DOBRA VOLJATOLERANCIJA PRIJATELJSTVO POMO] DOBRA … · 2018-03-12 · voj politike za volonterizam u Republici Srbiji. Predlo`ili smo izgradnju platforme, koja }e u budu}nosti biti

DOBRA VOLJA

DOBRA VOLJA

TOLERANCIJAPOMO]

POMO] POMO]

PRIJATELJSTVO

HUMANOST

NAPREDAK

NAPREDAK

RAZVOJ

RAZUMEVANJE

SAOSE]ANJE

SAOSE]ANJE

RAZMENA]]

RAZMENA

RAZMENA

LJUBAV

LJUBAVS

ENTUZIJAZAM

ENTUZIJAZAM

PODR[KA

DOBRA VOLJA

DOBRA VOLJA

TOLERANCIJAPOMO]PRIJATELJSTVO

HUMANOST

RAZVOJLJUBAV

PODR[KA„Defini{imo i afirmi{imo volontere“

Program ja~anja kapaciteta udruènja mladihMinistarstvo omladine i sporta – Republika Srbija

„Defini{imo i

afirmi{imo

volontere“

X

„Defini{imo i afirmi{imo volontere“Publikacija je rezultat projekta „Defini{imo i afirmi{imo VOLONTERE!“ – Proces izrade PLATFORME za razvoj politi-ke za volonterizam u Republici Srbiji. Projekat je finansiran iz budèta Republike Srbije – Ministarstvo omladine i sporta.

Izdava~:Mladi istraìva~i SrbijeBulevar umetnosti 2711070 Novi Beograd+381 11 311 13 14officeªmis.org.rswww.mis.org.rs

Za izdava~a:Tanja Petrovi}

Urednik:Du{ica Trnavac

Autori:Dragana TarIvana Petrovi}@ivka VasilevskaAndrej Boji}Milan Milenkovi}Du{ica TrnavacJelena Risti}

Prelom:Avangarda, Novi Beograd

[tampa:Alta Nova, Zemun

Tira`:500

„Defini{imo i afirmi{imo VOLONTERE!“Program ja~anja kapaciteta udruènja mladih

Ministarstvo omladine i sporta – Republika Srbija

I mi to moèmo...

a u~imo i od drugih

Podr{ka razvoju volonterstva

Kako dràva pravi povoljan okvir za razvoj volonterstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Afirmativne mere za razvoj volonterstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Istraìvanja o volonterstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Primeri iz prakse volonterskih programa

Volonteri u programima socijalne i zdravstvena za{tite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Volonteri za bolje obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Volonterski korak ka zaposlenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Volonteri u javnom ìvotu – sport, kultura i javne manifestacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Jo{ neki na~ini volontiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

„Virtuelni“ volonteri – Volontiranje preko Interneta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Radni kampovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32VolonTurizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Razli~iti akteri promocije volonterskog rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Javne institucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Korporativno volonterstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Pa {ta ~ekamo...? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Definicija i afirmacija

vs. birokratija i regulacija!

Komparacija legislativnog regulisanja volonterizma u Evropi . . . . . . . . . . . 43

Pravni okvir za razvoj volonterizma u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

3

Sadràj

Ko se bavi volonterstvom u Srbiji?

Na putu smo da saznamo...

O ciljnoj grupi i metodologiji anketiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

Rezultati ankete u vezi sa volontiranjem u organizaciji . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Na{li smo kao veoma korisno i zanimljivo: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Dobrodo{li u volontersku zajednicu Srbije ☺! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Za~etak baze volonterskih organizacija u Srbiji

Op{te o volonterstvu.

Ponavljanje je majka u~enja.

Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Va`na dokumenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Zavr{ni dokument jedanaestog bienala Me|unarodne organizacije za volonterski doprinos (IAVE) . . 89Rezolucija Generalne skup{tine UN, 10. januar 2002. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Preporuke Vladama za izgradnju sistema za podr{ku volonterstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Izvodi iz dokumenta na me|unarodnom nivou koje podràva European Volunteer Centre . . . . . . . . 92

„Rezolucija o volonterstvu“ Evropskog parlamenta iz 1983. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Deklaracija 38 o radu volonterskih servisa, dodata poslednjem ~lanu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Sporazuma u Amsterdamu 1999. godineIzjava Evropske komisije o „Promovisanju uloge volonterskih organizacija i . . . . . . . . . . . . . . . . 92

institucija“, SOM (1997) 241Me|unarodna godina volontera 2001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Preporuke Evropskog volonterskog centra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93institucijama Evropske unije

Zaklju~ci Me|usektorske radne grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95„Defini{imo i afirmi{imo volontere“

4

„Najlep{e stari na svetu su za D`“…... ako mislimo na pomo}, podr{ku, solidarnost, dobru vo-lju, humanost, entuzijazam, prijateljstvo, ljubav, razumeva-nje, toleranciju, saose}anje, razmenu, razvoj... nadamo se dase slaète.„Najlep{e stari na svetu su za D`“ je moto projekta „Defi-ni{imo i afirmi{imo volontere“ kojim smo èleli da doprine-semo afirmaciji teme, na na{ na~in.Mi smo Mladi istraìva~i Srbije, organizacija civilnog dru-{tva koja se volonterstvom bavi ve} 20-tak godina, kroz Vo-lonterski Servis Srbije i ostale programske sektore.Organizuju}i programe, okupljaju}i i razmenjuju}i volonte-re, kroz istoriju smo puno puta bili u situaciji da se presli{a-vamo i preispitujemo misije na{eg volonterskog programa:Da li planirani projekat osigurava ispunjenje osnovnih na-~ela i principa volontiranja? Da li smo predvideli i omogu-}ili volonterima i korisnicima volonterskih usluga sve infor-macije, adekvatnu obuku i pripremu, podr{ku tokom pro-jekta, priliku za upotrebom nau~enog i za nastavak projek-ta? Da li su prava svih aktera u procesu zagarantovana? Dali je finansijska odrìvost projekta-programa ostvariva? Dali su predvi|eni uticaji zna~ajni i merljivi?Susretali smo se sa razli~itim izazovima. Postali smo prepo-znata i referentna organizacija u regionu, Evropi i svetu.Kao volonterska organizacija pozvani smo da predstavljamona{ kontinent na Generalnoj skup{tina UN – povodom Me-|unarodne godine volontera 2001. U~estvovali smo u mno-gim stru~nim skupovima, tematskim projektima i progra-mima gde smo delili i prenosili na{e iskustvo volonterskeprakse drugima.Ono {to je uvek nedostajalo je dovoljno resursa za sve za-misli koje smo imali.Nekada su to ljudi i vreme, nekada nepovoljan dru{tvenimomenat, skoro uvek mala finansijska podr{ka za ovu vrstuprograma (kako u na{oj zemlji, tako i {ire), vrlo ~esto nepo-stojanje okvira za realizaciju programa – jer volontiranje ni-je bilo prepoznato pa samim tim i nedefinisano, tema nijebila uklju~ena u politike niti u generalne programe podr-{ke...

U poslednjoj dekadi do{lo je do blagih pomaka. Sve ~e{}e sui preporuke za uklju~enjem volontera, za izraàvanjem vo-lonterskog doprinosa u realizaciji projekata, potom i inici-jative za stvaranje legislativnog okvira za ovu sferu dru{tve-nog ìvota. Ipak, kod nas, ne{to nedostaje. Mo`da je to, jednostavno,svest i razumevanje o tome {ta volontiranje zaista jeste, a {tanije, kakva je njegova mo} u mobilizaciji i izgradnji dru{tva,ko su inicijatori, od koga zavisi „dobra volja“, ~emu je vo-lontiranje sredstvo, kako se moè upotrebiti za izgradnjuvrednosnih sistema.I dalje smo volontirali, menjali, doprinosili i zagovarali...Imali smo puno saradnika u civilnom svetu, me|unarodnimorganizacijama i stru~njacima.Institucionalno, prvi put smo dobili partnera u dràvi krozosnivanje Ministarstva omladine i sporta, izradu Strategije iAkcionog plana za mlade u Srbiji. Volontiranje kao tema na-{lo se u ciljevima i merama ove politike, kao sredstvo za mo-bilizaciju mladih i njihovo aktivno u~e{}e u dru{tvu. Planskii budètski predvi|ena je i mogu}nost za projektovanje isprovo|enje volonterskih aktivnosti.Na Konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata usme-renih ka realizaciji ciljeva planiranih nacionalnom strategi-jom za mlade, u programskoj oblasti „Aktivno u~e{}e mla-dih u dru{tvu - doprinos uspostavljanju mehanizama zapodsticanje, organizovanje i vrednovanje volonterskog radamladih“, javili smo se sa projektom „Defini{imo i afirmi{i-mo VOLONTERE!“ - proces izrade PLATFORME za raz-voj politike za volonterizam u Republici Srbiji.Predloìli smo izgradnju platforme, koja }e u budu}nostibiti osnova za izradu volonterske politike u na{oj zemlji.Smatramo da je ovo jedini pravi, sistematski i demokratskiput da se sagledaju i projektuju odnos dràve prema volon-terstvu i onima koji se njime bave. @eleli smo da okupimozainteresovanu javnost i da sa njom podelimo razmi{ljanja otome: kakva nam je situacija u vezi sa volonterstvom, {ta jepotrebno uraditi i na koji na~in zapo~eti rad na politici.To smo uspeli tako {to smo formirali me|usektorsku radnugrupu sa predstavnicima 20 referentnih organizacija i insti-

5

UVO

D

tucija. Sastajali smo se u pet uzastopnih, projektnih, mesecii diskutovali na pomenute teme u cilju osiguravanja aktiv-nog u~e{}a svih sektora pri uspostavljanju i funkcionisanjustrukture za razvoj volonterizma. Konstatovali smo stanje,sa~inili zaklju~ke i napravili preporuke. Ova Radna grupabila je i inicijator uklju~enja organizacija civilnog dru{tva upro{irenu radnu grupu za izradu Zakona o volontiranju,proces koji vodi Ministarstvo rada i socijalne politike Repu-blike Srbije.Paralelno sa radom me|usektorske radne grupe na na{emprojektu, okupili smo dva tima: istraìva~ki i pravni koji suradili na ostvarivanju ciljeva:- Identifikovati segmente u dru{tvu u kojima volonterski radmoè najvi{e doprineti;- Prona}i mesto i mogu}nosti u dràvno-pravnom okviru zadono{enje specifi~ne zakonske regulative za volonterizam uSrbiji.

Projektni tim se tako|e bavio sakupljanjem primera i prepo-ruka kojima bi realizovali ostvarivanje ciljeva vezanih za:Definisanje uloga i statusa volontera i Usvajanje mehanizamai koraka putem kojih }e se dràva obavezati da volonterski radbude valorizovan. Tako|e, sprovedeno je anketiranje orga-nizacija civilnog dru{tva na osnovu kog je sa~injena prva ba-za volonterskih organizacija u Srbiji.„Defini{imo i afirmi{imo volontere“ je projekat kojim smosebi postavili za vode}i cilj Doprinos javnom po{tovanju ivrednovanju volonterskog rada, kao i prepoznavanju mogu}-nosti i potencijala koje volonterski rad uklju~uje kao zna~ajanresurs za razvoj dru{tva i svakog pojedinca u njemu.Verujemo da smo u projektnom periodu od 01. septembra2008. do 31. marta 2009. godine, uspeli da ostvarimo svao~ekivanja koja smo postavili. Nadamo se da }e vam sadràj koji sledi dati obrazloènjeza{to smo izabrali ba{ ovakav put za realizaciju projekta i zaovakav pristup pitanju volonterstva u na{oj zemlji.

Anterfile

Verovatno ste do sada primetili da smo u pominjanju temeu fokusu koristili izraze volontiranje, volonterski, volonter-stvo.VOLONTERSTVO, oblik preuzet iz Velikog re~nika stranihre~i i izraza (Ivan Klajn, Milan [ipka, 2007) i Re~nika srp-skoga jezika (Matica srpska 2007), nosi slede}e zna~enje: /do-brovoljni, besplatan rad, volonterska slu`ba/

Iako pomalo neuobi~ajeno u govoru, volonterstvo je izrazkojim smo po preporuci lingvista, zamenili re~ volonteri-zam. Ne o~ekujemo da se promeni priroda i navika upotre-be jezika u {irim razmerama. Svakako èlimo da ukaèmoda na{ jezik poznaje i ima definiciju re~i za koju smo dugovremena bili u nedomici: da li je u pitanju samo internacio-nalizam ili da je bolje koristiti ne{to drugo ~emu }emo dodatii re~ rad – {to nas uvodi u druge sfere ìvota. J

Za sada govorimo o dru{tvenoj pojavi i li~nom opredeljenjupojedinca – VOLONTERSTVU.

U ovoj publikaciji o tome vam pri~amo kroz ~etiri pogla-vlja:

I mi to moèmo... a u~imo i od drugih – kojim nam istraì-va~ki tim i autori rada Dragana Tar1 i Ivana Petrovi}2 dajuobja{njenje i primere za upore|ivanje – pozitivne volonter-ske prakse u svetu i kod nas. Autorke su posve}eno i sa pu-no truda birale u mno{tvu primera ba{ one koji mogu bitimotivacija i uzor na{im organizacijama i institucijama zapostvaljanje i unapre|enje volonterske prakse - svakakoafirmativno!Definicija i afirmacija vs. birokratija i regulacija! – je pogla-vlje u kom su nam autori @ivka Vasilevska3, Andrej Boji}4 iMilan Milenkovi}5 prezentovali pravne okvire za razvoj vo-lonterstva, kroz re{enja drugih zemalja, ali i kroz „studijuslu~aja Srbija“. Verujemo da }ete ovde prona}i odgovore namnoga aktuelna pitanja. (!?)Ko se bavi volonterstvom u Srbiji? Na putu smo da sazna-mo... – poru~uje vam projektni tim i autor pikaza rezultata

6

anketiranja organizacija civilnog dru{tva, Du{ica Trnavac6.Napravljen je izvod iz baze volonterskih organizacija, ona-ko kako su se u~esnici u anketiranju izja{njavali. Sada ima-mo po~etni okvir za stvaranje volonterske zajednice Srbije!Op{te o volonterstvu. Ponavljanje je majka u~enja – podse-}amo se uz pomo} autora prikaza Jelene Risti}7 na volon-terske definicije, rezolucije, vaè}e dokumente, preporuke.Tu su sme{teni zaklju~ci i preporuke me|usektorske grupekoja je radila na ovom projektu. I tu je samo po~etak defi-nisanja i afirmisanja volontera u Srbiji!

@elimo da se najsrda~nije zahvalimo:- svim ~lanovima projektnih timova, konsultantima istraì-va~kog tima Igora Milo{evi}a8 i pravnog tima AleksandraRisti}a9. Velika zahvalnost autorima tekstova koji su namprezentovali krajnje produkte petomese~nog obimnog i te-meljnog rada. - svim u~esnicima Radne grupe, koji su u~estvovali u kreira-nju zaklju~aka i stali iza preporuka - svojim organizacijamai institucijama i svojim li~nim imenima. Zahvaljujemo seEmiri Me{anovi}10 i Aleksandru Petrovi}u11 koji su nampomogli u osmi{ljavanju i realizaciji rada sa radnom gru-pom, svojim velikim iskustvom u regionalnim i me|usek-torskim procesima.- svim u~esnicima, saradnicima i partnerima u procesu iz-gradnje nacionalne platforme za razvoj volonterstva u Srbi-ji.- volonterima, za sve {to urade, a ovim povodom - na inspi-raciji!

„Najlep{e stvari na svetu su za D`“...... ali ova pri~a nije. Projekat i knjiga finansirani su iz budè-ta Republike Srbije.

Zahvaljujemo se Ministrarstvu omladine i sporta na razu-mevanju, podr{ci, partnerstvu, deljenju zabrinutosti, napo-rima za re{enje, na doprinosu definiciji i afirmaciji volonte-ra u Srbiji.

Volontirajmo!

UrednikDu{ica TrnavacU Beogradu, marta 2009. godine

1 Dragana Tar, nezavisni konsultant; dugogodi{nji saradnikMladih istraìva~a Srbije2 Ivana Petrovi}, student, Biolo{ki fakultet, Univerzitet uBeogradu; volonter Mladih istraìva~a Srbije i Univerzijade3 @ivka Vasilevska, ~lanica NVO Centar za razvoj neprofit-nog sektora; bavi se razli~itim aspektima pravne regulativeza NVO, uklju~uju}i i onu koja se odnosi na volontiranje4 Andrej Boji}, student, Fakultet politi~kih nauka, Univer-zitet u Beogradu; ~lan Alumni grupe volontera Narodnekancelarije Predsednika Republike5 Milan Milenkovi}, student, Fakultet politi~kih nauka,Univerzitet u Beogradu; ~lan Alumni grupe volontera Na-rodne kancelarije Predsednika Republike6 Du{ica Trnavac, projektni menadèr, Mladi istraìva~i Sr-bije7 Jelena Risti}, koordinator Volonterskog Servisa Srbije,Mladi istraìva~i Srbije8 Igor Milo{evi}, izvr{ni direktor Asocijacije za demokrat-ski prosperitet – Zid; Koordinator Upravnog odbora za iz-radu Strategije o volonterizmu u Crnoj Gori9 Aleksandar Risti}, diplomirani pravnik; dugogodi{nji sa-radanik Mladih istraìva~a Srbije; zaposlen u Ministarstvuspoljnih poslova10 Emira Me{anovi}, izvr{na direktorica Mreè mladih ju-goisto~ne Evrope11 Aleksandar Petrovi}, asistent na Geografskom fakultetu,Univerzitet u Beogradu; dugogodi{nji saradanik Mladih is-traìva~a

7

UVO

D

I mi to moèmo......a u~imo i od drugih

ûdo se sastoji u slede}em – {to vi{e daje{, vi{e ima{!Leonard Nimoy

Volonteri su snaga svake zajednice i dràve. Nije preteranore}i da volontiranje izgra|uje dru{tveni i ljudski kapital, po-ve}ava dru{tvenu uklju~enost, izvor je pomirenja i obnovepodeljenih dru{tava, instrument permanentnog u~enja.Ono uve}ava zbir ve{tina, energije, lokalnog znanja, osna-ùje iskustva i dru{tvene veze, a pored toga doprinosi i lo-kalnoj ekonomiji.Nasuprot nagla{enom individualizmu i matrijalisti~kimvrednostima, {irom sveta se sna`no razvija zajednica ljudikoji deluju iz vere u doprinos zajednici, dobrovoljni rad isolidarnost. U èlji da inspiri{emo razvoj volonterstva u Sr-biji, sakupili smo tek poneke od mnogobrojnih primera vo-lonterskih programa u drugim zemljama. Ovo poglavlje pu-blikacije ima za cilj da ukaè na slobodu i raznovrsnost pri-stupa u izraàvanju dru{tvene podr{ke volonterskim inicija-tivama. Programi koje predstavljamo se razlikuju po akteri-ma, nivou i oblastima organizovanja. Vode ih nevladine or-ganizacije, dràvne agencije, lokalna samouprava i biznisi –svi u cilju promocije odgovornog odnosa prema dru{tvenimproblemima i njihovom re{avanju.Ovakve prakse se temelje na prepoznavanju i promocijivrednosti volonterskog rada, po~ev{i od jednakog vredno-vanja doprinosa koji daju volonteri razli~itog porekla i dru-{tvenog statusa, snazi pojedinca za dru{tvenu promenu,principu jednakosti i uzajamnom po{tovanju i komplemen-tarnosti volonterskog i pla}enog rada, slobodi i kreativnostiu volonterstvu. Vode}i se primerima koji slede, vide}emo dasu pitanja liderstva, kao i li~na i grupna inicijativa od funda-mentalnog zna~aja. Ne manje va`ne su i institucionalnemreè i strukture koje promovi{u i implementiraju mehani-

zme, kao i politi~ka volja da se volonterski doprinos prepo-zna, prizna, promovi{e i podrì.Poseban odeljak je posve}en volontiranju u dru{tvenim in-stitucijama, zatim razli~itim oblastima uklju~ivanja volonte-ra, politikama za razvoj volonterstva uklju~uju}i afirmativ-ne mere i istraìvanje volonterstva. Ukazuju}i na pozitivnerezultate angaòvanja volontera, kroz izve{taj se navodeprimeri koji pozivaju, hrabre}i uspe{nim rezultatima, daosmislimo, zapo~nemo ili se uklju~imo u neki od brojnihprojekata ~iji je smisao ve}i doprinos sopstvenoj zajednici ipomaganje drugima.Primeri su grupisani u nekoliko oblasti, i odabrani su naosnovu par osnovnih kriterijuma – inovativnosti ili tipi~no-sti i primenjivosti u na{em kontestku. Otvaraju brojna pita-nja: Koliko je volonterski rad uslovljen socio-kulturnimfaktorima, a koliko afirmativnim merama politike i zakono-davstva? Da li je postavljanje vrednosti koje promovi{u vo-lonterski rad – solidarnosti, brige o ugroènim grupama,„dru{tveno korisnog rada“ dovoljan element, ili je potrebansnaàn splet motivacionih i afirmacionih mera koje }e pro-movisati volonterske politike? Koje sturkture i institucije –bilo formalne ili neformalne podsti~u a koje ograni~avajurazvoj volonterstva? Koji su mehanizmi razvoja i afirmacijevrednosti dobrovoljnog doprinosa razvoju dru{tva? Kakvesu posledice potpunog odsustva senzibliizacije dru{tva zaoblast volonterskog rada?Volonterstvo se kao model i vrednost u~i jo{ u ranoj mlado-sti i onda ostaje za ceo ìvot. Uklju~imo volontere u sveoblasti dru{tvenog ìvota i prepoznajmo da svako ima ~emuda volonterski doprinese.

11

I M

I TO

MO

@EM

O...

Vreme je na na{oj strani. Poklonimo ga. Hajde da volontiramo!!!

I mi to moèmo...

...a u~imo i od drugihDragana Tar / Ivana Petrovi}

Dràve koje odlu~e da razviju volonterstvo, to rade siste-matski i podr{ku pruàju u sklopu razvoja osnovnih strate-gija za volontiranje. Razlike nastaju u na~inu primene tihstrategija i oblasti za koje se odlu~uju. Zajedni~ka crta poli-tika volonterstva u razvijenim zemljama je da vlade shvata-ju da volontiranje treba podsta}iaktivnim merama, kao {to su fi-nansijski paketi za volonterskeservise i organizacije, obuka umenad`mentu i promociji i dru-gim temema, kao i niz mera kojeomogu}uju finansiranje od stranegra|ana i privatnog sektora. Sto-ga se, u nekim zemljama, donaci-je za humanitarne i volonterskeorganizacije smatraju va`nim ikvalifikuju se kao poreske olak{i-ce koje podsti~u gra|ane da fi-nansiraju volonterske aktivnosti.Evropski volonterski centar jeplatforma saradnje za organizaci-je koje se bave promovisanjem volonterskog rada. Na adre-si http://www.cev.be/1-news_home-EN.html na}i}ete de-talje o nacionalnim politikama, statistici, motivima za vo-lontirenje starih i novih dràva ~lanica EU. Istovremeno u

SADu radi institucija Corporation for National andCommunity Service jedna od nekoliko koje imaju veliki uti-caj na volonterski sektor. Pored godi{njeg budèta od sko-ro milijardu dolara, ova vladina ustanova bira oblasti odstrate{ke va`nosti za razvoj dru{tva i volonterstva, u kojima

onda pravi prioritetne programe.U planu od 2006 do 2010. godinenavedene su strate{ki bitne obla-sti u kojima se sprovode progra-mi u celoj SAD.1

Vlada Velike Britanije 2004. godi-ne uspostavila je takozvanu Ra-selovu komisiju (predvodio jeJan Rasel) sa ciljem pobolj{anjanacionalnog okvira za omladin-sku akciju i volonterski rad. Naosnovu konsultacija i sugestijapreko 700 organizacija iz civil-nog, poslovnog i javnog sektora,kao i 6000 mladih koji su u~e-stvovali u istraìvanju, napravljen

je Raselov izve{taj koji predlaè mere usmerene na pobolj-{anje strukture samog sistema omladinskog volontiranja,kapacitete organizacija i obuhvat volonterskih pozicija. Naosnovu tih preporuka, lansiran je niz programa i inicijativa:

12

Podr{ka razvoju volonterstva

POSLEDNJA VEST

2011 evropska godina volontera

U Direktoratu za obrazovanje i kulturu Evrop-ske Komisije, u feburaru 2009te je objavljenoda po~inju pripreme za Evropsku godinu vo-lontera 2011. Ovo je odgovor na skoro dvogo-di{nju kampanju 19 razli~itih volonterskihmreà, koje je koordinirao Evropski volonter-ski centar, sa èljom da se prizna i unapredi radpreko 100 miliona ljudi koji volontiraju u EU.O~ekuje se da se vrlo brzo napravi programobeleàvanja ove godine koji vodi alijansa naj-ve}ih volonterskih organizacija Evrope.2

1 Pet prioritetnih oblasti je: uklju~ivanje ve}eg broja volontera, bolja budu}nost za sve mlade u SAD, uklju~ivanje studenata u programe u lo-kalnim zajednicama, uklju~ivanje baby boom generacije u volonterske programe, podr{ka pripremi za programe za reakciju u nepogodama iprirodnim katastrofama. Vi{e informacija se moè na}i na http://www.nationalservice.gov/about/focus_areas/index.asp

2 European Volunteer Centre (CEV), the Social Platform, the World Organisation of the Scouts Movement, the Red Cross/European UnionOffice, the European Youth Forum (YFJ), the older peoples platform AGE, Caritas Europa, volonteurope (CSV), Solidar, the Confedera-tion of European Senior Expert Services (CESES), ENGAGE business network, EURAG, Johanniter International, the European Associa-tion of Voluntary Service Organisations (AVSO), the European Non-Governmental Sports Organizations (ENGSO and ENGSO Youth),Youth Action for Peace (YAP), the Euclid Network and Eurodiaconia.

Kako dràva pravi povoljan okvirza razvoj volonterstva

program grantova za organizacije koje èle da rade sa mla-dim volonterima i uspostavljena je finansijska podr{ka zasedam nacionalnih organizacija i mreà koje imaju ulogu daobu~avaju i osnaùju male organizacije i projektne ideje.Vlada se obavezala da investira milion funti za milion novihvolontera, dok je niz velikih kompanija poput T-Mobile,ITV, KPMG, MTV, Tesco, Sky doniralo dodatna sredstva.Za implementaciju Inicijative osnvana je nova organizacija„V“ koja radi na programima volonterskog aktivizma mla-dih od 16 do 25 godina. U me|uvremenu je finansirano nastotine malih projekta kroz razli~ite segmente podr{ke – Vcash ma{inu koja finansira ideje za volontranje mladih u iz-nosu od 2.500 funti, kao i program „dinar na dinar“ kojiusmerava sredstva iz privatnog sektora, i na ve} prikupljeninovac daje maksimalno 100% dodatne donacije.

http://archive.cabinetoffice.gov.uk/russellcommission/

www.vinspired.comwww.wearev.com

Afirmativne mere za razvoj volonterstva

Priznanje i afirmacija volonterskog rada je jedan od klju~nihfaktora koji doprinose ve}em uklju~ivanju u programe i {i-roj dru{tvenoj podr{ci.Jedan od mnogih citata o volonterima i volonterstvu glasi:„Volonteri nisu pla}eni ne zato {to njihov rad ne vredi, ve}zato {to nema cenu!“ Dru{tveno priznanje i afirmacja uveksu adekvatna nagrada i {to vi{e je to javna ocena dru{tva, ve-}i je stepen konsenzusa o zna~aju i vrednosti ovakvog u~e-{}a u zajednici.

Poreske olak{iceDok samo volontiranje ne uti~e na smanjenje poreza u Sje-dinjenim Dràvama, tro{kovi koji su vezani za volontiranjese osloba|aju poreza, pa se na primer u nekim slu~ajevimatro{kovi goriva za prevoz, kupovina uniforme koju volon-terski posao zahteva, sitni tro{kovi koji nisu nadokna|eni(po{tanski ili telefonski tro{kovi) odbijaju od poreza.

Besplatno u priroduKao nagrada volonterima koji registruju 500 sati volonter-skog rada u nekoliko federalnih agencija koje se bave poljo-privredom, prirodom, ekologijom… ekvivalenti Ministar-stva poljoprivrede i Ministarstva unutra{njih poslova3 Sjedi-njenih Dràva izdaju Propusnicu za volontere (Volunterypass) koja omogu}ava ulazak u sva turisti~ka podru~ja pri-rode i sporta, kampove, za{ti}ena podru~ja, nacionalne par-kove… Imaju}i u vidu da je ameri~ka porodi~na tradicija dase na ovim mestima provode godi{nji odmori, ovakva vrstastimulacije je dragocena za dalju mobilizaciju volontera. Re-dovna cena propusnice je 80 $. Vi{e informacija na sajtu

http://store.usgs.gov/pass/volunteer.htmlhttp://www.nps.gov/appa/supportyourpark/upload/

500%20hour%20VOLUNTEER%20PASS.pdf

Volonterski centar Osijek jedanput godi{nje dodjeljujeVolontersku nagradu radi afiramacije volonterstva kao po-èljne dru{tvene vrednosti kroz vrednovanje doprinosa po-jedinaca i organizacija koje rade za op{te dobro. Pod pokro-viteljstvom Grada Osijeka i Saveta za razvoj volonterstvakoje sa~injavaju ugledni pojedinci iz zajednice, nagrade sedodeljuju na nivou grada i regije i to za pojedina~an volon-terski anga`man, najbolji primer volonterskog programakao i doprinos poslovnog sektora razvoju volonterstva.

http://www.osvolonteri.com/nagrada1.php

13

I M

I TO

MO

@EM

O...

3 Nadle`nost ove insitucije ne odgovara na{em shvatanju „unitra{njih poslova“ pod kojim razumemo pre svega policiju, ve} se bavi javnim do-menom – teritorijom, javnim zemlji{tem, bolnicama, univerzitetima, manjinskim grupama, penzijama, patentima… svime onim sto je va`noza unutra{nji ìvot i razvoj nacije.

Volontiranje za obrazovanjeAmeri~ki predsednik Barak Obama je najavio uvo|enjenovih poreskih kredita za obrazovanje: u~ini}e {kolovanjeu koledù dostupnijim tako {to uvodi novi Ameri~ki pore-ski kredit. Ovaj univerzalni kredit osigurava da je tro{ak odprvih $4.000 {kolarine besplatan za ve}inu Amerikanaca,{to pokriva dve tre}ine tro{kova {kolarine za prose~ni dr-àvni koled` ili univerzitet.Specifi~nost programa je da }e korisnici ovih sredstava ima-ti obavezu da doprinesu 100 sati rada u zajednici, volontira-nja u bolnicama, dràvnim institucijama ili nevladinim orga-nizacijama.

Alternativa u sudskim presudamaIndividualni doprinos razvoju zajednice se ponekad koristikao alternativa u izricanju (uglavnom prekr{ajnih) presudapred sudovima. Pozadina ovakvog razmi{ljanja je da je pruà-nje neke usluge zajednici mnogo svrsishodniji na~in ka`nja-vanja nego zatvorska kazna. Protivnici upozoravaju da seovakvom anga`manu time daje negativna konotacija ~ime(„volonterski“) rad u zajednici biva negativno asociran. Po-nekad je mogu}e uklju~iti se u rad progama po izboru a ne-kad je to odluka suda (kada osoba koja je nesavesno odlagala|ubre ima zadatak da ~isti du` nekog puta ili neko ko je vo-zio pod dejstvom alkohola ima zadatak da se pojavljuje predrazredima u {kolama da bi se pojasnile moralni i pravni razlo-zi zabrane vo`nje pod dejstvom alkohola). Iako ovakav oblikrada nema odliku dobrovoljnosti (pa se sa pravom pitate da lije volotnerski) smatra se da predstavlja volonterstvo u slu`birehabilitacije po~inilaca nekog prekr{aja ili krivi~nog dela.Dràve koje ga uvode smatraju ovakvu vrstu „dru{tveno ko-risnog rada“ kao dobar mehanizam dru{tvene reintegracijeovih osoba, smanjuje tro{kove boravka u zatvorima, pove}a-va korist za dru{tvo i prevenira recidiv u kr{enju zakona.

www.avoid-jail.comwww.alternativesentencing.org

Istraìvanja o volonterstvu

Prema istraìvanju Univerziteta Dòn Hopkins iz 2007godine (Merenje civilnog dru{tva i volonterstva), udeocivilnog sektora u bruto dru{tvenom proizvodu je 5-7% –otprilike koliko doprinose finansijski ili gradjevniski sekto-ri pojedina~no. Ovi zaklju~ci su izvedeni na osnovu podata-ka dobijenih iz statisti~kih zavoda osam zemalja – Australi-je, Belgije, Kanade, êske Republike, Francuske, Japana,Novog Zelanda i SAD), a jo{ dvadesetak zemalja sveta je usvoj sistem zvani~nog statisti~kog pra}enja uvelo volonter-ski rad. To je pokazatelj prepoznavanja zna~aja civilnogsektora u nacionalnim ekonomijama i dru{tvu. Kao ipreduze}a, posebno mala i srednja, mnoge volonterskeorganizacije i fondacije su takodje aktivne i na ekonom-skom planu jer prodaju odre|ene proizvode, daju usluge zakoje su pla}eni, stvaraju vi{kove koji se kasnije ponovoulaù.Doprinos ovog sektora ekonomiji je zaista zna~ajan, a sli~-no se moè re}i i za volonterski anga`man. Veoma je te{koodrediti nov~anu vrednost za jedinicu vremena volontira-nja. Volonteri obezbe|uju mnoge neopipljive koristi kojenije lako kvantifikovati. Svojim u~e{}em pokazuju do kojemere organizacija ima podr{ku zajednice {to nije lako izme-riti, kao ni njihov uticaj na razvoj participativne demokrati-je ili uspostavljanje odnosa u etni~ki ili religijom podeljenimdru{tvima.Pored podataka koji poku{avaju da nov~ano izraze vrednostvolonterskog rada, brojna istraìvanja daju uvid u motive,deo populacije koji je uklju~en u programe volontiranja, tiporganizacija ili temu kojoj se najpre posve}uju, demograf-ske karakteristike samog volontera/i volonterke, barijere zavolontiranje, razloge za nevolontiranje itd. Sve ove infor-macije su klju~ne da bi se unapredili programi za selekciju imenad`ment volontera.Postoje nacije za koje se sa pouzdano{}u moè re}i kolikosu sklone volontiranju; tako 12 miliona Kana|ana ili 45%radno sposobne populacije volontira {to na godi{njem ni-vou iznosi oko milion redovnih poslova, dok prose~no sva-

14

ko u Kanadi volontira 168 sati godi{nje.4 U SAD je to oko26% stanovnika tog uzrasta, koji su uglavnom bili angaò-vani kroz crkvene ili omladinske i obrazovne organizacje.Postoje specijalizovane institucije koje prate volonterstvo sarazli~itih aspekata kao na primer Institut za volontersko istra-ìvanje i volonterstvo Engleske (www.ivr.org.uk) koji je speci-jalizovana istraìva~ka i konsultantska organizacija koja je na-stala kao odgovor na sve ve}e istraìvanje volonterskog sekto-ra. Oni su i autori ~etiri nacionalna izve{taja o volontiranju.[ta su odlu~uju}i faktori za ve}i ili manji broj volontera uzajednici? SAD nacionalni izve{taj o trendovima i statisticivolonterstva u 2007. ukazje na nekoliko faktora: intenzitetvezanosti identiteta za odre|enu zajednicu, vreme provede-no u prevozu, socio-ekonomske faktore u zajednici kao {toje obrazovni nivo (broj volontera raste sa stepenom obrazo-vanja) i stopu siroma{tva (manje je volontera u siroma{ni-jim zajednicama ali istovremno volonteri svojim akcijamasmanjuju siroma{tvo), i na kraju kapacitet civilnog sektorau odre|enoj zajednici. Izve{taj sadrì i listu gradova i drà-va sa brojem volontera, stavljaju}i Mineapolis i Salt LakeCity na vrh liste po procentu volontera u ukupnom stanov-ni{tu starijem od 15 godina.

Mno{tvo podataka, izve{taja i ideja za istraìvanje ili izra~u-navanje koristi volonterskog rada u va{oj organizaciji moè-te na}i na sajtovima:

http://www.worldvolunteerweb.org/resources/research-reports/national.html

http://www.community.ups.com/philanthropy/focus/volunteer.html

http://learningtogive.org/papers/paper20.htmlhttp://www.community.ups.com/philanthropy/

focus/volunteer.html#volunteerhttp://www.givingandvolunteering.ca/Reports.asphttp://www.volunteeringinamerica.gov/assets/

resources/VIA_Brief_FINAL.pdfhttp://www.pointsoflight.org/downloads/pdf/

networks/business/membersonly/3_Bureau_of_Labor_Statistics_Volunteer_Service_Indicator-2003.pdf

I M

I TO

MO

@EM

O...

1980: $7.46

1981: $8.12

1982: $8.60

1983: $8.98

1984: $9.32

1985: $9.60

1986: $9.81

1987: $10.06

1988: $10.39

1989: $10.82

1990: $11.41

1991: $11.76

1992: $12.05

1993: $12.35

1994: $12.68

1995: $13.05

1996: $13.47

1997: $13.99

1998: $14.56

1999: $15.09

2000: $15.68

2001: $16.27

2002: $16.74

2003: $17.19

2004: $17.55

2005: $18.04

2006: $18.77

2007: $19.51

2008:

Izvor: www.independentsector.org/programs/research/volunteer_time.html

bi}eobjavljenou prole}e2009

15

Inicijativa „Izvor“ jedinstveni je primer istraìvanja volon-terstva u Srbiji. U okviru Inicijative je ura|eno ispitivanje ostatusu volontera u institucijama, organizacijama i lokalnimzajednicama. To je ostvareno kroz radionice sa volonterima,fokus grupe sa predstavnicima lokalne zajednice i ispitavanjepotreba NVO kroz upitnik. Vi{e na

http://www.nshc.org.yu/pdf/mkolosnjainenin_prez.pdf4 Pun izve{taj moè da se na|e na http://www.givingandvoluntee-

ring.ca/pdf/CSGVP_Highlights_2004_en.pdf

Vrednost sata volontiranja izraèna u dolarima: 1980 – 2007

Volonterski rad u na{oj kulturi istorijski vezujemo za dobro-tvoran rad, udruènja za pomo}, aktiviste Crvenog krsta,pomo} u nesre}ama i situaciji prirodnih nepogoda, i koncep-tu radnih akcija iz posleratne obnove Jugoslavije.... Omla-dinske radne akcije (takozvane ORA) su bile naro~ito pri-sutne nakon zavr{etka Drugog svetskog rata i imale su za ciljda obnove i izgrade privredu, infrastrukturu, nau~ne, sport-ske, kulturne objekte. U prvim posleratnim radnim akcijamamilioni omladinaca gradili su autoputeve, pruge, fabrike, ~aki ~itave gradove. Novi Beograd, pruga Br~ko – Banovi}i, Au-toput „Bratstvo-jedinstvo“ (Beograd – Zagreb), Jadranska

magistrala, obnova zemljotresom pogo|enog Skoplja, nekisu od najpoznatijih primera. Odnos prema ovakvom oblikuomladinskog aktivizma ~esto ide u krajnosti – od idealizova-nja i romanti~ne percepcije biv{ih Akcija{a pa do otvorenogprezira prema akcijama kao ideolo{kom instrumentu koji jebio u funkciji izgradnje partijskih karijera. Uz o~igledan pe-~at vremena koje nose, Omladinske radne akcije su u dobasocijalisti~ke Jugoslavije bile jedan od modela dobrovoljnograda koji vremenom nestaje. îme se danas ispunjava ta pra-znina i kako osmisliti kvalitetne i primerene programe vo-lonterskog rada koji odgovaraju sada{njici?

16

Primeri iz prakse volonterskih programa

Klasifikacija primera volonterskih programa po oblastima ima samo za svrhu da na neki na~in or-ganizuje pregled prema idejama u razli~itim oblastima angaòvanja, obzirom da je volonterski radmogu} na prakti~no svakom poslu i mestu.

Koliko je te{ko smisliti program za volontere?

Kakva su i da li postoje ograni~enja?

Da li neka vrsta programa posebno odgovara ideologiji volontiranja iliju je mogu}e izraziti kroz bilo koju aktivnost?

Umesto odgovora pogledajmo primere koje smo prikupili izrazli~itih baza volonterskih aktivnosti {irom sveta.

Ko bi se i ovoga setio!!!Oblasti uklju~ivanja volontera

Dnevni centri za socijalnu brigu, {kole, amaterske pozori{ne trupe, centri za bolesti zavisnosti, domovi za stare, crkve i cr-kvene organizacije, lokalno obezbe|enje u kvartovima sa visokom stopom kriminala, dnevne kuhinje, muzeji, galerije, spo-meni~ki kompleksi, zatvorske institucije, parkovi, omladinske organizacije, sportska udruènja, sigurne ku}e, nacionalniparkovi, istorijski kompleksi, orkestri i amaterske trupe...

GDE JO[ PRIMAJU VOLONTERE!!!

Volonteri u programima socijalne izdravstvene za{tite

Programi volontiranja u oblasti socijalne i zdravstvene za-{tite su deo redovnog dràvnog sistema socijalne politike uve}ini razvijenih zemalja. Kod nas je volontiranje u ovojoblasti organizovano uglavnom kroz rad nevladinih organi-zacija koje se bave pojedinim dru{tveno ugroènim grupa-ma i njihovom za{titom. Imaju}i u vidu ograni~enost resur-sa da se odgovori na tranzicione pritiske i potrebe osetljivihgrupa, volonterski rad je oblast sa velikim potencijalom zapro{irenje postoje}ih kapaciteta za socijalnu brigu.Treba svakako napomenuti da iako volonteri ne napla}ujusvoje vreme i znjanje, volonterski programi nisu besplatni –oni zahtevaju vreme, novac i posve}enost, ali kako potvr|u-ju rukovodioci socijalnih slu`bi u Velikoj Britaniji – uklju~i-vanje volontera u realizaciju programa socijalne brige dràv-nih institucija je vise{truka dobit u odnosu na investiciju.Neki od narednih primera to ilustruju:

Mo}an glas u de~jem ìvotu„Kad si dete, obi~no te ne slu{aju...Sve dok ne dobije{ CASA volontera.“

CASA Sudski imenovani specijalni zastupnici za decu(Coart Apointed Special Advocates)

www.nationalcasa.org

U preoptere}enom sistemu socijalne za{tite, ìvoti zlosta-vljane i zanemarene dece se ponekad izgube u stotinamasli~nih slu~ajeva. CASA volonteri to menjaju. Imenovani odstrane nadle`nog suda, CASA volonteri su „zastupnici“ ili„staratelji ad litem“ ~ija je uloga da pred sudom najbolje {tomogu zastupaju interese svojih {ti}enika – dece koja suzbog neadekvatnih uslova ìvota u svojim porodicama, zlo-stavljana ili zanemarivana, sada ìve u hraniteljskoj porodi-ci ili instituciji staranja o deci, ili su u procesu preseljenja odjednog do drugog roditelja ili ~lana pro{irene porodice.

Skoro ~etvrt miliona dece je bilo uklju~eno u program to-kom 2007. godine a istovremeno, program je okupio, obu-~avao i podràva blizu 60.000 volontera. CASA je nacional-na volonterska organizacija koja u Sjedinjenim Dràvamaobi~ne gra|ane uvodi u status sudskih punomo}enika za de-cu. Oni nisu pravnici ili advokati, oni su samo ljudi koji pri-jateljski prate ìvot deteta, i lobiraju pred sudom za najbo-lje re{enje.

Kakav je odnos izmedju dece i volonteraNaj~e{}e je CASA volonter zaduèn samo za jednan „slu-~aj“ jedno dete ili bra}u i sestre – i njima je u potpunosti po-sve}en sve dok se ne na|e trajan i siguran dom. Dok se u de-~ijem ìvotu mnogi smenjuju u procesu postupka za{titedece, ovi volonteri su stabilni oslonac i konstanta koja tre-ba da pomogne deci da izdrè te{ko}e.

Specifi~nost programa i uloga volonteraIako ne moè da zameni roditelja, CASA volonterka ili vo-lonter svojom brigom simuliraju roditeljsku. Njihova ulogaje da kroz nezavisno istraìvanje i razgovor, saznaju {to vi-{e o detetu i njegovom statusu iz ugla socijalnog radnika,roditelja, hraniteljske porodice, psihologa, u~itelja ili bilokoje druge osobe koja dolazi u blizak dodir sa detetom a presvega uzimaju}i u obzir uzrast i sve socio-kulturne faktore,sazna kako se samo dete ose}a i kako bi volelo-la da se situ-acija razre{i. Tu su da pomognu oko u~enja, kontaktiraju sa{kolom i profesorima, podu~avaju decu kojoj je potrebnadodatna podr{ka. Imaju ulogu medijatora kad su u pitanjukonfliktne strane da bi se do{lo do najboljeg re{enja za de-te, i naravno, obave{tavaju sud o svim promenama i pojav-lju se na svakom saslu{anju kod sudije da bi zastupali inte-res deteta i dali svoje svedo~enje kad je potrebno.Prema istraìvanju koje je uklju~ilo sudije koji presu|uju uslu~ajevima povrede porodi~nog prava, od 550 koliko je biouzorak, 90% ima iskustva u radu sa CASA volonterima. Neiznena|uje da se sudije odlu~uju da upravo za najteè i naj-komplikovanije slu~ajeve odrede zastupnike dece pred su-dom. Da postanete volonter nije potrebno prethodno zna-

17

I M

I TO

MO

@EM

O...

nje i obuka. Nakon provere, svaki kandidat pohadja 30 ~a-sovnu obuku i zatim mu se dodeljuje prvi slu~aj. O~ekuje seda posveti oko 10 ~asova mese~no, i to sve dok se ne re{i pi-tanje trajnog sme{taja deteta {to u proseku traje oko godi-nu i po. Supervizori daju podr{ku i prate svaki korak volon-tera a brojne publikacije, uputstva i mreà volontera su tu zasvaku nedoumicu.

[ta su izazovi?êsto se deca bolje ose}aju i lak{e poklone poverenje vo-lonterima koji razumeju socio-kulturne specifi~nosti njiho-ve zajednice, pa je zato nagla{ena potreba za uklju~ivanjemvolontera razli~itnog etni~kog i rasnog porekla. Potreba jeposebno izraèna jer je udeo afro-ameri~ke dece u sistemuhraniteljstva duplo ve}i u odnosu na njihov udeo stanovni-{tva. Kampanja potencira uklju~ivanje volontera u odnosuna volonterke, da bi se de~acima omogu}ilo druènje i uti-caj mu{kog uzora u njihovom ìvotu. Na preko 90.000 de-ce Hispano porekla, koja su trenutno u sistemu hranitelj-stva ima ne{to manje od 2000 volontera istog entni~kog po-rekla. Naro~ito su potrebni volonteri koji govore {panski iengleski jezik, jer iako se sva komunikacija sa sudom ili in-stitucijama obavlja na engleskom, neposredan kontakt sadecom na njihovom maternjem jeziku je veoma vaàn.

Vreme je da svi moèmo...Volontiranje kao put ka dru{tvenoj uklju~enosti

Volontiranje je od izuzetnog zna~aja za li~no osnaìvanje idru{tvenu uklju~enosti pojedinca. Programi koji uklju~ujusve volontere, su od posebnog zna~aja. @ivot sa bole{}u ili in-validitetom moè da postane lak{i uz volonterski posao, amotivi za volontiranje su univerzalni. Oni uglavnom uklju~u-ju èlju za li~nim razvojem – mogu}nost da se dobiju novaznanja i ve{tine i put ka mogu}em zaposlenju, ve}e u~e{}e uìvotu zajednice, èlja da se podrì re{enje nekog problema,promena ìvotnog stila, druènje i upoznavanje novih ljudi...Volontiranje osoba sa invaliditetom, te{ko}ama u razvoju ilibolesnih, direktno podsti~e preispitivanje i razbijanje stere-otipa jer se menja tradicionalna slika – od ljudi kojima sepruà podr{ka i pomo}, ka pojedincima koji i sami daju, po-maù, i u svakom pogledu zasluùju (i dobijaju) jednakovrednovanje i priznanje za doprinos koji daju zajednici.Organizacije koje èle da uklju~e i volontere koji imaju bi-lo koju vrstu specifi~nih potreba treba da imaju u vidu nizpitanja. Pre svega bi trebalo da organizator volontiranja raz-ume prirodu barijera kojima se ljudi sa invaliditetom ili ne-kom bole{}u susre}u i kako da ih prevazi|u. Bez obzira dali je pitanju gubitak mobilnosti, o{te}enja vida ili sluha, bla-ga demencija kod starih osoba, smetnje u razvoju, psiholo-{ki i psihijatrijski problemi i obolenja, mogu}e je na}i na~i-na za uklju~enje u programe volontiranja. Koristi za organi-

Prema zvani~nim statistikama, u Srbiji je trenutno u

oko 3.500 hraniteljskih porodica sme{teno skoro 4.500

dece. Istovremeno kroz domove za decu i omladinu

bez roditeljskog staranja godi{nje pro|e i delom ostane

preko 2000 dece. Potrebno im je da se pokrene veliki

neiskori{}eni volonterski potencijal, mo`da ne pred su-

dom, ve} za brigu i podr{ku odrastanju i sre}nijem de-

tinjstvu.

Ispitivanje je ura|eno u Velsu na uzorku izbeglih lica iazilanata koji su volontirali: SVI ispitanici ocenju to is-kustvo kao zna~ajno u integraciji, dok 85% tvrdi da imje volontiranje pomoglo da izgrade samopouzdanje.5

Aktivirajmo se na uklju~ivanju SVIH socijalno ose-tljivih grupa u volonterske programe radi bolje dru-{tvene uklju~enosti u Srbiji.

18

5 „Volunteering works: Volunteering and social policy“ Institute for Volunteering Research and Volunteering England, September 2007

zaciju koja ima ovakav volonterski program su brojne – mo-gu}e je mnogo bolje odgovoriti na potrebe korisnika i cilj-ne grupe ako u svojim redovima imate osobe koje imaju po-sebno znanje i ve{tinu, ili posebno li~no iskustvo, organiza-cije imaju ve}i ugled u zajednici, promovi{u timsku kohezi-ju i ose}aj da se u tom preduze}u ili organizaciji istinski bri-ne o ljudima itd.Ne postoji volonterski zadatak koji ne toleri{e neku vrstuinvalidteta ili oboljenja – pisanje za bilten, izrada web sajta,administrativni rad, obuka i trening, teleapel, rad u prodav-nici ~iji prihod ide u dobrotvorne svrhe, popis skladi{ne ro-be u humanitarnom programu, mentorstvo dece, organizo-vanje druènja za starije, saradnja sa lokalnim vlastima ukampanjama, itd.Brojni izazovi za ovakvu vrstu programa ukazuju da je bezkooridinisane saradnje institucija i civilnog sektora te{ko nanjih odgovoriti. U pitanju su stavovi i predrasude, nedosta-tak razumevanja i znanja o potencijalu lica sa ivaliditetom,strah i nerazumevanje – mi{ljenje da zdravstveni problemimogu da budu razlog nepouzdanosti volontera, fizi~ke ba-rijere koje onemogu}uju pristup i nefleksibilina radna sredi-na, nedostatak fondova da se naprave neophodna infra-strukturna pobolj{anja ili otklone komunikacijske prepreke(uvedu znakovni tuma~i ili publikacije na Brajevoj azbuci).Imaju}i u vidu da osobe sa invaliditetom nemaju u ovomtrenutku jednake mogu}nost, prilike i izbore u mnogimoblastima ìvota, od izuzetne je va`nosti da se otvore pro-grami volontiranja kako bi se u ovoj oblasti u potpunostiomogu}ila inkluzija i puno vrednovanje sva~ijeg doprinosana jednakim osnovama. Zato je inovativnost ovog pristupao~igledna jer se u razvoju alternativnog oblika za{tite omo-gu}ava uspe{nija uklju~enost u socio-ekonomski ìvot.

Vodi~ za razvoj programa za volontere sa invaliditetomhttp://www.equalityhumanrights.com/

Documents/DRC/Useful%20Documents/guidance_for_volunteer_opportunity_providers_apr07.pdf

Vodi~ za uklju~ivanje starijih osoba sa ivaliditetom ilidrugim o{te}enjima

http://www.volunteering.org.uk/NR/rdonlyres/207D7D73-6EB4-4DC6-8CF7-8D58A9E8AD78/0/G_Toolkitforinvolvingolderdisabledvolunteers_FINAL.pdf

Nekoliko organizacija koje u svojim redovima imaju volon-tere sa nekom vrstom invaliditeta ili zdravstvenog o{te}enja:

www.supportedvolunteering.orgCommunity Service Volunteers (CSV) –www.csv.org.ukDo-it.org – www.do-it.org.ukScope Response – www.scope.org.uk/volunteerNational Association for Voluntary andCommunity Action (NAVCA (formerly NACVS)– www.navca.org.uk/about/nacvsredirect.htm

Volonteri penzioneri?Penzioneri mogu da budu volonteri ali volonteri ne idu upenziju...

Integracija i smanjenje socijalne izolovanosti starijih licaobezbe|ivanjem zdravstvene, pravne, socijalne i psiholo{kepodr{ke je ve} isproban oblik volonterskog programa. Crve-ni krst Srbije ve} {est godina realizuje Program brige o stari-ma pod nazivom „Dobrosusedska pomo}“. Programom jeobuhva}eno 84 organizacije Crvenog krsta, blizu 10.000 sta-rijih osoba koje su usamljene, slabog zdravlja i lo{eg imovin-skog stanja, bez rodbine i u stanju socijalne potrebe.Novi kontekst i uslovi u kojima se ~itavo dru{tvo nalazizna~e i potrebu da se aktivnosti Crvenog krsta prilagode, pase programi zasnovani na deljenju materijalne pomo}i kojisu po svojoj prirodi skupi i zavise od spoljnih donacija, za-menjuju ekonomi~nim, efikasnim i fleksibilnim programi-

19

I M

I TO

MO

@EM

O...

Dok se u Srbiji fenomen volontiranja vezuje uglavnomza mlade, oko tre}ina svih volontera u Velikoj Britanijisu osobe starije od 65 godina.

ma u kojima je glavni resurs ~ovek: volonter, osoba sprem-na da svoju energiju, entuzijazam i sposobnosti upotrebikako bi svojim sugra|anima pomogla da ìve dostojanstve-nije i bolje.Zanemarujemo ~injenicu da postoji i veliki broj starijih lju-di koji su jo{ uvek vitalni, ne toliko materijalno ugroèni i ustanju su da sopstvenom participacijom u dru{tvu uti~u napodizanje kvaliteta ìvota. Dru{tveni potencijal starijih lju-di u zajednici je nedovoljno iskori{}en merama usmerenimna odràvanje vitalnosti ove grupacije pa se u radu sa volon-terima pojavljuju dva nova cilja:

1. osnaìvanje volonterskog rada, intrageneracijske so-lidarnosti i podsticanje participacije starijih u zajed-nici

2. razvijanje pozitivne dru{tvene klime prema starijimai intergeneracijske solidarnosti.

O programu „Dobrosusedska pomo}“Korisnici Programa su lica starija od 65 godina koja nisu in-stitucionalno zbrinuta, stari sa veoma niskim nivoom soci-jalne sigurnosti, sama~ka stara~ka doma}instva, korisnicinarodnih kuhinja, stari u stanju socijalne potrebe koji neostvaruju pomo} od drugih organizacija. Cilj je da starijaosoba ostane {to duè u svom okruènju, kao i da se moti-vi{e da {to duè koristi svoje fizi~ke i mentalne potencijale,i da pri tom umanji potrebu za raznim vidovima institucio-nalne pomo}i starijim licima. Glavna prednost je u tome {tose uglavnom zasniva na volonterskom radu, osoba koje suse opredelile da deo svog slobodnog vremena posvete jed-nom humanom cilju – brizi o starijim osobama, ovo je uosnovi i jedan od uslova odrìvosti Programa.Zna~ajan broj volontera programa brige o starima i sami pri-padaju grupaciji starih. Kroz ovakvo angaòvanje prona{li sune samo na~in da pomognu svojim kom{ijama ve} i da pono-vo uzmu aktivnu ulogu u dru{tvu. Njihovo znanje, ume}e ihumanost su njihov doprinos borbi protiv stereotipa o stari-ma koji su i danas {iroko rasprostranjeni u ~itavom svetu.Trenutno je u Subotici programom obuhva}eno 100 starijihkoje obilazi 35 volontera. Volonteri Crvenog krsta su obi~ni,

humani ljudi koji su odlu~ili da deo svog slobodnog vremenaposvete pomaganju starim, nemo}nim i usamljenim gra|ani-ma. Njihova pomo} je pomo} dobrih suseda, pomo} saose-}ajnih osoba koje èle da pomognu svojim kom{ijama da imstarost bude lak{a, zdravija i dostojanstvenija. Raznovrsneaktivnosti zadovoljavaju razli~ite potrebe starih, od zdrav-stveno-preventivnih (merenje krvnog pritiska, {e}era u krvi,odlaska po lekove i recepte i sli~no) preko pomo}i u ku}i, pado psiho-socjalne podr{ke. Svi volonteri pro{li su odgovara-ju}e obuke potrebne za ovu vrstu posla. Ipak, od svega je va-`nija njihova posve}enost svojim korisnicima, organizaciji iprincipima me|unarodnog pokreta Crvenog krsta.

Crveni krst Suboticewww.suredcross.org.rs/briga-o-starima-vise/

Jo{ neke organizacije koje imaju programe za starije volon-tere

VITAa – volunteering in the third agehttp://www.wrvs.org.uk/vita/tomandgwen.htmNVO Lastavica iz Sur~ina www.lastavica.org.yu

Kad ìvot curi...Volonteri za jedanaesti satVolonteri su ~esto humani ljudi. I hrabri.Rade na zbrinjavanju pacijenata koji boluju od te{kih i ne-izle~ivih bolesti. Zajedno sa timovima profesionalaca razli-~itih profila (lekari, medicinske sestre, socijalni radnici, psi-holozi, sve{tenici), omogu}avaju pacijentima da postignunajbolji mogu}i kvalitet ìvota u poslednjim fazama bolesti.

Volontiranje u hospisuHospis je specijalizovana ustanova koja pruà pomo} paci-jentima koji boluju od te{kih i neizle~ivih bolesti, {to pod-razumeva kako kontrolu simptoma bolesti tako i psiholo-{ku, socijalnu i duhovnu podr{ku pacijentima i njihovimporodicama. Pacijenti ne dolaze u hospis da bi tu ostali dokraja svog ìvota, ve} da se re{e neki od te{kih simptomabolesti kao {to su bol, mu~nina, gu{enje. Hospis pruà psi-hosocijalnu i duhovnu podr{ku pacijentu u te{koj situaciji,

20

sa kojom ne moè sam da se izbori, ali pruà i mogu}nostporodici da „predahne“ od danono}ne brige i nege svog ~la-na. Obzirom na teìnu bolesti, de{ava se da pacijenti u ovimustanovama i umiru. Programi volontiranja u hospisima suuobi~ajeni i ovde predstavljamo program Convenant Ho-spisa iz Floride i Alabame.Volonteri prolaze kroz obuku koju organizuje ConeventHospis i to orjentacioni trening za sve potencijalne volon-tere a zatim posebnu obuku za one koji }e biti u kontaktusa pacijentima i porodicama. Posebna obuka postoji za ti-nejdère koji se pripremaju da budu volonteri u hospisu.Programi koji postoje su:

Podr{ka pacijentu i porodici – poseta pacijentima bezobzira da li su u ku}i, stara~kom domu ili bolnici dabi se ~lanovima porodice omogu}io kratak odmor,obavljanje nekih sitnih poslova, prevoz pacijenata itd.jedanaesti sat – psiholo{ka podr{ka i prisustvo da bise omogu}ilo da pacijent ne umre sam. Zbog izuzet-ne osetljivosti zahteva dodatnu obuku.Se}anje i tuga – program gde volonteri zajedno sa po-rodicom àle za dragom osobom koja je umrla;Misli o ìvotu – volonteri pomaù porodici i pacijen-tu da se sete lepih zajedni~kih trenutaka i tako uz lju-bav i opra{tanja razmi{ljaju o dobrim uspomenamakoje dele;Volonteri iz crkvenih organizacija – uklju~eni su u iz-radu rukotvorina, ure|ivanje ba{te, aranìranje cve}a,pripemu hrane i posete porodicama i pacijentima ka-ko bi im pomogli u svakodnevnim aktivnostima.

Tako|e, program Convenant Hospisa uklju~uje volonterekoji pomaù u administrativnim poslovima, organizovanjudonatorskih de{avanja, prikupljanju sredstava i sponzorsta-va, dok ambasadori volonterskog programa zastupaju Con-venant hospis na zdravstvenim sajmovima, konferencijamai javnim skupovima.Program palijativnog zbrinjavanja je tek u za~etku u Srbiji,na primer BELHospise u Beogradu, organizuje obuke zasve zainteresovane uklju~uju}i i volontere, ali jo{ uvek ne-

ma {ireg organizovanog i sistematskog pristupa u uklju~iva-nju volontera u ovaj vid brige i za{tite.

www.covenanthospice.org

Pod istim krovomHomeshare je inovativni i nagra|eniprogram koji omogu}uje da stariji ilibolesni ljudi dobiju pa`nju, pomo} idru{tvo u svojoj ku}i dok zauzvratvolonterima daju prostor za ìvot,sobu, ili deo stana, ku}e, i to bez na-doknade. Program je zasnovan na te-

snoj superviziji, obuci i nizu procedura i pravila da bi se na-pravio pravi spoj izmedju vlasnika stana i novog stanara.Trenutno je program operacionalizovan u Londonu gde sucene iznajmljivanja ìvotnog prostora visoke, ali je poredovog motiva neophodno da volonteri imaju istinsku èlju iineteresovanje da pomognu starijima u obavljanju jedno-stavnih poslova, nabavci, spremanju obroka i da provedumalo vremena u druènju sa njima.Vitalise organizacija ima misiju da prema visokim standar-dima promovi{e i organizuje inkluzivna kratka putovanja iodmore za osobe sa nekom vrstom invaliditeta kao i njiho-ve pratioce. Vitalise u svoje programe uklju~uje volontere~iji zna~aj potencira u obezbe|ivanju uslova za zanimljiv iaktivan boravak svih gostiju kojima volonteri pruàju asi-stenciju i dru{tvo. Preko 6000 volontera pomaè u realiza-ciji programa u 5 Vitalise centara u Velikoj Britaniji, gdeosobe sa invaliditetom provode vreme. Volontiranje moèda bude dnevno – za manifestaciju i de{avanje u toku dana,a naj~e{}e su to vi{ednevni boravci tokom jedne „smene“gde volonteri ìve sa „gostima“!

http://www.vitalise.org.uk/Vitalise-Centres-and-Services/Home-Services/Homesharehttp://www.vitalise.org.uk/Volunteer/Overview.aspx

21

I M

I TO

MO

@EM

O...

Zajedno kora~amo do ozdravljenjaPodr{ka i razumevanje je nekad najbolji lek

Organizacija Breast Cancer Connections (BCC) u atmos-feri topline, saose}anja i razumevanja pruà informacije ipodr{ku koja je primerena za svaku ènu koja boluje od ra-ka dojke. Preko 400 volonera svake godine u~estvuje u pro-gramu podr{ke da bi centar svakodnevno funkcionisao.Volonteri koji mogu da budu ène koje su ve} pro{le samekroz sli~no iskustvo ili je bliska osoba bila bolesna ili jedno-stavno èle da se uklju~e u ovu oblast, mogu da pomognukroz slede}e volonterske programe:

TELEapel – da budu prva ta~ka kontakta sa klijenti-ma, pruàju}i im podr{ku, slu{aju}i njihova pitanja ibrige, informi{u}i ih o BCC uslugama koje su im naj-potrebnije;prijatelj – koriste}i sopstveno iskustvo pomaète è-nama koje boluju od raka dojke, informacijama,ohrabrenjem i prijateljstvom kad je najpotrebnije;planiranje zdravstvenih pregleda – pomaganjem kli-jentima da organizuju i formuli{u pitanja i traè in-formacije od svojih doktora;pirkupljanjem literature – osveàvanjem BCC biblio-teke i web prezentacije ~lancima iz novih nau~nih ~a-sopisa, knjiga i drugih publikacija;organizovanjem nedeljne sesije pitanja i odgovoragde lekari odgovaraju na pitanja klijenata i informi{uih o najnovijim dostignu}ima kad je u pitanju le~enjeraka dojke dok psihoterapeut vodi razgovor grupe.

Administrativna i organizaciona podr{ka volontera u BCC-u obuhvata dopunu baze podataka klijenata, rad u biblioteci,prikupljanje sredstava, organizovanje dobrotvornih de{ava-nja, administrativne poslove fajliranja i sre|ivanja dokumen-

tacije, dizajn i prelom biltena, istraìvanje mogu}nosti zakonkurisanje za sredstva, pripremu predloga projekta, u~ej-{}e u savetodavnoj grupi medicinskih radnika koji priprema-ju nove informacije za klijente Centra za rak dojke itd.

http://www.bcconnections.org/volunteer-a-give/vo-lunteer

Dobrovoljno za preventivnoKako da se uklju~im u rad Omladine JAZAS-a

Omladina Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side –Omladina JAZAS-a se bavi prevencijom HIV/AIDS-a ipruànjem psihosocijalne pomo}i ljudima koji ìve sa ovombole{}u.Ako ste ambiciozni, kreativni, sposobni i spremni na timskirad a imate ne{to slobodnog vremena koje èlite da posve-tite humanitarnom radu i borbi protiv side, Vi ste prava oso-ba za ~lanstvo u Omladini JAZAS-a!Razli~ite vrste aktivnosti gde je mogu}e volontirati uklju~uju:

program vr{nja~kog obrazovanja ili peer podr{ka;savetovanja jedan na jedan;AIDS info i SOS slu`ba;grupe samopomo}i;stru~na pomo} (pravna /socijalna);treninzi/edukacija;ku}ne posete;podr{ka u vo|enju aktivnijeg dru{tvenog ìvota(besplatne posete kulturnim ustanovama, traènjeposla)

www.jazas.org.yu

22

23

I M

I TO

MO

@EM

O...

PrekretnicaProgram „Prekretnica“ je usmeren na pomo} i podr{ku mladima koji imaju problema sa upotrebom alkohola i drugihpsihoaktivnih supstanci, mentalnim obolenjem ili te{ko}ama u u~enju. Kroz mentorstvo, obuku, programe za{ti}enogstanovanja, sticanje ve{tina, znanja i socijalizaciju, mladima se pomaè da se izbore sa zavisno{}u ili da razumeju svojubolest i da razviju samopouzdanje. Traè se volonteri po~ev od ba{tovana u centru u kom ìve mladi koji se le~e odbolesti zavisnosti pa do asistenta u odelenju za marketing i komunikaciju i volontera koji su zaduèni za pruànjepodr{ke u kriznim situacijama,

http://www.jobs-at-turning-point.co.uk/volunteering.asp

Programi u~e{}a volontera u socijalno-zdravstvenoj za{titi razli~itih dru{tvenih grupa, borbi protiv si-roma{tva i inkluziji su veoma brojni, i prona}i}ete ih i u drugim poglavljima, kad volonteri putuju u dru-ge zemlje da se uklju~e u rad sa decom, ili kada predstavljamo program korporativnog volonterstva iu~e{}a u gra|enju ku}a za socijalno ugroène…

Obrazovanje je put iz siroma{tva i put ka razvoju pojedincai dru{tva. U~e{}e i pomo} nekome ko je na tom putu inspi-ri{e veliki broj volonterskih programa, po~ev od savetodav-nih struktura kao {to su saveti roditelja u {kolama, dodatnenastave za decu koja imaju te{ko}e u u~enju, pa do volonti-ranja kao dela obrazovanja i sticanja prakti~nih znanja u~e-nika i studenata. Izuzetnu ulogu u obrazovanju imaju uzo-ri, uspe{ni ljudi iz javnog ìvota, sportisti, umetnici, medij-ske li~nosti, koji svoju popularnost i stil ìvota stavljaju uslu`bu obrazovanja mladih, ba{ kao na primer UNICEFoviambasadori u programu „[kola bez nasilja“, a {to da ne i unekom od programa koje vi osmislite.Ponovo napominjemo, volontiranje se u~i u mladosti, iostaje za ceo ìvot. Zato su programi za promociju volonti-ranja obrazovni sami po sebi!

Studenti pomaù AmericiIstraìvanje koje je analiziralo trend volontiranja mladih od16-25 godina u SAD u periodu od 2002. do 2005. godine,pokazuje da su oni veoma aktivni~lanovi dru{tva. To se prevashod-no odnosi na u~enike i studentekoji naj~e{}e volontiraju u obalstiobrazovanja i to tako {to mla|i-ma od sebe drè predavanja izoblasti o kojima imaju ne{to vi{eznanja, daju ~asove koji su bes-platni, pomaù vr{njacima kojiimaju probleme, rade sa ljudimakoji su pro{li kroz prirodne kata-strofe i kojima je pomo} najpo-trebnija. Evidentno je da se na-kon teroristi~kog napada 11. septembra 2001. pove}ao brojstudenata volontera, pa i volontera uop{te, kao odraz soli-

darnosti i ve}eg ose}aja zajedni{tva6. Pitanje je kakav }e uti-caj dolaze}a globalna finansijska kriza imati na razvoj vo-lonterstva? Jasno je samo jedno, dru{tvima i organizacjamakoje nisu dovoljno investirale u volontere u „dobrim“ vre-menima, ne}e biti lako ni sada. Va`no je da i na{a volonter-ska zajednica dodatno osmisli na~ine da se vrednosti volon-terstva promovi{u i usvoje i u vremenu krize, mo`da ba{ za-to {to shvatamo da smo svi ranjivi i da nam pomo} moè za-trebati. Zato je va`no dati doprinos uvek kad moèmo.

www.nacionalservice.gov

BOLONJA – Neiskori{}eno znanje nije znanje!Fakulteti u Srbiji su usvojili pravila Bolonjske deklaracije iprihvatili na~in studiranja koji je zastupljen u ve}ini evrop-skih zemalja. Bolonjska deklaracija predstavlja jedan druga~i-ji pristup u~enju u odnosu na dosada{nji, jer podrazumevakontinuiranost i omogu}uje studentima da studije nastave ubilo kojoj drugoj zemlji koja je tako|e deo Bolonjskog siste-ma. Jo{ jedan bitan aspekt je poku{aj da se spre~i da obrazov-

ni sistem proizvodi „ma{ine“ –stru~njake koji se bave usko speci-jalizovanom obla{}u, ali bez aktiv-nog u~e{}a u kreiranju i sprovo|e-nju promena u zajednici u kojojìve. Time potencijal mladih i in-teligentnih ljudi ostaje ograni~en iu najve}oj meri neiskori{}en. Zatose studenti ve} od prvih godinastudija putem volonterskog radaupoznaju sa sopstvenim dru-{tvom, u~estvuju u re{avanju pro-blema i potreba.

Pored kredita koji se sti~u proverom znanja, postoje tako-zvani „slobodni krediti“ koji studentima donose odre|en

24

U sklopu fakulteta radi Biolo{ko-istraìva~kodru{tvo „Josif Pan~i}“ koje okuplja studenterazli~itih godina i pruà im mogu}nost da seuklju~e u rad neke od sekcija koje postoje uovom dru{tvu. Aktivnost studenata, redovnopoha|anje sastanaka dru{tva i u~estvovanje uterenskom radu, studentima, pored neprocenji-vog iskustva i znanja, donosi i 2 EPSB po se-mestru. Ovo je dobar primer objedinjavanjavolontiranja i aktivnosti studenata u okviru nji-hove struke.

Volonteri za bolje obrazovanje

6 Prema podacima Nacionalne slu`be SAD, broj volontera 2002. iznosio je 2,7 miliona, a 2005. godine 3,3 miliona.

broj bodova koji im je neophodan da bi uspe{no zavr{ili go-dinu. Po Zakonu o visokom obrazovanju svaki student imapravo na po dva slobodna kredita (koja vrede 2 ESPB poEvropskom Sistemu Prenosa Bodova) po semestru u tokuosnovnih studija.Naravno, osim volontiranja student moè da te bodoveosvoji i na druge na~ine tj. preko seminarskih, nau~nih ra-dova, izbornih predmeta... Biolo{ki fakultet Univerziteta uBeogradu je uveo ovaj sistem i studenti imaju mogu}nost dabudu volonteri u:

– Botani~koj ba{ti „Jevremovac“– Zoolo{kom vrtu– humanitarnim i ekolo{kim organizacijama razli~itog

tipa– na nekom od Instituta (sre|ivanje arhive, preparira-

nje insekata, sakupljanje uzoraka neophodnih za is-traìvanja).

Pedeset sati volonterskog rada studentima donosi 1 EPSB.Dosada{nja praksa pokazuje da veliki broj studenata koristiovaj na~in da osvoji neophodne bodove. Da bi proverili kakoto funkcioni{e u praksi, za ovu priliku sproveli smo anketu nauzorku od 100 studenata II godine biolo{kog fakulteta.Dva pitanja na koje su studenti odgovarali bila su:

1. Da li ste i gde do sada volontirali?2. Da li znate gde se moè volontirati?

Zaklju~ci su slede}i:Iako u na{oj zemlji postoje brojne ekolo{ke i humanitarneorganizacije civilnog dru{tva, 70% studenata ne zna da moèda volontira i u njima. Kao problem se javlja nedovoljna in-formisanost studenata zbog ~ega je volonterski rad uglavnomograni~en na Zoolo{ki vrt i Botani~ku ba{tu, i eventualnoudruènje studenata u sklopu fakulteta. Jasno je da je razno-vrsnost nevladinog sektora velika, i da bi se verovatno svakistudent prona{ao u jednom od programa ali upravo je ta ra-znolikost ono {to studenti Bioloskog fakulteta ne koriste!Na sajtu studenata ovog fakulteta jasno je ponu|eno volon-tiranje i u ovim organizacijama, ali studenti jednostavnoprevide taj deo jer verovatno ne znaju mnogo o njima niti o

programima koje one nude. Pojedini studenti smatraju daim volontiranje u ovim organizacijama ne}e pomo}i u sop-stvenoj struci i da je to gubljenje vremena. To ukazuje naneobave{tenost o programima koje ove organizacije nude,od kojih su mnogi veoma povezani sa biolo{kim naukama,s tim {to dominiraju ekolo{ki programi ili programi za{titeìvotne sredine koji se bave smanjenjem zaga|enja i odrì-vim kori{}enjem prirode, kao i problemom za{tite ugroè-nih vrsta. Sa druge strane, ovaj nalaz ilustruje nizak stependru{tvenog aktivizma mladih koji se te{ko mobili{u zauklju~ivanje u dru{tvene promene, ali on PRE SVEGA go-vori o nedovljonoj informisanosti i odsustvu razumevnja ikoncentrisane ponude za volontiranje koja bi potekla iz ne-ke vrste volonterskog servisa ili centra.U svakom slu~aju, lepo je {to imamo fakultet koji je shva-tio poentu Bolonjske deklaracije i uklju~io svoje studente uvolonterske programe. To moè da bude inspiracija i dru-gim fakultetima da organizuju ne{to sli~no i na taj na~in lo-biraju kod studenata da neiskori{}eno znanje nije znanje ida zadatak akademskog gra|anina nije da bude „veliki stru~-njak“ izolovan od de{avanja u sopstvenom dru{tvu, ve} dasvoje obrazovanje i znanje koristi kao aktivan ~lan zajedni-ce u kojoj ìvi i stvara.

www.biolozi.net

Pomo} u u~enju i obrazovanju deceiz siroma{nih porodicaGenerations Incorporated je nevladina organizacija kojaradi u Bostonu u Masa~usecu ~ija je misija da kroz interge-neracijsku saradnju i anga`man starijih od 55 godina po-mogne deci da lak{e steknu znanje i savladaju programosnovnog obrazovanja u kom zaostaju. Organizacija ima~etiri vrste programa u kojima uklju~uje volontere:

Pomo} da nau~imo slova: Volonteri se sastaju saosnovcima dva puta nedeljno da bi kroz intenzivnuobuku pomogli deci koja imaju te{ko}a da nau~e da~itaju ili zaostaju za svojim vr{njacima.Pismenost u razredu: Volonteri pomaù u~iteljimaili vaspita~ima u pred{kolskom uzrastu da deca razvi-

25

I M

I TO

MO

@EM

O...

ju znanja i ve{tine koje su neophodne u usvajanjuznanja koja su vezana za pismenost i druge oblasti{kolskog programa.Mentori u pauzi za ru~ak: volonteri se sure}u sa u~e-nicima ~etvrtog i petog razreda u zanimljivim igrama,kulturinim i sportskim aktivnostima i sa njima razvi-jaju intergeneracijske odnose i druènje.Inicijativa za matematiku i „srpski“: Kroz partner-stvo sa srodnom organizacijom voloneri se susre}ubarem jednom nedeljno sa u~enicima starijih razredakoji imaju problema sa predmetima matematiike i en-gleskog (tj. maternjeg jezika).

U programu koji se zove Tim iskustva (Experience corps) utoku jedne godine preko 300 volontera radi sa vi{e od dve hi-ljade |aka. Od volontera se o~ekuje da se svakodnevno an-gaùju oko 2 sata u periodu dok su deca u {koli – od 09 do17 ~asova, a oni koji volontiraju i vi{e od 10 sati nedeljnomogu da dobiju i „stipendiju“ koja je neka vrsta nadoknade.Pored Tima iskustva, postoji i veliki broj drugih dràvnihprograma kao {to su AmeriCorps, Vista AmeriCorps,Commonwealth Corps itd. Neki ne zahtevaju nikakve a ne-ki ozbiljne kvalifikacije, daju ve}u ili manju naknadu ali se idalje zovu volonterski programi, jer je iznos nadoknade ne-dovoljan da bi se ovaj rad smatrao pla}enim radom.

http://generationsinc.org/Jo{ jedan dobar primer podr{ke u obrazovanju i sticanjuznanja je VOX – partnerski projekat dve organizacijeOxfordshire Learning Disabilities NHS Trust i MillenniumVolunteers u Velikoj Britaniji. Volonteri koji su postali u~e-snici ovog projekta rade sa osobama, naro~ito decom, kojeimaju te{ko}e u u~enju. Ono sto je jo{ zna~ajnije jeste dapodsti~u mlade koji imaju te{ko}a u u~enju da i sami buduvolonteri i da u~ine ne{to za svoju zajednicu. Time ne samoda sti~u li~nu satisfakciju jer se pove}ava stepen inkluzije,ve} pomaù i osobama koje nemaju ovakvih te{ko}a da pre-vazi|u sopstvene predrasude i razumeju razli~ite nivoefunkcionisanja kao korisnog ~lana dru{tva.Neki prosvetni radnici nemaju strpljenja za rad sa decomkoja sporije i manje efikasno u~e od drugih, naro~ito ako se

radi sa velikim grupama dece u kojima ve}ina normalno ilinadprosecno brzo usvaja novo gradivo. Ukoliko i imaju str-pljenja, nema dovoljno vremena ili osoblja da se posvetemanjim grupama dece, i da tako, rade}i sa svakim detetompojedina~no, iz njih izvuku maksimum. Zadatak volonteranije, stoga, da zameni prosvetnog radnika ili roditelja, ve}da se obezbedi dodatno vreme za decu sa te{ko}ama i da seona osete po{tovano, a ne diskriminisano. Rezultati ovakvihprograma pokazuju da je mogu}e do}i i do prevazilaènjate{ko}a u u~enju.Spe~ifi~nost programa: Ovde treba obratiti pa`nju i da jeovo partnerski projekat izme|u dve organizacije – jedne ko-ja okuplja osobe, naro~ito decu, sa te{ko}ama u u~enju idruge koja okuplja volontere koji sa njima rade. Ukazujemona poèljnost saradnje izme|u volonterskih organizacija iorganizacija koje okupljaju grupe kojima je potrebna nekapomo}, a time se postiè ve}a efikasnost u komunakaciji ipovezivanju ljudi.Vodi~ „Pobolj{anje ve{tina i ìvotnih mogu}nosti kroz vo-lontiranje“ je na adresi:

http://www.volunteering.org.uk/WhatWeDo/Student+Volunteering/Further+Education+Volunteering/Information+Resources/fetoolkit.htmhttp://www.voluntaryworker.co.uk/student-volunteering.html

Irska, kao zemlja sa razvijenim volonterskim programima,ima niz primera dobro organizovanog volonterskog sekto-ra. Specifi~nost je jedan potpuno novi pristup volontiranjuu programu koji se fokusira na pomo} pacijentima zaraè-nim virusom HIV-a.

Razmena iskustava i u~enje kroz Globalnivolonterski program za{tite od AIDSaNakon sloène obuke o prevenciji AIDSa, ~etiri volonterasu oti{la da rade u Ju`nu Afriku, i Nigeriju gde ìvi velikibroj ljudi zaraènih HIV-om. Rade}i sa njima oni su eduko-vali lokalno stanovni{tvo, posebno mla|u populaciju, a za-tim su se vratili u Irsku, svoju domovinu, da prenesu drago-

26

cena iskustva koja su stekli u radu sa osobama obolelim odHIV-a i drugim volonterima i zdravstvenim radnicima naistom podru~iju.Ovakav na~in edukacije omogu}ava i zemljama koje nema-ju mnogo iskustva sa HIV obolelima da nau~e i razumejurazli~itu prirodu ugroènosti, a tako se stvara i povezanostizme|u zemalja koje su pogo|ene visokim stopama obole-lih i zemalja koje su dovoljno razvijene da nov~ano i u vidulekova pomognu. Tu je svakako i humani smisao volontira-nja koje podrazumeva rad sa te{ko obolelim osobama – odside ili neke druge bolesti. Drugi tipovi volontiranja su ~e-sto mnogo zanimljiviji i privla~niji, dok je rad sa te{ko obo-lelim ljudima tegoban, mu~an i ~esto blokiran predrasuda-ma i nedovoljnom informisano{}u. Kao posledicu imamoshvatanje da takvu vrstu anga`mana treba izbegavati, posto-ji strah od zaraze, predrasuda da su oboleli nestabilni, pro-miskuitetni, korisnici droga...Zato, nagla{ava se u dokumentu koji prati ovaj program, sva-ka dràva mora da se bori protiv ovakvog mi{ljenja i njego-vog propagiranja i da omogu}i potencijalnim volonterima dabolje upoznaju tematiku vezanu za HIV, da razumeju kolikoje potrebno podr{ke obolelima koji ~esto bivaju odba~eni iod sopstvenih porodica i da programima javnog zagovaranjalobiraju za obolele. Na{a dràva, naàlost, kao i mnoge dru-ge, nema programe koji ovo omogu}uju, ~ime se iz neosno-vanih razloga uskra}uje tako potrebna podr{ka i prijateljstvo.

http://www.volunteeringireland.ie/ – VolunteeringMaters-issue 18/7

Volonterski korak ka zaposlenju

Veza izme|u volontiranja i zapo{ljavanja je jedna od kontro-verznih tema. Nesuglasica se ti~e primene principa dobrovolj-nog i besplatnog angaòvanja koji su ponekad nejasni u pro-gramima koji se zovu volonterski a podse}aju na zaposlenje.Postoje dva razli~ita pristupa ovoj temi – prvi koji podràvami{ljenje da je samo rad bez naknade volontiranje u tradici-onalnom smislu i drugi koji koncept volontiranja pro{iruje

ka svim oblicima rada koji nisu trì{no pla}eni – gde se u~e-snicima daju odre|ene volonterske nadoknade, „stipendi-je“, „materijalna podr{ka“ itd. i koje se ponekad uve}aju ~aki do najniìh zarada.Primeri:

Razvojna Agencija Isto~ne Engleske poziva partnerena implementaciju projekta koji je namenjen pre sve-ga nezaposlenom i ekonomski neaktivnom stanovni-{tvu kog je prema statistikama u regionu 21% od rad-no aktivnog. Da bi se smanjio problem siroma{tva inedovoljne konkurentnosti radne snage, planira seaktivacija i mobilisanje osoba koje se ina~e ne uklju-~uju u volonterske programe kako bi kroz tu vrstuanga`mana stekli dodatne ve{tine i uz mentorsku pa-`nju osmislili svoj povratak ili ulazak na trì{te rada.U pitanju su dugoro~no nezaposlene osobe ili lica sainvaliditetom, samohrani roditelji koji ìve u siroma-{tvu... Progam je utemeljen na sistemati~noj podr{cikroz obuku i umreàvanje kako bi se korisnici, osna-èni i sa vi{e samopouzdanja, aktivno uklju~ili u tra-ènje posla.Ovakav tip programa se finansira kako iz nacionalnih,lokalnih, ali tako i iz fondova Evropske unije. Done-kle podse}a na program javnih radova koji zapo{ljava-nje koriste kao instrument socijalnog i regionalnogeknonomskog razvoja, podsti~u}i zapo{ljavanje rizi~-nih kategorija nezaposlenih lica, jer se zarade kre}u odzakonom minimalnih pa do donekle uve}anih za vi{estepene stru~nosti. Me|utim ono {to je klju~na razli-ka je da ovaj program ne predvi|a mreù podr{ke iobuke koja se pruà u engleskom ekvivalentu.Volonterski rad je dobar na~in da mladi ljudi steknuiskustvo i praksu koja }e im omogu}iti da lak{e pro-na|u stalni posao, ocena je i Nacionalne su`be za za-po{ljavanje u Srbiji koja je 2008. godine sprovela pro-jekat u okviru kojeg je finansirala pripravni~ki sta` za1.060 nezaposlenih. Za vreme pripravni~kog staàvolonteri su imali nov~anu pomo} od 10.000 dinaramese~no. Sta` je za osobe sa visokom stru~nom spre-

27

I M

I TO

MO

@EM

O...

mom iznosio 12 meseci, za one sa vi{om devet mese-ci, a za volontere sa srednjom stru~nom spremom{est meseci. Prema podacima NSZ iz decembra 2008.godine 50 % ovih ljudi posle odra|enog staà prona-{lo je posao.Obzirom da od ukupnog broja nezaposlenih, gotovo30% ~ine mladi od 16 do 30 godina, Nacionalna su-`ba za zapo{ljavanje vidi ovaj vid volonterskog anga-òvanja kao na~in sticanja prakse i znanja za pronala-ènje posla.

Promovisanje zapo{ljavanjaVolontiranje igra va`nu ulogu u sticanju znanja i ve{tina iunapre|ivanju pozicije na trì{tu rada. Volonteri sti~u razli-~ite ve{tine i iskustvo i volontiranje predstavlja va`no ne-formalno obrazovanje u radnoj biografiji. Nezaposlenostmladih je visoka u mnogim zemljama, a naro~ito je ponekadte{ko na}i prvi posao. U pojedninim slu~ajevima volonter-sko iskustvo moè da bude presudno jer moè da pruì uvidu to kako u stvarnosti funkcioni{u pojedina zanimanja.Iako volontirski rad moè da ima pozitivan uticaj na {anseza zaposlenje, volontiranje nikako nije zamena ili alternati-va. Tako|e ne treba o~ekivati ~uda, jer su slu~ajevi razli~iti idok mnogi ispitanici istraìvanja ne prime}uju da im dono-si neke posebne dobiti, sa druge strane skoro 40% ispitanihstudenata koji su volontirali, tvrdi da je to iskustvo odlu~u-ju}e uticalo na tok njihove karijere koja nije bila direktnovezana za predmet studiranja. Volontiranje je tako|emehanizam za trajno u~enje i usavr{avanje odraslih, a presvega osoba iz najranjivijih dru{tvenih grupa, put da seosnaè i aktivno uklju~e kroz usvajanje novih znanja i ve{ti-na, pa time mogu}e do|u do zaposlenja ili se vrate u obra-zovni sistem.

Volontiranjem do zaposlenjaVolontiranjem do zaposlenja je program Volonterskog ser-visa koji ima za cilj uklju~ivanje dugoro~no nezaposlenihosoba u volonterski program kako bi dobile nove ve{tina iznanja a time pobolj{ale svoju poziciju na trì{tu rada.

Obuka se organizuje uz individualnu podr{ku i planiranjeprema potrebama korisnika, koji imaju za cilj da izgrade sa-mopouzdanje i veru u sopstvene kvalitete. Nije predvi|enodre|eni set koraka ve} program povezuje volontera-ku iorganizaciju doma}ina na na~in koji }e omogu}iti njihovusaradnju i razumevanje – nekada je to jedan a nekada niz sa-stanaka koji se organizuju. O~ekuje se da volontiranje traje3 do 6 meseci, mada neki ostaju mnogo duè, a nakon togaim se nudi mentorski pra}enje i podr{ka u traènju posla tj.pomo} u pisanju radne biografije, ve`ba pripreme za po-slovni intervju, obuka kako traìti i selektovati oglase itd.Svi korisnici moraju da budu nezaposleni i mada se „pred-nost“ daje prethodnim osu|enicima, besku}nicima, izbegli-cama, samohranim roditeljima ili osobama koje se le~e odbolesti zavisnosti, a svi koji èle da pove}aju svoje izglede zaposao mogu da se jave.

http://www.go-em.gov.uk/european-old/docs/approved_projects/nottmcvs-leaflet.pdfhttp://www.nottinghamcvs.co.uk/volunteer/individuals/employment.htmhttp://www.york.ac.uk/inst/spru/pubs/pdf/ves1.pdf

Volontiranje tokom studiranjaStudentsko volontiranje nije radna praksa koja je ponekadobavezna da bi se poloìo neki ispit ali je svakako zna~ajandeo kontinuiranog sticanja iskustva i oboga}ivanja ìvotne iradne biografije.Neki od primera u~eni~kih i studentskih volonterskih pro-grama koji su povezani sa poljem studiranja su:

studenti medicine koji vr{e vr{nja~ku obuku za pre-venciju razli~itih bolestiu~enici ugostiteljske {kole koji spremaju obrok zasiroma{nestudenti fizi~ke kulture koji organizuju program zarekreaciju dece u lokalnoj zajedniciu~enici {kole za frizere i kozmeti~are koji kao deoprakse daju besplatne tretmane roditeljima dece sate{ko}ama u razvoju, da bi se oporavili i predahnuliod dnevnih obaveza

28

studenti planiranja pomaù lokalnoj zajednici da seisprojektuje i uredi parkstudenti politi~kih nauka u~estvuju u programu kojiima za cilj podsticanje u~e{}a javnosti u dono{enjuodluka itd.

Pored ovih, mogu}e je organizovati nebrojeno mnogo raz-li~itih programa za volontere, studente i u~enike ali je spe-cifi~nost nabrojanih to {to pruà iskustva relevantna zaoblast studiranja.

Koristi koje se u ovakvom procesu ostvaruju su vi{estruke:Za studenteVolontiranje u biografijama tek zavr{enih u~enika i studena-ta, izgleda jako dobro – kao radno iskustvo koje ina~e ne biimali, i poja~ava {anse za uspeh aplikacije ako èlite nasta-vak {kolovanja ali i za zaposlenje. Kroz volonterski rad sti-~u se brojne ve{tine kojima nas ne u~e u {koli – upravljanjeprojektima ili komunikacija, ve{tine prezentacije, vo|enjegrupe itd. Volontiranje otvara razli~ite opcije u ìvotu, pro-{iruje vidike, pomaè studentima da naprave mreù konta-kata, da komuniciraju sa razli~itim sektorima i prihvate ulo-gu aktivnih gra|ana. Za mnoge po~etak karijere u komerci-jalnim granama se oslikava po~etkom u civilnom sektoru ilivolontiranjem u nekom od programa rada u zajednici.Za obrazovnu institucijuGradi reputaciju u zajednici i kontakte sa drugim instituci-jama iz obrazovnog ili drugih sektora javnog ìvota.Indirektno pobolj{ava rezultate studenata koji postaju vrlomotivisani za oblasti koje studiraju, a time se pove}ava rej-ting {kole. U~vr{}uje moralni kodeks studentske zajednicekoja je vezana za vanobrazovne aktivnosti u {koli ili fakul-tetu.Za zajednicuStudenti su nosioci pozitivnih primera i na njih se ugledajumnogi mladi u zajednici. Ja~a se kohezija zajednice i kapaci-tet da se odre|ena pitanja i problemi re{e kroz koordinisa-nu saradnju javnog, privatnog i civilnog sektora.

Banka dobre prakse i primera kako se mogu organizovatiprogrami volontiranja moè se na}i na adresi:

www.volunteering.org.uk/goodpracticehttp://www.eeda.org.uk/files/Volunteering_into_Employment_ITT_Final.dochttp://www.voluntaryworker.co.uk/student-volunteering.htmlStudent Volunteers Networkhttp://svnetwork.ning.comhttp://www.cns.gov/for_organizations/highered/engaging_students.aspSEND projekat: mladi kroz kreativnost razvijajuve{tine koje mogu da prenesu drugimahttp://sendproject.wordpress.com/

Volonteri u javnom ìvotu – sport,kultura i javne manifestacije

Volontiranje u muzejima, bibliotekama, na koncertima, or-ganizovanje kulturnih manifestacija, izlo`bi, koncerata ilipredstava je razvijen obilk volonterskog rada. Time se ~estouspe{no spaja hobi ljubitelja umetnosti ili neke aktivnosti,sa aktivnom ulogom u edukaciji {ire populacije o toj temi.Amaterizam, kako je kod nas odoma}en termin, ili volon-terski anga`man u umetnosti i kulturi nosi u sebi nagla{enusatisfakciju za u~ensika – volontera ali i za zajednicu u ko-joj se oboga}uje ìvot i uspostavljaju nove mreè i odnosi.Neki od narednih primera svedo~e o tome a mnogo vi{e semoè saznati na websajtovima ovih organizacija.

Voluntary Arts Network (Mreà amaterskih umetnika) ~i-ji je cilj pove}anje u~e{}a u umetni~kim projektima na po-stavkama volonterstva. Ova mreà okuplja oko 300 lokalnihgrupa koje se bave ili promovi{u razli~ite vrste umetnosti –folklor, dramu, knjièvnost, muziku, vizuelne umetnosti,zanate, ru~ni rad i primenjenu umetnost, organizaciju festi-vala, izlo`bi itd.

http://www.voluntaryarts.org

29

I M

I TO

MO

@EM

O...

@elite da ~ujete pri~u? Na web sajtuwww.storybee.org profesionalni pripoveda~i i glumcipri~aju pri~e prema uzrastu dece i sve je dostupno ibesplatno zahvaljuju}i volonterskom doprinosu.

Volite muzeje i èlite da volontirate u nekom.BAFM – Britanska asocijacija prijatelja muzejahttp://www.bafm.org.uk/index.htm i Asocijacija ne-zavisnih muzeja okupljaju male i velike muzeje. Ne-ke od njih u potpunosti vode volonteri dok je u dru-gima volonterski rad deo standardnih aktivnosti. Dokument ovog udruènja koji daje uputstva i save-te za uklju~ivanje volontera u rad muzeja nalazi se nahttp://www.aim-museums.co.uk/images/cms/focus-papers/focus18.pdf

Obzirom na zna~aj volonterskog doprinosa u radu malihmuzeja, tema predstoje}e konferencije Udruènja je „Vo-lontiranje u nezavisnim muzejima“ gde }e biti re~i o ulozivolonterstva, selekciji i okupljanju volontera, motivisanju izadràvanju volontera.

MALARIJA, DIZENTERIJA, APATIJA– tri naj~e{}e ubice.Pokrenite se, postanite volonter za OXFAMKoncerti, festivali, razli~ita de{avanja... Oxfam traì volon-tere koji „imaju vremena da spasu svet“.Pogledajte Oxjam – Oxfamov muzi~ki festival koji se svakegodine de{ava u periodu od oktobra do marta sa nizom de-{avanja {irom Velike Britanije. Veliko finale je u martu 2009.i svi muzi~ari, autori muzike ili izvo|a~i ali i svi koji volemuziku i èle da organizuju ili posete neki koncert, moguda se prijave. Specifi~nost Oxjam-a je {to su u pitanju stoti-ne malih de{avanja u klubovima, salama i na ulici gde se sa-kuplja novac za programe smanjenja siroma{tva u svetu. Ali,pored ovoga, moète prona}i i jo{ desetine volonterskih po-zicija gde Oxfam poziva na u~e{}e.

http://www.oxfam.org.uk/get_involved/volunteer/index.html

http://www.oxfam.org.uk/get_involved/volunte-er/latest.html

Podr{ka radu sa volonterimaAustralijska vlada je napisala univerzalni program koji seodnosi na veoma popularno volontiranje tokom nekihsportskih ili kulturnih doga|aja. U sastavu tog programa semoze prona}i i upitnik za volontere – za{to èle da volonti-raju na odre|enoj manifestaciji, kakva su njihova o~ekiva-nja, ali i da ocene koliko su zadovoljni nakon volontiranja,tj. koliko su njihova o~ekivanja ispunjena.http://www.ausport.gov.au/participating/all/volunte-ers/volunteer_management_a_guide_to_good_practice

Amaterska pozori{ta su jo{ jedan vid umetnosti gde volon-teri ~ine vaàn deo.Pozori{na grupa iz Sijetla poziva volontere koji su zaintere-sovani da doprinesu razvoju pozori{ne umetnosti i oboga}i-vanju kulturnog ìvota u zajednici. Volonteri obavljaju sle-de}e poslove: pomaù u organizaciji i realizacji predstava, ra-de kao razvodnici, garderoberi, pruàju informacije, pomaùu administraciji, sre|uju arhivu i odràvaju rekvizite, u~e-stvuju u prikupljanju sredstava, u~estvuju u razvoju i realiza-ciji obrazovnih progama, pomaù u prevodima itd. Za zain-teresovane se organizuje kratka obuka dva puta u sezoni.

http://www.stgpresents.org./support/volunteer.asphttp://www.theparamount.com/support/volunteer.asphttp://www.volunteer-drama-romania.org/

Na hiljade sli~nih grupa pozivaju volontere da im se pridruè!

„Volim da volontiram“Ko jo{ nije ~uo raspevanu melodiju koju pevaju sportisti,muzi~ke zvezde i medijske li~nosti? Univerzijada 2009. za-interesovanima nudi jedinstveno ìvotno iskustvo!!!Na Univerzijadi ne mogu svi da u~estvuju kao sportisti, aliovaj neponovljivi sportski doga|aj se ne sme propustiti. Za-to, postani volonter! To je i va{a ulaznica za UniverzijaduBeograd 2009!!!

30

Web prezentacija www.volimdavolontiram.org namenjenaje onima koji bi èleli da postanu deo tima od 10.000 ljudikoji }e sve svoje snage ujediniti i usmeriti ka najboljoj orga-nizaciji Univerzijade do sada. Traè se timski duh, kreativ-nost, istrajnost, po`rtvovanost, èlja za pobedom i iskre-nost. Sektori u kojima je mogu}e volontirati su sme{taj,sportski objekti i takmi~enja, akreditacije, pratioci ekipa –ata{ei, me|unarodni odnosi, logisti~ka podr{ka, transport,protokol, ceremonije, press centar, turisti~ka i kulturnapromocija, info centar, ITC sektor, marketing i sponzori,univerzitetsko selo, medicinska i zdravstvena podr{ka, bro-adcasting, ishrana, PR sektor...Za volontere je obezbe|en niz „benefita“ tj. popusta na ko-ri{}enje sportskih programa, besplatan prevoz, internet,uniforma, priznavanje prakse i kredita na nekim fakulteti-ma, besplatne karte za pozori{te, popust u pojedinim resto-ranima itd. Posebne nagrade bi}e obezbe|ene za najvredni-je volontere koji }e biti izabrani na osnovu podataka u vo-lonterskom kartonu. Ovih dana po~inju i prve obuke za bu-du}e volontere.Nije kasno da se prijavite. Ako volite da volontirate...A pored Univerzijade tu je jo{ stotine malih klubova za de-cu i odrasle, sportskih manifestacija za „tre}e doba“, ili ligamalih i velikih klubova u va{em gradu ili regiji...

Jo{ neki na~ini volontiranja

„Virtuelni“ volonteri – Volontiranje preko InternetaPristup Internetu omogu}ava da znanje i ve{tine iskoristi-mo za podr{ku re{avanju odre|enih problema ili tema kojenas interesuju, pa makar to bilo i na drugom kraju planete.@elite da se uklju~ite u kampanje protiv nejednakosti i zapravedniju raspodelu prirodnih resursa u Boliviji i Argenti-ni, interesuje vas da pomognete deci sa ulice u Zambiji, ho-}ete da podrìte globalnu kampanju o nelegalnoj trgoviniza{ti}enim vrstama? Ukoliko ostajete kod ku}e, najbolji na-~in za to je da se aktivirate preko globalne mreè.

[ta sve mogu da rade on-line volonteri? Neki od primerauklju~uju slede}e aktivnosti:

Upravljanje organizacijama ili projektima: mogu dapi{u projektne predloge, razviju strategiju za priku-pljanje sredstava, savetuju po raznim pitanjima, po-punjavaju aplikacije za sredstva...Dizajn: izrada grafi~kih re{enja, prelom publikacija,ilustrovanje ~asopisa...Koordinacija i povezivanje: mogu da budu moderato-ri on-line foruma i diskusija, ~lanovi Savetodavnihodbora, koordinatori kampanja...IT usluge: izra|uju i odràvaju web sajtove, pokre}ublogove, izra|uju flash animacije, vr{e optimizacijuprograma za pretragu na Interenetu (Search EngineOptimisation)...Istraìvanje: u~estvuju u prikupljanju podataka, an-ketnom ispitivanju ili intervjuisanju, pronalaze pri-mere dobre prakse itd.Pi{u ~lanke, prevode, prire|uju dokumente i promo-tivne publikacijeBudu supervizori i metnori, razvijaju curriculumobuke i drè kurseve on-line...

Ako imate ideju vodi~ za virtuelno volonerstvo nalazi sena adresi:

http://www.serviceleader.org/new/virtual/2003/04/000109print.php

a na~in da zapo~nete pretragu je i UN programwww.onlinevolunteering.org

Da ilustrujemo:Dva volontera su svoje znanje iskoristila da pomoguni Aso-cijaciji za za{titu prirode u Kamerunu kako bi se uspostavioGIS sistem (Geografski informativni sistem) i napravliastrategija za za{titu ugroènih vrsta i {umskih ekosistema.

http://www.africanconservation.org/

Tim od 7 volontera je na engleski preveo sa portugalskog,{panskog, ajmara i drugih jezika materijal preko 300 gras-

31

I M

I TO

MO

@EM

O...

sroots organizacija mreè „Shine the light“, koja radi pro-grame za decu ulice u Latinskoj Americi. Preveden je kom-pletan web sajt, i materijal sa 5 DVD-a namenjen treninzi-ma, obuci i kampanjama ~lanova mreè koji uklju~uje fil-move i rep album ~iji su autori deca sa ulice u Brazilu.

http://www.shinealight.org/

Primeri kako su mega rudnici uticali na ìvot lokalnih zajed-nica su prikupljenji i opisani u info paketu za globalnu kam-panju protiv velikih projekata eksploatacije rude u Argenti-ni i Latinskoj Americi koji je osmislilo 10 online volontera.Oni su na tri jezika priredili saop{tenja za novinare, nau~nestudije, izve{taje, u~estvuju}i u argumentovanim diskusija-ma i forumima.

http://www.asociacionmapu.org/

154 online volontera je pomoglo da se napravi globalni pa-ket za obuku za koordinatora u lokalnim zajednicama kojise koristi na preko 30 jezika. Organizacija CommunityEmpowerment Collective (CEC), radi na osnaìvanju siro-ma{nih zajednicama u zemljama u razvoju.

A kod nas, na adresi Umetni~ke grupe VEGA www.ve-ga.org.rs na}i}ete poziv za volontere koji bi pomogli u izra-di vizuelnog identiteta organizacije i dizajnu web stranica –on line.

Javite ako znate jo{ neki primeronline volontiranja u Srbiji!

Radni kampoviRadni kamp je jedinstven oblik volonterskog rada, predvi-|en za sve ljude izme|u 18 i 65 godina i koji govore engle-ski ili jezik zemlje u koju idu. Osim malobrojnih kampovakoji pretpostavljaju odre|ene ve{tine ili znanja (kao {to suumetni~ki – muzi~ki, rad sa decom i odraslima sa invalidite-tom ili te{ko}ama u razvoju), ne postoje ograni~avaju}iuslovi. Postoje i programi za mla|e volontere, od 14 do 18godina, tzv. tinejdèrski kampovi. U~esnici iz razli~itih ze-malja radom na kampovima daju svoj doprinos pre svega lo-kalnim zajednicama. Svaki radni kamp je druga~iji zbogbroja u~esnika (obi~no od 6 do 30 volontera), njihovog po-rekla i, naravno, njihovih li~nosti.Jedan od glavnih ciljeva radnog kampa je stvaranje kontaka-ta izme|u u~esnika iz inostranstva i lokalnog stanovni{tva,~ime se doprinosi boljem razumevanju naroda i kultura, pri-jateljstvu i miru. Volonteri su tako i u~esnici u svakodnev-nom ìvotu. Time dobijaju potpuno druga~iju sliku zemljeu kojoj borave, posmatranu iz ugla samih stanovnika, i umogu}nosti su da bolje upoznaju njihovu kulturu i obi~aje.Pored ovog zacrtanog cilja, volonteri pomaù u za{titi iunapre|enju ìvotne sredine, obzirom da je ve}ina kampo-va ekolo{kog tipa.

32

Ve} punih 18 godina posredstvom stalnog volonterskogprograma Volonterskog servisa Srbije koji postoji u okviruMladih istraìva~a Srbije, svi koji èle imaju mogu}nost dase uklju~e u grupne ili individualne programe radi doprino-sa re{avanju nekog problema od javnog interesa. Ovi pro-grami su me|unarodnog karaktera, {to zna~i da, bilo u Srbi-ji ili inostranstvu, u~esnici upoznaju kulture, obi~aje i jezi-ke ostalih u~esnika, rade i ìve sa njima i time razvijaju svo-ju toleranciju i znanje, smanjuju}i rizik dru{tva za rasne, na-cionalne, verske ili druge konflikte. Programi kratkoro~nogvolontiranja traju do tri meseca, a duì su dugoro~ne volon-terske pozicije.

OVE GODINE Volonterski servis SrbijeVAS POZIVA DA UÊSTVUJETE NA

21 ME\UNARODNOM VOLONTERSKOM KAMPUU SRBIJI I PREKO 2500 KAMPOVA [IROM SVETA.

www.mis.org.rs

„MISLI VELIKO, u~ini bar malo – pokreni lavinu“

ili Povratak ibisa na Obedsku baru

Kako volonterski radni kamp izgleda u praksi najbolje je vi-deti na primeru jednog od najuspe{nijih dugoro~nih proje-kata Mladih istraìva~a Srbije, organizovanog u specijalnomrezervatu prirode Obedska bara kojim se uspe{no {titi pri-roda i promovi{e volonterstvo.Projekat „Povratak ibisa“ je zapo~eo kao istraìva~ka pri~akada je grupa studenata biologije pokrenula vi{ednevna istra-ìvanja biodiverziteta Obedske bare. Uo~iv{i promene u eko-sistemima, krenulo se u revitalizaciju vla`nih livada u isto~-nom kraku potkovice Obedske bare. Da bi ovaj poduhvatu~inili uspe{nijim i atraktivnijim, a i u cilju promovisanjavrednosti volonterskog rada, 1997. godine organizovan je pr-vi me|unarodni ekolo{ki volonterski kamp. Do sada je orga-nizovano 11 kampova na kojima je u~estvovalo preko 200 vo-lontera iz velikog broj zemalja: od Japana, Koreje i Sjedinje-nih Dràva do Turske, [panije i drugih zemalja Evrope.

Volonteri koji dolaze na Obedsku baru postaju pravi „am-basadori Srbije u svetu“ a to nije samo fraza: iskustva kojajedan volonter stekne tokom deset dana boravka na Obed-skoj bari su nezaboravna i inspiri{u na {irenje pri~e o „Srem-skoj lepotici“ kako mnogi nazivaju Obedsku baru i gosto-primstvu tamo{njih seljana.U proteklih 11 godina postigli smo zna~ajne rezultate i navla`nim livadama: osim o~i{}enih hranili{ta za price, ogro-man napredak postignut je u saradnji sa lokalnim stanovni-{tvom, upravlja~ima i donosiocima odluka, u cilju {to pozi-tivnijeg odnosa prema prirodi i boljeg upravljanja za{ti}e-nim dobrom.Kampovi na Obedskoj bari se nastavljaju, a sa njima i novi– na Zasavici, Pali} – Luda{u, Deliblatskoj pe{~ari itd.

VolonTurizamVolonturizam kombinuje putovanje u svrhu odmora sa vo-lonterskim anga`manom na podru~ju koje se pose}uje.Kombinacijom re~i volonterstvo i turizam nastaje kovanicakoja integri{e najbolje vezano za oba pojma – kulturu,umetnost, prirodu, odmor sa mogu}no{}u da se u~estvuje upobolj{anju te destinacije – prirode, naselja ili ìvota ljuditamo. Neki od naziva su jo{ i eti~ki odmor, turisti~ka filan-tropija itd. Ukoliko napravite Google pretragu, na}i}etemore organizacija, neprofitnih ali i turisti~kih agencija kojesu uklju~ene u organizovanje i promociju volonterskih pu-tovanja, a ovde smo dali samo par primera:

www.VolunTourism.org/www.geovisions.orgwww.godifferently.com/voluntourism.aspwww.handsupholidays.com

Iako je generalno govore}i ovaj koncept {iroko prihva}enme|u mla|im i obrazovanijim, dru{tvenim aktivistima i pri-stalicama odgovornog turizma, sve vi{e putuju i volontiraju~itave porodice pa ~ak se organizju i putovanja na medenimesec ovog tipa, ili studentska putovanja i ekskurzije. Po-red niza dobrih strana, postoji i nekoliko aspekata koje tre-ba ozbiljno razmatrati kad se prave ovakvi programi.

33

I M

I TO

MO

@EM

O...

Da li je program zaista izabran prema potrebama podru~jaili se vi{e vodi ra~una o èljama i interesovanjima volonturi-sta? Kako se vr{i i da li se uop{te vr{i selekcija potencijalnihvolontera? [ta se de{ava u zajednici ako se volonturisti vre-menom presele na aktraktivnije destinacije i time se trajnoprojekat prekida?Iako se prilike za ovakvo volontiranje umnoàvaju, ve}inomje to jednosmeran transfer volontera iz razvijenih u manjerazvijene zemlje, {to je uslovljeno ~injenicom da ovakva pu-tovanja ko{taju ne samo u tro{kovima avionskih karata i sl.ve} da se sme{taj, hrana, ekskurzije i donacija za projekatanapla}uju volonteru.Jedna od organizacija koja je globalno poznata po organizova-nju volontiranja ovog tipa je Habitat for Humanity, koji ra-di na unapre|enju uslova stanovanja siroma{nih {irom sveta.Kroz svoj program Globalno selo (Global Village) Habitatfor Humanity, organizuje volontere na rekonstrukcijama igra|enju stambenih jedinica u preko 50 zemalja sveta. To jekratak boravak – nedelju ili dve, tokom koga volonteri zajed-no sa korisnicima programa grade ili adaptiraju ku}e socijal-

no ugroènih i siroma{nih porodica. Pored direktnog kon-takta sa porodicom koja postaje vlasnik ku}e, volonteri upo-znaju zajednicu i zemlju u kojoj borave, i na ~emu se naro~i-to insistira, sti~u nove ve{tine i otkrivaju svoje reakcije na na-pore rada na gra|evini (mada nikakvo prethodno iskustvo ni-je potrebno), koji na kraju donosi mnogo zadovoljstva.Tokom Programa Globalno selo u 9 zemalja Evrope i Cen-tralne Azije, u~estvovalo je oko 7,5 hiljada volontera i vo-lonterskih grupa. Prose~na cena takvog putovanja i boravkauz rad je oko 700-1150€ {to uklju~uje sve tro{kove boravkai donaciju.Jo{ jedna specifi~nost Habitat for Humanity programa je dakorisnici imaju „obavezu“ daljeg u~e{}a u programu volon-terske gradnje. Kamata se tako pla}a „u znoju“ ili radom dabi se nastavila podr{ka sli~nim porodicama u stvaranju pri-stojih uslova stanovanja.

Vi{e informacija na:http://www.habitat.org/eca/gv/default.aspx

34

Javne institucijeUobi~ajeno je, ~ak podrazumevaju}e da se volonterski radidentifikuje sa civilnim ili nevladinim sektorom.Volonterski rad u javnom sektoru je relativna nepoznanica inedovoljno razvijena praksa. Najve}i deo primera koji supredstavljeni u publikaciji poti~u iz civilnog sektora. To na-ravno nije preduslov za uspe{nost volonterskog programa iu ovom delu se bavimo primerima uklju~ivanja volontera urad javnog i profitnog sektora.Volontiranje ne samo da donosi direktnu korist korisnicima,nego i za volontere stvara prijatno okruènje u kome moguda daju svoj doprinos zajednici. Volontiranje u bilo kojoj in-stituciji daje mogu}nost volonteru da prema svojim afiniteti-ma, hobijima, zanimanjima odabere oblast i instituciju u ko-joj }e, pomaù}i drugima, ujedno i u~iti ne{to {to ga intere-suje. Jako je va`no da volonter uìva u poslu koji mu je do-deljen, jer }e tako svoju pozitivnu energiju i entuzijazam pre-neti i drugima. Ono {to je vaàn princip u ovom vidu volon-tiranja, a i u svakom drugom, je da volonter ne treba da zame-ni zaposlene, ve} da svojim angaòvanjem dodatno obogati ve}postoje}i rad neke kulturne, politi~ke ili obrazovne ustanove.Na adresi www.volunteer.gov/gov/ moète na}i niz vladinihorganizacija koje pozivaju volontere da se uklju~e u njihovrad. Ova web prezentacija pronalazi mesta za volontere pre-ma interesovanjima i iskustvu prijavljenih i zainteresovanih.Pored ostalih sad se traè volonteri za podr{ku aktivnosti-ma Agencije za upravljanje zemlji{tem, Biroa za ribarenje idivlju floru i faunu, {umarsku slu`bu itd.Tako, na primer, u nacionalnim parkovima i za{ti}enim pri-rodnim dobrima traè se ljudi koji vole prirodu i èle daodràvaju odre|eno podru~je, da budu vodi~i i rade naobrazovanju i informisanju posetilaca u vizitorskim centri-ma, odràvaju internet prezentacije, sre|uju arhivu, priku-pljaju sredstva, pomaù u vo|enju kampova ili pak imajuznanja vezana za za{titu bilja, pojedine za{ti}ene vrste itd.Pored oblasti za{tite prirode, volonteri u javnom sektoru ra-de u zdravstvu, prosveti, obrazovanju odraslih i osoba sa

smetnjama u razvoju, u dràvnim muzejima, programu zastarije sugra|ane, itd.itd.

Primer iz Teksasaîtav program posve}en uklju~ivanju volontera u dràvneorganizacije i institucije u Teksasu, gde je svest o doprinosuvolontera veoma razvijena moè se na}i na

http://www.serviceleader.org/new/visa/index.php

Prisutna su ~etiri modela u selekciji, obuci i superviziji vo-lontera – centralizovani, decentralizovani, model koji seoslanja na rad nevladinih ili lokalnih organizacija i hibridnikoji kombinuje aspekte razli~itih modela.Volonteri se pozivaju da budu u svojstvu ombudsmana zaprava starijih sugra|ana, da budu savetodavci koji }e poma-gati u informisanju o pravima iz oblasti socijalne za{tite,uslovima za njihovo ostvarenje i kako podneti zahtev. Ukancelariji Javnog tuìoca ameri~ke dràve Teksas, primajuvolontere u Odelenju za za{titu dece, Odelenju za za{titupotro{a~a i Odelenju za podr{ku `rtvama zlo~ina. Iako su touglavnom mladi ljudi koji èle da ovo iskustvo bude drago-cena dopuna njihovom {kolovanju – i to naj~e{}e studentiprava, volonteri mogu da budu svi zainteresovani sugra|ani.

www.oag.state.tx.us/agency/questions.pdf

Bazari zdravljaJedna od popularnih manifestacija koje uklju~uju volonter-ski rad stru~njaka u javnim institucijama je „Bazar zdravlja“.Ova okupljanja sa ciljem promocije zdravlja, podizanja sve-sti i individualne odgovornosti gra|ana prema sopstvenomzdravlju, imaju i ulogu u promociji zna~aja i uloge koju imalokalna zajednica u unapre|enju zdravlja.Gra|ani besplatno mogu da izmere pritisak, nivo {e}era,holesterola i triglicerida u krvi, telesnu masu, kao i da sekonsultuju o faktorima rizika i prevenciji nastanka obolje-nja. Promovi{u se zdravi stilova ìvota, podr{ka u osloba|a-nju od {tetnih navika (zloupotreba alkohola, lekova, duva-

35

I M

I TO

MO

@EM

O...

Razli~iti akteri promocije volonterskog rada

na, fizi~ka neaktivnost, prekomerna i nepravilna ishrana),podsticanje navika koje unapre|uju zdravlje (redovne fizi~-ke aktivnosti i pravilna ishrana), za{tita od zaraznih bolestii edukacija o va`nosti preventivnih zdravstvenih pregleda.Organizatori ovih ad hoc akcija su naj~e{}e Sekretarijati zazdravstvo op{tinskih samouprava, pa se time stvara uspe{nasprega izme|u javnog zdravstva i samouprave, pomognutavolonterskim angaòvanjem dràvnih i privatnih domovazdravlja i drugih organizacija koje u~estvuju u zdravstvenojprevenciji.

Za ~ita~e i njihove pomaga~e„Pokloni vreme da pozajmljuje{ knjige!“U SAD je veoma zastupljeno volontiranje u bibliotekama.Na hiljade volontera u ovim institucijama radi sa korisnici-ma biblioteka. Neke od aktivnosti u kojima u~estvuju su:

– pomaù starijim osobama da nau~e da koriste Inter-net i kompjutere koji se nalaze u sklopu biblioteka

– pomaù pri organizovanju knjièvnih ve~eri ili dru-gih de{avanja

– organizuju, u sklopu ovih institucija, razli~ite radio-nice za decu

– pomaù u sre|ivanju dokumentacije i arhive bibliote-ke

– donose nepokretnim i bolesnim ~lanovima bibliotekeèljene knjige na ku}nu adresu

– ~itaju knjige ljudima oslabljenog ili izgubljenog vida,{to je veoma potrebno obzirom na mali broj knjiganapisanih Brajevom azbukom

– prave ili odràvaju web prezentacije biblioteka ({to jetako|e i dobar primer on-line volontiranja)www.csv.org.uk

Volontiranje u biblotekama je toliko dobro razvijeno da seformiraju posebni saveti i ve}a ~iji je zadatak re{avanje pro-blema upravljanja u ovoj oblasti. Tako je, na primer, u osni-vanju Saveta u dràvi Kolorado u~estvovalo sedam najve}ihbiblioteka. Zna~aj upravljanja volonterima u bibliotekama jeveliki jer neko mora da intervjui{e, obu~i, priprema za vo-

lonterski rad, da prati i procenjuje njihov rad, da re{ava teh-ni~ke ili probleme u radu volonterskog tima, obavljanju za-datka itd. Ovi menadèri koji rade sa volonterima su pla}e-ni za svoj rad, to su u ve}im bibliotekama profesionalci ko-ji rade sa punim radnim vremenom, a u manjim biblioteka-ma ulogu direktora volonterskog sektora preuzima neko odstalnih radnika biblioteke koji ima iskustva u oblasti upra-vljanja. Oni obavljaju ove aktivnosti uz svoj redovan posaoi dobijaju, nadoknadu koja se dodaje njihovoj stalnoj plati.Ovakav program nema zna~aj samo za volontere, koji uzpomo} menadèra efikasnije funkcioni{u, ve} i za korisnikebiblioteka kojima volonteri pomaù, a i pojavljuju se novaradna mesta za menadère koji bi mo`da mogli sebe da pro-na|u u ovakvom vidu rada.Problem je {to na{a zemlja nema toliko velike biblioteke dabi u njima postojao jedan ceo sektor zaduèn samo za vo-lontere, ali ovaj primer moè da podstakne na akciju da pro-na|u me|u zaposlenima nekoga ko ima dovoljno znanja zarad sa volonterima ali, {to je jo{ bitnije, da u svojoj institu-ciji otvore mesta za volontere.Specifi~nost ovih programa je {to se uklju~uju ljudi koji vo-le da ~itaju, vole biblioteke kao simbole kulturnih centaragradova i sela u kojima ìve i èle da ih {to vi{e unaprede ipobolj{aju. Ovakav vid volontiranja bi mogao da zaìvi, na-ro~ito ako bi, kao i u drugim zemljama, volonteri kao nagra-du dobijali besplatne ~lanarine ili besplatne sate na Interne-tu, {to bi pasioniranim ljubiteljima biblioteka i ~itanja sigur-no bio dovoljan podsticaj. A mo`da bismo tako spasli i bi-blioteke.

Pomo} u Ministarstvu – pri~a ovolonteru u KatmanduuOrganizacija za volonterski anga`man u zemljama u razvo-ju, prona{la je u biv{em upravniku {kole i prethodno profe-soru, idealnog volontera za poziciju u Ministarstvu obrazo-vanja i sporta Nepala, koji je nakon penzionisanja pristao davolonterski radi na razvoju obaveznog sistema {kolovanjakoji bi trebalo da se sa 5 popne na 8 razreda. U Sektoru zadonatorsku pomo} gde trenutno radi, ovaj volonter nije je-

36

dini, dok obavlja zadatke vezane za komunikaciju sa najve-}im razvojnim agencijama iz UN sistema, Svetskom ban-kom i drugim razvojnim institucijama.

www.vso.org.uk/volunteering/case_studies/peter_story.asp#0

Uz volontere i porez nije bauk!Kanadska uprava prihoda ve} vi{e od 20 godina uspe{no vo-di program volonterske pomo}i gra|anima koji imaju te-{ko}a sa popunjavanjem svojih poreskih prijava. Volonterikoji su obu~eni da odgovore na sva uobi~ajena pitanja i po-mognu pri popuni dokumentacije pomaù starijima, imi-grantima, pogotovu onima ~ije znanje engleskog jezika jo{uvek nije dovoljno dobro, ili svima koji iz bilo kog razlogane mogu da sami popune sve formulare. Nakon kompletneobuke volonteri su na raspolaganju u periodu od februarado aprila kad se i podnose poreske izjave.

http://www.cra-arc.gc.ca/E/pub/tg/tis28/tis28-08e.pdf

Mreà ovakvih volontera aktivna je i u Sjedinjenim dràva-ma, Australiji itd.Narodna kancelarija predsednika Republike je u Srbiji jedinadràvna institucija koja realizuje program volontiranja stude-nata. Ovim programom, kroz niz aktivnosti kojima se Na-rodna kancelarija bavi, omogu}ava se mladima da pokaù,razviju i steknu nove ve{tine i znanja. Volonteri se uklju~ujuu direktnu komunikaciju sa gra|anima koji se obra}aju Na-rodnoj kancelariji radi re{avanja nekog problema, i uz super-viziju mentora u~estvuju u njegovom re{avanju.U toku rada na predmetima, volonteri imaju mogu}nost dase upoznaju sa na~inima ostvarivanja saradnje sa dràvnimorganima i nevladinim sektorom i da aktivno u~estvuju upripremi i realizaciji projekata. Za ~etiri godine, u Narodnojkancelariji volontiralo je skoro 600 studenata zavr{nih godi-na Filozofskog fakulteta, Pravnog fakulteta, Fakulteta poli-ti~kih nauka i Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilita-ciju. Studenti se prijavljuju na svojim fakultetima popunja-vanjem formulara koji fakultet prosle|uje Narodnoj kance-lariji. Prvu selekciju formulara budu}ih volontera vr{e pro-

fesori pomenutih fakulteta, dok se drugi krug selekcije pri-mljenih formulara obavlja u Narodnoj kancelariji. Krajnjiodabir studenta-volontera zavisi od intervjua koji sa stu-dentima obavljaju stru~ni saradnici u Narodnoj kancelariji,a prednost imaju studenti zavr{nih godina studija.Volontiranje u Narodnoj kancelariji predsednika Republiketraje ~etiri meseca, minimum osam sati nedeljno. Osnovneobaveze volontera su rad sa strankama na prijemnom ode-ljenju i rad u odeljenjima uz superviziju mentora i u zavi-snosti od interesovanja i fakulteta koji studiraju.Jedan od najva`nijih ciljeva i zadataka Narodne kancelarijejeste pribliàvanje institucije predsednika Republike Srbijegra|anima. Prilikom prijema gra|ana, neposrednom komu-nikacijom, gra|ani stvaraju sliku o Narodnoj kancelariji injenoj efikasnosti, nadle`nostima i rezultatima. Stoga je ve-oma va`na i odgovorna uloga volontera kao prvih u lancukomunikacije ovog dràvnog organa i gra|ana.Po zavr{etku volontiranja, studenti dobijaju uverenje o svomvolonterskom angaòvanju. Studenti koji se posebno istaknuu svom radu dobijaju i preporuku direktora Narodne kance-larije. U prvoj i poslednjoj nedelji volontiranja, u saradnji saNacionalnim demokratskim institutom za volontere organi-zuje se obuka iz oblasti komunikacijskih ve{tina i ve{tina pre-govaranja nakon ~ega se dobija poseban sertifikat. U toku vo-lontiranja zainteresovani volonteri mogu prisustvovati obu-kama koje drè zaposleni u Narodnoj kancelariji, naj~e{}e jeto pisanje projekata, aktivizam, aktivno traènje posla itd. Ta-ko|e, zaposleni u Narodnoj kancelariji organizuju posete vo-lontera sudovima i drugim institucijama u Beogradu.

Korporativno volonterstvoKoncept dru{tveno odgovornog poslovanja postaje prisu-tan i u Srbiji gde jedan broj kompanija teì da, vode}i se idalje sticanjem profita kao osnovnim ciljem, promovi{e po-slovnu politiku koja nu`no uvaàva odgovoran odnos pre-ma zajednici. Pored sponzorskog i donatorskog progama,veliki broj preduze}a deo svog uspe{nog imidà po~inje darazvija i na volonterskom u~e{}u zaposlenih. Koji su razlo-zi za to?

37

I M

I TO

MO

@EM

O...

Ovakvim akcijama se pre svega ja~a „pozitivna slika“ o po-slovanju firme, sti~e se ugled kod klijenata i poslovnih part-nera i ostvaruje prednost nad konkurencijom. Pored ekster-nih efekata od izuzetnog je zna~aja rast zadovoljstva i lojal-nosti zaposlenih, pobolj{an timski rad i unapre|enje razno-vrsnih ve{tina.Novi pristup u realizaciji programa za volontiranje zaposle-nih (employees volunteering programes) je utemeljen namodernoj slici volontera ili volonterke koji imaju ve{tine iznanja da iniciraju i sprovedu promenu u okruènju. Tako-dje, mnogi programi ovog tipa imaju poseban fokus na vo-lontiranje kao odgovor na razaranja i potrebe nakon prirod-nih ili izazvanih nesre}a, ili na volonterstvo u slu`bi prepo-znavanja i po{tovanja razli~itosti, istovremeno preuzimaju-}i odgovornost i vo|stvo u re{avanju odre|enog dru{tvenogproblema. Evo nekoliko primera:

Wachovia je finansijska i brokerska kompanija koja ima je-dan od uspe{nih programa za promovisanje volonterskograda. Pored niza konvencionalnih na~ina motivisanja zapo-slenih na volonterstvo, slede}i su novina:

Grantovi za volonterski rad – kad zaposleni volonti-ra vi{e od 24 sata u istoj organizaciji ili projektu ta or-ganizacija dobija donaciju od 100 $ iz fonda kojimupravlja Wachovia FondacijaOdsustvo za volontere – êtiri sata mese~no ili {estdana godi{nje zaposleni mogu da volontriaju u tokusvog radnog vremena i to na projektu ili problemukoji sami izaberu.Zaposleni u Wachoviji su volontirali preko 703.000 sa-ti grade}i ku}e, podu~avaju}i decu i odrasle i dopri-nose}i nizu drugih kampanja i programa. Pored toga,niz donatorskih programa i prikupljanja sredstava jeura|en kroz Wachovia volontere, organizaciju kojaima 37 lokalnih organizacija. Vi{e o programu na}i}e-te na:

www.wachovia.com/file/Contributing_to_Communities.pdf

2004 u cilju proslave 20-te godi{njice, kompanija Ci-sco je postavila sebi izazov – da zaposleni doprinesukolektivnih 175.200 sati volonterskog servisa (ekvi-valentno 20 godina njihovog postojanja). Ukoliko seizpuni cilj, dodatnih 2 miliona evra }e biti doniranorazli~itim razvojnim projektima. Cilj je prema{en zatre}inu za samo nekoliko meseci do kad je volontria-no preko 220.000 sati.Happy je mala kompanija za obuku u oblasti infor-macionih tehnologija, menad`menta i li~nog razvoja.Ve} pet godina poku{avaju da naprave pozitivan uti-caj na svoju sredinu. Cilj za ovu godinu je 10% pro-fita kao pomo} zajednici – 4% u novcu i 6% u vreme-nu volontiranja. Mese~no pet dana iz „banke vreme-na“ se ulaè u volonterski rad da se unaprede znanjaiz IT-a i upravljanja u malim organizacijama civilnogsektora. Happy je tako|e podràvao zaposlene kojièle da putuju u afri~ke zemlje u razvoju da tamo po-maù u razvijanju sli~nih centara.

http://www.bitc.org.uk/resources/case_studies/afe1066iosshappy.html

Modna kompanija Ralph Lauren kroz svoj programGIVE (Get Involved Volunteer Exceed) podsti~esvoje zaposlene da volontiraju i da se uklju~e u re{a-vanje problema u zajednici. Polo volonteri ove kom-panije se uklju~uju u rad preko 30 nevladinih organi-zacija i rade na projektima u lokalnim zajednicama.

http://about.polo.com/philanthropy/givecampaign.asp

Fondacija Points of Light promovi{e razvoj volonterstva uposlovnom sektoru i podsti~e organizovanje Saveta za kor-porativno volonterstvo – centara i organizacija koje oku-pljaju mreù kompanija i biznisa koji imaju ili èle da razvi-ju program za volontiranje zaposlenih. Aktivnosti na kojese fokusiraju uspe{ne mreè su unapre|enje znanja i ve{tinau definisanju volonterskih programa, redovni sastanci i raz-mena informacija (mese~ni, do barem kvartalni sastanci),

38

dobro poznavanje potreba zajednice i komunikacija sa raz-li~itim akterima, mre`ne aktivnosti koje podsti~u razmenuiskustava i znanja. Postojanje takvih Saveta nije skupo i ve-}ina uspeva da uspe{no radi zahvaljuju}i posve}enosti svo-jih volontera, uz godi{nji budèt uglavnom ispod 5.000$.Mno{tvo dokumenata, procedura, vodi~a, saveta, primera orazli~itima aspektima uspostavljanja programa moè se na}ina adresama:

http://www.pointsoflight.org/networks/businesshttp://www.pointsoflight.org/networks/business/cvc/http://www.pointsoflight.org/downloads/pdf/networks/business/membersonly/Building_Blocks_for_Small_Businesses.pdf

39

I M

I TO

MO

@EM

O...

Pa {ta ~ekamo...?

Izlistali smo mnoge prepoznatljive i nove volonterske pro-grame... Mnogi od principa i mehanizama vezanih za posta-vljanje volonterskih struktura i promociju vrednosti u Srbi-ji tek treba da budu uspostavljeni. Od velike va`nosti je iistinsko razumevnje i otvorenost institucija za volonterskidoprinos jer se volonterski programi najbolje razvijaju upartnerstvima. Javna debata o idejama volonterstva, poveza-na i pomognuta razgovorom o gra|anskom aktivizmu i u~e-{}u, moè da bude proces koji vodi ka zajedni~ko definisa-nim pravcima razvoja volonterskog pokreta u Srbiji.Koji su klju~ni elementi stvaranja povoljnog okvira za anga-`man volontera i razvoj volonterskih programa!? Od ~egapo~eti...?Iskustva drugih zemalja gde je volonterski pokret razvijen,daju neke ideje:

Vrednosti volontiranja su prihva}ene i promovisane(solidarnost, dobrovoljnost, promocija ljudskih prava,li~no usavr{avanje, interkulturalno u~enje i razmena...).U nekim dru{tvima volontiranje je izvesno postalodru{tvena norma. Tako|e, volontiranje se u~i a najboljeje ako ima dobru vezu sa obrazovnim sistemom;Volontiranje je promovisano kao izraz dru{tvene od-govornosti. Volonteri mogu i prave promenu – u sop-stvenom i ìvotima drugih ljudi, u prirodi, okolini,doprinose re{avanju mnogih problema;Ne postoje ograni~enja ko moè da bude volonter.Volonterstvo je mehanizam za dru{tvenu uklju~enosti ublaàvanje socijalnih razlika. SVAKO moè da bu-

de volonter a ta raznovrsnost je veliko bogatstvo vo-lonterskog pokreta. Uverenje da je u~e{}e svakog po-jedinca va`no, bez obzira na godine, poreklo, obra-zovanje, ìvotnu pri~u... ~ini ovu ideju jedinstvenom.Volontiranje ne vode vladine institucije, ali je za kva-litetan volonterski pokret va`no postojanje podrà-vaju}eg dru{tvenog okvira. To nikako ne podrazume-va isklju~ivo pravni okvir i birokratsko regulisanje,ve} pre svega su{tinsko razumevanje i vrednovanjevolonterskog doprinosa. Va`no je da dràva osmisliprograme, alate i mehanizme finansiranja, olak{ice istimulacije volonterskih programa. Da podrì poten-cijal u doprinosu rada insititucjama dru{tva. To sukoraci ka dru{tvenoj afirmaciji volontera.Bogata ponuda volonterskih programa dozvoljava dase adresira {iroka oblast dru{tvenih problema, izrazerazli~ita interesovanja i ve{tine i da se tako privu~e iveliki broj zainteresovanih za volonterstvo. Specijali-zovani servisi, agencije, mesta razmene, ali i podr{ke,saveta i obuke za razvoj volonterstva su preko po-trebni za razvijen volonterski rad.

I zaista, kvalitetna i raznovrsna ponuda volonterskih programauz nagla{eno dru{tveno vrednovanje volonterskog doprinosa,mo`da su mimimum koji moè da privu~e, motivi{e i zadrìpojedinca da se angaùje i u~estvuje u re{avanju dru{tvenihproblema i podsticanju razvoja dru{tva kroz volontiranje.Primeri koji su ovde predstavljeni, nude se kao inspiracija zadalje korake.

Definicija i afirmacija...vs. birokratija i regulacija!

Za razvoj volonterizma neophodno je da on bude prepoznatod strane dràvnih institucija koje trebaju da kreiraju mereza razvoj podsticajnog okruènja za volontere. Potrebno jestvoriti okruènje u kome }e se rad volontera videti i u ko-me }e biti nagla{en njihov doprinos razvoju dru{tva. U tompogledu prime}uje se razlika izme|u dve grupe zemalja. Najednoj strani su zemlje Zapadne Evrope, a na drugoj, zemljeCentralne i Jugoisto~ne Evrope, odnosno zemlje sa postko-munisti~kim nasle|em. Kod prvih postoje brojni programikoji podsti~u volonterski rad, dok je u postkomunisti~kimzemljama postojanje takvih programa, uglavnom, marginali-zovano. Na kraju, da bi bio uspe{an volonterski rad mora bi-ti stimulisan valjanim pravnim i administrativnim sistemom.Kada je re~ o pravnoj regulativi volonterizma, ve}ina autorase, polaze}i od preporuka UN, slaè da je volonterski rad ve-oma osetljiv na krutu institucionalizaciju i regulaciju i da jepotrebno da zadrì fleksibilnost i nezavisnost kao jedne odsvojih klju~nih karakteristika.Volonterski rad je u razli~itim zemljama razli~ito pravno re-gulisan. U nekima postoji poseban zakon koji ure|uje ovopitanje, dok je u nekim zemljama volonterski rad regulisannizom sistemskih zakona i odluka.U na{em regionu volonterski rad je, uslovno re~eno, duèvreme zakonski regulisan u Ma|arskoj, Rumuniji i Sloveni-ji, a od nedavno i u Hrvatskoj, Makedoniji i Bosni i Herce-govini. U Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji pokrenute su inicija-tive da volonterizam dobije dru{tveno – dràvno priznanje.Sa inicijativama se najvi{e oti{lo u Srbiji. Dakle, budu}i da uregionu ovih {est zemalja imaju donete zakone o volontira-nju, stim {to je u Rumuniji zakon koji je donet 2001. do da-nas pretrpeo dosta izmena, tako da se o~ekuje dono{enjenovog u ~ijoj izradi }e, ovog puta, u~estvovati i NVO kojese bave ovom tematikom, dok u zemljama iz na{eg nepo-

srednog okruènja dominira sli~ni zakonski model, mi smonapravili komparaciju sa nekim zemljama zapadne i isto~neEvrope, da bi smo videli kako je volonterski rad regulisan uonim zemljama u kojima postoje posebni zakoni, ali i uonim u kojima je volontiranje regulisano sistemskim zako-nima. Pritom smo se vi{e bavili analizom zemalja koje su uskorijoj pro{losti pro{le ili u{le u tranziciju, te su po tomesli~nije Srbiji. Analizirali smo Italiju, Dansku, Poljsku, ê-sku, Sloveniju i Hrvatsku. Kod zakonskog regulisanja vo-lonterizma mogu se uo~iti dve glavne grupe dràva. Jednugrupu ~ine zemlje u kojima je do nedavno bio komunisti~kireìm, dok drugu grupu ~ine zemlje zapadne Evrope. Ono{to ih razlikuje nije samo postojanje, odnosno nepostojanjedirektnih zakona kojima se ure|uje status volontera, ve} iprihva}enost volontera u dru{tvu. Sti~e se utisak da u post– komunisti~kim zemljama jo{ uvek, i pored postojanja za-konske regulative, volonterizam nema onaj zna~aj koji bitrebao da ima na osnovu koristi koju ima po jedno dru{tvo.Utisak je da kod prve grupe zemalja, nevezano za postoja-nje zakona, volonterizam jo{ uvek ima u sebi jake postko-munisti~ke relikte.

DanskaU Danskoj ne postoji poseban zakon koji ure|uje statusvolontera. Ovaj nedostatak uzrokuje primenu neodgovara-ju}ih propisa, ~ija primena naro~ito oteàva dugoro~no vo-lontiranje. Poloàj volontera je odre|en razli~itim zakoni-ma kojima se ure|uje zdrastveno osiguranje, poreski propi-si itd. Danska je u pogledu pravnog regulisanja poloàja vo-lontera veoma zanimljiva. Naime, iako ne postoji jedinstvenpravni okvir, dràva je jo{ po~etkom 80–ih godina pro{logveka prepoznala dru{tveni zna~aj volontera. 1983. godine jeosnovan Danski odbor za volonterski napredak koji ima za

43

DEFI

NIC

IJA

I A

FIR

MA

CIJ

A

Komparacija legislativnog regulisanja

volonterizma u EvropiAndrej Boji} / Milan Milenkovi}

cilj da uklju~i gra|ane i privatna udruènja u socijalni sek-tor. 1992. godine se osniva Danski volonterski centar kojipruà neophodnu podr{ku u koordinaciji volonterskih or-ganizacija. The Social Service Act iz 1998. godine obavezujeregionalne i lokalne jedinice da pruè podr{ku razvoju vo-lonterizma na lokalnom nivou. Dve godine kasnije danskavlada je osnovala odbor koji je imao za cilj da identifikujeprepreke u danskom zakonodavstvu kako bi se doneo za-kon koji }e regulisati volonterizam u kraljevini. Iz ovoga semoè zaklju~iti da je, i pored odsustva posebnog pravnogokvira, volonterizam u Danskoj razvijen, gotovo, kao u ze-mljama u kojima je ovo pitanje pravno ure|eno.„ Ministarstvo rada i socijalnog staranja defini{e volonterskirad kao organizovanu aktivnost koju obavljaju volonteri, amotivisana je solidarno{}u. Ona mora biti neprofitna, do-brovoljno izvedena, za dobrobit drugih, pruèna van poro-dice volontera.“1 Volonterske organizacije su odvojene odprivatnih preduze}a i javnih institucija. Me|utim, iako nepostoji poseban zakon o volontiranju, u Danskoj postojidràvna podr{ka. Ona se javlja kroz finansijsku podr{ku.Na osnovu zakona iz 1998. godine Vlada godi{nje osigura-va odre|eni nov~ani iznos koji dodeljuje lokalnim vlastima,koje ga prosle|uju volonterskim organizacijama. Zakonomje propisana du`nost sara|ivanja lokalnih, regionalnih i dr-àvnih vlasti, kao i povezanost volontera s javnim sekto-rom. Obavezno zdravstveno osiguranje nije propisanozakonom. Ukoliko organizator ne osigura volontera, ontreba da se sam osigura. Pravo na socijalno osiguranje zavi-si}e od ~injenice da li volonterski rad uti~e na zakonski sta-tus studenta, nezaposlenog ili neki drugi temelj koji muomogu}ava pravo na socijalnu za{titu. Naknada tro{kovakoji nastaju za vreme volontiranja zavisi od organizatoravolonterskih usluga. Nema obaveze organizatora volon-terskih usluga na naknadu tih tro{kova i ne postoje poreskeolak{ice za volontere. Volonteri koji volontiraju u programuEVS-a, primaju odre|eni novac za hranu i stanovanje. Za

svaki volonterski rad koji traje duè od tri meseca traì seboravi{na i radna dozvola, ukoliko je volonter stranac.Danas, uprkos postojanju politi~ke volje za stvaranje za-konskog okvira za volonterizam veliki otpor pruàju sin-dikati radnika. Dakle, u slu~aju Danske, borba za za{tituradnih prava dolazi u sukob sa razvojem volonterizma.

Izvori:Asocijacija za demokratski prosperitet ZID, Volonterizami javne institucije, Podgorica 2004Evropski volonterski centar – http://www.cev.be

ItalijaZa razliku od Danske, u Italiji postoji nekoliko zakona kojimase ure|uje status volontera. Prvi zakon o volontiranju je donet1991. godine i od tada postoji sna`na dràvna podr{ka svimoblicima volontiranja. Volonteri imaju finansijsku podr{ku oddràve ukoliko volontiraju u sklopu sluènja civilnog vojnogroka (u zemlji ili inostranstvu), te ako volontiraju u javnim in-stitucijama. Po zakonu, volonteri moraju biti zdrastveno osi-gurani od strane organizatora volontiranja. „Vaè}i Zakon ovolontiranju donet 1991. godine predstavlja zakonsku osnovupo kojoj pojedine regionalne vlasti reguli{u pitanje volonteri-zma na svom podru~ju. Ovaj zakon, kao i ostali regionalni za-koni koji su usledili priznali su volonterski rad kao sastavni deocivilnog dru{tva. Njime se defini{u glavne stavke volonterskihaktivnosti i reguli{e me|usobni odnos izme|u vlade i volonter-skih grupa. Zakon striktno odre|uje da se volonteri ne sma-traju zaposlenima. Ta ~injenica osloba|a volonterske organi-zacije bilo kakvog obaveznog socijalnog doprinosa za volonte-re i pla}anja poreza dràvnim i lokalnim vlastima. Zakon zah-teva od volonterskih organizacija da osiguraju budèt izdravstveno osiguranje za svoje volontere. Nikakvo pla}anjenije dopu{teno, osim naknade razumnih tro{kova nastalih uvezi volonterskih aktivnosti.“2 Vlada sara|uje sa volonterskim

44

1 Asocijacija za demokratski prosperitet ZID, Volonterizam i javne institucije, Podgorica 2004, str. 1152 Asocijacija za demokratski prosperitet ZID, Volonterizam i javne institucije, Podgorica 2004, str. 112

organizacijama i javnim institucijama koje mogu da podnesusvoje predloge kojim bi modifikovali zakon. Novi ustavni za-kon koji je donet 2001. godine uveo je promene u italijanskipravni sistem daju}i nova ovla{}enja regionalnim vlastima, teuvodi promene na podru~ju volontiranja.Na osnovu Zakona o socijalnoj saradnji socijalne ustanovemogu angaòvati volontere koji }e raditi besplatno, ali nji-hov broj ne sme biti ve}i od 50 % ukupnog broja zaposle-nih. Volonteri koji ulaze u primenu ovog zakona imaju pra-vo na naknadu razumnih tro{kova i osigurani su od nesre}e.Italijanska Vlada pruà mogu}nost volontiranja u stra-nim dràvama. Zakon o me|usobnoj sradnji i razvoju vo-lonterskih slu`bi pruà mogu}nost italijanskim gra|anima,iznad osamnaest godina s odgovaraju}im kvalifikacijamamogu}nost u~estvovanja u me|unarodnim volonterskimprojektima s prose~nim trajanjem od dve godine. Volonterimoraju pro}i posebni trening koji im omogu}ava da boljeshvate svrhu svog zadatka u stranoj zemlji. Ti volonteri supla}eni. „U pogledu nadoknade postoji razlika izme|u vo-lontera koji volontiraju u Italiji i onih koji volontiraju izvannje. Volonteri koji volontiraju u Italiji primaju od dràve433€ mese~no.Organizacija koja prijavljuje projekte u taj iznos ne uklju~u-je tro{kove za stan i hranu. U tom slu~aju naknada iznosi15€ po danu.Volonteri koji volontiraju u inostranstvu primaju mese~no433€ od dràve plus 15€ za svaki dan proveden u inostran-stvu. Tro{kovi za hranu i stan se tako|e mogu nadoknaditi,u iznosu od 15€, ako ih prima sama organizacija, a 20€ akodirektno prima volonter. Dràva po odre|enim uslovima odobrava organizaciji 100%naknadu svih putnih tro{kova, osnovno osiguranje od ne-sre}nog slu~aja i odgovornosti prema tre}oj osobi, te tro-{kove edukacije.“3 Od 2001. godine Zakonom o civilnomsluènju vojnog roka regulisana je volonterska slu`ba civil-nog vojnog roka. Da bi se izbegle preterane pote{ko}e oko

dobijanja viza za volontere italijanska Vlada je donela ured-bu kojom strani volonteri dobijaju tzv. volontersku vizu.Zna~ajna je i odluka po kojoj volonteri koji dugoro~no vo-lontiraju u Italiji ne moraju imati radnu dozvolu.Italija je, dakle, dobar primer zemlje u kojoj se uz postoja-nje politi~ke volje moè na valjani na~in zakonski regulistaipoloàj volontera, a da se pritom ne izgubi neophodna flek-sibilnost i nezavisnost volonterskog rada.

Izvori:Asocijacija za demokratski prosperitet ZID, Volonterizami javne institucije, Podgorica 2004Evropski volonterski centar – http://www.cev.beZakon o volonterizmu br. 266/1991.

HrvatskaZakon o volonterstvu usvojen 25. maja 2007 godine.Ovim zakonom Republika Hrvatske je uredila osnovne poj-move vezane za volontiranje, temeljna na~ela volontiranja,uslove volontiranja, prava i du`nosti volontera, organizato-ra volontiranja, uslove sklapanja ugovora o volontiranju,dono{enje Eti~kog kodeksa volontera, izdavanje potvrde ovolontiranju, dràvnu nagradu za volontiranje kao i nadzornad izvr{enjem ovoga Zakona. Telo nadle`no za sprovo|e-nje ovoga Zakona je telo dràvne uprave u ~ijoj je nadle`no-sti „me|ugeneracijska solidarnost“. U ovom sazivu vladeRH to je Ministarstvo obitelji, branitelja i me|ugeneracijskesolidarnosti. Osiguravanje volontera zavisi od volonter-skog ugovora koji sklapaju volonter i organizator volontira-nja, stim {to se nagla{ava da volonter ima pravo na adekvat-ne i sigurne uslove rada u skladu sa prirodom volonterskihaktivnosti koje obavlja, Organizator volontiranja je obave-zan da volontera osigura od profesionalne bolesti i posledi-ca nesre}e na poslu u slu~aju volontiranja u uslovima opa-snim po ìvot i zdravlje volontera, kad je tako ugovoreno.

45

DEFI

NIC

IJA

I A

FIR

MA

CIJ

A

3 Asocijacija za demokratski prosperitet ZID, Volonterizam i javne institucije, Podgorica 2004, str. 114

Zakon kaè da volontiranje isklju~uje pla}anje ili sticanjebilo kakve imovinske koristi, osim onih tro{kova koji suneophodni za sam proces volontiranja, npr. putni tro{kovi,posebna ode}a potrebna za volontiranje, pla}anje sme{tajaza volontera/ku ukoliko volontiranje to zahteva i sl.Osim Ministarstva obitelji, branitelja i me|ugeneracijskesolidarnosti postoji i savetodavno telo Vlade RH – Nacio-nalni odbor za razvoj volonterstva – ~iju prvu sednicu sazi-va pomenuto Ministarstvo. Ovaj odbor predlaè mere zapromovisanje i unapre|ivanje volonterizma, donosi Eti~kikodeks volontiranja, i odlu~uje o dràvnim nagradama zavolontere i organizatore volontiranja. Dràvna nagrada zavolontiranje je najvi{e priznanje koje Republika Hrvatskadodeljuje za volontiranje, doprinos promovisanju volonte-rizma i druge volonterske aktivnosti.

Izvori:Zakon o Volonterstvu – http://www.sabor.hr/Default.aspx?art=13190Asocijacija za demokratski prosperitet ZID,Volonterizam i javne institucije, Podgorica 2004

SlovenijaSlovenija nema jedinstveni zakon o volontiranju iako imadugu tradiciju volontiranja, posebno u ruralnim sredinama,tako da je volontiranje jako zastupljeno. Volonterski rad uSloveniji neformalno se obavlja izme|u pojedinaca, a u or-ganizovanom smislu putem razli~itih organizacija, kao {tosu Crveni krst, crkva, dràvne institucije itd. Slovenija jepriznanje volonterskog rada uredila kroz reformu obrazo-vanja 1995. godine, uvo|enjem volontiranja kao izbornogpredmeta, najpre u srednje, a zatim i u osnovne {kole. Vo-lontiranje je obavezno u srednjim {kolama, a tako|e je za-stupljeno i na nekim fakultetima i ti projekti su finansiraniod dràve. Slovenija nema posebnih zakonskih odredbikoje se ti~u osiguranja volontera. Osiguranje volontera uslu~aju nezgode, bolesti i za odgovornost prema tre}em li-cu za vreme volontiranja zavisi od organizatora. Ako orga-

nizator ne osigurava volontera, volonter mora sam da seosigura.U slu~aju socijalne za{tite za volontere tako|e nema poseb-nih zakonskih odredbi. Primenjuju}i op{ti pravni okvir, slo-vena~ki volonteri imaju pravo na naknadu za nezaposlena li-ca, a u slu~aju odlaska u inostranstvo radi volontiranja topravo se suspenduje do njihova povratka.Nov~ana naknada za volontiranje zavisi od organizatoravolonterskog rada stim {to se oporezuju svi tro{kovi kojiorganizator ima prema volonteru. Po slovena~kim poreskimzakonima, predmet oporezivanja su tro{kovi volontera zahranu, sme{taj, putni tro{kovi i dèparac volontera. Izuze-tak su tro{kovi koji nastaju u vezi obuke, opreme za obuku,lekovi, itd. U nedostatku zakonskih odredbi koje se ti~u na-knade tro{kova koji nastaju u vezi volonterskih aktivnosti,naknada tih tro{kova zavisi od organizatora i volonterskihaktivnosti.Srednjo{kolci su obavezni na neki oblik volonterskog rada,dok se volontiranje u osnovnim {kolama smatra „dobrompraksom“. Nekolicina fakulteta su tako|e uveli programevolontiranja. Volonterski rad se obavlja u razli~itim poljimakao {to su socijalna i zdravstvena za{tita, te u obrazovnomobliku npr. pomaganje deci s problemima u u~enju, izbegli-cama, romskoj deci itd. Volonteri u srednjim {kolama vo-lontiraju nedeljno kroz jednu akademsku godinu. Ovaj pro-gram je finansiran od strane Ministarstava znanosti, pro-svjete i sporta i Nacionalnog edukacijskog instituta. Timprojektom podstaknuta je saradnja izme|u vlade, obrazov-nih instituta, kao i nevladinih organizacija.

Izvori:Asocijacija za demokratski prosperitet ZID, Volonterizami javne institucije, Podgorica 2004Evropski volonterski centar – http://www.cev.be

PoljskaNacrt zakona je ra|en 2002. i 2003. godine i nakon brojnihdopuna potpisan je od strane Ministra rada i socijalne po-

46

mo}i. Tada je predstavljen u Parlamentu i kona~no usvojen2003. godine. Na snagu je stupio 29. juna 2003. godine,pod nazivom Zakon o radu za op{te dobro i volontiranje.U zakonu su nabrojana 24 polja delovanja, od socijalne po-mo}i do za{tite prava potro{a~a. Volonter koji obavlja delat-nost opisanu Zakonom o radu za op{te dobro i volontiranjuje, po samoj toj ~injenici, osiguran op{tim zdravstvenimosiguranjem. Tako, ukoliko obavljaju}i svoju delatnost do-ìvi nesre}u ima pravo na naknadu. Ukoliko volonter radimanje od trideset dana, organizacija za koju deluje je du`nada ga osigura u slu~aju nesre}e. Za polja delovanja koja nisueksplicitno pomenuta u Zakonu, osiguranje volontera zaslu~aj nesre}nog slu~aja, bolesti ili odgovornosti tre}oj oso-bi zavisi od same organizacije. Prema zakonu, volonter imapravo na sigurno i ~isto radno mesto i mora unapred bitiupozoren na potencijalni rizik.Kada je re~ o nadoknadi tr{kova, u Poljskoj nije dovoljnotransparentno regulisano oporezivanje volonterskog rada,pa samim tim i nadoknada tro{kova volontera nije u potpu-nosti zakonski regulisana. Do sada je oporezivanje re{avanood slu~aja do slu~aja, pri ~emu glavnu re~ ima Ministarstvofinansija. Uobi~ajena praksa je da manji iznosi nisu opore-zivi. Me|utim, organizacija mora osigurati sredstva potreb-na za prevoz i nadoknadu drugih tro{kova vezanih za vo-lontiranje i pokriti tro{kove edukacije.Ministarstvo rada i socijalne pomo}i ~ini dosta na promoci-ji volontiranja i pruànja informacija o uslovima volontira-nja. Pored toga {to sluì kao pouzdan izvor o ovom pitanjuMinistarstvo je preduzelo i niz konkretnih akcija u ciljuupoznavanja {to ve}eg broja ljudi o ovoj temi. Obzirom daje u Poljskoj 2004. godine volontiralo oko 5.4 miliona ljudi,{to ~ini 18,3% ukupne populacije Vlada je prepoznala zna-~aj volontiranja kao potrebu osnaìvanja civilnog dru{tva uPoljskoj i eksplicitno naglasila da je potrebno oja~ati volon-tiranje u cilju prevazilaènja op{te apatije i male participaci-je Poljaka u vladinom akcionom planu „Strategija podr{kerazvoju civilnog dru{tva za period 2007-2013. godine“.

Izvori:Evropski volonterski centar – http://www.cev.beAsocijacija za demokratski prosperitet ZID, Volonterizami javne institucije, Podgorica 2004

ê{kaê{ko odre|enje pojma volonter se ne razlikuje od definici-je volontera u ve}ini drugih zemalja. Me|utim, sam pojam uê{koj, kao i u ve}ini ostalih postkomunisti~kih zemalja imanegativnu konotaciju. To je dovelo do toga da, danas, volon-tiranje u ê{koj nije {ire prihva}eno, iako ê{ka vlada ulaèzna~ajne napore da takvo stanje promeni. Nakon me|una-rodne godine volontera stanje se popravilo {to je rezultiralousvajanjem Zakona o volontiranju u 2003. godini. Na prvipogled se moè ste}i utisak da je taj zakon fleksibilniji odostalih zakona kojima se reguli{e ista oblast. Ali to zapravonije tako. ê{ki zakon propisuje brojne obaveze kako zaakreditovane volonterske organizacije, tako i za organizacijekoje primaju volontere. Na samom po~etku zakon pravi raz-liku izme|u kratkoro~nog i dugoro~nog volontiranja kao iizme|u volontiranja u ê{koj i volontiranja u inostranstvu.Organizator volonterskog rada moè biti samo ona organi-zacija koja je dobila akreditaciju od dràve. Te organizacijeuìvaju sna`nu, moè se re}i, potpunu finansijsku podr-{ku vlade. Dràva akreditovanim organizacijama pokrivatro{kove u {irokom rasponu od tro{kova edukacije volonte-ra preko putnih tro{kova do odre|enih doprinosa za penzij-sko osiguranje. Zanimljivo je da se period volontiranja ura-~unava u svrhe dràvne penzije volontera. Me|utim, ukolikovolonter radi preko organizacije koja nije akreditovana onnema nikakvu podr{ku od dràve. Neakreditovana organiza-cija se smatra poslodavcem i kao takva se smatra subjektomoporezivanja. Korisnik volonterskih usluga je pravno licekoje angaùje volontere i to ne moraju biti samo nevladineorganizacije, ve} pod odre|enim uslovima volontere moguangaòvati i bolnice, crkve, lokalne i regionalne jedinice, itd.U ê{koj Republici volonteri moraju biti zdravstveno osi-gurani. Pre slanja volontera da obavlja volonterski rad orga-

47

DEFI

NIC

IJA

I A

FIR

MA

CIJ

A

nizator volontiranja ga mora osigurati u slu~aju povrede naradu, ali i u slu~aju materijalne {tete. Volonter je odgovoransamo za {tetu koju je sam namerno prouzrokovao.

Izvori:Zakon o volontiranju (Zakon o dobrovolnicke sluzbe),ê{ka Republika,Asocijacija za demokratski prosperitet ZID, Volonterizami javne institucije, Podgorica 2004

Op{ti zaklju~ak koji se moè izvesti iz ove analize, kada jeu pitanju zakonsko regulisanje, ali i odnos dru{tva i dràveprema volontiranju jeste da postoje zna~ajne razlike izme|udve grupe zemalja koje su navedene u uvodu. Dok kod za-padnih zemalja, uklju~uju}i i Sloveniju postoji sna`no raz-vijena svest o ulozi volontiranja u razvoju jednog dru{tva,kod zemalja sa komunisti~kim nasle|em, iako su vlade, umanjoj ili ve}oj meri, prepoznale zna~aj volonterizma, tonije slu~aj i sa ve}im delom gra|ana. Tako|e, u zemljamaCentralno Isto~ne Evrope zapaà se trend zakonskog regu-lisanja volonterizma kroz lex specialis, koji bi obuhvatio svapitanja i odnose koji se ti~u volontiranja.

48

Uvodne napomeneVolonterski anga`man, tj. dobrovoljni i besplatni rad u ko-rist drugih ili za op{te dobro, od velikog je zna~aja za re{a-vanje brojnih problema koji postoje u svakoj zajednici, kaoi za ja~anje solidarnosti ~lanova zajednice. Svest o vi{estru-koj koristi od ove vrste filantropije, koja se izraàva krozdoniranje svog vremena i svog rada, ja~a kako u svetu, takoi kod nas. Pored porasta broja organizacija koje organizujuili koriste volonterski rad, na ovo ukazuje i pove}ana pa`njakoja se posve}uje analiziranju pravne regulative i predlaga-nju promena koje bi omogu}ile povoljnije pravne okvire zavolontiranje.Potreba za razmatranjem pravnih okvira za volontiranje ne-sumnjivo postoji i u Srbiji, gde razvoj tre}eg sektora, uklju-~uju}i i njegov doprinos {irenju ove vrste doma}e filantro-pije, nije pra}en odgovaraju}im merama dràve da stvoripovoljnije pravno okruènje za rad nevladinih organizacija iza volonterski anga`man pojedinaca.Stoga je cilj ovog teksta da se pokaè da li je i kako volonti-ranje regulisano propisima koji vaè u Republici Srbiji i dokakvih problema moè da dovede postoje}a regulativa i dana taj na~in doprinese dono{enju specifi~ne zakonske regu-lative u ovoj oblasti, koja bi mogla da bude jedan od zna~aj-nih koraka u uspostavljanju i funkcionisanju struktura zarazvoj volonterizma u na{oj zemlji. Ukratko }e biti prikaza-ni i dosada{ni napori na predlaganju zakonske regulative uovoj oblasti.

Poku{aji definisanja i regulisanja volonterizmaVolontiranje kao dobrovoljna i besplatna pomo} drugima,posebno ljudima u nevolji, ili kao dobrovoljno i besplatnoangaòvanje za op{te dobro, ima korena u tradicijama razli-~itih zajednica i moglo bi se smatrati da je, na razli~itim ni-voima dru{tvenog razvoja, bilo jedan od kohezionih fakto-ra tih zajednica.U modernom dru{tvu zna~aj takvog angaòvanja posmatrase i sa aspekta doprinosa ekonomskom razvoju, smanjiva-nju siroma{tva, izgradnji mira i prevazilaènju kriznih situ-acija, pomo}i u slu~aju prirodnih katastrofa, za{titi ìvotnesredine, i dr.1 Prepoznavanje doprinosa koji volonteri ~inedru{tvu uslovilo je i razmatranje pravnih pitanja koji su oduticaja na volontere i volontiranje na me|unarodnim eks-pertskim skupovima, sa ciljem da se formuli{u smernice ko-je bi bile od koristi prilikom pripreme zakonske regulative,pre svega u zemljama Centralne i Isto~ne Evrope.2 Na timme|unarodnim ekspertskim skupovima volonteri su defini-sani kao „pojedinci koji pruàju usluge drugoj osobi ili zadobrobit druge osobe, slobodnom voljom i bez nadokna-de“.3 Konstatovano je da „volontiranje moè da ima razli~i-te oblike, od neformalnog, spontanog i unilateralnog doformalnog, dugoro~nog odnosa u kojem postoje pojedina~-ni primaoci ili posredni~ke organizacije. Pored toga, volon-teri mogu delovati u grupama, kao {to su porodice, u okvi-ru me|unarodnih programa, sopstvenom inicijativom, ili nazahtev drugih. Stoga ... moè biti te{ko, pa ~ak i opasnoukoliko se zakonski reguli{u svi zamislivi oblici volonter-

49

DEFI

NIC

IJA

I A

FIR

MA

CIJ

A

Pravni okvir volonterizma u Srbiji@ivka Vasilevska

1 Videti: Volunteering and the United Nations System, UN volunteers, 2001.2 Videti: Katerina Hadì-Miceva: Definisanje i regulisanje volontiranja – Najbolja me|unarodna praksa i regionalni primeri, Neprofitni sektor

(Bilten Centra za razvoj neprofitnog sektora) br. 29, Beograd, jun 2005.3 Citirano prema istom tekstu.

skog rada“.4 Od posebnog je zna~aja preporuka da „svakozakonodavstvo treba da uzme u obzir ogromnu raznovr-snost volonterskog rada. Iznad svega, regulisanje pojedinihaspekata volonterskog rada ne bi smelo niti da zabrani nitida ograni~ava druge oblike volonterskog anga`mana“.5

Me|utim, i pored pozitivnog stava u pogledu volontiranja,pravna regulativa u mnogim zemljama, uklju~uju}i i Srbiju,ne ohrabruje ovakvo angaòvanje, a ponegde ga i u znatnojmeri obeshrabruje.U na{oj zemlji, organizovano i besplatno pruànje uslugadrugima, pre svega licima u stanju socijalne potrebe ili u ak-tivnostima od zna~aja za zajednicu, bilo je zastupljeno uproteklom periodu u razli~itim oblicima – od dobrotvornihdru{tava za pomo} bolesnima i nemo}nima, do dobrovolj-nog u~e{}a u javnim radovima velikog obima (dobrovoljneomladinske radne akcije u kojima je, po nekim podacima,omladina dala vi{e od 80 miliona radnih dana).6

Sada su volontiranje i volonterski anga`man u aktivnostimakoje su od koristi za zajednicu u Srbiji prisutni, pre svega, unevladinom sektoru. Aktivnosti nevladinih organizacija do-prinele su boljem razumevanju i prihvatanju volonterizma kaozna~ajne komponente uspe{nog dru{tvenog razvoja. Znatanbroj nevladinih organizacija, kao i odre|ene dràvne ustanove(pre svega iz oblasti socijalnog staranja i prosvete), stekle suodre|ena znanja i ve{tine potrebne za kori{}enje volonter-skog rada kao zna~ajnog resursa za ostvarivanje svojih ciljeva.Takav razvoj doveo je i do toga da se nevladine organizacijeangaùju i na analiziranju postoje}e pravne regulative i ini-cijativama za predlaganje odgovaraju}ih pravnih okvira zavolontiranje. Dosada{nje aktivnosti i rasprave u NVO za-jednici ukazuju na veliki stepen saglasnosti o tome da zakon

koji bi regulisao volonterski rad treba da obezbedi pravnuza{titu volonterskom angaòvanju i da ga jasno diferencira-ju od pla}enog rada i radnog odnosa, da obezbedi za{tituvolontera u obavljanju volonterske aktivnosti, kao i za{titukorisnika njihovih usluga od eventualne {tete koja bi od teaktivnosti mogla da proiza|e, da obezbede povoljan poreskitretman ovakvih aktivnosti, i sl.

Pojam volontera i volontiranjaPreporuke i zaklju~ci me|unarodnih ekspertskih skupova irasprave u okviru NVO sektora u Srbiji su, izme|u ostalog,doprineli i utvr|ivanju {iroko prihva}ene definicije volonte-ra, koja glasi:

„Volonter je pojedinac koji daje usluge u korist drugog lica,po slobodnom izboru i bez naknade“.7

Ovako utvr|ena definicija podrazumeva:volonter moè da bude samo pojedinac, a ne pravnolice;volonter pruà usluge, a ne daje stvari ili novac;korisnik usluga moè da bude fizi~ko ili pravno lice,kao i javnost u celini, tj. op{ti interes (na primer – za-{tita ìvotne sredine, saniranje posledica elementar-nih nepogoda ili prirodnih katastrofa);usluge se pruàju po slobodnoj volji, bez ikakve pri-nude i bez postojanja zakonske obaveze;za pruène usluge se ne dobija naknada za rad; na-knada eventualnih razumnih tro{kova u vezi sa vo-lontiranjem (na primer, prevoz ili ishrana u toku ra-da) ne smatra se naknadom za rad.

50

4 Isto.5 Isto.6 Sre}ko Mihailovi}: Omladinske radne akcije, Istraìva~ko-izdava~ki centar SSO Srbije, Beograd, 1985. Bez obzira na neka pitanja koja bi se

mogla postaviti u vezi sa elementom dobrovoljnosti, a koji se pominju i u navedenom radu, u mnogim slu~ajevima i po mnogim karakteristi-kama rad na tim akcijama se moè smatrati volonterskim radom.

7 Legal Issues Affecting Volunteers and Voluteering in Europe – Izve{taj sa me|unarodnog susreta eksperata, odrànog u Var{avi od 23. do 26.januara 2002. godine.

Pruànje usluga od strane volontera moè da bude formal-no (organizovano u~e{}e u realizaciji nekog projekta) ili ne-formalno (neposredno pruànje pomo}i izme|u fizi~kih li-ca, na primer kad sused pomaè susedu). Ovo poslednje netraì nikakvu posebnu regulativu i ne}e biti predmet daljegrazmatranja.Zna~i, ovde }e biti razmotrena neka pravna pitanja koja seodnose na volontiranje kao organizovano davanje usluge ukorist drugog lica ili u op{tem/javnom interesu, po slobod-nom izboru i bez naknade. Ukoliko nije druga~ije precizira-no, termin volontiranje u daljem tekstu ima ovo zna~enje.Ovo razja{njenje je neophodno i zbog toga {to se, kada raz-matramo pravnu regulativu za volontiranje u Srbiji – u smi-slu kako smo ga napred definisali – pojavljuje i problem ko-ji je vezan za same termine „volonter“ i „volontiranje“.Naime, ovi termini su {iroko prihva}eni u komunikaciji ne-vladinih organizacija i samih volontera, kao i onih dràvnihustanova i slu`bi koje su zainteresovne za kori{}enje volon-terskog rada. U propisima koji vaè u Srbiji termin volonterse, me|utim, pominje jedino u smislu nepla}enog rada kaona~ina da se stekne odre|ena praksa koja je propisana kaouslov za polaganje stru~nog ispita u pojedinim profesijama. Zavolontiranje koje mnogo vi{e odgovara napred pomenutojdefiniciji koristi se termin dobrovoljni rad – i to vrlo retko,s obzirom da ne postoji propis koji bi na op{ti na~in reguli-sao taj rad. Zapravo, za volontera (u smislu u kom se taj ter-min ovde koristi), u zakonima i ne postoji jedan termin, ve}se isti odre|uje kao „dobrovoljni vatrogasac“, „dobrovoljni~uvar“, „dobrovoljni humanitarni radnik“.Iako smo ve} odredili da se u ovom tekstu termini koristeonako kako je uobi~ajeno u nevladinim organizacijama,smatramo da je neophodno da se, naro~ito prilikom predla-ganja izmena postoje}e zakonske regulative, ima u vidu iovaj problem.

Pravni okvir za volontiranje u SrbijiDa bi se prikazalo kako je volontiranje regulisano propisi-ma koji vaè u Srbiji, moraju se uzeti u obzir tri grupe pro-pisa.

Volontiranje, u smislu u kom ga ovde razmatramo, ima ele-menata po kojima je sli~no sa radnim odnosom – volonter-ski rad je organizovan, volonter ima odre|eni „opis posla“ iobaveze koje treba da po{tuje i koje mogu da podse}aju naobaveze iz radnog odnosa (na primer, po{tovanje dogovorao vremenu trajanja volonterskog anga`mana i uputstava ona~inu izvr{avanja odre|enog zadatka), postoji mogu}nostda volonter pretrpi neku povredu u vezi sa volontiranjem, isl. Zbog toga je va`no da se utvrdi da li propisi iz oblastiradnog prava, tj. oni koji reguli{u radne odnose, zapo{ljava-nje i prava za slu~aj nezaposlenosti, socijalno osiguranje iza{titu na radu mogu da se primene na volontiranje i kakvebi mogle da budu posledice njihove primene.Iako je ve} pomenuto da dobrovoljni rad nije regulisan naop{ti na~in, treba proveriti da li regulativa koja o tome po-stoji re{ava neka bitna pitanja od zna~aja za volonterski rad,koja su to pitanja i kako su re{ena.Na kraju, odnos izme|u volontera i pravnog subjekta koji jeorganizator volonterskog rada je, van svake sumnje, ugovor-ni odnos, u kojoj obe strane imaju odre|ena prava i obaveze,a iz kog mogu da nastanu i neke obaveze prema tre}em licu(uklju~uju}i i naknadu eventualne {tete), pa su propisi obli-gacionog prava od bitnog zna~aja za razmatranje ove teme.

Propisi o radnom odnosuNajzna~ajniji zakon iz ove oblasti – Zakon o radu propisu-je da se prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada ure-|uju tim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa potvr-|enim me|unarodnim konvencijama, kao i da se odredbeovog zakona primenjuju na zaposlene, tj. fizi~ka lica koja suu radnom odnosu kod poslodavca. Radni odnos zasniva seugovorom o radu, koji zaklju~uju zaposleni i poslodavac, ikoji mora da bude zaklju~en u pisanoj formi. Elementi kojemora da sadrì ovaj ugovor tako|e su propisani Zakonom,a njime su regulisana i druga pitanja u vezi sa radnim odno-som, uklju~uju}i i pravo na zaradu.Neke odredbe ovog zakona primenjuju se i na lica koja nespadaju u kategoriju zaposlenih, tj. na rad van radnog odno-sa (odredbe o privremenim i povremenim poslovima, o ugo-

51

DEFI

NIC

IJA

I A

FIR

MA

CIJ

A

voru o delu, ugovoru o zastupanju ili posredovanju, o stru~-nom osposobljavanju i usavr{avanju i o dopunskom radu).Re~ volonter se u ovom zakonu ne pominje, a Zakon omo-gu}ava i zaklu~ivanje ugovora sa licem koje èli da obavi pri-pravni~ki sta` ili da se stru~no usavr{i i stekne posebna zna-nja i sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno da obavispecijalizaciju. Poslodavac moè ovom licu da obezbedi i na-knadu zarade i druga prava, u skladu sa zakonom i kolektiv-nim ugovorom. Brojni kolektivni ugovori sadrè odredbe onekim pravima ovih lica, koriste}i termin „volonter“.Na kraju, ali ne najmanje va`no, kaznenim odredbama Za-kona o radu predvi|ene su kazne za poslodavca koji sa licemkoje radi nije zaklju~io ugovor o radu ili drugi ugovor usmislu tog zakona.Iz ovog kratkog pregleda nekih odredaba Zakona o radumoè se zaklju~iti slede}e:

ovaj zakon ne reguli{e volontiranje kao organizovanodavanje usluge u korist drugog lica ili u op{tem/jav-nom interesu, po slobodnom izboru i bez naknade,niti bi to trebalo da bude predmet ovog zakona, jerovako shva}eno volontiranje nije radni odnos;neke odredbe Zakona o radu su formulisane tako dadopu{taju tuma~enje da nikakav rad nije mogu} beznekog od ugovora koji su njime predvi|eni, odnosnoda poslodavac kod koga se zatekne lice koje radi beznekog od tih ugovora moè biti ka`njen za prekr{aj.

S obzirom na to, bilo bi dobro da se, prilikom izmena Za-kona o radu, u isti unese odredba kojom bi se jasno predvi-delo da dobrovoljno i organizovano davanje usluge u koristdrugog lica ili u op{tem/javnom interesu, po slobodnom iz-boru i bez naknade, nije radni odnos.Neki drugi zakoni tako|e dopu{taju rad pripravnika – volon-tera radi sticanja uslova za polaganje stru~nog ispita (zakoni oure|enju sudova i tuìla{tava, zdravstvenoj za{titi, i t.d.). Me-|utim, ti propisi ne}e biti predmet na{eg daljeg razmatranja, jer

se ne radi o dobrovoljnom radu radi pomo}i drugima ili u op-{tem interesu, ve} o besplatnom radu radi ispunjavanja zakon-skih uslova za polaganje stru~nog ispita. Tako|e, iako je po ne-kim elementima sli~an volonterskom radu, ovde ne}e biti raz-matran dru{tveno korisni rad koje je posledica izre~enih sank-cija ili se odvija u skladu sa propisima o sluènju vojnog roka.

Propisi o za{titi na raduZa razliku od Zakona o radu, koji pravo na bezbednost i za-{titu zdravlja na radu, kao i neke posebne vidove za{tite (za-{tita na poslovima na kojima postoji pove}ana opasnost odpovre|ivanja, za{tita èna i omladine, za{tita materinstva),garantuje samo zaposlenom licu, Zakonom o za{titi na radupredvi|eno je da pravo na za{titu na radu imaju i „lica kojase po bilo kom osnovu nalaze na radu“, kao i „u~esnici dobro-voljnih i javnih radova organizovanih u op{tem interesu“.Ovako postavljene odredbe Zakona o za{titu na radu ne-sumnjivo obuhvataju ne samo lica koja obavljaju praksu bezzasnivanja radnog odnosa, ve} i lica koja se nalaze na radupo nekom drugom osnovu, uklju~uju}i i volontere. Narav-no, treba imati u vidu da bi ostvarivanje nekih od ovih pra-va moglo biti vezano i za pla}anje odre|enih doprinosa odstrane „poslodavca“, pa bi u predlaganju eventualnih izme-na zakona trebalo imati u vidu i tu ~injenicu.

Propisi o pravima za slu~aj nezaposlenostiPropisi o zapo{ljavanju i osiguranju za slu~aj nezaposlenostireguli{u da }e lice koje je nezaposleno i vodi se na evidenci-ji nezaposlenih,8 a koje obavlja rad bez zaklju~enog ugovorao radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima,biti brisano iz evidencije nezaposlenih, a moè izgubiti i pra-vo na nov~anu naknadu za slu~aj nezaposlenosti, kao i sa timpovezanih prava na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osi-guranje nezaposlenog i na zdravstvno osiguranje ~lanova po-rodice koji nisu osigurani po drugom osnovu.

52

8 Nije redak slu~aj da su ta lica zainteresovana za volontiranje tokom koga mogu da steknu dodatna znanja i ve{tine, kao i poznanstva i prepo-ruke, koji bi im mogli koristiti u traènju posla.

Problem koji se javlja u vezi sa ovim propisima je sli~anonom koji postoji i u vezi sa Zakonom o radu – radi se o mo-gu}nosti tuma~enja da nezaposleni volonter tretira kao licekoje „obavlja rad bez zaklju~enog ugovora o radu ili ugovo-ra o privremenim i povremenim poslovima“ i da zbog togaizgubi neko od prava po osnovu nezaposlenosti. Stoga bi bi-lo dobro da se i ovim propisima precizira da nezaposlena li-ca koja volontiraju ne gube prava po osnovu nezaposlenosti.

Propisi o zdravstvenom i invalidskom osiguranjuZakonom o zdravstvenom osiguranju predvi|eno je da su„licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju odre|ene po-slove na osnovu ugovora o volonterskom radu, ugovora odopunskom radu i ugovora o delu“, za slu~aj povrede na ra-du i profesionalne bolesti, obezbe|ena prava iz zdravstve-nog osiguranja utvr|ena tim zakonom. Osnovicu na koju sepla}a doprinos za ovo zdravstveno osiguranje za lica koja neprimaju naknadu za rad utvr|uje Zavod za zdravstveno osi-guranje, a pla}a je poslodavac.Za lica koja, u skladu sa propisima, obavljaju odre|ene po-slove po osnovu ugovora o volonterskom radu, Zakonom openzijskom i invalidskom osiguranju obezbedjena su pravaza slu~aj invalidnosti i telesnog o{te}enja prouzrokovinihpovredom na radu ili profesionalnom bole{}u. Doprinososiguranja za navedene slu~ajeve za lica na volonterskom ra-du pla}a organizacija u kojoj se obavlja volonterski rad.Jasno je da se ove odredbe odnose samo na volonterski radu smislu rada bez zasnivanja radnog odnosa radi sticanjauslova za polaganje stru~nog ispita ili stru~nog usavr{avanja,odnosno specijalizacije. Me|utim, neka od navedenih re{e-nja bi mogla da budu prihvatljiva i za slu~ajeve volonterskograda kao organizovanog pruànja usluga u korist drugog licaili u op{tem interesu, po slobodnom izboru i bez naknade.îni se da bi najpovoljnije bilo re{enje koje bi, u okviru op-{tih propisa o zdravstvenom i invalidskom osiguranju, na svevolontere pro{irio re{enje koje se, za sada, odnosi na dobro-voljne vatrogasce (o tome }e biti re~i u daljem tekstu).

Propisi o oporezivanju naknada u vezi sa radomPrema Zakonu o porezu na dohodak gra|ana, ovaj porez pla-}aju fizi~ka lica koja ostvaruju dohodak i on se pla}a na priho-de iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti tim zako-nom. Zaradom se, izme|u ostalog, smatra i pokrivanje rasho-da poreskog obveznika nov~anom nadoknadom ili neposred-nim pla}anjem, ~ime je bila obuhva}ena i naknada tro{kova poosnovu slu`benih putovanja licima koja nisu zaposlena kod is-platioca, pa su takve isplate volontrima bile oporezive po sto-pi od 20%. Me|utim, izmenom ovog zakona ovi tro{kovi suizuzeti od oporezivanja ako se radi o isplati licima koja nisuzaposlena kod isplatioca „ako dobrovoljno, odnosno po pozivusara|uju u humanitarnim, zdravstvenim, vaspitno-obrazovnim,kulturnim, sportskim, nau~no-istraìva~kim, verskim i sli~nimdelatnostima, sindikalnim organizacijama, privrednim komora-ma, politi~kim strankama, savezima i udruènjima, nevladinimorganizacijama, kao i u drugim nedobitnim organizacijama, iako po osnovu te saradnje ne ostvaruju naknadu za radno anga-òvanje“. Ova izmena nesumnjivo obuhvata i naknade koje seispla}uju volonterima, kao i neke druge slu~ajeve isplate put-nih tro{kova od strane nevladinih organizacija. Vredi naglasi-ti da je ovde zakonodavac, pored toga {to je obezbedio povolj-niji poreski tretman ovih tro{kova, na neki na~in i definisaovolonterski rad kao dobrovoljnu saradnju u odre|enim vrsta-ma organizacija za koju se ne ostvaruje naknada za rad.

Propisi o dobrovoljnom raduKako je napred pomenuto, za volontiranje kao organizova-no pruànje usluga drugima ili u korist drugog lica po slo-bodnom izboru i bez naknade u odre|enim propisima kojivaè u Srbiji koristi se termin dobrovoljni rad. Me|utim, nepostoji propis koji bi na op{ti na~in regulisao taj rad, ve} seon nekako usputno pominje u nekim propisima.Tako, u Zakonu o socijalnoj za{titi i obezbe|ivanju socijalnesigurnosti gra|ana pominje se „dobrovoljni humanitarni rad“.Me|utim, Zakon ne propisuje nikakva pravila u vezi sa tim ra-dom, ve} samo predvi|a da se, programima invalidskih, soci-jalno-humanitarnih, stru~nih i drugih organizacija i udruènjagra|ana, doprinosi unapre|enju socijalno-ekonomskog i dru-

53

DEFI

NIC

IJA

I A

FIR

MA

CIJ

A

{tvenog poloàja, rehabilitaciji i socijalizaciji invalida i drugihlica u stanju socijalne potrebe, kao i unapre|enju profesional-nog i dobrovoljnog humanitarnog rada. Isti zakon predvi|a i toda podsticanje, organizovanje i koordiniranje profesionalnogi dobrovoljnog humanitarnog rada u oblasti socijalne za{titespada u stru~ne poslove u sprovo|enju te za{tite.Neki podzakonski propisi iz ove oblasti tako|e pominjudobrovoljni humanitarni rad, i to, na primer, u smislu oba-veze socijalnog radnika da animira dobrovoljne u~esnike uradu na podiznju uslova i kvaliteta ìvota porodica hendike-pirane dece kojima je to potrebno, ili u smislu „odnosa pro-fesionalnog socijalnog rada i dobrovoljnih socijalnih aktiv-nosti“ kao dela programa za polaganje stru~nog ispita.Pored propisa iz oblasti socijalne za{tite i socijalnog rada,dobrovoljni rad se pominje u jo{ nekim propisima, kao {tosu oni o protiv-poàrnoj za{titi (dobrovoljni vatrogasci injihove organizacije), o lovnim podru~jima (dobrovojni radna ure|enju lovnog podru~ja), o nacionalnim parkovima(dobrovoljni ~uvari), o tehni~kom pregledu radio-stanica(dobrovoljne alpinisti~ke i spasila~ke ekipe).Me|utim, ovi propisi samo priznaju ~injenicu postojanja do-brovoljnog rada i, uglavnom reguli{u sasvim druga pitanja. Je-dino su za dobrovoljne vatrogasce predvi|ena i prava na osi-guranje za slu~aj povrede ili smrti prilikom ga{enja poàra.Prema Zakonu o za{titi od poàra, ~lanovi vatrogasnih dru{ta-va koji su po nekom drugom osnovu socijalno osigurani, a ko-ji pri ga{enju poàra, spasavanju ljudi i imovine ugroènih po-àrom, elementarnim i drugim nepogodama, pri otklanjanjuposledica elementarnih i drugih nesre}a, odlasku na ve`be, nave`bi i na povratku sa ve`be protivpoàrne za{tite, kao i zavreme stru~nog usavr{avanja, koje organizuje vatrogasno dru-{tvo ili vatrogasni savez, poginu, budu povre|eni ili se razbo-le, imaju prava iz zdravstvenog, odnosno penzijskog i invalid-skog osiguranja kao da su pretrpeli nesre}u na svom redovnomposlu. ^lanovi dobrovoljnih vatrogasnih dru{tava koji nisusocijalno osigurani po drugom osnovu, osigurani su u zdrav-stvenom i invalidskom osiguranju ako pod navedenim okol-nostima poginu, budu povre|eni ili se razbole, a ta bolest na-stupi neposredno ili kao isklju~iva posledica te aktivnosti.

Kako je ve} navedeno, osnovni nedostatak postoje}e regu-lative koja se odnosi na dobrovoljni rad je to da ovaj rad ni-je nigde regulisan na op{ti na~in, ve} se samo pominju nekiaspekti tog rada u pojedinim oblastima. Najpotpuniju regu-lativu o dobrovoljnom radu sadrì Zakon o za{titi od poà-ra, iz razumljivih razloga – radi se o volonterskom anga-`manu na opasnom poslu. Me|utim, neka re{enja iz tog za-kona bi se sigurno mogla primeniti i na ostale slu~ajeve vo-lonterskog rada (pored pomenutog osiguranja za slu~ajsmrti, povrede na radu i profesionalne bolesti, ovo bi se mo-glo odnositi i na re{enje o priznavanju prakse ste~ene krozvolonterski rad kao stru~ne prakse u slu~aju zapo{ljavanjana sli~nim poslovima).

Volonterski rad kao obligacioni odnosS obzirom na to da je volonterski odnosno dobrovoljni radskoro potpuno neregulisan vaè}im zakonima, kao i na ~i-njenicu da se radi o uspostavljanju me|usobnih odnosa iz-me|u volontera i organizacije koja koristi ili organizuje vo-lonterski rad, kao i izme|u volontera, te organizacije i ne-posrednog korisnika volonterskih usluga, na ovaj odnos irazli~ite situacije koje u vezi sa njim mogu da nastanu, sva-kako bi se mogle primeniti i odredbe Zakona o obligacio-nim odnosima.Jedno od osnovnih na~ela ovog zakona, kojim se ure|ujuugovorni i drugi obligacioni odnosi, je da su strane u obliga-cionim odnosima slobodne da, u granicama prinudnih propisa,javnog poretka i dobrih obi~aja, svoje odnose urede po svojojvolji. Strane u obligacionom odnosu du`ne su da izvr{e svo-ju obavezu i odgovorni su za njeno ispunjenje. Zakon tako|epredvi|a da ugovorna obaveza mora biti mogu}a, dopu{tenai odre|ena, odnosno odrediva. Zaklju~ivanje ugovora ne pod-leì nikakvoj formi, osim ako je zakonom druk~ije odre|eno.Kako gore pomenute, tako i brojne druge odredbe Zakona oobligacionim odnosima, po na{em mi{ljenju, pruàju dovolj-no prostora za ure|ivanje odnosa izme|u volontera s jednestrane i nevladine organizacije ili drugog pravnog lica kojeobavlja poslove od javnog interesa, s druge strane. Naravno,ovo pod uslovom da se odredbe Zakona o radu ne tuma~e

54

kao prinudni propis koji zabranjuje da neko besplatno radipo nekom ugovoru koji nije u tom zakonu izri~ito naveden.Mi smatramo da takvo tuma~enje odredaba Zakona o radune bi bilo osnovano, jer pomenuta re{enja iz nekih drugihzakona, naro~ito Zakona o za{titi na radu i propisa koji po-minju dobrovoljni rad, jasno ukazuju da na{ pravni sistemdopu{ta mogu}nost da neko dobrovoljno i besplatno radi ukorist drugoga ili za op{te dobro. Drugim re~ima, Zakon oradu jeste prinudni propis o radnom odnosu i vrsti i formiugovora na osnovu kojih poslodavac moè da angaùje rad-nika, ali se on ne odnosi na dobrovoljni i besplatni rad.U stru~nim raspravama o primeni pravila o obligacionimodosima na volonterski rad naj~e{}e se iznosi mi{ljenje da biugovor o volonterskom radu bio sli~an ugovoru o delu, od-nosno da se radi o posebnoj vrsti ugovora o delu. Me|utim,barem sa stanovi{ta propisa koji vaè u Srbiji, na ovakav stavbi se mogla izneti barem dva ozbiljna prigovora:Prvo, prema ~lanu 199. Zakona o radu, poslodavac moè dazaklju~i sa nekim licem ovaj ugovor samo radi obavljanjaposlova „koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju zapredmet samostalnu izradu ili opravku odre|ene stvari, sa-mostalno izvr{enje odre|enog fizi~kog ili intelektualnogposla“, ili ako se radi o „umetni~koj ili drugoj delatnosti uoblasti kulture“. Brojne aktivnosti za koje nevladine organi-zacije angaùju volontere ne bi se mogle smatrati poslovimavan delatnosti poslodavca – na primer, ako humanitarna or-ganizacija angaùje volontere za odre|ene humanitarne ak-tivnosti, ekolo{ka organizacija za neku akciju za{tite i una-pre|enja ìvotne sredine, i sl.Drugo, bitan element ugovora o delu je naknada za izvr{eniposao. Naime, prema ~lanu 600. Zakona o obligacionim od-nosima, ugovorom o delu „poslenik (preduzima~, izvo|a~radova) obavezuje se da obavi odre|eni posao, kao {to je iz-rada ili opravka neke stvari ili izvr{enje nekog fizi~kog ili in-telektualnog rada i sl., a naru~ilac se obavezuje da mu za toplati naknadu“. U teoriji preovla|uje mi{ljenje da ugovorkojim se neko lice obavezuje da obavi neki posao bez na-knade nije ugovor o delu, ve} neka druga vrsta ugovora.Od ostalih imenovanih ugovora iz Zakona o obligacionim

odnosima, najpribli`niji su{tini volonterskog odnosa bio biugovor o nalogu, koji je regulisan ~l. 749 – 770. tog zako-na.9 Pravila koja se odnose na ovaj ugovor (izvr{enje nalo-ga onako kako glasi, pravila u vezi sa odstupanjem od nalo-ga i uputstava, li~no izvr{avanje naloga, i dr.) primenjiva sui na odnos izme|u organizatora volonterskog rada (kao na-logodavca) i volontera (kao nalogoprimca).Naravno, da postoje i neke bitne razlike izme|u ugovora onalogu i volonterskog odnosa, pre svega u tome da poslovikoji se preduzimaju (tj. usluge koje se besplatno pruàju),uglavnom, nisu za ra~un organizatora volonterskog rada, ve}u korist tre}ih lica ili za op{te dobro. Me|utim, i pored togase ~ini da bi se ugovor o volonterskom radu mogao smatratiugovorom sli~nim ugovoru o nalogu, pogotovu ako se imajuu vidu ograni~enja koja, u vezi sa ugovorom o delu, postavlja-ju i Zakon o radu i Zakon o obligacionim odnosima.Iz ovog, vrlo sumarnog, pregleda nekih odredaba Zakona oobligacionim odnosima moglo bi se zaklju~iti da odredbetog zakona dopu{taju ugovorno regulisanje odnosa izme|uvolontera i organizatora volonterskog rada. Forma takvogugovora nije propisana, {to zna~i i da takav ugovor ne mo-ra da bude u pisanoj formi.Me|utim, i pored toga {to za ovaj ugovor nije propisana po-sebna forma, bilo bi preporu~ljivo da se o volonterskom ra-du sastavi pisani ugovor. Od ovog pravila bi se moglo od-stupiti u slu~ajevima jednokratnih i kratkotrajnih akcija zakoje se angaùje ve}i broj volontera, ali bi i u tim slu~ajevi-ma bilo preporu~ljivo napraviti spisak lica koja su kao vo-lonteri u~estvovali u akciji, sa osnovnim podacima o vreme-nu, mestu i sadràju aktivnosti. Pored ~injenice da pisaniugovor dokumentuje o kakvom se odnosu radi, prednosttakvog postupanja je i u tome {to pisana isprava olak{avautvr|ivanje me|usobnih prava i obaveza, omogu}ava evi-denciju i dokumentovanje aktivnosti organizacije, i t.d.Ipak, dok su propisi koji se odnose na rad i zapo{ljavanje ta-kvi kakvi su sada, jedna od osnovnih funkcija pisane doku-mentacije o volonterskom radu trebalo da bude i jasno raz-likovanje tog rada od „rada na crno“, za ~ije su suzbijanjenavedenim propisima predvi|ene vrlo stroge sankcije.

55

DEFI

NIC

IJA

I A

FIR

MA

CIJ

A

Zakonodavne inicijativeKako je ve} pomenuto, u Srbiji je volontiranje u razli~itimaktivnostima koje su od koristi za zajednicu prisutno, presvega, u nevladinom sektoru. Nevladine organizacije su sti-cale i {irile znanja i ve{tine potrebne za organizovanje i ko-ri{}enje volonterskog rada kao zna~ajnog resursa za ostva-rivanje svojih ciljeva i na taj na~in doprinosile i boljem raz-umevanju i prihvatanju volonterizma kao zna~ajne kompo-nente uspe{nog dru{tvenog razvoja. Takav razvoj nu`no jedoveo i do pokretanja rasprava o zakonskoj regulativi vo-lonterskog rada i pokretanja inicijativa za predlaganje odgo-varaju}ih pravnih okvira za volontiranje. Zahtevi nevladinihorganizacija se, pre svega, odnose na:

za{titu i vrednovanje volonterskog rada;jasno razlikovanje volonterskog rada od pla}enog ra-da i radnog odnosa, kao i od nedozvoljenih oblikapla}enog rada („rad na crno“);za{titu volontera i korisnika volonterskih usluga odeventualne {tete;povoljni poreski tretman volonterskih aktivnosti.

Me|utim, anga`man nevladinih organizacija nije se zausta-vio samo na raspravama i zahtevima za pravno regulisanjevolonterizma. Koriste}i upravo volonterski rad i anga`mansvojih ~lanova i aktivista, a delimi~no i donatorska sredstva,grupa vojvo|anskih nevladinih organizacija okupljenih uInicijativi IZVoR organizovala je pripremu Prednacrta za-kona o dobrovoljnom radu (volontiranju). Pripreme su ot-po~ele organizovanjem radionica na kojima su ispitivanepotrebe i zahtevi volontera i njihovi stavovi u pogledu za-konske regulative. Radionice su obuhvatile razli~ite regioneu Srbiji. Nakon toga je formirana radna grupa koju su ~ini-li pravni eksperti (univerzitetski profesori i eksperti iz obla-sti me|unarodnog neprofitnog prava), predstavnici nevladi-nih organizacija i predstavnici odre|enih pokrajinskih se-

kretarijata. Radni tekst prednacrta koji je pripremila radnagrupa bio je predmet rasprave na regionalnim skupovima uvi{e od 10 gradova {irom Srbije, na kojima su, pored pred-stavnika nevladinih organizacija, u~estvovali i predstavnicilokalnih samouprava i drugih zainteresovanih institucija izlokalnih zajednica. Zatim je Prednacrt zakona upu}en nad-le`nim organima AP Vojvodine, koji su izrazili spremnostda isti bude dostavljen Narodnoj skup{tini od strane skup-{tine APV kao ovla{}enog predlaga~a. Me|utim, zbog ras-pisivianja izbora 2008. godine, ova procedura nije sprovede-na do kraja, odnosno pripremljeni zakonski projekat nijedostavljen Narodnoj skup{tini.Prednacrt zakona o dobrovoljnom radu (volontiranju) pri-premljen u organizaciji Inicijative IZVoR sadrì odredbe otome {ta je volontiranje, ko moè da bude volonter, o ma-loletnom licu kao volonteru, formi i sadràju ugovora o vo-lontiranju, prestanku ugovora, pravima i obavezama volon-tera, naknadi eventualne {tete, kao i odredbe o tome da sezaklju~ivanjem ugovora o volontiranju ne gube prava poosnovu nezaposlenosti i odredbe o volonterskoj knjiìci(kao javnoj ispravi koja sadrì podatke o trajanju volonter-skog anga`mana, vrsti volonterske usluge i obuci koju jevolonter stekao tokom volontiranja). Ovaj tekst, premaprevla|uju}im ocenama koje su se mogle ~uti tokom pome-nutih rasprava, zadovoljava zahteve organizatora volonter-skog rada i volontera za jednostavnom i jasnom regulati-vom, koja ne bi izazivala prevelike dodatne tro{kove i admi-nistriranje i time destimulisala ovu vrstu filantropije.Po~etkom 2009. godine Ministarstvo rada i socijalne poli-tike ponudilo je na javnu raspravu Radni tekst Nacrta zako-na o volontiranju, pripremljen od strane radne grupe kojuje formiralo to ministarstvo. Nacrt sadrì odredbe o pojmuvolontiranja, volonteru, organizatoru volonterskog rada ikorisniku volontiranja, na~elima volontiranja, uslovima za

56

9 Pojam ovog ugovora utvr|en je ~lanom 749, koji glasi:„(1) Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov ra~un preduzme odre|ene poslove.(2) Istovremeno se nalogoprimac ovla{}uje na preduzimanje tih poslova.(3) Nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je druk~ije ugovoreno ili proizlazi iz prirode me|usobnog odnosa.“

volontiranje, ugovoru o volontiranju, pravima i obavezamavolontera i organizatora volontiranja, Agenciji za volontira-nje, evidenciji o volontiranju i o nadzoru.Naàlost, ~ini se da re{enja ponu|ena u ovom tekstu neuvaàvaju u dovoljnoj meri ~injenicu da je volontiranje pri-vatno-pravni (a ne javno-pravni) institut, odnosno da je vo-lontiranje podru~je privatnog i autonomnog delovanja poje-dinaca i da intervencija dràve u ovoj oblasti treba da budeograni~ena na regulisanje onih pitanja za koja postoji pre-poznatljiv i opravdan javni interes da se urede zakonom.Tako|e, nije se vodilo ra~una da se ova, sada neregulisanaoblast, ne „prereguli{e“, odnosno da se za subjekte koji se ja-vljaju kao organizatori volonterskog rada i za same volonte-re ne postave obaveze koje bi, suvi{nim administriranjem ilina drugi na~in, oteàvale ili usporavale ostvarivanje osnov-nog cilja zbog koga se angaùju volonteri. Naprotiv, ~ini seda mnoga od Nacrtom predloènih re{enja mogu znatno daoteàju ostvarivanje tog cilja, postavljaju}i nesrazmerne ineopravdane obaveze i tro{kove, kako za volontere i organi-zatore volonterskog rada, tako i za dràvu i njen budèt.Ovo poslednje se naro~ito odnosi na odredbe o Agenciji zavolontiranje, koje otvaraju i niz drugih pitanja koja moguimati ozbiljne posledice po organizatore volonterskih aktiv-nosti. Posebno su problemati~e odredbe o upisu u registar,koje je neophodno da bi se steklo „svojstvo organizatoravolontiranja“, a da pri tom nisu predvi|eni uslovi za taj upis,posledice organizovanja volonterskih aktivnosti bez togupisa, kao ni sadràj registra i postupak upisa. Brojne drugeodredbe Radnog teksta tako|e sadrè nejasna i/ili neade-kvatna re{enja, od kojih su neka takva da, umesto podsticaj-nog, mogu da imaju negativni efekat, sa potencijalom dapotpuno ugu{e volonterski rad.

Zaklju~akPropisi koji vaè u Srbiji priznaju ~injenicu dobrovolj-nog rada u korist drugog ili za op{te dobro, ali ne po-stoji propis koji bi takav rad regulisao na op{ti na~in.Volonteri i volontiranje se u propisima koji vaè u Sr-

biji spominju samo u smislu obavljanja obavezneprakse bez zasnivanja radnog odnosa i bez naknade zarad, radi sticanja uslova za polaganje stru~nog ispita.U nedostatku propisa koji bi na op{ti na~in regulisaodobrovoljno, organizovano i besplatno pruànje uslu-ga drugima ili u op{tem interesu, na odnos izme|uvolontera i organizatora volonterskih usluga mogu seprimeniti pravila Zakona o obligacionim odnosima.Neka re{enja iz Zakona o radu i Zakona o zapo{ljava-nju i osiguranju za slu~aj nezaposlenosti formulisanasu tako da bi njihovo usko tuma~enje moglo da imanegativne posledice i za organizatora volonterskograda i za samog volontera. Stoga je potrebno da se,odgovaraju}im izmenama ovih zakona, onemogu}itakvo tuma~enje tih odredaba. Drugim re~ima, po-trebno je da se te odredbe preformuli{u tako da budejasno da se predvi|ene sankcije odnose na tzv. „rad nacrno“, a ne na volonterski rad.Dugoro~no, najbolje re{enje bi, mo`da, bilo dono{e-nje zakona kojim bi se na op{ti na~in regulisao volon-terski/dobrovoljni rad, tako {to bi se isti jasno razli-kovao od radnog odnosa i od rada van radnog odno-sa koji se obavlja radi ispunjavanja obaveze ili uslovakoji je utvr|en nekim drugim propisom, i regulisalaneka druga pitanja od zna~aja za volontere, organiza-tore volonterskog rada i korisnike volonterskih uslu-ga. Pri koncipiranju takvog zakona bi, me|utim, tre-balo voditi ra~una da se ova, sada neregulisana oblast,ne „prereguli{e“, odnosno da se za subjekte koji se ja-vljaju kao organizatori volonterskog rada i za samevolontere ne postave obaveze koje bi, dodatnim tro-{kovima, suvi{nim administriranjem ili na drugi na-~in, oteàvale ili usporavale ostvarivanje osnovnog ci-lja zbog koga se angaùju volonteri. Bilo bi vrlo ko-risno i racionalno da se, prilikom rada na regulisanjuovih pianja, u ve}oj meri uvaàvaju znanja i iskustvanevladinog sektora.

57

DEFI

NIC

IJA

I A

FIR

MA

CIJ

A


Na putu smo da saznamo...

Svako poglavlje u ovoj knjizi zapo~inje nekom izjavom ovolonterstvu. Tako }e biti i ovog puta.Volonterstvo ili dobrovoljni rad je na~in na koji se gra|animogu uklju~iti u dru{tvo i doprineti promenama u na~inuìvota, kako sopstvenog, tako i ìvota lokalne zajednice.Volonteri su jedan od va`nijih ~inilaca svake dràve, a po-stoji mnogo primera da volonteri i volonterstvo doprinoseizgradnji socijalnog i ljudskog potencijala, da pove}avajuuklju~enje gra|ana u socijalni razvoj, da doprinose pomire-nju i obnovi i da sluè kao sredstvo u tzv. „doìvotnom u~e-nju“ realizacijom svojih ideja i programa… Pored ovoga,volonterstvo i volonteri, u svakoj dràvi predstavljaju ogro-man potencijal znanja i ve{tina zbog poznavanja lokalnihproblema i ljudi koji ja~aju socijalne veze u dru{tvu.

Volontiranje je u nekim zemljama ure|eno na slede}i na~in:ustanovljenim oblicima volonterskog rada (krozorganizacije civilnog dru{tva, javne insticucije, ser-vise i sl.),zakonskim okvirom, iprepoznavanjem volonterstva od strane dràvnih ijavnih institucija, politikom koja treba da doprine-se strate{kom kreiranju uslova za razvoj volonter-stva.

U nameri ostvarenja cilja „doprineti javnom po{tovanju ivrednovanju volonterskog rada, kao i prepoznavanju mogu}-nosti i potencijala koje volonterski rad uklju~uje kao zna~ajanresurs za razvoj dru{tva i svakog pojedinca u njemu“, u okvi-ru projekta „Defini{imo i afirmi{imo volontere“, sprovelismo izme|u ostalih i aktivnost: anketiranje volonterske jav-nosti me|u organizacijama civilnog dru{tva (OCD).

Naime, u trenutki kada je veoma aktuelan proces zakon-skog regulisanja volonterskog rada u Srbiji, zapitali smo se:Da li iko zna kolika je i kakva volonterska javnost u Srbi-ji?Koliko je organizacija koje se bave volonterstvom u Srbiji?Na koji na~in? Kakvi su njihovi volonterski programi? Ko-liki su uticaji tih programa na promene? Ko su zaintereso-vane strane u volonterskim programima? Koliko je organi-zatora volontiranja u Srbiji?Kakve su potrebe za uklju~enjem volontera? Kavi su meto-di i mehanizmi upravljanja volonterima? [ta je i koga po-trebno „za{titi“, motivisati, uklju~iti?Ko su korisnici volonterskih programa u Srbiji?Ako ne znamo ko i kako, ako ne razumemo prirodu, speci-fi~nosti i osobenosti tradicije volonterstva u Srbiji, ako nepitamo one koji se volonterstvom bave u praksi – na kojina~in }emo urediti „volontiranje u Srbiji“?I, {ta posle „Zakona o volontiranju“?Kolika je „ciljna grupa“ Zakona o volontiranju?Mo`da svi gra|ani Srbije – svi mogu biti volonteri ukolikoèle!Ali, ko }e im ponuditi i stvoriti prostor za njihov li~ni i do-brovoljni doprinos razvoju dru{tvu u celini? Dràva, lokal-ne zajednice, organizacije civilnog dru{tva, javne instituci-je...Koje i na koji na~in?

61

KO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...


Na Putu smo da saznamo...Du{ica Trnavac

Ono {to èlimo da istaknemo na po~etku je da smo u peri-odu od 27. 01. do 25. 02. 2009. sproveli ANKETIRANJEorganizacija civilnog dru{tva u Srbiji, putem upitnika.Nije bilo u pitanju istraìvanje, niti smo u ovu aktivnost u{lisa odre|enim hipotezama i o~ekivanim rezultatima.Jedini cilj ovog anketiranja bio je da zapo~nemo proces evi-dentiranja, za sada samo, organizacija civilnog dru{tva kojese na neki na~in bave volonterstvom. Rezultati do kojihsmo do{li omogu}ili su nam da postavimo prvu elektronskubazu „volonterskih organizacija“, koja je otvorena za sveone do kojih iz nekog razloga nije do{la informacija o na{imnamerama. Tako|e, verujemo da }e se ta baza menjati. Vole-li bismo da se uve}ava, {to brojem novih organizacija civil-nog dru{tva, ali i javnih institucija i drugih zainteresovanihorganizatora volonterskih programa u Srbiji.Nismo èleli da vr{imo selekcije, da progla{avamo kriteriju-me po kojima bi organizacije ispunjavale uslov da budu – ivolonterske organizacije. Nismo, jer smatramo da je to deozajedni~kog dogovora, a pre nego {to bi se dogovarali po-trebno nam je da znamo sa kim se dogovaramo i sa kojim ci-ljem.Jednostavno, pitali smo: Da li se organizacija izja{njavakao volonterska?Pozitivno su se izjasnile 42, od ukupno 62 organizacije ko-je su se odazvale na{em pozivu.Informacija je bila prosle|ena na preko 1000 adresa. Meha-nizmi komunikacije bili su sloèni, a trudili smo se da obu-hvatimo {to je mogu}e ve}u javnost OCD u Srbiji.Izdvoji}emo neke od mnogih puteva u procesu informisa-nja i pozivanja OCD da u~estvuju u anketiranju:

Sve Kontakt organizacije civilnog dru{tva za imple-mentaciju Strategije za smanjenje siroma{tva u Repu-blici Srbiji, koje su prosledile poziv svim OCD posvojim klasterima ({to obuhvata vi{e od 500 organi-zacija u Srbiji).Federacija nevladinih organizacija Srbije, FENS (pu-tem elektronske liste).

Centar za razvoj neprofitnog sektora, CRNPS (pu-tem elektronskog informatora „Nedeljni pregled ve-sti o nevladinim organizacijama“).Ekolo{ke organizacije (putem elektronske listevolvox-scgªyahoogroups.com i direktorijuma Re-gionalnog ekolo{kog centra, RECa).Sektor mladi (kroz infrastrukturu Ministarstva omla-dine i sporta, preko 150 organizacija).Dosada{nje partnere MIS-a u volonterskim projekti-ma i inicijativama (Radna grupa kroz projekat „Defi-ni{imo i afirmi{imo volontere“, „Palas grupa“ sa IZ-VoR inicijativom, Crvenim krstom i dr., ukupno pre-ko 50 organizacija).Savez izvi|a~a Srbije (oko 120 organizacija).Balkanski fond za lokalne inicijative, BCIF (putemelektronske liste).Interni komunikacioni kanali Mladih istraìva~a Srbije.

Baza volonterskih organizacija uklju~ila je samo one organi-zacije koje su se izjasnile kao volonterske. Profile tih orga-nizacija i kratke informacije o specifi~nostima njihovog ba-vljenja volonterstvom na}i}ete u nastavku ovog poglavlja.

U elektronskoj bazi moète na}i znatno {iri prikaz profilaorganizacije, sa informacijama o godinama postojanja orga-nizacije, primarnoj ciljnoj grupi, broju ~lanova, poljima de-lovanja.Svrha posebnog dela upitnika (O volontiranju u va{oj orga-nizaciji) bila je da se do|e do uvida u nivoe uklju~enja vo-lontera u rad organizacija i u vrstu volonterskih programa.Te informacije mogu biti kori{}ene u analizi potrebnoj zarazvoj politike volontiranja u Srbiji kao osnova (uz neop-hodnu nadogradnju) u odnosu na po~etna pitanja – Koji suoblici volonterskog rada u Srbiji? i [ta je to {to jednu organi-zaciju moè deklarisati kao volontersku?

62

O ciljnoj grupi i metodologiji anketiranja

Ovde èlimo da vam predstavimo broj~ano odgovore napostavljena pitanja u anketi. Prvi broj je rezultat odgovora42 organizacije koje su se izjasnile kao volonterske, dok su(brojevi i izjave) u zagradi odgovori 20 organizacija koje senisu izjasnile kao volonterske.

Volonterima u organizaciji nazivaju:30 (6) – ^lanove/aktiviste25 (6) – U~esnike aktivnosti12 (0) – Nepla}ena lica

Druge osobe, koje:– rade na pripremi i realizaciji posebnih projekata.– u~estvuju u na{im dobrotvornim, humanitarnim akcija-

ma od op{te koristi za sve.– poneke stru~ne saradnike i po~asne ~lanove.– se prijave na program volontiranja.– za svoje angaòvanje ne dobijaju nov~anu nadoknadu a u

kontinuitetu doprinose radu organizacije i uklju~ene suu realizaciju programa i projekta organizacije a ne samojednokratnih akcija.

(-) angaùjemo za unapred definisane i specifikovane pozi-cije i poslove, koji nisu honorarisani, a neophodni su zarealizaciju povremenih projektnih i/ili stalnih program-skih aktivnosti.

(-) dobrovoljnim radom doprinose realizaciji misije organi-zacije.

(-) su regrutovane sa ciljem da volontiraju kod na{ih kori-snika.

(-) osobe povremeno honorarno angaòvane.(-) su uklju~ene u realizaciju projekata, pomaù u radu or-

ganizacij.

Na~in na koji volonteri u~estvuju u radu organizacije:39 (18) – U~estvuju u aktivnostima18 (2) – Predlaù aktivnosti koje drugi osmi{ljavaju33 (9) – Osmi{ljavaju i planiraju aktivnosti

21 (7) – U~estvuju u dono{enju odluka19 (5) – U~estvuju u strate{kom planiranju organizacije25 (9) – Predstavljaju i zastupaju organizaciju

Na neki drugi na~in:– dobrovoljni rad studenata fakulteta politi~kih nauka.– seminari , radionice, radni kampovi.– zavisno od na{ih aktivnosti i sposobnosti na{ih volonte-

ra razli~iti su i na~ini njihovog u~e{}a u radu na{eg udru-ènja.

– volontiranje u organizaciji povremeno predstavlja stru~-no usavr{avanje studenata ili angaòvanje za potrebe od-ra|ivanja stru~ne prakse na fakultetu.

– svi nabrojani vidovi u~e{}a volontera/ki postoje u razli-~itom obimu i to zavisi uglavnom od afiniteta, mogu}-nosti i inicijative samih volontera/ki.

(-) volonteri su mladi koji su obi~no angaòvani na deljenjuhumanitarne pomo}i, lepljenju plakata, angaòvanju vr-{njaka, davanju inovativnih predloga.

(-) prolaze razli~ite obuke i obavljaju stru~nu praksu (uokviru osnovnih i postdiplomskih studija)

(-) stru~no se usavr{avaju.

Na~in i vremenski period na koji angaùju volontere:34 (15) – individualno11 (8) – kolektivno14 (5) – za jednodnevne aktivnosti17 (7) – kratkoro~no (kra}e od 1 meseca)8 (5) – srednjero~no (kra}e od 3 meseca)25 (9) – dugoro~no (duè od 3 meseca)

– vremenski period je razil~iti u zavisnosti od vrste pro-gramirane aktivnosti

63

KO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...

Rezultati ankete u vezi sa volontiranjem u organizaciji

Osnov po kom se organizacija izja{njavakao volonterska:

20 – Organizacija ima volonterski program/sektor5 – Organizacija ima volonterski centar/servis21 – Organizacija ima bazu volontera12 – Organizacija u~estvuje u me|unarodnim volonterskim

programima31 – Organizacija sprovodi volonterske aktivnosti

Ne{to drugo {to nije navedeno:– volonteri kod nas u~estvuju u akcijama svojim dobro-

voljnim pristankom.– volonterski rad i angaòvanje volontera u zavisnosti od

projektnih potreba.– nemamo pla}eno radno angaòvano lice zbog nedostat-

ka finansijskih sredstava, pa stoga smatramo da smo vo-lonteri tj. da volonerski vodimo organizaciju.

– sve na{e aktivnosti su volonterske.– sve na{e aktivnosti su volonterske i na dobrovoljnoj

osnovi.– volonterski rad je osnov u osnivanju i dosada{njem radu

dru{tva. Ve}ina na{ih aktivnosti se i sada obavlja volon-terski.

Glavna podru~ja volonterskog rada, kojim se baveorganizacije koje su u~estvovale u anketiranju su:

20 (4) – omladina i studenti14 (2) – za{tita ìvotne sredine14 (2) – kultura i umetnost12 (5) – promocija, za{tita i unapre|enje ljudskih prava i

sloboda12 (5) – obrazovanje i istraìvanja10 (4) – izgradnja i razvoj lokalne zajednice8 (3) – {irenje kulture mira i nenasilja7 (5) – socio-humanitarni problemi (zdravlje, mentalno

zdravlje, krizne situacije…)6 (5) – humanitarni rad3 (2) – problemi izbeglica i raseljenih lica3 (1) – zakonodavstvo, zastupanje i javna politika (think

thank)1 (0) – unapre|enje i za{tita poslovnih, profesionalnih i

strukovnih interesa1 (0) – osobe sa hendikepom1 (0) – promocija, za{tita i unapre|enje de~ijih prava1 (0) – pruànje psiho-socijalne podr{ke marginalizovanim

grupama dece i mladih0 (3) – promocija i za{tita ènskih ljudskih prava

Na posebni deo upitnika (O volontiranju u va{oj organiza-ciji) nisu odgovorile samo 3 organizacije.

Najve}i odziv smo imali me|u organizacijama za mlade, ~ak27 organizacija. U oblasti rada sa decom, u anketiranju jeu~estvovalo 8 organizacija. 4 organizacije koje se bave pita-njima osoba sa invaliditetom, 7 ekolo{kih organizacija, 9 or-ganizacije koje se bave izbeglim i raseljenim licima, 2 orga-nizacije koje se bave starima. Od organizacija koje se bavepitanjima Roma, javile su nam se 2 organizacije. U anketira-nju su u~estvovale jo{ 3 organizacije koje se ne mogu svrsta-ti eksplicitno ni u jednu od prethodnih kategorija.

64

Da se u odnosu na ukupan broj organizacija koje su se izja-snile kao volonterske (42), jo{ 20 organizacija odazvalo an-ketiranju, uredno popunilo upitnike i u velikom broju slu-~ajeva se izjasnilo za{to sebe ne smatraju volonterskom or-ganizacijom. To nam ukazuje na veliku zainteresovanostOCD za pitanje volonterstva i njegovih elemenata i pojav-nih oblika bez obzira na to da li je ono deo programske or-jentacije organizacije. Nave{}emo par vrlo interesantnihkomentara.

„...je profesionalizovana organizacija koja do sada nije prak-tikovala kori{}enje volonterskog rada. U slu~aju promena ubudu}nosti svakako smo voljni da o njima po{aljemo infor-maciju.“

„Organizacija od osnivanja (2005) ima vi{e STALNIH vo-lonterskih pozicija koje su od su{tinske va`nosti za na{ rad.Organizacija obavlja ulogu posrednika izme|u osoba zain-teresovanih za volontiranje i organizacija/institucija zainte-resovanih za angaòvanje volontera. (Ovo je dugoro~na, alipovremena i uzgredna aktivnost i zato, jo{ uvek nije defini-sana kao volonterski centar/servis). U procesu je pokreta-nje dugoro~nog volonterskog programa.“

„Organizacija u projektnim aktivnostima uglavnom planiraangaòvanje volontera.“

„Organizacija nije volonterska, ali podràva razvoj volon-terske politike u zajednici.“

Ima organizacija koje se nisu izjasnile kao volonterske, aliimaju volonterski program.

„Planiramo da okupimo organizacije koje rade s mladima iformiramo mreù volontera u P~injskom regionu. S obzi-rom da je na{a organizacija sastavljena od bugarske manjine,mislimo da }e biti zanimljivo da se sre}u mladi razli~itog na-

cionalnog sastava. Vodili smo neke razgovore sa udruènji-ma iz Vranja, ali ono {to prime}ujemo je slaba motivisanost.Na{e neiskustvo i nedostatak podr{ke je tako|e prepreka.Sem toga, formirali smo grupu od 15 mladih koje kroz pro-jekat koji trenutno realizujemo u~imo da se vi{e angaùju ujavnom ìvotu. Na{ predlog da srednjo{kolci pre polaska nafakultet volontiraju u organizacijama ~ija je delatnost srod-na njihovom budu}em zanimanju nai{la je na dobar prijemkod institucija kao {to su po{ta, radio, apoteka, Dom zdra-vlja. Ova aktivnost bi trebalo da se realizuje na prole}e.“

„Psihosocijalna podr{ka romskoj deci u u~enju i socijalnojintegraciji. Postoji od 2004. godine.“

„Formalno nemamo volonterski program, ali ve} 10 godinaimamo volontere koji su uklju~eni u razne projekte kojeudruènje realizuje. Volonteri su postali sastavni deo na{eorganizacije, ali nikada nismo kroz organizovani programbavili se volonterima i volonterizmom.“

65

KO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...

Na{li smo kao veoma korisno i zanimljivo:

Mladi istraìva~i Srbije

Mesto: Novi BeogradKontakti: officeªmis.org.rs, 011 311 66 53Osoba za kontakt: Tanja Petrovi}, generalni sekretar

Misija i ciljevi organizacije:Moto MISa je „MISLI VELIKO, u~ini bar malo – pokrenilavinu“.Vizija – da budu pokreta~ka snaga za sve kojima je cilj daplaneta bude mirnije, zdravije i pravedije mesto.Misija je da putem obrazovanja, vo|eni nau~nim saznanji-ma, doprinesu:

– razvoju volonterizma i promociji njegovih vrednosti,– za{titi i unapre|ivanju ìvotne sredine, promovi{u}i

principe odrìvog razvoja,– stvarala{tvu i aktivnijem delovanju mladih.

Mladi istraìva~i Srbije rad sa mladima zasnivanju na slede-}im ciljevima:

– promocija i razvoj volonterskog pokreta i promovi-sanje volonterskih radnih kampova kao vida doprino-sa re{avanju problema u lokalnoj zajednici, boljemrazumevanju naroda i kultura, prijateljstvu i miru,

– stvaranje uslova za pobolj{anje poloàja mladih i rea-lizaciju omladinskih inicijativa, kao i zalaganje zaadekvatnu verifikaciju i afirmaciju rezultata kojeostvaruju mladi,

– podizanje svesti o potrebi za{tite i o~uvanju ìvotnesredine kao izvorne vrednosti, u kontekstu odrìvograzvoja,

– popularizacija nau~no-istraìva~kog rada i stvarala-{tva me|u mladima,

– pravovremeno obrazovanje i razvijanje ìvotnih navi-ka u skladu sa zdravom prirodom i u harmoniji sa so-cijalnom okolinom,

– razvijanje saradnje sa srodnim organizacijama u ze-mlji i inostranstvu, a posebno u regionu JI Evrope.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program, volonterski servis,bazu volontera, u~estvuje u me|unarodnim volonterskimprogramima i sprovodi volonterske aktivnosti. Od 1990.godine Mladi istraìva~i Srbije imaju Volonterski servis Sr-bije koji se bavi programima kratkoro~nog, srednjoro~nog idugoro~nog volontiranja. Svake godine razmene oko 1000volontera na programima u Srbiji i {irom sveta. Godi{njeorganizuju oko 20 me|unarodnih kampova u Srbiji na koji-ma u~estvuju strani volonteri, a doma}im volonterima po-nude oko 2500 volonterskih kampova u svetu. Servis se ba-vi i razmenom EVS volontera. Organizacija je poznata pouklju~ivanju volontera u ekolo{ke kampanje i projekte, ra-du na uvo|enju volontiranja u {kolske institucije, realizaci-ji volonterskih programa za izgradnju prekograni~ne sarad-nje na Balkanu, prvim programima za volontiranje zaposle-nih u Srbiji, kao i po u~e{}u u razvoju volonterske politikena nacionalnom i evropskom nivou.

K-town group

Mesto: Kosjeri}Kontakti: ktowngroupªgmail.com, 064 220 43 34Osoba za kontakt: Predrag Dikovi}, predsednik

Misija i ciljevi organizacije:K-Town Group je grupa gra|ana Kosjeri}a, uglavnom mla-dih, koja je okupljena 1996. i od tada je uklju~ena u razli~i-te aktivnosti u ovom mestu i regionu sa najja~im ciljem uafirmisanju kulture i umetnosti, ali i za{titi i unapre|enjuljudskih prava i sloboda.

66

Dobrodo{li u volontersku zajednicu Srbije!Za~etak baze volonterskih oragnizacija u Srbiji

Ciljevi K-Town Group su promocija, za{tita i unapre|enjeljudskih i politi~kih prava i sloboda, razvoj ekolo{kih ljudskihprava, a posebno afirmisanje kulturnih potencijala zajednicekroz podsticanje individualne kreativnosti i samosvesti, kao iiniciranje i organizovanje razli~itih vidova kulturnih i umet-ni~kih akcija u lokalnoj zajednici i regionu, edukacija stanov-ni{tva kroz tribine, seminare i predavanja iz raznih oblasti ì-vota i nauke, podsticanje razvoja institucija civilnog dru{tva,{irenje me|uljudske tolerancije i razumevanja

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, bazu volon-tera, u~estvuje u me|unarodnim volonterskim programimai sprovodi volonterske aktivnosti. 7. godina organizuje vo-lonterske kampove.

Volonterski centar Vojvodine

Mesto: Novi SadKontakti: officeªvolontiraj.rs, 021 549 197, 063 118 28 00Osoba za kontakt: Jelena Pou~ki, izvr{na direktorka

Misija i ciljevi organizacije:Vizija – Stabilno dru{tvo u kome se svi slobodno kre}emo,imamo jednake mogu}nosti za obrazovanje i pristup infor-macijama, a zasnovano na solidarnosti, miru, ljubavi, pri-hvatanju razli~itosti i ìvotom u skladu sa prirodom.Misija – Volonterski centar Vojvodine nastoji da volonteri-zam bude prepoznat i priznat kao sredstvo izgradnje poje-dinca i dru{tva organizovanjem volonterskih aktivnosti i {i-renjem vrednosti volonterizma me|u ljudima.Ciljevi:

– Volonterizam prepoznat i primenjen kao sredstvo iz-gra|ivanja pojedinca i dru{tva.

– Doprinos pobolj{anju sistema vrednosti u dru{tvu.– Informisanje i podsticanje celokupnog dru{tva na

o~uvanje ìvotne sredine i na ìvot u skladu sa priro-dom.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, bazu volon-tera, u~estvuje u me|unarodnim volonterskim programimai sprovodi volonterske aktivnosti. Lokalni volonterski ser-vis u Novom Sadu, postoji od 2006. godine.

Volonterski centar

Mesto: Ni{Kontakti: danetªbankerinter.net, 018 244 995Osoba za kontakt: Jelena Golubov-Todorovi}, predsednica

Misija i ciljevi organizacije:Misija organizacije je promocija i unapre|enje volonterskograda kroz pruànje psiho-socijalne podr{ke marginalizova-nim grupama dece i mladih, organizovanjem humanitarnihakcija i drugih aktivnosti.Cilj centra je da se mladi kroz konkretne akcije aktivnijeuklju~e u re{avanje problema u lokalnoj zajednici i na taj na-~in doprinesu pobolj{anju uslova ìvota u njoj.Aktivizam }e biti ispoljen kroz razli~ite stvarala~ke oblasti ikvalitetno provo|enje slobodnog vremena volontera i decei mladih iz marginalizovanih dru{tvenih grupa. Deca i mla-di iz osetljivih grupa se osnaùju za aktivno u~estvovanje udru{tvu, kroz stvarala{tvo i kreativni razvoj.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, bazu volon-tera i sprovodi volonterske aktivnosti. Redovni volonterskiprogrami namenjeni su marginalizovanim grupama dece imladih u lokalnoj sredini, i postoje od 2005. godine.

67

KO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...

Pokret gorana i volonterski

centar Vojvodine

Mesto: Sremski KarlovciKontakti: officeªpokretgorana.org.rs, 021 881 027,451 788Osoba za kontakt: Aleksa Jefti}, potpredsednik

Misija i ciljevi organizacije:Vizija – Dru{tvo u kojem su za{tita ìvotne sredine i volon-terizam osnovne vrednosti i sredstva za razvoj i unapre|iva-nje pojedinaca i dru{tva u celini. Dru{tvo u kojem se re{ava-nje problema i zadovoljavanje potreba zajednice odvija krozinteraktivnu saradnju gra|ana svih uzrasta razli~itih nacio-nalnih, verskih, politi~kih, kulturnih i ostalih uverenja.Misija – Unapre|ivanje pojedinaca i dru{tva, re{avanje pro-blema i zadovoljavanje potreba zajednice organizovanjemaktivnosti za o~uvanje prirodnih vrednosti i razli~itih vido-va volonterskog rada, u kojima svoj doprinos mogu dati svizainteresovani gra|ani, nezavisno od njihove starosne dobiili geografske pripadnosti.Ciljevi:

1. Promovisanje i organizovanje aktivnog rada na o~u-vanju ìvotne sredine

2. Razbijanje predrasuda, razvijanje svesti o toleranciji,solidarnosti, miru, zajedni{tvu, li~nom i dru{tvenomnapretku kroz organizaciju i promovisanje volonter-skog rada

3. Edukacija dece i mladih i njihovo aktivno u~e{}e urazvoju dru{tva

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, volonterskicentar/servis, bazu volontera, u~estvuje u me|unarodnimvolonterskim programima i sprovodi volonterske aktivno-sti. Dugoro~ni programi su „EVS – Evropski volonterskiservis“ od 2005. godine i „RIVERSEE“ od 2005. godine.

Volonterski centar Kragujevac

Mesto: KragujevacKontakti: amnbonafidesªptt.rs, 034 373 260Osoba za kontakt: Suzana Mladi}evi}, koordinator

Misija i ciljevi organizacije:Misija je da se gra|ani udruùju radi promovisanja volonter-skog rada i doprinosa re{avanju problema, zadovoljavanjupotreba i pobolj{anju kvaliteta ìvota svih gra|ana, a poseb-no ranjivih grupa i pojedinaca u lokalnoj zajednici, bez ob-zira na polnu, domicilnu, socio-ekonomsku, kulturnu,obrazovnu, nacionalnu, versku, politi~ku, generacijsku idrugu pripadnost.Ciljevi:

– Promovisanje volonterskog rada– Podr{ka i doprinos u re{avanju problema i zadovolja-

vanju potreba dece i drugih ranjivih grupa i pojedina-ca

– Unapre|enje kvaliteta ìvota u lokalnoj zajednicikroz afirmaciju i podsticanje u~e{}a gra|ana u razvo-ju lokakne zajednice

– Bolje povezivanje gra|ana sa institucijama– Povezivanje institucija u cilju pruànja kvalitetnijih

usluga gra|anima.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, volonterskicentar/servis, bazu volontera, i sprovodi volonterske aktiv-nosti. Volonterski program za 2008. godinu predvi|a proje-kat „Stariji brat, starija sestra“, projekat inkluzije dece saposebnim potrebama u de~ijoj ustanovi „ Nada Naumovi}“,aktivnosti besplatnog friziranja, frizera volontera u klubumladih osoba sa invaliditetom.

68

Centar za omladinski rad

Mesto: Novi SadKontakti: czorªczor.org, 021 662 16 01Osoba za kontakt: Danijela Radi}, izvr{na direktorka

Misija i ciljevi organizacije:Misija Centra za omladinski rad je razvoj, sprvo|enje i pro-movisanje omladinskog rada i politike za mlade sa ciljempobolj{anja poloàja mladih u dru{tvu.Ovo ostvarujemo kroz edukativne programe usmerene nali~ni i socijalni razvoj mladih, kao i kroz njihovo aktivnou~e{}e u zajednici.U cilju ostvarenja na{e misije, sara|ujemo sa civilnim orga-nizacijama i institucijama na svim nivoima.Ciljevi organzacije:

– Obuka budu}ih omladinskih radnika i radnica krozakreditovane kurseve i osnovne studije

– Osnaìvanje volonterskih struktura i omladinskog li-derstva kroz odrìve volonterske programe

– Pove}anje u~e{}a marginalizovanih grupa i kreiranjeprograma prem njihovim potrebama i naru{enim pra-vima i slobodama

– Kreiranje nacionalne asocijacije prakti~ara i prakti-~arki omladinskog rada

– Zagovaranje za priznavanje i prepoznavanje zanima-nja omladinski radnik/ca u zajednici

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, bazu volon-tera, u~estvuje u me|unarodnim volonterskim programimai sprovodi volonterske aktivnosti. Dugoro~an volonterskiprogram „Izgradnja kapaciteta za volontere i omladinske li-dere“, program Druìli{te.

Association des Etats

Généraux des Etudiants de

l’Europe – Beograd

Mesto: BeogradKontakti: beogradªaegee.org, 011 318 30 27Osoba za kontakt: Ivana Slemen{ek, predsednik

Misija i ciljevi organizacije:AEGEE Europe (Association des Etats Généraux des Etu-diants de l’Europe) predstavlja najve}i multidisciplinarniEvropski studentski forum koji okuplja preko 250 univerzi-teta, iz vi{e od 45 zemalja {irom Evrope i preko 15 000 nji-hovih studenata. Osnovan je u Parizu 1985. godine i ima vo-lonterski, nevladin i neprofitni karakter sa ciljem promovi-sanja ideje Evrope bez granica i univerzalnog visokog obra-zovanja dostupnog svima. Jedan od osnovnih ciljeva AE-GEE Beograda je oduvek bio da predstave Beograd u njego-vom najboljem svetlu, kao evropsku metropolu koja, upr-kos svim pote{ko}ama, ne zaostaje za ostatkom Evrope.

Volonterski program:Organizacija u~estvuje u me|unarodnim volonterskim pro-gramima i sprovodi volonterske aktivnosti. „SummerUniversity“ i „Travelling Summer University“ program ukome u~estvuju od svog osnivanja (1995), a na me|unarod-nom nivou on funkcioni{e od 1987.

Dru{tvo istraìva~a

„Vladimir Mandi} – Manda“

Mesto: ValjevoKontakti: istrazivaciªistrazivaci.rs, 014 224 911Osoba za kontakt: Andrija Marjanovi}, predsednik

Misija i ciljevi organizacije:Misija Dru{tva istraìva~a „Vladimir Mandi} – Manda“ je daokuplja mlade ljude koji èle da usavr{avaju sebe i okolinu,da primenjuju ste~ena znanja, boravkom u prirodi i delova-

69

KO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...

njem u dru{tvu, bavljenjem nau~no-istraìva~kim radom ikreativnim kori{}enjem slobodnog vremena.Op{ti ciljevi:

– Iniciranje i podr{ka u organizovanju obrazovnih pro-grama za mlade.

– Popularizacija nau~no-istraìva~kog rada i stvarala-{tva me|u mladima.

– Podsticaj mladima da budu aktivni i uzmu u~e{}e uorganizovanom delovanju.

– Podizanje svesti o potrebi za{tite i doprinos o~uvanjuìvotne sredine i istorijsko-kulturnog nasle|a u kon-tekstu odrìvog razvoja.

– Promocija i podr{ka razvoju volonterizma kao dopri-nos re{avanju problema u lokalnoj zajednici, boljemrazumevanju naroda i kultura, prijateljstvu i miru.

– Stvaranje uslova za pobolj{anje poloàja mladih i re-alizaciju omladinskih inicijativa kao i zalaganje zaadekvatnu verifikaciju i afirmaciju rezultata kojuostvaruju mladi.

– Razvijanje saradnje sa, po delatnosti, srodnim organi-zacijama, kao i lokalnim zajednicama, u zemlji i ino-stranstvu.

– Razvijanje ìvotnih navika boravka u prirodi kodmladih.

– Aktivno u~e{}e u ìvotu grada Valjeva i njegove afir-macije.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, bazu volon-tera, u~estvuje u me|unarodnim volonterskim programimai sprovodi volonterske aktivnosti.

PAAD centar za

sociokulturolo{ke izuzetnosti

Mesto: Novi Be~ejKontakti: grupapaadªyahoo.com, 063 34 84 30Osoba za kontakt: Sa{a Dujin, menadèr

Misija i ciljevi organizacije:Afirmacija kulture i umetnosti mladih i razvoj gra|anskogdru{tva uz po{tovanje principa savremenih demokratskihdru{tava kao {to su pravda, interkulturalnost, mulikultural-nost, po{tovanje na polnu, versku, nacionalnu, socijalnu,zdravstvenu, nacionalnu, seksualnu ili bilo koju drugu raz-li~itost

Volonterski program:Organizacija u~estvuje u me|unarodnim volonterskim pro-gramima i sprovodi volonterske aktivnosti.

Omladinski parlament grada

Novog Pazara

Mesto: Novi PazarKontakti: omladinci_npªyahoo.com, 020 311 282Osoba za kontakt: Safet [a}irovi}, predsednik

Misija i ciljevi organizacije:Omladinski parlament grada Novog Pazara je organizacijakoja reprezentuje srednjo{kolce, studente i omladince gra-da Novog Pazara bez obzira na politi~ko opredeljenje. Ak-tivno radi na podizanju politi~ke svesti kod mladih ljudi.Program parlamenta se zasniva na vi{e ideja, ali osnovne supromocija demokratskog dru{tva, promocija ljudskih prava,sloboda, tolerancije, uvaàvanja razli~itosti, implementacijaparticipativnih modela kao uslov razvoja civilnog dru{tva ipodr{ka marginalizovanim grupama mladih ljudi, a kroz or-ganizovanje raznih oblika nau~nih, kulturnih, sportskih,kao i drugih vidova samoostvarivanja u~enika, studenata.Cilj je da kod u~enika, studenata razvijaju znanja, ve{tine i

70

stavove koji }e im omogu}iti nesmetano funkcionisanje irad. Omladinski parlament se bavi i organizovanjem huma-nitarnih i dobrotvornih akcija. Organizovao je do sada nizakcija me|u kojima su bile najzna~ajnije one pod sloganom:„Pomozimo osobama sa invaliditetom“ i „Promene se de{a-vaju, iza|imo im u susret“.Moto je: ,, Evropa je spona me|u ljudima, mo`da i jedina“..

Volonterski program:Organizacija sprovodi volonterske aktivnosti, ali nema du-goro~an volonterski program.

Vega omladinski centar

Mesto: Novi BeogradKontakti: vegaycªgmail.com, 064 292 40 78Osoba za kontakt: Dubravka Obradovi}, predsednik

Misija i ciljevi organizacije:Misija organizacije je da pro{iri socijalnu svesnost mladihljudi, kao i njihovo razumevanje kultura koje ih okruùju ito kroz:

– inicijaciju projekata koji }e da omogu}e kreativnu so-cijalizaciju mladih, bilo kroz direktan anga`man, di-skusiju ili motivaciju za razvoj sopstvenih akcija;

– podrè dru{tvenu, kulturnu i ekolo{ku svesnost mla-dih ljudi i pomognu u boljem razumevanju kulturakoje ih okruùju;

– pomognu razvoj kreativnosti i kriti~kog mi{ljenjamladih ljudi kroz razli~ite programe;

– podrè njihovu integraciju u me|unarodnu zajednicupruàju}i im mogu}nost da uspostave kontakt samladim ljudima – {irom sveta kroz programe razme-ne i volontiranja.

Ciljevi:– Osnivanje Centra za istraìvanje vizuelnih kultura

(CIVK) koji }e promovisati ideje kroz edukativneprograme i produkciju vizuelnih radova;

– Osnivanje Centra za kulturnu razmenu koji }e mla-dim ljudima omogu}iti pristup informacionim servi-sima i pomagati im u stvaranju i realizaciji sopstvenihprojekata;

– Pruànje informacija o Youth in Action programu idrugim mogu}nostima aktivnog u~estvovanja u dru-{tvu.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, volonterskicentar/servis i u~estvuje u me|unarodnim volonterskimprogramima. Od marta 2008.godine, Vega omladinski cen-tar je akreditovana za slanje i primanje volontera u okviruEVS akcije „Youth in Action“ programa EU.

Unija srednjo{kolaca Srbije

Mesto: BeogradKontakti: unssªverat.net, 011 264 18 10Osoba za kontakt: Milica Boji}, ~lan UO

Misija i ciljevi organizacije:Unija srednjo{kolaca Srbije bavi se pitanjima koja se ti~uu~enika srednjih {kola pruàju}i im mogu}nost da se infor-mi{u, edukuju i afirmi{u kroz kulturne, edukativne, sport-ske i druge aktivnosti, realizacijom razli~itih projekata.Unija srednjo{kolaca Srbije motivi{e mlade i podsti~e nji-hov aktivizam, ja~a kapacitete u~eni~kih parlamenata, pruàpriliku mladima da sami realizuju svoje ideje kroz projektei promovi{e razvoj kreativnosti i kvaliteta kulturnog ìvota.UNSS zastupa srednjo{kolce Srbije na nacionalnom, regio-nalnom i nivou Evrope.Ciljevi:

– Prepoznavanje i institucionalizacija u~eni~kih prava.– Za{tita prava srednjo{kolaca.– Demokratizacija u~eni~kih institucija.– Osnaìvanje i ja~anje kapaciteta u~eni~kih parlame-

nata.

71

KO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...

– Rad na obrazovanju srednjo{kolaca kroz seminare iradionice.

– Motivacija i podsticanje aktivizma me|u mladima.– Pruànje prilike srednjo{kolcima da sami ostvare

svoje projekte i zamisli.– Afirmacija mladih i perspektivnih umetnika.– Promocija pravih stvarala~kih vrednosti i kvalitetnog

kulturnog ìvota.– Pomo} ugroènim srednjo{kolcima.


Udruènje Gra|ana

Gradsko pozori{te Ruma

Mesto: RumaKontakti: gprtremafestªyahoo.com, 022 473 953Osoba za kontakt: Zoltan Fridman,koordinator projekata/sekretar/reditelj

Misija i ciljevi organizacije:Gradsko pozori{te Ruma, osnovano je 1994. god. sa ciljemda deluje kreativnim akcijama u oblasti kulture. Negovalo jeklasi~an pristup pozori{tu da bi u susretu sa savremenimtendencijama, a naro~ito od osnivanja TREMA FEST-a1998. godine, na~inilo zaokret i pro{irilo svoje delovanje usve oblasti gra|anskih inicijativa. Okuplja, u 6 sekcija, oko100 aktivnih ~lanova, sara|uje i radi na edukaciji svojihumetni~kih rukovodilaca, pokrenulo je nekoliko radionica,a u radu sa ciljnim grupama obra|uje teme od {ireg zna~ajaza lokalnu zajednicu. GPR neguje razli~ite vidove teatarskihizraza, radi na animaciji pozitivnih gra|anskih akcija, plani-ra osnivanje volonterskog centra, radi na umreàvanju ipartnerskim regionalnim projektima. Okuplja zainteresova-ne grupe, pojedince i autore oko projekata i afirmi{e njihovrad. Sara|uje i pomaè srodnim organizacijama kulture. Ak-

tivno u~estvuje u raznim humanitarnim akcijama i aktivno-stima od zna~aja za lokalnu zajednicu i region.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, bazu volon-tera, u~estvuje u me|unarodnim volonterskim programimai sprovodi volonterske aktivnosti. Dugoro~ni volonterskiprogrami su 4. me|unarodni volonterski radni kamp i 12.Art Trema fest; Volonterska praksa i preporuke mladih uvolontiranju u lokalnoj zajednici; Participacija mladih, akti-vizam i volonterizam u lokalnoj zajednici; u pripremi reali-zacija akreditovanih programa Volonterski rad u {koli – ak-tivni u~enici, aktivni gra|ani i Volonterski menad`ment uSaradnji sa UG Ukr{tanje N. Sad.

Omladinsko Udruènje

„GENERACIJA“

Mesto: KanjiàKontakti: jeneªpanonnet.net, 024 874 077Osoba za kontakt: Jene Apci, predsednik

Misija i ciljevi organizacije:– pospe{ivanja i negovanja kulture kod omladine i svih

gra|ana;– pospe{ivanja organizacija kulturnih, nau~nih, muzi~-

kih i zabavnih programa, kulturnih, nau~nih i eko-nomskih tribina, sportskih i drugih takmi~enja semi-nara;

– uklju~ivanja u evropske kulturne trendove, pospe{i-vanja informisanosti i obrazovanja omladine;

– pospe{ivanja tolerancije me|u narodima i narodno-stima;

– saradnje sa sli~nim udruènjima i organizacijama uzemlji i inostranstvu;

– informisanja gra|ana o kulturnim i javnim doga|aji-ma putem publikacija ili na drugi na~in;

– izgradnje civilnog dru{tva;

72

– organizovanja ostalih neprofitnih aktivnosti u vezi sakulturnim i javnim ìvotom;

– pospe{ivanja za{tite ìvotne sredine;– efikasne za{tite interesa omladine Kanjiè.

Volonterski program:Organizacija sprovodi volonterske aktivnosti.

Studentska unija

Univerziteta u Novom Sadu

Mesto: Novi SadKontakti: suunsovciªgmail.com, 021 635 08 21Osoba za kontakt: Sini{a Peri}, predsednik

Misija i ciljevi organizacije:U ostvarivanju svoje vizije, Studentska unija Univerziteta uNovom Sadu promovi{e svoju akademsku i dru{tvenu ori-jentaciju me|u mladim ljudima i akademskom zajednicom.U tom smislu SUUNS je dinami~na ‘policy-making’ orga-nizacija, iz ~ijih }e se stavova jasno o~itavati kultura i vred-nosti za koje se zalaù ne samo u sferi obrazovanja ve} i udru{tvu u celini. Zadatak je kreiranje obrazovnih politika nanivou pokrajinskih resora i stru~nih radnih grupa koje }eskup{tina usvajati a izvr{ni organi Unije promovisati kodklju~nih aktera u oblasti visokog obrazovanja.Ciljevi organizacije:

– zalaganje za za{titu prava studenata na slobodnoudruìvanje i organizovanje;

– zalaganje za pobolj{anje uslova studentskog ìvota irada;

– zalaganje za za{titu studentskih interesa i unapre|e-nje kvaliteta nastave;

– zalaganje za unapre|enje kulturnih vrednosti;– zalaganje za razvijanje demokratskih institucija;– promovisanje op{tih prava ~oveka i gra|anina;– razvijanje tolerancije me|u ljudima

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, u~estvuje ume|unarodnim volonterskim programima i sprovodi vo-lonterske aktivnosti. U okviru Youth in Action programaEvropske komisije, u~estvujemo u EVS-u, Evropskom vo-lonterskom servisu, od 2006. godine.

Fraktal

Mesto: BeogradKontakti: officeªngofractal.org, 011 324 33 72Osoba za kontakt: Sonja Skarep, menadèr kancelarije

Misija i ciljevi organizacije:Misija: rad na unapre|enju kominikacije, ja~anju poverenjai saradnje ljudi iz razli~itih dru{tvenih i kulturnih sredina,osoba sa razli~itim religijskim i etni~kim zale|em.Mi{ljenja su, da misija treba da bude kratka i konkretna, alidovoljno opse`na za sve kompleksnosti pro{losti i sada-{njosti, i nepoznate izazove koje donosi budu}nost.U su{tini, ova misija daje odgovor na pitanje kako osigura-ti proces tranzicije od konflikta do saradnje i kona~no inte-gracije u regionu zapadnog Balkana.Ciljevi:

– Obrazovanje, podizanje svesti i uklju~ivanje u direkt-ne aktivnosti mladih u regionu na temu evropske per-spektive zapadnog Balkana.

– Prakti~na primena transformacije konflikta na lokal-nom, nacionalnom i regionalnom nivou.

– Podsticanje i osnaìvanje civilnog demokratskog u~e-{}a, samozastupanja i aktivizma, sa posebnim foku-som na srpsku zajednicu na Kosovu.

– Davanje doprinosa povratku i reintegraciji internoraseljenih lica (IRL) na Kosovo.

– Nagla{avanje i promovisanje regionalnh zajedni~kihciljeva, interesa i problema, kao {to su: za{tita ìvot-ne sredine, odrìvi razvoj, energetski izvori, migraci-ja, ekonomsko trì{te i sl.

73

KO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, bazu volon-tera, u~estvuje u me|unarodnim volonterskim programimai sprovodi volonterske aktivnosti, ali nema dugoro~an vo-lonterski program.

Udru|enje gra|ana

„Iskra – Loznica“

Mesto: LoznicaKontakti: iskralozªyahoo.com, 015 877 378Osoba za kontakt: Nada \uri}, potpredsednica

Misija i ciljevi organizacije:Misija UG „Iskra“ je angaòvanje za zdrav ìvot u zdravomokruènju, bolji i kvalitetniji ìvot svih gra|ana.Ciljevi:

– promovisanje zdravih stilova ìvota me|u stanovni-{tvom, posebno osetljivim grupama gde spadaju – de-ca i mladi, zatim Romi, oboleli od raka, side..., deca ukolektivnom sme{taju, ène, stari;

– unapre|enje svih preventivno-zdravstvenih i eduka-tivnih aktivnosti za za{titu od zaraznih nezaraznih ilihroni~nih masovnih oboljenja isklju~ivo u saradnji sanadle`nim organima;

– informisanje gra|ana i popularizacija zdravstvenihproblema radi omasovljavanja i podizanja kvalitetaborbe protiv njih;

– promovisanje odrìvog razvoja i znanja o biodivirzi-tetu, podizanje ekolo{ke svesti stanovni{tva;

– angaòvanje na ostvarivanju ekolo{kih prava i zako-nitosti u dru{tvu svih gra|ana;

– angaòvanje na ostvarivanju osnovnih ljudskih i gra-|anskih prava razli~itih kategorija stanovni{tva;

– promovisanje prava na razli~itost i tolerancija na raz-li~itost;

– zagovaranje i implementacija multidisciplinarnog pri-

stupa u re{avanju problema osoba koje pripadaju ose-tljivim grupama ili pokazuju probleme u prilago|ava-nju u uèm i {irem socijalnom okruènju;

– angaòvanje za razvoj lokalne zajednice;– stvaranje baze podataka od zna~aja za ove aktivnosti

i kategorije stanovni{tva i informisanje gra|ana.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, bazu volon-tera i sprovodi volonterske aktivnosti.

Udruènje za lokalni razvoj

„Kamenica“

Mesto: KamenicaKontakti: miticdejªgmail.com, 018 652 577Osoba za kontakt: Dejan Miti}, predsednik

Misija i ciljevi organizacije:Odrìvi lokalni razvoj kroz identifikaciju i iskori{}enje lo-kalnih kapaciteta.

Volonterski program:Organizacija angaùje volontere u zavisnosti od projektnihpotreba, ali nema dugoro~an volonterski program.

Odred izvi|a~a

„ZAVIÂJ 1093“ Vranje

Mesto: VranjeKontakti: koceªbeotel.net, 017 417 963Osoba za kontakt: Jovan Kocevski, stare{ina odreda

Misija i ciljevi organizacije:Misija izvi|a{tva je da doprinese obrazovanju mladih ljudi,kroz sistem vrednosti zasnovan na skautskom Zavetu i Zako-nu, da pomogne izgradnji boljeg sveta u kome su ljudi ostva-reni kao pojedinci i imaju konstruktivnu ulogu u dru{tvu.

74

Cilj delovanja Odreda je da:– doprinosi razvoju svojih ~lanova na dostizanju njiho-

vih punih fizi~kih, umnih, duhovnih i dru{tvenih mo-gu}nosti kao pojedinaca, kao odgovornih gra|ana ikao ~lanova njihove lokalne, nacionalne i me|una-rodne zajednice;

– podsti~e svoje ~lanove da tragaju za sopstvenom du-hovno{}u i razvijaju odgovornost za razvoj samog se-be;

– razvija kod ~lanova ljubav prema prirodi i ìvotu unjoj, razumevanje njenih zakona i u~i ih da je ~uvajui uklju~uje ih u sve akcije za{tite ìvotne sredine;

– svestrano vaspitava svoje ~lanove i razvija kod njihpozitivne osobine kao {to su: radnost, skromnost,kreativnost, komunikativnost, tolerantnost, istraj-nost, snala`ljivost, hrabrost, iskrenost, po{tenje, {te-dljivost i smisao za ìvot i rad u manjim i ve}im gru-pama;

– razvija kod svojih ~lanova po{tovanje drugih ljudi,prijateljstvo me|u ljudima i narodima i po{tovanjenjihovog li~nog, verskog i politi~kog ube|enja.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor i sprovodivolonterske aktivnosti. Kao dugoro~an volonterski pro-gram izdvaja „Program edukacije vodnika, vo|a ~eta i na~el-nika kao i {kolovanje instruktora i izvi|a}kih predvodnikaza rad sa mla|im kategorijama“.

Republi~ko udruènje Srbije za

pomo} osobama sa autizmom

Mesto: BeogradKontakti: autizamsrbijaªsbb.co.yu, 011 339 10 51Osoba za kontakt: Vesna Petrovi}, predsednik UO

Misija i ciljevi organizacije:Stalno traènje sistemskih re{enja koja }e omogu}iti ostva-

rivanje prava osoba sa autizmom na adekvatnu dijagnostiku,obrazovanje, pravo na rad, zdravstvenu za{titu, sme{taj, po-mo} njihovim porodicama.

Volonterski program:Organizacija sprovodi volonterske aktivnosti.

Inkluzivni pokret

Mesto: BeogradKontakti: officeªinkluzivnipokret.org, 011 328 33 63Osoba za kontakt: Uro{ ûbrovi}, izvr{ni direktor

Misija i ciljevi organizacije:Vizija – Jednake mogu}nosti za sve, dru{tvo bez diskrimi-nacije.Misija – Ru{enjem barijera, stvaranjem primera dobre prak-se i zalaganjem za stvaranje novih politika prema marginali-zovanim grupama ru{imo hendikepe.Inkluzivni Pokret je pokret mladih entuzijasta koji se svimsilama bore protiv diskriminacije i netolerancije. U momen-tu kada raste deklarativno zalaganje za dru{tvo bez diskri-minacije broj primera diskriminacije ostaje isti. Mlade oso-be sa i bez hendikepa okupile su se radi osnaìvanja i zajed-ni~kog zalaganja za tolerantnije dru{tvo. Razmenom stavo-va i iskustava, ove osobe su zajedno otvorile prostor za svo-je svakodnevno u~enje i tolerantnu razmenu ideja koje sutemelj rada Inkluzivnog Pokreta. Do predloga projekata irealizacije aktivnosti dolazi se kroz dijalog svih, u kome ne-ma tabu-tema i ~iji je prvenstveni cilj ja~anje svake indivi-due. Do osnivanja Inkluzivnog Pokreta do{lo je upravo za-to {to sobe koje su ga osnovale nisu uspele da prona|u u ci-vilnom dru{tvu drugo mesto gde bi na tolerantan na~in ra-dili na antidiskriminaciji, uklju~ivanju zapostavljenih ljudi udru{tvo, a istovremeno i ja~ali sebe.Namera organizacije je da se nizom konkretnih primera iz-bori za inkluziju u dru{tvu u Srbiji i to da ona ne bude sa-mo na papiru ili da se o njoj pri~a, ve} da se sprovodi u sva-

75

KO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...

kodnevnom ìvotu.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, bazu volon-tera i sprovodi volonterske aktivnosti. Dugoro~an volon-terski program: „Program personalnih asistenata“, 2008. de-cembar.

Podru`nica centra za

samostalni ìvot invalida Ni{

Mesto: Ni{Kontakti: cilnisªnadlanu.com, 018 250 570Osoba za kontakt: Katica Ran|elovi}, predsednica

Misija i ciljevi organizacije:– Promovisanje filozofije samostalnog ìvota invalida

na socijalnom modelu pristupa invalidnosti i njenuprimenu u ekonomskoj, socijalnoj i stambenoj politi-ci.

– Podsticanje i sprovo|enje aktivnosti koje isti~u spo-sobnosti invalida i doprinose razvijanju njihovih po-tencijala i ja~anju njihove li~nosti.

– Podsticanje potpune integracije invalidnih lica u svesegmente dru{tvenog i ekonomskog ìvota, a naro~i-to u oblasti obrazovanja i zapo{ljavanja.

– Angaòvanje na stvaranju uslova za organizovanjepersonalnih asistenata, {to je jedan od osnovnihpreduslova za samostalni ìvot invalida.

– Angaòvanje na ostvarivanju osnovnih gra|anskih iljudskih prava invalida.

Volonterski program:Organizacija se izja{njava kao volonterska: „nemamo pla}e-no radno angaòvano lice zbog nedostatka finansijskihsredstava, pa stoga smatramo da smo volonteri tj. da volon-terski vodimo organizaciju“.

NVO „Viktorija“ Kragujevac

Mesto: KragujevacKontakti: viktorijaªkg.sbb.co.yu, 034 370 334Osoba za kontakt: Aleksandar Milenkovi}, koordinatorvolontera

Misija i ciljevi organizacije:Misija organizacije je socijalni, ekonomski i edukativni raz-voj zajedniceCiljevi organizacije su:

– Smanjivanje duhovnog i materijalnog siroma{tva lju-di u lokalnoj zajednici.

– Ekonomsko osnaìvanje socijalno osetljivih katego-rija stanovni{tva, kroz obuke, edukacije, zapo{ljava-nje i samozapo{ljavanje.

– Razvoj volonterizma ljudi svih ìvotnih dobi.– Psiho-socijalna podr{ka starima i osobama sa invali-

ditetom.– Podr{ka mladima (posebno mladima u seoskoj sredi-

ni).

Volonterski program:Organizacija ima bazu volontera i volonterski program od1999. godine:

– Program promocije volonterizma (sa~inili uz pomo}prof. Jelene Vlajkovi}). Volonteri srednjo{kolci i stu-denti angaòvani su u aktivnostima pomo}i u nastavisiroma{noj deci nièg {kolskog uzrasta, pomo}i sta-rima, vr{nja~koj edukaciji me|unarodnim razmena-ma i sl.

– NVO „Viktorija“ je jedinstvena u Srbiji po grupamaza samopomo} starima, gde na volonterskoj bazi eg-zistira 30 grupa za samopomo} starih u kojima vo-lonterizam starih daje dokaz tvrdnji da volonterizamnema granice.

76

Gerontolo{ko Dru{tvo Srbije

Mesto: BeogradKontakti: gdskrfska7ªyubc.net, 011 241 57 34Osoba za kontakt: Dragana Dini}, sekretar

Misija i ciljevi organizacije:Gerontolo{ko dru{tvo Srbije je dru{tvena organizacija do-brovoljno udruènih gra|ana kojima je cilj da na volonter-skoj osnovi, unapre|uju gerontolo{ku nau~nu misao istru~nu praksu i dobrovoljni humanitarni rad u oblasti hu-manizacije ìvotnih uslova starenja i starosti. GDS je stru~-no-nau~na i socijalno-humanitarna organizacija.Osnovni zadaci Dru{tva su:

– da podsti~e i afirmi{e razvoj nau~nih i stru~nih disci-plina, odnosno teorijske misli i nau~no – istraìva~-kog i stru~no – analiti~kog rada od zna~aja za izu~a-vanje pojava starenja i starosti, i njihovih socijalno –medicinskih, pravnih, sociolo{kih, psiholo{kih i dru-gih relevantnih aspekata i implikacija;

– da doprinosi da razvojna i teku}a politika i pojedinedru{tvene mere od zna~aja za proces starenja i staro-sti budu nau~no i stru~no zasnovane;

– da podsti~e i metodolo{ki usmerava stru~nu praksu uoblastima od zna~aja za procese starenja i humaniza-cije ìvotnih uslova u starosti;

– da doprinese unapre|enju socijalno – humanitarnihaktivnosti i dobrovoljnog humanitarnog rada od zna-~aja za oblast starenja i starosti;

– da unapre|uje gerontolo{ku kulturu i gerontolo{kuetiku, i doprinosi gerontolo{kom prosve}ivanju sta-novni{tva i pojedinih dru{tvenih grupa i uti~e na for-miranje humanog odnosa dru{tva, dru{tvenih grupa ipojedinaca prema ̀ ivotnim potrebama ostarelih ljudi;

– da doprinosi gerontolo{kom obrazovanju i geronto-lo{koj specijalizaciji pripadnika odgovaraju}ih profe-sija;

– da doprinosi obave{tavanju gra|ana i {ire javnosti oprirodi starenja i starosti i njihovim socijalno – medi-

cinskim, pravnim, sociolo{kim, psiholo{kim, eko-nomskim i drugim aspektima i implikacijama;

Volonterski program:Program postoji od osnivanja (1973).

Grupa 484

Mesto: BeogardKontakti: officeªgrupa484.org.rs, 011 263 14 45Osoba za kontakt: Miodrag Srehstha, izvr{ni direktor

Misija i ciljevi organizacije:Vizija – Svet u kome ljudi imaju jednake mogu}nosti daostvare svoja prava i potencijale gde god to èle ìve}i svo-je etni~ke i kulturne razli~itosti.Misija – Grupa 484 u Srbiji i regionu Jugoisto~ne Evropezajedno sa migrantima, lokalnim stanovni{tvom, naro~itomladima i organizacijama i pojedincima/kama koji sa namadele iste vrednosti, gradi dru{tvo jednakih mogu}nosti ukom se po{tuje razli~itost i prava svih.Vrednosti grupe 484: Ravnopravnost (jednake mogu}nostiza sve ljude); Tolerancija; Podr{ka / osnaìvanje; Odgovor-nost; Kreativnost / inovativnost.

Volonterski program:Organizacija ima bazu volontera, sprovodi volonterske ak-tivnosti i ima volonterski program, ali ne i dugoro~an vo-lonterski program.

77

KO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...

Udruènje gra|ana (prognanih,

izbjeglih i interno raseljenih)

naselja „Busije“ – Zemun

Mesto: ZemunKontakti: busijeªeunet.yu, 011 377 41 17, 063 104 75 42Osoba za kontakt: Ilija Vezmar, predsjednik

Misija i ciljevi organizacije:– statusna i zdravstvena pitanja,– {kolovanje i zapo{ljavanje,– stambena i socijalna pitanja,– pravna i humanitarna pitanja, svih prognanika, izbje-

glica i interno raseljenih lica prvenstveno u naseljuBusije i R. Srbiji.

Volonterski program:Organizacija se izja{njava kao volonterska jer su sve njiho-ve aktivnosti volonterske.

Udruènje Sveti Spas Beograd

Mesto: BeogradKontakti: svetspasªeunet.yu, 011 268 61 61Osoba za kontakt: Zlatko Mavri}, izvr{ni direktor

Misija i ciljevi organizacije:Informisanje IRL i pruànje pomo}i u povratku na mestaodakle su proterani, reintegracija i integracija u sredinu umestu trenutnog boravka.

Volonterski program:Organizacija ima bazu volontera, ali ne i dugoro~an volon-terski program.

Ekolo{ki pokret

„Ibar“ Kraljevo

Mesto: KraljevoKontakti: ekoibarªyahoo.com, 036 426 245Osoba za kontakt: Miroslav Pavlovi}, direktor

Misija i ciljevi organizacije:Misija je uticanje na javnost SO Kraljevo i {ire u stvaranju ipodizanju ekolo{ke svesti i promocija evropskih vrednosti itekovina u oblasti ekologije i podràvanje procesa i pojavakoji tome vode.Ekolo{ki pokret se zalaè za unapre|enje razumevanja, me-|usobnog upoznavanja i saradnje pojedinaca, zajednica i dr-àva na evropskom prostoru i {ire i podsticanje svestrane islobodne komunikacije me|u njima.Zalaè se za ulazak Srbije u Evropsku Uniju. To podrazu-meva obnavljanje i normalizaciju pokidanih veza sa evrop-skim zemljama, posebno sa biv{im jugoslovenskim republi-kama.Svoju viziju Ekolo{ki pokret „IBAR“ vidi u saradnji izme|uNVO, vladinih institucija i sektora biznisa i drugih koji suzainteresovani za ìvotnu sredinu. Ekolo{ki pokret „IBAR“podràva slobodne razmene informacija i dono{enje i pri-menu Zakona o u~e{}a javnosti i dostupnosti informacija udono{enju odluka, kao i ako su ova dva prava nedostupna,da se ta prava traè u sudijskim odlukama (dostupnost pra-vosu|a). Sagledavaju}i zna~aj u~e{}a javnosti kao najja~esnage za delovanje na polju promena u ìvotnoj sredini rea-lizujemo kontinuiranu aktivnost kroz princip „Open hou-se“ u Ekolo{koj ku}i na obali Ibra.

Volonterski program:Organizacija ima bazu volontera i sprovodi volonterske ak-tivnosti.

78

Centar za eko-ruralni

razvoj Aleksandrovo

Mesto: AleksandrovoKontakti: cerraªgimelnet.rs, 023 817 162Osoba za kontakt: Slobodan Cuci}, predsednik

Misija i ciljevi organizacije:Na{e bogatstvo je raznolikost na{e tradicije, ali i èlja da jesa~uvamo, pokaèmo i sa njom i od nje ìvimo, jer RURAL-NO se sve manje smatra kao sirovinska baza, zaostalost ineperspektivnost a sve vi{e kao ekolo{ka vrednost, original-na znanja i kulturni identitet.

– Iz svega toga nastala je ideja o formiranju Centra zaeko-ruralni razvoj Aleksandrovo od strane onih kojimisle da ostanu i onih koji su se otisnuli u urbane sre-dine, ali sa duboko utkanim korenima odakle poti~ui koje ne èle da preseku.

Razvoj i aktiviranje seoskog turizma na specifi~nim turisti~-kim trì{tima, kao {to je lov, ribolov, sportske i kulturnemanifestacije, {kola u prirodi i drugog.

– Podsticanje i promovisanje proizvodnje zdrave hranekoje trì{te sve vi{e traì i to naro~ito mesnih, mle~-nih, vo}nih i povrtarskih proizvoda.

Za{tita prirodnih resursa uz odràvanje i unapre|enje eko-lo{ko ~istijih, lep{ih i bogatijih ruralnih prostora.

– Stvaranje demokratske kulture, tolerancije i usposta-vljanje dijaloga izme|u razli~itih ruralnih oblasti.

– Spre~avanje depopulacije stanovni{tva u ruralnimsredinama uz njihovo osiguravanje budu}nosti i bo-ljeg socijalnog poloàja.

Volonterski program:Organizacija sprovodi volonterske aktivnosti. Dugoro~nivolonterski programi su:

– program podizanja rastili{ta sadnica (2006),– program ure|enja turisti~ke destinacije (2007),– program zaìvljavanja rekreativnih sportova (2008).

Nepu{a~ki Edukativni

Centar – RP

Mesto: KragujevacKontakti: necrpkgªyahoo.com, 034 354 300Osoba za kontakt: Milisav Pajevi}, predsednik UO

Misija i ciljevi organizacije:„Nepu{a~ki edukativni centar– RP“ je nestrana~ko, nevladi-no i neprofitno udruènje gra|ana ~iji je cilj istraìvanje, in-formisanje, obrazovanje i afirmacija gra|ana – nepu{a~a,razvijanje svesti o {tetnosti pu{enja kod nepu{a~a i priku-pljanje pomo}i za socijalno ugroène nepu{a~e, ustanove iorganizacije koje le~e obolele od bolesti nastalih pu{enjem irazvijanje ekolo{ke svesti kod gra|ana i za{tita prirode.

Volonterski program:Organizacija ima bazu volontera i sprovodi volonterske ak-tivnosti.

Ekolo{ki pokret „Bela breza“

Mesto: Kru{evacKontakti: belabrezaªyahoo.com, 037 444 130Osoba za kontakt: Viktor Domjan, glavni koordinator

Misija i ciljevi organizacije:– Razvoj i ja~anje ekolo{ke svesti (deca, omladina, od-

rasli)– Kontrolisanje i za{tita parametara ìvotne sredine– Promocija zdravih na~ina ìvota– Promocija duhovne ekologije– Pokretanje inicijative i uklju~ivanje stanovni{tva u

akcije za{tite okoline


79

KO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...

Udruènje gra|ana

„Eko glas Jagodina“

Mesto: JagodinaKontakti: ekoglasªsezampro.yu, 064 819 70 28Osoba za kontakt: Vladan Raci}, predsednik UO

Misija i ciljevi organizacije:– Zalaganje za za{titu i unapre|enje ìvotne sredine an-

gaòvanjem svih potencijalnih snaga u dru{tvu, krozsistem {kolstva, kulture, privrede, nauke i dr.

– Negovanje humanosti, solidarsnosti i prijateljstvame|u decom i me|u ljudima, rad sa decom omete-nom u razvoju i njihovom uklju~ivanju u dru{tvene,kulturne, umetni~ke, ekolo{ke aktivnosti, kroz rad uraznim vidovima radionica.

– Razvijanje i organizovanje kulturnih doga|anja zadecu (razne multimedijalne i umetni~ke forme) kojasu u malim sredinama potpuno zapostavljena.

– Zalaganje da mediji budu u funkciji obezbe|ivanjapravovremenih i potpunih informacija o pojavama iproblemima zaga|enja ìvotne sredine i posve}ivanjamedijskog prostora inkluziji, umetnosti i kulturi na-ro~ito mladih i neafirmisanih umetnika.

– Razvijanje ekolo{ke svesti kod dece i gra|ana i svestio zna~aju uklju~ivanja dece ometene u razvoju u dru-{tvene aktivnostii dece marginalizovanih grupa.

– Rehabilitacija prirodnih pejzaà, gradskih parkova izelenila i drugih prirodnih resursa.

Volonterski program:Sve aktivnosti organizacije su volonterske i na dobrovoljnojosnovi

Ekolo{ko dru{tvo Draga~evo

Mesto: Gu~aKontakti: ekogucaªEUnet.rs, 032 855 760Osoba za kontakt: Du{an R. Ivanovi}, predsednik IO

Misija i ciljevi organizacije:Ekolo{ko dru{tvo Draga~evo je udruènje gra|ana, osnova-no 1998. godine, sa programom: obnove, za{tite i razvojaprirodnog, kulturnog i duhovnog nasle|a. Do sada su reali-zovali brojne projekte, na za{titi prirodnog, kulturnog i du-hovnog nasle|a ( predlog, obrada, za{tita i starateljstvo nadza{ti}enim prirodnim dobrima, ekolo{ka edukacija stanov-ni{tva, predlog, obrada i za{tita kulturnog i duhovnog na-sle|a, o~uvanje kulturno-umetni~kih vrednosti i tradici-je...), pruànje raznovrsnih usluga dràvnom, komercijal-nom i nevladinom sektoru (savetodavne, kancelarijske, ra-~unarske, internet, mobilna telefonija, osiguranje, {kola ra-~unara i stranih jezika...), razvoju preduzetni{tva, pomo}starim, ugroènim, izbeglim, raseljenim i prognanim licima,razvoju volonterskih programa...

Volonterski program:Organizacija sprovodi volonterske aktivnosti. Volonterskirad je osnov u osnivanju i dosada{njem radu Ekolo{kogdru{tva Draga~evo. Ve}ina na{ih aktivnosti se i sada obavljavolonterski.

Udruènje gra|ana

GM Optimist

Mesto: Gornji MilanovacKontakti: gmoptimistªgmail.com, 032 715 684Osoba za kontakt: Bojan Milovanovi}, predsednik

Misija i ciljevi organizacije:Misija – Podizanje ekolo{ke svesti kod stanovni{tva, kao izalaganje za pobolj{anje kvaliteta ìvota pojedinca u egzi-stencijalnom i kulturnom smislu.

80

Ciljevi:– konstantnim aktivnostima stvoriti ambijent za dru-

{tveno korisno angaòvanje mladih uop{te, a naro~i-to mladih stru~njaka i time doprineti spre~avanju„odliva mozgova“;

– promovisanje volonterskog rada;– saradnjom sa organizacijama u zemlji i inostranstvu,

a na osnovu primera dobre prakse, doprineti pobolj-{anju stanja u oblastima delovanja GM Optimist-a;

– organizovanje aktivnosti kojima se daje konkretandoprinos re{avanju odre|enog problema iz oblastidelovanja organizacije.


Prijatelji dece op{tine In|ija

Mesto: In|ijaKontakti: ucitibitiªyahoo.com, 022 561 330Osoba za kontakt: Zorica Petrovi}, predsednik

Misija i ciljevi organizacije:Misija – Osve{}ivanje dece u ja~anju li~ne odgovornosti iu~e{}a i zadovoljavanju sopstvenih potreba, ja~anje odgo-vornosti odraslih za potrebe dece, promene u korist de~ijihprava i potreba.Ciljevi – promovisanje Konvencije o pravima deteta me|udecom i odraslima, podsticanje participacije dece i mladih,podsticanje kreativnih i stvarala~kih sposobnosti, razvijanjesolidarnosti i saose}anja sa drugima.


Savez ma|arskih

u~enika Vojvodine

Mesto: SuboticaKontakti: vamadiszªtippnet.rs, 024 523 965Osoba za kontakt: Zoltan [alata, predsednik

Misija i ciljevi organizacije:– smanjivanje iseljenja visoko obrazovanog mladog ka-

dra ma|arske nacionalnosti sa podru~ja Vojvodine;– podizanje nivoa obrazovanja na ma|arskom jeziku i

pobolj{anje op{tih uslova obrazovanja;– pospe{ivanje saradnje sa doma}im nevladinim organi-

zacijama;– uklju~ivanje mladih visoko obrazovanih manjinskih

kadrova u tokove narodnog i me|unarodnog stru~-nog ìvota;

– ja~anje nacionalne samosvesti (nacionalnog identite-ta) ma|ara sa podru~ja Vojvodine, i podsticanje na sa-radnju i miran zajedni~ki ìvot sa ve}inskim naro-dom.

Volonterski program:Organizacija sprovodi volonterske aktivnosti i ima bazu vo-lontera, ali nema dugoro~an volonterski program.

81

KO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...

Prijatelji dece

Op{tine Vo`dovac

Mesto: BeogardKontakti: pdvozdªgmail.com, 011 244 54 38Osoba za kontakt: Boìdar Deli}, generalni sekretar

Misija i ciljevi organizacije:Upoznavanje dece i odraslih sa Konvencijom o pravima de-teta OUN, preduzimanje akcija za njihovo ostvarivanje,promene u korist de~ijih prava.Organizovanje lokalnih akcija, kampova, seminara, izlo`bi,interaktivnih i kreativnih radionica, programi tolerancije,multidisciplinarni programi, umreàvanje sa drugim NVO.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski sektor i bazu volontera, ali ne-ma dugoro~an volonterski program.

Prijatelji dece Zemuna

Mesto: ZemunKontakti: mickopdzªEunet.yu, 011 261 76 25Osoba za kontakt: Milan, Micko Ilijin, generalni sekretar

Misija i ciljevi organizacije:– Razvijanje svesti dece o njihovim pravima i pove}anje

nivoa odgovornosti odraslih u njihovom pona{anjuprema deci kroz lokalne akcije.

– Pobolj{anje uslova za zdravo fizi~ko i mentalno od-rastanje dece i sre}no detinjstvo. Promovisanje Kon-vencije OUN o pravima deteta me|u decom i odra-slima. Delovanje u ime za{tite prava dece u okviruporodice, vrti}a, {kole i lokalne zajednice. Podstica-nje kreativnog rada i igre dece i mladih i aktivnog slo-bodnog vremena. Podràvanje i iniciranje kvalitetnihobrazovnih i kulturnih aktivnosti deci i mladima. Po-maganje solidarnosti i saradnje dece.

– Obrazovanje odraslih za primenu Konvencije o pra-

vima deteta u pred{kolskoj ustanovi, {kolama i lokal-noj zajednici.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program (Volonteri prijateljadece), bazu volontera i sprovodi volonterske aktivnosti.

Inicijativa za inkluziju

„VelikiMali“

Mesto: Pan~evoKontakti: officeªvelikimali.org, 013 344 141Osoba za kontakt: Valentina Zavi{i}, predsednica organiza-cije

Misija i ciljevi organizacije:Misija organizacije je unapre|enje kvaliteta li~nog i dru{tve-nog ìvota dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica,kroz individualizovan pristup i uvaàvanje razli~itosti i mo-gu}nosti.Ciljevi organizacije VelikiMali su :

– Razvijanje socijalnog modela podr{ke deci sa te{ko-}ama u razvoju i njihovim porodicama.

– Stvaranje uslova za kvalitetno uklju~ivanje dece sa te-{ko}ama u razvoju u vaspitno-obrazovni sistem i ì-vot lokalne zajednice.

– Razvijanje prihvataju}eg stava dru{tva prema deci sate{ko}ama u razvoju i ublaàvanje njihove izolovan-nosti u dru{tvu.

– Razvijanje i pribliàvanje filozofije i prakse volonti-ranja kao modela dru{tvenog aktivizma i razvoja gra-|anskog dru{tva.

– Unapre|enje stru~nih znanja i ve{tina ~lanova/ica, sa-radnika/ica i volontera/ki organizacije „VelikiMali“.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program, bazu volontera isprovodi volonterske aktivnosti.

82

Od 2002. godine u okviru programa za volontere volonte-ri/ke imaju mogu}nost da se uklju~e u realizaciju aktivnostisa decom sa smetnjama u razvoju, da budu podr{ka radukancelarije VelikiMali i da volontiraju na razli~itim projekt-nim aktivnostima organizacije (npr. promotivne aktivno-sti..). U okviru aktivnosti sa decom volonteri se moguuklju~iti u grupne aktivnosti: Dani Igre, AntiDefekt {tan-dovi za decu i mlade... i u pojedina~ne aktivnosti sa decomsa smetnjama u razvoju. Vaàn pomak u programu za volon-tere predstavlja uklju~ivanje mladih sa hendikepom u vo-lonterske aktivnosti.

UDRU@ENJE ZA

UJEDINJENE NACIJE SRBIJE

Mesto: BeogradKontakti: unaserbiaªptt.rs, 011 322 46 48Osoba za kontakt: Milorad Kondi}, predsednik IO

Misija i ciljevi organizacije:Osnovna misija Udruènja za UN Srbije je promocija idea-la Povelje UN i podr{ka ciljevima i aktivnostima Ujedinje-nih nacija. Udruènje za Ujedinjene nacije Srbije deluje pre-ko pet decenija u ostvarivanju ciljeva na obave{tavanju ~lan-stva i {ire javnosti o sistemu UN, na organizovanju obra-zovnih i drugih programa u skladu sa na~elima i ciljevimaPovelje UN, kao i na {irenju svesti o zna~aju saradnje me|unarodima i dràvama u o~uvanju mira, po{tovanju ljudskihprava i op{tem razvoju u svetu.Ciljevi Udruènja su usmereni ka:

– podsticanju ~lanstva Udruènja i {ire javnosti naostvarivanju ciljeva Povelje Organizacije Ujedinjenihnacija;

– zalaganju za o~uvanje mira, za po{tovanje ljudskihprava i sloboda, za za{titu prirodne sredine, za ravno-pravnu saradnju naroda i dràva i za razvoj i op{ti na-predak u svetu;

– promovisanje tolerancije, razumevanja, solidarnosti i

saradnje izme|u svih ljudi sveta, bez obzira koje surase, pola, nacionalnosti, religije ili politi~ke orijenta-cije;

– podsticanje istraìvanja, informisanje i obrazovanje osavremenim me|unarodnim zbivanjima i radu siste-ma UN;

– doprinos upoznavanju sistema OUN i rada centaraUN u svetu, kao i zemalja ~lanica OUN i svetske pri-rodne i kulturne ba{tine;

– rad na osnivanju i unapre|enju rada klubova za Uje-dinjene nacije i saveza klubova za Ujedinjene nacije.

Volonterski program:Organizacija ima volonterski program/sektor, bazu volon-tera i sprovodi volonterske aktivnosti. Dugoro~ni volonter-ski programi su:

– Godi{nji program rada klubova za Ujedinjene nacije– od 1988. godine

– Program obrazovanja za toleranciju i ljudska prava –od 1995. godine

– Beogradski me|unarodni model UN – od 2004. go-dine.

Izjave o misiji i ciljevima organizacije, kao i informacije ovolonterskim programima preuzete su autenti~no iz upitni-ka.Uredni{tvo „Defini{imo i afirmi{imo volontere“.

83

KO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...

Op{te o volonterstvu.Ponavljanje je majka u~enja.

VOLONTERSTVO se odnosi na sve oblike volonterskih aktivnosti, formalne ili neformalne, u punom radnomvremenu ili ne, u svojoj zemlji ili inostranstvu. Vodi se slobodnom voljom osobe, njegovim izborom i motivacijom i ne pod-razumeva finansijsku nadoknadu. Doprinosi razvijanju samog volontera, lokalne zajednice i dru{tva u celini. Ujedno je isredstvo koje pojedinci i organizacije mogu da koriste da odgovore na potrebe i upozorenja ~oveka, dru{tva i prirode.Formalne volonterske aktivnosti predstavljaju dodatnu vrednost organizaciji, ali volonter ne zamenjuje profesionalca, tj. za-poslenu osobu.

VOLONTIRANJE moè da bude spontano (npr. kom{ijsko pomaganje) ili u okviru struktura neprofitnih organi-zacija. êsto je (ali ne i uvek) na odre|eno vreme. Moè da bude ograni~eno na jedan dan, ali moè biti i vi{egodi{nje, i tou mnogim poljima rada.

VOLONTERSKA PRAKSA je razmena izme|u pojedinca ili grupe pojedinaca i lokalne zajednice. Volonterili grupa volontera nudi svoje vreme, energiju i trud zarad razvoja projekta koji je od koristi dru{tvu, a kroz odre|eni pro-jekat dru{tvo nudi volonteru, ili grupi volontera, mogu}nost za eksperimentisanje, u~enje i li~ni i zajedni~ki napredak.(Cotravaux, Francuska)

VOLONTERSKA PRAKSA SA PUNIM RADNIM VREMENOM se odnosi na specifi~anvolonterski projekat koji podrazumeva puno radno vreme i ograni~en vremenski period. Ovakva praksa se moè sprovodi-ti u zemlji gde se ìvi ili u inostranstvu. Dobra je praksa obezbediti formalnim volonterima odgovaraju}e osiguranje, obu-ke i mentorstvo, povra}aj tro{kova puta i sve neli~ne tro{kove tokom volontiranja, kao i sme{taj i dèparac, koji se dogo-vara izme|u volontera i neprofitne organizacije.

VOLONTERSKE AKTIVNOSTI Polja aktivnosti uklju~uju socijalne – rad sa hendikepiranim osobama, sta-rijim ili marginalizovanim grupama, anti-rasisti~ke programe, rad sa izbeglicama, programe za{tite ìvotne sredine, zatimobrazovne i mnoge druge.Volonteri se aktivno uklju~uju u aktuelne procese socijalnih i politi~kih promena. Oni u~e rade}i u javnom ili nevladinomsektoru. Volonteri i njihove organizacije u~estvuju u lokalnim projektima koji promovi{u interkulturalno i socijalno u~enje,volonteri se obavezuju na osnovu li~ne odluke, a ona se ti~e njihovog li~nog razvoja i posve}enosti filozofiji volonterstva.

Izvori: Association of Voluntary Service Organisations (AVSO) i The European Volunteer Centre (CEV)

87

OP[

TE O

VO

LON

TER

STV

U

Op{te o volonterstvu.

Ponavljanje je majka u~enja.Jelena Risti}

Osnovni pojmovi

Volonterstvo u razli~itim zemljama ima zajedni~ke korene, ali se manifestuje u nesagledivoj razli~itosti.

KLJU^NI UNIVERZALNI PRINCIPI VOLONTERSTVA izro|eni su upravo iz razli~itosti:volonterske akcije se obavljaju dobrovoljno i bez prinudefinansijska dobit nije motivacioni principvolontiranje doprinosi i nekom drugom, a ne samo volonteru

Koriste}i ove principe kao vodilje, izdvajaju se ÊTIRI GLAVNA OBLIKA VOLONTERSTVA:

obostrana ili jednostrana pomo}filantropija ili rad za drugeaktivno u~e{}ezagovaranje ili lobiranje

Ovi oblici nisu isklju~ivi i u praksi se ~esto preklapaju. Da volontira moè svako. Volonterstvo je po prirodi recipro~no: onodoprinosi i onom ko volontira i onom za koga/za {ta se volontira. Me|unarodna godina volontera 2001. dovela je do me-|unarodnog konsenzusa da „mogu}nosti za volontiranje budu otvorene i za mu{karce i ène, imaju}i u vidu razli~ite nivoeparticipacije u razli~itim poljima, i prepoznaju}i potencijalni pozitivan efekat volontiranja na osnaìvanje èna“.

Volonteri doprinose svojim razli~itim ve{tinama i znanjima, koji dolaze do izraàja u zavisnosti od prirode njihovog anga-òvanja. Sposobnosti i odgovornosti volontera koji radi u stranoj zemlji (~esto kroz formalni program volontiranja nekeorganizacije) mogu biti druga~ije i zna~ajnije od npr. lokalnog volontera koji sedi u odboru lokalnog vodovoda. Volonterkoji napusti svoju lokalnu zajednicu da bi radio u drugom delu zemlje vrlo verovatno }e ponuditi {iroki spektar ve{tina idruga~ije poglede u odnosu na nekoga iz te lokalne sredine. Vrlo je va`no izbalansirati stvari. Razvojni prakti~ari morajuvoditi ra~una o najefektivnijoj me{avini volonterskih doprinosa baziranoj na pa`ljivom postavljanju ciljeva i èljenih rezul-tata. Volonteri se vode nizom razli~itih motivacija okupljenih oko èlje da pomognu drugima, ali neretko i da, tokom pro-cesa, pomognu sami sebi. Finansijska dobit nije kriterijum za vrednovanje volonterskog rada, ve} dodatu vrednost radu da-je altruizam. Njihov rad se ~esto odlikuje èljom da se pribliè i integri{u sa lokalnom zajednicom kojoj sluè. Ova odlikavolontera dopu{ta im ose}aj slobode da uvide i ukaù na nepravilnosti i nedemokratske strukture.

Izvor: Osnovno o volonterizmu (UNDP), 12. oktobar 2003.

88

PreambulaInspirisani Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima iz1948. godine i Konvencijom o pravima deteta iz 1989. godi-ne, u svetu punom promena volonteri treba da shvataju svojrad kao sredstvo za socijalni i ekonomski razvoj, kao i za o~u-vanje ìvotne sredine, i veruju da „svaka osoba ima pravo dase udruùje sa drugima zarad mirnodopskih razloga“.

Volontiranje:se bazira na li~noj motivaciji i slobodnim izborima;je na~in da se podstakne aktivno gra|anstvo i uklju-~enost zajednice u demokratske procese;je u formi aktivnosti pojedinaca ili grupe, uglavnomsprovedenih i vo|enih od strane organizacija;podsti~e ljudski potencijal i podiè kvalitet svako-dnevnog ìvota grade}i solidarnost me|u ljudima;daje odgovore na velike izazove na{eg vremena, ù-de}i za boljim i mirnijim mestom za ìvot; idoprinosi vitalnosti ekonomskog ìvota, ~ak stvara-ju}i posao i nove profesije.

Osnovni principi volontiranja

Volonteri:uvaàvaju prava svakog ~oveka, ène i deteta bez ob-zira na njihovu rasu, religiju, fizi~ko, socijalno iliekonomsko stanje;po{tuju dostojanstvo svakog ~oveka i njegove kulture;nude drugima uslugu, bez nadoknade, zarad obostra-ne dobiti ili jednostrano, zarad dobiti drugog, tako{to pripadaju nekoj volonterskoj organizaciji;ose}aju potrebe zajednice i podsti~u je da se uklju~i upronalaènje re{enja sopstvenih problema;

mogu, kroz volonterski rad, da se razvijaju kao oso-be, da steknu nove ve{tine i znanja, razviju li~ni po-tencijal, samopouzdanje i kreativnost, i spoznaju damogu da preuzmu aktivnu ulogu u re{avanju proble-ma; istimuli{u dru{tvenu odgovornost i promovi{u soli-darnost u porodici, zajednici, kao i me|u narodima.

Imaju}i u vidu osnovne principe, volonteri bi trebalo da:ohrabruju izraz individualne posve}enosti volonter-stvu kroz grupne aktivnosti;aktivno doprinose ja~anju kapaciteta svojih mati~nihvolonterskih organizacija tako {to }e biti potpuno in-formisani i tako {to }e raditi na ostvarenju organiza-cijskih ciljeva, prate}i misiju i viziju organizacije;prihvate zajedni~ki definisane zadatke, imaju}i u viduraznolikost li~nosti pojedinaca, raspoloìvo vreme iodgovornosti;rade u duhu uzajamnog razumevanja i po{tovanjaprema ostalim ~lanovima organizacije;idu na odgovaraju}e obuke; ipo{tuju poverljivost podataka

Po{tuju}i ljudska prava i osnovne principe volontiranja,organizacije bi trebalo da:

obezbede odgovaraju}e osnove za volontersku aktiv-nost, defini{u kriterijume volonterskog u~estvovanjai da se staraju da propisane funkcije budu kontrolisa-ne od strane svih;povere svakom volonteru odgovaraju}i zadatak, pret-hodno obezbediv{i i odgovaraju}u obuku;obezbede redovnu procenu i vrednovanje volonter-skog rada;obezbede uslove za adekvatnu bezbednost i adekvat-

89

OP[

TE O

VO

LON

TER

STV

U

Va`na dokumenta

Zavr{ni dokument jedanaestog bienalaMe|unarodne organizacije za volonterski doprinos (IAVE)

nu za{titu protiv rizika kojima se izlaù volonteri to-kom svog rada, kao i da traè od{tetu u ime volonte-ra ukoliko se {teta nanese;pribliè mogu}nost volontiranja svima, tako {to }eobezbediti povra}aj tro{kova; idefini{u uslove po kojima organizacija ili volontermogu da ispune svoju obavezu.

Zvani~na izjavaOkupljeni oko inicijative IAVE na svetskom kongresu, vo-lonteri objavljuju svoju predanost volonterskom radu kaosili stvaranja i medijacije;Volonteri se obavezuju da:

po{tuju sve narode i njihovu potrebu da unapredesvoj ìvot, kao i da uvaàvaju ali i uìvaju gra|anska

prava;pomaù re{avanje dru{tvenih problema i problemaìvotne sredine;teè ka humanijem i pravednijem svetu, podsti~u}ime|unarodnu saradnju;

Stoga, volonteri pozivaju vlade, me|unarodne institucije,privredni sektor i medije da ponude svoje partnerstvo kakobi zajedno stvorili povoljnu sredinu za efektivno volontira-nje svih naroda kao simbol solidarnosti me|u narodima inacijama.

Pariz, 14 septembar 1990.Jedanaesti bienal Me|unarodne organizacije za

volonterski doprinos – The International Associationfor Volunteer Effort (IAVE)

90

Preporuke Vladama za izgradnju sistema za podr{ku volon-terstva

I. Op{ti uslovi1. U ovim preporukama termini volontiranja, volonterstva

i volonterskog rada odnose se na veliki spektar aktivno-sti uklju~uju}i tradicionalne forme volontiranja, formal-nih servisa i drugih formi dru{tvenog delovanja po slo-bodnoj volji a za op{te dru{tveno dobro i bez finansij-ske nadoknade kao osnovnog motivi{u}eg faktora.

2. Aktivnosti Vlada i UN treba da budu povezane i uza-jamno potvr|uju}e, ali zarad preglednosti tretiraneodvojeno.

3. Ne postoji univerzalan model dobre prakse, po{to ono{to funkcioni{e u jednoj zemlji ne mora da funkcioni-{e u drugoj.

4. Podr{ka volonterskim aktivnostima ne podrazumevada Vlada smanji budèt za zaposlene.

5. Ne uti~u samo propisane zakonske mere na u~inak vo-lontiranja, ve} i op{ta dru{tvena i ekonomska politika.

6. Zanemaruju}i faktor volontiranja u stvaranju i imple-mentaciji politika, zapostavlja se vaàn resurs i omalo-vaàva se tradicionalna saradnja koja moè da ima zna-~ajan doprinos. Bitno je omogu}iti podjednaku {ansumu{karcima i ènama da volontiraju u svim sektorima,imaju}i u vidu njihov druga~iji oblik u~e{}a u razli~i-tim poljima. Tako|e je bitno prepoznati pozitivan efe-kat volontiranja na osnaìvanje èna.

II. Podr{ka Vlade1. Preporu~uje se da Vlade podràvaju volonterske aktiv-

nosti tako {to }e omogu}iti povoljnu sredinu, uklju~u-ju}i odgovaraju}e mere i politike i uzimaju}i u obzirlokalni kulturni kontekst.A/RES/56/38 4

(a) Uticati na svest javnosti o vitalnom doprinosu volonter-stva dru{tvenom i ekonomskom funkcionisanju njihovezajednice, i to kroz javno informisanje i javne doga|aje.

(I) Ista}i zna~aj volontiranja, organizovati seminare i tre-

Rezolucija Generalne skup{tine UN, 10. januar 2002.

ninge za tvorce politika i za medije. Objaviti i u~initidostupnim {iroj javnosti zvani~ne radove o statusu vo-lontiranja i svim temama koje se ti~u volontiranja. Bit-ni javni doga|aji i kampanje mogu biti organizovanipovodom nacionalnih dana i Me|unarodnog dana vo-lontera 5. decembra. Treba razuveriti ljude o negativ-nim stereotipima o volontiranju.

(II) Podsta}i medije da preuzmu ulogu podràvaoca volon-terstva tako {to }e uticati na podizanje svesti javnostio volonterstvu.

(III) Dati prostora za publikaciju rezultata razli~itih studijai istraìvanja o doprinosu volontiranja kroz medije, u{kolama, nevladinim organizacijama i kroz druge ka-nale.

(b) Preuzeti op{te mere za podsticanje i pomo}, pripremu,obuke i afirmaciju volontera

(I) Obezbediti adekvatnu infrastrukturu za volontiranje,komplementarnu drugim vidovima podr{ke volontira-nju. Ovim mogu da se pridruè kampanje za podizanjesvesti gra|ana, uspostavljanje „kontakt ta~aka“ ili raz-vijanje pilot-projekata i promocije „on-line volontira-nja“.

(II) Olak{ati i pomo}i uspostavljanje volonterskih centara,koji pruàju vaàn stimulans formalnom servisu vo-lontiranja kroz lobiranje, nadgledanje i podsticanje no-vih inicijativa. Nacionalni volonterski centri su vo|eformalnog volonterskog pokreta jedne zemlje, dok re-gionalni i lokalni centri odràvaju veze sa malim zajed-nicama i organizacijama. Zakonski i fiskalni okviri suva`ni faktori za odrìvost takvih centara, a i finansijskapomo} je poèljna.

(III) Organizovati ili pomo}i specijalizovane obuke i profe-sionalne kurseve za volonterske menadère i trenere uoblasti formalnog volonterskog servisa, uklju~uju}iformalne standarde i poloàje.

(IV) Podsticati zaposlene u javnim preduze}ima da volonti-raju. Ovo daje primer dru{tvu i pomaè da se osnaìose}aj kolektivne odgovornosti.

(v) Omogu}iti fiskalne, zakonske i druge okvire za rad ne-profitnih volonterskih organizacija

(I) Omogu}iti pravni okvir. Cilj je da se gra|ani podstak-nu na volontiranje, i da im se omogu}i izbor izme|uindividualnog volontiranja ili volontiranja u okviru or-ganizacije. Tako|e se moè olak{ati pravnim okviromvolontiranja zaposlenih. Trebalo bi obezbediti smanje-nje poreza za organizacije, kao i osiguranje protiv ra-znih rizika.

(II) Olak{ati i podràti partnerstva u volonterskim aktiv-nostima, uklju~uju}i zajedni~ko planiranje, implemen-taciju i pra}enje.

(g) Podràti i organizovati istraìvanja u razli~itim oblasti-ma volontiranja, kao i istraìvanja uticaja na dru{tvo

(I) Utvrditi ekonomsku vrednost volontiranja da bi se is-takao zna~aj i sveukupan doprinos dru{tvu i, na taj na-~in, podràti razvoj politika koje uzimaju u obzir raz-li~ite nivoe u~e{}a ljudi i èna, mladih i starih, u razli-~itim poljima volonterskog rada.

(d) Osigurati gra|anima pristup informacijama koje se ti~uvolontiranja

(I) Pomo}i osnivanje nacionalne baze podataka o mogu}-nostima za volontiranje u saradnji sa neprofitnim or-ganizacijama

(II) [iriti vesti kroz medije, {kole i druge kanale, sa poseb-nom pa`njom da informacije budu dostupne i osoba-ma sa posebnim potrebama.

(|) Prepoznati povezanost op{tih dru{tvenih i ekonomskihmera sa mogu}nostima i dobrom voljom ljudi koji vo-lontiraju

(I) Uzeti u obzir uticaj op{tih dru{tvenih i ekonomskihmera na mogu}nosti i dobru volju ljudi da volontiraju.To moè da se odnosi na duìnu radne nedelje i po-trebnih godina staà za penziju, {to ima veliki uticaj naprofil volontiranja. Trebalo bi revidirati pravne i fiskal-ne mere tako da ne uti~u negativno na status volonter-

91

OP[

TE O

VO

LON

TER

STV

U

skih organizacija. Stoga, treba smanjiti pravne i admi-nistrativne prepreke u vezi sa volontiranjem.

(II) Dati pravu va`nost aktivnom u~e{}u gra|ana u zajed-nici, pribliìti javne slu`be zajednici i otvoriti mogu}-nost za bolju uklju~enost gra|ana kao npr. uklju~iva-nje roditelja u rad u {koli ili uklju~ivanje zajednice ukontrolu prirodnih resursa.

(III) Prepoznati da olak{an saobra}aj, komunikacija i drugainfrastruktura, kao i javna mesta, pove}avaju mogu}-nost ljudi da se uklju~e u volonterske aktivnosti. Ovo jenaro~ito bitno za geografski ra{irene populacije i za na-rode koji ìve u siroma{tvu, kao i za starija lica ili osobesa invaliditetima. Poèljno je da se uticaj infrastrukturena nivoe volontiranja uklju~i u proces planiranja.

(e) Uklju~iti volonterstvo u planiranje nacionalnog razvoja,prepoznaju}i doprinos volonterstva pri dostizanju ciljevaodrìvog razvoja.

(I) Shvatiti zna~aj volonterstva kao dodatu vrednost naci-

onalnog plana razvoja tako {to }e duga tradicija volon-terstva biti prepoznata i afirmisana.

(`) U~e{}e svih grupa ljudi(I) Razmotriti sva sredstva da se uklju~i {to ve}i broj lju-

di u volonterske aktivnosti, ali na na~in da se poveùrazli~iti slojevi dru{tva, uklju~uju}i mlade, starije oso-be i osobe sa invaliditetima, kao i pripadnike manjina.Potrebno je olak{ati aktivno u~e{}e svih grupa ljudi, anaro~ito onih koji nemaju uop{te ili imaju slab pristuppovoljnostima koje sa sobom nosi volonterski rad.

(II) Promovisati volonterstvo u obrazovnim ustanovama iomladinskim centrima. Razviti specifi~ne programe dabi se aktivirali mladi da volontiraju. Postaviti sistemkojim }e se prepoznati i akreditovati volontiranje mla-dih. Raditi sa medijima kako bi se volonterstvo pred-stavilo na pozitivan na~in. Ovo moè da ima zna~ajanuticaj na mlade i moè da predstavlja ~vrstu investicijuu ljudske resurse jedne zemlje.

92

Izvodi iz dokumenta na me|unarodnom nivou koje podràva European Volunteer Centre

European Volunteer Centre – CEV podràva slede}a doku-menta na me|unarodnom nivou koja se ti~u volonterskepolitike:

„Rezolucija o volonterstvu“ Evropskog parlamenta iz 1983.,koja:

prepoznaje op{ti interes u volontiranju i prepoznajeda je razvoj adekvatne infrastrukture od najve}egzna~aja za efektivne politike volontiranja;poziva Evropsku komisiju da sistematski pruì podr-{ku volontiranju;zahteva evropski „zakon o volonterskom radu“ kojipropisuje povra}aj tro{kova i socijalno osiguranje vo-lonterima.

Deklaracija 38 o radu volonterskih servisa, dodata poslednjem~lanu Sporazuma u Amsterdamu 1999. godine, je:

prepoznala vrednost doprinosa volonterskih servisau razvoju dru{tvene solidarnosti;propisala da }e Evropska unija podràti evropsku di-menziju volonterskih organizacija, koje posebno na-gla{avaju razmenu informacija i iskustva, kao i u~e-stvovanje mladih i starih u volonterskom radu.

Izjava Evropske komisije o „Promovisanju uloge volonterskihorganizacija i institucija“, SOM (1997) 241, je:

prepoznala politi~ki, ekonomski i socijalni zna~aj vo-lonterskog rada u „razvijanju kohezivnog i inkluziv-nog evropskog dru{tva koje se bazira na aktivnomgra|anstvu.“

Me|unarodna godina volontera 2001.Rezolucijom Generalne skup{tine Ujedinjenih nacija 56/38od 5. decembra 2001. godine i Nastavljaju}om rezolucijomGeneralne skup{tine Ujedinjenih nacija o me|unarodnojgodini volontera A/57/L.8 od 26. novembra 2001., bilo jeprepoznato da:

volonterski rad omogu}ava ljudima da aktivno u~e-stvuju u demokratskom procesu;

volontiranje pozitivno deluje na volontera, naro~itoonog ko je isklju~en iz porodice, zajednice i dru{tva;volontiranje doprinosi socijalnoj inkluziji;volontiranje je sredstvo celovekovnog u~enja i sred-stvo za suzbijanje nezaposlenosti;volontiranje je ujedinjuju}i faktor koji spaja u part-nerstva razli~ite sektore;ekonomska vrednost volonterskog rada je neizmerna.

93

OP[

TE O

VO

LON

TER

STV

U

Preporuke Evropskog volonterskog centra

institucijama Evropske unije

1. Da aktivno promovi{u, prepoznaju iafirmi{u volonterstvo

Volonterstvo postoji u svim zemljama ~lanicama Evropskeunije, iako se nacionalni i regionalni tradicionalni oblici vo-lontiranja znatno razlikuju. Volonteri u celoj Evropi imajuzajedni~ku aspiraciju da se aktivno uklju~e i da aktivno do-prinesu re{enju dru{tvenih problema.Potrebno je imati zajedni~ku viziju o ciljevima i va`nostivolonterstva u razli~itim zemljama ~lanicama EU, kao i za-jedni~ko shvatanje uloge razli~itih zainteresovanih strana utome kako promovisati i vrednovati volontiranje.EU, nacionalne vlade i druga tela trebalo bi da razvijaju svo-je kapacitete tako da nadgledaju razvoj volonterstva i daocene i afirmi{u vrednost koju volonterstvo nosi. Stoga, EUi nacionalne vlade su pozvane da uklju~e u sistem nacional-nih finansija Priru~nik Ujedinjenih nacija o neprofitnim in-stitucijama, kako bi prikupljali informacije o volonterskomradu i njegovoj ekonomskoj vrednosti. EU mora da krozrazli~ite politike prepozna volonterstvo u razli~itim oblasti-ma. CEV poziva sve institucije da se aktivno uklju~e u CEVi da preuzmu ove preporuke.Neke zemlje ~lanice organizuju godi{nje doga|aje (npr.Dan volontera ili Nedelju volontera) da bi promovisale vo-lonterstvo. Me|unarodna godina volontera 2001. je postavi-la okvir zna~ajnim dostignu}ima i merama koje doprinose

ja~anju globalnog volonterskog pokreta. Na dalje, 2005. jebila godina volontera u Velikoj Britaniji, {to je ponovilo sli-~an efekat, ali na nacionalnom nivou. Posebnu pa`nju trebaposvetiti prepoznavanju ve{tina i znanja ste~enih neformal-nim obrazovanjem. Uloga volonterstva u celovekovnomu~enju mora biti prepoznata i treba podràti aktivnosti ko-je doprinose razvoju sistema za zvani~no prepoznavanje ivrednovanje neformalnog obrazovanja.

2. Da podrè i olak{aju volontiranjeU mnogim zemljama javni i privatni sektori zajedno istra-ùju na~ine da pomognu i podrè volonterski rad kroz raz-voj politika i implementaciju zakona. To podrazumeva pro-nalaènje neophodnog pravnog okvira, ~ime se defini{u ja-sne uloge i finansijska podr{ka. U skorije vreme, kompani-je su postale veoma aktivne na polju volontiranja, tako {tootvaraju mogu}nosti za volontiranje zaposlenih i uklanjajumogu}e prepreke za to. Svuda je prepoznata potreba za in-frastrukturom za podr{ku volonterstva i volontera. Takvainfrastruktura bi trebalo da ima pravni okvir za volontiranjekoji bi mogao da bude oja~an razvijanjem zajedni~kih EUstandarda. Istraìvanja pokazuju veliku razliku me|u ze-mljama ~lanicama EU u definisanju, zakonskim okvirima irazumevanju „volonterskog rada“. Pored toga, nemaju svezemlje ~lanice EU nacionalne volonterske centre ili tela ko-ja pruàju podr{ku i pomo} volontiranju u op{tem smislu.

Jo{ je manje zemalja koje imaju infrastrukturu koja je po-trebna da se volonterstvo podrì na lokalnom nivou. Na ni-vou EU trenutno nema planiranog budèta za podr{ku in-frastrukturi koja bi se bavila volonterstvom. Struktura jepotrebna da bi se razmenjivale informacije i primeri dobreprakse, da bi se gradili kapaciteti, doprinosilo boljem razu-mevanju volonterstva, povezivale mlade organizacije i onenacionalne i da bi volonteri imali svoj glas u EU, kao i to dase doda evropska dimenzija bezbrojnim volonterskim ak-tivnostima {irom Evrope.

3. Da aktivno podràvaju umreàvanjePotrebno je mnogo rada da bi se oja~ala osnova volonter-stva na svim nivoima (lokalnom, nacionalnom i me|una-rodnom), naro~ito u odnosu na „glas“ volonterskih organi-zacija u Evropi. Institucije EU moraju da prepoznaju klju~-nu ulogu mreà organizacija, koje igraju va`nu ulogu u po-vezivanju EU i lokalnih zajednica.

94

Zaklju~ci Me|usektorske radne grupe„Defini{imo i afirmi{imo volontere“

Poslednje zasedanje – Beograd, 20. februar 2009. godineTema: Platforma za razvoj politike volontiranja u Republici Srbiji

Me|usektorska Radna grupa je formirana po~etkom projekta „Defini{imo i afirmi{imo volontere“, septembar/oktobar2008. godine, kao po~etak realizacije projektne aktivnosti „Saradnja Vlade i NVO sektora u razvoju volonterizma“.

U narednim mesecima, odràno je 4 mese~na sastanaka grupe, na kojima su diskutovane teme:– „Razlozi za promociju volonterizma u Srbiji“,– „Trenutno stanje i iskustva volonterskog rada u Srbiji“,– „Prioriteti za regulisanje volonterskog rada“, i– „Eti~ki kodeks volonterskog rada“.

U radu grupe u~e{}e je uzelo ukupno 33 predstavnika iz 20 organizacija i institucija:Vladinih institucija (Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo rada i socijalne politike, Pokrajinski sekretarijat za sporti omladinu, Narodna kancelarija Predsednika Republike, Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje, Kancelarija za mlade GO No-vi Beograd).Nevladinih organizacija (Volonterski centar Vojvodine, Pokret gorana Vojvodine – Volonterski centar, UG Volonterski cen-tar-Ni{, Edukativni centar Kru{evac, Gra|anske inicijative – program za mlade, K-town grupa-Kosjeri}, Mladi istraìva~iSrbije, ôvekoljublje-Beograd, Crveni krst i Mreà Humanas).Privrednog sektora (Univerzijada, JP Zelenilo-Beograd, JP Vojvodina{ume, Erste banka).

Zavr{avaju}i proces diskusija na poslednjem okupljanju Me|usektorske radne grupe kroz ovaj projekat, sloìli smo se okoslede}eg:

ZAKLJU^CI

Dva su osnovna pravca na kojima bi trebalo postaviti proces razvoja politika za volontiranje u na{oj zemlji:1. Afirmacija volonterizma2. Pobolj{anje ponude i kvaliteta volonterskih programa

1. Afirmacija volontiranja

– U Srbiji je potrebno razvijati kulturu volontiranja, raditi na njegovoj popularizaciji i razvoju kvalitetnih volonterskih pro-grama.

– Velika {ansa za razvoj i afirmaciju volontiranja su Kancelarije za mlade, postoje}e i one koje tek treba da budu otvorene.

95

OP[

TE O

VO

LON

TER

STV

U

– Potrebno je da obrazovne institucije uklju~e u nastvaneplanove temu volontiranja, da organizuju volonterske pro-grama za u~enike i da razviju sistem uvaàvanja volonter-skog rada.

– Najefikasnija je promocija kroz akciju. Konkretne volon-terske aktivnosti su znatno uspe{nije u mobilizaciji volon-tera od razgovora, tribina, okruglih stolova.

2. Pobolj{anje ponude i kvaliteta volonterskih programa

Razvijati partnerstava izme|u razli~itih dru{tvenih aktera(NVOa, javnih institucija, profitnih preduze}a), kako bi bi-li uve}ani ukupni resursi znanja, ve{tina, vremena i infra-strukture, kako bi se lak{e pronalazila sredstva za finansira-nje volonterskih programa, a uticaj na promene koje volon-teri ostvaruju imao ja~i efekat.

Razvijati lokalne volonterske centare za regrutaciju i obukuvolontera koji bi bili usmeravani u odre|ene institucije u za-visnosti od potreba lokalne zajednice.

Dràva treba da predvidi sredstva za finansiranje volonter-skih programa, s posebnim osvrtom na razvoj programa ujavnim institucijam.

Uvesti standarde volonterskih programa.

Evidentirati volonterske sate. Na zahtev volontera izdatipotvrdu o ostvarenom volontiranju.

Volonterski eti~ki kodeks ne bi trebao da se razlikuje odeti~kog kodeksa koji ina~e vaì u organizacijama.

PREPORUKE

Predlaèmo da proces razvoja politike za volontiranje u na-{oj zemlji, imaju}i u vidu prethodno navedeno, obuhvati:

– Nastavak prakse umreàvanja volonterskih organizacija.Predlaèmo da grupa formirana u projektu Mladih Istraì-va~a Srbije bude osnova za razvoj ideje o formiranju nacio-nalnog tela (mreè) za razvoj volonterske politike.

– Podsticanje javnih diskusija o volonterskim politikama.Predlaèmo Ministarstvu omladine i Sporta, kao jedinomdràvnom telu koje u svom programu podr{ke ima volon-terske teme, da u nekom od budu}ih konkursa predvidisredstva za projekte koji za cilj imaju pokretanje i vo|enjejavnih diskusija o volonterizmu i volonterskim politikama.

96

U~esnici u radu Me|usektorske radne grupe „Defini{imo i afirmi{imo volontere“

LISTA UÊSNIKA/CA

PROJEKAT: „Defini{imo i afirmi{imo VOLONTERE!“

Me|usektorska radna grupa

BrIme i prezimeOrganizacija/institucijaE-mejl1 Tijana Mitovski Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanja tmitovskiªnsz.sr.gov.yu2 Radmila Bukumiri} Kati} Ministarstvo rada i socijalne politike radmila.katicªminrzs.gov.rs3 Tamara Nikoli} Ministrastvo omladine i sporta tamara.nikolicªmos.sr.gov.yu4 Jelena \or|evi} Narodna kancelarija Predsednika Republike jdjordjevicªnarodnakancelarija.srbi-ja.yu5 Sneàna Stankovi} Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu snezana.stankovicªvojvodina.sr.gov.yu6 Aleksandar Mitrovi} Kancelarija za mlade, GO Novi Beograd mladiªnovibeograd.org.yu7 Igor Pucarevi} Tim za podr{ku, MOS strategijaªmos.sr.gov.yu8 Pe|a Dikovi} K-town grupa, Kosjeri} ktowngroupªgmail.com9 Marko Stojanovi} Gra|anske inicijative – program za mlade markosªgradjanske.org10 Ilija Jovanovi} Edukativni centar Kru{evac [email protected], jovanovic_ilijaªyahoo.com11 Marija Savi} Volonterski centar Vojvodine officeªvolontiraj.rs, rex.illusiviªgmail.com12 Nata{a Kuni} Pokret gorana Vojvodine – volonterski centarworkcampsªpokretgorana.org.yu13 Jelena Golubov Todorovi} UG Volonterski centar, Ni{ oknisªeunet.yu14 Damir [tajner Univerzijada damir.stajnerªub2009.org15 Nata{a Jankovi} Univerzijada natasa.jankovicªub2009.org16 Ana Devetak ERSTE bank Ana.Devetakªerstebank.rs17 Milica Rodi} JP „Zelenilo“ Beograd zeleniloªzelenilo.rs18 Miljan Veloi} JP „Vojvodina{ume“ vsumezzsªeunet.rs19 Mladen Kosori} K-town grupa, Kosjeri} kosoraªgmail.com20 Vladan Petrovi} Edukativni centar Kru{evac bro_day5ªyahoo.com21 Milan Milenkovi} Alumni grupa Narodne kancelarije milanpiciªyahoo.com22 Andrej Boji} Alumni grupa Narodne kancelarije andrej.bojicªyahoo.com23 Milan Vra~evi} Crveni krst Srbije milutinªredcross.org.yu24 Nata{a Todorovi} Crveni krst Srbije natasaªredcross.org.yu25 Jelena Pavlovi} ôvekoljublje jelena.pavlovic.59ªgmail.com26 Milica Mitrovi} Volonterski centar Ni{ milicamitªverat.net

97

OP[

TE O

VO

LON

TER

STV

U

27 Sneàna Milaji} Ministarstvo rada i socijalne politike snezanamªminrsz.gov.rs28 Jelena Risti} Mladi istraìva~i Srbije vssªmis.org.rs29 Tanja Petrovi} Mladi istraìva~i Srbije tanjaªmis.org.rs30 Milka Gvozdenovi} Mladi istraìva~i Srbije milkaªmis.org.rs31 Aleksandar Petrovi} Mladi istraìva~i Srbije bebek2005ªgmail.com32 Emira Me{anovi} Mreà mladih jugoisto~ne Evrope (SEEYN) emiraªseeyn.org33 Du{ica Trnavac Mladi istraìva~i Srbije dusicaªmis.org.rs

98

99

UVO

DI M

I TO

MO

@EM

O...

DEFI

NIC

IJA

I A

FIR

MA

CIJ

AKO

SE B

AVI VO

LON

TER

STV

OM

...

OP[

TE O

VO

LON

TER

STV

U

100