Dojke  (lat. mamma, grč. mastos) 

Dojke ili mlecna zlezda

Najveca je kozna zelzda

 Nalazi se na ventralnoj strani grudnog koša na granici kosti i hrskavice četvrtog rebra

Izgrađena od 20 do 25 pojedinačnih žlezda.

Dojka ženskog novorođenčeta ne razlikuje se od dojke muškog novorođenčeta

Do početka puberteta muške i ženske dojke razvijaju se jednako, a onda se muška dojka u pravilu dalje ne razvija, dok se ženska pod uticajem ženskih polnih hormona razvija i njen razvitak završava se tek za vreme  trudnoće i dojenja.

Izgrađena od 20 do 25 pojedinačnih žlezda. Svaka od njih zajedno s vezivnim i masnim tkivom  izgrađuje po jedan režanj. Režnjevi su međusobno podeljeni gušćim vezivnim tkivom, a svakom režnju dojke pripada jedan glavni odvodni kanal (ductus lactiferus), koji završava levkstim proširenjem na bradavici (porus lactiferus).

 Normalnu veličinu doseže u dobi između šesnaeste i devetnaeste  godine .

Većinom je smeštena između drugog i sedmog rebra, te između lateralnog dela prsne kosti i srednje pazušne linije (regio  mammalis)

 Koren dojke (radix mammae) se nalazi u području ispod drugog rebra i nastavlja se u trup (corpus mammae). Dojka je obložena kožom koja u donjem delu čini oštar prevoj, poput žleba (sulcus submammalis) i prelazi u kožu prsnog koša .

Na vrhu dojke je bradavica (papilla mammae), izbočena tvorba i visine oko centimetar, kroz koju izlaze izvodni kanali mlečne žlezde. Oko bradavice je kružno pigmentirano područje (areola mammae) 

Dojku oblikuje žlezdano tkivo mlečne žlezde (glandula mammaria) u i obloženo masnim tkivom. Mlečnu žlezdu čini 10 do 20 alveotubuloznih žlezda (lobi glandulae mammariae), od kojih svaka ima izvodni kanal (ductus lactiferi) koji se svaki posebno otvara na bradavici dojke.

Grudni kos 2-veliki grudni mišić; 3-mlečne žlezde; 4-bradavica; 5-areola; 6-mlečni kanali; 7-masno tkivo; 8-koža

Arterije dojke su ogranci tri arterija: unutrašnje arterije grudnog koša (a. thoracica interna), lateralne a. grudnog koša (a. thoracica lateralis) i međurebrene arterije (aa. intercostales).  

Vene dojke čine splet ispod kože, koji započinje oko areole Hallerovim prstenom (plexus venosum areolaris)

Limfne žlezde dojke nalaze se na površini i u dubini dojke, čineći mreže koje međusobno anastomoziraju. Najveći deo površnih limfnih žlezda uliva se u limfne čvorove pazuha (nodi lymphatici axillares)

Dojka je kod  muškaraca rudimentirani organ, a kod žena je deo  polnog aparata koji luči mleko i omogućava prehranu odojceta  spregom niza hormona

Dva do tri dana nakon porodjaja počinje obilno lučenje mleka

Svako dojenje izaziva deseterostruko povećanje lučenja prolaktina koje traje oko jedan sat.

Mleko se neprekidno luči u alveole mlečnih žlezda,

Zbog ranije navedenog, dojke žene su vrlo osjetljive i sklone patološkim promjenama.

Sve bolesti dojke mogu se podijeliti u dvije skupine:

netumorske i tumorske bolesti Tumorske bolesti dojke

1. Dobroćudni tumori. Najčešći je fibroadenom (češći je kod mlađih žena) i papilom (resičasto bujanje u mlečnom vodu koje često uzrokuje krvarenje, pa je čak 50% svih krvavih iscedaka iz bradavice uzrokovano tom promenom). Ostali su prilično retki. To su: lipom, fibrom, hemangiom, neurinom, hondrom. Ciste također pripadaju ovoj skupini. Poseban oblik retkog tumora dojke su phyllodes tumori (sastoje se od cističnih formacija kojima listasto bujaju izdanci stanica)

2. Zloćudni tumori (rak dojke).

Postoji nekoliko različitih vrsta raka dojke, koji se mogu razviti u različitim delovima dojke. Najčešći je poznat kao duktalni karcinom dojke, koji se razvija u ćelijama koje se nalaze duž mlečnih kanala. Na duktalni karcinom dojke otpada oko

80% od svih slučajeva raka dojke.

Menstruacija

Menstruacija ili mjesečno krvarenje do kojeg dolazi pod uticajem žlezda s unutrasnjim lučenjem, pri čemu se sluznicamaternice koja je bogata krvnim žilama svaki mesec priprema da prihvati oplođenog jajašca i ako se to dogodi dolazi do trudnoće, u protivnom sluznica "odumire" i izbacuje se krvarenjem. Krvarenje je poslednja faza menstrualnog ciklusa čije je prosečno trajanje 28 dana, a prvi dan se računa od početka krvarenja. Menstruacija je prirodna

pojava, a ne bolesno stanje.

Prva menstruacija naziva se menarha i prve menstruacije često su neuredne, a s vremenom se normaliziraju. Djevojčice prvu menstruaciju dobijaju između 9. i 16. godine. Krv može biti gusta ili tamno smeđe boje, a količina krvi koja se gubi menstruacijom određena je hormonalnom ravnotežom do koje dolazi tek nakon nekoliko

godina od prve menstruacije.

Žene u proseku gube svakog meseca 50 do 100 g krvi i organizam taj nedostatak brzo nadoknadi ukoliko menstruacije nisu suviše česte ili suviše obilne. Uobičajeno trajanje ciklusa računa se od 23 do 35 dana, a samo

krvarenje može trajati od tri do sedam dana.

Između 20. i 30. godine života žena dostiže najveću plodnost, ali često pate od bolnih menstruacija. Jedan broj žena pre i za vreme mjesečnice oseća neugodne bolove u

donjem delu trbuha ili u području bubrega.

U dobi od 40 godina povećava se broj žena s neredovnim menstruacijama, a nakon 45. godine na 50%. Menstruacije traju kraće ili duže i postaju nepredvidljive. Mogu nestati i na nekoliko mjeseci, pa se ponovno pojaviti, krvarenje može biti vrlo slabo ili pak postati vrlo jako. U toj dobi 10% žena pati od menoralgije kod kojeg krvarenje traje duže od 7 dana, a

prisutni su i ugrušci krvi. U pedesetim godinama života u

pravilu nastupa menopauza.

PMS

PMS je poremaćaj koji osećaju mnoge žene u periodu od 1-2 nedelje pre menstruacije.

Simptomi mogu uključivati napetosti i nadutosti u donjem delu trbuha, napetosti grudi, bolove u leđima, akne, nervozu,depresiju, glavobolju, umor, pojačano zadržavanje tečnosti i promenu raspoloženja.  Iako nema egzaktnih statističkih podataka, pretpostavlja se da oko 70-75 % svih žena s vremena na vreme oseti neku od ovih tegoba. 30-40% žena ima tegobe tako jake da dva do 3 dana menjaju uobičajeni ritam, a 5% žena je potpuno onesposobljeno za normalni ritam života.

Smatra se da hrana bogata crvenim mesom i zasićenim masnoćama, kao i hrana mlečnog porekla može pogoršati ove simptome. Zato stručnjaci savetuju izbegavati ovu hranu posle perioda ovulacije, a takođe i jesti obroke bogate kompleksnim ugljenimhidratima, dakle jesti npr. špagete sa umakom bez mesa, ili sa umakom od gljiva, rižu samu ili sa povrćem, te sirovo i kuvano povrće i voće.

Nekada su PMS smatrali problemom psihološke prirode, danas se tačno zna da je to problem čisto

fizičke naravi i tako mu se i pristupa

Psihicki:

 ceste promene raspolozenja

 nervoza, napetost

osetljivost , teskoce u koncentraciji , paranoja I depresija

Fizicki :

slabost , umor , glavobolja

vrtoglavica , oticanje zglobova , bolovi u krstima …

nadutost, povecanje apetita

pojava akni I dijareja

Andrijana

Maksimovic

I3