Documents.tips Tehnicko Crtanje Sa Nacrtnom Geometrijom Tehnicka Skola Novi Beogradpdf

Tehnicko crtanje sa nacrtnom geometrijom

Постављено од: Dragan Dimitrov у Општестручно подручје дана мар 3, 2013

Означено у: наставни материјали

Tehnička škola "NOVI BEOGRAD"

Omladinskih brigada 25

Novi Beograd

Tehnicko crtanje sa nacrtnom geometrijom - Tehnička škola Novi Beograd http://www.tehnicka.edu.rs/blog/printblog.html?index_php?view=article&id=495&tmpl=component&p...

1 of 73 11.4.2014 19:47

PITANjA I ODGOVORI

IZ

TEHNIČKOG CRTANjA SA NACRTNOM GEOMETRIJOM

Nastavnik:

Dragan Dimitrov


2 of 73 11.4.2014 19:47

S A D R Ž A J

(pitanja iz tehničkog crtanja)

strana

1. Standardi. Vrste standarda..................................................................................................

2. Vrste tehničkih crteža.......................................................................................................

3. Formati crteža.....................................................................................................................

4. Razmera. Vrste razmere......................................................................................................

5. Vrste linija i njihova primena................................................................................................

6. Tehničko pismo...................................................................................................................

7. Zaglavlja tehničkih crteža.....................................................................................................

8. Ortogonalno (pravouglo) projiciranje...................................................................................

9. Projekcija tačke na jednu, dve i tri ravni...............................................................................

10. Projekcija prave (duži)........................................................................................................

11. Projiciranje geometrijskih tela - valjak..................................................................................

12. Projiciranje geometrijskih tela - kupa...................................................................................

13. Projiciranje geometrijskih tela - prizma.................................................................................


3 of 73 11.4.2014 19:47

14. Projiciranje geometrijskih tela - piramida..............................................................................

15. Aksonometrija.....................................................................................................................

16. Pravouglo projiciranje, pogledi, izgledi i njihov raspored.......................................................

17. Kotiranje - vrste kotiranja....................................................................................................

18. Pravila načela, elementi kotiranja..........................................................................................

19. Kotiranje konusa i nagiba....................................................................................................

20. Tolerančije dužina i uglova.................................................................................................

21. Tolerančije oblika i položaja..............................................................................................

22. Kvalitet obrađenih površina...............................................................................................

23. Preseci mašinskih delova...................................................................................................

24. Veze mašinskih elemenata - navojne veze...........................................................................

25. Veze mašinskih elemenata - veze klinom............................................................................

26. Uprošćeno crtanje - zupčasti prenos..................................................................................

27. Uprošćeno crtanje - lančani prenos....................................................................................

28. Skičiranje mašinskih delova - izrada skice..........................................................................

29. Kompjuterska grafika........................................................................................................

1. Standardi. Vrste standarda

Standardizačijom je omogućena masovna proizvodnja velikog broja istih delova (ležišta, vijci i podloške) na automatskim mašinama čime je povećana ekonomičnost,produktivnost i rentabilnost.

Utvđivanje propisa kojima su tačno predviđeni oblici i mere delova sa istom funkcijom, materijal od koga su izrađeni, način ispitivanja kvaliteta itd. naziva sestandardizacija a sami propisi standardi.


4 of 73 11.4.2014 19:47

Standardi mogu biti:

interni - važe u okviru jednog predužeća1.nacionalni - važe u jednoj državi (JUS, DIN, ASA)2.regionalni - važe u više država (ECE,GATT, SEV)3.međunarodni - važe u celom svetu (ISO)4.

2. Vrste tehničkih crteža

Po JUS - ovim predviđenim kriterijumima izvršena je podela crteža:

a) prema načinu prikazivanja:

- Ortogonalni crtež prikazuje predmet gledan iz pravca upravnog na ravan projektovanja.

- Aksonometrijski crtež prikazuje "prostorni" izgled predmeta jednom slikom.

b) prema sadržini:

- Crtež sklopa prikazuje složenu celinu i međusobni odnos elemenata (delova).

- Crteži detalja prikazuju oblik, mere, materijal i kvalitet obrađenih površina samo jednog dela (detalja).

c) prema nameni:

- Projektni crtež prikazuje oblik objekta u osnovnim crtama i sa najvažnijim proračunima.

- Montazni crtež prikazuje način montiranja složene konstukcije.

- Radionički crtež prikazuje samo jedan deo sa svim elementima potrebnim za izradu u radionici.

- Situacioni crtež prikazuje međusobni položaj mašina i položaj mašina u odnosu na zgrade.

- Shematski crtež uprošćeno prikazuje jedan detalj ili sklop koristeći usvojene simbole. Shematski se prikazuje rad alatnih mašina, vozila i td.

- Patentni crtež prikazuje ideju ili sustinu funkcionisanja nekog pronalaska i služi kao prilog uz prijavu pronalaska.

- Skica je crtež urađen slobodnom rukom ali uz primenu pravila tehničkog crtanja.

d) prema načinu izrade površine:

- Original je crtež urađen olovkom ili tušem na pausu ili hameru.

- Kopija se dobija umnožavanjem sa originala na ozolid - hartiji.


5 of 73 11.4.2014 19:47

3. Formati crteža

Tehnički crteži crtaju se na formatima hartije odredenog oblika i standardnih veličina. Ovi formati nose oznaku A. Kao osnovni format uzet jepravougaonik a ´ b = 1 m2, a odnos stranica a ´ b =. Iz ovih relacija slede dužine stranica formata:

a) A0 = 1189 ´ 849 mm b) A1 = 841 ´ 594 mm c) A2 = 594 ´ 420 mm

d) A3 = 420 ´ 297 mm e) A4= 297 ´ 210 mm

Produžene veličine formata služe za crtanje dugačkih a uskih predmeta i objekata. Ovi formati se dobijaju produženjem kraće strane formata.

4. Razmera. Vrste razmere

Razmera je odnos dužina linije na crtežu i dužine u prirodi koju ta linija predstavlja. Razmera se označava rečju razmera ili samo brojkama i upisujese u zaglavlje tabele. Na crtežu predmeta upisuju se uvek stvarne vrednosti pojedinih veličina bez obzira na razmeru.

Razmera za uvećanje 50 : 1

5 : 1

20 : 1

2 : 1

10 : 1

Stvarna veličina 1 : 1

Razmere za umanjenje 1 : 2

1 : 20

1 : 200

1 : 2000

1 : 5

1 : 50

1 : 500

1 : 5000

1 : 10

1 : 100

1 : 1000

1 : 10000


6 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 5.1

5. Vrste linija i njihova primena

U mašinskom tehničkom crtanju koriste se sledeće vrste linija (sl.5.1):

A. puna debela linija. Koristi se za vidljive ivice i konture.

B. puna tanka linija. Koristi se za crtanje kotnih i pomoćnih linija, pokaznih linija, linija srafure, kontura poprečnih preseka i kratkih osnihlinija.

C. puna tanka linija izvucena slobodnom rukom, služi za obeležavanje delimičnih preseka, skraćenja i td.

D. puna tanka linija sa cik - cakom. Ove linije služe za crtanje skraćenih izgleda i ogranicenje preseka.

E. isprekidana debela linija

F. isprekidana tanka linija služi za crtanje zaklonjenih kontura i ivica.

G. crta - tačka - crta, tanka linija. Ovom linijom crtaju se osne linije, simetrale i putanje.

H. crta - tačka - crta sa zadebljanjima na krajevima i mestima promene pravca, služi za crtanje ravni preseka.

J. crta - tačka - crta, debela. Ovom linijom prikazuju se površi na kojima se izvode specijalni postupci (galvanizacija, cementacija i td.).

K. crta - dve tačke - crta, tanka. Služi za prikazivanje kontura susednih delova, kontura mašinskih delova pre oblikovanja i za crtanjemeđupoložaja i krajnjeg položaja pokretnih delova.

Debljine linija biraju se u zavisnosti od veličine i složenosti crteža iz sledećeg niza: 0,18; 0,25; 0,35; 0,5; 0,7; 1; 1,4 i 2 mm.

6. Tehničko pismo

Jugoslovenskim standardom su propisane karakteristike tehničkog pisma koje se koriste na tehničkim crtežima i u njihovoj propratnojdokumentaciji. Tehničko pismo obuhvata slova latinice, cirilice, grčki alfabet, arapske i rimske brojeve, znakove računskih radnji i interpunkcije.Standard se prvenstveno odnosi na tehničko pismo koje se ispisuje pomoću šablona, ali je primenljiv i pri ispisivanju tehničkog pismaslobodnom rukom.

Osnovni razlog za upotrebu standardnog tehničkog pisma proistekao je iz potrebe da pisani tekstovi, odnosno reči, brojevi i znakovi u tehničkojdokumentaciji, budu čitki i prečizni, bez mogućnosti dvojakog tumačenja.


7 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 6.1

Prema standardu u upotrebi su dva tipa slova: tip A i tip B. Slova tipa A i B mogu biti ispisana pod uglom od 15° u odnosuna vertikalu nagnuta na desnu stranu, a mogu biti ispisana i vertikalno (uspravno).

Za tehničko pismo bilo kojeg tipa (A ili B) kao osnovna mera od koje zaviše sve veličine tehničkog pisma uzeta je visina velikihslova ili nazivna visina, označena malim slovom h. Na slici 6.1 dati su osnovni podaci o veličinama tehničkog pisma.

Upotrebljavaju se sledeće visine slova: 2,5; 3,5; 5; 7; 10; 14 i 20 mm. Izbor visine slova zavisi od veličine formata, vrste i namenecrteža.

Osnovna razlika između slova i brojeva tipa A i tipa B je u odnosu d/h. Koriste se dva standardna odnosa: d/h =1/14 - tip A i d/h =1/10- tip B, jer njihova upotreba zahteva najmanji broj debljina linija.

U tabeli je data zavisnost pojedinih veličina tehničkog pisma tipa A i B u zavisnosti od visine velikog slova (h).

Karakteristike Odnos

tip A (d=h/14) tip B (d=h/10)

Visina slova

Visina velikih slova h (14 / 14) h (10 / 10) h

Visina malih slova (bez drske ili repa) c (10 / 14) h (7 / 10) h

Rastojanje između slova / brojki a (2 / 14) h (2 / 10) h

Minimalno rastojanje između osnovnih linija b (22 / 14) h (16 / 10) h

Minimalno rastojanje između reči e (6 / 14) h (6 / 10) h

Debljina linija d (1 / 14) h (1 / 10) h

7. Zaglavlja tehničkih crteža


8 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 8.1

Slika 9.1

Zaglavlje je uokvireni deo površine crteža koji služi za upisivanje podataka potrebnih za označavanje, razvrstavanje i upotrebucrteža. Sastoji se iz osnovnog dela (Slika 1 u Prilogu) i, zavisno od potrebe, dodatnih polja za unošenje dopunskih podataka onacrtanom predmetu.

8. Ortogonalno (pravouglo) projiciranje

projiciranje je postupak prikazivanja oblika nekog predmeta crtežom, dvodimenzionalnom slikom. Cilj izučavanja projiciranja jeda se nauči crtanje oblika mašinskih delova i predmeta uopšte, kao i da se na osnovu nacrtanih projekcija stekne trodimenzionaslika (predstava) prikazanog predmeta.

S obzirom na najčešću primenu ortogonalnog (pravouglog) projiciranja osnovni zadatak je određivanje položaja tačke, prave(duži) i geometrijskih slika u prostoru i njihov međusobni odnosi.

U nacrtnoj geometriji prostor je podeljen sa trima ravnima: horizontalnicom (H), frontalnicom (F) i profilnicom (P). Overavni se nalaze pod uglom od 90 jedna u odnosu drugu i prostor dele na osam delova - oktanata. Položaj tačke, prave igeometrijskih slika je na ovaj način potpuno odreden.

Međusobni preseci ravni H, F, P čine Dekartov koordinatni sistem Oxyz, gde je osa x upravna na profilnicu P, osa yupravna je na frontalnicu F i osa z upravna je na horizontalnicu H. Tačka O je koordinatni početak sistema. Ravni H, F, Pjednog oktanta čine ortogonalni triedar (pravouglu troravan) - sl. 8.1

9. Projekcija tačke na jednu, dve i tri ravni

Ovde je reč o pravouglom (ortogonalnom) projiciranju tačke na projekcijske ravni (sl. 9.1). Projekcijski zraci upravni naprofilnicu zvaće se "x" zraci, zraci upravni na frontalnicu zvaće se ²y" zraci i zraci upravni na na horizontalnicu zvaće se"z" zraci.

projiciranje tačke na jednu i dve ravni ne definiše položaj tačke u prostoru .

Da bi položaj prave u potpunosti bio odreden potrebno je da se odrede rastojanja prave od projekcijskih ravni Dekartovogkoordinatnog sistema, dakle:

* rastojanje od profilnice - koordinatom x

* rastojanje od frontalnice - koordinatom y


9 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 10.1

Slika 10.2

Slika 11.1

* rastojanje od horizontalnice - koordinatom z

Položaj tačke u prostoru kraće se piše A(xa, ya, za).

10. Projekcija prave (duži)

Duž se projicira na sledeći način: projiciraju se krajnje tačke duži na projekcijske ravni (H, F, P). Spajanjemodgovarajucih projekcija tih tačaka dobija se projekcija duži na datu ravan. Duž se može posmatrati kao ivica nekogpredmeta.

Može se zaključiti:

a) duž se projicira u pravoj veličini na projekcijsku ravan sa kojom je paralelna (sl.10.1).

b) ako je duž upravna na projekcijsku ravan, onda se ona na nju projicira kao tačka (sl.10.2).

c) ako je duž pod nekim uglom u odnosu na projekcijsku ravan ili ravni, onda će se duž na ravan ili ravniprojektovati skraćeno (sl.10.3).

Slika 10.3

11. Projiciranje geometrijskih tela - valjak

Valjak (oblicu) dovoljno je projicirati na dve ravni. Analizom pravouglih projekcija valjka na dve uzajamnoupravne projekcijske ravni (horizontalnicu i frontalnicu) uočava se sledeće (sl. 11.1):

- osnova valjka je krug paralelan sa ravni H, pa se na nju projicira u pravoj veličini,

- na ravan F projicira se kao pravougaonik čije su stranice jednake prečniku kruga i visini valjka,


10 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 12.2

Slika 13.1

- projekcija na profilicu P nije potrebna jer je identična projekciji na frontalnicu.

12. Projiciranje geometrijskih tela - kupa

Analizom pravouglih projekcija konusa na dve uzajamno upravne projekcijske ravni (horizontalnicu i frontalnicu)uočava se sledeće (sl.12.1):

- osnova konusa je krug paralelan sa ravni H, pa se na nju projicira u pravoj veličini, a na ravan F projicira sekao duž čija je dužina jednaka prečniku osnove d,

- bočna površ (omotač) projicira se na ravan H kao krug identičan osnovi, a na ravan F projicira se uvidu jednakokrakog ili jednakostraničnog trougla čija je osnova jednaka prečniku d. Bočne stranicetrougala jednake su dužini izvodnice konusa,

- projekcija vrha S na ravan H poklapa se sa projekcijom središta osnove,

- izvodnice konusa, koje su paralelne sa projekcijskom ravni F projiciraju se na nju u pravoj veličini a isteizvodnice projiciraju se na projekcijsku ravan H u skraćenoj veličini,

- kada osnova konusa nije paralelna ni sa jednom projekcijskom ravni, na njih se projicira kao elipsa.

13. Projiciranje geometrijskih tela - prizma

Pravilna petostrana prizma projicira se na tri projekcijske ravni H, F i P. Analizom pravouglih projekcijaprizme uočava se sledeće (sl. 13.1):

- osnova prizme je petougao paralelan sa ravni H, pa se na nju projicira u pravoj veličini, a na ravanF i P projicira se kao duž,

- omotač prizme projicira se kao pravougaonik na ravni F i P čija je visina jednaka visini prizme.


11 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 14.1

Slika 15.1

Slika 15.2

14. Projiciranje geometrijskih tela - piramida

Projiciranje prave pravilne četvorostrane piramide vrši se na tri projekcijske ravni H, F i P.Analizom pravouglih projekcija piramide uočava se sledeće (sl .14.1):

- osnova piramide je kvadrat paralelan sa ravni H, pa se na nju projicira u pravoj veličini, a naravni F i P projicira se kao duž čija je dužina jednaka dužini stranice kvadrata,

- omotač piramide sačinjavaju jednakokraki ili jednakostranicni trouglovi čije su projekcije na ravni H i Ptrouglovi čije su dužine krakova skraćene jer se nalaze pod uglom u odnosu na date ravni.

15. Aksonometrija

Ako se pravougla troravan (ortogonalni triedar) postavi prema projekcijskoj ravni tako da su jojsve tri ose prema njoj u kosom položaju i pravouglo se projicira, dobiće se pravouglaaksonometrijska troravan Ox'y'z'. Svaka od osa x, y i z troravni projicira se skraćeno. Toskraćenje zavisi od uglova koji ose zahvataju sa projekcijskom ravni.

U zavisnosti od toga koja od strana predmeta treba da se istakne manje ili više, tri međusobno upravneivice ili ose postavljaju se prema projekcijskoj ravni u različite položaje, pa su i skraćenja duž osa različita.Reč je o izometriji (kod koje se sve tri ose skračuju podjednako), i dimetriji (kod koje su skraćenja duždveju osa jednaka).

S obzirom na jednostavnost i praktičnost, u daljem razmatranju biće korišćena uglavnomizometrija (sl. 15.1 i 15.2).

Geometrijska rogljasta tela (i tela uopšte) pri projiciranju u izometriji postavljaju se u položaj kojidaje najjasniju prostornu predstavu o obliku. Mere se nanose duž koordinatnih osa u istojrazmeri usvojenoj prema veličini predmeta.


12 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 16.1

16. Pravouglo projiciranje, pogledi, izgledi i njihovraspored

Pogledom spreda (a) dobija se na frontalnici izgled (a), pogledom odozgo (b) dobija sena horizontalnici izgled (b) i pogledom sleva (c) dobija se na profilnici izgled (c) (sl.16.1).Kombinovanjem različitih geometrijskih tela, njihovim ravnim presecima i međusobnimprodorima dobijaju se predmeti različitih oblika. Ovi oblici prikazuju se projekcijamadobijenim iz različitih pravaca i smerova.

Prema JUS A.AO.110 projekcijski zraci nazivaju se pogledima, a odgovarajuće projekcijeizgledima.

Projiciranje modela i predmeta uopšte treba izvoditi postupno.

17. Kotiranje - vrste kotiranja

Kotiranje je unošenje brojnih vrednosti veličina predmeta (sklopa) u crtež.

Kotiranje s obzirom na konstrukcijske zahteve:

lančano kotiranje (sl. 17.1) - primenjuje se u slučaju kada su za funkciju bitna međusobnarastojanja pojedinih elemenata i gde ne postoji opasnost od ugrožavanja funkcije predmetakada se saberu tolerancije pojedinih kota.

1.

kotiranje u odnosu na zajedničku mernu osnovu (sl. 17.2) - koristi se kada nekoliko kotaistog smera ima zajednički početak - mernu osnovu. Može se izvoditi kao paralelno kotiranjegde se sve kote mere od jedne - zajedničke merne osnove. Preporučuje se da razmakizmeđu konture i prve kotne linije i između svih sledećih kotnih linija bude oko 8 mm.

2.

Slika 17.2


13 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 17.1

Slika 17.3

Slika 17.4

kotiranje koordinatama (sl. 17.3) - izvodi se na delovima koji imaju puno detalja(rupa) i da se kotne linije ne bi preplitale, kotni brojevi se upisuju u tabelu sakoordinatama x, y i Æ za položaj i prečnik rupe.

1.

kombinovano kotiranje (sl. 17.4) - ukoliko je potrebno, mogu se na crtežukombinovati lančano kotiranje i kotiranje počev od zajedničke merne osnove.

2.

18. Pravila načela, elementi kotiranja

Osnovna načela kotiranja:

- pravilno kotiran crtež isključuje svaku potrebu bilo kakvog računanja kota pri korišćenjucrteža

- svi podaci o dimenzijama predmeta moraju biti pokazani potpuno i nedvosmisleno

- svaka mera se na crtežu kotira samo jednom

- kota se smešta u onu projekciju (izgled) u kojoj je dotični deo najjasnije prikazan

- na istom crtežu sve mere daju se u istim jedinicama (milimetrima) ali se te jedinice nepišu

Elementi kotiranja su:

- pomoćna kotna linija

- kotna linija

- pokazna linija

- kotni završetak- strelica ili kosa crta


14 of 73 11.4.2014 19:47

- kotni broj

19. Kotiranje konusa i nagiba

Na slici 19.1 pokazan je način izrade konusa na strugu i karakteristične mere konusa.

Iz osenčenog trugla (D - d)/2L = 2tga/2. Ako se označi da je L/(D - d) K, gde je Kdeo dužine konusa na kome je D - d = 1, dobije se:

KONUS 1 : K= D - d / L = 2 tg a/2

Primer: KONUS 1:100 znači da se na svakih 100 mm dužine prečnik konusa promeniza 1 mm. Ugao a/2 je ugao između ose konusa i njegove izvodnice i koristi se priizradi konusa na strugu. To je ugao zakretanja suporta (vidi levi deo slike 19.1).

Slika 19.1

Konus se kotira tako da korisnik crteža ne treba nista da izračunava. Na slici 19.2date su dve najčešće kombinacije. U prvoj, strugar kao korisnik crteža treba da imatabelu iz koje može da, na osnovu datih podataka za odeđeni konus, pročita veličinuugla a/2, koji mu je pri izradi konusa potreban. Zbog toga je u prednosti drugakombinacija.

Slika 19.2


15 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 19.3

Na slici 19.3 prikazan je klin sa karakterističnim merama. Jedna strana jenagnuta prema naspramnoj strani pod nekim nagibom, odnosno pod ugloma. Iz osenčenog trougla je (H-h)/ L = tga. Ako se označi L/(H-h) = N, gde jeN deo dužine klina na kome je H-h =1, dobija se:

NAGIB KLINA 1: N = H - h / L = tga

Primer: NAGIB 1: 50 znači da se na svakih 50 mm dužine klina visinapromeni za 1 mm.

Slika 19.4

Klin se kotira na način koji zavisi od odeđene prilike, pri čemu se nastoji danema potrebe za dodatnim izračunavanjem bilo kog podatka. Na slici 19.4pokazane su dve od više mogućnosti.

20. Tolerancije dužina i uglova

Oblik mašinskog dela, njegove mere i tačnost izrade zavise od njegovenamene, odnosno od njegove funkcije. Te i druge funkcionalne karakteristikemašinskih delova (tvrdoća površina, žilavost i dr.) određuje konstruktor ipropisuje ih tehničkom dokumentacijom.

Kada je reč o merama mašinskog dela, treba razjasniti neke osnovne pojmovekoji su od značaja za dalje razmatanje.

S obzirom na odnos mernih površina merila za dužinske mere i predmeta kojise meri, mere mogu biti spoljašnje, unutrašnje i neodeđene.


16 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 20.1

Spoljašnja mera (S) je mera koja se očitava na merilu čije mernepovrši obuhvataju mereni predmet spolja (dodirne površi su izvanmerene dužine).

Unutrašnja mera (U) je mera koja se očitava na merilu čije su mernepovrši pri merenju obuhvaćene površima predmeta koji se meri.

Neodeđena mera (N) je mera koja se ne može isključivo svrstati ni ujednu od opisanih mera već se posmatra ili kao jedna ili kao druga, štozavisi od odeđenog slučaja.

U tehničkoj praksi poznato je da se mere ne mogu svrstati idealnotačno, niti je to potrebno. Zapravo, mašinski delovi mogu da vrše svojufunkciju i sa ostvarenim merama postignutim u izvesnim granicamaodstupanja od odeđene polazne - nazivne mere.

Najveća dozvoljena - granična odstupanja propisuje konstruktor isaopštava ih u tehničkoj dokumentaciji na način koji je standardompropisan. Mere kod kojih su odeđena ova odstupanja zovu setolerisane mere.

Karakteristični predstavnik spoljašnjih mera je prečnik osovine,odnosno bilo kog punog cilindričnog dela. U terminologiji se koristizajednički - opšti naziv "osovina". Sve veličine koje se odnose naspoljašnje mere označavaju se malim slovima latinice. Karakterističnipredstavnik unutrašnjih mera je prečnik cilindričnog otvora (ili rupe),za koji se koristi zajednički naziv "rupa". Veličine koje se odnose naunutrašnje mere označavaju se velikim slovima latinice.

Tolerisane mere na crtežu se mogu kotirati pomoću simbola ili brojnimvrednostima odstupanja.

Slika20.2

Na primer, oznaka Æ 40H7 (sl.20.1) odnosi se na rupu nazivnogprečnika 40 mm koja se obrađuje u kvalitetu IT7 sa položajemtolerancijskog polja H. Oznaka Æ 40g6 (sl.20.2) odnosi se na osovinunazivnog prečnika 40 mm, koji se obrađuje u kvalitetu IT6 sa


17 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 20.3

Slika 20.5

položajem tolerancijskog polja g.

Ako se kotiranje vrši simbolima ISO sistema onda je potrebnodati njihove brojčane vrednosti odstupanja u posebnoj tablicipo mogućnosti u blizini zaglavlja (sl. 20.1). Ponekad se izaoznake tolerancije simbolima navodi odgovarajuća nazivnaodstupanja (sl. 20.2). Na primer, Æ 40H7 , pri čemu sunavedeni gornje i donje nazivno odstupanje za kvalitet IT7 ipoložaj tolerancijskog polja H za rupu Æ40.

Pri kotiranju tolerisanih mera brojčanim vrednostimaodstupanja se daju u istim jedinicama kao i nazivna mera.Gornje granično odstupanje upisuje se iznad donjeg graničnogodstupanja i za osovinu i za rupu.

Ako su odstupanja različitog znaka i jednakih apsolutnihvrednosti, ispisuje se vrednost odstupanja samo jednom, aispred njega se stavlja znak ± (s1. 20.3a).

Za visinu brojeva kojima se određuju odstupanja uzima se 0,7od visine kotnih brojeva. Ako se upisuju oba odstupanja, tadase ona daju sa istim brojem decimala, osim u slučaju kada jejedno odstupanje jednako nuli (sl. 20.3b).

Slika 20.4

Označavanje sklopova po sistemu ISO predviđa da seposle nazivne mere najpre navede tolerancija rupe, azatim tolerancija osovine, razdvojene kosomrazlomačkom crtom, ako se radi o sistemu zajedničkerupe (sl. 20.4a), ili pravom razlomačkom crtom, akose radi o sistemu zajedničke osovine (sl. 20.4b).

Kotiranje uglova koji su tolerisani vrši se na isti način kao itolerancija dužine. Primeri prikazivanja tolerancija uglova datisu na slici 20.5.


18 of 73 11.4.2014 19:47

SIMBOLI ZA ODSTUPANJA OBLIKA I POLOŽAJA

Slika 21.1

21. Tolerancije oblika ipoložaja

Da bi pojedini mašinski delovi bili upotrebljivi, ne smejuda odstupaju od željenog oblika, odeđenog položaja ili,pak, od pravilnosti obrtanja. Ovakav zahtev konstruktorsaopštava odeđenim simbolima.

Sastav oznake tolerancije. Oznaka tolerancije sastojise iz simbola odstupanja, vrednosti tolerancija i slovnogznaka polaznog elementa. Slovne oznake polaznihelemenata su velika slova latinice. Simboli za pojedinaodstupanja dati su u tabeli. Vrednosti tolerancijaodređuje konstruktor, a izrazavaju se u milimetrima.

Način upisivanja oznake tolerancije. Oznakatolerancije upisuje se u kvadratni okvir (sl. 21.1a).Kvadrat se crta linijom B. Primer: tolerancija paralelnosti0,1 u odnosu na polazni element A upisuje se premaslici 21.1b.

Slika 21.2

Ako je za upisivanje vrednosti tolerancije, odnosnoslovnih znakova nedovoljan kvadrat, koristi sepravougaonik sastavljen iz više kvadrata (sl. 21.1c).

Za odeđenu dužinu područja tolerisanog elementa,posle vrednosti tolerancije, dopišuje se dužina područja.


19 of 73 11.4.2014 19:47

Oznaka na slici 21.1d znači: tolerancijaparalelnosti na dužini L = 100 mm iznosi 0,01mm.

Označavanje elemenata.Tolerisani elementoznačava se prema slici 21.2a, a polazni elementprema slici 21.2b. Ako je tolerisani, odnosnopolazni element površ, označava se prema slici21.2c.

22. Kvalitet obrađenihpovršina

Pri obradi mašinskog dela ne mogu se izbećineravnine koje nastaju usled čupanja česticaalatom, kao ni tragovi na zidovima alata zakovanje itd. Međutim, iz raznih razloga traži se dapojedine površi budu manje ili više glatke. Nekiod tih razloga su sledeći:

- smanjenje trenja kod kliznih površi,

- estetsko oblikovanje (ukrasni delovi),

- sprečavanje pojava koncentracije napona,

naročito kod delova koji rade pod naizmenicnopromenljivim opterećenjem, velikog intenziteta ivelike učestanosti.

U načelu vazi pravilo: kvalitet obradepovećava se samo dotle dok deo ne postaneupotrebljiv, tj. dok se ne postigne neophodankvalitet obradene površi za pravilnu funkciju dela.Svaka dalja obrada ekonomski je neprihvatljiva.

Ako se obrađena površ posmatra podmikroskopom veoma uvećana, videće se "brazde"- mikro - geometrijske nepravilnosti u odnosu na


20 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 22.1

Slika 22.3

geometrijski idealno ravnu površ (sl.22.1). Za posmatranje i merenjehrapavosti koristi se tzv. efektivni profil(sl. 22.2) na dužini l.

Slika 22.2

Srednja aritmetička vrednostodstojanja svih tačakaefektivnog profila od srednje

linije m može se priblizno izračunati poobrascu:

Ra = i predstavlja srednjeodstupanje profila.

Konstruktor, znajući funkciju dela kojikonstruiše, propisuje stepen hrapavostipojedinih površi i to saopštavakorišćenjem pogodnih, standardomusvojenih oznaka. Te oznake sastoje se izkukica i vrednosti koje definišu glavnikriterijum hrapavosti.

Osnovni oblik kukice prikazan je na slici22.3 gde su označene njene osnovnemere.

Slika 22.4

Ako je reč o površi koja se obrađujeskidanjem strugotine, kvalitet hrapavostioznačava se korišćenjem zatvorene kukice(sl. 22.4a).

Za označavanje kvaliteta hrapavosti površiobradene bez skidanja strugotine koristise otvorena kukica sa dodatkom kružica(sl. 22.4b). Iste kukice koriste se i za


21 of 73 11.4.2014 19:47

označavanje zahteva da data površtreba da bude ostavljena u stanjukoje je nastalo u prethodnomprocesu bez obzira na načinobrade. U ovom sluačju kukici sene dodaje nikakva oznaka.

Slika 22. 5

Kada treba označiti specijalnekarakteristike površi, dužem krakubilo kog oblika kukice dodaje senastavak čija dužina zavisi oddužine reči koja se upisuje iznadnjega (sl. 22.5).

23. Presecimašinskih delova

U mašinskoj praksi često sesusreću mašinski delovi koji imajuudubljenja, rupe, otvore i supljineu kojima se "skrivaju" i složenioblici. Da bi se nacrtali takvi(zaklonjeni) oblici trebalo bi koristitiisprekidane linije (oblike E ili F).Kod jednostavnijih oblika to ne biizazvalo teskoće, ali ako bi seprikazivali složeniji oblici, tada bicrtež sa mnoštvom isprekidanihlinija često bivao nejasan. U takvimslučajevima koristi se postupak kojidoprinosi pojašnjenju crteža.


22 of 73 11.4.2014 19:47

Objasniće se način na kojise to izvodi.

Predmet se "seče" napogodnom mestu i napogodan način. Odsečenideo, blizi posmatraču,"odbaci se" da bi se"otkrile" zaklonjene ivice, apreostali deo projicira se nauobičajeni način.

Da bi se presek označio,koristi se šrafura kojasimbolički označava tragtestere koji bi nastaostvarnim sečenjempredmeta.

Vrste preseka

Pun, simetričanpresek primenjujese kod delova kojiimaju bar jednuravan simetrije.Presek koji se dobijepomoću presečneravni paralelne safrontalnicom, crta seu izgledu "a" i zovese frontalni presek(sl. 23.1).

1.

Slika 23.1

Polupresek seprimenjuje koddelova koji imaju bar

1.


23 of 73 11.4.2014 19:47

dve,međusobnoupravne,ravnisimetrije (sl.23.2).Nastajeisećanjemcetvrtine delaiprojiciranjempreostalogdela nauobičajennačin.Polovina slikekoja se crta upreseku crtase desno odose simetrijei1i ispod nje.

Na polovini slike kojaprikazuje spoljašnjiizgled ne crtaju sezaklonjene konture(isprekidane linije).Kotiranjeunutrašnjeg pecnikavrši se pomoćukotne linije sastrelicom na stranipreseka.

Na graniči izmeđuspoljašnjeg izgleda ipreseka ne crta sepuna linija jer jeovde zamisljeni a nestvarni presek. Osnalinija je linijarazgraničenjapreseka i izgleda.


24 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 23.2

Preseksavišeparalelnihravni.Ako sudetaljipredmeta,kojetrebapokazatiupreseku,takoporedanida sejednomravninemogupreseći,koristisepreseksa dveili višeparalelnihravni(sl.23.3).Predmetsepostavljatakoda suravnipresekaparalelnesaprojekcijskomravninakoju

1.


25 of 73 11.4.2014 19:47

sepredmetprojicira.

Ovajpreseknekiautorinazivajustepenastipresek.Sobziromna toda jeovozamisljenipresek,mestapromenepravcasečenjaneprojicirajuse kaolinije,već sepreseksvodinapunpresek.

Slika23.3

Delimičnipresek.Katkadjepotrebnopokazati

1.


26 of 73 11.4.2014 19:47

upresekusamopojedinedetaljepredmeta.Tadasecrtadelimičnipresek(sl.23.4).PresekseograničavalinijomtipaCiliD.

Sl23.4

Uzastopnimestimičnipoprečnipresek.Kadajepotrebnopokazatipoprečniprofilpredmeta,tosepostiženasledećinačin.

1.


27 of 73 11.4.2014 19:47

Predmetsepresečepomoćupoprečnepresečneravni,adobijenipresekobrneseza90°dabisedoveouravancrteža.Sampresekmožedasenacrtavanmestapresekaunaznačenompravcu(sl.23.5a),nasamommestupreseka(sl.23.5b),ispodmestapreseka(sl.


28 of 73 11.4.2014 19:47

23.5c)inamestuprekida(sl.23.5d).Akotoprilikazahteva,preseksemoženacrtatiinabilokommestunacrtežu,alijepritompotrebnooznačitimestopresekainjegovuoznakuvelikimslovimalatinice.

Slika23.5


29 of 73 11.4.2014 19:47

24. Vezemašinskihelemenata-navojneveze

Zavojnicajeprostornakrivakojuopisujetačkakadsekrećepoomotačuvaljka,vršećisloženokretanje.Priovomkretanjutačkaseistovremenokrećekružnookoosevaljka


30 of 73 11.4.2014 19:47

itranslatornoupravcuparalelnomsaosom(sl.24.1).

Akobiseomotačvaljkasazavojnicomrazviodobiobisepravouglitrougaočijajejednakatetajednakaobimuosnovevaljkadxp,adrugakrakuzavojnice(P).Ugao(a)zoveseugaozavojnice.


31 of 73 11.4.2014 19:47

Slika24.2

Naslici24.1prikazanajekonstrukcijazavojnice.

Slika24.1

Akosedužzavojniceurežežljebodeđenogprofila,dobijasenavoj.Prakti-čno,navojsedobijarezanjemilivaljanjem.Kadasenavojpresečejednomravni


32 of 73 11.4.2014 19:47

dužose,dobijaseprofilnavoja.Navojsesastojiizvišenavojakaistogoblikaidimenzija.Možebiti:spoljašnji-navojvijkaiunutrašnji-navojnavrtke(sl.24.2).Semtoga,navojmožebitidesniilevi.

Kadasevijakobrćeusmerukazaljke


33 of 73 11.4.2014 19:47

načasovnikuipritomeseuvrćeunavrtkuiudaljujeseodposmatrača,tadajetodesninavoj(pravacposmatranjajeobrtnaosavij-ka).Kadasevijakobrćeusuprotnomsmeruodsmeraobrtanjakazaljkenačasov-nikuipritomeseuvrće


34 of 73 11.4.2014 19:47

unavrtkuudaljujućiseodposmatrača,tadajetolevinavoj.

Navojmožeimatijedanpočetak-jednostrukinavojilivišepočetaka-višestrukinavoj.RastojanjeizmeđudvejuistorodnihtačakasusednihnavojazovesekoraknavojaP.Rastojanjeizmeđuistorodnihtačakajednognavojkazove


35 of 73 11.4.2014 19:47

Slika24.3

sehodnavojah.

Uzavisnostiodvrsteprofilanavojaizvršenajenjihovastandardizacijaipodela.Nekiodnjihsu:metrički,trapezni,Vitvortov,Vitvortovcevni,kosi,obliiEdisonovnavoj.

Crtanje,kotiranjeioznačavanjenavoja.


36 of 73 11.4.2014 19:47

Praviizglednavojateškojenacrtatiizbogto-gaseprikazujuuprosćeno(sl.24.3).Cilindarkojiograničavadnospoljašnjegnavoja,odnosnoprolazikrozvrhovenavojakaunutrašnjegnavoja,nevidise,pasecrtatankomlinijom(B)uvidu3/4kružnice.

Dabise


37 of 73 11.4.2014 19:47

istaklarazlikameđurazličitimnavo-jima,isprednazivnogprečnika(d)stavljaseoznakavrstenavoja:M-metrički,Tr-trapezni,R-cevniitd.Kodtrapeznog,kosogicevnognavoja,kaoikodmetričkogfinognavojaoznačavaseikoraknavoja.

Kadase


38 of 73 11.4.2014 19:47

kotiralevinavoj,tadaseizapodatakaonavojudodajereč"levi".Rupezanavojprikazujuseikotirajuupremaslici24.4,pričemusedubinarupeuvekkotira.Navojnazivnogprečnikaispod5mm,kaoiotvorisapresovanimnavojemkotirajuseuprošćeno


39 of 73 11.4.2014 19:47

Slika24.4

kakojedatonaslici24.5.

Slika24.5

Vijakinavrtka

Sobziromnarazličitostnamene,vijciinavrtkeseizradujuurazličitimoblicimaisarazličitimdimenzijamakojejestandardizovaoJUS.

Udaljem


40 of 73 11.4.2014 19:47

izlaganjuovdecebitirečionajčešćekorišćenimoblicimavijakainavrtki,aostaliobliciizučavaćeseumašinskimelementima.

Osnovnegeometrijskeveličinevijkasašeštostranomglavomdatesunaslici24.6.

Konstrukcijašestostranenavrtkeinjenegeometrijskeveličinepokazanajenaslici


41 of 73 11.4.2014 19:47

24.7.VijciinavrtkeoznačavajusenanačinkojijepropisaoJUS.

Primer:VijakM24.JUSM.B1.050inavrtkaM24JUSM.B1.600.

Slika24.6

Slika24.7

25. Vezemašinskihelemenata


42 of 73 11.4.2014 19:47

-vezeklinom

Klinovisumašinskielementikojimaseostvaruječvrstarazdvojivaveza.Postavljajuseizmeđu(uzdužniklin)ilikrozdrugemašinskeelemente(poprečniklin)uciljunjihovogmeđusobnogspajanja.Primenjujusekodspajanjaremenica,spojnica,zupčanikaidrugihobrtnih


43 of 73 11.4.2014 19:47

Slika25.1

delovasavratilom.

Naslici25.1prikazanajevezavratilaiglavčinedelakojisespajajuuzdužnimklinomsanagibom.

Detaljnijeoveziklinomiklinovimaseizučavaupredmetumašinskielementi.Vezežljebanavratiluiu


44 of 73 11.4.2014 19:47

glavčinikojisespajajumogubiti:

a) uzdužnimklinomsanagibom,

b) uzdužnimklinombeznagiba,

c) segmentnimklinom

26. Uprosćenocrtanje-zupčastiprenos

Zupčastiprenosprimenjujesekada


45 of 73 11.4.2014 19:47

setražitačan(prenosni)odnosugaonihbrzinautokuradazupčastihparova,uslučajumanjihrastojanjaizmeđupogonskeiradnemašine.Prenosseostvarujepomoćujednogilivišezupčastihparova.

Zupčastiparsastojiseizdvanazubljenadela-zupčanika,čijizupcinaizmeničnimuzajamnim


46 of 73 11.4.2014 19:47

dodirivanjem-"sprezanjem"prenoseobimnesileikretanjesajednogvratilanadrugoilipretvarajuobrtnokretanjeutranslatorno,odnosnotranslatornouobrtno.Zupčanicikojipripadajujednomzupčastomparunazivajusespregnutizupčanici.

Kodzupčastogpararazlikujesepredajni(pogonski)iprijemni(gonjeni)zupčanik.


47 of 73 11.4.2014 19:47

Sveoznakepredajnogzupčanikanoseindeks"1",aoznakeprijemnogzupčanikaindeks"2".

Zupčaniksesastojiiztelazupčanikaiozubljenogvenca.Zupcisupovisiniograničenitemenompovrši,ameđuzubljapodubinipodnožnompovrši.Dužinazubacaograničenaječeonimpovršima.

Profilzubaca


48 of 73 11.4.2014 19:47

možedabudeevolventniicikloidni(uposlednjevremejavljajuseidrugiprofili-profilNovikova,naprimer).

Osnovniprincippriuprošćenomprikazivanjuzupčanika(izuzevupresekudužobrtneose)jedasezupčanikprikazujekaopun,bezzubaca,alisaoznakomdeone


49 of 73 11.4.2014 19:47

Slika26.1

površi.

Upunompreseku(dužobrtneose)zupčaniksapravimzupcimaprikazujesesadvanaspramnazupcakojinisuupreseku.Istopravilovažiiuslučajuozubljenjakojenijesapravimzupcimailijesaneparnimbrojemzubaca.


50 of 73 11.4.2014 19:47

Naozubljenomvencucilindričnogzupčanikauočavajusedeona,temenaipodnožnakružnicapa,prematome,injihoviprečnici:deonido,temenidkipodnožnidf(sl.26.1).

Deonapovršcrtaseiuizgleduiupresekutan-komcrta-tačka-crtalinijom,prilikomprojiciranjazupčanika


51 of 73 11.4.2014 19:47

zracimaupravnimnaobrtnuosutankomkružnomcrta-tačka-crtalinijom,kadasuprojek-cijskizraciparalelnisaobrtnomosom(sl.26.2).

Podnožnapovršprikazujesesamoupreseku.Uslučajudamožedocidozabune,podnožnapovršseprikazujeiu


52 of 73 11.4.2014 19:47

izgledu(bezpreseka)kaotankaneprekidnapravailikružnalinija(sl.26.3).

Pravaczubacaililetveuodnosunapovršinuzupca,uprojekcijiparalelnojsaosomzupčanika,prikazujesepomoćutritankepunelinijeodgovarajućegoblikaipravca(sl.26.4).

Akosuprikazani


53 of 73 11.4.2014 19:47

Slika 26.2

Slika26.4

spregnutizupčanici,pravaczubacaseprikazujenajednomzupčaniku.

Slika26.3

27. Uprošćenocrtanje


54 of 73 11.4.2014 19:47

-lančaniprenos

Lančaniprenosnikuosnovičinelančanicikojeumeđusobnuspregudovodilanackaoposrednielement.

Lančanikseuprošćenocrtakaonaslici27.1,alančaniprenosnikkaonaslici27.2.Iovdevažepravilapropisanaza


55 of 73 11.4.2014 19:47

Slika27.1

zupčasteprenosnikeinjihoveelemente.

Kaoikodzupčastogprenosnika,čijisuelementizupčanici,kodlančanihprenosnikanemaproklizavanjaniuslučajupreopterećenja.

Slika27.2


56 of 73 11.4.2014 19:47

28. Skiciranjemašinskihdelova-izradaskice

Kaoštojeranijerečeno,skicajetehničkicrtežizrađenslobodnomrukomuzimajućiuobzirsvapravilatehničkogcrtanja.Skicamoženastatipozamislikonstruktora,ilina


57 of 73 11.4.2014 19:47

osnovupredmetakojitrebaskiciratiradineposredneupotrebeiliizradecrtežadetalja(priborom).Naosnovuskicemogusecrtaticrtežidetaljaisklopa.

Pricrtanjuskiceneophodnojepridržavatisepostupnostitj.potrebnoje(sl.28.1):

proučitipredmetkojitrebaskiciratitj.izvršitianalizu

1.


58 of 73 11.4.2014 19:47

oblikaimerapredmeta.Upoznatifunkcijupredmetaisvrhukojojsluži.Odreditimaterijaliproučitinačinizrade.Svetopribeleziti;odreditineophodanbrojizgledapredmeta;

2.

izabratiglavniizgled;

3.

odreditidalipredmetcrtatiupresekuiukompreseku;

4.

odreditiformathartijezabudućuskicu

5.


59 of 73 11.4.2014 19:47

kaoipribližnurazmeruvodećiračunadaskicabudejasnaipregledna.Priizradiskiceneophodnojeodvojitimestozazaglavlje;nacrtatiosnelinije,akoseskicirapredmetkojiimaobrtnepovršiiliravnisimetrije(1).

6.

tankimlinijamanacrtatigabaritneokvirezaizgledpredmeta(2),

7.


60 of 73 11.4.2014 19:47

vodećiračunaomestuzakotiranje;nacrtatispoljnekonturepredmetadebelomlinijom(3);

8.

nacrtatiunutrašnjekonturepredmeta(otvore,žleboveitd.)koristećineophodnepreseke(4);

9.

nacrtatikotnelinije,vodećiračunadaseunesusvekotepotrebnezaizradupredmeta(5);

10.

izvršititačnamerenjapredmetaimere

11.


61 of 73 11.4.2014 19:47

Slika28.2

unetiusl.28.2skica(6).Utokuovogpostupkavršitiproveretačnostiunetihmera;unetioznakezakvalitethrapavostipovrši;

12.

popunitizaglavlje;

13.

izvršitikontroluskice.

1.

Slika28.1


62 of 73 11.4.2014 19:47

29. kompjuterskagrafika

Naglirazvojračunarsketehnikeipadcenakomponentiračunarauslovilisuposlednjihgodinasvevećuprimenuračunarauoblastiupravljanjaproizvodnjom,aposebnouoblastiautomatizacijekonstruisanjaproizvoda,obradeiskladištenja


63 of 73 11.4.2014 19:47

podatakaoproizvodu,kaoidobijanjeostalihtehnološkihinformacijazadefinisanjeiupravljanjeprocesomobrade.Računarsepritomerazličitokoristiiopterećuje,uzavisnostiodprimenjenogsistemazaobradupodataka(software).

Dabiseupotpunostiiskoristilemogućnostiračunarauoblastikonstruisanja,bilo


64 of 73 11.4.2014 19:47

jepotrebnorazvitisistemesakompjuterskomgrafikomkojipredstavljajuprelazkasavremenimCADsistemima(COMPUTERAIDEDDESIGN).Tosusistemizarazvojikonstrukcijuproizvoda.

IzlazizCADsistemasupodaciokonstrukcijiproizvodakojisuistovremenoulazzaCAPiCAMsisteme.Na


65 of 73 11.4.2014 19:47

tajnačinprekoCADsistemaostvarujesemeđupovezanost(interakcija)osnovnihfunkcijazaupravljanjeprocesomproizvodnje.

CADsistemčinečovek,hardver,sistemskisoftveriCADsoftver.Čovek,odnosnokonstruktorje,²mozaksistema²kojikoristihardverisoftveruciljudobijanjaoptimalnogkonstrukcijskogrešenjauznajmanje


66 of 73 11.4.2014 19:47

troškove.

UzavisnostiodnamenerazlikujuseCADsistemiza:

dvodimenzionalnocrtanje(2D),i

1.

CADsisteminabazitrodimenzionalnih(3D)modelakojimogubitilinijskiilizapreminski.

2.

Primenom2Dsistemaomogućavasedobijanjecrtežaobrtnihdelova,delovaodlima,prizmatičnihdelova,


67 of 73 11.4.2014 19:47

integralnihkolaitd.

Kod3Dsistemakonstruktormožedavršiobrtanjepredmeta,translaciju,zumiranje(približavanje),dodavanje,oduzimanje,izradupresekaiizgledaizbilokogpravcaposmatranjaitd.

PRILOG

1. ObavezezamaŠinsketehniČarepreizlaskanaispit:


68 of 73 11.4.2014 19:47

Slika1

I. grafiČkirad

¨ Nacrtatipotrebanbrojpravouglihizgledamodelaod

do

(izabratijedanmodel).

¨ CrtatisvakimodelnaformatuA4hameraolovkom.Nacrtatizaglavljezacrteždetalja.

¨ Izvršiti


69 of 73 11.4.2014 19:47

kotiranjetakodadeobudedimenzionopotpunoodređen.Označitikvalitetobradeitolerancijeoblikapremasvomizboru.

II. GRAFIČKI


70 of 73 11.4.2014 19:47

RAD

¨ Zadatepodatkeiztabele(varijantuizabratisamostalno)trebanacrtatirazdvojivuvijčanuvezudatunadonjojsliciusvatriizgleda.

¨ Koristitiipodatkedatenaslikama24.6i24.7.

¨ CrtatinaformatuA3(olovkom)saosnovnim


71 of 73 11.4.2014 19:47

zaglavljemisastavnicom.

¨ Razmeruusvojititako,dacrtežbudepregledan.

Varijanta d d1 d2Varijanta d d1 d2

1 162530 6 201535

2 201830 7 242430

3 241630 8 163025

4 302030 9 201540

5 162035 10 243020

2. OBAVEZE


72 of 73 11.4.2014 19:47

ZASVAZANIMANJATREĆEGSTEPENApreizlaskanaispit:

¨ UraditiIIgrafičkiradkaozamašinsketehničare.


73 of 73 11.4.2014 19:47