi je, pa me je od sada peckala i nadimkom„kockar”. Ali je meni već i sama pomisao da nisam izneverio Germanika i Rimpružala potpunu utehu za ta njena peckanja.

Moram priznati, u to vreme sam se zaista mnogo kockao, ali nikad nisam nidobijao niti gubio velike svote. Igrao sam da bih se odmorio od pisanja. Poštosam završio istorijsko delo o Avgustovim verskim reformama, napisao samkratku humorističnu knjigu O kocki i posvetio je božanskom Avgustu, uradiosam to samo zato da bih najedio svoju majku. Naveo sam odlomke iz jednog

pisma koje je Avgust – koji je jako voleo da se kocka – jednom uputio momeocu; u pismu je rekao da mu se jako svidela njihova igra prethodne noći, poštomoj otac najbolje ume da podnese gubitke od svih kockara koje je on upoznao.Moj otac, pisao je Avgust, uvek je smejući se grdio sudbinu, kad god bi bacioPseto, a kada bi neki saigrač bacio Veneru, radovao se tome isto toliko kao daje on sam tako srećno bacio kocku. „Zaista je pravo zadovoljstvo dobiti protivutebe, dragi moj, a ovo je najveća pohvala koju mogu da kažem o nekom čoveku;jer ja obično ne volim da dobivam, pošto na taj način dobijam neželjen uvid usrca mojih tobožnjih najvernijih prijatelja, Niko, osim najboljih ljudi, ne voli daizgubi u igri sa mnom, jer sam ja imperator, te svi misle da sam i bezgraničnobogat – a bogovi svakako ne bi trebalo da budu naklonjeni onome koji ionakoima već isuviše. Zbog toga ja namerno – kao što si možda i primetio – uvek nakraju igre napravim grešku u sračunavanju, pa ili tražim manju svotu od onekoju sam u stvari dobio ili – tobož usled neke omaške – platim više nego štosam dužan, a retki su oni – ako izuzmemo tebe – koji su toliko pošteni da meisprave.” (Želeo sam da navedem i jedan odlomak u kome je reč o Tiberijevomnepriličnom ponašanju pri kocki, ali to naravno nisam smeo da učinim.)

Počeo sam knjigu šaljivo-ozbiljnim ispitivanjem istorije kocke, a pri tomsam naveo i mnoge nepostojeće pisce i opisao mnoge čudne načine mućkanjaposude sa kockicama. Glavni predmet knjige sastojao se naravno u tome kako sena kocki dobija ili gubi: knjiga je u stvari nosila naslov Kako ću dobiti nakocki? Avgust je u jednom drugom pismu rekao da je, trudeći se da izgubi,dobijao sve više i više, te je – čak i kada bi se na svoju štetu namerno prevariou računu – retko kad sa gubitkom ustajao od kockarskog stola. Naveo samdakako i jednu suprotnu izjavu, koju je Polion pripisao mome dedi Antoniju,naime da je, kada bi se trudio da dobije na kocki, gubio sve više. Doveo sam uvezu te dve izjave i odatle izvukao sledeći osnovni zakon kocke: ukoliko bogoviiz nekog drugog razloga nisu kivni na nekog čoveka, oni će dobitak podaritionome kome je najmanje stalo do dobitka. Prema tome, jedini način da sedobije na kocki je razvijanje u sebi iskrene želje da se izgubi. Pisana teškimstilom, kojim sam podražavao svom starom strašilu Katonu, knjiga je – laskamsebi – bila vrlo duhovita, baš zbog nepomirljive suprotnosti koja se krila usamom zaključku. Naveo sam i staru izreku po kojoj će hiljadu zlatnika dobitisvaki onaj koji sretne stranca na šarenoj mazgi, ali pod uslovom da i ne pomislina mazgin rep sve dok ne dobije novac. Nadao sam se da će se ovajpodsmešljivi spis svideti ljudima koji su smatrali da se moje istorije ne mogusvariti. Međutim, knjiga se uopšte nikome nije svidela. Niko je nije ni shvatiokao humoristično delo! Trebalo je da unapred uvidim da starinski čitaoci, kojisu bili vaspitani na Katonovim delima, neće uživati u podsmešljivompodražavanju njihovom uzoru, a da mlađi naraštaji, koji nisu bili uzgajani

pomoću Katonovih dela, neće ni osetiti parodiju. Knjigu su, prema tome, sviodbacili kao neshvatljivo dosadno i glupo delo, pisano sa potresnomozbiljnošću, delo koje konačno dokazuje da su u pravu oni koji govore o menikao o čoveku koji nije pri čistoj svesti.

Ovo je izlaganje bilo sasvim neumesno udaljavanje od predmeta. Ostaviosam Germanika kako žudno očekuje novac, a počeo da pišem o kocki! Verujemda bi me stari Atenodor najoštrije osudio da je danas još u životu.

Glava XVI

U Bonu, u Nemačkoj, Germanika je posetilo jedno izaslanstvo Senata koje

je tamo uputio Tiberije. Ono je, u stvari, trebalo da proveri da li Germanik nijepreuveličao ili umanjio ozbiljnost pobune. Izaslanici su nosili i jednoTiberijevo pismo u kome je on odobrio sva obećanja koja su data vojsci unjegovo ime, sem obećanja o udvostručenju svote koju je trebalo vojnici danaslede od Avgusta, jer bi se to obećanje moralo dati svoj rimskoj vojsci, a nesamo pukovima u Nemačkoj. Tiberije je čestitao Germaniku na očiglednimuspesima postignutim lukavstvom, ali mu nije bilo pravo što se moralo pribećikrivotvorenju. On je dodao da će od samih vojnika zavisiti da li će on ispunitidata obećanja ili ne. (Ali to nije značilo da će on, kako je to predpostavljaoGermanik, ispuniti ta obećanja čim se vojnici opet poslušno budu podvrglivojnoj stezi, već je značilo nešto sasvim obrnuto.) Germanik mu je smestaodgovorio drugim pismom, braneći izdatke za dvostruke plate, dodajući da ćeon njih izmiriti sam iz svojih izvora, a da vojnici neće ni pomisliti da je njihovdobrotvor neko drugi a ne Tiberije. Dodao je da je on u onom izmišljenomepismu jasno istakao da treba nagraditi samo pukove koji su u Nemačkoj, i tozato što su se oni nedavno sa uspehom tukli preko Rajne. A što se tiče drugihposebnih obećanja, veterani koji su imali preko dvadeset godina službe već suotpušteni, te su sada ostali pod zastavom samo zato što čekaju da stigne i njihovdeo novca nasleđenog od Avgusta.

Germanik je samo s mukom podneo ovaj namet na svoju imovinu, te me jemolio da mu trenutno ne tražim pedeset hiljada zlatnika koje sam mu biopozajmio. Odgovorio sam mu da to nije ni bio zajam, nego poklon, i da samgord što mogu to da učinim. Ali, vratimo se događajima onim redom kojim su itekli! U času kada je izaslanstvo Senata stiglo, dva puka su bila u svom zimskomlogoru kod Bona. Njihov put do tih zimskih logora, obavljen podzapovedništvom njihovog vojskovođe, bila je sramna rabota, jer su vojnici tihpukova vezali vreće sa novcem za velike motke, pa su ih nosili, tako obešene,između zastava. Druga dva puka su odbila da napuste svoje letnje logore svedotle dok im se ne isplati čitava svota. Dva bonska puka, Prvi i Dvadeseti,posumnjali su da je izaslanstvo možda došlo i zato da poništi date ustupke, te suse ponovo počeli buniti. Neki od vojnika su bili za to da se odmah krene unjihovu novu kraljevinu, te je nekoliko vojnika u ponoć banulo u Germanikovstan, u kome je, u jednom zaključanom kovčegu, bio čuvan orao Dvadesetogpuka, pa su izvukli Germanika iz postelje, oteli mu ključ – koji je on nosio najednom tanjem zlatnom lancu oko vrata, otključali kovčeg i ugrabili orla. Zatimsu pošli ulicama, kličući i pozivajući svoje drugove da „pođu za orlom”, pa su

se sreli sa senatorima iz izaslanstva, koji su čuli neku buku i poleteli da zatražezaštitu od Germanika. Vojnici su počeli glasno da ih grde, pa su čak i potrglimačeve. Senatori su onda promenili pravac i hitno se uputili u glavni stanPrvoga puka, u kome su se stavili pod zaštita njegovih svetih orlova. Goniocetih senatora obuzelo je toliko ludilo od besa i pića da bi sigurno raspolutililobanju i samom vođi senatskog izaslanstva, samo da stegonoša, kome jespadalo u dužnost nošenje orla, nije bio hrabar čovek i vešt mačevalac. A da jedošlo do toga zločina, to bi ceo puk stavilo van zakona i prema njemu bi sepostupilo bez milosti, što bi svakako bio znak za građanski rat u celoj zemlji.

Neredi su se nastavili u toku cele noći, ali su srećom prošli bez krvoprolića,izuzev što je tu i tamo bilo pijanačkih okršaja između suparničkih vojničkihčeta. Kada se razdanilo, Germanik je naredio trubaču da zatrubi zbor, pa je staona sudijsko uzvišenje u logoru, a pored sebe je posadio vođu senatskogizaslanstva. Vojnici su se osećali krivima, pa su bili uznemireni, a u nekoliko irazdraženi, ali ih je opčinila Germanikova srčanost. On je ustao, naredio dabude mir, a zatim je široko zevnuo, pokrio usta rukom, pa se izvinio da nijedobro spavao zato što mu miševi nisu dali mira svojim grebanjem po stanu.Vojnicima se svidela ta šala, pa su se smejali. On se, međutim, nije pridružionjihovom smehu.

– Neka je hvala nebu, rekao je on, što je svanulo! Nikada nisam proveo takorđavu noć. U jednom trenutku mi se usnilo da je orao Dvadesetog puka nekudodleteo, a kakvo zadovoljstvo što ga jutros opet vidim na smotri! Neki zli dusilebdeli su nad logorom, a njih nam je nesumnjivo poslalo neko božanstvo kojesmo uvredili. Sve vas je uhvatilo neko ludilo, te vas je samo neko čudo spasloda ne izvršite zločin koji bi bio bez premca u istoriji Rima, zločin neizazvanogubistva jednog poklisara našeg sopstvenog grada, koji se pred vašim mačevimastavio pod sveto okrilje božanstva vašeg sopstvenog puka.

Posle toga je Germanik rekao da je izaslanstvo Senata došlo samo zato dapotvrdi ona prvobitna obećanja koja je dao Tiberije u ime Senata i da proverida li je on, Germanik, ta obećanja verno izvršio.

– Pa dobro, šta je onda bilo s tim? I gde je ostatak našeg nasledstva? –Uzviknuo je neko, a taj uzvik su prihvatili i drugi. Čuli su se povici:

– Zahtevamo svoju plata!Nekom srećnom okolnošću baš su se tada pojavila vozila na kojima je bio

novac, a njih su sprovodili konjanici. Germanik je iskoristio priliku da brzovrati senatore u Rim u pratnji tih istih konjanika, a posle toga je sam nadziravaoraspodelu novca, imajući dosta muke da zadrži neke vojnike od pljačke novcaodređenog za druge pukove.

To posle podne neredi su se samo još povećali, jer je toliko zlato koje se

našlo u kesama vojnika navelo ljude da se teško napiju i da se upuste ubezobzirnu kocku. Germanik je smatrao da bi bila ugrožena bezbednostAgripine, koja je bila sa njim, ako bi ona i dalje ostala u logoru. Ona je baš bilaponovo bremenita, a sa njom je bio i mali Gaj, dok su druga njena dva sina,moji sinovci Neron i Druz, bili u Rimu, kod moje majke i mene. Smatralo se dato lepo dete Gaj donosi sreću vojsci, pa mu je neko napravio svu vojničkuopremu prema malim razmerama njegovog uzrasta, zajedno sa oklopom imačem, kalpakom i štitom. Svi su ga mazili. Kada bi mu mati navukla njegovoobično odelo i obula sandale, on bi plakao i uporno zahtevao da mu se vratenjegov mač i čizmice, kako bi mogao da ide i posećuje šatore. Zato je i dobionadimak Kaligula, što znači u stvari čizmica.

Germanik je nastojavao da se Agripina udalji, premda se ona zaklinjala dase ničega ne boji i da bi radije sa njim i poginula u logoru nego da u sigurnomskloništu čuje da su njega ubili pobunjenici. Na to ju je on zapitao da li onamisli da će Livija biti dobra mati njihovoj siročadi, pa ju je to privolelo da seprikloni Germanikovoj želji. Sa njom je pošlo i nekoliko žena drugih časnikazajedno sa decom, plačući i noseći na sebi odeću ožalošćenih. One su pešice ilagano prošle kroz logor bez svoje uobičajene pratnje, podsećajući na begunceiz grada koji je osuđen na propast. Sve što su imale od prevoznih sredstava bilasu jedna prosta kola, u koja je bila upregnuta mazga. Kasije Herea je pošao sanjima kao putovođ i jedini zaštitnik. Kaligula mu je jahao na ramenima, kao dase nalazi na ubojnome paripu, pa je vikao i mahao svojim mačem, dajući pravaconako kako su ga već konjanici tome naučili. Iz logora su pošli vrlo rano izjutra,te ih je jedva ko i video, jer na kapiji nije bilo nikakve straže; a u logoru se nikonije više ni potrudio da trubi pojutarje, te je većina vojnika spavala pijanimsnom do deset i do jedanaest časova. Ono nešto starih vojnika, koji su se podugoj navici budili rano, bili su izvan logora, zaposleni sakupljanjem drva zagorivo, potrebnog za spremanje doručka, pa su zapitali gde odlaze te žene, aKasije im je odgovorio:

– Idu u Trier, jer naš glavni zapovednik radije želi da svoju ženu i dete stavipod zaštitu neprosvećenih ali vernih francuskih saveznika u Trieru nego da ihostavi ovde da ih pobije slavni Prvi puk. Recite to uostalom i vašim drugovima!

Stari vojnici su pohitali natrag u logor, a jedan od njih, već postariji čovekpo imenu Pomponije, uzeo je trubu i zasvirao uzbunu. Na taj znak sanjivi ljudipohitaše iz svojih šatora, polusanjivo se teturajući, ali sa mačevima u ruci.

– Kakva nam to opasnost preti? Šta se dogodilo?– Njega su nam odveli! A to je kraj naše sreće, i mi ga više nikad nećemo ni

videti!– Ama koga to? Koga su odveli?

– Pa odneli su našega dečka, Čizmicu! Njegov otac je rekao da ga više nesme poveriti Prvom puku, i zato ga je poslao prokletim francuskim saveznicima,a bog jedini zna šta će mu se tamo desiti. Vi znate kakvi su Francuzi! Sa detetomje poslata i mati, a ona je najmanje u sedmom mesecu trudnoće, i putuje pešicekao robinja, sirota gospođa! O momci! Germanikova žena, a kći staroga Agripe,koga smo mi nazivali Prijateljem Vojnika! I naša Čizmica!

Vojnici su zbilja izvanredna vrsta ljudi. Žilavi su kao koža kojom supokriveni ubojni štitovi, sujeverni su kao Egipćani, a bolećivi kao sabinjanskebabe. Deset minuta posle te uzbune već je oko dve hiljade vojnika opsađivaloGermanikov šator u pijanom zanosu od žalosti i kajanja, pa su ga preklinjali davrati u logor svoju ženu sa njihovim dragim dečkom.

Germanik je izišao pred njih bled od gneva, pa im je rekao da ga više neuznemiruju. Oni su osramotili i sebe, i njega, i samo ime Rima, te im on, dok ježiv, nikada više neće verovati! Nisu mu učinili nikakvu uslugu time što su muistrgli mač u trenutku kada je hteo da ga zarije sebi u grudi.

– Pa reci nam, vojskovođo, šta da činimo? Učinićemo sve što nam budešrekao! Mi ti se zaklinjemo da se nikad više nećemo buniti! Oprosti nam! Mićemo te; pratiti i na kraj sveta, ali nam samo vrati našeg malog druga u igrama.

Germanik je na to odgovorio:– Evo vam mojih uslova: zakunite se na vernost mome ocu Tiberiju, a

izdajte mi one među vama koji su krivi za smrt vaših kapetana, za vređanjesenatskog izaslanstva i za krađu orla. Ako to budete učinili, moći ćete samoutoliko računati na moje praštanje što ću dozvoliti da vam se vrati vaš drug uigrama. Moja žena, međutim, ne može leći u postelju u logoru sve dok on nebude očišćen od krivaca. Vreme njenog porođaja se bliži, a ja ne bih želeo daneki rđav uticaj baci senku na život toga deteta. Ali mogao bih je, umesto uTrier, poslati u Keln, ako vi već ne želite da se priča kako sam je poverio zaštitivarvara. Ja ću vam dati potpun oproštaj tek pošto budete izbrisali vaše krvavezločine jednom još krvavijom pobedom nad Nemcima, tim neprijateljima vašezemlje.

Vojnici su se zakleli da će se pokoravati tim uslovima, te je on poslaoglasnika da pristigne Agripinu i Kasija, koji je imao da im da potrebnaobjašnjenja i da vrati Čizmicu. Ljudi su se zatim razleteli po šatorima,pozivajući sve svoje drugove koji su ostali verni Germaniku da im se pridruže ida pozatvaraju sve kolovođe pobune. Stotinak ljudi je bilo odmah pohvatano iodvučeno do sudijskog uzvišenja. Ostali vojnici su za vreme toga suđenjaobrazovali karu i stajali u njoj sa isukanim mačevima. Jedan od pukovnika jeterao jednog po jednog zatočenika da se popne na brzo sklepanu zaravan odbrvana, koja se nalazila pored sudijskog uzvišenja, pa kako bi vojnici koga

oglasili krivim, oni bi ga odatle svukli i odsekli mu glavu. Za celo vreme togasuđenja po kratkom postupku, koje je trajalo oko dva časa, Germanik nijeprogovorio ni jednu jedinu reč, nego je sedeo sleđena lica, nem i prekrštenihruku. A našlo se da samo nekolicina optuženih nije bila kriva.

Kada je već pala i poslednja glava i kad su tela bila odvučena radispaljivanja izvan logora, Germanik je pozvao pred sud i sve zapovednike četaredom, pa je od njih zatražio da polože računa o svojoj službi. Ako je čovekimao dobru prošlost, te je bilo očigledno da nije dobio čin preporukama,Germanik bi zapitao veterane njegove čete i za njihovo mišljenje o njemu. Poštobi se ovi izjasnili u njegov prilog, i ako bataljonski pukovnik nije ništa rekaoprotiv njega, on je bio potvrđen u činu. Ali ako je njegova prošlost bila rđava,ili ako je bilo žalbi protiv njega iz same njegove čete, onda bi on bio lišen čina,a Germanik je pozvao tu četu da bira najboljega između sebe za njegovognaslednika. Posle toga je zahvalio ljudstvu na saradnji i pozvao ga da položizakletvu poslušnosti Tiberiju. Vojnici su je svečano i položili, posle čega seodmah razlegla radosna vika, jer su videli Germanikovog glasnika, koji se žurnovraćao u logor na konju, a ispred njega je na konjskim plećima jahao Kaligula,koji je klicao svojim piskavim glasom i mahao onom svojom igračkom od mača.

Pošto je zagrlio dete, Germanik je izjavio da ima još nešto da kaže. ShodnoTiberijevim uputstvima, hiljadu pet stotina veterana kojima je istekao rok vojneslužbe bilo je iz oba ova puka otpušteno kućama. Ali, rekao je Germanik, akoneko od njih želi da dobije potpun oproštaj, mogao bi ga zaslužiti isto onako kaošto će ga zaslužiti i njegovi drugovi kad uskoro pođu preko Rajne da sveteVarov poraz. On će sa svoje strane dozvoliti boljima među njima da se ponovoupišu u spisak svoje čete, dok će oni drugi, koji su sposobni samo zagarnizonsku službu, biti uzeti u poseban odred, namenjen Tirolu, odakle uposlednje vreme javljaju o prepadima iz Nemačke. I da li ćeš verovati, čitaoče,svaki je od veterana istupio iz stroja i tražio da ponovo bude primljen u vojsku,a više od polovine se dobrovoljno javilo za redovnu službu s one strane Rajne!Među tim borbenim dobrovoljcima nalazio se i Pomponije, koji je, negodujući,rekao da je sposoban kao i svako drugi, iako je krezub i kilav. Germanik ga jepostavio za svoga posilnog u šatoru, a njegove je unuke uzeo u svoju telesnustražu. Tako je u Bonu opet bilo sve u dobrom redu, a vojnici su Kaliguligovorili da je on sam ugušio pobunu i da će jednoga dana biti velik imperator,koji će ostvarivati divne pobede. To je rđavo delovalo na dete, koje je, kao štoveć rekoh, bilo veoma sramno maženo.

Ali je sad valjalo vratiti k svesti još dva puka koja su se nalazila u mestuzvanom Ksanten. Oni su pokazivali buntovne namere čak i posle isplatanjihovog udela u Avgustovoj zaostavštini, i njihov zapovednik nije mogao daiziđe na kraj sa njima. Ali kada su im stigle vesti o promeni raspoloženja u

bonskim pukovima, kolovođe pobunjenika su se ozbiljno uznemirile za svojubezbednost, pa su podsticale svoje drugove na nova nasilja i pljačke. Germanikje poslao poruku njihovom zapovedniku da će se spustiti niz Rajnu na čelumoćne vojne sile. Ako verni ljudi koji se nalaze pod njegovim zapovedništvomne budu brzo sledovali primeru bonskih pukova i ako sami ne poseku izazivačemeteža, onda će on staviti pod mač čitavu tu rulju. Zapovednik je potajnopročitao to pismo samo zastavnicima, desetarima i nekolicini starih vojnikadostojnih poverenja, rekavši im da se više ne sme gubiti mnogo vremena, jer seGermanik svakoga časa može obreti u Ksantenu. Oni su mu obećali da će većučiniti sve što mogu, pa su stvar poverili još nekolicini odanijih vojnika, a tajnaje bila dobro čuvana. Tako su u ponoć na dati znak grunuli u šatore, pa jeizvršen pokolj pobunjenika. Ovi su se naravno branili kako su najbolje mogli,pa su i sami poubijali izvestan broj vernih vojnika, ali su uskoro bilinadvladani. Pet stotina ljudi bilo je poubijano i ranjeno te iste noći. Ostali –pošto su u logoru ostavili samo straže – pođoše u susret Germaniku, moleći gada ih odmah povede na neprijatelja preko Rajne.

Premda je godišnje doba pogodno za ratovanje već bilo pri kraju, vladalo jejoš uvek lepo vreme; Germanik im je zato obećao da će učiniti ono što traže.Vezujući čamac za čamac, on je napravio privremeni most preko Rajne i prešaoreku na čelu dvanaest hiljada rimskih pešaka, dvadeset šest bataljona saveznikai osam eskadrona konjice. On je saznao od svojih uhoda u neprijateljskoj zemljida protivnik usredsređuje velike snage u selima oko Minstera, u kome je svakejeseni održavana svečanost u čast nemačkoga Herkula. Vesti o pobunamarimskih vojnika bile su stigle Nemcima. Pobunjenici su u stvari već pregovaralisa Hermanom i sa njim izmenjali poklone. Nemci su samo još čekali da pukovikrenu u njihovu novu kraljevinu na jugo-zapadu Imperije, pa da prebrode Rajnui da zakorače neposredno prema Italiji. Germanik je udario jednim retkokorišćenim putem, pa je potpuno iznenadio Nemce, i napao ih baš pri pijanki(Oni piju pivo, piće koje se spravlja tako što se ječam nalije vodom pa seostavi da prevri, a loču ga na svojim gozbama do ludila.) Germanik je podeliosvoje snage u četiri odreda, pa je opustošio sav predeo duž reke u dubinu odpedeset milja, paleći sela i stavljajući pod nož sve stanovnike bez obzira nastarost i rod. Vraćajući se, on je nailazio na manje odrede raznih susednihnemačkih plemena, koji su zauzeli položaje da mu prepreče prolaz kroz šumu.Vodeći čarke sa njima, on je probijao sebi put, dobro odbijajući napade. Ali jeu tome iznenada zasvirana uzbuna u Dvadesetom puku, koji je išao za njim kaoodstupnica, i Germanik je saznao da silno mnoštvo Nemaca ide na njega podličnim zapovedništvom samoga Hermana. Srećom, šuma nije bila gusta, te jeostavljala prostor za sređene vojne pokrete. Germanik je odjahao na konju nanajopasnije mesto, pa je uzviknuo:

– Hej, vi, iz Dvadesetoga puka, probijte nemački borbeni poredak, pa ćevam sve biti oprošteno i zaboravljeno!

Vojnici Dvadesetoga puka borili su se kao ludi, pa su odbacili Nemce inaneli im teške gubitke, goneći ih duboko u otvoren predeo koji se prostirao izašume. Kada je Germanik ugledao Hermana, izazvao ga je da se lično ogledaju,ali su Hermanovi ljudi već bežali. Da se Herman odazvao tom izazovu, on bisigurno poginuo, ali je on obo svoga konja i odjezdio u trku. Kao i naš otac, niGermanik nije imao sreće u gonjenju neprijateljskih poglavica, ali je dobijaopobede na isti način kao i njegov otac, te je ime Germanik, dobijeno po nasleđu,nosio i sa punim pravom. On je vratio vojsku u velikom likovanju u njenelogore s ove strane Rajne.

Pa ipak, Tiberije nikad nije razumeo Germanika, niti ovaj njega. Kao štosam već rekao, Tiberije je bio jedan od loših Klaudija. Izvesno, s vremena navreme bilo je lako privoleti ga vrlini, a da je živeo u plemenitije doba, moždabi mogao važiti i za čoveka plemenite naravi, jer je bio ličnost nimalo osrednjihsposobnosti. Ali on nije živeo u plemenito doba, a i srce mu je bilo okorelo. Zatu tvrdoću njegovog srca – a sa mnom će se složiti svako ko ovo pročita –glavnu krivicu nosi Livija. Suprotno njemu, Germanik je potpuna težio vrlini, i –mada je bio rođen u rđavo doba – on nikada nije odstupio od puta kojim bijednom pošao. Kada je, na primer, odbio da primi položaj samodršca koji sumu ponudili rimski pukovi u Nemačkoj i kada ih je naterao da se zakunu navernost Tiberiju, čak ni samom Tiberiju nije bilo jasno zašto je on takopostupio. Tiberije je zaključio da je Germanik lukaviji od njega i da u stvariigra neku mnogo prepredeniju igru. Tiberiju nikada nije ni na pamet padaloprosto objašnjenje: da je za Germanika čast stajala iznad svega i da je onsmatrao da ga za Tiberija vezuju vojnička poslušnost i to što ga je ovaj usinio.Što se tiče Germanika, on je verovao da je Tiberije isto onoliko dobronamerankoliko i on sam – premda ga je držao za nešto prostodušna što ne može daprokljuvi Livijine namere – jer nije slutio da je on učestvovao u Livijinimspletkama i jer ga Tiberije nikada nije vređao niti mu činio nepravde. Naprotiv,Tiberije ga je veoma hvalio za delatnost kojom je ugušio pobunu i dozvolio muje potpun trijumf za njegovo vojevanje po Minsteru, a kada je Germanik pošao uRim radi tog trijumfa, odlučio je da se sa Tiberijenm što pre otvoreno objasni.Međutim, Varova smrt još nije bila osvećena, te su prošle pune tri godine dokse Germanik nije vratio u Rim. Ton pisama koja su oni u tome međuvremenuizmenjali bio je Germanikova zasluga, jer je on svoja pisao sa dužnomljubavlju. Tiberije mu je odgovarao na isti prijateljski način, jer je mislio da,tako čineći, samo udara tuk na luk. On je preuzeo obavezu da mu vrati svotuizdanu na dvostruke vojničke plate i da tu nagradu proširi i na pukove koji su seborili na Balkanu. Politički razlozi su učinili da je on tim pukovima izmirio

dodatak od tri zlatnika po vojniku odmah, jer je pretilo da i tamo dođe doponovne pobude, ali se izvinjavao Germaniku što će mu poslati novac tek poslenekoliko meseci zakašnjenja, izgovarajući se novčanim nezgodama. Prirodna jestvar da Germanik nije ni navaljivao, a Tiberije naravno nikada nije ni platio tajdug. Germanik me je zato još u jednom pismu pitao da li mogu da sačekam dami plati dug onda kada Tiberije izmiri svoj dug njemu, a ja sam mu ponovoodgovorio da sam mu stvarno poslao taj novac samo kao poklon.

Kratko vreme posle Tiberijevog dolaska na vlast ja sam mu pisao i javio muda sam se za neko vreme posvetio proučavanju prava i državne uprave, što samzbilja i učinio, u nadi da će mi se najzad pružiti mogućnost da poslužim svojojzemlji na nekom odgovornom poslu. On mi je pisao da zaista nije u redu dabude samo običan vitez čovek koji je Germanikov brat, a njegov rođenisinovac, te pošto sam već postao član svešteničkog bratstva koje negujeobožavanje Avgustove ličnosti, svakako bi mi trebalo dozvoliti da nosim barsenatorsku odoru; on bi u stvari, ako bih se obavezao da sam od sebe ne pravimludu, lično tražio dozvolu da mi se podari vezena košulja koju nose samokonzuli i oni koji su to jednom već bili. Na ovo sam mu otpisao da bih viševoleo i zvanje bez sjajnoga ruha nego to ruho bez ikakvog zvanja. On mi je kaoodgovor na to poslao na poklon četrdeset zlatnika, preporučujući mi da kupimsebi igračke sa vesele godišnje svetkovine koja je padala krajem mesecadecembra. Uostalom, Senat mi je izglasao pravo nošenja vezene odeće, pa ječak, kao znak pažnje prema Germaniku, koji je tada bio usred nove i uspešnevojne u Nemačkoj, bilo predloženo da mi se dodeli i jedno sedište među bivšimkonzulima. Tiberije je na to stavio svoj veto, rekavši da sam ja, po njegovommišljenju, nesposoban da održim bilo kakav govor o državnim pitanjima a dapri tom ne dovedem u iskušenje i strpljivost njegovih drugova senatora.

Predložen je bio jednovremeno još jedan ukaz, na koji je Tiberije opetstavio veto, i to u ovakvim okolnostima: Agripina se porodila u Kelnu i dobilaćerčicu, koja je nazvana Agripinila – a mogao bih odmah reći da je taAgripinila bila jedan od najgorih članova porodice Klaudija. Svi su znaci bilida će surovošću i porokom prevazići sve svoje pretke. Agripina je bila bolesnanekoliko meseci posle babinja, te nije bila u stanju da se više lično stara oKaliguli. Zato je on bio poslat u Rim čim je Germanik otpočeo prolećnu vojnu.To dete je u Rimu postalo neka vrsta narodnog junaka. Ma kuda krenuo u šetnjusa svojom braćom, klicali su mu, piljili u njega kao u nešto izuzetno i obraćaliisuviše veliku pažnju na njega. Iako mu je bilo jedva tri godine, dečko je začudobio ranostasan, te je pokazivao vrlo tešku narav, jer je bio dobro raspoložensamo kad mu se laskalo, a dao bi se urazumiti samo kad bi se sa njim postupalosa velikom strogošću. Stanovao je isprva kod svoje babe Livije, ali ona nijeimala vremena da se lično njime bavi, i, pošto je dečko uvek dodijavao starijoj

braći i zametao kavgu sa njima, prešao je od Livije da živi kod moje majke imene. Moja mati ga nikad nije gladila, ali se nije sa njim ophodila ni sadovoljno čvrstine, sve dok je on jednoga dana nije u nastupu jarosti pljunuo, tega je ona dobro izmlatila. „O, ti matora Švabico, znaj da ću ti zapaliti tvoju‘švapsku’ kuću!” – rekao joj je on, upotrebljavajući pridev „švapski” kaonajgoru uvredu za koju je znao. Isto posle podne on se ušunjao u jednu sobu ukojoj su držane starudije, a koja se nalazila u blizini tavanskih odeljenja ukojima su stanovali robovi. Ona je bila puna staroga nameštaja i drugog dar-mara, a Kaligula je stavio ugarak u jednu hrpu slamarica koje su onde bileodložene. Vatra je uskoro zahvatila ceo gornji sprat, a pošto je kuća bila stara,sa suvim i natrulim gredama i velikim pukotinama u podu kroz koje je duvalapromaja, nije bilo moguće obuzdati požar čak ni time što su neprestano vedravode dodavana iz ruke u ruku, od ribnjaka sve do kuće. Pošlo mi je nekako zarukom da spasem svoja spise, dragocenosti i nešto nameštaja. Nije bilo mrtvih,sem što su izgorela dva stara roba, koja su ležala bolesna u postelji, ali od kućenije ostalo ništa sem zidova i podruma. Kaligulu nismo kaznili, jer se on, kadaje video požar unezverio od straha. On tada umalo što nije stradao i sam, jer se,znajući da je kriv, sakrio pod svoj krevet, dok ga dim nije naterao da se drekomoda.

S obzirom da je bila dom tolikih otmenih članova naše porodice, Senat jeblagovoleo doneti odluku da se moja kuća prezida o državnom trošku, aliTiberije to nije odobrio, rekavši da je požar izazvan mojom nebrižljivošću i dabi se vatra lako dala ograničiti na one potkrovne prostorije samo da sam jaučinio ono što je odgovaralo prilici, te zato država ne treba da plaćati ponovnozidanje i nameštanje naše kuće, koju će on sam radije podići o svom trošku. Naovo je Senat odgovorio glasnim pljeskanjem. Ovo je bilo i nepravedno inečasno, utoliko pre što on nije ni nameravao da održi reč. Ja sam bio prinuđenda prodam i poslednji deo svog imanja u Rimu, koji je još imao izvesnuvrednost, a to je bio jedan blok kuća u blizini stočnog trga, kao i jednuzgradurinu koja je bila uz njih, da bih prezidao svoj dom o svome trošku.Nikada nisam rekao Germaniku da je Kaligula bio palikuća, jer bi se on ondasmatrao obaveznim da sam nadoknadi štetu, a smatrao sam da se sve to ipakdesilo slepim slučajem, jer niko ne može tako nejako dete uzeti na odgovornost.

Kad su Germanikove vojske krenule da se opet bore protiv Nemaca, one suonoj svojoj pesmi o trima Avgustovim jadima dodali još neke stihove,uglavnom besmislene, od kojih mogu da se setim samo dveju ili triju strofa;

Šest žutaća plati nam po glavi

Za slaninu i nešto pasulja,Malo sira i nešto čvaraka –

Da ih kupiš od nemačkih hulja!

Bog Avgust se sad po nebu šeće,Stiksom pliva Marcel, avet stara,

A Julija otišla je k njemuI sad više neće da ga vara!

A orlovi još lutaju naši,

Sram i tuga ruže njino liceAl’ mi ćemo na grob Avgust-boga

Položiti ove mangup-ptice!

Bila je i jedna strofa, koja je počinjala ovako:

Nemac Herman draganu izgubiI svoj pivski peharić sa njome...

ali više ne mogu da se setim kraja te strofe. Uostalom, ta strofa ne bi ni bila

važna da me nije podsetila da nešto kažem i o toj Hermanovoj „dragani”. Ona jebila kći nekoga plemenskog poglavice, koji se zvao Zigštos (ili nekako tako), alikoga su Rimljani zvali Segest. Kao i Herman, i on je bio u Rimu, gde je uvedenu spisak vitezova, ali se, suprotno Hermanu, smatrao moralno vezanimzakletvom prijateljstva koju je dao Avgustu. To je bio onaj isti Segest koji jeskrenuo pažnju Varu na Hermana i Segimera, predlažući da Var zarobi na gozbina koju ih je bio pozvao baš uoči svog nesrećnog pohoda. Segest je imao ćerku,ljubimicu, koju je Herman prigrabio otmicom, pa se i venčao sa njom, a Segestnikako nije mogao da mu oprosti tu uvredu. Pa ipak, on nije mogao otvoreno dastane na stranu Rimljana protivu Hermana, koji je bio nemački narodni junak.Sve što je on bio u stanju da učini sastojalo se u tome što je ostao u tajnojprepisci sa Germanikom, dajući mu obaveštenja o vojnim pokretima iuveravajući ga da se on nikada nije kolebao u svojoj vernosti prema Rimu, kao iu to da samo čeka zgodan trenutak pa da o njoj pruži i dokaza. Odjednom je onjavio Germaniku da ga je Herman opkolio u njegovome selu, koje je biloograđeno koljem, i da se Herman zakleo da će ga ubiti bez milosti; sem toga,javljao je, on neće moći dugo izdržati opsadu. Germanik mu je pohitao u pomoćubrzanim maršem i opazio opsadnike, koji uostalom nisu ni bili mnogobrojni, asam Herman, koji se u to vreme lečio od neke rane, nije ni bio prisutan. Tako jeSegest bio spasen, ali je tada otkriveno da je Germanika čekao i jedan velikiplen: naime, kod Segesta je bila u pohodama njegova kći, Hermanova žena, i tobaš u času kad su se zet i tast zakrvili, a bila je već poodavno trudna. Germanik

je postupio sa Segestom i njegovom čeljadi veoma ljubazno i dao mu jednoimanje na zapadnoj strani Rajne. Besan što mu je žena zarobljena, Herman sebojao da bi Germanikova blagost mogla navesti druge nemačke poglavice dapovedu pregovore o miru. Zato je obrazovao jedan nov savez među plemenima,uključivši u njega i neka od onih koja su dotle imala prema Rimu prijateljskistav. Ali Germanik je bio neustrašiv: ukoliko je više Nemaca imao protiv sebeutoliko mu je bilo prijatnije. On im kao saveznicima, uostalom, nikada nije niverovao.

Još pre nego što se svršilo leto on ih je potukao u nizu bojeva, prinudioSegimera na predaju i povratio jednog od onih orlova koje je izgubio Var,naime orla Devetnaestog puka. On je, takođe, posetio razbojište na kome je Varbio poražen, pa je dao pokupiti kosti svojih drugova po oružju i pristojno ihsahranio, bacivši sam prvi grumen zemlje na njihov grob. Onaj zapovednik kojise za vreme pobune poneo onako nemarno tukao se u bojevima srčano na čelusvoje vojske, te je takvim držanjem jednom prilikom siguran poraz pretvorio učasnu pobedu. Preuranjene vesti da je ta bitka izgubljena i da Nemci upobednome hodu već nadiru prema Rajni izazvale su takvo zaprepašćenje nanajbližem mostu da je kapetan koji ga je čuvao izdao vojnicima nalog da pređuna drugu stranu i da most unište, što je značilo prepustiti sve one Rimljane nadrugoj obali njihovoj sudbini. Ali se tu našla Agripina, pa je izdala suprotnanaređenja. Ona je vojnicima rekla da uzima u svoje ruke vlast kapetana stražena mostu i da će ostati u tome svojstvu dok njen muž ne dođe da je razreši. Kadsu se kasnije rimski odredi pobedonosno vratili, ona im je odatle, sa svogamesta, izrekla dobrodošlicu. Otada je ona postala gotovo isto onoliko omiljenakoliko i njen muž. Ona je obrazovala i jednu bolnicu za ranjenike, koje joj jeGermanik slao posle svake bitke, pa ih je lečila na najbolji mogući način. Pretoga su ranjeni vojnici ostajali u svojim jedinicama sve dok se ne bi izvidali iliumrli. Troškove te bolnice ona je pokrivala iz svoje kese.

Spomenuo sam već Julijinu smrt. Kada je Tiberije postao imperator, njoj jeu Regiju, gde se tada nalazila, dnevni obrok hrane bio sveden na četiri kriškehleba i komadić sira. Ona je već bila navukla sušicu zbog nezdravog boravišta,a izgladnjivanje joj je dokrajčilo život. Ali, pošto još nije bilo vesti o Postumu,Livija je i dalje morala zepsti oko srca, sve dok nije bilo sigurnog izveštaja i onjegovoj smrti.

Glava XVII

Tiberije je i dalje vladao. On je bio umeren i uvek je pripitivao Senat kad

god bi preduzeo neki korak makar i od najmanje političke važnosti. Senat je,međutim, već toliko dugo glasao prema uputstvima, da je izgledalo kao da jeveć sasvim izgubio moć nezavisnog odlučivanja. Tiberije nikada nije govoriokako valja glasati, pa čak ni onda kada mu je bilo jako stalo da se glasa u ovomili u onom smislu. On je želeo da izbegne svaku spoljnu sličnost sa tiranijom, alida ipak zadrži u rukama krmilo poslova. Senat je brzo bio načisto sa njim: kadgod bi Tiberije sa usiljenom veštinom u izlaganju govorio u prilog nekogarešenja, to je značilo da valja glasati protiv njega, a ako bi sa usiljenomveštinom govorio protiv nekoga predloga, trebalo ga je ipak usvojiti; ali kadgod bi on u izvesnim retkim prilikama presekao kao na panju, bez ikakvogbesedničkog kićenja, to je značilo da ga valja razumeti doslovno. Senatori Gal istari lakrdijaš Haterije voleli su da, držeći govore kojima su izražavali vatrenusaglasnost sa Tiberijem, proširuju njegove dokaze do te mere da su za nokatdolazili do gluposti, ali su posle toga ipak glasali u smislu u kome je Tiberije tostvarno želeo – što je bio znak da su savršeno ušli u njegove lagarije. Kada sevećalo o Tiberijevom dolasku na vlast, taj Haterije je uzviknuo:

– O, Tiberije, dokle ćeš dozvoljavati da Rim bude obezglavljen? A to jeuvredilo Tiberija, jer je znao da Haterije skroz naskroz prozire njegove namere.Sledećeg dana Haterije je nastavio svoju šalu pa je pao ničice pred Tiberija,izvinjavajući se što nije bio dovoljno usrdan. Tiberije se zgadio na to, pa jeustuknuo, ali mu je Haterije obgrlio kolena, te je Tiberije pao i udario temenomo mramorni pod. Tiberijevi Nemci, njegovi telohranitelji, koji nisu razumeli štase to pred njima događa, priskočili su da zakolju čoveka koji je nasrnuo nanjihovoga gospodara, ali ih je Tiberije srećom na vreme zaustavio.

Haterije je bio velik veštak u podražavanju. On je imao izvanredno obimanglas, smešno lice i bio je vrlo plodan u izmišljanju. Kad god bi Tiberije usvojim govorima upotrebio neki nategnut ili zastareo rečenični obrt, Haterije bise zakačio za to, pa bi od toga napravio glavnu temu svoga besedničkogodgovora. (Avgust je uvek govorio da pod točkove Haterijeve rečitosti trebastavljati onu „papuču” za kočenje čak i onda kad tera uzbrdo.) SporomisleniTiberije nije uopšte bio dorastao Hateriju. Senator Gal je sa svoje strane bionajjači u podrugljivoj revnosti. Tiberije se dobro čuvao da nikako ne liči načoveka koji bi želeo božanske počasti, pa nije ni dozvoljavao da se o njemugovori kao o čoveku koji ima neka natčovečanska svojstva. On čak nijedozvoljavao ni da mu se u provincijama podižu hramovi. Gal je zato voleo da

ga kao tobož slučajno naziva „Njegovo Sveto Veličanstvo”. Kada bi Haterije –koji je uvek bio spreman da prihvati svaku lakrdiju – skočio da ga ukori zbogtoga nepravilnog načina izražavanja, Gal bi se nadugačko i naširoko branio, pabi rekao:

– Daleko sam od te pomisli da učinim ma šta što bi se protivilo naređenjimaNjegovog Svetog... oh, dragi moj, tako je lako pasti u tu pogrešku pri govoru –molim te hiljadu puta za izvinjenje! – hoću da kažem nešto što bi se protiviloželjama moga uvaženog prijatelja i senatskog sabrata Tiberija Nerona CezaraAvgusta!

– Ama ne i Avgusta, budalo, dobacio bi mu Haterije šapatom glumca napozornici. Tiberije je već deset puta odbio taj naziv! On ga upotrebljava samoonda kad piše pisma drugim monarsima!

Postojala je izvesna sprdnja koja je Tiberija mučila više nego sve drugo.Kad god bi on izvodio svoju komediju skromnosti dok bi mu Senat blagodariošto je stekao neku zaslugu za narod – kao na primer kada bi preduzeo da dovršihramove koje Avgust nije stigao da stavi pod krov – Gal i Haterije bi hvalilinjegovu čestitost što ne prisvaja za sebe i pohvale koje zaslužuje rad njegovemajke, Livije, pa bi njoj čestitali što ima sina koji joj je tako privržen; a kada suvideli da Tiberije ništa ne mrzi toliko kao kad čuje hvale upućene Liviji, oni sunastavili da je veličaju sa udvojenim žarom.

Haterije je jednom čak rekao da bi trebalo poći za grčkim uzorom, pa kaošto se Grci prezivaju po ocu, Tiberiju valja dati prezime po majci, te je dodaoda je zločin zvati ga drugačije nego Tiberije Livijades (ili možda Livigena, štobi bio još pravilniji latinski oblik). Gal je, međutim, našao jedno drugo slabomesto na Tiberijevom oklopu, to jest da je Tiberije mrzeo da mu se samo ispomene njegovo bavljenje na ostrvu Rodosu. Ali najveća smelost na koju se onusudio bilo je što je hvalio Tiberijevu blagost baš onoga istoga dana kada su uRim stigle vesti o Julijinoj smrti i što je prepričavao onaj slučaj sa učiteljembesedništva na Rodosu, koji je odbio Tiberijevu skromnu molbu da ga primi usvoju školu pošto nije imao nijedno slobodno mesto, rekavši mu da dođe opetkroz sedam dana. Gal je dodao:

– A šta vi sad mislite da je Njegovo Sveto... molim da mi se oprosti, jerhtedoh reći: šta vi mislite da je moj poštovani prijatelj i senatski subrat TiberijeNeron Cezar učinio posle svoga nedavnog uzdizanja na stepen monarha, kada jetaj isti neučtivi čovek došao da ukaže poštovanje novome božanstvu? Da li je onodsekao tu bezobraznu glavu i dao je svojoj nemačkoj telesnoj straži da je šoranogama? Nikako! Sa duhovitošću koja je jedino ravna njegovoj blagosti,Tiberije mu je samo rekao da sad on nema praznih mesta u horu svojihlaskavaca i da će morati da navrati opet posle sedam godina.

Zamišljam da je sve to bila vešta izmišljotina, ali Senat nije imao razloga dane poveruje u nju, pa je pljeskao tako srdačno da je Tiberije pustio da ta stvarprođe kao da je istinita.

Najzad je Tiberije ućutkao i toga Haterija, rekavši mu jednoga dana sasvimpolako:

– Nadam se da ćeš mi oprostiti, Haterije, ako ti progovorim otvorenije negošto obično jedan senator razgovara sa drugim, ali moram ti reći da si ti strašnodosadan čovek i da nisi ni najmanje duhovit.

A posle toga se obratio Senatu, pa rekao:– Oprostite mi, gospodo, ali ja sam uvek govorio, pa ću ponovo i sada reći,

da se, od onoga dana kada ste vi bili tako dobri da mi poverite neograničenuvlast, nisam libio da je koristim na opšte dobro. Ako sam ovom prilikomkoristio tu vlast da ućutkam lakrdijaše koji vređaju isto onoliko vas koliko imene svojim glupavim izmotavanjem, učinio sam to u veri da ćete mi to i viodobriti. Vi ste uvek bili prema meni vrlo ljubazni i strpljivi.

Time je ubrisao i Gala, koji je bez Haterija morao sam da nastavi borbu.Iako je Tiberije mrzeo svoju majku Liviju više nego ikad, on je ipak puštao

da ona i dalje njime vlada. Imenovanja konzula i namesnika u pokrajinama ustvari su uvek bila njeno delo. A ta naimenovanja su bila veoma razumna, jer seona nije osvrtala ni na porodične uticaje niti na to što bi joj neko laskao ili činioprivatne usluge, nego je birala ljude samo po zasluzi. Moram sada sasvim jasnoda istaknem, ako to nisam već i učinio, da je Livija – iako se inače služila izločinačkim sredstvima da bi prigrabila u svoje ruke državne poslove (i to prvopreko Avgusta, a zatim preko Tiberija) ipak bila izuzetno sposobna i da jepravično upravljala državom; tek pošto je ona prestala vladati rimskomdržavom, onakvom kakvu je ona izgradila, prestala je država kao takva da sestara za sreću građana.

10. god. pre .n. e.

Govorio sam već o Sejanu, sinu zapovednika dvorske straže. On je naslediona tome položaju svoga oca, a bio je jedan od trojice ljudi kojima je Tiberije usvakoj stvari otvarao srce. Trazilo je bio njegov drugi poverenik, i on je došaosa Tiberijem u Rim i nikada nije gubio vlast nad njim. Treći je bio senatorNerva. Trazilo nikada nije razgovarao sa Tiberijem o državnim poslovima inikada nije za sebe tražio nikakav zvanični položaj, a kad bi mu Tiberije daoneku veću svotu novca, on bi je primio nemarno, tako kao da novac predstavljanešto od male vrednosti. On je u dvoru imao osmatračnicu smeštenu u jednojsobi zasvođenoj kupolom na kojoj su prozori bili zastakljeni tako čistim iprovidnim staklom da bi čovek jedva i verovao da tu uopšte ima stakla. Tiberije

je imao običaj da velik deo vremena provodi u toj prostoriji zajedno saTrazilom, koji mu je predavao osnove astrologije i mnogih drugih magičnihveština, kao i nauku o tumačenju snova na haldejski način. Što se tiče Sejana iNerve, njih je Tiberije, kako bar izgleda, izabrao za svoje poverenike zbogpotpune oprečnosti njihovih naravi. Nerva nikada nije stekao nijednogneprijatelja, niti je ikada izgubio nekoga prijatelja. Ako bi se to uopšte i moglonazvati manom, njegova je jedina mana bila što je ćuteći trpeo zlo, ako se ononije moglo popraviti samim rečima. On je bio čovek blage naravi, velikodušan,srčan, krajnje istinoljubiv, a nije se nikada čulo da se poslužio ma i najmanjomprevarom, pa čak ni onda kada bi mu ona obećavala ishod koji vodi dobru.Da jeon bio u Germanikovom položaju, on nikad ne bi krivotvorio ono pismo, bezobzira što je od toga krivotvorenja zavisila ne samo njegova lična sigurnostnego i sigurnost Imperije. Tiberije je postavio Nervu za vrhovnog nadzornikagradskog vodovoda i stalno ga je držao pored sebe, po mome uverenju zato dabi uvek imao pod rukom jedno merilo za vrlinu, kao što mu je Sejan svakakoslužio kao pogodno merilo za pokvarenost. Kao mlad čovek, Sejan je bioprijatelj sa Gajem, pa je i služio na Istoku u njegovom glavnom stanu, ali je biodovoljno bistar da predvidi Tiberijevo vraćanje u milost kod Avgusta. On ječak i doprineo tome, uveravajući Gaja da Tiberije iskreno misli kad kaže da seodrekao svake želje da vlada i navaljujući na Gaja da piše Avgustu i da mupreporuči Tiberija. On je blagovremeno obavestio Tiberija da je to bilonjegovo delo, a Tiberije mu je uputio pismo, koje je Sejan dobro čuvao, u komemu je obećao da mu nikad neće zaboraviti te usluge. Sejan je bio lažov, aliprepreden majstor laži koji ih je uvek znao tako rasporediti u bojni i skladanporedak da bi one – prema duhovitom Galovom, a ne prema mome opažanju –uvek odnele prevagu u svakoj čarki sa podozrenjima, pa čak i u opštem okršajusa istinom. Tiberije mu je zavideo na tome daru, kao što je i Nervi zavideo napoštenju, jer iako daleko odmakao u pravcu zla, on je ipak osećao da je sputanneobjašnjivim podsticajima prema dobru.

Sejan je prvi počeo u Tiberijevo srce sejati otrov mržnje protivuGermanika, govoreći mu da se ne sme verovati čoveku koji je u stanju dakrivotvori pismo svoga oca, da takvo nedelo ne mogu opravdati nikakveokolnosti i da Germanik u stvari teži za vlašću monarha, ali da dela obazrivogledajući da najpre mitom pridobije naklonost ljudi, a zatim da onimnepotrebnim vojnama oko Rajne iskuša njihove bojne sposobnosti i svojusposobnost rukovođenja. Isto je tako – govorio je Sejan – i Agripina opasnovlastoljubiva žena – ta zar ne vidiš samo kako se ona ponela kad je sama sebeproglasila za kapetana straže na mostu i pozdravila pukove u povratku kao da jeona, nebo bi je znalo ko! Što se priča da je most bio u opasnosti, to je verovatnosamo njena sopstvena izmišljotina! Sejan je dodavao da je od jednoga svog

oslobođenika, koji je nekada bio rob u Germanikovoj kući, saznao da Agripinanekako uvek veruje da su Livija i Tiberije odgovorni za smrt njena tri brata, kaoi za progonstvo njene sestre, i da se zaklinjala da će oni biti osvećeni. Sejan jebio taj koji je počeo i sa otkrićima zavera svih vrsta protivu Tiberija, pa ga jestalno držao u strahu da će biti ubijen, ali ga je uveravao da nema potrebe da seni najmanje plaši dok on bdi nad njim. On je podsticao Tiberija da sesuprodstavi Liviji u beznačajnim stvarima, kako bi ona osetila da precenjujesnagu svoga položaja. On je bio i čovek koji je, nekoliko godina kasnije,pretvorio dvorsku stražu u čvrsto vojničko telo. Do toga vremena tri bataljonakoja su imala stalno sedište u Rimu bila su raspoređena po raznim delovimagrada i stanovala su po gostionicama i sličnim mestima, te ih je bilo teškosviknuti na smotru, na koju su vojnici dolazili navrat-nanos, aljkavi u odeći i udržanju. Zato je Sejan predlagao Tiberiju da im podigne jedan izdvojen stalanlogor izvan varoši, čime bi se kod vojnika stvorio jak duh pripadnosti jednojjedinici, a što bi ih ujedno sačuvalo i od uticaja raznih glasina, kao i plima ioseka političkih mišljenja koje uvek zahvataju Rim, te da ih tako učiniprivrženijim svojoj osobi kao njihovome imperatoru. Tiberije je utolikoizmenio njegov savet što je dozvao još šest bataljona, koji su imali svojepostaje po raznim delovima Italije, pa je podigao jedan nov logor, dovoljnovelik da ih sve primi, što je značilo da prihvati devet hiljada pešaka i dvehiljade konjanika. Pored ona četiri gradska bataljona, od kojih je jedan bioposlat u Lion, i pored raznih kolonija isluženih vojnika, to je bila jedina vojskakoja se nalazila u Italiji. Nemačka telesna straža se i nije mogla računati uvojsku, pošto je bila sastavljena od robova. Ali ona se sastojala od samihodabranih ljudi, koji su bili mnogo više odani svome imperatoru nego ma kojirođeni Rimljanin. Među njima nije bilo nijednog čoveka koji bi izistinski želeoda se vrati u svoj hladni, grubi i varvarski zavičaj, iako su oni stalno pevalisvoje setne napeve o njemu; jer njima je bilo isuviše dobro u Rimu da bi mogliželeti da ga napuste.

Što se tiče zapisa o zločinima, u koje je Tiberije gorljivo želeo da dobijeuvid zato što se bojao zavera koje bi ga mogle smaknuti, Livija je još uvektvrdila da je ključ šifre za ta akta izgubljen. Podgovoren od Sejana, Tiberije jerekao Liviji da će ih – kad već niko ne može njima da se koristi – spaliti. Matimu je na to odgovorila da može i to učiniti ako mu je volja, ali bi ipak bilobolje da se ti spisi sačuvaju, jer bi se ključ možda mogao i naći. Štaviše, reklaje ona, možda će se i ona sama nekako odjednom setiti ključa.

– Pa dobro, majko, rekao joj je Tiberije, ja ću ih čuvati dok se ti ne setiš, a ija ću sam, uveče, kad sam besposlen, pokušati da otkrijem ključ za dešifrovanje.

Zatim je uzeo te spise, pa ih je zaključao u jednu škrinju u svojoj sobi. On sestalno trudio da nađe ključ šifre, ali mu to nije pošlo za rukom. Opšta šifra se

sastojala u tome što je latinsko E pisano umesto grčke alfe, latinsko F umestobete, G za gamu. H za deltu i tako dalje. Ali je ključ za najpoverljiviju šifru biloskoro nemoguće otkriti. On se sastojao iz prvih sto stihova prve knjige Ilijade,koje je stihove valjalo čitati naporedo sa šifriranim tekstom, pošto je svakoslovo u prvobitnom tekstu bilo predstavljeno brojem koji odgovara broju slovaiz azbuke koja su se nalazila između njega i odgovarajućeg slova u Homeru.Prvo slovo prve reči prvoga pevanja prve knjige Ilijade je mi. Predpostavimoda je prvo slovo prve reči u nekom spisu iz onoga svežnja bilo ipsilon. A poštou grčkoj azbuci ima sedam slova između mi i ipsilon, ipsilon bi se imao pisatisedmicom (VII). Po tome ključu bi azbuka bila zamišljena kao jedna stvar kojase okreće u krugu, te omegi, kao poslednjem slovu, sleduje alfa, koje je prvo poredu, pa bi odstojanje između ipsilona i alfe bilo četiri, a između alfe i ipsilonaosamnaest. Ovu je šifru izmislio Avgust i ona je uzimala dosta vremena zašifriranje i dešifriranje; ja lično predpostavljam da se uvežbavanjem dalopostići da se uhvati odstojanje između svaka dva slova u azbuci a da se pri tomne mora ni zagledati u ključ, te je bila moguća i ušteda u vremenu. A otkuda jato sve znam? Otada što sam mnogo, mnogo godina docnije, kad su ti svežnjispisa došli u moj posed, sam radio na otkrivanju ključa šifre. Desilo mi se dasam našao jedan svitak na kome je bila ispisana prva knjiga Homera, pisana naovčoj koži, koja je ležala među drugim spisima. Jasno se videlo da je mnogoproučavana samo prva stotina stihova, jer je koža na početku knjige bila prljavai iskrmačena mastilom, dok je kraj bio sasvim čist. Kad sam izbliže zagledao utu knjigu i video tanko ispisane cifre VI, XXIII i XII, ovlaš zagrebane ispodslova prvoga stiha, meni više nije bilo teško da ih povežem sa šifrom. Samo mije bilo čudno da je Tiberije prevideo taj trag.

Ali kad je već reč o azbuci, ja sam se u to vreme zabavljao i zadatkom da najednostavan način stvorim fonetski pravopis za latinski jezik. Meni se činilo danama Rimljanima nedostaju tri slova, a ta tri slova bi bila suglasno U koje bi serazlikovalo od samoglasnog U, zatim jedno slovo koje bi odgovaralo grčkomipsilonu (koji samoglasnik stoji negde između latinskog U i I), a koje bi se slovokoristilo pri pisanju grčkih, ali već latiniziranih reči, i, najzad, jedno slovo kojebi označavalo onaj dvostruki suglasnik koji mi sada pišemo sa BS, aizgovaramo kao Grci njihovo psi. Pisao sam o tome i napisao da je važna stvarza stanovnike rimskih provincija, kad uče latinski, da ga bar nauče pravilno, aliako već slova ne odgovaraju glasovima, kako oni mogu da ih ne izgovaraju nanepravilan način? Zato sam predlagao da se za suglasno U upotrobi naopakopisano F (kao što su, u istu svrhu, tako već pisali Etrurci), te bi se pisaloLAℲINIA, umesto Launia, a da se prepolovljeno H uzme umesto grčkogipsilona, te da se piše BⱵBLIOTHECA umesto Bibliotheca, dok bi obrnuto Czamenilo BS, te bi Absque bilo pisano A�QUE. Uostalom, ova dva poslednja

slova mi se i ne čine tako važna, ali su prva dva ipak bitna. Ovo naopako F i Cpredlagao sam zato da ljudi koji upotrebljavaju slovne žigove za metal iliilovaču ne moraju poručivati nove žigove. Kad sam objavio tu knjigu, jedan ilidva čoveka rekla su mi da su moji predlozi pametni; međutim – prirodna stvar –oni su ostali bez ikakvog dejstva. Moja mati mi je rekla da postoje tri nemogućestvari na svetu: da se prodavnice postave na vodi preko Napuljskog Zaliva, odBaje pa do Puteolija, da ja uspem da podjarmim Britansko Ostrvo i da se ijednood ta tri glupa slova ikada pojavi na javnim natpisima u Rimu. Uvek sam seposle opominjao tih njenih primedaba, jer su one imale svojih posledica.

Moja je mati u to vreme bila krajnje oštra prema meni, jer je preziđivanjenaše kuće dugo trajalo; a novi nameštaj koji sam kupio nije bio ni prinetistarome; bilo joj je krivo i to što su joj se umanjili prihodi, jer je i onasudelovala u tim izdacima, ali ja sam nisam ni mogao da nakrmim sav novac.Morali smo da živimo u stanovima koji su nam bili dodeljeni u dvoru (a kojinisu bili vrlo dobri), a ona je svoju ljutitost iskaljivala na meni tako redovno daja to nisam mogao duže podnositi, pa sam otišao iz Rima u moju vilu u Kapui, idolazeći u Rim samo onda kad bi me tamo pozvale moje svešteničke dužnosti,što se nije često dešavalo. Zapitaćeš, čitaoče: a šta bi sa Urgulanilom?Odgovoriću ti da ona nikad nije dolazila u Kapuu, a u Rimu smo imali malododira jedno s drugim. Ona me je jedva i pozdravljala kad bi me srela, i pravilase kao da za nju i ne postojim, osim kad bi to zahtevali razlozi pristojnosti, naprimer kad bi u kući bilo gostiju. Mi smo uostalom uvek i spavali odvojeno.Izgledalo je da je ona dosta zadovoljna našim sinčićem Druzilom, ali u stvarinije za njega činila mnogo. Ona ga je prepuštala mojoj majci, koja je i vodilakuću ne tražeći od nje nikakvu pomoć. Moja mati je postupala sa mojim sinomDruzilom kao da joj je bio rođeno dete, pa joj je nekako polazilo za rukom da izaboravi na to ko su mu roditelji. Ja lično nikad nisam uspeo da ga volim, jer jeto bilo mrzovoljno, tupoglavo i bezobrazno dete, a moja mati me je tako čestopsovala u njegovom prisustvu da je ono i samo naviklo da se prema meniophodi bez poštovanja.

Nemam ni pojma o tome kako je Urgulanila provodila dane. Izgleda da njojnikada nije bilo dosadno. Jela je neverovatno mnogo i, koliko ja znam, nijeimala tajnog ljubavnika. To čudno biće je ipak imalo jednu strast, a to je bilaNumantina, žena moga šuraka, plavokoso stvorenje vilinskog izgleda, koje jejednom prilikom reklo ili učinilo nešto (nije mi poznato šta), što je prodrlo čak ikroz debelu kožu i mišice Urgulaniline nabubrele telesine, pa dirnulo u njoj iono što joj je služilo kao srce. Urgulanila je imala u svojoj sobi za odmaranjejednu sliku te Numantine u prirodnoj veličini. Verujem da je ona sedelagledajući satima u tu sliku kad god nije imala mogućnosti da gleda samuNumantinu. Kad sam ja krenuo u Kapuu, Urgulanila je ostala u Rimu uz moju

majku i Druzila.Jedina nepogodnost za mene u Kapui bila je u tome što u mom letnjikovcu

nisam imao dobru knjižnicu. Pa ipak, ja sam tamo počeo da pišem jednu knjiguza koju mi knjižnica nije bila ni nužna, jer sam se bacio na istoriju Etrurije. Jasam već bio postigao neki napredak u etrurskom jeziku, a stari Aruns, sa kojimsam provodio posvednevno po nekoliko časova, bio je za mene od najvećepomoći time što mi je učinio pristupačnim arhive njegovog polusrušenog hrama.Kako mi je rekao, on je bio rođen onog istog dana kada se pojavila i kometakoja je predskazala početak desetog i poslednjeg ciklusa ljudi etrurskog soja.Jedan takav period obuhvatao je vreme najdužeg ljudskog života, što će reći dase jedan period nikada ne bi mogao završiti dok je živ ma i jedan čovek koji jeprisustvovao proslavi zaključenja prethodnog ciklusa. Etrurci su računali dajedan ciklus traje sto deset godina. A pošto je nastupio poslednji ciklus, on ćese završiti potpunim iščeznućem etrurskog kao živog jezika. Ovo se proroštvoveć uostalom skoro ispunilo, jer Aruns nije više imao naslednika u svomsveštenom zvanju. Narod je već i po selima kod kuće govorio latinski. Zato jeAruns bio srećan da mi pomogne da napišem svoju istoriju, koja je, ponjegovim rečima, imala biti mauzolej predanja jedne nekada velike rase. Počeosam pisati tu istoriju druge godine Tiberijeve vlade, a završio sam je tekdvadeset jednu godinu docnije. Tu istoriju smatram za svoju najbolju knjigu, asigurno je da me je ona najviše i namučila. Koliko je meni poznato, ne postojinijedna druga knjiga o Etrurcima, a oni su zaista bili zanimljiv rod ljudi. Zato iverujem da će mi budući istoričari biti zahvalni.

Imao sam pored sebe Kalona i Palasa, pa sam živeo mirnim, urednimživotom. Zanimalo me je poljsko dobro, vezano za moj letnjikovac, a veselilesu me i posete mojih prijatelja, koji su mi dolazili praznikom. Uz mene je stalnoživela jedna žena, koja se zvala Akteja, a koja je bila bludnica po svomepozivu, ali koja je inače bila pristojna žena. Za petnaest godina koliko sam jeimao pored sebe nikada sa njom nisam imao nekakve neprijatnosti. Naš odnosje bio čisto poslovan. Ona je svesno izabrala prodavanje svoga tela za svojživotni poziv, a ja sam je dobro plaćao; nije patila ni od kakvih budalaština.Uostalom, mi smo, na izvestan način, bili i dragi jedno drugom. Ona mi jenajzad rekla da želi da se povuče i da živi od svoje ušteđevine. Udaće se zajednog pristojnog čoveka, po mogućstvu za nekog starog vojnika, nastaniće se unekoj rimskoj koloniji i izrodiće decu, dok nije kasno. A ona je uvek želela daima punu kuću dece. Ja sam je onda poljubio, kazao joj zbogom i dao joj dostanovca kao miraz da bi lakše uredila svoj život. Ali ona nije htela da ode svedok nije našla sebi naslednicu, ženu za koju je mogla verovati da će sa mnompostupati kako valja. Našla mi je Kalpurniju koja je toliko ličila na nju da samčesto mislio da ona mora biti njena rođena kći. Akteja mi je čak jednom bila i

spomenula da ima jednu kćer, koju je predala nekoj ženi da je podigne, pošto sene može istovremeno biti i bludnica i mati. Ta Akteja se dakle udala za jednogbivšeg vojnika dvorske straže,koji je sa njom sasvim lepo ophodio i kome jerodila petoro dece. Ja kasnije nikada nisam zaboravljao tu porodicu. Spomenuosam Akteju samo zato što bi se moji čitaoci mogli zapitati kakav sam ja to polniživot vodio kad sam živeo odvojeno od Urgulanile? Ja ne smatram da je zaobičnog čoveka prirodno da živi bez žene, a pošto je Urgulanila bila nemogućakao žena, mislim da mi niko neće zameriti što sam živeo s Aktejom. Ona i jasmo se sporazumeli da, dokle god budemo zajedno, niko od nas nema posla nisa kim drugim. Tu naravno nije bilo u pitanju neko osećanje, nego medicinskapredohrana. Jer Rim je sada tako pun polnih bolesti; još jedno kobno nasleđePunskog rata.

Želim da zabeležim da nikada u svome veku nisam upražnjavao polnoopštenje sa muškarcima. Ja nisam protiv toga imao Avgustov razlog, po komeono sprečava ljude da imaju dece kojima bi ojačali državu, ali sam uveksmatrao da je bedno i neukusno videti jednog odraslog čoveka – a možda čak isudiju, koji ima porodicu – kako ushićeno balavi nekog debelog dečka sanamazanim licem i belenzukama na člancima, ili videti kakvog matorog senatorakako izigrava kraljicu Veneru pred nekim visokim Adonisom iz dvorskekonjice, koji trpi tog starog ludaka samo zbog njegovog novca.

Kad god sam dolazio u Rim, gledao sam da u njemu ostanem što je mogućemanje. Osećao sam da nešto nije u redu na Palatinu, a to je možda dolazilo iotuda što su odnosi između Tiberija i Livije bili svakim danom sve višezategnuti. On je već bio počeo zidanje jednog ogromnog dvorca za sebe naseverozapadnom delu brega, pa se preselio u prizemne sobe, dok su one goretek bile u zidanju, ostavivši Liviji da sama raspolaže celim Avgustovimdvorom. Da bi pokazala da to Tiberijevo novo zdanje, iako tri puta veće, nikadaneće moći imati ugled staroga dvora, Livija je postavila jedan veličanstvenzlatan Avgustov kip u svojoj velikoj dvorani, pa je kao prvosveštenicaAvgustovog kulta predložila da se pozovu svi senatori i njihove žene nasvečanost osvećenja toga kipa. Na to joj je Tiberije odgovorio da bi on moraoprvo zahtevati od Senata da ovaj glasa o toj stvari, jer je ta priredba državnastvar, a ne privatna zabava. On je posle tako udesio stvar da je svečanostjednovremeno održana u dve prostorije: u velikoj dvorani je on kao domaćinprimio senatore, dok je Livija bila domaćica u jednoj velikoj sobi u koju seulazilo iz te dvorane. Livija je progutala tu uvredu, čineći se da je i ne uzimakao uvredu, nego kao još jednu pametnu odluku koja bi odgovarala iAvgustovim željama, ali je izdala naređenje dvorskim kuvarima da prvo ženebudu poslužene najboljim mesom, slatkim đakonijama i vinom. Takođe je zasvoje gošće zadržala najskupocenije posude i kupe. Ona je tako tom prilikom

nadmudrila Tiberija, te su se sve žene senatora dobro nasmejale na računTiberija i svojih muževa.

Druga nezgodna stvar za mene kad sam dolazio u Rim bilo je i to što jeizgledalo da nikad ne mogu da izbegnem da se sretnem sa Sejanom. Meni je bilomrsko da imam s njim ma kakva posla, premda je on uvek bio brižljivo učtivprema meni i premda mi nikada nije uputio nijednu neposrednu uvredu. Čudiosam se što je jedan čovek njegovih crta lica i njegovog načina ophođenja – a uzto čovek niskog roda, koji nije bio ni neki čuven borac, pa čak ni naročito bogat– mogao da ostvari tolike uspehe u Rimu: on je sada bio druga ličnost považnosti, odmah posle Tiberija – a bio je i neverovatno omiljen kod dvorskestraže. Imao je lice koje je isključivalo svako poverenje, nepravilno lice nakome su bile ispisane surovost i podmuklost, a jedina stvar koja je povezivalate crte bila je izvesna životinjska smeonost i odlučnost. Ono što mi je izgledalojoš čudnovatije bilo je i govorkanje da su neke žene iz dobrih porodicasuparnice u ljubavi prema njemu. On i Kastor bili su na rđavoj nozi, što jejedino i bilo prirodno, jer se govorilo i o tome da su Livila i Sejan u nekomdosluhu. Međutim, izgledalo je da mu Tiberije slepo veruje.

Spomenuo sam negde i Briseidu, staru oslobođenicu moje majke. Kada samje obavestio da ostavljam Rim i da ću se nastaniti u Kapui, rekla mi je da ću jojjako nedostajati, ali da je baš pametno što odlazim.

– Oprosti mi što ću ti to reći, kazala mi je ona, ali ja sam prošle noći usnilajedan čudan san u vezi s tobom, gospodaru Klaudije. Videla sam te u snu kaomalo kljasto dete; a lopovi kao prodiru u kuću detinjeg oca, koga su ubili, kao imnoge rođake i prijatelje. Ali dete je ipak nekako umaklo kroz prozor od ćilerai otćopalo u obližnju šumu. Tamo se popelo na jedno drvo i čekalo. Lopovi suizišli iz kuće, pa posedali pod drvo na kome je dete bilo sakriveno da tu podeleplen. Uskoro su počeli i da se svađaju oko toga šta će ko uzeti, pa su jednogaizmeđu sebe i ubili, a zatim još dvojicu, te su oni ostali onda počeli piti vino ipretvarati se kao da su veliki prijatelji. Ali u to vino kao da je stavio otrovajedan od onih ubijenih lopova, tako da su svi poumirali u mukama. Onda ješepavi dečko sišao sa drveta, pa pokupio sve one dragocenosti, a našao je imnoštvo zlata i dragulja koje su lopovi pokrali drugim porodicama, pa je sve todoneo kući i postao veoma bogat.

Ja sam se nasmejao.– To je zaista čudan san, Briseido, rekoh. Ali dečko je i na kraju sna isto

onako šepav kao i pre, a sve to blago ne bi moglo da oživi njegovog oca injegovu porodicu, zar ne?

– Ne, dragi moj, reče ona. Ali će se dečko možda oženiti, pa imati svojuporodicu. Zato biraj dobro drvo, gospodaru Klaudije, i ne silazi s njega dok

lopovi ne pocrkaju! To je ono što mi veli taj moj san.– Što se mene tiče, najradije ne bih ni onda sišao s njega, Briseido. Ja ne

želim da primim pokradena blaga.– Ali ti ih, gospodaru Klaudije, uvek možeš vratiti onome čija su,

odgovorila mi je Briseida.Sve je to bilo vrlo značajno u svetlosti onoga što se posle dogodilo. Ja ipak

nemam vere u snove. Atenodor je jednom sanjao da se nekakvo blaga krije unekoj jazavičjoj jazbini, u jednoj šumi blizu Rima. Otišao je na tačno obeleženomesto, na kome pre toga nikada nije bio, a tamo je bila jedna humka iz koje seulazilo u jazbinu. Pozvao je nekoliko seljaka da sklone tu humku, posle čega sujazavčevim hodnikom sišli u jazbinu i našli tamo samo jednu staru trulu kesu sašest buđavih bakaruša i jednim bednim srebrnjakom – što nije bilo dovoljno nida se plati za trud onim seljacima. A jedan od mojih napoličara, inače čovekkoji je držao dućan, sanjao je jednom kako mu iznad glave kruže orlovi, pa muse čak jedan i spustio na rame. On je to shvatio kao znak da će jednom postatiimperator, ali se posle ispostavilo da ga je narednog jutra posetilo jednoodeljenje dvorske straže (a njeni vojnici nose orlove na svome štitu), te ga je,desetar lišio slobode zbog nekog prestupa koji ga je odveo pred vojni sud.

Glava XVIII

16. god. n. e.

Sedeo sam jedno letnje popodne u Kapui, na kamenoj klupi iza konjušnicemoga letnjikovca, i razmišljao o nekim problemima etrurske istorije. Pošto sambio zaludan, kockao sam se sam sa sobom: bacao sam kocku čas levom, časdesnom rukom po stolu od grubo tesanih dasaka koji je bio preda mnom. Utommi je prišao neki čovek u iscepanom odelu i upitao me da li sam ja TiberijeKlaudije Druz Neron Germanik, i rekao mi da je poslat meni iz Rima.

– Imam poruku za tebe, gospodaru. Ne znam da li i vredi da je isporučim,ali ja sam stari isluženi vojnik koji sada luta po svem. Služio sam pod tvojimocem, gospodaru – a znaš kako je; radujem se kad imam neki razlog da putujemu jedno, a ne u drugo neko mesto.

– Ko ti je dao poruku za mene?– Neki čovek koga sam sreo u šumi pokraj Rta Koza. Čudan neki čovek. Bio

je odeven kao rob, ali je govorio kao Cezar. Veliki zdepast momak, koji kao daodavno nije ništa jeo.

– Da li ti je rekao svoje ime?– Nije. Rekao je da ćeš po njegovoj poruci znati o kome se radi i da ćeš se

svakako začuditi. Morao sam dvaput da mu ponovim njegovu poruku, da bi biosiguran da sam je zapamtio. Treba da ti kažem da on još uvek peca, ali da čovekne može da živi samo od ribe, i da ti treba da obavestiš njegovog zeta, i damleko – ako je uopšte ikada i poslato – nikad nije stiglo do njega, a on želi dadobije neku knjigu na čitanje koja bi imala najmanje sedam strana. I da ti netreba ništa da preduzimaš sve dok ti se on ponovo ne javi. Ima li to nekogsmisla, gospodine, ili je taj momak šenuo pameću?

Kada je čovek završio, nisam mogao da poverujem rođenim ušima. Postum!Ali Postum je, zaboga, mrtav!

– Da li je on imao široku vilicu i plave oči, i da li je krivio glavu u stranukada ti je postavljao pitanja?

– E, to je taj čovek, gospodaru!Nalio sam mu čašu vina, ali mi je ruka toliko drhtala da sam sipao pored

čaše isto onoliko koliko i u nju. Rekao sam mu da me pričeka, pa sam otišao ukuću. Našao sam dva obična dobra ogrtača i nešto donjeg rublja i sandale, dvabrijača i nešto sapuna. Uzeo sam zatim prvu ukoričenu knjigu koja mi je došlado ruku – bio je to slučajno baš prepis nekih govora koje je Tiberije kratkovreme ranije bio održao pred Senatom – pa sam na sedmoj strani mlekom

napisao:Kakva radost! Odmah ću pisati G–u, Budi obazriv. Javi mi šta trebada ti pošaljem. Gde bih mogao da se vidim s tobom? Primi izraze mojenajdublje ljubavi, Prilažem dvadeset zlatnika, jer trenutno nemam pri sebiviše, ali se nadam da je brza pomoć dvostruka pomoć.

Sačekao sam da se stranica osuši, pa sam onda onome čoveku dao knjigu iodeću, smotane u zamotuljak, kao i kesu sa novcem. Rekao sam mu:

– Uzmi ovih trideset zlatnika. Deset zadrži za sebe. Dvadeset podaj onomečoveku u šumi. Vrati se sa nekom njegovom porukom i daću ti još deset. Ali držijezik za zube i vrati se brzo natrag!

– U redu, gospodaru, odgovorio je on. Neću te izneveriti. Ali šta bi memoglo sprečiti da ne uteknem sa ovim zavežljajem i da ne ponesem sav novac?

Na to sam mu odgovorio:– Kada bi ti bio nepošten čovek, ti mi uopšte ne bi ni postavio takvo pitanje.

Hajde, dakle, da zajedno popijemo još po jednu, pa onda odmah kreni!Treba ukratko izložiti dugu priču: taj čovek je otišao sa zavežljajem i

novcem, a nekoliko dana kasnije vratio se i doneo mi usmenu poruku odPostuma; Postum mi je zahvaljivao na novcu i odeći i poručivao da ne treba daga tražim, ali će krokodilova majka već znati gde se on nalazi; rekao je takođe,da se sada zove Panter i da me moli da mu što je moguće pre dostavim odgovornjegovog zeta. Isplatio sam starom vojniku obećanih deset zlatnika, a dao sammu još deset kao nagradu za pokazanu vernost. Dobro sam shvatio na koga jemislio Postum kada je spomenuo krokodilova majku. Krokodil je bio jedan stariAgripin oslobođenik koga smo tako nazvali zbog njegove neosetljivosti,pohlepe za novcem i ogromnih vilica. Njegova mati je živela u Peruziji, gde jedržala neku krčmu. Dobro sam poznavao to mesto. Odmah sam poslao pismoGermaniku u kome sam mu izneo ovu novost; pismo je Palas odneo do Rima, anaredio sam mu da ga pošalje prvom poštom za Nemačku. U pismu sam jedinojavio da je Postum živ i da se krije, ali nisam kazao gde se skriva, pa samzamolio Germanika da smesta potvrdi prijem moga pisma. Čekao sam onda ičekao, ali odgovor nikako nije stizao. Pisao sam još jednom, opširnije; ali i tadanisam dobio odgovora, Poslao sam glasnika krokodilovoj majci: on je imao daje obavesti da još nije sitigla nikakva poruka za Pantera od strane njegovogazeta, Postum mi se više nije javljao. Nije želeo da me izlaže opasnosti, a kakoje sada imao novca, te je mogao da putuje bez opasnosti da će ga uhapsiti podsumnjom da je neki odbegli rob, nije više ni zavisio od moje pomoći. Neko gaje, međutim, prepoznao u onoj krčmi, te je, radi svoje sigurnosti, morao da odeu neko drugo mesto. Uskoro se širom Italije počelo zuckati da je on ipak živ. URimu su svi govorili samo o tome. Desetak ljudi, uključujući u njih i trojicusenatora, posetilo me je krišom i pitalo me da li te glasine odgovaraju istini.

Rekao sam im da ga nisam lično video, ali da sam razgovarao s nekim ko gapoznaje, i da se ne može sumnjati u to da je Postum uistini živ. Ali sam onda janjih upitao šta nameravaju učiniti ako bi Postum došao u Rim i zadobio podrškustanovništva? Njih je uvredila, a i zaplašila otvorenost moga pitanja, te mi nisuni odgovorili.

Govorilo se da je Postum posetio razne gradove u unutrašnjosti nedaleka odRima, ali je on očigledno bio dovoljno oprezan da nikad ne ulazi u nekonastanjeno mesto pre mraka i da uvek ponovo krene na put pre zore, i toprerušen. Postum nije nigde javno istupao, već bi uvek odseo u nekoj krčmi, pabi zatim ostavio za sobom belešku kojom zahvaljuje na ljubaznog prijemu, a tebeleške je uvek potpisivao svojim pravim imenom. Najzad, on se jednoga danaiskrcao u Ostiji, a donde je doplovio jednom malom lađom obalske plovidbe.Sva luka je već nekoliko časova ranije doznala da će on doći, te mu je nalukobranu priređen sjajan doček čim je stupio na obalu. On se iskrcao baš uOstiji zbog toga što je to letnje sedište glavnog stana rimske mornarice, u kojojje njegov otac Agripa bio admiral. Na Postumovom brodu je bila istaknutazelena zastava: Avgust je Agripi (a kasnije i njegovim sinovima) dao pravo da,kad god se navezu na more, mogu da istaknu tu zelenu zastavu u znak uspomenena Agripinu pobedu u pomorskoj bici kod Akcijuma. Agripu su, uostalom, uOstiji poštovali skoro više nego i samoga Avgusta.

Postumov život je bio u velikoj opasnosti, pošto je još uvek bila na snaziodluka o njegovom progonstvu, te se on stavljao van zakona samim svojimjavnim istupanjem u Italiji. On se kratkim govorom zahvalio mnoštvu nadobrodošlici. Rekao je da će bogato nagraditi vernost ljudi i žena Ostija premanjemu, samo ako mu Fortuna bude naklonjena i ako opet zadobije poverenjeSenata i naroda, poverenje koje je izgubio zbog izvesnih lažnih optužbi, iznetihprotivu njega od strane njegovih neprijatelja, a čiju je neistinost njegov ded,bog Avgust, suviše kasno uvideo. Tu se, međutim našlo jedno odeljenje dvorskestraže, koje je dobilo naređenje da ga odmah liši slobode, pošto su i Livija iTiberije nekako doznali za njegovo iskrcavanje. Naravno, vojnici ne bi moglida postignu svoju svrhu ako bi preduzeli ma šta na očigled gomile mornara kojisu klicali Postumu, Zapovednik odeljenja mudro je postupio i nije ni pokušao daizvrši naređenje koje mu je bilo izdato, nego je samo naredio dvojici vojnika dase preobuku u mornarske prnje i da nikako ne gube Postuma iz vida. Ali dok suse oni preobukli, Postum je iščezao, te nisu više mogli nikako da mu uđu u trag.

Idućeg dana Rim je vrveo od mornara koji su postavili straže po svimvažnijim ulicama: kad god bi sreli nekog viteza ili senatora, ili ma koga čovekakoji je bio u javnoj službi, oni su mu tražili lozinku. Lozinka je bila „Neptun”, asvako koje nije znao morao je da je ponovi tri puta ako nije hteo da ga premlate.Niko, naravno, nije želeo da izvuče batine, a javno mnjenja je bilo u tolikoj

meri naklonjeno Postumu – a neprijateljski raspoloženo prema Tiberiju i Liviji– da bi čitav grad, uključujući tu i dvorsku stražu i posadu grada, odmah prešaona Postumovu stranu, samo da ga je Germanik podupro makar i jednom jedinomreči. Međutim, bez Germanikove podrške svaki ustanak u korist Postuma značiobi izbijanje građanskog rata; a niko nije ni verovao da bi Postum imao mnogoizgleda na uspeh u borbi sa Germanikom.

U tom odlučnom trenutku opet je istopio onaj isti Krisp koji je dve godineranije razljutio Tiberija time što je naredio da se Postumov dvojnik Klementpogubi na onom ostrvu; njemu je to bilo oprošteno, ali se sada sam ponudio daokaje svoju grešku i da ovoga puta konačno ukloni pravoga Postuma. Tiberijemu je ostavio odrešene ruke. Krisp je nekako doznao gde se nalazi Postumovglavni stan, te se uputio njemu sa velikom svotom novca; rekao je Postumu da jenovac namenio njegovim mornarima, koji su već izgubili nadnice za dva danastražareći po ulicama, i ponudio se da na prvi Postumov znak prevede nemačkutelesnu stražu na njegovu stranu. Rekao mu je da je Nemcima već dao silnomito, a siroti Postum mu je poverovao. Dogovorili su se da se nađu dva sataposle ponoći na jednom određenom uglu jedne određene ulice, a da tu treba dadođu i Postumovi mornari, i to naoružani, a odatle bi zajedno pošli na Tiberijevdvor. Krisp bi to naredio telesnoj straži da Postumu otvori vratnice. Oni biuhapsili Tiberija, Kastora i Liviju, a Krisp je uveravao Postuma da se Sejan –iako nije hteo da igra istaknutu ulogu u zaveri – ipak obavezao da će sadvorskom stražom pružiti podršku novoj vladavini čim prvi potez bude srećnouspeo – ali, naravno, pod uslovom, da on, Sejan, i posle prevrata ostane nasvom položaju.

Mornari su tačno na vreme došli na zakazano mesto, ali Postum nije stigao.U to doba noći nije bilo građana po ulicama; tako se dogodilo da je lozinka„Neptun” izgubila svoju moć čim su na nepostrojene i pijane mornare napaliNemci iz telesne straže i Sejanove odabrane jedinice. Mnogi mornari supobijeni na licu mesta, a još veći broj je pomlaćen u bekstvu; a priča se da sepreživeli nisu zaustavili sve dok nisu opet stigli u Ostiju. Krisp i dva vojnika suposle toga sačekali Postuma u jednom uskom prolazu između njegovog glavnogstana i zbornog mesta, onesvestili ga udarivši ga po glavi vrećom peska,začepili mu usta i vezali ga, stavili ga u jednu zatvorenu nosiljku i odneli ga udvor. Sledećeg dana Tiberije je dao jednu izjavu pred Senatom. Jedan robPostuma Agripe, po imenu Klement, rekao je Tiberije, izazvao je znatnu inepotrebnu zbrku u gradu izdajući se za svoga pokojnog gospodara. Ovaj drskimomak je utekao sa imanja jednoga viteza iz unutrašnjosti, koji ga je kupioprilikom prodaje Postumovih poseda, pa se skrivao po šumama na obaliToskane sve dok mu nije toliko porasla brada da mu je ona prekrivala uvučenipodbradak, a to je bila glavna telesna razlika između njega i Postuma. Neki

nasrtljivi mornari iz Ostije pravili su se kao da tobož veruju da je to zbiljaPostum, a u stvari su samo hteli da imaju izgovor za pohod na Rim i zaizazivanje meteža. Oni su se toga jutra pod zapovedništvom toga pustolovaprikupili nešto pre zore u predgrađima, s namerom da prodru u središte grada ida tu pljačkaju radnje i privatne kuće. Kada im je stalo na put jedno odeljenjenoćne straže, oni su se razbežali i napustili svoga vođu, koji je već pogubljen.Prema tome, uvaženi Dom ne treba dalje da se brine o toj stvari.

Kasnije sam čuo da se Tiberije pretvarao da ne prepoznaje Postuma kad sumu ga u dvoru priveli, i da ga je podrugljivo upitao:

– A kako si to ti postao jedan od Cezara?Postum mu je na to odvratio:– Isto onako kao i ti i istoga dana kad i ti! Zar si to zaboravio?Tiberije je naredio jednom robu da udari Postuma po ustima zbog njegove

drskosti, pa su ga zatim stavili na točak i tražili od njega da oda svojesaučesnike. Postum je, međutim, samo iznosio sramotne pojedinosti izTiberijevog privatnog života – pojedinosti koje su bile tako skaredne, a u istimah i tako istinite – da je Tiberije izgubio strpljenje, te je svojim teškimkoščatim pesnicama smrskao Postumu lice. Vojnici su dovršili to krvavo delotako što su u podrumu dvora odrubili Postumu glavu, a njegovo telo isekli nakomade.

Teško je i zamisliti veću žalost od te: žaliti za prijateljem koji je ubijen, i toubijen posle dugog i nezasluženog progonstva, uživati zatim kratkotrajnu radost iprijatno iznenađenje na glas da je on ipak nekako umakao svojim ubicama, azatim ga oplakivati ponovo – i to ovoga puta bez nade i ikakvog zavaravanja daćeš ga ikada još jednom videti. A usto još oplakivati ga i kao čoveka koji jeuhvaćen na prevaran način, koji je posle toga sramno mučen i najzad zverskiubijen! Jedina uteha mi je bila uverenje da će Germanik, čim sazna šta sedogodilo – a ja sam mu odmah pisao o svima tim događajima i izložio mu svešto sam znao – napustiti vojnu u Nemačkoj i da će poći na Rim na čelu svihpukova koje bude mogao odvojiti sa Rajne, te se osvetiti Liviji i Tiberiju zbogPostumovog pogubljenja. Pisao sam mu, ali nisam dobio odgovora. Na krajusam dobio jedno dugo, toplo pismo u kome se on uzgred čudio uspehuKlementovog podražavanja Postumu i pitao se kako mu je za ime boga moglotako nešto poći za rukom? Ta opaska mi je jasno pokazala da on nije primionijedno od mojih važnih pisama: jedino pismo koje je primio bilo je jednopismo koje sam mu poslao zajedno sa drugim. U tom pismu sam ga samoizvestio o nekim poslovnim stvarima koje mi je on bio poverio: sada mi je onzahvaljivao na obaveštenju koje sam mu dao, ističući da sam mu pisao baš oonome što ga je i zanimalo. Shvatio sam istinu i uplašio se: Livija i Tiberije su

dakle zadržali sva ostala moja pisma!Ja sam uvek imao rđave organe za varenje, a strah da mi je svako jelo

otrovano nije mogao da ih popravi. Povratilo mi se mucanje, imao sam i napadeafazije, iznenadne praznine u sećanju i iznenadno prekidanje misli što me ječinilo veoma smešnim: kad bi me napad uhvatio usred neke rečenice, ja bih jezavršio kako bilo, tako da kraj često nije ni imao veze sa početkom. Najgoraposledica te moje slabosti bila je i to što više nisam mogao da obavljam kakovalja svoju dužnost Avgustovog sveštenika, dužnost koju sam dotle vršiobesprekorno. U Rimu vlada stari običaj da – ako se za vreme obreda žrtvovanjaili prilikom neke druge verske službe dogodi neka omaška – čitav svečani činmora da se ponovi od samoga početka. Često se događalo da se, služeći službu,zabunim u nekoj molitvi ili da dva-tri puta ponovim iste rečenice pre nego što iprimetim grešku, ili da se latim noža od kremen-kamena, kojim se kolje žrtva,pre nego što sam joj glavu posuo obrednim brašnom i solju – a te su greškeznačile da moram da počnem stvar od samoga početka. Bilo je vrlo napornovraćati se tri ili četiri puta na početak službe pre nego što bi mi pošlo za rukomda bez greške obavim čitav obred, a za to vreme bi i prisutni građani običnopostali veoma nestrpljivi. Zato sam se na kraju krajeva pismeno obratioTiberiju kao Vrhovnom Prvosvešteniku i zamolio ga da me zbog slabog zdravljana godinu dana oslobodi svih mojih svešteničkih dužnosti, a Tiberije je bez rečiizišao u susret toj mojoj molbi.

Glava XIX

16. god. n. e.

Treća godina Germanikovog vojevanja protiv Nemaca bila je uspešnijanego dve prethodne. On je smislio jedan nov način vođenja rata, koji je trebaloda iznenadi Nemce, a istovremeno i da sačuva njegove vojnike od mnogihopasnih i zamornih marševa. Odlučio je da na Rajni stvori jednu rimsku flotu odskoro hiljadu teretnih brodova, da bi na nju ukrcavao veći deo svojih bojnihsnaga i spuštao se na njima niz reku; zatim bi, služeći se kanalom koji je našotac prokopao kroz holandska jezera, izbio na more i morem doplovio do ušćareke Ems. Tu bi uz obalu ukotvio sve svoje lađe, sem nešto brodova koji bi muposlužili za podizanje plovećeg mosta. Kada bi to sve bilo gotovo, napao biplemena koja su obitovala s one strane reke Vezer. Reka Vezer teče u istompravcu kao i reka Ems, na nekih pedeset milja, od nje, a mestimice je i gazna.Germaniku je pošlo za rukom da ostvari tu svoju zamisao do najmanjihpojedinosti.

Kada je Germanik stigao do reke Vezer, rimska prethodnica je na istočnojobali zatekla Hermana i neke druge nemačke poglavice, njegove saveznike.Herman se obratio našim vojnicima preko reke, pa ih je, dovikujući im, upitaoda li je njihov zapovednik Germanik. Kad su mu odgovorili potvrdno, upitao ihje da li hoće da mu prenesu jednu njegovu poruku? Poruka je glasila ovako:„Herman najljubaznije pozdravlja Germanika i moli ga da mu omogući jedanrazgovor sa njegovim bratom.” To je bio onaj Hermanov brat koji je nosio nekonemoguće nemačko ime, nešto kao Goldkopf, ali u svakom slučaju neko takvovarvarsko ime da se ono nije moglo prilagoditi latinskom jeziku onako kako jena primer Herman prepravljeno u Arminije, ili Zigmirt u Segimer; zbog toga sunjegovo ime morali potpuno da zamene latinskim prevodom, to jest imenomFlavije, što znači Plavokosi. Taj Flavije je godinama služio u rimskoj vojsci; uvreme kada je Var bio do nogu potučen, on se nalazio u Lionu, te je izjavio da idalje ostaje veran Rimu i da se odriče svih porodičnih veza sa svojimizdajničkim bratom Hermanom. Sledeće godine on se hrabro borio u ratovimakoje su vodili Tiberije i Germanik, pa je čak na bojištu izgubio i jedno oko.

Germanik je upitao Flavija da li želi da govori sa svojim bratom. Flavijemu je odgovorio da nije naročito oduševljen time, ali da će možda ipak bitineke koristi i od toga razgovora: možda njegov brat želi da se preda. Tako subraća počela da se dovikuju preko reke. Herman je počeo govoriti nanemačkom, ali mu je Flavije rekao da će prekinuti svaki razgovor s njim ako nenastavi na latinskom. Herman nije želeo da govori na latinskom jer ostale

poglavice nisu razumele taj jezik, te se plašio da bi mogli pomisliti da on želida ih izda; a Flavije sa svoje strane nije želeo da ga Rimljani smatraju zaizdajnika, pošto oni opet nisu znali nemački. S druge strane, Herman je želeo danačini utisak na Rimljane, a Flavije na Nemce. Herman je pokušao da ostane prinemačkom, a Flavije pri latinskom, ali su, padajući sve više i više u vatru,počeli da se služe tako smešnom mešavinom oba jezika da je taj njihovrazgovor – bar kako se Germanik u pismu meni izrazio – bio dostojan najboljepozorišne lakrdije. Navešću neke odlomke iz njegovog opisa tog razgovorapreko vode:

HERMAN: Ehej, brate! Šta je to s tvojim licem? Strašno te ruži taj ožiljak.Izgubi li oko, šta?

FLAVIJE: Da, brate! Da li si ga ti možda negde našao? Izgubio sam ga bašonoga dana kada si ti na konju utekao iz one šume i kada si blatom namazao štitda te Germanik ne bi prepoznao.

HERMAN: Varaš se, brate! To nisam bio ja! Mora biti da opet piješ. Uveksi bio takav pred bitku: ne možeš da savladaš strah sve dok ne popiješ barbačvicu piva, a i onda moraju da te vežu za sedlo čim odjeknu ubojni rogovi.

FLAVIJE: To je, naravno, presna laž, ali je dobro što si me podsetio na tovaše varvarsko pivo; to piće samo uništava želudac. Ja ga više nikad i ne pijem,pa čak ni onda kada u logor stignu ogromne količine piva koje zaplenjujemo povašim naseljima. Naši vojnici ga piju samo kada moraju: vele da je to pivo ipakbolje od vode iz vaših močvara, vode koju truju nemačke lešine.

HERMAN: Da, i ja volim rimsko vino! Ostalo mi je još nekoliko stotinaćupova onoga vina koje sam oteo od Vara. Ali ovoga leta doći ću do novezalihe, samo ako Germanik ne otvori četvore oči. Uzgred budi rečeno, kakvu sinagradu dobio za svoje izgubljeno oko?

FLAVIJE ( jako dostojanstveno): Ličnu zahvalnost vrhovnog zapovednika itri odličja, uključujući tu Krunu i Lanac.

HERMAN: Ha, ha! Lanac! Da li ga nosiš oko članka, ti rimski robe?FLAVIJE: Radije bih postao i rimski rob nego što bih izdao Rimljane!

Uzgred budi rečeno, tvoja draga Trusnelda je dobro, a i dečak ti je zdrav. Kadaćeš ih posetiti u Rimu?

HERMAN: Kad završim ovu vojnu, brate. Ha, ha!FLAVIJE: Hoćeš da kažeš, kada budeš u Germanikovom trijumfu koračao za

njegovim kolima i kada te gomila bude gađala mućkovima? Oh, kako ću ti sesmejati!

HERMAN: Bolje će biti da se ne smeješ unapred, jer ne zvao se ja Hermanako ti kroz tri dana budeš imao grkljan kojim bi se mogao smejati! Ali dosta o

tome. Imam jednu poruku za tebe od tvoje majke.FLAVIJE ( odjednom se uozbiljivši i duboko uzdahnuvši): O, moja draga,

draga majko! Šta mi poručuje mati? Da li me još prati njen blagoslov, brate?HERMAN: Brate, ti si usred srca ranio našu mudru i plemenitu majku koja

je rodila toliko dece. Rekla je da će svoj blagoslov preokrenuti u kletvu ako idalje budeš izdajnik svoje porodice, svoga plemena i svoga naroda i ako smestane pređeš opet nama i ne pomogneš mi u zapovedanju našom vojskom.

FLAVIJE ( na nemačkom, prolivajući suze od besa): O, ona to nikada nijerekla. Hermane! Ona ne bi ni mogla da kaže tako nešto. Ti si izmislio tu lažsamo da bi me unesrećio. Priznaj, Hermane, da si me lagao.

HERMAN: Dala ti je dva dana roka da se konačno odlučiš.FLAVIJE ( obraćajući se svom konjovodcu): Hej, ti svinjoliki čoveče,

dodaj mi konja i oružje! Idem preko reke da se borim sa svojim bratom!Hermane, ti pokvareni nitkove, sad ću te naučiti pameti!

HERMAN; Samo ti dođi, ti jednooki robe što ždereš pasulj!I Flavije se odmah bacio na konja, pa je pošao ka reci da je prepliva

međutim, jedan rimski pukovnik ga je uhvatio za nogu i svukao sa sedla: on jegovorio nemački, a znao je koliko ludo Nemci poštuju svoje žene i majke.Možda je Flavije u stvari želeo samo da pobegne! Pukovnik mu je zato reka dase ne obazire na Hermana i da ne veruje njegovim lažima. Ali je Flavije hteo danjegova bude poslednja. Obrisao je suze i doviknuo Hermanu:

– Video sam tvoga tasta prošle nedelje! On ima lepo imanjce kraj Liona.Rekao mi je da se Trusnelda vratila njemu, pošto ne može da po sramom dabude udata za čoveka koji je pogazio svečanu zakletvu o savezništvu sa Rimomi koji je izdao prijatelja za čijom je trpezom jeo. Rekla je i to da ti samo najedan jedini način možeš povratiti njen ugled: da ono oružje koje ti je ona dalana sam dan vašeg venčanja ne upotrebljavaš protiv onih kojima si se zakleo navečno prijateljstvo! Ona ti još nije bila neverna, ali te neće dugo čekati, jer jekrajnje vreme da dođeš k sebi.

Sada je bio red na Hermana da plače, besni i optužuje Flavija da je lažov.Ali Germanik je potajno odredio jednog časnika da budno motri na Flavija utoku iduće bitke i da ga proburazi na prvi sumnjiv pokret.

Germanik mi je retko pisao, ali kada bi mi se već javio, poslao bi midugačko pismo; po sopstvenim rečima, on je u tim pismima iznosio sve onezanimljive i zabavne pojedinosti koje nisu baš sasvim odgovarale sadržininjegovih zvaničnih izveštaja, upućivanih Tiberiju. U svakom slučaju, ja samprosto živeo za ta pisma. Nikada se nisam brinuo za Germanikov život dok seborio protiv Nemaca; on je u bitkama s njima bio isto tako siguran kao iskusni

pčelar kad se bavi pčelama: taj može smelo da priđe košnici i uzme iz nje med,a pčele ipak, iz nekog neshvatljivog razloga, njega neće da napadnu onako kakobi izbole tebe ili mene kad bismo se mi, čitaoče, okušali u takvom pokušaju.

Dva dana posle prelaska preko reke Vezer Germanik je imao odlučnu bitkusa Hermanom. Mene su uvek zanimali govori koji se drže pred bitku, oninajbolje osvetljavaju narav jednog zapovednika. Germanik nije podjarivaosvoje vojnike na neki visokoparni besednički način, ali im nije pričao ni masnešale kao Julije Cezar. On je bio veoma ozbiljan, veoma jasan i veomasadržajan. Toga puta održao je govor u kome je izložio svoje lično mišljenje oNemcima. Rekao je da oni nisu vojnici. Oni imaju nešto hrabrosti i dobro sebore kada su u gomili, i tada se tuku kao krdo podivljale stoke; oni su sem toga,u izvesnoj meri i lukavi kao zveri, te je glupo boriti se sa njima bez uobičajeneopreznosti. Međutim, uskoro malakšu, posle prvih besnih naleta, i ne raspolažupravom vojničkom stegom, nego ih drži samo duh uzajamnog nadmetanja i ličnesurevnjivosti, Njihove starešine nikada ne mogu biti sigurne da će im ljudistvarno izvršiti naređenja: obično ili odu suviše daleko ili ne učine ništa.

– Nemci su, rekao je Germanik, najbezočniji i najhvalisaviji narod na svetukad im je sreća naklonjena, ali kada ih jednom porazite, oni su najveće kukavicei najveći puzavci. Nikad nemojte verovati Nemcu koji vam nije na dohvat ruke,ali ga se nikad nemojte ni plašiti ako se nađete licem u lice s njim. A to jeujedno sve što sam vam hteo reći, sem još jedne stvari: borba će se sutrauglavnom voditi tamo, u onoj šumi; neprijatelj će verovatno nastupiti u takogustim redovima da neće imati prostora za izmicanje i bočne pokrete. Idite zatopravo na Nemce, ne obazirite se na njihove sulice i gledajte da što pre povedeteborbu prsa u prsa. Udarajte ih mačem po samom licu: oni to najviše mrze.

Herman je brižljivo izabrao mesto na kome će pružiti otpor Germaniku:zauzeo je jednu ravnicu – širu na jednom, a užu na drugome kraju – koja sepružala između reke Vezer i jednog niza šumom obraslih bregova. On bi stupiou borbu tamo gde je dolina najuža, leđa bi mu štitila velika hrastova i brezovašuma; desni bok bi mu se oslanjao na reku, a levi na niz bregova. Nemci su bilipodeljeni u tri odeljenja. Prvo odeljenje, mladi strelci iz onih plemena kojaobitavaju oko reke Vezer, trebalo je da siđu dublje u ravnicu i napadnu i odbacečeone rimske pukove, koje će verovatno sačinjavati francuske pomoćne trupe.Kada rimske glavnine budu navalile na nemačke strelce, trebalo je da oniprekinu borbu i tobož nagnu u panični beg. Rimljani bi onda nastavili sanapredovanjem u pravcu šume, pa bi ih u tome času, sručivši se iz zasede nabregu, napalo s boka ono drugo Hermanovo odeljenje, koje su sačinjavalipripadnici Hermanovog sopstvenog plemena. To bi imalo da izazove zabunu urimskim redovima, a tada bi se vratilo u borbu ono prvo odeljenje,potpomognuto trećim odredom, iskusnim starim ratnicima onih plemena koja

obitavaju oko reke Vezer; ovaj obuhvat sa dve strane imao bi za cilj da baciRimljane u reku. U to vreme bi nemačka konjica već obišla brežuljke, te binagrnula na rimsku pozadinu.

To bi bio sasvim dobar plan za bitku, pod uslovom da je Herman zapovedaovojnicima koji znaju za stegu. Zato je on i propao, zbog nekih zaista besmislenihuzroka. Germanik je na sledeći način rasporedio svoju vojsku: na bok okrenutreci postavio je dva puka francuske teško naoružane pešadije, a na bok okrenutbregovima dva pomoćna puka sastavljena od nemačkih plaćenika; za njima sunastupali pešaci naoružani lukovima i strelama, pa četiri puka stajaće vojske, paGermanik sa dva bataljona dvorske straže i sa konjicom iz sastava stajaćevojske, pa još četiri puka stajaće vojske, pa francuski strelci na konjima, pafrancuska lako naoružana pešadija. Kada su nemački plaćenici počelinapredovati duž grebena brega, Herman, koji je posmatrao bojno polje sa vrhajednoga bora, uzbuđeno je doviknuo svome nećaku, koji je stajao pod drvetomočekujući njegova naređenja, ove reči: „Eno ga moj brat – izdajnik! On moraizgubiti glavu u ovom boju!” Njegov glupi nećak polete napred vičući: „Hermannaređuje da smesta krenemo u napad!” – i on jurnu u dolinu, praćen skoročitavom polovinom plemena. Herman je naravno samo krajnjom mukom zadržaoostale. Germanik je poslao rimsku konjicu da odmah napadne te budale s boka,pre nego što bi oni i stigli do Flavijevog odeljenja, a istovremeno je narediofrancuskim strelcima na konjima da odseku Nemcima odstupnicu.

Nemačko odeljenje, koje je trebalo da čarkama zabavi rimsku prethodnicu,pošlo je u međuvremenu u napad i napustilo je šumu. Međutim, napad rimskekonjice odbacio je borce kojima je zapovedao Hermanov nećak pravo načarkaše, koje je takođe zahvatila panika, te se i oni nadadoše u bekstvo. Tada jeiz šume izišlo i treće nemačko odeljenje, dakle glavnina koja je očekivala da ćese, po ranijem dogovoru, čarkaši zaustaviti i nastaviti borbu zajedno sa njima.Ovi su, međutim, mislili samo na to kako da uteknu od konjice, te su produžilibežati kroz same redove svoje glavnine. U tom trenutku se na nebu javilo i jednoznamenje, krajnje povoljno po Rimljane. Osam orlova, koji su uzleteli sabregova uplašeni borbenom jekom, digli su se nebu pod oblake glasno klikćući ipočeli kružiti nad dolinom, pa su odjednom svi odleteli prema šumi. Germanikje viknuo: „Sledujte orlove! Sledujte rimske orlove!” A čitava vojska jeprihvatila poklik: „Napred, za orlovima! ” U međuvremenu, Herman je pošao unapad s ostatkom svojih ljudi, pa je iznenadio pešake-strelce i naneo im izvesnegubitke; uto se francuska teško naoružana pešadija okrenula nalevo krug ipohitala strelcima u pomoć. Vojska koja je bila pod Hermanovim neposrednimzapovedništvom, a koja je brojala nekih petnaest hiljada ljudi, možda je jošuvek mogla spasti dobar ishod bitke, da joj je pošlo za rukom da skrši francuskupešadiju i tako zabije dubok klin između rimske prethodnice i glavnine.

Međutim, oružje i grudni oklopi, štitovi i kalpaci nepreglednih redova rimskepešadije u nastupanju bacali su tako jarke odbleske sunčevih zraka u liceNemcima da ih je potpuno napustila hrabrost. Većina Nemaca je okrenula leđa inagla u bekstvo prema bregovima. Herman je ipak prikupio neku hiljadu, ali jevećina nastavila bežati; uto se vratila i rimska konjica i presekla Hermanuodstupnicu. Kako je Hermanu pošlo za rukom da tada izmakne – ostaće zauvektajna, ali se uglavnom veruje da je on obo svoga konja i prestigao nemačkenajamnike koji su hitali da napadnu protivnike sakrivene u šumi. Dok seprobijao kroz njihove redove, on je vikao: „Ukloni mi se s puta, stoko! Ja samHerman!” Niko se od rimskih vojnika ne bi usudio da ga ubije, pošto je on bioFlavijev brat, jer bi Flavije smatrao da mu porodična čast nalaže da osvetinjegovu smrt.

To više nije bila bitka, već klanica. Nemačka glavnina je bila zahvaćena sboka i potisnuta prema reci; mnogi su je preplivali, ali ne svi. Germanik jebacio drugi red rimske pešadije u šumu, da tu potuče one nemačke čarkaše, kojikao da su se još uvek nadali nekom obrtu ratne sreće. (Strelci su se odličnozabavljali streljajući Nemce koji su se uzverali na drveće i krili u krošnjama).Tada je prestao svaki otpor. Klanje Nemaca je trajalo od devet časova izjutrado sedam časova uveče, kada je već počeo da pada mrak. Ne samo bojište, veći čitavih deset milja uokrug bilo je posuto leševima Nemaca. Međuzarobljenicima se nalazila i majka Hermana i Flavija. Ona je molila za milost,govoreći da je oduvek nagovarala Hermana da napusti svoj bezuspešni otporprotiv rimskih zavojevača. Od toga trenutka smo zbilja mogli biti sigurni uFlavijevu vernost.

Mesec dana kasnije bio se još jedan boj, i to u gustoj šumi na obalama rekeLabe. Herman je Germaniku tu postavio klopku, koja bi možda i imala uspehada moj brat, nekoliko časova pre bitke, nije od prebeglih Nemaca doznao zaHermanovu nameru, i to u svim pojedinostima. I tako, umesto da bace Rimljaneu reku, Nemci su sami morali da se povlače kroz šumu: oni su u šumi bili tolikozbijeni da nisu ni mogli da se posluže svojim uobičajenim napadima i naglimbekstvom, te su na kraju bili potisnuti u besputnu močvaru koja je okružavalašumu; hiljade Nemaca je polako utonulo u blato kukajući od besa i očaja.Herman je u prvoj bici bio ranjen strelom, te ovoga puta nije imao takoistaknutu ulogu u toku same borbe. On je, međutim, nastavio borbu u šumi skrajnjom upornošću, pa je čak, slučajno, nabasavši na svog rođenog brata,proburazio Flavija sulicom. Herman je posle umakao preko močvare, skačući sbusena na busen s ogromnom gipkošću i retkom srećom.

Germanik je napravio čitav brežuljak od zaplenjenog nemačkog oružja, pa jena njega stavio sledeći natpis: „Pošto su pokorile plemena između Rajne i Labe,ubojne snage Tiberija Cezara posvećuju ovaj spomenik svoje pobede Jovu,

Marsu i Avgustu” – a nijednom reči nije spomenuo sebe! Njegovi ukupni gubiciiz te dve bitke nisu prelazili dve i po hiljade poginulih i teže ranjenih. Nemci susvakako izgubili dvadeset pet hiljada ljudi.

Germanik je smatrao da je za tu godinu bilo dosta vojevanja, pa je poslaojedan deo vojske ka Rajni suvim, a ostatak opet ukrcao na brodovlje. Ali tadaga je zadesila jedna nesreća: iznenadna bura koja je naletela sa jugo-zapadazahvatila je njegove brodove pošto su digli kotve, pa ih oduvala na sve strane.Mnoge lađe su potonule, a samo je Germanikov sopstveni brod dospeo do ušćareke Vezer; moj brat je morao prebacivati sebi da je – kao drugi Var – izgubiočitavu jednu rimsku vojsku. S mukom su ga prijatelji sprečili da ne skoči u morei tako se i sam priključi svojim utopljenim ratnicima; međutim, nekoliko danakasnije vetar je promenio pravac, pa je počeo duvati sa severa. Jedan po jedanpočeli su se vraćati brodovi koji su bili rasuti po pučini na sve strane; oni suvećinom bili bez vesala, a na nekima su vojnički ogrtači bili razapeti mestojedara; manje oštećeni brodovi su na smenu teglili one druge, koji su se jedvajoš održavali na talasima.

Germanik se odmah bacio na posao da opravi oštećena brodska jedra ikorita; istovremeno je izaslao sve brodove koji nisu bili suviše oštećeni daprikupe preživele brodolomnike sa obližnjih pustih ostrva, Mnogi su spašeni sasamoga ruba smrti od gladi, pošto su se isključivo hranili ribom, školjkama imrcinama konja, koje su talasi izbacili na obalu. Mnogi su se tako opetpriključili glavnini dolazeći još iz veće daljine; sa njima su uostalom dobropostupali svi meštani, koji su pre kratkog vremena bili prinuđeni da se zakunuRimu. Nešto ljudstva ukrcanog na nekih dvadeset brodova, vratilo se natrag čakiz Britanije; a Britanija je u ono vreme plaćala Rimu danak već sedamdesetgodina, još od onih dana kad ju je pokorio Julije Cezar; rimske vojnike suposlali nazad neki beznačajni kraljevi koji su vladali Kentom i Saseksom. Nakraju je utvrđeno da je samo četvrtina brodolomnika bila konačno izgubljena, askoro dve stotine tih nesrećnika je posle mnogo godina nađeno u Britaniji. Onisu tada izbavljeni iz rudnika olova, gde su ih Britanci bacili na prinudni rad.

Oni Nemci koji su živeli dalje u unutrašnjosti smatrali su, čim su čuli za tunesreću, da su ih to njihovi bogovi osvetili. Oni su srušili onaj spomenik koji jeGermanik podigao, pa su čak počeli govoriti i o nekom pohodu na Rajnu. Ali,Germanik im je iznenada zadao nov udarac: poslao je šezdeset pešadijskihbataljona i sto eskadrona konjice protiv onih plemena koja su obitavala nagornjem toku reke Vezer, a sam je sa daljih osamdeset pešadijskih bataljona ijoš sto eskadrona konjice pošao protiv drugih plemena koja žive između rekeEms i Rajne. Oba pohoda su bila krunisana potpunim uspehom, a – što je mnogovažnije od smaknuća više hiljada Nemaca – u jednome podzemnom hramu ispodneke šume nađen je izgubljeni orao Osamnaestog rimskog puka, te je svečano

odnet odande. Jedino još nije bio povraćen orao Sedamnaestog puka, ali jeGermanik obećao svojim vojnicima da će oni, ako samo on i dalje bude njihovzapovednik, iduće godine doći i do toga orla. U međuvremenu, on je vratiovojsku u njene zimske logore.

U to vreme pisao mu je Tiberije, navaljujući na njega da se vrati doma i daproslavi trijumf koji mu je izglasao Senat, pošto je zasada bilo dosta ratovanja.Germanik mu je odgovorio da se neće smiriti sve dok potpuno ne slomi otporNemaca, a za to neće više biti potreban veliki broj bitaka, i dok ne povrati sverimske orlove. Tiberije mu je otpisao da Rim sebi ne može dozvoliti da makar itako sjajne pobede plaća tako visokim gubicima: on ovim ne želi da senepovoljno izrazi o Germaniku kao vojskovođi, pošto su njegovi gubici ubitkama zaista mali, ali je on ipak, u borbama i u onoj zlosrećnoj buri, ukupnoizgubio ljudstvo koje odgovara ljudstvu čitava dva puka to je više nego što Rimmože nadoknaditi. Podsetio je Germanika i na to da je njega samoga Avgustdevet puta slao u Nemačku, te da on govori na osnovu sopstvenog iskustva. Ponjegovom mišljenju, nije vredno žrtvovati život jednog Rimljanina čak ni zadeset Nemaca. Nemačka je kao Hidra: što joj više glava odrubiš, to će joj višeglava izrasti. Najbolji način borbe protivu Nemaca je ovaj: treba raspirivatisurevnjivost između plemena i podsticati susedne poglavice na međusobneratove; treba ih dakle navesti da jedan drugome skidaju glave i bez spoljnepomoći. Germanik je u svome odgovoru na ovo pismo molio da mu se dozvolida samo još godinu dana posveti dovršavanju pokoravanja Nemačke. Međutim,Tiberije mu je rekao da je on Rimu opet potreban kao konzul, a dirnuo ga je i unajosetljivije mesto: podsetio ga je da treba da misli i na svoga brata Kastora.Nemačka je trenutno jedina zemlja u kojoj se vodi neki važniji rat, te ako onostane pri tome da ga sam i okonča, Kastor neće imati prilike da ikada samstekne pravo na svečani trijumf u ulicama Rima i neće moći da zadobije nazivimperatora, tj. vojskovođe. Germanik nije više nastojao na svojoj zamisli, većje rekao da su Tiberijeve želje za njega isto što i zakon, te da će se vratiti u.Rimčim stigne njegov zamenik.

17. god. n. e.

Moj brat je stigao u Rim u rano proleće, pa je i proslavio svoj trijumf. Da biga pozdravilo, čitavo stanovništvo Rima izišlo mu je u susret do na dvadesetmilja od grada. Jedan veliki slavoluk nedaleko od Saturnovog hrama bio jeposvećen povratku orlova. Svečana povorka je na svom putu prošla ispod togaslavoluka. U povorci je bilo i mnogo kola natovarenih plenom iz nemačkihhramova, neprijateljskim štitovima i oružjem; na drugim kolima su opet glumcipredstavljali prizore bitaka ili nemačke rečne i šumske bogove kako mole zamilost rimske vojnike. Trusnelda i njeno čedo voženi su na jednim kolima, sa

konopcem oko vrata, a za njima je išla ogromna povorka okovanih zarobljenihNemaca. Germanik se, čela uvenčana lovorom, vozio na svojim pobednimkočijama, a pored njega je sedela Agripina, dok su njihova deca sedela nastražnjem sedištu; on je tada imao petoro dece: Nerona, Druza, Kaligulu,Agripinilu i Druzilu. Narod mu je više klicao nego ma kome zapovedniku odvremena Avgustovog trijumfa posle Akcijuma.

Ja nisam bio tome prisutan. Nisam bio nigde drugde već u Kartagini! Samomesec dana pre Germanikovog povratka dobio sam jedno Livijino pisamcekojim mi je naložila da se spremim za put u Afriku. Jedan predstavnik carskeporodice treba da osveti nov Avgustov hram u Kartagini, a ja sam jedini člancarske porodice koji trenutno nije potreban u Rimu. Biće mi data opširnauputstva kako da se vladam i kako da obavim obred, te se valja nadati da nećuopet napraviti od sebe budalu, makar to bilo i pred afričkim provincijalcima.Odmah sam se dosetio zašto me šalju u Kartaginu. Nije bilo nikakve potrebe dase kreće na put, pošto je hram imao biti završen tek kroz najmanje tri meseca,nego su hteli da me ipak nekako uklone iz Rima. Dokle god se Germanik budenalazio u Rimu, meni neće dozvoliti da se vratim, a otvaraće i sva moja pisma.Tako ja uopšte nisam imao mogućnosti da saopštim Germaniku sve ono što samveć toliko vremena hteo da mu kažem. Međutim, Germanik je ipak razgovaraosa Tiberijem. Rekao mu je da mu je poznato da je Postum prognan zbog jedneLivijine svirepe zavere i da on ima potpune dokaze za tu svoju tvrdnju. Liviju,prema tome, u svakom slučaju treba ukloniti iz javnog života. Njeni se potezi nemogu pravdati nikakvim kasnijim Postumovim prestupima. Prirodan je,uostalom, njegov pokušaj da utekne iz nezasluženog progonstva. Tiberije sepravio kao da je potresen činjenicama koje mu je Germanik otkrio; rekao je,međutim, da ne sme da izazove javnu sablazam time što bi odjednom svojumajku izložio opštem preziru; on će je tajno lično optužiti za taj zločin, pa će jojpolako oduzeti svaku mogućnost uticanja na upravljanje državom.

Ali je Tiberije zato ipak odmah otišao pravo Liviji i ispričao joj sve što muje Germanik rekao, dodajući da je Germanik obična lakoverna budala, ali da je,kako izgleda, o ovome pitanju već doneo svoju konačnu odluku; a kako je onjako omiljen u Rimu i u vojsci, bilo bi možda najbolje za Liviju da ga ona uveriu svoju nevinost, osim ako ne smatra da bi joj to bilo ispod časti. Tiberije je jošdodao, da će – čim mu se za to ukaže prilika – opet poslati Germanika nekuda,verovatno na Istok, i da će opet pred Senatom pokrenu predlog da joj se dodelinaziv „Majka Otadžbine”, koji je ona potpuno zaslužila. Tiberije je timedodirnuo upravo ono što je bila Livijina slaba strana. Ona je bila polaskana,pošto je smatrala da se on sigurno još uvek plaši nje, čim joj odaje i ovakvetajne; nazvala ga je zato dobrim poslušnim sinom. Klela se da nije iznosilalažne optužbe protiv Postuma: priču o tome je svakako izmislila Agripina;

Germanik njoj slepo veruje, a ona izvesno pokušava da ga navede i napreotimanje monarhije. „Agripina je, rekla je dalje Livija, bez sumnje smeralada poseje razdor između Tiberija i njegove majke,– koja ga nežno voli.”Tiberije ju je na to zagrlio i rekao da – bez obzira na mala povremenaneslaganja – ništa neće moći razoriti veze koje spajaju njih dvoje. Livija jeonda uzdahnula i rekla da je ona već jako ostarela, jer je već uveliko prevalilasedamdesetu, i da joj njene dužnosti padaju sve teže i teže: možda bi on mogaoda je oslobodi bar najomraženijih poslova i da joj se obraća za savet samo uslučajevima važnih postavljenja i važnih ukaza? Nju ne bi, vređalo čak ni to akobi on prestao da na svim zvaničnim pismenima stavlja njeno ime iznad svoga:ona naravno ne želi da se govori da je on pod njenim starateljstvom. Ali, dodalaje ona, biće utoliko zadovoljnija ukoliko se on postara da što skorije progurakroz Senat izglasavanje njenog novog počasnog naziva. I tako su se oni prividnoizmirili, a u stvari nisu uopšte verovali jedno drugome.

Tiberije, koji je već bio konzul, naimenovao je sada Germanika za drugogkonzula i rekao mu da je naterao Liviju da napusti vođenje državnih poslova, alida će je on – da bi sačuvao spoljnji izgled stvari pred javnošću – i daljeponekad tobože pripitati za savet. Izgledalo je kao da je Germanik saglasan stim. Međutim, Tiberije se ipak osećao veoma nelagodno. Agripina je jedvahtela i da govori s njim, a Tiberije je znao da su Germanik i ona jedna duša ijedno srce, te nikako nije mogao verovati da će mu stalno ostati verni. Osimtoga, u Rimu su se događale stvari koje su čoveku Germanikove naravi moralebiti odvratne. Pre svega bili su to potkazivači. Pošto mu Livija nije dozvolila dase upozna sa sadržinom Avgustove tajne arhive, niti da uživa blagodeti njenevanredne mreže dostavljača – a ona je imala ponekog svog plaćenog čoveka uskoro svakom važnijem domaćinstvu ili državnoj ustanovi – Tiberije je moraoda se ispomogne na neki drugi način. On je obnarodovao da će svakome onomza koga se utvrdi da je kovao zaveru protiv države ili da je hulio na bogaAvgusta biti oduzet sav imetak i da će njegova imanja biti podeljena među onekoji su pokazali svoju vernost prema državi. Naravno, teže je bilo dokazati daneko kuje zaveru protiv države nego naći dokaza da je neko hulio na Avgusta.Prvi slučaj kažnjenog huljenja na Avgusta bio je ovaj: jedan šaljivčina, nekitrgovčić, stajao je nedaleko od Tiberija na Trgu upravo kada je prolazio nekisprovod. Trgovčić je priskočio mrtvacu i nešto mu došapnuo na uho. Tiberije gaje upitao šta je to rekao pokojniku. Čovek je izjavio da je zamolio mrtvaca dakaže Avgustu, kad ga sretne u Donjem Svetu, da još nije isplaćen novac koji jeon zaveštao stanovnicima Rima. Tiberije je naredio da se taj trgovac odmahuhapsi i pogubi, jer je govorio o Avgustu kao da je on običan duh a ne besmrtnibog; Tiberije je osim toga rekao da ga je zato poslao u podzemni svet da bi seon i sam uverio u svoju pogrešku. Uzgred budi rečeno, posle jednog ili dva

meseca isplaćeno je zaveštanje u celini. U ovom slučaju Tiberije je još i imaoneko opravdanje, ali su kasnije i najbezazlenije zloupotrebe Avgustovog imenabile dovoljne da čovek izgubi glavu.

16. god. n. e.

U Rimu je nastao čitav red potkazivača i dostavljača od zanata, na koje sečovek mogao potpuno osloniti da će nekako već naći dokaza protiv svakoga zakog im bude rečeno da je pao u nemilost kod Tiberija. Na taj način je krivičniarhiv koji bi se osnivao na stvarnim krivicama postao nepotreban. Sejan je bioTiberijev posrednik u njegovom poslovanju sa tim potkazivačima. Godinu danapre Germanikovog povratka u Rim Tiberije je nahuškao potkazivače na jednogmladog čoveka koji se zvao Libon; on je bio Pompejev praunuk i Agripininrođak preko njihove zajedničke babe Skribonije. Sejan je opomenuo Tiberija daje taj Libon opasan čovek i da se prezrivo izražava o njemu: Tiberije se,međutim, tada još klonio toga da i uvrede nanesene njegovoj ličnosti proglašavaza krivični prestup, te je morao da pronađe druge optužbe. On je u to vreme, a uželji da prikrije svoje veze sa Trazilom, proterao iz Rima sve astrologe,čarobnjake, kao i sve one koji proriču sudbinu ili tumače snove, pa je zabraniosvako traženje saveta od onih ljudi toga zanata koji su možda krišom ostali ugradu. Nekolicina ih je ipak ostala, i to sa Tiberijevim pristankom ali poduslovom da obavljaju svoj zanat samo tako ako bi neki imperatorov tajnislužbenik bio prikriven u prostoriji u kojoj se obavlja posao. Libon je bionagovoren od jednog senatora, koji se počeo redovno baviti potkazivanjem, daposeti jednog od tih Tiberijevih vračeva, koji su potajno bili u uhodničkojslužbi, te da ga pripita o svojoj budućnosti. Njegova pitanja je brižljivo beležioonaj službenik koji je bio sakriven u prostoriji za sve vreme dok je Libonrazgovarao sa vračem. Pitanja koja je Libon postavio sama po sebi nisu bilaizdajnička, nego pre budalasta: želeo je da zna koliko će bogatstvo ubudućesteći, da li će on ikad biti prvi čovek u Rimu, i tome slično. Međutim, kada muje bilo suđeno, tužioci su odnekud izvukli jedno krivotvoreno pismeno za kojeje rečeno da su ga Libonovi robovi otkrili u njegovoj spavaćoj sobi; bio je tospisak – tobož pisan Libonovom rukom – imena svih članova imperatoroveporodice i svih vodećih senatora, a neki čudni haldejski i egipatski znaci stajalisu pored svakog imena na ivici lista.

Ako bi neko samo pitao gatare za savet bio bi osuđen na progonstvo, a akobi se sam bavio vračanjem i gatanjem bio bi osuđen na smrt. Libon je poricaoda je on sačinio ono pismeno, a iskazi koje su dali robovi, čak i ako su ih daliza vreme mučenja, ne bi bili dovoljni da se on osudi: iskazi robova suprihvatani samo u slučaju ako je neko optužen za rodoskrvnjenje. Protiv Libonanije bilo nikakvih iskaza oslobođenika, jer tužiocima nije pošlo za rukom da

navedu njegove oslobođenike da svedoče protivu njega, oslobođenici se nisusmeli stavljati na muke da bi im se tako iznudila priznanja. Međutim, na Sejanovsavet, Tiberije je ipak obnarodovao jedan nov zakonski propis: kada bi nekobio optužen za zločin koji povlači za sobom smrtnu kaznu, sud bi mogao da kupinjegove robove po uobičajenoj tržišnoj ceni, te bi se oni onda mogli staviti namuke i njihovi iskazi uzeti kao svedočenje. Libon nije uspeo da nađe nijednogčoveka, vičnog pravu, koji bi bio dovoljno hrabar da preuzme njegovu odbranu.Zato je uvideo da mu nema spasa, te je zamolio da se suđenje odloži bar zajedan dan. Kada mu je molba usvojena, on je otišao svojoj kući i ubio se. Paipak, u Senatu mu je održano suđenje kao da je još uvek živ, pa je i utvrđeno daje kriv po svima tačkama optužnice. Tiberije je tada rekao da je šteta što senerazumni mladi čovek ubio, pošto bi se on sam založio za njegov život. SavLibonov imetak razdeljen je njegovim tužiocima, među kojima je bilo i četirisenatora. Takva jedna sramotna lakrdija nikada se ne bi mogla odigrati zavreme Avgustovog imperatorstva, ali za vreme Tiberijeve vlade igrana je, uzmale promene, mnogo puta. Jedan jedini čovek je javno digao svoj glas protivtih zloupotreba: bio je to neki Kalpumije Pizon, koji je ustao u Senatu i izjavioda su mu toliko dojadili političko spletkarenje koje vlada Rimom,podmitljivosti i pristrasnost pravosuđa i sramotni prizor koji pružaju oninjegovi drugovi-senatori koji su postali plaćeni potkazivači, da zauvek napuštaRim i da se povlači u jedno seoce u nekom zabačenom kraju Italije. Pošto je toizrekao, Pizon je napustio Senat. Njegov govor je ostavio moćan utisak na ceoDom. Tiberije je poslao nekoga da pozove Kalpurnija natrag; kada je ovaj opetzauzeo svoje mesto u Senatu, Tiberije mu je rekao da – kad su na dnevnom redupitanja o zloupotrebama pravosuđa – svaki senator ima pravo da skrene pažnjuna svaki nepravedan postupak, ako bi takvih postupaka bilo. Tiberije je daljerekao da je uostalom i nemoguće da u prestonici najveće imperije za koju svetzna, ne bude nimalo političkog spletkarenja. Sem toga, da li Kalpurnije želi rećida izvesni senatori ne bi istupili u ulozi tužilaca i da se nisu nadali novčanojkoristi? Dodao je zatim da se on divi Kalpurnijevoj ozbiljnosti inepokolebljivosti i da mu zavidi na njegovoj obdarenosti; zar ne bi bilo boljeda on te plemenite osobine koristi na podizanje društvenog i političkog morala uRimu, umesto što bi ih pokopao u nekom jadnom apeninskom seocetu, međupastirima i razbojnicima? Tako je Kalpurnije morao ipak i dalje ostati u Rimu.Međutim, on je uskoro i delom dokazao svoju ozbiljnost i svojunepokolebljivost; pozvao je staru Urgulaniju pred sud zato što mu nije platilaizvesnu veću svotu novca koju mu je dugovala za neke slike i kipove; jer neštopre toga bila je umrla Kalpurnijeva sestra, pa je on rasprodao njene umetničkepredmete. Kad je Urgulanija pročitala poziv, kojim joj se nalagalo da smestapredstane Sudu za dužnike, ona je naredila nosačima svoje nosiljke da je nose

pravo u Livijin dvor. Kalpurnije je pošao za njom, ali ga je u predsobljudočekala Livija i rekla mu da se odmah udalji. Kalpurnije je učtivo ali odlučnoodbio da je posluša; rekao je Liviji da Urgulanija mora odmah da se odazovepozivu, sem u slučaju ako zbog bolesti ne može da predstane sudu, a očiglednoje da je ona zdrava. Čak i vestalke moraju da predstanu sudu ako ih ovajpozove. Livija mu je odgovorila da on svojim držanjem vređa nju samu i da ćenjen sin imperator već znati kako da se osveti za tu uvredu. Poslala je odmah poTiberija, koji je naravno pokušao da izgladi stvar; uveravao je Kalpurnija da jeUrgulanija svakako i sama htela da se odazove pozivu, ali tek pošto se malopovrati od neprijatnog iznenađenja – a ubeđivao je Liviju da je nesumnjivoposredi neki nesporazum: Kalpurnije svakako nije mislio da je vređa, a on ćesam prisustvovati suđenju i već se postarati da Urgulanija dobije sposobnogbranioca i da suđenje bude pravično. Tiberije je sa Kalpurnijem napustio dvor,pa su se zajedno pešice uputili prema sudu, razgovarajući usput o svemu isvačemu. Prijatelji su uzalud nagovarali Kalpurnija da digne ruke od tužbe, aliim je on odgovorio da je on čovek starinskog kova i da voli da mu se isplatinovac koji mu se duguje. Suđenje ipak nikad nije održano. Livija je poslala zanjim jednog konjanika koji je u bisagama doneo zlata u visini iznosa čitavogduga: on je stigao Kalpurnija i Tiberija još pre nego što su stigli do vratnicasuda.

Vratićemo se, međutim, potkazivačima i njihovom poraznom uticaju na životu Rimu, kao i pitanjima o podmitljivosti i pristrasnosti pravosuđa. Hteo sam daistaknem da za vreme Germanikovog boravka u Rimu pred sudovima nije bilapodignuta nijedna optužba da je neko hulio na Avgusta ili da je kovao zaveruprotiv države, a potkazivačima je naloženo da se sasvim pritaje. Tiberije sekoliko god je bolje znao i umeo ponašao dobro, a njegovi govori u Senatu moglisu poslužiti kao uzori iskrenosti. Sejan se povukao u pozadinu, Trazil jesklonjen iz Rima u jedan od Tiberijevih letnjikovaca na Kapriju, a sam Tiberijese pravio kao da nema drugih bliskih prijatelja sem poštenog Nerve, koga jeuvek pripitivao za savet.

Kastora nikada nisam mogao da trpim. On je bio čovek lažljiv, krvoločan,prek i raskalašan. Njegova prava priroda je najjasnije izbijala na videloprilikom borbi mačevima, kada bi se više radovao prizoru krvi koja lopi iz ranenego ma koliko veštim ili smelim podvizima boraca. Moram ipak priznati da seodlično držao prema Germaniku, te je izgledalo kao da se u njegovom prisustvumenja i sama Kastorova narav. Razne političke stranke u gradu pokušavale suda ih dovedu u nezavidan položaj suparnika koji se bore o nasleđe monarhije,ali njih dvojica nikada nisu dali tome povoda. Kastor se prema Germanikuodnosio sa istom onom bratskom pažnjom koju je i Germanik njemu ukazivao.Kastor nije bio kukavica u pravom smislu te reči, ali je bio pre političar nego

vojnik. Kada je jednom na molbu nekih plemena istočne Nemačke, koja su sekrvavim ratom branila od napada Hermanovog Zapadnog plemenskog saveza,on bio poslat njima u pomoć preko Dunava, veštim spletkama mu je pošlo zarukom da uvuče u rat i plemena iz Češke, pa i plemena iz Bavarske. On je na tajnačin sprovodio u život Tiberijevu nameru da navede Nemce da se međusobnokolju i uništavaju. Marobod („Onaj koji hoda po dnu jezera”), kralj i u istovreme prvosveštenik istočnih Nemaca, pobegao je u Kastorov logor, tražećizaštitu. Marobodu je pruženo sigurno utočište u Italiji, a kad su se istočni Nemciveć bili zakleli na večno prijateljstvo – on je osamnaest godina držan u Italijikao zaloga njihovog dobrog držanja. Ti istočni Nemci bili su vatreniji i snažnijiljudi od zapadnih Nemaca, i Germanik je bio srećan što nije morao da ratuje iprotiv njih. Međutim, Herman je pobedom nad Varom postao opštenarodninemački narodni junak, a Marobod je bio ljubomoran na njegove uspehe. Da bisprečio Hermanovo uzdizanje na položaj vrhovnog kralja svih nemačkihplemena – što je Herman i želeo da postane – Marobod je odbio da mu pruži makakvu pomoć u njegovoj vojni protiv Germanika, pa čak nije hteo ni da izvršineki manji napad na neki drugi deo rimske granice.

Često sam razmišljao o Hermanu. On je, na svoj način, bio značajan čovek,pa iako je teško zaboraviti njegovu izdaju prema Varu, ipak valja priznati da jesam Var umnogome izazvao nemačku pobunu i da su se Herman i njegovi ljudinesumnjivo borili za slobodu. Oni su iskreno prezirali Rimljane. Nisu mogli dashvate čime se od najobičnijeg ropstva razlikuje ona krajnja vojnička stega kojaje vladala u rimskoj vojsci pod Varom, Tiberijem i skoro svim drugimvojskovođama, ali ne i pod mojim ocem i mojim bratom. Grozili su sebatinjanja koje je vršeno u ime te stege, a smatrali su, takođe, da plaćanjevojnika na dan – umesto pridobijanja obećanjima da će steći slavu i da će moćipljačkati – predstavlja krajnju niskost. Nemci su bili uvek veoma strogi upitanjima morala, a rimski časnici su se javno podavali i porocima, koji su uNemačkoj, ako bi ikad bili otkriveni – što se retko dešavalo – kažnjavani takošto bi oba prestupnika bila ugušena u mulju pod pritiskom naročitih točkova zamučenje. A što se tiče kukavičluka Nemaca – svi varvari su kukavice! AkoNemci ikada prestanu biti varvari, onda će se tek moći prosuditi da li su onizaista kukavice ili nisu. Izgleda, međutim, da su oni izuzetno lako uzbudljiv ižučan narod, a ne znam da li postoji mogućnost da oni u bližoj budućnostipostanu prosvećeni ljudi. Germanik je smatrao da takva mogućnost i ne postoji.Da li će se njihova politika istrebljivanja Nemaca smatrati opravdanom ili ne (aona svakako nije odgovarala uobičajenom načinu ponašanja Rimljana premasusednim plemenima), to će zavisiti od odgovora na pitanje da li su Nemcisposobni za pripitomljavanje ili ne. Naravno, izgubljeni orlovi su morali bitivraćeni, a Herman nije pokazao nikakvu samilost kada je posle Varovog poraza

zauzeo čitavu pokrajinu; uostalom, Germanik, koji je bio izuzetno blag ičovečan, u tolikoj meri, nije trpeo opšte pokolje da je morao imati veoma jakerazloge kada je tako nešto uopšte naredio.

Herman nije poginuo u bici. Kada je Marobod bio primoran da pobegne izzemlje, Herman je smatrao da je time sebi prokrčio put ka potpunoj vladavininad svim nemačkim plemenima. Ali se ipak prevario u računu: nije uspeo čak nida se proglasi za kralja svoga sopstvenog plemena, jer to je bilo slobodnopleme, te njegov poglavica nije imao prava da zapoveda, nego samo darukovodi, savetuje i predlaže. Jednom, godinu ili dve kasnije, on je pokušao daizdaje naređenja kao neki kralj. Njegova porodica, koja mu je dotle bila silnoprivržena, toliko se užasnula od toga da su njegovi srodnici – bez ikakvogprethodnog zajedničkog dogovora – svi listom poleteli na njega sa isukanimmačevima i isekli ga na komade. Njemu je bilo trideset sedam godina kada jeumro, pošto je bio rođen godinu dana pre svog najvećeg neprijatelja, mogabrata Germanika.

Glava XX

U Kartagini sam probavio skoro godinu dana. (To je bilo one iste godine

kada je Livije umro u Padui, gde je uvek bio srcem i dušom.) Stara Kartagina jebila srušena i sravnjena sa zemljom, a na njenom je mestu bio podignut nov gradkoji je na jugoistoku poluostrva sazidao Avgust i odredio mu ulogu prvog gradaAfrike. Otkako sam izišao iz pelena, prvi put sam tada napustio Italiju. Našaosam da je afrička klima vrlo neugodna, da su afrički urođenici divlji, bolesni iistrošeni radom, a da su Rimljani koji tamo stanuju, glupi, svadljivi, pohlepni izastarelih nazora i navika. Isto tako sam utvrdio da su rojevi neobičnihgmizavaca i letećih buba više nego neprijatni. Najviše su mi nedostajali divljišumski predeli. U Tripolisu nema nikakve sredine izmeću uredno obdelanezemlje, to jest voćnjaka od smokava i maslina i polja zasađenih žitom, i gole,kamenite i jedino trnjem obrasle pustinje. Odseo sam u kući rimskog namesnika,koji je bio onaj isti Furije Kamil, stric moje drage Kamile, o kome sam većpisao da je uvek prema meni bio vrlo ljubazan. Prvo što mi je rekao bilo jekoliko mu je koristio moj Balkanski priručnik za vreme rata na Balkanu, pa jedodao da je svakako trebalo da budem i javno pohvaljen što sam tako dobrosakupio tuđa obaveštenja. On je učinio sve sa svoje strane da svečanostosvećenja onog hrama ispadne uspešno i da od Kartažana iznudi poštovanjekoje odgovara mome činu. Trudio se da mi pokaže sve što je valjalo videti. UKartagini je cvetala trgovina sa Rimom, u koju je izvoženo ne samo žito i ulje,nego su tamo prodavani i afrički robovi, crvena boja, spužve, zlato, slonovača,ebanos, kao i divlje zveri namenjene rimskim cirkusima. Ali pošto sam se jamalo čim mogao pozabaviti, Furije mi je napomenuo da bi kad sam se već našaona licu mesta – za mene bilo dobro da sakupim građu za jednu potpunu istorijuKartagine. O tome uostalom nije bilo u rimskim knjižnicama nijedne knjige.Arhive stare Kartagine su nedavno bile dospele u Kamilove ruke. Njih su otkrilistarosedeoci kopajući po ruševinama, tražeći svoje sakriveno blago, pa, akosam želeo da se koristim njima, mogao sam ih prosto smatrati svojima. Ja sammu odgovorio da nemam ni pojma o jeziku Feničana. Na to mi je on rekao da će,ako me ta stvar zanima, staviti u dužnost jednome od svojih oslobođenika da mivažnije rukopise prevede na grčki.

Misao da napišem tu istoriju jako mi se svidela, jer sam imao utisak daKartažani nikad nisu dobili istorijsku pravdu. U časovima dokolice, uz pomoćjednog savremenog priručnika, proučavao sam ruševine stare Kartagine i bližese upoznavao sa zemljopisom toga dela Afrike uopšte. Isto tako sam se dovoljnoupoznao i sa osnovama feničanskog jezika, tako da sam bio u stanju da pročitamproste natpise i da razumem poneku feničansku reč koju su upotrebljavali i naši

istoričari kada su pisali o Punskim ratovima, a to su činili, naravno, sa rimsketačke gledišta. Kada sam se vratio u Italiju, počeo sam da pišem tu knjigunaporedo sa mojom istorijom Etruraca. Ja volim da se jednovremeno bavimdvama zadacima, pa kad me zamori jedan, da se okrenem drugom. Ali sam jamožda odveć brižljiv kao pisac. Kad god mogu na bilo koji način drugimizvorima da potvrdim ili opovrgnem stare poznate istoričare, ja tako i postupim,ne zadovoljavajući se samo time da prosto prepišem njihova već osveštanamišljenja, a naročito volim da uzmem u obzir i svedočanstva pisaca koji sezalažu za gledište suparničke političke stranke. I tako su me ta dva istorijskadela, od kojih bih svako, da sam bio manje savestan, napisao za godinu-dve,prikovala za sebe nekih dvadeset pet godina. Za svaku reč koju bih napisaomorao sam prethodno da pročitam stotine drugih, a kad je sve bilo gotovo, biosam dobro potkovan i u etrurskom i u feničanskom jeziku, mogao sam da seslužim i nekim drugim jezicima i narečjima, od kojih ću spomenuti numidski,egipatski, oskanski i falištanski. Prvo sam završio Istoriju Kartagine.

Kratko vreme pošto sam posvetio onaj hram, što je proteklo bez ikakvenezgode, Furije je odjednom morao da krene u boj protiv Takfarine. On jekrenuo u tu vojnu sa onim snagama koje je trenutno imao na raspolaganju usvojoj pokrajini, što će reći samo sa jednim pukom stajaće vojske, i to Trećimpukom, sa nekoliko bataljona pomoćnih trupa i sa dva eskadrona konjice.Takfarina je bio jedan od numidiskih poglavica, inače vojni begunac iz rimskihpomoćnih trupa, razbojnik koji je postizao znatne uspehe. On je nedavno negdeu unutrašnjosti svoje rodne zemlje bio obrazovao neku vrstu vojske po rimskomuzoru, pa se onda, radi najezde na kartaginsku pokrajinu sa zapada, povezaosavezom sa Mavarima. Te dve vojske su brojem nadmašivale Furijeve snagebar u razmeri pet prema jedan. Sukob se odigrao u ravnici na nekih pedesetmilja od grada, i Furije je imao da odluči da li će napasti Takfarinina dvapoludisciplinovana puka, koja su bila u središtu, ili da kidiše nanedisciplinovane mavarske snage na bokovima. On je poslao konjicu i pomoćnetrupe, većinom strelce, da zavaraju Mavare, a sam je sa svojom redovnomvojskom udario pravce na Takfarinine Numiđane. Ja sam posmatrao tu bitku sajednog brežuljka udaljenog nekih pet stotina koraka, sedeći u sedlu na jednojmuli, i mislim da nikad ni pre ni posle toga nisam bio toliko gord što samRimljanin. Treći puk je zadržao savršeni poredak kakav je mogao imati nasvečanoj smotri na Marsovom Polju u Rimu. Njegovi su vojnici nadirali u tribojne lese, odmaknute jedna od druge pedeset koraka. Svaka lesa je brojala stopedeset vrsta, a u svakoj vrsti je bilo po osam ljudi. Numiđani su zauzeliodbrambeni položaj. Oni su bili podeljeni u šest lesa, sa istim pročeljem kao inaši. Treći puk nije nikako zastajao, nego je koračao pravo prema njima, nezastajkujući nijednog trenutka, a tek kada je stigao na deset koračaja pred

Numiđane, njegovi su se vojnici džilitnuli kratkim kopljima, koja su blesnula uvazduhu kao kiša. Posle toga su isukali mačeve i navalili tako da je udario štit oštit. Pošto su probili prvi bojni red neprijateljev, u kome su bili kopljanici,naterali su ga da se spoji sa onim iza njega. Ovaj nov red protivnika probili surimski vojnici još jednom kišom džilita – a svaki je vojnik sobom nosio po dvatakva kratka koplja. Zatim je druga rimska lesa zamenila prvi bojni red, da biovaj mogao malo predahnuti. Ubrzo zatim video sam novu kišu kratkih kopalja injen nov odsev u vazduhu, a ona je bila uperena na treći bojni red Numiđana.Mavari sa oba krila, dovedeni u nepriliku strelama naših pomoćnih trupa,videše tada kako Rimljani seku sebi put duboko u središte njihovoga bojnogporetka, pa počeše urlati kao da je bitka već izgubljena, te se rasuše u svimpravcima. Takfarina je tako imao da se bori u odstupanju, vraćajući se u svojlogor, a to ga je skupo stajalo. Jedina neprijatna uspomena na tu pobedu bio jeza mene prizor gozbe kojom je ona posle proslavljana. Naime, u toku tesvečanosti Furijev sin, po imenu Skribonijan, činio je podsmešljive napomene omoralnoj podrški koju sam ja pružio vojsci. On je to uglavnom govorio zato dabi skrenuo pažnju na svoju sopstvenu hrabrost, misleći da ona nije bila dovoljnopohvaljena. Furije ga je posle obeda naterao da mi se izvini. Furiju je Senatglasanjem dodelio pobednička odličja, a to je bilo prvi put posle više od četiristotine godina – kada je njegov predak spasao Rim – da je jedan član njegoveporodice dobio neko vojničko odlikovanje.

Kad sam najzad bio pozvan da se vratim u Rim, Germanik je već biootplovio na Istok, jer je Senat svojom odlukom preneo na njega vrhovnozapovedništvo nad svim tamošnjim pokrajinama. Sa njim je otišla i Agripina,kao i Kaligula, kome je bilo već osam godina. Starija deca su ostala u Rimu samojom majkom. Iako je Germanik bio vrlo razočaran što je morao da ostavi ratu Nemačkoj nedovršen, on je odlučio da ipak što je više moguće iskoristi svojnovi položaj i da usavrši svoje obrazovanje posetom onih mesta koja su bilaslavna u istoriji ili u književnosti. Posetio je Akcijumski Zaliv i razgledao tamomali spomen-hram koji je Avgust posvetio Apolonu, kao i Antonijev logor.

Na njega je, kao na Antonijevog unuka, to mesto ostavilo tužan i dubokutisak. Dok je objašnjavao Kaliguli tok bitke, dete ga je prekinulo priglupimsmehom i ovim rečima: „Pa naravno, oče, da su moj ded Agripa i moj pradedAvgust ovde dobro izmlatili tvoga dedu Antonija, te se čudim kako te nije isramota da mi pričaš kako je to bilo!” Pošto je to dete često govorilo svome ocuna neučtiv način, Germanik je došao do zaključka da prema njemu ne vredi bitiblag i da se s njim više ne može ophoditi tako prijateljski kao sa drugom svojomdecom, već da su sa Kaligulom jedino moguće stega i surove kazne.

Germanik je u Grčkoj posetio Tebu u Beotiji da bi video sobu u kojoj serodio pesnik Pindar, i ostrvo Lezbos, da bi video grob pesnikinje Sapfe. Tu se

rodila još jedna moja sinovica, koja je dobila nesrećno ime Julija, ali smo je miipak uvek zvali Lezbija. Zatim je posetio Bizant, Troju i slavne grčke gradoveMale Azije. Iz Mileta mi je napisao jedno dugo pismo u kome mi je opisaosvoje putovanje izrazima tako zanesenog zanimanja za grčke stvari da je bilojasno da više nije duboko ožalošćen što je opozvan iz Nemačke.

U međuvremenu su se prilike u Rimu vratile u stanje u kome su bile preGermanikovog naimenovanja za konzula, a Sejan je oživeo stari Tiberijev strahod Germanika. On mu je dostavio jednu Germanikovu primedbu, koju je ovajučinio na nekom privatnom ručku kome je prisustvovao jedan od Sejanovihpotkazivača, naime da rimske pukove na Istoku verovatno valja dovesti u redisto onako kao što su dovedeni u red i oni na Rajni. Ta je primedba zbilja ipala, ali je ona značila samo to da su te trupe verovatno zlostavljane od stranenižih časnika, onako isto kao što su nekada zlostavljane i one na Rajni, te da ćeon zato, prvom prilikom, proveriti sve niže časnike. Sejan je, međutim, naveoTiberija da tu primedbu shvati tako kao da Germanik do sada nije posegao zavrhovnom vlašću samo zato što nije mogao računati i sa privrženošću pukova naIstoku, a on sada radi na pridobivanju tih pukova time što im dozvoljava dasami biraju svoje kapetane, što im čini poklone i što ublažava strogost vojničkestege dakle čineći ono isto što je činio i na Rajni.

Tiberije se uznemirio, ali je našao za mudro da pripita za savet Liviju. On jesmatrao da će ona sarađivati sa njim u toj stvari. Ona je odmah znala šta valjačiniti. Tako njih dvoje imenovaše Gneja Pizona za namesnika u pokrajini Siriji– a to mu je naimenovanje donelo i zapovedništvo nad većim brojem istočnihpukova, doduše pod vrhovnim nadzorom Germanikovim – pa mu tajno rekoše damože računati na njihovu pomoć ako bi Germanik pokušao da se suprodstavinekom njegovom političkom ili vojničkom naumu. To je bio mudar izbor. Pizonje bio stric onoga Lucija Pizona koji je jednom uvredio Liviju. To je bio čovekkoji je već bio zašao u duboku starost. Dvadeset pet godina ranije, kada ga jeAvgust poslao za namesnika u Španiju, on je tamo svojom surovošću igramzivošću izazvao onu gorku mržnju Španaca prema sebi. Gnej Pizon je bioduboko zagazio u dugove, a mig da se u Siriji može ponašati kako hoće, samoako bude izazivao Germanika, izgledao mu je kao poziv da stekne još jedanimetak umesto onoga koji je napljačkao u Španiji, a koji je već odavno biostraćio. On nije voleo Germanika zbog njegove ozbiljnosti i pobožnosti, te ga jenazivao matorom sujevernom ženom, a bio je i jako surevnjiv na njega.

Kad je Germanik posetio Atinu, on je odao poštovanje njenoj staroj slavi itime što se pojavljivao na gradskim kapijama u društvu samo jednog oružanogpratioca. Isto tako, on je na jednoj svečanosti priređenoj u njegovu čast održaodug i ozbiljan govor u slavu atinskih vojnika, pesnika i filozofa. Pizon, međutim,prolazeći kroz Atinu na svom putu za Siriju, nije se potrudio da bude uljudan

prema Atini kao Germanik, pa se ni Atinjani – pošto Atina nije bila u provincijiu kojoj je on bio namesnik – nisu nimalo trudili da budu uljudni prema njemu.Baš u to vreme je neki Teofil, brat jednog od Pizonovih poverilaca, bio osuđenod atinskih gradskih vlasti. Pizon je zahtevao da se njemu za ljubav oprosti tomečoveku, ali mu je to traženje bilo odbijeno zbog čega se on veoma rasrdio, jerda je Teofil bio razrešen odgovornosti, njegov brat bi svakako poništio Pizonovdug. To je Pizonu dalo povoda za jedan jarostan govor, u kome je rekao daAtinjani potonjeg vremena nemaju nikakva prava da poistovećuju sebe savelikim Atinjanima iz Periklovih, Demostenovih, Eshilovih i Platonovih dana.Stari su Atinjani istrebljeni čestim ratovima i pokoljima, a ovi današnji su samomelezi, izrodi i potomci robova. „Svaki Rimljanin koji im laska – rekao jePizon – govoreći da su oni tobož zakoniti naslednici onih starih junaka, samoprlja rimsko ime, a ja lično ne mogu da zaboravim da su se Atinjani uposlednjem Građanskom ratu izjasnili protivu velikoga Avgusta i da supodržavali onu kukavicu i izdajnika – Antonija!”

Posle toga je Pizon napustio Atinu i na svom putu za Siriju otplovio naRodos. Na Rodosu se nalazio i Germanik, koji je bio u poseti tamošnjemuniverzitetu. Vesti o Pizonovom govoru, koji je bio uperen protiv njega lično,stigle su mu pre nego što se na vidiku i pojavilo Pizonovo brodovlje. Iznenadaje međutim izbila oluja, pa je uskoro bilo očigledno da su brodovi u opasnosti.Dve manje lađice potopiše se pred očima Germanikovim, a treću, na kojoj jebio Pizon i koja je već bila bez katarke, potezaše talasi na stenje jednoga rtakoji je ležao u pravcu severa. Koji drugi čovek ne bi prepustio Pizona njegovojsudbini? Ali Germanik je odmah odaslao nekoliko galija sa dobrim veslačima,kojima je pošlo za rukom da očajničkim naporom dođu do one olupine pre negošto je potonula, te je izvukoše na suvo. Koji drugi čovek ne bi svoje spasenjenagradio doživotnom zahvalnošću i odanošću? Ali Pizon nije bio takav! On sečak žalio da je Germanik odlagao njegovo spašavanje do poslednjeg trenutka, uočekivanju da će ono doći suviše kasno. Zato je, ne zadržavajući se ni dana naRodosu, otplovio dalje, iako je more još bilo nemirno, jer je hteo da u Sirijustigne ipak pre Germanika.

Čim je došao u Antiohiju, on je odmah počeo uređivati pukove u sasvimsuprotnome smislu od onoga u kome je to nameravao da učini Germanik.Umesto da smeni kapetane koji su bili aljkavi i svađalice, on je lišio čina svečasnike koji su bili na dobrom glasu, a na njihova mesta imenovao lupeže kojisu uživali njegovu milost. Podrazumevalo se već da su mu oni imali davatipolovinu od svega onoga što bi na bilo koji način zaradili na osnovu svogapoložaja, a pri čemu bi on zatvorio oči, praveći se da ne vidi ništa.

Tako je počela jedna zla godina za stanovnike Sirije. Ljudi koji su imaliradnje po gradovima, kao i zemljoradnici po selima, morali su plaćati mesnim

kapetanima tajni danak na ime „zaštite”, a ako bi odbili da ga plate, onda bi ihiznenada noću napali ljudi sa obrazinama na licu, njihove kuće bi progutaoplamen, a njihove bi porodice bile poubijane. U prvo vreme su se gradskaudruženja zanatlija, predstavnici sela i seljaka, kao i drugi, žalili Pizonu na tustrahovladu, a on im je uvek obećavao neodložnu istragu. Ali nikada nikakvaistraga nije bila ni otvorena, a oni koji su se žalili nalaženi su obično mrtviisprebijani pri svom povratku doma. U Rim je poslato jedno izaslanstvo da upoverenju zapita Sejana da li Tiberije zna šta se sve događa i, ako zna, da li onto i odobrava. Sejan je rekao tim ljudima iz unutrašnjosti da Tiberije o tome nezna zvanično ništa, i da će nesumnjivo obećati istragu. Ali, zar im nije i Pizonobećavao istragu? „Možda bi – rekao je on – bilo ipak najbolje platiti traženinovac za tu ‘zaštitu’ i ne praviti oko toga veliku galamu.” U međuvremenu jevojna stega po logorima rimskih pukova u Siriji pala tako nisko da bi onaTakfarinina vojska, sastavljena od samih razbojnika, upoređena sa našom uSiriji, izgledala kao uzor sposobnosti za vojne poduhvate i uzor revnosti.

Sirijski izaslanici su bili i kod Germanika na Rodosu, a on je bio zgađen izaprepašćen onim što su mu oni otkrili. Prilikom svoga poslednjeg prolaskakroz Malu Aziju on je smatrao za dužnost da lično ispita sve žalbe na rđavuupravu i da ukloni sve činovnike koji su delali nezakonito i ugnjetavali živalj.Zato je pisao Tiberiju kakve su mu vesti stigle o Pizonovom ponašanju,zahtevajući da on odmah bude povučen iz Sirije i tražeći dozvolu da ga zameničovekom koji će bolje odgovarati tome položaju, naravno ako su optužbeprotivu njega ma i najmanje opravdane. Tiberije je odgovorio da je i sam čuoneke žalbe, ali da mu se one čine neosnovanim i zlonameronim, a on ima veru uPizona kao u sposobnog i pravednog namesnika. Germanik nije sumnjao uTiberijevo poštenje, ali ga je sve ovo utvrdilo u mišljenju o njemu – koje jeuostalom već imao – da je Tiberije prostodušan čovek i lako podložan tuđemuticaju. Zato je samo žalio što je pismom tražio dozvolu da učini nešto što jevaljalo da odmah učini sam, na svoju sopstvenu odgovornost. Uskoro je on čuojoš jednu tešku optužbu protivu Pizona, naime da on sklapa neke zavore saVononom, svrgnutim kraljem Jermenije, koji se kao izbeglica nalazio u Siriji, akoga je Pizon želeo da vrati na presto. Vonon je imao ogromno bogatstvo, jer jepobegao u Siriju sa skoro čitavom državnom riznicom, te se Pizon nadao da ćenapraviti dobar posao. Germanik je odmah otišao u Jermeniju, sazvao plemstvona savetovanje, pa je svojeručno, ali u Tiberijevo ime, stavio kraljevski venacna glavu čoveka koga su Jermeni sami izabrali za kralja. Posle toga je naredioPizonu da na čelu dva rimska puka poseti Jermeniju i da novome vladaru izrazisusedsko poštovanje ili, ako je već sam zauzet važnijim poslom, da tamopošalje svoga sina. Pizon, pak niti je otišao sam, niti je poslao sina. Ali, poštoje posetio i druge pogranične pokrajine i savezničke kraljevine i sredio sve

stvari na svoje zadovoljstvo, Germanik je sam doputovao u Siriju, gde se sastaosa Pizonom u zimskom logoru Desetog puka.

Nekoliko časnika je bilo svedok toga susreta, jer Germanik nije želeo daTiberije bude pogrešno obavešten o tome šta je govoreno. Sa onolikoljubaznosti u glasu koliko je samo bio u stanju da sebi nametne, Germanik jezatražio od Pizona da mu objasni šta je razlog njegove neposlušnosti, pa mu jerekao da će – ako Pizon za svoje držanje nema neko drugo objašnjenje sem onogličnog neprijateljstva i neuljudnosti koju je već pokazao svojim atinskimgovorom, svojim neljubaznim primedbama izrečenim na Rodosu, kao i unekoliko prilika posle toga – on o svemu tome podneti tačan izveštajimperatoru. Dalje se potužio da u Desetom puku, koji živi pod mirnodopskimuslovima, u zdravom i dobro nastanjenom kraju, vladaju krajnja razularenost iprljavština.

Pizon je na to podsmešljivo odgovorio:– Imaš pravo, on je zaista samo jedna prljava rulja, zar ne? Ali šta bi onda

mislio narod Jermenije da sam mu te iste vojnike poslao da tamo predstavljajumoć i veličanstvo Rima?

(„Moć i veličanstvo Rima” bio je omiljen izraz Germanikov.)Teško se savlađujući, Germanik je rekao da je, kako izgleda, sve krenulo na

gore od dana kada je Pizon došao u Siriju i da će već pisati Tiberiju u tomesmislu.

Pizon je ironično molio da mu se oprosti, ali je ujedno učinio i jednuuvredljivu primedbu na visoke ideale mladeži, koji u ovom surovom svetu čestomoraju da ustupe mesto manje oduševljenoj, ali realnoj politici.

Sevajući očima, Germanik ga je prekinuo:– To se, Pizone, dešava često, ali ne uvek. Ja i ti ćemo sutra na primer izići

na sudijsko uzvišenje u logoru, pa ćemo videti ima li prepreka za visoke idealemladosti i da li jedan nesposobni, pohlepni i krvoločni šezdesetogodišnjirazvratnik može da uskrati pravdu življu u ovoj pokrajini.

Time je taj razgovor bio završen. Pizon je odmah napisao Tiberiju i Livijišta se dogodilo. On im je poslednju Germanikovu rečenicu preneo tako da jeTiberije poverovao da je on taj nesposobni, pohlepni i krvoločnišezdesetogodišnji razvratnik, a ne Pizon. Tiberije je zato odgovorio da on imapuno poverenje u Pizona, te da bi – ako bi jedna uticajna ličnost nastavila dagovori i da dela na takav izdajnički način – svaki korak, ma koliko smeo, koji bipreduzela jedna potčinjena ličnost u cilju obuzdavanja te izdaje, nesumnjivo biou volji Senatu i narodu rimskom. U međuvremenu Germanik je seo na sudijskustolicu i saslušao žalbe stanovnika pokrajine na nepravične presude sudova.

Pizon se isprva jako trudio da mu taj posao oteža zakonitim sredstvimaometanja sudskog postupka, ali pošto je Germanik sačuvao strpljenje i nastavioda i dalje saslušava sporove, ne dajući sebi odmora ni za vreme obeda ipočivke, Pizon je napustio takvo svoje delanje, pa se potpuno udaljioizvinjavajući se bolešću.

Pizonova žena, Plancina, bila je ljubomorna na Agripinu što je ova, kaoGermanikova supruga, bila ispred nje u svima zvaničnim prilikama. Ona jeizmišljala razne sitne uvrede da bi joj dosađivala, a to su uglavnom bileneuljudnosti potčinjenih, koje su se posle mogle objasniti i kao stvari nastaleslučajno ili iz pukog neznanja. Kada je Agripina na to počela da je javno vređa,Plancina je otišla i korak dalje. Jednoga jutra, kad su i Pizon i Germanik biliodsutni, ona je izvršila smotru konjice, pa je izvela smešnu vežbu ispredGermanikovog glavnog stana. Ona je sa konjanicima projahala preko poljazasejanog žitom, napala tamo čitav jedan red praznih šatora, isekla ih na kaiše,naredila da se sviraju svi mogući trubni znaci, od „Gasi svetla!” do „Požari!”udešavala sukobe između čitavih eskadrona. Najzad je poletela galopom izpetnih žila u krug, praveći postepeno sve manje i manje krugove, dok se središniprostor nije suzio samo na nekoliko koračaji, pa je onda komandovala „nalevokrug”, da bi se sada pokret odvijao u obratnom pravcu. Mnogi konji zato ipopadaše, obarajući svoje jahače. U čitavoj istoriji konjičkih vežbi nikada nijeviđen takav besmislen krkljanac! Oni među vojnicima koji su bili nestrpljiviji,povećavali su taj metež time što su potezali bodeže na konje svojih suseda, nebi li ovi zbacili svoje jahače, ili su ih sami obarali sa sedla. Mnogi su bilistrašno izubijani kopitama ili su slomili noge, jer su njihovi konji pali prekonjih. Jedan vojnik je bio čak i ubijen.

Agripina je poslala jednog mladog časnika, koji je služio pri zapovedništvu,sa porukom Plancini da prekine sa tom igrom, jer pravi od same sebe ludu, apravi ludom i vojsku. Plancina joj je poslala odgovor koji je u stvari značioismevanje onih njenih hrabrih reči na rajnskome mostu: „Dok mi se muž nevrati, ja zapovedam konjicom! Ja je spremam da odbije očekivanu najezduParćana.” A kako su nekakvi parćanski poklisari baš u tome času bili stigli ulogor, gledali su taj prizor sa čuđenjem i prezirom.

Pre nego što je postao kralj Jermenije, Vonon je bio kralj Parćana, koji suga brzo prognali, pa je njegov naslednik poslao te parćanske poslanike dapredlože Germaniku obnovu saveza između Rima i Parćana i da mu javi da ćeon u čast Germaniku izići na reku Eufrat (dakle na granicu između Sirije iPartije), da bi ga i lično pozdravio. Ali je zato zahtevao da se Vononu nedozvoli da ostane u Siriji, odakle mu je bilo lako da vodi izdajničku prepisku sanekim parćanskim plemićima. Germanik je odgovorio da bi mu bilo drago da sekao predstavnik svoga oca, rimskog imperatora, sretne sa kraljem i da sa njim

obnovi savez, te će zato prebaciti Vonona u neku drugu pokrajinu. Tako jeVonon bio poslat u Ciliciju, a Pizonova se nada na novi imetak izjalovila.Plancina se isto toliko razljutila kao i njen muž, jer joj je Vonon slao skorosvakodnevno darove u dragocenom nakitu.

19. god. n. e.

Na samom početku iduće godine Germaniku stigoše vesti o velikoj oskudiciu Egiptu. Poslednja žetva tamo nije bila dobra, ali se raspolagalo žitom oddveju prethodnih godina, koje je ležalo u žitnicama. Veliki žitarski trgovcidržali su cenu žitu time što su ga puštali na tržište samo u malim količinama.Germanik je seo u brod i otišao u Aleksandriju, gde je prinudio te trgovce da porazumnoj ceni prodaju narodu onoliko žita koliko je bilo potrebno. On je biosrećan što je našao opravdanje da poseti Egipat, koji ga je zanimao više nego isama Grčka. Onda, kao uostalom i danas, Aleksandrija je bila istinsko kulturnosredište sveta, kao što je Rim bio i ostao njegovo političko središte. Germanikje pokazao poštovanje prema predanjima toga grada i time što je ušao u njega uobičnom grčkom odelu, bosonog i bez telesne straže. Iz Aleksandrije jezaplovio uz Nil, posetio piramide i Sfingu, kao i divovske ruševine egipatskoggrada Tebe, nekadašnje prestonice, kao i veliki Memnonov kip od kamena, čijesu grudi šuplje, zbog čega, čim sunce izjutra iziđe, zapeva, jer vazduh u šupljinikipa počne da se zagreva, te pojuri mlazom na grlo koje je snabdeveno naročitoudešenom zvučnom lulom. Obišao je čak i do ruševina Elefantide, brižno vodećidnevnik o tome svom putovanju. U Memfisu je video livadu-pladište velikogboga Apisa, koga je tu otelotvoravao jedan bik sa posebnim belegama.Nažalost, Apis mu nije dao nikakav ohrabrujući znak, čak se uklonio isprednjega u času kad je on došao, i povukao se u onu svoju staju koja nagoveštavanesreću, a ne u onu drugu koja najavljuje sreću. Agripina je tada bila saGermanikom, a Kaligulu su bili ostavili u Antiohiji pod nadzorom jednogvaspitača, i to za kaznu zbog njegove tvrdoglave neposlušnosti.

Germanik u stvari sada nije mogao ništa preduzeti a da time ne povećaTiberijeva podozrenja prema sebi, ali je njegov odlazak u Egipat bila najvećapogreška koju je dotle u životu učinio. Objasniću i zašto. Shvativši još upočetku svoje vladavine da Rim u pogledu svoga snabdevanja žitom uglavnomzavisi od Egipta, i da bi ako bi Egipat pao šaka nekom pustolovu – taj pustolovmogao da ga brani čak i sa jednom sasvim malom vojskom. Avgust je postaviokao pravilo rimske vlade da se nijednom rimskom vitezu ili senatoru ubuduće nesme dopustiti da poseti tu pokrajinu bez njegove izričite dozvole. Prema opštemshvatanju to je bio zakon koji je važio i pod Tiberijem. Germanik, uznemirenvestima da je u Egiptu izbila glad, nije naravno hteo da gubi vreme čekajućiTiberijevu dozvolu da tamo ode. Tiberije je zato smatrao za izvesno da je

Germanik najzad zamahnuo da mu zada udarac koji je toliko dugo odlagao; on jesvakako bio u Egiptu da tamošnju rimsku posadu pridobije da pređe na njegovustranu; izlet Nilom da bi se tobož razgledale znamenitosti, bio je samo povod dabi se učinila poseta pograničnim stražama; uopšte, bila je velika pogreška što jeon i poslat na Istok. Zato se Tiberije javno u Senatu požalio što se neko usudioda na tako drzak način prekrši stroga Avgustova naređenja.

Kad se Germanik vratio u Siriju, osećajući se duboko uvreden Tiberijevimukorima, našao je da su sve njegove naredbe izdate pukovima i gradovimaostale ili neizvršene ili zamenjene suprotnim naređenjima koje je izdao Pizon.Germanik je ponovo obnarodovao sve svoje naredbe, pa je prvi put javnoizjavio svoje nezadovoljstvo tako što je izdao jedan proglas u kome je rekao dase sve naredbe koje je izdao Pizon u njegovom odsustvu opozivaju, a da dodaljega obaveštenja nijedna Pizonova naredba neće imati u pokrajini svojevažnosti ako ne nosi i njegov potpis. Ali, čim je potpisao taj proglas, on je paobolestan. Želudac mu je bio u tako rđavome stanju da nije mogao ništa više daprimi. On je podozrevao da mu neko truje hranu, pa su činjene svepredostrožnosti da se to spreči. Agripina je sama spravljala sva jela za njega, aniko od posluge nije se mogao ni taknuti hrane ni pre niti posle kuvanja. Prošloje tako duže vremena dok se on dovoljno oporavio da je mogao napustitipostelju i spustiti se na stolicu. Gladovanje mu je silno izoštrilo čulo mirisa, teje govorio da u kući oseća zadah smrti. Pošto ga niko drugi u kući nije osećao,Agripina je isprva prelazila preko toga kao preko bolesnog uobraženja. AliGermanik je ostao uporan u svome tvrđenju. Čak je govorio da je taj zadahsvakim danom sve jači. Najzad je i sama Agripina osetila taj smrad. Izgledaloje da se on oseća u svakoj sobi. Palila je tamjan da se vazduh pročisti, ali jezaudaralo i dalje. Posluga je bila uznemirena, pa je šaputala da su na kućuveštice bacile čini.

Germanik je uvek bio krajnje sujeveran, kao i svi članovi moje porodice,osim mene, pošto sam ja samo ponekad sujeveran. Germanik je ne samoverovao da ima srećnih i nesrećnih dana i znakova, nego je i sam ispleo čitavumrežu praznoverica. Broj sedamnaest i ponoćno kukurekanje petlova bile su dvestvari koje su ga uvek dovodile u najveće očajanje. A kao veoma nesrećan znaksmatrao je već i to što je bio opozvan iz Nemačke, iako je u njoj uspeo dapovrati orlove Osamnaestog i Devetnaestog puka, i što mu nije bilo dato dapovrati i orla Sedamnaestog puka. Njega je užasavala crna i magija one vrstekoju upražnjavaju tesalske veštice, te je uvek spavao sa jednom amajlijom poduzglavljem, koja je imala da ga čuva i brani od njih. Ta amajlija je bio jedanmali kip od zelenog kamena jaspisa, koji je predstavljao boginju Hekatu (jedinobožanstvo koje ima moć nad vešticama i avetima), izvajanu sa buktinjom ujednoj, a sa ključevima Donjega Sveta u drugoj ruci.

Podozrevajući da Plancina upotrebljava čini veštica protivu njega – jer jeona zaista i uživala glas veštice – on je prineo žrtvu da umilostivi Hekatu. Žrtvase sastojala od devet crnih psića, jer je to bio celishodan način delanja kad bise čovek našao u njegovom položaju. Sutradan je, međutim, jedan rob dotrčaosa izrazom straha na licu i rekao daje, perući pod, naišao na jednu odlomljenupločicu, koju je i podigao, a ispod nje mu se pojavilo nago i trulo telo jednognovorođenčeta, koje je imalo zacrvenjen trbuh i rogove pričvršćene na čelu!Odmah je izvršeno pretraživanje po svima sobama, pa je po njima nađenočitavo tace sličnih užasnih stvari ispod raznih pločica i udubljenja u zidovimaprekrivenih zavesama. Između ostalih stvari nađen je leš jedne mačke satragovima krila izraslih na leđima, kao i glava jednog crnca iz čijih se ustapomaljala ruka jednoga deteta. Uza svaki od tih strašnih posmrtnih ostataka bilaje po jedna olovna tablica na kojoj je stajalo Germanikovo ime. Zato je kućabila odmah očišćena kako obredi propisuju, te je Germanik postao neštoživahniji, ali mu je želudac i dalje bio poremećen.

No uskoro se u kući počeše dešavati i druge jezive stvari. U posteljini jenađeno petlovo perje umrljano krvlju, a neki nesrećni znaci bili su nacrtaniugljenom po zidovima, ponekad tako nisko kao da ih je ispisao neki kepec, aponekad opet tako visoko kao da ih je ispisao neki div. Obično je bio nacrtanobešen čovek, a postrani ispod toga crteža je naopako pisalo „Rim”, a usto jebila nacrtana i lasica. Najzad, premda je samo Agripina znala za Germanikovosujeverje u pogledu broja sedamnaest, taj broj je stalno bivao ispisan tu i tamo.Zatim se počelo javljati Germanikovo ime, ispisano, naopačke ucrtanimslovima, ali svakog dana skraćeno za po jedno slovo. Bilo je moguće da jePlancina tajno unosila te vradžbine u Germanikovu kuću još dok je on bio uEgipta, ali ono što se posle toga nastavljalo nije imalo nikakvoga objašnjenja.Sluge nisu mogle biti sumnjičene, jer su se ti natpisi i crteži pojavljivali usobama u koje oni nisu imali pristupa, kao i u jednoj zaključanoj prostoriji kojaje imala tako majušan prozor da se čovek kroz njega nije mogao provući, a ukojoj su ti natpisi pokrivali čitav zid od poda sve do tavanice. JedinaGermanikova uteha je bila hrabrost koju su pri tome ispoljavali Agripina i maliKaligula. Agripina se jako naprezala da rasvetli te pojave, dok je Kaligularekao da se on oseća potpuno sigurnim, jer njemu kao unuku boga Avgusta,veštice ne mogu savršeno ništa. Sem toga, ako i sretne neku vešticu, on će jeproburaziti svojim mačem. Ali je Germanik sad opet pao u postelju. U ponoćonoga dana kada su od njegovog imena na zidu ostala samo tri slova, njega jerazbudilo kukurekanje petla. Onako slab kao što je već bio, on je skočio izpostelje, pa je sa isukanim mačem poleteo u susednu sobu u kojoj su spavaliKaligula i mala Lezbija. Tu je ugledao jednog velikog crnog petla sa zlatnimprstenom oko vrata, a ovaj je toliko kukurekao kao da je hteo i mrtve da

razbudi. Germanik je pokušao da mu odseče glavu, ali je petao odleteo krozprozor. Germanik se onda srušio onesvešćen. Agripina ga je nekako opetsmestila u postelju, ali kad mu se povratila svest, on joj je rekao da je sa njimsvršeno. Ona mu je rekla: „Nije Germaniče, nije svršeno sve dotle dok je uza tetvoja Hekata.” Čim je video da je ona pod njegovim uzglavljem, njemu sepovratila hrabrost.

Kada je svanulo, on je po starome rimskom običaju uputio Pizonu jednopismo kojim mu je objavio rat između njih dvojice. Naredio mu je da napustiSiriju i čikao ga da učini ono što je najgore, ako sme. Ali je Pizon tada već biona debelom moru i, stigavši na Hios, čekao je na tome ostrvu vest oGermanikovoj smrti, spremajući se da se vrati čim je primi, da bi uzeo upravupokrajine u svoje ruke. Moj jadni brat je svakoga sata bivao sve slabiji.Narednog dana, kad je Agripina izišla iz sobe, a on ležao u polusvesti, osetio jeda mu se nešto kreće pod uzglavljem. Okrenuo se, pa je u strahu pokušao danapipa svoju amajliju. Hekate je, međutim, nestalo, iako u sobi nije bilo nikoga!

Sutradan je sazvao svoje prijatelje, pa im je rekao da umire i da su Pizon iPlancina njegove ubice. Stavio im je na dušu da kažu Tiberiju i Kastoru šta muje učinjeno, preklinjući ih da osvete njegovu svirepu smrt. Dodao je :

– Recite rimskom narodu da njemu poveravam svoju dragu ženu i svoješestoro dece! Neka narod ne veruje Pizonu i Plancini ako budu ustvrdili da sume ubili sledujući primljenim uputstvima; ali ako bude morao i u to dapoveruje, neka im narod ipak nikada ne oprosti.

Umro je devetog oktobra, onog istog dana kada je prekoputa njegovepostelje na zidu u njegovoj sobi ostalo samo slovo G od celog njegovog imena,tačno sedamnaestog dana svoje bolesti. Njegovo mrtvo telo izloženo je naglavnome trgu Antiohije, da bi svako mogao videti crvenu mrlju na njegovomtrbuhu i modru boju njegovih noktiju. Njegovi robovi su odmah bili podvrgnutimučenju, a njegovi oslobođenici izloženi unakrsnom ispitivanju. Svaki je odnjih ispitivan puna dvadeset četiri časa, a islednici su se stalno smenjivali takoda su na kraju krajeva svi ispitivani bili tako duševno skršeni da bi izvesno sveotkrili da su ma šta znali, samo da bi jednom bili ostavljeni na miru. Najviše dočega se moglo doći saslušavanjem robova i oslobođenika bila je činjenica da jeneka čuvena vračara, izvesna Martina, stalno viđana u društvu Plancine, i da jeona uistinu bila jednom u Germanikovoj kući, i to zajedno sa Plancinom, kad ukući nije bilo nikoga osim Kaligule. Isto je tako utvrđeno da je jedno poslepodne, tačno uoči Germanikovog povratka, ceo svet otišao iz kuće, sem jednogstarog i gluvonemog vratara, pošto su svi želeli da vide utakmice u mačevanjukoje je priredio Pizon u mesnom amfiteatru. Ali nije bilo nađeno nikakvoobjašnjenje ni u pogledu onoga petla, niti o natpisima na zidu, niti o tome kako

je Germanikova Hekata nestala ispod njegovog uzglavlja.Održan je odmah sastanak svih zapovednika pukova i drugih Rimljana od

značaja iz cele pokrajine, da bi se imenovao njen novi namesnik. Izabran jezapovednik Šestoga puka. On je odmah uhapsio Martinu i uputio je pod stražomu Rim. Ako bi se poveo sudski postupak protivu Pizona, ona bi svakako bilanajvažniji svedok.

Čim je čuo da je Germanik umro, Pizon je i ne krijući svoju radost prineo uhramovima žrtve blagodarenja bogovima. Plancina pak, iako je kratko vremepre toga bila izgubila jednu sestru, odmah je odbacila ruho žalosti i obuklaodeću najveselijih boja. Pizon je pisao Tiberiju da je bio lišen namesničkogpoložaja – koji mu je dao Tiberije lično – samo zato što se oduproGermanikovim izdajničkim namerama protiv države, a sad se vraća u Siriju daopet preuzme svoju zapovedničku dužnost. On ga je istovremeno izvestio da jeGermanik bio „rasipan i bezočan”. On je zatim pokušao da se vrati u Siriju, iveć je bio našao nešto vojske na koju bi se oslonio u tome poduhvata, ali ga jeonaj izabrani upravnik opsadio u ciliciskom zamku, koji je on bio naročitoutvrdio, prinudio ga na predaju i uputio ga u Rim da tamo odgovara na optužbekoje su svakako imale biti podnete protiv njega.

U međuvremenu se Agripina ukrcala na brod za Italiju zajedno sa svojedvoje dece i sa urnom u kojoj je ponela pepeo svoga muža. Vest o njegovojsmrti izazvala je u Rimu takvu žalost kao da je svaka rimska kuća ponaosobizgubila svoga najdražeg člana. Tri puna dana vladala je ta opštenarodna žalost,iako ni Senat ni gradske vlasti nisu doneli nikakvu odluku o tome. Sve suprodavnice bile zatvorene, sudovi su bili prazni, nikakvi poslovi nisuzaključivani, a ceo svet je nosio ruho žalosti. Ja sam lično čuo kada je jedančovek na ulici rekao da izgleda kao da je sunce zašlo i da nikad više neće niizići. A o svojoj sopstvenoj žalosti, naravno, ne usuđujem se ni da pišem.

Glava XXI

Livija i Tiberije su se povukli u svoje palate, pa su se pravili kao da su

toliko ophrvani bolom da se ne mogu ni pokazati pred svetom. Agripina jetrebalo da se vrati u Rim suvim, jer je već bila nastala zima, te je povoljnovreme za plovidbu bilo na izmaku. Ali se ona ukrcala na brod uprkos burama, teje posle nekoliko dana stigla na Krf, odakle je do Italije, ako bi je poslužiopovoljan vetar, imala brodom da plovi samo jedan dan da bi stigla u Brindizi.Ona je tu ostala neko vreme i odatle javila po glasnicima da dolazi da se stavipod zaštitu naroda Italije. Kastor, koji se već bio vratio u Rim, njeno četvorodece i ja pošli smo iz Rima da je dočekamo. Tiberije je odmah poslao dvabataljona dvorske straže u Brindizi i naredio državnim službenicima svih okrugakroz koje su imali biti proneseni Germanikovi zemni ostaci da njegovompokojnom sinu izraze poslednje znake poštovanja. Kada se Agripina iskrcala,nju je ćutanjem punim poštovanja pozdravilo ogromno mnoštvo naroda. Urna saGermanikovim pepelom bila je postavljena na svečani odar, pa je na ramenimačasnika dvorske straže poneta u Rim. Bataljonske zastave nisu bile okićene, štoje bio znak opštenarodne nesreće, a liktorske sekire i snopovi pruća nošeni suoboreni naopako. Povorka od više hiljada lica prolazila je tako kroz Kalabriju,Apuliju i Kampaniju, a sav svet je izlazio pred nju u gomilama – seljaciodeveni u crninu, a vitezovi u vatreno crvenu odeću – pa je plakao i glasnonaricao, paleći mirise kao žrtvu duhu mrtvoga junaka.

Mi smo presreli tu povorku kod Teracine, nekih šezdeset milja jugoistočnood Rima. Tu je Agripina, koja je koračala suhih očiju i skamenjenih crta, neprogovorivši sve od Brindizija dotle nikome ni reči, pustila da ponovo izbije navidelo njena žalost, jer je ugledala četvoro svoje dece, koja su sada bila bezoca. Ona je doviknula Kastoru:

– Tako ti ljubavi koju si imao za moga dragoga muža, zakuni se da ćeš i pocenu svoga života braniti živote njegove dece i da ćeš osvetiti njegovu smrt. Toje njegova poslednja poruka koju je sam uputio tebi.

Ako biste pitali zašto i naša rođena sestra Livila nije tada bila pored nas,odgovor bi glasio da je ona baš u to vreme donela na svet dva dečka, kojima je,uzgred budi rečeno, po svoj prilici bio otac Sejan. A ako pitate zašto tu nije bilai moja mati, odgovor bi glasio da su Tiberije i Livija njoj izrično zabranili čak ida prisustvuje svečanoj sahrani. Jer ako je žalost već toliko savladala njihdvoje da ih je sprečila da se i pojave pred svetom – nju kao babu, a njega kaopoočima umrloga – onda je jasno kao dan da je sasvim nemoguće da se nasinovljem pogrebu pojavi pokojnikova rođena mati. A oni su dobro uradili što

se nisu pojavili. Jer da su se pojavili, čak izigravajući duboku žalost, na njih birulja svakako nasrnula uvredama, a meni se čini da bi dvorska straža samostajala pored njih i da ne bi ni prstom makla da ih zaštiti. Tiberije se uostalomnije pobrinuo ni za to da izvrši pripreme koje običaj nalaže u slučaju sahrane imnogo manje otmenih pokojnika; zato na Germanikovom pogrebu nisu nošeneposmrtne maske Klaudijevaca i Julijevaca ispred leša, a nije nošen ni obojenkip samog pokojnika u ležećem stavu; najzad, nikakav posmrtni govor nije bioodržan sa besedničkog uzvišenja niti su pevane pogrebne himne. Tiberije je sveto opravdavao time što je pogrebna pratnja već bila izvršena u Siriji, te biponavljanjem već izvršenih obreda bili vređani bogovi. Ali nikada kao te noćinije u Rimu viđena tako jednodušna i iskrena žalost: Marsovo Polje je biloblistavo osvetljeno buktinjama, a gomila oko Avgustove grobnice, u koju jeKastor sa pobožnošću stavio urnu sa Germanikovim pepelom, bila je tako gustada su mnogi bili ugušeni u tiskanju i tako umrli. Na svim stranama je svetgovorio da je Rim izgubljen i da ne preostaje više nikakva nada, jer jeGermanik bio njegov poslednji bedem protiv ugnjetača, a taj isti Germanik jepodlo smaknut. Gde god bi čovek stigao i stao, čuo bi samo pohvale o Agripinii sažaljenje prema njoj, a ljudi su se molili bogovima za spas njene dece.

Nekoliko dana posle toga Tiberije je objavio jedan proglas u kome je rekaoda su mnogi slavni Rimljani umrli radi opštega dobra, ali da niko od njih nijebio od sviju tako ožaljen kao njegov dragi sin. Pa ipak, vreme je da se ljudipriberu i da se vrate svojim redovnim poslovima. Najzad, i prinčevi su smrtni,ali je opšte dobro večita stvar. Ali i uprkos tome proglasu, vesele svetkovinekrajem decembra su prošle bez uobičajenih šala i razuzdanosti, a žalost je bilazavršena tek u aprilu o prazniku dobre boginje Faune, kada je nastavljeno iredovno javno poslovanje. U tome međuvremenu Tiberije je usredsredio svasvoja podozrenja na Agripinu. Sutradan po Germanikovoj sahrani ona ga jeposetila u dvoru i smelo mu rekla da će ga smatrati odgovornim za smrt svogamuža sve dotle dok ne dokaže svoju nevinost u toj stvari i dok se ne osvetiPizonu i Plancini. On je naglo presekao razgovor navođenjem ovih grčkihstihova:

Misliš li da ti je naneta nepravda

Time što nisi postala kraljica? Pizon se neko vreme nije vraćao u Rim. Poslao je kao izvidnicu svoga sina

da za njega posreduje kod Tiberija, a on je otišao da poseti Kastora, koji se biovratio svojim dunavskim pukovima. On je očekivao da će Kastor bitipredusretljiv prema njemu zato što mu je uklonio s puta jednog suparnika unasleđivanju monarhije, pa da će poverovati i u priču o Germanikovoj izdaji.

Kastor je međutim odbio da ga primi, a Pizonovom glasniku je javno rekao daće, ako je istina ono što se čuje tu i tamo, on već izvršiti nad Pizonom osvetu zasmrt svoga dragoga brata, osvetu na koju se i zakleo, te savetuje Pizonu da muse sklanja s puta dokle god ne dokaže svoju potpunu nevinost. Što se tičeTiberija, on je primio Pizonovoga sina bez ikakve naročite milosti, ali i beznemilosti, kao da je i time hteo da pokaže da neće da sudi unapred o jednojstvari sve dotle dok se ne završi javna istraga o Germanikovoj smrti.

Ali se Pizon i Plancina ipak najzad pojaviše u Rimu. Oni su doploviliTibrom, pa su se sa brojnim pratiocima iskrcali kod Avgustovog groba. Umalošto nisu izazvali metež svojim šepurenjem uz vesele osmehe na licu dok suprolazili kroz gomilu, koja se brzo oko njih sakupila, kao i time što su ušli ubogato ukrašena kola koja je vukao krasan par belih kratkonogih konja izFrancuske, a koja su ih čekala na Flavijevom putu. Pizonova kuća je gledala naTrg, a i ona je bila okićena. On je pozvao sve svoje prijatelje i srodnike nagozbu kojom je proslavio svoj povratak i pravio veliku buku jedino zato da binarodu rimskom pokazao da ga se ne boji i da računa na potporu Livije iTiberija. Ovaj je pak nameravao da dopusti da Pizona goni samo običan sud zakrivična dela, kojim bi rukovodio jedan senator, čovek u koga se moglo imativere da će raditi tako nespretno i sa toliko protivurečenja samome sebi da nećeni doći do onih najjačih dokaza koji podupiru optužbu, te da će se suđenjemorati svršiti puštanjem krivca na slobodu. Ali su se Germanikovi prijatelji – anaročito ona tri senatora koji su bili u njegovom glavnom stanu u Siriji i koji suse vratili u Rim zajedno sa Agripinom – usprotivila ovoj Tiberijevoj nameri.Tako se Tiberije našao prinuđen da sam sudi Pizonu, i to u Senatu, u kome suGermanikovi prijatelji računali da će dobiti svaku potrebnu potporu. Senat jeizglasao čitav niz izuzetnih počasti Germanikovoj uspomeni: u njegovu čast supodignuti simbolična raskošna grobnica i spomen-lukovi, a održavani su ipolubožanski obredi. Tiberije se naravno nije ni usuđivao da išta od togazabrani.

Kastor je u to vreme još jednom napustio podunavske predele, pa je – iakomu je Senat, u znak priznanja za uspešno vođenje one stvari sa Marobodom,izglasao jednu „ovaciju”, to jest jedan manji trijumf – ušao u Rim pešice, kaoobičan građanin, umesto na plećima svoga bojnoga konja i sa vencem na glavi.Čim je posetio svoga oca, Tiberija, on je otišao pravo Agripini, i zakleo joj seda može računati na njega i da će se on već postarati da bude izvršena pravda.

Pizon je molio četvoricu senatora da uzmu na sebe njegovu odbranu. Trojicasu se izvinila bolešću ili nesposobnošću, a četvrti, Gal, rekao je da nikada nijebranio čoveka optuženog za umorstvo ako mu se ovaj zaista činio kriv, osim akobi u najmanju ruku bilo nekoga izgleda da je to po volji carskoj porodici.Kalpurnije Pizon, iako sam nije prisustvovao onoj malopre pomenutoj gozbi

svoga strica, primio se dobrovoljno da ga brani, smatrajući da to zahtevaporodična čast, a druga trojica branilaca su mu se pridružila zato što su bilisigurni da će Tiberije osloboditi Pizona bez obzira na dokaze, a i zato što su senadala da će kasnije biti nagrađeni za učestvovanje u tome sporu. Pizonu sesvidelo što će mu suditi Tiberije lično, jer ga je Sejan uverio da će sve bitiuređeno kako valja, to jest da će Tiberije samo izigravati strogost, ali da ćeodložiti presudu do neodređenoga roka, da bi se tobož dobili novi i jači dokazi.Ona veštica Martina, koja je imala biti glavni svedok, već je bila uklonjena, jersu nju udavili Sejanovi poverenici, te su sudski progonitelji tako imali samovrlo mršave dokaze.

Svega su dva dana bila određena za obavljanje sudskog pretresa u Senatu, ačovek kome je prvobitno bilo naloženo da spetlja nekakvu optužbu koja bi ustvari išla u Pizonovu korist, činio je sve što je mogao samo da bi protraćiovreme u optuživanju Pizona za rđavu upravu i podmitljivost u Španiji još uAvgustova vremena! Tiberije ga je pustio da satima govori o toj nevažnoj stvaridok ga senatori glasnim struganjem nogama po podu, kašljanjem i lupanjemtablicama za pisanje jedne o drugu nisu opomenuli da se mora saslušati glavnisvedok, jer će inače doći do gužve. Četvorica Germanikovih, prijatelja sudobro pripremila stvar, pa su redom uzimali reč i kao svedoci davali iskaze otome da je Pizon u Siriji remetio vojnu stegu, dalje o tome da se nije pokoravaonaređenjima, kao i o njegovim spletkama sa Vononom i o tome da je ugnjetavaostanovnike Sirije. Oni su ga optuživali da je Germanika ubio otrovom ivradžbinama, da je posle njegove smrti prineo bogovima žrtve zahvalnice i daje, najzad, izvršio oružani napad na Siriju ličnom vojskom, sakupljenomnezakonitim putem.

Pizon nije poricao da je remetio vojnu stegu, da je vređao Germanika i danije slušao njegove naredbe, kao što se nije branio ni od optužbe da jeugnjetavao sirijski živalj. On je samo rekao da su te optužbe preterane, ali je sagnušanjem poricao da je bio trovač i da se ikada koristio vradžbinama. Tužioci,međutim, nisu hteli ni da spomenu one natprirodne pojave koje su se desile uAntiohiji, bojeći se da ne izazovu nevericu i smeh, a nisu optuživali Pizona nida se povezivao sa slugama i robovima Germanikovog doma, pošto je već bilodokazano da oni sa njegovom smrću nisu bili ni u kakvoj vezi. Zato je Pizon biooptužen da je otrovao Germanikovo jelo sedeći pored Germanika na jednojgozbi, u Germanikovoj rođenoj kući. Pizon se podsmevao toj optužbi, jer kakobi – pitao se on – mogao tako šta učiniti a da to niko ne primeti, pošto je bilo idrugih zvanica za stolom, a da i ne pominje uopšte one koji su služili oko stola ikoji su motrili na svaki njegov pokret. Sem, rekao je on, ako se nisam poslužionekom čarolijom.

On je držao u ruci svežanj pisama za koje je svako znao – već po njihovoj

veličini i boji, kako i po načinu na koji su bila zatvorena – da su Tiberijeva.Germanikovi prijatelji su zahtevali da sva uputstva koja je Pizon ikada primioiz Rima budu pročitana. Pizon je odbijao da ih čita, rekavši da su to pisma kojana pečatu nose Sfingu, što je prvobitno bio Avgustov pečat, a što ih je činilo„tajnim i poverljivim”, te bi zato njihovo čitanje predstavljalo izdaju. Tiberijeje i sam ustao protiv toga predloga, rekavši da bi čitanje tih pisama bilo samogubljenje vremena, pošto ona ne sadrže ništa naročito, a Senat onda nije nimogao dalje da navaljuje. Na to je Pizon vratio ta pisma samome Tiberiju, uznak vere da će mu on ipak spasti život.

Ali se utom ispred Senata začula ljutita vika gomile, koja je bila obaveštenao pojedinostima suđenja, a jedna ljudina je snažnim grubim glasom doviknulaspolja kroz prozor: „Pizon se može i izvući iz vaših šaka, gospodo, ali se nećeizvući iz naših!” Istovremeno je jedan glasnik došao i rekao Tiberiju da jenarod poskidao Pizonove kipove po gradu i počeo ih vući niz Stepenice Plača,da bi ih razbio. Te Stepenice Plača su u stvari bile jedno stepenište u podnožjuKapitola, a na njima su obično izlagani leševi zločinaca pre nego što bi im krozgrkljan bila provučena kuka kojom su odvlačeni do Tibra, u koji bi zatim bilibačeni. Tiberije je naredio da se ti kipovi oduzmu svetini i da se vrate na svojamramorna postolja. Zatim se požalio da on ne može dalje suditi pod timuslovima, te je odložio suđenje do večeri, a Pizon je pod oružanom pratnjomsproveden svojoj kući.

Plancina, koja se dotle hvalisala da će deliti sudbinu svoga muža bez obzirana to kakva ona bude, pa da će, ako ustreba, čak i umreti zajedno s njim,odjednom se jako uznemirila. Ona je donela odluku da se brani odvojeno odPizona, pa je računala da će je izbaviti Livija, sa kojom je inače bila u prisnimodnosima. Pizon nije ništa znao o toj njenoj izdaji. Kada je sudski postupaknastavljen, Tiberije mu više nije pokazao nikakva znaka naklonosti, pa je, iakoje tužilačkoj strani rekao da bi morala podneti jače dokaze o trovanju,opomenuo Pizona da mu se nikada ne može zaboraviti pokušaj da svoju upravunad pokrajinom povrati oružanom silom. Zato se Pizon, čim je došao kući,povukao u svoju sobu, pa je sutradan u njoj nađen mrtav, proboden mačem kojije nađen pored njega.

Ali Pizon u stvari ipak nije izvršio samoubistvo. On Tiberiju nije biopredao ono pismo koje je najviše ugrožavalo samoga imperatora. To pismo muje bila uputila sama Livija, ali i u svoje i u Tiberijevo ime, a pismo nije bilozapečaćeno onim pečatom sa Sfingom koji je Tiberije zadržavao samo za sebe.Pizon je rekao Plancini da na osnovu toga pisma počne da se pogađa za njihoveživote. Plancina je zato otišla Liviji. Ova joj je naložila da sačeka dok se onaposavetuje sa Tiberijem. Livija i Tiberije su tada imali svoju prvu otvorenusvađu. Tiberije je bio besan na Liviju što je uopšte i napisala to pismo, a Livija

mu je rekla da je on kriv što joj ne dozvoljava da se i ona služi pečatom saSfingom, a ujedno se žalila da se on prema njoj u poslednje vreme držineučtivo. Na to je Tiberije zapitao: ko je imperator, ona ili on? Livija mu jerekla: ako i jeste on imperator, postao je to samo zahvaljujući njenomdovitljivošću, te je ludo sa njegove strane da bude surov prema njoj; jer ako jeona već našla puta i načina da od njega nešto stvori, ona će ih naći i da ga skrši!Zatim je izvukla jedno pismo iz svoje torbe i počela ga čitati. To je bilo nekostaro pismo koje je njoj bio uputio Avgust za vreme Tiberijevog boravka naRodosu, a u kome je Tiberije bio optuživan za izdaju, surovost i zverstvo.Avgust je čak napisao da Tiberije ne bi poživeo više nijedan dan samo da nijeLivijin sin.

– Ali ovo je samo prepis! rekla je Livija. Međutim, ja imam i svojeručnoAvgustovo pismo na sigurnome mestu. Uostalom, to je samo jedno od pisamanapisanih u ovom duhu. A ti svakako ne želiš da sva ta pisma budu predataSenata – ili možda baš i želiš?

Tiberije se savladao, izvinjavajući se za svoju zlovolju, pa je rekao da jesasvim jasno da bi od njih dvoje svako bio u stanju da upropasti drugu stranu ida je zato glupo da se svađaju. Ali kako bi on mogao da spase Pizonov život,kad je već izjavio da „Pizon ne treba da se nada nikakvoj milosti, već jedinosmrtnoj kazni, ako se pokaže da je on protivzakonito sakupio vojsku i pokušaoda na silu ponovo osvoji za sebe Siriju?

– A da li je i Plancina skupljala kakve oružane snage? Jeste ili nije? upitalaga je mati.

– Ne vidim kakve to veze ima sa ovom stvari? rekao je Tiberije. Ja ne bihmogao da izmamim Pizonu ovo pismo samo time što bih mu obećao da ćupoštedeti Plancinu.

– E, ako obećaš da ćeš poštedeti nju, ja ću uzeti na sebe da dobavim onopismo od Pizona, ostavi ti to samo meni. Ako Pizon bude smaknut, to ćezadovoljiti javno mnjenje. A ako se ti bojiš da poštediš Plancinu na svojusopstvenu odgovornost, onda možeš reći da sam se za nju zauzela ja. To je ipravo, jer priznajem da je svoj toj zbrci krivo pismo koje sam napisala ja.

Zatim je Livija otišla Plancini, pa joj rekla da Tiberije neće ni da čuje ni zakakve razloge i da će radije žrtvovati i svoju rođenu mater narodnoj mržnji negošto bi hteo da, čvrsto stajući uza svoje prijatelje, izloži opasnosti svoju rođenukožu. A ona je, rekla je dalje Livija, mogla samo da mu izmami obećanje, kojeje dao preko volje, da će poštedeti život Plancini ako mu bude vraćeno njegovopismo Pizonu. Onda je Plancina otišla Pizonu sa jednim tobožnjim Tiberijevimpismom, koje je u stvari krivotvorila Livija, pa mu je rekla da je ona sve lepoudesila i da joj je obećano da će on biti pušten, a kad joj je Pizon predao ono

pismo, ona mu je iznenada sama zarila nož u grlo. Još dok je on ležao pred njomumirući, ona je nakvasila vrh njegovog mača krvlju, pa mu je jabuku mačastavila u desnicu ruku i otišla. Ona je zatim, kao što je i bilo ugovoreno, vratilaLiviji pismo i krivotvoreno Tiberijevo obećanje.

Sutradan je Tiberije pročitao u Senatu jednu izjavu, koju je tobože Pizonsastavio pre samoubistva. Pizon je u toj izjavi tvrdio da je potpuno nevin upogledu zločina za koji je bio optužen, isticao je svoju vernost prema Liviji injemu, Tiberiju, moleći ih da uzmu pod svoju zaštitu njegovog sina, pošto onnije uzeo nikakvoga udela u događajima koji su dali povoda za njegovookrivljenje. Posle toga je počelo suđenje Plancini.

Bilo je dokazano da je ona viđana u društvu Martine, a neke osobe su podzakletvom potvrdile da je Martina uživala glas trovačice; sem toga, u trenutkukada je Martinin leš trebalo da bude spaljen, u njenoj kosi je bila nađena jednaskrivena bočica sa otrovom. Stari Pomponije, Germanikov posilni, dao je kaosvedok iskaz o strahovito smrdljivim lešinama koje su bile nalažene tu i tamopo Germanikovoj kući, kao i o Plancininoj poseti Germanikovom stanu uGermanikovom odsustvu. Zapitan od Tiberija, on je izneo i pojedinosti opismenima koja su se javljala po zidovima i o drugim natprirodnim znacima.Niko nije istupio da brani Plancinu. Ona je plakala i zaklinjala se, žestokobraneći svoju nevinost, govoreći da ništa i ne zna o tome da je Martina uživalaglas trovačice, a da je ona sa njom imala posla samo utoliko što joj je ta ženaprodavala mirise. Rekla je da žena sa kojom je ona posetila Germanikovu kućunije uopšte ni bila ta Martina, nego supruga jednoga pukovnika. Najzad, nijevaljda nikakva krivica otići nekome u posetu, a ne zateći kod kuće nikoga osimjednog malog dečka! A njoj je od svega srca žao što je vređala Agripinu, pa jenajponiznije moli da joj oprosti. Na kraju krajeva, ona se samo pokoravalanaređenjima svoga muža, onako kako je to žena i obavezna da čini, a njen mužjoj je štaviše govorio da Agripina i Germanik kuju zaveru protiv države, te jeona utoliko dragovoljnije i činila ono što se od nje očekivalo.

Posle toga je Tiberije sabrao dokaze i protivdokaze. On je rekao da, kako sečini, ovde postoji izvesna sumnja u pogledu Plancinine krivice. Njena veza saMartinom izgleda dokazanom, a tako stoji stvar i sa zlim glasom te Martine kaotrovačice. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li se te dve stvari mogu dovestiu krivičnu vezu. Tužilačka strana nije pokazala na sudu bočicu nađenu uMartininoj kosi, a još manje je dokazala da je ona sadržavala otrov, pošto je tomoglo biti i neko uspavljujuće sredstvo ili neki ljubavni napitak. Njegova,Tiberijeva, mati ima visoko mišljenje o Plancininom karakteru i ona želi daSenat, ako već dokaz o krivici ne bude ubedljiv, presudi u njenu korist; a ona toželi zato što joj se u snu javio duh njenoga ljubljenog unuka Germanika, i molioje da ne dozvoli da i nevini stradaju zbog krivice muža ili oca.

Tako je Plancina bila puštena ispod suđenja, dok je od dvojice Pizonovihsinova jednome bilo dozvoljeno da nasledi imanje svoga oca, a onaj drugi, kojije uzeo učešća u borbama u Kilikiji, bio je samo poslat u progonstvo nanekoliko godina. Jedan od senatora je predložio da se porodici umrlog junakaGermanika, to jest Tiberiju, Liviji, mojoj majci Antoniji, Agripini i Kastoru,izjavi zahvalnost što su osvetili njegovu smrt. U trenutku kada je već trebalo otome i glasati ustao je jedan od mojih prijatelja, jedan bivši konzul, čovek kojije bio upravnik Afrike pre Furija, i zatražio da se u predlog unese jedna izmena:predlog, primetio je on, nije u redu; izostavljeno je jedno važno ime, ime bratamrtvoga junaka, onoga istog Klaudija koji je više nego iko učinio da se pripremigrađa za ovo sudsko gonjenje i za samu zaštitu svedoka od uznemiravanja isaletanja. Na to je Tiberije samo slegao ramenima i rekao je da je iznenađen štočuje da se tu spominje i moja saradnja, pošto bi možda, kazao je on, optužbaprotiv Pizona bila jasnije izložena da nisam i ja bio umešan u tu stvar. (Ono štoje istina u tome tvrđenju, to je okolnost da sam ja zaista predsedavao sastankuprijatelja moga brata i odlučio šta koji od svedoka treba da iznese, ali sam ih jau stvari odgovarao da ne terete Pizona izjavom da je on sam, svojim rukama,dao otrov Germaniku; pa ipak, preteglo je drugo, suprotno mišljenje. A ja samčuvao i Pomponija i njegove unuke, kao i trojicu oslobođenika moga brata, kojesam sakrio na sigurno mesto u jednoj kući blizu moga letnjikovca u Kapui, gdesu ostali sve do dana suđenja. Isto sam tako pokušao da i Martinu sakrijem uBrindiziju u kući jednoga trgovca, koga sam poznavao, ali joj je Sejan ušao utrag.) Ali, na kraju krajeva, Tiberije je pristao da i moje ime obuhvati ta izjavazahvalnosti. Naravno, to je za mene malo značilo u poređenju sa zahvalnošćukoju mi je iskazala sama Agripina. Ona mi je rekla da tek sada razume značenjeonih reči koje joj je uputio Germanik uoči svoje smrti, kazavši joj da mu jenajverniji od svih prijatelja koje je ikada imao bio njegov jadni brat Klaudije.

Neraspoloženje javnosti protiv Livije bilo je sada tako silno da ga jeTiberije iskoristio kao izvinjenje pred njom što nije ponovio zahtev Senatu dajoj se da naziv koji joj je on tako često obećavao. Ceo svet je želeo da zna štato znači kad rođena baba milostivo razgovara sa ubicom svoga unuka i kad jeizbavlja od odmazde Senata. Jedini odgovor je bio ovaj: ta baba je samapodbola ubicu na zločin; a ona je bila toliko bestidna da je učinila i svepotrebno da i žena i deca Germanikova samo kratko vreme nadživeGermanikovu smrt.

Glava XXII

Germanik je bio mrtav, ali se Tiberije nije osećao mnogo sigurnijim nego

pre. Sejan mu je stalno podnosio izveštaje šta je tobože ovaj ili onaj istaknutičovek u poverenju govorio protiv njega za vreme Pizonovog suđenja. Umesto damu kaže – kao što je nekada govorio o svojim vojnicima: „Neka me se boje, alineka me slušaju.” – on je sada govorio Sejanu: „Neka me i mrze, ali neka me seboje!” Dao je pogubiti trojcu vitezova i dvojicu senatora koji su najdalje otišliu nepovoljnom izražavanju o njegovoj ličnosti, a protivu tih ljudi je bilapodignuta besmislena optužba da su izražavali zadovoljstvo kada su čuli zaGermanikovu smrt. Potkazivači su naravno podelili između sebe njihova imanja.

U to vreme je već stasao Germanikov najstariji sin Neron.3 Iako je maloobećavao da bi od njega mogao postati sposoban vojnik ili darovit upravljač,on je nasledio prijatnu spoljašnjost i blagost naravi svoga oca, te je Rim mnogood njega očekivao. Veliko je bilo narodno veselje kad se on ženio ćerkomKastora i Livile, koju smo mi u prvo vreme zbog njene zadivljujuće lepote zvaliJelena, iako joj je ime bilo Julija, a koju smo docnije zvali Helua, što značiizelica, jer je ona kasnije, time što je preterano mnogo jela, upropastila svojulepotu. Neron je bio Agripinin mezimac. Pošto je poticala od klaudijevskogastabla, čitava porodica se podelila na dobre i zle, odnosno, prema rečima iz onepesme o Klaudijevcima, na „divlje i slatke jabuke”. Divlje jabuke su ipakbrojem prevazilazile slatke jabuke. Od devetoro dece, koliko je Agripina rodilaGermaniku, troje joj behu umrli još kao nejaki – dve devojčice i jedan dečačić– a mogao bih reći da su on i starija od tih dveju devojčica bili najbolji od svenjine devetoro dece. Taj dečak je umro na svoj osmi rođendan, a njega jeAvgust toliko voleo da je u svojoj spavaćoj sobi čuvao njegovu sliku, koja ga jepredstavljala u Kupidonovoj odeći, pa je imao običaj da svakoga jutra, čimustane iz postelje, poljubi njegov lik. Od preživele Germanikove dece samo jeNeron imao potpuno dobru narav. Druz je bio mrzovoljan i plahovit, pa jezarana pokazao i sklonost ka zlu. Druzila je ličila na njega. Kaligula, Agripinilai ono najmlađe, koje smo zvali Lezbija, bili su sasvim rđavi, a izgledalo je dabi takva ispala i mlađa od onih dveju ćerčica koje su rano umrle. Ali je Rim svutu porodicu cenio po Neronu, jer je on uostalom jedini bio dovoljno zreo, da bimogao ostaviti snažniji utisak na javnost. Kaliguli je tada bilo tek devet godina.

Krajnje pogružena, Agripina me je posetila jednoga dana kada sam se baviou Rimu i zatražila da joj dam jedan savet. „Kuda god krenem, rekla mi je ona,osećam da me prate i uhode, a to me dovodi dotle da sam se razbolela.”Zapitala me je da li znam još nekoga, osim Sejana, ko ima neki uticaj na

Tiberija. Ona je sigurna da je on odlučio da je ubije ili progna ako bi samonašao ma i najmanji povod za to. Rekao sam joj da poznajem samo dve osobekoje imaju izvestan dobar uticaj na Tiberija. Jedno je Kokcej Nerva, a drugo jeVipsanija. Tiberije nije nikada bio u stanju da iskoreni ljubav prema njoj izsvoga srca. Kada je njenoj i Galovoj unuci bilo petnaest godina, ona je potpunoličila na Vipsaniju iz vremena kada je ona bila Tiberijeva žena, te Tiberije nijemogao podneti ni samu pomisao da bi neko drugi, a ne on, smeo uzeti tu devojkuza ženu. Ono što ga je zadržalo da to i ostvari, bila je okolnost da je ona bilasestra po majci njegovome sinu Kastoru, a to bi ovaj njegov brak po slovuzakona već činilo rodoslovnim. To je bio i razlog što je on tu devojku postavioza starešinu vestalki, u čemu je ona nasledila staru Okciju, koja je upravo bilaumrla. Ja sam rekao Agripin da bi Kokcej Nerva i Vipsanija, ako se sa njimasprijatelji, spasli i nju i njenu decu, a Vipsanija će joj već i kao Kastorova matiučiniti sve što je u njenoj moći, samo da joj pomogne. Agripina je primila mojsavet. Vipsanija i Gal, koji su je jako sažaljevali, stavili su joj na raspolaganjesvoju kuću i tri svoja letnjikovca, a uzeli su na sebe i velik deo brige o njenojdeci. Gal je, na primer, izabrao nove vaspitače za dečake, pošto je Agripinapodozrevala da su oni raniji bili Sejanovi poverenici. Nerva joj nažalost nijebio od velike pomoći. On je bio pravnik i najveći živi stručnjak za propise ougovorima, o čemu je napisao i nekoliko knjiga, ali je u svakom drugompogledu bio toliko odsutan duhom i toliko je malo zapažao, da su ga ljudismatrali običnim zvekanom. On je bio ljubazan prema Agripini kao i premacelome svem, ali se nije ni dosećao šta ona od njega očekuje.

Po nesreći, Vipsanija je uskoro posle toga umrla, a na Tiberiju su se odmahmogle primetiti promene. On više nije u stvari ni pokušavao da prikrije svojurazbludnost. Dotadašnji neodređeni glasovi o tome bili su sada takvi da nikonije hteo da ih shvati doslovno, jer su neke njegove razvratnosti bile toliko ludei smešne, a uz to i strašne, da ih niko nije mogao uskladiti sa dostojanstvomrimskoga imperatora i Avgustovog naslednika po izboru. Sad više u njegovomprisustvu nisu bile sigurne ni žene, ni dečaci, pa čak ni žene i deca senatora, aako im je bio mio njihov život i životi njihovih muževa i otaca, oni su imalidragovoljno da pristanu na sve ono što je on od njih očekivao. Međutim, jednažena, supruga jednoga konzula, izvršila je samoubistvo u prisustvu svojihprijatelja, rekavši da je bila prinuđena da spašava svoju mladu kćer odTiberijeve pohote time što mu se sama podala, što bi već i samo po sebi bilodovoljno sramno; ali se matori jarac dočepao srećne okolnosti toga njenogpristanka, pa ju je prinudio da ona sa njim izvrši i tako gnusne stvari da je onapredpostavila smrt životu u kome bi ih se morala sećati.

U to vreme je mnogo kružila jedna pesma, koja je počinjala ovako: „Ozašto, zašto Matori Jarac... Ja se stidim da navedem dalje reči, ali je pesma bila

isto onoliko duhovita koliko i bestidna, iako se verovalo da ju je sastavila samaLivija. Ona je uostalom bila pisac čitavog niza sličnih rugalica protiv Tiberija,pa ih je bezimeno puštala u opticaj preko Urgulanije. Dobro je znala da će tepesme pre ili posle već doći i do njegovih ušiju, a on je bio vrlo osetljiv naporugu, tako da je ona verovala da neće ni smeti da raskine sa njom sve dotledok bude na osnovu tih rugalica smatrao da mu položaj nije siguran. Ona jeonda prevrnula kabanicu, pa je postala prijatna prema Agripini, te joj je čak upoverenju rekla da je samo i jedino Tiberije dao Pizonu uputstva da progoniGermanika. Agripina joj naravno nije poverovala, ali je bilo jasno da su Livijai Tiberije zagazili u neprijateljstvo, te je Agripina, kako mi je sama rekla, kadaje već morala da bira njegovo ili njeno pokroviteljstvo, više volela da izabereLivijino. Ja sam bio sklon da se složim s Agripinom, jer sam primetio da nikood Livijinih ljubimaca nije postao žrtva Tiberijevih uhoda. Ali sam ipak imaozle slutnje u pogledu toga šta se sve može dogoditi ako Livija umre.

Iako nisam mogao u potpunosti da utvrdim ispravnost svojih osećanja,moram reći da je ovoga puta na mene naročito zloslutan utisak ostavila jakaveza između Livije i Kaligule. Kaligula je, uopšte uzev, mogao da se ponašasamo na dva načina, te je bio ili strahovito drzak ili ropski pokoran. PremaAgripini, mojoj materi, meni, svojoj braći i Kastoru, on je, na primer, bio drzak.Prema Sejanu, Tiberiju i Liviji bio je poslušan. Ali prema Liviji je on bio inešto više, što je međutim teško izraziti: on se prema njoj ponašao skoro kao dajoj je ljubavnik! Ne, to zaista nije bila ona nežna veza koja vezuje dečake zapopustljive babe ili prababe, premda je istina da je on zadao sebi velika poslaprepisujući neke stihove pune odane pošte prema Liviji, spevane prilikomnjenog sedamdeset petog rođendana, a usto valja napomenuti da mu je ona uvekdavala i poklone. Hoću da kažem da se dobijao utisak da među njima postojineka nemila tajna, ali time nikako ne velim da je između njih postojao i nekinepristojan odnos. I Agripina je to osećala, pa mi je i ona govorila o tome, alini ona nije mogla u tome da vidi ništa određeno.

Najzad, ja sam jednoga dana shvatio zašto je Sejan tako uljudan premameni. On mi je predložio vezu svoje kćeri i moga sina. Moja lična osećanja suse bunila protivu toga da uzmem za snahu to devojče, koje je izgledalo kao lepmali dragulj, jer sam smatrao da bi njen brak sa Druzilom bio nesrećan, poštomi je on uvek, kad god bih ga video, sve više ličio na običnog blesavka. Ali jato nisam smeo reći, a još sam manje smeo reći da se gadim i pomisli da semakar i poizdalje orodim sa takvom huljom kao što je Sejan. Iz moga odgovoraon je dakako uvideo moje kolebanje, pa je želeo da zna ne smatram li ja taj brakza stvar koja je ispod dostojanstva moje porodice. Ja sam zamucao i rekao dane, izvesno ne, pošto je njegova grana elijanske porodice časna loza. Jer tajSejan, iako sin jednog čoveka koji je bio samo seljački vitez, bio je usinjen još

u ranoj mladosti od strane jednog bogatog senatora iz porodice Elijanaca, kojije čak bio i konzul, i koji mu je ostavio sav svoj novac. U vezi sa timusinovljenjem izbio je u svoje vreme skandal, ali je ostala činjenica da je Sejanušao u porodicu Elijanaca. Sav uznemiren, on je navaljivao da mu objasnimsvoje ustezanje, rekavši mi da se izvinjava što je i spomenuo taj brak, ako bih jaimao ma šta protivu toga, ali je on to učinio samo po Tiberijevom nagovoru. Jasam mu rekao:

– Ako Tiberije želi taj brak, onda ću biti srećan da dam svoj pristanak, aliuglavnome nalazim da je jedno devojče od četiri godine odveć mlado zaveridbu sa dečkom koji ima već trinaest godina; vereniku će biti dvadeset jednagodina kad nevesta stekne zakoniti uzrast za udaju, a u međuvremenu će se onmožda zagledati u neku drugu ženu.

Sejan se na to nasmejao i rekao da se uzda u mene da ću ja već nekakosačuvati momka od ozbiljnih pogrešaka.

23. god. n. e.

U Rimu je nastalo veliko uzbuđenje kada se saznalo da će se Sejan oroditisa carskom porodicom te su svi pohitali da mu čestitaju, a čestitali su i meni.Ali samo nekoliko dana posle toga Druzilo je umro. On je bio nađen u ležećemstavu iza jednog žbuna u bašti neke kuće u Pompejima, u koju je bio pozvan kaogost nekih Urgulanilinih prijatelja, te je tamo došao iz Herkulaneuma. Njemu seu guši zaglavila jedna mala kruška. Sudska istraga je tvrdila da su neki ljudivideli kako on baca taj plod u vazduh, pa je pokušavao da ga uhvati ustima.Njegova smrt je dakle nesumnjivo bila slučajna. Ali u to niko nije verovao: biloje jasno da je u to umešana Livija. Pošto je niko nije pitao za mišljenje o brakujednoga njenog praunučeta, ona je udesila stvar tako da dečko bude zadavljen, akruška mu je utisnuta u ždrelo tek posle toga. Kao što je već običaj u takvimslučajevima, kruškovo drvo je bilo optuženo za ubistvo, pa je osuđeno da seiskrči iz korena i sagore.

Tiberije je zatražio od Senata da imenuje Kastora za Pokrovitelja Naroda,što je značilo isto toliko kao da je bio imenovan i za naslednika monarhije. Ovajzahtev je doneo opšte olakšanje. On je bio shvaćen kao znak da je Tiberijesvestan čemu je stremio Sejan i da namerava da ga obuzda. Kada je Senatusvojio ovaj ukaz, neko je predložio da se on zlatnim slovima utisne na zidsenatske zgrade. Niko tada nije ni slutio da je dodeljivanje ove časti Kastorubila Sejanova zamisao. On je nagovestio Tiberiju da su Kastor, Agripina, Livijai Gal međusobno povezani, pa je predložio to imenovanja kao najbolji način dase vidi ko još pripada njihovoj stranci. Čovek koji je predložio onaj natpiszlatnim slovima bio je samo jedan od njegovih prijatelja, a brižljivo su

pobeležena imena onih senatora koji su podržali taj neobičan predlog. Kastor jeu to vreme bio omiljeniji među boljim građanima nego ranije. On je bionapustio naviku da pijanči – izgledalo je da ga je rastreznila sama Germanikovasmrt – pa, premda je i dalje sačuvao ljubav za krvoprolića prilikom mačevanja,kao i za neobično odevanje, i premda je bacao ogromne svote na trke kočijama,on je ipak postao savestan u javnoj službi i veran kao prijatelj. Ja sam imaomalo dodira sa njim, ali kad god smo se sreli, on se ponašao prema meni sadaleko većim uvaženjem nego pre Germanikove smrti.

Ogorčena mržnja između njega i Sejana stalno je pretila da pređe u svađu,ali se Sejan čuvao da ne izaziva Kastora sve dotle dok mu svađa ne bi moglabiti od koristi. No stiglo je vreme i tome. Sejan se uputio u dvor da čestitaKastoru naziv Pokrovitelja, pa ga je zatekao u njegovoj radnoj sobi zajedno saLivilom. Pošto pored njega nije bilo ni robova niti oslobođenika, Sejan jemogao da govori onako kako mu se svidelo. Tada je Livila bila u takvoj ljubavisa njim da je on mogao računati na to da će ona isto onako izdati i Kastora kaošto je nekada izdala i Postuma, a on je nekako znao za tu tajnu. Sem toga, Sejan iLivila su već bili govorili o tome da treba žaliti što oni već nisu imperator iimperatorka, pa da čine što im je volja. Sejan je, ušavši, rekao:

– Ja sam, Kastore, radio za tebe, pa neka ti je sa srećom! Primi mojačestitanja!

Kastor se odjednom naoblačio. On je bio „Kastor” samo za mali broj svojihprijatelja. Mislim da sam već objasnio da je njemu to ime bilo dato zbognjegove sličnosti sa jednim poznatim mačevaocem, ali mu je taj nadimak ostaozbog jedne zgode sa nekim vitezom, kada je Kastora u jarosti potpuno napustilapamet. Taj vitez mu je osorno rekao na nekakvoj gozbi da je pijan i nesposoban,a Kastor se na njega ovako obrecnuo:

– Zar ja pijan i nesposoban? Pokazaću već ja tebi da li sam pijan inesposoban! Pa je onda, teturajući se, ustao sa svog ležaja i tako strašno udariopesnicom u trbuh toga svog sugovornika da je ovaj smesta povratio sve što jebio pojeo. Zato je Kastor i rekao Sejanu:

– Ja nikome ne dozvoljavam da me zove po nadimku, osim svojimprijateljima i onima koji su mi ravni. A ti mi nisi ni prijatelj, niti si mi ravan. Jasam za tebe, Sejane, samo Tiberije Druz Cezar, a meni uopšte nije poznato šta tito uobražavaš da si „izradio” za mene, pa i ne želim tvoja čestitanja u ovojstvari, bez obzira na to šta ona i predstavljaju. Gubi mi se zato s očiju!

– Ako bi mene pitao, Kastore, kazala je na to Livila, ja bih rekla da se tivladaš upravo kukavički što tako vređaš Sejana, a neću ništa ni da kažem otvojoj nezahvalnosti sa kojom kao nekoga psa odbacuješ baš Sejana, koji jedošao da ti čestita na nazivu Pokrovitelja Naroda. Ti, najzad, znaš da ti tvoj

otac nikad ne bi ni dodelio taj naziv bez Sejanove preporuke.– Govoriš gluposti, Livila, odgovorio je Kastor. Ovaj pokvarenjak i uhoda

nema veze sa tim imenovanjem ni koliko moj uškopljenik Ligd, Sejan se samopravi važan. Nego, reci ti meni, Sejane, zašto sam ja kukavica?

Tvoja žena je u pravu, odgovorio mu je Sejan. Ti si zbilja malodušan čovek.Ti se nisi usuđivao da mi tako govoriš dok nisi na moje zauzimanje naimenovanza Pokrovitelja Naroda i dok nisi time postao neprikosnovena ličnost. Jer tisavršeno dobro znaš da bih te smrvio.

– A ti to i zaslužuješ, dodade Livila obraćajući se Kastoru.Kastor je zagledao u lice čas nju, čas Sejana, pa je onda procedio kroz

zube:– Dakle tako, između vas dvoje ima nešto, zar ne?– Pa šta s tim, ako i ima – odgovorila mu je prezrivo Livila. Uostalom ko je

bolji kao čovek, Sejan ili ti?– U redu, devojčice! – uzviknuo je Kastor. Videćemo! Zaboravi za trenutak,

Sejane, da sam ja Pokrovitelj Naroda, i spremi pesnice za borbu!Sejan je na to prekrstio ruke.– Brani se već jednom, kad ti kažem, kukavico jedna!Sejan mu nije ništa odgovorio, a Kastor ga je udario šakom po licu i zatim

mu podviknuo:– A sad vitlaj tamo odakle si i došao!Sejan je otišao, podrugljivo izigravajući pokornog čoveka, a Livila je pošla

za njim.Taj šamar je rešio Kastorovu sudbinu. Izveštaj koji je Tiberije čuo od

Sejana, koji mu je doleteo sa još crvenim tragom od udarca na licu, glasio jetako da je Kastor bio pijan u času kad je Sejan došao da mu čestitapokroviteljstvo, pa ga je ošamario i rekao mu: „Zadovoljstvo je osećati da ovosad mogu da učinim a da se pri tom ne bojim da će mi biti vraćen udarac. A timožeš reći mome ocu da sad mogu postupiti na isti način i sa svakim drugim izredova njegovih prljavih uhoda!” Livila je to sutradan i sama potvrdila kad jedošla Tiberiju da se požali da je Kastor i nju istukao. Ona je rekla da ju je onistukao zato što mu je ona kazala koliko se gadi što je on udario čoveka koji nemože uzvratiti udarac, kao i što je Kastor vređao svoga oca. Tiberije im jenaravno oboma verovao. On nije rekao Kastoru nijedne reći, ali je odmahnaredio da se u Pompejevom pozorištu postavi bronzani kip koji je predstavljaoSejana – izvanredna čast koja je inače retko kome ukazivana za života. To jebilo shvaćeno tako da je Kastor već izgubio svoje mesto u očevome srcu i

uprkos naziva Pokrovitelja Naroda (jer Sejan i Livila su već bili pustili u svetsvoj prikaz svađe) a da je Sejan sada jedina ličnost o čiju se milost valjagrabiti. Od toga vremena su poručivane mnoge kopije toga Sejanovog kipa, pasu ih pristalice njegove stranke izlagale na počasnome mestu u svojim domaćimdvoranama, desno od Tiberijevoga kipa, dok se Kastorov kip retko gde mogaovideti. Na njegovom licu se sad vidno opažala ljutnja kad god bi sreo svog oca,što je umnogome olakšalo Sejanu izvođenje njegovih namera. Sejan je pričaoTiberiju da Kastor kuša razne senatore ne bi li video da li će ga onidobrovoljno pomoći u preotimanju monarhijske vlasti, a da su mu neki od njihčak i obećali svoju pomoć. Zato su neki od tih ljudi, koji su se Tiberiju činilinajopasniji, bili zatvarani na već uobičajenu dostavu da su grdili Avgusta.Jedan čovek je bio osuđen na smrt samo zato što je išao u nužnik držeći u rucizlatnik na kome je bio Avgustov lik. Neki drugi je bio sudski gonjen zato što jena spisak stvari koje je izložio prodaji u nekome letnjikovcu stavio i Avgustovkip, a bio bi svakako i osuđen na smrt da konzul koji je sudio, nije zatražio odTiberija da se pri suđenju prvi izjasni o kazni. Tiberije se stideo da glasa zasmrt, te je tako čovek bio pušten, ali je docnije bio osuđen na smrt povodomneke druge optužbe.

Kastor se zato uznemirio, pa je zatražio Livijinu pomoć protiv Sejana.Livija mu je rekla da ne treba da se plaši, jer ona će već uskoro osvestitiTiberija. Ali se ona nije pouzdala u Kastora kao saveznika. Otišla je Tiberiju,pa mu je rekla da Kastor optužuje Sejana da je razvratio Livilu, dazloupotrebljuje svoj položaj razrezujući nezakonito namete bogatim ljudima uTiberijevo ime i da teži da i sam postane samodržac; da je Kastor dalje rekaoda će, ukoliko sam Tiberije ne otera tu hulju od sebe, uskoro on uzeti taj zadataku svoje ruke i da je on čak tražio njenu, Livijinu, saradnju u toj stvari. Pošto jetakve stvari uvrtela Tiberiju u glavu, ona je očekivala da će izazvati njegovonepoverenje prema Sejanu, kao što je on već bio postao nepoverljiv premaKastoru, pa ga tako navesti da se vrati svojoj ranijoj zavisnosti od nje. Ona je utome privremeno i uspela. Ali je jedan iznenadan slučaj ubedio Tiberija da muje Sejan tačno onako odan kako je on i tvrdio i kao što su mu svi Sejanovipostupci i dotle pokazivali. Njih dvojica su jednoga dana blagovali sa trojicom-četvoricom prijatelja u nekoj prirodnoj pećini na morskoj obali, kad seodjednom začulo neko stropoštavanje i tutanj, pa im se kamenje sručilo na glavei na sto, poubijalo nekoliko služitelja i zatrpalo nekolicinu, a zatvorilo i izlaz izpećine. Sejan se tada svio nad Tiberijem, a obojica su nekako ostalinepovređeni, pa ga je zaštitio od opasnosti ako bi se kamenje i dalje osipalo.Kad su ih vojnici jedan čas docnije otkopali, on je nađen u tome istom stavu.Tom prilikom je i Trazilo povećao svoj ugled, jer je rekao Tiberiju da će togadana oko podne biti jedan čas pomračenja. Trazilo je, sem toga, u verio

Tiberija da će izvesno za vise godina nadživeti Sejana i da mu Sejan nijeopasan. Ja nekako držim da je Sejan udesio tu priču preko Trazila, premdanemam dokaza. Trazilo nije bio nepodmitljiv, ali i kad bi izricao svojaproročanstva tako da ugodi željama onih koji su mu se obraćali za tu uslugu, onasu se uvek isto onako obistinjavala kao i njegova prava proricanja. Tako sedesilo da je i Tiberije mnogo godina nadživeo Sejana.

Novi znak svoga neraspoloženja prema Kastoru Tiberije je dao u času kadaga je ukorio u samome Senatu zbog nekoga Kastorovog pisma. Kastor se njemuizvinjavao što nije prisustvovao prinošenju žrtava prilikom svečanog otvaranjazasedanja Senata posle letnjeg odmora, tvrdeći da je bio sprečen drugim javnimposlovima, te nije mogao da se vrati na vreme u Rim, Tiberije je podrugljivorekao da bi svako mogao pomisliti da je mladić bio bar u nekome ratu uNemačkoj ili u nekoj diplomatskoj poseti Jermeniji, a svi ti njegovi „Javniposlovi” nisu bili ništa drugo do veslanje i kupanje u Teracini. Dodao je da seon, Tiberije, nalazeći se već pred starošću, može poneki put i izviniti zbogsvoga odsustva iz Rima, pošto bi se mogao braniti činjenicom da su mu životnesile iscrpene dugom službom državi sa mačem i perom u ruci. Ali šta je drugoosim drskosti moglo da zadrži njegovoga sina izvan Rima? Ovaj prigovor je biokrajnje nepravičan. Kastoru je bilo stavljeno u dužnost da za vreme senatskogletnjeg odmora izradi jedan izveštaj o obalskoj odbrani, a on nije bio umogućnosti da sve podatka prikupi na vreme, pa je više voleo da obavi svojudužnost nego da gubi vreme putujući u Rim i vraćajući se opet otuda u Teracinu.

Kad je Kastor došao, najedanput se razboleo. Znaci njegove bolesti su biliisti kao kod nagle sušice. On je izgubio boju i težinu, i počeo da pljuje krv.Napisao je jedno pismo svome ocu moleći ga da dođe da ga poseti u njegovojsobi – jer je i on stanovao u jednome krilu dvora – javio mu je da veruje da jeveć na samrti i tražio od njega oproštaj ako ga je ikad ičim uvredio. Sejan jeodgovarao Tiberija od te posete, rekavši da je možda u pitanju istinska bolest, amožda i samo neki mamac da bude ubijen. Tako Tiberije nije posetio sina, aovaj je posle nekoliko dana umro.

23. god. n. e.

Njegova smrt nije bila ožaljena kao Germanikova. Kastorova osionost injegov glas surovoga čoveka dali su Rimu na znanje šta bi se sve događalo kadbi on nasledio svoga oca. Malo je ko verovao da se on u poslednje vremepopravio. Većina je verovala da je to sve bila gola prevara da bi se pridobilanarodna ljubav i da bi on bio rđav kao i njegov otac čim bi se našao nanjegovome mestu. Uostalom, već su rasla tri Germanikova sina, a Druz je već istasao, a oni su bili nesumnjivi Tiberijevi naslednici. Međutim, iz obzira premaTiberiju, Senat je isto onako hučno ožalio Kastora kao i Germanika, te je

naredio iste počasti i prema Kastorovoj uspomeni. Ali Tiberije ovom prilikomnije izigravao nikakvu žalost, nego je čak održao pokojniku posmrtno pohvalnoslovo, i to snažnim glasom. Kad je video da obrazi nekolicine senatora oblivajusuze, on je primetio glasno Sejanu, koji je stajao do njega: „Uh, ala ovde smrdina crni luk!” Posle toga je ustao Gal da pohvali Tiberija što je savladao bolsvoga srca. Pri tome je spomenuo da je čak i bog Avgust, dok je još u ljudskomobliku bio prisutan među smrtnima, davao maha svojim osećanjima, te jeprilikom Marcelove smrti – a on mu je bioj samo usvojenik, a ne rođeni sin – učasu kada je blagodario Senatu na saučešću, zagrcao usred reči, jer oduzbuđenja nije mogao da nastavi svoj govor. Nasuprot tome, govor koji suupravo čuli, uzor je samosavlađivanja. (Spomenuću i to da se Tiberije, kad sučetiri ili pet meseci docnije stigli u Rim izaslanici Troje da mu izjave saučešćepovodom smrti njegovog jedinca, nahvalio ovim rečima: „I ja vama, gospodo,izjavljujem saučešće povodom Hektorove smrti.”) Posle ovoga, Tiberije jeposlao po Nerona i Druza, pa ih je, kad su ušli u Senat, uhvatio za ruke ipredstavio ih senatorima ovako:

– Gospodo, ja sam ovu siročad bez oca pre tri godine poverio njihovomestricu, onome istom mom sinu koga danas svi gorko oplakujemo, želeći da ih onusvoji kao svoju sopstvenu decu, iako je on već imao i svoje rođene dece, i daon od njih učini dostojne naslednike porodične tradicije. („Čujmo, čujmo!” –oglasio se tada Gal, a na to se zaorio opšti pljesak.) Ali danas, pošto nam ga jesurova sudbina već ugrabila, (jecaji i zapomaganja među senatorima!), jaizlazim sa istim zahtevom pred vas. U prisustvu bogova, licem u lice sa vašomljubljenom Otadžbinom, preklinjem vas da ih vi uzmete pod svoju zaštitu i da vibudete učitelji i nastavnici ovim prapraunucima Avgusta – da budete učiteljionima koji su potomci predaka čija imena odzvanjaju kroz svu rimsku istoriju,te da i vi i ja tako ispunimo časnu dužnost prema njima. Unuci! Odsada su vamovi senatori namesto vašega oca, a samim vašim rođenjem vi ste takve ličnostida svako zlo ili dobro koje se desi vama ima da bude zlo ili dobro i za celudržavu! (Buran pljesak, suze, blagosiljanja i zakletve na vernost.)

Ali umesto da tu prekine svoju besedu, Tiberije je pokvario njeno dejstvotime što je završio otrcanim frazama o svome povlačenju i o uspostavljanjurepublike čim „konzuli ili neko drugi” budu „skinuli teret vlade sa njegovihostarelih ramena”. Jer ako on već nije želeo da ga Neron i Druz (ili jedan od tedvojice) naslede kao imperatora, šta je onda značilo tako tesno povezivanjenjihove sudbine sa sudbinom države?

Kastorova sahrana je ostavila slabiji utisak od Germanikove, jer se na njojizrazilo mnogo manje prave žalosti, ali je ona zato bila daleko veličanstvenija.Maske svih njegovih predaka, Cezara i Klaudija, bile su nošene u ophodu. Načelu je bila maska Eneja, koji je bio osnivač julijevske porodice, i obrazina

Romula, koji je bio osnivač Rima, a na kraju su nošene i maske Gaja, Lucija iGermanika. Maska Julija Cezara se takođe pojavila na toj svečanosti, pošto jeon, kao i Romul, bio samo polubog, dok se Avgustova maska nije pojavila, jerje on bio već više božanstvo.

Sad su Sejan i Livila imali da misle kako će ostvariti svoje stremljenje dapostanu imperator i imperatorka. Neron, Druz i Kaligula su tome stajali na putu,te ih je valjalo ukloniti. Na prvi pogled može izgledati opasno ukloniti tričoveka, ali je – kako je isticala Livila – njenoj staramajci očigledno nekakopošlo za rukom da se oslobodi Gaja, Lucija i Postuma baš u ono vreme kada ježelela da osigura Tiberijev dolazak na vlast. A bilo je jasno da je usprovođenju svojih ciljeva Sejan bio u boljem položaju od Livije. Da bipokazao Livili da je zaista spreman da se njome oženi kao što joj je već bioobećao, Sejan se razveo od svoje žene Apikate, sa kojom je inače imao trojedece. Optužio ju je za brakolomstvo, izjavljujući da je ona na putu da postanemati deteta kome on nije otac. Nije hteo javno da imenuje njenoga ljubavnika,ali je Tiberiju u poverenju rekao da sumnja na Nerona. Neron, rekao je on, većuživa vrlo rđav glas zbog svojih veza sa ženama istaknutih ljudi, a on izgledamisli da, kao mogućni naslednik monarhije, sme da se ponaša kako mu je drago.Sa svoje strane i Livila je u međuvremenu činila sve što je mogla da lišiAgripinu Livijine zaštite, govoreći Agripini da se Livija njome služi samo kaooružjem u svome sukobu sa Tiberijem – što s najzad i pokazalo kao istina – aopominjući i Liviju preko jedne njene dvorkinje da se Agripina njome služisamo kao oružjem u svojoj borbi sa Tiberijem – što je takođe bila istina. Ona jetako obe ove žene navela da poveruju da se svaka od njih zaklela da ubije onudrugu čim joj ta druga ne bude više korisna.

Dvanaestorica prvosveštenika počela su unositi Neronovo i Druzovo ime uuobičajene molitve bogovima za zdravlje i napredovanje imperatorovo, a drugisveštenici su sledovali njihovome primeru. Kao vrhovni prvosveštenik, Tiberijeim je zbog toga uputio jedno pismo u kome se žalio što oni ne čine nikakvurazliku između tih dečaka i njega, čoveka koji časno drži u rukam najvišedržavne vlasti već punih dvadeset godina pre njihovoga rođenja, pa je na vlastiostao i sve do sada – te se ne pristoji tako postupati. On je pozvao sveštenike ksebi, pa ih je zapitao nije li ih Agripina makar samo i nagovarala da takoupotpune svoje molitve ili ih je možda i zastrašivala koristeći se pretnjom.Sveštenici su naravno poricali i jedno i drugo, ali on nije bio ubeđen. Četvoricaod dvanaestorice prvosveštenika, a među njima i Gal, bili su u neku ruku usrodstvu po tankoj krvi s Agripinom, a petorica drugih su bili u prisnimprijateljskim odnosima sa njom i njenim sinovima. Imperator ih je oštro ukorio,a u svom prvom javnom govoru opomenuo je Senat da „ne daruje više nikakvaprerana odlikovanja, koja bi mogla lakoumne mlade ljude podstaknuti da

dozvole sebi drske težnje!”Agripina je tada našla u Kalpurniju Pizonu neočekivanog saveznika. On joj

je rekao da je svoga strica Gneja Pizona branio samo iz obzira porodične časti ida ga ona ne sme smatrati za neprijatelja. On će, rekao je, učiniti sve da bizaštitio nju i njenu decu. Ali Kalpurnije nije dugo živeo posle te izjave. Optuženje u Senatu za „izdajničke reči, izgovorene u krugu prisnih osoba”, za držanjeotrova u kući i za dolaženje u Senat sa bodežom sakrivenim u odeći. Oveposlednje dve tačke optužbe bile su toliko glupe da su bile odbačene, ali mu jezbog treće bio zakazan dan suđenja. On se međutim pre toga sam ubio.

Tiberije je verovao Sejanovom pričanju da postoji jedna tajna stranka kojase zove Stranka Zelenih, a koju je osnovala Agripina. Pripadništvo toj stranci jeispoljavano kroz razmetljivo podražavanje zelenih na kolskim trkama u cirkusu.Na tim su se trkama javljale četiri boje: crvena, bela, plava kao more i zelenakao praziluk. Dogodilo se da je „praziluk” u to vreme bio najomiljeniji, acrvena boja najomrznutija. Tiberije je izlazio da prisustvuje ovim utrkama samoo danima državnih praznika, jer mu je to nalagao već i njegov zvanični položajimperatora, premda ga trke nisu ni zanimale. On je čak presecao i zaludnjačkerazgovore o njima, vođene u dvoru ili na gozbama na koje je bivao pozivan, alise ipak počeo raspitivati kako se svet odnosi prema kojoj od tih boja, pa je biojako uznemiren kad je čuo da se najviše kliče zelenima. Sejan mu je međutimrekao da je crvena boja tajno znamenje koje koriste pristalice zelenih kad godžele da na skriven način napadaju imperatorove pristalice; Tiberije je posle isam primetio da, kad god trku dobiju crveni – što se uostalom retko događalo –dolazi i do glasnog zapomaganja i zviždanja. Sejan je bio mudar: on je znao daje Germanik uvek podržavao zelene i da su Agripina, Neron i Druz, sledujućiglasu svojih osećanja, i sami bili za tu boju.

Bio je u Rimu jedan plemić koji se zvao Silije, a koji je više godina biozapovednik odreda na Rajni. Mislim da sam ga već spomenuo kao vojnogstarešinu ona četiri puka u Gornjoj Provinciji Nemačke koja nisu uzela učešća uvelikoj pobuni. On je bio jedan od najsposobnijih Germanikovih časnika, te je,kao takav, zaslužio i ona pobednička odličja, davana umesto trijumfa, kada seuspešno borio protiv Hermana. Tu skoro, on je na čelu naročito objedinjenihsnaga, pokupljenih iz Gornje i Donje Nemačke, bio ugušio jedan opasan ustanakonih francuskih plemena koja su nastanjena u susedstvu Liona, moga rodnogamesta. On nije bio skroman čovek, ali nije bio ni neki naročiti hvališa, te ako je– kako se to tvrdilo – javno rekao da se ta četiri puka nisu priključila drugimbuntovnicima zahvaljujući samo njegovome spretnom držanju, te, dakle, da nijebilo njega, Tiberije ne bi imao nikakvu Imperiju kojom bi vladao – to i ne bibilo daleko od istine. Naravno, Tiberije nije voleo takve stvari, ako ni zbogčega drugog a ono i zbog toga što su buntovni pukovi bili – kao što sam već to

objasnio – oni isti pukovi koji su najduže bili pod njegovim zapovedništvom.Sem toga, Silijeva žena Sozija je bila najbolja prijateljica Agripine. Tako sedogodilo da se Silije, prilikom velikih Rimskih Igara, koje su uvek priređivaneu septembru, kladio u velike svote da će pobedu odneti zeleni. Sejan mu je zatodoviknuo:

– Staviću koju hoćeš svotu na opkladu s tobom. Ja stavljam novac nacrvene!

Silije mu je viknuo:– Podupireš, prijatelju, pogrešnu boju! Crveni vozač nema ni pojma o tome

kako valja držati uzde. On uobražava da je bič svemoćna stvar. Kladim se stobom u hiljadu zlatnika da će pobediti zeleni! Mladi Neron mi je upravo rekaoda on priključuje ovoj opkladi svojih pet stotina a on je oduševljeni pristalicaiste boje.

Sejan je na to samo značajno pogledao Tiberiju u oči, koji je uostalom čuosav taj razgovor i bio zgranut Silijevom smelošću. Tiberije je uzeo kao dobarpredznak kada je vozač kola zelene stranke pao u poslednjem krugu, te su crvenilako odneli pobedu.

Deset dana docnije Silije je već bio optužen pred Senatom, a krivica mu jebila veleizdaja. On je bio optužen da je u prvo vreme prećutno pristajao uzpobunu u Francuskoj i da je prigrabio sebi trećinu plena kao nagradu zanemešanje, dalje da je svoju pobedu koristio kao opravdanje za dalje pljačkevernih rimskih podanika u toj provinciji i da je posle svega toga nametnuopreterano veliko povećanje poreza radi pokrivanja izdataka za troškove rata.Njegova Sozija je bila optužena za saučesništvo u tim prestupima. Silije nijebio omiljen u dvoru još od vremena ustanka u Francuskoj. Tiberije je u to vrememorao da proguta mnoga prebacivanja što nije poveo vojnu protiv odmetnika išto je poklanjao više pažnje veleizdajničkim parnicama koje su bile u toku negosamoj vojni. Tiberije se izvinjavao pred Senatom navodeći svoje odmaklegodine, spominjući da je Kastor bio zauzet drugim važnim poslovima i tvrdećida je on stalno bio u dodiru sa Silijevim glavnim stanom dajući mu dragocenesavete. Tiberije je uopšte bio preosetljiv na sve stvari koje su bile ma u kakvojvezi sa pobunom u Francuskoj. Kad su buntovnici već bili potučeni, jedanduhoviti senator, koji je podražavao Galovim vragolijama, napravio je Tiberijasmešnim, jer je izneo u Senatu predlog da se Tiberiju dodeli pravo na trijumf,pošto je on „zaslužan” za pobedu! Ali je Tiberije bio toliko oneraspoložen timpredlogom da je stao na gledište da o toj pobedi ne vredi ni govoriti, te se nikonije usudio da predloži ni Silija za odlikovanje zbog pobede, koje je on zaistabio zaslužio. Silije je zato bio razočaran, pa je izrekao one reči o pobuni naRajni samo kao milo za drago zbog Tiberijeve nezahvalnosti.

Silije je bio odveć ohol da bi odgovorio na optužbe o izdaji. On nije nosiona sebi nikakvu krivicu za dogovaranja sa odmetnicima, a ako su vojnici koji suslužili pod njegovim zapovedništvom u nekim slučajevima i učinili tu pogreškuda nisu razlikovali imovinu odmetnika od imovine vernih podanika, to se najzadmoglo i očekivati, pošto su mnogi od tobožnjih vernih podanika tajno doturalinovčana sredstva ustanicima. Što se pak tiče oporezivanja, tu stoji činjenica damu je Tiberije lično obećao jedan naročit doprinos od strane državne riznice zapokriće izdataka u vezi sa ratom i za obeštećenje onih rimskih građana kojimasu za vreme pobune stradale kuće, žetveni prinosi i stoka. Računajući saisplatom te obećane svote, Silije je nametnuo naročiti porez izvesnim severnimplemenima, obećavajući da će im taj novac biti vraćen čim počnu Tiberijeveisplate, do kojih međutim nikada nije ni došlo. Uglavnom, posle pobune,Silijeva kesa je bila lakša za nekih dvadeset hiljada zlatnika, te je, premaonome što je imao pre pobune, bio za toliko u manjku. To mu se desilo zato štoje obrazovao jedan konjički odred koji je sam naoružao i plaćao svojimsredstvima. Njegov glavni tužilac, jedan od konzula za tu godinu, nastojao je sanaročitom zlobom na dokazivanju da je posredi ipak bila pljačka. On je bioSejanov prijatelj, a sin rimskog vojnog upravnika u provincijama DonjeFrancuske, koji je želeo da dobije vrhovno zapovedništvo nad svim rimskimsnagama protiv pobunjenika, a koji je morao da odstupi u korist Silija. Silijenije mogao da podnese dokaze o novčanoj pomoći koju mu je obećao Tiberije,pošto je pismo u kome je to obećanje bilo dato nosilo na sebi pečat sa Sfingom.Najzad, optužbe o globljenju nisu ni bile važne, jer mu se sudilo zbogveleizdaje, a ne zbog pljačkanja. Zato je Silije na kraju planuo i uzviknuo:

– Gospodo, ja bih mogao mnogo štošta reći u svoju odbranu, ali neću ništada kažem zato što se ovo suđenje ne vodi na način propisan ustavom i što jepresuda doneta još mnogo pre suđenja. Koliko sam razumeo, moj stvarni zločinje u tome što sam rekao da bi se pobunili i pukovi u Gornjoj Nemačkoj da janisam bio tada njihov zapovednik. Zato ću svoju krivičnu odgovornost u ovojstvari uopšte ostaviti izvan spora i reći samo toliko da se ni vojska u DonjojNemačkoj ne bi pobunila da nije njome pre toga zapovedao Tiberije. Gospodo,ja sam žrtva jednog pohlepnog, ljubomornog, krvoločnog, tiranskog...

Naravno, kraj njegovoga govora bio je zaglušen žagorom užasnutognegodovanja Senata. Silije je pozdravio Tiberija i napustio Senat visokoizdignute glave. Kada je došao kući, on je zagrlio Soziju i svoju dćcu, uputiooproštajne pozdrave pune ljubavi Agripini, Neronu, Galu, kao i drugim svojimprijateljima, pa je otišao u svoju sobu i zario sebi mač u grlo.

Uzeto je da je njegova krivica dokazana uvredama koje je naneo Tiberiju.Bilo mu je uzapćeno sve što je imao, uz izjavu da će od toga biti vraćen onajnepravedno naplaćen porez podanicima Rima u Francuskoj, a da će četvrtina

onoga što preostane preko toga biti data njegovim tužiocima onako kako topropisuje zakon, dok će onaj novac koji mu je Avgust zaveštao u znakzahvalnosti za njegovu vernost biti vraćen državnoj blagajni kao novac koji muje bio isplaćen u zabludi. Naravno, živalj u provinciji se nije ni usuđivao datraži da mu se vrati naplaćeni porez, te je Tiberije tako zadržao za sebe tričetvrtine Silijevog imanja, pošto u stvari više i nije postojala nikakva razlikaizmeđu vojne i državne blagajne i njegove lične kese. Tada se uostalom on prviput neposredno i koristio uzapćenjem tuđe imovine, a prvi put je i dozvolio dase uvreda izrečena protiv njega smatra kao dokaz izdaje.

Pošto je Sozija imala svoju imovinsku osobštinu, Gal je – da bi joj spasaogo život i da joj deca ne bi sasvim osiromašila – predložio njeno progonstvo izRima i ustupanje jedne polovine njenoga mala tužiocima, dok bi se drugapolovina ostavila njenoj deci. Međutim, jedan Agripinin rođak po ženi, inačesaradnik Galov u toj stvari, izneo je predlog da se tužiocima da samo jednačetvrtina, kao najmanje što mogu dobiti na osnovu slova zakona, rekavši da jeGal bio verniji imperatoru nego Soziji, za koju se uostalom zna da je činilaprebacivanja svome mužu kada ga je oplakivala na njegovom samrtnom odru,zbog njegove izdaje i nezahvalnosti. Tako je Sozija bila samo proterana i otišlaje da živi u Marselju, a pošto je Silije, čim je saznao da mu se radi o glavi,tajno dao Galu i nekim drugim svojim prijateljima veći deo svoje gotovine s timda ona bude predata njegovoj deci, njegova porodica je prošla sasvim dobro.Ali je njegov najstariji sin još dugo ostao u životu da bi zadao i meni mnogomuka.

Posle ovoga događaja Tiberije, koji je dotle obraćao pažnju da se optužbaza veleizdaju odnose samo na sumnjičenja da je neko grdio Avgustovuuspomenu, sve je više i više silom sprovodio carsku naredbu, izdatu još u prvojgodini njegove vlade, te je za izdaju bilo suđeno svakome ko bi ma na kojinačin nasrnuo na njegovu čast ili dobar glas. Tako je optužio jednoga senatora,koji je bio osumnjičen da pripada Agripininpj stranci, da je javno izgovorioneki nepristojan epigram kojim se ciljalo na njega. Stvar je međutim bila uovome: žena toga senatora je jednoga dana izjutra našla komad hartije prilepljenvrlo visoko na vratima njihove kuće. Ona je zatražila od svoga muža da pročitašta tu piše, jer je on bio rastom viši od nje, a muž je sričući pročitao:

On nije više pijan od vinaKao nekada, u trenut prvi,

Sad greje srce peharom skupljim,Prepunim ljudske rumene krvi.

Žena je bezazleno zatražila da joj muž objasni šta znači ta strofa, a on joj je

rekao:– Draga moja, opasno je o tome govoriti glasno.Jedan od doušnika po pozivu prošao je kao slučajno tuda baš u trenutku kad

je senator čitao taj epigram, koji je poticao iz Livijine kujne, pazeći da li će bitirečeno nešto o čemu treba dalje izvestiti. On je odmah trknuo Sejanu. Tiberijeje posle toga saletao senatora unakrsnim pitanjima tražeći da mu nesrećni čovekobjasni šta je mislio sa onim „opasno” što je rekao svojoj ženi i na koga se ponjegovome mišljenju taj epigram odnosi. Senator se snebivao i meškoljio, nedajući neposredne odgovore. Na to je Tiberije rekao da su u doba njegovemladosti kružile mnoge paskvile, a on je u svima njima optuživan kao pijanac,međutim da su mu njegovi lekari poslednjih godina naredili da se uzdržava odvina, pošto su se kod njega pojavili nagoveštaji kostobolje, ali da su uposlednje vreme objavljene i neke paskvile koje ga optužuju za krvožednost. Onje zapitao optuženoga da li je on upoznat sa tim činjenicama i da li misli da bise taj epigram mogao odnositi na ikoga drugoga osim na njegovog imperatora?Na to je ovaj sinji kukavac priznao da je slušao o paskvilama koje su seodnosile na Tiberijevo pijanstvo, ali da je znao da one ne odgovaraju istini, teda ih zato nije ni dovodio u vezu sa onom koja mu je bila zakačena za vrata.Zato je odmah zapitan zašto onda o tim ranijim paskvilama nije izvestio Senatonako kako mu je bilo dužnost da učini? Senator je odgovorio da u vreme kadaje on slušao o tim epigramima još nije bilo kažnjivo ni pisanje, niti pakrazglašavanje epigrama, ma koliko bili skaredni i upravljeni protivu neke časneosobe, pa zato nije smatrao za zločin ni sastavljanje i ponavljanje onihskarednosti koje su bile uperene čak i protivu samoga Avgusta, sve dotle dok toštivo ne bi bilo umnoženo pismenim putem radi rasturanja u javnost. Tiberije gaje onda zapitao o kome to vremenu on govori, kad je već i sam Avgust pred krajsvoga života izdao jednu carsku naredbu u kojoj je zabranio čak i usmeneskarednosti? Senator mu je naivno odgovorio:

– Pa to je bilo za vreme treće godine tvoga boravka na Rodosu.Tiberije je na to urliknuo:– Gospodo, kako možete dozvoljavati da me ovaj tip ovako vređa?Posle toga je Senat naravno odmah osudio ovoga senatora da bude bačen sa

Tarpejske Stene, što je bila kazna koja je vršena samo nad najgorimizdajnicima, na primer nad vojskovođama koji bi prodali čitavu bitkuneprijatelju i nad sličnim zločincima.

Drugi jedan čovek, inače vitez, osuđen je na smrt zato što je napisaonekakvu tragediju o kralju Agamemnonu. U toj tragediji kraljica,Agamemnonova supruga, koja ga je ubila u kupatilu, zamahuje sekirom i viče:

Znaj, tiranine, da odmazda zločin nijeKada se ovako svetim za nepravde ti zle!

Tiberije je izjavio da se slikanjem Agamemnonovoga karaktera ciljalo samo

na njega i da su ti redovi potstrekavanje da neko njega ubije. Tako je tatragedija, kojoj se svako smejao zato što je bila kukumavski i bedan spis, dobilaneku vrstu dostojanstva time što su svi njeni prepisi bili uzapćeni i spaljeni, anjenome piscu odrubljena glava.

25. god. n. e.

Dve godine posle ovog održano je još jedno slično suđenje, koje zapisujemsamo zato što me taj slučaj sa Agamemnonom podseća na njega. Ovoga puta jebio optužen Gremucije Kord, jedan starac koji se bio sukobio sa Sejanom neštopre toga, i to zbog jedne obične sitnice. Sejan je došao jednoga kišnog dana uSenat i obesio svoju kabanicu o jedan klin o koji je uvek vešao svoju kabanicutaj Gremucije. Došavši posle njega, Gremucije, ne znajući da je kabanicaSejanova, uzeo ju je i obesio o drugi klin, da bi onde ostavio svoju. Sejanovakabanica padne na zemlju, a neko je zablati prljavim sandalama. Sejan mu sezbog toga svetio na razne pakosne načine, te je Gremucije omrznuo i da ga vidi ičak da mu čuje i ime. Kada je saznao da je Sejanov kip postavljen uPompejevom pozorištu, on je uzviknuo: „To će potpuno upropastiti pozorište!”To je bio razlog da bude prikazan Tiberijtu kao jedan od glavnih Agripininihpristalica. Ali pošto je Gremucije bio uvažen i valjan stari gospodin, blag ponaravi, i pošto, osim Sejana, nije imao nigde nijednog neprijatelja a nije nikadizgovorio nijednu suvišnu reč, bilo je teško potkrepiti optužbu protiv njegamakar i tako slabim dokazima koje bi ukroćeni Senat mogao usvojiti a da nepadne u nepristojnost. Zato je na kraju krajeva Gremucije bio optužen što jepisao pohvale o Brutu i Kasiju, dakle o ubicama Julija Cezara. Kao dokaznjegove krivice bilo je izneto jedno njegovo istorijsko delo napisano tridesetgodina ranije, koje je i sam Avgust, inače Cezarov usvojenik, držao u svojojknjižnici, a znalo se da je ponekad uzimao podatke iz te knjige.

Gremucije je dao nadahnuto odbranu protivu te glupe optužbe, rekavši da suBrut i Kasije davno pomrli, a da su za svoje delo od kasnijih povesničara stalnobili toliko hvaljeni da on ne može da veruje da celo to suđenje nije samo šega,ista onakva šega kakvu su terali ljudi nedavno sa jednim mladim putnikom, kojije podneo slične muke u gradu Larisi. Taj mladić je bio optužen da je ubio tričoveka, premda su to bila samo tri vinska meha, koja su visila pred nekomprodavnicom, a on ih je rasporio nožem pošto je u pomrčini smatrao da su torazbojnici. Naravno, to suđenje u Larisi, bilo je održano na sam dandecembarske vesele svetkovine, što ga je u nekoliko opravdavalo, a mladić je

bio pijanac, pa kako je on isuviše lako potegao mač, možda ga je i trebalo malootrezniti ovom šalom. Međutim, on, Gremucije Kord, odveć je star i pametančovek da bi ludovao na sličan način, a danas i nije decembarski praznik smeha,nego četiri sto sedamdeset šesta godišnjica onoga dana kada je obnarodovanZakon Dvanaest Tablica, godišnjica slavnoga spomenika zakonodavnoga genijai moralne nepogrešivosti naših praotaca. Posle ovih reči Gremucije se vratiokući, pa je sam sebe umorio glađu. Svi prepisi njegove knjige bili su uzapćeni ispaljeni, sem dva-tri prepisa koja je njegova kći negde sakrila i opet predalajavnosti tek mnogo godina posle Tiberijeve smrti. Delo uostalom nije bilobogzna kako napisano. Ono je uopšte zbog svega ovog uživalo veći glas negošto je zasluživalo.

Za sve to vreme ja sam stalno govorio sebi: „Klaudije, ti si bednik od koganiko nema vajde i, ukupno uzevši, dosta si jadno životario, ali ti je zato barživot u bezbednosti.” No kada je stari Gremucije, koga sam vrlo dobropoznavao i sa njim čavrljao po knjižnicama, izgubio život na osnovu jedne takveoptužbe, za mene je to ipak bio veliki duševni potres. Osećao sam se kao čovekkoji živi na padini vulkanskih čeljusti u času kada vulkan bljuje pljusak pepela icrvenog, vrelog kamenja, opominjući šta će tek još doći. Jer ja samsvojevremeno napisao još mnogo više izdajničkih stvari nego taj Gremucije.Moja Istorija Avgustovih verskih reformi sadržavala je i neke rečenice koje sulako mogle poslužiti kao predmet optužbe. I premda je moje imanje bilo takomalo da bi jedva mamilo nekoga da me optuži u želji da dobije njegov četvrtideo, ja sam ipak zapazio da su sve skorašnje žrtve veleizdajničkih parnica biliAgripinini prijatelji, a ja sam nastavljao da je posećujem kad god bih otišao uRim. Uopšte, ja nisam bio načisto s tim koliko bi me srodstvo sa Sejanommoglo zaštititi.

Jer, ja sam nedavno bio postao Sejanov zet, te smo se tako srodili, aispričaću već i kako je to bilo.

Glava XXIII

Sejan mi je rekao jednoga dana da bi trebalo da se oženim nekom drugom

ženom, pošto ionako izgleda da se ne slažem sa svojom sadašnjom suprugom. Jasam mu rekao da mi je Urgulanilu izabrala moja baba Livija i da se zato nemogu razvesti od nje bez Livijine dozvole.

– Oh, sasvim je prirodno da ne možeš bez njene dozvole, odgovorio mi jeon. Ja to sasvim razumem, ali ti ipak moraš biti vrlo nesrećan što si bez žene.

– Hvala ti na toj reči, rekoh mu ja, ali sam ja to ipak nekako dobro uredio.Sejan se pretvarao da u tome svemu vidi neku lepu šalu, pa se glasno

nasmejao i nazvao me vrlo mudrim čovekom, ali mi posle izvesnog vremenareče, da bih, ako nađem ma koju mogućnost da se razvedem od Urgulanile, imaosamo doći k njemu, jer on već ima na umu ženu kakva meni treba, ženu dobraroda, mladu i bistru. Ja sam mu zablagodario, ali sam osetio nešto hladno okosrca. A kada sam već bio pošao od njega, on mi reče:

– Klaudije, prijatelju moj, imam da ti kažem jednu reč, jedan savet. Kladi sesutra na crvene u svakoj trci i nemoj smatrati da si izgubio pare ako ne dobiješodmah opkladu, jer znaj da nećeš izgubiti na dugo! I nikako se nemoj kladiti nazelene, jer je to ovih dana postala boja koja donosi nesreću. Ali nikome nemojreći da sam ti ja dao ovaj mig.

Meni je pao kamen sa srca kad sam video da Sejan smatra da naše odnosevredi negovati, ali nisam mogao da shvatim smisao njegovih reči. Međutim,sutradan, na kasačkim trkama povodom Avgustovog praznika, Tiberije me jevideo kako sedam na svoje mesto u cirku, a kako je toga dana bio dobre ćudi, onje poslao po mene, pa me je zapitao:

– Šta radiš, sinovče, ovih dana?Ja sam zamucao i rekao da, ako mu je po volji, pišem istoriju starih

Etruraca, a on na to reče:– Oh, zbilja? E, to si ti dobro smislio, pošto nema više starih Etruraca koji

bi uznegodovali, niti savremenih Etruraca koji bi vodili brigu o istoriji starih, temožeš da pišeš šta god ti je volja. A čime se još baviš?

– Pis-pis-pisanjem istorije starih Kartaginjana, ako ti je po volji, rekoh ja.– Sjajno! – reče on. A čime još?... I požuri malo sa tim mucanjem, jer ja sam

zaposlen čovek.– U ovom trenutku poč-poč-poč...– Počinješ istoriju Z-z-z-zemlje N-n-nefelok-k-kok-k-k-kugija?

– Ne, g-g-gospodaru, nego se kla-kla-kladim na crvenu boju.On me na to samo pogleda vrlo značajno pa reče:– Vidim, sinovče, da ti i nisi baš sasvim lud! Ali zašto se upravo kladiš na

crvene?Ja se nađoh u škripcu, jer mu nisam mogao reći da mi je Sejan dao mig, ali

se domislih i rekoh:– Sanjao sam da je zelenom odu-du-zeto pravo daljeg takmičenja zbog toga

što je bičem napao druge takmičare, tako da crvena kola imaju stići prva, a tekza njima pla-pla-plava i bela.

On mi dade kesu novaca i došanu mi na samo uho:– Nikome da nisi rekao da se ja kladim zajedno sa tobom, ali stavi ovaj

novac na crvene, pa samo gledaj šta će se dogoditi!I pokazalo se da je ovo zbilja bio dan crvenih. Kladeći se sa mladim

Neronom prilikom svakoga trčanja samo na crvene, ja sam dobio dve hiljadezlatnika. Uveče sam našao za pametno da posetim Tiberija u dvoru, pa murekoh:

– Evo ti, gospodaru, one srećne kese, zajedno sa čitavom porodicom malihkesa koje je ona okotila za jedan dan.

– Zar je to sve moje? – uzviknuo je on. Onda sam ja zaista srećne ruke!Crvena boja dobija, zar ne?

To je sasvim ličilo na moga strica Tiberija. On mi nije jasno rekao ko ćezadržati dobiveni novac, a ja sam predpostavljao da ću to ipak biti ja. Ali dasam izgubio novac koji mi je on dao, on bi već rekao na neki način da mu gadugujem. Pa ipak, mogao mi je bar dati neki postotak.

Kada sam poslednji put došao u Rim, zatekao sam majku u tako pometenomstanju da u prvo vreme nisam smeo da zaustim da ma šta kažem u njenomeprisustvu, iz straha da je ne dovedem u jarost i da me ne obaspe grdnjama.Dokučio sam da je njena ljutnja u nekoj vezi sa mojim sinovcem Kaligulom,kome je tada bilo samo dvanaest godina, i sa njegovom rođenom sestromDruzilom, kojoj je bilo već trinaest, a oni su stanovali kod nje. Druzila je bilazaključana u svoju sobu i ostavljena bez hrane, a Kaligula je bio na slobodi, alije izgledao sasvim prestravljen. On me je posetio iste večeri, pa mi je rekao:

– Striče Klaudije, moli tvoju majku da ništa ne kaže imperatoru. Mi nismo,kunem ti se, učinili ništa rđavo. Sve je bilo samo igra. Ta valjda nećešpoverovati da smo mi učinili tako nešto. Reci da ne možeš to poverovati!

Kada mi je bliže objasnio šta je to što on ne želi da bude rečeno imperatoru,zaklinjući se u čast svoga oca da su i on i Druzila sasvim nevini, ja sam smatrao

za svoju dužnost da za decu učinim ono što je u mojoj moći. Otišao sam materi,pa sam joj rekao:

– Kaligula se kune da si ti u zabludi. A on se kune u čast svoga oca, te akobi u tvojoj duši bilo i najmanje kolebanja o njegovoj krivici, trebalo bi dauvažiš tu zakletvu. Sem toga, što se mene tiče, ja ne mogu verovati da će jedandečko od dvanaest godina...

– Kaligula je čudovište, odgovori mi moja mati, a Druzila je čudovište uženskom obliku, dok si ti samo jedan tupoglavac! Više ja verujem svojim očimanego njihovim zakletvama i tvojoj blesavosti. Prva stvar koju imam sutra daučinim to je da odem Tiberiju.

– Ali, majko, ako ti to budeš rekla imperatoru, onda od toga neće stradatisamo njih dvoje. Dozvoli da makar jednom govorimo otvoreno, a potkazivačineka idu do vraga. Ja možda i jesam tupoglav, ali ti isto onako dobro znaš kao ija da Tiberije sumnjiči Agripinu da je ona otrovala Kastora da bi dvojica njenihstarijih sinova nasledila monarhiju, kao i to da se on stalno boji neke iznenadnepobune u njihovu korist. Ako onda ti, kao njihova baba, optužiš ovu decu zarodoskrvnjenje, zar ne pomišljaš da će Tiberije naći puta i načina da uvuče istarije članove naše porodice u tu optužbu?

– Rekoh već da si ti jedan tupoglavac, odgovori mi ona. Ne mogu da trpimto tvoje trzanje glavom i podrhtavanje jabučice.

Ali, uprkos njenim rečima, primetio sam da sam učinio na nju izvestanutisak. Smatrao sam da bi bilo najbolje ako joj više ne bih ni izlazio na oči utoku ovoga svog boravka u Rimu; tako je moje prisustvo ne bi podsećalo na mojsavet, pa bi bilo vrlo verovatno da Tiberije ne bi ništa ni čuo o čitavoj tojstvari. Zato sam pokupio nešto potrebnih stvari, pa sam otišao u kuću svogašuraka Plaucija i zatražio od njega da me primi na neko vreme k sebi. (Plaucijeje u to vreme bio dosta uznapredovao, i trebalo je da kroz četiri godine postanei konzul.) Bila je davno prošla večera kad sam došao k njemu. On je čitao nekezakonske spise u svojoj radnoj sobi. Kako mi on reče, žena mu je već bila otišlau postelju. Zapitao sam ga:

– Kako je ona? Kad sam je poslednji put video, izgledala je neštozabrinuta?

Nato se Plaucije nasmejao, pa rekao:– Šta? Zar nisi čuo, prijatelju moj, pa ti si se sasvim poseljačio! Ja sam se

razveo od Numantine još pre mesec dana i više! I kad sada kažem„moja žena”,onda mislim na svoju novu suprugu, Aproniju, dakle na kćer onoga čoveka kojije tu skoro potukao Takfarinu.

Izvinio sam mu se i rekao da bi valjda trebalo i da mu čestitam.

– A zašto si se razveo od Numantine? – zapitah ga posle toga. Meni se činida ste se vas dvoje vrlo dobro slagali?

– Sve u svemu, nismo živeli rđavo, odgovori mi Plaucije, ali evo u čemu jestvar: ja sam u poslednje vreme bio nezgodno pritisnut dugovima. Pre nekolikogodina, kao mlad sudija, bio sam zle sreće. A ti znaš koliko se mnogo očekujeda čovek troši iz sopstvenoga džepa na pripremanje igara. E, lepo. Ja sam, presvega, trošio više nego što sam smeo sebi dopustiti, a, kao što se sećaš, bio sami zle sreće. Dva puta je načinjena usred igara neka greška u obredima, te semoralo početi ispočetka. Prvi put se to desilo zbog moje vlastite pogreške, jersam se koristio jednim oblikom molitve koji je dve godine pre toga biopravilima izmenjen, a poslednji put se desilo da trubač koji je trubio jedandugačak poziv nije uzeo dosta vazduha, te je prekinuo sa trubljenjem, a to jebilo dovoljno da sve propadne i po drugi put. Zato sam morao trostruko daplatim i mačevaoce i vozače, a od toga vremena nikako nisam mogao daisplivam iz duga. Najzad morao sam nešto učiniti po tome pitanju, jer su mojipoverioci postali već i dosadni. Numantinin miraz je davno bio potrošen, alipokušao sam da se nekako sporazumem sa njenim stricem. On ju je primionatrag i bez miraza, ali pod uslovom da mu dozvolim da on usini našeg mlađegsina. Želeo je da ima naslednika, a zavoleo je to dete. A pošto je Apronijaveoma bogata, sad je sve bilo u redu. Sasvim prirodno, Numantini nije bilonimalo drago da se rastavimo. Morao sam joj reći da se razvodim od nje samozato što sam dobio mig od izvesne osobe, preko jednog prijatelja, da ću, ako sene oženim Apronijom, koja je zaljubljena u mene, a koja uživa i naklonostdvora, biti optužen da sam vređao Avgustovu uspomenu. Znaš, jednoga dana sejedan od mojih robova okliznuo, pa je ispustio jedan alabasterski sud pun vinanasred ove dvorane. Imajući uza se jahački korbač, ja sam, čuvši onaj tresak,nasrnuo na roba, pa počeo pošteno da ga šibam. Bio sam slep od besa, a on mireče: „Osvesti se, gospodaru, i pogledaj zaboga gde smo!” – a ta životinja jestajala jednom nogom na onome svetom, belom, mramornom četvorouglu nakome je bio Avgustov kip. Ja sam odmah bacio korbač, ali je to sve videlo pet-šest oslobođenika. Imam veru u njih i smatram da me oni neće potkazati, ali seNumantina zabrinula zbog toga slučaja, pa sam ga ja iskoristio da je pomirim samišlju o našem razvodu braka. Uzgred budi rečeno, sve je ovo potpunopoverljiva stvar. Uzdam se u tebe da nećeš ništa reći Urgulanili. Mislim da ti netreba ni reći da je ona dosta oneraspoložena zbog svega ovog što se dogodiloNumantini.

– Pa ja nju nikad i ne viđam, rekoh ja.– Dobro, ali ako je vidiš, ti joj dakle nećeš reći ono što sam ti kazao?

Zakuni mi se da joj nećeš reći!

– Zaklinjem ti se bogom Avgustom! – rekoh mu ja.– To mi je dovoljno. Ti već znaš spavaću sobu u kojoj si noćio poslednji

put kad si bio kod mene?– Znam, odgovorih mu ja. Hvala! Ako si ti zauzet poslom, ja odmah idem u

postelju. Ja sam, dolazeći danas sa imanja, prevalio dug put, a imao sam i nekebrige doma. Mati me je u stvari skoro isterala iz kuće...

Tako poželesmo jedan drugome laku noć i ja pođoh uz stepenice. Jedanoslobođenik mi dodade svetiljku, posmatrajući me nekako čudnovato, i ja uđohu onu „moju” spavaću sobu; ona je bila u istom hodniku u kome i Plaucijeva, pasu vrata tih dveju prostorija bila skoro jedna nasuprot drugih. Čim sam sezabravio, počeo sam da se svlačim. Postelja je bila iza jedne zavese. Svukaosam odelo, pa sam prišao umivaoniku, koji se nalazio u drugom kraju sobe, ioprao ruke i noge. Odjednom čuh iza sebe neki težak korak, a moja je svetiljkabila namah ugašena. Ja pomislih u sebi: „Klaudije, kucnuo ti je zadnji čas. Ovdese nalazi neko sa bodežom!” – ali ipak rekoh glasno (i što sam mirnije mogao):

– Ko si da si, molim te užegni i svetiljku, pa pokušajmo da mirnoraspravimo stvar! A ako si već odlučio da me ubiješ, to će ti lakše biti prisvetlosti.

– Ostani ti samo gde si! – odgovori mi neki dubok glas...Nastalo je zatim kao neko baratanje i stenjanje, čulo se i da se neko oblači,

posle čega je ocilo udarilo o kremen, da najzad svetlost bude opet užegnuta, teja ugledah Urgulanilu. Nisam je bio video od Druzilovog pogreba, a ona za tihpet godina nije postala nimalo lepša. Bila je deblja nego ikada, upravobezmerno velika, a buljava i podnadula u licu. U tom ženskom Herkulu bilo jedovoljno snage da nadvlada hiljadu Klaudija. Ja imam dosta jake ruke, ali jeona imala samo da nalegne na mene, pa bi me tako prignječila da bih odmahizdahnuo. Ona pođe prema meni i tiho mi reča:

– Šta ćeš ti u mojoj spavaćoj sobi?Izvinjavao sam se kako god sam umeo i rekao sam joj da je sve to je

Plaucijeva neslana šala, jer me je on poslao u njenu sobu ne rekavši mi da ona unjoj. Rekao sam joj dalje da ja za nju imam najveće poštovanje, pa sam senajiskrenije branio što sam se našao u njenoj sobi, obećavajući da ću je odmahnapustiti, i otići da spavam na ležaju u kupatilu.

– Ne, dragi moj, kad si već tu, onda ćeš tu i ostati. – reče mi ona. Ne dešavami se često da budem u društvu svoga muža. Molim te da shvatiš da, kad si većovde, ne možeš više umaći! Idi u postelju i spavaj, a ja ću ti se docnijepridružiti. Ja ću čitati jednu knjigu dok mi se ne prispava. Ionako tolikih noćinisam mogla oka da sklopim!

– Krivo mi je što te sad i ja sprečavam da spavaš, rekoh ja,– U postelju.– Zbilja mi je žao i zbog Numantininog razvoda. Ja o tome nisam ništa znao

dok mi maločas nije rekao jedan oslobodenik, počeh ja.– U postelju, i prestani da drobiš!– Onda laku noć, Urgulanila, i veruj da mi je neprijatno što...– Zaveži! – podviknu mi ona, te me tako ućutka i priđe pa namače zavesu od

postelje.Iako sam bio mrtav umoran i jedva savlađivao oči da se ne zatvore upinjao

sam se da ostanem budan. Bio sam ubeđen da Urgulanila sedi i čeka samo dazaspim, pa da me udavi. Za sve to vreme ona je čitala iz neke knjižurine jednugrčku ljubavnu priču najgore vrste, šuškajući listovima sričući svaki slognekakvim promuklim šapatom:

„O u-če-nja-če, re-če o-na, ti si sa-da o-ku-si-o o-bo-je: i med i jed. Pa-dase slast tvo-ga u-ži-va-nja su-tra ne pre-tvo-ri u gor-či-nu ka-ja-nja! Pih od-go-vo-rih joj ja, slat-ko sr-ce mo-je, ja sam go-tov, a-ko mi ti daš još je-dan po-lju-bac ka-o o-vaj pp-sled-nji, da bu-dem pe-čen na ti-hoj va-tri ka-o ka-kvo pi-le i-li pa-če.”

Tu se moja žena zasmeja iskidano, pa mi reče glasno:– Spavaj, supruže! Ja ću čekati sve dok ti ne zahrčeš.– Onda ne treba da čitaš tako uzbuđujuće stvari, negodovao sam tobož ja.Posle nekog vremena čuh da i Plaucije odlazi u postelju, pa pomislih u sebi:

„O, sile nebeske, on će uskoro zaspati i neće kroz dvostruka vrata, kojaodvajaju naše dve sobe, ni čuti moje krike kada me Urgulanila bude davila!”Utom Urgulanila prekide čitanje i sad mi više ni njeno mrmljanje, a ni šuškanjehartije nije pomagalo u borbi sa sanjivošću. Osećao sam da me ophrvava san. Izaspao sam. Znao sam da sam već zaspao, ali da se moram razbuditi. Borio samse očajnički da se probudim. I najzad sam se i probudio. Čuo sam tup zvuknečega što je palo, kao i sušanj hartije. Vetar je oduvao knjigu sa stola na pod.Žižak je bio ugašen. Osetio sam sasvim jasno jaku promaju u sobi. Vrata sumorala biti otvorena. Načuljio sam uši i osluškivao neka tri minuta. Urgulanilaizvesno nije više bila u sobi.

Dok sam tako naprezao pamet pitajući se šta mi valja činiti, začuo sestrahovit krik koji je, kako je izgledalo, dolazio iz neposredne blizine. Nekažena je vrisnula: „Poštedi me! Poštedi me! Ajao, sve je to Numantinino maslo!Ajao! Ajao!” Zatim se čuo tresak od pada nekog teškog metalnog predmeta, pazvuk stakla koje se razbilo u komade, pa opet vrisak, pa neki udarac negdedalje, i najzad, brz bat koraka preko hodnika. Tada je opet neko ušao u moju

sobu. Vrata su bila tiho zatvorena i namaknut prevor. Neko je dahtao, a to jemogla biti samo Urgulanila. Čuo sam je kako svlači odelo i kako ga ostavlja nastolicu, a uskoro je već ležala pored mene. Ja sam se pravio da spavam, a onami je u onoj pomrčini baratala rukama oko vrata. Kao da govorim u polusnu, jajoj rekoh:

– Nemoj me, draga, dodirivati, to me golica! Sutra ću ići u Rim da ti kupimbelila, rumenila i mirisa.

Zatim sam nastavio pribranije, kao da se upravo budim.– Kakva je to larma? Koje li je to doba? Jesmo li dugo spavali?Ona mi je na to odgovorila:– Ne znam. Spavala sam već tri sata. Skoro će i zora. Ova lomljava možda

znači da se dogodilo i nešto strašno. Pođimo da vidimo!Mi onda ustadosmo, pa se navrat-nanos obukosmo i otvorismo vrata.

Videsmo Plaucija, golog kao od majke rođenog, sa nešto prnja kojima jezaklonio nagotu oko bedara, kako stoji posred gomile uzbuđenih ljudi koji sudržali buktinje. On je bio sasvim pometen i isprekidano je ponavljao:

– Ne, to nisam ja učinio! Ja sam spavao. Osetio sam samo da je nju nekoistrgao iz moga zagrljaja i čuo kako ona, nošena nečijim rukama, doziva upomoć; zatim je odjeknuo nekakav tresak, kao da se nešto ruši pa drugi tresakkada je bačena kroz prozor. Oko mene je bio mrkli mrak. Ona je vikala:„Poštedi me! To je Numantinino maslo!”

– Kaži ti to sudijama, reče Apronijin brat, istupivši preda nj, pa ćeš videtida li će ti verovati. Ti si njen ubica! Smrskana joj je sva lobanja!

– Nisam to ja učinio! – branio se Plaucije. Kako bih to mogao učiniti kadsam spavao? Tu su neke nečiste sile u pitanju, a Numantina je veštica.

Već u svanuće, njega je Apronijin otac izveo pred imperatora. Tiberije ga jestrogo saslušao, postavljajući mu unakrsna pitanja. Plaucije je tom prilikomrekao da mu se žena otrgla iz zagrljaja u času kada je on spavao dubokim snom,da je pojurila kroz sobu uz glasne jauke i da je zatim skočila kroz prozor nadvorište. Tiberije je naredio da ga Plaucije smesta odvede na mesto ubistva.Prva stvar koju je video u spavaćoj sobi Plaucija i Apronije, bio je svadbenipoklon koji im je on bio dao. Bio je to jedan višekraki viseći svećnjak odpozlaćene medi, uzet iz grobnice jedne egipatske kraljice, ali je on sada ležaoslomljen na podu. Tiberije je bacio pogled naviše, pa je odmah shvatio da je onmorao biti otkinut sa tavanice, te je rekao:

– Ona se grčevito uhvatila za svećnjak, pa ga je tako i otkinula. Bila jeodneta do prozora na nečijim ramenima. A pogledaj samo kako je visoko naprozoru slomljeno staklo! Ona je izbačena kroz njega, a nije skočila sama.

– Sve su to učinile nečiste sile, odgovorio je Plaucije. Nju su nosile krozvazduh neke nevidljive sile. Vikala je i grdila moju prvu ženu, Numantinu.

Tiberije se na to podrugljivo nasmejao. Plaucijevi prijatelji su iz togarazumeli da će on biti okrivljen kao ubica i osuđen na smrt, a da će mu imovinabiti uzapćena. Njegova baba Urgulanija mu je zato i poslala jedan mač,poručujući mu da blagovremeno pomisli na svoje naslednike, kojima će bitidozvoljeno da sačuvaju porodično imanje samo tako ako on neodložnimsamoubistvom preduhitri osudu. Plaucije je bio kukavica, pa nije imao hrabrostida sam svrši sa sobom pomoću mača. Ušao je u toplu kupku, pa je narediojednome vidaru da mu otvori vene, te je tako polagano i umro, uglavnom bezmuka. Meni je njegova smrt vrlo teško pala. Ja se nisam usudio da odmahoptužim Urgulanilu za ubistvo, jer bih bio zapitan zašto nisam skočio čim samčuo prvi krik i spasao Aproniju. Odlučio sam se da sačekam i učinim to nasuđenju, ali samo u slučaju ako bi izgledalo da će Plaucije biti osuđen. Ja ništanisam ni znao o onome maču sve dok nije bilo kasno, a posle sam se tešiomišlju da je Plaucije postupao sa Numantinom veoma surovo, i da, najzad, niprema meni nije bio pravi prijatelj. Da bi povratio građansku čast Plaucijuposle njegove smrti, njegov brat je podneo tužbu protivu Numantine, tvrdeći daje ona mužu vradžbinama pomutila razum. Tiberije nije prihvatio tu optužbu. Onje rekao da je ubeđen da je Plaucije u ono vreme bio u vlasti svih svojih umnihsposobnosti. Tako je Numantina bila oslobođena od optužbe.

Između Urgulanile i mene više nikad nije izgovorena nijedna reč. Mesecdana posle svega toga, Sejan me je iznenada na prolazu posetio u Kapui. On jebio u Tiberijevom društvu, a odlazili su na Kapri, ostrvo u blizini Napulja, nakome je Tiberije imao dvanaest letnjikovaca i kamo je odlazio radi zabave.Sejan mi je tada rekao:

– Ti ćeš sada moći da se razvedeš od Urgulanile. Kako me obaveštavajumoji doušnici, ona treba kroz pet meseci da se porodi. Meni imaš da zahvališ zatu stvar. Ja sam znao koliko je ona ludovala u svojoj zaljubljenosti u Numantinu.Slučajno sam sreo jednoga mladog roba, poreklom Grka, koji je mogao da seuzme kao Numantinin muški dvojnik. Poklonio sam joj ga, i ona je odmahpočela voditi ljubav sa njim. Njegovo je ime Boter.

Šta sam drugo i mogao nego da se zahvalim Sejanu? Zato mu rekoh:– A koja bi to trebalo da bude moja nova žena?– Ti se, dakle, još sećaš našeg razgovora? – upita me Sejan. Evo dakle koja:

gospođa koju sam ti namenio jeste moja sestra po usvojenju – Elija. Naravno, tije poznaješ?

Rekoh da je znam, prikrivajući svoje razočaranje, te ga samo zapitah:– Zar se jedna tako mlada, lepa i pametna žena zadovoljava da pođe za

jednu staru, kljastu, bolesnu i mucavu ludu kao što sam ja?– Oh, odgovori mi on grubo, njoj to neće ništa smetati. Ona se udaje za

Tiberijevog sinovca i za Neronovog strica, a ona ni o čemu drugom i ne misli.Ne treba dakle ni da pomišljaš da te ona voli! Može se čak dogoditi da se onatoliko savlada da pristane da ti rodi neko dete, ali samo zato da bi to dete bilood uglednih predaka, a što se tiče njenih osećanja...

– U stvari, rekoh ja, ako bih ostavio na stranu čast što ću postati tvoj zet, jane bih ni imao nikakvog razloga da se razdvajam od Urgulanile u cilju dapoboljšam svoju ugodnost.

– Oh, udesićeš ti već nekako svoj život, reče mi Sejan kroz smeh. Dovoljnoje da samo pogledam po ovoj sobi pa da vidim da ti ne provodiš osamljeničkiživot. Ovde mora već postojati neka lepa žena, vidim ja to dobro. Ove rukavice,pa ručno ogledalo, pa ovaj đerđef za vez, pa kutija za slatkiše i cveće brižljivoraspoređeno... Nego, Elija neće biti ljubomorna. Ona verovatno već ima svojedobre prijatelje među muškarcima, iako ne znam ništa određeno o tome, poštose i ne mešam u njene poslove.

– U redu, rekoh ja, oženiću se njome.– Ne izgleda mi da si mi mnogo zahvalan što te ženim.– Iz mene zaista ne govori nezahvalnost, rekoh ja. Ti si se dosta pomučio

oko mene, i ja zbilja ne znam kako da ti se zahvalim. Bio sam nekako plah, jerkoliko znam, Elija voli da se nepovoljno izražava o ljudima, a ti sigurno znaš našta mislim.

Sejan pršte u smeh, pa reče:– Jezik joj je oštar kao čioda! Ali zar ti već nisi ionako oguglao na puku

grdnju i psovku? Zar te tvoja mati nije dobro uvežbala u tome?– Pa ipak, tu i tamo, ni ja nisam debelokožac, odgovorih ja.– Dobro reče on. Ali ja, dragi moj Klaudije, ne mogu duže da ostanem.

Tiberije će se u čudu pitati gde sam se to izgubio. Uglavnom, pogodba jezaključena, zar ne?

– Jeste, i ja sam ti vrlo zahvalan.– O, uzgred budi rečeno, Urgulanila je ubila sirotu Aproniju, nije li tako?

Ali ja sam i očekivao neku nesreću. Urgulanila je primila jedno pismo odNumantine, u kome ju je ova molila da je osveti. A Numantina u stvari nije ninapisala to pismo, ti već shvataš...

– Ne znam ništa! Ja sam tada spavao tvrdim snom...– Kao Plaucije?– Tvrđe nego on!

– Pametni čoveče! Dakle, zbogom, Klaudije!– Zbogom, Elije Sejane!I on ode...Ja sam se razveo od Urgulanile pošto sam prethodno pismeno zamolio

Liviju za dozvolu. Staramajka mi je pismeno javila da dete, kao vanbračno,treba izložiti na padini brega čim se rodi. To je bila i njena i Urgulanilina želja.

Poslao sam u Herkulaneum jednoga oslobođenika na koga sam se mogaoosloniti, da Urgulanili kaže naredbe koje sam primio, skrećući joj pažnju da bimorala, ako želi da joj dete ostane živo, da ga, čim se rodi, zameni jednimdrugim, mrtvim detetom, pa ću ja to mrtvo dete već zakonski izložiti, a svakomrtvo detence, pod uslovom da ne bude odavno mrtvo, biće mi zgodno zaispunjenje toga propisa. Na taj način je njeno dete bilo spašeno, a Urgulanila gaje docnije uzela natrag od njegove dojkinje i njenoga muža, od kojih je bilauzela ono mrtvo dete. Nije mi poznato šta se posle dogodilo sa Boterom, ali jeto dete, upravo devojčica, raslo kao živa slika Numantine – bar mi je takorečeno. Mnogo godina kasnije Urgulanila je umrla. Da bi je mogli mrtvu iznetiiz kuće, morali su provaliti jedan zid, jer je leš bio upravo ogroman. A to je svebilo samo meso, dakle ne neka naduvenost od vodene bolesti. Svojomoporukom ona mi je ukazala zanimljivu počast, jer je u njoj napisala i ove reči:„Nije me briga šta misli svet, ali ja tvrdim da Klaudije nije lud.” Ostavila mi jezbirku grčkih gema, neke persijske vezove i onu njenu veliku sliku Numantine.

Glava XXIV

25. god. n. e.

Tiberije i Livija se uopšte više nisu ni viđali. Livija ga je uvredila time štoje posvetila Avgustu jedan kip u svoje i njegovo ime, stavivši u posveti svojeime ispred njegovog. On joj je to vratio na taj način što je učinio upravo ono štoona nije mogla oprostiti, pa čak ni pretvarati se da je oprostila: naime, kad sudošli poslanici iz Španije da ga zamole za dozvolu da podignu hram posvećennjemu i njegovoj majci, on je to odbio i u svoje i u njeno ime. Rekao je u Senatuda je, možda samo u jednome trenutku slabosti, dozvolio da se jedan hram uAziji posveti Senatu i senatskom vođstvu (tj jest njemu samome), pošto onizajedno simbolišu očinsku upravu Rima, to je tako i ime njegove majke ušlo uposvetni natpis na hramu kao ime visoke sveštenice Avgustovog kulta. Međutim,pristanak da on i njegova mati postanu božanske ličnosti bio bi isuviše velikustupak.

– Što se tiče mene, gospodo, ja sam običan smrtni čovek. Ja sam vezanokovima ljudske prirode. Ja zauzimam glavno mesto među vama na vašezadovoljstvo, ako ga ispunjavam na vaše zadovoljstvo. Ja vas svečanouveravam da mi je to dovoljno, pa držim da će mi biti dosta ako me i potomstvotako bude poštovalo. Ako pak potomstvo bude verovalo da sam ja bio dostojanmojih predaka, da sam bdeo nad vašim dobrom, da sam bio hrabar uopasnostima a da, u odbrani opštega blagostanja, nisam bojažljivo ustuknuo nipred neprijateljima, onda će već i to biti dovoljno da me ljudi spominju.Zahvalnost Senata i naroda rimskog, kao i zahvalnost naših saveznika, tako punaljubavi, jesu za mene najlepsi hram koji bih ja podigao, i to hram koji nije odmramora, ali koji je trajniji od mramora, jer je to hram podignut u srcimaljudskim. Čim one osvećene ličnosti, u čiju su čast ti mramorni hramovipodignuti, izgube svoj dobri glas, onda ih svet prezire kao obične grobnice.Zato se obraćam nebu da mi do kraja moga veka da nepomućen um i snagu jasnerazboritosti u vršenju svih dužnosti, ljudskih i onih drugih koje su u vezi sasvetim stvarima. Pa zato preklinjem i vas, svoje sugrađane, kao i saveznikeRima, da – kada bude došlo do raspadanja ovoga moga smrtnoga tela – slavitemoj život i moja dela (ako su ona dostojna toga) radije unutrašnjom zahvalnošćui pohvalom u duši nego spoljnim svetkovinama, zidanjem hramova i godišnjimžrtvama. Ona iskrena ljubav koju je Rim osećao prema mom ocu, Avgustu, dokje još boravio među nama kao ljudsko biće, već je unekoliko zamračena presvega verskim strahom koji izaziva ime boga Avgusta među pobožnima, a zatimi onom stalnom ružnom zloupotrebom njegovoga imena pri zaklinjanju potrgovima. A pošto već govorimo i o tome, ja vam, gospodo, predlažem da se

ubuduće spominjanja Avgustovog svetog imena smatra za krivični prestup, osimako ga ne prizivamo u najsvečanijim prilikama. I tražim da se ovaj zakon strogosprovodi.

Kao što se vidi, nigde ni reči o Liviji niti o njenom mišljenju o ovoj stvari.A samo na jedan dan pre toga govora Tiberije je bio odbio da postavi naupražnjeno mesto sudije jednoga čoveka koga ona već beše imenovala, sem akobi mu ona dozvolila da se o tome postavljenju on izrazi ovako:

„Ovu ličnost je izabrala moja mati. Livija Avgusta; ja sam ga postavio samona njeno silno navaljivanje, iako nemam poverenja ni u njegov karakter niti unjegove sposobnosti.”

Uskoro posle toga Livija je pozvala k sebi sve rimske plemkinje na zabavukoja je imala trajati ceo dan. Bilo je tu opsenara i pelivana, deklamovani suodlomci iz dela pesnika, a bilo je i divnih kolača i slatkih jela, kao i slatkihopojnih napitaka. Svaka je zvanica dobila po jedan lep dragulj kao uspomenu natu svečanost. Pred kraj priredbe Livija je zvanicama čitala Avgustova pisma.Njoj je u to vreme već bilo osamdeset tri godine, njen je glas bio slab, siktala jeizgovarajući slovo s, ali sat i po njene slušateljke nisu skoro ni disale odnapregnute pažnje. Prva pisma koja je pročitala sadržavala su neka opšta načelapolitičke prirode, a izgledalo je kao da su sva navlas napisana kao opomenaprotivu trenutnoga stanja javnih poslova u Rimu. U njima je bilo i nekoliko vrlozgodnih napomena o veleizdajničkim suđenjima, kojima je bio dodat i ovaj stav:

„Iako mi je dužnost da zakonitim putem zaštitim sebe od svih vrsta paskvila,ja ću ipak učiniti sve što je u mojoj moći da izbegnem priređivanja onihneprijatnih prizora kao što su suđenja nekim budalama koja se bave istorijom,nekome karikaturisti ili piscu epigrama, samo zato što su me uzeli za metusvojih dosetki ili svoje rečitosti. Moj otac Julije Cezar oprostio je pesnikuKatulu najgnusnije paskvile koje se samo dadu zamisliti. On je čak napisaoKatulu da je on, ako je želeo da dokaže da nije onakav ropski laskavac kaovećina njegovih drugova pesnika, to u potpunosti i dokazao, te da bi se sadamogao vratiti predmetima koji su pogodniji za pesničku obradu nego što supolne nastranosti jednog sredovečnog državnika. Sem toga, ne bi li sutra došaok Cezaru na ručak i poveo sobom i nekog svog prijatelja? A Katul se odazvaotome pozivu, i oni su otada postali verni prijatelji. Koristiti veličanstvo zakonada bi čovek osvetio svaki, pa i najsitniji lični prkos, znači javno priznati svojuslabost, kukavičluk i neplemenitost duha.”

Evo i jednog značajnog stava o doušnicima:„Osim kad sam ubeđen da neki potkazivač ne očekuje nikakvu neposrednu

ili posrednu korist od svojih optužbi, nego da ih podnosi poštujući smisaopravoga rodoljublja i javne pristojnosti, ja ne samo da ne pridajem nikakvu

važnost njegovim dokazima, nego odmah udaram crni žig na ime togadostavljača i nikada ga posle toga ne upotrebljavam ni u kakvoj poverljivojslužbi...”

Da završi, Livija je pročitala čitav niz pisama koja su bacala novu svetlostna mnogo štošta. Livija je imala desetine hiljada Avgustovih pisama, pisanih urazdoblju od pedeset dve godine, koja su sva bila brižljivo prošivena u viduknjiga i snabdevena popisom njihove sadržine. Ona je iz te hrpe izvuklapetnaest pisama za koje je mogla ustanoviti da će najviše nauditi. Ovaj izbor jepočinjao žalbama na Tiberijevo loše ponašanje još dok je bio dečko, zatimopisima njegove neomiljenosti među školskim drugovima kad je već biošiparac, zatim opisima njegovih nasilja i nadmenosti kad je već bio mladić – itako dalje; a u svim tim pismima su rasli znaci negodovanja i u njima se čestoponavljala rečenica: „...da on nije tvoj sin, najdraža moja Livijo, ja bihrekao...” Posle toga uvoda dolazile su žalbe na Tiberijevu zversku surovostprema vojnicima pod njegovim zapovedništvom, što je, „moglo bi se reći,upravo i teralo vojnike da se bune”, pa žalbe na njegovu tromost, zbog čega gaje trebalo primoravati da napadne neprijatelja – a to je sve bilo propraćenonepovoljnim poređenjem Tiberijevog načina ratovanja sa načinom ratovanjamoga oca, Druza. Posle je dolazilo na red jedno ljutito Avgustovo odbijanje daga smatra za svoga zeta, čemu je sledovao podroban spisak Tiberijevihmoralnih nedostataka. Onda su došla pisma koja su se odnosila na tugaljivuJulijinu istoriju, koja su bila pisana izrazima upravo mahnitog gađenja iodvratnosti prema Tiberiju. Livija je međutim pročitala i jedno važno pismonapisano povodom Tiberijevog pozivanja da sa Rodosa dođe natrag u Rim:

„Najdraža mi Livijo, koristim priliku četvrdeset druge godišnjice našesvadbe da ti iz sveg srca zahvalim za izvanredne usluge koje si učinila državiod časa kad smo ujedinili naše snage. Ako sam već ja dobio naziv OtacOtadžbine, izgleda mi čudno zašto i ti već nisi dobila naziv Mati Otadžbine, jerti se kunem da si ti dala dvojinom više nego ja za naše veliko delouspostavljanja javnoga blagostanja. Zašto me stalno moliš da odlažem za jošneku godinu ovu stvar i da tek onda zatražim od Senata da ti oda tu čast? Jediniput da ti pružim dokaza o svome potpunom poverenju i tvoju nekoristoljubivuvernost i tvoj duboki um bio bi u tome da bar najzad iziđem u susret tvojimponavljanim molbama da se Tiberiju dozvoli povratak u Rim; ali Tiberije ječovek prema čijem karakteru ~ ja ti to priznajem – i dalje osećam samo najvećuodvratnost, te molim nebesa da se ne ispostavi da sam, popuštajući tvojojmolbi, naneo trajnu štetu državi.”

Poslednje pismo koje je Livija odabrala da pročita bilo je napisano godinudana pred Avgustovu smrt:

„O, najdraža mi ženo, obuzelo me je iznenada najdublje osećanje žaljenja iočajanja za vreme jučerašnjeg razgovora sa Tiberijem o državnoj politici, kadsam pomislio na to da će narod rimski imati tu zlu sudbinu da bude odmeravantim njegovim izbečenim očima, obuzdavan tom njegovom koščatom pesnicom,drobljen tom njegovom tromom čeljusti i gažen tim njegovim nožurdama! Ali jau tome trenutku nisam računao s tobom i sa Germanikom. I kada ne bih verovaoda ćeš, kada ja umrem, ti voditi Tiberija u svim državnim poslovima i da će gaGermanikov primer prinuditi da bar prividno živi pristojnim životom, ja bih gačak i sada, kunem ti se, isključio iz nasledstva i zahtevao od Senata da muoduzme sve počasne nazive. Taj čovek je zver, i njemu su potrebni čuvari!”

Kada je završila sa čitanjem, Livija je ustala i rekla:– Možda bi, moje gospe, bilo bolje da ništa i ne govorite svojim muževima

o ovim svojevrsnim pismima. Kada sam ih počela čitati, ja nisam u stvari nishvatala koliko su to čudna pisma. Uostalom, ja vas i ne molim sebe radi daćutite, nego to činim u interesu Imperije.

Sejan je o svemu tome obavestio Tiberija baš u času kad je sedao na svojustolicu u Senatu. Tiberija je obuzeo stid i bes, a bio je i uznemiren. Dogodilo seda je baš to isto posle podne imao na dnevnom redu jednu optužbu za veleizdajuprotivu Lentula, koju je morao da sasluša. A Lentul je bio jedan odprvosveštenika koji je pobudio njegovu sumnju time što je u javne molitveumetnuo onaj deo o Germanikovim sinovima Peronu i Druzu, a i zato što jeglasao za ublaženje presude izrečene nad Sozijom. Kada je taj jednostavni starigospodin – inače podjednako odličan po svome poreklu, po svojim pobedamakoje je pod Avgustom odneo u Africi i po svojoj skromnoj blagosti, a koji jeinače nosio nadimak „Lepo Vreme” – čuo da je optužen za sklapanje zavereprotiv države, on je prsnuo u smeh. Već ionako smućen, Tiberije je na toizgubio svu vlast nad sobom, pa je skoro briznuo u plač i doviknuo Senatu:

– Ako me i Lentul mrzi, onda više nisam dostojan da živim!Nato mu je Gal odgovorio:– Glavu gore, Veličanstvo! O, izvini što zaboravih da ti mrziš taj naslov –

trebalo je da kažem: Glavu gore, Tiberije Cezare! Lentul se nije smejao tebi,nego zajedno s tobom, jer je najzad pred Senat izišla i jedna optužba zaveleizdaju koja je potpuno neosnovana.

Tako je optužba protiv Lentula bila odbačena. Ali je Tiberije već bioprouzrokovao smrt Lentulovog oca. To je bio silno bogat čovek, a on se tolikobojao Tiberijevih sumnjičenja da je izvršio samoubistvo, ali je, za dokaz svojeiskrene vernosti, sve svoje imanje zaveštao Tiberiju, te ovaj posle toga nijemogao verovati da Lentul, ostavši vrlo siromašan, ne gaji u duši nikakvu pizmuprotiv njega.

Posle toga Tiberije nije hteo ni da kroči nogom u Senat čitava dva meseca.On nije mogao da pogleda u lice senatorima, jer ga je morila misao da sunjihove žene čule sadržinu Avgustovih pisama o njemu. Sejan mu je tada staviobubu u glavu da bi mu, zdravlja radi, bilo dobro da napusti Rim bar za nekovreme i da se udalji na nekoliko milja od grada u neki od svojih letnjikovaca, teda tako izbegne onu svakodnevnu navalu posetilaca u dvoru, a zatim i rimskularmu i buku. On je poslušao taj savet. Protiv Livije je preduzeo ove korake:proglasio ju je za prestarelu, izbacio je njeno ime iz svih javnih pismena,prekinuo je da joj iskazuje već uobičajene počasti na njen rođendan i stavio jesvetu jasno do znanja da svako vezivanje njenoga imena sa njegovim ili svakapohvala izrečena u njenu čast u Senata ima da bude smatrana skoro kaoveleizdaja. Nije se usuđivao da joj se sveti nikakvim oštrijim merama, jer jeznao da ona još uvek ima u rukama ono njegovo pismo sa Rodosa u kome joj jeobećavao svoju doživotnu pokornost, a znao je da je ona sasvim u stanju da i tojavno pročita, čak iako je svesna da bi je to pismo moglo predstaviti kao ubicuGaja i Lucija.

Ali, kao što ćeš, čitaoče, malo kasnije pročitati„ ovo čudo od starice jošnije bilo poraženo. Jednoga dana ja sam od nje primio jednu cedulju, na kojoj jestajalo: „Gospođa Livija Avgusta očekuje svoga dragog unuka TiberijaKlaudija da je poseti i da ruča s njom povodom njenog rođendana, a nada se daje on u povoljnom zdravlju!” Ja nisam mogao da se nadivim i načudim. Ja –njen dragi unuk! Pa onda ono nežno raspitivanje o mome zdravlju! Prosto nisamznao da li da se smejem ili da se počnem bojati. Jer meni još nikada nije bilodozvoljeno da je posetim prilikom njenog rođendana, a nisam nikada bio kodnje ni na ručku. Nisam nikad imao prilike ni da razgovaram sa njom zaposlednjih deset godina, osim iz učtivosti prilikom svečanosti u Avgustovu čast,koja je održavana svake godine. Kakva li onda može biti njena namera?Naravno, to ću saznati kroz tri dana, ali u međuvremenu treba da joj kupim nekivelelepni poklon. Najzad, kupio sam joj jednu stvar siguran da će je ona ceniti.To je bila jedna divno izrađena vinska vaza u bronzi, sa ručicama u oblikuzmijskih glava, sa nekim zamršenim šarama u zlatu i srebru. Po mome mišljenjuto je bila daleko tananija izrada nego što je izrada korintskih posuda za kojeskupljači danas daju besmisleno velike svote, jer je moja vaza poticala čak izKine. Usred one glavne šare bio je utisnut jedan zlatni medaljom sa Avgustovimlikom, koji je nekako zalutao i u tu basnoslovno daleku zemlju. Tu sam vazuplatio pet stotina zlatnika, iako nije bila visoka ni nekih dvadeset palaca.

Pre nego što ispričam o mojoj poseti i o dugom razgovoru koji sam imao saLivijom, moram objasniti jednu stvar u pogledu koje sam te, čitaoče, već moždadoveo i u zabunu. Iz moga izlaganja o tome kako su vođeni veleizdajničkiprocesi i slične surovosti neko bi mogao zaključiti da se Imperijom za vreme

Tiberijeve vlade upravljalo neizdržljivo rđavo odozgo do dole. Daleko od toga!Iako Tiberije nije preduzeo nikakve javne radove o kojima bi bilo vrednogovoriti i premda se on zadovoljavao samo time da završi građevine koje jepočeo zidati još Avgust, on je držao vojsku i mornaricu u potpunom redu i snazi,plaćao je uredno svoje činovnike i primao od njih podrobne izveštaje četiri putagodišnje, unapređivao je trgovinu, obezbedio je uredno snabdevanje Italiježitom, opravljanjem je održavao u redu puteve i vodovode, ograničavao je narazne načine javno i privatno remećenje poretka, ustalio je cene prehranbenihpotreba, obuzdao je gusare kao i razbojnike i sakupio je znatne zalihe novca udržavnoj riznici, čuvajući ih za mogućne narodne potrebe. Ako su samo neštovredeli, on je zadržavao upravnike provincija po više godina na istome mestu,da ne bi izazivao pometnju čestim promenama, ali ih je ipak držao pod brižnimnadzorom. Da bi pokazao koliko je vredan i veran, jedan od njih mu je jednomposlao veći danak nego što je trebalo. Tiberije mu je uputio ukor: „Želim da miovce budu strižene, a ne brijane.” Kao krajnji ishod svega toga bilo je i manjeratova na granicama, naročito kad su sređeni nemački meteži srećnimMarobodovim dolaskom u Rim i Hermanovom smrću. Takfarina je tada ostaoglavni neprijatelj Rima. On je dugo godina bio poznat pod imenom „darovateljlovorovih venaca”, jer su ga naizmence tukle tri rimske vojskovođe: mojprijatelj Furije, pa onda Apronijin otac Apronije, i kao treći, Blez, Sejanov ujak– te su svi tako zaslužili pobednička odličja. Taj Blez je raspršio Takfarininuvojsku i zdrobio njegovoga brata. Njemu je ukazana neobična čast i time što muje dat naziv „vojskovođe”, koji je inače bio davan samo članovima carskeporodice. Tiberije je rekao Senatu da je srećan što počastvuje Bleza i zbognjegovoga srodstva sa njegovim vernim prijateljem Sejanom, ali kada je, trigodine docnije, četvrti vojskovođa, Dolabela, učinio kraj ratu u Africi – koji jebio ponovo izbio sa udvojenom snagom – pa ne samo porazio Takfarinu nego gai ubio, Dolabeli su data samo pobedničk odličja, „da ne bi venac od lovorikaniukoliko umanjio slavu Blezu, ujaku moga vernog prijatelja Sejana”.

26. god. n. e.

Ja sam ovde govorio o Tiberijevim dobrim delima, ali ne i o njegovimslabostima. Međutim, on je, ako se stvar posmatra sa gledišta Imperije uzete kaoceline, za poslednjih dvanaest godina svoga života bio mudar i pravičanvladalac. To najzad niko ne može poreći. Rak-rana u jezgru jabuke, ako bi mi seoprostila ova metafora, još nije bila izbila do ljuske, niti je oštetila i samomeso. Od pet miliona rimskih građana jedva je dvesta ili trista ljudi trpelo ipatilo od Tiberijevog surevnjivog straha, a ja ne znam koliko je desetina idesetina miliona robova i stanovnika u rimskim provincijama, kao i saveznika udržavama saveznicama Rima – koji su u svemu, izuzev po imenu, bili podanici

Rima – uživalo sigurne blagodeti carskoga uređenja koje su usavršili Avgust iLivija, a koji je Tiberije umeo da održi. Ali ja sam, takoreći, živeo u jezgrujabuke, te mi ne treba zameriti ako više pišem o onoj središnjoj rak-rani nego oonome još uvek neokrnjenom delu jabuke koji je još prijatno mirisao.

Ali kad se, nesrećni Klaudije, zaglibiš u metaforu – što je uostalom retko –ti onda obično preteraš. Sećaš se valjda Atenodorovih pouka protiv takvihpogrešaka? Nazovi dakle Sejana crvom, pa ostavi onda metaforu da idebestraga, a ti se vrati svom običnom svakodnevnom načinu izlaganja.

Sejan je odlučio da iskoristi Tiberijevu posramljenost da bi ga na duževreme zadržao izvan Rima a ne samo na dva meseca. On je zato podstakaojednoga od svojih časnika dvorske straže da optuži izvesnog čoveka, slavnogapo domišljatosti, koji se zvao Montan, tvrdeći da je baš taj čovek ocrnjivaoTiberijev lični život. Dotle su ljudi samo optuživani za opšte napade naTiberija, to jest da su govorili da je on obestan, svirep i samovoljan. Ovajčasnik je, međutim, istupio s tužbom protivu Montana zbog paskvila izuzetnoposebne vrste. Sejan se već pobrinuo da te paskvile isto onoliko odgovarajuistini koliko su bile i odvratne same po sebi, iako Montan – pošto nije, kaoSejan, znao sve šta se radi u dvoru – naravno nije mogao tako nešto ni izneti.Svedok, koji je inače bio najbolji nastavnik vojne obuke u dvorskoj straži,gromoglasno je ponavljao prostačke izraze koji su pripisivani Montanu; on nijespuštao glas ni kada je iznosio najsramotnije reči i rečenične obrte, pa nijedopustio da ga utišaju ni užasnuti poklici neodobravanja od strane senatora. „Jasam se zakleo da ću izneti celu istinu, urlao je on, a vodeći računa o častiTiberija Cezara, neću da propustim nijednu pojedinost iz Montanovih gnusnihrazgovora, koje sam lično čuo rečenoga dana i u rečenim okolnostima. Tuženije, pored toga, pričao da polna moć našeg milostivog imperatora naglo opadazbog navedenih razuzdanosti, kao i zbog preterane upotrebe lekarija kojima jeraspaljivao svoj polni žar, i da je – da bi i time povratio svoju polnu snagu –priređivao svaka tri dana tajne raskalašne igre u jednoj naročito ukrašenojpodzemnoj sobi u dvoru. Tuženi je pričao najzad i to da su izvođači tihraskalašenih igara, takozvani „spintrijanci”, ulazili u tu sobu jašući jedan nadrugome, i to sve trojica po trojica, potpuno nagi.”

Svedok je govorio u tome smislu čitavih pola sata, a Tiberije se nijeusuđivao da ga prekine, slušajući ga možda i zato da čuje šta se sve o njemuzna, ali je na kraju svedok ipak izrekao nešto što je prevršilo meru (nećemoulaziti u to šta je on tada rekao). Tiberije se toliko zaboravio da je odjednom,sav crven u licu, skočio sa svoje stolice, pa je izjavio da će ili on odmah na licumesta pobiti te čudovišne optužbe ili će zahtevati da se odmah otvori sudskaistraga. Sejan je pokušavao da ga umiri, ali je on stajao i dalje, razjarenogledajući oko sebe, sve dok Gal nije ustao i ljubazno ga podsetio da nije

optužen on, nego Montan, a da je njegov lični život iznad svakog sumnjičenja;osim toga, ako bi vest o jednoj takvoj istrazi dospele do pograničnih krajevacarstva i do savezničkih država, ona bi tamo bila potpuno pogrešno shvaćena.

Odmah posle toga je Trazil – ne znam da li potaknut Sejanom ili sam nasvoju ruku – opomenuo Tiberija da on treba uskoro da napusti Rim i da ćepoginuti ako ikad bude pokušao da opet kroči nogom u njega. Tiberije je zatorekao Sejanu da želi ići na Kapri i da će njemu ostaviti da vodi poslove u Rimu.On je pre odlaska prisustvovao još jednom suđenju zbog veleizdaje ovoga putaprotiv moje bratučede Klaudije Pulhre, Varove udove, koja je posle Sozijinogprogonstva postala Agripinina najprisnija prijateljica. Nju su optužili zabrakolomstvo, za podvođenje rođenih kćeri i za vračanje protiv Tiberija. Jalično mislim da je ona u svemu tome bila nevina. Čim je čula za to, Agripina jepohrlila u dvor, gde je slučajno videla Tiberija u času kada je prinosio žrtvuAvgustu. Maltene dok je on još bio pri tom svečanom poslu, ona mu sepribližila i rekla:

– Tiberije, ti se nedosledno ponašaš, jer podnosiš Avgustu na žrtvu ptice,plamence i paunove, a jednovremeno progoniš njegovu unučad.

– Ja te ne razumem – odgovorio joj je on, razvlačeći reči. Koju sam toAvgustovu unučad progonio, a da je nije progonio i on sam?

– Ne govorim ti o Postumu i Juliji, nego mislim na sebe, odgovorila mu jeona. Prognao si Soziju zato što mi je ona prijatelj, naterao si Silija da se ubijezato što mi je bio prijatelj, a sada hoćeš da upropastiš i moju dragu Pulhru, ajedini zločin joj je njena luda odanost prema meni. Ljudi počinju da meizbegavaju, govoreći da im donosim nesreću.

Tiberije joj je položio ruke na ramena, pa joj je još jednom rekao:

Misliš li da ti je naneta nepravdaTime što nisi postala kraljica?

Pulhra je bila osuđena, pa je nad njom izvršena smrtna kazna. Među njenim

sudskim goniocima glavna ličnost bio je čovek koji se zvao Afer, a njemu jepoverena ta uloga zbog njegove rečitosti. Nekoliko dana kasnije desilo se da gaje Agripina srela pred pozorištem. Izgledalo je kao da se Afer stidio samogasebe i da izbegava da joj sretne pogled. Ona mu je prišla i rekla mu:

– Nemaš mogućnosti da se sakriješ od mene, Afere! – posle čega mu jenavela stihove iz Homera, ali ih je unekoliko izmenila za tu priliku – stihove otome kako je Ahil svojim odgovorima hrabrio zbunjene glasnike koji su mudošli sa ponižavajućom Agamemnonovom porukom, pa je rekla:

Zdravo, o tužioče!...Priđi mi, jer ti kriv mi nijesi, već Agamemnon!4

Ovo je bilo dostavljeno Tiberiju (iako ne od strane Afera). Već i sama reč

„Agamemnon” ga je ponovo uzbudila.Agripina se razbolela, te je poverovala da je Tiberije truje. Naredila je da u

nosiljci odnesu u dvor, da bi uputila Tiberiju poslednji vapaj za milost.Izgledala je tako mršava i bleda da je Tiberije bio očaran. Mislio je: uskoro ćevaljda i umreti! Rekao joj je:

– O, jadna moja Agripina, pa ti mi izgledaš ozbiljno bolesna? Šta je to satobom?

Nato mu je ona odgovorila slabačkim glasom:– Možda sam ti nanela nepravdu kad sam verovala da ti goniš moje

prijatelje baš zato što su mi prijatelji. Možda sam ja i nesrećna u izboru svojihprijatelja, a možda je i moj sud često pogrešan. Ali ti se zaklinjem da i ti meniisto tako činiš nepravdu time što misliš da ti nisam odana i da imam nameru daneposredno ili posredno vladam državom. Ja međutim tražim samo jedno: da meostave na miru i da mi ti oprostiš ako sam te ikada nenamerno uvredila i... i...(Ona je kod tih reči zajecala.)

– I šta još?– O, Tiberije, budi dobar prema mojoj deci! I budi dobar prema meni!

Dozvoli mi da se ponovo udam! Ja sam tako osamljena! Od Germanikove smrtinikako nisam u stanju da zaboravim moje nevolje. Patim i od nesanice. Ako midozvoliš da se ponovo udam, ja ću se srediti i spasti se svoga nemira, postatisasvim druga ličnost, a ti me onda možda nećeš više ni sumnjičiti da kujemzavere protivu tebe. A ja sam sigurna da ti samo zato što izgledam tako nesrećnasmatraš da sam kivna na tebe.

– A ko je taj čovek za koga bi se udala?– Jedan dobar, velikodušan čovek, bez častoljublja, više nego sredovečan, a

usto jedan od tvojih najodanijih velikodostojnika.– Ko je to?– Gal. On kaže da bi me odmah uzeo.Tiberije se okrenuo na peti, pa je izišao iz sobe ne rekavši više ni reči.Nekoliko dana docnije on je pozvao Agripinu na jednu gozbu. Često je

pozivao na ručak baš one osobe kojima naročito nije verovao, pa bi piljio u njihza vreme obeda kao da pokušava da im čita s lica tajne misli, što bi uzdrmalosamopouzdanje skoro svakome. Ako su te osobe izgledale uznemirene, on je to

smatrao za dokaz njihove krivice, a ako su ga gledale uporno pravo u oči, on jeto smatrao za još jači dokaz krivice, a usto i drskosti. Prilikom ovoga ručkaAgripina je bila još bolesna, te je bez gađenja mogla da jede samo najlakšajela. Tiberije je stalno zagledao u nju, te se ona vrlo rđavo osećala. Ona nijebila mnogo govorljiva osoba, a razgovor se okretao oko vrednosti muzike ifilozofije, što je uopšte nije zanimalo, te joj je bilo nemoguće da ma štadoprinese tome razgovoru. Pravila se kao da jede, ali je Tiberije, koji jepažljivo posmatrao svoju gošću, video da ona vraća pladanj za pladnjem sanetaknutim jelom. Pomislio je da ona sumnja na njega da će je otrovati, pa je, dabi proverio tu misao, brižljivo izdvojio jednu jabuku iz zdele za jelo predsobom, pružio je Agripini i rekao:

– Moja draga Agripina, pa ti skoro ništa nisi ni okusila! Probaj bar ovujabuku! Divna je ! Pre tri godine sam primio mlade jabukove sadnice odparćanskog kralja, i ove godine su prvi put rodile.

Svaki od nas ima nekog „prirodnog neprijatelja”, ako bih tako mogaonazvati ono na šta mislim. Za nekoga je i sam med silovit otrov. Drugi se opetodmah razbole ako dodirnu konja ili uđu u konjušnicu, pa čak i ako se izvale naležaj napunjen konjskom grivom. Na nečija osećanja vrlo nelagodno delujeprisustvo mačaka, pa će, ulazeći u neku sobu; čak reći: „Ovde je morala bitineka mačka, izvini, ali ja se povlačim.” Ja, na primer, imam nesavladljivuodvratnost prema mirisu rascvetaloga gloga, a Agripin prirodni neprijatelj bilaje jabuka. Ona je zato primila Tiberijev dar i zahvalila mu, ali sa rđavoprikrivenom jezom, pa je rekla da će je, ako joj se to dozvoli, zadržati da jepojede kad bude došla kući.

– Ali samo jednu krišku sada, samo da okusiš njenu slast, rekao je Tiberije.– Molim te da mi oprostiš, ali zbilja ne mogu, rekla je ona i predala jabuku

jednome sluzi, rekavši mu da je brižljivo zavije u jedan ubrus, da bi se znalo daje njena.

Pa zašto je onda Tiberije nije odmah optužio za veleizdaju, kad ga je većSejan na to nagonio? Samo zato što je Agripina tada još bila pod Livijinomzaštitom.

Glava XXV

I tako najzad stižem da ispričam svoj ručak sa Livijom. Ona me je vrlo

milostivo pozdravila. Izgledalo je kao da je iskreno očarana mojim poklonom.Za vreme obeda, kome nije prisustvovao niko osim Urgulanije i Kaligule, komeje tada bilo već četrnaest godina i koji je bio dečak tamnog lica i očiju utonulihu očne duplje – Livija me je zaprepastila oštrinom rasuđivanja i jasnoćompamćenja. Pitala me je o mome radu, a kada sam ja počeo govoriti o Prvompunskom ratu i pobijati izvesne navode pesnika Nevija (koji je u tom ratuvojevao), ona se saglasila sa mojim zaključcima, ali me je ulovila čim samjednom pogrešno naveo toga pisca, pa mi je rekla:

– Nisi li mi sada, unuče, zahvalan što ti nisam dozvolila da pišeš onajživotopis svog oca? I misliš li da bi ti danas bio ovde na ovom ručku da to ondanisam sprecila?

Kad god bi mi rob napunio čašu, ja bih je junački ispio. Kod desete ilidvanaeste osećao sam se jak kao lav, pa sam smeono odgovorio Liviji:

– Krajnje sam ti zahvalan, staramajko, što se nalazim u sigurnom društvuKartaginjana i Etruraca. Nego, bi li mi htela reći zašto sam upravo ja danas naovom ručku?

– Priznaću ti, reče mi ona smejući se, da tvoje prisustvo za stolom još uvekizaziva u meni tusta i tma... Ali to nije ni važno! Ako sam prekršila jedno odsvojih najstarijih pravila, to je moja stvar, a ne tvoja. Nego, ti me ne voliš,Klaudije? Reci slobodno!

Ne verujući svome sopstvenom glasu, ja sam joj rekao:– Verovatno te ne volim isto onoliko koliko i ti ne voliš mene, staramajko.Kaligula je jedva uzdržavao svoj ciničan smeh, Urgulanija se prigušeno

cerila, a i Livija se smejala, pa je rekla:– Zbilja otvoreno rečeno! Nego, da te uzgred zapitam, vidiš li ti ovo ovde

čudovište, koje preko svoga običaja ostade mirno sve vreme ručka?– Koje čudovište, staramajko?– Pa ovog tvog sinovca, Kaligulu!– Pa zar je on čudovište?– Nemoj se praviti da ne znaš! Ti si zaista čudovište, je li, Kaligula?– Kako ti kažeš, prababo, odgovori joj Kaligula, oborenih očiju.– E lepo, o tome čudovišta koje je pred tobom, o tome tvom sinovcu, o

njemu ću ti sada nešto reći: on će biti prvi sledeći imperator.

Mislio sam da je to neka šala, pa smejući se rekoh:– Kada ti to kažeš, staramajko, onda je to tako. Ali šta to preporučuje

Kaligulu za taj položaj? Ta on je najmlađi u porodici i, premda je već daodokaza o svojim velikim prirodnim darovima...

– Hoćeš reći da niko neće moći da se probije pored Sejana i Livile?Bio sam zgranut otvorenošću ovoga razgovora, pa rekoh:– Ne mislim ništa u tome smislu; ja se nikada ne mešam u politiku. Hteo sam

samo reći da je on još mlad, odveć mlad da bude imperator, i da se ovoproročanstvo neće moći tako skoro ispuniti.

– Nećeš baš morati dugo čekati na ispunjenje toga. Njega će Tiberije uzetiza svoga naslednika. To je van svake sumnje. Zašto? Zato što je Tiberije takavčovek. Njega drži ona ista sujeta od koje je patio i siroti Avgust: on ne može dapodnese ni pomisao da ga nasledi neko ko bi bio omiljeniji od njega.Jednovremeno, Tiberije je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da postanečovek koga mrze i koga se boje. Zato će, kada bude osetio da mu se bliži krajpotražiti za naslednika nekoga koji će biti još gori od njega. I on će tako doći naKaligulu. Kaligula je već izvršio jedno delo koje ga stavlja na mnogo većistupanj zločinstva nego što je onaj koji Tiberije može ikad dosegnuti.

– Ali, molim te, prababo! – branio se Kaligula.– U redu, čudovište, reče Livija, čuvaću tvoju tajnu sve dok se budeš dobro

vladao.– Da li Urgulanija zna tu tajnu? – zapitah ja.– Ne. Ta je stvar ostala između ovoga čudovišta i mene – odgovori mi

Livija.– Da li ti je on nju dragovoljno poverio?– Naravno da nije. On nije od onih koji se poveravaju ljudima. Ja sam

slučajno otkrila tu tajnu. Ušla sam jedne noći u njegovu spavaću sobu da vidimda li ne pokušava neke đačke prevare, to jest da li se na primer ne bavi izsopstvenog zadovoljstva crnom magijom, da li ne prečišćava kroz retorte otroveili nešto slično. Ušavši tamo našla sam...

– Molim te, prababo! – uzviknu Kaligula.– Tamo sam, nastavi Livija, naišla na nešto zeleno, što mi je reklo vrlo

zanimljive stvari. Ali sam mu ja to vratila.Urgulanija upade u reč uz kiseo osmeh:– Trazil mi veli da ću umreti još ove godine, te tako, Kaligula, neću imati

zadovoljstvo da živim pod tvojom vladom, sem ako ne bi pohitao da ubiješTiberija.

– Zar će on to učiniti, staramajko? – obratih se ja Liviji.– Da li je čika-Klaudije toliko pouzdan da se pred njim može otvoreno

govoriti? – upita Kaligula Liviju, pa dodade: Ili nameravaš i njega da otruješ?– O, on je sasvim pouzdan i bez otrova, odgovori Livija. Ja bih želela da se

vas dvojica bolje upoznate. To je jedan od razloga što smo se našli na ovomeručku. Čuj, Kaligula: tvoj stric Klaudije je izuzetak. On je čovek tako starogakova da se na njega možeš osloniti dokle god je živ, već i to zbog toga što sezakletvom zavetovao da će voleti i štititi decu svoga brata. A čuj me i ti,Klaudije: tvoj sinovac Kaligula je takođe izuzetak. On je izdajica, kukavica,pohotljivac, tašt i lažov, i on će ti, pre nego što ga bude nestalo, poštenozagorčati život, ali te on nikada neće ubiti!

Izgledalo je da čovek sanja ovaj razgovor, toliko je on bio lud, ali izanimljiv. Ja ispih ponovo svoju čašu, pa zapitah:

– A kao zašto da me ne bi ubio?– Zato što si ti čovek koji treba da osveti njegovu smrt!– Ja? A ko ti to kaže?– Trazil.– Zar Trazil nikad ne greši?– Ne. Nikad. Kaligula će biti ubijen, a ti ćeš osvetiti njegovu smrt.Dok su na sto bile iznošene poslednje đakonije, iznenada je zavladao

umoran muk, i to se tako produžilo dok Livija odjednom ne reče:– E sad, Klaudije, ostatak našeg razgovora ima da bude udvoje.Nato se obe druge zvanice povukoše. Ja rekoh:– Ovo mi izgleda neki vrlo čudan razgovor, staramajko. Da li je to bila moja

greška? Da se nisam prepio? Mislim da je u današnje vreme opasno teratiizvesne šale. Ovo su opasna ludovanja. Nadam se da posluga...

– O, posluga je gluvonema. A ne grdi ni vino! Istina je u vinu, a bar što tičemene, razgovor je bio savršeno ozbiljan.

– Ali... ali ako već smatraš Kaligulu za čudovište, što ga podstrekavaš? Štone ukažeš svoju potporu Neronu? To je divan momak.

– Zato što će Kaligula, a ne Neron biti naredni imperator.– Ali on će biti čudovišno rđav imperator ako je onakav kao što to ti kažeš.

A ti, koja si posvetila sav svoj život službi Rimu...– Tako je. Ali čovek se ne može boriti protiv sudbine. A pošto je Rim bio

nezahvalan i dovoljno lud da dozvoli da me moj nitkov sin gurne u stranu i dame vređa, i to da vređa mene, zamisli samo, mene koja sam možda najveći

vladar koga je poznao svet, i uz to sve svoju mater... (Tu njen glas postadepiskav.)

Hteo sam po svaku cenu da promenim predmet razgovora, te rekoh:– Molim te, staramajko, umiri se! Kao što već reče, ti se ne možeš boriti

protiv sudbine. Ali zar nisi htela, staramajko, da mi u vezi sa svim tim kažešnešto određeno?

– Da, u pitanju je Trazil. Ja ga stalno pripitkujem. Tiberije ne zna da ja točinim, ali je Trazil često ovde kod mene. On mi je još pre nekoliko godinarekao šta će se desiti između Tiberija i mene, to jest da će se on pobunitiprotivu moje vlasti i da će uzeti carstvo potpuno u svoje ruke. Ja to onda nisamverovala. Ali mi je on rekao još jednu stvar: iako ću umreti kao stara iraočarana žena ipak ću mnogo godina posle svoje smrti biti priznata za boginju.A pre mi je kazao da će jedna osoba, koja će umreti one godine za koju sadaznam da će biti godina moje smrti, postati najveće božanstvo koje je svet ikadapoznao i da, na kraju krajeva, ni u Rimu niti igde u Carstvu nijedan hram nećebiti posvećen nikome drugom, pa čak ni Avgustu, nego samo njemu.

– A kad ćeš ti umreti? – zapitah je ja.– Kroz tri godine, s proleća. Znam čak i dan...– Ali zar si ti toliko željna da postaneš božanstvo? A moj stric Tiberije

izgleda, to ne želi?– Ali ja samo o tome i mislim, jer je moje životno delo završeno. A što da

ne želim? Jer ako je već Avgust bog, bilo bi glupo da ja ostanem sam njegovasveštenica. Ja sam u stvari sve to i obavila, zar ne? Po svojim urođenimosobinama, Avgust ne bi ni bio ništa bolji imperator od Tiberija.

– Da, staramajko. Ali zar tebi nije dovoljno što si svesna šta si uradila uživotu, nego želiš da budeš obožavana od nesvesne rulje?

– Čekaj, Klaudije, da ti objasnim! Skoro se potpuno slažem s tobom uonome što si rekao o rulji. Ja ne mislim toliko na svoju ovozemaljsku slavukoliko na položaj koji ću zauzimati na nebu. Ja sam učinila mnoge grešne stvariu životu, a koji bi veliki vladalac bio bezgrešan? Ja sam stavljala srećuImperije iznad svih drugih ljudskih obzira. Da bi sačuvala Imperiju od cepanjana stranke, morala sam da zagazim i u mnoge zločine. Avgust je činio sve što jemogao da razdrobi Imperiju svojim smešnim povlašćivanjem jednih ličnosti naštetu drugih: Marcela je dizao protiv Agripe, Gaja protiv Tiberija. Ko je spasaoRim od mogućnosti ponavljanja građanskog rata? To sam učinila ja! Neprijatni iteški zadatak uklanjanja Marcela i Gaja takođe je pao na mene. Da, da, nemojmi se tu pretvarati da nikad nisi ni posumnjao da sam ih ipak ja otrovala. A učemu je odgovarajuća nagrada za vladaoca koji je počinio takve zločine radi

dobra svojih podanika? U tome, očigledno, da bude dignut na stupanj boga! Ili tine veruješ da su duše zločinaca prepuštene večnim mukama?

– Uvek su me učili tome da tako i treba da bude.– A li besmrtni bogovi su slobodni od svakoga straha od kazne, bez obzira

kakve su zločine izvršili?– Pa naravno, Jupiter je svrgao svoga oca i ubio jednoga od svojih unuka, a

rodoskrvno se oženio svojom sestrom i,., Pa, naravno, slažem se s tobom. Nikood bogova i ne uživa dobar glas u pogledu svojih vrlina. A izvesno je i to da onikoji sude smrtnima nemaju vlast i nad njima.

– Sasvim tačno. Sad znaš zašto je za mene od vrhovne važnosti da postanemboginja. A to je, ako baš želiš znati i razlog zašto trpim Kaligulu. On mi sezakleo da će me, ako samo budem sačuvala njegovu tajnu, učiniti boginjom čimbude postao imperator. A ja želim da mi se i ti zakuneš da ćeš i ti učiniti sve štoje u tvojoj moći da postanem božanstvo. Što pre, jer – oh, ta zar ne uviđaš? – jabih bila u paklu sve dok me Kaligula ne proglasi za boginju, paklu, gde bihimala da trpim najstrašnija mučenja – i to naročito birana, neizbežna mučenja!

Iznenadna promena u njenom glasu, koji je sa hladne carske nadutosti prešaona prizvuk zaplašenog preklinjanja, zaprepastio me je više nego sve što samdotle čuo. A pošto je trebalo ipak nešto reći, kazao sam:

– Ne vidim kakav bi uticaj mogao imati jadni čika-Klaudije bilo naimperatora, bilo na Senat.

– Potpuno je svejedno šta ti sam vidiš ili ne vidiš, blesane moj! Nego, hoćešli se zakleti da ćeš činiti ono što ja tražim? Hoćeš li da mi se zakuneš svojomrođenom glavom?

– Staramajko, rekoh ja, zakleću ti se svojom glavom – ukoliko ona uopštesada nešto vredi – ali pod jednim uslovom.

– Kako, ti se usuđuješ da meni postavljaš uslove?– Posle dvadesete čaše, da! Ali to je jedan jednostavan uslov. Najzad, pošto

si me trideset šest godina zapostavljala i mrzela, ti zaista i ne možeš očekivatiod mene da učinim za tebe nešto bez ikakvih uslova.

– A kakav je to jednostavni uslov? – upita me ona smešeći se.– Postoji čitavo mnoštvo stvari, koje bih želeo znati. Hoću pre svega da

znam ko je ubio moga oca, pa ko je ubio Agripu, pa ko mi je ubio brataGermanika, a ko umorio moga sina Druzila...

– Zašto želiš da sve to znaš? Možda zbog neke glupe nade da ćeš na meniosvetiti njihovu smrt? – upita me ona,

– Ne, čak ni onda ako si ti njihov ubica! – odgovorih joj ja. Jer ja se nikada

ne svetim, osim ako sam zakletvom prinuđen da to učinim, ili u samoodbrani. Javerujem da zlo nalazi kaznu samo u sebi. Sve što želim jeste da saznam istinu.Ja sam povesničar po svome pozivu, i jedino što me zanima jeste da znam kakosu se stvari odigrale i zašto. Na primer, ja više pišem istorije zato da bih se samobavestio nego da obaveštavam svoje čitaoce...

– Vidim da je stari Atenodor imao velik uticaj na tebe.– On je bio ljubazan prema meni i ja sam mu zahvalan, jer sam zahvaljujući

njemu postao stoik. Ja se nikada nisam upuštao u filozofska dokazivanja, kojame nikada nisu ni primamljivala, ali sam usvojio stoičko gledanje na stvari.Možeš mi dakle verovati da neću ponoviti nijednu reč koju mi budeš rekla.

Pošto sam je uverio da zaista mislim onako kako govorim, mogao sam jojčetiri časa, a možda i više, postavljati najnezgodnija pitanja, na koja mi je onaodgovarala bez ikakvog izbegavanja i tako spokojno kao neki nadzornikpoljskoga dobra koji gospodaru imanja podnosi račune o nekim manjimnezgodama na imanju. Da, rekla je, ona je otrovala moga deda; ali ne, ona nijeotrovala i moga oca, iako je Tiberije za to sumnjiči, jer je on umro od prirodnegangrene; ali, dabome, ona je otrovala Avgusta mažući otrovom smokve koje jeon jeo, naravno dok su još bile na drvetu; a zatim mi je ispričala celu Julijinuistoriju, onako kako sam je ja već izneo, i celu Postumovu istoriju, čije sampojedinosti bio u mogućnosti da sravnim sa što sam već znao; jeste, priznala jeLivija, ona je otrovala Agripu i Lucija, kao i Marcela i Gaja, a naravno ona jezaplenila i moja pisma Germaniku; ali ne, ona nije otrovala Germanika – to jePlancina učinila na svoju ruku – ali ga je ona, Livija, pre toga već bila osudilana smrt, kao što je to učinila i sa mojim ocem, i to iz istoga razloga.

– A kakav je bio taj razlog, staramajko?– Pa on je odlučio da uspostavi republiku, reče mi ona. Ali ne, ne bi trebalo

da me rđavo shvatiš, nije on to hteo da učini tako da bi time povredi zakletvudatu Tiberiju. On je išao na to da sam Tiberije dobrovoljno preduzme taj koraki da Tiberije u očima naroda bude čovek koji uspostavlja stare slobode, dok bise on sam povukao u pozadinu. I on je skoro ubedio Tiberija. Ali ti znaš kakvaje kukavica Tiberije. Zato sam morala dobro da se napregnem da bih stvorilamnoštvo lažnih pismena i da kažem Tiberiju sijaset laži, da bi on odustao odtoga da sam od sebe napravi budalu. Čak sam bila prinuđena da sklopimsporazum sa Sejanom. Uostalom, to republikanstvo je neka stalna luda klica uporodici. Nju je imao i tvoj ded.

– Imam je i ja.– Još uvek? To je zanimljivo! Koliko ja znam, ima je i Neron. To mu neće

doneti mnogo sreće. Ali nema koristi od ubeđivanja republikanaca. Vi odbijateda uvidite da čovek na današnjem stupnju razvitka države isto onako ne može

vratiti na snagu republikansku vlast kao što ne može nametnuti prvobitnaosećanja čestitosti savremenim ženama i muževima. To bi izgledalo kao kada bineko pokušao da vrati natrag senku na sunčanom časovniku, a to je nemoguće.

Ona mi je ispovedila da je i Druzil bio udavljen po njenoj želji i rekla mi jekako sam bio blizu smrti kada sam prvi put pisao Germaniku o Postumu. Jedinirazlog, zbog koga mi je tada poštedela život bio je u tome što je očekivala da ćuu tim pismima pokušati da obavestim Germanika gde boravi Postum, te da i onato sazna. Ali najzanimljivije od svega što mi je rekla bilo je objašnjenje onjenim načinima trovanja. Postavio sam joj ono staro Postumovo pitanje: da lije ona za otrove koji lagano dejstvuju ili za one brze, a ona mi je, bez inajmanjeg uznemirenja, odgovorila da predpostavlja manje češće ponavljanekoličine laganih i svakog ukusa lišenih otrova, koji izazivaju promene kao i kodobične sušice. Pitao sam je zatim kako joj ja polazilo za rukom da uvek dobrosakrije tragove i kako je mogla da zada udarac i na tako velikim odstojanjima –jer je Gaj bio ubijen u Maloj Aziji, a Lucije u Marselju.

Ona me je podsetila na to da nikada nije izvršila nijedno ubistvo za koji bise moglo misliti da joj donosi samo neposredne i trenutne koristi. Ona, naprimer, nije otrovala moga deda pre nego što je prošlo izvesno vreme poslenjihovog razvoda, niti je uopšte otrovala ma koju od svojih suparnica, Oktaviju,Juliju ili Skriboniju. Njene su žrtve bile većinom one osobe čije je uklanjanjedovodilo njene sinove ili unuke bliže nasledu vrhovne vlasti. Njen jedinipoverenik bila je Urgulanija, a ona je bila tako poverljiva i vešta, a i tolikoodana, da je ne samo bilo neverovatno da će se ikada otkriti zločini koje su njihdve zajedno zamislile, nego – čak ako bi oni i bili otkriveni – nikada ne bi bilodokazano da je ona u njih umešana. Svakogodišnje ispovedanje Urgulaniji kaosveštenici u doba pripremanja svetkovine dobre boginje Faune služilo je običnokao način da se otkriju sredstva za uklanjanje izvesnih osoba koje su smetaleLivijinim smerovima. Ona mi je to potpuno rasvetlila, i to ovako: ponekad bi sedogodilo da žene ispovede ne samo svoja bračna neverstva nego irodoskvrnjenja izvršena sa bratom ili sinom. Na to bi Urgulanija izjavila da setako nešto može okajati samo smrću toga čoveka.

Onda bi žena zavapila: „Zar nema zaboga nikakvog drugog načinaispaštanja?” Urgulanija bi rekla da možda postoji neka zamena koju će boginjaipak hteti dozvoliti, ali grešnica bi mogla da se očisti samo time što bi izvršilaosvetu božanstva uz pomoć onoga istog čoveka koji ju je osramotio. Jer – reklabi joj Urgulanija – jednu takvu sličnu ispovest učinila joj je pre nje neka drugažena, koja se užasavala i pomisli da ubije onoga koji ju je osramotio, te je tapropalica još uvek u životu, a njegova žrtva sama pati. A te su „propalice”redom bili Agripa, Lucije i Gaj. Agripa je bio optužen za rodoskvrnjenje sasvojom kćeri Marcelinom, čije je neobjašnjivo samoubistvo dalo pečat istini toj

priči. Gaj i Lucije su bili optuženi za rodoskrvnjenje sa svojom majkom, i to prenjenoga progonstva, a Julijin rđav glas dao je potrebnu verodostojnost i tojpriči. U svakome od tih slučajeva žena je oberučke prihvatila na sebe izvršenjetih ubistava, a njen saučesnik u grehu je takođe oberučke prihvatao saučesništvoi u ovakvoj raboti. Urgulanija bi naravno, pomogla savetom i celishodnimotrovom. Livijina bezbednost je počivala na tome što se nije mogla uspostavitinikakva veza između nje i njenog pomagača, a ovaj, čak ako bi bio i sumnjičenili uhvaćen na tome delu još krvavih ruku, ne bi bio u mogućnosti da objasnisvoje razloge a da pri tom još više ne okrivi samoga sebe. Zato sam zapitaoLiviju: da li se bar kaje što je smakla Avgusta i što je poubijala ili oterala uprogonstvo tolike njegove potomke? „Nikada i ni u jednom trenutku ja nisamzaboravila čija sam kći!” – odgovorila mi je ona. A ove njene reči velikimdelom sve objašnjavaju. Livijinoga oca, čoveka iz porodice Klaudija, Avgust jeposle bitke kod Filipa u Trakiji osudio na smrt, a ovaj je samoubistvopredpostavio mogućnosti da mu živ padne šaka.

Ukratko, ona mi je rekla sve što sam želeo da znam, ali mi nije htela ništareći o onim natprirodnim pojavama u Germanikovoj kući u Antiohiji. Ona jeponovila da u tom pogledu nije bila izdala nikakva naređenja, a da joj niPlancina niti Pizon o tome nisu rekli ništa, te da u pogledu mogućnosti darasvetli tu tajnu niukoliko nije u boljem položaju od mene. Pošto sam video daje nekorisno dalje navaljivati, ja sam joj zahvalio na strpljenju prema meni, azatim sam se zakleo glavom na ramenu da ću preduzeti sve što je u mojoj moćida je učinim boginjom.

Kada sam već pošao od nje, ona mi je uručila jednu malu knjižicu, rekavšimi da je pročitam tek kada budem bio u Kapui. To je bila ona zbirka odbačenihsibilskih stihova o kojima sam pisao na prvim stranama ove povesti; kada sam unjoj došao do proročanstva nazvanog „Nasleđe ljudi sa kosom”, meni se učiniloda sam najzad shvatio zašto me je Livija zvala na ručak i zašto je zahtevala dajoj položim onu zakletvu. (Ako sam je uopšte položio, jer mi sve ovo izgledakao neki san koji sam usnio u pijanstvu.)

Glava XXVI

Sejan je podneo molbu Tiberiju, moleći ga da ga ima u vidu ako bude tražen

muž za Livilu. Izjavio je da je svestan toga da je on samo običan vitez, ali zar isam Avgust nije jednom rekao da bi i svoju jedinicu kćer udao za viteza, aTiberije nema odanijeg podanika od njega. Njemu najzad i nije do senatorskogpoložaja, jer je zadovoljan što može u svome današnjem položaju da služi kaobudni stražar bezbednosti plemenitog imperatora. Dodao je da bi ta ženidba bilaozbiljan udarac za Agripininu stranku, koja ga uostalom priznaje za svoganajvatrenijeg protivnika. Njene pristalice će se sa strahom ustezati da seposluže nasiljem prema Kastorovom jedinom preživelom sinu, koga mu jerodila Livila, to jest prema Tiberiju Gemelu. A skorašnja smrt Gemelovogblizanca mora čoveka da navede na misao da je u to umešana i Agripina.

Tiberije je na to milostivo odgovorio da još ne bi mogao dati povoljanodgovor na ovu molbu, iako je inače potpuno svestan svojih velikih obavezaprema Sejanu. On je smatrao da se Livila, čija su oba ranija muža bili ljudinajvišega roda, ne bi zadovoljila time da on ostane običan vitez. A ako bi Sejanne samo ženidbom ušao u carsku porodicu već bio unapređen i za senatora, zarto ne bi izazvalo ljubomoru koja bi ojačala Agripininu stranku? Tiberije je daljerekao da je upravo u želji da izbegne izazivanje ljubomore, Avgust hteo da udakćer za običnog viteza, i to za čoveka koji je živeo povučeno i koji se uopštenije mešao u politiku.

Pa ipak, on je taj odgovor završio jednom beleškom koja je ulivala nade, aona je glasila: „Uzdržavam se da ti tačno kažem svoje namere o tome kakomislim da te srodstvom bliže vežem za sebe. Ali mogu ti reći toliko da nematako visoke nagrade koju ti ne bih dao za tvoju odanost i da će mi biti velikozadovoljstvo da, čim se bude ukazala prilika, učinim ono što već i nameravamda uradim.”

Sejan je isuviše dobro poznavao Tiberija, pa je shvatio da je preranopostavio svoj zahtev. Uostalom, on mu se pismeno obratio samo zato što ga jeLivila na to sama terala. Ali je on razumeo i to da je znatno uvredio Tiberija.Zato je odlučio da ga ubedi da treba odmah da napusti Rim i da njemu za stalnopoveri položaj čuvara grada, a na odluke čuvara grada moglo se žaliti samoimperatoru. Kao zapovednik dvorske straže Sejan je imao pod sobom i odred ukome su služili carski glasnici i skoroteče, tako da bi kroz njegove ruke moralaprolaziti sveukupna Tiberijeva prepiska. Tiberije je znao da zavisi od njega i upogledu onih ličnosti koje bi bile puštane preda nj, a ukoliko bi manje svetaizlazilo pred njega utoliko bi on bio zadovoljniji. Malo po malo, u ruci čuvara

grada bi se stekla sva stvarna vlast, i Sejan bi mogao da odlučuje kako mu sesvidi, bez opasnosti da mu se imperator meša u poslove.

I Tiberije je na kraju napustio Rim. Za povod tom odlasku uzeto jeosvećenje Jupiterovog hrama u Kapui i Avgustovog hrama u Noli. Tiberije nijeuopšte imao nameru da se ikad više vrati u Rim. Znalo se da je on doneo tuodluku zbog Trazilove opomene, a smatralo se da se svako Trazilovoproročanstvo bezuslovno mora ispuniti. Predpostavljalo se da će Tiberije, komeje bilo šezdeset sedam godina, morati umreti u vrlo kratkom roku. On jeizgledao veoma rđavo, bio je mršav, poguren, ćelav, ukočenih zglobova, a celomu je lice bilo u čirevima i zavojima. Niko živi ne bi mogao ni pomisliti da muje suđeno da živi još jedanaest godina. Možda je toliko poživeo samo zato štoviše nikad nije dolazio bliže Rimu sem najviše do njegovih predgrađa. Bilokako mu drago, izgledalo je da se ispunilo Trazilovo proročanstvo.

Tiberije je poveo sa sobom na Kapri nekolicinu učenih grčkih profesora,jedan odred odabranih vojnika, zatim svoju nemačku telesnu stražu, pa Trazila igomilu namazanih ljudskih stvorenja, kojima je teško bilo odrediti pol, i,najzad, što je najčudnije od svega, Kokceja Nervu. Kapre su jedno ostrvo uNapuljskome Zalivu, udaljeno od obale oko tri milje. Njegovo podneblje jezimi toplo, a leti hladovito. Na njemu postoji samo jedno jedino mesto na komese može iskrcati, a svi ostali delovi ostrva su zaštićeni strmim stenama ineprolaznim šipragom. Način na koji je Tiberije tu provodio časove dokolice,kad nije sa Grcima razgovarao o pesništvu i o poreklu i međusobnom srodstvubogova ili kad nije sa Nervom raspravljao pravna i politička pitanja, toliko jeodvratan da se ne može izneti čak ni u jednoj istoriji. Neću reći ništa više do toda je on tamo odneo potpunu zbirku Elefantisovih knjiga, taj najpotpunijisveopšti priručnik svih oblika bludi koji je ikad iko sastavio. On je na Kaprijučinio ono što nije mogao da čini u Rimu, jer je tamo mogao da upražnjavanepristojnosti pod vedrim nebom, među drvećem i cvećem ili na morskoj obali,uz onoliko buke koliko mu je već kad bilo volja. Kako su neke od tih njegovihpoljskih zabava bile krajnje svirepe, jer je mučenje njegovih drugova u zabavipredstavljalo velik deo njegovog uživanja, on je smatrao da je udaljenostKaprija preimućstvo koje preteže nad svim nedostacima toga ostrva. On niježiveo stalno na njemu nego je imao običaj da posećuje Kapuu, Baje i Ancijum.Ali mu je glavni stan ipak bio na Kapriju.

Posle nekoga vremena on je dao ovlašćenje Sejanu da ukloni vođeAgripinine stranke i da pri tom izabere sredstva koja mu se budu učinilanajpogodnijim. Ostao je u svakodnevnom dodiru sa Sejanom, odobravajući svenjegove postupke svojim pismima Senatu. Jednom je proslavio praznik Novegodine u Kapui, gde je, prema starom običaju, izgovorio svoju prvosvešteničkubesedu, kojom je blagoslovio svetinu, a zatim se odjednom obratio jednome

vitezu, koji se zvao Sabin i koji je stajao u njegovoj blizini, pa ga je optužio zapokušaj da navede njegove oslobođenike da mu otkažu vernost. Jedan odSejanovih ljudi je odmah skleptao toga Sabina, omotao mu glavu njegovimsopstvenim plaštom, stavio mu omču oko vrata i odvukao ga. Sabin jezapomagao prigušenim glasom: „Upomoć, prijatelji, upomoć!” – ali se niko nijeni pokrenuo s mesta, te je Sabinu – čiji se jedini zločin sastojao u tome što jebio Germanikov prijatelj i što se dao prevariti od nekog Sejanovog čoveka, teje pred njim u potaji izrazio svoju naklonost prema Agripini – na brzinu i bezsuđenja odletela glava. Već idućega dana je u Senatu bilo pročitano jednoTiberijevo pismo, koje je javljalo za Sabinovu smrt i u kome se spominjalo daje Sejan otkrio jednu opasnu zaveru. „Imajte, gospodo, sažaljenja za jednognesrećnog starog čoveka koji živi u stalnoj strepnji, pošto i sami članovinjegove porodice kuju podle zavere protiv njegovog života!” – pisao jeTiberije, a bilo je očigledno da misli na Agripinu i Nerona. Gal je ustao i rekaoda bi bilo poželjno da imperator objasni Senatu svoje bojazni, te da dozvoli daih ovaj i razbije, pošto bi mu to svakako pošlo za rukom. Ali Tiberije se jošuvek nije osećao dovoljno jakim da bi se za ovo osvetio Galu.

U leto te iste godine došlo je do jednog slučajnog susreta između Livije,koja je bila u svojoj nosiljci, i Tiberija, koji je jahao najednom kratkonogomkonjiću. To je bilo na glavnoj ulici Napulja. Tiberije se baš iskrcao, dolazeći saKaprija, a Livija se vraćala iz posete Herkulaneumu. Tiberije je zaželeo daprojaše a da i ne pozdravi mater, ali ga je moć navike prinudila da zategne uzde,da stane, pozdravi je i da je tek reda radi zapita za zdravlje. Ona mu je tadarekla:

– O već mi je bolje, čim se ti tako ljubazno raspituješ za moje zdravlje,dečko moj! Nego, kao mati, mogu ti dati savet: dobro pazi na ribu mrenu kojujedeš na svome ostrvu! Neke od onih koje se tamo love krajnje su otrovne...

– Hvala ti, mati, odgovorio joj je on. Pošto ta opomena dolazi od tebe, ja ćuse ubuduće pobožno držati tanje i trilje.

Livija se glasno nasmejala, pa se obratila Kaliguli, koji je bio pored nje, irekla mu, takođe glasno:

– Dakle, kao što rekoh, moj muž (tvoj praded, dragi moj) i ja išli smo žurnoovom ulicom jedne mračne noći, a to je, ako se ne varam, bilo pre šezdeset petgodina, idući ka pristaništa u kome nas je tajno čekao naš brod. Očekivali smoda će nas svakoga trenutka uhvatiti i ubiti Avgustovi ljudi. Kako to sad izgledačudnovato! Moj stariji sinčić – jer mi smo tada imali samo jedno dete – jahao jena očevim ramenima. Ne znam šta mu bi, tek on poče odjednom da kmeči izsveg glasa:„Oh oče, ja želim da se vratim u Peru-u-u-ziju!” To nas je odalo.Dva vojnika su izletela iz neke krčme, dovikujući nam da stanemo. Sakrili smo

se u jednu mračnu kapiju, da bismo ih propustili da nas mimoidu. Ali Tiberije jenastavio da se dere: „Hoću da se vratim u Peru-u-u-ziju!” Ja sam tada reklamužu: „Ubij ga! Ubij to derište! Tako ćemo još imati nade da se možemospasti!” Ali moj muž je bio jedna luda nežna srca, pa je odbio da to učini. I mismo se spasli samo pukim slučajem.

Tiberije, koji se zadržao da čuje kraj te priče, zari mamuze u rebra svogakonja i odjuri besno sa toga mesta. Posle toga se njih dvoje nikada više u životunisu ni videli.

Livijina opomena, koja se odnosila na ribu, bila je rečena samo zato da saTiberiju kaže neka neprijatnost i da mu se nagovesti da su njegovi ribari ilinjegovi kuvari na njenom platnom spisku. Ona je znala Tiberijevu naklonostprema mrenama, a znala je i to da će se odsada u njemu stalno boriti prohtev zajelom i strah da mu neko radi o glavi. Ali njena primedba je imala i krajnjeneprijatne posledice. Jednoga dana Tiberije je sedeo pod jednim drvetom nazapadnoj obali ostrva, uživajući u ćarlijanju lakog povetarca i sastavljajući usebi na grčkom razgovor između jednoga zeca i jednoga fazana, od kojih jesvaki naizmence hvalio svoje prednosti za sladokusce. Misao nije bila izvorna:nedavno je Tiberije bio nagradio jednoga od svojih dvorskih pesnika sa dvehiljade zlatnika za jednu sličnu pesmu u kojoj su suparničke uloge igralipečurka, ševa, ostriga i drozd. U samom uvodu u to svoju pesmu Tiberije jeodbacio svako njihovo polaganje prava na izvanredan ukus njihovoga mesa kaoobičnu dangubu, utvrđujući da bi jedino zec i fazan mogli imati pravo da ponesuvenac od peršuna, pošto samo njihovo meso ima ono dostojanstvo, a nije teškoza varenje, i svu sočnost, ali ne preteranu.

On je baš tražio po pameti neki nepristojan pridev kojim bi dobro obeležioostrigu, kad je odjednom odnekud čuo neki sušanj u trnjaku ispod sebe; utom sepred njim pojavio neki razbarušeni čovek divljačkog izgleda. Njegova je odećabila sva mokra i u dronjcima, lice mu je krvarilo na više mesta, a u ruci je držaogo nož. Progurao se kroz šiblje i uzviknuo:

– Tu li si, Cezare? Zar nije ovo divna riba?Iz vreće koju je nosio na grbači taj čovek je izvukao jednu ogromnu mrenu,

koja se još praćakala, pa je bacio na rudinu kod Tiberijevih nogu. Taj čovek jebio samo običan ribar, koji je bio ulovio to veliku ribu, pa je, videći Tiberijana onoj strmoj uzvišici, odlučio da mu je pokloni. Priterao je čamac uza stenu,isplivao je na nju, uzverao se uz jednu okomitu stazu do ivice trnjaka, pa jenožem prosekao sebi put kroz čestu.

Tiberije je od straha bio skoro van sebe. Zviznuo je i povikao nanemačkom:

– Pomoć! Pomoć! Odmah ovamo! Volfgang! Zigfrid! Edelštajn! Ubica!

Schnell!Nemci mu se odmah javiše:– Tu smo, Svevišnji, tu, najblagorodniji, to, štedri darodavče i starešino!Jer oni su držali stražu levo i desno od njega i za njegovim leđima, ali

naravno nikoga nije bilo ispred njega. Momci su hitali k njemu u velikimskokovima, mašući sulicama.

Ribar nije znao nemački, pa je, sklanjajući nož, veselo ćeretao:– Uhvatio sam je tamo u pećini! Koliko misliš da je teška? Pravi je kit, zar

ne? Zamalo me nije prevrnula iz čamca!Tiberije u međuvremenu već beše malo došao k sebi, ali je svojom

uobraziljom nekako došao na misao da je riba otrovana, pa je doviknuo svojimNemcima:

– Ne! Ne bodite ga kopljem! Nego rasecite ribu na dvoje pa mu njomeistrljajte lice!

Nezgrapni Volfgang dočepa ribara s leđa oko pojasa tako da nije mogao nimaknuti rukama, dok mu druga dvojica namazaše lice svežim ribljim mesom.Nesrećnik se drao:

– Ta prestanite, ljudi! Kakva je to glupa šala? Kakva sreća što nisam prvoponudio imperatoru jednu drugu stvar iz moje vreće!

– Da se vidi kakva je ta druga stvar! – naredi Tiberije.Onda Edelštajn otvori vreću i nađe u njoj jednog divovskog morskog raka.– Da mu se natre lice i njime! – reče Tiberije. Da se dobro natre!Tako je kukavac sinji izgubio oba oka. A kad je to bilo gotovo, Tiberije

reče:– Dosta, ljudi! Pustite ga sada neka ide!Ribar se teturao tamo-amo urlajući od bola, tako da se više nije moglo ništa

drugo učiniti, nego gurnuti ga u more sa obližnje litice.Bio sam srećan što me Tiberije nije nikada pozvao da ga posetim na

njegovom ostrvu, a ja sam i kasnije izbegavao da tamo odem, iako je sada tamoveć uklonjen svaki trag njegovih odvratnih zabava, a tvrdi se da su njegoviletnjikovci – njih dvanaest na broju – veoma lepi.

Zamolio sam Liviju za dozvolu da se oženim Elijom, a ona mi je odobrilataj brak, izrazivši mi svoja pakosna čestitanja. Pa ipak, ona je čak prisustvovalai našem venčanju. Bila je to vrlo sjajna svadba, jer je Sejan nastojao da takobude, a jedina posledica toga svega bilo je moje otuđenje od Agripine i Nerona,kao i od njihovih prijatelja. Smatralo se da neću biti u stanju da sačuvam makakvu tajnu pred Elijom i da će Elija reći Sejanu svaku stvar koju bude

iščeprkala. To me je jako žalostilo, ali sam uviđao da bi bilo sasvim nekorisnoi pokušati da umirim Agripinu (koja je u to vreme bila u žalosti za svojomsestrom Julijom, umrlom baš tih dana posle dvadesetogodišnjeg izgnanstva naonom malom bednom ostrvu koje se zove Tremer). Zato sam, da bih izbegaosvaku neprijatnost, postepeno prestao posećivati njenu kuću.

Ja i Elija smo bili muž i žena samo da se tek tako kaže. Prva stvar koju mi jeona rekla kada smo ušli u našu bračnu ložnicu bilo je ovo:

– A sada shvati, Klaudije da ne želim ni da me takneš! A ako ikada u životujoš jednom budemo spavali u istoj postelji kao noćas, između nas će uvek bitijedan posteljni pokrivač; sem toga, i na najmanji tvoj pokret izletećeš napolje! Ijoš nešto: ti ćeš gledati tvoja, a ja ću gledati moja posla.

– Hvala ti, rekao sam joj ja. Ti si mi zaista skinula velik teret sa srca.Bila je to strašna žena. Stalno je glasno laparala kao oni što viču cene pri

dražbama na trgu na kome se prodaju robovi. Ja sam brzo prestao i pokušavatida joj odgovorim. Naravno, ja sam i dalje živeo u Kapui, a Elija nikada nije nidolazila da me tamo obiđe, ali je Sejan uporno nastojao da se, kad god sam biou Rimu, što je moguće više pokazujem u njenome društvu.

U svojoj borbi sa Sejanom i Livilom Neron nije imao nikakvih izgleda. Iakoga je Agripina stalno opominjala da odmerava svaku svoju reč, on je bio odvećotvorene prirode da bi prikrivao svoje misli. Među mladim plemićima kojimaje on verovao kao svojim prijateljima bilo je i takvih koji su bili tajni Sejanovidostavljači, a ovi su vodili knjigu njegovih mišljenja, izraženih povodomsvakog političkog događaja. Što je bilo još gore, njegova žena, koju smo zvaliJelena ili Heluo, a koja je bila Livilina kći dostavljala je sve njegove tajnesvojoj majci. Pa ipak, prema njemu je bio najgori njegov brat Druz, kome se onpoveravao više nego i svojoj ženi, a taj Druz je bio na njega ljubomoran zatošto je Neron bio stariji sin i Agipinin mezimac, Druz je otišao Sejanu i rekao muda mu je Neron predložio da tajno otplove u Nemačku prve naredne mračnenoći pa da se kao Germanikovi sinovi stave pod zaštitu tamošnjih pukova i da ihpozovu da pođu na Rim – što je on, sasvim prirodno, odbio sa krajnjimnegodovanjem. Sejan mu je rekao da će, pošto još nije pravi čas, morati moždamalo da pričeka, ali da će biti pozvan da tu stvar ponovi i Tiberiju.

Sejan je koristio to međuvreme da pusti glas kako se Tiberije nosi mišlju daNerona optuži za veleizdaju. Neronovi prijatelji su odmah počeli da ganapuštaju. Dvojica-trojica između njih su se izvinili što ne mogu da ručaju sanjim, a hladno su ga otpozdravljali kad bi se sa njim sreli pred svetom; ostali susledovali njihovom primeru. Tako su posle nekoliko meseci oko Nerona ostalisamo njegovi pravi prijatelji. Među njima se nalazio i Gal. Pošto se Tiberijeviše nije pokazivao u Senatu, Gal je usredsređivao svoja peckanja na Sejanovu

ličnost. Ta su se peckanja sastojala u tome što je neprestano predlagao da seizglasa zahvalnost Sejanu za njegove usluge državi i da mu se ukazuju izuzetnepočasti, to jest da mu se dižu kipovi, da se u njegovu čast postavljaju slavoluci,da mu se daju počasni naslovi, da se čine molepstvija za njegovu ličnost i da sejavno svetkuje njegov rođendan. Senat se nije usuđivao da se suprodstavi ovimpredlozima, a Sejan, pošto sam nije bio senator, te nije ni bio u Senatu, nijemogao u njemu da kaže ni crne ni bele. Što se tiče Tiberija, on nije želeo dastavlja veto na senatske odluke već iz bojazni da ne digne Sejana protiv sebe ilida ne ostavi utisak da je izgubio poverenje u njega. Kad god je Senat zaželeo dama šta bude urađeno, on je najpre slao svoje izaslanike Sejanu, moleći ga da seon tim povodom stavi u vezu sa Tiberijem, pa ako bi Sejan bio protivan, ondasu od cele stvari odmah dizali ruke. Tako je Gal jednoga dana predložio –onako kao što Torkvatovi potomci nose na sebi zlatnu ogrlicu, a Cincinatovijednu kovrdžu kose, što im je Senat dodelio kao porodično odličje za spomen nazasluge njihovih praotaca za državu – da isto tako Sejanu i njegovim potomcimatreba dozvoliti da, kao svoje odličje, nose jedan zlatan ključ u znak svoje verneslužbe čuvara imperatorovih vratnica. Senat je jednoglasno usvojio taj predlog,a Sejan je, grdno uznemiren, napisao Tiberiju pismo, u kome je tužio Gala da jezlonamerno predložio sve te počasti u nadi da će time učiniti Senat ljubomornimna njega, Sejana, kao možda i zato da izazove imperatorovo podozrenje premanjegovim tobožnjim drskim stremljenjima. Taj Galov predlog je utolikozlonamemiji što izaziva utisak da ma čije izlaženje pred Tiberija zavisi odčoveka koji to koristi radi ličnoga bogaćenja. Zato je molio imperatora da nađeneki praktičan razlog pa da stavi veto na ovu odluku Senata i da potraži puta inačina da ućutka Gala. Tiberije je odgovorio da on to ne bi mogao učiniti a daujedno ne nanese vreda Sejanovom ugledu, ali da će uskoro preduzeti mere daGalu zapuši usta. Neka se dakle Sejan ne uznemirava zbog toga, a što se tičenjegovog pisma, ono dokazuje njegovu vernu odanost i sasvim tananoispoljavanje pravilnog suda. Ali je Gal ipak pogodio u metu koju je i gađao, jerje Tiberiju odjednom puklo pred očima da, dok Sejan tačno zna za sve štodolazi na Kapri i odlazi odatle i dok on umnogome može sve to da drži podsvojom prismotrom, dotle on sam, to jest Tiberije, zna o stvarima koje dolaze iprolaze kroz Sejanovu glavnu kapiju samo onoliko koliko mu Sejan dobrovoljnopoveri.

29. god. n. e.

A sad već stižem na jednu prekretnu tačku moje istorije, na smrt moje babeLivije, koja je preminula u osamdeset šestog godini života. Ona je moglapoživeti još mnogo više godina, jer je sačuvala kako svoj vid i sluh tako i dobrenoge, a da i ne govorim o njenom razumu i pamćenju, koje joj starost nije

nimalo okrnjila. Ali pred svoj kraj ona je patila od neke kijavice, kojom senekako zarazila, a klice su se iz nosa spustile u pluća. Ona me je pozvala sasvoje samrtne postelje da dođem k njoj u dvor. Kako sam se zadesio u Rimu,došao sam odmah. Video sam da je na umoru. Podsetila me je opet na mojuzakletvu.

– Neću mirovati, staramajko, dok ne iskupim svoju reč, rekao sam joj ja, jerkad jedna stara žena umire i kad mu je ona usto još i baba, onda čovek govorisamo ono što može da joj se svidi. Dodao sam: ali ja mislim da će već Kaligulasvršiti tu tvoju stvar.

Ona me je ostavila neko vreme bez odgovora, pa mi je, sa nemoćnim besomu glasu, odgovorila ovako:

– On je bio ovde pre deset minuta. Stajao je i smejao mi se, pa je rekao, da,što se njega tiče, mogu da idem i u pakao i da tamo večito i ostanem. Rekao jeda, pošto ja već umirem, on više nema potrebe da se pretvara preda mnom, a dane smatra ni da je vezan zakletvom, pošto mu je ona bila iznuđena. A rekao mije i to da, prema proročanstvu, on ima da bude svemogući bog, a ne ja! I rekaoje...

– Sve je to lepo i krasno, staramajko, rekao sam joj ja, ali ćeš se ti ipak nakraju krajeva smejati njemu. Jer kad ti postaneš Kraljica Neba, on će bitipolagano mučen na večitom točku koji okreću Minosovi ljudi u paklu.

Odobravajući mi ovu misao, ona mi reče:– A kad čovek pomisli da sam te uvek smatrala samo za običnu ludu! Nego,

ja odlazim, Klaudije. Zatvori mi oči i stavi mi u usta zlatnik koji ćeš naći podmojim uzglavljem. Onaj koji prevozi čamcem mrtve u Donji Svet poznaće većtaj novac, pa će postupati s poštovanjem koje mi se duguje.

Posle toga je umrla, a ja sam joj stavio onu paru u usta. To je bio zlatnikkakav ja nikada pre toga nisam video: na njegovoj prednjoj strani su bili njen iAvgustov lik jedan prema drugome, a na zadnjoj strani su bila predstavljenaneka pobednička kola.

Među nama tada nije bila rečena nijedna reč o Tiberiju. Uskoro posle njenesmrti čuo sam da je on bio blagovremeno obavešten da je ona na samrti, ne bi lidošao da joj ukaže poslednju pažnju. On se, međutim, pismeno izvinio Senatušto je nije posetio, rekavši da je bio krajnje zaposlen, ali obećavši da će usvakom slučaju doći na pogreb. U međuvremenu je Senat izglasao razneizvanredne počasti u Livijin spomen, uključujući tu i naziv Mati Otadžbine, paje čak pao i predlog da se proglasi za polubožanstvo. Ali je Tiberije odmahpoobarao sve te odluke, dajući objašnjenje za tu svoju odluku jednim pismom ukome je tvrdio da je Livija bila vanredno skromna žena, koja se protivilasvakome javnom priznanju, a da joj naročito nije bilo drago da je posle smrti

obožavaju. To se pismo završavalo razmatranjima o tome da je necelishodno dase žene mešaju u politiku, „pošto one za nju nisu ni stvorene, te politika samobudi u njima najgora osećanja oholosti i ćudljivosti, kojima su osobe ženskogapola već i po prirodi svojoj sklone.”

On naravno ipak nije došao u Rim ni na materin pogreb, iako je sam obaviosve potrebne pripreme: a njih je lično obavio samo zato da bi umanjioveličanstvenost sahrane. Pripreme su mu uzele toliko vremena da je Livijinotelo, iako staro i isušeno, dospelo u odmaklo stanje truleži pre nego što je bilopredato plamenu.

Na opšte iznenađenje, njoj je Kaligula održao posmrtni govor koji je trebaloda održi sam Tiberije, odnosno ako ne baš on, a onda bar Neron, kao njegovnaslednik. Senat je odlučio da se u Livijinu čast podigne jedan slavoluk, častkoja je prvi put u rimskoj istoriji ukazana jednoj ženi. Tiberije nije oborio ni tuodluku, nego je obećao da će podići taj slavoluk o svom trošku, ali ga nikadanije podigao. Što se pak tiče Livijine oporuke, on je, kao njen prirodninaslednik, nasledio veći deo njene zaostavštine, ali je ona svojoj posluzi idrugim vernim stvorenjima oko sebe ostavila onoliko koliko god je to bilozakonski dozvoljeno. Tiberije, međutim, nije nikome ništa isplatio. A trebalo jeda i ja primim dvadeset hiljada zlatnika.

Glava XXVII

Nikada nisam mogao ni zamisliti da bi moglo ne biti moje babe Livije. Kada

sam bio dete, imao sam običaj da iz noći u noć tajno molim bogove pakla da jeodnesu sa ovoga sveta, a danas bih podneo bogovima najskupocenije žrtve dokojih bih samo mogao doći, bele bikove bez belege, pustinjske antilope, i ibise,i plamence, i to na desetine, samo kad bih je mogao povratiti u život! Jer sad jenajzad bilo jasno da je samo strah od njegove majke već duže vremena držaoTiberija na uzdi. Samo nekoliko dana posle njene smrti on je nasrnuo na Neronai Agripinu, koja se tek bila oporavila od bolesti. Nije hteo da ih optuži zaveleizdaju, nego je napisao Senatu žalbu na Neronovu grubu plotsku izopačenosti na Agripininu„oholu jezičinu, koja stvara nesreće”, zahtevajući surove mere,da bi se i ona i on držali u granicama reda.

Kada je ovo pismo bilo pročitano u Senatu, poduže vremena niko nije rekaonijednu reč. Svaki se pitao na koliku će pomoć naroda moći da računatiGermanikova porodica u času kad se Tiberije sprema da je smoždi i da li nijeipak sigurnije odmah poći protiv Tiberija negoli protiv građana. Najzad je ustaojedan od Sejanovih prijatelja i rekao da bi se imperatorove želje moralepoštovati, te bi trebalo izdati neki ukaz ili neku drugu naredbu protiv pomenutjhosoba. Postojao je jedan senator koji je obično vršio ulogu zvaničnog izvestiocao senatskim poslovima, a ono što bi on rekao imalo je veliku važnost. On jeslepo glasao za sve što je ikada pismeno zahtevao Tiberije, a Sejan je izvestioTiberija da se njih dvojica u svakoj prilici mogu osloniti na toga senatora. Alije sad baš taj senator ustao protiv ove odluke. On je rekao da u ovome času netreba potezati pitanje Neronovog morala i Agripininog ponašanja. On je daljesmatrao da je imperator rđavo obavešten i da je svoje pismo napisao na brzinu,te da je i u njegovom interesu, kao i interesu Nerona i Agripine, da se ne donosinikakva odluka sve dotle dok imperatoru ne ostavi potrebno vreme da ponovorazmotri tako teške optužbe protivu svojih bliskih rođaka.

Glasovi o tome pismu su se u međuvremenu raširili po celome Rimu, iakosu svi senatski poslovi smatrani za tajne dok imperator ne bi izdao naređenje dase predadu javnosti. Velike gomile naroda su se skupljale oko palate Senata,dajući glasnog izraza svom zalaganju u korist Agripini i Neronu, kličući: „ŽiveoTiberije! Pismo je krivotvoreno! Živeo Tiberije! To Sejanovo maslo!”

Sejan je hitno poslao glasnika Tiberiju, koji je u vezi sa tom stvari došao ujedan letnjikovac na nekoliko milja od gradskih zidina, da bi se našao na ruci uslučaju ozbiljnijih nezgoda. Sejan mu je javio da Senat, na izvestiočev predlog,odbija da obrati ma kakvu pažnju na njegovo pismo, da je narod već dospeo do

one tačke negodovanja koja znači pobunu, jer naziva Agripinu pravom MajkomOtadžbine, a Nerona svojim spasiocem i da će, samo ako Tiberije ne budečvrsto i odlučno dejstvovao, pre kraja dana još doći i do krvoprolića.

Iako uplašen, Tiberije je usvojio Sejanov savet, pa je napisao Senatu jednopreteće pismo, koreći njegovog izvestioca za nečuvenu uvredu nanetuimperatorskom dostojanstvu, a zahtevajući ujedno da se čitava ta stvar prepustinjemu lično, pošto je Senat ionako pokazao da samo s pola srca štiti njegoveinterese. Senat se naravno bez pogovora priklonio toj želji. Pošto je narediodvorskoj straži da sa isukanim mačevima i uz zvuk truba prođe kroz Rim,Tiberije je zapretio da će onaj obrok žita koji se besplatno deli narodu svesti napolovinu ako samo dođe do daljih buntovničkih narodnih skupova. Posle toga jeAgripinu proterao na Pandatariju, ono isto ostrvo na kome je isprva bilazatočena i njena mati, a Nerona na Ponzu, takođe jedno majušno i kamenitoostrvo, koje se nalazi na po puta između Rima i Kaprija, ali se nikako ne vidi saobale. Izvestio je zatim Senat da su se ta dva zatočenika spremala da pobegnu izRima u nadi da će im poći za rukom da uzbune rajnske pukove.

Pre nego što je Agripina pošla na svoje ostrvo, on je nju pustio preda se, pajoj je podrugljivo postavio pitanja o tome kako misli da vlada tom moćnomkraljevinom koju je nasledila od Svoje majke (njegove pokojne supruge, takopune vrlina) i da li će slati poslanike svome sinu, Neronu, u njegovu novukraljevinu, pa možda stupiti s njim i u veliki vojni savez. Ona mu nijeodgovorila nijednom reči. On se onda razljutio, pa je grmio na nju i tražioodgovor, ali pošto je ona i dalje ćutala, on je naredio jednom kapetanu dvorskestraže da je udari po leđima. Tek tada ona je progovorila i rekla:

– Tebe bi zaista valjalo nazvati blatom, krvlju natopljenim! Tako te je, kakosu mi rekli, i nazvao Teodor Gadaren kada si prisustvovao njegovim tečajevimarečitosti na Rodosu.

Tiberije je na to zgrabio jednu vitku vinjagu, koju je kapetan držao u ruci, paje njome udarao Agripinu po telu i glavi sve dotle dok se nije onesvestila.Posledica te grozne tuče bila je da je izgubila vid jednoga oka.

Malo zatim je i Druz bio optužen da pravi spletke sa rajnskim pukovima.Sejan je podneo nekakva pisma kao dokaz, izjavljujući da ih je on ličnopohvatao, ali su ona u stvari bila krivotvorena, kao i ono pismeno svedočenjeDruzove žene Lepide, sa kojom je Sejan takođe imao neke odnose, a u kojima jestajalo da je Druz tražio od nje da stupi u vezu sa mornarima u Ostiji, koji bi se(kako se Druz nadao) setili da su Neron i Druz unuci Agripe. Senat je, naravno,i Druza prepustio Tiberiju, da ga on sam kazni, a ovaj ga je zatvorio u nekoudaljeno potkrovlje svoga dvora i stavio ga tamo pod Sejanov nadzor...

Sledeća žrtva je bio Gal. Tiberije je pisao Senatu da je Gal ljubomoran na

Sejana, te je zato činio sve što je mogao da ga, svojim podsmešljivimpohvalama i drugim zlonamernim postupcima, dovede u nemilost kod njegovogimperatora. Senat je bio toliko uzrujan vestima o samoubistvu svoga izvestioca,koje su mu stigle toga istoga dana, da je odmah poslajo jednog sudskogčinovnika da Gala liši slobode. Kada je ovaj došao u Galovu kuću, tamo su murekli da je Gal već otišao iz Rima u Baje. U Bajama su tog sudskog činovnikauputili u Tiberijev letnjikovac, gde je zatekao Gala kako večera sa Tiberijem!Imperator je čak podigao kupu vina u njegovo zdravlje, a Gal mu je odgovoriozdravicom punom odanosti, te je izgledalo da je kroz trpezariju dunuo neki ćuvtako dobrog raspoloženja i veselosti da je onaj sudski činovnik došao u zabunu iprosto nije znao šta bi rekao. Tiberije ga je onda upitao zašto je došao.

– Došao sam, Cezare, da po naredbi Senata lišim slobode jednoga od tvojihgostiju, rekao mu je on.

– Koga to gosta? – upitao je Tiberije.– Azinija Gala, odgovorio je činovnik, ali mi se čini da je tu posredi neka

zabuna.Nato je Tiberije navukao na sebe neku ozbiljnu obrazinu, pa je rekao:– E, ako već Senat ima nešto protiv tebe, Gale, i ako je on poslao ovoga

časnika da te liši slobode, onda mi je žao što će nam biti pomućeno ovo prijatnoveče. Ti znaš da ja ne mogu ustati protiv Senata. Ali ću ti zato reći šta ću učiniti,pošto smo ti i ja došli do tako prijateljskog sporazuma: pisaću Senata da zaljubav meni ne preduzima ništa po tvome slučaju dok ne bude čuo i moju reč. Toće reći da ćeš ti biti samo u pritvoru, pod prismotrom konzula, a to znači danećeš biti okovan, te taj zatvor neće ni predstavljati ništa ponižavajuće. A ja ćuposle već udesiti da obezbedim da te što pre pusti na slobodu.

Gal se osećao obaveznim da zahvali Tiberiju na njegovoj velikodušnosti,ali je bio siguran da se tu krije neka zamka i da Tiberije samo plaća podsmehepodsmehom. I bio je u pravu. On je odmah otpremljen u Rim, gde su ga stavili ujednu odaju senatskog podruma. Nije mu bilo dozvoljeno da ma koga vidi, pačak ni one koji su ga služili, niti je mogao da šalje poruke prijateljima iliporodici. Hrana mu je davana kroz rešetku. Odaja u kojoj je bio smešten bila jemračna, jer niotkud nije dobijala svetlosti, osim kroz tu rešetku, a nije bilo niikakvog nameštaja u njoj, osim jedne slamarice. Bilo mu je rečeno da je tonjegov privremeni stan i da će Tiberije uskoro rešiti njegovo pitanje. Ali su sedani utapali u mesece, a meseci u godine, a on je još uvek ostajao na istommesta. Hrana mu je bila veoma oskudna, jer je Tiberije tačno izračunao kolikomu valja dati da bi uvek bio gladan, ali da mu se ipak ne da je ni tako malo dasvisne od gladi. Nije mu bilo dozvoljeno ima pri sebi ni nož niti ma kakvodrugo oštro oruđe, jer je postojala bojazan da bi se mogao ubiti, a nisu mu

davali ni ma šta drugo čime bi mogao prekratiti dosadu, pa mu nisu davali nipisaći pribor, ni knjige, niti kocke da se njima zabavi. Davali su mu samo vrlomalo vode za piće, ali ne i za umivanje. Ako bi ma ko Tiberiju spomenuo Gala,starac bi, podrugljivo se smeškajući, odgovorio:

– Ja još nisam sa Galom uglavio mir.Kada sam čuo da je Gal zatvoren, meni je bilo krivo što sam se sa njim

upravo bio posvadio. Naravno, to je bila neka čisto književna prepirka. On jenapisao jednu budalastu knjigu, koja je nosila naslov: Upoređenje između mogaoca Azinija Poliona i njegovog prijatelja Marka Tulija Cicerona, ako ihposmatramo kao besednike. Da je za osnovu toga poređenja bila uzeta čestitostili politička sposobnost, pa čak i učenost, Polion bi lako odneo prevagu, ali jeGal pokušao da nekako izmajstoriše zaključak da je njegov otac bio uglađenijigovornik od Cicerona. Pošto je to tvrđenje bilo besmisleno, ja sam napisaojednu malu knjigu da to i pokažem. Ta knjižica, objavljena kratko vreme poslemoje kritike na one primedbe koje je sam Polion učinio na račun Cicerona,grdno je ozlojedila Gala. Zato bih bio s drage volje povukao svoju knjigu izopticaja samo da sam time bio u stanju da makar i najmanje olakšam Galovbedni život u tamnici. Danas mislim da je bilo ludo sa moje strane što sam natako šta i mislio.

Sejan je napokon mogao da izvesti Tiberija da je moć zelene Praziluk-stranke skršena i da je se više ne treba pribojavati. Tiberije ga je nagradio timešto mu je rekao da će ga oženiti svojom unukom Jelenom, čiji je brak saNeronom bio razveden, a nagoveštavao mu je čak i veće dokaze svoje milosti.To je bio trenutak kada je moja mati, koja je, kao što ćeš se čitaoče, setiti, bila iLivilina mati, ustala da spreči taj brak. Od Kastorove smrti Livila je stalnoživela pored nje. Livila je bila dosta nebrižljiva, te je tako moja mati otkrilanjenu tajnu prepisku sa Sejanom. Moja mati je uvek bila vrlo velik štediša, te ustarosti nije imala većega uživanja nego da skuplja patrljke od dogorelih sveća,pa da ih pretapa u nove sveće, da prodaje splačine svinjarima i da ugljenuprašinu mesi s nekakvim tečnostima, pa da iz dobivenog testa pravi kocke kojesu, kad bi se osušile, gorele skoro isto onako dobro kao i običan ugalj. S drugestrane, Livila je bila vrlo rasipna, zbog čega ju je mati uvek grdila i psovala.Jednom se dogodilo da je moja mati, prolazeći pored Liviline sobe, srelajednog roba koji je otuda izlazio sa punom korpom upotrebljene hartije:

– Kuda ćeš, momče? – zapitala ga je ona.– Da bacim ovo u peć, gospodarice, po naredbi gospođe Livile.– Ali, krajnja je rasipnost, rekla je moja mati, bacati u peć savršeno dobre

komade hartije. Da li ti znaš šta staje hartija? Triput je skuplja od pergamenta!A na nekim od ovih parčadi jedva da je nešto i napisano.

– Gospođa Livila je izrično naredila...– Gospođa Livila je morala biti nečim prezauzeta kad ti je naredila da

uništiš to skupu hartiju. Daj ovamo tu korpu! Neispisani delovi mogu seiskoristiti za račune domaćinstva i za mnoge druge korisne stvari. Ako nerasipaš, nikad nećeš ni doći u oskudicu.

I moja mati je tako odnela te hartije u svoju sobu, pa počela da odseca.neispisani deo jednoga parčeta, kad joj pade na um da bi mogla i sastrugatimastilo sa celoga lista i tako ga svega sačuvati. Do toga trenutka ona se poštenouzdržavala da čita šta na njemu piše, ali kada je počela da otire slova nije jojviše bilo ni moguće da izbegne čitanje. Tako je odjednom shvatila da ima predočima grub nacrt ili kasnije odbačen početak jednog pisma upućenog Sejanu. Akad je već jednom počela čitati, nije više mogla da se zaustavi, te je, pre negošto je završila čitanje, saznala za celu tu tajnu. Livila je očigledno bila ljuta iljubomorna što je Sejan pristao da se oženi nekom drugom, i to još njenomrođenom kćeri. Međutim, ona je ipak pokušavala da sakrije svoja osećanja.Svaki dalji nacrt pisma bio je sve umereniji i umereniji. Ona mu je pisala da bimorao hitno delati: u protivnom će Tiberije posumnjati da on u stvari i nemanameru da se oženi Jelenom, a ako on još nije spreman da ubije Tiberija i daotme monarhijsku vlast, ne bi li onda bilo bolje da ona sama otruje svoju kćerJelenu?

Moja mati je odmah poslala po Palasa, koji je radio za mene u knjižnicitražeći neke istorijske podatke o Etrurcima, pa mu je naredila da ode do Sejanau moje ime, to jest tako kao da ga ja sam šaljem njemu, i da zamoli da mudozvoli da iziđe pred Tiberija na Kapriju u cilju da mu podnese moju „IstorijuKartagine”. A ja sam baš bio završio to delo i poslao svojoj majci jedan prepispre nego što je knjiga bila objavljena. Palas je na Kapriju imao, takođe u mojeime da moli imperatora za dozvolu da mu posvetim to delo. Sejan je rado dao tadozvolu. On je poznavao Palasa kao jednoga od robova naše porodice i nijeništa posumnjao. Međutim, moja mati je vešto utisnula u dvanaestu svesku mojeistorije Livilina pisma, kao i jedno svoje pismo u kome je objasnila ona njena,pa je rekla Palasu da nikome drugom ne da knjigu (koja je uostalom bila izapečaćena), nego da je svojeručno preda Tiberiju. Mojim tobožnjimpozdravima i mojoj molbi da mu posvetim delo, Palas je imao da doda sledećuporuku: Isto tako vas odano pozdravlja i gospođa Antonija, ali ona smatra da teknjige njenoga sina nemaju za imperatora nikakvoga značaja, osim dvanaestesveske, koja sadrži jedno veoma zanimljivo zastranjenje od predmeta, a koje će,ona je u to uverena, imperatora naročito zanimati.

Palas se zadržao u Kapui da bi me obavestio kuda odlazi. On mi je rekao daje to učinio uprkos strogim naređenjima moje matere, ali da sam ja na kraju

krajeva njegov pravi gospodar, a ne moja mati, iako ona polaže pravo da je onsamo njena svojina. Kazao je dalje da on neće voljno ništa učiniti da bi meuvukao u neku zbrku, a da je siguran da ja nemam nameru da imperatoruponudim posvetu svoga dela. Mene je zagolicala sva ta obmana moje majke, apre svega ono što mi je on spomenuo o dvanaestoj svesci; zato sam, dok sePalas umivao i presvlačio, prelomio pečate. Kada sam video šta je moja matiumetnula u moju istoriju, tako sam se prepao da sam u jednom trenutku pomislioda sva ta pisma spalim, ali je to bilo isto onoliko opasno koliko i pustiti Palasada ih odnese Tiberiju. Zato sam opet zapečatio celu pošiljku: (Moja mati jekoristila jednu kopiju moga pečata, koju sam joj uostalom ja sam bio dao radiotpravljanja domaćih poslova; tako niko nije ni znao, pa čak ni Palas, da samotvarao knjigu). Palas je žurno otišao na Kapri, a kada se sa njih vratio, rekaomi je da je Tiberije odmah uzeo dvanaestu svesku i otišao u šumu da je tamorazgleda. On je rekao da mu, ako već hoću, mogu posvetiti delo, ali daizbegavam odveć kitnjaste rečenične obrte u posveti. To me je unekolikoumirilo, ali čovek nikada nije smeo verovati Tiberiju kada se on ponašaoprijateljski. Sasvim prirodno, bio sam u najvećem strahu očekujući šta će sedalje desiti. Bio sam jako ogorčen na svoju mater što je stavila moj život nakocku time što me je umešala u preganjanja između Tiberija i Sejana. Pomišljaosam na bekstvo, ali se nije imalo kuda bežati.

31. god .n. e.

Prva stvar koja se posle toga dogodila bilo je to što je Jelena postalabolešljiva. Mi danas znamo da je bila zdrava kao dren, ali joj je Livila ostavilasamo jedan izbor; ili da legne u postelju pretvarajući se da je bolesna, ili zatošto će se zaista i razboleti. Ona je zatim napustila Rim i otišla u Napulj, jer sepredpostavlja da je tamošnje podneblje zdravije. Tiberije je pristao da sesvadba odloži na neodređeno vreme, ali je nazivao Sejana zetom, smatrajućikao da je ovaj već oženjen Jelenom. Uzdigao ga je čak i na senatorski stepen iučinio ga svojim drugom po konzulstvu i prvosveštenstvu. Ali je odmah poslenekoliko dana učinio i nešto što je poništilo sve ove milosti, jer je pozvaoKaligulu na Kapri, odakle ga je vratio u Rim snabdevenog jednim pismom odnajveće važnosti, upućenog Senatu. U tome pismu on je rekao da je proučio togamladoga čoveka, koji je sada njegov naslednik, pa je našao da je on sasvimdrugačije naravi nego što su njegova braća, zbog čega zaista i neće da veruje niu kakve optužbe koje bi mogle biti dignute protiv njegovog ponašanja ilinjegove vernosti. On zato poverava Kaligulu brizi Elija Sejana, njegovog drugapo konzulstvu, moleći ga da čuva mladića od svakoga vreda. Sem toga, on jeKaliguli dao prvosveštenički čin i učinio ga je sabratom svešteničkog redaposvećenog Avgustu.

Kada je Rim saznao za to pismo, nastalo je veliko veselje. Smatralo se da jeTiberije, samim tim što je učinio Sejana odgovornim za Kaligulinu bezbednost,ovoga ćutke opomenuo da ne sme nastaviti svoju pizmu prema Germanikovojporodici. A i Sejanovo konzulstvo je smatrano kao rđav znak za njega samoga.Tiberije je bio konzul po peti put, a svaki od njegovih prethodnih sadruga ukonzulstvu umro je pod nesrećnim okolnostima: Var, Gnej Pizon, Germanik iKastor. Iz tih se okolnosti rađala nada da će prestati narodne nevolje, pošto ćenjima ipak najzad upravljati jedan od Germanikovih sinova. Tiberije je moždamogao i ubiti Nerona i Druza, ali je bilo jasno da je odlučio da spase Kaligulu;prema tome, Sejan ne može postati naredni imperator. Svi oni koje je Tiberijelukavo ispitivao po toj stvari izgledali su iskreno saglasni sa njim u tome izborunaslednika. Oni su nekako i sami sebe ubedili da je Kaligula nasledio najboljeosobine svoga oca. Ali Tiberije je bio čovek koji je umeo da pozna zlo čim gasretne. On je otvoreno rekao Kaliguli da zna da je on guja otrovnica i da ga jezato i poštedeo. Zbog toga je Tiberija silno zabavljala vera naroda u Kaligulinuplemenitost. On je koristio Kaligulinu omiljenost u narodu, koja je bila ustalnom porastu, jedino u cilju da suzbije Sejana i Livilu.

Zato je Tiberije unekoliko uvodio Kaligulu u svoje poverljive stvari i čakmu dao sledeći zadatak: Neka uđe u prisne razgovore sa vojnicima dvorskestraže, pa neka utvrdi koji od časnika u njoj ima najveći lični uticaj posleSejana, a da jednovremeno tačno ustanovi i to da li je taj kapetan krvolok ravanSejanu i neustrašiv kao on. Kaligula je zato navukao žensku vlasulju i haljine,udružio se sa nekoliko bludnica, pa je onda počeo obilaziti krčme popredgrađima po kojima su svake večeri pijančili vojnici. Sa jako namazanimlicem i oblinama na telu, koje je postigao tako što je tu i tamo stavio na sebejastučiće, on je prolazio kao žena, izvesno kao krupna i ne vrlo privlačna žena,ali ipak kao žena. Govorio je o sebi po krčmama da ga izdržava neki bogatitrgovac, koji mu da je novca šakom i kapom, pa je na njegov račun davao idrugima da piju. Ta širokogrudost ga je činila veoma omiljenim. Tako je ubrzomogao da sazna veći deo onoga što se govorilo po logoru, a ime koje je stalnoizbijalo u razgovorima bilo je ime kapetana Makrona. Taj Makron je bio sinjednoga od Tiberijevih oslobođenika, a on je, sudeći prema svim iskazima, bionajveći zadribalda u Rimu. Vojnici su sa divljenjem govorili o njegovimpodvizima u pijančenju, o njegovoj razuzdanosti i o njegovoj prevlasti nadostalim kapetanima, kao i o njegovom prisustvu duha u teškim zgodama. Njegase pribojavao čak i sam Sejan, te su ljudi govorili da je Makron jedini čovekkoji ne ume da ustukne čak ni pred njim. Kaligula se zato i sreo jedne večeri stim Makronom i tajno mu se kazao. Posle toga su obojica zajedno otišli kao uneku šetnju i dugo razgovarali u četiri oka.

Tome je sledovao niz čudnih Tiberijevih pisama Senatu, kojima je čas

javljao da mu je zdravlje u rđavom stanju i da je na umoru, a čas da jeodjednom ozdravio i da će banuti u Rim svakoga časa. Pisao je čudnovate stvarii o Sejanu, mešajući preterane hvale sa ćudljivim ukopima. Opšti utisak je bioda je podlegao staračkoj izlapelosti i da gubi pamet, a Sejana su ta pismadovodila u takvu zabunu da se našao u nedoumici da li da odmah pokuša daizvrši prevrat ili da samo čuva svoj položaj, koji je još uvek bio vrlo jak, pa dačeka dok Tiberije ne umre ili dok ne bude uklonjen sa vlasti zbog svoje umnerastrojenosti. Sejan je čak želeo da ode na Kapri, da bi sam video kako stojistvar sa Tiberijem. Napisao mu je pismo i molio za dozvolu da ga poseti nanjegov rođendan, ali mu je Tiberije odgovorio da on kao konzul mora ostati uRimu, jer je nepravilno već i to što je i on sam stalno odsutan. Onda mu je Sejannapisao da je Jelena ozbiljno bolesna, te ga moli da je poseti, a on bi toga radoostavio Rim samo na jedan dan i, ako mu se dozvoli, skoknuo do Napulja; a odNapulja mu do Kaprija treba samo jedan čas. Tiberije je odgovorio da Jelenaima najbolje lekare i da mora biti strpljiva, a on sam ionako polazi za Rim, paželi da mu Sejan tamo poželi dobrodošlicu. Ali otprilike u isto vreme on jeponištio tužbu podignutu protiv jednoga bivšeg namesnika Španije koga je Sejanoptužio za globljenje naroda u toj pokrajini. Poništenje je bilo obrazloženoprotivurečnošću dokaza. Pre toga, međutim, Tiberije nije nikada propustio dapodrži Sejana u takvim okolnostima. Sejan se počeo jako uznemiravati. Roknjegovog konzulstva bio je na izmaku.

Onoga dana koji je Tiberije bio odredio za dan svoga povratka u Rim, Sejanga je čekao na čelu jednog odreda dvorske straže pred Apolonovim hramom. Utome hramu je u to vreme zasedao Senat, jer se njegova palata opravljala.Iznenada, pored Sejana je projahao Makron i pozdravio ga. Sejan ga je upitaozašto je napustio logor. Makron je odgovorio da mu je Tiberije poslao jednopismo koje ima da preda Senatu.

– Zašto ti? upitao je s podozrenjem Sejan.– A zašto ne?– Što ne bih ja?– Zato što se pismo odnosi na tebe, rekao je Makron glasno, pa dodao

šapatom: Primi moja najsrdačnija čestitanja, zapovedniče. Bićeš naimenovan zaPokrovitelja Naroda. A to znači da ćeš ti biti naš budući imperator.

Sejan nije u stvari ni očekivao da će se Tiberije zaista i pojaviti u Rimu, alise pribojavao što se on od nekoga vremena ućutao. Zato je oduševljen pohitao uSenat.

Makron je onda naredio vojnicima „Mirno!” pa rekao:– Momci, imperator me je imenovao za vašeg zapovednika namesto Sejana,

Evo naredbe o tome! Vi sad imate da se vratite pravo u logor, jer vam se daje

voljno od svih vaših dužnosti. Kada tamo stignete, recite drugim vojnicima dasad zapoveda Makron i da će svaki vojnik koji se bude pokoravao zapovestimadobiti po trideset zlatnika. Ko je ta stariji kapetan? Ti? Vodi četa! Ali učini tobez buke!

Tako je dvorska straža otišla, a Makron je odmah pozvao zapovednikagrađanske straže, s kojim je već bio u dogovoru, da postavi svoje ljude nastražarska mesta. Posle toga je otišao za Sejanom, uručio ono pismo konzulima iizišao pre nego što je bila pročitana i jedna jedina reč. Uverivši se da su novestraže na svome mesta, on je požurio da stigne dvorsku stražu, kako bi sepostarao da u logoru ne dođe do nereda.

U međuvremenu se u Senatu raširila vest o Sejanovom pokroviteljstvu i svisu mu već počeli čestitati. Ali je najstariji konzul zamolio za mir i počeo čitatiTiberijevo pismo. Ono je počinjalo uobičajenim izvijanjima što ne može daprisustvuje skupu – prešna posla i slabo zdravlje! – pa se nastavljaloraspravljanjem opštih tema, da pređe na jedno blago žaljenje što je Sejan brzinuspremio optužnicu protivu bivšeg namesnika Španije, ne prikupivši svepotrebne dokaze. Čuvši to, Sejan se nasmejao, jer je znao Tiberijevu ćud: uvekje tako nešto stavljao istim tonom prebacivanja, pa je u svakom novom odlomkupostupno postajalo sve strožije, te je osmeh uskoro isčeznuo sa Sejanovoga lica.Senatori, koji su mu maločas čestitali, postajali su sve više nemi i zbunjeni, anekolicina njih, koji su sedeli pored njega, izviniše se i odoše na drugu stranudvorane. Pismo se završavalo rečima da je Sejan kriv za teške nepravilnosti, dadvojica njegovih prijatelja, njegov ujak Junije Blez (onaj kome je bio dozvoljenjavni trijumf zbog pobede nad Takfarinom) i još jedan drugi, premaTiberijevom mišljenju, imaju da budu kažnjeni a da sam Sejan mora bitizatvoren. Konzul, koga je prethodne noći Makron spomenio šta Tiberije očekujeod njega da učini u ovoj stvari, odjednom uzviknu: „Sejane, priđi!” Sejan sadodjednom nije mogao da veruje svojim ušima! On je čekao kraj pisma i svojeimenovanje za Pokrovitelja Naroda. Zato je konzul morao da mu dva putapodvikne dok ga je razumeo, jer je Sejan pitao:

„Ja? Obraćaš li se ti to meni?”Čim su Sejanovi neprijatelji shvatili da je on pao, počeli su da ga grde, da

mu zvižde, a njegovi prijatelji i rođaci, bojeći se za sopstvenu kožu odmah suim se pridružili. On se tako najedanput našao bez ijednog jedinog prijatelja kojibi mu pomogao. Konzul je postavio pitanje: „Usvaja li se imperatorovomišljenje?” Ceo je Senat uzviknuo: „Dabogme! Dabogme!” Pozvan je zatimzapovednik građanske straže. Kada je Sejan video da je njegova sopstvena,dvorska straža iščezla i da su drugi stražari preuzeli njena mesta, razumeo je daje poražen. Poterali su ga u zatvor, a rulja, koja je nekako dokučila šta se

dešava, počela se skupljati oko njega, vikati, urlati i bacati se na nj blatom igrumenima pogani. On je zario lice u ogrtač, ali su ljudi pretili da će ga ubitiako ga ne otkrije, a kada ga je otkrio, blatili su ga sa još većom žestinom. Toisto posle podne, uviđajući da ne raspolaža dovoljnom stražom, a da gomilapreti da provali u tamnicu ne bi li sama ubila Sejana i bez suđenja. Senat jeodlučio da za sebe sačuva to zadovoljstvo, te ga je osudio i na smrt.

Kaligula je odmah svetlosnim znacima obavestio Tiberija o tom događaju.Tiberije je držao u pripravnosti čitavu jednu flotu, kojom je mislio poći uEgipat ako bi mu naum propao. Nad Sejanom je izvršena smrtna kazna, anjegova lešina je bačena niz Stepenice Plača, gde se rulja čitava tri danaistresala nad njom. Kada je došlo vreme da leš bude odvučen u Tibar, pomoćujedne kuke zakačene za vrat, utvrđeno je da je lobanja otkinuta i odneta u nekojavno kupatilo, u kome je posle služila kao lopta, a da je i inače od Sejanaostalo samo pola trupa. Ulice Rima su bile pune krša od porazbijanihmnogobrojnih Sejanovih kipova.

Njegova deca, koju je rodio sa Apikatom, bila su takođe osuđena na smrt.On je s njom imao jednog punoletnog sina i jednog nejakog sinčića, kao i jednučetrnaestogodišnju kćer, ranije verenu sa mojim sinom Druzilom. Zakon nijedozvoljavao da se maloletnici kažnjavaju smrću, pa je dečko, prema nekimprimerima iz građanskog rata, prethodno proglašen punoletnim. Sejanovu kćerje, zbog njenog devičanstva, zakon štitio još jače, a nije bilo ni sudskog primerada je neka devica osuđena na smrt samo zato što je bila kći svoga oca. Kada jevođena u tamnicu, ona je, nerazumevajući šta se to dešava, uzviknula: „Nemojteme voditi u zatvor! Išibajte me, ako vam je volja; ja to više nikad neću učiniti!”(Po svoj prilici je imala na savesti neko sitno dečje nevaljalstvo). Da bi seizbegla nesreća koja bi snašla Rim ako bi se nad tim detetom izvršila smrtnakazna dok je još devica, Makron je naredio da joj krvnik prethodno oduzmenevinost. Kada sam to čuo, rekao sam u sebi: „Rime, ti si propao! Za takoužasan greh neće vredeti nikakvo pokajanje” – pa sam prizvao bogove zasvedoke da, iako sam srodnik imperatorov, nisam imao nikakvog udela u vladisvoje zemlje i da mi je taj zločin, kad već nisam u stanju da ga lično osvetim,isto toliko odvratan koliko i samim bogovima.

Kada je Apikati rečeno šta se dogodilo sa njenom decom i kada je videlaonu rulju kako na Stepenicama Plača skrnavi njihova tela, ona se ubila. Ali jepre toga napisala pismo Tiberiju, u kome mu je rekla da je Kastora otrovalaLivila i da su Sejan i ona smerali da prigrabe monarhijsku vlast. Ona je uopštesvaljivala svu krivicu na Livilu. Moja mati, koja nije ništa znala o tome kako jeKastor otišao sa ovoga sveta, bila je tada lično pozvana na Kapri. Tiberije jojje zahvalio za njene velike usluge i pokazao joj Apikatino pismo. On joj jerekao:

– Nema nagrade koju ću ti uskratiti, išti dakle što god hoćeš!Moja mati je odgovorila:– Jedina nagrada koju ti ištem jeste to da se porodično ime ne sramoti. – A

to je značilo da joj kći ne bude osuđena na smrt i da joj se mrtvo telo ne vuče poStepenicama Plača.

– Kako da je onda kaznim? – upitao je oštro Tiberije.– Ostavi je meni, pa ću je kazniti ja sama, odgovorila je moja mati.Tako Livili nije ni bilo javno suđeno. Nju je moja mati zaključala u sobu do

svoje, i umorila je glađu. Iz dana u dan, iz noći u noć, sve dok Livila nijepresvisnula, moja mati je mogla da čuje njene očajničke krike i kletve, koji supostepeno postajali sve slabiji i slabiji; ali ju je ona čuvala baš tu, pored sebe,umesto da je zatvori u neki podrum odakle se ništa ne bi čulo. Mati je takopostupila ne zato što je uživala u mučenju – jer je to sve za nju bila jedna patnjakoja se i ne da opisati – nego zato što je htela da kazni i samu sebe je donela nasvet tako rđavu kćer.

Sejanovoj smrti je sledovala čitava bujica smrtnih kazni. Smaknuti su snjegovi prijatelji koji nisu umeli brzo da se premetnu, kao i velik broj onih kojisu već bili prevrnuli kožuh naopako. Oni koji nisu hteli da preduhitrepogubljenje samoubistvom bili su bačeni niz Tarpejsku Stenu sa Kapitola.Imanja su im bila uzapćena. Ali Tiberije je slabo plaćao potkazivače, jer jepostajao škrtac. Slušajući Kaligulin savet, on je optuživao i one potkazivačekoji bi imali najviše koristi od uzapćenja, pa je tako uzapćivao i njihova dobra.U to vreme je pogubljeno oko šezdeset senatora, dve stotine vitezova i hiljadu,ako ne i više, običnih građana. Moje srodstvo po ženi sa Sejanom moglo me jelako stati života, samo da nisam bio sin svoje majke. Meni je odmah bilodopušteno da se razvedem od Elije i da zadržim osminu od njenog miraza. Ustvari, ja sam joj ga vratio sveg i ona me je morala smatrati za ludog čoveka.Ali ja sam tako postupio kao u neku naknadu za to što sam joj oduzeo našućerčicu, Antoniju, čim se rodila. Valja znati da je Elija udesila stvar tako dazatrudni od mene čim je osetila da Sejanov položaj postaje nesiguran. Ona jemislila da će joj to valjda služiti kao neka zaštita ako on padne sa vlasti,verujući da joj Tiberije ne bi laka srca odrubio glavu dok nosi pod srcem čedonjegovog sinovca. Meni je razvod braka sa njom bio dobrodošao, ali ja joj nebih oteo dete, da moja mati nije nastojavala na tome. Moja mati je želela maluAntoniju da bi nekome mogla posvetiti svu svoju materinsku ljubav. Ta vrstaljubavi se obično naziva bapskom željom da se porodica nastavi.

Jedini član Sejanove porodice koji je spasao živu glavu bio je njegov bratOn se izmigoljio iz te seče samo iz toga neobičnog razloga što je javno teraošegu sa Tiberijevom ćelavošću. Prilikom poslednjeg godišnjeg svetkovanja

boginje Faune, kome je on nekom slučajnošću predsedavao, Sejanov brat jeupotrebio samo ćelave ljude kao izvršioce svečanih obreda koji su se produžilisve do uveče. Gledaoce je iz pozorišta izvelo, osvetljavajući im put buktinjama,pet hiljada do glave ošišane dece. U Nervinom prisustvu Tiberija je o tomeobavestio jedan senator, koji ga je posetio na Kapriju. U želji da ostavi dobarutisak na Nervu, imperator je rekao: „Praštam toj bitanzi. Jer ako se već JulijeCezar nije ljutio zbog šala na račun njegove ćelavosti utoliko manje treba da seljutim ja.” A kad je Sejan već bio oboren, predpostavljam da je Tiberije, izistoga ćefa, želeo da ponovi svoju velikodušnost.

Samo zato što je izigravala bolesnicu, Jelena je bila kažnjena time što jebila udata za Blanda, jednu prostačinu, čiji ded, nekakav palanački vitez, bešedošao u Rim kao učitelj besedništva. Ovaj postupak je uzet kao velikaTiberijeva niskost, jer mu je Jelena bila unuka, te je ovim brakom obeščasrtiosopstvenu kuću. Govorilo se da ne treba dugo sledovati Blandovu lozu, pa da sedođe i do robovskog porekla.

Sada je Tiberije jasno shvatio da mu je dvorska straža – kojoj jevelikodušno platio po pedeset zlatnika po glavi, a ne samo po trideset, koliko jeobećao Makron – jedina pouzdana zaštita od naroda i Senata. On je rekaoKaliguli: „Nema u Rimu nijednog čoveka koji ne bi rado jeo moga mesa!” Da bipokazali svoju odanost prema Tiberiju, pripadnici dvorske straže su se žalili daim je učinjena nepravda što su, umesto njih, za Sejanove čuvare bili uzetivojnici građanske straže, pa su u znak negodovanja napustili logor i pošli dapljačkaju predgrađa Rima. Makron im je dopustio da to čine čitavu jednu noć,ali kad je u zoru zasvirala truba da sazove zbor, on je one koji se za dva časanisu javili na licu mesta izbatinao skoro do smrti.

Posle izvesnog vremena Tiberije je objavio opšte praštanje. Od tada se

nikome više nije moglo dosađivati optužbom da je bio politički povezan saSejanom. Čak ako je neko želeo da ga ožali noseći ruho žalosti, u znak sećanjana njegova dobra dela – pošto su njegova zlodela već bila potpuno kažnjena, –niko nije smeo ni to da zameri. Veliki broj ljudi je to činio, nagađajući da toTiberije želi, ali su se ljuto prevarili. Ti su izvlačeni pred sud, na kome suoptuživani bez ikakvog osnova, najčešće za rodoskrvna dela, te je svima njimaodletela glava sa ramena. Ti ćeš se, čitaoče, možda čuditi što je i dalje bilosenatora i vitezova i posle toga pokolja, ali je odgovor prost: Tiberije je stalnoproizvodio nove vitezove i senatore, da bi te redove održao na broju. Poreklood slobodnih roditelja, lični ugled i nekoliko hiljada zlatnika bili su jedini uslovza onoga koji je želeo da bude pripušten u plemeniti red vitezova, a kandidata jeuvek bilo tusta i tma, iako je pristupnina bila tako visoka. Tiberije je zato ipostao pohlepniji nego ikada. On je redovno smatrao sasvim prirodnim da mu

bogati ljudi svojevoljno oporukom ostave bar polovinu svoga imetka, a kada bise ispostavilo da poneki nije tako postupio, on bi njegovu oporuku oglasionevažećom zbog ove ili one zakonske mane, pa bi onda digao celo imanje, anaslednicima ne bi uopšte ništa ni dopalo. On u stvari nije trošio novac na javneradove, pa čak nije davao ni novac za dovršenje Avgustovog hrama, a zavrnuoje slavinu i na žitnicama koje su narodu davale hranu kao državnu milost, kaošto je uskratio i priloge trošene na javne zabave Rimljana. On je samo redovnoplaćao vojsku, i to je bilo sve. Što se tiče provincija, na njih nije mislio svedotle dok su iz njih redovno stizali porezi i danci. Nije se mnogo žurio ni priimenovanju novoga namesnika provincije kada bi stari umro. Jedno izaslanstvoŠpanaca došlo je jednom da mu se požali što im je pokrajina već četiri godinebez namesnika, a saradnici onoga koji je tamo poslednji zauzimao taj položajsramno pljačkaju celu provinciju. Tiberije je rekao:

– Dakle, vi tražite novoga namesnika, je li tako? Ali novi će namesnikdovesti sobom i nove saradnike, te će vam onda biti još gore nego pre.Ispričaću vam jednu priču. Jedan teško ranjen čovek ležao je na bojnom poljučekajući vidara da mu previje ranu na koju su se skupljale muve. Videći muve,jedan od njegovih lakše ranjenih drugova je došao, pa je hteo da rastera.„Oh,nemoj, nemoj to činiti! – uzviknuo je ranjeni. Te su se muve već napile mojekrvi, pa mi sad više i ne škode onoliko kao onda kada su sletele na mene, a akoih ti oteraš, njihovo mesto će odmah zauzeti druge, koje su žednije od njih, pa ćemi onda doći i kraj!”

On je dozvolio Parćanima da pređu u Jermeniju, prekodunavskimplemenima da izvrše najezdu na Balkan, a Nemcima da povremeno prelazeRajnu i navaljuju na Francusku. Oduzeo je imanja čitavom nizu savezničkihstarešina i malih kraljeva po Francuskoj, Španiji, Siriji i Grčkoj, koristeći senajprovidnijim povodima. On je lišio i Vonona njegovoga blaga – onog istogVonona koji je nekada bio kralj Jermenije i zbog koga su se prepirali moj bratGermanik i Gnej Pizon – i to je učinio ovako: poslao je svoje poverljive ljudeda pomognu Vononu da pobegne iz onoga grada u Ciliciji u koji ga je zatočioGermanik, a zatim je udario u poteru za njim i ubio ga.

Dostavljači su u to vreme navalili teretiti bogate ljude, optužujući ih dauzimaju veću lihvu na pozajmljen novac nego što to dozvoljava zakon – a bilaim je dozvoljena kamata od samo 1,5%. Zakonski propis o tome je već davnobio pao u zaborav, a jedva da je bilo i jednog jedinog senatora koji ga nijeprekršio. Ali Tiberije je uspostavio važnost toga propisa. Onda mu je došlojedno izaslanstvo moleći ga da dozvoli rok od godinu i po u kome će svakomoći srediti svoje finansijske poslove – naravno poštujući slovo toga zakona – iTiberije je sa velikom milošću izišao u susret toj molbi. Ishod te njegove odlukeje bio taj da su svi dugovi odjednom bili otkazani, tako da je zavladala oskudica

novca u opticaju. Tiberijeve silne hrpe zlata i srebra u riznici u stvari su isprvaprouzrokovale porast kamatne stope, a sada je zbog toga zavladala silnanesigurnost na tržištu, te su cene zemljišta pale u sunovrat. Tiberije je bioprinuđen, radi poboljšanja položaja, da bankarima pozajmi čitav milion zlatnikaiz državne blagajne, i to bez kamate, da bi taj novac bio pozajmljen dužnicima uzamenu za zemljišne zaloge. Ali on ne bi učinio čak ni toliko da mu tako nijesavetovao Kokcej Nerva. On je u to vreme još imao običaj da ponekad tražiNervin savet, a Nerva je i sam živeo na Kapriju. Veoma se pazilo da Nerva nenabasa na Tiberijeve bludne raskalašnosti, a nije se dozvoljavalo ni da primasuviše mnogo vesti iz Rima. Tako je on bio možda jedini čovek na svetu koji jejoš verovao u Tiberijevu dobrotu. Kaligula mi je rekao nekoliko godina docnijeda je Tiberije Nervi predstavljao svoje nalickane ljubimce kao bednu siročadna koju se on sažalio, a od koje mnogi ima i po neku nastranost, pa to iobjašnjava zašto se oni tako smešno odevaju i ponašaju. Valja se međutimzapitati: da li je Nervi zaista bio toliko prostodušan da u to i veruje, i da li jezbilja bio tako kratkovid?...

Glava XXVIII

Ukoliko budem manje govorio o poslednjih pet godina Tiberijeve vlade,

utoliko bolje: Ne mogu izdržati da pišem o svima pojedinostima o Neronu, kojije gladovanjem lagano oteran u smrt, niti o Agripini, koju su obradovale vesti oSejanovom padu, ali koja je odbila da prima hranu čim je uvidela da to ništa nepopravlja njenu sudbinu; nju su neko vreme hranili silom, da bi je najzad pustilida umre, pošto je i sama to želela. Ne mogu podneti da pišem ni o Galu, koji jeumro od sušice, niti o Druzu, koji je neko vreme pre toga bio prebačen sapotkrovlja u dvoru u jedan mračan podrum, u kome je posle nađen usta punihvune iz njegovog ležaja, a koju je, siromah, grizao mučen strašnom glađu.Moram, međutim, bar spomenuti da je Tiberije, povodom smrti Nerona iAgripine, pisao Senatu pisma puna radosti, optužujući pokojnicu za izdaju ibrakolomstvo sa Galom i izjavljujući svoje žaljenje što je „prešnost drugihjavnih poslova stalno odlagala suđenje ovome senatoru, te je tako i umro prenego što mu je krivica bila dokazana”. O Druzu je pisao da je taj mladić bionajveći bludnik i izdajnička hulja koju je ikada sreo u životu. Naredio je da sejavno pročita izveštaj časnika dvorske straže koji ga je čuvao. U tom izveštajuje bila reč o izdajničkim primedbama koje je Druz činio u tamnici. Nikada pretoga nije jedno tako mučno pismeno bilo pročitano u Senatu. Iz Druzovih reči jejasno izlazilo da je on bio tučen, stavljan na muke, i vređan od strane časnika,prostih vojnika, pa čak i od robova, da su mu sa krajnjom svirepošću iz dana udan davali sve manje i manje hrane i pića, tek mrvu po mrvu i samo kap po kap.Ali je Tiberije naredio da časnik pročita čak i kletve i psovke koje je Druzizrekao u samrtnome času. To su bile divljačne, ali dobro sastavljene kletve,kojima je Tiberije bio optuživan za tvrdičluk, za izdajništvo, za gadostibludničenja i za uživanje u mučenju ljudi, pa onda za ubistva Germanika iPostuma, kao i za čitav niz drugih zločina (od kojih je on većinu zaista ipočinio, ali od kojih nijedan pre toga nije bio javno spominjan). Druz je moliobogove da se sve te neizmerne patnje i nesreće, koje je Tiberije prouzrokovaodrugima, vrate na njegovu glavu sa još većom težinom, da ga muče i budna i usnu, danju i noću, sve do kraja njegova života, nadvladajući ga i u času kadabude umirao i donoseći mu večite muke i na dan suđenja u podzemnome svetu.Senatori su prekidali čitanje čestim uzvicima glumljenog užasavanja od tolikeDruzove izdaje, ali su njihova vajkanja i huktanja samo prikrivala njihovozaprepašćenje što je sam Tiberije pružio mogućnost da njegova ličnapokvarenost bude svetu tako obelodanjena. Kako sam docnije slušao odKaligule, Tiberije je u to vreme sažaljevao samoga sebe, mučen nesanicom isujevernim strahom, ali je ipak uistinu računao sa ljubavlju Senata. Sa suzama u

očima on je rekao Kaliguli da je bio prinuđen da ubija svoje srodnike zbognjihovog vlastoljublja, kao i zbog političkog zaveta koji mu je ostavio u nasleđeAvgust (on je govorio Avgust, a ne Livija), a koji je glasio: „Mir države valjastavljati iznad ličnih osećanja”. Kaligula je saosećao sa tim starim čovekom inije nikada pokazao ni najmanji znak bola ili srdžbe zbog načina na koji jeTiberije postupao sa njegovom majkom i braćom. On je čak počeo da mu pričao jednoj novoj vrsti razvrata za koju je tu skoro čuo od nekih ljudi iz Sirije.Takvi su razgovori uostalom bili jedini način da se Tiberije razveseli kad bidobio napade griže savesti.

Lepida, koja je izdala Druza, nije ga dugo nadživela. Nju su optužili zabrakolomstvo izvršeno sa jednim robom, a ona je, pošto nije bila u mogućnostida obori optužbu (jer su je zatekli u postelji s njim), sama sebi oduzela život.

Kaligula je veći deo vremena provodio na Kapriju, odakle je odlazio u Rimsamo s vremena na vreme Tiberijevim poslom, to jest da bi motrio na Makrona.Sada je Makron vršio sve Sejanove dužnosti, i to vrlo uspešno, ali je biodovoljno mudar da Senatu stavi na znanje da ne želi da mu se izglasavajunikakve počasti, a da će svaki senator koji bi tako nešto predložio uskoro imatida brani svoj goli život pred sudom, jer će biti optužen, za veleizdaju,rodoslovna dela ili za kovanje lažnoga novca. Tiberije je označio Kaligulu zasvoga naslednika iz više razloga. Prvi mu je razlog bio u tome što se narod izljubavi prema njemu kao Germanikovom sinu potpuno pritajio, bojeći se da bisvaka buna sa njegove strane donela smrt tome mladiću. Drugi se sastojao utome što je Kaligula bio vanredno poslušan i što je bio jedan od onih retkihljudi koji su toliko nevaljali da je Tiberije u poređenju sa njima sam sebiizgledao kao čovek pun vrline. Treći razlog je bio u tome što on u stvari nijeverovao da će Kaligula postati imperator. Najzad, njemu je Trazil – kome je onjoš uvek slepo verovao zato što se nikada ništa nije dogodilo što bi biloprotivno njegovim proročanstvima, rekao ovo: „Kaligula nikada neće postatiimperator, sem da morem na konju pređe zaliv između Baja i Puteola.” A isto jetako rekao: „Deset godina od danas Tiberije Cezar će još uvek biti imperator.”To se posle i ispostavilo kao tačno, ali je to bio drugi Tiberije.

Tiberije je znao za mnoge stvari, ali je Trazil ponekad nešto od njega i krio.On je na primer znao sudbinu svoga unuka Gemela, koji mu u stvari nije ni biounuk, pošto mu Kastor nije bio pravi otac, nego Sejan. Zato je jednoga danarekao Kaliguli: „Učinio sam te svojim glavnim naslednikom. Gemel dolazi kaonaslednik tek posle tebe, u slučaju da ti umreš pre njega, ali je to određenosamo reda radi. Ja znam da ćeš ti ubiti Gemela, ali da će i drugi neko ubititebe.” Tako govoreći, Tiberije je verovao da će nadživeti obojicu, pa jedodavao: „Kada me nestane, neka Vatra proguta Zemlju!” – što je bio u stvaricitat pozajmljen od nekog grčkog tragičara.

Ali Tiberije još nikako nije umirao! Dostavljači su još uvek imali pune rukeposla, te je svake godine smicano sve više i više glava. Među senatorima sejedva mogao naći neko koji je sačuvao svoju stolicu u Senatu još od Avgustovihvremena. Makron je bio još mnogo krvožedniji, a imao je i daleko manje grižesavesti u prolivanju krvi nego Sejan. Najzad, Sejan je bar bio sin jednogaviteza, a Makronov otac je bio rođen kao rob. Među novim žrtvama nalazila se iPlancina, jer posle Livijine smrti nije bilo nikoga da je zaštiti. Ona je bilaponovo optužena da je otrovala Germanika, a ta optužba je bila podignuta samozato što je ona bila dosta bogata. Tiberije nije davao dozvolu da bude sudskigonjena dok je Agripina bila živa, samo zato što bi se ona, kada bi za to saznala,jako obradovala. Ja nisam nimalo žalio kada sam saznao da su telo Plancinevukli po Stepenicama Plača, premda je ona svoje smaknuće preduhitrilasamoubistvom.

Obedujući jednoga dana sa Tiberijem, Nerva se izvinjavao da nije gladan ida ne želi da jede. On je dotle bio savršeno zdrav i dobro raspoložen, pa jeizgledalo da je zadovoljan svojim sigurnim životom na Kapriju. Tiberije jenajpre pomislio da je Nerva sinoć uzeo neko sredstvo za čišćenje, te da odmaraželudac, ali kada je Nerva nastavio gladovati i sutradan i prekosutra, Tiberijese počeo pribojavati da je odlučio da sebe umori glađu. Seo je pored njega paga je molio da mu kaže zašto ne jede. Nerva se branio tvrdeći da nije gladan.Tiberije je dognao na misao da je Nerva možda ljut na nj što ranije nijeprihvatio njegov savet o tome kako da spreči finansijsku krizu. Zapitao ga je:

– Da li bi imao više volje za jelo ako bih opozvao sve zakone kojiograničavaju kamatu na zajmove na stopu koju ti smatraš odveć niskom?

– Ne, nije to! – rekao je Nerva. Ja zbilja nisam gladan.Sutradan mu je Tiberije rekao:– Pisao sam Senatu. Neko mi je kazao da dvojica-trojica ljudi stvarno žive

kao dostavljači od zanata, potkazujući prestupnike. Nikad nisam ni pomislio nato da, nagrađujući privrženost prema državi, u stvari sokolim ljude da uvlačesvoje prijatelje u zločin, a zatim da ih ostavljaju na cedilu, ali se to, kakoizgleda, dogodilo već više puta. Rekao sam Senatu da odmah izvrši smrtnukaznu nad svakim za koga se može dokazati da živi od tako sramnog posla.Možda ćeš sada okusiti nešto jela?

Kada je Nerva opet zahvalio, a ujedno pohvalio njegovu odluku, pa ponovarekao da mu se ništa ne jede, Tiberije se još više pogružio, pa je rekao:

– Ti ćeš umreti ako ne budeš jeo, a šta ću, Nerva, onda činiti ja? Ti znaškoliko cenim tvoje prijateljstvo i tvoje političke savete. Molim te, molim te,okrepi se hranom, preklinjem te! Jer ako umreš, svet će misliti da je to mojedelo ili da si ti iz mržnje prema meni sama sebe umorio glađu. Avaj, nemoj

umreti, Nerva! Ti si mi ostao jedini prijatelj...– Nikakve koristi od toga, Cezare, što me moliš da jedem! – odgovorio je

Nerva. Moj želudac ne bi primio ništa što bih mu ponudio. A izvesno niko ne bimogao da kaže tako zlobne stvari kao što ih ti zamišljaš. Ljudi znaju kako si timudar vladalac i čovek blaga srca, a siguran sam da ljudi nemaju ni razloga damene smatraju za nezahvalna. Ili možda ne govorim pravo? Ako već moram daumrem, umreću, i ne vredi še jediti zbog toga. Smrt je opšta sudbina svih ljudi, aja ću bar imati zadovoljstvo da te ne nadživim.

Tiberija to nije ubedilo, ali je Nerva uskoro bio odveć slab da bi mogao idalje odgovarati na njegova pitanja, te je posle devet dana i umro.

Trazil je takođe umro. Njegovu smrt je predskazao jedan gušter. To je bioneki vrlo mali gušter, koji je pretrčao kameni sto za kojim su doručkovaliTiberije i on, pa je opkoračio Trazilov kažiprst. On je rekao gušteru:

– Dođe li, brate, da me pozoveš? A ja sam te baš i očekivao da ćeš doćiovoga časa!

Zatim se obratio Tiberiju, pa mu je rekao:– Moj život je završen, zbogom Cezare! Nikada ti nisam rekao nijednu laž, a

ti meni jesi mnogo puta. Ali budi na oprezu kad ti tvoj gušter dođe da teopomene.

Zatim je sklopio oči i posle nekoliko trenutaka umro.U to vreme je Tiberijev ljubimac bio najčudnovatije zvere koje je ikad bilo

viđeno u Rimu. Žirafe su izazvale veliko divljenje kada su ih Rimljani videliprvi put, a isto tako i nosorog, ali je ova Tiberijeva životinja bila joščudnovatija, iako nije bila tako velika kao nosorog ili kao žirafa. Ta zver je biladoneta sa jednog ostrva koje se nalazi naspram Indije, a zove se Java. Izgledalaje kao neki gušter, ali je bila sva u krljuštima i duga devet stopa, imala jeogromnu glavu i dug jezik, kojim je često palacala. Kada je Tiberije prvi putugledao tu zver, on je rekao da sad više ne sumnja da su postojala čudovištakoja su poubijali Herkul i Tezej. Javanskom gušteru dat je naziv „beskrilnizmaj”, a Tiberije mu je sam svakodnevno davao kao hranu bubavabe, mrtvemiševe i sličnu pogan. Životinja je ispuštala neki gadan vonj, imala je prljavenavike i bila poročne naravi, ali su se „zmaj” i Tiberije savršeno razumeli.Imperator je smatrao da je Trazil hteo reći da će ga taj gušter jednoga danaujesti, pa ga je dao staviti u jednu krletku čije su rešetke bile tako česte dagušter nije mogao kroz njih proturiti svoju glavurdu.

37. god. n. e.

Tiberiju je sada bilo sedamdeset osam godina, a stalno uzimanje mirisavih

smola i drugih nadražajućih ljubavnih sredstava učinilo ga je veoma slabim. Alion se odevao na kitnjast način i pokušavao da se i dalje drži kao čovek srednjihgodina. Posle smrti Nerve i Trazila njemu je dosadio Kapri, te on početkommeseca marta iduće godine rešio da začikne sudbinu i da opet poseti Rim. On jelagano krenuo prema gradu, pa se najzad zadržao u jednom letnjikovcu naApijevome drumu, iz koga su se mogli videti gradski zidovi. Međutim, većnarednoga dana mu je njegov divovski gušter učinio onu proročku opomenu.Tiberije je došao u podne da ga nahrani, ali ga je našao u kavezu mrtva!Ogroman roj crnih mrava prekrio je celu mrcinu, težeći da raznese razmekšanotelo. Tiberije je to uzeo kao predznak da će, ako bude krenuo bliže Rimu, i onumreti kao taj njegov zmaj, a da će rulja raščerečiti njegovo telo naparamparčad. Zato se žurno vratio. Na putu ga je ošinuo istočni vetar i on jenazebao, a bolest mu se pogoršala i time što je prisustvovao igrama priređenimu jednome gradu u kome se našao na prolazu. Na arenu je bio pušten jedan divljivepar, a Tiberija su zamolili da se na njega iz svoje lože baci kopljem. Tiberijese džilitnuo, ali je promašio zver, pa je ljut na samoga sebe što ga nije pogodioodmah zatražio drugo koplje. Jer on se uvek hvalio svojom veštinom urukovanju kopljem, pa nije želeo da vojska pomisli da ga je starost oborila.Zato se toliko razjario i uzbudio da je hitao koplje za kopljem, pokušavajući dazgodi vepra sa nemogućeg odstojanja, dok najzad nije posustao od iznemoglosti.Vepar je ostao netaknut, a Tiberije je naredio da ga puste na slobodu, te nekamu to bude nagrada što je tako vešto izbegavao njegove hice.

Nazeb mu je već bio sišao u pluća, ali je on ipak nastavio put natrag zaKapri. Došao je u Mizenum, koji je ležao na najbližem kraju Napuljskog zaliva.Tu je bio glavni stan Zapadne rimske flote. Tiberije je bio ljut što je naišao natako uzburkano more da se nije moglo jedriti preko na Kapri. On je doduše imaojednu sjajnu vilu na uzvišici iznad Mizenuma, koja je nekada pripadalačuvenome sladokuscu Lukulu. Ušao je dakle u nju zajedno sa svojom svitom. Unjegovoj su pratnji bili Kaligula, kao i Makron. Da bi pokazao svetu da njegovozdravlje nije ozbiljno ugroženo, Tiberije je priredio veliku gozbu mesnomčinovništvu. Kada je blagovanje bilo u najvećem jeku, Tiberijev lični lekar jezamolio za dozvolu da ustane od stola i da ode radi nekog lekarskog posla. „Tiznaš, rekao je on, da izvesne trave imaju jače dejstvo ako se beru u ponoć i akose mesec nalazi u određenom položaju.” Tiberije je već bio sviknut na tolekarevo odlaženje od trpeze radi zbrinjavanja takvih potreba. Lekar dakle uzeTiberijevu ruku i poljubi je, ali je zadrža u svojoj duže nego što je trebalo.Sasvim ispravno uostalom, Tiberije je mislio da mu lekar meri bilo, kako biocenio njegovu snagu, pa mu je (da bi dokazao da nije bolestan) naredio da pokazni opet sedne za sto i da ostane na piru svu noć. Međutim, već sutradan jeTiberije pao bolestan u postelju, i Mizenumom se raširila vest – koja se odatle

rasprostrta i do Rima – da je imperator već na samrti.U to isto vreme je Tiberije zatražio od Makrona da mu stvori dokaza o

veleizdaji nekih uglednih senatora koje nije voleo, i naredio mu da obezbedinjihovo pogubljenje kako god zna i ume. Makron je odmah upisao te ljude kaosaučesnike u krivici koju je podmetnuo jednoj ženi, supruzi jednoga nekadašnjegSejanovog poverenika, koju je mrzeo zato što je odbila njegova udvaranja. Svisu ti senatori dakle optuženi za brakolomstvo sa tom ženom kao i zato što sunizašta spominjali Tiberijevo ime. Kinjenjem oslobođenika i mučenjem robovaMakron je dobio potrebne dokaze, jer se već u to vreme u oslobođenicima irobovima ugasila svaka dotada uobičajena vernost gospodarima. Suđenje jepočelo. Prijatelji optuženih su, međutim, primetili ovo: premda je Makron ličnovršio ispitivanje svedoka i rukovodio mučenjima robova, ipak on nije – kao štoje to bilo uobičajeno – pokazao imperatorovo pismo kojim mu je ovaj daodozvolu da preduzme te mere; zato su ti prijatelji zaključili da je Makron naspisku dobivenom od Tiberija i sam možda dodao jedno ili dva imena svojihličnih neprijatelja. Glavna žrtva te očigledno besmislene optužbe bio jeAruncije, najstariji i najdostojanstveniji član Senata. Godinu dana pred svojusmrt Avgust je bio rekao da je, ako nestade Tiberija, Aruncije jedini mogućibudući imperator; zato je Tiberje već jednom pokušao da Aruncija optuži zaveleizdaju, ali u tome nije uspeo. Stari Aruncije je bio poslednja veza saAvgustovim vremenom. Kada je bio optužen jednom pre toga, javnost je bilatoliko ogorčena na njegove tužioce (iako se verovalo da oni postupaju poTiberijevom nalogu) da je u stvari suđeno njima zbog krivokletstva, a neArunciju, pa su i osuđeni, tako da je tada njima odletela glava umesto Arunciju.Bila je poznata stvar da se Makron nedavno sporio sa Aruncijem oko nekakvoganovca, te je sušenje zato bilo odloženo dok Tiberije ne potvrdi da Makronuistinu dela po njegovom nalogu. Tiberije, međutim, nije hajao da odgovori nataj zahtev Senata, te su tako Aruncije i ostali optuženi ležali poduže u zatvoru.Najzad je Tiberije poslao potrebnu potvrdu, te je suđenje ponovo zakazano.Aruncije je odlučio da izvrši samoubistvo pre toga, ne bi li tako izbegaomogućnost da mu budu uzapćena sva dobra i da mu unučad postanu golasirotinja. On se već bio oprostio od nekolicine svojih starih prijatelja kad utome stiže i vest o Tiberijevoj teškoj bolesti. Prijatelji su molili Aruncija daodloži samoubistvo do poslednjeg časa; ako su vesti tačne, on ima izgleda danadživi Tiberija i da ga Tiberijev naslednik pomiluje. Aruncije je rekao:

– Ne, ja sam odveć dugo živeo! Moj život je bio težak već i u one dane kadaje Tiberije delio vlast sa Livijom. Bio je skoro nepodnošljiv u ona teškavremena kad je on delio vlast sa Sejanom. Ali ovaj Makron pokazuje da je većinevaljalac nego i sam Sejan, a – upamtite dobro moje reči! – Kaligula će savaspitanjem koje je dobio na Kapriju, biti gori imperator i od samoga Tiberija.

A ja pod svoje stare dane ne mogu da budem rob jednog novog gospodara kaošto je on.

Aruncije je sam sebi perorezom presekao arteriju u zglobu ručja. Ceo svetje bio zaprepašćen tim postupkom jer je Kaligula bio omiljeni narodni junak, tese očekivalo da će on biti drugi Avgust, i još bolji od njega. Niko nije nipomišljao da ga osuđuje zbog njegove glumljene odanosti Tiberiju. Naprotiv,ljudi su mu se uveliko divili što je zahvaljujući svojoj oštroumnosti uspeo danadživi svoju braću i da tako vešto krije ono što je svet smatrao njegovimstvarnim osećanjima.

U međuvremenu je Tiberijevo bilo skoro prestalo da bije i on je obamro.Lekar je rekao Makronu da imperator može živeti najviše još dva dana i da je tosve. Zato je na dvoru zavladao metež. Mikron i Kaligula su bili u potpunojsaglasnosti. Kaligula je uvažavao Makronovu omiljenost kod dvorske straže, aMakron njegovu omiljenost u narodu uopšte, te je tako svaki od njih dvojiceračunao na potporu onoga drugoga. Osim toga, Makrona je Kaligula zadužiotime što ga je doveo na vlast, a Kaligulu je opet zadužio Makron time što je biotoliko ljubazan da ne primeti da se ovaj upustio u ljubavne odnose sa njegovomženom. Tiberije je uvek bio ogorčen na Makrona što se ulaguje Kaliguli, pa jegovorio: „Dobro činiš što se od zalazećeg sunca okrećeš suncu koje se tekrađa.” Makron i Kaligula su odmah počeli slati poruke zapovednicimapojedinih pukova i armija da im jave da je imperatoru sve gore i da je za svoganaslednika odredio Kaligulu, kome je već dao i svoj pečat-prsten, što jeunekoliko bilo istina, jer je Tiberije u jednom trenutku kada je došao sebipozvao Kaligulu i već smakao taj prsten sa svoga prsta, ali je ubrzo promeniomišljenje, vratio prsten na svoj prst, a zatim zgrčio prste u šaku kao da time želida spreči nekoga ko bi pokušao da mu ga sam skine. Ali kada je Tiberije pao ubesvesno stanje i prestao davati znake života, Kaligula mu je polako skinuoprsten, pa se prkosno vrteo uokolo i gurao taj prsten pod nos svakome sa kim bise sreo, primajući čestitanja i izraze poštovanja.

Ali Tiberije ipak još nije bio mrtav. On je stenjao, bacao se tamo-amo popostelji, zatim ustao i seo, pa pozvao svoje sluge. On je bio slab zbog toga štodugo nije ništa jeo, ali mu je inače bilo dobro. On je samo izvršio obmanu, jerje želeo da izgleda mrtav, pa da opet oživi. On je dakle ponova podviknuo,dozivajući poslugu, ali ga niko nije čuo: svi su sobari već bili sišli u podrum dapiju u Kaligulino zdravlje. Međutim, uskoro je u tu sobu zavirio jedanpreduzimljivi rob, da vidi šta bi mogao naći i ukrasti, jer je mrtvac bio sam.Pošto je u sobi bio mrak, rob se prepao od užasa čim je iznenada čuo Tiberijevglas:

– Gde su sobari? Neka ih pakao sve proguta! Zar ne čuju da ja vičem? Hoću

da mi se donese hleba i sira, kajgane i dve-tri ćulbastije od goveđeg mesa, aodmah i vina sa Hiosa! Do sto furija! – Ko li mi je to ukrao prsten?

Rob je izjurio iz sobe, pa je skoro naleteo na Makrona, koji mu se našao naputu i rekao mu:

– Imperator je oživeo, gospodaru, pa traži jelo i svoj prsten!Vest je proletela palatom, a njoj su odmah sledovali smešni prizori. Gomila

koja se već bila skupila oko Kaligule razbežala se na sve strane. Odjeknuli supovici:

– Hvala bogu te su vesti bile lažne! Živeo Tiberije!Kaligula se sada našao u bednom stanju sramote i straha. On je smaka prsten

sa svoga prsta i gledao oko sebe gde bi ga sakrio. Jedino Makron nije izgubioglavu, nego je podviknuo;

– To je besmislena laž! Taj rob mora biti da je izgubio pamet! Njega ćešCezare, morati raspeti na krstu! Ta nismo li još pre jednoga časa ostaviliimperatora mrtvog u njegovoj sobi?

On je zatim šapnuo nešto Kaliguli, koji je klimao glavom kao da odobrava,a zatim je pohitao u Tiberijevu sobu. Tiberije je stajao na nogama bacao kletvei psovke na sve strane i stenjao, teturajući se slabačkim koracima premavratima. Makron ga je podigao u naručje, gurnuo ga natrag u postelju i udavio gajastukom, a i Kaligula je tome prisustvovao.

Oni koji su bili pozatvarani zajedno sa Aruncijem bili su odmah pušteni naslobodu, iako su mnogi među njima kasnije zažalili što nisu pošli zaAruncijevim primerom. Pored njih bilo je još nekih pedesetak ljudi i ženaoptuženih za veleizdaju, ali su oni predstavljali posebnu grupu. Oni nisu imalinikakvog uticaja u Senatu. To su većinom bili trgovci i zanatlije koji supropustili da plate porez za pruženu im zaštitu, danak koji su Makronovi časnicisilom nametnuli svima delovima grada. Njima je bilo suđeno, i svi su biliosuđeni na smrt, a presuda je imala biti izvršena 16. marta. Međutim, baš togadana su u Rim stigle vesti o Tiberijevoj smrti, te su i osuđeni i njihovi prijateljibili skoro ludi od radosti, pretpostavljajući da taj događaj za njih značispasenje. Ali je Kaligula bio u Mizenumu, te se nije moglo do njega na vremedospeti, a starešina tamnice se bojao da će izgubiti svoje mesto ako uzme samna sebe odgovornost za odlaganje izvršenja smrtnih presuda, Zato su svi bilipoubijani, a njihovi su leševi na uobičajeni način bili vučeni preko StepenicaPlača.

To je bio opšti znak za izbijanje narodnog gneva protivu Tiberija. Neko jeuzviknuo:

– To je žaoka onog lipsalog stršljena!

Na uglovima ulica su se skupljale gomile građana koje su svečanoproklinjale Tiberija. Na tim skupovima preklinjali su Majku Zemlje i SudijeMrtvih da ni lešu niti duhu mrtvoga Tiberija–toga čudovišta! – ne dadu mira nispokoja sve do propasti sveta. Zato je Tiberijevo telo bilo preneto u Rim upratnji jakog odreda dvorske straže. Kaligula je u toj povorci koračao kaoožalošćeni unuk, a narod iz cele okoline izišao mu je u susret, ali niko nije nosioodeću žalosti za Tiberijem, nego su svi bili u prazničnom ruhu, lijući suzeradosnice što im je nebo sačuvalo jednoga od Germanikovih sinova koji ćeodsada vladati nad njima. Starice iz naroda su uzvikivale:

– O, slatko mezimče naše, Kaligula! Pilence naše milo! Odojče naše!Zvezdo naša!

Na nekoliko milja pred Rimom Kaligula je na konju pohitao u grad ne bi lisam izvršio pripreme za svečani ulazak Tiberijevih ostataka. Kada je on većprojahao, jedna velika gomila se sakupila na Apijevome drumu, pa je prošćem itesanim kamenom za zidanje zakrčila prolaz. Kada je naišla prethodnicapovorke, koja je bila na konjima, začule su se psovke i povici:

– U Tibar s Tiberijem! Vucite ga na Stepenice Plača! Večito prokletstvo nanjega!

Vođ te gomila je uzviknuo:– Vojnici, mi kao Rimljani nećemo da dozvolimo da se ta grešna lešina

unosi u grad! Ona će nam samo doneti nesreću. Nosite je natrag u Atelu, pa gaosmudite u tamošnjem amfiteatru.

Treba da objasnim ovu reč osmuditi. Veliki siromasi i nesrećnici nisu poslesmrti sasvim spaljivani, nego su bili samo osmuđeni, pa zakopani, a Atela jebila varoš čuvena sa neke vrste surovih mesnih lakrdijanja, vršenih u njoj svakegodine od pamtiveka za vreme žetvenih svečanosti. Tiberije je imao jedanletnjikovac u Ateli, pa je tamo skoro svake godine prisustvovao toj svečanosti.On je te igre naivne gejačke skarednosti pretvorio u izveštačen razvrat. On jenaterao stanovnike Atele da sazidaju amfiteatar u kome su davane predstaveudešene po njegovoj volji.

Makron je naredio svojim ljudima da jurišaju na one prepreke od drvlja ikamenja, pri čemu je izginulo i bilo ranjeno mnogo građana, dok su trojica-četvorica vojnika ostala na licu mesta u besvesti, jer su dobili kamen izpločnika u glavu. Ipak je Kaligula sprečio dalje nerede, te je Tiberijev leš biospaljen na Marsovom Polju onako kako već valja i treba. Posmrtni govor jeodržao sam Kaligula. To je bila i ironična beseda održana više reda radi, ali jeona bila cenjena zato što je u njoj bilo dosta reči o Avgustu i Germaniku, amanje o Tiberiju.

Na jednoj gozbi koju je dao iste noći Kaligula je ispričao jednu priču koja

je rasplakala ceo skup i jako mu podigla ugled. On je rekao da je jednoga danau zoru, baveći se u Mizenumu, a spopadnut kao i obično nesanicom zbog bolakoji su mu zadali smrt njegove matere i braće, odlučio da se bar osvetinjihovom ubici, pa kud puklo da puklo. Dočepao je bodež koji je pripadaonekada njegovom ocu i smelo upao u Tiberijevu sobu. Imperator je ležaostenjući i preturajući se, pritisnut strašnom morom. Kaligula je podigao mač daga probode, ali mu je u tome času u ušima snažno odjeknuo božanski glas, kojimu je rekao:

– Ruku k sebi unuče! Ubiti ga – to bi bilo bezbožno delo.Kaligula je odgovorio duhu:– O, bože Avguste, ta on je ubio moju mater i moju braću, koji su tvoji

potomci! Zar ne bi trebalo da ih osvetim čak i po cenu da se ceo svet otpadi odmene zbog oceubistva?

Ali mu je Avgust na to odgovorio:– O, velikodušni sine, koji si već određen da budeš imperator, znaj da nema

potrebe da to činiš. Sledujući mome naređenju, furije se svake noći svete zatvoje mile i drage u trenutku kad Tiberije sanja.

I tako je on tobož stavio bodež na sto pored postelje i otišao. Kaligulameđutim, nije mogao da objasni šta se posle dogodilo kad je svanulo i kad jeTiberije video na stolu to ubojno sečivo, ali je uzeto kao izvesno da se Tiberijenije usuđivao ni da pita.

Glava XXIX

Kaliguli je bilo dvadeset pet godina kada je postao imperator. Retko kad, a

možda nikad pre toga u istoriji sveta, nije jedan naslednik prestola biopozdravljen sa toliko velikom radošću prilikom svog stupanja na presto, a retkoje kada iko mogao tako lako i da zadovolji skromne želje svoga naroda, koji ježudeo samo za mirom i sigurnošću. Kaligula je zatekao državnu riznicu punu dovrha, odlično obučenu vojsku i odlično uređenu upravu, a tome svemu je trebaloposvetiti samo malo pažnje, pa da sve teče u savršenome redu. I pored toga štoje Tiberije zapostavljao svoje dužnosti, imperija još uvek nije bila u zastoju, jerje toliko bio snažan podstrek koji joj je dala Livija. Uza sve te pogodnostidolazili su i ona ljubav i poverenje koje je narod ukazivao Kaligulinom ocuGermaniku, a koji su Kaliguli takođe pali u nasleđe. Sem toga, valja imati naumu i ono olakšanje koje su svi osetili posle Tiberijeve smrti. Kaliguli se,dakle, ukazala sjajna prilika da uđe u istoriju kao „Dobri Kaligula” ili „MudriKaligula” ili „Kaligula – Spasilac”. Nažalost, zalud je pisati o timmogućnostima! Jer da je on bio čovek kakvim ga je narod zamišljao on nikadane bi ni nadživeo svoju braću, niti bi ga Tiberije izabrao za svoga naslednika.Seti se, o Klaudije, s kakvim se prezirom stari Atenodor izražavao o takvimnemogućim uslovima; on je imao običaj da kaže: „Da se drveni konj u Trojioždrebio, danas bi zob već bila mnogo jevtinija!”

Kaliguli je isprva prijalo da hrabri one besmislene pogrešne nazore koje susvi, naravno svi izuzev mene, moje majke, Makrona i nekoliko drugih ljudi,imali o njegovoj naravi, pa je unekoliko i delao u skladu sa predstavom koju jeo njemu svet pogrešno stvorio. On je, uostalom, želeo da učvrsti svoj položaj.Postojale su dve stvari koje su mu unekoliko vezivale ruke: to je, pre svega, bioMakron, koji je bio moćan, pa prema tome i opasan; drugu opasnost jepredstavljao Gemel. Jer kada je čitana Tiberijeva oporuka (koju su, tajnostiradi, kao svedoci potpisali neki oslobođenici i nepismeni ribari!) utvrđeno jeda Tiberije, svakako iz pakosti, nije odredio Kaligulu za svog prvog naslednika,a Gemela tek za naslednika u drugom stepenu, ako bi se nešto dogodilo Kaliguli,već im je obojici naporedo zaveštao vlast, odredivši da oni treba da vladaju nasmenu. Ali Gemel još nije bio punoletan, te mu još nije ni bilo dozvoljeno daprisustvuje sednicama Senata, a Kaligula je već bio na jednom visokompoložaju u državnoj upravi i prvosveštenik. Senat je zato oberučke prihvatioKaligulino mišljenje da Tiberije nije bio pri čistoj svesti kada je pisao svojuoporuku, te je bez ikakvog ograničenja poverio svu vlast samo Kaliguli. Osim teodredbe o Gemelu, kome nije isplatio ni njegov udeo u ličnoj blagajni, tvrdećida je ona nerazlučivi sastavni deo imperatorovog prava, Kaligula je poštovao

sve druge tačke Tiberijeve oporuke, pa je odmah isplatio sva druga Tiberijevazaveštanja.

Dvorska straža je trebalo da primi dar od pedeset zlatnika po glavi; da bimogao biti siguran u njenu vernost u slučaju Makronovog uklanjanja, Kaligula jeudvostručio tu svotu. Isplatio je i stanovnicima Rima onih četiri stotine ipedeset hiljada zlatnika koje im je zaveštao Tiberije, pa je sam tome iznosudodao još po tri zlatnika po glavi; rekao je da je on već čim je postao punoletanželeo da ih obdari, ali da mu je to zabranio stari imperator. Vojska je dobilaisto onoliko kao i posle Avgustove smrti, ali joj je novac ovoga puta odmah bioisplaćen. Štaviše, Kaligula je isplatio i novac koji je Livija ostavila raznimosobama, a koji smo mi naslednici odavno otpisali kao dug koji se nikad nećemoći naplatiti. Meni su naročito pale u oči dve tačke iz Tiberijeve oporuke: onmi je posebno zaveštao sve one istorijske knjige koje sam nasledio od Poliona,ali koje su mi prevarom bile uzete, zatim mnoge druge skupocene knjige, kao idvadeset hiljada zlatnika; sem toga mi je palo u oči da je on i Vestinojprvosveštenici, Vipsanijinoj unuki, zaveštao sto hiljada zlatnika, s tim da ihmože upotrebni po svojoj volji, bilo za sebe ili za vestalke. Vestinaprvosveštenica, koja je bila unuka ubijenog Gala, dala je međutim te zlatnikepretopiti u jednu veliku urnu za njegov pepeo.

Primivši ova Livijina i Tiberijeva zaveštanja, ja sam se dosta obogatio.Kaligula me je iznenadio i time što mi je pored toga isplatio i onih pedesethiljada zlatnika koje sam nekada bio poklonio Germaniku (u vreme pobunevojske na Rajni). On mi je tom prilikom rekao da je istinu o tome čuo od svojemajke. Nije dozvolio da ga odbijem, govoreći da će me, ako se i dalje budemopirao, prinuditi da primim i sve prispele kamate, rekavši da on duguje ovouspomeni svoga oca. Kada sam ispričao Kalpurniji o mome novonastalombogatstvu, ona se izgleda više sneveselila nego što se obradovala.

– To ti neće doneti sreću, rekla je ona. Mnogo je bolje biti samo onolikoimućan koliko si bio, nego da se izlažeš opasnosti da ti potkazivač i optužujućite za veleizdaju, otmu sav imetak.

Kao što se čitalac verovatno seća, Kalpurnija je nasledila Akteju. Ona jebila jako pametna za svoje godine, a bilo joj je tek sedamnaest. Rekao sam joj:

– Šta hoćeš time da kažeš, Kalpurnija? Potkazivači? Nema sada višepotkazivača u Rimu, a ni suđenja zbog veleizdaje.

Ona mi je odgovorila:– Nisam čula da su potkazivači ukrcani u onaj isti brod koji je odvezao

Tiberijeve Spintrijane!(Kaligula je prognao sve one namazane i ulickane Tiberijeve „siročiće”. Da

bi javno pokazao svoju čestitost, on ih je sve zajedno poslao na Sardiniju, jedno

veoma nezdravo ostrvo, pa im je naredio da poštenim radom stiču pravo naživot, i to gradeći puteve. Neki od njih su jednostavno legli i umrli kada su imdate lopate i pijuci; međutim, ostali su, ma kako inače bili po prirodi leni,bičem naterani da se bace na posao. Ali se njima uskoro opet osmehnula sreća:ostrvo je iznenada napao neki gusarski brod, pokupio ih i odveo ih u Tir, gde sukao robovi prodati bogatim istočnjačkim razvratnicima.)

– Ali valjda se neće usuditi da opet počnu sa svojim starim zanatom,Kalpurnija?

Ona ostavi na stranu svoj vez, pa reče:– Klaudije, ja nisam ni političar ni naučnik, ali ja u svakom slučaju umem da

računam i da se služim svojim razumom bludnice. Koliko je novca ostavio stariimperator?

– Oko dvadeset sedam miliona, a to je golema svota!– A koliko je novi imperator isplatio li vidu nasledstva i pojedinih

zaveštanja?– Oko tri i po miliona. Da, isplatio je najmanje toliko.– A, koliko je uvezao pantera i medveda, lavova i tigrova, divljih bikova i

šta ti ja sve znam, od trenutka kad je postao imperator, da bi njegovi lovci imališta da ubijaju po amfiteatrima i u cirkusu?

– Pa, oko dvadeset hiljada. Možda i više.– A koliko je drugih životinja žrtvovano po hramovima?– Ne znaim. Predpostavljam da ih je bilo između sto i dve stotine hiljada.– A i oni plamenci i pustinjske antilope, kao i zebre i britanski dabrovi,

mora da su ga nešto stajali. Sve to, pa kupovanje onih silnih životinja i plaćanjelovaca po amfiteatrima, pa mačevaoci, jer ni njih ne smemo zaboraviti. Čulasam da dobijaju četiri puta onoliko koliko su primali u Avgustovo vreme; paonda sve one javne gozbe, i ukrašene kočije, i pozorišne predstave, jer segovori da je on glumcima, kad je pozvao natrag one koje je bio prognao stariimperator dao platu za sve one godine kada nisu bili u Rimu. Divno, zar ne? Pa– tako mi bogova! – tu valja uračunati i onaj silni novac koji je potrošio natrkačke konje. Dakle, ako se to sve sabere, mora biti da mu nije ostalo mnogoviše od dvadeset miliona, zar ne?

– Mislim da si u pravu, Kalpurnijo.– Dakle, sedam miliona za tri meseca! Ako Kaligula tako nastavi, neće mu

mnogo pomoći čak ni ako mu svi bogati ljudi na samrti zaveštaju sav svojnovac. Imperatorovi prihodi su sada manji nego što su bili u vreme kada jetvoja staramajka vodila brigu o njima i sama pregledala račune.

– Možda će početi malo da štedi kada ga prođe prvi zanos. On prvi put uživotu ima novac koji može da troši. Uostalom, on za trošenje novca ima dobarizgovor: on tvrdi da je u Tiberijevo vreme nagomilavanje novca u državnojblagajni imalo najgore posledice po trgovinu. Zato želi da opet pusti koji milionzlatnika u promet.

– U redu, ti ga bolje poznaješ nego ja. Možda će i znati kada treba da sezaustavi. Ali ako ovako nastavi, on kroz neku godinu neće imati ni prebijenepare, a šta misliš, ko će onda plaćati? Zato sam ti i govorila o potkazivačima isuđenjima za veleizdaju.

– Kalpurnijo, rekao sam joj ja, kupiću ti bisernu ogrlicu, dok još imamnovca. Ti si isto toliko pametna koliko si i lepa. Ali se nadam da isto tako umeši da držiš jezik za zubima.

– Ja više volim gotovinu, odgovorila mi je ona. Ako, naravno, nemaš ništaprotiv...

I ja sam joj već idućeg dana dao pet stotina zlatnika. Kalpurnija, bludnica ikći bludnice, bila je pametnija, i vernija, i plemenitija, i iskrenija, nego ijednaod one četiri žene plemenita roda kojima sam se ženio. Zato sam uskoro počeoda joj poveravam svoje lične poslove, a mogu odmah reći da nikad nisamzažalio što sam to učinio.

Čim je završena Tiberijeva sahrana, Kaligula je i pored veoma rđavogvremena otišao brodom na ona ostrva na kojima su bili pokopani njegova mati injegov brat Neron. On je tamo prikupio njihove upola sagorene zemne ostatke,doneo ih u Rim, spalio ih kako se pristoji i pobožno ih sahranio u Avgustovojgrobnici. U čast uspomene na svoju majku on je ustanovio jednu novusvakogodišnju svetkovinu, praćenu borbama mačevima i konjskim trkama, kao igodišnje prinošenje žrtava njenom duhu i senima njegove braće. On je mesecuseptembru dao ime Germanik, kao što je prethodni mesec bio nazvan poAvgustu. A takođe je jednim jedinim ukazom obasuo moju majku svima onimpočastima koje je Livija stekla za vreme čitavoga svog života, pa ju jenaimenovao i za Avgustovu prvosveštenicu.

Kaligula je zatim obnarodovao opštu amnestiju, pustio sve političkezatvorenike i pozvao sve prognane muškarce i žene da se vrate u Rim. On je čakprikupio jednu veliku gomilu spisa iz krivičnog arhiva, koji su se ticali progonanjegove majke i njegove braće, pa ih je javno spalio na trgu, zaklinjući se da tespise nije ni pročitao, te da se oni koji su bili potkazivači ili koji su na bilo kojinačin doprineli žalosnoj sudbini njegovih dragih ne treba ničega da se plaše:uništena su sva svedočanstva o tim zlim danima. U stvari, on je spalio samoprepise: same spise je ipak sačuvao. On je pošao za Avgustovim primerom ipodvrgao ispitivanju vladanja sve senatore i vitezove, lišavajući časti i zvanja

sve nedostojne članove tih redova; a poveo se i za Tiberijevim primerom,odbijajući sve počasti, osim naslova imperatora i Pokrovitelja Naroda, pa jezabranio da se ma gde postavljaju njegovi kipovi. Pitao sam se koliko će dugobiti tako raspoložen i koliko će dugo držati obećanje koje je dao senatorimaonom prilikom kada su mu izglasavana imperatorska prava, naime obećanje daće on svoju vlast deliti sa njima i biti njihov veran sluga.

Pošto je već vladao šest meseci, on je septembra, kada su isticalaovlašćenja dotadašnjim konzulima, sam na neko vreme uzeo konzulstvo na sebe.A šta mislite, koga je izabrao za drugog konzula? Nikog drugog nego baš mene –mene koji sam dvadeset tri godine ranije molio Tiberija da mi podari prava, ane samo prividne časti, mene koji bi se sada rado odrekao ponuđenog mipoložaja, i to u korist ma koga drugog! Nije to bilo zato što sam želeo danastavim svoje pisanje (jer ja sam upravo bio završio i ispravio svoju IstorijuEtrurije, a još nisam bio ni započeo neku drugu knjigu), već zato što sampotpuno bio zaboravio pravila, zakone i običaje po kojima se vode poslovi –dakle sve ono što sam nekada proučavao sa toliko mara – tako da sam se osećaoveoma nelagodno u Senatu. Pošto sam samo retko kad bio u Rimu, ja nisammogao ni da se snađem, nisam znao ni kome i kada treba da se obratim ako hitnotreba sprovesti neku meru, a nisam znao ni koji ljudi u Rimu imaju neku stvarnumoć. Imao sam dakle velike neprilike sa Kaligulom skoro od samog početka.Poverio mi je najpre zadatak da se pobrinem za kipove Nerona i Druza, koje jeon želeo da podigne i njima posveti na Trgu; grčki trgovac, kod koga samizvršio porudžbinu, obećao mi je i zadao mi tvrdu veru da će ih završiti do danakoji je bio određen za svečani obred, negde početkom decembra. Tri dana preroka otišao sam kod kamenoresca da vidim kako izgledaju ti kipovi. Lupeži,avaj, još nisu bili ni počeli sa radom! Izvinjavali su se tvrdeći da im je mramor,koji ima potrebnu boju tek pre nekoliko trenutaka stigao. Razbesneo sam se (kaošto mi se to često događa u takvim prilikama, ali moja ljutnja ne traje dugo) ipodviknuo im da ću – ako se smesta ne bace na posao i ako ne budu radilidanonoćno – čitavu radnju – vlasnika, zanatlije i radnike – najuriti iz Rima.Izgleda da sam im time uterao strah u kosti, jer – iako je Neron bio završen napola dana pre svečanog obreda (a mora se priznati da je kip bio dobropogođen) – neki uzbuđeni a nepažljiv kamenorezac je nekako prelomio Druzovuruku u zglavku. Takav prelom se naravno može popraviti, ali se prelom uvekmože i primetiti, a ja nisam smeo u ovako svečanoj prilici da ponudim Kaligulizakrpljen kip. Ostalo mi je jedino da smesta odem do njega i da mu kažem daDruz neće biti na vreme gotov. O, nebo, kako se on tada razjario! Pretio mi jeda će me lišiti konzulstva i nije hteo da čuje nikakva opravdanja. Srećom, on jeveć bio rešio da se sutradan odrekne položaja konzula u korist ljudi koji suprvobitno bili izabrani, pa me je zamolio da i ja podnesem ostavku; tako je

njegova pretnja ostala bez ikakvih nezgodnih posledica, a ja sam čak, zajedno snjim, bio izabran za konzula na dalje četiri godine.

Morao sam da se preselim u dvor, u kome mi je stavljen na raspolaganjeveći broj soba, ali kako je Kaligula, povodeći se za Avgustom, držao oštregovore protiv svake povrede morala, nisam smeo da povedem sobom iKalpurniju, iako u to vreme nisam bio oženjen. Ona je, na moju veliku žalost,morala da ostane u Kapui, a ja sam mogao da je posećujem samo s vremena navreme. Međutim, Kaligula kao da je smatrao da on sam stoji s one strane dobrai zla. Njemu je već dojadila Makronova žena Enija – od koje se Makron već bioi razveo na njegov zahtev i na njegovo obećanje da će je uzeti za venčanusuprugu – pa je obično sa nekoliko veseljaka, koje je nazivao „izviđačima”,lutao noću Rimom tražeći slučajne ljubavne doživljaje. Ti „izviđači” su običnobila tri mlada stožerna časnika, zatim dva čuvena mačevaoca, glumac Apel,zatim Evtih, najbolji rimski vozač na kočijama, koji je stizao prvi skoro usvakoj trci u kojoj bi uzeo učešća. Kaligula je odmah potpuno stao na stranuzelenih, pa je razaslao svugde po svetu ljude da traže brze konje. On jepronašao neko versko opravdanje za javne trke kočijama, pa je sunčanih danaodržavao i po dvadeset trka. Zaradio je silan novac, čikajući bogataše da seklade na druge boje, dakle protiv njega, a oni su to učtivosti radi morali i činiti.Ali ti njegovi dobici bili su kako bi to narod rekao, samo kap vode premaokeanu njegovih izdataka. U svakom slučaju, on je noću, prerušen, izlazio sa timsvojim „izviđačima” posećujući najprljavije krčme i javne kuće Rima; on injegovi drugovi obično su dolazili u sukob sa noćnim stražarima, pa su čestomorali da beže uz mnogo buke i veliku tuču, ali se zapovednik noćnih stražarauvek starao da zataška stvar.

Sve tri Kaliguline sestre, Druzila, Agripinila i Lezbija, bile su udate zaplemiće; on im je, međutim, naredio da se moraju preseliti u dvor, da biubuduće živele u njemu. Agripinili i Lezbiji je rekao da povedu i svoje muževe,ali je Druzila morala da dođe sama; njen se muž zvao Kasije Longin i bio jeodaslan u Malu Aziju kao namesnik. Kaligula je zahtevao da se prema njegovimsestrama postupa s najvećim poštovanjem, pa im je podario sve one povlasticekoje uživaju vestalke. Naredio je da se prilikom javnih molitvi za njegovozdravlje i njegovu sreću spominju i njihova imena, a one su pored togapominjane čak i u zvaničnoj zakletvi koju su mu polagali službenici i svešteniciprilikom svog ustoličenja. (...„Neću ništa više ceniti svoj život ili živote svojedece od Njegovog života i života Njegovih sestara”, glasila je ta zakletva.)Ponašao se prema svojim sestrama na takav način da je to zbunjivalo narod, jerse vladao tako kao da su mu one žene, a ne sestre!

Najviše je ipak voleo Druzilu. Iako se srećno oslobodila muža, ona jeizgledala stalno nesrećna, i to sve nesrećnija ukoliko se Kaligula više brinuo za

nju. On ju je ponovo udao, ali samo prividno, za jednog svog rođaka, EmilijaLepida, koga sam već spomenuo kao mlakonju i mlađeg brata one Emilije,Julijine kćeri, sa kojom se umalo nisam oženio i sam dok sam još bio momčić.Ovaj Emilije Lepid, koga su svi zvali Ganimed (zbog njegovog ženstvenogizgleda i krajnje poniznosti prema Kaliguli), bio je istaknuti član družine„izviđača”. On je bio sedam godina stariji od Kaligule, ali je Kaligula postupaos njim kao da je u pitanju dečko od trinaest godina, a izgledalo je da se toGanimedu i sviđalo. Druzila naravno nije trpela Ganimeda. Međutim,Agripinila i Lezbija su se stalno motale oko njegove spavaće sobe ili se vuklepo njoj, smejući se, šaleći se i šegačeći se sa njim. Njihovi muževi kao da senisu naročito uzbuđivali zbog toga. Ja sam smatrao da je život u dvoru veomaprotivan pristojnom redu. Neću time da kažem da meni lično nisu bile pružanesve ugodnosti ili da posluga nije dobro znala svoje dužnosti, da posetioci nisuprimani na uobičajeni način ili sa uobičajenim učtivostima. Ali ja nikad nisammogao biti sasvim siguran kakve nežne veze postoje između ma koje dveličnosti uzete nasumce iz moje okoline. Jedno vreme je izgledalo kao da suAgripinila i Lezbija izmenjale muževe, a opet nekom drugom prilikom činilo seda Apel ima nekakve bliske veze sa Lezbijom, a vozač kočija sa Agripinilom.Što se pak tiče Kaligule i Ganimeda – nego o tome sam već dosta rekao, pamislim da je jasno šta znače one moje reči „protivno redu”. Ja sam među timsvetom bio jedina sredovečna osoba i nikako nisam mogao da shvatim nazore inavike ovog novog naraštaja.

Gemel je takođe živeo na dvoru: On je bio zaplašen, nežan dečko, koji jegrizao nokte do krvi i koji je obično sedeo u nekom uglu i crtao vodene vile isatire ukrašavajući vaze. Ne mogu mnogo da kažem o njemu – razgovarao sam snjim samo jednom ili dvared jer sam ga sažaljevao, pošto ni on, onako isto kaoni ja, nije spadao u ovakvo društvo; on je verovatno smatrao da želim da gaispitujem i da ga navedem da se nešto izlane protiv Kaligule; u svakom slučajuon mi je odgovarao samo jednosložnim da ili ne. Onoga dana kada se on prviput ogrnuo togom zrela čoveka, Kaligula ga je usvojio za sina i naslednika,imenujući ga istovremeno i za vođu omladine; ali to ni u kom slučaju nije biloisto što i deliti carsku vlast sa njim.

38. god. n. e.

Kaligula se jednom razboleo i čitavih mesec dana nije bilo nade da će ostatiu životu. Lekari su njegovu bolest nazvali zapaljenjem mozga. Svet je u Rimubio toliko pogođen njegovom bolešću da je gomila koja nikada nije brojalamanje od deset hiljada ljudi, danonoćno okružavala dvor nadajući se nekompovoljnijem izveštaju. Ljudi su stalno poluglasno mrmljali i šaputali; šum kojije dopirao do mojih prozora ličio je na žuborenje udaljene reke koja teče

šljunkovitim koritom. Bilo je nekoliko zaista čudnovatih znakova narodnezabrinutosti. Neki ljudi su čak istakli natpise na svojim domovima kojima suobećavali Smrti da će joj za uzvrat pokloniti svoje živote samo ako povuče rukui poštedi njihovog imperatora. Po nekom opštem prećutnom dogovoru sva bukasaobraćaja, ulična vika i muzika obustavljeni su već na odstojanju od polamilje, pa i na većoj udaljenosti od dvora. To se još nikad nije dogodilo, pa čakni za vreme one Avgustove bolesti kada ga je tobož Muza izlečio. Ali sulekareki izveštaji uvek glasili: „Bez ikakve promene”.

Jedne večeri Druzila je zakucala na moja vrata i rekla:– Striče Klaudije! Imperator želi smesta da te vidi. Pođi odmah. Ne časi ni

časa!– Šta on hoće od mene?– Ne znam. Ali, tako ti neba, oraspoloži ga nekako! On ima mač pri sebi.

Jutros mi je stavio vrh mača pod grlo. Ubiće te ako mu ne budeš rekao ono štoželi da čuje od tebe. Tvrdio je da ga ne volim. Morala sam da se zaklinjem istalno iznova zaklinjem da ga volim. Rekla sam mu: „Ubij me, ako hoćešdragane!” Oh, striče, zašto sam se uopšte i rodila! On je lud. Oduvek je i biolud. Ali on je sada više nego lud: on je opsednut.

Otišao sam u Kaligulinu spavaću sobu; ona je bila zastrta teškim zavesama idebelim ćilimima. Pored postelje je goreo žižak. Vazduh je ružno zaudarao.Kaligula me je pozdravio, ali mu se po glasu moglo osetiti da traži kavgu.

– Opet si zakasnio! Zar ti nisam naredio da požuriš?Kaligula nije izgledao bolesno, već samo nezdravo. Dva snažna gluvonema

čoveka sa sekirama u ruci čuvala su stražu pored njega, svaki sa po jedne stranepostelje. Rekao sam, pozdravljajući ga:

– O, kako sam žurio! Da nemam hromu nogu, bio bih stigao skoro pre negošto sam i pošao. Kako se radujem što te vidim živog i što opet čujem tvoj glas,Cezare! Smem li se nadati da se bolje osećaš?

– Nikad nisam ni bio stvarno bolestan! – odgovori mi Kaligula. Samo samse odmarao. Ali sam se i preobrazio, a to je najznačajniji događaj u istoriji. Netreba se zato ni čuditi što se Rim pritajio.

Osećao sam da on ipak želi da ga sažaljevam:– Da li je taj preobražaj bio bolan, imperatore? Nadam se da nije.– Isto toliko bolan kao da sam bio sam sebi mati. Imao sam veoma težak

porođaj. Srećom, već sam sasvim zaboravio te muke. Ili skoro sasvim. Jer jasam bio dete sazrelo pre vremena, pa se jasno mogu setiti kako se na licimababica čitalo divljenje za vreme dok su me kupale, kad sam izišao na svetiodana; a sećam se i ukusa koje je imalo vino koje su mi kanuli na usne da bi me

osvežili posle borbe koju sam morao da izdržim pre nego što sam došao na svet.– Zaista zadivljujuće pamćenje, imperatore! Ali da li bih ponizno smeo da

te pripitam kakav se to upravo slavni preobražaj odigrao sa tobom?– Zar to nije očigledno već na prvi pogled? – upitao me je on ljutito.Druzilin izraz „opsednut” i razgovor koji sam imao sa mojom staramajkom

kada je umirala omogućili su mi da uvidim kako stvari stoje. Pao sam odmahničice pred njim i pozdravio ga onako kako se pozdravljaju samo bogovi.

Posle jednog ili dva minuta zapitao sam ga, i dalje ležeći prostrt na podu, dali sam ja prvi čovek kome je bilo dato da mu se pokloni kao bogu. Odgovoriomi je da sam zaista prvi, te ja smesta izlih čitavu gomilu reči zahvalnica zbog tečasti. On me je, udubljen u neke misli, bockao vrhom mača po vratu. Mislio samda mi nema spasa. Odjednom on reče:

– Priznajem: ja sam još uvek u obliku običnog smrtnika, pa nije ni čudo štonisi odmah uočio da sam božanstvo.

– Ne znam kako sam mogao biti tako slep! – zamucah ja. Tvoje lice u ovompolusvetlu sija kao neka svetiljka.

– Sija? – upita on, živahnuvši. Ustani i dodaj mi ogledalo.Pružio sam mu ogledalo od uglačanog čelika, i on se složio sa mnom da mu

je lice zaista kao ozareno nekom svetlošću. U naletu dobrog raspoloženja on setada raspričao o samome sebi.

– Uvek sam znao da će se to dogoditi, rekao je on. Uvek sam se osećao kaoneki bog. Zamisli samo: kad mi je bilo dve godine, ugušio sam pobunu očevevojske i tako spasao Rim! To je čudo od dela i ono liči samo na one priče kojese kazuju o bogu Merkuru kao detetu ili o Herkulu koji je još u kolevci udaviozmiju.

– A Merkur je samo ukrao nekoliko volova, dodao sam ja, i izmamio po kojizvuk liri. U poređenju sa tvojim podvigom, sve je to beznačajno!

–A ja sam, štaviše, ubio svoga oca kad mi je bilo samo osam godina! Jovnikada nije uradio tako nešto: on je samo prognao svog starog roditelja.

Smatrao sam da iz njega govori bezumlje, ali sam ga ipak hladno zapitao:– Zašto si to učinio?– Smetao mi je – odgovori mi Kaligula. Pokušavao je da me obuzda, mene,

mladoga boga, zamisli samo! Ali zato sam ga ja toliko uplašio da je od toga iumro. Krišom sam unosio mrcine u naš dom u Antiohiji i krio ih ispodrasklimatanih opeka; ja sam šarao zidove čarobnim znacima; a ja sam i doneo usvoju spavaću sobu jednog petla, koji je svojim kricima izdavao naređenjamome ocu! Ja sam i onaj koji mu je ukrao njegovu Hekatu. Pogledaj, evo je !

Uvek je držim ispod svoga uzglavlja.I on mi pokaza zelenu amajliju od jaspisa. Meni se sledilo srce u grudima

kad sam je ugledao. Upitao sam ga užasnutim glasom:– Dakle ti si to učinio? I to si se ti kroz onaj uski prozor uvukao u zaključanu

sobu i u njoj iscrtao čarobne znake?Kaligula je ponosito klimnuo glavom i nastavio da blebeće dalje:– Znaš, ja nisam samo ubio svog rođenog oca, nego i čoveka koji me je

usvojio – dakle Tiberija! I dok je Jov obljubio samo jednu sestru, Junonu, jasam obljubio sve tri svoje sestre! Martina mi je rekla da treba tako da postupimako želim da budem kao Jov.

– Ti si, znači, dobro poznavao Martinu?– Kako da ne! Kada su moji roditelji bili u Egiptu, ja sam je posećivao

svake noći. Ona je bila veoma mudra žena. Reći ću ti još nešto: i Druzila jebožanstvo. Obnarodovaću to onog istog dana kada budem objavio da sam i sambog. O, koliko volim Druzilu! Skoro isto onoliko koliko i ona voli mene.

– Smem li da te pitam za tvoje svete namere? Ovaj preobražaj će svakakosilno uticati na budućnost Rima.

– Svakako! Ja ću pre svega uterati strah u kosti čitavome svem. Nećudozvoliti da i dalje vlada mnome gomila džandrljivih staraca. Pokazaću ja većnjima. Nego, sećaš li se ti tvoje stare babe, Livije? Kakva je to bila šala! Ona jenekako uvrtela sebi u glavu da ona po nečemu treba da bude onaj večni bog čijisu dolazak na Istoku stalno proricali već punih hiljadu godina. Mislim da jeTrazil nju obmanama naveo da poveruje da je baš ona taj bog. Trazil uostalomnikada nije lagao, ali je voleo da dovodi ljude u zabludu. Stvar je u ovome:Livija nije tačno poznavala celo proročanstvo. Bog će biti muškarac, a ne žena,i neće se roditi u Rimu, iako će vladati Rimom (a ja sam rođen u Ancijumu!) irodiće se u vreme mira (kao što sam se ja rodio), ali će prouzrokovatibezbrojne ratove tek posle svoje smrti. Umreće mlad i isprva će ga voletinjegov narod, ali će ga posle omrznuti, te će skončati bedno, napušten od svih.„Njegove sluge će piti njegovu krv.” A posle svoje smrti on će vladati nad svimdrugim bogovima koji postoje i vladaće u zemljama koje se sada i ne zna dapostoje! A to mogu biti, naravno samo ja: Martina mi je rekla da su se uposlednje vreme na Bliskom Istoku javile mnoge prilike koje jasno pokazuju dase bog najzad već i rodio. Jevreji su se najviše uznemirili. Oni su osetili da seto nekako njih najviše tiče. Predpostavljam da je to zato što sam ja jednom samojim ocem posetio njihov grad Jerusalim, pa se onde prvi put i pokazala mojabožanska ličnost.

Kaligula je zastao za trenutak, a ja sam ga upitao:

– Žarko želim da doznam podrobnije podatke o tome događaju.– O, nije to bilo ništa naročito. Šale radi posetio sam neku kuću u kojoj su

njihovi sveštenici i učenjaci raspravljali o verskim pitanjima, pa sam iznenadauzviknuo: „Vi ste gomila običnih glupavih starih varalica! Ništa vi ne znate osvemu tome!” Moje reči su do krajnosti zabezeknule prisutne, a jedan sedobradistarac me je upitao: „O! Da nisi ti onaj o kome govore proroštva?” „Da!”odgovorih mu smelo ja, a on na to reče, plačući od ushićenja: „Pouči nas!“ Jamu odgovorih: „Ni govora! To bi mi bilo ispod časti!” – pa onda utekoh iz tekuće. Trebalo je da si tada video njihova lica. Ne, Livija je bila samo pametna isposobna žena (iako malo na svoju ruku) u lice sam joj jednom rekao da je onaženski Odisej – a jednoga dana ću je možda i proglasiti za boginju, kao što samjoj i obećao, ali to već nije tako hitna stvar. Ona nikada neće postati neka važnaboginja. Možda ću je proglasiti za boginju pisara i blagajnika, pošto je onaumela dobro da računa. A stavićemo pod njenu zaštitu i trovače, kao što je iMerkur, pored trgovaca i putnika, zaštitnik čak i lopova.

– Tako bi bilo i pravo, rekao sam ja. Ali želeo bih što pre da doznam jedno:kojim imenom treba da ti se obraćam? Da li bi, na primer, bilo pogrešno akobih te zvao Jovom? Zar nisi ti još veći od Jova?

– O, svakako sam veći od Jova, odgovori mi Kaligula, ali sam zasada jošuvek bezimen. Mislim da se nazovem Jovom, latinskim Jovom za razliku odgrčkog Zevsa. Moraću se uskoro razračunati s njim. Već isuviše dugo sprovodion svoju volju!

Upitao sam ga:– Kako to da i tvoj otac nije bio bog? Nikada još nisam čuo za boga čiji

otac nije takođe bio bog.– To je sasvim prosto: bog Avgust je bio moj otac!– Ali on te nikada nije čak ni usvojio! On je samo usvojio tvoju stariju

braću, a tebe je ostavio da produžiš Germanikovu lozu.– Ja i nisam hteo reći da mi je on poočim. Hteo sam samo reći da me je

rodila Julija u rodoskrvnom odnosu sa njim. Mora biti da sam njegov sin. To jejedino moguće rešenje. Ja u svakom slučaju nisam Agripinin sin: njen otac jebio niko i ništa. I sama takva pomisao je prosta besmislica.

Ja naravno nisam bio toliko lud da mu ne predočim da u tom slučajuGermanik nije njegov otac, te prema tome ni njegove sestre nisu njegove sestre,već samo bratanice. Težeći da ga oraspoložim (kako mi je i Druzilasavetovala), rekao sam mu:

– Ovo je najsvečaniji čas moga života. Dopusti mi da se udaljim i da ti, sono malo snage što mi je još ostalo, odmah prinesem žrtve. Božanski zrak koji ti

izdišeš suviše je snažan za moje nozdrve običnog smrtnika. Skoro sam se većonesvestio.

U prostoriji je zaista bilo strašno zagušljivo: od dana kada je bio legao upostelju, Kaligula nije dozvolio da se otvore prozori. On mi je na molbuodgovorio ovim rečima:

– Idi s mirom! Mislio sam da te ubijem, ali to ipak neću učiniti. Reciizviđačima da sam postao bog i da mi je lice ozareno svetlošću, ali nemoj imništa više govoriti. Naređujem ti da ostalo obviješ velom svetoga ćutanja!

Ja sam se tada opet bacio na pod, pa sam, idući nasatke, napustio sobu.Ganimed me je zaustavio u hodniku i upitao šta ima novo. Rekao sam mu:

– Upravo se preobrazio u boga, i to – kako on tvrdi – u veoma važnog boga.Lice mu blista!

– To su zle vesti za nas obične smrtnike, reče mi Ganimed. Ali ja sampredviđao da će se tako nešto kad tad dogoditi. Hvala ti na migu koji si mi dao.Upozoriću i ostale. Da li Druzila već zna za ovo? Ne? Onda moram reći i njoj.

– Reci joj da je i ona boginja, dodao sam, jer možda sama to još nije niprimetila!

Vratio sam se u svoju sobu, misleći: „Ovo je ispalo da ne može biti bolje!Svi će ubrzo uvideti da je on lud, pa će ga i zatvoriti. A sada nije više u životunijedan Avgustov potomak koji je dovoljno star da bi mogao postati imperator,naravno ako izuzmemo Ganimeda, ali on nije ni dovoljno omiljen u narodu nitidovoljno odlučan: republika će dakle biti ponovo uspostavljena! Kaligulin tastSilan je čovek koji bi to mogao da sprovede. On je najuticajnija ličnost uSenatu, a ja ću ga već podstaći i pomoći mu. Kad bismo samo mogli da seoslobodimo Makrona i da umesto njega postavimo nekog poštenog čoveka zazapovednika dvorske straže, sve bi išlo kao po loju. Straža je međutim najvećaprepreka. Njeni pripadnici znaju da im nikada jedan republikanski Senat ne biizglasao poklone od pedeset pa i sto zlatnika po čoveku. Da, tek je ondamonarhija dobila sva obeležja istočnjačke despotije kada je Sejanu palo napamet da dvorsku stražu pretvori u neku vrstu lične vojske moga strica Tiberija.Trebalo bi zato da rasturimo njen logor i da stražare opet nastanimo poprivatnim kućama, kao što je to ranije bilo uobičajeno.”

Ali – može li se uopšte u tako nešto i poverovati? – ceo svet je bez ijednejedine reči prihvatio Kaligulu kao boga! On se privremeno ograničio na to dapusti da se prvo privatno govori o tome, ali je zvanično još uvek ostao običansmrtnik. Da nije tako učinio, bili bi pokvareni njegovi slobodni i neusiljeniodnosi s izviđačima, a propala bi mu i mnoga njegova druga zadovoljstva akobi, čim bi se on samo pojavio, svi morali da padnu ničice na pod. Ali već uroku od deset dana posle svog ozdravljenja; koje je bilo pozdravljeno

bezmernom radošću Rimljana, on je sebi prisvojio sve one počasti koje jeAvgust primio tokom čitavoga života, pa i neke nove. On je bio Dobri Cezar,Cezar Otac Vojske, i Najmilostiviji i Najmoćniji Cezar, pa čak i OtacOtadžbine – naziv koji je Tiberije postojano odbijao celoga svog veka.

Gemel je bio prva žrtva strahovlade. Kaligula je pozvao jednog pukovnikadvorske straže i rekao mu kratko:

– Smesta da si ubio onog izdajnika, moga sina!Pukovnik je iz onih stopa otišao u Gemelove prostorije i odrubio mu glavu.

Iduća žrtva je bio Kaligulin tast. On je bio član porodice Silana. Kaligula seoženio njegovom ćerkom, Junijom, ali je ona umrla na porođaju, godinu danapre nego što je on postao imperator. Taj Silan se mogao phvaliti da je bio jedinisenator u čiju vernost Tiberije nije nikada posumnjao: Tiberije je odbijao i dačuje ma kakvu žalbu na presude koje je Silan izrekao. Kaligula mu je sadaporučio: „Ti moraš da umreš pre sutrašnje večeri!” Nesrećan čovek se na tooprostio od porodice i presekao sebi grkljan brijačem. Kaligula je onda jednimpismom objasnio Senatu da je Gemel umro smrću izdajnika: za vreme careveopasne bolesti taj mladić je odbio da se moli za njegovo ozdravljenje, pa jepokušao i da se dodvori časnicima telesne straže. Štaviše, uvek je uzimaoprotivotrove kad god bi obedovao u dvoru, tako da je sav bazdio na te lekarije.„Ali, dodao je Kaligula, zar postoji uopšte neko sredstvo predohrane protivCezarove volje?” Njegov tast, pisao je Kaligula Senatu, bio je takođe izdajnik:on je odbio da se sa svojim imperatorom naveze na debelo more onoga burnogdana kada je on odjedrio do Pandatarije i Ponce, da bi prikupio zemne ostatkesvoje majke i svoga brata; umesto toga, Silan je ostao na kopnu, nadajući se daće moći prigrabiti monarhiju ako bi bura potopila Kaligulin brod.

Senat je prihvatio razloge. A istina je bila u ovome: Silan je tako rđavopodnosio putovanje brodom da je gotovo umirao od morske bolesti kad god bise navezao na more pa čak i po lepom vremenu; on se, uostalom, ipak ponudioda prati Kaligulu na onom putovanju, ali je ovaj sam odbio njegovu ponudu. Ašto se tiče Gemela, on je patio od nekog opakog kašlja, pa je mirisao na lekovekoje je uzimao jedino zato da bi ublažio grebanje u grlu i da ne bi stalnimkašljanjem smetao drugima za trpezom.

Glava XXX

Kada je moja mati čula za ubistvo Gemela, ona se jako ražalostila, te je

otišla u dvor da razgovara sa Kaligulom. On ju je primio sa vidljivomzlovoljom, pošto je predosećao da ona želi da ga ukori. Ona mu je rekla:

– Unuče, mogu li da govorim s tobom nasamo? U pitanju je Gemelova smrt!– Ne, nikako ne mogu da govorim sa tobom nasamo, odgovorio joj je on.

Reci mi u Makronovom prisustvu sve što želiš da mi kažeš. Moram imatisvedoka, ako je ono što želiš da mi kažeš tako važno.

– Onda ću ćutati! To je porodična stvar, koja nije namenjena ušima sinovarobova. Otac ovog momka ovde, bio je jedan od mojih vinogradara, i ja sam galično prodala mome deveru za četrdeset zlatnika.

– Molim te, reci mi odmah šta si imala da mi kažeš, i to bez vređanja mojihdoglavnika. Zar ti ne znaš da ja mogu svakog čoveka širom zemaljskog šaranaterati da radi sve što bi mi samo palo na pamet?

– Nemam da kažem ništa što bi ti se svidelo.– Samo ti reci!– Kako ti hoćeš! Došla sam da ti kažem da je ubistvo Gemela bilo okrutno

ubistvo i da želim da se odreknem svih časti koje su mi podarile tvoje poganeruke.

Kaligula se nasmejao i rekao Makronu:– Mislim da je najbolja stvar koju ova stara gospa može učiniti ovo: neka

ide kući i neka pozajmi kosir od nekog svog baštovana, pa neka njime sama sebiprereže glasne žice.

Makron je na to uzvratio:– Ja sam uvek davao iste ovakve savete mojoj babi, ali stara veštica nikako

nije htela da me posluša!Moja majka je posle tog razgovora došla u posetu meni.– Hoću da se ubijem, Klaudije! – rekla mi je ona. Sve moje stvari naći ćeš u

najboljem redu. Biće nekoliko malih neisplaćenih dugova: isplati ih na vreme.Postupaj dobro sa mojom poslugom; svi su mi oni do jednoga verno služili. Žaomi je što sada više niko neće moći da pazi na tvoju ćerčicu, mislim da bi bilonajbolje da se ponovo oženiš, da bi ona ponovo dobila majku. Ona je dobrodete.

Ja sam uzviknuo:– Šta, majko! Da se ubiješ? Zašto? O, nemoj to činiti!

Ona se gorko osmehnula:– Moj život pripada meni, zar ne? A što da me nagovaraš da se ne ubijem.

Ja tebi svakako neću nedostajati, zar ne?– Ti si moja mati! – odgovorio sam ja. A čovek ipak ima samo jednu majku!– Čudim se da ti govoriš kao što sin i treba da se izražava. Ja ti nisam bila

baš suviše nežna majka. A kako bi se i moglo očekivati da ću te nežno voleti? Tisi uvek predstavljao za mene teško razočaranje, stvorenje koje je bolesno,slabo, strašljivo, i koje ima smeten um. Uostalom, bogovi su me strogo kaznilizato što sam te zapostavljala! Moj sjajni sin Germanik je ubijen, ubijeni su imoji jadni unuci, Neron, Druz i Gemel, moja kći Livila je kažnjena zbog svojihzločina – gnusnih zločina koje sam ja kaznila svojom rukom – a to je bio najtežibol koji sam morala da otrpim! Nikada nijedna majka nije gore patila: sve moječetiri unuke postale su obične devojčure, a ovaj besramni bogohulnik Kaligula...Ali ti ćeš ga već nadživeti! Verujem da bi ti nadživeo čak i novi Potop!

Njen glas, isprva tih, opet je bio isto onoliko ljutit i oštar kao i obično.Rekao sam joj:– Majko, zar ni u ovom času nemaš ni jedne lepe reči za mene? Zar sam ti ja

ikada svesno naneo neku nepravdu ili bio neposlušan prema tebi?Ali ona kao da me nije čula.– Strogo sam kažnjena, ponovila je ona. A zatim je nastavila: želim da

dođeš u moju kuću kroz pet časova. Do toga vremena ja ću već obaviti svepotrebne pripreme. Računam na tebe da ćeš mi ukazati poslednje počasti. Neželim da ispustim poslednji dah u tvome prisustvu. Ako još ne budem mrtvakada budeš došao, čekaj u predsoblju dok te ne pozove moja služavka Briseida.Nemoj da nešto zabrljaš kad mi budeš držao oproštajni govor: to bi sasvimličilo na tebe! Naći ćeš pismene upute kako treba obaviti moju sahranu. Ti imašda budeš glavni ožalošćeni. Ne zaboravi da mi odsečeš ruku i da je odvojenosahraniš, pošto će ono što ja činim biti samoubistvo. Ne želim da mi lomačabude prelivena mirisima. Ljudi to često rade, iako protivzakonito, a ja samoduvek smatrala da je to rasipnički običaj. Podariću slobodu Palasu; nezaboravi dakle da on treba da nosi ruho oslobođenika. I – bar jednom u životu –pokušaj da obaviš čitav obred bez ijedne greške.

To je bilo sve, sem jednog strogo zvaničnog: „Zbogom!” Bez poljupca, bezsuza, bez blagoslova! Kao valjan sin, ja sam izvršio njenu poslednju volju usvima pojedinostima. Bilo je malo čudnovato da ona daruje slobodu momsopstvenom robu, Palasu. A oslobodila je i Briseidu, iako je ona u stvari bilamoja robinja.

Nekoliko dana kasnije, posmatrajući kroz prozor svoje trpezarije plamen

njene lomače, Kaligula je rekao Makronu:– Pružio si mi dobru podršku protiv ove starice. Hoću da te nagradim.

Postaviću te na najvažniji položaj u čitavoj imperiji. To je položaj za koji je jošAvgust smatrao da je bitno za dobrobit države da on ne padne u ruke nekompustolovu. Postaviću te za namesnika Egipta.

Makron je bio oduševljen: on tih dana nije bio baš sasvim siguran u kakvimje odnosima s imperatorom, a ako bi otišao u Egipat bio bi van svake opasnosti.Kao što je i sam Kaligula rekao, to je bio velik položaj. Namesnik Egipta je posvojoj volji mogao, obustavljajući dovoz žita, da izgladni Rim, a vojna posadakoja je namesniku stajala na raspolaganju, mogla je u toj meri da se ojačapozivanjem egipatskih novaka pod oružje, da bi bila dovoljno snažna da seodupre svakoj vojsci koja bi se mogla prikupiti radi napada na Egipat.

Tako je Makron bio smenjen sa položaja zapovednika dvorske straže.Kaligula isprva nije nikoga naimenovao na to upražnjeno mesto, nego je naložioda devet pukovnika postojećih bataljona njome zapovedaju na smenu po mesecdana. Objavio je da će, kada protekne tih devet meseci, zapovednički položajkonačno poveriti onome od njih koji pokaže najviše revnosti i sposobnosti.Međutim, on je pukovniku onoga bataljona koji je čuvao sam dvor potajno većbio obećao to postavljenje: bio je to niko drugi nego onaj isti hrabri KasijeHerea, čije ime čitalac nije mogao zaboraviti ako je čitao ovu povest ma i sanajmanjom pažnjom. Bio je to čovek, koji je ubio onog Nemca u amfiteatru,čovek koji je spasao svoju četu prilikom opšte pogibije Varove vojske (a poslesačuvao i mostobran na Rajni), čovek koji se s oružjem u ruci probio krozpobunjenike u logoru kod Bona i najzad čovek koji je na svojim leđima nosioKaligulu onoga jutra kada su pod njegovom zaštitom Agripina i njeneprijateljice morale pešice i uz velike muke da napuste logor. Kasije je sada većbio sed, iako još nije imao punih šezdeset godina, pa se čak malo i pogrbio, aruke su mu drhtale od groznice koja ga umalo nije i ubila u Nemačkoj, ali je onjoš uvek bio odličan mačevalac i uživao je glas najhrabrijeg čoveka Rima.(Jednog dana je poludeo neki stari vojnik dvorske straže, pa je s uperenimkopljem jurio kao lud unaokolo po dvorskom dvorištu, zamišljajući da ubijafrancuske pobunjenike. Svi su se pred njim razbežali, osim Kasija, koji se nijeni pomerio sa mesta, iako nije bio naoružan; kada ga je ludak napao, Kasije muje mirno naredio, kao na smotri: „Četa, stoj! Odloži oružje!” – i besomučnik,kome je poslušnost prema naređenjima postala već druga priroda, stao je ipoložio koplje na zemlju. Onda mu je Kasije izdao novo naređenje: „Odeljenje,nalevo krug. Napred marš!” I tako ga je razoružao.) Kasije je dakle postao prviprivremeni zapovednik dvorske straže, pa ju je držao na uzdi za sve vreme dokje suđeno Makronu.

Jer naimenovanje Makrona za namesnika Egipta bila je samo Kaligulinapodvala, ista onakva podvala kakvom se i Tiberije obračunao sa Sejanom.Makron je bio uhapšen u Ostiji, u času kada se ukrcavao na brod, pa je vraćen uRim, okovan lancima. Bio je optužen da je kriv za smrt Aruncija i nekolikihdrugih nevinih ljudi i žena. Ovoj optužbi je Kaligula dodao još jednu, naime daje Makron igrao ulogu podvodnika, pokušavajući da ga navede da se zaljubi unjegovu ženu Eniju, a on, Kaligula, mora priznati da (zbog svoje mladosti ineiskusnosti) umalo nije podlegao tom iskušenju. I Makron i Enija su biliprinuđeni da izvrše samoubistvo. Ja sam bio prosto iznenađen kako se lakoKaligula otarasio Makrona.

Jednom je Kaligula u svojstvu vrhovnog prvosveštenika otišao da obavivenčanje između nekog člana Pizonove porodice i neke žene koja se zvalaOrestila. Kaliguli se svidela ta Orestila, pa kada je obred već bio obavljen ikada se dobar deo visokog rimskog plemstva skupio na svečanoj gozbi – koja jeodržana uz veliko veselje, kao što je to i uobičajeno u takvim prilikama –Kaligula je iznenada doviknuo mladoženji: „Hej, ti, gospodine, prestani daljubiš tu ženu! Ona je moja!” Pa je onda ustao od trpeze, i dok su ostali zanemeliod iznenađenja, naredio stražarima da uhvate Orestilu i da je odnesu u dvor.Niko se, naravno, nije usudio ni zuba da obeli, a idućeg dana se Kaligula ioženio tom Orestilom. Naterao je njenog muža da čak prisustvuje obreduvenčanja i da mu je dragovoljno prepusti. Senatu je uputio pismo kojim gaobaveštava da je obavio to svoje venčanje sledujući primeru Romula i Avgusta.Mislio je, valjda, na Romulovu otmicu Sabinjanki i na Avgustov brak sa mojomstaramajkom (kada je obredu venčanja prisustvovao i moj ded.) Nisu prošla nidva meseca, a on se razveo od te iste Orestile i prognao i nju i njenog bivšegmuža, optužujući ih da su iza njegovih leđa vršili preljubu. Ona je poslata uŠpaniju, a on na Rodos. Dozvoljeno mu je da povede sa sobom samo desetrobova. Kad je zamolio da mu se milostivo dozvoli udvajanje broja posluge,Kaligula mu je odgovorio. „Povedi koliko god hoćeš robova sa sobom, ali zasvakog roba koga povedeš preko onih deset postaviću još po jednog vojnikakoji će te čuvati.”

Druzila je umrla. Što se mene tiče, ja sam ubeđen da je nju ubio Kaligula,ali nemam nikakvih dokaza. Rečeno mi je da bi Kaligula, kad god bi poljubioneku ženu, obično rekao: „Ma koliko da je tvoj vrat beo i lep, ja treba samo dakažem jednu jedinu reč i on će jednim jedinim udarcem biti presečen.” Ako bivrat bio naročito beo i lep, on ponekad nije mogao da odoli iskušenju, te bi iizgovorio tu reč, da bi video kako se ostvaruje njegova hvalisava pretnja. Jamislim da je on Druzilu posekao svojeručno. U svakom slučaju, i nikome nijebilo dozvoljeno da vidi njen leš. Kaligula je objavio da je umrla od sušice, pajoj je priredio izuzetno velelepan pogreb. Proglašena je za boginju pod imenom

Pantea, pa su joj podignuti i hramovi, a muškarci i žene plemenitog rodaproglašeni su bili za njene sveštenike; ustanovljena je i velika svečanost, koja jetrebalo da se održava u njenu čast svake godine. Ta svečanost je bila sjajnija odma koje svetkovine, naznačene u kalendaru. Jedan čovek je dobio deset hiljadazlatnika samo zato što je tvrdio kako je video da Avgust prima njen duh u nebo.Za vreme onih dana kada je Kaligula proglasio narodu žalost za njom smrću jekažnjavan svaki građanin koji bi se nasmejao, koji bi pevao, koji bi se brijao,koji bi posećivao narodna kupatila, pa čak i svaki onaj koji bi obedovao u krugusvoje porodice. Sudovi su prestali sa radom, nisu sklapani brakovi, a ni vojskanije vršila svoju redovni obuku. Kaligula je tada osudio na smrt jednog čovekasamo zato što je na ulicama prodavao vruću vodu, a neki drugi čovek je biopogubljen zato što je nudio na prodaju brijače. Tada je zavladalo takvo opštesumorno raspoloženje da ni sam Kaligula nije mogao više da podnosi posledicesvoje odluke (ili se on možda kajao zbog izvršenja zločina), te je jedne noćinapustio Rim i otputovao za Sirakuzu, praćen samo počasnom stražom. USirakuzi ga nisu očekivali nikakvi poslovi, nego je tamo išao samo da serazonodi. Stigao je samo do Mesine i ugledao Etnu, koja je upravo izbacivalanešto pepela i kamenja, To ga je toliko uplašilo da se vratio odmah istim putemnatrag. Kad je stigao u Rim, on je ubrzo nastavio priređivati svetkovine kao iranije, a naročito borbe mačevima, trke kočija i lov na divlja zveri. Iznenada muje palo na pamet da ljudi koji su Smrti obećali svoje živote u zamenu za njegov– još nisu izvršili samoubistvo, pa ih je naterao da ispune taj svoj zavet. A tonije učinio samo zato da bi ih spasao od greha krivokletstva, nego pre svegazato da bi sprečio da Smrt, možda ne poništi pogodbu koju je sklopila s timosobama labavim na reči.

Nekoliko dana kasnije, ja sam, malo napit pri jednome ručku, govorio ozakonu po kome se nasleđuje ženska lepota, pa sam navodio i primere,pokušavajući da dokažem da lepota obično preskače jedan naraštaj, te senasleđuje sa babe na unuku. Na nesreću, svoje izlaganje sam završio sledećimrečima:

– Najlepša žena Rima iz doba mog dečaštva vaskrsla je, i to u svim crtamalica i u svim delovima tela, u ličnosti svoje unuke imenjakinje Lolije, ženesadašnjeg namesnika Grčke. Sa jedinim izuzetkom jedne gospe koju nećuimenovati jer se nalazi među nama u ovoj sobi. Lolija je po mome mišljenjutrenutno najlepša žena na sveta.” Napravio sam ovaj izuzetak samo učtivosti iopreznosti radi, jer je Lolija bila daleko lepša nego moje bratanice, Agripina iLezbija, ili ma koja druga prisutna žena. Međutim treba napomenuti da nisambio zaljubljen u nju: jedino sam jednom primetio da je savršeno građena, a setiosam se da sam do istog zaključka došao još kao dečko posmatrajući njenustaramajku. Kaligulina radoznalost je bila zagolicana, i on mi je počeo

postavljati pitanja o Loliji. Ja nekako još nisam bio uvideo da sam se nezgodnoizbrbljao, pa sam mu i dalje hvalio njen izgled. Iste večeri je Kaligula uputiopismo njenom mužu, naređujući mu da se vrati u Rim da bi primio jednu značajupočast. Ispostavilo se da se ta retka čast sastojala u tome što je morao da serazvede od Lolije i da je uda za imperatora.

Još jedna primedba koja mi se nekako omakla u to vreme, i to opet u tokunekog obeda, ostavila je neočekivan utisak na Kaligulu. Neko je spomenuopadavicu, a ja sam rekao da kartaginska pismena pokazuju da je i Hanibal biopadavičar, a kako su i Aleksandar i Julije Cezar patili od iste bolesti, izgleda daje ona neizbežan pratilac prevelike vojničke obdarenosti. Kaligula je naćuljiouši na te moje reči, pa je posle nekoliko dana vrlo dobro odigrao jedan tobožnjinapad padavice: pao je na pod u Senatu i vrištao koliko ga je grlo nosilo, a usnesu mu se belele od pene, ali verovatno pene od – sapunice.

Stanovnici Rima su još uvek bili uglavnom zadovoljni. Kaligula ih je i daljezabavljao pozorišnim predstavama, borbama mačevima, lovom na divlje zveri,trkama kočija i novčanim darovima kojima ih je obasipao sa govorničkoguzvišenja ili sa prozora dvora. Narod se nije mnogo uzbuđivao zbog brakovakoje je on sklopio ili razorio, ili zbog ubistva ovog ili onog dvoranina. On jebio jako nezadovoljan ako nisu bila zauzeta sva mesta u pozorištu ili cirkusu, iako se svet nije tiskao na svim prilazima i u svima hodnicima; zbog toga je on,kad god se održavala neka predstava, odlagao sva ročišta i zabranjivaoodržavanje ma kakve žalosti, samo da niko ne bi mogao naći neki izgovor da neprisustvuje priredbi. On je ustanovio i neke druge novotarije. Dozvolio jeljudima da ponesu sobom jastuke, na kojima su mogli sedeti, a kada bi vremebilo suviše toplo smeli su nositi slamne šešire i dolaziti u cirkus bosonogi, i tone samo prost puk, već i senatori, koji bi inače trebalo da pružaju primerpristojnog uzdržavanja.

Kada mi je jednom pošlo za rukom da na nekoliko dana posetim Kapuu, i toprvi put posle nešto manje od godinu dana, Kalpurnija mi je skoro na samimvratima postavila ovo pitanje:

– Klaudije, koliko je još ostalo u ličnoj šatuli od onih dvadeset miliona?– Verujem da nije ostalo ni pet miliona, rekao sam ja. Ali Kaligula i dalje

gradi velike lađe za uživanje od samog kedrovog drveta, pa ih optočava zlatomi ukrašava dragim kamenjem, a ugrađuje u njih kupatila i zasađuje na njihovimpalubama cvetne vrtove; počeo je da zida šezdeset novih hramova i govori daće proseći kanal kroz Korintski Moreuz. Kupa se u despikovom i ljubičicinomulju, a pre dva dana je Evtihu, koji je upravljao kočijama zelenih, podariodvadeset hiljada zlatnika samo zato što je dobio jednu tešku trku.

– Da li zeleni uvek dobijaju?

– Uvek! Ili skoro uvek. Ali pre neki dan su crveni stigli prvi, pa ih je narodburno pozdravio. Svima su već dosadile stalne pobede zelenih. Imperator je biovan sebe od gneva. Idućeg dana su kočijaš crvenih i njegovi konji već bilimrtvi: otrovani su. Ali takve stvari su se dešavale i ranije.

– Zlo ćeš se ti provesti, jadni moj Klaudije, iduće godine u ovo vreme.Uzgred budi rečeno, da li bi hteo da pregledaš svoje račune? Kao što sam ti većpisala, ovo je bila rđava godina. Lipsala su ti neka skupocena goveda, izgoreloti je nekoliko žitnica, a robovi kradu sve što mogu. Izgubio si najmanje dvehiljade zlatnika. Nije ni nastojnik kriv: on čini sve što može, a u svakom slučajuon je bar pošten čovek. To se dogodilo zato što ti nisi ovde da nadgledašposlovanje.

– Tu nema pomoći, odgovorio sam ja. Iskreno govoreći, ja se sada višebrinem za svoj život nego za svoj novac.

– Da li rđavo postupaju s tobom?– Da. Čitavo vreme prave od mene budalu. To mi se nikako ne sviđa. A

imperator me još i ponajviše muči.– Šta to rade s tobom? – pitala je ona.– O, razne neslane šale. Postavljaju mi razne blesaste klopke: stavljaju mi

vedra sa vodom na vrata, meću mi žabe u postelju ili mi u nju podmećuuodvratne adžuvane koji zadišu na mirisave smole. A ti znaš koliko ja mrzimžabe i te sodomite. Ako se desi da zadremam posle ručka, bacaju se na meneurminim košticama, ili vezuju cipele za ruke, ili mi pored samog uveta zvonezvonom za uzbunu. I nikada nemam ni trenutka mira da nešto radim za sebe. Akobih i počeo nešto da pišem, oni mi uvek prevrnu čitavu mastionicu preko spisa.I, uopšte, ne uzimaju ozbiljno moje reči.

– Da li si ti jedina meta njihovih šala?– Najomiljenija! U neku ruku, ja sam zvanično odobrena meta.– Klaudije, ti i ne uviđaš koliko imaš sreće. Čini sve što je u tvojoj moći da

i dalje ostaneš njihova meta. Nikako nemoj dozvoliti da te neko istisne sa togpoložaja!

– Šta hoćeš time da mi kažeš, devojko?– Evo u čemu je stvar: ljudi ne ubijaju metu svojih šala. Oni su svirepi

prema tome čoveku, oni će ga zastrašivati, pa čak i opljačkati, ali ga neća ubiti.– Kalpurnija, rekao sam ja, ti si veoma pametna. Čuj, ja još uvek imam

novca. Kupiću ti lepu svilenu haljinu i zlatnu kutiju u kojoj ćeš moći držatisredstva za ulepšavanje, a kupiću ti i majmunče i kotaricu cimetovih štapića.

Ona se nasmejala:

– Više bih volela da mi pokloniš novac. Koliko si hteo da potrošiš na mene?– Oko sedam stotina zlatnika.– U redu! Dobro će mi doći jednoga dana. Hvala ti, plemeniti Klaudije.Kada sam se vratio u Rim, čuo sam da su stvari već pošle na gore. Jedne

noći je Kaligulu probudila neka udaljena buka ljudi koji su još pre zore hitaliamfiteatru, pa su se gurali i laktali ne bi li se nekako probili do vratnica, da bi,čim se one budu otvorile, mogli prvi zauzeti red slobodnih mesta Kaligula jeposlao jedno oveće odeljenje dvorske straže da batinama uspostavi red. Vojnicisu bili zle volje zato što su u nevreme isterani iz postelje, pa su neštedimiceudarali motkama oko sebe, te su pobili dosta naroda, uključujući i nekolikoviđenijih građana. Da bi pokazao koliko je nezadovoljan zbog toga što mu je sanbio poremećen prvo grajom, a kasnie i onim mnogo glasnijim kricima koji su sezačuli kada se narod razbežao pod udarcima batina, Kaligula se sve do kasnihpopodnevnih časova nije ni pojavio u amfiteatru, dotle su već svi bili umorni odduga čekanja i mrtvi gladni. Kada su zeleni počeli prikazivati svoje jahačkeveštine, gledaoci su ih dočekali zviždanjem i poklicima neodobravanja.Kaligula je besno skočio sa sedišta i uzviknuo:

– Želeo bih da svi imate samo jednu glavu, pa da je odrubim samo jednimzamahom!

Sledećeg dana je trebalo da se održi borba mačevima i lov na divlje zveri.Kaligula je naredio da se sve pripreme koje su izvršene imaju opozvati, pa je uarenu bacio najbednije životinje koje je mogao da kupi u prodaji na veliko –šugave lavove i pantere, bolesne medvede i omatorele divlje bikove – sve samuzverad koja se obično šalje malim pokrajinskim gradovima, u kojima gledaocinisu tako strogi kritičari, a u kojima i njihovi nedoučeni lovci nisu oduševljenikada dobiju suviše živahne zveri. Umesto lovaca koji su bili najavljeni,Kaligula je izabrao ljude koji su odgovarali tim životinjama: debele, ukočene isipljive veterane. Neki od njih su možda i bili dobri borci u svoje vreme, što ćereći za vreme Avgustovog zlatnog doba. Gomila se podsmevala i glasnonegodovala. Kaligula je to samo i čekao. Naložio je časnicima da pohapse ljudekoji su najviše galamili, pa da njih bace u arenu, da oni tu pokažu šta znaju.Naravno, šugavi lavovi i panteri, bolesni medvedi i omatoreli bikovi su imsmrsili konce za tren oka.

Kaligula je tako počeo da gubi narodnu ljubav. Poslovična je istina dagomila uvek voli praznike, ali ako se čitava godina pretvori u jedan jedini dugipraznik, ako niko nema ni trenutka slobodnog vremena za vršenje svojih ličnihposlova i ako zabava postane obavezna, onda stvari dobijaju sasvim drugačijiizgled. Trke kočija su postale dosadne, iako su se one i dalje svidele Kaliguli;on je bio lično zainteresovan za suprotne grupe boraca i vozača, pa je čak

ponekad i sam upravljao kočijama. On nije tako slabo rukovao uzdama i bičem,a vozači koji su se nadmetali s njim već su se mudro starali da ga ne pobede. Isame pozorišne predstave su postale dosta dosadne. Svi pozorišni komadi semalo razlikuju među sobom (izuzev u očima poznavalaca). U svakom slučaju,bar meni svi pozorišni komadi liče jedan na drugi. Kaligula je uobražavao da jeon veliki poznavalac, a voleo je i Apela, filistinskog glumca tragičara, koji jenapisao mnoge komade u kojima je i sam nastupao. Jedan komad kome seKaligula naročito divio – zato što je Apel taj komad prepravio po njegovimprimedbama – igran je sve dotle dok svima nije pripala muka kad bi samo ipomislili na njega. Kaligula je još više voleo Mnestera, glavnog igrača umitološkim igrama, koje su u to vreme rado priređivane. Kaligula bi običnopoljubio Mnestera pred svima, kad god bi neku igru izveo naročito dobro.Jednom je neki vitez počeo da kašlje za vreme predstave i nije više mogao dazaustavi kašalj, te je na kraju morao da napusti pozorište. Provlačeći se izmeđuostalih gledalaca, gazeći ih, izvinjavajući se, kašljući i gurajući se kroz prepuneprolaze da bi dospeo do izlaza, on je nadigao toliku galamu, da je smetaoMnesteru, koji je stao usred jedne od svojih najlepših igara uz pratnju frule isačekao da se gledalište opet primiri. Kaligula se silno naljutio na toga viteza,naredio je da mu ga privedu, pa ga je svojeručno pretukao, a zatim ga je poslaoda iz onih stopa otputuje, u Tanger i ponese zapečaćenu poruku za kraljaMaroka. (Kralj, inače moj rođak – jer je njegova mati bila moja tetka Selena,Antonijeva kći oo Kleopatre – bio je zbunjen sadržinom poruke. Poruka jeglasila: „Molim te, budi tako ljubazan, pa pošalji donosioca natrag u Rim.”)Ostali vitezovi su bili jako nezadovoljni zbog toga slučaja: Mnester je bio samoobičan slobodnjak, a ponašao se kao da je neki pobedonosni vojskovođa.Kaligula je kod Apela i Mnestera potajno uzimao časove besedništva i igranja,pa je posle izvesnog vremena počeo često istupati u njihovim ulogama javno, napozornici. Pošto bi izgovorio dužu tiradu u nekoj tragediji, on bi se ponekadglasno obratio Apelu, koji se nalazio sa strane, iza zavese, rečima: „Ovo je bilosavršeno izvedeno, zar ne? Ni ti sam ne bi to mogao bolje izvesti!” – ili biposle nekoliko ljupkih igračkih poskoka, odskoka i okreta zaustavio svirače,rukom zatražio potpunu tišinu, pa bi, bez muzičke pratnje, ponovo izveo tepokrete.

Kao što je Tiberije mazio svoga zmaja, tako je Kaligula imao jedno pastuvaljubimca. Taj njegov konj se isprva zvao Porcel (što znači „Prasence”), ali jeKaligula smatrao da taj naziv nije dovoljno zvučan, pa mu je nadenuo imeIncitat, što otprilike znači Brzonogi. Incitat nikada nije izgubio nijednu trku, aKaligula ga je toliko silno voleo da ga je proizveo u građanina, zatim usenatora, a naposletku ga je predložio i za konzula, za izbore koji su se imaliodržati posle četiri godine. Incitatu je bila podignutnaročita konjušnica od

mramora, spavao je a na velikoj slamarici (i to svakoga dana na novoj), imao jejasla od slonovače, a vodu je pio iz zlatnog vedra, dok su zidovi konjušnice biliukrašeni slikama čuvenih umetnika. Kaligula ga je uvek pozivao da obeduje snama kad god bi dobio neku trku, ali je Incitat više voleo da pozoba zdelu zobinego da jede meso i ribu koje mu je imperator redovno nudio. Morali smo čak ida mu napijamo zdravice, i to dvadeset puta jednu za drugom.

Novac je trošen sve brže i brže, te je Kaligula najzad odlučio da maloprištedi. Zato je, na primer, jednoga dana izjavio čak i ovo:

– Kakva je vajda od toga što bacamo u tamnice ljude koji su izvršili prevareili krali ili pravili nered? Njima ne prija boravak u zatvoru, a ja moram dasnosim troškove njihove ishrane, kao i troškove straže; pa ipak, ako bih ihpustio, oni bi opet počeli da se bave svojim starim zanatom, dakle zločinom.Posetiću zatvore još danas i videti šta se može učiniti u toj stvari.

I on je onda posetio tamnice. Izdvojio je one ljude za koje je smatrao da sunajokoreliji zločinci pa ih je odmah dao pogubiti. Njihove trupine su bileisečene i iskorišćene kao hrana za divlje zveri, koje su čekale da dođe na njihred da budu ubijene u amfiteatru, čime je Kaligula postigao dvostruku uštedu.On je posle toga svakoga meseca obilazio i čistio zatvore. Broj prestupa je zatou Rimu unekoliko opao. Jednoga dana obavestio ga je njegov blagajnik Kalistda u državnoj blagajni ima samo još milion zlatnika, a u ličnoj samo polamiliona. Kaligula je uvideo da ne vredi samo štedeti: trebalo je i povećatiprihode. Zbog toga je najpre počeo prodavati svešteničke položaje, položaje usudstvu i trgovačke povlastice, što mu je donelo dosta novca, ali ni to nije bilodovoljno; tada se, kao što je Kalpurinija bila i predviđala, Kaligula počeokoristiti potkazivačima da bi mogao osuditi bogate ljude zbog stvarnih ilipodmetnutih zločina i da se tako dočepa njihovog imetka. On je, čim je postaoimperator, doduše odbacio smrtnu kaznu za veleizdaju, ali je još uvek bilomnogo drugih zločina koji su kažnjavani smrću.

Kaligula je proslavio prvi niz smrtnih presuda jednim osobito sjajnimlovom na divlje zveri. Međutim, gomila je bila rđavo raspoložena. Ljudi sunegodovali i uzdisali, i nikako nisu hteli da posmatraju priredbu. Uto se prekoputa predsedničkog mesta, na kome je sedeo Kaligula, razlegao poklič:

– Odbaci potkazivače! Odbaci potkazivače!Kaligula je ustao da bi naredio svetu da ćuti, ali ga je gomila nadvikala. On

je onda poslao vojnike naoružane batinama u onaj kraj amfiteatra gde su povicibili najglasniji; vojnici su neke ljude udarali batinama po glavi, ali bi se utomvika još glasnije razlegla na nekom drugom kraju. Kaligula se uplašio. Žurno jenapustio amfiteatar, naloživši mi da preuzmem njegov predsednički položajprilikom igara. Nikako se nisam tome obradovao, ali mi je umnogome odlaknulo

kad sam, ustavši da govorim, video kako se narod učtivo utišava i kako mi čakdovikuje„Feliciter!” (što znači: Neka bi sreća bila s tobom!). Moj glas nijesnažan. Kaligula je imao veoma snažan glas: kada bi povikao, čovek ga jemogao čuti s kraja na kraj Marsovog Polja. Morao sam dakle da nađem nekogko bi glasno ponavljao moje reči. Mnester se sam ponudio, pa je tako njegovomveštinom moj govor mnogo dobio.

Objavio sam da je imperator nažalost morao da se udalji zbog neodložnihdržavnih poslova. Svi su se nasmejali a Mnester je pomoću nekoliko veomauspelih pokreta ukazao na važnost i hitnost tih državnih poslova. Zatim samrekao da je dužnost predsednika pala na moja nesrećna i slabačka pleća.Mnester je očajnim smicanjem ramenima i kruženjem kažiprsta pored sameslepoočnice odlično ukazao na moju bespomoćnost. Onda sam rekao:

– Nastavimo sa igrama, prijatelji!Ali namah se opet razlegao poklič:– Odbaci potkazivače! Odbaci potkazivače!Ja sam, međutim, na to postavio ovo pitanje (koje je Mnester ponovio

pobedničkim glasom):–A ako imperator pristane da ih se odrekne, šta će biti onda? Da li će neko

njih potkazati?Niko nije odgovorio na to pitanje i gomila je samo zbunjeno zažagorila.

Postavio sam im zatim još jedno pitanje. Pitao sam ih ko je najgori prestupnik:potkazivač, ili onaj koji potkaže potkazivača, ili onaj koji potkaže onoga koji jepotkazao potkazivača? Rekao sam da je svaki dalji stepen toga prestupa jošgnusniji i da još više kalja čoveka nego prethodni. Najbolje bi bilo uzdržati seod svakoga čina koji bi potkazivačima mogao pružiti ma kakvog osnova zanjihovu delatnost. Ako bi svi, rekao sam, živeli životom koji se sastoji samo odpuke vrline, taj prokleti nakot bi izumro, jer ne bi imao čime da se prehranjuje,kao ni miš u kujni tvrdice! Prosto je neverovatno koliku je buru smeha proizvelaova glupa šala! Što prostija, budalastija šala, to je veći njen uspeh kod gomile.(Najveće odobravanje koje je ikada pobrala neka moja šala izazvala je jednadosetka koju sam izrekao zastupajući jednom u cirkusu Kaligulu u svojstvupredsednika. Puk je ljutito tražio da – kao što je bilo i najavljeno – nastupi nekimačevalac po imenu Golub, koji je u poslednjem trenutku odustao od borbe.Rekao sam: „Strpljenja, prijatelji! Prvo uhvatite Goluba, pa ga tek ondačerupajte! Nasuprot tome, neke moje zaista duhovite šale gomila nije uopšte nirazumela.)

– Nastavimo sa igrama, prijatelji! – ponovio sam, a ovoga puta su se povicinegodovanja zaista i utišali. Igre su u suštini bile sasvim dobre. Dva mačevaocasu se međusobno ubila istovremenim udarcem mačem u stomak, što se događa

veoma retko. Naredio sam da mi se donesu njihovi mačevi i da se od njihnaprave mali nožići; takvi nožići su najpoznatija amajlija protiv padavice.Kaligula će se obradovati poklonu, ako mi oprosti što mi je pošlo za rukom daumirim svetinu, iako on sam nije imao uspeha u tome poduhvatu. Jer on se tolikobio preplašio da se punom brzinom odvezao iz Rima prema Ancijumu, a vratiose tek posle nekoliko dana.

Sve se ipak dobro završilo. Obradovao se i onim nožićima, jer mu je topružilo priliku da opširno govori o veličini svoje bolesti: a kada me je upitaošta se dogodilo u amfiteatru, rekao sam mu da sam skrenuo pažnju gomili namere koje će on preduzeti ako se ljudi ne pokaju za svoje buntovničko inezahvalno držanje. Rekao sam da su oni onda svoje buntovničke pokliče,zamenili zastrašenim vapajima ljudi koji se osećaju krivim i koji mole zaoproštaj.

– Da, rekao je on, bio sam suviše blag prema njima. Rešio sam da odsadaviše ne popuštam ni za palac. Neumoljiva strogost – to će ubuduće biti lozinka.

Da bi stalno podsećao sebe na ta svoju odluku, on je uobičajio da svakojutro u spavaćoj sobi pred ogledalom vežba strašne izraze lica i da se učistrašnim kricima u svom ličnom kupatilu, u kome su svi zvuci odličnoodjekivali... Upitao sam ga:

– Zašto ne obnaroduješ da si božanstvo? To će ih zastrašiti više nego ma štadrugo.

Odgovorio mi je;– Moram da posvršavam još neke poslove prerušen u smrtnika!Prvi od tih poslova bio je ovaj: naredio je svim zapovednicima luka u Italiji

i na Siciliji da zadrže sve brodove koji su veći od jedne određene nosivosti, danjihove tovare smeste po carinskim slagalištima, a da same prazne lađe u pratnjiratnih brodova pošalju u Napuljski Zaliv. Niko nije mogao da shvati šta sve totreba da znači. Predpostavljalo se da želi da osvoji Britaniju, te da će brodoveupotrebiti za prenos ljudstva i opreme. Ali nije ispalo tako. On je jedino hteo daopravda Trazilovo proročanstvo po kome je isto toliko verovatno da će onpostati imperator koliko i da će moći na konju preći preko Napuljskog Zaliva.Prikupio je nekih četiri hiljade brodova, uključujući hiljadu lađa naročitoizgrađenih za tu priliku, pa ih je dao ukotviti popreko u zalivu, bok jednogabroda uz bok drugog, u dvostrukom nizu od brodogradilišta u Puteoliju sve dosvog letnjikovca na Bauliju. Pramci brodova su biti okrenuti prema moru, akrme jednoga niza brodova prema krmama drugog. Krme su suviše štrčale uvis,te je naredio da se srube, pa je sa svakog broda uklonjeno krmarevo sedište iizrezbarena glava koja se nalazi kod krme; ovo je veoma oneraspoložilomornare, pošto su te glave pripadale bogovima i boginjama zaštitnicima svake

pojedine lađe. Zatim je naredio da se oba ta niza brodova vežu jedan za drugida bi se obrazovao most, patosan brvnima, pa je na brvna naneta zemlja, koja jedotle kvašena i nabijana dok nije načinjen čvrst, širok put s kraja na kraj, dugnekih šest hiljada koraka. Kada su prispeli i drugi brodovi, koji su se upravovraćali sa svoga puta na Istok, on ih je dao spojiti da obrazuju pet ostrva, kojeje pridodao onome putu, po jedno ostrvo na svakih hiljadu koraka. Duž puta jenaredio da se podigne niz trgovina, pa je nadzornicima snabdevanja Rimanaložio da ih snabdeju robom i osobljem u roku od deset dana. Uveo je čak ivodovod i zasadio bašte, a veštačka ostrva je pretvorio u čitave naseobine!

Srećom, vreme je u toku svih ovih priprema bilo lepo, a more ravno kaoogledalo. Kada je sve bilo spremno, on je stavio na sebe Aleksandrov grudnioklop (Avgust se smatrao nedostojnim da ponese Aleksandrov prsten, ali jeKaligula navukao i sam njegov oklop!) a preko oklopa je nosio purpurni ogrtač,koji je bio ukrašen tolikim zlatnim vezom i dragim kamenjem da se tkanina višenije mogla ni savijati; osim toga uzeo je mač Julija Cezara i tobožnju ubojnusekiru Romulovu, kao i tobožnji Enejev štit – oružje koje je inače čuvano naKapitolu (po mome mišljenju i štit i ubojna sekira su lažni, ali su tako stari dase mogu uzeti i za prave) – pa je najzad i glavu ovenčao hrastovim lišćem.Pošto je prineo žrtvu kojom je trebalo umilostiviti Neptuna (jednoga tuljana,pošto on živi i u moru i na suvu) i drugu žrtvu (pauna), kojom je trebaloumilostiviti Zavist – jer je bilo moguće, po Kaligulinim rečima, da neki bogbude i ljubomoran na njega – imperator je seo na Incitata i kasom počeoprelaziti most, polazeći iz Vaulija i uputivši se prema Puteoliju. Za njim su išlisvi konjanici dvorske straže, za njima silna konjica dovedena iz Francuske, paonda dvadeset hiljada pešaka. Kada je stigao do poslednjeg ostrva predPuteolijem, naredio je svojim trubačima da dadu znak za opšti napad, pa sesjurio u grad isto onako naglo kao da progoni nekog već potučenog neprijatelja.

U Puteoliju je Kaligula proveo celu noć i veći deo idućeg dana kao da seodmara posle neke bitke. Uveče se vratio na drugu stranu u pobedničkim kolimasa zlatom optočenim točkovima i kanatima. U kola su bili upregnuti Incitat ikobila Penelopa, koju je Kaligula po svim verskim propisima udao za svogapastuva. Kaligula je na sebi imao isto sjajno ruho kao i prethodnog dana, ali jeovoga puta bio ovenčan lovorovim lišćem umesto hrastovim. Za njim je išaodug niz teretnih kola, punih i prepunih tobožnjeg ratnog plena – nameštaja,kipova i ukrasa, otetih iž kuća bogatih trgovaca u Puteoliju. Kao zarobljenikeKaligula je vodio taoce, koje su kao zalogu svog dobrog ponašanja poslali uRim neki beznačajni istočnjački kraljevi, i sve one robove stranoga porekla dokojih je samo mogao da dođe; svi su oni bili obučeni u svoje narodne nošnje iokovani u teške lance. Njegovi prijatelji su se vozili za njim u ukrašenimkočijama, odenuti u izvezeno ruho i pevajući u njegovu slavu. Zatim je nastupala

vojska, a na kraju je dolazila povorka od nekih dve stotine hiljada građana uprazničnim odorama. Bezbrojne velike vatre bile su zapaljene po čitavompolukrugu bregova oko zaliva, a svaki vojnik i građanin koji je učestvovao upovorci nosio je po buktinju. Predpostavljam da je to bila najupečatljivijapozorišna predstava koju je svet ikada video, ali sam siguran da tako neštobesmisleno povesnica sigurno još nije zabeležila. Pa ipak, čudo je kako su sviuživali u toj predstavi! Na Rtu Mizenu, na jugozapadu zaliva, zapaljena je bilajedna borova šuma, i zaista je veličanstveno plamsala. Čim je Kaligula opetstigao u Bauli, on je sjahao, pa je zatražio da mu donesu njegov zlatni trozubac idrugi purpurni plašt, koji je bio ukrašen izvezenim slikama srebrnih riba idelfina. Kada mu je to bilo doneto, ukrcao se u najveći od svojih brodova zauživanje, sagrađen od kedrovine, koji ga je očekivao ukotvljen s one stranemosta koja je bila okrenuta kopnu, i naložio da ga – u pratnji dobrog delavojske, koja se ukrcala na ratne brodove – odvezu do srednjeg od onih petveštačkih ostrva, koje je bilo mnogo veće nego druga.

Tu se iskrcao, ispeo na svilom optočeno uzvišenje i obratio narodu koji jeispred njega prolazio mostom. Određeni stražari su stalno gonili ljude dapromiču, tako da niko nije mogao čuti više od nekoliko rečenica – niko osimKaligulinih prijatelja, koji su stajali na uzvišenju, a među kojima sam se i janekako obreo, i onih vojnika u najbližim ratnim brodovima, pošto im nije bilodozvoljeno da se iskrcaju. Između ostalog, on je u tome govoru nazvao Neptunakukavicom, koji bez ikakvog otpora dopušta da bude bačen u okove, pa sezaklinjao da će uskoro toga starog boga potpuno naučiti pameti. Izgledalo je daje zaboravio na žrtvu koju je dan ranije prineo istome Neptunu, a što se tičepersijskog cara Kserksa, koji je za vreme svoga nesrećnog pohoda na Grčkupremostio Helespont, Kaliguli je ostalo samo da mu se sažaljivo nasmeje.Rekao je da je Kserksov čuveni most imao samo polovinu dužine ovognjegovog mosta, a nije bio ni izbliza tako siguran. Najzad je objavio da će svakivojnik dobiti od njega dva zlatnika, da bi mogao da pije u njegovo zdravlje, ada će svaki prisutni pučanin dobiti pet srebrnjaka.

Klicanje je trajalo nekih pola sata; izgleda da mu je to bilo dovoljno.Naredio je zato da se sa klicanjem prestane, pa je naredio da se novac isplati nalicu mesta. Čitava povorka je trebalo da prođe pored njega još jednom, te suvreće donošene i pražnjene jedna za drugom. Posle nekoliko sati bila jeiscrpena sva zaliha novca, a Kaligula je rekao razočaranima, koji su zakasnili,da treba sami da se osvete onim pohlepnjakovićima koji su pohrlili ispred njih.To je, naravno, bio znak za početak opšte tuče!

Bila je to jedna od najznamenitijih noći: teško da se ikada toliko pilo,pevalo, hvalisalo, igralo i veselilo i da su istovremeno ikada počinjena tolikanasilja. Kaligula je uvek pod uticajem pića postajao zao. Na čelu svojih

izviđača i nemačke telesne straže on je jurišao preko ostrva i duž prodavnica,pa je gurao ljude u vodu. More je, srećom, bilo tako mirno da se nisu spaslisamo oni mrtvi pijani, bogalji, starci i mala deca. Udavilo se samo dve do tristotine osoba.

Oko ponoći je Kaligula izvršio pomorski napad na jednu od onih manjihveštačkih ostrva; prekinuo je most na obe strane ostrva, pa je redom probijaodno svih brodova od kojih se sastojalo to ostrvo; preplašeni stanovnici ostrva,odsečeni od kopna, skupili su se na vrlo malome prostoru u jednu gomilu nasredini ostrva. Poslednji udarac trebalo je da izvede Kaligulin brod sa koga jeon zapovedao bitkom. Sa trozupcem u podignutoj ruci, Kaligula je stajao naprednjem delu brodske palube, pa se odatle bacio na preostale „neprijatelje” isve ih pobacao u more. Među žrtvama te pomorske bitke nalazio se inajčudnovatiji učesnik Kaliguline svečane povorke, neki Eleazar, parćanskitalac, koji je bio najviši čovek na svetu. On je bio jedanaest stopa visok, alinjegova snaga nije bila u srazmeri sa njegovom visinom: glas mu je ličio navrečanje kamile, leđa su mu bila slabačka, a smatralo se i da je slabouman. Porođenju je bio Jevrejin. Kaligula je naredio da se telo toga čoveka ispuni i staviu Oklop, pa ga je postavio ispred vrata svoje spavaće sobe, ne bi li i timezaplašio one koji bi naumili da dođu u dvor da ga ubiju.

Glava XXXI

Troškovi te dvodnevne zabave potpuno su ispraznili i državnu i ličnu

blagajnu. A što je najgore, umesto da vrati brodove njihovim sopstvenicima iposadama, Kaligula je naredio da se samo oprave one pukotine na mostu, pa jepreko njega odjahao natrag u Rim i tu se zabavio drugim poslovima. Da bipokazao da ni on nije kukavica, bog mora, Neptun, sručio je sa zapada snažnuburu na most, te je potopio nekih hiljadu galija. Većini ostalih brodova kotve suse same iščupale, i oni su bili izbačeni na obalu. Oko dve hiljade lađa jeizdržalo buru zato što su im kotve izdržale ili zato što su na vreme bilesklonjene na kopno; međutim, gubitak ostalog brodovlja je izazvao velikunestašicu brodskog prostora za prevoz žita iz Egipta i Afrike, te je ozbiljnaoskudica hrane zahvatila Rim. Kaligula se naravno zaklinjao da će se osvetitiNeptunu. Novi putevi i načini na koje je ubirao novac bili su veoma duhoviti izabavljali su sve druge osim Kaligulinih žrtava i njihovih prijatelja ili štićenika.Kaligula je na primer sve mladiće koje je prethodno uvalio u dugove time što ihje oglobio i oduzeo im imanja, proglasio za svoje robove i slao ih u škole zamačevaoce. Kada bi izučili mačevanje, on ih je bacao u amfiteatar da se bore zagoli život. On je za njih jedino morao da plaća stan i hranu, jer oni, pošto su većbili njegovi robovi, nisu primali nikakve nagrade. Ako bi poginuli, to im je biokraj, ali ako bi pobedili, on bi ih prodao na dražbi onim članovima visokedržavne uprave koji su takođe morali da priređuju utakmice u mačevanju (aobično je bacana kocka kome će pripasti ta počasna dužnost), ili bi ihjednostavno za dobar novac ustupili svakome ko bi bio spreman da ih kupi. Onje za njih zahtevao basnoslovne svote, tvrdeći da ovaj ili onaj učesnik u javnomnadmetanju nudi veću cenu time što se počešao po glavi ili protrljao nos. Mojenervozno trzanje glavom uvalilo me je u velike neprilike: natovarena su mi trimačevaoca po ceni od dve hiljade zlatnika svaki. Ja sam, međutim, ipak biosrećniji od nekoga sudije koji se zvao Aponije, a koji je zaspao za vremedražbe. Kaligula mu je tako prodao mačevaoce za koje izgleda inače niko nijeni mario, pa je povišavao cenu svaki put kad bi Aponiju pala glava na grudi.Čim se čovek probudio, video je da mora platiti ni više ni manje nego dvadesethiljada zlatnika za trinaest mačevalaca, koje uopšte nije ni želeo da ima! Jedanod mačevalaca koje sam kupio bio je veoma vešt momak, ali se Kaligula kladiosa mnom protiv njega u velike svote. Kada je svanuo dan borbe, moj mačevalacse jedva držao na nogama, te ga je njegov protivnik lako pobedio. Sudeći posvima izgledima, Kaligula je naredio da mu se nešto stavi u hranu. Mnogibogataši su dolazili na te dražbe i dobrovoljno nudili velike svote, i to ne zatošto su im bili potrebni mačevaoci, nego zato što je – ako bi već izgubili svoj

novac odmah – postojala manja verovatnoća da će Kaligula kasnije izneti nekuoptužbu protivu njih pa im uzeti ne samo novac, nego i sam život.

Jedna zanimljiva stvar dogodila se onoga istog dana kada je bio poraženmoj mačevalac. Kaligula se opkladio u veću svotu novca protiv nekih petboraca, naoružanih trozupcima i mrežama, koji su imali da istupe protiv istogabroja lovaca naoružanih mačevima i štitovima. Ja sam se već unapred pomirio stim da ću izgubiti onih hiljadu zlatnika sa kojima sam morao da se kladim protivKaligulinih pet hiljada; uostalom, čim je borba počela, uočio sam da su borci samrežama podmićeni da bi svojim protivnicima prepustili pobedu. Sedeći poredKaligule, ja sam mu rekao:

– Zaista izgleda da ćeš ti dobiti opkladu, jer smatram da se ovi borci samrežom i ne zalažu baš bogzna kako.

Borci sa mrežom su bili savladani jedan po jedan, pa su se i predali, tako dasu na kraju sva petorica ležali potrbuške na pesku, a iznad svakoga od njih jestajao po jedan lovac sa podignutim mačem. Gledaoci su okrenuli palčevenadole, u znak da pobeđeni treba da budu pobijeni. Kaligula, kao ličnost koja jepredsedavala priredbi, imao je pravo da po svome nahođenju prihvati iliodbaci taj predlog. On ga je prihvatio:

– Pogubite ih! – viknuo je on. Oni nisu ni pokušali da pobede!Borci sa mrežom su dakle bili zlehude sreće, jer je on njima u stvari tajno

bio obećao da će im poštedeti život ako prepuste pobedu protivnicima; ali ja niu kom slučaju nisam bio jedini čovek koji je bio primoran da se kladi na njih:Kaligula je imao dobiti osamdeset hiljada ako bi oni bili poraženi. Međutim,jedan od njih se toliko razgnevio zbog te prevare da se iznenada naknadnoporvao sa svojim tobožnjim pobednikom, oborio ga i nekako dograbio mrežu itrozubac koji su ležali na pesku nedaleko od njega, pa se nadao u beg. Nećetemi verovati: ja sam ipak dobio onih pet hiljada! Taj razljućeni borac sa mrežomprvo je ubio dva lovca koja su mu bila okrenuta leđima i koja su, pošto supobila svoje žrtve, revnosno odgovarali na klicanje gledalaca, a zatim je ubio iostalu trojicu, jednog za drugim onako kako su mu pristizali, trčeći jedan zadrugim na odstojanju od nekoliko koraka.

– O, čudovišta! Gledaj samo, ubio je pet darovitih mladih mačevalaca timsvojim strašnim trozupcem za lov na pastrmke!

Kad sam rekao da sam dobio pet hiljada zlatnika, hteo sam reći da bih ihdobio da nisam bio dovoljno uljudan da sam poništim opkladu. Rekao samKaliguli:

– Nije poštena borba kada jedan čovek ubije petoricu!Sve do toga vremena Kaligula je govorio o Tiberiju kao o najvećem

nitkovu, pa je hrabrio i druge ljude da se tako izražavaju o njemu. Ali jednogadana je otišao u Senat i onde održao Tiberiju čitav hvalospev, tvrdeći da je onbio čovek koga svet nije mogao da shwati i da otsad više niko ne sme proslovitini jednu jedinu reč protivu njega.

– U svojstvu imperatora, ja imam pravo, ako hoću, i da ga kudim, ali vi tone smete činiti! U stvari, vi ste počinili veleizdaju! Onomad je jedan senator usvome govoru rekao da je moju braću Nerona i Druza ubio Tiberije, pošto ih jebacio u tamnicu na osnovu lažnih optužbi. Užasno je tako nešto uopšte i reći!

Zatim je izneo ona pismena za koja je ranije tvrdio da ih je dao spaliti, pa jepročitao duže odlomke iz njih i tako dokazao da Senat nije ni proveravaopodatke koje je Tiberije izneo protiv njegove braće, već da se jednoglasnosaglasio da ih treba prepustiti Tiberiju i i onakvoj kazni kakvu on bude dosudio.Neki senatori su se čak i sami bili ponudili da svedoče protiv Nerona i Druza.Kaligula je zaključio taj svoj govor ovim rečima:

– Ako ste znali da su dokazi koje vam je podneo Tiberije (iskreno verujućiu njih) lažni, onda ste vi ubice, a ne on; osim toga, vi ste se posle njegove smrtijoš usudili da svoju svirepost i izdajništvo svalite na njega; ili, ako ste vi u tovreme verovali da su dokazi istiniti, onda on opet nije ubica, te vi sad naizdajnički način klevetate njegovu ličnost. Ili, ako ste mislili da su dokazi lažni ida i Tiberije zna da su lažni, onda ste vi isto toliko krivi zbog tih ubistavakoliko i on, a pored toga ste se još pokazali i kao kukavice.

On se kod tih reči, podražavajući Tiberiju, silno namrgodio i odsečnomahnuo rukom onako kako je to nekad Tiberije činio (što je kod senatoraprobudilo strašne uspomene na suđenja izdajnicima), pa je grubim Tiberijevimglasom rekao:

– Dobro si zborio, sine! Ne smeš verovati ovim gadovima ako ti nisu nadohvat ruke. Seti se samo kako su poštovali Sejana kao nekog malog boga, prenego što su se bacili na njega i rastrgli ga. Oni će isto tako i tebe raskomadati,samo ako im se ukaže i upola i tako dobra prilika. Svi te oni mrze i mole sebogovima za tvoju skoru smrt. Savetujem ti da se ne obazireš ni na čiju korist,osim na svoju, i da svoje zadovoljstvo stavljaš iznad svega. Niko ne voli dasluša, a ja sam zadržao svoj položaj jedino zato što sam zaplašio ove nitkove. Iti treba tako da radiš, a što budeš gore postupao sa njima utoliko će te višepoštovati.

Kaligula je zatim ponovo uveo smrtnu kaznu za veleizdaju i naredio da senjegov govor smesta ureže u jednu bronzanu ploču, koja se ima staviti na zidsenatske dvorane iznad sedišta konzula, pa je žurno napustio Visoki Dom. Togadana Senat nije obavljao nikakve druge poslove: svi smo bili suviše potišteni.A već idućeg dana smo obasuli pohvalama Kaligulu, slaveći ga kao čestitog i

pobožnog vladara, te smo čak izglasali da mu svake godine podnose i žrtve, i tou čast njegove blagosti! Šta smo drugo i mogli preduzeti. On je uživao podrškuvojske, pa je po svome nahođenju mogao raspolagati našim životima, a sve dokneko ne bi bio dovoljno smeo i dok ne bi imao dovoljno sreće da sa uspehomposegne za njegovim životom, mi smo samo mogli pokušavati da gaodobrovoljimo i da se nadamo da će se sve ipak nekako dobro završiti.

Na jednoj svečanoj večeri koja je održana posle nekoliko dana Kaligula jeodjednom počeo prosto da urla od smeha. Niko nije znao čemu se on to smeje.Dva konzula, koja su se nalazila pored njega, zamolila su ga da im milostivoispriča tu šalu, kako bi i oni mogli učestvovati u njegovoj razdraganosti.Kaligula se na to nasmejao još jače, a suze su mu navrle na oči od silnog smeha.

– Ne? progovori on, gušeći se od smeha, u tome grmu i leži zec! Vi nikakone biste smatrali da je ta šala smešna. Nasmejao sam se kad sam pomislio da jedovoljan samo jedan pokret moje glave pa da vama obojici smesta budeprerezan grkljan!

U to vreme su za veleizdaju bila optužena dvadesetorica ljudi za koje severovalo da su najveći bogataši Rima. Njima nije pružena prilika da izvršesamoubistvo pre suđenja, pa su svi bili osuđeni na smrt. Za jednog od njih, kojije zauzimao visok položaj u državnoj upravi, ispostavilo se da je u stvari biosasvim siromašan. Kaligula je taj slučaj propratio ovim rečima:

– Blesan! Zašto se pravio da ima novaca? Obmanuo me je! Znači, nije nibilo potrebno da umre.

Mogu da se setim samo jednoga čoveka koji je spasao glavu iako je već biooptužen za veleizdaju. Bio je to Afer, pravnik čuven sa svoga govorničkog dara,onaj isti Afer koji je svojevremeno progonio moju rođaku Pulhru. Afer je biooptužen da je na Kaligulin kip koji je bio postavljen u predvorju njegove kućestavio natpis koji je podsećao da je imperator u svojoj dvadeset sedmoj godiniveć po drugi put bio konzul. Kaligula je smatrao da taj natpis sadrži izdaju i daon u stvari znači podsmevanje njegovoj mladosti, kao i optužbu protivu njegašto je zauzimao položaj konzula pre nego što je napunio godine koje su za topredviđene zakonom. On je brižljivo sastavio jedan dug govor protiv Afera, paga je održao pred Senatom sa svom besedničkom veštinom kojom je raspolagao,pošto je svaki pokret i svaku promenu glasa tačno unapred dobro uvežbao.Kaligula se obično hvalio da je on najbolji pravnik i govornik na svetu, te mu jejoš više bilo stalo do toga da nadmaši Afera u besedništvu nego li da ga osudina smrt i uzapti mu imovinu. Afer je ovo uvideo, pa se pretvarao kao da jezadivljen i smrvljen veštinom kojom ga je Kaligula optuživao. On je glasnoponavljao optužbe iznete protivu sebe, i to tačku po tačku, pa ih je hvalio, kaočovek koji se takođe razume u taj zanat, i mrmljao:

– Zaista, na ovo se ne može ni odgovoriti; ili: On je do kraja iskoristio svemogućnosti koje su mu se pružile; ili: Stvarno je odlično postavio to pitanje; ili:Kakvo divno poznavanje latinskog jezika!

Kada je Kaligula završio govor i seo sa osmehom likovanja na licu, upitanje Afer da li ima šta da kaže. Afer je rekao:

– Ništa, sem što želim da izjavim da nikako nemam sreće. Računao sam nato da ću moći koristiti svoje besedničke sposobnosti kao izvesnu protivtežuimperatorovoj srdžbi na mene zbog moje neoprostive lakomislenosti u pogleduonog prokletog natpisa. Ali je Sudbina unapred odredila da kocka padnenesrećno po mene. Imperator ima moć samodršca, jasne dokaze protiv mene ihiljadu puta više govorničke veštine nego što bih se ja mogao i nadati da bihstekao čak i ako bih bio oslobođen i ako bih se učio besedništvu i dalje, sve dosvoje stote godine života!

Afer je bio osuđen na smrt, ali je već idućeg dana bio pomilovan.Kada sam već spomenuo da je unapred bivalo određeno kako će pasti

kocka, treba zabeležiti i ovo: Kad bi bogati ljudi iz unutrašnjosti došli u Rim,oni su uvek pozivani da obeduju u dvoru i da se posle jela malo prijateljskikockaju sa Kaligulorn. Oni su bili zapanjeni i zbunjeni imperatorovom srećom:on bi uvek bacio Veneru i tako ih gulio do gole kože. Da, Kaligula je uvek igraosa kockama kod kojih se unapred znalo kako će pasti. Na primer, on je smeniokonzule i teško ih oglobio zato što su održali uobičajenu svetkovinu u častAvgustove pobede nad Antonijem kod Akcijuma. (Uzgred budi rečeno, on jepostavio Afera na jedno od upražnjenih konzulskih mesta.) Kaligula nam je zavreme obeda, na nekoliko dana pre te svetkovine, rekao da će kazniti konzule,pa ma šta oni uradili: jer ako ne budu održali proslavu, oni će time uvreditinjegovog pretka Avgusta. Tom prilikom je Ganimed načinio jednu kobnu grešku.Uzviknuo je :

– E, zaista si mudar, dragi moj! Ukebao si ih, pa bilo šta da učine. Ali tijadni blesani bi ipak trebalo da održe svetkovinu, ako imaju i trunke mozga uglavi; jer najveći deo posla kod Acijuma obavio je Agripa, a on je takođe tvojpredak, te bi konzuli na taj način proslavljali dvojicu od trojice tvojih predaka.

Kaligula se okosio na njega:– Ganimede, mi više nismo prijatelji!– O, rekao je Ganimed, nemoj tako govoriti, dragi moj! Nisam valjda ništa

rekao što bi te moglo uvrediti?Ali Kaligula je bio neumoljiv:– Smesta da si napustio trpezu!Odmah sam shvatio u čemu se sastojala Ganimedova greška. Bila je to

uostalom dvostruka pogreška. Ganimed, kao Kaligulin rođak po majci, pripadaoje Avgustovoj i Agripinoj lozi. Svi njegovi preci su bili na Avgustovoj strani.Zbog toga je on trebalo da se brižljivo čuva toga predmeta raspravljanja. AKaligula nije voleo da ga iko, ma na koji način, podseća na to da je on potomaki Agripe, čoveka iz neugledne porodice. Ali on trenutno nije ništa preduzeoprotivu Ganimeda.

On se razveo od Lolije, tvrdeći da je nerotkinja, pa se oženio nekomCezonijom. Ona nije bila ni mlada ni lepa, a bila je kći jednog časnika noćnastraže, i bila je ranije udata za nekog pekara ili tako nekog čoveka, sa kojim jeveć imala troje dece. Ali je ona ipak imala nešto što je jako privlačilo Kaligulu,iako je to bilo neobjašnjivo ne samo nama ostalima, nego baš u prvom redu injemu samom. On je obično govorio da će već iščupati iz nje tajnu zbog čega jezaljubljen u nju, makar je morao podvrgnuti i mučenju na točku. Pričalo se da gaje ona osvojila nekim ljubavnim napitkom, od koga se on ne samo zagrejao zanju nego i poludeo. Međutim, nije dokazano da mu je ona davala ma kakveljubavne napitke, a on se bio počeo ponašati kao sumanut mnogo pre nego što jenju i upoznao. U svakom slučaju, ona je zatrudnela sa njim, a on se tolikoradovao pomisli da će biti otac da ju je, kao što rekoh, uzeo za ženu. Uskoroposle ženidbe sa Cezonijom on je prvi put javno proglasio sebe za boga.Posetio je hram posvećen Jovu na Kapitolu. Apel je bio sa njim. Kaligula ga jeupitao:

– Ko je veći bog – Jov ili ja?Apel je oklevao, smatrajući da Kaligula samo tera neku šalu, a nije želeo da

huli na Jova u njegovom sopstvenom hramu. Kaligula je dozvao dva Nemca inaredio im da svuku Apela i da ga izbatinaju pred samim kipom boga Jova.

– Ne tako brzo! – naređivao je Kaligula Nemcima. – Udarajte ga polako, dabi ga više bolelo!

Vojnici su tukli glumca dok se nije onesvetio, zatim su ga povratili svetomvodicom, pa su ga opet tukli sve dok nije izdahnuo. Kaligula je zatim pismenoobavestio Senat da je on bog, naređujući da mu se smesta podigne hram poredsamog hrama boga Jova – „da bih mogao boraviti uz svoga brata Jova”.

Ali on se uskoro posvađao sa Jovom, pa su ga ljudi čuli kako Jovu ljutitopreti:

– Ako ti ne uviđaš ko je ovde gospodar, ja ću te već otpremiti natrag uGrčku!

Izgledalo je kao da se Jov izvinio, jer je Kaligula ovako nastavio:– O, zadrži ti samo taj svoj prokleti Kapitol! Ja ću se već preseliti na

Palatin! On ima mnogo bolji položaj. Podići ću tamo hram dostojan moje

veličine, ti olinjala stara varalico, kojoj stalno krče creva!Druga jedna zanimljiva stvar dogodila se kada je Kaligula, zajedno sa

Vitelijem, ranijim namesnikom Sirije, posetio Dijanin hram. Vitelije se istakaona svojoj dužnosti, jer je svojevremeno iznenadio kralja Parćana naglimprelaskom preko Eufrata. Pošto ga je Vitelije iznenadio na položaju koji nijebio pogodan za njegove borce u slučaju bitke, parćanski kralj je morao dapotpiše jedan po sebe sraman ugovor o miru i da mu preda svoje sinove kaotaoce. (Trebalo je da već spomenem da je Kaligula, kada je prelazio prekomosta u Napuljskom Zalivu, pored sebe u kočijama imao i najstarijeg sinaparćanskoga kralja.) Dakle, Kaligula je bio ljubomoran na Vitelija, pa bi ga bioi pogubio, da ga ja nisam unapred obavestio šta treba da čini. (Vitelije je,naime, bio moj prijatelj.) Kada je stigao u Brindizi, njega je tu već očekivalojedno moje pismo„tako da se on, čim je stigao u Rim i čim ga je Kaligulaprimio, prostro ničice na pod i pozdravio imperatora kao bog. A pošto se u tovreme Kaligula još nije bio zvanično proglasio za božanstvo, mislio je da gaVitelije zaista smatra za boga. Vitelije je tako postao njegov blizak prijatelj, ameni se odužio u više navrata. Kao što sam rekao, Kaligula je u Dijaninomhramu razgovarao sa boginjom, i to ne sa kipom, već sa nekom nevidljivomličnošću. Upitao je Vitelija da li i on vidi boginju, ili samo mesečinu. Vitelije jesilno drhtao, tobož iz strahopoštovanja, pa je i dalje gledajući preda se, ovakoodgovorio:

– Samo vi, bogovi, gospodaru, možete da vidite jedni druge!To je jako polaskalo Kaliguli.– Ona je veoma lepa, Vitelije, i često mi dolazi u dvor da spava sa mnom,

rekao je Kaligula.Nekako u to vreme ja sam opet bio zapao u nevolje. Mislio sam isprva da je

bila u pitanju Kaligulina zavera protiv moga života. Još uvek nisam sasvimsiguran da njegovi prsti nisu ipak bili umešani u tu stvar. Jedan moj poznanik, sakojim sam se često kockao, krivotvorio je neku oporuku, pa se čak potrudio dakrivotvori i moj pečat, pošto sam ja tobož bio svedok pri sastavljanju teoporuke. Na moju sreću, on nije primetio jednu malu pukotinu na ivici mogpečata od ahata, a ta pukotina je uvek ostavljala trag u vosku. Kada sam bioiznenada uhapšen pod optužbom da sam bio saučesnik u toj prevari i kada su meodveli u sud, ja sam podmitio jednog vojnika i on je mome prijatelju Vitelijuodneo tajnu poruku, kojom sam ga zamolio da mi spase život, jer sam i ja njemubio spasao glavu. Zamolio sam ga da ukaže Kaliguli, koji je sudio u toj stvari,na postojanje te pukotine, i da je zato potrebno da ima pri ruci jedan moj pravipečat, da bi ga Kaligula mogao uporediti sa krivotvorenim. Ali, poručio sam muja, Kaligulu treba navesti da sam utvrdi razliku, i da on pobere lovorike za to

otkriće. Vitelije je to izveo veoma vešto. Kaligula je zapazio pukotinu, pohvaliose oštrinom svoga vida i oslobodio me optužbe uz strogu opomenu da ubudućepazim s kim se družim. Samome prestupniku su bile odsečene ruke i za opomenunarodu obešene mu oko vrata. Međutim, da je utvrđena moja krivica, ja bihizvesno izgubio glavu. To mi je Kaligula lično rekao iste noći za vreme večere.

Odgovorio sam mu:– Najmilostiviji bože, zaista ne razumem zašto se ti toliko brineš o mome

životu!U prirodi je bratanaca da se raduju ako im stričevi laskaju. Kaligula se malo

raskravio, pa me je (namignuvši ostalima) upitao:– A koliko ti noćas smatraš da vredi tvoj život, ako smem da pitam?– Već sam izračunao: jedan novčić!– A kako si došao do tako skromne svote?– Za život svakog čoveka može se dobiti izvesna određena svota novca.

Otkupnina koju je porodica Julija Cezara stvarno platila gusarima koji su gauhvatili i pretili da će ga ubiti, iznosila je dvadeset hiljada zlatnika, iako sugusari isprva tražili mnogo više. Dakle, život Julija Cezara u stvari nije vredeoviše od dvadeset hiljada. Moju ženu Eliju jednom su napali razbojnici, ali jeona uspela da im izmoli svoj život, davši im jednu kopču od ametista koja vredipedeset zlatnika. Dakle, Elija je vredela samo pedeset. Moj život je upravospasio jedno parčence ahata, koje – koliko ja mogu da procenim – ne teži višeod četrdesetog dela jednog skrupula. Takva vrsta ahata košta verovatnosrebrnjak po skrupulu. Dakle, parčence ahata koje je otpalo, ako bi se našlo –što bi bilo teško – i ako bi se našao kupac za njega – što bi bilo još teže –vredelo bi, prema tome, četrdeseti deo srebrnjaka, ili upravo jedan novčić.Dakle, moj život vredi ni više ni manje nego samo jedan novčić.

– Ako bi mogao da ti se nađe kupac i za tu cenu! – nasmejao se gromoglasnoKaligula, oduševljen sopstvenom duhovitošću. O, kako su mu svi odobravali, neizuzimajući ni mene samoga! Dugo vremena posle toga mene su na dvoru zvaliTeruncije Klaudije, umesto Tiberije Klaudije. A teruncije na latinskom značinovčić.

Kada se proglasio za boga, Kaligula je morao da ustanovi i novi redsveštenika. On je bio svoj sopstveni prvosveštenik, a njegovi potčinjenisveštenici smo bili ja, Cezonija, Vitelije, Ganimed, četrnaest bivših konzula injegov plemeniti prijatelj konj Incitat. Svi mi niži sveštenici morali smo za častkoja nam je ukazana platiti po osamdeset hiljada zlatnika. Incitatu je pomogaoda sakupi novac time što je u njegovo ime razrezao jedan stalan godišnji porezna sve konje u Italiji; ako njihovi gospodari ne bi platili taj namet, konji bi bili

predati strvoderu. Pomogao je isto tako i Cezoniji da sakupi novac, razrezavšijedan prirez koji su plaćali svi oženjeni ljudi da bi imali prava da spavaju sasvojim ženama! Ganimed, Vitelije i oni drugi bili su bogati, pa iako su neki odnjih morali sa gubitkom prodati svoje nekretnine da bi odmah došli do tih stohiljada zlatnika u gotovu, oni su i posle toga bili imućni ljudi. Ali, jadniKlaudije nije tako dobro prošao! Posle ranijih Kaligulinih podvala – kada mi jeprodao one mačevaoce i kada me je teško orobio, tobož na ime troškova mogstanovanja i moje ishrane na dvoru – meni je ostalo samo trideset hiljadazlatnika u gotovom, a nisam više imao šta ni da prodam, osim svog malogimanja u Kapui i kuće koju sam nasledio od majke. Isplatio sam dakle Kaligulitih trideset hiljada i saopštio mu još iste večeri za obedom da ću, čim nađemkupca, prodati sav svoj imetak i tako mu platiti i ostatak. Rekao sam mu na krajurazgovora:

– Nemam ništa drugo što bih mogao prodati.Kaligula je ovo shvatio kao uspelu šalu.– Ništa nemaš što bi se moglo prodati? A zar se ne bi moglo prodati odelo

koje sada nosiš na sebi?U to vreme ja sam već bio uvideo da je najmudrije ako se ponašam kao

slabouman čovek.– Nebesa mi, rekao sam, na odeću nisam ni pomislio! Hoćeš li da budeš

tako dobar pa da je prisutnima prodaš dražbom? Ti si ionako najbolji licitatorna svem.

Svlačio sam sve sa sebe dok na meni nije ostalo ništa više od jednogaručnika, koji sam žurno omotao oko bedara. Kaligula je teslimio nekome mojesandale za stotinu zlatnika po komadu, a moj plašt za hiljadu i tako dalje, a jasam svaki put izražavao beskrajno oduševljenje. On je na kraju hteo da proda ionaj ručnik. Rekao sam:

– Moja prirodna čednost ne bi me sprečila da prodam i poslednju krpu kojuimam, samo ako bi mi novac koji bih za nju dobio pomogao da isplatim i ostatakduga. Ali, avaj, u ovome slučaju sprečava me da ovaj ručnik prodam nešto štoje mnogo jače od čednosti.

Kaligula se namrštio:– Šta je to? Šta je to jače od čednosti?– Moje uvažavanje tvoje ličnosti, Cezare: ovo je tvoj sopstveni ručnik! Ti si

mi ga milostivo stavio na raspolaganje da mi služi u toku ove izvrsne večere.Ova lakrdija je umanjila moje dugovanje samo za tri hiljade zlatnika, ali je

uverila Kaligulu u moje siromaštvo.Morao sam napustiti svoje odaje i svoje mesto za trpezom, pa sam jedno

vreme stanovao kod Briseide, bivše sluškinje moje majke; ona se starala o kućisve dok se nije našao kupac. Kalpurnija je tada došla da živi sa mnom, azamislite samo: ta mila devojka je još uvek imala onaj novac koji sam joj biodao u gotovu umesto ogrlica, majmuna i svilenih odora, pa mi je ponudila da miga pozajmi. Osim toga, moja stoka nije stvarno polipsala, kako je ona to nekadatvrdila, niti su mi izgorele žitnice. To je bila samo jedna varka sa njene strane,da bi mogla krišom prodati stoku i žito za dobre novce i ostaviti ih na stranu zazle dane. Isplatila mi je sav taj novac – dve hiljade zlatnika – zajedno siscrpnim izveštajem o prodaji koji je potpisao moj nastojnik. Tako smo moglida živimo sasvim ugodno. Ali da bih i dalje izgledao kao puki siromah, ja samsvake noći sa krčagom i štakom (umesto nosiljke) išao po krčmama i kupovaovino.

Stara Briseida je često govorila:– Gazda Klaudije, ceo svet misli da sam ja bila oslobođenica tvoje majke.

To nije istina! Ja sam postala tvoja robinja čim si ti postao punoletan, i meni siti podario slobodu, a ne ona, zar ne?

Ja bih na to odgovorio:– Naravno, Briseido! Jednoga dana ću javno opovrgnuti tu laž.Ona je bila dobro staro stvorenje, potpuno odano. Živeli smo svi zajedno u

četiri sobe, sa jednim starim robom koji je obavljao teže poslove, i bili smo,sve u svemu, veoma srećni.

Cezonijino dete, jedna devojčica, rodilo se mesec dana pošto se ona udalaza Kaligulu. Kaligula je izjavio da je to čudo. Uzeo je dete i stavio ga na kolenokipa Jova – bilo je to pre one njegove svađe sa Jovom – kao da želi da Jovaproglasi za počasnog detinjeg oca, pa je onda devojčicu stavio u naručjeMinervinog kipa i pustio je neko vreme da sisa na boginjinim mramornimgrudima. Nazvao ju je Druzila, a to je bilo ime kojeg se njegova pokojna sestraodrekla onoga dana kada je postala boginja Pantea. To dete je proglašeno i zasveštenicu. Kaligula je sakupio njenih osamdeset hiljada time što se na ganutljivnačin obratio javnosti žaleći se na svoje siromaštvo i teške troškove okoizdržavanja porodice, pa je raspisao neku vrstu zajma i osnovao takozvanu„Druzilinu zadužbinu”. Postavio je kutije za sabiranje novca po svim ulicama, ana kutije je stavio ovakve natpise: „Druzilina hrana”, „Druzilino piće” i„Druzilin miraz”; niko se naravno nije usuđivao da prođe pored kutija koje sučuvali stražari a da u njih ne ubaci po koji novčić.

Kaligula je silno voleo tu malu Druzilu, koja je bila isto tako preranosazrelo dete kao što je to svojevremeno bio i on sam. On se zabavljao na tajnačin što joj je počeo davati časove iz svoje „neumoljive strogosti”, čim je deteprohodalo i progovorilo. Nagovarao ga je da muči mačkice i štenad i da svojim

oštrim noktima grebe svoje male drugove u igri.– Nema nikakvog razumnog razloga da se sumnja u moje očinstvo, lepotice

moja! – kikotao se on zadovoljno kada bi ona učinila neku naročitu gadost. Ajednom se u mome prisustvu sagnuo i podmuklo joj rekao:

– Draga, kada budeš ubila prvog čoveka, pa makar to bio samo tvoj jadnideda Klaudije, proglasiću te za boginju!

– A da li ćeš me proglasiti za boginju ako ubijem mamu? – protepao je malizloduh. Jer mrzim mamu!

Nov izdatak koji je trebalo nekako pokriti predstavljao je Kaligulin zlatnikip za njegov hram. Platio ga je na taj način što je obnarodovao da će pokloneza Novu godinu lično primati na glavnim vratnicama dvora. Kada je došla Novagodina, on je razaslao odeljenja dvorske straže da sa isukanim mačevimadoteraju građane na Palatin i da ih nateraju da sav novac koji imaju pri sebisruče u velike kace, koje su toga radi i bile postavljene pred vratnice dvora.Građani su upozoreni da će smesta biti pogubljen svaki ko bi pokušao daumakne ili da zadrži za sebe ma i jedan jedini novčić. Do večeri je takonapunjeno dve hiljade velikih kaca!

Nekako u to vreme Kaligula je rekao Ganimedu, Agripinili i Lezbiji:– Treba da se stidite, vi zaludni trutovi! Šta vi radite da biste zaradili svoj

hleb? Vi ste obični džabojedi! Zar ne vidite da svi ljudi i žene u Rimu napornorade da bi me pomogli? Svaki kukavni nosač i svaka sirota prostitutkadragovoljno mi ustupaju osminu svoje zarade!

Agripinila mu je ovako uzvratila:– Pa, brate, ti si nam pod ovim ili onim izgovorom u stvari već uzeo sav

novac! Zar ti to nije dovoljno?– Dovoljno? E, da vidiš, i nije! – rekao je Kaligula. Nasleđeni novac nije

isto što i pošteno zarađeni novac. Nateraću ja već sve vas devojke i momke daradite.

Zato je imperator pomoću letaka oglasio u Senatu da će te i te noći u dvorubiti otvorena jedna vanredno otmena i veoma dobra javna radnja, u kojoj će seza zadovoljenje svih ukusa starati osobe najvišeg roda. Ulaznica staje samohiljadu zlatnika, a piće je besplatno. Moram samo sa žalošću reći da seAgripinila i Lezbija nisu naročito ni opirale tom Kaligulinom sramnompredlogu, nego da su u stvari mislile da će to sve ispasti čak i veoma zabavno.One su uporno ostale pri tome da zadrže pravo da same biraju svoje mušterije ida im Kaligula ne sme uzeti suviše veliki postotak zarađenog novca. Iako sam segadio svega toga, bio sam i ja uvučen u to bludno preduzeće: navukli su mihaljine vratara, koji je imao da bude i šaljivčina. Kaligula je, sa obrazinom na

licu i promenjenim glasom, izigravao glavnog podvodača, pa je izvodio sveuobičajene podvodačke podvale kojima se izmamljuju mušterijama pare, auskraćuju uživanja. Kada bi gosti nadali viku, ja bih bio pozvan da ih umirim. Jaimam snažne ruke, čak mogu reći da su mi ruke snažnije nego u većine ljudi,iako mi noge naravno nisu od velike koristi; zbog toga je bilo mnogo smehakada bih ja, posle podužeg nezgrapnog ćopanja, dobro pretukao one goste kojebih uspeo da uhvatim. Kaligula bi tada, glasom pozorišnog glumca, deklamovaoove Homerove stihove:

U smijeh udare tada neiskazan blaženi bozi,Gledajući Hefesta, gdje po kući sopeći brza.

To je onaj odlomak iz prve knjige Ilijade u kome se opisuje kako hromi bog

ćopa Olimpom, dok mu se drugi bogovi smeju. Ja sam tada ležao na poduudarajući pesnicama Lezbijinog supruga, a to je ujedno bila i jedna od retkihprilika kada sam mogao da dovedem u red svoje stare račune sa njim, pa sam,kad sam ustao, izgovorio ove stihove:

...i zasopljen tad se gorostas od nakovnja digne

Hramljuć’, a golijeni pod njime se micahu tanke – odteturao sam se do stola sa osvežavajućim pićima. Kaligula je bio

oduševljen, pa je naveo još dva stiha, koja se mogu naći u Ilijadi nešto pre onogmesta o „neiskazanom smehu”:

Ali mu riječi ti govori ljubazne...

Tad će se otac nam olimpiski odmah ublažit’! Eto, tako me je on prozvao Hefestom, naziv koji sam rado prihvatio, jer me

je unekoliko štitio od njegovih ćudi.Kaligula nas je zatim krišom napustio, pa je uklonio svoju obrazinu i

promenio odeću, te se opet pojavio u svome običnom liku, a ušao je iz dvorskogdvorišta na ona vrata kod kojih je mene postavio. Pravio se da je potpunoiznenađen i zgađen prizorom koji mu se ukazao, pa je opet počeo da deklamujeiz Homera; i to ono mesto o Odisejevoj postiđenosti i besu kad je video kako seponašaju žene na dvoru:

A Odisej divni u pretsoblju počine tada,

Volovsku nečinjenu pod sebe je metnuo kožu,

A preko sebe runa ovaca, što klahu Ahejci;A kad leže, baci Eurinoma strunu na njega.Ali Odisej je ležao ne spavajući te je u duši

Proscima snevao zlo; a tu dvoranje iđahu ženeKoje se po običaju obljubiti davahu proscem,

Jedna se smijala drugoj i zbijala svakakve šale.Od tog se srce njemu u grudima burnim steže,

I on se zamisli tada u duši i u srcu svome,Bi li skočio sada i da li bi sve poubij’o,

Il’ bi ih pustio zadnjom i pošljednjom k prkosnima proscem,Da se ljube; tad srce u njemu lajati stane.

Ko što kuja kad stoji uz svoju nejaku štenad,Koga ne poznaje, laje na njega, navaliti hoće,

Tako lajaše srce u njemu na nedjela kivno;Al’ on se u srce lupi i napadne na njega ovako:„Strpi se srce, već si pretrpjelo grđi pasjaluk

Onoga dana, kad Kiklop goropadni druge mi jakeŽderaše, a ti si to podnosilo, dok te je pametIz špilje one opet izvela, gdje poginut šćaše.”

– Umesto Kiklop, čitaj Tiberije, objasnio je Kaligula stvar. Zatim je,

pljesnuvši dlanom o dlan, pozvao jednog vojnika, koji je dotrčao kao bez duše:– Pošaljite mi smesta ovamo Kasija Hereu!Kasije je došao na poziv, a Kaligula mu se ovako obratio:– Kasije, stara junačino, ti koji si bio moj ubojni konjic kad sam bio još

dete, ti koji si najstariji i najverniji prijatelj moje porodice, da li si ti ikadvideo neki ovako tužan i ponižavajući prizor? Moje dve sestre prodaju za novacsvoja tela senatorima u mome rođenom dvoru, a moj stric Klaudije stoji navratima i prodaje ulaznice! O, šta bi samo rekli moji jadni roditelji, da sudoživeli ovaj dan!

– Da li da ih uhapsim, Cezare? – upitao je Kasije revnosno.– Pustimo ih zadnjom i pošljednjom k prkosnim proscem

Da se ljube.– odgovorio mu je Kaligula, kao mireći se sa sudbinom, pa je počeo da reži

kao kuja, a Kasiju je naredio da ukloni vojnike.To nije bila poslednja bludna terevenka koja je održana u dvoru, a Kaligula

je kasnije onim senatorima koji su bili prisutni te prve lude noći naredio dapovedu sa sobom svoje žene i kćeri, da bi ove pomogle Agripiniji i Lezbiji.Međutim, pitanje kako doći do novca postalo je opet goruće, te je Kaligula

odlučio da pohodi Francusku i vidi šta se onde može učiniti.On je prvo prikupio silnu vojsku, uzimajući po neko odeljenje iz svakog

postojećeg puka stajaće vojske, ali je, obrazujući tako nove pukove, pokupio, i isve novake do kojih je samo mogao doći. Zatim je napustio Italiju na čelu stopedeset hiljada ljudi, a svoju vojsku je u Francuskoj povećao sa još sto hiljadaboraca. Izdatke oko naoružanja i opremanja te silne vojske morali su da snosegradovi kroz koje je prolazio, a i hranu za vojsku je na silu uzimao po timgradovima. On bi ponekad odjurio na konju napred, pa je vojska morala da ide ipo četrdeset osam časova, a i više, dok bi ga pristigla; ponekad bi opetnapredovao samo milju ili dve na dan, diveći se izgledom nekoga predela,ležeći u jednoj nosiljci u obliku stolice (koju je nosilo na ramenima osam ljudi),kao što se često i zaustavljao samo radi toga da bere cveće.

Ispred sebe je poslao pismene poruke u Lion, u kome je nameravao da izvršiprikupljanje čitave svoje vojske. Tim porukama je izdao naredbu da mupredstanu svi oni časnici iz Francuske i Rajnskih Provincija koji su po činuiznad zapovednika čete. Među onima koji su poslušali Kaligulinu naredbunalazio se i Getulik, jedan od najboljih časnika moga dragog brata Germanika;taj Getulik je poslednjih nekoliko godina bio zapovednik četiri puka koja sučuvala Gornju Provinciju. On je bio veoma omiljen u svojim jedinicama, jer jenastavio sa Germanikovim načinom zapovedanja: blage kazne i stega koja višepočiva na ljubavi, a manje na strahu. On je bio omiljen i u pukovima iz DonjeProvincije, kojima je zapovedao njegov tast Apronije – jer Getulik je biooženjen sestrom one iste Apronije koju je, kako se sumnjalo, moj šurak Plaucijebacio kroz prozor. Kada je pao Sejan, Tiberije je hteo da pogubi i njega, poštoje Getulik već bio obećao svoju kćer Sejanovom sinu, ali se Getulik spasaotime što je uputio imperatoru jedno smelo pismo. Rekao je da se može računatina njegovu vernost i vernost njegovih vojnika dokle god mu bude dopušteno dazadrži položaj zapovednika. Tiberije je bio dovoljno mudar da ga ostavi namiru. Kaligula mu je, međutim, zavideo na omiljenosti, pa ga je lišio slobodeskoro istog dana kada je i sam stigao u Lion.

Kaligula me nije pozvao da ga pratim u tome pohodu, pa nisam izbliza nipratio događaje, te ih tako ne mogu ni opisati u svima pojedinostima. Sve što jaznam jeste ovo: Ganimed i Getulik su bili optuženi da su kovali zaveru –Ganimed je navodno želeo da preotme položaj vladara, a Getulik ga je tobožpodbadao na takav čin; obojica su zato pogubljeni bez suđenja. Lezbija iAgripinila (njen muž je kratko vreme pre toga bio umro od kaplje) takođe sunavodno bile umešane u tu zaveru. One su zato bile prognane na jedno ostrvoispred afričke obale, nedaleko od Kartagine. Bilo je to veoma toplo i veomaneplodno ostrvo, čije se stanovništvo isključivo bavilo vađenjem spužve izmora; Kaligula im je naredio da nauče kako se gnjura i kako se vadi spužva,

pošto on nema dovoljno sredstava da bi ih mogao ubuduće sam izdržavati. Alipre nego što će biti otpremnjene na to ostrvo, one su morale da obave još jedanzadatak: morale su pod oružanom pratnjom da prevale peške put od Liona doRima i da, na smenu, čitavo to vreme nose na rukama urnu u kojoj se nalazioGanimedov pepeo – što im je bila kazna za njihove preljube sa Ganimedom,kako je bar objasnio svoju odluku Kaligula u jednom visokoparnom pismu kojeje uputio Senatu. U tome istom pismu on je hvalio samoga sebe zbog velikogmilosrđa koje je pokazao time što svoje sestre nije osudio na smrt. Ta zaboga,one su dokazale da su gore od običnih bludnica: nijedna poštena bludnica ne biimala toliko bestidnosti da traži onolike svote koliko su one tražile – i dobijale– za svoje podavanje.

Nije bilo nikakvog razloga zbog koga bih ja sažaljevao svoje bratanice. Onesu, na svoj način, bile isto tako rđave kao i Kaligula, a i ponašale su se premameni krajnje rđavo. Kada se, tri godine pre toga, bilo rodilo Agripinilino dete,ona je upitala Kaligulu kakvo da mu da ime. Kaligula je rekao:

– Nazovi ga Klaudije; tako ćeš bar biti sigurna da će biti lepotan.Agripinila je bila zbog toga toliko besna da je skoro digla ruku i na samoga

Kaligulu; umesto toga, ona se naglo okrenula, pljunula prema meni, pa jebriznula u plač. Dete je dobilo ime Lucije Domicije.5 Ona druga, Lezbija, bilaje toliko ohola da nije htela uopšte ni da obraća pažnju na mene i pravila se čakkao da me i ne primećuje. Ako bismo se sreli u nekome uzanom hodniku, ona biobično, ne usporavajući hod, nastavila da korača sredinom prolaza, a ja sammorao da se priljubim uza zid. Meni je teško padalo da se samo i setim da suone ipak kćeri moga dragoga brata i da sam ja obećao njihovoj majci Agripinida ću za njih učiniti sve što bude bilo u mojoj moći.

Pala mi je u deo neugodna dužnost da odem u Francusku na čelu poslanstvaod četiri bivša konzula i da čestitam Kaliguli na ugušivanju zavere. To je bilamoja prva poseta Francuskoj od vremena moga detinjstva, a više bih voleo danisam morao ni preduzimati to putovanje. Pošto još nisam bio našao kupca zasvoje imanje i kuću, morao sam da pozajmim od Kalpurnije novac koji mi je biopotreban za pokriće putnih troškova, a nikako se nisam mogao nadati da će seKaligula obradovati kada me bude ugledao. Pošao sam na put brodom iz Ostije.a iskrcao sam se u Marselju. Izgleda da je Kaligula, pošto je prognao svojesestre, a moje bratanice, izložio javnoj prodaji dragulje, nakit i haljine koje suone ponele sobom u Francusku. Te stvari su bile prodate za tako skupe pare daje on izložio prodaji i njine robove, pa čak i njine oslobođenike, pretvarajući seda ne zna da su oni već slobodni. Te velike cene nudili su bogati građani izprovincije, koji su želeli da omoguće sebi da se hvališu, govoreći: „Da, tajpredmet je zaista pripadao imperatorovoj sestri. Kupio sam ga od njega lično.”

To je Kaligulu navelo na jednu novu misao. Stari dvor u kome je živela Livijanije više bio nastanjen. U njemu je bilo mnogo skupocenog nameštaja, slika iuspomena na Avgusta. Kaligula je naredio da mu se dopreme sve te stvari, amene je zadužio da se brinem o sigurnom i brzom dopremanju toga pokućstva uLion. Pisao mi je : „Pošalji sve suvim, a ne morem, jer sam još uvek u svađi saNeptunom.” To pismo je prispelo u Rim na dan pre moga predviđenog polaska,te sam taj zadatak poverio Palasu. Nevolja se sastojala u tome što su sviraspoloživi konji već bili uzapćeni i korišćeni za prevoz komore Kaligulinevojske. Ali Kaligula je bio izdao naređenje, te su konji i kola nekako već moralida budu nađeni. Palas je samo otišao do konzula i pokazao im Kaligulin nalog.Oni su zato bili prinuđeni da narede da se uzapte konji državnih poštanskihkočija, konji koji su služili hlebarima, kao i konji koji su okretali mlinove, a toje stvorilo svetu znatne neugodnosti.

40. god. n. e.

Tako se zbilo da je jedne majske večeri, pred sam smiraj sunca, sedeći nalionskom mostu i zadubljen u neki tobožnji razgovor sa mesnim rečnim bogom,Kaligula ugledao mene kako nailazim. On je prepoznao moju nosiljku po jednojdaski za kockanje koju sam bio postavio preko ručica o nosiljke, jer ja običnorasterujem dosadu tokom dugih putovanja na taj način što se kockam sa samimsobom. Kaligula mi je ljutito doviknuo:

– Hej, ti, gospodine moj, gde su ti kola? Zašto nisi doveo i kola?Još iz daljine sam mu odgovorio:– Neka te, o, uzvišeni, blagoslovi nebo! Bojim se da će kola prispeti tek

kroz nekoliko dana. Ona putuju suvim, preko Đenove. Moji saputnici i jadoputovali smo morem!

– E, onda ćeš, dragoviću moj, i otići natrag u more! – odbrusio mi jeKaligula. Priđi-der, bliže!

Kad sam stigao do mosta, izvukla su me dva Nemca, vojnika, iz naslonjače,odneli me do srednjeg luka mosta, pa me posadili na grudobran i to leđimaokrenutog prema reci. Kaligula mi je tada naglo prišao i gurnuo me u vodu. Dvaputa sam se prevrnuo u vazduhu, a izgledalo mi je kao padam nekih hiljadustopa pre nego što sam bućnuo u vodu. Sećam se da sam u sebi pomislio:„Rođen u Lionu, umro u Lionu!” Reka Rona je veoma hladna, veoma duboka iveoma brza. Ruke i noge su mi se zaplitale o skutove teškoga plašta, ali sam seipak nekako održao na površini, pa sam se negde na pola milje nizvodno odmosta – koji se odatle nije mogao ni videti uspuzao na obalu iza nekih čamaca.Ja inače mnogo bolje plivam nego što mogu da hodam: imam jake ruke, a kakosam dosta pun – pošto se ne krećem dovoljno, a volim dobar zalogaj – mogu na

vodi da se održavam kao zapušač od plute. Uzgred budi rečeno, Kaligula jeplivao kao da je od olova.

On se zato iznenadio kada me je posle nekoliko minuta ugledao kako ćopamputem, pa se silno smejao smradu koji se širio iz moje ukvašene i isprljaneodeće.

– Gde si ti to bio, dragi moj Hefeste? – upitao me je on.Imao sam već spreman pogodan odgovor:

Zevs me je jednoćZa nogu zgrabio te me s božanskoga bacio praga;

Čitav sam padao dan; kad zalazaše već sunce,Padnem na Lemnos, a malo života još bješe u meni,

Onda me Sinčani otud odnesu, gdjeno sam pao. – Umesto „na Lemnos”, čitaj„u Ronu”, dodadoh kao objašnjenje.Kaligula je sedeo na grudobranu mosta, a moja tri saputnika – poslanika

ležala su pred njim jedan do drugoga sa čelom na tlu. On je stopalimapritiskivao šiju dvojice, a trećeg, Lezbijinog muža, koji je grcajući molio zamilost, bockao mačem među pleći.

– Klaudije, zavapio je Lezbijin muž kada je prepoznao moj glas, zamoliimperatora da nas oslobodi: mi smo došli samo zato da bismo mu čestitali iiskazali mu našu ljubav!

– Meni su potrebna kola, a ne čestitanja, odgovorio mu je Kaligula.Izgledalo je kao da je Homer onaj odlomak koji sam delimično već bio

naveo, napisao upravo za ovu priliku. Zato sam Lezbijinom mužu odgovorioovim stihovima:

Strpi se, prijatelju, iako si tužan, pregori,

Čuvaj se, milog tebe da ne vidim jednoć, gdje bijeZeus olimpiski, pomoći od njega neću ti moći:

To će me boljet, al’ s njime ogledat se vrlo je teško. Kaligula je bio oduševljen. Upitao je svoja tri molioca:– Šta biste vi dali za svoje živote? Da li biste platili po pedeset hiljada

zlatnika?– Sve što ti kažeš, Cezare! – odgovorili su mu oni malaksalim glasom.– Onda isplatite tu svotu jadnom Klaudiju čim se vratite u Rim. Spasao vam

je život svojim veštim jezikom!

Zatim im je Kaligula dozvolio da ustanu, pa ih je naterao da na licu mestasastave i potpišu pismeno kojim se obvezuju da mi u roku od tri meseca isplatesto pedeset hiljada zlatnika. Ja sam onda rekao Kaliguli:

– Najmilostiviji Cezare, tebi je novac više potreban nego meni. Hoćeš li daprimiš sto hiljada zlatnika, kada mi ih isplate, u znak moje zahvalnosti što si mipoštedeo život? Ako bi pristao da primiš ovaj poklon, ostalo bi mi još pedesethiljada, što bi mi omogućilo da u celini platim svoju upisninu. Ionako me jemnogo brinuo taj dug.

On je odgovorio:– Učiriiću sve Što bi moglo da umanji tvoje brige! – pa me je nazvao svojim

Zlatnim Novčićem.Tako me je, dakle, spasao Homer. Ali me je Kaligula nekoliko dana kasnije

opomenuo da više nikako ne navodim Homera.– On je jako precenjen pisac! Narediću da se njegove pesme prikupe i

spale. Zašto da ne oživotvorim filozofske preporuke koje je izneo Platon? Ti sisvakako čitao njegovu Republiku? Zaista sjajno rasuđivanje! Platon je smatraoda treba sve pesnike bez razlike ukloniti iz njegove idealne države. Platon čakveli da su svi oni lažovi, a vaistinu je i u pravu.

Upitao sam ga:– Da li će tvoja sveta preuzvišenost spaliti još neke pesnike osim Homera?– O, kako da ne! Sve one koji su precenjeni. Pre svega, Vergilija. On je

običan glupan. Pokušava da bude drugi Homer, a to mu ne polazi za rukom!– A da li ćeš spaliti i dela nekih istoričara?– Da, sva Livijeva dela. On je još gluplji: pokušava da bude drugi Vergilije,

ali mu ni to ne polazi za rukom!

Glava XXXII

Kaligula je zatražio da mu se podnese najnoviji zvanični imovinski popis,

pa je, pošto ga je pregledao, pozvao k sebi najbogatije ljude Francuske u Lion;na taj način je mogao biti siguran da će dobiti podobru svotu novca za onodvorsko pokućstvo, čim ono bude prispelo iz Rima. Pred sam početak javnognadmetanja Kaligula je održao jedan govor. Rekao je da je on jadnik koji je paopod stečaj, a koji ima silne dugove, ali da se nada da njegovi dragi prijatelji izprovincije i njegovi zahvalni saveznici neće, već i radi dobra same imperije,zloupotrebiti njegovu finansijsku propast. Molio ih je da mu ne ponude manjenego što stvarno vredi onaj deo njegovog porodičnog nasledstva koji je, nasvoju veliku žalost, eto, prinuđen da proda.

Nije bilo nijedne trgovačke podvale koju on nije znao, a izmislio je i mnogenove smicalice, kojima je naveliko premašio trgovce-torbare sa tržnice, kodkojih je tako revnosno i naučio njihov zanat. On bi, na primer, po nekoliko putaraznim kupcima prodao isti predmet, a svaki put bi na neki nov način hvalionjegove dobre osobine, njegovu korisnost i njegovu istoriju. A on je očekivaoda kupci pod „pravom vrednošću” treba da podrazumevaju neku vrednost kojustvarima da je i sama ljudska bolećivost, vrednost koja je obično bila i sto putaveća od stvarne. On bi, na primer, rekao:

– Ovo je bila omiljena naslonjača moga pradede Marka Antonija! Ili: BogAvgust je pio iz ove vinske kupe na dan svoga venčanja! Ili: Ovu haljinu jeimala na sebi moja sestra, boginja Pantea, na prijemu koji je kralj Herod Agripadao u čast svog izbavljenja iz tamnice! – i tome slično...

A Kaligula je prodavao i „na slepo”, jer su mnoge sitnurije bile umotane uneke krpe. Bio je silno zadovoljan samim sobom kad bi mu pošlo za rukom danavede nekoga da za jednu sandalu ili za komadić sira plati dve hiljade zlatnika!

Čim bi počelo nadmetanje, Kaligula bi sam stavio do znanja koja je cenanajmanja moguća; jer on bi klimnuo glavom nekom bogatom Francuzu i rekao:

– Ako se ne varam, ti reče četrdeset hiljada zlatnika za ovaj sandučić odalabastera? Hvala ti na ponudi! Nego, da pokušamo, možda ćemo dobiti neštoviše. Ko nudi četrdeset pet hiljada?

Verujem da je strah silno potpomogao ova nadmetanja. On je sve učesnikeogulio do gole kože, pa je tu pljačku proslavio veličanstvenom desetodevnomsvetkovinom, a zatim je nastavio put prema Rajnskim Provincijama, zaklinjućise da će povesti takav rat protivu Nemaca da će se završiti njihovim potpunimistrebljenjem. On će, kao pobožan čovek, dovršiti delo koje su započeli njegovded i njegov otac. Poslao je zato nekoliko pukova preko Rajne, da iznađu

najbliži neprijateljev položaj. Tom prilikom je uhvaćeno nekih hiljaduzarobljenika. Kaligula je održao smotru nad njima, pa je tri stotine najstasitijihmladića izdvojio za svoju telesnu stražu, a ostale je dao postrojiti uz jedanstenovit ponor. Na oba kraja stroja stajao je po jedan ćelav Nemac, te jeKaligula izdao Kasiju ovakvo naređenje:

– Pogubi ih sve, od jedne do druge ćele! Neka to bude odmazda za Varovusmrt!

Vest o tom klanju stigla je i do Nemaca, te su se oni odmah povukli u svojenajgušće gore. Kaligula je tada sa čitavom vojskom prešao reku, ali je naišaosamo na ugašena ognjišta. Da bi se nečim zabavio, on je prvoga dana svoganadiranja naredio nekim odredima svoje telesne straže da se skriju u jednojobližnjoj šumi, a zatim mu je za vreme ručka javljeno da je neprijatelj u blizini.On je tada sam, na čelu svojih „izviđača” i jednog odeljenja dvorske konjicepoveo silovit protivnapad. Doveo je u lancima kao zarobljenike one iste Nemceiz svoje sopstvene telesne straže, pa je objavio da je odneo odlučujuću pobedunad brojno bezmerno jačim protivnikom. Svojim drugovima po oružju podarioje novo odličje, koje je nazvao: „Izviđački kruna”, jedan venčić ukrašensuncem, mesecom i zvezdama, izrađenim” od dragog kamenja.

Trećeg dana je put vodio kroz jedan tesnac. Njegova vojska nije bila urazvijenom bojnom poretku, već su se jedinice kretale jedna za drugom. Kasijese tada obratio Kaliguli i rekao mu:

– U ovakvom tesnacu, Cezare, postavljena je zaseda i Varu! Ja ne moguzaboraviti taj dan dokle god budem živ. Koračao sam na čelu svoga odreda iupravo sam stigao do jednog zavijutka na putu – do zavijutka sličnog onometamo pred nama – kada se odjednom razlegao silan ubojni poklič, kao što bi setakav poklič lako mogao razleći i tamo, iz onog jelovog gustiša, a zatim jepoletelo na nas tri ili četiri stotine sulica, koje su zasvirale parajući vazduh...

– Brzo, moju kobilu! – viknuo je Kaligula preplašen. Sklonite mi se s puta!Iskočio je odmah iz svoje nosiljke, uzjahao je Penelopu – jer je Incitat bio u

Rimu i tamo dobijao trke – i punom brzinom odjezdio natrag pored svojihjedinica. Za četiri časa on je opet stigao do mosta, koji je bio potpuno zakrčenkolima komore; Kaligula se, međutim, toliko žurio da pređe na drugu obalu daje sjahao sa konja, pa naredio vojnicima da ga, zajedno sa stolicom na koju jeseo, prebacuju iz jednih kola u druga, sve dok ga tako nisu na rukama preneli dona drugi, sigurniji kraj mosta. Smesta je pozvao vojsku da se vrati tvrdeći da jeneprijatelj toliko strašljiv da se i ne usuđuje suprodstaviti mu se, te da ondrugde, a ne u Nemačkoj, mora tražiti za sebe lovorike osvajača. Kad mu se svavojska okupila kod Kelna, on ju je poveo niz Rajnu, a zatim kroz Francusku doBulonja, to jest do luke koja je najbliža Britaniji. Desilo se da se naslednik

Cimbelina, kralja Britanije, baš tada zakrvio sa svojim ocem, pa je – čim je čuoza Kaligulin dolazak u Bulonj – prebegao sa nekoliko pristalica preko Kanala istavio se pod zaštitu Rima. Kaligula, koji je već bio izvestio Senat da jepotpuno pokorio Nemačku, pisao je sada da mu je kralj Cimbelin poslao sina uznak priznavanja rimske vrhovne vlasti nad čitavim britanskim ostrvljem odSkilskih do Orknejskih Ostrva.

Pratio sam Kaligulu za sve vreme ovoga njegovog vojnog pohoda i mukusam mučio pokušavajući da ga odobrovoljim. Žalio se neprestano na nesanicu igovorio da ga njegov neprijatelj Neptun muči stalnim zujanjem u ušima, kojeliči na šumorenje morskih talasa, a da mu se noću javlja u snu i sam taj bog ipreti mu svojim trozupcem. Ja sam ga upitao:

– Neptun? Da sam na tvome mestu, ne bih dozvolio da mi dosađuje tajbezobraznik! Zašto ga ne kazniš kao što si već kaznio Nemce? Koliko se sećam,ti si ga već jednom zaplašio, te bi, ako nastavi da ti se ruga, bilo neuputno idalje biti milostiv prema njemu.

On me je pogledao nekako čudno, suzivši ženice kao mačka pred skok, pami je, posle nekoliko trenutaka, postavio ovo pitanje:

– Da ti ne misliš da sam ja lud?Nasmejao sam se, iako sam se nelagodno osećao:– Lud, Cezare? Ti pitaš da li ja mislim da si ti lud? Zaboga, pa ti si uzor po

kome se meri duhovno zdravlje svugde gde god ljudi žive!– Vrlo je teško, Klaudije, biti bog u ljudskom obliku! – poverio mi se tada

Kaligula. Često sam mislio da ću poludeti. Priča se da je veoma uspešnolečenje kukurekom u Anticiriji. Šta ti misliš o tome?

Odgovorio sam:– Jedan od najvećih grčkih mislilaca – ne mogu samo trenutno da se setim

koji – lečio se kukurekom da bi svoj ionako savršeni um učinio još savršenijim.Ali ako me već pitaš za savet, daću ti ga: nemoj se lečiti kukurekom. Tvoj um jebistar kao planinska izvorska voda.

– Tako je, odvratio mi je Kaligula, ali bih ja ipak rado duže spavao, a nesamo tri sata na dan.

– Ti noću možeš da spavaš samo tri sata jedino zbog toga što si bog uljudskom obliku, uveravao sam ga ja. Bogovi inače uopšte i ne spavaju.

Moje reči su ga unekoliko utešile, te je idućega dana na morskoj obalipostrojio vojsku u bojni poredak: strelci i praćkaši su bili napred, zatimpomoćni odredi sastavljeni od Nemaca, naoružanih sulicama, pa glavninarimskih snaga, sa Francuzima u zaštitnici. Konjica je bila na krilima, a opsadnesprave, bacači kamenja i katapulti bili su postavljeni na peščane sprudove.

Niko nije mogao da se doseti šta u stvari smera Kaligula. On je zagazio u more,sve dok voda nije Penelopi došla do kolena, pa je uzviknuo:

– E, sad se brani, Neptune, stari protivnice! Izazivam te da se ogledamo naživot i na smrt. Ti si izdajnički uništio brodovlje moga oca, zar ne? Iskušaj sadasvoju silu na meni, ako smeš!

Zatim je naveo jedan Homerov stih iz nadmetanja u rvanju između Ajanta iOdiseja:

Digni me, il’ ću te dići; za ostalo nek Zeus se brine.

Kad mu je jedan talasić došao na domak ruke, on je zamahnuo mačem po

vodi i nasmejao se prezrivo. Zatim se hladno povukao i naredio trubačima dasviraju „opšti napad”. Strelci su puštali strele, praćkaši su bacali omanjekamenice, a kopljanici bacali svoje džilite; pešadija je zagazila u vodu sve dopazuha pa je mačevima udarala po sitnim valima, a konjica je napadala sa obaboka, te je čak i plivala neko vreme po moru, udarajući sabljama po vodi, doksu bacači tukli more stenama i dok su katapulti vredno izbacivali velike džilite igvožđem okovane grede. Kaligula se potom navezao na more u jednoj ratnojlađi i ukotvio se izvan domašaja svojih ratnih sprava, izazivajući Neptuna nazaista besmilen način, to jest pljujući preko ograde broda. Neptun naravno nijeni pokušavao da se brani ili da odgovara, tako da nije ni bilo žrtava, sem što jejednoga vojnika uštinuo pipcima neki rak, a drugoga ožarila morska međuza.

Kaligula je najzad naredio da se svira „obustavljanje borbe”, pa je narediovojnicima da otaru krv sa mačeva i da prikupe plen. Plen se sastojao od školjki,kojih je bilo svugde po obali. Svaki vojnik trebalo je da prikupi pun kalpakškoljki, koje su kasnije stavljene na jednu gomilu. One su zatim bile uređene poveličini i obliku, pa su u kovčezima poslate u Rim kao dokaz ove nečuvenepobede. Vojnici su sve ovo shvatili kao sjajnu zabavu, pa su, kad im je jošpride poklonjeno svakome po četiri zlatnika, bezmerno klicali Kaliguli. Zauspomenu na tu pobedu Kaligula je naredio da se po uzoru na čuvenialeksandrijski svetionik i ovde sagradi veoma visoka kula svetilja, a ona sepokazala kao pravi blagoslov za moreplovce koji su brodili tim opasnimvodama.

Zatim se vratio sa čitavom vojskom, idući obalom Rajne. Kada smo stigli uBon, Kaligula me je odveo malo u stranu i zagonetno mi rekao šapatom:

– Pukovi sve do današnjeg dana nisu kažnjeni zbog uvrede koju su mi nanelitime što su se pobunili protiv moga oca u vreme kada ja nisam bio u logoru.Kao što se valjda sećaš, morao sam da se vratim i da, moga oca radi, opetuspostavim red.

– Odlično se toga sećam, odgovorio sam. Ali prošlo je već mnogo vremenaotada, zar ne? Posle dvadeset šest godina, teško da ima pod oružjem još mnogovojnika koji su tada služili u tim pukovima. Ti i Kasije Herea ste verovatno jošjedini u životu od svih veterana koji su preživeli taj strašni dan.

– E, ako je tako, onda ću ih možda samo desetkovati.Ljudstvu Prvog i Dvadesetog puka naređeno je da učestvuje u jednoj

posebnoj smotri, a vojnicima je rečeno da, zbog jako toplog vremena, mogudoći i bez oružja. Na smotru je pozvana i dvorska konjica, ali je njojzapoveđeno da ponese sobom i koplja i sablje. Sreo sam jednog narednika kojije bio tako star i pun ožiljaka od rana da je izgledalo kao da je moždaučestvovao i u bici kod Filipa. Upitao sam ga:

– Naredniče, znaš li ti ko sam ja?– Ne, gospodine. Zaista te ne poznajem. Ali mi se čini, gospodine, kao da si

neki bivši konzul.– Ja sam Germanikov brat.– Razumem, gospodine. Ali ja nikad nisam ni znao da on ima brata,

gospodine.– Pa ja i nisam vojnik ili neka značajna ličnost. Ali imam jednu važnu

poruku za vas, vojnike. Ne ispuštajte mačeve iz ruku, kada budete išli napopodnevnu smotru.

– A zašto, gospodine, ako smem pitati?– Zato što će vam možda ustrebati. Možda će vas napasti Nemci, a možda i

neko drugi.Narednik me je netremice gledao, pa mi je, kad je uvideo da se ne šalim,

ovako odgovorio:– Mnogo sam ti zahvalan, gospodine. Obavestiću i ostale.Pešadija je bila postrojena ispred sudijskog uzvišenja u logoru, a Kaligula

je, obraćajući joj se, ljutito trupkao nogama i pretio rukom, dok mu se na licuodražavao bes. Počeo je podsećati vojnike na izvesnu noć jedne rane jeseni,mnogo godina pre toga, kada je pod nebom bez zvezda, a opčinjenim zlimčinima... Ali, dok je on stigao dotle u svom izlaganju, mnogi vojnici su se počeliiskradati između dva odreda konjice i odlaziti po svoje mačeve. Drugi sumeđutim već hrabro dozvoljavali da se vidi da su im mačevi već pri ruci, iakosu ih pre toga krili pod vojničkim ogrtačima. Mora biti da je i Kaligula toprimetio, jer je odjednom promenio način govora, i to usred jedne rečenice.Počeo je lepim bojama slikati veliku razliku koja postoji između tih rđavihdana, srećom već zaboravljenih, i sadašnje vladavine slave, bogatstva i pobeda.

– Vaš mali drug u igrama, rekao je Kaligula, odrastao je i postao jenajmoćniji imperator koji je ikada postojao na ovome svem. Nijedanneprijatelj, ma koliko silan, ne usuđuje se da se suprodstavi njegovojnepobedivoj vojsci.

U tom istom trenutku sudijskom uzvišenju je prileteo onaj narednik s kojimsam razgovarao pre smotre, pa je viknuo:

– Sve je izgubljeno, Cezare! Neprijatelj je u jačini od tri stotine hiljadaljudi prešao Rajnu kod Kelna. Pošli su da osvoje i opljačkaju Lion, a zatim ćepreći i Alpe i opustošiti Rim!

Niko nije ni poverovao u ovu besmislenu priču, sem jedinoga Kaligule. Onje od straha požuteo kao limun, skočio sa uzvišenja, nekako se domogao jednogakonja, bapio se u sedlo i odleteo iz logora brzinom munje! Konjušaru koji ga jepratio na konju samo je doviknuo:

– Hvala bogu ja još uvek imam Egipat! Bar ću tamo biti u sigurnosti, jerNemci nisu pomorci.

Kako smo mu se tada svi smejali! Jedan pukovnik je potekao za njim nadobrom konju, te ga je ubrzo i sustigao. On je uverio Kaligulu da su one vestipreuveličane. Samo su slabe nemačke snage, rekao je on, prešle reku, ali su oneveć odbačene: rimska obala Rajne je već očišćena od neprijatelja. Kaligula sezaustavio u prvom gradu na koji je naišao, pa je napisao izveštaj Senatu,obaveštavajući ga da je sada konačno uspešno završio sva svoju vojevanja i dase neodložno vraća sa svojim lovorom ovenčanim jedinicama. Najoštrije jeosudio one kukavice koje su ostale pored svog domaćeg ognjišta, a koje su, posvemu sudeći, živele u Rimu kao i obično, išle u pozorišta i kupatila, i gostilese, dok je on bio izložen najstrašnijim tegobama ratovanja. On nije ni jeo, nipio, ni spavao bolje nego najobičniji redov, tvrdio je on.

Senat se našao u čudu, pitajući se kako da ga oraspoloži, pošto je ranijeprimio od njega najstroža naređenja da mu na svoju ruku ne izglasavaju nikakvenove časti. Senatori su mu ipak uputili jedno izaslanstvo, koje mu je čestitalo nanjegovim veličanstvenim pobedama i molilo ga da se što pre vrati u Rim, ukome svima tako teško pada njegovo odsustvo. On je bio silno ljut što mu nijeizglasan trijumf, makar time bila pogažena i njegova sopstvena naređenja, abesneo je i zato što mu se Senat u poruci nije obratio kao Jovu, već samo kaoimperatoru Gaju Cezaru. Zgrabio je balčak svoga mača, pa je uzviknuo:

– Da se što pre vratim? I vratiću se, ali sa mačem u ruci!On je izvršio pripreme za slavljenja trostruke pobede: nad Nemačkom, nad

Britanijom i nad Neptunom. U ulozi britanskih zarobljenika trebalo je danastupe Cimbelinov sin sa svojim pristalicama i posade nekih britanskihtrgovačkih brodova, koje je zadržao u Bulonju. Kao nemački zarobljenici

trebalo je da nastupi onih trista pravih Nemaca, kojima su pridodati i najstasitijiljudi koje je mogao naći u Francuskoj; ovi poslednji su imali da nataknu naglavu plave vlasulje i da govore među sobom nekim nemogućim jezikom koji jetrebalo da bude nemački. Međutim, kao što rekoh, Senat se nije usudio da muizglasa zvanični trijumf, te se Kaligula morao zadovoljiti nezvaničnim svečanimophodom kroz Rim. On je ujahao u Rim isto onako kako je nekada jahao prekomosta kod Baja, a samo ga je navaljivanja Cezonije, koja je bila razumna žena,sprečilo da tada ne pokolje čitav Senat. Građanstvu se za one štedre prilogekoje mu je ono svojevremeno moralo da udeli odužio na taj način što je međunarod sa krova svoga dvora bacao zlato i srebro. Ali je ujedno naredio da se sanovcem bacaju i usijani koturići od gvožda, da bi tako podsetio Rimljane da imjoš nije oprostio njihovo ponašanje u amfiteatru. Vojnicima je rečeno da moguda izazovu u gradu onoliko nereda koliko im je volja i da o državnom troškupiju koliko hoće. Vojnici su naravno do kraja iskoristili date im slobode:pljačkali su sve trgovine u više ulica i spalili su čitavu četvrt u kojoj stanujubludnice. Red je bio uspostavljen tek posle deset dana.

Bilo je to u septembru. Iako Kaligula nije bio u Rimu, radnici su i daljevredno podizali novi hram na Palatinu, sa druge strane hrama Kastora i Poluksa,idući k njemu od novoga dvora. Jedno krilo se prostiralo čak do Trga. Kaligulaje hram Kastora i Poluksa pretvorio u predvorje novoga hrama i prosekaoprolaz između samih kipova Bogova-Blizanaca. „Bogovi-Bliznaci su mojivratari”, hvalio se on. Zatim je uputio poruku namesniku Grčke, tražeći da se svičuveni kipovi grčkih božanstava uklone iz tamošnjih hramova i pošlju njemu uRim. Nameravao je da im odrubi glave i zameni ih novim glavama koje binosile njegov lik. Najviše je žudeo da mu padne šaka čuveni ogromni kipolimpskog Zevsa. Sagradio je čak i naročiti brod kojim je trebalo prevesti tajkip do Rima. Ali je grom udario u taj brod pre nego što je i bio pušten u more,ili je bar tako glasio zvanični izveštaj, jer verujem da je u stvari sujevernaposada sama zapalila brod. Međutim, Kapitolski Jov se pokajao zbog svojesvađe sa Kaligulom (tako nam je bar sam Kaligula predstavio tu stvar), izamolio ga da se vrati i opet živi u njegovoj blizini. Kaligula je odgovorio da jeon već skoro završio svoj novi hram; ali pošto se Jov sa Kapitola tolikoponizno izvinio, on će usvojiti jedno srednje rešenje: sagradiće most prekoudoline kojom će povezati dva brega. I on je to i učinio: novi most je takonatkriljavao i sam krov Avgustovog hrama.

Kaligula je posle toga bio zvanično proglašen za Jova. On nije bio samolatinski Jov, već i olimpijski Jov, pa ne samo to, nego je u svojoj ličnostisjedinio i sve druge bogove i boginje, a glave na njihovim kipovima je zamenioglavama sa svojim likom. On je tako ponekad bio Apolon, ponekad Merkur, aponekad Pluton; pri tim promenama on je oblačio i odgovarajuće odelo i

zahtevao da mu se prinose odgovarajuće žrtve. Tako sam ga video kako se šetakao Venera, odeven u dugu prozirnu haljinu od svile, namazana lica, sa crvenomvlasuljom, sa jastučićima umesto grudi i u papučama sa visokim potpeticama.Uzevši na sebe obličje dobre boginje Faune, on je učestvovao na njenojdecembarskoj svetkovini. O, kakva je to bila sablazan! Ali on je jako voleo iMarsa. Pa ipak, najviše je vremena provodio kao Jov: čelo mu je krasiomaslinov venac, nosio je bradu od tankih zlatnih niti, bio je ogrnut plaštom odplave svile, a u ruci je nosio veštačku munju, načinjenu od neke smese zlata isrebra. Jednoga dana, tako opremljen, on se uspeo na govorničko uzvišenje naTrgu, pa se obratio okupljenome narodu ovim rečima:

– Nameravam da uskoro sazidam sebi jedan grad na vrhu Alpa. Mi bogoviviše volimo da živimo na vrhovima planina nego u nezdravim rečnim dolinama.Sa Alpa ću imati dobar pogled na svoju imperiju – videću odatle Francusku,Italiju, Švajcarsku, Tirol i Nemačku. Ako primetim da se negde ispod menemože izleći izdaja, ja ću, opomene radi, zatutnjati evo ovako! (Kod tih rečipustio je iz grla neki zvuk koji je trebalo da podseća na tutnjavu grmljavine.)Ukoliko ta opomena ne bude ozbiljno shvaćena, ja ću sažeći izdajnika svojommunjom, evo ovako! (Na to je zavitlao onom svojom tobožnjom munjom, a onaje udarila o jedan kip i odbila se od njega, ne nanevši mu uopšte nikakvavreda.)

Neki stranac koji se našao u mnoštvu, jedan obućar iz Marselja, koji jedošao da vidi znamenitosti Rima, prsnuo je tada u glasan smeh. Kaligula je daouhvatiti toga čoveka, pa je naredio da ga privedu uzvišenju na kome se nalazio;zatim se sagnuo i, mršteći se, upitao ga:

– Šta ti misliš, ko sam ja?– Grdna neka varalica! – odgovorio je obućar.Kaligula se zbunio.– Varalica? ponovio je on. Ja, varalica!– Da, potvdio je Francuz, ja sam samo ubogi francuski obućar i ovo je moja

prva poseta Rimu. Ja sam čovek priprost, i govorim ono što mislim. Kada bineko kod nas činio to što ti ovde činiš, on bi bio grdna varalica!

Tada se nasmejao i Kaligula i rekao:– Jadni maloumniče! Pa takav čovek bi zaista i bio varalica. U tome i jeste

sva razlika.Mnoštvo se smejalo kao ludo, ali meni ipak nije jasno da li su se smejali

Kaliguli ili obućaru. Ubrzo zatim Kaligula je naredio da mu se načini i jednanaprava koja je trebala da grmi i seva. On bi zapalio fitilj, a naprava bi zaurlalai bacila kamenje u onom pravcu koji bi Kaligula unapred označio. Međutim, čuo

sam kao izvesno da se on, kad god bi noću zaista zagrmelo, skrivao podpostelju.

Pričalo se i o ovoj zanimljivoj zgodi: Jednoga dana se iznenada sručilonevreme dok se on šepurio u Venerinoj odeći. Tada je on počeo zapomagati:

„Oče moj, oče moj, poštedi toga svoju ljupku kćer!”Uskoro je bio utrošen sav novac prikupljen po Francuskoj, te je Kaligula

pronalazio nove puteve i načine da uveća svoje prihode. Najviše je voleo da sesluži ovim sredstvom: podvrgao bi sudskom ispitivanju oporuke svih onih ljudikoji su umrli a nisu mu zaveštali nikakvu svotu; on bi sudu podneo dokaze otome kakva je sve dobročinstva činio pokojnicima, pa bi izjavio da su oni ačasu sastavljanja svojih oporuka bili ili nezahvalni ili neuračunljivi, a da će onradije poverovati u njihovu neuračunljivost nego u njihovu nezahvalnost. Takobi poništio njihove oporuke i proglašavao sebe za glavnog naslednika. On biobično došao u sudnicu rano izjutra, pa bi kredom na jednoj tabli napisao kolikusvotu novca želi da zaradi toga dana (skoro, uvek dve stotine hiljada zlatnika).Čim bi dobio toliko novca, on bi prekinuo zasedanje. Ali jednoga jutra jeobnarodovao nov ukaz o radnom vremenu za razne vrste trgovine. Naložio je dase ukaz ispiše sitnim slovima na jednoj maloj tablici za objave i da se ta tablicapričvrsti visoko najednom stubu na Trgu; niko se naravno nije ni potrudio dapročita taj ukaz, pošto svet nije ni znao da je on tako važan. Isto po podne suKaligulini činovnici pobeležili imena nekoliko stotina trgovaca koji su inehotice pogazili odredbe imperatorske naredbe. Kada su bili izvedeni predsud, Kaligula je dozvolio da se uzme kao olakšavajuća okolnost ako ga je nekoveć pre toga imenovao kao svoga naslednika pored svoje rođene dece. Ali jesamo nekoliko trgovaca tako postupilo. Zato su od tada bogatiji ljudi uobičajilida unapred obaveštavaju imperatorovog rizničara da su Kaligulu u svojojoporuci imenovali za svoga glavnog naslednika. Pa ipak, ispostavilo se da toponekad i nije bio mudar potez. Jer se Kaligula revnosno služio i onomkutijicom sa lekarijama koju je nasledio od moje staramajke Livije. Jednogadana on je poslao ljudima koji su ga nedavno imenovali za svog naslednika polep poklon ušećerenog voća. Svi su oni umrli još istoga dana. On je, takođe,pozvao u Rim i moga rođaka, kralja Maroka, pa ga je dao pogubiti, rekavši mupri tom sasvim jednostavno:

– Ptolomeju, potreban mi je tvoj imetak!Za vreme dok je imperator boravio u Francuskoj, bilo je, srazmerno uzev,

malo presuda u Rimu, a i zatvori su se skoro sasvim ispraznili. Zbog toga nijeviše bilo dovoljno žrtava koje bi se mogle bacati divljim životinjama. Kaligulaje ublažio tu oskudicu tako što je životinje hranio samim gledaocima, kojima jeprvo odsecan jezik, da ne bi mogli dozivati svoje prijatelje u pomoć. Postajao

je dakle sve ćudljiviji i ćudljiviji. Jednom je neki sveštenik upravo hteo da mu,kao Apolonu, žrtvuje jednog bika. Taj svečani obred je obično obavljan ovako:jedan pomoćnik bi udarcem kamene sekire omamio bika, a sveštenik bi muzatim prerezao grkljan. Kaligula je prisustvovao obredu preobučen usvešteničkog pomoćnika, pa je postavio uobičajeno pitanje:

– Da li da vršim svoju dužnost?– Vrši je! – odgovorio mu je sveštenik, a Kaligula je na to iz sve snage

udario njega sekirom po glavi!Ja sam živeo dosta sirotinjski, sa Briseidom i Kalpurnijom; iako nisam imao

dugova, nisam imao ni novca, osim malog prihoda od moga poljoprivrednogadobra. Starao sam se da Kaligula dozna koliko sam osiromašio, a on mi jemilostivo dozvolio da i dalje ostanem član senatskoga reda, iako više nisam zato raspolagao potrebnim novčanim sredstvima. Pa ipak, osećao sam da mojpoložaj svakim danom postaje sve nesigurniji. Jedne noći početkom oktobraprobudilo me je oko ponoći glasno kucanje na glavnome ulazu kuće. Promoliosam glavu kroz prozor i zapitao:

– Ko je ?– Treba smesta da budeš u dvoru! – odgovoreno mi je spolja.– Da li si to ti, Kasije Herea? – zapitao sam ja. Znaš li možda, hoću li biti

pogubljen?– Dobio sam naređenje da te smesta privedem imperatoru! odgovorio mi je

on.Kalpurnija je plakala, plakala je i Briseida, a obe su me nežno izljubile na

rastanku. Dok su mi pomagale da se obučem, ja sam im na brzinu izložio šta darade sa ostatkom mog imetka, kako da postupe s malom Antonijom, kako da mesahrane i tome slično. Bio je to za sve nas veoma uzbudljiv prizor, ali se nisamusuđivao da ga produžim. Ubrzo sam šepao pored Kasija na putu za dvor. On mije mrzovoljno rekao:

– Osim tebe pozvana su još dva bivša konzula.Rekao mi je i njihova imena, a ja sam se još više uplašio kad sam ih čuo.

Oni su bili bogati ljudi, toliko imućni da ih je Kaligula lako mogao optužiti dakuju zaveru protivu njega. Ali, pitao sam se, šta ću mu onda i ja? Bio sam prvikoji je stigao u dvor. Ona druga dvojica su doletela odmah zatim, usopljeni odžurbe i straha. Odvedeni smo u sudnicu i posađeni na stolice na jednomuzvišenju, koje je bilo preko puta od sudijskog uzvišenja. Iza naših leđa jestajala straža, sastavljena od Nemaca, koji su se nešto došaptavali na svommaternjem jeziku. Prostorija je bila potpuno mračna, samo su na sudijskomuzvišenju gorela dva slabačka žiška. Prozori su bili zastrti crnim zavesama,

izvezenim srebrnastim zvezdicama. Ja i ona druga dva bivša konzula samo smose nemo rukovali. Oni su me ranije više puta uvredili, ali se u senci smrtizaboravljaju takve sitnice. Sve do pred zoru sedeli smo tako, čekajući davidimo šta će se dogoditi.

Iznenada smo začuli zveket cimbala i vesele zvuke drvenih truba i nekihgudačkih instrumenata. Robovi su sve dva po dva ušli na jedna vrata poredsudijskog uzvišenja; svaki je nosio po dve svetiljke, koje su stavljali na stočićepored zidova. Zatim se razlegao snažan glas jednog uškopljenika, koji je počeoda peva poznati napev „Za vreme dugog noćnog bdenja”. Robovi su se zatimpovukli. Čulo se neko šuškanje i u dvoranu je, igrajući, stupila neka visokanezgrapna spodoba obučena u ružičastu žensku haljinu, sa krunom od veštačkihruža na čelu. Bio je to Kaligula!

„Ružoprsta boginja onda

Uklonite zvezdice noćne...” Utom je Kaligula smakao zavese sa prozora i pustio da u dvoranu uđu prvi

zraci rujne zore, a zatim, dok je uškopljenik pevao o ružoprstoj boginji koja gasisvetiljke jednu za drugom, on je igrom propraćao reči te pesme.

„Prikriveni dragani leže”

Sa jednog ležaja koji dotle nismo ni primetili, jer je bio sakriven u

udubljenju jednoga zida, ružoprsta boginja je podigla neku devojku i nekogčoveka – a oboje su bili potpuno nagi – pa im je pokretima objasnila da jekucnuo čas rastanka. Devojka je bila vrlo lepa. Čovek je bio onaj uškopljenikkoji je i pevao. Oni su se rastali i otišli na dve suprotne strane, glumeći krajnjutugu. Bio sam dovoljno mudar da udarim čelom o tle, čim su došli na redposlednji stihovi:

„Ružoprsta boginjo bajna,

Što laganim korakom ljupkimIsceljuješ nevolju svaku...”

Moji sapatnici su se bez mnogo oklevanja poveli za mojim primerom.Kaligula se, podskakujući, izgubio iz dvorane, a uskoro smo pozvani na

doručak s njim.– O, bože bogova! – rekao sam mu ja. Nikada u životu nisam video nijednu

igru koja bi mi pričinila toliko duboko duhovno uživanje kao ova noćas! Ne

mogu rečima da izrazim lepotu te igre!Dva bivša konzula su se složila sa mnom i rekla da je bezmerna šteta što je

u tako nesravnjenoj predstavi moglo da uživa tako malo gledalaca. Kaligula jesamozadovoljno odgovorio da je to bilo samo uvežbavanje igre. On će uskorojedne noći odigrati tu istu igru pred svima građanima u amfiteatru. Nije mi bilojasno kako je mislio da u amfiteatru, koji je dug više stotina koraka, izvede onouklanjanje zavesa, ali naravno nisam glasno izrazio svoje sumnje. Doručak jebio veoma ukusan; najstariji bivši konzul je sedeo na podu i naizmenično jeopitu punjenu mesom od drozdova i ljubio Kaliguli nogu! Ja sam baš razmišljao otome koliko će se obradovati Kalpurnija i Briseida čim me budu opet ugledale,kad mi se Kaligula iznenada obrati ovim rečima:

– Je li, Klaudije, stari bludniče, da li je ono bilo jedno ljupko devojče?– Zaista veoma ljupko devojče, bože!–A koliko je meni poznato, ona je još uvek devica! Da li bi ti želeo da se

oženiš njome? A možeš, ako samo hoćeš! Svidela mi se isprva, ali – čudim se isam zašto – sad mi se u stvari više ne sviđaju nezrele žene. A iskreno govoreći,ni zrele žene, osim Cezonije. Da li si prepoznao devojku koja je igrala?

– Da ti pravo kažem, gospode bože moj, nisam je prepoznao, jer samposmatrao samo tebe!

– Pa to je tvoja rođaka Mesalina, Barbatova kći, reče mi Kaligula. Staripodvodač se nije usudio ni da bekne kad sam naredio da mi je dovedu. O,Klaudije, kakve su u stvari kukavice ljudi!

– Da, gospode bože!– E kad je tako, ja ću vas venčati već sutra. Trebalo bi sad da malo

prilegnem.– Tvoj pokorni sluga zahvaljuje ti hiljadu puta, o gospode!Pružio mi je drugu nogu da je poljubim, a već idućeg dana on je zaista

održao obećanje i venčao nas. Prihvatio je za sebe, kao poklon, deseti deoMesalininog miraza, ali se inače poneo sasvim pristojno. Kalpurnija se silnoobradovala kad me je opet ugledala živog i pretvarala se da se ne ljuti zbogmoje ženidbe. Rekla mi je poslovnim glasom:

– Pa dobro, dragi moj, ja ću se vratiti na tvoje imanje i opet se starati otvojim poslovima. Neću ti ni nedostajati, pošto sad imaš tako dražesnu ženu! Apošto si došao i do novca, moraćeš opet živeti na dvoru.

Uveravao sam Kalpurniju da sam bio nagnan da stupim u taj brak i da će miona zaista mnogo nedostajati. Ali se ona samo podsmevala mojim rečima:Mesalina izgleda dva puta lepša od nje, tri puta je pametnija, a usto je ivisokoga roda, a ima i novca. Ja sam već zaljubljen u nju, tvrdila je

Kalpurnija...Nelagodno sam se osećao. U toku poslednje četiri godine moje bede

Kalpurnija je bila moj jedini pravi prijatelj. Šta sve nije učinila za mene! Paipak, ona je bila u pravu: ja sam zaista bio zaljubljen u Mesalinu, a Mesalina jesada trebalo da bude moja žena. Pored Mesaline, u dvoru nije moglo biti mestai za Kalpurniju.

Plakala je kada je odlazila. Ali sam plakao i ja. Nisam bio zaljubljen u nju,ali je ona bila moj najbolji prijatelj, i ja sam znao da se mogu i ubuduće uvekosloniti na nju ako bi mi ustrebala njena pomoć. Nije ni potrebno da kažem daje nisam zaboravio ni onda kada sam dobio gotovinu miraza u ruke.

Glava XXXIII

Mesalina je bila zaista izuzetno lepa devojka. Vitka i gipkih pokreta, očiju

garavih kao ugljen, ona je imala dugu i crnu kosu, koja je padala u uvojcima.Retko bi kad proslovila koju reč, a imala je i neki zagonetan osmeh, koji me jeprosto dovodio do ludila od zaljubljenosti. Toliko se obradovala što se spaslaod Kaligule i toliko je brzo uvidela kakve joj sve pogodnosti pruža brak samnom da me je svojim ponašanjem potpuno ubedila da njena ljubav prema meninije ništa manja od moje ljubavi prema njoj. Ja sam se tada, ako ostavim nastranu svoje detinjstvo, prvi put zaljubio, a ne treba se nadati nikakvom dobruako se čovek pedesetih godina, koji nije ni naročito pametan niti naročitonaočit, zaljubi u veoma privlačnu i veoma pametnu devojku od petnaest godina.Stupili smo u brak u oktobru. U decembru je Mesalina već zatrudnela. Izgledaloje da joj se jako sviđa moja mala Antonija, kojoj je tada bilo već deset godina;bio sam zadovoljan što dete sada ima nekoga koga može nazvati majkom i što jeto neko ko nije mnogo stariji od nje, te joj može biti i prijatelj, pa je može učiti iuglađenosti i uvesti je u društvo, pošto Kalpurnija nije bila u stanju da to učini.

Mesalina i ja smo bili pozvani da opet živimo na dvoru. Stigli smo unajnezgodnije vreme. Neki trgovac, koji se zvao Bas, raspitivao se kod jednogčasnika dvorske straže o tome kako Kaligula obično provodi vreme: da li jeistina da se on noću, moren nesanicom, šeta predvorjima hramova i palata? Ukoje se to vreme on šeta? Gde se obično šeta? Koji ga stražari obično prate?Časnik je obavestio Kasija o toj stvari, a Kasije je obavestio Kaligulu. Bas jeuhapšen i podvrgnut unakrsnom ispitivanju. Iznuđeno mu je priznanje da jesmerao da ubije Kaligulu, ali je čak i za vreme mučenja poricao da imasaučesnika. Kaligula je onda poslao glasnika Basovom starom ocu, naređujućimu da dođe i da prisustvuje pogubljenju svoga sina. Starac nije imao ni pojma otome da je Bas naumio da ubije Kaligulu, pa nije čak ni znao da mu je sin lišenslobode, te je bio prosto poražen kada je video svoga sina kako slomljenihudova leži ječeći na podu. On je, međutim, savladao svoja osećanja, pa jezahvalio Kaliguli što ga je milostivo pozvao da zaklopi oči svome sinu.Kaligula se na to nasmejao i rekao:

– Je li, ti bi da mu zaklopiš oči? E, onda taj ubica uskoro neće ni imati očijukoje bi se mogle zaklopiti! Sad ću mu iskopati oči! A i ti ćeš izgubiti očnji vid!

Basov otac je tada rekao:– Poštedi nam život! Mi smo samo oruđa u rukama moćnih ljudi. Odaću ti

njihova imena.To je ostavilo dubok utisak na Kaligulu, koji je prebledeo od straha kad je

starac kao zaverenika naveo zapovednika dvorske straže, zapovednika telesnestraže (sastavljene od Nemaca), rizničara Kalista, Cezoniju, Mnestera i joštrojicu ili četvoricu drugih. Kaligula je upitao starca:

– A koga bi umesto mene postavili za imperatora?– Tvoga strica Klaudija, rekao je Basov otac.– Da li je i on u zaveri? – pitao je Kaligula.– Ne, oni su hteli samo da se njime posluže.Kaligula je žurno otišao u svoje lične odaje i pozvao k sebi zapovednika

dvorske straže, zapovednika telesne straže, rizničara i mene. Tu je, pokazujućina mene, upitao one druge pozvane:

– Da li ovo stvorenje može biti imperator?Iznenađeni, svi odgovoriše u glas:– Jedino ako bi nam ti tako zapovedio, Jove!On se onda gorko nasmejao, pa je uzviknuo:– Ja sam sam, a vas ste trojica! Dvojica od vas su naoružana, a ja nemam

čime ni da se branim. Ako me mrzite i želite da me ubijete, ubijte me sada ipostavite umesto mene ovog jadnog blesana za imperatora!

Mi smo svi popadali pred njim licem k zemlji, a ona dva vojnika su mu, idalje ležeći na podu, pružali svoje mačeve, govoreći:

– Mi, gospode, nismo gajili nikakve takve izdajničke misli. Ako nam neveruješ, ubij nas!

I, zamisli, čitaoče, on je zaista i hteo da nas pobije! Ali dok se on joškolebao i oklevao, ja sam mu se obratio ovim rečima:

– Svemogući bože, pukovnik koji me je dozvao ovamo, izneo mi je optužbukoju je Basov otac podigao protiv ovih vernih ljudi. Očigledno je da je taoptužba lažna. Da su se ti ljudi zaista služili Basom kao svojim oruđe zar bionda bilo potrebno da se on kod nekog običnog časnika raspituje o tvojimživotnim navikama? Zar ovi zapovednici ne bi sami mogli pružiti sva potrebnaobaveštenja? Ne, Basov otac je samo pokušao da spase život sebi i svome sinujednom nespretnom laži.

Izgledalo je kao da su moji razlozi uverili Kaligulu. Pružio mi je ruku da jepoljubim, naredio nam je da ustanemo i vratio zapovednicima njihove mačeve.Basa i njegovog oca su odmah zatim Nemci isekli na komade.

Kaligulu, međutim, nikako nije napuštala misao da će ga neko ubiti, njegovstrah je bio samo uvećan nizom predskazanja koja su sva slutila na zlo. Prvo jegrom udario u vratarev stan u dvoru. Zatim se, jedne večeri, kada je on biopozvan na neku gozbu, Incitat tako propeo da mu se otkinula jedna potkovica; ta

potkovica je slomila jedan vrč od alabastera, koji je pripadao još Juliju Cezaru,pa se prosulo vino koje je bilo u njemu. Ali se ipak najgori predznak javio naOlimpu, kad su po Kaligulinoj naredbi radnici počeli da u tamošnjem hramurastavljaju na delove Zevsov kip, da bi ga otpremili u Rim. Najpre je trebalosmaknuti glavu, da bi se po njoj uzela mera za novu glavu sa Kaligulinim likom,koja bi zamenila Zevsovu. Radnici su već pričvrstili čekrk za tavanicu ipostavili konopce oko vrata Zevsovog kipa, pa su upravo hteli da zategnu uže,kad se čitavom Zgradom odnekud razlegao grohotan smeh. Obuzeti samrtnimstrahom, radnici su pobegli glavom bez obzira, a posle se nije mogao naći nikoko bi bio dovoljno hrabar da ih zameni u njihovom poslu.

Neumoljivom strogošću prema svima i svakome Kaligula je uterao ljudimastrah u kosti tako da su svi drhtali kad bi samo bilo i spomenuto njegovo ime.Cezonija mu je savetovala da vlada blago, te da stekne ljubav umesto strahakoji je širio u narodu. Ona je uviđala koliko je njegov položaj nesiguran, a znalaje da bi, ako bi mu se nešto desilo, i ona izgubila glavu, sem u slučaju da svetubude očigledno da je ona već učinila sve što je bilo u njenoj moći da biodvratila Kaligulu od svireposti. On se uostalom ponašao još nerazboritije negoobično. Razgovarao je naizmence sa zapovednikom dvorske straže, rizničarem izapovednikom svoje nemačke telesne straže, pa bi se sa svakim pravio kao daupravo njemu poklanja sve svoje poverenje, te bi mu rekao: „Ja verujem tebi,ali ona druga dvojica kuju zaveru protivu mene; želim da ih smatraš mojimneprijateljima.” Ali njih trojica su stajala u međusobnoj vezi; zbog toga su se ipravili nevešti kad je zavera stvarno bila sklopljena. Kaligula je izjavio daodobrava Cezonijin savet, pa joj se i zahvalio; on će svakako postupiti ponjemu, čim bude sklopio mir sa svojim neprijateljima. Sazvao je Senat i obrationam se, stalno ponavljajući jednu te istu misao:

– Uskoro ću oprostiti svima vama senatorima, koji ste moji neprijatelji, paću vladati hiljadu godina u ljubavi i miru. Tako najzad glasi i proročanstvo. Alipre nego što dođe to zlatno doba, moraće se još kotrljati glave po podu Senata,a krv će šiknuti sve do tavanice! Biće to divljih pet minuta.

Nama bi se naravno više svidelo da prvo dođu hiljadu godina mira, pa tekonda tih pet minuta pomame.

Glavni pokretač zavere bio je Kasije Herea. On je bio vojnik staroga kova,navikao na slepu poslušnost prema naređenjima predpostavljenih. Mora biti daje sve krenulo sa zla na gore, kada je takav čovek kao što je bio on mogao i dapomisli na zaveru protivu života svog vrhovnog zapovednika, kome se nanajsvečaniji način zakleo na vernost. Ali Kaligula je izuzetno rđavo postupao saKasijem. On mu je tvrdo obećao položaj zapovednika dvorske straže, a posleje, bez ijedne reči objašnjenja ili izvinjenja, prepustio to mesto jednom časniku

koji nije dugo služio u vojsci i koji se nigde nije istakao, davši mu ta zvanja kaonagradu za jedan njegov izvanredan podvig u pijenju vina: taj časnik se u dvoruponudio da naiskap ispije čitavu jednu fučiju vina. To mu je zaista i pošlo zarukom – ja sam bio lično prisutan – pa je čak i zadržao to vino u sebi! I, eto,Kaligula je toga čoveka proizveo čak i za senatora. A Kaligula se inače koristioKasijem u najneprijatniji, zadacima i poslovima, naređivao mu je da skupljadažbine pre roka, da uzapćuje imovinu ljudima koji nikad nisu učinili prestupezbog kojih su bili kažnjenji i da odrubi glavu nevinima. Nije uostalom bilodavno kako mu je bio naredio da muči jednu lepu devojku, Kvintiliju, koja jebila i dobra roda, a evo kako se to zbilo:

Nekoliko mladića se htelo oženiti njome; međutim, njen staralac ju jenamenio jednom od Kaligulinih „izviđača”, koji joj se nije nimalo svideo. Onaje zato molila svoga staraoca da joj dozvoli da izabere nekoga drugog; ovaj jena to pristao, ona je našla sebi mladoženju, pa je bio određen i dan svadbe.Izviđač, koga je ona odbila, otišao je Kaliguli i optužio svog suparnika zabogohuljenje, tvrdeći da je on njegovu vladarsku uzvišenost tobož nazvao„ćelavom gospom”, a naveo je kao svedoka i samu Kvintiliju. Kvintilija i njenverenik su bili izvedeni pred Kaligulu. Oboje su poricali ma kakvu krivicu, alisu oboje osuđeni da budu mučeni na točku. Na Kasijevom licu se jasno mogločitati gnušanje, pošto su po zakonu samo robovi mogli biti mučeni na točku.Zbog toga mu je Kaligula naredio da lično rukovodi mučenjem Kvintilije i dapri tom svojeručno okreće zavrmje. Kvintilija nije proslovila nijedne reči, nitije pustila i glasa od sebe u toku čitavog mučenja. Kasije je bio toliko dirnut daje plakao, a ona mu se obratila ovim rečima:

– Jadni pukovniče, ja tebi ništa ne zameram. Mora biti da je ponekad teškoizvršavati zapovesti...

Kasije je gorkim glasom odgovorio:– Žalim što nisam umro onoga dana zajedno sa Varom u Teutoburškoj šumi!Kad je Kvintilija bila ponovo izvedena pred Kaligulu, Kasije ga je

obavestio da ona nije ništa priznala i da nije pustila ni glasa od sebe. Tada jeCezonija rekla Kaliguli:

– Ona je izdržala mučenje zato što voli toga čoveka. Ljubav pobeđuje sve.Možeš je iseći na komade, ali ga ona nikad neće izdati.

Kaligula je onda upitao Cezoniju:– A da li bi ti, Cezonija, bila isto toliko hrabra kad bih ja bio u pitanju?– Ti znaš da bih bila, odgovorila je ona.Tako Kvintilijin verenik nije bio ni mučen, već mu je oprošteno, a Kvintiliji

je podaren miraz od osamdeset hiljada zlatnika, ali je on imao da bude isplaćen

iz imetka onog izviđača, a taj izviđač je, uostalom, bio pogubljen zbogkrivokletstva. Kaligula je, međutim, dočuo da je Kasije plakao za vremeKvintilijinog mučenja, te mu se počeo podsmevati kao staroj kukumavki.„Kukumavka”, najzad i nije bilo najgore ime koje mu je on nadenuo. On jetvrdio da je Kasije stari adžuvan, koji se skoro sasvim pretvorio u ženu, pa jestalno pravio masne šale na njegov račun pred drugim časnicima dvorske straže,koji su se morali pretvarati da se tim gadostima smeju od sveg srca. Kasije jeobično svako podne dolazio kod Kaligule da bi mu ovaj dao dnevnu lozinku.Lozinka je ranije uvek bila „Rim”, „Avgust”, „Jov”, „Pobeda” ili već neštoslično; ali da bi naljutio Kasija. Kaligula mu je od nekog vremena uvek davaoza lozinku besmislene reči kao što su „steznik”, „mnogo ljubavi”, „gvožđe zakovrdžanje kose” ili „poljubi me, naredniče”, a Kasije je morao da prenosi itakve lozinke svojim drugovima časnicima i da trpi njihova peckanja. Zato je onodlučio da ubije Kaligulu.

Kaligula je bio u to vreme luđi nego ikad. Jednog dana je stupio u moju sobui bez ikakvog uvoda mi rekao:

– Imaću tri prestonice, ali Rim neće biti među njima. Imaću jedan svoj gradna Alpima, a ponovo ću podići i Rim kod Ancijuma, jer sam u njemu rođen, teon zaslužuje tu čast, a on leži i pored mora; pored toga ću imati i Aleksandriju,koja će mi služiti u slučaju ako Nemci zauzmu one druge dve prestonice.Aleksandrija je veoma lep i napredan grad.

– Tako je, bože! – rekao sam ja najponiznije.On se onda najednom setio da je bio nazvan „ćelavom gospom”, kosa mu se

na temenu zaista bila jako proredila, pa je viknuo:– Kako se usuđuješ da mi izlaziš na oči s tom svojom odvratnom

kosurinom? To je bogohuljenje!Zatim je naredio svom stražaru, Nemcu:– Skini mu tu glavurdu!Opet sam pomislio da mi je kucnuo poslednji čas. Ali sam ipak bio

dovoljno priseban da vojniku – koji je poleteo na mene sa isukanim mačem –oštro doviknem:

– Šta radiš to, tikvane! Bog nije rekao „skini mu glavu”, već „skini mukosu”! Trči i odmah donesi ovamo makaze!

Kaligula je bio zbunjen, a možda je stvarno i pomislio da je rekao „skini mukosu”. Dopustio je Nemcu da ode po makaze, pa me je ovaj odmah ošišao doglave. Zamolio sam ga da mi dozvoli da tu odsečenu kosu podnesem na žrtvunjemu, kao bogu, a on je milostivo izišao u susret mojoj molbi. Naredio je da sesvi na dvoru moraju ošišati, izuzev Nemaca. Kada je došao red na Kasija,

Kaligula je rekao:– O, kakva šteta! Te ljupke male kovrdže, koje toliko voli naš narednik!Te iste večeri Kasije je sreo Lezbijinog muža. On je bio Ganimedov

najbolji prijatelj, a Kaligula mu je toga jutra rekao nešto iz čega se jasno moglorazabrati da neće više dugo živeti. Lezbijin muž je rekao Kasiju:

– Dobro veče, Kasije Herea, prijatelju! Kako glasi lozinka danas?Lezbijin muž nikad ranije nije nazvao Kasija prijateljem, te ga je ovaj

pažljivo zagledao.Lezbijin muž, koji se zvao Marko Vinicije, nastavi ovako:– Kasije, mi imamo mnogo čega zajedničkog, a kada ti se obraćam kao

prijatelju, ja zaista tako i mislim. Kako glasi lozinka?Kasije mu odgovori:– Noćas je lozinka „male kovrdže”. Ali, prijatelju moj, Marko Vinicije, ako

te zbilja mogu smatrati prijateljem, daj mi za lozinku reč „sloboda”, pa ćešmoći raspolagati i mojim mačem!

Vinicije ga je tada zagrlio i rekao:– Nas dvojica nismo jedini koji smo spremni da se borimo za slobodu. Na

mojoj strani je i Tigar.Tigar, koji se u stvari zvao Kornelije Sabin, bio je takođe pukovnik dvorske

straže; on je obično zamenjivao Kasija, kad god ovaj nije vršio svojeuobičajene dužnosti.

41. god. n. e

Velika Palatinska svetkovina je počela samo dan kasnije. Ovu je; svetkovinuu Avgustovu čast ustanovila Livija još prvih dana Tiberijeve vlade, a ona jeodržavana svake godine u južnom dvorištu staroga dvora. Svetkovina jepočinjala prinošenjem žrtava Avgustu i simboličnim ophodom, a trajala jeobično tri dana; održavane su i pozorišne predstave, kao i predstave sa igrom ipesmom, opsenari i rvači su zabavljali narod, i tome slično.

Podizane su drvene skele sa sedištima za šezdeset hiljada gledalaca. Kadabi svetkovina bila završena, te skele bi bile rasklopljene i sklonjene za idućugodinu. Te godine je Kaligula produžio ovu svetkovinu za punih osam dana, tesu, pored uobičajenih priredaba, održavane i trke kočija u cirkusu i dobropripremljene borbe između brodova na veštačkpm jezeru. Želeo je da se stalnozabavlja sve do dana kada će otploviti za Aleksandriju, a trebalo je da krene nataj put već dvadesetog januara. Hteo je da razgleda prirodne lepote iznamenitosti Egipta, da sakupi novac „neumoljivom strogošću” i onim istim

podvalama kojima se poslužio i u Francuskoj, a ujedno i da preduzme potrebnekorake za temeljno ulepšavanje Aleksandrije i, na kraju, kako se hvalisao, dapromeni glavu Sfinge.

Svetkovina je započela. Kaligula je prineo žrtvu Avgustu, ali se ponašaoisto onako nemarno i oholo kao gospodar koji samo iz nužde i hitne potrebemora da obavlja i niske dužnosti svojih robova. Kad je taj obred bio obavljen,Kaligula je objavio da će, ako to bude u njegovoj moći, milostivo izići u susretsvakoj molbi prisutnih građana. On je u poslednje vreme bio ljut na svojepodanike, što nisu pokazali dovoljno oduševljenja i živahnosti u toku poslednjihborbi sa divljim zverima, pa je, da bi ih kaznio, na deset dana zatvorio gradskežitnice; pa ipak, izgledalo je da im je možda već oprostio, jer im je nedavnobacao novac sa krova dvora. Zato su se razlegli radosni usklici:

Više hleba, a manje poreza, Cezare! Više hleba, a manje poreza!Kaligula se na to silno naljutio. Poslao je odred Nemaca duž redova sedišta,

te je odmah odletelo stotinak glava. Ovaj događaj je pomeo zaverenike:podsetio ih je na divljačnost Nemaca i na njihovu beskrajnu odanost Kaliguli. Uto vreme teško da je bilo ijednog čoveka u Rimu koji nije iz dna duše želeoKaligulinu smrt ili koji ne bi, kako se to obično veli, želeo da se najedeKaligulina mesa; ali u očima ovih njegovih Nemaca on je bio najsjajniji junakkoji je ikad postojao. Što se on oblačio u žensko ruho, što je iznenada uskakaona konja i napuštao usred bojnog pohoda svoju vojsku, što je naterivao Cezonijuda stoji naga pred Nemcima dok bi se on hvalisao njenom lepotom, što je spalionajlepši letnjikovac Herkulaneuma samo zato što je njegova mati Agripina bilau njemu zatočena dva dana na putu za ostrvo na kome je umrla – svi ti njegovineobjašnjivi postupci bili su samo razlog više da mu se Nemci dive kaobožanstvu! Oni bi obično samo dubokomisleno klimali jedan drugome glavom igovorili:

– Da, takvi su bogovi! Nikada ne znaš šta će on učiniti. Takvi su i Tuisko iMan u našoj dragoj, dragog otadžbini.

Kasije nije znao za strah i nije ga se ticalo šta će se dogoditi sa njim lično.Njemu je jedino bilo važno da Kaligula bude ubijen. Drugi zaverenici, koji nisutoliko strasno mrzeli imperatora, počeli su se pitati: „Kako li će se Nemciosvetiti ubicama svoga div-junaka?” Zato su se stali izgovarati, te ih Kasijenikako nije mogao navesti da prihvate ma kakvu stvarnu odluku o tome kakotreba sprovesti naumljeno ubistvo. Oni su predlagali da se sve prepusti slučaju,a Kasije se na to uznemirio, nazvao ih je kukavicama i optužio ih da žele dadobiju u vremenu. Rekao im je čak da oni u stvari žele da Kaligula umakne uEgipat, gde bi najzad bio siguran.

Došao je i poslednji dan svetkovine. Kasije je s velikom mukom nagovorio

zaverenike da najzad prihvate jedan plan koji bi se mogao sprovesti. Utom jeKaligula iznenada objavio da će svetkovina trajati još tri dana. Izjavio je da ćeon lično glumiti i igrati u jednoj maskaradi koju je sam sastavio za stanovnikeAleksandrije, pošto smatra da je pravo da prvo njegovi zemljani vide tupredstavu.

Ova promena je strašljivijim zaverenicima pružila nove mogućnosti zaodugovlačenje.

– O, Kasije, pa to sasvim menja stvar, govorili su oni. Pa to silno olakšavanaše delo! Ubićemo ga poslednjeg dana, upravo kad bude napuštao pozornicu.A to će biti i mnogo bolje. Ili ćemo ga ubiti kad bude izlazio na pozornicu, kakoti već misliš da će biti najbolje.

Kasije je odgovorio:– Mi smo se već jednom složili o tome šta treba da učinimo. Zakleli smo se

da ćemo tako i postupiti, pa tako mora i biti. Uostalom, to je izvrstan način dauklonimo Kaligulu, jer je sve besprekorno zamišljeno.

– A li sad imamo dovoljno vremena! Zašto da ne pričekamo još tri dana?Kasije je na to rekao:– Ako nećete da noćas sprovedemo našu nameru, a vi ste se na to već i

zakleli, onda ću morati da delam sam. Teško da ću nešto uraditi pored njegovihNemaca, ali ću ipak učiniti sve što je u mojoj moći. A ako me Nemci budunadvladali, uzviknuću: „Vinicije, Asprena, Bubone, Akvila, Tigre, zašto i viniste ovde, kao što ste obećali?”

Tako su zaverenici najzad pristali da se drže prvobitnog dogovora. Vinicijei Asprena su imali da nagovore Kaligulu da oko podne napusti pozorište, da bise malo okupao i da bi nešto prezalogajio. Kratko vreme pre toga bi Kasije,Tigar i drugi časnici koji su bili u zaveri, neopaženo napustili pozorište,odlazeći kroz zadnja vrata. Trebalo je da obiđu zgradu i da odu do ulaza u onajpokriven prolaz kojim se najbrže moglo iz pozorišta stići do novog dvora.Asprena i Vinicije su uzeli na sebe da nagovore Kaligulu da i on udari tomprečicom.

Toga dana je bilo već nagovešteno da će biti igran komad „Odisej i Kirka”,a Kaligula je obećao da će posle predstave deliti voće, kolače i novac. On ćenaravno deliti poklone sa svoga mesta, koje se uvek nalazilo kod samih vrata, tesu svi pohrlili u pozorište što su pre mogli, samo da bi uhvatili mesto bližeulazu. Kad je kapija bila otvorena, gomila je nagrnula unutra i počela da seotima o najbliža sedišta. Obično su sve žene sedele zajedno, a bilo je i mestaodređenih za senatore, mesta koja su se čuvala za viđene strance i tako dalje.Međutim, danas su svi sedeli izmešani. Video sam kako je neki senator koji je

stigao suviše kasno, bio prinuđen da sedne između jednog afričkog roba i jednežene čija je kosa bila narandžaste boje i koja je na sebi imala onaj tamnihaljetak koji je zvanično obeležje bludnica od zanata.

– Tim bolje, rekao je Kasije Tigru. Što veća zbrka, to su veći naši izgledi nauspeh.

Sem Nemaca i samog Kaligule, jadni Klaudije bio je skoro jedina osoba nadvoru koja nije doznala za zaveru. Zašto? Zato što je trebalo da bude ubijen ijadni Klaudije, i to kao Kaligulin stric! Trebalo je da u stvari budu poubijanisvi članovi Kaliguline porodice. Predpostavljam da su se zaverenici plašili dabih se ja proglasio za imperatora i osvetio im se za Kaligulinu smrt, a oni suodlučili da ponovo uspostave republiku. Da su mi samo ti blesani poverili svojenamere, ova povest bi se sasvim drukčije završila, jer sam ja bio mnogo boljirepublikanac nego ma koji od njih. Nažalost, oni mi nisu verovali, te su me skrajnjom svirepošću osudili na smrt. U stvari, čak je i Kaligula znao više ozaveri nego ja, pošto je on upravo dobio opomenu proročišta iz Hrama Sreće uAncijumu, koja je glasila: „Čuvaj se Kasija!” On je pogrešno protumačio taopomenu, pa je opozvao Druzilinog supruga, Kasija Longina, koji je bionamesnik Male Azije, misleći da je taj Kasije Longin ljut na njega zbog toga štoje ubio Druzilu, a prisetio se i toga da je on još i potomak onog Kasija koji jesudelovao u uklanjanju Julija Cezara.

Došao sam u pozorište toga jutra oko osam časova. Utvrdio sam da su miredari zadržali jedno mesto. Sedeo sam između zapovednika dvorske straže izapovednika nemačke telesne straže. Zapovednik dvorske straže se nagnuopreko mene i upitao:

– Da li si čuo novost?– Kakvu novost? – uzvratio je zapovednik Nemaca.– Igraće danas jedan nov komad.– Koji komad?– „Tiraninova smrt”.Zapovednik Nemaca je pogledao ispod oka, pa je mršteći se naveo ove

stihove:

„... Dični drugaru, sad miruj!Čuće te inače neko od opakih ljudi iz Grčke.”

Ja sam im na to rekao:– Da, program je izmenjen. Mnester će nam prikazati „Tiraninovu smrt”.Taj komad nije igran već godinama. U njemu je reč o kralju Ciniri, koji nije

hteo da učestvuje u trojanskom ratu, te su ga ubili zbog njegovog kukavičluka.Najzad je počeo i sam komad. Mnester je bio sjajan. Kad je umirao od

Apolonove ruke, on je svu svoju odeću isprskao krvlju, koju je nosio u malojbešici skrivenoj u ustima. Kaligula ga je pozvao, pa ga je poljubio u obaobraza. Kasije i Tigar su ga zatim otpratili do svlačionice, tobož da ga zaštiteod obožavalaca, a posle su napustili zgradu na zadnja vrata. Drugi časnici supošli za njima još dok je vladao metež koji je izazvao Kaligula bacajući narodupoklone. Asprena se tada obratio Kaliguli i rekao mu:

– Ovo je bilo divno! Šta misliš sad o kupanju i lakom ručku?– Ne, odgovorio je Kaligula. Želim najpre da vidim rvačice. Kažu da su

sasvim dobre. Mislim da neću ni napuštati pozorište pre kraja predstave. Danasje ionako poslednji dan.

Kaligula je očigledno bio izuzetno dobro raspoložen. Vinicije je zato ustao.Hteo je da obavesti Kasija, Tigra i ostale da im ne vredi čekati.

Kaligula ga je povukao za skut i rekao mu:– Dragi moj, nemoj bežati! Moraš videti te devojke. Jedna od njih igra

takozvanu „riblju igru”, te se osećaš kao da se nalaziš na deset hvati ispodmorske površine.

Vinicije je opet seo i video je riblju igru, ali je pre toga morao da odsedi ijednu malu melodramatičnu međuigru, koja se zvala „Laureol ili Poglavicarazbojnika”. U tome komadu je bilo mnogo ubistava, a glumci su – nekadrugorazredna bagra – svi bez razlike podražavali Mnesteru i pljuvali krv iznekih bešika koje su prethodno bili stavili sebi u usta. Nikad se nije moglo napozornici videti tako zloslutno razbojište. Kad je bila završena riblja igra,Vinicije je opet ustao.

– Da ti pravo kažem, gospode, rado bih ostao, ali me zove Kloacina. Morabiti da sam pojeo nešto pogano.

„Neka bi darovi koje ću prineti bozima sada

Ugodni bili i njima i meni...” Kaligula se nasmejao i rekao Viniciju:– Nemoj za to okrivljavati mene, dragi moj. Ti si jedan od mojih najboljih

prijatelja. Ne bih ni za šta na svetu dirao u tvoju hranu.Vinicije je izišao na zadnja vrata i zatekao Kasija i Tigra u dvorištu, pa im

je rekao:– Bolje bi bilo da se vratite. Kaligula ostaje u pozorištu do kraja.

Kasije na to reče:– U redu. Hajdemo nazad. Ubiću ga u samom pozorištu. Očekujem da ćete

mi pomoći.Utom je prišao Kasiju jedan vojnik dvorske straže i rekao mu:– Dečaci su najzad stigli, gospodine!Kaligula je svojevremeno pisao grčkim gradovima u Maloj Aziji,

naređujući da mu svaki od njih pošalje po deset dečaka najplemenitije krvi;trebalo je da ti dečaci odigraju na svetkovini svoju narodnu igru s mačevima ida otpevaju jednu himnu u njegovu čast. Međutim, to je bio samo izgovor: želeoje da se dočepa tih dečaka, koji bi mu dobro došli kao taoci kad bude upraviosvoj bes na Malu Aziju. Dečaci bi bili stigli u Rim već nekolika dana ranije, aliih je nevreme na Jadranskom moru zadržalo na Krfu.

– Obavesti smesta imperatora! – reče Tigar vojniku.Vojnik je pohitao u pozorište.Ja sam u međuvremenu bio jako ogladneo. Šapnuo sam Viteliju, koji je

sedeo do mene:– Želeo bih da nam imperator pruži lep primer i da ode da nešto

prezalogaji!Tada je ušao onaj vojnik i obavestio Kaligulu o dolasku grčkih dečaka, a

Kaligula se obratio Aspreni:– Sjajno! Moći će nastupiti već danas posle podne. Moram odmah da ih

vidim i da na brzinu uvežbam sa njima himnu. Hajdemo prijatelji! Najprevežbanje, a zatim ćemo se okupati, pa ručati i onda se opet vratiti ovamo.

Napustili smo pozorište. Kaligula je zastao na vratima, da bi izdao potrebnanaređenja za popodnevnu predstavu. Ja sam pošao napred sa Vitelijem, nekimsenatorom koji se zvao Sentije i s ona dva zapovednika. Uputili smo se onimpokrivenim prolazom. Primetio sam na ulazu Kasija i Tigra. Oni me nisupozdravili, što mi se učinilo čudno, jer su pozdravljali moje pratioce. Stigli smodo dvora. Rekao sam:

– Baš sam gladan. Osećam miris neke pečene divljači. Nadam se da onevežbe neće trajati odveć dugo.

Nalazili smo se u predsoblju iz koga se ulazilo u dvoranu za gozbe.– Čudnovato! – pomislio sam ja. Nigde nijednog časnika, sve sami neki

narednici.Okrenuo sam se da bih o tome upitao svoje pratioce, ali, što je bilo

najčudnije, i oni su se negde bili ćutke izgubili. Toga istoga trenutka samizdaleka čuo povike i krike, pa opet viku. Pitao sam se u čudu šta li se to

događa. Neko je protrčao pored prozora vičući: „Sve je svršeno! On je mrtav!”Dva minuta kasnije razlegla se strašna vika iz pozorišta, kao da neko u jedanmah kolje sve gledaoce. Krici su se čuli i dalje, ali su se posle nekog vremenautišali, pa se onda začulo silno klicanje. Odvukao sam se nekako, spotičući se, umoju radnu sobu, pa sam se tu sručio na jednu stolicu. Sa svojih visokihpostolja posmatrali su me kameni likovi Herodota, Polibija, Tukidida i AzinijaPoliona. Njihove sleđene crte kao da su mi govorile:

– Pravi istoričar će se uvek izdići iznad trenutnih političkih nereda! – i jasam odmah odlučio da se držim samo kao strog istoričar.

Glava XXXIV

Evo šta se dogodilo. Kaligula je napustio pozorište. Čekala ga je nosiljka

kojom je, nošen između dvostrukih redova vojnika, imao da bude prenet donovog dvora okolišnim putem. Vinicije mu se obratio i rekao mu:

– Pođimo prečicom! Verujem da nas dečaci čekaju na samoj kapiji.– U redu, pođimo onda tim putem! – odgovorio je Kaligula.Narod je pokušao da pođe za njim, ali je Asprena zaostao i naterao gomilu

da se povuče.– Imperator ne želi da ga uznemiravate! – vikao je on. Odbi!Asprena je naredio čak i vratarima da za njima zatvore kapije.Kaligula se uputio prema pokrivenom prolazu. Kasije je istupio i pozdravio

ga.– Kako glasi nova lozinka, Cezare?Kaligula mu je rekao:– Šta? Ah da, Kasije, lozinka! Daću ti lepu lozinku za danas! Neka bude

„starčeva suknja”!Tigar je tada, stojeći iza Kaligulinih leđa, glasno upitao.– Da li da vršim svoju dužnost?To je bio ugovoreni znak.– Vrši je ! – viknuo je Kasije vadeći mač iz korica i udario je Kaligulu

svom snagom.Kasije je nameravao da mu raspoluti glavu sve do zuba, ali je u besu

promašio, pa mu je samo zadao udarac između vrata i ramena. Ključna kost jetako primila glavnu silinu udarca. Kaligula je posrnuo od bola i iznenađenja. Onje divlje pogledao oko sebe, pa se okrenuo i počeo bežati. Još dok se okretao,Kasije ga je opet udario i zdrobio mu vilicu. Tigar ga je tada oborio na tlejednim rđavo upravljenim udarcem koji ga je pogodio po glavi, ali sa strane.Kaligula se polako uspravio, ali na kolenima.

– Udri ga ponovo! – vikao je Kasije.Kaligula je digao oči prema nebu, a na licu su mu se odrazili bol i strah.– O Jove! – molio se on bogu.– Uslišeno! – uzviknuo je Tigar, pa mu je odrubio jednu ruku.Neki kapetan, koji se zvao Akvila, zadao mu je smrtonosni udarac – dubok

ubod u slabinu – ali se posle, radi svake sigurnosti, još deset mačeva zarilo u

njegove grudi i njegovu utrobu. Drugi jedan kapetan, koji se zvao Bubon,dotakao se jedne rane na Kaligulinoj slabini, pa je onda lizao svoje prsteradosno klikćući:

– Zakleo sam se da ću mu piti krv!Sakupila se čitava gomila, a njome je kružio glas da dolaze Nemci. Ubice

nisu mogle ni pomišljati na to da se odupru čitavom bataljonu Nemaca. Oni suse hitro sklonili u najbližu zgradu, a bila je to slučajno baš moja kuća, koju jenedavno Kaligula bio pozajmio od mene da je upotrebi za gostinske sobenamenjene stranim poslanstvima, koje nije hteo da trpi u dvoru. Ubice su ušle naprednja vrata i izišle na zadnja. Svi su umakli na vreme, sem Tigra i Asprene.Tigar je morao da se pretvara kao da nije ni bio jedan od ubica, pa je zajednosa Nemcima urlao, tražeći osvetu. Asprena je odjurio u onaj pokriveni prolaz,ali su ga Nemci tu uhvatili i ubili. Oni su ubili još dva senatora na koja suslučajno nabasali. To je sve učinilo samo jedno omanje odeljenje Nemaca.Ostatak bataljona je uleteo u amfiteatar i zatvorio kapije za sobom. Nemci suhteli da osvete svog ubijenog idola na taj način što bi poklali sve prisutnegrađane, a to je izazvalo onu viku i pisku koju sam najpre čuo. Niko u pozorištunije ni znao da je Kaligula mrtav, a nisu čak ni znali da je neko i pokušao da gaubije. Ali čudno ponašanje Nemaca jasno je pokazivalo svetu kakve su njihovenamere: Nemci su milovali i gladili svoje sulice, pa su im i tepali onako kao štose tepa ljudima, što oni uvek čine pre nego što će proliti krv tim svojim strašnimoružjem. Gledaocima zbilja nije bilo spasa. Iznenada se sa pozornice razlegaozvuk trube: ona je zasvirala znak koji je pozivao na tišinu, a njemu je sledovaloonih šest tonova koji najavljuju carske naredbe. Mnester je tada stupio napozornicu i podigao ruku. Namah se utišala strašna dreka, pa su se još samomogli čuti jecaji i prigušeni uzdasi; jer je važilo kao pravilo da će smestaizgubiti glavu svaki koji bi, kada bi se pojavio Mnester, makar samo iproslovio. Nemci su isto tako prestali bajati, gladiti i milovati svoje oružje.Trubni znak za carske zapovesti pretvorio ih je u kipove. Mnester je povikao:

– Građani, On nije mrtav! Daleko od toga! Ubice su se bacile na njega ioborile ga na kolena, evo ovako! Ali on se opet podigao, evo ovako! Mačevi nemogu da sraze našeg božanskog Cezara! Ranjeni krvav, on je ustao, evo ovako!On je podigao svoju uzvišenu glavu i koraknuo – evo ovako! – pa je svojimbožanskim korakom prošao kroz redove kukavičkih i zbunjenih ubica. Njegoverane su se zacelile, o čuda! On se sada nalazi na Trgu, te se sa silnimbesedničkim žarom obraća svojim podanicima sa govorničkog uzvišenja.

Razleglo se silno klicanje, a Nemci su stavili mačeve u korice i napustilipozorište. Mnesterova laž, koja je došla u pravi čas, spasla je šezdeset hiljadaživota, a možda i više. (Uostalom, Mnestera je u stvari na tu laž navela jedna

poruka Heroda Agripe, kralja Jevreja, jedinog čoveka u Rimu koji tosudbonosno po podne nije izgubio glavu.)

U međuvremenu su tačni izveštaji već stigli do dvora, gde je glas oKaligulinoj smrti izazvao krajnju pometnju. Neki stari vojnici su smatrali da imto pruža sjajnu priliku za pljačku i da bi bilo greh da se propusti prilika. Oni sui počeli sa pljačkom, pod izgovorom da pretražuju prostorije tragajući zaubicama. Sve sobe u dvoru imale su zlatne jabuke na bravama, koje su se lakomogle odvaliti oštrim mačem, a svaka takva jabuka vredela je šestomesečnuplam. Čuvši povike: „Ubite ih, ubite ih! Osvetite Cezara!” ja sam se sakrio izajedne zavese. Dva vojnika su stupila u sobu. Spazili su moje noge, koje suprovirivale ispod zavese.

– Izlazi, ubico! Ništa ti ne pomaže što se kriješ!Ja sam stopio napred i pao nicice.– N-n-n-n-nemojte me ubiti, g-g-g-g-gospodo! – molio sam ja. Ja nnemam

nikakve v-v-veze s tim.– Ko je ovaj stari gospodin? – upitao je jedan od vojnika, koji je tek od

nedavna bio na službi u dvoru. Ne izgleda da je naročito opasan!– Šta? Zar ga ne poznaješ? Pa to je Germanikov slabomoćni brat. On je

stara dobričina. On ne bi ni mrava zgazio. Ustani, gospodine! Nećemo mi tebiništa.

Vojnik koji mi je uputio ove reči zvao se Grat. Poveli su me sa sobom uveliku dvoranu za svečanosti, u kojoj su narednici i desetari upravo održavalisvoje ratno savetovanje. Jedan mladi narednik je stajao na stolu mašući rukamai vičući:

– Neka ide do vraga republika! Naša jedina nada je neki novi imperator, makoji imperator, ali pod uslovom da možemo da navedemo i Nemce da gaprihvate!

– Proglasimo Incitata za imperatora! – predložio je neko, smejući segrohotom.

– Tako mi boga, u pravu si! Bolje i ta matora konjina nego da budemosasvim bez imperatora. Moramo odmah naći nekoga da bismo umirili Nemce.Inače će poludeti od krvožednosti.

Ona dva vojnika koja su me uhvatila probiše se kroz gomilu vukući i meneza sobom. Grat je viknuo:

– Ehej, naredniče! Pogledaj, čoveče, ko je sa nama! Imali smo sreće, zar ne?To je stari Klaudije! Zašto stari Klaudije ne bi mogao biti imperator? U Rimunema čoveka kome bi bolje pristajao taj položaj, iako Klaudije inače pomalohramlje i zamuckuje.

Razleglo se glasno klicanje, smeh i uzvici: „Živeo imperator Klaudije!”Narednik mi se izvinio:– Zaboga, gospodine, mi smo mislili da si ti mrtav! Ali ti si zaista baš onaj

čovek koji nam je potreban. Dignite ga, momci, da bismo svi mogli da gavidimo!

Dva krupna desetara su me zgrabila za noge, pa su me digli na ramena.– Živeo imperator Klaudije!– Spustite me! – vikao sam jarosno. Spustite me! Ne želim da budem

imperator. Odbijam da budem imperator. Živela republika!Vojnici su se samo nasmejali.– E, ovo mi je neka dobričina! Kaže da ne želi da bude imperator! Skroman

je, zar ne?– Dajte mi mač! – zavapio sam ja. Pre ću se ubiti nego što ću...U tome času nam je priletela Mesalina.– Mene radi, Klaudije, prihvati njihovu ponudu! – viknula je ona. Našega

deteta radi, prihvati! Sve će nas pobiti ako odbiješ. Već su ubili Cezoniju. Auhvatili su i njenu devojčicu za noge i smrskali joj glavu o zid.

– Biće ti sasvim dobro, gospodine, čim se budeš malo navikao, rekao mi jeGrat smejući se. Ne žive imperatori tako rđavo, zaista ne žive tako rđavo!

Ja se onda nisam više opirao. Zar vredi da se čovek bori sa Sudbinom?Odneli su me u veliko dvorište pevajući onu glupu pesmu punu nade, sastavljenuna dan kada je Kaligula preuzeo vlast: „Germanik sad se vraća u Rim, a spas odmuka dolazi s njim!” Pevali su tu pesmu, jer sam i ja nosio i ime Germanik.Naterali su me da stavim na glavu Kaligulin zlatni venac od hrastovog lišća,koji su oduzeli nekome pljačkašu. Da ne bih pao, morao sam čvrsto da se držimza ramena one dvojice desetara. Venac mi je stalno spadao preko ušiju.Izgledao sam samom sebi smešan. Vele da sam ličio na nekog zločinca kogavuku na gubilište. Trubači, prikupljeni na brzu ruku, zasvirali su carski pozdrav.

Nemci su pohrlili prema nama. Njima je vest o Kaligulinoj smrti upravo biokonačno potvrdio jedan od senatora, koji im je u odeći duboke žalosti bio izišaou susret. Bili su besni što im je podvaljeno, pa su hteli da se vrate u pozorište,ali je pozorište sada već bilo ispražnjeno, te nisu znali šta da preduzmu. Nijebilo u blizini nikoga kome bi se mogli svetiti, sem dvorske straže, a ona je bilanaoružana. Zvuci carskog pozdrava su izvršili presudan uticaj na njih. Poletelisu prema nama, vičući:,,Hoch! Hoch! Živeo imperator Klaudije!” – pa su počelikao mahniti da mi posvećuju svoje sulice, pokušavajući da se probiju krozredove dvorske straže, da bi mi poljubili noge. Naredio sam im da mi ne

prilaze, a oni su poslušali i bacili se čelom na tle. Nosili su me stalno uokrug podvorištu.

Možete li možda pogoditi šta sam mislio ili čega sam se prisećao za vremetoga doživljaja kome nema premca? Da li sam mislio na Sibilino proročanstvo,ili na predskazanje vezano za ono vučje mladunče, ili na Polionov savet, ili naBriseidin san? Ili sam mislio na moga oca i na slobodu? Ili na moja tri carskaprethodnika, Avgusta, Tiberija i Kaligulu, kao i na to kako su živeli i kako suumrli? Ili na veliku opasnost koja mi je još uvek pretila od strane zaverenika, odstrane Senata i od strane onih bataljona straže koji su se nalazili u logoru? Ili naMesalinu i naše dete koje smo čekali? Na moju staramajku Liviju i obećanjekoje sam joj dao da ću je proglasiti za boginju čim budem postao imperator? NaPostuma i Germanika? Na Agripinu i Nerona? Na Kamilu?... Ne, nikada ne bistemogli pogoditi kakve su mi sve misli prolazile kroz glavu! Biću ipak iskren paću vam reći svu istinu, iako je reč o jednom sramnom priznanju. Mislio sam:„Dakle, ja sam imperator, zar ne? Kakva besmislica! Ali ću bar sada moći danateram ljude da čitaju moje knjige. Doći će najzad red i na javna čitanja mojihdela pred velikim brojem slušalaca. A to i jesu dobre knjige; u njih je uloženotrideset pet godina napornog rada, pa je i pravo da budu čitane. Polion jeprivlačio pažnju na svoja dela skupim obedima. On je bio veoma poštenistoričar i poslednji Rimljanin. Moja Istorija Kartagine je puna zabavnihdešavanja! Siguran sam da će se svideti Rimljanima.”

Eto, to su bile moje misli! A mislio sam i na to kakve mi se mogućnosti, kaoimperatoru, pružaju da se služim tajnim arhivama, te da pronađem šta se zbiljadogodilo ovom ili onom prilikom. Koliko samo ima zamršenih povesti kojetreba razjasniti! Kakva čudesna prilika za jednog pravog istoričara! A kao štosi, čitaoče, valjda već primetio, ja sam u potpunosti iskoristio mogućnosti kojesu mi se pružile. Jer ja se skoro uopšte ne koristim ni onim osveštanim pravomdobrih povesničara da, kao oni, iznosim u svim podrobnostima razgovore čijimi je smisao doduše možda i poznat, ali koji ne poznajem do u tančine.

(Kraj)

Grevsov Ja, Klaudije Mnogi istoričari dele istoriju rimskog carstva na tri razdoblja: Na epohu

kada Rim osvaja Italiju, kada Italija osvaja antički svet i na raspad carstva. Utakvoj podeli, doba Avgusta i njegovih naslednika – dakle doba koje opisujeGrevs u svome romanu o Klaudiju – dolazi negde pri kraju drugog razdoblja.Rim je u stvari već presekao zenit svoje moći i počeo, možda i neprimetno zaonovremenske posmatrače, da se kloni svome padu. Država je stajala predmnogim nerešenim unutrašnjim i spoljnim boljkama. Ustanove koje suodgovarale maloj gradskoj republici nisu bile dorasle poslovima jedneimperije; sitni zemljoposednici su propali, a prinos sa veleposeda je opao zbogniskog učinka robovskog rada, a između ostalog i usled priliva veomaprimitivne robovske radne snage sa severa; gradski puk je živeo u besposličenjuod novca kojim je podmićivan u dane izbora, a uveseljavao se velikim uličnimtučama i opsedajući domove ovog ili onog senatskog prvaka. Stalni spoljniratovi su tražili svoj neumitni danak u krvi i novcu, a česte vojne pobune suugrožavale i sam opstanak države.

Julije Cezar je tada (u prvoj polovini I v. pre n.e.) širom Evrope proneoslavu rimskog oružja i zadao poslednji udarac – umirućoj aristokratskojrepublici. Ali njegova brza smrt je dovela do opšteg bezvlašća i građanskihratova, koji su završeni potpunom pobedom Oktavijana Avgusta. Pod koprenomustanova, osveštanih starinom, a obilno se koristeći blagoslovom religije, on jezaveo ličnu svevlast, koja se oslanjala na vojsku, koja je bila plaćenička. Taplaćenička oružana sila će docnije uzdizati, održavati i rušiti sve njegoveneposredne naslednike. Unutrašnje reforme, koje je čvrstom rukom sproveoAvgust – a koje nisu mogli potpuno da upropaste ni nesposobni ili sumanutinjegovi sledbenici – dale su novi prividni sjaj imperiji i omogućili joj daljebitisanje. Neminovni proces, koji je već zahvatio čitavo robovlasničko društvo,usporen je, ali naravno ne i zaustavljen.

Grevs je pred sobom imao materijal za kojim su i pre njega posegli mnogipisci, namamljeni dinamikom istorijskih događaja i snažnom individualnošćuistorijskih ličnosti koje su ih nosile. Otuda i Grevsov roman Ja, Klaudijeobiluje dešavanjima svetsko-istorijskog značaja. Jer u to „međuvreme” padajuromanizacije Galije i Ilirije, ratovi Rima sa Germanima i Britanijom, neprilikesa Judejom i sukobi sa Parćanskom državom. Ali je zato epoha bogata izanimljivim ličnostima, kao što su bili: vojskovođa, državnik, vrlo čudangizdelin i „monden” Julije Cezar; odlučni i raspusni Marko Antonije, koji jemogao da se pokorava samo jednom čoveku, Cezaru, a koji je postao nemoguć

posle Cezarove smrti; pa Avgust, koji je tako uporno izigravao poštenje da jenajzad donekle i postao pošten; pa Agripa, nesuđeni imperator, čovek sumnjivaporekla, a nesumnjivih sposobnosti; pa tromi, nepoverljivi Tiberije, čija jenepravednost prema drugima bila nadmašena jedino njihovom nepravednošćuprema njemu; pa Kaligula, koji je pokušao da u Rim presadi istočnjačke običajei koji je, kao preteča cezaropapizma, prvi u Evropi pružio nogu na celivanje; i,najzad, Klaudije, koji je i kao samodržac ostao rob, a za koga su njegovisavremenici toliko uporno tvrdili da je lud da je već teško i verovati u njihovomišljenje! A za ovim ljudima idu rimske žene: Fulvija, prva supruga MarkaAntonija, i prva među onim Rimljankama čijf su vlastoljublje i putenostuzdrmali Rim; pa Oktavija, druga supruga Marka Antonija, koju je upropastilanjena preterana čestitost; pa kraljica Egipta Kleopatra, treća supruga MarkaAntonija, koju je upropastila njena preterana pokvarenost; pa Livija, čije jelicemerstvo bilo gore od svake telesne razvraćenosti, a koje je bila prva pravaimperatorka za koju zna istorija; pa bolesno ohola Agripina – starija, i, na kraju,lakomislena i raskalašna Mesalina...

Čitalac će, međutim, u ovoj knjizi uzalud tražiti prost puk i njegov život.Svesno se ograničavajući na nekoliko stotina ličnosti iz gornjeg vodećeg sloja,Grevs pruža jednu sliku koja nije originalna po svome predmetu, već po tehnicikojom je ona data.

Roman Ja, Klaudije napisan je u prvom licu, kao tobožnja autobiografijaimperatora Klaudija. Ovaj način pisanja (čest u engleskoj književnost – što sene može smatrati slučajem) unapred obezbeđuje izvesnu piščevu bliskost sačitaocem, a ovde ima jednu još važniju ulogu: Iako su se događaji o kojima jereč odigrali pre skoro 2000 godina, mi ih gledamo kroz prizmu jednogsavremenika, bolje rečeno jedne osobe koja deli mnoge predrasude Grevsovihizvora. Ne samo opšta aristokratsko-republikanska tendencija, ne samo sviglavni događaji i ličnosti, nego su i mnoge opaske i pojedinosti, pa čak i čitaviopisi uzeti (ponekad doslovno) iz Tacita, Svetonija, Dia Kasija, Plutarha,Seneke, Josifa Flavija i drugih antičkih pisaca, koji su često i krivotvoriličinjenice da bi ubedljivije pisali. Zbog toga Klaudije optužuje Tiberija za svemoguće polne izopačenosti, Kaligulu, čak i za smrt svoga prethodnika, a Livijučini glavnim pokretačem skoro čitave radnje u romanu! Tako se pisac, krijući seiza Klaudija, oslobađa odgovornosti za sporna tvrđenja, premda su mu neka odnjih, kako se bar to nama čini, jako prirasla za srce. Uostalom, Klaudije nijeobična luda, on je, posle Avgusta, najbolji vladar iz julijevsko-klaudijevskeloze! Zadojen mnogim starorimskim aristokratskim predrasudama, on jeistovremeno poklonik svega grčkog, i kao takav u nagonskom sukobu sa ljudimakao što su bili Katon i Tiberije. Klaudiju se svakako ne može odreći ni ličnadobronamernost, a neki njegovi nedostaci nisu samo njegovi, nego u stvari

slabosti koje su imali i ljudi koji su u istoriji prikazivani u najboljoj svetlosti.Klaudije je zaista bio preterano popustljiv prema Mesalini i drugim osobama izsvoje okoline; ali zar nije veliki i mudri Marko Aurelije – kome se kao stoikune pristoji da bude ciničan – do smrti zahvaljivao bogovima (Samome sebi,117) što su mu poklonili tako dobroga brata (u stvari običnog pokvarenjaka!),dičnoga sina Komoda (uzor od nitkova!) i vernu ženu Faustinu (s kojom semogla u bludničenju nadmetati možda još samo Klaudijeva Mesalina)?

Stil Grevsove knjige, prezasićen utančanim nagoveštajima, osoben je istvara prevodiocu znatne teškoće. Roman je navodio spis čoveka koji je kao ijedna ličnost I. S. Turgenjeva opsednut mišlju da su žene pokretači svih zala, akoji i sam o sebi misli da nije potpuno „čitav”, te izvodi šeretluke sa sobom i sadrugima, strahovito sujetan na svoj stil i veštinu da perom dočara svetu svojzanimljivi lični doživljaj života, uveren da će svojim otvorenim pričanjemoboriti postavke zvanične rimske istorije i stvoriti nov način iznošenja velikihličnih povesti. Otuda se Klaudije izražava realno, hita od događaja događaju,od anegdote anegdoti, skače s predmeta na predmet. On tobož piše na grčkom,dakle na jeziku bolje obrazovanih Rimljana, koji je mnogo pogodniji za pričanjeu vidu razgovora nego latinski. A kako i sam ističe u predgovoru engleskomizdanju ove knjige, pišući je, Grevs se trudio da podražava stil jedino sačuvanihoriginalnih Klaudijevih izjava (jedan njegov govor pred Senatom o pravimaprovincijalaca i jedna poslanica građanima Aleksandrije, u kojima su rečeniceisprekidane, sa mnogo umetanja i odstupanja od osnovne misli, pune raznihnezgrapnosti i hrapavosti u izrazu, upravo „magis inepte quam ineleganter”).

Grevs nije pisao knjigu zato da bi (kao toliki drugi pre i posle njega)veličao sjaj rimskog carstva, slikao bleštave odore i uzvišene imperatore, čijisu poroci zaboravljeni, a koje su potonji vekovi zaogrnuli plaštom vrline. Veranantičkim svedočanstvima, psihološki uverljiv, on je – često opozicija premazvaničnoj istoriografiji – pre svega dao izraza svojim ličnim preokupacijama.Jedino se tako mogu razumeti pojedine jetke primedbe koje su naravnopripisane Klaudiju, kao njegove preterane ciničnosti, kojima bi se osporila takoreći i svaka vera u čoveka uopšte. Ali ta lična crta, koja prožima svaku rečenicuromana upravo ga i čini umetničkim delom.

* * *

Rođen 26. jula 1895. u porodici sa desetoro dece, Grevs je sin poznatog

irskog nacionaliste i pisca čuvene balade „Father O’Flynn”; njegova mati jebila Amalija fon Ranke, druga žena Alfreda Persivala Grevsa. U mladostiGrevs se više posvetio planinarenju, boksu i prelistavanju kupusara iz očevevelike biblioteke, nego učenju, te je morao da promeni šest škola. U času kada

je dobio stipendiju za Oksford, on je otišao u I svetski rat, borio se i bio teškoranjen kao vojnik jednog velškog puka. Godine 1918. se oženio Nensi Nikolson,s kojom je živeo prvo u Velsu, zatim u jednom predgrađu Oksforda. On je u tovreme studirao, ali je istovremeno (bez mnogo uspeha) držao i jednu trgovačkuradnju. Zbog ženinog slabog zdravlja prihvatio se mesta profesora engleskogjezka u Kairu (1926), ali se već sledeće godine vratio u Englesku i 1929.razveo. Jedno od četvoro dece iz toga braka je Dženi Nikolson, (poznatiengleski spoljnopolitički komentator), a jedan sin mu je poginuo u Burmi u IIsvetskom ratu, u onom istom velškom puku u kome je nekada služio i sam Grevs.

Grevs je prve knjige svojih pesama objavio 1916. Premda veoma plodankao pesnik, on novčane koristi nije imao od toga svog pisanja. Posle rastave saženom, on stalno (sem tokom rata) živi na Majorci, španskom ostrvu uSredozemlju na kome su se nekada bili sklonili Žorž Sandova i nesrećni Šopen.Zajedno s američkom spisateljicom Laurom Riding, on odatle izdaje mnoganjena i svoja dela, kao i knjige drugih krajnjih modernista. Svetsku slavu jestekao nizom istorijskih romana: Ja, Klaudije (1934), Klaudije bog (1934),Velizar (čiji je predmet iz vizantijske istorije, 1939), Amerika narednikaLemba (predmet je uzet iz američke revolucije 1940), Nastavite naredničeLemba (1941), Žena g. Miltona i Zlatno Runo (posle II svetskog rata) i dr. Onje, sem toga, objavio više zbirki eseja o poeziji (naročito je zapažena knjigaBela boginja), nekoliko istorijskih rasprava (kao n. pr. Lars Porsena, 1927); aposle II svetskog rata je napisao iUspostavljanje nazarenske Biblije i drugadela. Preveo je na engleski Apulejevog Zlatnog magarca i sastavio priručnikGrčke mitologije (posle II svetskog rata).

Kao što to već odaju i same njegove duhovne veze sa Laurom Riding i sadrugim savremenim američkim pesnicima (Rensomom i Kamingom, na primer),Grevs je naklonjen krajnjem modernizmu. On smatra da je pesničko delo nesamo duhovna katarza za čitaoca, već pre svega i za samoga stvaraoca. Stalnoironičan, on se prevashodno bavi trivijalnostima, tako da mnogi smatraju da jenjegova poezija u stvari jedan preokrenuti „iskuvani” romantizam. Drugi opet –mada priznaju da njegove pesme s retkom snagom održavaju agoniju njegovaduha – tvrde da one ipak predstavljaju neku vrstu „samoubistva pesništva”.Ukoliko u njegovom stvaralaštvu ima nekoga razvoja, onda je on u „postupnomesmenjivanju tuge užasom” (Grirson).

Za razumevanje Grevsovog unutrašnjeg života značajno je autobiografskodelo Zbogom svemu tome (1929), na koje mu je u ime optimizma odgovoriorođeni otac knjigom Povratak svemu tome (1930). Povrh toga se nikako ne smegubiti iz vida daje bio i prisan prijatelj T. E. Lorensa (pisca dela Sedamstubova mudrosti, kod nas poznatog pod naslovom Ustanak u pustinji). Ovoprijateljstvo je bilo isto onoliko važno za uobličenje njegovih sklonosti kao i za

utvrđivanje njegovih predubeđenja, koliko i prijateljstvo Hakslija sa D. H.Lorensom. Grevs je u dva maha (u knjizi Lorens i Arapi, 1927 i T. E. Lorenssvojim biografijama, koju je napisao zajedno s Lidel Hartom 1939) opširnoraspravljao o svome prijatelju, a danas se on – koji se inače uvek baviorušenjem kultova – uporno bori protiv svih onih koji na osnovu novih činjenicažele da prikažu Lorensa ne kao narodnog junaka izuzetne vrednosti, nego samokao čoveka potisnutih podstreka i izuzetne otuđenosti...

* * *

Grevsove knjige Ja, Klaudije i Klaudije bog i njegova žena Mesalina

predstavljaju jednu nerazlučnu umetničku i istorijsku celinu. U prvoj knjiziKlaudije opisuje svoj život dok nije postao car i bog, a u drugoj svoj život odtoga trenutka, ironišući sebe i kao cara i kao boga, iako su drugi stvarnoverovali u njega kao u natprirodno biće. Oba dela ove „autobiografije” imala sujoš od svoje prve pojave ogroman uspeh, nagrađivan od raznih književnihustanova, roman je objavljen na svim važnijim jezicima. U Engleskoj je doživeovelik broj izdanja, pa je preštampan i u okviru popularne edicije „Pingvin”. UAmerici je objavljen u biblioteci „Hiljadu najčitanijih knjiga sveta” (ModernLibrary, Ransom House). Kao jedino Grevsovo prevedeno delo, ovaj roman jebio objavljen i kod nas pre II svetskog rata u jednoj svesci i u jako skraćenomizdanju Matice Hrvatske. To izdanje je verovatno rađeno prema jednojnemačkoj preradi, koju je uostalom pisac odobrio, a kojom je roman sveden napolovinu svog izvornog obima. Srpski prevod Ja, Klaudije, koji se nalazi predčitaocem, dat je bez ikakvih skraćenja, utoliko pre što roman inače ne skraćujuni engleski, a ni američki izdavači. Najzad, predratno hrvatsko izdanje je većpotpuno iscrpeno, te ovo novo izdanje Klaudijevog životopisa dolazi u pravičas.

M. V. Dimić

OBJAŠNJENJA AGAMEMNON, kralj Mikene i vrhovni zapovednik grčke vojske za vreme

trojanske opsade.ALEKSANDAR, kralj Makedonije i osnivač helenske monarhije (336-322

god. pre n. e.); jedan od najvećih svetskih osvajačaALEKSANDRIJA, grad u Egiptu na ušću Nila u Sredozemno More; osnovao

ga Aleksandar 332. god. pre n. e. Jedno vreme najvažniji centar antičke kulture,čuven sa svoje knjižnice.

ALIJA, rečica u blizini Rima kod koje su Gali 390. god, pre n. e. PotukliRimljane i posle toga zauzeli i sam Rim.

AMFITEATAR, građevina kružnog (ili ovalnog oblika) sa stepenastopoređanim redovima sedišta, često i za više desetina hiljada gledalaca.

ANTONIJE Marko (83-30 god. pre n. e.), rimski vojskovođa i suparnikAvgustov.

APIJE Klaudije („Slepi”); cenzor 312. god. pre n. e.; podigao put od Rimaod Kapue, koji je po njemu i nazvan Via Appia (taj put postoji i danas).

APIS, sveti bik starih Egipćana; crn, sa belom pegom na čelu.APOLON, rimski i grčki bog smrti, lepote i mudrosti.ARISTOFAN (oko 450-386 god. pre n. e.), najpoznatiji grčki pisac

komedija, oštar i zajedljiv u ismevanju svojih savremenika.ARTEMIDA, vidi Dijana.AUGURI, rimski sveštenici koji su ispitivali volju bogova na osnovu raznih

znakova.ADŽUVAN, ženstven čovek koji se prostituiše sa muškarcima.BAKVICA, drveni sud za vodu (oko 10 l).BAH, rimski bog vina (odgovara grčkom bogu Dionisu).BRIJANJE brkova i brade je u Avgustovo vreme bilo uobičajeno kod

Rimljana, jer je nošenje brade smatrano za grčki i orijentalski običaj; Rimljanise nisu brijali samo u znak žalosti (da odbiju od sebe duhove umrlih).

BRUT Lucije Junije, bio je 510. god. pre n. e. sa Kolatinom prvi konzulposle uspostavljanja republike u Rimu. Čuven po tome što je osudio i rođenesinove na smrt zbog pokušaja ponovnog uspostavljanja monarhije.

BRUT Marko Junije (85-42 god. pre n. e.), iako blizak prijatelj i moždavanbračni sin Julija Cezara, učestvovao je u zaveri protiv njega i u njegovom

ubistvu. Poznat kao republikanac, predstavnik aristokratske stranke i čovekosvedočene lične moralnosti.

CENZOR, visok položaj u Rimu, za koji su izbori vršeni svakih pet godina;cenzor je bio vrhovni poreznik, raspoređivao je stanovništvo na građane,vitezove i senatore, i bdeo nad javnim i privatnim moralom.

CILICIJA (grčki Kilikija), predeo na jugu Male Azije; na severu se graniči sKapadokijom, na istoku sa Sirijom, a na jugu sa Sredozemnim, morem.

C1NC1NAT, rimski građanin (V veka pre n. e.), koji je dva puta biran zadiktatora, ali se posle pobede nad neprijateljem uvek vraćao u privatan život,svome plugu i domaćim poslovima.

CICERON (Marko Tulije (106-43 god. pre n. e.), rimski besednik idržavnik; u pogledu stila i jezika najveći rimski prozni pisac. Cenjen kao pisac,osporavan kao karakter zbog malodušnosti i kolebljivosti u sukobu izmeđurepublikanaca i monarhista. Ubijen po želji Marka Antonija.

DARIJE I, persijski car (521-485 god. pre n. e.) zauzeo je Trakiju iMakedoniju, ali je bio potučen od Grka kod Maratona.

DVORSKA STRAŽA (pretorijanska garda), lična garda rimskih imperatora;u Avgustovo vreme se sastojala od devet bataljona (kohorti).

DEDAL, po grčkom predanju prvi čovek koji je poleteo krilima, koja je samsebi načinio.

DEMOSTEN (384-322 god. pre n. e.), najčuveiji grčki besednik, proslaviose govorima protiv makedonskog kralja Filipa (tzv. „Filipike”), branećinezavisnost grčkih državica.

DIJANA, rimska boginja lova (odgovara grčkoj boginji Artemidi).ENEJ, junak koji je po grčko-rimskom predanju posle propasti Troje poveo

Trojance u Italiju; predak Romula i Rema (osnivača Rima), kao i čitaveporodice Julija Cezara. Opevao ga Vergilije.

EPIGRAM, kod Rimljana kratka, zajedljiva pesmica.EPIKUR (341-279 god. pre n. e.), grčki filozof; smatrao da se saznanje

jedino može postići čulima, da je cilj života sreća, a da se ona postižezadovoljstvima (naročito duhovnim, pošto su ona trajnija). Od stoika naovamočesto je nepravedno napadan i klevetan kao propovednik telesnih uživanja.

ESHIL (389-314 god. pre n. e.), veliki grčki dramatičar.ETRURIJA, država u staroj Italiji, koja je dostigla vrhunac svoje moći u VI

veku pre n. e.; posle dugih borbi, vođenih promenljivom srećom, uništili su jeRimljani. Poreklo, jezik i pismo Etruraca ostali su i do danas potpuno zagonetni.

EUFORION, grčki pesnik i gramatičar iz III veka pre n. e.; njegovi spisi su

sačuvani samo u odlomcima.FARAON, naziv za apsolutnog samodršca starog Egipta.FAUNA ili „dobra božica” (lat. bona dea), rimska boginja, žena boga

Fauna, boga plodnosti (koji uglavnom odgovara grčkom bogu Panu). Veomacenjena u starome Rimu.

FENIČANI, semitski narod koji je osnovao mnoge gradove na obalidanašnje Sirije i u celoj oblasti Sredozemnog Mora; bavili su se trgovinom i doVIII veka pre n. e. suvereno su vladali Sredozemljem; prvi su upotrebljavalifonetsku azbuku (po jedno slobo za svaki glas u jeziku).

FORTUNA, rimska boginja sreće (odgovara grčkoj boginji Tihe).FRIZ, u građevinarstvu vodoravna pruga između arhitrava (glavne grede,

koja vezuje dva stuba ili više stubova) i glavne opšivnice (venca). Kod grčko-rimskih hramova se sastojao od bojenih šara i vajanih ukrasa.

FUČIJA, omanje, duguljasto bure, zgodno da se nosi na konjskom samaru(po jedno sasvake strane).

FURIJE, tri rimske boginje osvete (Grci su ih zvali Erinijama). Oneproganjaju zločinca u snu ili kroz savest.

GEMA, umetnički obrađen dragi kamen, koji je obično nošen u prstenu kaopečat.

GRAĐANSKI RATOVI, vođeni su u Rimu tokom I veka pre n. e., najpreizmeđu Marija i Sule, zatim između Pompeja i Cezara, i najzad između Antonijai Oktavijana (kasnije nazvanog Avgust).

HAZDRUBAL, brat kartaginskog vojskovođe Hanibala, istakao se u IIPunskom ratu (218-201 god. pre n. e.), u kome je i poginuo (207 god. pre n. e.).

HALDEJA, carstvo u donjem toku reke Tigra i Eufrata, osnovano oko 2700god. pre n. e.; konačno pokoreno od Asiraca 1500 god. pre n. e. U antičkovreme se smatralo da se Haldejci naročito živo bave crnom magijom.

HANIBAL, kartaginski vojskovođa (247-183 god. pre n. e.), jedan odnajvećih vojskovođa svih vremena, smrtni neprijatelj Rimljana; tokom IIPunskog rata (218-201 god pre n. e.) potukao ih više puta (kod Tičina i Trebije,kod Trazimenskog Jezera i kod Kane), ali u bici kod Zame (202 god.) podlegaoScipionu Afrikancu. On je, da bi napao Italiju, prešao ubojnim slonovima Alpe.Poražen, otrovao se da ne bi živ pao Rimljanima u ruke.

HAOS, po grčkoj mitologiji prvobitno neuređeno stanje svemira iz koga serodio kosmos.

HVAT, mera za dužinu (1,896 m).HESIOD, grčki pesnik iz VIII veka pre n. e. U svome delu „Poslovi i dani”

govori o poljskim radovima, a u „Teogoniji” o postanku bogova i sveta. Punpraktičnih moralnih pouka.

HEKATA, grčka boginja donjeg sveta i nečistih sila (imala je tri glave i tritela).

HEKTOR, najslavniji trojanski junak u opsadi Troja; ubio ga u dvobojuAhil, pa ga onda vukao za svojim kolima oko grada.

HERKUL (Herakle), sin Zevsa i Alkmene, heroj koji je još u kolevcizadavio dve zmije, a zatim izvršio dvanaest junačkih podviga; otrovala ga ježena iz ljubomore. Najveći starogrčki narodni junak.

HERODOT (oko 484-425 god. pre n. e.), najstariji grčki istoričar, opisaosukobe Persijanaca i Grka.

HEFEST, vidi Vulkan.HIDRA, po grčkom predanju zmaj sa devet glava; čim mu se odseče jedna

glava, niče mu nova; ubio ga Herkul.HIMERA, po grčkoj mitologiji čudovište koje bljuje vatru (spreda lav, u

sredini koza, pozadi zmaj).HOMER (X ? vek pre n. e.), najstariji epski pesnik svih vremena. Neki

istoričari sumnjaju da je on stvarni pisac „Ilijade” i „Odiseje”, pa čak ne verujuda je uopšte i postojao.

HORACIJE Kvint Flak (65-8 god pre. n. e.), rimski pesnik; proslavio sesvojim „Odama” i spevom „O pesničkoj veštini”; štićenik Mecene i Avgusta.

HORACIJE Kokle, Rimljanin koji je po predanju 507 god. pre n. e. Sambranio most na Tibru protiv vojske etrurskog kralja Porsene.

IZIDA, grčko ime za egipatsku boginju Sait, boginju braka i zemljoradnje.IMPERATOR, prvobitno naziv za vojskovođu; od Avgustovog vremena

titula toliko vezana za carsku porodicu da se naziv poistovetio sa pojmom car.IRIDA (Iris), grčka boginja duge, vesnica bogova.JERMENIJA, visoravan između Male Azije, Persije i Rusije; u antici

jermenska država je naizmenca potpadala pod vrhovnu vlast Asiraca,Persijanaca, cara Aleksandra, Rimljana i Parćana; otadžbina današnjih Jermena.

JOV, vidi Jupiter.JULIJE CEZAR (199-44 god. pre n. e.), najveći rimski vojskovođa, osvojio

je Galiju (današnju Francusku), zakoračio u Germaniju i u Britaniju. Ubijen jeod strane aristokratskih republikanaca, koji su se opirali njegovimmonarhističkim stremljenjima. Osnivač rimske svetske monarhije.

JUPITER, rimski vrhovni bog (odgovara grčkom bogu Zevsu).

KAMIL Marko Furije (kraj IV i početkom III veka pre n. e.), rimski diktator,tj. vojskovođa koji je za vreme rata, pored vojne vlasti, držao u svojim rukama isvu zakonodavnu i izvršnu vlast.

KAPITOL, najčuveniji od sedam bregova na kojima je podignut Rim. Nanjemu su se nalazili tvrđava i hramovi posvećeni Jupiteru, Junoni i Minervi.

KAREJA, grad u Mesopotamiji, kod koga je 53 god. pre n. e. do nogupotučen rimski državnik i najveći bogataš svoga vremena trijumvir Kras.

KARTAGINA, feničanski grad na severoistočnom uglu današnjeg Tunisa uSev. Africi, podignut u IX veku pre n. e. Glavni suparnik Rima u Sredozemlju,porušen od Rimljana posle III Punskog rata (146 god. pre n. e.).

KATON Marko Porcije (tzv. Stariji ili Cenzor, 232-147 god. pre n. e.),rimski besednik i državnik protivnik Kartagine i svakog istočnjačkog ili grčkogkulturnog uticaja.

KASTOR i POLUKS, po grčkoj mitologiji braća blizanci – sinovi Zevsa iLede, koju je Zevs obljubio u obliku labuda.

KATUL Gaj Valerije 887-47 god. pre n. e.), rimski pesnik-liričar.KERBER, po grčkoj mitologiji troglavi pas-čuvar ulaza u donji svet.KIBELA, frigijska boginja plodnosti, slavljena orgijama, često

poistovećivana sa grčkom boginjom Reom.KIRKA, čarobnica koja je u Homerovoj „Odiseji” polovinu junakovih

pratilaca pretvorila u svinje.KONZUL, Narodni skup Rimljana birao je svake godine dva konzula, koji

su u vreme republike vodili najvažnije državne poslove, u Avgustovo vremebili samo senka vlasti, a u vreme Dioklecijana (284-305 god. n. e.) samo jošprazna titula.

KOCKE, Rimljani su se služili i kockama načinjenim od ljudskih kostiju,koje nisu ravnomerno šupljikave i ravnomerno teške, pa se unapred znalo kojaće strana više puta pasti. Dve od šest strana kocke nisu važile, a četiri su imalesvoje ime; „Venera” je dobijala, odgovarajući današnjoj šestici.

KUPIDON, rimski bog ljubavi (odgovara grčkom bogu Erosu).LAVIRINT, građevina kralja Minosa na Kritu sa velikim brojem prostorija i

isprepletanim hodnicima.LIKTOR, pratilac rimskih dostojanstvenika, nosio je kao znak vlasti pred

njima snop šiblja sa sekiricom u sredini snopa. Konzuli su imali po dvanaestliktora.

MAGISTRAT-om je u Rimu nazivan svaki položaj u državnoj službi na kojise dolazilo putem izbora, tj. voljom glasača.

MARS, rimski bog rata (odgovara grčkom bogu Aresu).MARSOVO POLJE, ravnica pored Tibra, na kojoj su se rimski građani

obavezno vežbali u rukovanju oružjem.MEMFIS, jedna od prestonica starog egipta, 18 km južno od današnjeg

Kaira.MERKUR, rimski bog trgovine (odgovara grčkom bogu Hermesu).MECENA (70- 8 god. n. e.), prijatelj Avgustov, velik pokrovitelj umetnosti;

po njemu se mecenom i danas naziva svaki dobrotvor umetnika.MILJA, rimska mera za dužinu koja je imala 2000 koraka (oko 1,5 km).MINERVA, rimska boginja, zaštitnica nauke, umetnosti i ženskog ručnog

rada (odgovara grčkoj boginji Paladi Atini).MINOS, po predanju moćni kralj Krita, koji je sagradio Lavirint.MINOTAUR, po grčkom predanju čudovište (pola čovek, pola bik) koje je

u Lavirintu na Kritu ubio heroj Tezej.MOMOS, grčki bog poruge i kritike.NEVIJE Gnej (oko 270- 201 god. pre n. e.), prvi pravi rimski pesnik; on je

svojim hroničarskim delom u stihovima „Punski rat” položio temelje rimskognarodnog epa.

NEPOTIZAM, povlašćivanje rođaka u davanju položaja u javnoj službi naračun drugih zaslužnijih kandidata.

NEPTUN, rimski bog mora (odgovara grčkom bogu Posejdonu).NEFELOKOKUGIJA, imaginarna zemlja u Aristofanovom komadu „ptice”NUMA, Pompilije (oko 716-672 god. pre n. e.), drugi rimski kralj.NUMIDIJA, u antičko vreme oblast u današnjem Alžiru. NUMIĐANI su

imali sopstveno pismo, slično starokartaginskom, Pokorili su ih Rimljani posleIII Punskog rata i pada Kartagine.

OLIMPIJSKE IGRE („Olimpijade”), održavane su u staroj Grčkoj svakečetiri godine; prvi put 776 god. pre n. e.; po njima su u antičko doba brojanegodine i određivana istorijska zbivanja.

PAVIJA, grad u Lombardiji (sev. Italija).PALATIN, najstarije nastanjeno brdo u Rimu, na kome su se nalazile carske

palate.PALAC, mera za dužinu (=1,85 cm).PARTENIJE, grčki pesnik iz Nikeje (I vek pre n. e.), poznat kao pisac 36

proznih pripovedaka o nesrećnim ljubavnicima.PARČANI, stari narod skitskoga porekla, koji je od 255 god. pre n. e. Do

226 god. n. e. vladao područjem današnje Persije, severnim delom Pakistana iistočnim deom Iraka.

PERIKLE (499-429 god. pre n. e.), najveći atinski državnik; pod njegovomupravom Atina je dostigla vrhunac svoje moći.

PlNDAR (oko 518-429 god. pre n. e.) najveći grčki lirski pesnik (čuvene sunjegove „Himne”).

PIR, kralj Epira (307? -272 god. pre n. e.), koji je u dva maha potukaoRimljane, ali uz ogromne sopstvene žrtve („Pirova pobeda”).

PLATON (427-347 god. pre n. e.), grčki filozof iz Atine i najveći od svihantičkih mislilaca; imao presudan uticaj na idealističku filozofiju i nahrišćanstvo.

PLUTON, rimski bog podzemlja (odgovara grčkom bogu Hadu).POKROVITELJ NARODA (tribunus plebis), biranje u Rimu od prostog

puka (plebs); bio je neprikosnoven i imao je pravo veta na sve odluke ma kojerimske ustanove ili ma koga pojedinca kao nosioca javne vlasti.

POLIBIJE (oko 204-121 god. pre n. e.), grčki istoričar („Istorija sveta” u 40knjiga, od kojih je u većini sačuvano samo prvih pet.) Otac tzv. „pragmatičnogpravca” u istoričarskom izlaganju.

POPMPEJ Gnej (zvani „Veliki”), rimski vojskovođa i državnik (106-48god. pre n. e.). Branilac rimske aristokratske republike, koga je Cezar pobedio ugrađanskom ratu.

PORSENA Lars (VI vek pre n. e.), etrurski kralj. Protivno rimskimpredanjima, istoriografija danas smatra da je on ipak privremeno pokorio Rim.

PRVOSVEŠTENIK (lat. pontifex, u stvari=graditelj mostova), nadzorniknad svim pitanjima vere; u starom Rimu ih je isprva bilo 4, pa 8, a na kraju 15;obrazovali su kolegijum, čija je glava bio VRHOVNI PRVOSVEŠTENIK (lat.pontifex maximus).

PUK (legija) je u Avgustovo vreme brojao 6000 ljudi, a delio se na desetBATALJONA (kohorti); bataljoni su se dalje delili na tri ČETE (manipule), ačete na dva ODELJENJA, (centurije).

PUNSKI RATOVI su vođeni između Kartaginjana i Rimljana u tri maha: IPunski rat od 264-241, II Punski rat od 218-201 i III Punski rat od 149-146 god.pre n. e. Ti ratovi su okončani potpunim porazom i rušenjem Kartagine, koja jedotada bila glavni suparnik Rima u Sredozemlju.

RIM je po predanju osnovao Romul 753 god. pre n. e.ROMA (imenica ženskog roda), latinski naziv za Rim, kao i za boginju,

njegovu zaštitnicu.

ROMUL (753-715 pre n. e.), po predanju osnivač i prvi kralj Rima. Dojilaga je, zajedno sa njegovim bratom Remom (koga je on ubio), vučica, a poslesmrti se „uzneo” i priključio bogovima, te je kao takav i poštovan.

SABINJANI, italsko pleme nastanjeno severno od Latina, pokorili su gaRimljani 220 god. pre n. e.

SALUST Gaj Krisp (86-35 god. pre n. e.), rimski istoričar, plemić idržavnik, čuven po svojoj podmitljivosti. Oko svoje palate u Rimu imao ječuvene Vrtove u kojima je proveo svoje poslednje dane izbegavajući svakomešanje u politiku.

SATIRI, niža poljska i šumska božanstva muškoga roda, predstavljana sajarećim repom, kopitama i ušima, kasnije se sve više gubi njihov životinjskikarakter. Oličenje ljubavničke požude i vragolanstva.

SATURN, rimski bog plodnosti, slavljen svakog 17 decembra; njemu subile posvećene svetkovine (tzv. saturnalije) koje su trajale i po više dana.

SAFO, grčka lirska pesnikinja (VII vek. pre n. e.) sa ostrva Lezbosa;ljubavnim pesmama obraćala se lepim ženama (otuda „lezbiska ljubav”).

SENAT je u starome Rimu (do Cezarovog ubistva) bio vrhovnozakonodavno i upravno telo. U njemu su sedeli samo patriciji, tj. Predstavnicinajvišeg rimskog plemstva, i to po nasleđu. Posle je vremenom gubio unaslednoj plemićkoj isključivosti i moći. Brojao je do 600 članova.

SIBILE, sveštenice Apolonove, koje su se bavile i gatanjem i proricanjem.Čuveno sibilsko proročište je bilo u Kumama u južnoj Italiji, gde je bilo dostagrčkog življa.

ŠKORPIJA, osmo sazvežđe u zodijaku (zodijak ima 12 sazvežđa kroz kojeprođe sunce za godinu dana, od jedne do druge prolećne ravnodnevnice),

SKRUPUL, apotekarska mera, 288 deo funte (oko 1,5 grama).SPARTA, država u staroj grčkoj sa strogo vojnom organizacijom, borila se

sa Atinom o prevlast (hegemoniju); vojnički snažna, ali bez demokratije, nauke,filozofije i umetnosti.

SPINTRIJE, geme ili kovani novci sa nepristojnim slikama.SREBRNJAK (denarius), dvadeset peti deo zlatnika.STOICIZAM, učenje filozofske škole koju je osnovao Grk Zenon (340-260

god. pre n. e.). Sreća se po stoicima postiže vrlinom i životom u skladu saprirodom.

STOPA, mera za dužinu (29,57 cm).SULA Kornelije (138-78 god. pre n. e.), rimski vojskoviđa i državnik, koji

je posle šestogodišnje lične diktature i surovog proganjanja svojih političkih

protivnika uspostavio prava Senata. Povukao se zatim u privatan život.SFINGA, kameni lav sa ljudskom ženskom glavom, kip koji su stari

Egipćani postavljali kao čuvare faraonskih grobnica. Najčuvenija je Sfingapored piramida u Memfisu.

TARZ, glavni grad Cilicije (na reci Kidnu u Maloj Aziji), rodno mestoapostola Pavla.

TARKVINIJI, rimska kraljevska dinastija etrurskog porekla; poslednjirimski kralj je bio Tarkvinije Oholi (534-510 god. pre n. e.).

TEZEJ, mitski atinski junak; kada mu je bilo 16 godina izvršio je 6 velikihdela (pobedio divove, divlje zveri i Amazonke).

TEOKRIT (III vek pre n. e.), grčki pesnik koji je opevao život pastira i takoutvrdio uzore tzv. „bukoličke poezije”.

TESALIJA, pokrajina u grčkoj (prema Egejskom moru).TOGA, deo stare rimske odeće, vrsta plašta; senatori i neki velikodostojnici

nosili su togu sa crvenim rubom (senatori sa širokim, vitezovi sa uskim), askupljali su je na grudima zlatnom pribadačom umetničke izrade. Deca je nisunosila, jer je bila znak zrelosti.

TORKVAT Manlije (IV vek pre n. e.). pobedonosni rimski diktator.TRG, koji se često pominje u ovoj knjizi u stvari je Forum Romanum, glavni

trg Rima, ukrašen najsjajnijim građevinama i javnim zdanjima, sada potpunosrušenim. Središte starorimskog javnog života.

TRIJUMF, kod Rimljana svečani ulazak u Rim pobedonosnog vojskovođe,koga prate njegova Vojska, zarobljenici i plen. Pravo na trijumf je dodeljivaosamo Senat. Trijumfator se vozio na bojnim kolima, stojeći u njima.

TROJA, u antičko doba grad u Maloj Aziji na ulazu u Dardanelski Moreuz;po predanju (koje je opevao Homer u „Ilijadi”), Grci su ga opsađivali desetgodina (prema savremenim arheološkim nalazima oko 1193-1184 pre n. e.):

TIR, stari feničanski pomorski grad (današnji Sur), čuven sa industrije boje(naročito grimiz). Misli se da su njegovi preduzimljivi građani eksploatisalirudnike cinobera na Avali i da su u Vinči na Dunavu imali svoje naselje, odaklesu Dunavom nosili tu rudu preko Crnog Mora u Malu Aziju.

TIFEJ, po grčkoj mitologiji div sa sto ognjenih usta i sto ruku.TRILIJA (Mullus barbatus), veoma ukusna riba, koja živi u rekama i

mnogim morima.TUKIDID (oko 455-396 god. pre n. e.), grčki istoričar, opisao Peloponeski

rat između Sparte i Atine, u kome je i sam učestvovao.TUNIKA, kod Rimljana, kratka košulja.

VENERA, rimska boginja ljubavi i lepote (odgovara grčkoj boginjiAfroditi). Smatralo se da porodica Julija Cezara potiče od nje.

VERGILIJE Publije Maron (70-19 god. pre n. e.), najveći rimski pesnik,pisac junačkog speva „Enejida”.

VESTA, rimska boginja vatre i domaćeg ognjišta) odgovara grčkoj boginjiHestiji). VESTALKE – device posvećene toj boginji – žive su zakopavane uzemlju ako bi svojom krivicom izgubile devičanstvo; svaka uvreda vestalkikažnjavana je smrću.

VETO (lat. = zabranjujem), pravo rimskog narodnog tribuna da zabranisprovođenje ma koje odluke nekog činovnika, pa i samog Senata.

VITEZOVI, u starome Rimu plemići po imućnosti (služili su u konjici).Pored drugih povlastica imali su pravo da opšivaju odeću tankom crvenomtrakom. U društvenoj hijerarhiji su stajali iznad građana, a ispod senatora; imalisu jako razvijeno kastinsko osećanje i velik uticaj na javne poslove.

VULKAN, rimski bog vatre, zaštitnik zanata, ružan i hrom (odgovara grčkombogu Hefestu).

ZEVS, vidi Jupiter.ZLATNIK (aureus) vredeo je sto sestercija ili dvadeset pet srebrnjaka

(denarius).M. V. D.

1Prevedeno kod nas sa „sulica”. (Prim. prev.)2Prevedeno kod nas sa „džilit”. (Prim. prev.)3Ovoga Nerona ne treba mešati sa onim drugim Neronom koji je docnije

postao imperator. R. G.4Ovaj citat iz Ilijade, kao svi drugi navodi iz Ilijade i Odiseje, uzet je iz

prevoda T. Maretića. Prim. prev.5Kasniji imperator Neron. – R.G.