disertacija

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET SPORTA I FIZI ČKOG VASPITANJA

Mr Željko Krneta

METODOLOGIJA RAZVOJA MODELA INFORMACIONOG SISTEMA

ODBOJKAŠKOG KLUBA

(Doktorska disertacija)

Mentor

Prof. dr Gustav Bala

NOVI SAD, 2010.

SSSAAADDDRRRŽŽŽAAAJJJ

1 UVOD ............................................................................................................ 4 1.1 Pristupna razmatranja ............................................................................... 5 1.2 Definicije osnovnih pojmova ................................................................... 8

2 TEORIJSKI OKVIR RADA .................................................................... 12 2.1 Proces informatizacije i informacione potrebe ......................................... 13 2.2 Modeli informacionih sistema .................................................................. 14 2.3 Metodologija razvoja informacionih sistema ........................................... 16

2.3.1 Metodologija životnog ciklusa ....................................................... 18 2.3.2 Metodologija prototipskog razvoja ................................................. 21 2.3.3 Metodologija brzog projektovanja informacionog sistema ............ 22 2.3.4 Objektno orijentisana metodologija ................................................ 22

2.4 Modeli podataka i baze podataka ............................................................. 22 2.5 Metodologija modeliranja ........................................................................ 24 2.6 Dosadašnja istraživanja ............................................................................ 26

2.6.1 Publikacije i istraživanja informacionih sistema ............................ 27 2.6.2 Publikacije i istraživanja informacionih sistema u sportu .............. 35

3 PROBLEM, PREDMET I CILJ RADA ................................................ 40

4 OSNOVNE HIPOTEZE ............................................................................ 42

5 METOD RADA ........................................................................................... 45 5.1 Uzorak entiteta .......................................................................................... 46 5.2 Uzorak Varijabli ....................................................................................... 46 5.3 Metode obrade podataka ........................................................................... 48 5.4 Metode izgradnje modela informacionog sistema .................................... 49

5.4.1 Metoda IDEF0 ................................................................................ 51 5.4.1.1 Sintaksa IDEF0 ................................................................ 52 5.4.1.2 Semantika IDEF0 ............................................................. 53 5.4.1.3 IDEF0 dijagrami ............................................................... 54

5.4.2 Metoda IDEFX1 ............................................................................. 55 5.4.2.1 Entiteti ............................................................................... 55 5.4.2.2 Atributi .............................................................................. 56 5.4.2.3 Domeni ............................................................................. 57 5.4.2.4 Relacije ............................................................................. 57

6 MODEL INFORMACIONOG SISTEMA ODBOJKAŠKOG KLUBA ......................................................................

60

6.1 Analiza postojećeg stanja organizacije i informatizacije klubova ........... 64 6.1.1 Analiza stanja organizacione strukture odbojkaških klubova ....... 64 6.1.2 Analiza nivoa informatizacije odbojkaških klubova ...................... 70

6.2 Funkcionalno modeliranje ........................................................................ 77 6.2.1 Sportski podsistem (A1) ................................................................ 87

6.2.1.1 Funkcija trenažnog rada .................................................... 89 6.2.1.2 Funkcija takmičenja .......................................................... 90 6.2.1.3 Funkcija dijagnostike ....................................................... 92 6.2.1.4 Funkcija selekcije ............................................................. 93

6.2.2 Poslovni podsistem (A2) ............................................................... 94

6.2.2.1 Administracija (A2.1) ....................................................... 96 6.2.2.2 Finansije (A2.2) ................................................................ 97 6.2.2.3 Marketing (A2.3.) ............................................................. 98 6.2.2.4 Odnosi sa javnošću (A2.4.) .............................................. 99

6.2.3 Upravni podsistem (A3) ................................................................ 101 6.2.3.1 Strateško planiranja i kontrole (A3.1)............................... 103 6.2.3.2 Stručno-pedagoški rad (A3.2) ........................................... 104 6.2.3.3 Upravno-izvršna funkcija (A3.3) ...................................... 105

6.3 Informaciono modeliranje....................................................................... 107 6.3.1 Trenažni rad (A1.1) ..................................................................... 108 6.3.2 Takmičarska aktivnost (A1.2) ..................................................... 110 6.3.3 Dijagnostika (A1.3) ..................................................................... 114 6.3.4 Selekcija (A1.4) ........................................................................... 116 6.3.5 Administracija (A2.1) .................................................................. 119 6.3.6 Finansije (A2.2) ........................................................................... 121 6.3.7 Marketing (A2.3) ......................................................................... 123 6.3.8 Odnosi sa javnošću (A2.4) ........................................................... 125 6.3.9 Strateško planiranje i kontrola (A3.1) ......................................... 126 6.3.10 Stručno-pedagoški rad (A3.2) ...................................................... 128 6.3.11 Upravno-izvršna funkcija (A3.3) ................................................. 130

6.4 Aplikativno modeliranje ......................................................................... 131 6.4.1 Model podataka informacionog sistema odbojkaškog kluba ........ 131 6.4.2 Prikaz programske podrške informacionom sistemu

odbojkaškog kluba......................................................................... 150

6.4.2.1 Koncept izrade i osnovni elementi aplikacije ISOK ....... 150 6.4.2.2 Opcije glavnog menija aplikacije ISOK ......................... 153

7 TEORIJSKA I PRAKTIČNA VREDNOST RADA .......................... 176

8 ZAKLJUČAK .............................................................................................. 178

9 LITERATURA ............................................................................................ 182

10 PRILOZI ........................................................................................................ 187

Željko Krneta – Doktorska disertacija UVOD

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Novi Sad

4

111 UUUVVVOOODDD

Sport kao društveni fenomen globalnog karaktera sa vidnim prisustvom u gotovo svim

segmentima ljudskog društva, prepun je informacija u svim njihovim pojavnim oblicima i

manifestacijama. Sport zasigurno predstavlja ljudsku delatnost u kojoj informacija ima

jednu od centralnih uloga, što proističe i iz same suštine sporta u kome je jasno definisan

cilj u vidu sportskog rezultata. Kao jasno valorizovana aktivnost sport se ne može zasnivati

na improvizaciji i malom broju informacija, već upravo na visoko organizovanim, jasno

definisanim i na temelju velikog broja informacija zasnovanim aktivnostima. Te su

aktivnosti uvek usmerena ka jasno definisanom cilju kome se teži. Zato je u sportu od

izuzetnog značaja proces prikupljanja, obrade, analize i razmene informacija na svim

nivoima sportske delatnosti, od samog takmičenja do menadžmenta sportskih aktivnosti.

U strukturi sportskih aktivnosti i organizacija u kojima se te sportske aktivnosti

sprovode, jasno definisanu ulogu ima Klub kao osnovna organizaciona ćelija savremenog

sporta. Klub se u istorijskom smislu jasno izdvojio kao neposredni, može se reći izvršni

organizacioni oblik sportskih aktivnosti. U klubu se sjedinjuju i prepliću interesi većine



5

neposrednih aktera sportskih aktivnosti, s jedne strane onih koji direktno učestvuju u

sportskim dogañajima (sportisti, treneri, stručni saradnici i td.) i s druge strane onih koji

obezbeñuju sve neophodne uslove za uspešnu realizaciju tih sportskih aktivnosti

(menadžment kluba, sportski savezi, sudije i dr.). ‚

Radeći dugo godina kao trener svih kategorija u ženskoj odbojci a zatim i kao deo

upravne strukture odbojkaškog kluba, primetio sam nedostatak adekvatne organizacije

kluba u segmentu prikupljanja i obrade informacija koje pristižu u klub ili se generišu u

njegovom radu. Postepeno uvoñenje informacionih tehnologija u rad odbojkaških klubova

poslednjih godina, donelo je odreñeno poboljšanje efikasnosti rada, pre svega

administracije klubova. Tome su doprineli i odbojkaški savezi i udruženja, koji su sve više

prelazili na korišćenje pogodnosti koje pruža informaciona tehnologija u njihovom radu.

Tako je danas gotova sva komunikacija i korespondencija izmeñu tih organa i odbojkaških

klubova prevedena u elektronsku formu, putem korišćenja elektronske pošte i objavljivanja

dokumenata u elektronskoj formi na sajtovima odbojkaških organizacija.

U samim odbojkaškim klubovima, pre svega u onim sa većom materijalnom

osnovom, informacione tehnologije su našle svoje mesto u administraciji a samo donekle u

ostalim segmentima rada klubova. U takmičarskim i trenažnim aktivnostima se veoma

malo ili uopšte ne koriste informacione tehnologije. Osim praćenja statistike utakmica

(skauting), gde se informacione tehnologije koriste u značajnoj meri, gotovo da nema

njihove primene u ostalim sportskim aktivnostima. Pored toga, retki su slučajevi

objedinjavanja i integracije informacija u informacione sisteme odbojkaških klubova.

Navedena zapažanja, kao i dugogodišnje praćenje i korišćenje informacionih

tehnologija u radu, opredelili su nas da pristupimo izradi jednog integralnog informacionog

sistema odbojkaškog kluba koji bi pokrio najvažnije segmente rada kluba.

1.1 Pristupna razmatranja

Primena informacionih tehnologija u sportu datira od samih početaka razvoja

informatike kao svojstvene naučne discipline. Sami počeci vezani su za sportske dogañaje,

njihovo praćenje i analizu. Imajući u vidu popularnost sportskih dogañaja i njihovu

medijsku pokrivenost, sasvim je razumljivo da su informacione tehnologije svoju najveću

primenu našle upravo u sferi organizacije velikih sportskih manifestacija kao što su

Olimpijske igre, Svetska ili regionalna takmičenja. Od pojedinačnih i jednostavnijih



6

primena informacionih tehnologija u organizaciji sportskih dogañaja, danas se došlo do

sveobuhvatnih integrisanih rešenja zasnovanih na najsavremenijim dostignućima. Danas se

ni jedan veliki sportski dogañaj ne može zamisliti bez logističke podrške informacionih

tehnologija u svim segmentima i funkcijama tih manifestacija.

Koliki je obim i značaj primene informacionih tehnologija u velikim sportskim

manifestacijama kakve su Olimpijske igre vidi se iz podataka koje je izneo dr Jacques

Rogge, predsednik Meñunarodnog Olimpijskog Komiteta u martu 2002. godine, govoreći

o organizaciji Zimskih olimpijskih igara u Salt Lake City 2002. godine:

� bilo je angažovano 1.350 informatičkih stručnjaka,

� postavljeno je 32.000 milja optičkih kablova,

� korišćeno je 5.000 računara i 1.210 printera,

� konfigurisano je 225 servera,

� napisano je i testirano 40 aplikacija sa 3.5 miliona linija koda ...

Pristup realizaciji jednog takvog projekta obuhvatio je razvoj i integraciju tri velika

upravljačka sistema :

1. Operations managements – upravljanje i komunikacija izmeñu baza podataka i

sportskih borilišta, uključujući opremu, kadrove i operacije.

2. Games Managment Systems – upravljanje setom aplikacija za podršku

logistike igara, uključujući planiranje, akreditacije, transport, smeštaj, dolazak,

medicinski nadzor, kvalifikacije i protokol Olimpijskog sela.

3. Information Diffusion Systems – sistem koji je obuhvatio trenutno prihvatanje,

obradu, distribuciju i analizu podataka sa sportskih borilišta, kao i bazu

podataka o svim takmičarima i njihovim dotadašnjim rezultatima.

Izneti primer izgradnje jednog integrisanog informacionog sistema velikog

sportskog dogañaja zasnovanog na informacionim tehnologijama, jasno govori o složenosti

takvih sistema. Možda je upravo ta složenost doprinela tome da se integrisani informacioni

sistemi u sportu malo primenjuju van velikih sportskih manifestacija. Oni su prisutni još

uglavnom u velikim sportskim asocijacijama ili državnim institucijama zaduženim za

sport.



7

Na nivou sportskih klubova u našoj zemlji, koliko je nama poznato, nisu

primenjivana integrisana rešenja u vidu posebno projektovanih informacionih sistema.

Primenjivana su parcijalna rešenja koja su pokrivala pojedine funkcije kluba, pre svega

poslovne i marketing funkcije. Malo je klubova koji su u većem obimu pristupili primeni

informacionih tehnologija u svom poslovanju. U tom pogledu najmanje je pokriven

sportski segment funkcionisanja klubova, gde se informacione tehnologije primenjuju

gotovo isključivo u analizi takmičarskih aktivnosti (skauting).

Savremeni pristup projektovanju informacionih sistema zasniva se na primeni

modeliranja kao osnovne metode ovog procesa. Modeliranje treba da omogući da

informacioni sistem što objektivnije prikaže realni svet, njegova bivša i sadašnja stanja, da

omogući predikciju budućeg ponašanja sistema i obezbedi njegov stalni razvoj. U procesu

modeliranja eliminišu se detalji sistema koji se proučava a ističu najvažniji elementi i

funkcije sistema. Time se izbegavaju dvosmislenosti i nepreciznosti u definisanju strukture

i funkcija informacionog sistema. Kao prolazni nivo modeliranja stvara se Prototip

informacionog sistema, koji se zatim može testirati kroz proces simulacije rada sistema. Na

taj način se dolazi do informacija o potrebnim korekcijama i dopunama sistema, a uočeni

nedostaci se otklanjaju pre same primene.

U procesu modeliranja informacionog sistema polazi se od njegove integrisane

prezentacije u vidu konteksnog dijagrama koji grafički prikazuje osnovne aktivnosti

sistema, njegove kontrolne funkcije i mehanizme delovanja, te osnovne izlazne objekte

sistema. Grafički prikaz se realizuje po odreñenim standardima i on je opšteprihvaćen

način prezentacije modela informacionog sistema jer se radi o jasnom i lako razumljivom

obliku opisa složenih informacionih sistema. Zatim se vrši dekompozicija sistema na niže

nivoe sa sve više detalja ali tako da se ističu samo oni najvažniji za funkcionisanje sistema.

Tu se definišu relacije elemenata sistema, njihova pravila i uslovi rada, tako da se

sagledaju sve relevantne informacije koje se javljaju u sistemu. Te se informacije definišu

tako da se reprezentuju odreñenim podacima o stanju sistema, njegovim promenama i

budućem statusu. Za sve navedene faze razvoja informacionog sistema postoje adekvatne

metodologije modeliranja koje su precizno definisane i lako razumljive za krajnje

korisnike.

Kroz modeliranje procesa i aktivnosti informacionog sistema, dolazi se do

definisanja adekvatnog modela podataka koji će opisati sistem i omogućiti njegovo

funkcionisanje u realnom okruženju, pre svega njegovu dinamičku i razvojnu funkciju. U



8

tom smislu se razvija i adekvatna baza podataka, primenjuje odgovarajući sistem za

upravljanje tom bazom, a sve u funkciji podrške osnovnim funkcijama kluba.

1.2 Definicije osnovnih pojmova

Da bi se adekvatno i potpuno razumeo i definisao pojam Model informacionog

sistema, neophodno je odrediti izvorišta ovog pojma. Njih pre svega treba tražiti u

Informatici i Teoriji informacija, naučnim disciplinama koje se bave informacijom u užem

i širem smislu.

Termin Informatika nastao je spajanjem prva dva sloga francuske reči information

i poslednja dva sloga reči automatique. Sam izraz se različito koristi u raznim jezicima, ali

obično se javlja kao sinonim za pojam ''automatska obrada podataka'', ''nauka o

kompjuterima'' (Computer science) ili ''nauka o informacijama'' (Information science).

Informatika se može posmatrati i kao praktična delatnost i kao nauka savremenog tipa.

Brojne su definicije informatike koje se pominju u našoj i stranoj literaturi.

Izdvojili smo onu koja se navodi u Opštoj enciklopediji Jugoslovenskog leksikografskog

zavoda ''Informatika je naučna disciplina koja proučava strukturu i svojstva informacija te

zakonitosti informatičke delatnosti, njezinu teoriju, istorijat, metodologiju i organizaciju .

Cilj je informatike razrada optimalnih metoda i sredstava primanja, čuvanja, prenosa,

obrade, pronalaženja i korišćenja informacija ... ''.

U smislu praktične ljudske delatnosti informatika se definiše na različite načine.

Tako se u nekim rečnicima engleskog govornog područja definiše kao: ''Nauka koja se bavi

prikupljanjem, manipulacijom, klasifikacijom, čuvanjem i pretraživanjem snimljenog

znanja'' (The American Heritage® Dictionary of the English Language, 2009); ili ''Nauka o

prikupljanju, proceni, organizaciji i širenju informacija, najčešće uz korišćenje računara''

(Collins English Dictionary, 2003).

Informatika se može u punom smislu smatrati naukom jer se bavi racionalno

utemeljenom celinom znanja, koristi se definisanim pojmovima i razvila je sebi svojstven

skup istraživačkih metoda. Radi se o nauci interdisciplinarnog karaktera, dakle nauci

nastaloj sintezom saznanja drugih nauka i sopstvenih saznanja.



9

Pojam informacija je složen i različito se shvata i definiše. Tvorac kibernetike

poznati naučnik Norbert Viner kaže ''Informacijom se naziva sadržaj onoga što

razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagoñavamo i dok utičemo na njega

svojim prilagoñavanjem. Proces primanja i korišćenja informacija je proces našeg

prilagoñavanja slučajnostima spoljne okoline i našeg nastojanja da u toj okolini

delotvorno živimo'' (Viner, 1964). Viner se ovde usredsreñuje na interakciju čoveka i

okoline, dok ruski autor Ščedrin proširuje pojam informacije i kaže '' informacija se smatra

ukupnošću različitih saopštenja o dogañajima koji se dogañaju u spoljnoj sredini i u

samom sistemu, saopštenja o promenama parametara sistema koje dostižu prag osetljivosti

i izazivaju promene pojedinih delova sistema upravljanja. Informacija kao takva uvek

odstranjuje neodreñenost, i po pravilu je povezana sa novim, ranije nepoznatim pojavama

i činjenicama. '' (prema: Han i Balaban, 1989). Ovde se ističe i stanje sistema kao važan

izvor informacija, kao i saznajna suština svake informacije.

Može se reći da je ''informacija element saznanja koji se odnosi na neku činjenicu

ili dogañaj, a koji se može prenositi pomoću signala ili kombinacije signala. Informacija

donosi čoveku pojmove sadržane u skupu podataka ili instrukcija. Prenošenje, čuvanje i

obrada informacija zahteva da ih prethodno materijalizujemo u vidu signala'' (Han i

Balaban, 1989).

U gore navedenim definicijama javlja se odreñeni broj pojmova koji nužno traže

pojašnjenje i usko su vezani za predmet rada. To su pojmovi signal, znak i podatak.

Signal se najčešće definiše kao fizički prikazan podatak. Signal u suštini

predstavlja fizički odraz informacije.

Znak se obično definiše kao element ili skup elemenata odreñenih za prikazivanje

informacija. Znak se uzima iz nekog konačnog skupa znakova koji se naziva i “repertoar

znakova“. Znak u suštini predstavlja jednog od najčešćih nosilaca informacija.

Podatak je znak ili skup znakova koji predstavljaju informaciju na takav način da

se ona može čuvati i kasnije koristiti.

Definišući pojam informacije i pojmove vezane za informaciju, došli smo do pojma

koji ih integriše. To je pojam komunikacija . Pod komunikacijom se, u užem smislu,

podrazumeva proces prenošenja informacija putem predaje i prijema signala. U smislu

teorije informacija i kibernetike, komunikacija se shvata mnogo šire i obuhvata opštenje



10

izmeñu dinamičkih sistema uopšte, izmeñu njihovih podsistemima, bez obzira na njihovu

prirodu (mašina, organizam, organizacija ...).

Na slici 1, prikazana je opšta šema procesa komunikacije. Kretanje informacije od

njenog izvora prolazi kroz nekoliko faza. Informacija se prvo kodira, pretvara u niz

znakova koji je jednoznačno odreñuju, zatim se putem odašiljača šalje odreñenim kanalom

ka nekom prijemniku. U toku prenosa kanalom, informacija trpi smetnje-šumove u vidu

raznih spoljašnjih uticaja, koji mogu biti pozitivni i negativni.

Slika 1. Opšta šema procesa komunikacije

Nakon prijema informacija se dekodira u razumljiv oblik za primaoca, čime se

komunikacija završava. Osnovni uslov za uspešnu komunikaciju je postojanje, i na strani

predajnika i na strani prijemnika, zajedničkog repertoara signala razumljivih za obe strane.

Bez uspešne komunikacije nema ni prenosa informacija i zato proces komunikacije ima

veliki značaj u teoriji informacija.

U stvarnosti proces komunikacije, odnosno prenosa informacija, permanentno se

dešava izmeñu različitih elemenata nekog sistema ili unutar samog sistema. Ti elementi

imaju različita svojstva i izmeñu njih postoje odreñeni odnosi koji se mogu s vremenom

menjati.

Termin sistem potiče od grčke reči systema koja označava nešto što je sastavljeno

iz delova, skup elemenata. Sistem se može definisati kao skup nekih uzajamno povezanih

elemenata i odnosa koji postoje izmeñu njih, koji po nekoj zajedničkoj odrednici čine

skladnu celinu. Odnosi izmeñu elemenata u sistemu nisu slučajni i neodreñeni, oni su

ureñeni na odreñeni način i predstavljaju svrsishodnu celinu. Svaki sistem ima cilj koji po

pravilu predstavlja neko željeno stanje sistema u odreñenom trenutku ili intervalu vremena.



11

Svaki sistem sadrži četiri osnovne komponente:

1. Strukturu – ureñeni skup elemenata koji su meñusobno usko povezani.

2. Promenljive – skup vrednosti koje karakterišu stanje sistema.

3. Informacije – svojstva i obeležja elemenata sistema.

4. Funkciju – aktivnosti koje obavlja sistem pri transformaciji stanja.

U funkcionisanju svakog sistema ključni momenat je proces upravljanja sistemom.

Od efikasnosti upravljanja sistemom u mnogome zavisi i rezultat njegovog rada, kako

sistema u celini tako i pojedinih njegovih komponenti.

Termin model u najširem smislu označava predstavu nekog originala. Original je

najčešće deo našeg okruženja i kao takav realan, ali može biti i apstraktan. Model uvek teži

ka tome da što realnije predstavi original uz simplifikaciju realnosti. Model nekog sistema

je apstrakcija tog realnog sistema iz odreñenog ugla posmatranja. Namena modela je što

bolje razumevanje sistema koji se razvija. Veoma bitna osobina modela je sredstvo

predstavljanja. U slučaju modela informacionih sistema podaci su sredstvo predstavljanja

modela.

Informacioni sistem je skup podataka o nekom sistemu i skup postupaka za

njihovo održavanje i korišćenje (Blagojević, 1998). Pri tome podaci u informacionom

sistemu svojom strukturom odgovaraju strukturi realnog sistema a svojim sadržajem

odgovaraju stanju tog sistema. To je skup meñusobno povezanih elemenata koji rade

zajedno u cilju prikupljanja, čuvanja, obrade i distribucije informacija. Informacioni

sistemi osnovnu funkciju imaju u podršci analizi, odlučivanju, koordinaciji i kontroli u

organizaciji.

Da bi se obezbedila adekvatna struktura i stanje informacionog sistema, mora se

kreirati odgovarajući model podataka. Model podataka jednog informacionog sistema

treba da precizno definiše ustrojstvo samih podataka, predvidi postupke za održavanje i

korišćenje podataka i da definiše ograničenja nad tim podacima koja odgovaraju

ograničenjima u originalnom sistemu.

Željko Krneta – Doktorska disertacija TEORIJSKI OKVIR RADA


12

222 TTTEEEOOORRRIIIJJJSSSKKKIII OOOKKKVVVIIIRRR RRRAAADDDAAA

Projektovanje modela informacionog sistema zahteva primenu metodologije koja treba da

obezbedi realizaciju svih faza razvoja informacionog sistema. Obzirom na složenost ovog

procesa ne postoji jedinstvena i opšteprihvaćena metodologija koja bi obuhvatila sve faze

razvoja informacionog sistema. Svaka od faza projektovanja zahteva i specifične

metodološke pristupe i tehnike koje su prilagoñene rešavanju zahteva pojedinih faza. Isto

tako, razvijene su razne metode za projektovanje pojedinih segmenata informacionog

sistema, pre svega u zavisnosti od oblasti primene (proizvodnja, infrastruktura, bankarstvo

i td.), načina realizacije i primene softverskih (software) i hardverskih (hardware) rešenja

kao podrške informacionom sistemu.

Izbor adekvatnih metoda i tehnika za projektovanje modela informacionog sistema

odbojkaškog kluba, mora se zasnivati na analizi teorijskih okvira primene pojedinih

metodologija iz oblasti informacionih tehnologija. Izbor koncepta razvoja informacionog

sistema odbojkaškog kluba mora biti u saglasnosti sa stvarnim potrebama njegove



13

informatizacije, primeren stepenu njegovog razvoja i realno primenljiv. S druge strane,

izbor metodologije mora biti u skladu sa informacionim potrebama odbojkaškog kluba i

okruženja u kome klub deluje.

2.1 Proces informatizacije i informacione potrebe

Upravljanje informacijama je preduslov za valjanu primenu informatike u sportu.

Postoji opšta saglasnost stručne javnosti da izvori informacija ili informacioni resursi

imaju veliki značaj u gotovo svim sferama ljudskog života. Informacije, kao i drugi resursi,

doprinose valjanom funkcionisanju organizacije kakva je sportski klub.

U procesu upravljanja informacijama prisutno je nekoliko važnih pravila. Prvo je

izraženo u činjenici da nije moguće biti potpuno informisan. Korisnik često ne mora uvek

imati jasnu predstavu o svojim informacionim potrebama. Drugo pravilo je sadržano u

činjenici da su informacije potrebne korisnicima i da postoji težnja da se korisnik snabde sa

što više informacija. Treće pravilo je da opis jednog problema jeste funkcija stanja

prikupljenih informacija u datom trenutku, što znači da opis problema evoluira u vremenu.

Informatizacija (engl. informatization) je proces u kome se informacione

tehnologije i komunikacije koriste kao osnova za budući razvoj informacionog društva

(Everett Rogers, 2000). Informatizacija bitno utiče na uspešnost upravljanja nekim

sistemom, omogućujući donosiocima odluka dobar pregled podataka potrebnih za

donošenje odluka. Informatizacija obuhvata više procesa od kojih je najčešće spominjan

proces kompjuterizacije, odnosno opremanja neke organizacije ureñajima koji mogu brzo i

efikasno zameniti radnu snagu u baratanju informacijama. Ne manje važni procesi

informatizacije su organizacija i edukacija. Organizacija treba da obezbedi adekvatno i

svrsishodno korišćenje informacija a edukacija da osposobi korisnike da u potpunosti

koriste dostupne informacije.

Kada se analizira proces informatizacije sporta u našoj zemlji, može se konstatovati

da je, na žalost, taj proces kod nas u početnoj fazi. Računari su ušli u naše sportske klubove

ali se uglavnom radi o njihovoj primeni u administraciji klubova, pre svega onih većih, a

samo delimično u takmičarskim i trenažnim aktivnostima. Brojni su faktori koji su tome

doprineli, od slabe materijalne baze klubova i sporta uopšte, do inertnosti glavnih

strateških planera u oblasti sporta. Ima se utisak da sportski radnici, a posebno ljudi u



14

sportskim forumima nisu sagledali u dovoljnoj meri važnost procesa informatizacije

društva, pa i sporta kao njegovog integralnog dela.

U osnovi svakog proučavanja i istraživanja koncepcije informacionih sistema je

sagledavanje i izražavanje informacionih potreba. U rešavanju ovog problema koriste se

dva osnovna prilaz istraživanju informacionih potreba :

1. Analiti čki prilaz, koji se sastoji u tome da se informacione potrebe iskazuju na

osnovu postojećeg, zatečenog stanja sistema.

2. Sistemski prilaz se sastoji u ispitivanju tekućih i budućih potreba za

informacijama, pri čemu se ne vodi računa o zatečenom stanju samog sistema.

Sistemski prilaz se temelji na činjenici da informacione potrebe ne moraju

odgovarati onome što je zatečeno u datom trenutku i da one podležu principu evolutivnosti.

Izmeñu ova dva krajnja prilaza, moguće su različite kompromisne strategije koje se sastoje

u analizi postojećeg stanja, a vode računa o budućim potrebama unutar sistema, na primer,

na nivou upravljanja. Poreñenje analitičkog i sistemskog prilaza ukazuje na prednost

sistemskog prilaza kao sredstva za definisanje složenih sistema. Prednost sistemskog

prilaza se posebno ogleda u odnosu prema sredini (okruženju). Definicija sistema se ovde

dopunjava identifikovanjem komplementarnih sistema, koji su predstavljeni objektima koji

ili vrše uticaj na sistem ili su pod uticajem analiziranog sistema.

Obzirom na procenjeni nivo informatizacije u našim odbojkaškim klubovima, pri

projektovanju informacionog sistema odbojkaškog kluba, neophodno je poći od sistemskog

prilaza proceni informacionih potreba i izgradnje koncepta tog sistema. Analiza stanja se

takoñe mora uzeti u obzir u svim fazama razvoja informacionog sistema, ali ne u smislu

ograničenja već u smislu definisanja polazne osnove za nadogradnju sistema.

2.2 Modeli informacionih sistema

Tokom razvoja informacionih tehnologija i njihove primene u mnogim segmentima

poslovanja i života ljudi, razvijen je veliko broj modela informacionih sistema, koji su

evoluirali kroz vreme prilagoñavajući se promenama. Danas se izdiferenciralo nekoliko

grupa modela informacionih sistema s obzirom na namenu :

1. Upravljački informacioni sistemi (MIS - Management Information Systems).

2. Sistemi za podršku odlučivanju (DSS - Decision Support Systems).



15

3. Ekspertski sistemi (ES – Expert Systems).

4. Distribuirani sistemi (DDBS – Distributed Database Systems).

U svakoj od ovih klasa modela razvijeno je puno podmodela koji su izraz

specifičnih potreba pojedinih grupa korisnika informacionih sistema.

Upravljački informacioni sistemi su sistemi koji u sebi objedinjuju niz funkcija za

obezbeñivanje informacija za menadžment organizacije, zasnovanih na informacionim

tehnologijama, sa ciljem optimalnog upravljanja organizacijom. Upravljački informacioni

sistem treba da obezbedi relevantnost informacija (značajne informacije za odlučivanje),

adekvatnost distribucije informacija (prave informacije na pravom mestu), pravovremenost

dobijanja informacije, odgovarajuću formu informacija (razumljivost informacija),

primerenost količine informacija i lak i brz pristup informacijama.

Sistem za podršku odlučivanju je sistem koji sadrži procedure za prijem, obradu i

tumačenje informacija koje daju podršku menadžeru pri odlučivanju. Da bi takav sistem

bio uspešan on mora biti jednostavan, robustan, lak za kontrolu, adaptivan i lak za

komunikaciju, odnosno interaktivan. Često se u ovom sistemu vrši modeliranje i simulacija

odlučivanja, kako bi se sagledale sve implikacije odluke i preduzele potrebne korekcije ako

je to neophodno.

Ekspertski sistemi se po nekim shvatanjima definišu kao poseban slučaj sistema za

podršku odlučivanju, dok prema drugima predstavljaju novi stupanj razvoja u evolutivnoj

lestvici informatičkih tehnologija. Neke od osnovnih osobina ovih sistema su: simbolička

priroda zadataka koje rešavaju, sposobnost da obrazlažu svoje ponašanje i zaključke, moć

da se usavršavaju (dopuna znanja) i rešavaju teške i složene zadatke. U centralnom delu

ekspertskih sistema su baze znanja (Knowlage base) koje omogućavaju osnovu funkciju

ovih sistema. Ekspertski sistemi uglavnom rešavaju probleme koji spadaju u kategorije:

interpretacija (tumačenje opaženih rezultata), dijagnoza (na osnovu podataka o entitetu

donose zaključak o njegovom stanju), predviñanje (na osnovu odreñenih modela i unetih

parametara zaključuju verovatne posledice), oblikovanje (sistemi za oblikovanje ili dizajn

razvijaju konfiguracije objekata na osnovu zadatih parametara), planiranje (za objekte koji

obavljaju neke funkcije oblikuju akcije na osnovu modela njihovog ponašanja),

kontrolisanje (na osnovu intepretacije aktuelne situacije adaptivno upravljaju ponašanjem

sistema da bi se obezbedio uspeh) i td.



16

Distribuirani sistemi su kolekcije baza podataka, meñusobno povezanih, koje su

distribuirane u nekoj kompjuterskoj mreži. Oni se dopunjavaju sa softverom koji

omogućava korišćenje distribuiranih baza podataka, omogućavanjem pristupa podacima na

mreži (DDBMS - Distributed Database Management System).

2.3 Metodologija razvoja informacionih sistema

Na današnjem nivou razvoja informacionih tehnologija i informatizacije, u svetu je

razvijen veći broj metodologija za razvoj i izgradnju informacionih sistema. Metodologije

koje su razvijene i koje se danas uspešno koriste su rezultat istraživanja tokom dugog

vremenskog perioda. Neke metodologije su parcijalne, neke globalne, ali sve koje su danas

u upotrebi su u većoj ili manjoj meri standardizovane. Standardizacija je izvršena na takav

način da metode uključuju brojne varijante kako bi bilo moguće njihovo prilagoñavanje

svakoj posebnoj situaciji. To je i razumljivo obzirom na širok dijapazon ljudskih delatnosti

u koje je proces informatizacije ušao i u kojima su informacioni sistemi razvijani.

Razlikuju se dve osnovne grupe metodologija razvoja IS:

� prvu grupu čine metodologije čiji je cilj reprezentacija, projektovanje i realizacija

informacionih sistema, a

� drugu grupu čine metodologije praćenja, kontrole i procene rezultata realizacije

izgradnje informacionih sistema.

Sve ove metodologije omogućavaju kvalitetan i adekvatan prilaz rešavanju

problema razvoja informacionih sistema. Danas se u praksi sreću najčešće :

1. Metodologija životnog ciklusa – koja analogno životnom ciklusu živih bića

obuhvata procese nastajanja, razvoja, funkcionisanja i završetka korišćenja

informacionog sistema.

2. Metodologija prototipskog razvoja – sastoji se u procesu brzog razvoja više

varijanti inicijalnih rešenja informacionog sistema, koji se zatim analiziraju i

koriguju zajedno sa korisnicima i tako dovode do faze implementacije.

3. Metodologija brzog projektovanja informacionog sistema – koja predstavlja

sintezu strukturalnih tehnika, modela podataka i programskih alata četvrte

generacije pomoću kojih se razvija informacioni sistem.



17

4. Objektno orijentisana metodologija – zasniva se na principima savremenih

metoda i tehnika objektnog pristupa razvoja baza podataka i softvera, a

sprovodi se kroz faze analize, dizajna i programiranja.

Za sve navedene metodologije zajedničko je da se razvoj svakog informacionog

sistema sastoji iz ciklusa odreñenih aktivnosti. U okviru pomenutih metodologija razvijene

su i odreñene metode i tehnike za realizaciju pojedinih aktivnosti razvoja informacionog

sistema, i to pretežno u vidu modela, od kojih su najčešće u upotrebi :

1. Model vodopada (Waterflow) – podrazumeva niz aktivnosti koje se smenjuju u

nizu u vidu kaskada vodopada, pri čemu je pored prelaska na narednu aktivnost,

moguć povratak na prethodnu.

2. Kaskadni model - kaskadni model je kolekcija modela vodopada primenjenih

na manje delove sistema koji se u vremenu dešavaju jedan za drugim.

3. Nelinearni model vodopada – kod ovog modela konceptualne faze se

primenjuju na celi sistem linearno, po modelu vodopada, do trenutka u kojem je

moguće sistem podeliti na manje podsisteme. Onda se razvoj podsistema odvija

zasebno i to tako što se svaki od podsistema razvija po svome životnom ciklusu,

opet po modelu vodopada.

4. Iterativno-inkrementalni model – u kome se prvo razvija inicijalni podskup

sistema, a nakon toga u nizu koraka formiraju njegove složenije verzije. Ovaj

model se realizuje po principu: planiraj malo - analiziraj malo - projektuj malo -

implementiraj malo. Baziran je na razvoju izvršnih komponenti, a korisnik i

projektant kroz proces formiraju meñusobni odnos i realizuju projektne

zadatke.

5. Model prototipskog razvoja – podržava rani razvoj komponenti sistema koje se,

na osnovu funkcionalnih specifikacija u prototipu simuliraju, analiziraju i

izvršavaju.

6. Spiralni model – razvoj se odvija po spirali tako da svaka petlja predstavlja niz

istih aktivnosti, koje sadrže najčešće definisanje sistemskih zahteva, dizajn i

razvoj sa verifikacijom. Zatim se izrañuje prototip i sprovodi simulacija,

definišu modeli i vrši testiranje. Tek nakon zaokruženja aktivnosti u jednoj

petlji se prelazi na planiranje i realizaciju sledeće.



18

7. CASE (Computer Aided Software Engeneering), model razvoja tehnikama

četvrte generacije – razvojni tim vrši specifikaciju karakteristika informacionog

sistema na visokom nivou apstrakcije, pre svega kroz modeliranje procesa i

podataka, pa se na osnovu unetih specifikacija, pomoću posebnih softverskih

alata automatski generiše izvorni kod aplikacija (BpWin, ErWin, Oracle

Designer, Rational Rose).

8. Kombinovani model – se zasniva na kombinovanju iznetih modela, pa i nekih

drugih, čime se podstiču dobri efekti svakog od njih.

Metodologije predstavljanja, projektovanja i realizacije informacionih sistema su

brojne i mogu biti klasifikovane prema izabranom pristupu na: analitičke, sistemske,

kognitivne i objektne. Danas se najviše koriste sistemske i objektne metodologije u raznim

varijantama. Pri tome se od sistemskih najčešće koristi metodologija životnog ciklusa i

model vodopada ili kombinovani model.

2.3.1 Metodologija životnog ciklusa

Životni ciklus razvoja sistema (SDLC - Systems Development Life Cycle) je

proces kroz koji sistem analitičari, softverski inženjeri, programeri i korisnici grade

informacione sisteme i kompjuterske aplikacije. U tom procesu koriste se razne metode,

tehnike i alati za razvoj informacionog sistema. Metoda se ovde predstavlja kao

sveobuhvatna i detaljna verzija životnog ciklusa razvoja sistema koja uključuje: korake u

svakoj od faza razvoja, individualne i grupne uloge za sve poslove, predefinisane rezultate

i standarde kvalitete za sve poslove, razvojne tehnike koje će se koristiti u svakom od

poslova. Tehnika se shvata kao pristup koji primjenjuje specifične alate i pravila u cilju

završetka jedne ili više podfaza u životnom ciklusu razvoja sistema. Dok se pod alatom

podrazumevaju procedure i tehnička pomagala koja automatizuju neke poslove razvoja


Životni ciklus informacionog sistema sa osnovnim fazama razvoja po modelu

vodopada, može se predstaviti dijagramom kao na Slici 2.



19

Slika 2. Životni ciklus informacionog sistema

Definisanje strategije i ciljeva razvoja informacionog sistema mora biti u skladu sa

strategijom i ciljevima organizacije za koju se sistem projektuje. Ona obuhvata analizu

savremenih pravaca razvoja informacionih sistema, sagledavanje mogućnosti primene

savremenih informacionih tehnologija i definisanje plana razvoja informacionog sistema.

Funkcionalno modeliranje ili snimanje postojećeg stanja, obuhvata dva pristupa :

� u prvom se primenom postupka odozdo-na-gore (down-up) pregledaju ulazna

dokumenta, kartoteke, fascikle, izlazna dokumenta, uzorci izveštaja, organizacioni

propisi o načinu rada (pravilnici) i definišu zahtevi i potrebe korisnika. Detaljno se

definišu neposredne aktivnosti i tokovi podataka sa konkretizacijom zadataka, a

� u drugom se postupkom odozgo-nadole (top-down) sagledava poslovanje top

menadžmenta. U tom postupku se vrši dekompozicija ciljeva, funkcija, procesa i

potreba organizacije sa stanovišta rukovodećeg tima.

U ovom ciklusu se najčešće koristi metoda Strukturne sistem analize. Ova metoda

se zasniva na izradi kontekstnih dijagrama, dekompoziciji funkcija sistema, definisanju

dijagrama aktivnosti i izgradnji rečnika podataka. To su tehnike koje služe za izradu jasne

grafičke specifikacije sistema, koja je pogodna za komunikaciju sa korisnikom. Radi se o

modeliranju rešenja koje se postupno razvija po sistemu top-down, polazeći od najvišeg,

najopštijeg nivoa prikaza, ka nižim nivoima sa sve više detalja strukture sistema. Pošto se

na ovom nivou razvoja informacionog sistema definiše logička osnova informacionih

potreba, bez obzira na fizička rešenja sistema, ova se faza naziva i Logički dizajn (Logical

design). Faza analize stanja informacionog sistema polazi od postojećeg fizičkog modela

sistema, od sagledavanja kako postojeći sistem radi, zatim se analizira šta postojeći sistem

1. Definisanje strategije

2. Funkcionalno modeliranje

3. Informaciono modeliranje

4. Aplikativno modeliranje

5. Implementacija sistema

6. Testiranje i dokumentovanje



20

radi, pa se na osnovu toga definiše šta budući sistem treba da radi, a na kraju kako budući

sistem treba da radi (Slika 3).

Slika 3. Redosled izgradnje Dijagrama toka podataka.

Pri snimanju postojećega stanja koriste se neke osnovne tehnike prikupljanja

informacija kao što su analiza službene dokumentacije, anketiranje, intervju, posmatranje i

izrada pretpostavki. Kao rezultat ove faze životnog ciklusa informacionog sistema treba da

bude izrada studije ili idejnog projekta izgradnje informacionog sistema, koji je osnova za

dalje aktivnosti.

Informaciono modeliranje je po većini autora ključna faza u izgradnji

informacionog sistema. Ona obuhvata aktivnosti na definisanju detaljnih zahteva korisnika,

kreiranju dijagrama tokova podataka (Data flow), identifikaciji entiteta sistema i izradi ER

dijagrama (Entity-relationship), kreiranje atributa entiteta i poslovnih pravila. Radi se o

dva osnovna procesa informacionog modeliranja ili projektovanja informacionog sistema :

• analizi strukture sistema, koja sadrži identifikaciju procesa u sistemu,

definisanje tokova podataka, definisanje skladišta podataka, identifikaciju

interfejsa koji učestvuju u tokovima podataka i

• izradu modela sistema, što obuhvata definisanje objekata sistema i definisanje

veza i relacija izmeñu objekata sistema.

Aplikativno modeliranje obuhvata više aktivnosti a najvažnije su: definisanje

fizičkog dizajna, generisanje baze podataka, izrada aplikacija (programiranje logike

aplikacije, kreiranje grafičkog interfejsa prema korisniku, definisanje menija, izgleda

formi, upita, definisanje standardnih izveštaja, testiranje aplikacija, definisanje rasporeda

softverskih komponenti).

2. Postojeći logički (šta sistem radi)

4. Budući fizi čki (kako sistem

treba da radi)

1. Postojeći fizički (kako sistem radi)

3. Budući logički (šta

sistem treba da



21

Implementacija obuhvata uvoñenje informacionog sistema, njegovo testiranje i

održavanje. Najvažnije aktivnosti su postavljanje i fizičko povezivanje opreme, instaliranje

softvera, postavljanje baze podataka, instaliranje aplikacija, inicijalno formiranje baze

podataka, izrada pomoćnih aplikacija za formiranje baze podataka, prikupljanje podataka

za bazu podataka, unos podataka u pomoćne datoteke, kontrola i sreñivanje podataka,

punjenje baze podataka i obuku korisnika na svim nivoima.

Testiranje i dokumentovanje je poslednja faza u kojoj se vrši testiranje svih

funkcija informacionog sistema u realnom okruženju. Vrši se praćenje funkcionisanja

sistema i otklanjaju uočeni nedostaci i problemi u radu. Pored toga, u ovoj fazi se pristupa

izradi kompletne dokumentacije svih elemenata informacionog sistema, u formi u kojoj se

kasnije sistem može kvalitetno analizirati i dograñivati u skladu sa promenama u sistemu i

njegovom okruženju.

2.3.2 Metodologija prototipskog razvoja

Metodologija prototipskog razvoja sastoji se u višestrukom ponavljanju životnog

ciklusa, pri čemu rezultat svake iteracije predstavlja jedan relativno mali, po pravilu

korisniku značajan deo projekta (inkrement). Za svaki inkrement je neophodno dva do tri

meseca razvoja. Objektno-orijentisani pristupi kao osnovnu ideju imaju iterativno-

inkrementalni razvoj informacionog sistema, po sistemu : planiraj malo, analiziraj malo,

projektuj malo i implementiraj malo. Interaktivno-inkrementalni razvoj je planiran i

organizovan, predvidiv, pravi izmene uz manje problema, baziran je na razvoju izvršnih

komponenti a ne dokumentacije, korisnik i projektant kroz proces formiraju meñusobni

odnos, manje je rizičan.

Najvažnije karakteristike ove metodologije su kontinuirana integracija, frekventne

izvršne realizacije i smanjenje rizika kroz stalno testiranje. Osnovni benefiti ove

metodologije su :

� tim je u stanju da završi projekat u odreñenom vremenu,

� moguće je neke od problema ostaviti za kasnije cikluse,

� svi koji učestvuju u projektu mogu bolje da organizuju posao.



22

2.3.3 Metodologija brzog projektovanja informacionog sistema

Ova metodologija predstavlja sintezu strukturalnih tehnika, modela podataka i

programskih alata četvrte generacije pomoću kojih se razvija informacioni sistem.

Programski alati koji se koriste u ovom procesu nazivaju se CASE - Computer Aided

Software Engeneering softverski alati. Oni pomažu procesu razvoja informacionog sistema

u svim aspektima. CASE alat može da pomaže i samo u nekim fazama, a ako pokriva celi

razvoj onda se naziva integralni CASE alat. Sastoji se iz modeliranja procesa i podataka,

pa se na osnovu unetih specifikacija, pomoću posebnih softverskih alata automatski

generiše izvorni kod aplikacija. Ova metodologija obezbeñuje razvoj informacionog

sistema za minimum vremena, uz maksimalnu produktivnost i kvalitet, pouzdano i

doprinosi standardizaciji softvera.

2.3.4 Objektno orijentisana metodologija

Objektno orijentisane metodologije zasnivaju se na konceptu projektovanja

informacionog sistema u kome su podaci i procesi koji deluju na te podatke ugrañeni u

stvari koje se nazivaju Objekti. Podaci o pojedinim objektima se nazivaju Osobine

(properties) a procesi koji služe za manipulaciju tim podacima se nazivaju Metode

(Methods) i ugrañeni su u same objekte. Strategija razvoja sistema i softvera se ovde

usmerava na primenu ranije definisanih objekata, koji se zatim prilagoñavaju konkretnoj

primeni i dinamički menjaju. Sistem se modeluje razlaganjem na objekte za koje se

definišu stanja i akcije nad objektima. Metode objektno orijentisane analize su

implementirane u univerzalni jezik modeliranja UML (Universal Modeling Language).

2.4 Modeli podataka i baze podataka

Model podataka je jedna konceptualna prezentacija strukture podataka koja je

neophodna nekoj bazi podataka. Struktura podataka obuhvata objekte podataka, veze koje

postoje izmeñu podataka i pravila koja odreñuju operacije nad podacima. Kao što samo

ime kaže, model podataka je fokusiran više na to koji su podaci neophodni i kako su oni

organizovani nego na operacije koje će biti primenjivane nad tim podacima. Ako se povuče

paralela, model podataka je ekvivalentan arhitektonskom planu neke zgrade.



23

Model podataka je nezavisan od hardvera i softvera koji se primenjuje. Model

podataka treba da prikaže podatke onako kako ih vide korisnici u realnom okruženju. On

služi kao most izmeñu koncepta koji stvaraju realni dogañaji i procesi i fizičke prezentacije

tog koncepta u bazi podataka.

Model podataka se sastoji iz tri komponente:

1. Strukturne – definiše strukture nad skupom atributa i nad skupom podataka. Sadrži

skup primitivnih koncepata i pravila za izgradnju složenih koncepata.

2. Integritetne – definiše ograničenja nad vrednostima atributa, veza izmeñu podataka

i meñusobnu uslovljenost podataka.

3. Operacijske – definiše operacije nad strukturama podataka i modelira dinamičke

osobine realnog sistema.

Model podataka se formira postupkom apstrakcije u kome se najpre biraju

najvažniji objekti (entiteti) koje model treba da sadrži, a zatim za svaki od njih relevantne

osobine (atributi) koje se u okviru modela predstavljaju. Model podataka odgovara svojoj

nameni ako korektno i ažurno predstavlja objekte i odnose izmeñu njih. Do danas je

razvijeno mnoštvo različitih modela podataka od kojih su najvažniji: hijerarhijski, mrežni,

entitet-odnos, relacioni i objektno orijentisani.

Baza podataka je integrisani skup podataka o nekom sistemu i skup postupaka za

njihovo održavanje i korišćenje, organizovan prema potrebama korisnika (Blagojević,

1998). Baza podataka je centralni i najvažniji deo informacionog sistema jedne

organizacije. Ona obuhvata sve relevantne podatke za funkcionisanje informacionog

sistema organizacije tako da maksimalno prati potrebe samih korisnika podataka.

Informacioni sistemi bazirani na bazama podataka i računarima su dominantni

oblik informacionog sistema u savremenom poslovnom okruženju. Pored same baze

podataka ovakav sistem sadrži i podsistem za upravljanje bazom podataka tzv. DBMS

(Database Managment Systems), programski paket koji je spona izmeñu same baze

podataka i korisnika.

Kod tradicionalnog informacionog sistema programi direktno pristupaju podacima

posredstvom operativnog sistema i postoji visok stepen njihove zavisnosti od podataka.

Kod baze podataka programi pristupaju podacima preko sistema za upravljanje bazom

podataka i u tom slučaju nema zavisnosti od podataka. U prvom slučaju svaka promena u



24

strukturi i opisu podataka mora da se ugradi u sve programe koji pristupaju podacima, dok

je u drugom slučaju to dovoljno uraditi u sistemu za upravljanje bazom.

Razvijen je veliki broj modela baza podataka koji su se koristili u projektovanju

informacionih sistema različite namene. Oni se prema načinu pristupa podacima u bazi

mogu svrstati u dve osnovne grupe:

1. Formatizovane – gde su podaci predstavljeni slogovima a integracija podataka i

veze izmeñu njih se predstavljaju ukazateljskim ulančavanjem slogova u stabla,

liste ili mreže. Te su strukture vidljive korisniku baze i on može da utiče na

operacije manipulacije nad podacima.

2. Relacione – podaci, njihova integracija i veze izmeñu njih predstavljaju se

isključivo relacijama, odnosno slogovima sa odgovarajućim sadržajem.

Sistem upravljanja bazom podataka (DBMS) je osnovni segment svake baze

podataka. Ovaj sistem predstavlja aktivni deo baze podataka, onaj deo koji je zadužen za

aktivnosti korišćenja i održavanja podataka. DBMS se javlja kao posrednik izmeñu

korisnika i operativnog sistema računara i zadužen je za transformaciju podataka u oblik

koji odgovara krajnjem korisniku i njegovim potrebama. Sistemi za upravljanje bazama

podataka zasnivaju se na visokoj integraciji svih faza razvoja baze podataka i putem

posebno konstruisanih formalnih jezika visokog nivoa vrše funkcije definisanja baze

podataka (DDL – Data Definision Language; jezik za opis baze podataka) bez obzira na

vrstu podataka, funkciju manipulacije podacima (DML – Data Manipulating Language;

jezik za opis manipulacije podacima) i funkcije kontrole pristupa bazi podataka (DCL –

Data Control Language; jezik za opis prava pristupa podacima u bazi). Danas je u upotrebi

veliki broj sistema za upravljanje bazama podataka, od kojih su najpoznatiji: Oracle,

Informix, SyBase, MS SQL , MYSQL i dr.

2.5 Metodologija modeliranja

Metodologija modeliranja omogućava opisivanje, analizu, klasifikaciju,

istraživanje, komuniciranje i simulaciju realnog sistema. Osnova modela se zasniva na

postojanju odreñene sličnosti izmeñu dva objekta. Ako se izmeñu dva objekta posmatranja

može utvrditi sličnost u bilo kom odreñenom smislu, onda izmeñu tih objekata postoji

odnos modela i originala, odnosno jedan se može smatrati originalom, a drugi njegovim

modelom.



25

Za postavljanje i rešavanje zadataka modeliranja složenih sistema može se koristiti

metoda crne kutije (Slika 4). Metoda crne kutije se primenjuje da bi se izbegao problem

složenosti sistema, koja se ogleda u postojanju velikog broja elemenata, njihovih atributa,

veza izmeñu njih i pravila povezivanja datih elemenata. S obzirom na složenost sistema,

posmatraju se samo ulazne i izlazne veličine sistema i na osnovu dugotrajnog proučavanja,

pokušava se utvrditi zakonitost procesa pretvaranja ulaza u izlaze.

Korisnik analizira i menja ulaze u sistem a kao rezultat procesa u crnoj kutiji

dobijaju se izlazne veličine, koje korisnik klasifikuje i sistematizuje. Nakon odreñenog

vremena postavljanja različitih ulaza u sistem, korisnik pokušava dedukcijom utvrditi

pravila pretvaranja ulaza u izlaze i na taj način predvideti ponašanje sistema. Meñutim, bez

obzira na to koliko se detaljno ispitivalo ponašanje crne kutije, ne mogu se izvesti potpuni

zaključci o njenoj unutrašnjosti, jer različiti sistemi mogu imati jednako ponašanje.

Slika 4. Šematski prikaz metode crne kutije.

Sistemi koji imaju jednake skupove ulaznih i izlaznih veličina i koji jednako

reaguju na spoljašnje uticaje nazivaju se izomorfnim sistemima.

Homeomorfni model je model postavljen na osnovu izabranog originala, oblikom

odgovara originalu, ali se ostvaruje sa znatno manjim brojem elemenata. Model je u

odreñenom odnosu sa originalom. Izmeñu modela i originala postoji analogija ili sličnost

koja je predstavljena sa jednakošću strukture, funkcija i ponašanja. Na osnovu date

sličnosti moguće je proučavanjem modela doći do novih saznanja o samom realnom

sistemu.

ULAZ METODA ’’CRNA KUTIJA’’

IZLAZ

manipulacija klasifikacija

Izvršilac eksperimenta

a

PRAVILA

dedukcija



26

U procesu projektovanja informacionog sistema kao jedna od osnovnih

metodologija izdvaja se metoda modeliranja. Modeliranje se intenzivno koristi u ranim i

centralnim fazama razvoja informacionog sistema kroz tri osnovna procesa: funkcionalno

modeliranje, informaciono modeliranje i aplikativno modeliranje.

Funkcionalno modeliranje obuhvata funkcionalnu dekompoziciju sistema i

definisanje stabla procesa i aktivnosti u sistemu (prilaz odozgo-nadole), definisanje

zahteva korisnika kroz analizu postojećih aktivnosti i odreñivanje tehničkih preduslova za

realizaciju ovog procesa. Za modeliranje procesa i aktivnosti informacionog sistema

obično se koristi njihova grafička prezentacija u vidu dijagrama procesa.

Informaciono modeliranje obuhvata definisanje detaljnih zahteva, kreiranje

modela podataka i definisanje pravila i ograničenja u sistemu. Ovaj proces je u razvoju

informacionog sistema najosetljiviji i najsloženiji. Potrebno je analizirati stanje sistema

dekompozicijom elemenata sistema, izvršiti spajanje odgovarajućih aktivnosti i elemisati

nepotrebne i utvrditi logički redosled aktivnosti. Kao rezultat ovog procesa treba da bude

detaljno stablo aktivnosti.

Aplikativno modeliranje usmereno je na dizajniranje fizičkog dela informacionog

sistema, generisanje strukture baze podataka i izradu same aplikacije kao podrške

korisnicima informacionog sistema.

2.6 Dosadašnja istraživanja

Iz prethodnih uvodnih izlaganja jasno se vidi da je predmet ove disertacije

interdisciplinarnog tipa, odnosno da ona zalazi u dve različite oblasti Informatiku i Sport.

U sklopu informatičke naučne oblasti obuhvaćena je uža oblast Informacionih sistema,

njihovo modeliranje, projektovanje i izgradnja. U sklopu nauke o sportu rad je usmeren ka

oblasti Odbojkaškog sporta, pre svega ka analizi integracije sistema informacija

neophodnih za funkcionisanje odbojkaškog kluba kao osnovnog strukturnog elementa

odbojkaškog sporta kod nas. U smislu iznetih napomena prikaz istraživanja je izložen u te

dve veće skupine.



27

2.6.1 Publikacije i istraživanja informacionih sistema

Dostupne publikacije i istraživanja vezana za informacione sisteme, obuhvataju

veliki broj različitih tema i istraživačkih problema. Od jednostavnih opisa različitih vrsta

informacionih sistema, do prezentacije složenih metoda za modelovanje, projektovanje i

realizaciju informacionih sistema. Takva raznolikost i širina interesovanja, dala je i

izuzetno veliku produkciju publikacija i radova. Stoga smo u izboru radova koji će biti

prezentovani pokušali da damo pregled karakterističnih tema i problema, kojima su se

autori bavili.

Jedan od zasigurno najvažnijih radova iz oblasti informacionih sistema, koji je

ostavio dubok trag u teoriji razvoja informacionih sistema je rad Zachman-a (1987) pod

nazivom A framework for information systems architeture. Zachman je, analizirajući

teorijske postavke u području razvoja informacionih sistema, pošao od neophodnosti

ustanovljavanja jednog zajedničkog okvira za različite arhitekture razvoja složenih

informacionih sistema.

Tabela 1. The Zachman Framework (Hay,D.C., 1997)

Šta (Podaci) Kako (Funkcije)

Gde (Mreže) Ko (Ljudi) Kada (Vreme)

Zašto (Motivacija)

Ciljevi / zadaci Lista stvari važnih za preduzeće

Lista procesa i aktivnosti preduzeća

Lista lokacija gde preduzeće posluje

Lista organizacionih jedinica

Lista poslovnih dogañaja

Lista poslovnih zadataka, strategije

Model poslovanja

Dijagrami relacija entiteta i atributa

Model procesa poslovanja

Mreža logističke podrške (linkovi)

Grafikon organizacije, uloge i funkcije.

Osnovna pravila poslovanja

Biznis plan

Model Informacionog sistema

Model podataka

Dijagrami toka podataka i arhitektura aplikacije

Arhitektura distribuiranog sistema

Arhitektura ljudskih resursa

Dijagrami zavisnosti, struktura procesa i život entiteta

Model biznis pravila

Tehnološki model

Struktura podataka (tabele i kolone)

Sistem dizajn: grafikoni strukture, pseudo-kod

Arhitektura sistema (hardware, software, tipovi)

Korisničko okruženje; dizajn sigurnosti

Dijagrami kontrole, struktura kontrole

Dizajn biznis pravila

Detaljna prezentacija

Dizajn podataka i fizička prezentacija

Detaljni dizajn aplikacije

Arhitektura mreže

Forme i ekrani, Arhitektura sigurnosti

Definisanje vremenskih tokova

Specifikacija biznis pravila u programu

Funkcioni

sistem

Konvertovani podaci

Izvršni aplikativni program

Komunikacioni kapaciteti

Trening ljudi Poslovni dogañaji

Pravila prisile



28

Polazeći od paralele sa radom arhitekte pri projektovanju jedne zgrade-objekta,

Zachman identifikuje osnovne faze razvoja informacionih sistema ističući da one pokrivaju

tri važna ''igrača'' u tom procesu: vlasnika (korisnika), dizajnera (projektanta) i graditelja

(programera). Vlasnik ima potrebu i predstavu čemu treba informacioni sistem da služi,

koja mu je osnovna svrha i namena, dizajner tu predstavu pretvara u model sistema, da bi

na kraju graditelj na osnovu tog logičkog i fizičkog dizajna realizovao informacioni sistem

koristeći raspoložive metodologije. Svaka od ove tri fundamentalne prezentacije jednog

sistema ima odreñeni nivo detalja, odnosno, svaka sledeća prezentacija ima viši nivo

detalja od prethodne.

Zachmanova arhitektura informacionog sistema predstavljena je u obliku jedne

kvadratne matrice 6 x 6, gde redovi matrice predstavljaju različite poglede na odreñeni

sistem iz perspektive različitih ljudi, dok kolone predstavljaju različite aspekte procesa

razvoja sistema (Tabela 1). Svaki od redova, pogleda na sistem, u osnovi je nezavisan ali

postoje i relacije izmeñu pogleda, dok je u svakom redu razrada sistema po kolonama sa

sve više detalja i konkretizacije. Zachmanova arhitektura i logika izgradnje informacionih

sistema doživela je u proteklom periodu dosta modifikacija i proširenja, a našla je primenu

u mnogim oblastima ljudske delatnosti.

Kimble i McLoughlin (1995) analizirali su uticaj informacionih tehnologija na

radne organizacije. Oni su identifikovali tri vrste modela: Tehnološke modele, Socijalne

modele i Integralne modele, koji daju različite poglede na ‘uticaj’ informacionih

tehnologija na radne organizacije. Ovi modeli korišćeni su i analizirani kroz studiju slučaja

koju su uradili autori da bi ispitali implikacije korišćenja kompjuter zasnovanih

informacionih sistema na rad menadžera. Zaključili su da uticaj informacionih sistema nije

jednoznačan i predvidljiv, već je to nelinearni proces koji se menja i razvija u vremenu.

Zaključili su takoñe da aktivnosti pojedinaca i grupa u sistemu nisu u potpunosti odreñene

spoljnim uticajima: ljudi različito reaguju i oblikuju sistem u različitim pravcima. U tom

smislu, uticaj kompjuter zasnovanih informacionih sistema na rad menadžera se ogleda u

donošenju odluka zasnovanih na tome kako se tehnologija koristi.

John Van Den Akker i Arno Siebes (1997) u svom radu predstavili su DEGAS

(Dynamic Entities Get Antonomous Status), posebno konstruisan aktivni model podataka

baziran na autonomiji objekata. Autori ukazuju na odnos aktivnih i privremenih elemenata

u bazi podataka. U DEGAS modelu aktivni elementi modela definišu ponašanje objekta u

obliku produkcionih pravila. Privremena dimenzija modela se odnosi na istoriju objekta



29

koja je takoñe uključena u DEGAS model podataka. Dalja specifičnost DEGAS modela je

potpuna integracija svih osobina objekta, kako potencijalnih tako i aktuelnih. Zapravo,

DEGAS model kombinuje dinamičke i strukturne specifikacije u jedan model. Pored toga,

DEGAS model dozvoljava razvoj sposobnosti objekata kroz jasnu distinkciju izmeñu

bitnih osobina i sposobnosti koje se mogu dodati ili izgubiti. Taj mehanizam omogućava

da DEGAS bude pogodan za funkcionalno modelovanje. Na kraju, autori ističu da je

segment pravila u DEGAS modelu jednostavan i generalan, jer dozvoljava različite

strategije raspodele veza i reakcije objekata na dogañaje u drugim segmentima modela.

Hartel, Denker, Kowsari, Krone i Hans-Dieter (1997) su predstavili deo

nacionalnog projekta za testiranje i sertifikovanje tehničkih ureñaja, u čijoj osnovi je

projekat informacionog sistema za podršku tim aktivnostima. Projekat je urañen uz

korišćenje formalnog objektno orijentisanog jezika za specifikaciju elemenata sistema.

Prvo je projektovan jedan apstraktni model organizacije informacionog sistema, koji je

kasnije poslužio kao baza za implementaciju relacionog modela baze podataka. Korišćen je

i poseban CASE alat u projektovanju same baze podataka.

Keng Siau i Rossi (1998) analizirali su područje metodologije modelovanja

informacionih sistema. Konstatovali su da postoje stotine metoda za modelovanje

informacionih sistema i da praktičari i istraživači stalno proizvode nove metode. Takva

količina metoda modelovanja sama po sebi ne predstavlja problem, već nedostatak

adekvatnih tehnika za njihovo ocenjivanje i vrednovanje, kao i načina izbora adekvatne

metode. Sledeća stavka koja značajno komplikuje situaciju je da su mnoge metode

modelovanja zasnovane na uopštenim opservacijama i intuiciji, dok teoretske osnove i

empirijski dokazi za većinu metoda nedostaju. U takvoj situaciji, konstatuju autori,

ocenjivanje i sistematizacija metoda modelovanja postaje krajnje potrebna. Poreñenje

različitih metoda modelovanja je korisno sa stanovišta sagledavanja njihovih dobrih i

slabih strana. Takva saznanja su neophodna i da bi se pristupilo izradi novih, savršenijih

metoda modelovanja. Prikaz tehnika i metoda za procenu metoda modelovanja, autori su

dali u dve veće skupine, empirijske i neempirijske tehnike. Kao neempirijske tehnike autori

su opisali tehnike metamodelovanja, metrijski pristup, paradigma analizu, kontingencijski

pristup i ontološki koncept. Kao empirijske tehnike prikazane su tehnika upitnika,

laboratorijskih eksperimenata, studije slučaja, akcionih i terenskih istraživanja.

Sudha Ram i G. Shankaranarayanan (1999) u svom radu su predstavili tehniku za

modelovanje semantike velike količine informacija i njihovo pretraživanje. Radi se o



30

informacionom prostoru koji sadrži podatke iz različitih heterogenih izvora, pohranjenih u

različitim formatima i distribuiranim na različitim lokacijama na internetu. Autori opisuju

prototip sistema nazvanog SEMQUEST (SEMantic based QUEry SysTem) koji se sastoji

iz grafički baziranih algoritama i omogućava korisniku da interaktivno pretražuje,

manipuliše i povezuje podatke iz velikog informacionog prostora u skladu sa svojim

potrebama. Sistem obezbeñuje korisniku fleksibilnost da sagleda koje su mu informacije na

raspolaganju, koje su relevantne, te kako uz pomoć vizuelnih alata da pribavi te

informacije. Sistem takoñe omogućava razmenu modula i ponovno korišćenje već

definisanih analiza i blokova koda.

Kerschberg i Weishar (2000) u svom radu ''Konceptualni modeli i arhitekture za

napredne informacione sisteme'', obrañuju nekoliko tema vezanih za konceptualno

modeliranje i podršku servisno orijentisanim, naprednim informacionim sistemima. Autori

analiziraju kako konceptualno modeliranje informacionih resursa može biti korišćeno za

integraciju informacija koje potiču iz različitih izvora, uključujući i interne i eksterne

podatke. Razrañuju ideju o izgradnji jednog inteligentnog rečnika podataka i daju rešenje u

obliku meta-modela takvog rečnika. Rečnik je zatim iskorišćen za kreiranje troslojne

arhitekture koja se sastoji od aktuelne šeme izvora podataka, jedne zatvorene objektno-

orijentisane apstraktne šeme izražene preko primitiva rečnika i jedne integrisane verzije

koja služi kao centralna šema. Deljenje informacija izmeñu činilaca sistema je takoñe

definisano, a specijalna šema za izvoz podataka/znanja/zadataka je predviñena da ujedini

zajedno objekte, relacije i pravila korišćenja sistema. Znanje koje se deli izmeñu činioca

sistema tokom kooperativne obrade upita je završeno korišćenjem paketa integrisanih

podataka-znanja.

Boccalatte, Giglio i Paolucci (2000) u svom radu daju prikaz i analizu

funkcionalnosti primene metodologije nazvane ISYDES (Information SYstems DEsign

Support), CASE alata za dizajn i razvoj informacionih sistema. Autori detaljno analiziraju

proces projektovanja informacionih sistema i konstatuju da u sistemu egzistiraju pasivne

informacije (podaci smešteni u fajlovima, tabelama, dokumentima i td.) i aktivne

informacije (funkcije i procedure kreirane za procesiranje podataka). Obe vrste informacija

se u metodologiji konceptualnog modeliranja mogu modelovati. Za pasivne se najčešće

koriste ER dijagrami koji se zatim uspešno transformišu u logičku strukturu relacione baze

podataka. Funkcije i procedure informacionog sistema se najčešće modeluju u obliku DFD

dijagrama (Data Flow Diagrams), koji se zatim redefinišu u zavisnosti od programskog



31

jezika za razvoj informacionog sistema koji se koristi. Metodologija ISYDES upravo kroz

primenu objektno orijentisanog CASE alata dozvoljava korisniku da kroz standardne

procedure definiše oba segmenta informacionog sistema. Osnovna ideja sistema je da se

definišu i smeste sve semantičke informacije koje karakterišu konceptualni dizajn u jednu

objektno orijentisanu bazu podataka, pa da se zatim primeni sistem procedura za

prevoñenje strukture podataka i funkcija u relacioni model informacionog sistema.

DeLone i McLean (2002) su izvršili analizu primene svog modela ocene uspešnosti

informacionih sistema, koji je nastao 1992. godine i uspešno se primenjivao u proteklom

periodu. Analizirali su peko 150 radova različitih autora da bi sagledali koje su dobre a

koje slabe strane njihovog modela, kao i da li ima novih pogleda na problem procene

uspešnosti informacionih sistema. Konstatovali su da ima nekoliko nezavisnih rešenja koja

su različita od njihovog (Grover,Jeong & Segars 1996; Smithson & Hirschheim 1998), ali

da ni jedan od njih nije ponudio nove elemente za procenu, tako da se njihov model može

nadograditi. Autori, nakon sveobuhvatne analize primene svog modela procene uspešnosti

informacionih sistema, daju predlog modifikacije originalnog modela. Na prvom

hijerarhijskom nivou pored varijabli Kvalitet sistema i Kvalitet informacija, autori uvode

još jednu varijablu Kvalitet servisa. Na srednjem nivou ostaju dve varijable Korišćenje

sistema i Zadovoljstvo korisnika, s time da se prva proširuje i varijablom Namera za

korišćenje sistema. Na poslednjem nivou dve varijable iz originalnog modela Individualni

uticaj i Organizacioni uticaj se zamenjuju jednom varijablom Mrežne beneficije.

I drugi autori su se bavili sagledavanjem efekata korišćenja modela

DeLone&McNeal u proceni uspešnosti informacionih sistema. Tako su Rai, Lang i Welker

(2002) sproveli empirijsko istraživanje sa ciljem da izvrše analizu DeLone i MaLean’s

modela i Seddon’s (1997) modela procene uspešnosti informacionih sistema. Strukturalna

metoda modelovanja je primenjena za podatke prikupljene upitnikom od 274 sistemska

korisnika jednog integrisanog informacionog sistema sa Univerziteta srednjeg zapada

SAD. Seddon i DeLone&Mclean strukturni modeli sadrže pet varijabli: kvalitet sistema,

kvalitet informacija, neposrednu korisnost, zadovoljstvo korisnika i stepen korišćenja

informacionog sistema. Oba modela su pokazala razumni stepen slaganja sa prikupljenim

podacima. Empirijski nalazi se slažu sa opštim teoretskim postavkama o uspešnosti

informacionih sistema datih u literaturi, uključujući tehnologiju prihvatljivosti modela i

teoriju planiranog ponašanja sistema. Rezultati ovog istraživanja podržavaju DeLone&

McLean’s fokus na integrisane informacione sisteme i njihov zaključak da uspešni



32

integrisani informacioni sistemi treba da se pažljivo analiziraju a njihova specifikacija u

datom kontekstu evidentira. Seddonov model dalje elaborira i ističe aspekte ovog modela i

efikasno integriše sve relacije modela date u literaturi. Nalazi autora takoñe podržavaju

Seddon-ovu postavku strukture sa tri kategorije: kvalitet sistema i informacija, mera

generalne percepcije korisnosti upotrebe informacionog sistema i ponašanje informacionog

sistema, pri definisanju uspešnosti informacionog sistema i njihovog uticaja na korišćenje


Arsovski i Milanović (2003) u svom radu ističu da permanentni razvoj novih

tehnologija nalaže potrebu dizajniranja i integrisanja ključnih procesa u preduzećima uz

primenu savremenih koncepata, metoda, tehnika, alata i informacionih tehnologija. Autori

su u radu izložili rezultate istraživanja zahteva i potreba vlasnika i menadžmenta malih i

srednjih preduzeća prema automatizovanim informacionim sistemima, koji integrišu bazne

procese unutar preduzeća i uspostavljaju efikasne komunikacije sa okruženjem. U radu su

razmatrani ključni entiteti i njihova meñuzavisnost kao neophodan minimum različitih

grupa podataka kojima se opisuju izabrani procesi za automatizaciju i integraciju. Autori

zaključuju da se razvoj i implementacija savremenih informacionih sistema mora biti

bazirana na primeni INTERNET koncepata, CASE XML alata i distribuiranih baza

podataka.

Barna i saradnici (2003) analizirali su primenu različitih metodologija za dizajn i

razvoj WEB informacionih sistema. Konstatovali su da je većina prisutnih metodologija

zasnovana na tehnici modelovanja. Razmatrane su metodologije RMM (Relationship

management methodology), OOHDM (Object-oriented hypermedia design methodology) i

UWE (UML based Web engineering methodology). Tipična metodologija dizajna WEB

informacionih sistema se sastoji iz 6 karakterističnih faza: analiza potreba, konceptualni

dizajn, navigacioni dizajn, adaptacioni dizajn, prezentacioni dizajn i implementaciju.

Svaka od analiziranih metodologija ima specifičnosti u realizaciji navedenih faza. Autori

posebno ističu metodologiju, koja se zasniva na automatskom generisanju adaptivnih

hipermedia prezentacija elemenata sistema. Sastoji se iz tri osnovna sloja: Semantik sloja –

definiše semantiku skladišta podataka kroz tehniku konceptualnog modeliranja, pri čemu je

skladište podataka virtuelno i prima podatke iz različitih spoljnih izvora koji se integrišu u

modelu, Aplikativni sloj – definiše apstraktnu hipermedia strukturu podataka kroz

aplikativno modeliranje bazirano na modelu korisnika i profila korisnika i Prezentacioni

sloj – definiše detalje prezentacije podataka kroz prezentaciono modeliranje. Autori ističu



33

prednosti ove metodologije i njenu sposobnost adaptacije statičkih i dinamičkih elemenata

sistema, što je čini savremenom metodologijom dizajna WEB informacionih sistema.

Chen i Hirschheim (2004) analizirali su razvoj istraživanja informacionih sistema i

kako se on odražava na praktičan i metodološki napredak koji je ostvaren u ovoj oblasti.

Analizirali su 1893 radova objavljenih u osam velikih časopisa izmeñu 1991 i 2001 godine.

Rezultati koje su dobili sugerišu da pozitivistička istraživanja dominiraju sa 81%

objavljenih empirijskih istraživanja. Konkretno, američki časopisi, za razliku od evropskih

časopisa, teže da budu pozitivistički, kvantitativni i istraživački orijentisani. U odnosu na

dizajn istraživanja, ankete su i dalje najčešće korišćen metod (41%), mada su i studije

slučaja bile značajno zastupljene (36%). Primetno je i povećanje kvalitativnih istraživanja

(30%), empirijskih studija (61%) i longitudinalnih analiza (33%) na uštrb laboratorijskih

eksperimenata (18%). Autori zaključuju da su istraživači u analiziranom periodu postali

zainteresovani za sticanje naučnih znanja u realnom okruženju i da dalje treba razvijati taj

pristup, uprkos drugačijim intencijama.

Pereira i Sousa (2004) su u svom radu predstavili metod za izgradnju

informacionog sistema preduzeća na osnovu Zachmanovog modela arhitekture preduzeća.

Oni razrañuju Zachmanov model tako da za svaku ćeliju u matrici arhitekture definišu

teoretsku osnovu, model, tehniku i alate za realizaciju, pri čemu posebno ukazuju na

relacije pojedinih ćelija. U prezentovanom modelu relacije pojedinih ćelija su

egzistencijalno zavisne i proizilaze jedna iz druge. Izloženi metod obezbeñuje kompletnu

primenu Zachmanovog modela u izgradnji informacionih sistema preduzeća.

Carlssson (2005) opširno analizira teoretske postavke akademskih istraživanja

informacionih sistema i ukazuje na ozbiljne probleme koji se javljaju u tim istraživanjima.

Autor ukazuje na to da je tekući teoretski okvir za dizajn informacionih sistema snažno

usmeren na artifakte informacionih tehnologija. Postojeći teoretski okvir ima malo

diskusije i razjašnjenja u vezi sa utemeljenom filozofijom, ali je najviše baziran na

pozitivizmu, tradicionalnom realizmu, odnosno pragmatizmu. Autor predlaže primenu

drugačijeg pristupa koji se temelji na postavki da informacioni sistemi moraju da se

posmatraju kao socijalno-tehnički sistemi a ne samo preko informaciono-tehnoloških

artifakta. Odgovarajuća filozofska postavka ovakvog pristupa bazira se na kritičkom

realizmu kao alternativi pozitivizmu i tradicionalnom realizmu. Okvir pretpostavlja da su

izlazne stavke naučnog dizajna informacionog sistema praktična saznanja u formi

praktično testiranih i utemeljenih tehnoloških pravila. Saznanja koja se stiču u dizajnu



34

informacionih sistema nastaju u procesu istraživanja ciklusa razvoja informacionih

sistema.

Nikolaidou i saradnici (2006) u svom radu analiziraju sistem inžinjering dizajna

informacionog sistema preduzeća zasnovan na Zahmanovoj teoriji. Autori predlažu

okruženje koje obuhvata metamodel, koji opisuje tri pogleda na sistem - funkcionalni,

topološki i fizički, metodologiju za razvoj informacionog sistema preduzeća zasnovanu na

ova tri pogleda i relacijama izmeñu njih, integraciju specifičnih programskih alata za

realizaciju zadataka projektovanja i odgovarajući lak za korišćenje interfejs za dizajn

sistema. Funkcionalni pogled u modelu opisuje arhitekturu sistema, ponašanje korisnika

(korisnički profili) i potrebe za programskim aplikacijama, a svaka od ovih komponenti je

dalje dekomponovana na detalje. Topološki pogled definiše pristupne tačke sistema

(objekti, kancelarije, odeljenja, servise i td.) i resurse potrebne za njegovo funkcionisanje

(procesi, dokumentacija i sl.). Fizički pogled odnosi se na definisanje odgovarajuće

mrežne podrške sistemu. Precizno su definisane i relacije izmeñu ovih pogleda i pravila

ponašanja u sistemu. Autori su dizajn okvira za razvoj informacionog sistema preduzeća

realizovali preko programskih alata uključenih u UML 2.0 (Unified Modelling Language).

Jovanović, Mrdalj i Gardiner (2006) predložili su ekstenziju Zachamnovog modela

arhitekture i okruženja za razvoj informacionog sistema, nazvavši je Zachman cube. Pošli

su od činjenice da klasična Zachmanova arhitektura ne pokriva sve oblasti razvoja

informacionog sistema, odnosno ne definiše odgovarajuće tehnologije za pojedine aspekte

i poglede definisane u Zachmanovom modelu. Autori zato predlažu uvoñenje treće

dimenzije u Zachmanov model, dimenziju tehnologije. Za svaki red (pogled) u

Zachmanovom modelu i za pojedine kolone (aspekte razvoja) oni su predložili

odgovarajuće tehnologije. U osnovi predloženih tehnologija su alati i metode sadržane u

UML 2.0 paketu, koji su inkorporirani u originalni model. Pored toga autori predlažu i

korišćenje Popkin programskih alata u pojedinim segmentima proširenog Zachanovog

modela.

Hsin Hsin Chang (2006) u svom radu poredi integraciju informacionih sisteme u

vrhunskim organizacijama i procenu top menadžmenta. Sve istraživane organizacije imale

su iskustva u primeni integrisanih informacionih sistema (Enterprise Resource Planning

systems), a neka i sa ekstenzijama za upravljanje lancem snabdevanja (Supply Chain

Management) i rukovoñenje orjentisano na kupce (Customer Relationship Management

systems). Opisana su i uporeñena područja delovanja integrisanih informacionih sistema,



35

opažanja starijih i generalnih menadžera o važnosti njihovih funkcija, benefiti i faktori

uspeha u primeni tih sistema. To je urañeno kroz intervju ispitivanje 49 starijih menadžera

i kvantitativnu procenu 219 vrhunskih kompanija sa iskustvom primene integrisanih

informacionih sistema. Iako dobijeni rezultati ukazuju na neke meñusobne razlike,

percepcije implementacije informacionih sistema kod ispitivanih kompanija i

menadžmenta su veoma slične. Uprava informacionih kompanija i ukupni značaj procene

poslovnih funkcija su u snažnoj korelacije sa ukupnim nivoom njihove implementacije, a

oni su težili da ocene koristi od informacionog sistema još više. Značaj ovih nalaza,

analiziran je dati su neki predlozi za dalja istraživanja, stavljajući ih u širem kontekstu. Bez

mnogo sumnje, utvrñene sličnosti važnije od postojećih razlika.

Ting-ping i Tanniru (2007) ukazuju na potrebu stvaranja nove generacije

informacionih sistema, obzirom na buran razvoj interneta i biznisa zasnovanog na

globalnoj mreži. Analizirajući istorijski razvoj informacionih sistema autori razlikuju

početnu generaciju informacionih sistema koji su bili zasnovani isključivo na upotrebi

tehnologije, te drugu generaciju sistema koji su bili orijentisani na procese. Autori smatraju

da će treća generacija informacionih sistema biti korisnički orijentisana, sa jasno izraženim

korisnikom kao centrom sistema. Razrañujući svoj model autori ističu četiri glavne

komponente jednog korisnički orijentisanog sistema: korisnik, proces, tehnologija i

proizvod/servis. U centru sistema su potrebe korisnika i sam korisnik, dok preostale

komponente služe za zadovoljenje potreba korisnika. Autori ističu da postoje aktivni i

pasivni korisnički orijentisani sistemi, a kao primer aktivnog sistema ističu Wikipediju i

Blogove. U osnovi jednog korisnički orijentisanog informacionog sistema je profil

korisnika na osnovu koga se gradi sistem. Promene profila korisnika neumitno dovodi i do

promena u sistemu, kako procesa, tako i produkata i servisa.

2.6.2 Publikacije i istraživanja informacionih sistema u sportu

Primena informacionih sistema u sportu počela je uporedo sa razvojem

informacionih tehnologija i metodologija za njihovu primenu u biznisu i drugim strateškim

oblastima ljudske delatnosti. Meñutim, uvid u naučnu i stručnu produkciju publikacija o

primeni informacionih sistema u sportu, pokazuje da je dostupno izuzetno malo publikacija

sa tim sadržajima. Ujedno, zbog izuzetno dinamičnog razvoja oblasti informacionih

tehnologija osvrnućemo se samo na nekoliko značajnih publikacija izdatih u poslednje tri

decenije.



36

Prvi značajni i sveobuhvatni projekat izgradnje informacionih sistema u sportu na

našim prostorima, vezan je za projekat pod nazivom: Informacijski sistem vrhunskog

sporta koji je u periodu od 1982-1983. godine pod rukovodstvom prof. dr Konstantina

Momirovića realizovala grupa stručnjaka (Momirović, K. i sar., 1983). Informacioni sistem

vrhunskog sporta projektovan je tako da u uslovima dostignutog nivoa informatizacije

društva, raspoložive opreme i materijalnih uslova, omogući prikupljanje, obradu i

distribuciju podataka koji su identifikovani kao najvažniji za dalji razvoj vrhunskog sporta

u zemlji. To su podaci vezani za sistematske preglede i testiranja, analizu takmičarskih

aktivnosti i evidenciju takmičarskih rezultata. Sistem je koncipiran kao otvoreni sistem i

kao deo integralnog informacionog sistema fizičke kulture.

Slika 5. Model organizacije podataka

Informacioni sistem vrhunskog sporta obuhvatao je podatke o vrhunskim

sportistima i rezultatima koje oni postižu na takmičenjima, te je u svojoj strukturi imao dva

podsistema: podsistem sportista i podsistem takmičenja, a kao poseban segment i registar

sportskih grana. Organizacija podataka (model podataka) koncipiran je da pokrije upravo

ova tri segmenta informacionog sistema (Slika 5). U projektu informacionog sistema

detaljno je razrañena struktura podataka, relacije izmeñu njih i uspostavljen sistem

jedinstvenih identifikatora entiteta sistema. Posebna pažnja je posvećena definisanju

Institucije koje provode merenje

Rezultati merenja

Sportisti

Postignuti rezultati

Arhivski podaci

Sportski dogañaji

Rezultati takmičenja

Registar sportskih grana

Jugoslovenski sportski savez

Jugoslovenska reprezentacija

Republički sportski savezi

Republička reprezentacija

Sportska društva/klubovi

Stručni timovi (treneri,lekari...)

Subsistem sporta

Subsistem takmičenja

Organizaciona pripadnost



37

tokova informacija, odreñivanju nosioca pojedinih aktivnosti unutar sistema, utvrñivanju

metoda i tehnika obrade podataka, kao i izradi i pohranjivanju izveštaja i dokumenata.

Pored pomenutih strukturnih i organizacionih elemenata sistema, definisana je i

programska podrška informacionom sistemu, kako sistemska tako i korisnička. Posebna

pažnja je posvećena izradi korisnički orijentisane podrške radu sa bazom podataka. Pored

toga definisane su i osnove tehničke podrške sistemu, kao i kadrovske potrebe za njegovu

realizaciju i implementaciju. Na kraju je definisana i pravna regulativa informacionog

sistema, obzirom da je on imao jugoslovenski karakter, kao i dinamika njegove realizacije i

plan finansiranja.

Izneti prikaz prvog značajnog projekta informacionog sistema za potrebe

vrhunskog sporta u bivšoj SFRJ, jasno pokazuje da je svest o potrebi integracije

relevantnih sportskih informacija u jedinstveni sistem, bila prisutna još u ranim

osamdesetim godinama. Na žalost, projektovani informacioni sistem nije bio u potpunosti

uspostavljen u praksi, već samo neki njegovi delovi u pojedinim sredinama.

Nastavak ideje o razvoju i izgradnji integralnih informacionih sistema u sportu na

prostorima bivše Jugoslavije, realizovan je u Sloveniji. Ministarstvo obrazovanja i sporta

Slovenije i Nacionalni olimpijski komitet su 1994. godine potpisali sporazum o potrebi

ustanovljavanja sportskog informacionog centra Slovenije. Nedugo zatim, 1995. godine

formirana je prvo Slovenačka sportska kancelarija (Slovenian Sports Office), koja se bavila

svim aspektima sporta. U okviru ove kancelarije ustanovljeno je posebno odeljenje

Sportski informacioni centar (SpiC – Sports information Centre). Odeljenje je počelo sa

radom u aprilu 2000. godine i u narednih nekoliko godina radilo na uspostavljanju i

izgradnji integralnog informacionog sistema sporta u Sloveniji.

Verovnik i Šramel (2005) dali su detaljnu analizu svih aspekata informatizacije u

sportu, kroz primer Slovenačkog informacionog sistema u sportu izgrañenog u SpiC-u.

Osnovni preduslovi za izgradnju tog sistema ustanovljeni su kroz sistemske regulacione

dokumente i zakonsku regulativu. U Sloveniji je usvojen Nacionalni program sporta i

Zakon o sportu, koji su definisali planske i programske okvire razvoja sporta i zakonske

okvire delatnosti u sportu. Kroz nacionalni program odreñene su osnovne oblasti

delovanja: Fizičko vaspitanje dece i omladine, Sportske aktivnosti studenata, Sportska

rekreacija, Vrhunski sport, Sport za hendikepirane i Sportski dogañaji i skupovi u sportu.

Zakonska regulativa je prepoznala i uredila više segmenata sportskih delatnosti i

organizacija: nacionalni program sporta i godišnji program sporta, programe finansirane iz



38

javnih fondova, organizacije zadužene za realizaciju godišnjih programa u sportu, sportske

objekte, sportske agencije, stručnjake u sportu i privatnike u sportu, sportiste i vrhunske

sportiste, zdravstveno osiguranje sportista, sportske dogañaje, sportske inspekcije i

sportske informacije.

U oblasti sportskih informacija zakonski je regulisano voñenje više registara:

registra sportista, profesionalnih sportista, privatnih sportskih radnika, stručnjaka u sportu,

organizacija koje sprovode godišnje sportske programe, sportskih objekata, velikih

sportskih dogañaja, javnih institucija i sportskih agencija. Pored ovih zakonskih i planskih

regulativa, zaokružen je i sistem finansiranja sporta kroz nekoliko osnovnih izvora:

Ministarstvo obrazovanja i sporta (redovne sportske aktivnosti, programi), Nacionalni

olimpijski komitet (sportska takmičenja), Sportski loto fond (programi) i samofinansiranje

(promocioni programi).

Stručnjaci SpiC-a su na osnovu iznetih sistemskih elemenata izgradili integralni

informacioni sistem sporta u Sloveniji. Pošli su od strateškog plana koji se zasnivao na :

• elektronskom on-line poslovanju – funkcionisanje informacionog sistema je

zasnovano na WEB tehnologijama i direktnom kontaktu korisnika sa sistemom,

• informacionom partnerstvu – da se svi relevantni faktori uključe u rad

informacionog sistema na partnerskim osnovama,

• ulaganju u informacionu tehnologiju – stalni razvoj i usavršavanje

informacionih resursa u sistemu i njegova stalna dogradnja i

• generalnoj informacionoj kulturi korisnika – rad na stalnoj informatičkoj

edukaciji i podizanju nivoa informatičke kulture korisnika sistema.

Slika 6. Osnovne ideje i zahtevi informacionog sistema (SpiC)

Osnovne ideje i zahtevi informacionog sistema (Slika 6), bile su : da se obezbedi

simultano korišćenje od strane sportskih organizacija (1), da se ustanovi jedinstveni model

podataka i sistem baze podataka (2), da se podigne nivo saradnje u sportskom

informacionom sistemu (3), da sistem bude dostupan 24 sata i 7 dana u nedelji (4), da

sistem bude 100% zasnovan na Internetu i da se svim resursima sistema pristupa na

jednom internet portalu (5).

1 simultano korišćenje sportskih

organizacija

4 upotreba 24 sata dnevno i

7 dana u nedelji

2 jedan model za podatke i

bazu

5 100% internet

i jedan pristupni WEB

portal

3 ostvarivanje informacione

saradnje

Ideje i potrebe

Informaciona infrastruktura – javno dobro



39

Stručnjaci SpiC-a su od primene projektovanog informacionog sistema projektovali

i dugoročne rezultate i promene. Verovnik i Šramel su posebno označili sledeća

poboljšanja u sistemu sporta Slovenije kao rezultat primene jedinstvenog informacionog

sistema: više ljudi koji će aktivno ili pasivno učestvovati u sportskim aktivnostima, više

zaposlenih u sportskim organizacijama, veće prihode u sportu, bolji kvalitet sportske

ponude, brže uključivanje svih sportskih struktura u društvene dogañaje. Njihova analiza

troškova primene informacionog sistema i koristi koje se njime mogu ostvariti (Slika 7),

ukazuje na početno velike troškove, koji se nakon 2-3 godine primene pretvaraju u jasne

benefite za korisnike sistema.

Slika 7. Odnos troškova i koristi od informacionog sistema (Verovnik i Šramel, 2005)

McCubbrey i saradnici (2005) u svom radu iznose iskustva u izgradnji integralnog

informacionog sistema plivačkog sporta u SAD. Autori analiziraju kakvo je bilo stanje u

USAS organizaciji (USA swimming) sa aspekta informacionih potreba. USAS je

organizacija koja je centralna federalna ustanova i objedinjava sve plivačke subjekte u

USA. Konstatovali su da je razuñenost resursa informacija, različitost platformi na kojima

su izgrañene pojedine baze podataka i raznolikost sistema na kojima su prikupljani podaci,

nametalo iznalaženje jednog integralnog rešenja, koje će otkloniti ove nedostatke i

objediniti sve informacije o plivačkom sportu na jedom mestu. Rešenje je nañeno u

izgradnji integralnog informacionog sistema zasnovanog na WEB tehnologijama.

Razuñene baze podataka zamenjene su jednom centralizovanom bazom u sedištu USAS u

koju su se slivale sve relevantne informacije. Korisnicima su zatim sve informacije bile

dostupne preko WEB portala i njegovih servisa. Ovakav sistem je omogućio znatno

smanjenje troškova, efikasnost distribucije podataka i ažurnost informacija, značajno lakše

održavanje i nadogradnju sistema.

0 €

200.000 €

400.000 €

600.000 €

800.000 €

1.000.000 €

1.200.000 €

1.400.000 €

1.600.000 €

1.800.000 €

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Troškovi

Koristi

Željko Krneta – Doktorska disertacija PROBLEM, PREDMET I CILJ RADA


40

3 PROBLEM, PREDMET I CILJ RADA

Klub kao osnovni organizacioni oblik sporta u našoj zemlji predstavlja ujedno i osnovno

izvorište vrhunskih sportskih rezultata. Shodno tome, svojom organizacijom i načinom

funkcionisanja sportski klubovi u mnogome definišu i status sporta uopšte. Sportski

klubovi kod nas danas u velikoj meri zavise od finansijske i materijalne osnove koja često

limitira domete sportskih rezultata. Zato je od izuzetnog značaja sama organizacija rada

kluba, njegova efikasnost i racionalnost. U tom pogledu mesto informacija u sistemu

sportskog kluba kod nas nije dovoljno definisano i na pravi način ureñeno. Mnoštvo

informacija koje se slivaju svakodnevno u sportski klub najčešće se nedovoljno

organizovano prihvataju, gotovo uopšte ne organizuju i selektiraju, pa shodno tome i

nedovoljno kvalitetno obrañuju i koriste. U većini slučajeva radi se o fenomenološkom

pristupu samoj informaciji.

Izneta kratka analiza statusa informacije u sistemu sportskog kluba kod nas, jasno

ukazuje da je osnovni PROBLEM RADA definisanje konzistentnog i sveobuhvatnog

modela informacionog sistema odbojkaškog kluba.

Željko Krneta – Doktorska disertacija PROBLEM, PREDMET I CILJ RADA


41

Na osnovu definisanog problema PREDMET RADA predstavljaju informacije,

njihove relacije i transformacije u okviru odbojkaškog kluba i odbojkaškog sporta

uopšte.

GENERALNI CILJ rada je projektovanje takvog modela informacionog

sistema odbojkaškog kluba koji će obezbediti prijem, čuvanje, transformaciju i

analizu svih relevantnih informacija bitnih za racionalno i efikasno funkcionisanje

odbojkaškog kluba.

Parcijalni ciljevi rada su :

1. Analiza stepena primene informacionih tehnologija u odbojkaškim klubovima.

2. Definisanje strukture informacionog sistema odbojkaškog kluba.

3. Definisanje postupaka prikupljanja, obrade i analize podataka.

4. Konstrukcija adekvatnog i racionalnog modela podataka.

5. Formiranje baze podataka kao podrške za implementaciju modela


6. Izrada aplikativne podrške informacionom sistemu odbojkaškog kluba.

Razvoj informacionog sistema odbojkaškog kluba treba da omogući definisanje

nove strategije voñenja kluba. Ta strategija se zasniva na integraciji svih informacionih

tokova u odbojkaškom klubu, a na osnovu toga i definisanje upravljanja procesima koji se

odvijaju u klubu i njegovom okruženju. Informacioni sistem, s druge strane, treba da

obezbedi i lakšu komunikaciju sa spoljnom sredinom, pre svega kroz prijem i obradu

informacija koje stalno pristižu iz spoljne sredine u klub. I na kraju, informacioni sistem

odbojkaškog kluba treba da obezbedi menadžmentu kluba na svim nivoima podršku

odlučivanju, kroz tačne, potpune i pravovremene informacije relevantne za funkcionisanje

kluba i ostvarivanje projektovanih ciljeva.

Željko Krneta – Doktorska disertacija OSNOVNE HIPOTEZE


42

4 OSNOVNE HIPOTEZE

Rukovodeći se osnovnim postavkama vezanim za postavljeni problem, cilj i zadatke rada,

kao i činjenicom da se radi o oblasti sporta u našoj zemlji koja je gotovo u potpunosti

neistražena, postavili smo osnovne hipoteze istraživanja u vidu hipotetskog modela

informacionog sistema odbojkaškog kluba.

Kao i svaki model i ovaj hipotetski model polazi od sagledavanja realne stvarnosti,

što u kontekstu osnovnog predmeta rada predstavlja struktura i organizacija jednog

odbojkaškog kluba u našem okruženju. Kada se, s obzirom na analizirano stanje razvoja i

uslova rada odbojkaških klubova u Srbiji, želi predstaviti realno funkcionisanje jednog

odbojkaškog kluba, mora se poći od najopštijeg nivoa opisa. U tom smislu je i postavljen

hipotetski model strukture informacionog sistema odbojkaškog kluba.

Da bi pristupili proveri hipotetskog modela informacionog sistema odbojkaškog

kluba postavili smo sledeću generalnu hipotezu kao nultu hipotezu:



43

H0 – Odbojkaški klubovi u Srbiji nemaju izgrañen i inplementiran integralni

informacioni sistem poslovanja.

Postavljene su i sledeće alternativne hipoteze:

H1 – Hipotetski model informacionog sistema odbojkaškog kluba sastoji se iz

upravnog podsistema, sportskog podsistema i poslovnog podsistema.

H2 – Upravni podsistem odbojkaškog kluba sadrži funkcije strateškog planiranja i

kontrole, funkciju stručno-pedagoškog rada i upravno-izvršnu funkciju.

H3 – Sportski podsistem odbojkaškog kluba sadrži funkcije trenažnog rada,

takmičenja, dijagnostike i selekcije igrača.

H4 – Poslovni podsistem odbojkaškog kluba sadrži funkcije administrativno-

tehničkih poslova, finansijsko-knjigovodstvenih poslova, funkciju marketinga

i funkciju odnosa sa javnošću.

U grafičkom prikazu inicijalnog modela informacionog sistema odbojkaškog kluba

(Slika 8), svaki od definisanih podsistema predstavljen je sa jednom elipsom koje se

meñusobno preklapaju (A - sportski, B - poslovni, C - upravni), ukazujući na zajedničke

funkcije ovih podsistema.

Slika 8. Hipotetski model informacionog sistema odbojkaškog kluba

Sportskipodsistem

Poslovnipodsistem

Upravnipodsistem

Spoljna sredina

Spoljna sredina

Spo

ljna

sred

ina S poljna sredina

A

B C



44

Izmeñu podsistema vrši se stalna dinamička razmena informacija u oba smera, a

svaki od podsistema vrši razmenu informacija sa spoljnom sredinom.

Već na ovom najopštijem nivou analize strukture informacionog sistema

odbojkaškog kluba, na nivou podsistema i njihovih strukturnih elemenata definisanih u

hipotetskom modelu, jasno se naslućuje složenost sistema i bogatstvo interakcija elemenata

sistema.

U prikazanom dijagramu modela informacionog sistema odbojkaškog kluba,

centralno mesto zauzima Sportski podsistem, koji obuhvata osnovne funkcije kluba, pre

svega takmičarske i trenažne aktivnosti. Poslovni i Upravni podsistemi obuhvataju

aktivnosti koje su u funkciji podrške sportskom podsistemu. Interakcija ova tri podsistema

treba da obezbedi optimalne uslove za ostvarivanje sportskog rezultata uz stalnu razmenu

informacija sa spoljnom sredinom i prilagoñavanje IS zahtevima te sredine. U središtu

informacionog sistema odbojkaškog kluba nalaze se članovi kluba koji su neposredni

akteri sportskih aktivnosti i koji obezbeñuju funkcionisanje kluba u njegovom osnovnom

segmentu, takmičarskom.

Integracija ova tri podsistema na nivou odbojkaškog kluba moguća je uz primenu

informacionih tehnologija kao osnove izgradnje informacionog sistema, koji obezbeñuje

najviši nivo integracije informacija, njihovih tokova i relacija. Dostupnost informacija u

sistemu je maksimalna i brza a prilagoñavanje sistema promenama u okruženju i unutar

sistema stalno. U sportskom klubu su relacije izmeñu strukturnih elemenata i funkcija

podsistema izuzetno brojne i meñusobno uslovljene. Nema oštrih granica izmeñu

definisanih podsistema i mnogi elementi različitih podsistema se preklapaju, pri čemu je

jako izraženo njihovo funkcionalno jedinstvo i ciljna usmerenost.

Željko Krneta – Doktorska disertacija METOD RADA


45

5 METOD RADA

Rukovodeći se postavljenim hipotezama i zadacima istraživanja, koje je koncipirano kao

osnova izgradnje odgovarajućeg modela informacionog sistema odbojkaškog kluba,

definisan je uzorak entiteta, uzorak varijabli i indikatora i metode obrade podataka

dobijenih istraživanjem. Pri definisanju ovih segmenata istraživanja, pre svega uzorka

entiteta i varijabli, imali smo u vidu sledeća zapažanja:

� odbojkaški klubovi u našoj zemlji, kao i dobar deo klubova ostalih sportova, nalaze

se na početnom nivou informatizacije. Dostignuti nivo se karakteriše parcijalnim

rešenjima pri korišćenju informacionih tehnologija i dosta niskim nivoom

informatičkih resursa. Posebno se zapaža nizak nivo integracije informacija u

poslovanju klubova;

� automatizacija poslovanja u odbojkaškim klubovima je na niskom nivou i zasniva

se uglavnom na manuelnom radu, uz malo korišćenje računara i specijalizovanih

softvera;



46

� komunikacija putem informatičkih tehnologija i servisa je prisutna u klubovima ali

nije na zadovoljavajućem nivou (Internet, lokalne mreže).

Sam proces izgradnje modela informacionog sistema odbojkaškog kluba nužno je

orijentisan na primenu metoda svojstvenih za projektovanje informacionih sistema

poslovnih organizacija. Izbor metoda za realizaciju modela Informacionog sistema kluba je

zato bio vezan za metode koje se koriste za projektovanje informacionih sistema poslovnih

organizacija. Prema tome, odbojkaški klub je definisan kao jedan poslovni sistem koji ima

neka zajednička svojstva sa većim brojem različitih poslovnih sistema: proizvodnim,

obrazovnim, uslužnim, a istovremeno ima i niz specifičnosti.

555...111 Uzorak entiteta

Uzorak entiteta za realizaciju istraživanja definisan je kao uzorak odbojkaških

klubova izvučen iz populacije klubova uključenih u takmičenja muške i ženske Superlige,

Prve lige i četiri grupe Druge lige Srbije. Navedeni nivoi takmičenja obuhvataju klubove

koji svojom organizacijom i potencijalom predstavljaju najkvalitetnije odbojkaške klubove

Srbije, te se za njih moglo očekivati da poseduju odreñeni nivo informatičkih resursa i da

koriste informacione tehnologije u svom redovnom radu.

Ukupna populacija klubova pomenutih nivoa takmičenja iznosi 116 klubova. Svim

klubovima je ponuñena anketa u elektronskoj formi (Prilog 2), te su oni po principu

dobrovoljnosti pristupali popunjavanju ankete. Anketiranje je sprovedeno u periodu Mart-

Juni mesec 2009. godine. Konačno dobijeni uzorak na kome je izvršena obrada podataka,

može se smatrati stratifikovanim prigodnim uzorkom, obzirom da su obuhvaćeni klubovi

dva nivoa takmičenja. Od ukupno 116 klubova prvih i drugih odbojkaških liga Srbije,

anketom je obuhvaćeno 42 kluba (36%), po 21 iz prvih i 21 iz drugih odbojkaških liga.

Iako je anketa ponuñena svim klubovima Prve i Druge lige Srbije, odazvalo se 42 kluba

(Prilog 1).

555...222 Uzorak indikatora

Obzirom na strukturu postavljenog istraživanja i osnovne zadatke koje je ono

trebalo da realizuje, indikatori su grupisani u dve veće grupe.



47

Prvu grupu indikatora, namenjenih utvrñivanju strukture organizacije odbojkaških

klubova u Srbiji, činile su osnovne funkcije i organi koji egzistiraju u organizaciji klubova.

Za potrebe ovog istraživanja definisali smo sledećih 20 indikatora organizacione strukture

klubova:

1) Skupština kluba,

2) Predsednik skupštine,

3) Predsednik kluba,

4) Upravni odbor,

5) Predsedništvo,

6) Nadzorni odbor,

7) Direktor kluba,

8) Generalni sekretar,

9) Menadžer ekipe,

10) PR menadžer,

11) Stručni štab,

12) Sportski direktor,

13) Šef stručnog štaba,

14) Tehnički sekretar,

15) Glavni trener,

16) Pomoćni treneri,

17) Lekar,

18) Maser,

19) Statističar,

20) Ekonom.

Navedeni indikatori su definisani kao dihotomni sa dve moguće vrednosti:

1-prisutno i 0-nije prisutno. U anketi su ovi indikatori, shodno metodologiji utvrñivanja

strukture organizacije klubova, prikazani u dve identične tabele koje su definisale, prva

trenutno stanje a druga željeno stanje organizacije klubova.

Drugu grupu indikatora, namenjenih analizi dostignutog nivoa informatizacije

odbojkaških klubova, činili su :

1) hardverski resursi - za utvrñivanje stanja materijalne osnove klubova u vidu

raspoložive informatičke opreme;



48

2) komunikacije - za procenu u kojoj meri i na kom nivou klubovi koriste

informacione resurse za potrebe realizacije komunikacije;

3) softverska osnova – da se utvrdi kakve aplikacije koriste klubovi u svom radu;

4) stanje i planovi - da se sagleda trenutno stanje automatizacije poslovanja u

klubovima i postojanje planova;

5) stepen primene - da se sagleda u kom stepenu klubovi koriste postojeće

informacione resurse.

Navedeni indikatori definisani su kao kompozitni indikatori sa odreñenim brojem

ajtema u vidu pitanja, usmerenih ka specifičnom aspektu osnovnog predmeta merenja. Na

svakom ajtemu je definisana četvorostepena skala u vidu potpitanja postavljenih po

intenzitetu slaganja ili zastupljenosti date karakteristike informatizacije klubova.

555...333 Metode obrade podataka

Obrada podataka dobijenih anketom, urañena je u dve odvojene celine, shodno

postavljenim hipotezama, cilju i zadacima istraživanja.

U prvom segmentu obrade podataka analizirani su podaci vezani za utvrñivanje

trenutne strukture organizacije i željene strukture organizacije klubova. Za sve indikatore,

koji su definisali prisustvo ili odsustvo odreñene funkcije ili organa kluba, odreñene su

frekvencije i procenti zastupljenosti kod klubova. To je urañeno za obe liste varijabli, kako

onih koje su definisale trenutno stanje, tako i onih koje su odražavale željeno stanje

organizacije klubova. Ovi su podaci poslužili za deskripciju organizacije naših odbojkaških

klubova. Za testiranje razlika izmeñu trenutne strukture organizacije i željene strukture

organizacije klubova, primenjen je McNemar test za dve zavisne distribucije frekvencija.

McNemar test putem χ2 distribucije testira razlike u marginalnim frekvencijama kolona i

redova u tabelama kontingencije dve zavisne nominalne varijable (tabele 2x2). U ovom

slučaju radi se o distribucijama entiteta strukturne organizacije klubova koje trenutno

postoje u klubovima i one koja je poželjna.

U drugom segmentu obrade podataka, analiziran je dostignuti nivo informatizacije

odbojkaških klubova. U tu svrhu primenili smo modifikovanu metodu Logičkog proračuna

preference (eng. Logic Scoring of Preference – LSP) (Dujmović, 1996). Ova metoda se



49

koristi kao referentna pri proceni uspešnosti informacionih sistema, softverskih sistema,

aplikacija. Definisano je pet varijabli, odnosno osnovnih pokazatelja preference nivoa

informatizacije odbojkaških klubova: hardverski resursi, komunikacije, softverska osnova,

stanje i planovi i stepen primene. Zatim je urañena dekompozicija osnovnih pokazatelja

preference na elementarne kriterijume procene. Kod svih elementarnih kriterijuma procene

ponuñena su po 4 odgovora, tako da prvi odgovor predstavlja maksimalni stepen prisustva

date karakteristike informatizacije a da je svaki sledeći po intenzitetu manji od prethodnog.

Elementarni kriterijumi su normalizovani na vrednosti iz definisanog opsega vrednosti od

0,25 – 1. Prvi ponuñeni odgovor u okviru elementarnog kriterijuma uvek je dobijao

vrednost 1 a svaki sledeći bio umanjen za 0,25, te su dobijali vrednosti 0,75 , 0,50 ili 0,25.

Globalna preferenca odreñena je sumiranjem pojedinačnih normalizovanih vrednosti

elementarnih kriterijuma, a prosečna vrednost deljenjem te vrednosti sa ukupnim brojem

kriterijuma. Ocena nivoa informatizacije klubova je odreñena po kriterijumu da je taj nivo

mali ako je vrednost globalne preference niža od 0,50, da je umeren ako je globalna

preferenca u opsegu od 0,50 – 0,75 i da je visok ako je vrednost globalne preference veća

od 0,75.

Modifikacija LSP metode, primereno predmetu merenja i uslovima njene primene,

urañena je u domenu definisanja težinskih koeficijenata pojedinih elementarnih

kriterijuma, koji su definisani kao konstantni za sve elementarne kriterijume i nisu uzimani

u obzir.

Obrada dobijenih podataka obuhvatila je odreñivanje distribucije frekvencija

pojedinih odgovora u datim pitanjima, odreñivanje vrednosti globalne preference,

testiranje normalnosti distribucije globalne preference primenom Kolmogorov-Smirnov

testa i odreñivanje osnovnih deskriptivnih pokazatelja globalne preference. Odreñene su i

vrednosti preference za pojedine pokazatelje preference informatizacije odbojkaških

klubova. Na kraju su testirane razlike izmeñu globalne preference informatizacije

odbojkaških klubova Prve i Druge lige Srbije.

555...444 Metode izgradnje modela informacionog sistema

Opredeljujući se za osnovni koncept izgradnje modela informacionog sistema

odbojkaškog kluba, odlučili smo se za primenu Metodologije životnog ciklusa (SDLC -

Systems Development Life Cycle). Razlozi za to su pre svega u tome što je to najviše



50

primenjivana metodologija u našoj sredini i šire, što najviše odgovara stepenu razvoja

informatike u našem sportu i što daje prirodnu dinamiku projektovanja i razvoja

informacionog sistema. Vezano za realizaciju metodologije životnog ciklusa primenjen je

model Vodopada (Waterflow model). Kao osnovna tehnika za rešavanje većine projektnih

zadataka razvoja informacionog sistema primenjena je tehnika Modeliranja.

Faza Funkcionalnog modeliranja realizovana je primenom metode Strukturne

sistem analize (SSA - Strictur System Analysis). U sklopu aktivnosti koje je obuhvatila ova

faza realizovano je nekoliko projektnih zadataka.

Snimanje postojećeg stanja - realizovano je primenom tehnike anketiranja. Urañena

je anketa koja je pružila informacije o stanju informatizacije odbojkaških klubova u Srbiji,

nivoa integracije prikupljanja i obrade informacija, stanju informatičkih resursa i nivou

automatizacije poslovanja (Prilog 1). Uzorak ispitanika, odnosno klubova, uzet je iz

populacije odbojkaških klubova prvih i drugih odbojkaških liga Srbije, što čini ukupno 116

klubova. Uzorak klubova obuhvaćenih anketom činilo je 42 kluba.

Funkcionalna dekompozicija sistema obuhvatila je definisanje detaljnog stabla

poslovnih procesa. U tu svrhu primenjena je tehnika modeliranja poznata kao IDEF0

(Integration DEFinition) uz primenu softverskog alata BPwin (Bussines Process windows)

koji u potpunosti podržava sve aspekte ovog procesa.

Definisanje tehničkih preduslova obuhvatilo je utvrñivanje hardverskih i

softverskih preduslova za realizaciju Informacionog sistema odbojkaškog kluba.

Faza Informacionog modeliranja obuhvatila je realizaciju dva osnovna projektna

zadatka:

1. Specifikacija detaljnih zahteva je obuhvatila identifikovanje relevantnih sportskih,

poslovnih i upravnih aktivnosti kluba, njihov logički i racionalni redosled, na

osnovu definisanog stabla poslovnih procesa i tehnologije rada kluba. Ova

aktivnost je realizovana takoñe uz primenu softverskog alata BPwin i rezultovala je

izradom detaljnog stabla aktivnosti kluba na svim nivoima dekompozicije procesa,

što je prikazano grafički putem dekompozicionih dijagrama.

2. Kreiranje ER modela podataka (Entity-Relationship model) je realizovano kroz

primenu IDEFX1 tehnike modeliranja uz korišćenje softverskog alata ERwin. Ovaj

zadatak obuhvatio je identifikaciju entiteta (objekata) u sistemu, njihovih atributa

(osobina) i relacija (zavisnost, ograničenja). Kao rezultat ove faze izrañen je



51

odgovarajući logički model podataka kao podrška osnovnim funkcijama kluba i

osnova za implementaciju informacionog sistema.

Faza Aplikativnog modeliranja realizovana je primenom MS Access sistema za

upravljanje bazom podataka (SUBP), pod relacionim modelom podataka. Ovaj sistem za

upravljanje bazom podataka predstavlja bazu srednje veličine i obuhvata sve potrebne

elemente za izgradnju korisnički orijentisanog sistema za upravljanje bazom podataka.

Aplikativno modeliranje obuhvatilo je tri aktivnosti :

1. Definisanje fizičkog dizajna - definisanje fizičkog rasporeda podataka u modelu,

odreñivanje ključeva i indeksa podataka.

2. Definisanje šeme podataka - izrada detaljne šeme tabela, njihovih kolona, početnih

vrednosti i relacija.

3. Izrada aplikacije - oblikovanje korisničkog interfejsa (forme, dijalozi, upiti),

menija i izveštaja u okviru SUBP.

Faza Implementacije je zbog specifičnosti izgradnje informacionog sistema jednog

odbojkaškog kluba, realizovana testiranjem informacionog sistema putem razvoja prototipa

aplikacije i simulacije njenog rada u laboratorijskim uslovima, na primeru jednog

prosečnog odbojkaškog kluba.

Obzirom da su neke metode i tehnike primenjene u predstavljenoj metodologiji

razvoja informacionog sistema odbojkaškog kluba, povezane sa primenom posebne

notacije i grafički orijentisanih elemenata, daćemo njihov kratki prikaz i objašnjenje.

555...444...111 Metoda IDEF0 (Integration Definition for Function M odeling)

IDEF0 metoda je zasnovana na SADT (Structured Analysis and Design Technique)

tehnici koju su kreirali u kompaniji SoftTech Inc. IDEF0 metoda je postavljena kao

standardna metodologija modeliranja od strane National Institute of Standards and

Technology, USA. Dati standard opisuje IDF0 metodologiju kao jezik modeliranja

(sintaksa i semantika) i skup pomoćnih pravila i tehnika za razvoj strukturnih prikaza

industrijskih sistema-preduzeća, ali i drugih funkcionalnih celina. Korišćenjem ove

metodologije omogućen je razvoj modela funkcija u sistemu (procesi, aktivnosti, operacije

i zadaci) i postavljanje odnosa izmeñu funkcija i podataka (informacije ili objekti) koji



52

podržavaju integraciju sistema. IDEF0 je metoda nezavisna od CASE (Computer Aided

Software Engineering) metoda i alata, ali se može koristiti kao njihova polazna osnova.

IDEF0 tehnika modeliranja se zasniva na kombinaciji grafike i teksta koji su

prezentovani na organizovan i sistematičan način, sa ciljem podrške u analizi,

obezbeñivanju logike za moguće izmene, izdvajanje zahteva, integraciju procesa. Model se

sastoji od hijerarhijskog niza dijagrama koji postepeno prikazuju sve više detalja o

funkcijama i procesima i njihovim vezama sa ostalim delovima sistema. Grafički jezik

IDEF0 opisuje metodu funkcionalne analize preko skupova dijagrama. Svaki dijagram ima

ograničenu količinu detalja definisanih odgovarajućom sintaksom i semantikom. Dijagrami

su meñusobno povezani sistemom označavanja, tako da prikazuju sistem hijerarhijski, od

vrha na dole.

Ova metoda sadrži: grafički prikaz, tekstualni opis i rečnik. Grafički dijagrami

definišu funkcije, procese i veze korišćenjem primitivnih koncepta pravougaonika i strelica

i odgovarajuće sintakse i semantike. Tekstualni opisi i rečnik obezbeñuju dodatne

informacije, kao podršku grafičkim dijagramima.

5.4.1.1 Sintaksa IDEF0

Komponente IDEF0 sintakse su: pravougaonici i strelice, pravila i dijagrami.

Pravougaonicima se predstavljaju funkcije, procesi ili transformacije. Strelicama se

predstavljaju podaci i objekti povezivanja procesa. Pravila definišu kako se komponente

upotrebljavaju, a dijagrami obezbeñuju format za opisivanje modela.

Pravougaonicima se predstavljaju aktivnosti definisane kao funkcije, procesi i

transformacije. Svaki pravougaonik ima naziv i broj. Za naziv aktivnosti se koristi aktivni

glagol ili glagolska fraza, koja postupno objašnjava značenje aktivnosti. Broj se koristi da

bi se identifikovao predmet opisivanja pravougaonika. Svaki pravougaonik ima za rezultat,

bar jedan definisani izlaz.

Strelice se sastoje od jedne ili više linija sa vrhom strelice na jednom kraju. Oblici

strelica su prikazani na slici 9.

Slika 9. Oblici strelica u sintaksi IDEF0



53

Strelica je definisana nazivom-imenica, uz dodatni tekstualni opis podatka i

objekata vezanih za proces/aktivnost. Strelice nisu samo tok podataka, nego i prenose

podatke i objekte vezane za odreñeni proces ili aktivnost.

5.4.1.2 Semantika IDEF0

Značenje navedenih sintaksnih komponenti definiše se njihovom semantikom, pri

čemu je odnos strelica i aktivnosti odreñen stranom pravougaonika na koju se strelica

naslanja. Moguće pozicije strelica u odnosu na aktivnost prikazane su na slici 10.

Slika 10. Odnos strelica i pravougaonika u IDEF0

Pozicije i uloge strelica u dijagramu su precizno definisane i odreñuju značenje

tokova informacija i odnose pojedinih procesa i aktivnosti u modelu (Tabela 2).

Tabela 2. Uloge strelica u dijagramu metode IDEF0

Naziv Položaj Opis

Ulazna (Input) Sa leve strane Predstavlja materijal ili informaciju koja se koristi u definisanju izlaza. Moguće je da neke aktivnosti nemaju ulaze.

Izlazna (Output) Sa desne strane Materijali ili informacije nastale kao rezultat izvršavanja aktivnosti. Svaka aktivnost mora imati bar jedan izlaz

Kontrolna (Control)

Sa gornje strane Odreñuje kako, kada i da li će se aktivnost izvršiti. Kontrole su u obliku politika, standarda, pravila...

Mehanizam Sa donje strane, okrenute nagore.

Mogu biti ljudi, mašine, oprema. Obezbeñuju izvršenje aktivnosti.

Poziv (Call) Sa donje strane, okrenute nadole.

Označavaju proces, aktivnost, koja se poziva, a detaljno je prikazana na nekom drugom pravougaoniku u okviru istog ili drugog modela.



54

5.4.1.3 IDEF0 dijagrami

IDEF0 model je sastavljen od tri tipa informacija: grafički dijagrami, tekst i rečnik.

Grafički dijagram je glavna komponenta IDEF0 modela, koja sadrži pravougaonike,

strelice, konekcije i postavljene relacije. Pravougaonici predstavljaju svaku funkciju

posmatranog subjekta. Funkcije su razgrañene ili dekomponovane u mnogo detaljnih

dijagrama, sve dok se subjekat ne opiše do potrebnog nivoa da se ostvari postavljeni cilj

modela.

Dijagram na najvišem nivou modela opisuje opšte i apstraktne opise subjekata koji

se prezentiraju modelom. Dati dijagram sledi serija podreñenih dijagrama koji detaljnije

opisuju subjekat. Dijagram na najvišem nivou se naziva kontekstni dijagram, sa jednim

pravougaonikom i odgovarajućim strelicama. Takav dijagram se označava sa A0.

Strelice na datom dijagramu povezuju posmatrani subjekat (funkcija) sa subjektima

(funkcijama) izvan područja date funkcije. Tekstualni opis - naziv sažeto objašnjava

celokupni subjekat (funkciju ili proces koji se dekomponuje). Strelice predstavljaju setove

eksternih veza, tako da je naziv uopšten i odnosi se na više objedinjenih veza.

A0 dijagram sadrži tekstualni opis sastavljen iz dva dela. Prvi deo je opis svrhe

postavljanja i izrade modela, a drugi deo navodi sa čije tačke gledišta se razvija model.

Funkcija koju predstavlja pravougaonik na kontekstnom dijagramu se dalje razlaže na

podfunkcije ili procese koji čine njene sastavne elemente. Podfunkcije ili procesi se

prikazuju pravougaonicima na podreñenom A0 dijagramu. Dalje se svaka podfunkcija

prikazuje novim dijagramom na kome pravougaonici predstavljaju podfunkcije ili procese

date nadreñene podfunkcije.

Dijagrami sačinjavaju jednu hijerarhijsku strukturu modela, od višeg do nižeg

nivoa apstrakcije. Hijerarhija se definiše preko sistema numerisanja dijagrama od gore

nadole (A0... An). Izuzev kontekstnog dijagrama, ostali dijagrami sadrže najmanje tri

pravougaonika, koji su rasporeñeni dijagonalno nadole od gornjeg levog ugla dijagrama.

Svaka izlazna strelica obezbeñuje ulaz, kontrolu ili mehanizam nekom drugom

pravougaoniku. Jedna izlazna strelica može da obezbeñuje podatke ili objekte za više

pravougaonika.

IDEF0 metodologija se široko primenjuje u analizi, projektovanju, implementaciji

funkcija i procesa, kao i u integracionim zahvatima na opštim i pojedinačnim nivoima

preduzeća i organizacija.



55

555...444...222 Metoda IDEFX1 (Integration definition for informati on modeling)

IDEF1X je metoda za dizajniranje relacionih baza podataka sa sintaksom koja je

prilagoñena da podrži izgradnju konceptualne šeme baze podataka. Konceptualna šema

baze podataka je jedna integralna definicija podataka neke organizacije koja nije vezana za

odreñenu aplikaciju ili skladište podataka. Obzirom da je IDEF1X pre svega metoda za

dizajniranje, ona nije dovoljna za kompletan razvoj baze podataka. Ona pre svega služi za

dizajn Logičkog modela baze na osnovu sagledavanja realnih potreba za informacijama,

pri čemu se radi uglavnom o relacionim modelima podataka. Pored Logičkog modela,

IDEF1X metoda daje mogućnost definisanja i Fizičkog dizajna baze podataka, odnosno

njene osnovne strukture i elemenata koji je grade (entiteti, relacije, atributi).

Metoda IDEF1X zasniva se na konceptu grafičkog prikazivanja logičke strukture

baze podataka putem jednostavnih grafičkih elemenata. Osnovne komponente sintakse ove

metode čine entiteti (entities), atributi (attributes), domeni (domains), relacije (relationship)

i ključevi (keys). Ove komponente se prikazuju u vidu dijagrama kroz različite poglede

(views).

5.4.2.1 Entiteti

Entitet predstavlja skup realnih ili apstraktnih stvari (ljudi, objekti, mesta, dogañaji,

ideje ...) koje imaju zajedničke osobine ili karakteristike. Jedan član entiteta naziva se

instanca entiteta i on može biti član više entiteta unutar jednog pogleda (wiew). Entitet

može biti nezavisan – kada svaki član entiteta može biti jednoznačno odreñen bez uticaja

relacije sa drugim entitetima u modelu i zavisan – kada definisanje entiteta zavisi od

relacije sa drugim entitetima u modelu. Entiteti se u modelu predstavljaju u vidu boksa

(Slika 11).

Slika 11. Grafički prikaz entiteta

Nezavisni entitet Zavisni entitet

Ime entiteta / broj Ime entiteta / broj



56

Nezavisni entiteti se predstavljaju boksom sa pravilnim uglovima a zavisni eniteti

boksom koji ima zaobljene uglove. Svaki boks (entitet) u dijagramu ima jedinstveno ime i

identifikacioni broj.

Pri definisanju entiteta u modelu podataka neophodno je voditi računa o odreñenim

pravilima: svaki entitet treba da ima jedinstveno i jasno definisano ime. U relacionom

modelu podataka entitet ima jedan ili više atributa koje deli sa drugim entitetima u modelu

ili ih prima preko relacione veze. Svaki entitet ima jedan ili više atributa koji jednoznačno

odreñuju instance tog entiteta. Jedan entitet može imati neograničeni broj relacija sa

ostalim entitetima u modelu.

5.4.2.2 Atributi

Atribut u IDEF1X metodi predstavlja karakteristiku ili osobinu pridruženu jednom

entitetu. Atribut instanca je specifična karakteristika pridružena jednoj instanci nekog

entiteta i ima definisan tip i vrednost. Jedna instanca entiteta obično ima datu vrednost za

svaki pridruženi atribut, ali to može biti i izostavljeno. Neke vrednosti atributa kod

pojedinih instanci entiteta mogu biti nepoznate ili iz nekog drugog razloga izostavljene.

Svaki entitet mora imati atribut ili kombinaciju atributa koji jednoznačno odreñuju svaku

instancu tog entiteta i naziva se primarni klju č (Primary key). Primarni ključ i samo

primarni ključ jednog entiteta može se prenositi na drugi entitet unutar modela preko

definisane relacije. Tako preneti primerni ključ jednog entiteta u opisu drugog entiteta

označava se kao strani klju č (Foreign key). Ukoliko je za entitet definisano više ključeva,

jedan je obavezno primarni ključ dok se svi ostali označavaju kao alternativni klju č.

Svaki atribut je definisan jedinstvenim imenom koji jasno opisuje karakteristiku ili

osobinu entiteta koju predstavlja. Ime je fraza u jednini koja mora biti jasna i istovetna u

svim delovima modela podataka. Imena atributa se u modelu podataka navode unutar

boksa entiteta kome pripadaju, pri čemu je primarni ključ (atribut ili kombinacija atributa)

odvojen od ostalih atributa horizontalnom linijom. U nekim implementacijama IDEF1X

metode u fizičkom pogledu na model podataka, pored imena atributa obično se navode tip

podataka i njegov format.



57

5.4.2.3 Domeni

Domen je skup vrednosti podataka iz kojih jedan ili više entiteta uzimaju svoje

vrednosti. U IDEF1X metodi domeni su definisani odvojeno od entiteta i pogleda, tako da

su konzistentno odreñeni u svim delovima modela. Vrednosti unutar domena su obično

fiksne i ograničenog raspona (npr. poštanski brojevi gradova). Isto tako, vrednosti unutar

domena se ne menjaju, za razliku od atributa instanci entiteta koje se obično menjaju u

vremenu.

Razlikuju se dva osnovna tipa domena: bazični i tipski domeni. Bazični domen je

obično definisan tipom podataka i u IDEF1X metodi on ima tri osnovna tipa: karakter

(Character), numerik (Numeric) i logički (Boolean). Uz bazični domen definišu se i

odreñena pravila, koja su najčešće u funkciji odreñivanja liste prihvatljivih vrednosti

unutar domena. Tipski domeni su subdomeni nekog od bazičnih domena modela ili drugog

subdomena. Ovaj tip domena predstavlja deo super domena na koji se oslanja i svaka

instanca tog subdomena uklapa se u pravila i skup vrednosti superdomena.

5.4.2.4 Relacije

Relacije u IDEF1X metodi predstavljaju povezanost izmeñu entiteta modela i one

odražavaju vrstu i stepen veze koja postoji izmeñu tih entiteta. One predstavljaju osnovu

relacionog modela baze podataka za koju je ova metoda uglavnom vezana. Postoji više

vrsta relacija koje su opisane u IDF1X metodi modeliranja.

Konekcione relacije (Connection relationships) u modelu služe da predstave veze

izmeñu entiteta. Konekciona relacija je takva veza izmeñu entiteta u kojoj svaka instanca

jednog entiteta, koji se naziva roditelj entitet (parent entity), povezana sa ni jednom,

jednom ili više instanci drugog entiteta, koja se naziva dete entitet (child entity), odnosno

jedna instanca dete entiteta je povezana sa nijednom ili jedom instancom roditelj entiteta.

Detaljno definisanje ovih relacija vrši se primenom tačno odreñenih uslova (Cardinality).

Iz perspektive roditelj entiteta kardinalnost veze može imati sledeće uslove: svaki

roditelj entitet može imati nula ili više pridruženih instanci dete entiteta, svaka instanca

roditelj entiteta mora imati bar jednu pridruženu instancu dete entiteta, svaka instanca

roditelj entiteta može imati nula ili više pridruženih instanci dete entiteta, svaka instanca

roditelj entiteta može biti vezan sa tačno odreñenim brojem instanci dete entiteta.



58

Sa strane dete entiteta kardinalnost relacije može biti definisana kao identifikujuća

relacija – kada je identifikacija instance dete entiteta vezana za roditelj entitet i tada svaka

instanca dete entiteta mora biti pridružena tačno jednoj instanci roditelj entiteta i

neindentifikujuća relacija – kada instanca dete entiteta može biti identifikovana bez

poznavanja veze sa nekon instancom roditelj entiteta.

Konekciona relacija je u modelu predstavljena linijom koja povezuje roditelj i dete

enetitete, sa jasno naznačenom tačkom na kraju linije sa strane dete entiteta. Vrsta relacije

odreñena je tipom linije a kardinalnost veze se označava putem napomene unete na kraju

linije sa strane dete entiteta. Identifikujuće relacije se označavaju punom linijom a

neidentifikuće veze isprekidanom linijom, uz jednoznačno ime koje se pridodaje svakoj

relaciji (Slika 12).

Predefinisana vrsta kardinalnosti je nula, jedan ili više. Oznakom „P” se označava

kardinalnost jedan prema više, oznakom „Z” nula ili jedan, oznakom „n” tačno odreñeni

broj instanci, oznakom „n – m” tačno definisani raspon broja instanci, i oznakom “(n)”

kada je kardinalnost definisana u posebnoj napomeni modela.

Roditelj entitet

Entitet-A

Primarni ključ- A

Dete entitet

Primari ključ B

Primarni ključ A (FK)

Entitet-B

Ime relacije Identifikujuća veza

Neidentifikujuća veza

Primarni ključ

Strani ključ

Slika 12. Sintaksa konekcione relacije i ključevi relacija



59

Kategorijalne relacije se koriste da se predstavi struktura u kojoj je jedan entitet

kategorija (tip) drugog entiteta. To je relacija izmeñu jednog entiteta, koji se obično naziva

generički entitet, i drugog entiteta koji se naziva kategorijalni entitet. Nekoliko

kategorijalnih relacija grade kategorijalni klaster. Jedna instanca generičkog entiteta može

biti pridružena instanci samo jednog kategorijalnog entiteta u klasteru, a svaka instanca

kategorijalnog entiteta je pridružena tačno jednoj instanci generičkog entiteta.

Diskriminator

Generički entitet

Kategorijalni entiteti

Klaster kategorija i relacija

Slika 13. Sintaksa Kategorijalne relacije

Kategorijalna klaster relacija je predstavljena u modelu linijom koja se pruža od

generičkog entiteta do kruga koji je podvučen kratkom horizontalnom linijom. Posebne

linije povučene su od kruga do svakog kategorijalnog entiteta u klasteru (Slika 13).

Pogledi (Views) u IDEF1X metodi su kolekcije entiteta i dodeljenih atributa,

organizovanih za odreñenu primenu. Pogled može pokrivati celokupnu oblast koja se

modelira ili samo deo te oblasti. Jedan IDEF1X model se sastoji iz većeg broja pogleda,

obično u obliku grafičkih dijagrama koji reprezentuju suštinu samog pogleda, definicija

entiteta i atributa koji su sadržani u pogledu. Svaki pogled ima svoje ime i opciono

odreñeni broj opcionih informacija. To su obično ime autora, datum kreiranja i poslednjih

revizija, opis nivoa pogleda, statusa itd. Može se pridodati i dopunski tekstualni opis

osnovnih elemenata pogleda modela.

Željko Krneta – Doktorska disertacija MODEL INFORMACIONOG SISTEMA


60

6 MODEL INFORMACIONOG SISTEMA ODBOJKAŠKOG KLUBA

Postavljanje hipotetskog modela informacionog sistema odbojkaškog kluba i

definisanje metodologije njegovog razvoja, zasnovali smo na analizi postojećeg stanja

strukture sistema, stanja elemenata sistema, informacionih tokova u odbojkaškom klubu i

predviñanja toka razvoja informacionih potreba u odbojkaškim klubovima. Model je pre

svega okrenut definisanju i razvoju jednog integralnog informacionog sistema, koji će

obuhvatiti sve neophodne funkcije i aktivnosti za uspešan rad kluba. U tom smislu izrañen

je inicijalni dijagram strukture sistema sa identifikacijom najvažnijih entiteta (objekti-

subjekti), njihovih aktivnosti i tokova podataka u sistemu (Slika 14).

Daljom dekompozicijom i razradom strukturnih elemenata i aktivnosti definisani su

detalji modela informacionog sistema odbojkaškog kluba, pre svega tokova i relacija

informacija unutar sistema i sistema sa spoljnom sredinom.

Slika 14. Dijagram organizacije i toka informacija odbojkaškog kluba

POSLOVI

SKUPŠTINA KLUBA

Predsednik Nadzorni odbor

Upravni odbor

Spotski direktor Direktor

Odbojkaške organizacije

Sekretar Stručni štab

Sportska ambulanta

Stručna služba

Igrači

Evidencija treninga Evidencija rezultata

ČLANOVI

Skauting igrača

SELEKCIJA

Zdravstveni pregledi

Stručne analize Evidencija članstva Plan i program rada Administracija

Registracija igrača

TRENING

Efikasnost treninga Efiksnost igre

TAKMI ČENJA

Antropološki status

DIJAGNOSTIKA

Plan selekcije Biznis plan

Poslovna politika

Strategija razvoja

Kadrovska politika Poslovni partneri

Ostali odbojkaški klubovi

61



62

U našoj zemlji se danas može identifikovati struktura organizacije sportskog kluba,

koja se kroz istorijski razvoj nametnula kao jedan standard. Ovakva struktura organizacije

kluba je proistekla iz činjenice da je većina klubova u našoj zemlji registrovana kao

udruženje grañana uz odreñenu kontrolnu funkciju društvene zajednice. Na slici 14

prikazana je puna organizaciona struktura koja pokriva sve važne segmente rada kluba.

Meñutim, u praksi se takva kompletna struktura retko sreće. Najčešće je organizaciona

struktura kluba značajno redukovana zbog slabe materijalne i kadrovske osnove većine

klubova.

Prikazani dijagram organizacione strukture i toka informacija u odbojkaškom klubu

obuhvata nekoliko karakterističnih objekata:

� organi i odgovorna lica kluba (elipsasti oblici – narandžasta, žuta boja);

� aktivnosti i procesi (pravougaoni oblici – siva boja);

� skladišta podataka (deltoidni oblici – plava boja);

� spoljne organizacije i ustanove (nepravilni pravougaoni oblici – zelena boja).

Svi objekti i subjekti koji čine organizacionu strukturu jednog odbojkaškog kluba,

meñusobno su povezani mnoštvom veza i relacija. Te su veze na dijagramu prikazane

punim linijama sa strelicom na jednom kraju kada se radi o jednosmernom toku

informacija, sa strelicama na oba kraja linije kada se radi o toku informacija u oba smera i

sa isprekidanim linijama kada se radi o povratnom toku informacija. Takva meñuzavisnost

svih strukturnih elemenata kluba uslovljena je postojanjem jednog, primarnog cilja, a to je

sportski rezultat. Sve su aktivnosti i funkcije kluba usmerene na ostvarivanje što boljeg,

odnosno planiranog sportskog rezultata. Definisanje sportskog rezultata, s druge strane,

značajno opredeljuje i obim i nivo aktivnosti svih organizacionih struktura kluba.

Na vrhu strukture je Skupština kluba kao najviši upravni organ kluba koji donosi

statut i sva druga najvažnija regulaciona akta kluba. Kod klubova nižeg takmičarskog

nivoa skupštinu obično čine svi članovi kluba i ona odlučuje većinom glasova prisutnih

članova. Kod klubova višeg takmičarskog nivoa i stepena organizovanosti, skupštinu čini

odreñeni broj članova kluba uz zastupljenost svih takmičarskih selekcija i struktura kluba

(igrači, treneri, članovi uprave, roditelji, navijači i dr.).

Skupštinom predsedava Predsednik kluba koji je najčešće i predsednik skupštine.

Predsednik zastupa klub u sportskim i drugim organizacijama, odnosima sa javnošću i sa



63

trećim licima, koordinira rad svih struktura kluba i stara se da se obezbede što bolji uslovi

za funkcionisanje sportskih selekcija kluba.

Upravni (Izvršni) odbor je sledeće upravno telo po hijerarhiji strukture kluba. To je

u našim uslovima kolektivni organ koji broji najčešće 5-9 članova. Obuhvata uglavnom

lica koja u značajnoj meri doprinose materijalno-finansijskoj osnovi kluba (privrednike,

preduzetnike, političare, roditelje). Upravni odbor operativno rukovodi radom kluba,

definiše tekuće zadatke i donosi rešenja i odluke bitne za rad kluba, obezbeñuje materijalne

i finansijske uslove za rad kluba, postavlja i razrešava izvršne organe kluba (sekretar,

direktor, sportski direktor, šef stručnog štaba i treneri).

Nadzorni odbor obično broji tri člana i stara se o zakonitosti rada kluba, odnosno

nadgleda i kontroliše zakonitost rada izvršnih organa i podnosi izveštaj skupštini kluba,

koja i bira ovaj organ. Preko nadzornog odbora društvena zajednica vrši nadzor nad radom

kluba.

Direktor kluba i Sportski direktor su upravo-izvršni organi kluba koji se, svaki u

svom delokrugu, staraju da svi segmenti kluba funkcionišu u punom obimu i u maksimalno

dobrim uslovima u skladu sa zacrtanim ciljevima i zadacima. Direktor rukovodi poslovnim

funkcijama kluba i stara se da se izvršavaju tekući planski zadaci i obaveze koje proističu

iz potreba sportskih aktivnosti selekcija kluba. U tim poslovima mu pomažu Sekretar

kluba, koji operativno pokriva veći deo administrativno-poslovnih aktivnosti i zajedno sa

Stručnom službom (tehnički sekretar, PR menadžer i dr.) obavlja zadatke iz tog delokruga.

Sportski direktor ( Team manager) je neposredno zadužen za koordinaciju svih sportskih

aktivnosti kluba, stara se da se obezbede adekvatni uslovi za trenažni rad i takmičenja

(termini za treninge, utakmice, putovanja, turniri i sl.), prati stručni rad u klubu, prati

igrače unutar i van kluba i predlaže zajedno sa stručnim štabom kadrovska igračka rešenja.

Njegova uloga je značajna i u kontaktima sa igračima, davanju svake podrške i pomoći

igračima u klubu i van njega.

Stručni štab je organ kluba koji se stara o stručno-pedagoškom radu u klubu. Čine

ga svi treneri angažovani za trenažni rad, stalni i povremeni saradnici iz drugih struka i

oblasti, a po funkciji u radu stručnog štaba učestvuje i Sportski direktor. Stručni štab po

pravilu vodi trener prve ekipe kluba kao šef, mada to može biti i istaknuti stručnjak koji ne

radi neposredno u trenažnim aktivnostima, što je reñi slučaj. Šef stručnog štaba neposredno

koordinira aktivnosti vezane za organizaciju treninga i takmičenja za selekcije kluba,

usaglašava i usmerava trenažnu tehnologiju u pravcu izgradnje jedinstvenog sistema



64

sportske pripreme i zajedno sa ostalim trenerima vrši stručne analize igračkog kadra i

inicira interne i eksterne selekcije igrača.

6.1 Analiza postojećeg stanja i nivoa informatizacije klubova

Za potrebe analize stanja organizacije i stepena informatizacije odbojkaških

klubova u Srbiji, primenjena je anketa koja je bila koncipirana tako da pruži informacije o

ta dva aspekta funkcionisanja odbojkaških klubova (Prilog 2).

Anketa je sadržala 2 grupe od 20 identičnih pitanja vezanih za organizaciju klubova

u vidu inventara ponuñenih funkcija i organa i 15 pitanja vezanih za procenu nivoa

informatizacije klubova. Svako od 15 pitanja sadržalo je po 4 ponuñena odgovora koji su

bili navedeni po intenzitetu, od najvećeg ka najmanjem nivou zastupljenosti date

karakteristike informacionih tehnologija.

6.1.1 Analiza stanja organizacione strukture odbojkaških klubova

Organizaciona struktura klubova bila je procenjena u okviru ankete sa dve

simetrične tabele, koje su sadržale inventar 20 najvažnijih i najzastupljenijih funkcija i

organa koji egzistiraju u našim odbojkaškim klubovima (Tabela 3). U jednoj tabeli

ispitanici su trebali da označe one funkcije i organe koji su formirani i koji funkcionišu u

njihovom klubu, a u drugoj one koje smatraju poželjnim za uspešno funkcionisanje kluba

Tabela 3. Pregled organizacionih elemenata odbojkaškog kluba

1. Skupština kluba 2. Predsednik skupštine

3. Predsednik kluba 4. Upravni odbor

5. Predsedništvo 6. Nadzorni odbor

7. Direktor kluba 8. Generalni sekretar

9. Menadžer ekipe 10. PR menadžer

11. Stručni štab 12. Sportski direktor

13. Šef stručnog štaba 14. Tehnički sekretar

15. Glavni trener 16. Pomoćni treneri

17. Lekar 18. Maser

19. Statističar 20. Ekonom



65

Tabela 4. Distribucija funkcija i organa u odbojkaškim klubovima prema postojećem stanju

U tabeli 4 dati su podaci o distribuciji frekvencija postojećeg stanja analiziranih

entiteta strukturne organizacije klubova, posebno za klubove prve i druge lige, kao i

Prve lige Druge lige Ukupno Entitet

- + - + - + N 4 17 2 19 6 36

Skupština kluba % 19,0 81,0 9,5 90,5 14,3 85,7 N 4 17 5 16 9 33 Predsednik skupštine % 19,0 81,0 23,8 76,2 21,4 78,6 N 7 14 5 16 12 30

Upravni odbor % 33,3 66,7 23,8 76,2 28,6 71,4 N 1 20 0 21 1 41

Predsednik kluba % 4,8 95,2 0 100 2,4 97,6 N 11 10 12 9 23 19

Predseništvo % 52,4 47,6 57,1 42,9 54,8 45,2 N 7 14 2 19 9 33

Nadzorni odbor % 33,3 66,7 9,5 90,5 21,4 78,6 N 11 10 13 8 24 18

Direktor kluba % 52,4 47,6 61,9 38,1 57,1 42,9 N 12 9 17 4 29 13

Generalni sekretar % 57,1 42,9 81,0 19,0 69,0 31,0 N 9 12 8 13 17 25

Tehnički sekretar % 42,9 57,1 38,1 61,9 40,5 59,5 N 8 13 14 7 22 20

Sportski direktor % 38,1 61,9 66,7 33,3 52,4 47,6 N 16 5 19 2 35 7

Menadžer ekipe % 76,2 23,8 90,5 9,5 83,3 16,7 N 19 2 21 0 40 2

PR menadžer % 90,5 9,5 100 0 95,2 4,8 N 5 16 6 15 11 31

Stručni štab % 23,8 76,2 28,6 71,4 26,2 73,8 N 6 15 2 19 8 34

Šef stručnog štaba % 28,6 71,4 9,5 90,5 19 81,0 N 21 0 21 0 21 42

Glavni trener % 100 0 100 0 100 100 N 1 20 4 17 5 37

Pomoćni trener % 4,8 95,2 19,0 81,0 11,9 88,1 N 6 15 10 11 16 26

Lekar % 28,6 71,4 47,6 52,4 38,1 61,9 N 9 12 20 1 29 13

Maser % 42,9 57,1 95,2 4,8 69,0 31,0 N 4 17 19 2 23 19

Statističar % 19,0 81,0 90,5 9,5 54,8 45,2 N 17 4 20 1 37 5

Ekonom % 81,0 19,0 90,5 4,8 88,1 11,9



66

ukupno stanje. Kolone sa oznakom ( - ) sadrže frekvencije negativnog odgovora, odnosno

neprisustva tog entiteta, dok kolone sa oznakom ( + ) sadrže frekvencije za pozitivne

odgovore.

Može se uočiti da su najzastupljenije funkcije i organi u našim odbojkaškim

klubovima, oba nivoa takmičenja, upravo one koje tradicionalno proističu iz zakonskih

okvira koji su prisutni u našem sportu već duži niz godina. To su, od opštih upravnih i

izvršnih organa i funkcija, pre svega Skupština kluba, Predsednik skupštine, Predsednik

kluba, Upravni odbor i Nadzorni odbor. Organizaciona rešenja uprave u obliku funkcija

Direktor kluba, Generalni sekretar, Sportski direktor i Tehnički sekretar su značajno

manje zastupljena (od 40-60%). Te su funkcije vidno više zatupljene kod klubova prvih

liga, što je i razumljivo s obzirom na obim i strukturu poslova u njima, kao i materijalnu

osnovu tih klubova. U domenu upravnih i izvršnih organa i funkcija najmanje su

zastupljene funkcije Menadžer ekipe i PR menadžer, koje se javljaju samo kod malog broja

vrhunskih klubova (superliga).

Od stručnih i pomoćnih organa i funkcija najzastupljenije su funkcije Glavni trener,

Pomoćni trener, Stručni štab i Šef stručnog štaba, kao i funkcija Lekar kluba, koja je

takoñe značajno zastupljena (61,9%). Kod preostalih funkcija i organa može se zapaziti

vidna razlika zastupljenosti u odnosu na nivo takmičenja. Tako je funkcija Statističar kod

klubova prvih liga zastupljena u 81% slučajeva, dok je kod klubova drugih liga zastupljena

u svega 9,5% slučajeva. Nešto manja, ali isto vidna razlika je i kod funkcije Maser koja

nije gotovo uopšte prisutna kod klubova drugih liga, dok je kod klubova prvih liga prisutna

u 57,1% slučajeva. Najmanje je zastupljena funkcija Ekonom u tek 11,9% slučajeva.

Ovakvo stanje je očekivano, obzirom na značajne razlike u materijalnoj osnovi klubova

prvih i drugih liga, što u mnogome odreñuje zastupljenost pomoćnih funkcija u

odbojkaškim klubovima.

Pregled distribucije strukturnih i organizacionih entiteta, koje su klubovi označili

kao najvažnije za organizaciju i funkcionisanje kluba, pokazao je da se ona delom poklapa

sa stvarnim stanjem, ali se u nekim delovima i vidno razlikuje (Tabela 5).

Najveći procenat klubova je ocenio kao neophodne osnovne upravne organe i

funkcije kao što su Skupština kluba, Predsednik skupštine, Predsednik kluba, Nadzorni

odbor, dok je Upravni odbor u 100% slučajeva poželjni upravni organ. Značajno je istaći

da je čak 69% klubova označilo Direktora kluba kao važnu i poželjnu funkciju u klubu, a



67

njih 66,7% funkciju Generalnog sekretara, dakle funkcije koje nisu realno više zastupljene

kod naših odbojkaških klubova.

Tabela 5. Distribucija funkcija i organa klubova prema ñeljenom stanju

Prve lige Druge lige Ukupno Entitet

- + - + - + N 1 20 0 21 1 41

Skupština kluba % 4,8 95,2 0,0 100 2,4 87,6 N 4 17 1 20 5 37 Predsednik skupštine % 19,0 81,0 4,8 95,2 11,9 88,1 N 4 17 0 21 4 38

Predsednik kluba % 19,0 81,0 0,0 100 9,5 90,5 N 0 21 0 21 0 42

Upravni odbor % 0,0 100 0,0 100 0,0 100 N 13 8 9 12 22 20

Predseništvo % 61,9 38,1 42,9 57,1 52,4 47,6 N 4 17 4 17 8 34

Nadzorni odbor % 19,0 81,0 19,0 81,0 19,0 81,0 N 5 16 8 13 13 29

Direktor kluba % 23,8 76,2 38,1 61,9 31,0 69,0 N 8 13 6 15 14 28

Generalni sekretar % 38,1 61,9 28,6 71,4 33,0 66,7 N 4 17 1 20 5 37

Tehnički sekretar % 19,0 81,0 4,8 95,2 11,9 88,1 N 4 17 2 19 6 36

Sportski direktor % 19,0 81,0 9,5 90,5 14,3 85,7 N 8 13 9 12 17 25

Menadžer ekipe % 38,1 61,9 42,9 57,1 40,5 59,5 N 8 13 8 13 16 26

PR menadžer % 38,1 61,9 38,1 61,9 38,1 61,9 N 2 19 6 15 8 34

Stručni štab % 9,5 90,5 28,6 71,4 19,0 81,0 N 3 18 9 12 12 30

Šef sručnog štaba % 14,3 85,7 42,9 57,1 28,6 71,4 N 1 20 4 17 5 37

Glavni trener % 4,8 95,2 19,0 81,0 11,9 88,1 N 0 21 0 21 0 42

Pomoćni trener % 0,0 100 0,0 100 0,0 100 N 4 17 2 19 6 36

Lekar % 19,0 81,0 9,5 90,5 14,3 85,7 N 4 17 6 15 10 32

Maser % 19,0 81,0 28,6 71,4 23,8 76,2 N 2 19 6 15 8 34

Statističar % 9,5 90,5 28,6 71,4 19,0 81,0 N 8 13 11 10 19 23

Ekonom % 38,1 61,9 52,4 47,6 45,2 54,8



68

Posebno je uočljivo da veliki broj klubova (88,1%) smatra neophodnom funkciju

Tehničkog sekretara, što je posebno prisutno kod klubova drugih liga, od kojih čak 95,2%

smatra ovu funkciju neophodnom.

Od stručnih i pomoćnih organa i funkcija, kao poželjne su u visokom procentu

(preko 80%) označene funkcije Glavni trener, Pomoćni trener, Stručni štab i Šef stručnog

štaba. Dobar deo klubova, oko 60%, želelo bi da imaju i funkcije Menadžer ekipe i PR

menadžer, što je značajno više nego što je realno zastupljeno u našim klubovima.

Kao izuzetno važne i poželjne označene su i funkcije Lekar i Maser kluba, od kojih

je ova druga realno malo zastupljena u našim klubovima, ali je čak 76,2% klubova smatra

potrebnom. Čak je i funkcija Ekonom koja gotovi uopšte nije zastupljena u klubovima,

posebno drugih liga, označena kao poželjna u preko 50% slučajeva.

Pregled distribucije frekvencija organa i funkcija klubova koja je prisutna i one

koja je, po mišljenju klubova, neophodna za optimalno funkcionisanje, pokazao je da

postoji odreñena razlika u tim distribucijama. Većina klubova je u svojoj viziji optimalne

organizacione strukture navela većinu ponuñenih organa i funkcija, što je posebno vidljivo

kod klubova drugih liga koji su slabije organizovani.

Imajući u vidu uočene razlike, testirana je statistička značajnost tih razlika.

Primenjen je McNemar test za dve zavisne distribucije frekvencija. McNemar test putem χ2

distribucije testira razlike u marginalnim frekvencijama kolona i redova u tabelama

kontingencije dve zavisne nominalne varijable (tabele 2x2). U ovom slučaju radi se o

distribucijama entiteta strukturne organizacije klubova koje trenutno postoje u klubovima i

one koja je poželjna (Tabela 6).

U koloni sa oznakom (+) date su pozitivne frekvencije za entitete, odnosno

frekvencije razlike u korist željenog stanja, a u koloni sa oznakom (-) frekvencije razlike u

korist postojećeg stanja. U koloni sa oznakom (%) data je proporcija slaganja testiranih

distribucija, a u koloni sa oznakom (p) značajnost χ2 testa. Značajnost se odnosi na razliku

pozitivnih i negativnih frekvencija prikazanih u tabeli.

Dobijeni rezultati pokazuju da se testirane distribucije u osnovnim funkcijama i

organima kao što su Skupština kluba, Predsednik skupštine, Predsednik kluba, Upravni

odbor, Nadzorni odbor, Glavni trener, Pomoćni trener i Stručni štab, u velikoj meri slažu.

Pri tome, dostignuti stepen slaganja varira od 60-90%. Kod ostalih organa i funkcija stepen



69

slaganja je vidno niži i u većini slučajeva radi se o neslaganju u smislu realnog nedostatka

ili nefunkcionisanja odreñenih organa i funkcija u klubovima.

Tabela 6. McNemar test za strukturne entitete organizacije klubova

(a ) željeno stanje; (b ) aktuelno stanje; (-) negativni znak ; (+) pozitivni znak (p) značajnost χ2 testa; (*) značajno na nivou od p < 0,01

Dobijeni rezultati pokazuju da se testirane distribucije u osnovnim funkcijama i

organima kao što su Skupština kluba, Predsednik skupštine, Predsednik kluba, Upravni

odbor, Nadzorni odbor, Glavni trener, Pomoćni trener i Stručni štab, u velikoj meri slažu.

Pri tome, dostignuti stepen slaganja varira od 60-90%. Kod ostalih organa i fukcija stepen

slaganja je vidno niži i u većini slučajeva radi se o neslaganju u smislu realnog nedostatka

ili nefunkcionisanja odreñenih organa i funkcija u klubovima.

Analiza razlika u distribuciji frekvencija, pokazala je da je gotovo u svim

slučajevima gde se javlja statistički značajna razlika u distribuciji frekvencija željenog i

stvarnog stanja, ona pozitivno orijentisana, odnosno u korist željene distribucije. To znači

da su klubovi u značajnoj meri svesni potrebe za boljom organizovanošću, posebno oni iz

nižeg ranga takmičenja, te su iskazali svoju jasnu želju da uspostave nedostajuće organe i

funkcije kluba. Kako je već ranije konstatovano, ova pojava je posebno izražena kod

Razlike Slaganje Entitet + - %

p

1. Skupština klubaa - Skupština klubab 5 0 85.7 0,06 2. Predsednik skupštinea – Predsednik skupštine b 7 3 71.4 0,34 3. Predsednik klubaa - Predsednik klubab 0 3 90.5 0,25 4. Upravni odbora – Upravni odborb 12 0 71.4 0,00* 5. Predsedništvoa – Predsdeništvob 9 8 26.2 1,00 6. Nadzorni odbora - Nadzorni odborb 6 5 66.7 1,00 7. Direktor klubaa – Direktor klubab 11 0 42.8 0,00* 8. Generalni sekretara - Generalni sekretarb 16 1 28.6 0,00* 9. Menadžer ekipea - Menadžer ekipeb 19 1 14.3 0,00* 10. PR menadžera - PR menadžerb 24 0 4.7 0,00* 11. Stručni štaba - Stručni štabb 6 3 66.7 0,51 12. Sportski direktora - Sportski direktorb 20 4 38.1 0,00* 13. Šef stručnog štabaa - Šef stručnog štabab 7 11 54.8 0,48 14. Tehnički sekretara - Tehnički sekretarb 13 1 57.1 0,00* 15. Glavni trenera - Glavni trenerb 0 5 88.1 0,06 16. Pomoćni trenera – Pomoćni trenerb 5 0 88.1 0,06 17. Lekara – Lekarb 11 1 59.5 0,01* 18. Masera – Maserb 20 1 28.6 0,00* 19. Statističara – Statističarb 17 2 40.5 0,00* 20. Ekonoma – Ekonomb 19 1 9.5 0,00*



70

klubova drugih liga, koji imaju značajno niži nivo materijalne osnove od klubova prvih

liga, posebno superlige.

6.1.2 Analiza nivoa informatizacije odbojkaških klubova

Dostignuti nivo informatizacije odbojkaških klubova analiziran je onim delom

ankete koji je sadržao 15 pitanja vezanih za pojedine segmente procene (Prilog 1). Pošto je

osnovni cilj ankete bio da se proceni dostignuti nivo informatizacije, bilo je neophodno

formirati jednu kvantitativnu ocenu, koja bi poslužila za procenu tog nivoa. U tu svrhu

primenili smo modifikovanu metodu Logičkog proračuna preference (eng. Logic Scoring

of Preference – LSP).

U skladu sa iznetim osnovnim postavkama primene metode LSP, za potrebe

procene nivoa informatizacije odbojkaških klubova definisali smo 5, po nama najvažnijih

pokazatelja performansi informatizacije i to: hardverski resursi, komunikacija, softverska

osnova, stanje i planovi i stepen primene. Dekompozicijom ovih performansi odredili smo

elementarne kriterijume koji su u vidu pitanja sadržani u primenjenoj anketi :

1) hardverski resursi - pitanja 3, 4, 5 i 6 (za sagledavanje stanja materijalne osnove

u vidu informacione opreme, kao osnovnog uslova za primenu informacionih

tehnologija u klubovima);

2) komunikacije - pitanja 7, 8 i 9 (da se odredi u kojoj meri i na kom nivou klubovi

koriste informacione resurse za potrebe realizacije komunikacije);

3) softverska osnova - pitanja 10, 11 i 12 (da se sagleda koje i kakve aplikacije

koriste klubovi u svom radu);

4) stanje i planovi - pitanja 13 i 14 (da se sagleda trenutno stanje automatizacije

poslovanja u klubovima i postojanje planova);

5) stepen primene - pitanja 15, 16 i 17 (da se sagleda u kom stepenu klubovi

koriste postojeće informacione resurse).

Obrada dobijenih podataka obuhvatila je odreñivanje distribucije frekvencija

pojedinih odgovora u datim pitanjima, odreñivanje vrednosti globalne preference,

testiranje normalnosti distribucije globalne preference i odreñivanje osnovnih deskriptivnih

pokazatelja globalne preference. Odreñene su i vrednosti preference za pojedine

pokazatelje performansi informatizacije klubova. Na kraju su testirane i razlike izmeñu



71

globalne preference informatizacije klubova prvih i drugih liga Srbije. Prikaz distribucija

frekvencija odgovora u anketi dat je, radi preglednosti i logičke analize, objedinjeno po

pojedinim definisanim performansama procene nivoa informatizacije klubova.

Procena performanse Hardverski resursi obuhvatila je 4 pitanja (Tabela 7).

Rezultati ukazuju na to da većina klubova poseduje računar, preko 90%, dok dodatnu

opremu takoñe poseduje visok procenat klubova 78,5%. Iskorišćenost opreme nije na

zadovoljavajućem nivou, obzirom da tek 19% klubova koristi opremu u većem obimu.

Slično je i sa održavanjem opreme, koja se održava uglavnom po potrebi.

Tabela 7. Distribucija odgovora na pitanja u okviru performanse Hardverski resursi

3. Da li klub poseduje računare N % 1. Više od 5 računara 0 0,0 2. Od 2 - 5 računara 17 40,5 3. Jedan računar 21 50,0 4. Nemamo računare 4 9,5

4. Da li posedujete dodatnu opremu 1. Imamo svu dodatnu opremu 19 45,2 2. Imamo neophodnu opremu 14 33,3 3. Samo osnovnu opremu 5 11,9 4. Nemamo dodatnu opremu 4 9,5

5. Koliko je iskorišćena oprema 1. Preko 80% 8 19,0 2. Od 50-80% 12 28,6 3. Manje od 50% 18 42,9 4. Ne koristimo računare 4 9,5

6. Kako se održava oprema 1. Posebno stručno lice u klubu 3 7,1 2. Spoljna specijalizovana firma 1 2,4 3. Održava se po potrebi 32 76,2 4. Nemamo potrebe za time 6 14,3

Anketa je pokazala da su naši odbojkaški klubovi u solidnom broju pristupili

opremanju informatičkom opremom, svesni njene neophodnosti i njenih prednosti.

Naravno, stepen opremljenosti i korišćenja hardvera je u direktnoj vezi sa materijalnom

osnovom klubova i kadrovskim potencijalom.

Kada je u pitanju performansa definisana kao Komunikacije (Tabela 8), anketa je

pokazala da naši odbojkaški klubovi uglavnom koriste globalnu Internet mrežu u

komunikaciji putem računara. Većina klubova, preko 70%, ima mogućnost da komunicira

preko Interneta i da koristi ovu globalnu mrežu za pribavljanje potrebnih informacija.



72

Tabela 8. Distribucija odgovora na pitanja u okviru performanse Komunikacije

7. Da li su računari povezani u mrežu N % 1. Svi računari su povezani sa izlazom na Internet 2 4,8 2. Računari su povezani ali bez izlaza na Internet 1 2,4 3. Postoji samo izlaz na Internet 29 69,0 4. Namamo mrežu ni izlaz na Internet 10 23,8

8. Koje računarske mreže koristite 1. Javne mreže i Internet 2 4,8 2. Internet 33 78,6 3. Lokalne mreže 1 2,4 4. Ne koristimo mreže 6 14,3

9. Za šta se računarske mreže koriste 1. Za interaktivno elektronsko poslovanje 10 23,8 2. Za korišćenje udaljenih stanica ili prenos podataka 8 19,0 3. Za pretraživanje Interneta 19 45,2 4. Ne koriste se 5 11,9

Vidno manje se koriste Intranet mreže ili samo povezivanje više računara radi

poslovanja u mreži. Ohrabruje podatak da preko 20% klubova koristi blagodeti

interaktivnog elektronskog poslovanja. U ovom segmentu se oseća nedostatak integracije

komunikacije unutar kluba i deljenje resursa preko računarskih mreža.

Procena performanse informatizacije klubova vezana za korišćenje softvera

Softverska osnova, urañena je sa grupom od 3 pitanja (Tabela 9). Rezultati ankete pokazuju

da se u našim odbojkaškim klubovima koristi uglavnom standardni licencirani ili slobodni

softver, a raduje podatak da se u 23,8% slučajeva koristi i namenski pisani softver.

Tabela 9. Distribucija odgovora na pitanja u okviru performanse Softverska osnova

10. Kakve računarske programe koristite N % 1. Posebno pisane programe i licencni softver 10 23,8 2. Standardni licencni i slobodni softver 25 59,5 3. Nelicencirani ili slobodni softver 3 7,1 4. Ne koristimo softver 4 9,5

11. Koliko se koristi postojeći softver 1. U potpunosti se koristi 6 14,3 2. Delom se koristi napredno 15 35,7 3. Koriste se samo osnovne funkcije 17 40,5 4. Ne koristimo softver 4 9,5

12. Računare i softver koristimo 1. U svim segmentima rada kluba 14 33,3 2. Samo u poslovnim aktivnostima i komunikaciji 11 26,2 3. Samo za korespodenciju i komunikaciju 13 31,0 4. Ne koristimo računare 4 9,5



73

Postojeći softver se ne koristi u adekvatnoj meri i na optimalnom nivou. Svega

14,3% klubova koristi u potpunosti postojeći softver, dok je napredno korišćenje prisutno u

nešto većem procentu. Najveći deo klubova koristi samo osnovne funkcije programa,

najčešće za pisanje dokumenata i komunikaciju. Trećina klubova koristi računare i

odgovarajuće programe u svim segmentima rada kluba, dok ih dobar deo klubova koristi

samo za korespodenciju i komunikaciju.

Performansa informatizacije nazvana Stanje i planovi (Tabela 10), dala nam je

direktni odgovor upravo na ta pitanja, da li naši odbojkaški klubovi imaju strategiju razvoja

i primene informacionih tehnologija i u kom stanju je način obrade podataka i informacija

u njima. Pokazalo se da svega 21,5% klubova ima definisanu strategiju i postavljene

ciljeve za primenu informacionih tehnologija u svom radu.

Tabela 10. Distribucija odgovora na pitanja u okviru performanse Stanje i planovi

13. Da li posedujete strategiju razvoja informacionih tehnologija

N %

1. Formulisani su ciljevi i realizovan plan 2 4,8 2. Ciljevi su poznati ali nema konkretnog plana 7 16,7 3. Postoje planovi ali bez realizacije 13 31,0 4. Nisu formirani ciljevi i nema plana razvoja IT 20 47,6

14. Kakav je način obrade podataka u klubu 1. Potpuna automatizacija obrade sa primenom IT 1 2,4 2. Delimična automatizacija uz primenu računara 17 40,5 3. Početna primena računara 18 42,9 4. Ručna obrada podataka 6 14,3

Zabrinjava podatak da 47,5% klubova nema nikakve planove u tom smislu, što

znači da se postojeća oprema i softver koriste po potrebi i bez adekvatne i racionalne

primene. Na to se nadovezuje i podatak da preko 80% klubova obrañuje podatke uz

primenu računara ali na početnom nivou bez adekvatne automatizacije poslovanja i

integracije podataka.

Stepen primene računara u svim segmentima rada klubova, procenjena je takoñe sa

3 pitanja (Tabela 11). Poslovna primena računara u našim odbojkaškim klubovima, prema

rezultatima ove ankete, uglavnom se svodi na generisanje elektronskih dokumenata i

komunikaciju. Četvrtina klubova ipak koristi računare u svim segmentima poslovnih

aktivnosti.



74

Tabela 11. Distribucija odgovora na pitanja u okviru performanse Stepen primene

15. U poslovnim aktivnostima računare koristimo N % 1. Za sve potrebe kancelarije i uprave 10 23,8 2. Samo poslove računovodstva i komunikacije 5 11,9 3. Samo za pisanje dokumenata i komunikaciju 23 54,8 4. Ne koristimo računare 4 9,5

16. U sportskim aktivnostima računare koristimo 1. Za sve potrebe (statistika, priprema, komunikacija...) 12 28,6 2. Za naknadnu analizu statistike i komunikaciju 17 40,5 3. Samo za naknadnu analizu statistike 2 4,8 4. Ne koristimo računare za te aktivnosti 11 26,2

17. U upravnim aktivnostima računare koristimo 1. U svim segmentima rada uprave 2 4,8 2. Samo za poslovno-finansijske poslove 4 9,5 3. Samo za pripremu dokumenata i materijala 28 66,7 4. Ne koristimo računare 8 19,0

U sportskom segmentu rada, klubovi koriste računare uglavnom za naknadnu

statističku analizu utakmica i komunikaciju. U ovom segmentu je najizraženija polarizacija

koja se izražava u činjenici da 28,6% klubova koristi računare u svim sportskim

aktivnostima, dok 26,2% klubova uopšte ne koristi računare u sportskom segmentu rada.

Najmanja primena računara je u upravnom segmentu rada naših klubova, gde se oni koriste

uglavnom za pripremu dokumenata i drugih materijala za potrebe uprave.

Izneta deskriptivna analiza pojedinih performansi za procenu informatizacije

odbojkaških klubova, pokazala je da je najviši stepen informatizacije dostignut u segmentu

hardverskih resursa i softverske osnove klubova, kao i u domenu ostvarivanja

komunikacija putem računara. Najmanje je urañeno na planu donošenja i realizacije

strategije i planskog korišćenja informacionih tehnologija, a posebno na planu integracije

podataka i automatizacije njihove obrade.

Da bi se dobila preciznija slika o dostignutom nivou informatizacije naših

odbojkaških klubova, odreñena je globalna preferenca informatizacije, po ranije opisanoj

metodologiji. Vrednost globalne preference je pozitivna vrednost izražena u opsegu od

0,25 – 1,00. Obzirom da je globalna preferenca u osnovi varijabla kompozitnog tipa,

uradili smo testiranje normalnosti distribucije ove varijable primenom Kolmogorov-

Smirnov testa i odredili njene osnovne deskriptivne statistike (Tabela 12).



75

Tabela 12. Deskriptivni statistici i Kolmogorov-Smirnov test za globalnu preferencu

Statistik Vrednost Aritmetička sredina 0,64 Standardna devijacija 0,11 Minimalna vrednost 0,30 Maksimalna vrednost 0.85 Skjunis 0,40 Kurtosis 1,21 Koeficijent varijacije 17,19 Kolmogorov-Smirnov Z 1,01 Značajnost (dvosmerno) 0,26

Vrednost Kolmogorov-Smirnov testa (Z) nije visoka i može se zaključiti da

distribucija globalne preference, odreñena na opisani način, ne odstupa statistički značajno

od normalne. Vrednosti skjunisa i kurtosisa su u granicama dozvoljenih i oblik distribucije

ne odstupa značajno od normalne. Na grafičkom prikazu distribucije (Slika 15), može se

uočiti blaga asimetrija distribucije ka zoni nižih vrednosti i takoñe blaga platikurtičnost

distribucije. U raspon rezultata može se smestiti 5 standardnih devijacija, što takoñe

ukazuje na primerenu distribuciju vrednosti definisane globalne preference informatizacije

anketiranih odbojkaških klubova.

Slika 15. Distribucija globalne preference informatizacije odbojkaških klubova



76

Vrednost aritmetičke sredine globalne preference od 0,64 ne odražava visok stepen

informatizacije klubova. Prema ranije definisanom kriterijumu, dostignuti stepen

informatizacije može se oceniti kao umeren. Ako se pogledaju podaci o vrednosti globalne

preference informatizacije klubova različitog nivoa takmičenja (Tabela 13) vidi se da je,

što je i očekivano, veća vrednost preference kod klubova prvih liga. Ipak ni ta vrednost ne

prelazi granicu ocene visokog nivoa informatizacije od 0,75. Svega 7 klubova, uglavnom

članova Superlige Srbije, prelazi granicu visoke ocene globalne preference informatizacije.

Testiranje razlika vrednosti globalne preference i pojedinih performansi procene za

klubove različitog nivoa takmičenja (Tabela 13), pokazala je da postoje statistički značajne

razlike. Vrednost t testa za globalnu preferencu je pozitivna i statistički značajna na nivou

procene od p < 0,01 što ukazuje na prednost u korist klubova prvih liga. Ista situacija je i

kod procene performansi Stepen primene i Stanje i planovi, dok je kod performansi

Hardverski resursi i Softverska osnova ta razlika manja i statistički značajna na nivou

procene od p < 0,05. Jedino kod performanse Komunikacije nije zabeležena statistički

značajna razlika.

Tabela 13. t test za globalnu i pojedinačne preference procene informatizacije klubova različitog nivoa takmičenja

Varijable Nivo takmičenja

Aritmeti čka sredina

Standardna devijacija

t test Značajnost

Prve lige 0,69 0,10 Globalna preferenca Druge lige 0,59 0,09

3,40 0,00

Prve lige 0,69 0,12 Hardverski resursi Druge lige 0,62 0,11

2,00 0,05

Prve lige 0,64 0,12 Komunikacije

Druge lige 0,61 0,11 0,78 0,44

Prve lige 0,79 0,15 Softverska osnova Druge lige 0,67 0,14

2,51 0,02

Prve lige 0,71 0,13 Stepen primene Druge lige 0,53 0,13

4,49 0,00

Prve lige 0,60 0,15 Stanje i planovi Druge lige 0,46 0,11

3,46 0,00

Iz svega iznetog može se zaključiti da dostignuti nivo informatizacije odbojkaških

klubova Srbije nije na željenom nivou, posebno u domenu planskog i inegralnog razvoja

informacionih resursa i stepena automatizacije obrade podataka i informacija. Rezultati



77

ankete su pokazali takoñe, da u poslovanju naših odbojkaških klubova nisu implementirani

informacioni sistemi koji bi objedinili tokove i obradu informacija u njima. Stoga se može

konstatovati da je dokazana naša hipoteza da Odbojkaški klubovi u Srbiji nemaju izgrañen

i implementiran integralni informacioni sistem poslovanja.

666...222 Funkcionalno modeliranje

Struktura modela informacionog sistema definisana je u skladu sa hipotetskim

modelom i analizom postojećeg stanja razvoja informacionih tehnologija u odbojkaškim

klubovima Srbije, tako da su zastupljene sve osnovne funkcije kluba.

Slika 16. Dijagram organizacione strukture odbojkaškog kluba

Dijagram strukture odbojkaškog kluba sadrži tri osnovne celine, odnosno tri

subsistema modela informacionog sistema odbojkaškog kluba (Slika 16):

1. Sportski podsistem – koji obuhvata osnovne funkcije i aktivnosti kluba vezane za

sportske sadržaje. Ove aktivnosti svrstali smo u 4 osnovne funkcionalne oblasti :

a) Trenažni rad – koji obuhvata i objedinjuje sve aktivnosti, informacije i podatke

vezane za proces treninga svih selekcija kluba. Nosioci ovih aktivnosti su treneri

i igrači, kao neposredni izvršioci, a uprava kluba, pre svega Sportski direktor,

kroz obezbeñenje što boljih uslova za ove aktivnosti.

MMM OOODDDEEELLL III NNNFFFOOORRRMMM AAACCCIII OOONNNOOOGGG SSSIII SSSTTTEEEMMM AAA OOODDDBBBOOOJJJKKK AAAŠŠŠKKK OOOGGG

KKK LLL UUUBBBAAA

Sportski podsistem • Trenažni rad • Takmičenja • Dijagnostika • Selekcija

Poslovni podsistem • Administracija • Marketing • Finansije • Odnosi sa javnošću

Upravni podsistem • Strateško planiranje

i kontrola • Stručno-pedagoški

rad • Upravno-izvršne

aktivnosti



78

b) Takmičenja – obuhvata sve aktivnosti, informacije, dogañaje i podatke vezane za

takmičenja svih selekcija kluba. Nosioci aktivnosti su igrači i treneri, kao i niz

drugih subjekata iz okruženja koji su akteri takmičenja (sudije, delegati,

publika).

c) Dijagnostika – obuhvata sve aktivnosti vezane za utvrñivanje, praćenje i

prognozu antropoloških karakteristika i sposobnosti igrača na svim nivoima

sportskog usavršavanja. Nosioci ovih aktivnosti su treneri i spoljni stručni

saradnici koji se angažuju za pojedine poslove.

d) Selekcija – obuhvata sve aktivnosti vezane za početnu, internu i eksternu

selekciju igrača u klubu. Nosioci ovih aktivnosti su Sportski direktor i treneri

svih selekcija, kao i spoljni stručni saradnici koji se anagažuju.

2. Poslovni podsistem – koji obuhvata sve funkcije i aktivnosti vezane za poslovni

segment kluba. Ove aktivnosti smo takoñe svrstali u 4 oblasti:

a) Administracija – obuhvata sve aktivnosti i poslove vezane za administraciju

kluba, kao što su prijem i obrada dokumentacije, kontakti, organizacija sastanaka

i sl. Nosioci ovih aktivnosti su Sekretar kluba i tehničko osoblje koje je

angažovano za pojedine poslove.

b) Marketing – obuhvata aktivnosti vezane za pozicioniranje kluba u poslovnom

okruženju, predstavljanje kluba u okruženju i njegova promocija. Nosioci ovih

aktivnosti su Marketing služba kluba, ako je formirana, a najčešće su to

specijalizovane agencije koje su stalno ili povremeno angažovane za poslove

marketinga kluba.

c) Finansije – obuhvata aktivnosti vezane za finansijsko poslovanje kluba, prijem

sredstava, evidencije, plaćanja i sl. Osnove aktivnosti vezane za ovu oblast

obavlja sekretar kluba, pre svega pripremu dokumentacije, blagajnu i izvršenje

naloga transakcija, dok je za knjigovodstvene poslove uglavnom angažovana

spoljna stručna agencija.

d) Odnosi sa javnošću – obuhvata aktivnosti vezane za kontakte sa medijima,

lokalnom i širom društvenom zajednicom i članstvom na svim nivoima. Ove

aktivnosti po funkciji obavljaju uprava i stručna služba kluba, svako u svom

delokrugu, posebno angažovano stručno lice (PR menadžer) a reñe zasebno

formirana služba.



79

3. Upravni podsistem – obuhvata sve funkcije i aktivnosti kluba vezane za planiranje

rada, zastupanje i razvoj u svim segmentima rada kluba. U ovaj podsistem uvrstili

smo 3 najvažnije oblasti:

a) Strateško planiranje i kontrola – obuhvata sve aktivnosti vezane za donošenje

dokumenata, pravilnika, planova i programa rada, kao i kontrolu rada svih

segmenata kluba. Nosioci ovih aktivnosti su Skupština kluba, Upravni odbor,

Nadzorni odbor i Odbojkaške organizacije.

b) Stručno-pedagoški rad – obuhvata aktivnosti koje su vezane za stručni rad

trenera, od same realizacije treninga do njihovog usavršavanja i edukacije.

Nosioci ovih aktivnosti su Stručni štab, odnosno treneri, trenerske organizacije i

kadrovske škole.

c) Upravno-izvršne aktivnosti – obuhvata sve aktivnosti vezane za izvršenje

usvojenih odluka, planova i tekućih zadataka u svim segmentima rada kluba.

Nosioci ovih aktivnosti su Upravni odbor kluba, Direktor, Sekretar i stručne

službe, svako u svom delokrugu rada.

Izneta analiza osnovnih organizacionih segmenata kluba, kroz definisane

subsisteme modela informacionog sistema kluba, poslužila je kao osnova za dalju

dekompoziciju modela navedenih subsistema informacionog sistema.

U skladu sa IDEF0 standardom, pošli smo od najvišeg nivoa, od definisanja

Kontekstnog dijagrama modela (Slika 17). Kontekstni dijagram prikazuje model

informacionog sistema u najopštijem obliku i obuhvata ulazne, izlazne i kontrolne

aktivnosti i mehanizme odgovorne za funkcionisanje informacionog sistema.

Ulazne informacije objedinjuju sve informacije koje su kao inicijalne neophodne

za funkcionisanje sistema ili se u odreñenim situacijama generišu i pojavljuju kao ulazne

vrednosti u sistemu. Mehanizmi se pojavljuju u sistemu u vidu osoba, institucija, drugih

sistema ili subsistema, koji u odreñenoj meri regulišu i kontrolišu protok informacija u

sistemu. Kontrolne aktivnosti se javljaju u sistemu u vidu regulacionih i zakonskih akata,

tehnologije rada, naučnih saznanja i td. Izlazne informacije su suština funkcionisanja

sistema i obuhvataju rezultate funkcionisanja sistema, definisane raznim dokumentima,

dostignutim stanjima ili uspostavljenim procesima.

USED AT: AUTHOR: KRNETA ŽELJKO DATE:REV:PROJECT: DOKTORSKA

DISERTACIJA

17.5.20061.9.2008

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

WORKINGDRAFTRECOMMENDEDPUBLICATION

READER DATE CONTEXT:

TOP

NODE: TITLE: NUMBER:MODEL INFORMACIONOG SISTEMAODBOJKAŠKOG KLUBAA-0

Plan iprogramrada

Trening

Selekcija

Takmi čenja

Dijagostika

Kadrovskapolitika

Poslovanje

Biznisplan

Članovi Evidencija članstva

Rezultati takmi čenja

Evidencija trenažnog rada

Skauting evidencije i liste

Rezultati testiranja i pregleda

Evidencija prihoda i rashoda

Tehnologijatreninga

Strategijarazvoja

Igra či Spoljnisaradnici

Odbojkaškeorganizacije

Evidencija dokumenataAdministracija

Pravila ipropozicijetakmi čenja

Treneri

Uprava

A0

MODEL INFORMACIONOG SISTEMA ODBOJKAŠKOG KLUBA

Slika 17. Kontekstni dijagram strukture informacionog sistema odbojkaškog kluba

80



81

U Tabeli 14 su prikazane i opisane osnovne aktivnosti koje generišu informacije

neophodne za funkcionisanje informacionog sistema odbojkaškog kluba.

Tabela 14. Osnovne aktivnosti Modela informacionog sistema odbojkaškog kluba Ulazne aktivnosti Naziv Definicija

Administracija Informacije koje su neophodne za realizaciju administrativnih poslova kluba.

Dijagnostika Informacije prikupljene dijagnostičkim postupcima.

Članovi Informacije o članovima kluba, njihovim osnovnim podacima i stručnim karakteristikama.

Poslovanje Informacije neophodne za realizaciju poslovnih aktivnosti kluba.

Selekcija Informacije potrebne za izvoñenje selekcije igračkog kadra (skauting igrača, unutrašnja selekcija i dr.)

Takmičenja Informacije o takmičarskim aktivnostima svih selekcija kluba.

Trening Informacije o trenažnim aktivnostima kluba za sve takmičarske selekcije.

Izlazne aktivnosti

Evidencija dokumenata Obrada i evidencija svih dokumenata koji se generišu u klubu i onih koji stižu iz spoljne sredine.

Evidencija članstva Upis novih članova, generisanje spiskova i evidencija podataka o članovima.

Evidencija prihoda i rashoda

Evidencija podataka o finansijskim transakcijama, uplatama i isplatama finansijskih sredstava kluba.

Evidencija trenažnog rada

Spiskovi i evidencije o trenažnim aktivnostima svih selekcija kluba.

Rezultati takmičenja Informacije o rezultatima sa takmičenja svih selekcija kluba, bilteni i analize rezultata takmičenja.

Rezultati testiranja i pregleda

Izveštaji i pregledi rezultata urañenih testiranja i merenja prema planu dijagnostike igrača kluba.

Skauting evidencije i liste

Izveštaji i informacije prikupljene skauting aktivnostima stručnih lica u skladu sa potrebama interne i eksterne selekcije igrača.

Kontrolne aktivnosti

Biznis plan Budžet kluba sa planom prihoda i rashoda za takmičarsku godinu.

Kadrovska politika Strategija kadrovskih potreba kluba u igračkom i stručnom segmentu.

Plan i program rada Plan i program aktivnosti kluba po segmentima strukture kluba za tekuću takmičarsku sezonu.

Pravila i propozicije Pravila igre i propozicije takmičenja u kojima učestvuju selekcije kluba.

Strategija razvoja Definisanje osnovnih smernica i elemenata izgradnje strategije razvoja kluba, njena stalna dopuna i razvoj u skladu sa realnim stanjem praktičnog funkcionisanja kluba.

Tehnologija treninga Primena optimalne tehnologije trenažnog rada za pojedine selekcije kluba.

Mehanizmi Igrači Irači koji su registrovani za takmičarske selekcije kluba.



82

Odbojkaške organizacije Odbojkaške organizacije koje vode takmičenja, donose opšta akta i propise vezane za takmičarske i druge aktivnosti kluba.

Spoljni saradnici Stručni i drugi saradnici koji se angažuju na pojedinim poslovima kluba.

Treneri Treneri koji su angažovani za rad sa selekcijama kluba. Uprava Sastav, kompetencije i aktivnosti svih uprvnih organa kluba.

Sve navedene aktivnosti su u daljem opisu funkcionalnog modela informacionog

sistema odbojkaškog kluba detaljno razrañene i opisane u okviru dekompozicije svakog od

tri definisana podsistema modela. U dijagramu A0 (Slika 18) prikazane su i razrañene

najvažnije ulazne, izlazne i kontrolne aktivnosti i mehanizmi funkcionisanja tri osnovna

podsistema informacionog sistema odbojkaškog kluba. U tabelama 15, 16 i 17 dat je bliži

opis tih aktivnosti.

Tabela 15. Osnovne aktivnosti Sportskog podsistema Ulazne aktivnosti

Naziv Definicija

Analiza protivnika Aktivnosti na prikupljanju i analizi informacija o protivičkim ekipama i igračima pojedinačno. Analize taktike igre putem snimaka i analize statistike sa utakmica potencijalnih protivnika.

Materijalne potrebe Aktivnosti vezane za zadovoljenje svih materijalnih potreba selekcija kluba, od osnovnih rekvizita i specifične opreme, do zaduženja kompleta dresova i trenerki.

Statistika ekipe

Aktivnosti vezane za prikupljanje informacija koje se generišu analizom statističkih podataka ekipa kluba na takmičenjima. Pre svega podaci o efikasnosti pojedinih tehničko-taktičkih elemenata igre.

Testiranja Aktivnosti koje generišu informacije vezane za sve vrste testiranja, merenja i provere stanja sportske forme igrača u toku takmičarske sezone.

Treninzi Sve aktivnosti vezane za trenažni proces takmičarskih i početnih selekcija kluba. Od rasporeda treninga po takmičarskim selekci-jama do trenažnih sadržaja i organizacije samih časova treninga.

Izlazne linije

Analiza igračkog kadra

Informacije vezane za sve nivoe selekcije po igračkim pozicijama. Stalno praćenje zastupljenosti svih profila igrača unutar mlañih selekcija kluba, njihovo usmeravanje i dodatno angažovanje na sportskom usavršavanju. Skauting mladih igrača u neposrednoj okolini i njihovo usmeravanje ka selekcijama kluba.

Analiza takmičenja Izveštaji i analize takmičenja na kojima je klub sa svojim selekcijama učestvovao. Procena uspeha i mere za unapreñenje rada.

Sportska forma Informacije koje se generišu putem svih aktivnosti provere sportske forme, od inicijalnog stanja do finalne procene. To su evidencije podataka standardizovanih baterija testova i mera,



83

koje se primenjuju i prate na individualnom nivou. Sportski rezultati Evidencija i analiza takmičarskih rezultata svih selekcija kluba.

Kontrolne linije

Kalendar takmičenja Raspored takmičarskih aktivnosti u toku jedne takmičarske godine.

Plan i program rada

Plan i program aktivnosti kluba po segmentima strukture kluba za tekuću takmičarsku sezonu. Obuhvata plan realizacije trenažnog rada po periodima pripreme, plan utakmica i učešće na turnirima i drugim takmičenjima.

Pravila igre Meñunarodna pravila odbojkaške igre koja su zvanično propisana od strane Meñunarodne odbojkaške federacije (FIVB).

Propozicije takmičenja Propozicije takmičenja koje bliže odreñuju uslove takmičenja, kao i raspored utakmica putem aneksa propozicija takmičenja.

Mehanizmi

Igrači Spiskovi i osnovni podaci o svim igračima koji su registrovani za takmičarske selekcije kluba.

Informatička podrška Informatička podrška obuhvata hardverske potencijale i programsku podršku za efikasno i uspešno realizovanje svih aktivnosti kluba.

Odbojkaška udruženja Informacije o svim odbojkaškim udruženjima i organizacijama sa kojima klub ima kontakte i ostvaruje saradnju.

Saradnici Informacije o spoljnim saradnicima koji se angažuju za pojedine specifične aktivnosti kluba.

Takmičarski ciljevi Definisanje takmičarskih ciljeva kluba u nastupajućoj takmičarskoj godini kao i u dužem vremenskom periodu.

Treneri Treneri koji su angažovani za rad sa selekcijama kluba. Tabela 16. Osnovne aktivnosti Poslovnog podsistema

Ulazne aktivnosti Naziv Definicija

Troškovi igrača Podaci o troškovima vezanim za stipendije igrača, njihov smeštaj, ishranu, troškove prevoza i dr.

Troškovi kancelarije Troškovi vezani za administrativne poslove, pre svega nadoknade za rad sekretara i drugog osoblja u kancelariji kluba, troškovi potrošnog materijala, telefona i najma prostora.

Troškovi stručnog rada Podaci o troškovima vezanim za stručni rad u selekcijama kluba. To su troškovi honorara trenera, troškovi angažovanja spoljnih saradnika i stručnjaka.

Troškovi takmičenja

Podaci o potraživanjima vezanim za takmičarske aktivnosti svih selekcija kluba. To su troškovi službenih lica na utakmicama, troškovi putovanja, kotizacija takmičenja, troškovi opreme i rekvizita za takmičenja i td.

Troškovi treninga Podaci o troškovima vezanim za trenažni proces. To su pre svega troškovi najma prostora za obavljanje treninga, nabavku lopti i drugih neophodnih rekvizita.

Izlazne aktivnosti Administracija Aktivnosti na administrativnim poslovima vezanim za rad kluba. Finansije Analize i izveštaji finansijskog poslovanja, iskazivanje potreba i



84

izrada plana i dinamike realizacije priliva i odliva finansijskih sredstava.

Izveštaj o poslovanju Periodični i godišnji izveštaji o poslovanju kluba, analiza stanja i predlog mera za poboljšanje stanja.

Marketing Informacije i podaci vezani za marketing aktivnosti kluba. Plan marketing aktivnosti, definisanje ciljeva i dinamike realizacije, odreñivanje pravaca aktivnosti i subjekata delovanja.

Odnosi sa javnošću Saopštenja, konferencije i akcije vezane za obaveštavanje javnosti o svim aktivnostima kluba a posebno o takmičarskim aktivnostima.


Plan i program rada


Poslovno okruženje Propisi i pravila poslovanja koja važe u lokalnoj zajednici, podaci o poslovnim partnerima, procene mogućnosti saradnje sa poslovnim subjektima zainteresovanim za ulaganje u sport.


Zakoni i propisi Zakoni i drugi propisi koji regulišu rad sportskih organizacija i svih drugih poslovnih subjekata.

Mehanizmi

Biznis plan Budžet kluba sa planom prihoda i rashoda za takmičarsku godinu. Definisanje osnovnih izvora finansijskog priliva i izrada plana troškova za naredni takmičarski period.


Lokalna samouprava Upravne i organizacione strukture zadužene za sport u lokalnoj samoupravi, koje aktivno učestvuju u obezbeñivanju opštih uslova za rad sportskih organizacija i klubova u toj sredini.

Sponzori Poslovni subjekti koji su sponzori ili donatori kluba, koji aktivno učestvuju u poslovnim aktivnostima kluba, učestvuju ili ne u upravnim funkcijama kluba.



Tabela 17. Osnovne aktivnosti Upravnog podsistema Ulazne aktivnosti

Naziv Definicija

Analiza igračkog kadra

Informacije vezane za sve nivoe selekcije po igračkim pozicijama. Stalno praćenje zastupljenosti svih profila igrača unutar mlañih selekcija kluba, njihovo usmeravanje i dodatno angažovanje na sportskom usavršavanju. Skauting mladih igrača u neposrednoj okolini i njihovo usmeravanje ka selekcijama



85

kluba.



Planovi i analize Strateški plan razvoja, tekući planovi rada svih upravnih struktura kluba, kao i analize dosadašnjeg rada kao ulazni parametri budućeg rada.

Sportska forma

Informacije koje se generišu putem svih aktivnosti provere sportske forme, od inicijalnog stanja do finalne procene. To su evidencije podataka standardizovanih baterija testova i mera, koje se primenjuju za pojedine selekcije kluba i prate na individualnom nivou.

Izlazne aktivnosti

Biznis plan Budžet kluba sa planom prihoda i rashoda za takmičarsku godinu. Definisanje osnovnih izvora finansijskog priliva i izrada plana troškova za naredni takmičarski period.

Izveštaji Periodični i godišnji izveštaji o radu upravnih organa i odgovornih lica po segmentima poslovanja kluba.

Sopštenja Razna saopštenja upravnih struktura kluba upućenih javnosti, članovima, sportskim i drugim organizacijama i ustanovama, a prema ukazanoj potrebi.




Plan i program rada

Plan i program aktivnosti kluba po segmentima strukture kluba za tekuću takmičarsku sezonu. Obuhvata plan realizacije trenažnog rada po periodima priprema, plan utakmica i učešće na turnirima i drugim takmičenjima.

Politika sporta Politika razvoja odbojkaškog sporta u državi, lokalnoj sredini i pravci delovanja državnih institucija u odbojkaškom sportu.


Mehanizmi

Lokalna samouprava Upravne i organizacione strukture zadužene za sport u lokalnoj samoupravi, koje aktivno učestvuju u obezbeñivanju opštih uslova za rad sportskih organizacija i klubova u toj sredini.

Odbojkaški savezi Matični odbojkaški savez kluba, udruženja klubova, sudija i trenera, koji svako u svom delokrugu odgovornosti obezbeñuje uslove za rad kluba vezan za takmičarske aktivnosti.


DOKTORSKA DISERTACIJA MODEL INFORMACIONOG SISTEMA OD BOJKAŠKOG KLUBA KRNETA ŽELJKO

A0 MODEL INFORMACIONOG SISTEMA ODBOJKAŠKOG KLUBA 20.8 .2008

Materijalne potrebe

Izveštaj o poslovanju

Plan i program rada

Analiza igra čkog kadra

Takmi čarski ciljevi

Troškovi kancelarije

Treneri

Testiranja

Treninzi

Statistika ekipeSportska forma

Analiza takmi čenja

Igra či

Kalendartakmi čenja

Analza protivnika

Propozicijetakmi čenja

Saradnici

Troškovi takmi čenja

Troškovi igra ča

Troškovi treninga

Troškovi stru čnog rada

Biznis plan

Odbojkaškaudruženja

Pravila igre

Marketing

Finansije

Administracija

Odnosi sa javnoš ću

Zakoni ipropisi

Strategija razvoja

Informati čka podrška Sponzori Lokalna samouprava Odbojkaški savezi

Izveštaji

Sopštenja

Poslovnookruženje Politika sporta

Planovi i analize

Sportski rezultati

A1

SPORTSKI PODSISTEM

A2

POSLOVNI PODSISTEM

A3

UPRAVNI PODSISTEM

Slika 18. Dijagram funkcionalnog modela informacionog sistema odbojkaškog kluba

86



87

U daljem procesu dekompozicije osnovnih funkcija tri podsistema Informacionog

sistema odbojkaškog kluba, dat je opis najvažnijih aktivnosti koje su usmerene ka

realizaciji tih funkcija, definisani tokovi informacija i podataka unutar podsistema i

identifikovani nosioci realizacije tih aktivnosti.

6.2.1 Sportski podsistem (A1)

Sportski podsistem kluba čini osnovni organizacioni segment kluba i obuhvata sve

one aktivnosti koje su neposredno ili posredno povezane sa takmičarskim aktivnostima

kluba. U okviru sportskog podsistema ostvaruju se najvažnije funkcije kluba (Slika 19).

Slika 19. Dijagram strukture podsistema sporta

Svaka od funkcija Sportskog podsistema sadrži niz aktivnosti koje su usko

povezane i usmerene ka obezbeñenju svih neophodnih uslova za uspešno funkcionisanje

ovog centralnog podsistema informacionog sistema odbojkaškog kluba. Sve najvažnije

aktivnosti Sportskog podsistema prikazane su u dijagramu na Slici 20 i opisane u tabelama

18, 19, 20, i 21.

SPORTSKI PODSISTEM

1.00 A1

Trenažni rad

1.00 A11

Takmičenja

1.00 A12

Dijagnostika

1.00 A13

Selekcija

1.00 A14

KRNETA ŽELJKO MODEL INFORMACIONOG SISTEMA ODBOJKAŠKO G KLUBA DOKTORSKA DISERTACIJA

A1 SPORTSKI PODSISTEM 24.8.2008

Rasporedtreninga

Sredstva treninga

Plan iprogram rada

Rasporedutakmica

Prostor i oprema


Pravila igre

Službenalica

Plan treninga

Evidencija treninga

Uslovi

Publika

Mediji

Naučnasaznanja

Treneri

Metodologijamerenja

Normativi

Baterija testova

Oprema i rekviziti

Službeni rezultati

Analiza igre ekipe

Analiza igre protivnika

Analiza treninga

Zdravstveni status

Predispozicije

Tehnika i taktika

Statistika igre

ProtivniciAnaliza takmi čenja

Antropometrija

Motori čki status

Funkcionalni status

Interna

Eksterna

Treneri

Skauti

Modeligra ča

Snimci

Analiza igra ča

Stru čna lica

Sportska forma


Igra čki kadar

Laboratorije Saradnici

Izveštaj stru čnog štaba

Uslovi

Početna

Informati čkapodrška

A1.1

Trenažni rad

A1.2

Takmi čenja

A1.3

Dijagnostika

A1.4

Selekcija

C4

Slika 20. Dijagram Sportskog podsistema informacionog sistema odbojkaškog kluba

88



89

6.2.1.1 Funkcija trenažnog rada (A1.1)

Funkcija trenažnog rada obuhvata aktivnosti vezane za sve vrste sportske pripreme

za takmičenja, odnosno sve oblike trenažnog rada u cilju dostizanja sportske forme i

planiranog takmičarskog rezultata. U realizaciji ove funkcije mogu se kao najznačajnije

zapaziti aktivnosti opisane u Tabeli 18.

Tabela 18. Osnovne aktivnosti funkcije Trenažni rad Ulazne aktivnosti

Naziv Definicija

Plan treninga

Definisanje broja sati treninga u toku trenažnog perioda kojim se odreñuje obim rada, dinamika realizacije treninga u toku pojedinih mezociklusa i mikrociklusa, intenzitet rada, kao i definisanje osnovnih zadataka.

Prostor i oprema Obezbeñenje adekvatnog prostora za realizaciju trenažnih aktivnosti, opreme i rekvizita neophodnih za efikasan trenažni rad.

Sredstva treninga Priprema fonda vežbi i drugih trenažnih sadržaja koji će se koristiti za realizaciju treninga.

Izlazne aktivnosti

Analiza treninga Izveštaj o realizaciji zadataka treninga, zapažanja i beleške, mere i predlozi za unapreñenje trenažnog procesa.

Evidencija treninga Evidentiranje svih trenažnih aktivnosti kluba sa osnovnim podacima o samoj aktivnosti.

Izveštaj stručnog štaba Periodični i godišnji izveštaji stručnog štaba o radu svih selekcija kluba. Obuhvata analizu trenažnog rada, takmičenja, rezultata dijagnostike i selekcije igračkog kadra.

Sportska forma



Plan i program rada


Raspored treninga

Raspored trenažnih aktivnosti po selekcijama kluba u toku jedne nedelje po danima. Sadrži podatke o selekciji, danu, mestu, vremenu i trajanju časa treninga, kao i treneru koji realizuje trening.

Raspored utakmica Raspored utakmica u tekućoj takmičarskoj sezoni za pojedine selekcije kluba, koji obuhvata datum i mesto odigravanja utakmice.

Mehanizmi

Analiza igrača Analiza svih aspekata jednog igrača sa stanovišta odbojkaške igre. Njegovih tehničko-taktičkih karakteristika, nivoa motoričkih sposobnosti, morfoloških i psiho-socijalnih



90

karakteristika.

Analiza igre ekipe Rezultati analize efikasnosti tehničko-taktičkih elemenata igre za ekipu i za igrače pojedinačno. Analiza tih podataka je neophodna radi kontrole efekata treninga i korekcije samog trenažnog rada.

Analiza igre protivnika Rezultati analize efikasnosti tehničko-taktičkih elemenata igre protivničkih ekipu i za igrače pojedinačno.

Antropometrija Podaci o morfološkim karakteristikama relevantnim za uspešnost u odbojkaškoj igri.

Funkcionalni status Podaci o nekim funkcionalnim pokazateljima igrača važnim za procenu dostignutog nivoa sportske forme.

Motorički status Podaci o testovima za procenu opštih i specifično motoričkih sposobnosti.

Predispozicije Informacije o opštim predispozicijama za bavljenje odbojkaškim sportom, procenjene objektivno postupcima merenja ili na osnovu dostupnih podataka.

Treneri Treneri koji su angažovani za rad sa selekcijama kluba.

Zdravstveni status Prethodni obavezni lekarski pregled i potvrda adekvatnog zdravstvenog statusa za bavljenje sportom i podvrgavanje procedurama testiranja i merenja.

6.2.1.2 Funkcija takmičenja

Funkcija takmičenja obuhvata sve aktivnosti vezane za neposrednu realizaciju

takmičenja u kojima učestvuje klub. Tu pre svega spadaju aktivnosti na pripremi utakmica,

putovanja, praćenje rezultata i efikasnosti igre ekipe i praćenje igre protivnika. U realizaciji

ove funkcije mogu se identifikovati aktivnosti opisane u Tabeli 19.

Tabela 19. Osnovne aktivnosti funkcije Takmičenja Ulazne linije

Naziv Definicija


Protivnici Sastav ekipa za takmičenja u kojima učestvuju selekcije kluba, odnosno sastav liga i regionalnih takmičenja za mlañe kategorije igrača.

Igrački kadar Informacije o igračima koji su u sastavu pojedinih selekcija kluba i osnovni podaci o igračkim karakteristikama.

Uslovi Informacije o uslovima neophodnim za realizaciju pojedinih nivoa takmičenja. Propisani normativi i uputstva za organizaciju utakmica propisanih od strane nadležnog saveza.

Izlazne linije

Analiza igrača

Analiza svih aspekata jednog igrača sa stanovišta odbojkaške igre. Njegovih tehničko-taktičkih karakteristika, nivoa motoričkih sposobnosti, morfoloških i psiho-socijalnih karakteristika.

Analiza igre ekipe Analiza efikasnosti elemenata igre ekipe i igrača pojedinačno, zavisno od pozicije dizača i faze igre.



91


Analiza osnovnih elemenata igre protivnika: realizacija napada (efikasnost po elementima; pravci napada; distribucija lopti po pozicijama dizača i sl.), organizacija odbrane, tehničko-taktičke karakteristike igrača i dr.


Službeni rezultati Evidencija svih rezultata postignutih u tekućoj takmičarskoj sezoni za pojedine takmičarske selekcije kluba.

Kontrolne linije

Pravila igre Meñunarodna pravila odbojkaške igre koja su zvanično propisana od strane Meñunarodne odbojkaške federacije (FIVB).


Raspored utakmica Raspored utakmica u tekućoj takmičarskoj sezoni za pojedine selekcije kluba, koji obuhvata datum i mesto odigravanja utakmice.

Sportska forma


Mehanizmi


Mediji Predstavnici svih vrsta medija, najčešće sportski novinari ili tv ekipe, koje prate sportske dogañaje u lokalnoj sredini.

Motorički status Podaci o testovima za procenu opštih i specifično motoričkih sposobnosti igrača.

Predispozicije Informacije o opštim predispozicijama za bavljenje odbojkaškim sportom, procenjene objektivno postupcima merenja ili na osnovu dostupnih podataka iz drugih izvora.

Publika Publika koja prati takmičarske aktivnosti kluba a pre svega navijači kluba, članovi porodica i prijatelji.

Službena lica Službena lica su lica koja se angažuju za realizaciju takmičarskih aktivnosti kluba, pre svega sudije, delegati, lekari, maseri i statističari.


Uslovi Informacije o uslovima neophodnim za realizaciju pojedinih nivoa takmičenja. Propisani normativi i uputstva za organizaciju utakmica propisanih od strane nadležnog saveza.




92

6.2.1.3 Funkcija dijagnostike

Funkcija dijagnostike obuhvata sve aktivnosti vezane za praćenje stanja pokazatelja

sportske forme, njihove analize i pripreme povratnih informacija za unapreñenje trenažnog

rada i efikasnosti igre ekipe. Tu pre svega spadaju aktivnosti inicijalnih i kontrolnih

merenja antropometrijskih mera, opštih i specifičnih motoričkih sposobnosti, konativnih i

kognitivnih karakteristika, zdravstvenog statusa i socijalnih odnosa u klubu. Mogu se

identifikovati aktivnosti opisane u Tabeli 20.

Tabela 20. Osnovne aktivnosti funkcije Dijagnostika Ulazne linije

Ime Definicija Baterija testova Osnovni podaci o testovima i mernim instrumentima koje se

koriste kod dijagnostike sportske forme pojedinih selekcija kluba. Baterije testova se konstruišu u zavisnosti od uzrasta igrača i oblasti koju treba proceniti.

Oprema i rekviziti Obezbeñenje potrebne opreme i rekvizita za realizaciju merenja iz sopstvenih izvora ili kroz saradnju sa specijalizovanim institucijama.


Izlazne linije Antropometrija Podaci o morfološkim karakteristikama relevantnim za uspešnost

u odbojkaškoj igri. Funkcionalni status Podaci o nekim funkcionalnim pokazateljima igrača važnim za

procenu dostignutog nivoa sportske forme. Motorički status Podaci o testovima za procenu opštih i specifično motoričkih

sposobnosti igrača. Kontrolne linije

Analiza igrača Analiza svih aspekata jednog igrača sa stanovišta odbojkaške igre. Njegovih tehničko-taktičkih karakteristika, nivoa motoričkih sposobnosti, morfoloških i psiho-socijalnih karakteristika.

Metodologija merenja Primena adekvatne i standardizovane metodologije merenja svih pokazatelja sportske forme.

Naučna saznanja Naučna saznanja vezana za postupke dijagnostike sportske forme, pre svega primena standardizovanih mernih postupaka i metodologije obrade i intepretacije dobijenih rezultata.

Normativi Primena normativa pri proceni stanja pojedinih karakteristike i sposobnosti relevantnih za odbojkašku igru.

Mehanizmi Informatička podrška Informatička podrška obuhvata hardverske potencijale i

programsku podršku za efikasno i uspešno realizovanje svih aktivnosti kluba.

Laboratorije Specijalizovane ustanove koje vrše laboratorijske analize u smislu pribavljanja fizioloških pokzatelja sportske forme (EKG,



93

VO2 max. i sl.) Predispozicije Informacije o opštim predispozicijama za bavljenje odbojkaškim

sportom, procenjene objektivno postupcima merenja ili na osnovu dostupnih podataka iz drugih izvora.

Stručna lica Lica koja se angažuju za realizaciju specifičnih mernih postupaka u okviru dijagnostičkih aktivnosti kluba, pre svega lekari, psiholozi i sociolozi.


6.2.1.4 Funkcija selekcije

Funkcija selekcije obuhvata aktivnosti vezane za izradu plana i programa selekcije

igrača, praćenje napredovanja u razvoju igračkog kadra u klubu i drugim sredinama,

usmeravanje i odabir igrača po funkcijama u igri, analizu trenažnih i takmičarskih

aktivnosti mladih igrača. Mogu se identifikovati aktivnosti opisane u Tabeli 21.

Tabela 21. Osnovne aktivnosti funkcije Selekcija Ulazne linije

Ime Definicija Predispozicije Informacije o opštim predispozicijama za bavljenje odbojkaškim

sportom, procenjene objektivno postupcima merenja ili na osnovu dostupnih podataka iz drugih izvora.

Statistika igre Informacije o statističkim pokazateljima elemenata igre igrača koji se prate i selektiraju za odreñenu selekciju kluba. Ova statistika se može prikupljati direktno od strane stručnjaka kluba ili preuzimati iz spoljnih izvora, pri čemu je prvi izvor poželjniji.

Tehnika i taktika Informacije o proceni nivoa tehničke i taktičke pripreme igrača, prikupljene analizom video materijala, statističkim praćenjem efikasnosti igre i postupcima subjektivnog posmatranja i beleženja od strane stručnih lica.

Izlazne linije Eksterna Eksterna selekcija obuhvata sve aktivnosti na prikupljanju

podataka o perspektivnim mladim igračima van kluba i kvalite-tnim formiranim igračima koji mogu biti angažovani u klubu.

Interna Izveštaj i analiza o internoj selekcije igrača, odnosno selekciji unutar pojedinih uzrasnih kategorija. Formiranje takmičarskih kategorija za prvenstva i turnire, selekcija u odnosu na igračke pozicije i uloge u igri.

Početna Informacije i podaci o početnoj selekciji dece za bavljenje odbojkom u klubu. Stepen ovladanosti osnovnom tehnikom odbojke, opšte morfološke karakteristike i motoričke sposobnosti.

Kontrolne linije Analiza igrača Analiza svih aspekata jednog igrača sa stanovišta odbojkaške

igre. Njegovih tehničko-taktičkih karakteristika, nivoa motoričkih sposobnosti, morfoloških i psiho-socijalnih karakteristika.



94


Funkcionalni status Podaci o nekim funkcionalnim pokazateljima igrača važnim za procenu dostignutog nivoa sportske forme.

Model igrača Sposobnosti i karakteristike poželjne kod igrača. Motorički status Podaci o testovima za procenu opštih i specifično motoričkih

sposobnosti igrača. Snimci

Mehanizmi Informatička podrška Informatička podrška obuhvata hardverske potencijale i


Saradnici Informacije o spoljnim saradnicima koji se angažuju za pojedine specifične aktivnosti kluba.

Skauti Lica koja su stalno ili povremeno angažovana za pribavljanje informacija o igračima koji su interesantni za klub u smislu mogućnosti njihovog angažovanja u nekoj od selekcija kluba.


6.2.2 Poslovni podsistem (A2)

Poslovni podsistem obuhvata sve one aktivnosti, subjekte i objekte koji daju

neposrednu podršku sportskom podsistemu u organizacionom i poslovnom smislu. Dobro

organizovan i stabilan klub mora imati dobro organizovane aktivnosti iz ovog segmenta

informacionog sistema. U okviru ovog podsistema realizuju se brojne aktivnosti kroz četiri

osnovne funkcije (Slika 21).

Slika 21. Dijagram strukture poslovnog podsistema

POSLOVNI PODSISTEM

1.00 A2

Administracija

1.00 A21

Marketing

1.00 A22

Finansije

1.00 A23

Odnosi sa javnošću

1.00 A24


A2 POSLOVNI PODSISTEM 24.8.2008

Poslovnookruženje

Budžet

Finansijske potrebe

Država

Troškovi takmi čenja

Kalendar takmi čenja

Troškovi stru čnog rada

Troškovi igra ča

Finansijskeorganizacije

Troškovi treningaOstali troškovi

Pravilnici

Registracije

Ugovori


Zakoni ipropisi

AgencijeInformati čka podrška Sponzori

Dokumentacija

MedijiStru čnjaci

Takmi čarski rezultati

Istorijat

Tekuće informacije

Plan odnoas sa javnoš ču

Internet

Stru čna služba

Strategija razvoja

Savezi i udruženja

Materijalne potrebe

Plan iprogram rada

Periodi čni izveštaji

Finansijska dokumenta

Sponzorski ugovori

Dopisi i otpravke

Sastanci

Uverenja i potvrde

Ugovori i spiskovi

Zapisnici

Uplate i isplate

Konferencije

Reklame

Saopštenja

Promocije

Kampanje

Sajt

Turniri

Projekti

Finansijski plan

Plan marketing aktivnosti

A2.1

Administracija

A2.2

Finansi je

A2.3

Marketing

A2.4

Odnosi sajavnošću

I1I2

I3

I4

C2

M2

C4

M4

C3

Slka 22. Dekompozicija Poslovnog podsistema informacionog sistema odbojkaškog klub

95



96

Dekompozicija četiri osnovne funkcije Poslovnog podsistema informacionog

sistema odbojkaškog kluba prikazana je na Slici 22. Sve prikazane aktivnosti su

meñusobno povezane brojnim direktnim i povratnim vezama, koje u celini obezbeñuju

poslovno funkcionisanje kluba u domenu finansija, administriranja dokumentacijom,

marketinškog nastupa i komunikacije sa užom i širom okolinom u kojoj deluje klub.

6.2.2.1 Administracija (A2.1)

Funkcija administrativno-tehničkih poslova obuhvata aktivnosti vezane za

obavjanje poslova administracije u tehničkom smislu – zavoñenje dokumenata, slanje i

prijem pošte. Nosilac tih aktivnosti je u najvećem broju slučajeva Sekretar kluba ili

Referent administrativnih poslova. Ova funkcija obuhvata niz aktivnosti od kojih su

najvažnije opisane u Tabeli 22.

Tabela 22. Osnovne aktivnosti funkcije Administraivno-tehnički poslovi Ulazne linije

Ime Definicija Dokumentacija Prijem, obrada, zavoñenje i prosleñivanje dokumentacije vezane

za rad kluba. Registracije Prijem i priprema dokumentacije za registrovanje igrača. Sastanci Aktivnosti vezane za pripremu i organizovanje sastanaka u klubu.

Priprema materijala, zakazivanje i voñenje zapisnika. Ugovori Priprema i zavoñenje dokumentacije vezane za ugovore igrača i

trenera. Izlazne linije

Dopisi i otpravke Priprema i otpravka svih dokumenata usmerenih ka spoljnoj sredini u kojoj radi klub.

Ugovori i spiskovi Priprema, obrada i otprema ugovora sa igračima, trenerima i drugim licima koja se angažuju u klubu. Priprema i obrada svih vrsta spiskova koji se generišu iz baze podataka kluba i njihova dostava odgovarajućim licima i službama.

Uverenja i potvrde Priprema i izdavanje svih vrsta potvrda, uverenja, opravdanja i sličnih dokumenata koja se izdaju članovima kluba.

Zapisnici Voñenje, obrada i distribucija zapisnika sa sadnica i sastanaka u klubu i van njega kada je to potrebno.

Kontrolne linije Kalendar takmičenja Raspored takmičarskih aktivnosti u toku jedne takmičarske

godine. Pravilnici Interni pravilnici koji ureñuju rad pojedinih organa kluba ili

odnose unutar samog kluba, pre svega u odnosu na igrački kadar i članove kluba.

Propozicije takmičenja Propozicije takmičenja koje bliže odreñuju uslove takmičenja, kao



97

Ulazne linije Ime Definicija

i raspored utakmica putem aneksa propozicija takmičenja. Mehanizmi


Savezi i udruženja Matični Odbojkaški savez i strukovna udruženja, pre svega Sudijska organizacija, Udruženje klubova i Trenerska organizacija.

Stručna služba Pravna, finansijska i druga stručna lica i službe koje se konsultuju ili angažuju za pojedine administrativne poslove.

6.2.2.2 Finansije (A2.2)

Funkcija finansijsko-knjigovodstvenih poslova obuhvata aktivnosti vezane za

materijalno i finansijsko poslovanje – prijem i evidencija računa, plaćanja računa, naplata i

evidencija članarine, isplata stipendija i honorara, plaćanja takmičarskih troškova. Nosilac

tih aktivnosti je u najvećem broju slučajeva Knjigovoña ili Referent materijalno-

finansijskog poslovanja. Najvažnije aktivnosti ove funkcije opisane su u Tabeli 23.

Tabela 23. Osnovne aktivnosti funkcije Finansijsko-knjigividstveni poslovi Ulazne linije

Ime Definicija Troškovi takmičenja Podaci o potraživanjima vezanim za takmičarske aktivnosti svih

selekcija kluba. To su troškovi službenih lica na utakmicama, troškovi putovanja, kotizacija takmičenja, troškovi opreme i rekvizita za takmičenja i td.

Troškovi treninga Podaci o troškovima vezanim za trenažni proces. To su pre svega troškovi najma prostora za obavljanje treninga, nabavku lopti i drugih neophodnih rekvizita.

Troškovi igrača Podaci o troškovima vezanim za stipendije igrača, njihov smeštaj, ishranu, troškove prevoza i dr.

Troškovi stručnog rada Podaci o troškovima vezanim za stručni rad u selekcijama kluba. To su troškovi honorara trenera, troškovi angažovanja spoljnih saradnika i stručnjaka.

Ostali troškovi Troškovi koji nisu vezani za takmičarske aktivnosti kluba. Plate i honorari administrativnog osoblja, reprezentacija, reklame i sl.

Izlazne linije Finansijski plan Na osnovu analize finansijskih potreba i obaveza, priprema

predloga finansijskog plana za narednu takmičarsku godinu. Finansijska dokumenta Priprema, obrada i otprema finansijskih dokumenata neophodnih

za pokrivanje finansijskih obaveza kluba (virmani, fakture, spiskovi, putni nalozi sl.).

Uplate i isplate Tehnička priprema i realizacija uplata i isplata finansijskih sredstava unutar kluba i prema trećim licima.



98

Ulazne linije Ime Definicija Periodični izveštaji Dnevni i periodični pregled stanja finansijskih sredstava, praćenje

priliva sredstava i dinamike plaćanja usluga i materijalnih troškova. Izrada godišnjeg završnog računa.

Kontrolne linije Budžet Definisani budžet finansijskih sredstava rada kluba za tekuću

takmičarsku sezonu i osnovne stavke realizacije budžeta. Kalendar takmičenja Raspored takmičarskih aktivnosti u toku jedne takmičarske

godine. Poslovno okruženje Propisi i pravila poslovanja koja važe u lokalnoj zajednici, podaci

o poslovnim partnerima, procene mogućnosti saradnje sa poslovnim subjektima zainteresovanim za ulaganje u sport.


Mehanizmi Država Država kroz svoje institucije zadužene za pitanja sporta i ureñenje

odnosa unutar sportskih saveza i organizacija. Finansijske organizacije Služba platnog prometa, banke, knjigovodstvene agencije i druge

finansijske ustanove koje direktno ili posredno učestvuju u finansijskim funkcijama kluba.



6.2.2.3 Marketing (A2.3.)

Funkcija marketinga obuhvata aktivnosti vezane za planiranje i razradu promocija

aktivnosti kluba u poslovnom smislu, pribavljanje sponzorskih i donatorskih sredstava,

osmišljavanje organizacije utakmica i turnira. Ova funkcija obuhvata niz aktivnosti od

kojih su najvažnije opisane u Tabeli 24.

Tabela 24. Osnovne aktivnosti funkcije Marketing Ulazne linije Ime Definicija Finansijske potrebe Aktivnosti vezane za obezbeñenje finansijskih sredstava za

pokrivanje finansijskih potreba kluba i njegovo optimalno funkcionisanje.

Materijalne potrebe Aktivnosti vezane za zadovoljenje svih materijalnih potreba selekcija kluba, od osnovnih rekvizita i specifične opreme, do zaduženja kompleta dresova i trenerki.

Plan marketing aktivnosti

Plan svih najvažnijih marketing aktivnosti kluba u tekućoj takmičarskoj godini, definisanje nosilaca tih aktivnosti i dinamika realizacije.



99

Sponzorski ugovori Aktivnosti vezane za pronalaženje poslovnih partnera spremnih da sponzorski podrže sportske, neprofitabilne aktivnosti kluba. Ugovaranje meñusobnih prava i obaveza i definisanje zajedničkih marketing akcija u cilju promocije kluba i sponzora.

Izlazne linije Promocije Priprema, organizacija i realizacija promotivnih akcija kluba,

prema marketing planu i prema tekućim potrebama. Reklame Tehnička priprema i realizacija reklamnih materijala i njihova

distribucija prema planu odnosa sa javnošću i marketing plana. Projekti Učešće kluba u projektima vezanim za odbojkaški sport u lokalnoj

sredini i u širem okruženju. Turniri Marketing aktivnosti vezane za takmičarske turnire na kojima

učestvuje klub, promocija ostvarenih rezultata i kontakti sa sportski radnicima i poslovnim partnerima.


godine. Plan i program rada Plan i program aktivnosti kluba po segmentima strukture kluba za

tekuću takmičarsku sezonu. Obuhvata plan realizacije trenažnog rada po periodima pripreme, plan utakmica i učešće na turnirima i drugim takmičenjima.

Poslovno okruženje Propisi i pravila poslovanja koja važe u lokalnoj zajednici, podaci o poslovnim partnerima, procene mogućnosti saradnje sa poslovnim subjektima zainteresovanim za ulaganje u sport.


Mehanizmi Agencije Specijalizovane agencije za odnose sa javnošću i marketing, koje

se povremeno angažuju ili konsultuju u aktivnostima kluba vezanim za odnose sa javnošću.

Država Država kroz svoje institucije zadužene za pitanja sporta i ureñenje odnosa unutar sportskih saveza i organizacija.



Stručnjaci Stručna lica iz pojedinih medija koja prate aktivnosti kluba i pomažu u promociji kluba i njegovoj prezentaciji u lokalnoj i široj sredini.

6.2.2.4 Odnosi sa javnošću (A2.4.)

Funkcija odnosa sa javnošću obuhvata aktivnosti vezane za komunikaciju sa

spoljnom sredinom, pre svega sa svim vrstama medija, predstavljanje i oglašavanje



100

aktivnosti kluba u medijima, organizovanja konferencija i sastanaka i dr. Najvažnije

aktivnosti ove funkcije opisane su u Tabeli 25.

Tabela 25. Osnovne aktivnosti funkcije Odnosi sa javnošću Ulazne linije

Ime Definicija Istorijat Prikupljanje, sreñivanje i publikovanje istorijskih podataka o

aktivnostima kluba. Prezentacija tih podataka široj sportskoj javnosti putem pisanih medija, izložbi i web prezentacije kluba.

Plan odnosa sa javnošču Plan osnovnih aktivnosti vezanih za odnose sa javnošču, definisanje nosilaca tih aktivnosti i dinamike realizacije. Pored globalnog plana za tekuću takmičarsku godinu, donose se i operativni planovi za tekuće takmičenje ili pojedine značajne takmičarske akcije.

Takmičarski rezultati Prikupljanje, obrada i prezentacija svih takmičarskih rezultata kluba putem saopštenja, konferencija, novinskih izveštaja i posebno putem internet prezentacije.

Tekuće informacije Prikupljanje i prezentacija svih tekućih informacija o aktivnostima kluba u datom momentu. To se pre svega odbosi na takmičarske aktivnosti, utakmice, turnire i slično.

Izlazne linije Kampanje Priprema i realizacija posebnih kampanja vezanih za promociju

kluba, nekih manifestacija ili dogañaja u organizaciji kluba. Konferencije Organizacija konferencija za štampu u redovnom takmičarskom

ciklusu i vezano za posebne aktivnosti i dogañaje značajne za rad kluba.

Sajt Priprema, ažuriranje i održavanje Web prezentacije kluba. Plasiranje svih relevantnih informacija o radu kluba kroz internet prezentaciju.

Saopštenja Priprema i plasiranje pisanih saopštenja uprave kluba vezano za aktivnosti kluba ili zajedničke akcije sa drugim sportskim organizacijama i ustanovama.


godine. Plan i program rada Plan i program aktivnosti kluba po segmentima strukture kluba za




Mehanizmi Agencije Specijalizovane agencije za odnose sa javnošću i marketing, koje

se povremeno angažuju ili konsultuju u aktivnostima kluba



101

Ulazne linije Ime Definicija

vezanim za odnose sa javnošću. Informatička podrška Informatička podrška obuhvata hardverske potencijale i


Internet Internet sa svojim resursima informacija, mogućnosti ostvarivanja kontakata, komunikacije i prezentacije svih aktivnosti kluba.

Mediji Predstavnici svih vrsta medija, najčešće sportski novinari ili tv ekipe, koje prate sportske dogañaje u lokalnoj sredini.

Stručnjaci Stručna lica iz pojedinih medija koja prate aktivnosti kluba i pomažu u promociji kluba i njegovoj prezentaciji u lokalnoj i široj sredini.

6.2.3 Upravni podsistem (A3)

Upravni podsistem kluba predstavlja organizacioni segment kluba koji je zadužen

za ostvarivanje funkcija i aktivnosti vezanih za definisanje strategije i ciljeva rada kluba,

donošenje opšteg i posebnih akata upravljanja, kontrolu rada kluba. Ovi zadaci i aktivnosti

ostvaruju se preko tri osnovne funkcije kluba: Strateškog planiranja i kontrola, Stručno

pedagoškog rada i Upravno-izvršne funkcije (Slika 23).

Slika 23. Dijagram strukture upravnog podsistema

Dekompozicija ove tri funkcije Upravnog podsistema informacionog sistema

odbojkaškog kluba prikazana je na Slici 24. Sve prikazane aktivnosti su meñusobno

povezane brojnim direktnim i povratnim vezama, koje u celini obezbeñuju adekvatno

upravljanje svim segmentima kluba, operativno delovanje i kontrolu rada kluba.

UPRAVNI PODSISTEM

1.00 A3

Strateško planiranje i kontrola

1.00 A31

Stručno pedagoški rad

1.00 A32

Upravno-izvršne aktivnosti

1.00 A33


A3 UPRAVNI PODSISTEM 22.8.2008

Izveštaj o poslovanju

Analiza igra čkog kadra

Plan i program radaBudžet


Inicijalno stanje

Analiza takmi čenja

Strategija razvoja

Zakoni ipropisi

Lokalnasamouprava

Odbojkaškisavezi


Stru čna literatura

Sponzori

Politika sporta

Pravilnici

Analiza stru čnog rada

Stru čna služba

Igra či

Tehnologijatreninga

Seminari

Internet informacije

Kadrovska politika

Menadžment

Poslovna politika

TreneriTrenerskeorganizacijeInternet

Odbojkaškeorganizacije

Utakmice

Putovanja

Sastanci

Smeštaj i ishrana

Organizacija utakmica

Organizacija putovanja

Stan i hrana

Zastupanje

Selekcija

Tehni čka priprema

Takti čka pripremaMotori čke sposobnosti

Sklop li čnostiMotivacija

A3.1

Strateško planiranje i kontrola

A3.2

Stručno pedagoškirad

A3.3

Upravno-izvršneaktivnosti

I3 O5

O3

I1

I4

C3

M1

C2

M3 M2

Slika 24. Dekompozicija Upravnog podsistema informacionog sistema odbojkaškog kluba

102



103

6.2.3.1 Strateško planiranje i kontrola (A3.1)

Funkcija strateškog planiranja i kontrole ostvaruje se preko Skupštine kluba koja

predstavlja najviši organ organizacione strukture kluba i organa nadzora i kontrole rada

kluba, Nadzornog odbora.

Skupština kluba je kolektivni organ koji je zadužen za definisanje strategije razvoja

kluba, osnovnih takmičarskih ciljeva, kreiranje kadrovske politike, donošenje i usvajanje

osnovnih dokumenata kluba i mnoge druge funkcije rada kluba. Skupština realizuje i važnu

kontrolnu funkciju društvene zajednice u radu kluba. Njen sastav je najčešće mešovit i

obuhvata sve strukture kluba: igrače, trenere, sportske radnike, privrednike, političare i dr.,

dakle sve one subjekte koji nalaze interes u radu kluba.

Nadzorni odbor obavlja funkciju kontrole rada kluba i pre svega nadgleda

finansijsko poslovanje i zakonitost u radu kluba. U realizaciji ove funkcije mogu se

identifikovati aktivnosti koje su opisane u Tabeli 26.

Tabela 26. Osnovne aktivnosti funkcije Strateško planiranje i kontrola Ulazne linije

Ime Definicija Analiza igračkog kadra Informacije vezane za sve nivoe selekcije po igračkim pozicijama.

Stalno praćenje zastupljenosti svih profila igrača unutar mlañih selekcija kluba, njihovo usmeravanje i dodatno angažovanje na sportskom usavršavanju. Skauting mladih igrača u neposrednoj okolini i njihovo usmeravanje ka selekcijama kluba.

Analiza stručnog rada Analiza stručnog rada od strane sportskog direktora i šefa stručnog štaba, pre svega kroz postignute rezultate, uvida u dostignuti nivo tehničko-taktičke i fizičke pripreme igrača. Ova analiza je polazna osnova za planiranje osnovnih smernica u stručnom radu sa svim kategorijama igrača u klubu.



Izlazne linije Kadrovska politika Strategija kadrovskih potreba kluba u igračkom i stručnom

segmentu. Poslovna politika Definisanje ciljeva, zadataka i pravaca razvoja poslovnih

aktivnosti kluba i projekcija dugoročnog razvoja kluba. Strategija razvoja Definisanje osnovnih smernica i elemenata izgradnje strategije

razvoja kluba, njena stalna dopuna i razvoj u skladu sa realnim stanjem praktičnog funkcionisanja kluba.




104

Kontrolne linije Budžet Definisani budžet finansijskih sredstava rada kluba za tekuću

takmičarsku sezonu i osnovne stavke realizacije budžeta. Politika sporta Politika razvoja odbojkaškog sporta u državi, lokalnoj sredini i

pravci delovanja državnih institucija u odbojkaškom sportu. Propozicije takmičenja Propozicije takmičenja koje bliže odreñuju uslove takmičenja, kao

i raspored utakmica putem aneksa propozicija takmičenja. Zakoni i propisi Zakoni i drugi propisi koji regulišu rad sportskih organizacija i

svih drugih poslovnih subjekata. Mehanizmi

Menadžment Lica sa posebnim odgovornostima u upravljanju resursima kluba, njihova meñusobna saradnja i koordinacija.

Odbojkaške organizacije

Saradnja sa svim relevantnim odbojkaškim organizacijama i analiza njihovih akata i propisa u cilju što validnijeg i optimalnijeg planiranja aktivnosti kluba.


Stručna služba Pravna, finansijska i druga stručna lica i službe koje se konsultuju ili angažuju za pojedine administrativne poslove.


6.2.3.2 Stručno-pedagoški rad (A3.2)

Funkcija stručno-pedagoškog rada koja se ostvaruje preko rada Stručnog štaba

koga čine treneri i ostali stručnjaci angažovani u radu sa igračima na treninzima i

takmičenjima. Ova funkcija je u neposrednoj vezi sa osnovnim takmičarskim podsistemom

i u dobrom delu aktivnosti se preklapa sa njime. Ipak, funkcija stručno-pedagoškog rada

mora biti ostvarivana preko upravnog podsistema jer se veliki broj informacija prikuplja i

sintetiše u stručnom štabu. Te se informacije zatim obrañuju i analiziraju u dobrom delu

zajedno sa ostalim upravnim organima, pa se preduzimaju adekvatne aktivnosti u vidu

intervencija u sistemu. U realizaciji ove funkcije mogu se identifikovati kao najvažnije

aktivnosti opisane u Tabeli 27.

Tabela 27. Osnovne aktivnosti funkcije Stručno-pedagoški rad Ulazne linije

Ime Definicija Inicijalno stanje Informacije o inicijalnom stanju najvažnijih parametara procene

sportske forme igrača, pre svega stanja opšte i specifične motorike, tehničko-taktičke pripreme i pokazatelja efikasnosti same igre.

Internet informacije Stalna pretraga, selekcija i obrada informacija o svim aspektima trenažnog rada dostupnim na Internetu. Pre svega, obogaćivanje fonda vežbi i drugih postupaka i metoda koje se primenjuju u trenažnom radu u odbojci.

Seminari Prisustvo stručnim seminarima, razmena iskustava sa drugim



105

stručnjacima iz šire sredine i prikupljanje svih vrsta informacija vezanih za takmičenja u kojima učestvuju selekcije kluba.

Stručna literatura Prikupljanje, selekcija i analiza informacija iz stručne literature vezanih za sve segmente sportske pripreme igrača u odbojci.

Izlazne linije Motivacija Informacije o motivacionoj strukturi selekcija kao celina i

pojedinih igrača. Motoričke sposobnosti Informacije o motoričkim sposobnostima igrača, metodama

njihove procene i analize. Selekcija Informacije o selekciji igračkog kadra ( skauting igrača, unutrašnja

selekcija i dr.) Sklop ličnosti Informacije o karakternim, voljnim i psihološkim karakteristikama

igrača prikupljenim posmatranjem i primenom adekvatnih mernih postupaka.

Taktička priprema Informacije o postignutom nivou tehničke pripreme igrača, uočenim nedostacima i mogućnostima daljeg usavršavanja tehnike igre.

Tehnička priprema Informacije o nivou taktičke pripreme ekipe i igrača, uočenim nedostacima i mogućnostima daljeg usavršavanja taktike igre.

Kontrolne linije Plan i program rada Plan i program aktivnosti kluba po segmentima strukture kluba za



Tehnologija treninga Primena adekvatne tehnologije treninga u skladu sa takmičarskim nivoom igrača, uzrastom, nivoom sportske pripreme i istorije sportiste.

Mehanizmi Igrači Spiskovi i osnovni podaci o svim igračima koji su registrovani za

takmičarske selekcije kluba. Internet Internet sa svojim resursima informacija, mogućnosti ostvarivanja

kontakata, komunikacije i prezentacije svih aktivnoati kluba. Treneri Treneri koji su angažovani za rad sa selekcijama kluba. Trenerske organizacije Informacije koje generišu trenerske organizacije kroz svoje

aktivnosti, putem seminara, izdavanja stručne literature i digitalnih materijala.

6.2.3.3 Upravno-izvršna funkcija (A3.3)

Upravno-izvršna funkcija kluba vezana je za aktivnosti Predsednika kluba,

Upravnog odbora, Direktora, Sportskog direktora i Sekretara kluba. U realizaciji ove

funkcije mogu se identifikovati kao najvažnije aktivnosti opisane u Tabeli 28.



106

Predsednik kluba je lice koje zastupa i predstavlja klub u institucijama od interesa

za rad kluba i u javnosti. Odgovoran je Skupštini i realizuje zaključke i odluke Skupštine

kluba.

Upravni odbor je najvažniji kolektivni izvršni organ, kome obično predsedava

Predsednik kluba i koji izmeñu zasedanja Skupštine, zajedno sa Predsednikom vrši sve

važne upravne, poslovne i organizacione aktivnosti.

Tabela 28. Osnovne aktivnosti Upravno-izvršne funkcije Ulazne linije

Ime Definicija Putovanja Planiranje i priprema za organizaciju putovanja takmičarskih

selekcija na utakmice, turnire ili susrete van mesta u kome radi klub.

Sastanci Aktivnosti vezane za pripremu i organizovanje sastanaka u klubu. Priprema materijala, zakazivanje i voñenje zapisnika.

Smeštaj i ishrana Planiranje potreba za smeštaj i ishranu igrača za koje se te pogodnosti predviñaju.

Utakmice Informacije o utakmicama svih selekcija kluba. Pre svega planiranje i priprema za njihovu organizaciju u skladu sa odreñenim propisima i standardima koji važe za takmičenja.

Izlazne linije Organizacija putovanja Neposredna organizacija putovanja na takmičenja u saradnji sa

odgovarajućim turističkim agencijama ili sponzorima. Organizacija utakmica Tenička organizacija utakmica svih selekcija kluba kada igraju kao

domaćini. Stan i hrana Realizacija smeštaja i ishrane za igrače za koje su koje su

ugovorom predviñene te pogodnosti. Zastupanje Obezbeñenje adekvatnog zastupanja interesa kluba na svim

konferencijama i sastancima u odbojkaški savezima i udruženjima. Kontrolne linije

Kadrovska politika Strategija kadrovskih potreba kluba u igračkom i stručnom segmentu.

Poslovna politika Definisanje ciljeva, zadataka i pravaca razvoja poslovnih aktivnosti kluba. Projekcija dugoročnog razvoja poslovnih aktivnosti kluba.

Pravilnici Interni pravilnici koji ureñuju rad pojedinih organa kluba ili odnose unutar samog kluba, pre svega u odnosu na igrački kadar i članove kluba.




Mehanizmi Lokalna samouprava Upravne i organizacione strukture zadužene za sport u lokalnoj



107

samoupravi, koje aktivno učestvuju u obezbeñivanju opštih uslova za rad sportskih organizacija i klubova u toj sredini.

Menadžment Lica sa posebnim odgovornostima u upravljanju resursima kluba, njihova meñusobna saradnja i koordinacija.

Odbojkaški savezi Matični odbojkaški savez kluba, udruženja klubova, sudija i trenera, koji svako u svom delokrugu odgovornosti obezbeñuje uslove za rad kluba vezan za takmičarske aktivnosti.


Direktor kluba ili Sekretar, koji su često alternativne funkcije, neposredno

rukovode poslovanjem kluba i izvršavaju tekuće zadatke i aktivnosti vezane za

funkcionisanje svih segmenata kluba.

Sportski direktor ili menadžer tima je alternativna funkcija. Obavlja sve

organizacione i izvršne aktivnosti vezane za takmičarske ekipe, selekciju igrača i

ostvarivanje neposrednog kontakta sa igračima.

666...333 Informaciono modeliranje

U procesu funkcionalnog modeliranja informacionog sistema odbojkaškog kluba,

odreñena je struktura sistema, identifikovane su i definisane osnovne funkcije sistema, a

zatim i opisane sve najvažnije aktivnosti unutar pojedinih funkcija. Na taj način je, opisno i

putem odgovarajućih dijagrama, definisan funkcionalni model informacionog sistema

odbojkaškog kluba koji je poslužio kao osnova za delje informaciono modeliranje sistema.

Informaciono modeliranje obuhvatilo je izradu dijagrama toka podataka (Data flow

diagram), identifikaciju osnovnih entiteta sistema, kreiranje njihovih atributa, relacija i

poslovnih pravila. U okviru dijagrama toka podataka korišćeni su grafički elementi i

njihove tekstualne oznake prikazani na Slici 25.

Entiteti – tabele podataka (E1) :

Objekti – subjekti (OS21) :

Aktivnosti – dogañaji (A3.3.4) :

Smer aktivnosti-akcije :

Slika 25. Grafički elementi korišćeni u Data flow dijagramima

21 Merni

instrumenti

Informisanje članstva

A3.3.4

Trening1



108

6.3.1 Trenažni rad (A1.1)

Jedna od najvažnijih funkcija unutar Sportskog podsistema kluba je svakako

Trenažni rad, obzirom da pokriva one aktivnosti koje neposredno definišu sportsku formu

igrača i ekipe u celini, dajući osnovu za ostvarivanje sportskog rezultata kao primarnog

cilja funkcionisanja kluba. Dijagram toka podataka ove funkcije dat je na Slici 26.

U središtu funkcije trenažnog rada su aktivnosti entiteta Treneri i Igrači.

Treneri (E3) su u ovoj funkciji odgovorni za pripremu treninga (A.1.1.1),

realizaciju trenažnih aktivnosti (A1.1.2), kao i stalno stručno osposobljavanje (A.1.1.3).

Treneri u tim aktivnostima obavljaju niz zadataka:

• planiranje treninga i trenažnih sadržaja,

• razmena informacija sa igračima i saradnicima,

• dijagnostika stanja sportske forme igrača (kontrolna testiranja, nalazi stručnih

saradnika, trenutni zdravstveni status),

• analiza statističkih pokazatelja efikasnosti igre igrača i protivnika,

• prikupljanje informacija kroz stručno usavršavanje proučavanjem stručne literature,

ekeltronskih izvora i iskustvenu analizu prethodnih trenažnih aktivnosti (A1.1.3),

Igrači (E2) su svakako najvažniji entitet u trenažnoj funkciji Informacionog sistema

odbojkaškog kluba. Oni su neposredni izvršioci trenažnih aktivosti i prema njima se

opredeljuju sadržaj, sredstva, obim, intenzitet, vrsta i metode realizacije trenažnih

aktivnosti. Od posebnog značaja za efikasnost trenažnih aktivnosti je motivacija i

angažovanost igrača, njihova stalna komunikacija sa trenerom kroz povratne informacije

koje daju treneru, kao i opšta radna atmosfera koja je u odbojci od izuzetnog značaja.

Samo adekvatna interakcija trenera i igrača, zasnovana na jasno utvrñenim pravilima,

kompetencijama i poverenju, može dati optimalne efekte u trenažnom procesu.

Pored ova dva ključna entiteta u funkciju trenažnog rada uključene su i druge

strukture kluba, posebno u pripremi materijalnih uslova za realizaciju treninga. To su pre

svega prostor (sportska dvorana), oprema i rekviziti, što obezbeñuju upravne i stručne

službe kluba. Od kvaliteta ovih uslova u dobroj meri zavisi i uspešnost realizacije trenažnih

aktivnosti te se njima mora posvetiti adekvatna pažnja.



109

Slika 26. Dijagram toka podataka u funkciji Trenažni rad

Ono što se najčešće ne radi ili prepušta slučaju, jeste adekvatna evidencija svih

trenažnih aktivnosti, ne samo kvantiteta realizacije (broj treninga, posećenost i td.) već i

evidencija informacija o kvalitetu najvažnijih elemenata trenažnih aktivnosti. Ove

informacije pre svega treba da evidentiraju treneri jer im mogu korisno poslužiti u pripremi

narednih treninga. Najvažnije su informacije o efikasnosti trenažnih sadržaja (uspešnost

vežbi i zadataka), ponašanju igrača i njihovom angažovanju na treningu.

U realizaciji trenažnih aktivnosti koristi se veliki broj informacija iz različitih

izvora. Kako se na dijagramu toka podataka vidi (Slika 26) treneri, kao centralni entitet u

pripremi i realizaciji trenažnih aktivnosti, koriste više izvora informacija u tom procesu.

Neposredno se evidentiraju informacije u tabeli Trening (Tabela 29) i Realizacija treninga

(Tabela 30), a u pripremi treninga se koriste brojne informacije iz tabela Statistika kluba

(Tabela 31), Statistika protivnika (Tabela 32), pa i Dijagnostika (Tabela 33).

Tabela 29. Atributi entiteta "Trening" Ime atributa Definicija TreningId Id broj treninga (redni broj treninga u sezoni) IdSelekcije Identifikacioni broj selekcije koja radi trening Period Period u kome se realizuje trening Vrsta Vrsta treninga u odnosu na osnovni zadatak i period pripreme. Trajanje Vremensko trajanje treninga u minutima.

DOKTORSKA DISERTACIJA MODEL INFORMACIONOG SISTEMA ODBOJKAŠKOG KLUBA KRNETA ŽELJKO

A1.1 Trenažni rad 24.8.2008

Sredstva treninga

Plan treninga

Karakteristikeigra ča Evidencija

Razmenainformacija

Analiza treninga

Angažovanje

Ocena

Realizacija

Analiza stanja

Ostale aktivnosti


Izbor sadržaja

Analizaigre ekipe

A1.1.1 Priprema treninga

A1.1.3 Stručno usavršavanje

A1.1.2 Realizacija treninga

1 Trening

1Stru čnaliteratura

2 Elektronski

izvori

3 Treneri

8 Dijagnostika

3Prethodnitreninzi

5 Realizacija

17 Aktivnosti 2 Igrači

4 Merni

instrumenti

5 Saradnici

6 Normativi

7 Prostor i vreme

8 Oprema irekviziti

9 Raspored i

satnica

12 Statistikaprotivnika 11

Statistikakluba



110

Ime atributa Definicija Zadaci Osnovni i dopunski zadaci treninga. Rekviziti Oprema i rekviziti koji su se koristili na treningu Vežbe Vežbe koje su se koristile na treningu (priprema treninga).

Tabela 30. Atributi entiteta "Realizacija treninga"

Ime atributa Definicija IdTreninga Jedinstveni identifikacioni broj treninga koji je realizovan IdSelekcije Jedinstveni identifikacioni broj selekcije koja je radila trening Datum Datum realizacije treninga Dan Dan u nedelji kada je realizovan trening Vreme Vreme početka treninga Trajanje Trajanje treninga u minutima Mesto Sportska dvorana u kojoj se realizovao trening Prisutno Broj igrača prisutnih na treningu Ocena Opisna ocena uspešnosti realizacije treninga Vrsta Vrsta treninga u odnosu na osnovne zadatke Period Period realizacije treninga

Sve navedene informacije, kao i mnoge druge (Tabele 31, 32 i 33), koje nisu od

primarnog značaja, moraju biti dostupne treneru u procesu pripreme i realizacije trenažnih

aktivnosti. Brojnost i struktura tih informacija jasno ukazuju na kompleksnost zadatka

trenera u trenažnoj funkciji Informacionog sistema kluba. Trener mora da u najveće

mogućoj meri obezbedi navedene informacije, uz pomoć saradnika u klubu i van njega, da

ih stručno analizira, donese odreñene zaključke i zatim ta saznanja koristi u trenažnoj

aktivnosti. Tu se izdvajaju zadaci vezani za pripremu treninga, pre svega doziranje rada

(obim, intenzitet), izbor adekvatnih sredstava u zavisnosti od periodizacije treninga i vrste

treninga, kao i sama realizacija trenažne aktivnosti.

6.3.2 Takmičarska aktivnost (A1.2)

Takmičarska aktivnost kao osnovna karakteristika sporta, predstavlja i jednu od

najvažnijih funkcija Informacionog sistema odbojkaškog kluba. Realizacija takmičenja

obuhvata čitav niz meñusobno usko povezanih aktivnosti svih segmenata kluba, pre svega

igračkog i trenerskog kadra, kao i niza spoljnih entiteta i ustanova (Slika 27).

U funkciji takmičenja centralno mesto takoñe pripada entitetima Treneri (E3) i

Igrači (E2), kao neposrednim realizatorima najvažnijih aktivnosti u sklopu ove funkcije.

Pored njih, u realizaciji ove funkcije angažovane su i druge strukture kluba, pre svega



111

Sekretarijat i stručne službe (S34), kao i niz spoljašnjih entiteta: Sudije i delegati (S11),

Odbojkaški savezi i udruženja (S12), specijalizovane organizacije i pojedinci za Tehničku

podršku (S14 i S15). Sve navedene ustanove i subjekti obavljaju odreñene specifične

zadatke u realizaciji takmičarske aktivnosti kluba.

Treneri (E3) u neposrednoj realizaciji takmičarske aktivnosti imaju pre svega

zadatak da pripreme ekipu za sam nastup kroz formiranje selekcije za nastup (E22),

realizaciju priprema ekipe kroz taktičku postavku igre, analizu utakmica (A1.2.3) i podelu

zadataka u igri, analizu igre protivnika (A1.2.3), adekvatno zagrevanje pred utakmicu i niz

drugih aktivnosti. Naravno, trenerov centralni zadatak u sklopu ove funkcije je samo

voñenje ekipe na utakmici (A1.2.1).

Igrači (E2) su i kod ove funkcije neposredni realizatori većine aktivnosti i u sklopu

njih ostvaruju osnovni cilj sportske aktivnosti takmičarski rezultat. U procesu pripreme

za takmičenje i u toku same utakmice (A1.2.1), informacije koje igrači direktno daju ili na

neki drugi način emituju (ponašanje, postupci, reakcije) od bitnog su značaja za trenera

koji vodi utakmicu i koji na osnovu tih informacija u dobrom delu definiše svoje

intervencije u toku igre (zamene, time out, promena taktike i sl.).


A1.2 Takmi čenja 30.7.2009

Evidencijarezultata

Voñenjeutakmice

Protokolpra ćenja

Sastavselekcija

Analiza igre ekipe

Snimanjeigre

Pregledsnimaka

Analiza igreprotivnika

Evidencijastatistike

Analizarezultata

Evidencijastatistike

Organizacija

Suñenje

Bilteni-izveštaji

Registracije

Oprema

Obrada materijala

Formiranjeselekcija

A1.2.1

Odigravanje utakmica

A1.2.2

Praćenje utakmica

A1.2.3

Analiza utakmica

10 Rezultati

11 Statistika kluba

12Statistikaprotivnika

2 Igra či

3 Treneri

13 Mediateka

34Sekretarijat

11Sudije idelegati

12Odbojkaški

savezi

13Software za

statistiku

14Video

editing /ručna

evidencija

15Tehni čkapodrška

22 Selekcije

Slika 27. Dijagram toka podataka u funkciji Takmičenja



112

Sekretarijat i stručne službe kluba (S34) u takmičarskoj funkciji informacionog

sistema imaju logističku ulogu, radeći na pripremi takmičenja (A1.2.1). To su aktivnosti na

obezbeñenju termina za takmičenje, adekvatne sale, svih materijalnih uslova prema

propozicijama takmičenja, medijsku prezentaciju takmičenja i druge neophodne radnje za

uspešno realizovanje takmičenja. Od nivoa takmičenja, njegovog značaja, važećih propisa i

posebnih zahteva, zavisi i stepen angažovanosti materijalnih i ljudskih resursa kluba u

takmičarskoj aktivnosti.

Sudije i delegati (S11) su subjekti takmičarskih aktivnosti koji obezbeñuju

sprovoñenje takmičenja u duhu pravila igre i propozicija takmičenja. Odgovorni su svojim

matičnim organizacijama i daju validnost samom takmičenju.

Odbojkaški savezi i udruženja (S12) su u funkciji takmičenja osnovni kontrolni i

regulacioni mehanizmi, koji vode samo takmičenje i obezbeñuju njegovu javnost i

regularnost. Oni objedinjuju sve informacije o takmičenjima i prosleñuju ih klubovima i

javnosti.

Tehnička podrška (S15) takmičarskim aktivnostima kluba, može biti organizovana

u samom klubu ili putem angažovanja saradnika ili ustanova specijalizovanih za odreñene

poslove kao što su snimanje takmičenja, praćenje statistike, obezbeñenje i sl.

U toku takmičarskih aktivnosti prikuplja se veliko broj informacija, kako onih

generičkih kao što su rezultati (Tabela 31), tako i sve vrste statističkih podataka o igri

ekipe i protivnika (Tabele 32 i 33). Ovi se podaci mogu kasnije obrañivati i analizirati po

različitim metodologijama sa ciljem sagledavanja efikasnosti pojedinih elemenata igre i

igrača, uočavanja grešaka, otkrivanja odreñenih karakteristika igre protivnika i td.

Tabela 31. Atributi entiteta "Rezultati" Ime atributa Definicija RezaDatum Datum odigravanja utakmice. RezaBrUt Broj utakmice prema rasporedu utakmica koji je unet u zapisnik. RezaEkipa Naziv protivničke ekipe sa kojom je odigrana utakmicu. RezaTakmicenje Naziv takmičenja. RezaVreme Vreme odigravanja utakmice. RezaMesto Mesto i sala odigravanja utakmice. DobSet Broj dobijenih setova. IzgubSet Broj izgubljenih setova Set1 Rezultat prvog seta u poenima. Set2 Rezultat drugog seta u poenima. Set3 Rezultat trećeg seta u poenima. Set4 Rezultat četvrtog seta u poenima.



113

Ime atributa Definicija Set5 Rezultat petog seta u poenima. DobPoeni Broj dobijenih poena. IzgubPoeni Broj izgubljenih poena.

Tabela 32. Atributi entiteta "Statistika kluba" Ime atributa Definicija IdUtakmice Identifikacioni broj utakmice koja je analizirana. IdEkipe Identifikacioni broj ekipe koja je praćena. Datum Datum praćenja statistike utakmice. Rezultat Rezultat utakmice u setovima. Ukupno poena Ukupan broj osvojenih poena. Ukupno grešaka Ukupan broj učinjenih grešaka na utakmici. Ukupno akcija Ukupan broj evidentiranih akcija ekipe. Servis akcija Ukupan broj izvedenih servisa. Servis as Broj as servisa (osvojen poen direktno iz servisa). Servis loš prijem Broj servisa koji su uzrokovali loš prijem servisa protivnika. Servis dobar prijem Broj servisa koje je protivnik idealno primio. Servis greška Broj servis grešaka (direktni gubitak poena). Prijem akcija Ukupan broj evidentiranih prijema servisa. Prijem idealno Broj idealno primljenih servisa protivnika. Prijem pomeren Broj prijema servisa kada je lopta upućena van pozicije dizača. Prijem loš Broj loše urañenih prijema servisa. Prijem greška Broj grešaka pri prijemu servisa. Smeč akcija Ukupan broj akcija smeča ekipe. Smeč poen Broj osvojenih poena smečom. Smeč ostala Broj smečova kada je lopta ostala u igri kod ekipe. Smeč odbrana Broj smečova kada je lopta ostala u igri nakon odbrane protivnika. Smeč greška Broj grešaka ekipe pri smečovanju. Blok akcija Ukupan broj akcija blokiranja ekipe. Blok poen Broj poena osvojenih blokiranjem. Blok odbrana Broj blokova nakon kojih je urañena uspešna odbrana (pasivan blok). Blok aut Broj blokova kada se lopta odbila u aut nakon bloka. Blok greška Broj grešaka pri blokiranju. Odbrana akcija Ukupan broj akcija odbrane ekipe. Odbrana idealno Broj odbrana kada je lopta idealno upućena dizaču. Odbrana spašeno Broj odbrana kada je lopta spašena ali ne i dodata dobro. Odbrana aut Broj odbrana kada je lopta otišla u aut nakon odbrane. Odbrana greška Broj grešaka u akcijama odbrane terena. Dizanje akcija Ukupan broj akcija dizanja lopte za smeč. Dizanje uspesno Broj uspešno urañenih akcija dizanja. Dizanje ostala Broj akcija dizanja kada je lopta ostala u terenu ekipe. Dizanje odbrana Broj akcija dizanja kada se protivnik odbranio. Dizanje greška Broj akcija dizanja sa greškom.



114

Tabela 33. Atributi entiteta "Statistika protivnika" Ime atributa Definicija IdUtakmice Identifikacioni broj utakmice Utakmica Ekipe koje igraju utakmicu Datum Datum praćenja igre protivnika. Vrsta Vrsta utakmice koja se prati Ekipa Naziv ekipe koja se prati Servis uspeh Uspešnost servisa ekipe (% uspešnosti) Servis karakteristike Tehničko-taktičke karakteristike servisa Prijem uspeh Uspešnost prijema servis ekipe (% uspešnosti) Prijem karakteristike Tehničko-taktičke karakteristike prijema servisa Smec uspeh Uspešnost smeča ekipe (% uspešnosti) Smec karakteristike Tehničko-taktičke karakteristike smeča Blok uspeh Uspešnost bloka ekipe (% uspešnosti) Blok karakteristike Tehničko-taktičke karakteristike bloka Odbrana uspeh Uspešnost odbrane ekipe (% uspešnosti) Odbrana karakteristike

Tehničko-taktičke karakteristike odbrane

Dizanje uspeh Uspešnost dizanja lopte ekipe (% uspešnosti) Dizanje karakteristike

Tehničko-taktičke karakteristike dizanja i igre dizača

Pravci napada Osnovni pravci napada u odnosu na učestalost i uspešnost Kombinacije Kombinacije koje se koriste u igri (kada, ko, kako, uspešnost)

6.3.3 Dijagnostika (A1.3)

Funkcija dijagnostike (Slika 28), obuhvata sve aktivnosti na utvrñivanju i praćenju

najvažnijih parametara procene psihosomatskog statusa igrača i stanja njihove treniranosti.

Pored toga, ona u značajnoj meri doprinosi realizaciji i drugih funkcija informacionog

sistema kluba, pre svega funkcije selekcije igrača.

Obim i struktura aktivnosti u okviru funkcije dijagnostike zavisi od brojnih faktora

a pre svega od materijalnih, prostornih i stručnih kapaciteta kluba. Zato se ova funkcija u

našim klubovima samo delimično ostvaruje, mada se poslednjih godina primećuje

značajniji pomak u tom pogledu.

Igrači (E2) u ovoj funkciji imaju centralnu ulogu jer neposredno učestvuju u

testiranjima, merenjima i drugim radnjama vezanim za dijagnostičke postupke, odnosno

predstavljaju sam predmet dijagnostike.

Treneri (E3) u ovoj funkciji imaju centralnu ulogu obzirom da su odgovorni za

postavljanje ili izbor samog modela dijagnostike, kao i za realizaciju većine aktivnosti

samostalno ili zajedno sa saradnicima. Model dijagnostike (Tabela 34), mora da obuhvati



115

pre svega procenu osnovnih bazičnih i specifičnih motoričkih sposobnosti igrača (A1.3.2),

njihove morfološke karakteristike (A1.3.1), odabrane funkcionalne parametre (A1.3.3) i po

potrebi psiho-socijalne karakteristike (A1.3.5). Najvažnije je da model bude optimalno

koncipiran, odnosno da pruži najvažnije informacije o statusu igrača u datom trenutku i

obezbedi praćenje istih, te da omogući poreñenje rezultata sa drugim igračima. Samo tako

koncipiran model može dati adekvatne informacije trenerima u pripremi i realizaciji

trenažnih i takmičarskih aktivnosti, a posebno za valjanu selekciju igrača.

Slika 28. Dijagram toka podataka u funkciji Dijagnostike

Tabela 34. Atributi entiteta "Dijagnostika" Ime atributa Definicija IdClana Identifikacioni broj člana koji se testira Datum testa Datum izvoñenja testiranja Visina Telesna visina u opremi (cm ; 0,1 cm tačnosti ) Tezina Telesna težina u opremi (kg ; 0,1 kg tačnosti) Dužina ruke Dužina ruke dominantne u igri (mm) Dužina šake Dužina šake dominantne u igri (mm) Obim natkolenice Obim natkolenice dominantne noge (mm) Obim potkolenice Obim potkolenice dominantne noge (mm) Kožni nabor trbuha Nabor kože meren na trbuhu (mm) Kožni nabor na tricepsu

Nabor kože meren na nadlaktici dominantne ruke (mm)

Skok udalj iz mesta Daljina skoka iz mesta (cm)


A1.3 Dijagnostika 27.8.2008

Merenja Rezultati

Standardi

Plan merenja

PrimenaDefinisanje

Procena stanja

A1.3.2 Motori čka testiranja

A1.3.3 Funkcionalna

merenja

A1.3.1 Antropometrija

A1.3.5 Psiho- socialne karakteristike

3 Treneri

16 Meñunarodni biološki

program

17Specijalizovane

ustanove 18Stru čni saradnici

19Selekcija

igra ča

20 Sportska

forma

21Standardizovani

testovi

6 Normativi

2 Igraci 8 Dijagnostika



116

Ime atributa Definicija Podizanje trupa Podizanje trupa iz ležanja na leñima do seda (broj/30sek) Zaklon trupom Podizanje trupa iz ležanja na trbuhu do maksimalnog zaklona

(broj/30sek) Taping rukom Frekvencija alternativnih pokreta rukom (broj/20 sek.) Taping nogom Frekvencija alternativnih pokreta nogom (broj/20 sek.) Skok za smeč Visina dohvata jednom rukom pri smeču (cm) Skok za blok Visina dohvata sa dve ruke pri bloku (cm) Japan test Bočno kretanje sa promenom pravca kretanja (0,01 sek.) Jelka test Kretanje sa promenom pravca kretanja (0,01 sek.) Koordinacija na mreži

Niz zadataka u zoni napada i na mreži (0,01 sek.)

Koordinacija u polju Niz zadataka u zoni odbrane (0,01 sek.) WinGate Test anaerobne efikasnosti u laboratorijskim uslovima. Puls u miru Puls meren u potpunom mirovanju (broj/60sek) Puls nakon skokova Puls meren nakon 20 naizmeničnih skokova na mreži (broj/60sek) Puls nakon kretanja Puls meren u nakon Jelka testa (broj/60sek)

Pored igrača i trenera u funkciji dijagnostike značajno mesto zauzimaju i Stručnjaci

saradnici (S18), koji za pojedine specifične dijagnostičke postupke (psihološke, socijalne,

funkcionalne, zdravstvene) obavljaju testiranja i analize. Odreñeni deo dijagnostičkih

postupaka se obavlja i u specijalizovanim ustanovama (O17), kao što su funkcionalni

kabineti, zdravstvene ustanove i instituti.

Posebno je važno da se svi postupci dijagnostike sprovode po standardnim

protokolima (S16) uz poštovanje normativa organizacije i sprovoñenja pojedinih testiranja

i merenja. Pri tome je neophodno koristiti standardizovane i metrijski ispitane merne

instrumente, koji su provereni u istraživačkim radovima i primenjivani u praksi.

6.3.4 Selekcija (A1.4)

Funkcija selekcije je jedna od najkompleksnijih funkcija u informacionom sistemu

odbojkaškog kluba. Njena kompleksnost proističe pre svega iz činjenice da objedinjuje

veliki broj aktivnosti različitih organizacionih jedinica i subjekata kluba (Slika 29).

U ostvarivanju funkcije selekcije najvažniju ulogu imaju Stručni štab (S41) i

Uprava kluba (S24). Oni u skladu sa postavljenim takmičarskim ciljevima kreiraju igračku

kadrovsku politiku i zatim, svako u svom delokrugu, rade na realizaciji te politike. Pored

njih, važno mesto u ovoj funkciji pripada i Stručnim saradnicima (S18) i Statističarima



117

(S26), koji na zahtev kluba prikupljaju odreñene informacije o igračima interesantnim za

klub.

Slika 29. Dijagram toka podataka u funkciji Selekcija

Stručni štab, odnosno treneri angažovani u klubu kao stručnjaci, imaju zadatak da

prate igrače u svim aspektima i da prikupljaju neposredne informacije u toku trenažnog

rada i takmičarskih aktivnosti. Njihove aktivnosti su definisane kako u okviru interne

selekcije kluba, unutar pojedinih ekipa i uzrasnih kategorija, tako i u okviru eksterne

selekcije u svim njenim aspektima, a pre svega kroz evidenciju mogućih pojačanja iz

redova afirmisanih igrača i evidentiranje mladih i perspektivnih igrača u okruženju i šire. U

tom procesu oni koriste veliko broj informacija iz različitih izvora: kod interne selekcije

koriste se informacije prikupljene u aktivnostima funkcije Dijagnostika (rezultati testiranja

i merenja), Statistika kluba (efikasnost igre po elementima) i Mediateka (analiza snimaka),

dok se kod eksterne selekcije koriste podaci iz aktivnosti Statistika protivnika (efikasnost

elemenata, karakteristike igre) i Mediateka (analiza snimaka). Krajnji cilj angažovanja

Stručnog štaba u procesu selekcije je sveobuhvatna analiza stanja igračkog kadra kluba i

na osnovu toga izrañen predlog sastava svih selekcija, od seniorske do pionirske. Posebno

mesto u tome zauzima predlog za angažovanje novih afirmisanih igrača i selektovanih

mladih igrača iz okruženja.


A1.4 Selekcija 22.8.2008

Prikupljanjestatistike

Analiza igra ča

Prkupljanje materijala

Analiza igra ča

Izbor igra ča Angažovanje

Evidencija članstva

Prijem novihčlanova

Medijskaprezentacija

A1.4.3 Početna selekcija

A1.4.1 Interna selekcija

A1.4.2 Eksterna selekcija

8 Dijagnostika

11 Statistikakluba

12 Statistikaprotivnika

13 Mediateka

2 Igraci

22 Lokalnasredina

politika

24 Uprava kluba

18Stru čni saradnici

26Statisti čari

41 Stru čni štab

28Marketing

15 Clanovi

Kadrovska politika

A1.4.4



118

Uprava kluba u funkciji selekcije ima višestruku ulogu. Zajedno sa stručnim

štabom definiše politiku svih segmenata selekcije igrača, kako je već istaknuto. Zatim u

skladu sa definisanim potrebama obezbeñuje materijalne i druge uslove da se realizuju

zadaci selekcije, pre svega angažovanje igrača, kako starih koji ostaju u sastavu tako i

novih koji su neophodni klubu. U realizaciji tih aktivnosti uprava kluba treba da obezbedi

podršku lokalne samouprave, obezbedi generalnog sponzora i dovoljan broj sponzora i

donatora za pokrivanje materijalnih i finansijskih potreba kluba. Zavisno od nivoa

takmičenja, od ovih aktivnosti u mnogome zavisi uspešnost rada kluba, odnosno

ostvarivanje takmičarskih ciljeva.

U aktivnostima selekcije značajno mesto pripada i Marketingu kluba, koji treba da

obezbedi promociju kluba u javnosti i njegovu afirmaciju u sredini u kojoj radi. Ova služba

permanentno mora raditi na popularizaciji kluba kod mladih, potencijalno novih članova.

Zajedno sa stručnim štabom ova služba mora obezbediti stalnu popunu članstva kluba

(Tabela 35), radeći na promociji rada i programskih aktivnosti kluba kod mladih u lokalnoj

sredini.

Tabela 35. Atributi za enititet "Članovi" Ime atributa Definicija IdClana Jedinstveni identifikacioni broj člana kluba (JMBG) Prezime i ime Prezime i ime člana. Datum roñenja Datum roñenja člana. Mesto roñenja Mesto roñenja. Datum članstva Datum učlanjena u klub Adresa Adresa stanovanja Fiksni telefon Broj fiksnog telefona. Modilni telefon Broj mobilnog telefona Emil Adresa elektronske pošte člana. Prestanak Datum prestanka članstva u klubu. Ime oca Ime oca člana kluba Zanimanje oca Zanimanje kojim se bavi otac Firma oca Firma u kojoj je zaposlen otac Telefon oca Kontakt telefon oca (mobilni ili fiksni) Sport oca Da li je otac bio aktivni sportista Visina oca Visina oca u santimetrima Ime majke Ime majke člana kluba Zanimanje majke Zanimanje kojim se bavi majka Firma majke Firma u kojoj je zaposlena majka Telefon majke Kontakt telefon majke (mobilni ili fiksni) Sport majka Da li je majka bila aktivni sportista Visina majke Visina majke u santimetrima



119

Tabela 36. Atributi za entitet "Igrači" Ime atributa Definicija IdClana Jedinstveni identifikacioni broj člana kluba. Prezime i ime Prezime i ime igrača. Selekcija Ekipa, selekcija u kojoj se nalazi igrač. Staz Ukupni igrački staž. Uloga Uloga igrača u igri, odnosno njegova specijalnost u odnosu na

kompoziciju tima. Kategorija Uzrasna kategorija igrača u odnosu na trenutno stanje. Napad Osnovne karakteristike igrača u napadu (pozicija, preciznost,

efikasnost...) Odbrana Osnovne karakteristike igrača u odbrani (pozicija, kretanje, zaštita ...) Servis Osnovne karakteristike servisa (vrsta, preciznost, snaga, efikasnost

...) Tehnika Opis osnovne tehnike igrača (prsti, čekić) Klub Klub prve registracije igrača.

6.3.5 Administracija (A2.1)

Funkcija administracije je prisutna u sva tri segmenta IS odbojkaškog kluba,

sportskom, poslovnom i upravnom (Slika 30). To je funkcija koja obezbeñuje logističku

podršku svim segmentima kluba. Najčešće je integralnog tipa, odnosno servisira sve

segmente kluba sa jednog mesta uz minimalne kadrovske potencijale. To je u vezi sa

činjenicom da je ova funkcija u velikoj meri uslovljena nivoom takmičenja, materijalne i

kadrovske mogućnosti.

Slika 30. Dijagram toka podataka u funkciji Administracija


A2.1 Administracija 21.8.2008

Zavoñenje dokumenata

Zavoñenje dokumenata

Ažuriranje članstva

Evidencija

A2.1.1

Prijem dokumenata

A2.1.7

Otprema dokumenata

A2.1.3

Interna dokumentacija

A2.1.6

Priprema dokumentacije

A2.1.4

Evidencija članstva

A2.1.5

Evidentiranje aktivnosti

17 Aktivnosti

29Treneri

30Eksterneustanove

12Odbojkaški

savezi

31Članovi

32Pojedinci

33Službe kluba

34Sekretarijat

29Treneri

16 Delovodnik

33Službe kluba

24Uprava kluba

15 Clanovi

35Spoljni

saradnici

29Treneri



120

U središtu funkcije administracije kluba su Sekretarijat (S34), Uprava (S24),

Službe kluba (S33) i Treneri (S29), koji objedinjuju i koordiniraju većinu administrativnih

poslova. U tom procesu svaki klub mora obezbediti neke osnovne aktivnosti, a to su pre

svega:

• rad sa dokumentima - prijem i evidencija ulazne dokumentacije (A2.1.1), priprema

interne i druge dokumentacije (A2.1.6), otprema dokumenta (A2.1.7), što se

evidentira u tabeli 37 Delovodnik (E16);

• evidenciju članstva, tabela 35 Članovi (E15);

• evidencija aktivnosti, tabela 39 Aktivnosti (E17).

Navedene aktivnosti su osnovne i one obuhvataju najvažnije evidencije i rad sa

dokumentima na nivou celog kluba. Pojedine specifične evidencije obavljaju odreñeni

subjekti, kao što treneri vrše evidenciju pohañanja treninga i takmičarskih aktivnosti

igrača, blagajnik evidenciju finansijskih tokova i td. Odreñeni deo administrativnih

poslova, najčešće onih vezanih za finansijske aktivnosti kluba (knjigovodstvo) i

medicinsku kontrolu igrača, prepuštaju se spoljnim specijalizovanim ustanovama.

Tabela 37. Atributi za entitet "Delovodnik" Ime atributa Definicija IdDelovodnika Delovodni broj dokumenta koji je zaveden. DelTemeljnica Broj temeljnice dokumenta blagajne koji je zaveden. DelIdProjekta Id broj projekta koji je zaveden. DelIdBroj Id broj nosioca dokumenta u poslovnom adresaru. DatumPrijema Datum zavoñenja dokumenta. VrstaDok Razvrstavanje dokumenta po vrsti. NazivDok Originalni naziv dokumenta. OpisDok Širi opis dokumenta sa osnovnim karakteristikama i namenom i sl. LinkDok Link ka digitalnom zapisu dokumenta koji je memorisan u bazi.

Tabela 38. Atributi za entitet "Aktivnosti" Ime atributa Definicija Id Aktivnosti Identifikacioni broj aktivnosti koja se evidentira. AktivIdClana Identifikacioni broj člana koji vrši aktivnost koja se evidentira.

AktivNosilac Naziv selekcije, ekipe, člana, funkcionera ili spoljnog saradnika koji je izvršio evidentiranu aktivnost.

AktivDatum Datum kada je aktivnost izvršena. AktivVrsta Opis vrste evidentirane aktivnosti. AktivOpis Detaljni opis same aktivnosti. AktivPrisustvo Koliko članova ili aktivista kluba je bilo uključeno u aktivnost. AktivDokumenti Link ka dokumentima vezanim za evidentiranu aktivnost.



121

6.3.6 Finansije (A2.2)

Funkcija finansija kluba takoñe spada u integralne funkcije, odnosno one koje u

osnovi egzistiraju u svim segmentima rada kluba. Kao i administracija, funkcija finansija u

mnogome zavisi od nivoa takmičenja kluba, njegovih materijalnih i kadrovskih potencijala.

Zato je prisutnost i nivo razvoja ove funkcije veoma različita od kluba do kluba. Najmanji

broj je klubova koji u potpunosti razvijaju ovu funkciju, obrazujući posebnu finansijsku

službu koja pokriva sve segmente finansijskog poslovanja kluba. Takvo rešenje, iako

najbolje, zbog velikih troškova nije često kod naših klubova. Ako je prisutno ono se

zasniva uglavnom na radu 1-2 službenika koji obavljaju sve administrativno-finansijske

poslove.

U realizaciji funkcije finansija (Slika 31) centralno mesto pripada subjektima

Službe kluba (S33) i Uprava (S24), koje obavljaju tri osnovne aktivnosti u okviru funkcije

inansija: Finansijski plan (A2.2.3), Uplate (A2.2.1) i Isplate (A2.2.2).

Slika 31. Dijagram toka podataka u funkciji Finansije

Aktivnost Finansijski plan je centralna aktivnost u pripremi jedne takmičarske

godine kluba i ona obuhvata detaljnu analizu potrebnih sredstava za nesmetano i uspešno

funkcionisanje kluba, izvore i načine obezbeñenja sredstava i dinamiku realizacije, kao i


A2.2 Finansije 27.8.2008

Izradaplana

Prilivsredstava

Troškovi

Evidencija

Evidencija

Stipendije

Honorari

Prevoz

Sudije i salaSale za trening

Nabavka i održavanje

Reklame i propaganda

Budžetska sredstva

DonacijeČlanarina

Ostali prihodi

A2.2.1

Uplate

A2.2.2

Isplate

A2.2.3

Finansijski plan

24Upravakluba

33Službe kluba

17Specijalizovane

ustanove

18 Blagajna

36Igra či

29Treneri

37Putovanja

38Utakmice

39Prostor

8Oprema irekviziti

28Marketing

22Lokalnasredina

40Sponzori

31Članovi28

Marketing



122

nosioce pojedinih zadataka u obezbeñivanju sredstava. Osnovni nosioci ove aktivnosti je

Uprava kluba, ali njoj u velikoj meri pomažu službe kluba, treneri, pa i sami igrači.

Aktivnost Uplate obuhvata evidenciju svih novčanih tokova ka klubu, odnosno

priliv novčanih sredstava u klub. U modelu smo identifikovali četiri osnovna izvora

novčanih sredstava kluba: Lokalna sredina-samouprava (S22) koja obezbeñuje novčana

sredstva kroz budžet, finansirajući redovne aktivnosti kluba i projekte koje opredeljuje

klubu, Sponzori (S40) koji putem sponzorskih ugovora ili donacija pomažu radu kluba

odreñenim novčanim sredstvima, Članovi (S31) uplatom članarine za redovne trenažne i

takmičarske aktivnosti i Marketing (S28) obezbeñujući ostala nesistemska sredstva preko

svojih marketing akcija.

Aktivnost Isplate obuhvata evidenciju izlaznih tokova novčanih sredstava, a u

modelu su obuhvaćeni oni osnovni : Prostor (S39) - troškovi najma sala za treninge,

odnosno obezbeñenje prostornih uslova za trenažni rad, Utakmice (S38) – troškovi

organizacije utakmica (prostor, službena lica, oprema), Oprema i rekviziti (S8) – troškovi

nabavke lopti i ostalih rekvizita, kompleta lične sportske opreme, medicinske i druge

opreme neophodne za realizaciju trenažnih i takmičarskih aktivnosti kluba, Putovanja

(S37) – troškovi prevoza igrača na utakmice i turnire, Treneri (S29) – isplata honorara

trenerima svih selekcija, Igrači (S36) – isplate stipendija i drugih davanja igračima

(stanovanje, hrana i sl.), Marketing (S28) – troškovi vezani za marketing aktivnosti kluba,

kao što su reklame, propagandni materijali, reprezentacija i sl. Sve transakcije vezane za

ulaz i izlaz finansijskih sredstava evidentiraju se u Tabeli 39 Blagajna (E18), koja

obezbeñuje osnovnu internu evidenciju novčanih tokova.

Tabela 39. Atributi za entitet "Blagajna" Ime atributa Definicija Temeljnica Jedinstveni identifikacioni broj finansijske transakcije. Vrsta Vrsta finansijske transakcije BlagDatumPrijema Datum prijema finansijskog dokumenta. BlagDatumReal Datum realizacije transakcije BlagOpis Kratak opis transakcije ili finansijskog dokumenta. BlagPotrazuje Iznos uplaćenih sredstava. BlagDuguje Iznos dugovanja sredstava.

Za potpunu evidenciju finansijskih tokova, predviña se angažovanje

specijalizovane knjigovodstvene agencija, koja je ujedno i nadležna za izradu i periodičnih

i završnog računa poslovanja kluba.



123

6.3.7 Marketing (A2.3)

Funkcija marketinga je deo poslovnog subsistema informacionog sistema

odbojkaškog kluba koja je gotovo direktno uslovljena takmičarskim i materijalnim nivoom

kluba, obzirom da zahteva odreñene preduslove za svoj razvoj i funkcionisanje. Na žalost,

mali je broj odbojkaških klubova u Srbiji koji imaju posebnu organizovanu i razvijenu

marketing službu (npr. OK Crvena Zvezda). Najčešće funkciju marketinga u našim

odbojkaškim klubovima obavlja neko od članova uprave kluba, marketing služba sponzora

ili specijalizovana agencija koja se za te poslove angažuje.

U centru funkcije marketinga je Marketing služba (S42), koja objedinjuje sve

aktivnosti vezane za marketing kluba (Slika 32). Ova služba priprema marketing plan

kluba (A2.3.2), najčešće za jednu takmičarsku godinu, koji usvaja uprava kluba (S24).

Marketing plan sadrži analizu stanja poslovanja kluba, identifikaciju potreba, razrañuje

marketing ponudu kluba, operacionalizuje pojedine marketing akcije i projekte, daje

osnovna idejna i tehnička rešenja za propagandni materijal kluba.


A2.3 Marketing 23.8.2008

Analizaprilivačlanstva

Analizaposlovnesredine

Strategija razvoja

Materijalne potrebe

Zaduženja

Evidencija poslovihpartnera

Evidencija

Izveštaji

Evidencija saradnika

Tehni čka podrška

Kontakti

A2.3.1

Analiza okruženja

A2.3.3

Realizacija plana

A2.3.2

Izrada marketing plana

41Stru čni štab

33Službe kluba

24Uprava kluba

19Poslovniadresar

42Marketing

služba

35Spoljni

saradnici

20 Projekti

34Sekretarijat

Slika 32. Dijagram toka podataka u funkciji Marketing



124

Sam marketing plan se definiše na osnovu informacija koje marketing služba dobija

iz više izvora u procesu sveobuhvatne analize okruženja (A2.3.1). Marketing plan se

zasniva na strategiji razvoja kluba i definisanim kratkoročnim i dugoročnim ciljevima koje

odreñuje Uprava kluba (S24), na materijalno-finansijskim potrebama koje proističu iz

trenažne i tamičarske funkcije kluba koje definiše Stručni štab (S41), analizi stanja

poslovne sredine koju daju stručne službe kluba (S31) i analizi priliva članstva i potreba za

igračkim kadrom koju izrañuje stručni štab (S41).

Marketing funkcija objedinjuje informacije vezane za marketing aktivnosti kroz

dva osnovna entiteta. Entitet Projekti (E20) čiji su atributi prikazani u Tabeli 40 i entitet

Poslovni adresar (E19), prikazan u Tabeli 41. Atributi sadržani u ova dva entiteta

omogućavaju evidenciju i korišćenje osnovnih podataka o marketing aktivnostima kroz

realizaciju projekata i čuvanje i korišćenje informacija o poslovnim partnerima.

Tabela 40. Atributi za entitet "Projekti" Ime atributa Definicija IdProjekta Identifikacioni broj projekta. NazivProjekta Puni naziv projekta. NamenaProjekta Namena, odnosno osnovni cilj i zadaci projekta. NosilacProjekta Lice ili organizacija koja je nosilac projekta. PocetakProjekta Datum početka realizacije projekta. ZavrsetakProjekta Datum završetka projekta. DokumentiProjekta Doumenti vezani za projekat.

Tabela 41. Atributi za entitet "Poslovni adresar" Ime atributa Definicija IdBroj Identifikacioni broj subjekta u poslovnom adresaru. Naziv Naziv subjekta čiji se podaci memorišu u adresaru. Opis Detaljniji opis poslovnih aktivnosti subjekta. Sediste Mesto boravka i delovanja subjekta. Adresa Tačna i puna adresa boravka. Odgovorno lice Lice odgovorno za zastupanje poslovnog subjekta. Vrsta Razvrstavanje poslovnog subjekta po vrsti. Telefon Broj fiksnog kontakt telefona. Faks Broj faks mašine ako je poseduje. Email Mail adresa poslovnog subjekta. Web adresa Puni naziv Web adrese prezentacije poslovnog subjekta. Kontakt osoba Kontakt osoba ili odgovorna osoba za PR. Mobilni telefon Broj mobilnog telefona kontakt osobe. Racun Broj tekućeg računa poslovnog subjekta u banci ili platnom prometu. Banka Naziv banke ili druge institucije kod koje subjekt ima tekući račun. PIB Poreski identifikacioni broj poslovnog subjekta.



125

6.3.8 Odnosi sa javnošću (A2.4)

Funkcija Odnosi sa javnošću ili popularnije PR (public relation) je kod naših

odbojkaških klubova slabo razvijena i njoj se više pažnje posvećuje tek u poslednjih

desetak godina, kada je odbojka postala više medijski pokrivena (primena novih pravila –

svaka akcija poen). U modelu informacionog sistema odbojkaškog kluba ova funkcija je u

sastavu Poslovnog podsistema ali je ona u vezi sa svim ostalim segmentima sistema jer

koristi informacije koje se generišu u svim aktivnostima kluba (Slika 33). Upravo u tome

je i značaj funkcije odnosa sa javnošću jer se u okviru nje sakupljaju, selektiraju i na kraju

prezentuju javnosti sve najvažnije informacije u vezi sa radom kluba. Time se ostvaruje

bitan kontakt sa užom i širom društvenom okolinom, vrši stalna promocija kluba i njegovih

aktivnosti.

Tokovi podataka u ovoj funkciji ostvaruju se kroz tri osnovne aktivnosti: pripremu i

realizaciju saopštenja (A2.4.1), konferencije za štampu (A2.4.29 i razne promocije

(A2.4.3).

Klub komunicira sa javnošću najčešće preko saopštenja i promocija koje se

plasiraju u medijima (S44), a vezane su za odreñene akcije kluba (utakmica, skupština,

turnir i sl.). Ukoliko klub nema posebnu stručnu osobu koja obavlja funciju odnosa sa

javnošću (PR menadžer), ove aktivnosti sprovodi ili neki novinar koji se angažuje za te

poslove ili neko od članova uprave, najčešće sekretar ili predsednik kluba (S24). U

današnje vreme ova se aktivnost, pored klasičnih medija kao što su novine ili televizija,

uglavnom realizuje preko internet prezentacija. Internet kao globalni i otvoreni medijski

prostor predstavlja idealno mesto za predstavljanje akcija kluba i zato sve više odbojkaških

klubova postavlja svoje stalne Web prezentacije. Ovaj način prezentacije kluba nije skup a

daje velike mogućnosti, a što je najvažnije, pristupačan je u svakom trenutku preko

personalnog računara i provajdera internet usluga.

Poseban vid odnosa sa javnošću su konferencije za štampu (A2.4.2) koje se

organizuju pre ili posle nekog dogañaja vezanog za aktivnosti kluba. To su najčešće

utakmice ili turniri, zatim skupština kluba, promocija ekipe, predstavljanje sponzora kluba

i sl. U ovoj aktivnosti učestvuju gotovo svi subjekti kluba a u zavisnosti od sadržaja

konferencije oni su i direktni učesnici konferencije. Konferencije za štampu organizuju

stručne službe kluba, sekretar i PR menadžer, neka stručna agencija ili posebno lice koje se

angažuju za te potrebe.



126


A2.4 Odnosi sa javnoš ću 6.6.2009

Snimci iizveštaji

Snimci

Saopštenja

Odluke iteku ćeinformacije

Rezultati takmi čenja

Rezultatitakmi čenja

Tehni čkapriprema

Plan promotivnih akcija

Izjave

Kontakti

Kontakti

Evidencija

Informacije

A2.4.1

Priprema saopštenja

A2.4.2

Konferencije za štampu

A2.4.3

Promocije

24Upravakluba

41Stru čni štab

44Mediji

36Igrači

34Sekretarijat

19Poslovniadresar

17 Aktivnosti

Slika 33. Dijagram toka podataka u funkciji Odnosi sa javnošću

Sve navedene aktivnosti vezane za odnose sa javnošću se evidentiraju u Tabeli 38

Aktivnosti (E17). U samim aktivnostima se koriste informacije iz gotovo svih resursa baze

podataka (rezultati, projekti, poslovni adresar i td.).

6.3.9 Strateško planiranje i kontrola (A3.1)

Funkcija Strateško planiranje i kontrola predstavlja prvu i osnovnu funkciju u

okviru Upravnog podsistema informacionog sistema odbojkaškog kluba. S jedne strane

ova funkcija treba da obezbedi plansko, racionalno i efikasno upravljanje klubom u celini,

a sa druge da obezbedi kontrolu društvene sredine i javnosti nad radom kluba. Tokovi

informacija u ovoj funkciji se ostvaruju uglavnom van sportskog i poslovnog subsistema

informacionog sistema odbojkaškog kluba (Slika 34).

Prva i osnovna aktivnost u okviru ove funkcije je svakako Izrada strategije razvoja

(A3.1.1), koja predstavlja sintezu svih analiza i planova za kraći ili duži vremenski period.

Takav dokument se obično radi za period od 4 godine (olimpijski ciklus) i obuhvata

analizu stanja, planove razvoja, globalne i parcijalne ciljeve i zadatke rada kluba i

identifikaciju nosioca realizacije zadataka. Izrada ovog najvažnijeg razvojnog dokumenta



127

je u nadležnosti upravnih struktura kluba, pre svega Predsednika i Upravnog odbora, kao i

svih stručnih službi kluba. Strategiju razvoja kluba usvaja Skupština kluba kao najviši

upravni organ kluba.

Izrada biznis plana (A3.1.2) je druga važna aktivnost Upravnog subsistema kluba i

svakako predstavlja preduslov za uspešno funkcionisanje svih ostalih aktivnosti, posebno

tamičarskih i trenažnih aktivnosti. Izrada biznis plana je u nadležnosti Upravnog odbora

kluba, koji definiše i obezbeñuje izvore finansiranja, odreñuje stavke rashoda po strukturi i

obimu, što u krajnjem treba da obezbedi funkcionisanje svih segmenata kluba.

Definisanje kadrovske politika (A3.1.3) je još jedna važna aktivnost koju realizuje

Upravni podsistem IS odbojkaškog kluba. Ova aktivnost obuhvata radnje na definisanju

sastava igračkog kadra, pre svega seniorske ekipe, identifikaciju talentovanih mladih igrača

i njihovo angažovanje, odreñivanje sastava pojedinih mlañih selekcija i stalnu akciju za

dopunu članstva kluba. Dobro definisana kadrovska politika treba da obezbedi, sa jedne

strane stalni priliv kvalitetnih igrača iz sopstvenih redova, a sa druge strane kvalitetnu i

racionalnu spoljnu selekciju formiranih i perspektivnih igrača.


A3.1 Strateško planiranje i kontrola 10.6.2009

Analizatakmi čenja

Analizaigra čkogkadra

Izveštaj o radu

Materijalnepotrebe

Usvajanje izveštaja

Usvajanje dokumenata

Izbor rukovodstva

Izveštaj oposlovanju

Izveštaj stru čnog štaba

Izveštaj o radu

Evidencija dokumenata

Izveštaji i radni materijal

Izveštajo radu

A3.1.1

Izrada strategije razvoja

A3.1.3Definisanje kadrovske

politike

A3.1.2

Izrada Biznis plana

43Sekretarijat

kluba

45Upravniodbor

46

Skupština kluba

41Stručni štab

47Nadzorni

odbor

48Sportskidirektor

16 Delovodnik

55Predsednik

Slika 34. Dijagram toka podataka u funkciji Strateško planiranje i kontrola



128

U domenu kadrovskih pitanja igrača najvažniju ulogu imaju Stručni štab (S41) i

Sportski direktor (S48), koji pripremaju predlog sastava igračkog kadra u zavisnosti od

definisanih takmičarskih ciljeva i analize trenutnog stanja. Tako pripremljen predlog plana

se usaglašava sa Upravnim odborom kluba i u zavisnosti od materijalnih mogućnosti

konačno definiše. Na realizaciji kadrovske politike igrača zajedno moraju raditi sve

upravne strukture kluba jer se samo tako može obezbediti kvalitetan igrački kadar.

Pored kadrovske politike igrača, važan segment kadrovske politike je i odabir

upravnih struktura kluba, odnosno angažovanje kvalitetnih kadrova u upravne strukture

kluba. Tu se misli, kako na trenere kao neposredne nosioce realizacije takmičarskih i

trenažnih aktivnosti kluba, tako i na članove Upravnog odbora kluba koji treba da rade na

obezbeñenju uslova za realizaciju zacrtanih ciljeva.

Sve informacije i podaci vezani za funkciju Strateškog planiranja i kontrole se

uglavnom realizuju u vidu odreñenih dokumenata, pa se evidentiraju i pohranjuju u Tabeli

37 Delovodnik (E16).

6.3.10 Stručno-pedagoški rad (A3.2)

Funkcija Stručno-pedagoški rad uvrštena je u Upravni podsistem Informacionog

sistema odbojkaškog kluba, iako su osnovni nosioci ove funkcije treneri i druga stručna

lica, koji realizuju najveći deo trenažnih i takmičarskih aktivnosti (Slika 35).

U modelu Informacionog sistema odbojkaškog kluba ova funkcija ima naglašeno

upravnu komponentu jer samo dobro koncipiran i realizovan stručno-pedagoški rad daje

dobre preduslove za uspeh u sportu. Autoritet struke ni u jednom trenutku ne sme doći u

pitanje. Zato treneri kao osnovni realizatori ovih aktivnosti moraju, pored adekvatne

stručnosti, imati i naglašenu upravnu i organizatorsku sposobnost.

U središtu tokova informacija i podataka u funkciji Stručno-pedagoškog rada

nalaze se treneri (S29) kao što se vidi na Slici 35. Osnovne aktivnosti u okviru ove funkcije

podeljene su u dve veće celine. Prva obuhvata pripremne aktivnosti kao što su Stručni

seminari (A3.2.1), Stručna literatura (A3.2.2) i Analize snimaka (A3.2.3), a drugu celinu

čine izvršne aktivnosti na realizaciji stručno pedagoškog rada kao što su Tehnička

priprema (A3.2.4), Taktička priprema (A3.2.5), Fizička priprema (A3.2.6) i Psihološka

priprema (A3.2.7).



129


A3.2 Stru čno pedagoški rad 12.6.2009

Teoretskaznanja

Evidencijavezbi

Sportskaforma

Evidencijaaktivnosti

A3.2.3

Analize snimaka

A3.2.2

Stru čna literatura

A3.2.1

Stru čni seminari

A3.2.5

Takti čka priprema

A3.2.4

Tehni čka priprema

A3.2.6

Fizička priprema

A3.2.8

Psihološka priprema

52Internet

21 Vezbe

49Trenerske

organizacije

50Fakultet sporta

29Treneri

2Elektronski

izvori

51Biblioteke i knjižare

36Igra či

17 Aktivnosti

Slika 35. Dijagram toka podataka u funkciji Stručno-pedagoški rad

Kroz pripremne aktivnosti treneri vrše stalnu edukaciju, praćenje, dopunjavanje i

usavršavanje svojih teoretskih i praktičnih znanja, sa ciljem što kvalitetnijeg trenažnog

rada. To je stalni proces i svaki trener koji želi da kvalitetno obavlja svoju misiju mora

poštovati tu činjenicu. U modelu su naznačene samo tri osnovne aktivnosti i izvori stručnih

informacija za trenere. U procesu pripreme za trenerski posao, treneri značajne informacije

crpe i od igrača koji im daju povratne informacije, koje bi svaki trener trebao analizirati i iz

njih izvlačiti odgovarajuće iskustvene zaključke. Razmena iskustava i znanja izmeñu

samih trenera je takoñe bitna ali ne i dovoljno zastupljena u našoj sredini.

Grupa izvršnih aktivnosti stručno-pedagoškog rada trenera, podrazumeva

realizaciju zadataka sportske pripreme što treba da rezultira dostizanje optimalne sportske

forme igrača (S36). Navedene četiri osnovne aktivnosti, koje predstavljaju u stvari osnovne

vidove sportske pripreme igrača u odbojci, treneri treba da usaglase i u svakoj od njih

pronañu optimalne nivoe primene. Ovaj ni malo lak zadatak zahteva svestranu i

maksimalnu pripremu trenera i njegovih saradnika, što podrazumeva stalno stručno

usvaršavanje.



130

Podaci koji se prikupljaju i generišu u funkciji stručno-pedagoškog rada se u

predloženom modelu pohranjuju u dve osnovne tabele, Vežbe (E21) Tabela 42 i Aktivnosti

(E17) Tabela 38.

Tabela 42. Atributi za entitet "Vežbe" Ime atributa Definicija IdVezbe Jedinstveni identifikacioni broj vežbe.

VezbeNaziv Jedinstveni naziv vežbe koji treba da asocira na osnovni zadatak vežbe.

VezbeOblast Naziv oblasti sportske pripreme na koju se odnosi osnovni zadatak vežbe.

VezbeNamena Opis osnovne namene vežbe sa isticanjem najvažnijih očekivanih efekata vežbe.

VezbeNivo Nivo primene vežbe u odnosu na kompleksnost same vežbe i intenzitet opterećenja.

VezbeBrojIgraca Optimalni broj igrača ili vežbača koji učestvuju u izvoñenju vežbe. VezbeRekviziti Oprema i rekviziti koji su neophodni za realizaciju vežbe.

VezbeSkica Slika ili šema vežbe, video klip ili samo detaljan opis vežbe u vidu posebnog dokumenta.

Prva predstavlja arhivu vežbi u najširem smislu, što podrazumeva sve praktične

sadržaje treninga koji se koriste u trenažnom procesu a svojom kompleksnošću zahtevaju

detaljniji opis i uputstva za primenu. Izbor atributa koji opisuju ovaj entitet daje dobar

okvir za pohranjivanje ovih sadržaja, njihovu sistematizaciju i laku primenu. Preostale

aktivnosti vezane za stručno-pedagoški rad evidentiraju se u tabeli Aktivnosti, koja

obezbeñuje sve neophodne atribute za opis i evidenciju tih aktivnosti.

6.3.11 Upravno-izvršna funkcija (A3.3)

Upravno-izvršna funkcija obuhvata sve one aktivnosti koje obezbeñuju

organizaciju i administrativno funkcionisanje kluba, posebno podršku organizaciji

trenažnih i takmičarskih aktivnosti kluba.

U središtu tokova podataka ove funkcije su Sekretarijat (S34), Uprava (S24) i

Stručni štab (S41), koji realizuju većinu aktivnosti ove funkcije. Pored ovih subjekata,

važno mesto pripada i igračima, odbojkaškom savezu i spoljnim ustanovama koje se

povremeno angažuju u radu kluba (Slika 36).



131

Upravno-izvršne aktivnosti van takmičarskog i trenažnog segmenta kluba usmerene

su ka pripremi materijala, organizaciji i sprovoñenju sastanaka Upravnog odbora kluba,

Skupštine kluba i drugih radnih sastanaka.

Podaci generisani u Upravno-izvršnoj funkciji pohranjuju se u Tabeli 39

Delovodnik (E16) i Tabeli 37 Blagajna (E18), koje obezbeñuju potrebne atribute za

evidenciju svih dokumenata kreiranih u ovoj funkciji. Priprema dokumentacije i njeno

evidentiranje, distribucija iste i obaveštavanje članova Upravnog odbora i drugih upravnih

struktura o sastancima, u nadležnosti je Sekretara kluba i on se brine o ažurnosti i tačnosti

tih aktivnosti.


A3.3 Upravno-izvršne aktivnosti 13.6.2009


Tehni čka priprema

Kontakti

Saopštenja i objave

Ugovaranje

Ugovaranje

Prevoz

Organizacija

Obaveštenjai pozivi

Zastupanje

Potrebe

Evidencijadokumenata

Odluke i zaklju čci

Računi

A3.3.3

Smeštaj i ishrana

A3.3.1

Organizacija utakmica

A3.3.5Sastanci i

konferencije

A3.3.2

Organizacija putovanja

A3.3.4

Informisanje članstva

41Stru čni štab

12Odbojkaški

savezi

54Agencije /sponzori

36Igra či

24Upravakluba

34Sekretarijat

16 Delovodnik

18 Blagajna

Slika 36. Dijagram toka podataka u Upravno-izvršnoj funkciji

666...444 Aplikativno modeliranje

Aplikativno modeliranje je završna faza projektovanja i realizacije informacionog

sistema odbojkaškog kluba. Ona obuhvata tri osnovne aktivnosti: izradu modela podataka,

definisanje tabela, polja i indeksa podataka, te izradu aplikativnog programa zasnovanog

na izrañenom modelu podataka.



132

666...444...111 Model podataka informacionog sistema odbojkaškog kluba

Na osnovu prethodno opisanih aktivnosti funkcionalnog i informacionog

modeliranja, pre svega definisanih dijagrama osnovnih procesa i aktivnosti koji se realizuju

u klubu, te dijagrama tokova podataka, primenom programskog alata Erwin data modelar,

izrañena je osnovna šema modela podataka.

U modelu podataka koji je prikazan na Slici 37, svaka tabela podataka prikazana je

pravougaonikom iznad koga se nalazi naziv tabele. Unutar pravougaonika, gornji,

odvojeni deo rezervisan je za prikaz naziva primarnog klju ča i naznačen je crvenom

bojom. U telu pravougaonika, ispod primarnog ključa, navedeni su prvo naziv prenetog-

stranog ključa (foreign key - FK), ukoliko ga/ih ima takoñe u crvenoj boji, a zatim i

nazivi svih kolona (atributa) tabele. Relacije izmeñu tabela podataka naznačene su

isprekidanim linijama, kako se u notaciji IDEFX1 metodologije označavaju

neidentifikuju će veze koje su zastupljene u formiranom modelu.

Ukoliko je u neidentifikujućoj vezi prisutna egzistencijalna zavisnost podataka

tabele dete u odnosu na tabelu roditelj, linija relacije počinje bez oznake a završava se

tačkom (veza tabela Treneri i Realizacija treninga npr.). Kod takve veze svaka instanca u

tabeli dete mora imati bar jednu instancu u tabeli roditelj. Kada nema egzistencionalne

zavisnosti u relaciji onda je početak linije relacije u obliku romba (većina relacija u

modelu).

Referencijalni integritet podataka je u modelu predstavljen preko simbola koji se

nalaze na početku i na kraju linije koja označava relaciju tabela podataka, odnosno sa

strane roditelj i dete entiteta (tabela). Referencijalni integritet se definiše za operacije

insert (ubacivanje – I), delete (brisanje – D) i update (ažuriranje – U) podataka.

Referencijalni integritet podataka u osnovi obezbeñuje korektno povezivanje entiteta u

modelu (bazi), povezivanje na osnovu osobina entiteta i njihove meñuzavisnosti.

Prva značajna tabela Clanovi (Tabela 43), obuhvata osnovne i proširene podatke o

članovima kluba i predstavlja osnovnu evidenciju koju odbojkaški klub treba da vodi.

Primarni ključ (PK) tabele IdClana predstavlja u stvari jedinstveni matični broj grañana ili

JMBG, koji svaki grañanin dobija kroz matičnu evidenciju grañana roñenjem.

Slika 37. Šema modela podataka sa osnovnim relacijama i pravilima veza

133



134

Tabela 43. Polja tabele "Članovi" Ime Definicija Tip podataka IdClana (PK) Jedinstveni matični broj člana kluba (JMBG) NUMEBER Prezime i ime Prezime i ime člana klub TEXT(25) Datum roñenja Datum roñenja DATE Mesto roñenja Mesto roñenja TEXT(20) Datum članstva Datum učlanjenja u klub DATE Adresa Adresa stanovanja TEXT(25) Fiksni telefon Broj fiksnog telefona TEXT(15) Mobilni telefon Broj mobilnog telefona TEXT(15) Email Adresa Email-a člana kluba TEXT(30) Zanimanje Zanimanje člana kluba TEXT(25) Škola Škola-fakultet koji pohaña član TEXT(25) Prestanak Datum prestanka članstva u klubu DATE Ime oca Ime oca člana kluba TEXT(15) Zanimanje oca Zanimanje kojim se bavi otac TEXT(25) Firma oca Firma u kojoj je zaposlen otac TEXT(25) Telefon oca Kontakt telefon oca (mobilni ili fiksni) TEXT(15) Sport oca Da li je otac bio aktivni sportista YES/NO Visina oca Visina oca u santimetrima NUMBER Ime majke Ime majke člana kluba TEXT(15) Zanimanje majke Zanimanje kojim se bavi majka TEXT(25) Firma majke Firma u kojoj je zaposlena majka TEXT(25) Telefon majke Kontakt telefon majke (mobilni ili fiksni) TEXT(15) Sport majka Da li je majka bila aktivni sportista YES/NO Visina majke Visina majke u santimetrima NUMBER

Osnovna polja tabele Članovi obuhvataju lične podatke, podatke za kontakt sa

članom i podatke o zanimanju ili školovanju člana. Proširena polja odnose se na podatke o

roditeljima člana (posebno za mlañe kategorije članova) koji obuhvataju lične podatke,

kontakt podatke, profesionalne i sportske podatke. Prošireni podaci su opcioni i ne moraju

se evidentirati ukoliko roditelji člana kluba to ne prihvataju.

Tabela Članovi je u modelu podataka odbojkaškog kluba kao roditelj tabela u

relaciji sa dete tabelom Igrači (Tabela 44) u koju je preneti ključ (FK) polje IdClana. Radi

se o neidentifikujućoj relaciji sa egzistencijalnom zavisnosti, odnosno niko ko nije član

kluba ne može biti registrovani igrač kluba, odnosno igrač mora biti i član kluba.

Istovremeno ne mora svaki član kluba biti i aktivni igrač u klubu, jer se član kluba može

postati i po drugim osnovama (član uprave, počasni član, simpatizer i sl.). Pored ove

osnovne relacije, tabela Članovi je kao roditelj tabela povezana i sa tabelama Statistika

kluba (Tabela 45) i Dijagnostika (Tabela 46), kojima takoñe prenosi ključ IdClana (FK),



135

čime se obezbeñuje relacija osnovnih podataka člana sa setom podataka vezanim za

dijagnostičke postupke i praćenje statističkih parametara igre člana. Ove relacije su

neidentifikujuće i takoñe imaju snagu egzistencijalne zavisnosti podataka. Sa strane dete

tabela Dijagnostika i Statistika kluba, što znači da ni jedna instanca u ovim tabelama ne

može imati vrednost ako nema odgovarajuću instancu u tabeli Članovi, odnosno samo

članovi kluba mogu imati podatke u ovim tabelama. S druge strane, ne moraju svi članovi

kluba imati podatke u tabelama Dijagnostika i Statistika kluba.

Tabela 44. Polja tabele "Igrači" Ime Definicija Tip podataka Br.Legitimacije (PK)

Broj takmičarske legitimacije igrača NUMBER

IdClana (FK) Jedinstveni identifikacioni broj člana kluba (JMBG).

NUMBER

IdSelekcije (FK) Selekcija za koju trenutno nastupa igrac. NUMBER Prezime i ime Prezime i ime člana kluba TEXT(25) Staz Ukupni igrački staž igraca. NUMBER Uloga Specijalnost igrača u odnosu na kompoziciju

tima. TEXT(20)

Kategorija Uzrasna kategorija igrača u odnosu na trenutno stanje.

TEXT(20)

Napad Osnovne karakteristike igrača u napadu (pozicija, optimalna putanja lopte, preciznost, efikasnost...)

MEMO

Odbrana Osnovne karakteristike igrača u odbrani (pozicija, kretanje, zaštita ...)

MEMO

Servis Osnovne karakteristike servisa (vrsta, preciznost, snaga, efikasnost ...)

MEMO

Tehnika Opis osnovne tehnike igrača ( igra prstima, čekić)

MEMO

Klub Klub iz koga je igrač došao ako se radi o prelasku igrača.

TEXT(25)

Status Kakav status ima u klubu. TEXT(15)

U tabeli Igrači primarni ključ čini polje BrLegitimacije (PK), broj koji igrač dobija

kada se registruje za klub kod nadležnog registracionog organa odbojkaškog saveza. Ovaj

broj je jedinstven za igrača i prati ga sve vreme dok je aktivni član kluba. Ostala polja u

tabeli odnose se na podatke vezane za opšte karakteristike igrača (staž, uloga u igri –

specijalizacija, uzrasna kategorija i status koji ima u klubu) i tehničko-taktičke

karakteristike njegove igre (napad, odbrana, servis, tehnika). Ova tabela je još u relaciji sa

tabelom Selekcije od koje prima drugi preneti ključ, polje IdSelekcije (FK). Ova relacija

pripada grupi neidentifikujućih relacija bez egzistencijalne zavisnosti, što znači da ne mora



136

svaki igrač koji je registrovan biti član neke od selekcije kluba, što je slučaj sa početnicima

ili igračima koji su trenutno van mogućnosti da nastupaju zbog povrede ili nekog drugog

razloga. Meñutim, sve selekcije evidentirane u tabeli Selekcije su formirane od igrača koji

su registrovani i evidentirani u tabeli Igrači modela podataka.

Tabela Statistika kluba (Tabela 45) sadrži veći broj zbirnih statističkih parametara

koji pokrivaju praćenje efikasnosti igre u osnovnim tehničko-taktičkim elementima: servis,

prijem servisa, dizanje, smeč, odbranu polja i blok, kao i evidenciju grešaka, rezultata i

broja odigranih poena. Primarni ključ tabele je polje BrojStat (PK) koji jednoznačno

odreñuje zapis statistike u tabeli, dok su formirana 3 preneta ključa, iz tabele Igraci polje

BrLegitimacije (FK), iz tabele Selekcije polje IdSelekcije (FK) i iz tabele Raspored

utakmica polje IdUtakmice (FK). Preko ovih prenetih ključeva formirane su

neidentifikujuće veze bez egzistencijalne zavisnosti podataka odnosnih tabela. One

omogućavaju integraciju podataka vezanih za praćenje efikasnosti igre selekcija-ekipa i

pojedinih igrača na zvaničnim i ostalim utakmicama.

Tabela 45. Polja tabele "Statistika kluba" Ime Definicija Tip podataka BrojStat (PK) Jedinstveni identifikacioni broj statistike NUMBER BrLegitimacije (FK)

Jedinstveni registracioni broj igrača. TEXT(13)

IdSelekcije (FK) Ekipa-selekcija za koju je voñena statistika. NUMBER IdUtakmice (FK) Identifikacioni broj prema službenom

rasporedu. NUMBER

Datum Datum kada je statistika voñena DATE Rezultat Rezultat utakmice. TEXT(3) Ukupno poena Ukupan broj osvojenih poena NUMBER Ukupno grešaka Ukupan broj evidentiranih grešaka. NUMBER Ukupno akcija Ukupan broj evidentiranih akcija. NUMBER Servis akcija Ukupan broj servisa koji su evidentirani. NUMBER Servis as Ukupan broj evidentiranih as servisa. NUMBER Servis loš prijem Ukupan broj evidentiranih servisa- poremećen

prijem NUMBER

Servis dobar prijem Ukupan broj evidentiranih servisa - dobar prijem.

NUMBER

Servis greška Ukupan broj evidentiranih servis grešaka. NUMBER Prijem akcija Ukupan broj evidentiranih prijema servisa . NUMBER Prijem idealno Ukupan broj evidentiranih idealnih prijema

servisa. NUMBER

Prijem pomeren Ukupan broj evidentiranih pomerenih prijema servisa.

NUMBER

Prijem loš Ukupan broj evidentiranih loših prijema servisa. NUMBER Prijem greška Ukupan broj evidentiranih prijema servisa sa NUMBER



137

Ime Definicija Tip podataka greškom.

Smeč akcija Ukupan broj evidentiranih smeč akcija. NUMBER Smeč poen Ukupan broj evidentiranih smeč poena. NUMBER Smeč ostala Ukupan broj evidentiranih smečeva - lopta

ostala ekipi. NUMBER

Smeč odbrana Ukupan broj evidentiranih smečeva - protivnik odbranio.

NUMBER

Smeč greška Ukupan broj evidentiranih smečeva - greške. NUMBER Blok akcija Ukupan broj evidentiranih blok akcija. NUMBER Blok poen Ukupan broj evidentiranih blokova – osvojen

poen. NUMBER

Blok odbrana Ukupan broj evidentiranih blokova - pasivni blok.

NUMBER

Blok aut Ukupan broj evidentiranih blokova - lopta odbijena u aut.

NUMBER

Blok greška Ukupan broj evidentiranih blokova – greške. NUMBER Odbrana akcija Ukupan broj evidentiranih odbrana. NUMBER Odbrana idealno Ukupan broj evidentiranih odbrana – moguć

napasti. NUMBER

Odbrana spaseno Ukupan broj evidentiranih odbrana - lopta spašena.

NUMBER

Odbrana aut Ukupan broj evidentiranih odbrana - poen izgubljen.

NUMBER

Odbrana greška Ukupan broj evidentiranih odbrana – greške. NUMBER Dizanje akcija Ukupan broj evidentiranih akcija dizanja lopte

za smec. NUMBER

Dizanje uspešno Ukupan broj evidentiranih uspešno izvedenih dizanja.

NUMBER

Dizanje ostala Broj akcija dizanja kada je lopta ostala u terenu ekipe.

NUMBER

Dizanje odbrana Broj akcija dizanja kada se protivnik odbranio. NUMBER Dizanje greška Broj akcija dizanja sa greškom. NUMBER

Izbor statističkih pokazatelja koji se nalaze u tabeli Statistika kluba, urañen je tako

da bude pristupačan i jednostavan za upotrebu, sa orijentacijom da se prate zbirni podaci o

efikasnosti igre u nekom vremenskom periodu. Praćenje iznetih pokazatelja ne zahteva

dugu i uže stručnu obuku, već je može jednostavno realizovati svaki obučeni trener.

Specifične statističke analize igre u odbojci prevazilaze namenu predloženog modela

podataka i predmet su posebnog izučavanja. Danas većina klubova viših rangova

takmičenja koristi specijalizovane aplikativne programe (Data Volley npr.), koji

omogućavaju složenije analize igre, prilagoñavanje analize posebnim zahtevima trenera,

kao i simultani rad više posebno obučenih ljudi (skauta) za praćenje igre. Isto tako, danas

se koriste i naknadne video editing analize sa još većim mogućnostima i sa više detalja



138

praćenja. Stoga smo smatrali da je ponuñeni set statističkih pokazatelja zastupljenih u

tabeli Statistika kluba dovoljan za praćenje kretanja uspešnosti ispoljavanja osnovnih

tehničko-statističkih pokazatelja igre.

Sledeća velika tabela koja nosi važne podatke o članovima kluba je tabela

Dijagnostika (Tabela 46). U ovoj tabeli se evidentiraju rezultati motoričkih testiranja,

antropometrijskih merenja i nekih pokazatelja njihovih funkcionalnih sposobnosti.

Primarni ključ u tabeli čini polje Datum testa (PK) koji čuva podatak o datumu testiranja

ili merenja. Tabela Dijagnostika je u relaciji sa tabelom Clanovi kao dete tabela, te prima

preneti ključ IdClana iz ove tabele. Veza je neindentifikujuća bez egzistencijalne

zavisnosti što znači da mogu biti evidentirani podaci samo za člana kluba, dok ne moraju

svi članovi kluba imati evidentirane dijagnostičke podatke.

Tabela 46. Polja tabele "Dijagnostika" Ime Definicija Tip podataka Datum testa (PK) Tačan datum testiranja-merenja. DATE IdClana (FK) Jedinstveni identifikacioni broj èlana kluba

(JMBG) TEXT(18)

Visina Izmerena telesna visina (tačnost 0,5 cm). NUMBER Težina Izmerena telesna težina (tačnost 0,1 kg). NUMBER Dužina ruke Antropometrija – dužina ruke (tačnost 1 mm). NUMBER Dužina šake Antropometrija – dužina šake kojom se vrši

smeč-servis izražena u milimetrima (tačnost 1 mm).

NUMBER

Obim natkolena Antropometrija - obim natkolena merena na maksimalnom obimu (tačnost 1 mm).

NUMBER

Obim potkolena Antropometrija - obim potkolena merena na maksimalnom obimu (tačnost 1 mm).

NUMBER

Kožni nabor trbuha Mera količine potkožne masti na trbuhu NUMBER Skok udalj iz mesta Motorika - skok udalj iz mesta izražen u

santimetrima. (tačnost 1cm). NUMBER

Skok za smeč Motorika - maksimalni dohvat iz skoka za smeč izražen u centimetrima (tačnost 1cm).

NUMBER

Skok za blok Motorika - maksimalni dohvat iz skoka za blok izražen u centimetrima (tačnost 1cm).

NUMBER

Podizanje trupa Motorika - podizanje trupa iz ležanja na leñima do seda za 30 sekundi. Broj potpuno izvedenih ciklusa kretanja.

NUMBER

Zaklon trupom Motorika – zaklon trupa iz ležanja na stomaku na kraju švedske klupe do horizontalnog položaja za 30 sekundi. Broj potpuno izvedenih ciklusa kretanja.

NUMBER

Taping rukom Motorika - pojedinačni pokret u stranu boljom rukom sa jedne do druge oznake u trajanju od 20 sekundi. Broj potpuno izvedenih ciklusa

NUMBER



139

Ime Definicija Tip podataka kretanja.

Taping nogom Motorika - bočni pretkorak boljom nogom sa jedne strane pregrade na drugu u trajanju od 20 sekundi. Broj potpuno izvedenih ciklusa kretanja.

NUMBER

Japan test Motorika - brzina bočnog kretanje sa promenom pravca kretanja 5 x 4,5m (tačnost1/10 sec).

NUMBER

Jelka test Motorika - brzina sa promenom pravca kretanja u polju terena izraženo (tačnost1/10 sec).

NUMBER

Koordinacija na mreži

Motorika - brzina izvoñenja ciklusa kretanja i zadataka u zoni napada izraženo u desetinkama sekunde. Tačnost merenja 1/10 sekunde.

NUMBER

Koordinacija u polju

Motorika - brzina izvoñenja ciklusa kretanja i zadataka u zoni odbrane izraženo u desetinkama sekunde. Tačnost merenja 1/10 sekunde.

NUMBER

Puls u miru Funkcionalni indikatori - puls izmeren u mirovanju u ležećem položaju. Broj otkucaja u minuti.

NUMBER

Puls nakon skokova

Funkcionalni indikatori - puls izmeren nakon izvoñenja serije od 5 naizmeničnih skokova za smeč i blok. Broj otkucaja u minuti.

NUMBER

Puls nakon kretanja Funkcionalni parametri - puls izmeren nakon ciklusa kretanja za Jelka test. Broj otkucaja u minuti.

NUMBER

WinGate Funkcionalni indikatori - mera anaerobne efikasnosti po metodi Wingate testa..

NUMBER

Izbor dijagnostičkih indikatora koji su zastupljeni u tabeli Dijagnostika je

prilagoñen pre svega mogućnostima klubova, sa stanovišta organizacione i materijalne

baze u realizaciji postupaka prikupljanja odgovarajućih podataka, te uzrasta članova sa

kojima se ti postupci realizuju. U tom smislu obuhvaćen je set osnovnih i proširenih

dijagnostičkih indikatora.

Osnovna baterija dijagnostičkih indikatora obuhvata rezultate onih testova i

merenja koja su dostupna svakom klubu i mogu se realizovati sa svim uzrasnim

kategorijama članova, kao što su: Telesna visina, Telesna težina, Dužina šake, Obim

natkolena, Skok udalj iz mesta, Skok za smeč, Podizanje trupa, Zaklon trupom, Taping

rukom, Taping nogom, Japan test, Jelka test, Puls u miru i Puls nakon kretanja. Ova

baterija testova i mera, obzirom da se radi o reprezentativnim predstavnicima

odgovarajućih latentnih dimenzija, pokriva za odbojku važne morfološke dimenzije -

longitudijalnu dimenzionalnost tela i volumen i masu tela, motoričke sposobnosti -

eksplozivnu snagu donjih ekstremiteta, brzinu alternativnih pokreta, brzinu kretanja i



140

repetativnu snagu, kao i osnovne funkcionalne indikatore, kao što je puls srca u miru i

nakon specifičnog opterećenja.

Proširena baterija parametara obuhvata i mere dužina ruke, obima potkolena i kožni

nabor trbuha, specifične motoričke testove Skok za blok, Koordinacija na mreži,

Koordinacija u polju, funkcionalne indikatore Puls nakon skokova i Wingate test. Ovi

dodatni indikatori zahtevaju većim delom specifičnu opremu i uslove za merenje pa nisu

dostupni svim klubovima. Stoga su izdvojeni u prošireni skup dijagnostičkih postupaka.

Takoñe, nisu uvršteni pokazatelji psihološkog i socijalnog statusa članova koji su razrañeni

u konceptualnom modelu informacionog modela, obzirom da su oni vezani za ekspertski

pristup stručnjaka odgovarajućeg profila, što većini klubova nije dostupno.

U tabeli Selekcije (Tabela 47) primarni ključ čini polje IdSelekcije (PK) koje

predstavlja jedinstveni broj selekcije koja je evidentirana. Pored ovog polja, tabela

Selekcije ima još samo dva polja, NazivSelekcije i Sezona gde, ova druga, označava sezonu

u kojoj se selekcija takmiči.

Tabela 47. Polja tabele "Selekcije" Ime Definicija Tip podataka IdSelekcije (PK) Jedinstveni identifikacioni broj selekcije NUMBER NazivSelekcije Naziv selekcije TEXT(20) Sezona Naziv sezone u kojoj je selekcija aktivna TEXT(10) Takmičenje Naziv takmičenja u kome učestvuje selekcija. TEXT(30)

Tabela Selekcije ima definisane relacije sa većim broj tabela u modelu, pre svega u

takmičarskom i trenažnom segmentu sportskog podsistema informacionog sistema

odbojkaškog kluba. Pored već navedene relacije sa tabelom Igrači, ova tabela je u relaciji i

sa tabelama Statistika kluba, Raspored utakmica, Rezultati, Raspored treninga, Realizacija

treninga i Treneri. Najveći deo podataka u navedenim tabelama je u vezi sa pojedinim

selekcijama-ekipama koje rade u klubu i odnosi se na aktivnost tih selekcija i obuhvataju

evidenciju podataka o rasporedu utakmica svih selekcija, postignutim rezultatima,

rasporedu treninga i trenerima koji rade sa tim selekcijama u klubu. Sve navedene relacije

su neidentifikujućeg tipa bez egzistencijalne zavisnosti. Svaka selekcija može imati

podatke o statistici igre, raspored utakmica i treninga, jednog ili više trenera. Meñutim, ni

jedna od tih tabela ne mora sadržati podatke o nekoj od selekcija kluba, mada je to redak

slučaj jer samo formiranje selekcija u klubu nameće i generisanje većeg dela podataka u

pomenutim tabelama.



141

U tabeli Raspored utakmica (Tabela 48) primarni ključ čini polje IdUtakmice (PK)

koja sadrži jedinstveni identifikacioni broj utakmice. Radi se o karakter polju (tekst) koje

se sastoji od 3 slova koja predstavljaju skraćenicu takmičenja u kome se utakmica igra i

redni broj utakmice u rasporedu tog takmičenja (npr. PZL001 – prva ženska liga , utakmica

br.1). Tabela Raspored utakmica ima definisanu relaciju neidentifikujućeg tipa bez

egzistencijalnog uslova sa tabelom Selekcije, iz koje joj se prenosi ključ polje IdSelecije

(FK). Time se omogućava evidencija utakmica i selekcija koje nisu stalne već se formiraju

za odreñeno takmičenje ili konkretnu utakmicu. Ostala polja tabele omogućavaju

evidenciju podataka o sezoni i vrsti takmičenja, datumu i mestu odigravanja utakmice,

protivniku. Ova relacija, zajedno sa relacijom tabele Selekcije i tabele Rezultati (Tabela

49), čini okosnicu evidencije i analize takmičarskih rezultata svih selekcija u klubu.

Tabela 48. Polja tabele "Raspored utakmica" Ime Definicija Tip podataka IdUtakmice (PK) Identifikacioni broj prema službenom

rasporedu. TEXT (6)

IdSelekcije (FK) Identifikacioni broj selekcije koja igra utakmicu TEXT(20) Sezona Naziv sezone u kojoj se utakmica igra TEXT(10) Takmičenje Naziv takmičenja u kome se utakmica igra. TEXT(30) Kolo Broj kola u kome se igra utakmica. NUMBER Datum Datum odigravanja utakmice DATE Ekipa Naziv ekipe kluba koja igra utakmice. TEXT(25) Protivnik Naziv protivničke ekipe. TEXT(25) Mesto odigravanja Mesto odigravanja utakmice. TEXT(20) Domacin Da li je ekipa domaćin ili gost YES/NO

U tabeli Rezultati primarni ključ čini polje RezultatId (PK) koje predstavlja

jednostavni identifikacioni broj rezultata koji se evidentira. U tabelu su preneti ključevi

IdUtakmice iz tabele Raspored utakmica i IdSelekcije iz tabele Selekcije, čime se

uspostavljaju neidentifikujuće relacije ovih tabela bez egzistencijalne zavisnosti. Ove

relacije omogućavaju integraciju podataka o takmičarskim rezultatima pojedinih selekcija

kluba. Ostala polja u tabeli pokrivaju evidenciju opštih podataka o odigranoj utakmici

(datum, mesto, vreme ... ) i evidenciju rezultata po setovima i krajnjeg rezultata utakmice.

Tabela 49. Polja tabele "Rezultati" Ime Definicija Tip podataka RezultatId (PK) Identifikacioni broj rezultata NUMBER IdUtakmice (FK) Id.broj utakmice prema zvaničnom rasporedu

utakmica. TEXT(6)



142

Ime Definicija Tip podataka IdSelekcije (FK) Id broj selekcije koja je odigrala utakmicu. NUMBER Ekipa Naziv ekipe koja je odigrala utakmicu TEXT(25) Protivnik Naziv protivničke ekipe TEXT(25) Datum Datum odigravanja utakmice. DATE Takmičenje Naziv takmičenja. TEXT(25) Vreme Vreme odigravanja utakmice. DATE/TIME Mesto Mesto i sala odigravanja utakmice. TEXT(20) DobSet Broj dobijenih setova. NUMBER IzgubSet Broj izgubljenih setova NUMBER Set1 Rezultat prvog seta u poenima. TEXT(5) Set2 Rezultat drugog seta u poenima. TEXT(5) Set3 Rezultat trećeg seta u poenima. TEXT(5) Set4 Rezultat četvrtog seta u poenima. TEXT(5) Set5 Rezultat petog seta u poenima. TEXT(5) DobPoeni Broj dobijenih poena NUMBER IzgubPoeni Broj izgubljenih poena. NUMBER

Tabela Raspored treninga (Tabela 50) je jednostavna tabela u kojoj se memorišu

podaci o tome kada i gde se održavaju treninzi, u koje vreme i koliko traju, koja selekcija i

koji trener rade trening. Primarni ključ u tabeli je polje IdTreninga (PK) koji predstavlja

jednostavni redni broj treninga. Preneti ključevi su polje IdSelekcije iz tabele Selekcije

(FK) i polje Trener (FK), ime i prezime trenera koji realizuje trening. Ova dva ključa su

deo relacija koje ova tabela ima sa tabelama Selekcije, Realizacija treninga i Treneri, što

omogućava integraciju podataka o trenažnoj aktivnosti pojedinih selekcija.

Tabela 50. Polja tabele "Raspored treninga" Ime Definicija Tip podataka IdTreninga (PK) Jedinstveni identifikacioni broj treninga NUMBER IdSelekcije (FK) Identifikacioni broj selekcije koja trenira NUMBER Trener (FK) Ime i prezime trenera. TEXT(25) Selekcija Selekcija-ekipa koja realizuje odreñeni trening. TEXT(15) Dan Dan u nedelji kada se trening realizuje. TEXT(15) Mesto Mesto-sala gde se trening realizuje. TEXT(20) Vreme Vreme početka treninga. DATE Trajanje Trajanje treninga u minutima. NUMBER

Tabela Treneri (Tabela 51) sadrži osnovne lične i kontakt podatke o trenerima koji

rade u klubu. Primarni ključ tabele čini polje Trener (PK), odnosno ime i prezime trenera.

Kao dete tabela ova tabela je u relaciji sa tabelom Selekcije od koje dobija preneto ključ

polje IdSelekcije (FK). Istovremeno ova tabela je kao roditelj tabela u relaciji sa tabelama

Raspored treninga i Realizacija treninga kojima prenosi ključ polje Trener.



143

Tabela 51. Polja tabele "Treneri" Ime Definicija Tip podataka Trener (PK) Ime i prezime trenera. TEXT(20) IdSelekcije (FK) Selekcija-ekipa sa kojom trener trenutno radi. TEXT(20) Godina roñenja Datum roñenja. DATE Kvalifikacija Stručna sprema-kvalifikacija trenera. TEXT(20) Status U kom statusu je angažman u klubu. TEXT(15) Staž Ukupni samostalni trenažni staž. NUMBER Adresa Adresa stanovanja. TEXT(25) Telefon Broj fiksnog kontakt telefona. TEXT(15) Mobilni Broj mobilnog kontakt telefona. TEXT(15) Mail adresa Aktivna mail adresa trenera za komunikaciju. TEXT(40)

U tabeli Realizacija treninga (Tabela 52) primarni ključ predstavlja polje

BrTreninga (PK) koji predstavlja redni broj treninga koji se realizuje. Ova tabela ima i

bogate relacije sa ostalim tabelama u sistemu. U relaciji je sa tabelom Treneri od koje

prima ključ polje Trener (FK), tabelom Raspored treninga od koje prima ključ polje

IdTReninga (FK), tabelom Selekcije od koje prima ključ polje Selekcija (FK) i tabelom

Trening iz koje prima ključ polje TreningId (FK). Sve ove relacije omogućavaju punu

integraciju podataka o rasporedu, pripremi i realizaciji trenažnog rada selekcija u klubu.

Tabela 52. Polja tabele "Realizacija treninga" Ime Definicija Tip podataka BrTreninga (PK) Jedinstveni identifikacioni broj treninga NUMBER IdTreninga (FK) Identifikacioni broj treninga po rasporedu NUMBER Trener (FK) Ime i prezime trenera koji realizuje trening TEXT(25) Selekcija (FK) Jedinstveni identifikacioni broj selekcije koja je

trenirala. TEXT(15)

TreningId (FK) Identifikacioni broj tipskog treninga NUMBER Period Period sportske pripreme u kome je realizovan

trening. TEXT(20)

Dan Dan u nedelji kada je realizovan trening. TEXT(15) Datum Tačan datum realizacije treninga. DATE Vreme Vreme početka treninga. DATE Trajanje Vremensko trajanje treninga u minutama. NUMBER Mesto Mesto, odnosno objekat gde se realizovao

trening. TEXT(25)

Prisutno Broj igrača-ica koji su prisustvovali treningu. NUMBER Ocena Uopštena opisna ocena realizacije treninga. TEXT(15) Zapazanja Posebno evidentirana zapažanja u vezi održanog

treninga. MEMO



144

Naredne dve tabele, Trening i Vežbe, predstavljaju skladišta materijala u obliku

gotovih treninga i vežbi koji su pripremljeni u digitalnom obliku i sačuvani na disku

računara. Namena ovih tabela i materijala u njima je podrška trenažnim aktivnostima

kluba, pre svega trenerima, koji su u ovom slučaju najveći korisnici sadržaja ovih tabela.

Treneri su u slučaju ovih tabela osnovni administratori i oni moraju raditi na njihovom

stalnom unapreñenju i bogaćenju.

U tabeli Trening (Tabela 53), primarni ključ čini polje IdTreninga (PK) koje sadrži

redni broj treninga koji se evidentira. Polje Autor sadrži ime i prezime autora treninga koji

je evidentiran a to može biti trener kluba (vrši se izbor trenera) ili neki drugi stručnjak koji

je pripremio trening u pustio u javnu upotrebu (dopisuje se ime autora). Ostala polja bliže

odreñuju vrstu treninga, kategoriju igrača sa kojom se optimalno može primeniti, period

priprema, trajanje u minutima, opis osnovnog cilja i zadataka i potrebnih rekvizita za

realizaciju treninga. Poslednje polje Sadrzaj sadrži link-putanju ka digitalnom dokumentu

treninga. Dokument može biti pripremljen u nekom tekst procesoru (MS Word npr.),

skeniran u PDF formatu ili kao slika (BMP) i sl.

Tabela 53. Polja tabele "Trening" Ime Definicija Tip podataka IdTreninga (PK) Id broj treninga (redni broj treninga u sezoni) NUMBER Autor Autor treninga koji je evidentiran TEXT(25) Period Period sportske pripreme u kome se realizuje

trening TEXT(20)

Vrsta Vrsta treninga u odnosu na osnovni cilj i zadatak. TEXT(20) Kategorija Uzrasna kategorija kojoj je trening namenjen. TEXT(15) Trajanje Vreme trajanje treninga u minutima. NUMBER Zadaci Osnovni i dopunski zadaci treninga. MEMO Rekviziti Oprema i rekviziti koji se koristiti na treningu. TEXT(20) Sadrzaj Link ka pratećem dokumentu u digitalnoj formi. OLE OBJECT

U tabeli Vežbe (Tabela 54), primarni ključ je takoñe jednostavni identifikacioni broj

vežbe sadržan u polju IdVezbe. Ostala polja bliže odreñuju naziv vežbe, rekvizite potrebne

za izvoñenje, oblast sportske pripreme u kojoj se može koristiti, nivo težine vežbe,

optimalni broj igrača za izvoñenje vežbe, osnovni opis sa naznakama cilja i osnovnog

zadatka vežbe i na kraju polje Dokument koje sadrži link ka digitalnom dokumentu koji

sadrži skicu, širi opis, sliku ili video klip vežbe koja je evidentirana.



145

Tabela 54. Polja tabele "Vežbe" Ime Definicija Tip podataka IdVezbe (PK) Jedinstveni identifikacioni broj vežbe. NUMBER Naziv Jedinstveni naziv vežbe koji asocira na osnovni

zadatak. TEXT(30)

Rekviziti Oprema i rekviziti koji su neophodni za realizaciju vežbe.

MEMO

Oblast Oblasti sportske pripreme na koju se odnosi vežba.

TEXT(20)

Nivo Nivo kompleksnosti same vežbe i intenzitet opterećenja.

TEXT(20)

Igraci Optimalni broj igrača za izvoñenje vežbe. NUMBER Opis Osnovne namena vežbe sa isticanjem očekivanih

efekata. MEMO

Dokument Link na digitalni zapis vežbe (skica, šema, video klip i sl.).

OLE OBJECT

Zaokruživanje modela podataka vezanog za sportski podsistem informacionog

sistema odbojkaškog kluba, uradili smo izradom dve tabele koje su namenjene analizi igre

protivnika i pripreme za utakmice. To su tabele Statistika protivnika i Mediateka. One

objedinjuju osnovne podatke vezane za praćenje igre protivnika i razne materijale u

digitalnom obliku koji mogu biti od koristi pri analizi protivnika i pripreme za utakmice.

U tabeli Statistika protivnika (Tabela 55) primarni ključ je definisan poljem

IdUtakmice (PK) koje predstavlja jednostavni identifikacioni broj utakmice koja je

praćena. Opšti podaci o utakmici definisani su poljima Utakmica, Datum, Vrsta i Ekipa,

koja bliže odreñuju koja utakmica se pratila, datum odigravanja, vrstu utakmice i naziv

ekipe koja je praćena. Podaci o igri ekipe koja se prati obuhvataju osnovne tehničko-

taktičke elemente igre (servis, prijem servisa, dizanje, smeč, blok i odbrana polja). Podaci

se evidentiraju u dva polja, jedno koje se odnosi na opštu ocenu uspešnosti ispoljavanja tog

elementa u igri (% uspešnosti, ocena uspešnosti) i drugo, koje se odnosi na karakteristike

realizacije posmatranih tehničko-taktičkih elemenata u vidu opisnih zapažanja i

konstatacija, kako za ekipu u celini, tako i za pojedine igrače koji su ključni realizatori

pojedinih tehničko-taktičkih elemenata igre. Poslednja dva polja, Pravci napada i

Kombinacije, odnose se na evidentiranje podataka o taktičkim dejstvima ekipe u napadu,

pre svega distribuciju lopti po tempu i zonama napada, pravcima napada i situaciono

korišćenje kombinovanih napada.



146

Tabela 55. Polja tabele "Statistika protivnika" Ime Definicija Tip podataka IdUtakmice (PK) Jedinstveni identifikacioni broj utakmice. NUMBER Utakmica Nazivi ekipa koje su odigrale utakmicu. TEXT(40) Datum Datum odigravanja utakmice. DATE Vrsta Vrsta utakmice u odnosu na njen karakter. TEXT(20) Ekipa Naziv ekipe za koju se evidentira statistika. TEXT(25) Servis uspeh Uspešnost servisa u procentima. NUMBER Servis karakteristike Osnovne karakteristike servisa ekipe i najvažnijih

igrača. MEMO

Prijem uspeh Uspešnost prijema servisa u procentima. NUMBER Prijem karakteristike Karakteristike prijema osnovnih primača ekipe. MEMO Smeč uspeh Uspešnost smeča u procentima. NUMBER Smeč karakteristike Osnovne karakteristike smeča po zonama napada

i vrsti. MEMO

Blok uspeh Uspešnost bloka u procentima. NUMBER Blok karakteristike Karakteristike bloka ekipe i najvažnijih igrača. MEMO Odbrana uspeh Uspešnost odbrane polja u procentima. NUMBER Odbrana karakteristike

Osnovne karakteristike odbrane polja ekipe u celini i igrača.

MEMO

Dizanje uspeh Uspešnost dizanja u procentima. NUMBER Dizanje karakteristike

Osnovne karakteristike dizanja - tehniku, distribucija.

MEMO

Pravci napada Zastupljenost pravaca napada i njihova realizacija.

MEMO

Kombinacije Opis osnovnih kombinacija u napadu po rotacijama.

MEMO

U tabeli Mediateka (Tabela 56) primarni ključ čini polje IdDokumenta (PK) koji

sadrži redni broj dokumenta koji se evidentira. Ostala polja definišu osnovne podatke o

dokumentu kao što su naziv, mesto dešavanja aktivnosti koja je u dokumentu, datum,

vreme i opis samog dogañaja. Polje Zapis sadrži link-putanju ka fajlu koji je smešten na

nekom memorijskom ureñaju.

Tabela 56. Polja tabele "Mediateka" Ime Definicija Tip podataka IdDokumenta (PK)

Identifikacioni broj digitalnog zapisa u tabeli. TEXT(15)

Naziv Naziv dogañaja koji je snimljen. TEXT(20) Mesto Mesto-sala u kojoj je dogañaj sniman. TEXT(25) Datum Datum dogañaja, odnosno kreiranja medija. DATE Vreme Vreme kada je dogañaj održan DATE/TIME Opis Opis samog dogañaja sa zapažanjima. MEMO Zapis Link adresa za učitavanje memorisanog

digitalnog zapisa. OLE OBJECT



147

Poslovni i Upravni podsistem informacionog sistema odbojkaškog kluba su u

modelu podataka pokriveni sa vidno manjim brojem tabela i polja. Razlog za to je

činjenica da je dobar deo aktivnosti unutar ovih subsistema usmeren na kreiranje, razmenu

i čuvanje raznih tipova dokumenata, a mnogo manje na podatke struktuiranog tipa. Zato je

osnovni zadatak modela podataka da omogući evidenciju, čuvanje i pristup dokumentima

koji se generišu u toku poslovnih i upravnih aktivnosti u samom klubu, kao i čuvanje,

obradu i pristup dokumentima koji stižu u klub iz spoljne sredine. Ove aktivnosti pokrivaju

najvećim delom tabele Poslovni adresar, Delovodnik, Projekti i Blagajna.

U tabeli Poslovni adresar (Tabela 57) primarni ključ tabele je definisan poljem

IdBroj (PK) koji sadrži jedinstveni identifikacioni broj subjekta koji se evidentira. Polja

Naziv i Opis sadrže naziv subjekta i bliži opis njegovih poslovnih aktivnosti, dok se poljem

Vrsta vrši grupisanje poslovnih subjekata po vrsti delatnosti (klubovi, firme, savezi i td.)

kako bi se kasnije lakše mogli koristiti evidentirani podaci. Veći deo polja Adresa, Mesto,

Telefon, Faks, Email i WEB adresa, objedinjuju kontakt podatke poslovnog subjekta.

Podaci vezani za poslovnu aktivnost sadržani su u poljima Racun, Banka, PIB i Maticni

broj, dok su u poljima Kontakt osoba, MobilniKontOsobe,OdgovornoLice, TelefonOdgLica

i MobilniOdgLica sadržani osnovni podaci o osobama koje su odgovorne za rad poslovnog

subjekta i sa kojima se uspostavlja kontakt kluba.

Tabela 57. Polja tabele “Poslovni adresar” Ime Definicija Tip podataka IdBroj (PK) Identifikacioni broj subjekta u poslovnom

adresaru. NUMBER

Naziv Tačan naziv subjekta čiji se podaci memorišu. TEXT(30) Opis Bliži opis poslovne aktivnosti subjekta MEMO Vrsta Razvrstavanje poslovnog subjekta po vrsti. TEXT(15) Adresa Tačna i puna adresa subjekta. TEXT(25) Mesto Mesto boravka i delovanja subjekta. TEXT(20) Telefon Broj fiksnog kontakt telefona. TEXT(15) Faks Broj faks ureñaja ako ga poseduje. TEXT(15) Email Email adresa subjekta ako je poseduje TEXT(40) Web adresa Puni naziv Web adrese prezentacije poslovnog

subjekta. TEXT(40)

Racun Broj poslovnog računa subjekta TEXT(30) Banka Naziv banke ili druge institucije gde je račun

subjekta. TEXT(30)

PIB Jedinstveni poreski identifikacioni broj subjekta. NUMBER Maticni broj Matični broj poslovnog subjekta NUMBER Kontakt osoba Kontakt osoba poslovnog subjekta (sekretar, PR

i sl). TEXT(20)



148

Ime Definicija Tip podataka MobilniKontOsobe Broj mobilnog telefona kontakt osobe. TEXT(15) Odgovorno lice Ime i prezime odgovornog lica za zastupanje TEXT(25) TelefonOdgLica Fiksni telefon odgovornog lica TEXT(15) MobilniOdgLica Mobilni telefon odgovornog lica TEXT(15)

Pored tabele Poslovni adresar, centralno mesto u modelu podataka vezanom za

poslovne i upravne aktivnosti kluba ima tabela Delovodnik (Tabela 58). U ovu tabelu se

pohranjuju podaci o svim dokumentima koji se kreiraju u klubu ili pristižu u klub iz

spoljne sredine. Primarni ključ u tabeli je polje IdDelovodnika (PK) koje sadrži

jednoznačni identifikacioni broj dokumenta, pri čemu je to u stvari tekstualno polje sa

kombinacijom brojeva i tekstualnih znakova. Ovu tabelu smo označili kao tabelu od

posebnog značaja jer objedinjuje sve podatke o dokumentima kluba. Stoga ona ima i

brojne relacije sa ostalim tabelama u modelu. Prva je relacija neidentifikujućeg tipa sa

tabelom Poslovni adresar iz koje se prenosi ključ polje IdBroj (FK) čime se omogućuje

veza podataka iz ovih tabela tipa jedan-prema više i integracije unetih podataka.

Tabela 58. Polja tabele "Delovodnik" Ime Definicija Tip podataka IdDelovodnika (PK)

Delovodni broj dokumenta koji je zaveden. TEXT(15)

IdBroj (FK) Identifikacioni broj subjekta u poslovnom adresaru.

NUMBER

Temeljnica (FK) Broj temeljnice dokumenta blagajne koji je zaveden.

TEXT(15)

IdProjekta (FK) Id broj projekta koji je zaveden. NUMBER Id Aktivnosti (FK) Identifikacioni broj aktivnosti koja se evidentira. NUMBER IdMedija (FK) Identifikacioni broj digitalnog zapisa u tabeli

mediateka. NUMBER

Datum prijema Datum zavoñenja dokumenta. DATE Subjekt Naziv subjekta čiji je dokument zaveden Naziv dokumenta Originalni naziv dokumenta. TEXT(20) Opis Širi opis dokumenta sa osnovnim

karakteristikama. MEMO

Vrsta dokumenta Razvrstavanje dokumenta po vrsti. TEXT(20) Napomena Specifične napomene vezane za dokument. TEXT(30) Dokument Link ka digitalnom zapisu dokumenta. OLE OBJECT

Sledeća je relacija sa tabelom Blagajna iz koje se prenosi ključ polje Temeljnica

(FK) koja sadrži jedinstveni identifikacioni broj finansijskog dokumenta, čime se takoñe

uspostavlja veza jedan-prema više. Pored navedenih tabela, relacije jedan-prema jedan su



149

uspostavljene i sa tabelama Projekti, Medijateka i Aktivnosti iz kojih su preneta ključ polja

IdProjekta (FK), IdMedija (FK) i IdAktivnosti (FK), čime se ostvaruje puna integracija i sa

podacima iz ovih tabela.

Tabela Blagajna (Tabela 59) u modelu podataka ima zadatak da prihvati osnovne

podatke o finansijskim transakcijama kluba, kako ulazne račune i druge stavke troškova,

tako i priliv sredstava na račun kluba. Namera ovih evidencija nije obavljanje

računovodstvenih i knjigovodstvenih poslova za klub, to je ipak prepušteno uže stručnim

organizacijama, već omogućavanje praćenja stanja finansijskih sredstava i njihovog toka,

izrada specifičnih i periodičnih finansijskih izveštaja. Primarni ključ u tabeli čini polje

Temeljnica (PK) tekstualnog tipa, koje sadrži jednoznačni broj transakcije i sastoji se od

početnog slova koje odreñuje vrstu transakcije (U – uplate sredstava, I – isplate-plaćanja),

karakterističnog broja (do 4 cifre), separatora ''/'' i oznake godine (2010 npr.), što čini

ukupno 10 karaktera. Ovo polje se prenosi kao preneti ključ u tabelu Delovodnik, kako je

ranije već opisano. Pored ovog polja tu su i polja koja bliže odreñuju transakciju Datum,

Naziv i Opis, kada je izvršena, ko je nosilac transakcije i kraći opis same transakcije. Tri

sledeća polja odreñuju iznos u dinarima koji se uplaćuje ili isplaćuje, kao i konto kome ta

vrsta transakcije pripada. Na kraju se poljem Dokument daje moguć nost pridruživanja

linka ka dokumentu koji je vezan za datu transakciju (račun, spisak, priznanica i sl.)

Tabela 59. Polja tabele "Blagajna" Ime Definicija Tip podataka Temeljnica (PK) Jedinstveni identifikacioni broj finansijske

transakcije. TEXT(10)

Datum Datum finansijske transakcije. DATE Naziv Naziv subjekta čija se transakcija evidentira TEXT(30) Opis Kratak opis finansijske transakcije. TEXT(40) Uplata Iznos uplaćenih sredstava. NUMBER Isplata Iznos isplaćenih sredstava. NUMBER Konto Broj konta razvrstavanja transakcije NUMBER Dokument Digitalni zapis pratećeg dokumenta OLE OBJECT

Tabela Projekti (Tabela 60) je još jedna u nizu tabela koje su podrška poslovnim i

upravnim funkcijama kluba. Ova tabela je zamišljena kao osnova za evidenciju svih

aktivnosti koje su u funkciji marketinga kluba, kako internih projekata unutar kluba, tako i

onih koji se realizuju u saradnji sa drugim subjektima iz okruženja, putem konkursa ili

saradnje sa sponzorima kluba. Primarni ključ tabele čini polje IdProjekta (PK) koje sadrži



150

jedinstveni identifikacioni broj projekta. Ostala polja bliže odreñuju naziv projekta, čemu

je namenjen, ko je nosilac projekta, kada počinje i kada se završava projekat i link ka

digitalnom dokumentu koji sadrži pojedinosti o projektu.

Tabela 60. Polja tabele "Projekti" Ime Definicija Tip podataka IdProjekta (PK) Identifikacioni broj projekta. TEXT(15) Naziv Puni naziv projekta. TEXT(40) Namena Namena, odnosno osnovni cilj i zadaci projekta. MEMO Nosilac Lice ili organizacija koja je nosilac projekta. TEXT(20) Početak Datum početka realizacije projekta. DATE Završetak Datum prestanka realizacije projekta. DATE Dokument Link ka digitalnom zapisu pratećeg dokumenta OLE OBJECT

Na kraju prikaza modela podataka dajemo i strukturu tabele Aktivnosti (Tabela 61)

koja je namenjena evidenciji svih onih aktivnosti koje ne pripadaju jednom od već

navedenih oblika (takmičenja, treninzi, projekti, finansijske transakcije i td.). U ovoj tabeli

primarni ključ je takoñe definisan kao tekstualno polje koje sadrži redni broj aktivnosti i

sadržan je u polju IdAktivnosti (PK). Ostala polja bliže odreñuju ko je nosilac aktivnosti,

kada je obavljena, koliko osoba je realizovalo, širi opis same aktivnosti i link ka

pridruženom digitalnom dokumentu, ako on postoji. Ova tabela je u relaciji sa tabelama

Članovi, Poslovni adresar i Delovodnik, čime se ostvaruje integracija podataka vezanih za

nosioce i realizatore aktivnosti, te njihovo evidentiranje u jedinstvenom registru.

Tabela 61. Polja tabele "Aktivnosti" Naziv Definicija Tip podataka Id Aktivnosti (PK) Identifikacioni broj aktivnosti koja se evidentira. NUMBER Nosilac Naziv selekcije, ekipe, člana, funkcionera ili

spoljnog saradnika koji je izvršio evidentiranu aktivnost.

TEXT(30)

Datum Datum kada je aktivnost izvršena. DATE Vrsta Opis vrste evidentirane aktivnosti. TEXT(20) Prisutnost Koliko članova ili aktivista kluba je bilo

uključeno. NUMBER

Opis Detaljni opis same aktivnosti. MEMO Dokument Pridruženi dokumenti vezani za evidentiranu

aktivnost. OLE OBJECT



151

666...444...222 Prikaz programske podrške informacionom sistemu kluba

U fazi aplikativnog modeliranja informacionog sistema, posebno mesto pripada

izradi i implementaciji adekvatne programske podrške informacionom sistemu. Na osnovu

opisanog modela podataka, definisanih relacija i atributa podataka, opredelili smo i

adekvatne metode, tehnike i alate za izradu aplikacije koja će obezbediti podršku svim

važnim segmentima informacionog sistema odbojkaškog kluba.

6.4.2.1 Koncept izrade i osnovni elementi aplikacije ISOK

Kao osnovno programsko okruženje za izradu aplikacije koristili smo Microsoft

Office Access 2003, relacionu bazu podataka srednje veličine. Ovo programsko okruženje

daje sve neophodne komponente i resurse za izradu adekvatne programske podrške. U sebi

sadrži implementaciju VBA (Visual Basic for Aplication) programskog jezika, upitnog

jezika za baze podataka SQL (Structured Query Language) i kao sastavni deo Microsoft

Office programskog paketa, pruža podršku za sve vrste dokumenata koji se najčešće

koriste u našim odbojkaškim klubovima (Word, Excell). Pri izradi aplikacije korišćeni su i

resursi slobodnog programskog koda pristupačnog u Internet zajednici koja se bavi

problemima rada u Access bazi podataka, čije su listinzi dati u Prilogu 2.

Aplikacija pod nazivom ISOK (Informacioni Sistem Odbojkaškog Kluba) biće

prikazana u ovom podpoglavlju u obimu koji će ilustrovati sve najvažnije segmente rada

aplikacije. Koncept aplikacije je urañen tako da se oslanja na prethodne faze razvoja

informacionog sistema odbojkaškog kluba, pre svega informaciono modeliranje funkcija,

aktivnosti i tokova podataka u klubu, kao i definisanog modela podataka. Korisnički

interfejs je kreiran u klasičnom Windows maniru uz upotrebu svih osnovnih komponenti

interfejsa: sistema menija, komandnih dugmadi, komandnih traka (toolbar), formi i

dijaloga.

Aplikacija je koncipirana tako da omogući brzi pristup osnovnim funkcijama

programa na dva osnovna načina, preko komandnih dugmadi na glavnoj formi i preko

klasičnog meni sistema. Pored toga, pristup najčešće korišćenim opcijama omogućen je

preko posebne komandne trake (Slika 38).



152

Slika 38. Uvodni ekran aplikacije ISOK.

Glavna forma programa sadrži četiri komandna dugmeta: Članovi, Sport, Poslovi i

Uprava. Preko njih se pristupa odgovarajućim podmenijima sa osnovnim funkcijama

programa u skladu sa postavljenim modelom podataka (Slika 39).

Slika 39. Glavna meni forma aplikacije ISOK.

Pored toga, u glavnoj formi je lociran tekst boks sa nazivom odbojkaškog kluba

koji koristi program, kao i komandno dugme za prekid rada u programu.

6.4.2.2 Opcije glavnog menija aplikacije ISOK

Glavni meni aplikacije ISOK sadrži 7 osnovnih menija: Fajlovi, Članovi,

Takmičenja, Trening, Poslovi, Uprava i Servis (Slika 40). U odnosu na projektovani model

podataka, glavni meni je proširen za meni Fajlovi, koji obuhvata opcije rada sa fajlovima i

meni Servis , koji obuhvata opcije podešavanja i održavanja baze podataka. Funkcija Sport

je radi preglednosti i bržeg pristupa opcijama, kao i važnosti ovog segmenta programa,

Glavni meni

Glavna forma

Komandna traka



153

podeljen na menije Takmičenja i Trening. Sistem menija je obuhvatio sve osnovne funkcije

programa, najvažnije programske izveštaje i preglede podataka.

Slika 40. Glavni meni aplikacije ISOK.

Meni Fajlovi (Slika 41) obuhvata opcije za rad sa fajlovima: otvaranje, uvoz i

izvoz komponenti programa, čuvanje fajlova i pojedinih zapisa, ureñivanje formata

stranice, štampanje dokumenata i njihov pregled u print formatu, te opciju za prekid rada u

programu. Dakle, radi se o pomoćnim opcijama programa koje treba da obezbede

komunikaciju sa operativni sistemom, razmenu fajlova, elemenata programa i samih

podataka, kao i štampanje svih potrebnih dokumenata ili podataka.

Slika 41. Meni Fajlovi aplikacije ISOK.

Meni Članovi predstavlja osnovni meni za rad sa podacima i opcijama obrade

podataka vezanim za članove kluba (Slika 42).

Slika 42. Meni Članovi aplikacije ISOK.



154

U ovom meniju su izdvojene opcije: Evidencija članstva – unos, ažuriranje i

manipulacija sa podacima o članovima kluba, Aktivnosti – evidencija aktivnosti članova

koje nisu vezane za same takmičarske i trenažne aktivnosti, Pregled članarine – unos,

pregled i evidencija plaćanja članarine, Lični karton igrača – integralni prikaz svih

relevantnih podataka o igraču u obliku izveštaja, Selekcija – prikaz osnovnih podataka o

selektiranim igračima, njihovim igračkim karakteristikama, testiranjima i statusu, Spisak

članova – izrada izveštaja sa spiskom članova kluba i Pregled aktivnosti – izrada izveštaja

o aktivnostima članova.

Prva opcija ovog menija je Evidencija članstva, koja otvara osnovnu formu za

evidenciju podataka o članovima kluba (Slika 43).

Slika 43. Forma za rad sa podacima o članovima kluba .

Slika 44. Izveštaj o osnovnim podacima člana kluba .



155

Pored evidencije i ažuriranja osnovnih podataka o članovima i njihovim

roditeljima, u ovoj formi je moguće ostvariti pregled podataka u tabelarnoj formi preko

komandnog dugmeta Table i štampanje podataka o tekućem, trenutno prikazanom članu

kluba (Slika 44), preko komandnog dugmeta Print.

U donjem levom segmentu forme, nalaze se ikone sa linkovima ka zvaničnim

obrascima za pristup novog člana klubu (Pristupnica prva registracija), prijem člana iz

drugog kluba (Pristupnica promena članstva) i formular za izdavanje ispisnice aktivnom

članu kluba (Ispisnica).

Opcija menija Aktivnosti otvara formu za unos, ažuriranje i pregled podataka o

aktivnostima članova kluba koje nisu direktno vezane za takmičarske ili trenažne

aktivnosti (Slika 45). To su aktivnosti kao što su druženja van takmičenja i treninga,

zajedničke proslave, promotivne aktivnosti, posete kulturnim ili zabavnim priredbama i sl.

Ove aktivnosti najčešće ostaju nezabeležene u radu naših klubova, a imaju značaj jer

doprinose izgradnji zdrave klupske atmosfere, odnosa izmeñu članova i stvaranja osećaja

pripadnosti klubu.

Slika 45. Forma za unos podataka o aktivnostima članova kluba .



156

Evidentiraju se podaci o datumu održavanja, vrsti i nosiocu aktivnosti, broju

članova koji su učestvovali u njoj, kao i kraći opis same aktivnosti. Na formi se nalazi

okvir za objekte (Object frame) Dokument preko koga je moguće napraviti link ka

pratećem dokumentu, ako ga ima, koji je vezan za evidentiranu aktivnost. Pored

standardnog komandnog dugmeta za prekid rada, na formi se nalazi i komandno dugme za

aktiviranje opcije pravljenja izveštaja o realizovanim aktivnostima u odreñenom

vremenskom periodu.

Opcija menija Pregled članarine otvara formu za evidentiranje, ažuriranje i pregled

podataka vezanih za članarinu članova kluba (Slika 46). Osnovni podaci o članu se

preuzimaju iz tabele Clanovi, a evidencija članarine je vezana za takmičarsku godinu i

grupu-ekipu kojoj pripada član. Evidentiraju se uplate članarine za deset meseci, od

septembra jedne godine do juna meseca naredne godine (takmičarska godina). Iz forme se

posredstvom komandnih dugmadi može realizovati tabelarni prikaz podataka i izveštaj o

uplatama članarine po trenažnim grupama za takmičarsku godinu.

Slika 46. Forma za unos podataka o članarini

Opcija Lični karton igrača otvara prikaz u vidu izveštaja o najvažnijim podacima

koji su memorisani u bazi podataka o jednom igraču (Slika 47). Radi se o integrisanom

izveštaju koji objedinjuje opšte podatke o igraču, podatke njegovim igračkim

karakteristikama i rezultatima testiranja i merenja.



157

Slika 47. Izveštaj o najvažnijim podatacima o igraču

Opcija menija Selekcija otvara formu za prikaz i ažuriranje podataka o igračima

koji su evidentirani u selekcijama kluba, kao i evidentirani perspektivni igrači iz drugih

sredina kao mogući budući članovi kluba (Slika 48). U formi je moguće pregledati i

ažurirati postojeće podatke a unos novih podataka se vrši u osnovnim tabelama iz kojih su

podaci integrisani.

Slika 48. Forma za prikaz podataka o selektiranim igračima



158

Poslednje dve opcije menija Članovi, služe za izradu izveštaja Spisak članova i

Pregled aktivnosti. Prvi izveštaj daje spisak svih članova kluba sa osnovnim podacima,

ureñenim po abecedi u tabelarnoj formi. Drugi izveštaj daje spisak svih aktivnosti kluba u

tekućoj godini ureñenim po mesecima. Izveštaji se mogu pregledati, štampati ili sačuvati u

formi Word dokumenta.

Opcijama menija Članovi, pored aktiviranja preko glavnog menija, može se

pristupiti sa glavne forme programa aktiviranjem komandnog dugmeta Članovi, čime se

aktivira forma-komandna tabla (Switchboard) za pristup opcijama ovog menija (Slika 49).

Slika 49. Forma-komandna tabla Članovi.

Meni Takmi čenja obuhvata najvažnije opcije vezane za takmičarske aktivnosti

kluba (Slika 50). Od evidencije igrača i njihovih karakteristika, rasporeda utakmica svih

selekcija, rezultata koje su postigle takmičarske ekipe kluba, do praćenja i analize statistike

ekipe kluba i protivničkih ekipa. U meni su uvrštena i dva osnovna izveštaja o rasporedu

utakmica i rezultatima u tekućoj takmičarskoj godini.

Slika 50. Meni Takmičenja aplikacije ISOK



159

Prva opcija menija Igrači otvara formu za unos i ažuriranje podataka o aktivnim

igračima kluba (Slika 51). Iz osnovne tabele Članovi preuzimaju se podaci o imenu igrača i

njegovom identifikacionom broju. Ostali podaci su sastavni deo tabele Igraci. Pored

manipulacije sa podacima iz ove forme se mogu kreirati izveštaji o igračima, spiskovi po

ekipama sa osnovnim podacima za evidenciju treninga, članarine i druge namene.

Slika 51. Forma za prikaz podataka o igračima

Opcija menija Utakmice otvara formu za unos i ažuriranje podataka o utakmicama

koje u tekućoj sezoni igraju ekipe kluba (Slika 52). Unose se podaci o nazivu takmičenja,

takmičarskoj sezoni, ekipi, kolu lige, datumu odigravanja utakmice, mestu i protivniku. Iz

forme se može kreirati izveštaj o rasporedu utakmica za sve ekipe kluba.

Slika 52. Forma za prikaz podataka o utakmicama



160

Opcija menija Rezultati otvara formu za unos i ažuriranje podataka o rezultatima

koje postižu ekipe kluba (Slika 53). Izborom ekipe filtriraju se podaci tako da su

pristupačni samo podaci za izabranu ekipu. Unose se podaci o protivniku i takmičenju

izborom iz odgovarajućih padajućih boksova, datumu, vremenu i mestu odigravanja

utakmice i samom rezultatu. Iz ove forme se mogu izabrati opcije za pregled podataka u

tabelarnoj formi i izradu izveštaja o rezultatima jedne od ekipa po izboru.

Slika 53. Forma za prikaz podataka o rezultatima kluba

Opcija menija Statistika ekipe otvara formu za unos i pregled podataka o statistici

elemenata igre ekipe (Slika 54). Kao što je ranije napomenuto u elaboriranju modela

podataka informacionog sistema, u model je implementirana osnovna opcija praćenja

statistike igre ekipe koja obuhvata efikasnost osnovnih elemenata igre. Specifični i

složeniji modeli praćenja statistike igre su predmet interesovanja posebnih modela i

programa, te ovde nisu razmatrani.

U formi se pored osnovnih podataka o utakmici i ekipi koja je praćena, unose

podaci o efikasnosti realizacije šest osnovnih tehničko-taktičkih elemenata igre: servisa,

prijema servisa, smeča, bloka, odbrane u polju i dizanja. Kod svih elemenata igre

definisane su četvorostepene skale procene kvaliteta realizacije u uslovima igre. Pored

unosa, ažuriranja i pregleda podataka iz forme se može uraditi izveštaj o statistici odreñene

utakmice, vrste utakmica ili vremenskog intervala, kao i grafički prikaz efikasnosti

pojedinih elemenata igre za ekipu.



161

Slika 54. Forma za prikaz podataka o statistici ekipe.

Opcija menija Statistika protivnika otvara formu za unos i ažuriranje podataka o

statistici protivnika kluba (Slika 55). I ovaj segment statističke analize je u našem modelu

prilagoñen osnovnim potrebama i nije obuhvatila specifične modele analize. Obuhvaćeno

je evidentiranje zbirne efikasnosti šest osnovnih tehničko-taktičkih elemenata igre

Slika 55. Forma za prikaz podataka o statistici protivnika ekipe



162

Opcija menija Mediateka aktivira prikaz forme za unos, ažuriranje i pregled

podataka o multimedijalnim materijalima vezanim za rad kluba. Radi se o evidenciji pre

svega video snimaka, fotografija, prezentacija i drugog multimedijalnog materijala

vezanog za aktivnosti kluba. Pored opštih podataka o nazivu , vremenu nastanka, vrsti,

autoru i kratkom opisu samog materijala, u bazi se memorišu linkovi ka fajlovima koji

sadrže materijal.

Poslednje dve opcije menija Raspored utakmica i Rezultati izveštaj služe za

kreiranje odgovarajućih izveštaja. Prvi za generisanje rasporeda utakmica takmičarskih

ekipa kluba a drugi za izlistavanje rzultata pojedinih ekipa za odreñenu takmičarsku

sezonu.

Svim opcijama menija Takmičenja može se pristupiti i preko forme-komandne

table koja se aktivira izborom opcije Sport na glavnoj formi a zatim izborom podopcije

Takmičenja (Slika 56).

Slika 56. Forma-komandna tabla Sport.

Slika 57. Forma sa opcijama podsistema takmičenja.



163

Izborom opcije Takmičenja u formi-komandnoj tabli Sport, aktivira se forma

podsistema takmičenja (Slika 57), koja je organizovana po sistemu tabova.

Forma sadrži šest tabova za pristup formama Raspored utakmica, Igrači, Rezultati,

Statistika, Statistika protivnika i Mediateka. Tako se sa jedne forme može pristupiti svim

glavnim opcijama podsistema takmičenja.

Meni Trening obuhvata opcije za pristup trenažnim aktivnostima kluba (Slika 58).

Meni ima 8 opcija: Raspored treninga - za evidenciju rasporeda treninga selekcija kluba,

Trening - za kreiranje sadržaja treninga, Treneri - za evidenciju podataka o trenerima,

Vežbe -za kreiranje opisa i šema vežbi koje se koriste u treningu, Realizacija - za

evidentiranje podataka o realizaciji treninga, Selekcija - za prikaz svih najvažnijih podataka

o igračima koji su u selekcijama kluba, Dijagnostika - za evidentiranje podataka o

rezultatima dijagnostičkih procedura koje se realizuju u klubu i Raspored - za kreiranje

izveštaja sa rasporedom treninga svih selekcija kluba.

Slika 58. Meni Trening aplikacije ISOK.

Opcija menija Raspored treninga otvara formu za unos, ažuriranje i pregled

podataka o rasporedu termina za treninge svih selekcija. U formi se vrši izbor selekcije i

trenera, a zatim unose podaci za dan, vreme i trajanje treninga. Iz same forme se može

kreirati i štampati izveštaj sa podacima o rasporedu treninga po danima u nedelji.

Opcija menija Trening otvara formu za unos podataka o planu treninga, odnosno

omogućava memorisanje osnovnih podataka o treningu i digitalnog zapisa sa skicama i

opisom sadržaja treninga (Slika 59).



164

Slika 59. Forma za prikaz podataka o planu treninga

Evidentiraju se podaci o vrsti i periodu treninga, kategoriji igrača kojoj je

namenjen, trajanju, osnovnim zadacima i potrebnim rekvizitima i opremi za realizaciju

treninga. U tabeli Trening se memoriše i link adresa ka fajlu koji sadrži detaljan opis

treninga urañen u MS Word formatu.

Opcija menija Treneri otvara formu za unos, ažuriranje i pregled podataka o

trenerima koji rade u klubu. Evidentiraju se osnovni li čni podaci, podaci o stručnoj spremi,

iskustvu i profesionalnom statusu, kao i svi podaci o kontaktu sa trenerom. Posebno se sa

ovim podacima povezuje podatak o selekciji sa kojom trener radi.

Opcija menija Vežbe otvara formu za evidentiranje podataka o vežbama koje se

koriste u procesu treninga (Slika 60).

Slika 60. Forma za prikaz podataka o vežbama



165

Pored naziva vežbe, unose se podaci o oblasti primene, nivou težine, nameni,

optimalnom broju igrača i potrebnim rekvizitima za realizaciju vežbe. Uz podatke se unosi

i link ka digitalnom dokumentu koji sadrži grafički prikaz vežbe. Stvaranjem evidencije

vežbi po oblastima i težini, otvara se mogućnost pretraživanja raspoloživih vežbi po tim

kriterijumima i njihovog korišćenja u radu.

Opcija menija Realizacija treninga otvara formu za unos i ažuriranje podataka o

realizaciji treninga (Slika 61). Ova evidencija daje mogućnost trenerima da prate

realizaciju treninga, procenjuju njihovu uspešnost i zabeleže zapažanja o treningu koja

mogu poslužiti za korekcije u trenažnom radu, pre svega u izboru sadržaja treninga i

načina njegove realizacije. Uz osnovne podatke se arhivira i digitalni zapis sadržaja

treninga koji se može pregledati ili štampati.

Slika 61. Forma za prikaz podataka o realizaciji treninga

Opcija menija Selekcija otvara formu za pregled i ažuriranje svih važnih podataka o

igračima koji su selektirani kao perspektivni (Slika 62). Forma sadrži lične podatke igrača,

kontakt podatke, podatke o statusu i igračkoj poziciji.

Poseban deo forme je posvećen opisu karakteristika ispoljavanja osnovnih

tehničko-taktičkih elemenata igre: igre u napadu i odbrani, servisa i osnovne tehnike

dodavanja. Takoñe, na formi su integrisani i podaci o rezultatima testiranja, što kompletira

sliku o igraču. Pored navedenog, na formi se preko izvedenog komandnog dugmeta može

aktivirati kreiranje izveštaja o svim pomenutim podacima za igrača.



166

Slika 62. Forma za prikaz podataka o selektiranim igračima

Opcija menija Dijagnostika otvara formu za unos, ažuriranje i pregled podataka o

rezultatima dijagnostičkih postupaka koji se sprovode u klubu (Slika 63). Na formi su

prikazani podaci o antropometrijskim merenjima: visini i masi tela, BMI indeksu koji se

izračunava pri unosu prethodnih podataka, raspon ruku, dužina šake, obim natkolena i

potkolena.

Slika 63. Forma za prikaz podataka o rezultatima dijagnostike

Drugu grupu podataka čine rezultati testiranja bazične motorike: skok udalj iz

mesta, skok za smeč i skok za blok (Sardžent), podizanje trupa iz seda, zaklon trupom,

taping rukom i nogom. Treću grupu podataka čine rezultati specifično-motoričkih testova:



167

Japan test, Jelka test, poligon na mreži i poligon u polju. Poslednju grupu podataka čine

rezultati funkcionalnih merenja: puls u miru, puls nakon skokova i kretanja i Wingate test.

Na formi se nalaze i tri komandna dugmeta koja služe za izradu izveštaja o rezultatima

antropometrijskih merenja, motoričkih i funkcionalnih testova.

Poslednja opcija menija Trening , Raspored, aktivira izradu izveštaja sa podacima o

rasporedu treninga za sve selekcije kluba.

Podacima o trenažnim aktivnostima kluba i opcijama vezanim za te podatke, može

se pristupiti aktiviranjem opcije Trenažni rad na formi-komandnoj tabli Sport. Izborom

ove opcije na komandnoj tabli aktivira se tab forma (Slika 64), koja sadrži tabove sa već

opisanim formama za pristup podacima o rasporedu treninga, trenerima, kreiranju i

realizaciji treninga, kao i podaci o vežbama koje se koriste u trenažnom radu.

Slika 64. Tab forma za opcijama treninga

Meni Poslovi obuhvata opcije za pristup najvažnijim poslovnim aktivnostima

kluba (Slika 65). Meni ima 6 opcija: Delovodnik za evidenciju dokumenta koji pristižu u

klub i koji se šalju, Adresar za evidenciju poslovnih kontakata, Finansije za evidenciju

ulaznih i izlaznih finansijskih transakcija, Marketing projekti za evidenciju projekata i

akcija vezanih za marketing aktivnosti kluba, Odnosi sa javnošću za evidentiranje

kontakata sa medijima i akcija usmerenih na kontakte sa javnošću, Izveštaj blagajne za

izradu periodičnog izveštaja finansijskih transakcija, Listing delovodnika za izradu

izveštaja sa listingom evidentiranih dokumenata u odreñenom periodu i Poslovni adresar

za izradu listinga osnovnih podataka iz adresara.



168

Slika 65. Meni Poslovi aplikacije ISOK

Opcija menija Delovodnik otvara formu za unos i ažuriranje podataka o

dokumentima koji se primaju u klubu i onih koji se šalju iz kluba (Slika 66). Pored

osnovnih podataka o nazivu, delovodnom broju i datumu prijema, evidentiraju se podaci o

vrsti dokumenta i autoru, a posebno se unose napomena, opis dokumenta i link ka

digitalnoj formi dokumenta. Sa forme se može aktivirati tabelarni prikaz podataka i uraditi

i izveštaj sa podacima o evidentiranim dokumentima.

Slika 66. Forma za prikaz podataka o dokumentima

Opcija menija Adresar otvara formu za evidentiranje podataka o poslovnim i

drugim kontaktima kluba (Slika 67). Evidentiraju se uobičajeni podaci o nazivu, sedištu,

adresi i vrsti firme, zatim kontakt telefoni, podaci o osobi za kontakt, broj računa, web

adresa, E-mail adresa i podaci o odgovornom licu.



169

Slika 67. Forma za prikaz podataka o poslovnim partnerima

Opcija menija Finansije otvara formu za evidentiranje finansijskih transakcija

kluba, kako ulaznih računa tako i izlaznih plaćanja (Slika 68). U polju Temeljnica unosi se

jedinstveni slog transakcije, koji za izlazne račune počinje sa ''I'' a za ulazne račune sa ''U'' i

sadrži jedinstveni broj i godinu transakcije. Unosi se datum transakcije, naziv nosioca

transakcije, kratak opis, iznos potraživanja ili duga i konto za razvrstavanje transakcije. Uz

zapis se memoriše i digitalni zapis dokumenta transakcije. Sa forme se može ostvariti

tabelarni prikaz finansijskih podataka kroz proceduru Periodični pregled, uz izbor perioda

i raspona konta za prikaz. Pored toga, komandno dugme za izradu izveštaja omogućava

izradu finansijskog izveštaja po mesecima.

Slika 68. Forma za evidenciju podataka o finansijama



170

Opcija menija Marketing projekti otvara formu za evidenciju marketing aktivnosti

kluba (Slika 69). Evidentiraju se podaci o nosiocu aktivnosti, datumu početka i kraja

aktivnosti, kratki opis ili napomene, a zapisu se pridružuje digitalni dokument koji sadrži

detaljne podatke o marketing aktivnosti. Na formi se nalazi link ka centralnom dokumentu

marketing aktivnosti kluba, marketing ponudi za tekuću takmičarsku godinu. Sa forme se

može aktivirati tabelarni prikaz podataka i izrada izveštaja sa listingom podataka o

marketing aktivnostima.

Slika 69. Forma za evidenciju podataka o projektima

Opcija menija Odnosi sa javnošću otvara formu za evidentiranje aktivnosti vezanih

za komunikaciju kluba sa javnošću, pre svega sa medijima i lokalnom zajednicom

(Slika 70). Evidentiraju se podaci o vrsti aktivnosti, nosiocu i datumu realizacije, partneru

odnosno ustanovi ili osobi preko koje je aktivnosti realizovana, kratki opis aktivnosti i link

ka digitalnom dokumentu, ako ga ima, koji je u vezi sa evidentiranim aktivnostima.

Slika 70. Forma za odnose sa javnošću



171

Tri poslednje opcije menija Izveštaj blagajne, Listing delovodnika i Poslovni

adresar, namenjene su izradi odgovarajućih izveštaja u svrhu pregleda ili štampanja. Prvi

daje pregled ulaznih i izlaznih finansijskih transakcija kluba u odreñenom vremenskom

intervalu i za odreñena konta. Listing delovodnika daje pregled svih dokumenata koji su

evidentirani u klubu u odreñenom vremenskom intervalu. Poslednji izveštaj daje listing

osnovnih podataka o kontaktima važnim za funkcionisanje kluba.

Navedene opcije menija Poslovi dostupne su i preko forme-komandne table koja se

aktivira izborom istoimene opcije glavne forme (Slika 71).

Slika 71. Forma-komandna tabla Poslovi.

Izborom komandnog dugmeta Administracija aktivira se tab forma sa tabovima

Adresar, Delovodnik i Medijateka, koji sadrže forme za evidentiranje odgovarajmućih

podataka. Komandna dugmad Marketing, Finansije i Odnosi sa javnošću aktiviraju forme

za evidentiranje odgovarajućih podataka.

Meni Uprava obuhvata opcije koje pokrivaju aktivnosti uprave kluba u onom delu

koji nije obuhvaćen već opisanim aktivnostima u sportskom i poslovnom subsistemu

informacionog sistema kluba (Slika 72).

Slika 72. Meni Uprava aplikacije ISOK.



172

U ovom meniju su grupisane pre svega opcije za pristup i rad sa važnim

dokumentima koji se kreiraju u klubu. To su Statut kluba, Godišnji plan rada, Marketing

ponuda, Planovi, Ugovori sa igračima i Pravilnici. Iz menija se učitavaju prva tri

dokumenta koja su urañeni u MS Word formatu, te se mogu pregledati, štampati ili menjati

po potrebi.

Opcija menija Planovi otvara formu za izbor vrste plana koja se želi pregledati,

ažurirati ili štampati (Slika 73).

Slika 73. Forma za izbor planova.

Forma sadrži osnovne vrste planova, pre svega godišnji plan rada kluba, mesečni i

nedeljni plan stručnog rada, kao i pristup folderima sa izveštajima o radu i dokumentima

koji su vezani za rad uprave kluba.

Izborom opcije menija Ugovori otvara se forma za izbor formulara ugovora koji se

želi pripremiti, pa se izabrani ugovor može popuniti i sačuvati ili odštampati (Slika 74).

Ugovori su urañeni u MS Word formatu formulara, tako da se popunjeni ugovor može

sačuvati pod drugim imenom a original ostavi u neizmenjenom obliku za dalju upotrebu.

Slika 74. Forma za izbor ugovora.



173

Opcija menija Pravilnici otvara formu za izbor pravilnika koji se želi pregledati ili

štampati (Slika 75). Radi se o pravilnicima Odbojkaškog Saveza Srbije koji se primenjuju

na svim nivoima odbojkaške organizacije.

Slika 75. Forma za izbor pravilnika

Pored pravilnika koji su izdvojeni kao najvažniji i na formi zastupljeni direktno

odgovarajućim komandnim dugmetom, izborom komandnog dugmeta Folder pravilnika

učitava se pregled foldera u kome su arhivirani pravilnici vezani za rad kluba.

Poslednja opcija menija Stručni rad otvara formu za pregled Internet sadržaja

vezanih za odbojkašku struku, odnosno stručnih sajtova (Slika 76).

Slika 76. Forma za prikaz sadržaja stručnih sajtova.



174

Na formi se u kombo boksu Izbor sajta bira sajt za pregled, dok se u poljima Naziv

i URL prikazuju podaci o nazivu i adresi sajta. U glavom delu forme se prikazuje sadržaj

izabranog sajta. Podaci o nazivu i adresi svakog sajta čuvaju se u posebnoj tabeli koja se

može prikazati i njen sadržaj ažurirati izborom komandnog dugmeta Unos novog sajta.

Pored toga, sa ove forme se može pristupiti pregledu memorisanih vežbi i treninga u bazi,

aktiviranjem odgovarajućih formi preko komandnih dugmadi Vežbe i Treninzi.

Usmeravanje težišta stručnog usavršavanja trenera kluba ka sadržajima koji se mogu naći

na Internetu, logički je rezultat savremenih kretanja u ovoj oblasti. Slobodna i usmerena

razmena stručnih materijala u elektronskoj formi je odlika savremenog koncepta

usavršavanja trenera uopšte, pa i u odbojci.

Opisanim opcijama menija Uprava može se pristupiti i preko forme komandne

table koja se aktivira izborom istoimene opcije na glavnoj formi programa (Slika 77).

Slika 77. Forma komandna tabla Uprava.

Poslednji meni programa Servis objedinjuje opcije za podešavanje programa,

održavanju baze podataka, dopunjavanje sistemskih tabela sa podacima o korisniku i

elementima izbora u programu, te administraciju korisničkih naloga i lozinki (Slika 78).

Slika 78. Meni Servis programa ISOK.



175

Prva opcija menija aktivira glavnu formu-komandnu tablu, ukoliko ona nije

aktivna. Opcija Start opcije daje mogućnost podešavanja startnih osobina programa, kao i

vidljivost sistemskih Access segmenata, čime se program svrstava u Access programe

otvorenog tipa. Opcija menija Osvežavanje baze aktivira proceduru za kondenzaciju i

osvežavanje same baze podataka, što čini sam rad programa bržim i efikasnijim. Sledeće

dve opcije Podaci o korisniku i Izborni podaci, otvaraju tabele sa odgovarajućim

podacima. Prva sa podacima o samom korisniku programa a druga o podacima vezanim za

opcije programa u kojima se nude odreñene liste izbora, kao što su kategorije igrača, vrste

takmičenja, brojevi konta i sl. Sledeća opcija je namenjena administraciji radnih grupa koje

koriste program, a naredne dve za administraciju korisničkih i grupnih lozinki i naloga.

Poslednja opcija je namenjena za ažuriranje lozinke za pristup programu.

Izneti opis osnovnih opcija i mogućnosti programa ISOK, jasno pokazuje

orijentaciju programa ka pokrivanju osnovnih funkcija i aktivnosti jednog odbojkaškog

kluba. Intencija autora nije bila da se detaljno razrañuju pojedine funkcije kluba, pre svega

poslovne, već da se u jednom integrisanom okruženju omoguće sve bazične evidencije u

sportskom, poslovnom i upravnom podsistemu informacionog sistema, da se omogući

arhiviranje i kasniji pristup dokumentaciji i svim drugim, pre svega digitalnim

materijalama koji se generišu u klubu. Posebno se vodilo računa o integraciji podataka, gde

god je to bilo moguće i opravdano sa stanovišta praktičnog funkcionisanja kluba.

Željko Krneta – Doktorska disertacija TEORIJSKA I PRAKTIČNA VREDNOST RADA


176

7 TEORIJSKA I PRAKTIČNA VREDNOST RADA

Kada se analizira teorijska vrednost ovog rada mora se poći od konstatacije da već sam

pokušaj da se projektuje i izgradi integralni informacioni sistem jednog odbojkaškog kluba,

daje odreñenu težinu postavljenom problemu rada i opredeljuje njegovu vrednost. Radi se

o primeni jedne metodologije koja do sada na opisani način nije primenjivana u

odbojkaškom sportu kod nas. Zato je realno očekivati da će ovaj rad dati odreñeni doprinos

teorijskoj razradi primene metodologije životnog ciklusa informacionih sistema u sportu,

posebno odbojkaškom sportu.

Sa stanovišta odbojkaškog sporta teorijska vrednost rada se ogleda u tome što su

realizacijom projekta modela informacionog sistema odbojkaškog kluba sistematizovane i

integrisane najvažnije informacije relevantne za rad jednog odbojkaškog kluba. Vrednost

takve integracije informacija se najviše može odraziti na efikasnost rada kluba u sferi

administrativnih i poslovnih aktivnosti, a značajno i u radu sportskog segmenta kluba, pre

svega analize rezultata i efikasnosti igre i trenažnog procesa.

Željko Krneta – Doktorska disertacija TEORIJSKA I PRAKTIČNA VREDNOST RADA


177

Praktična vrednost rada ogleda se u tome što će projektovanje modela

informacionog sistema odbojkaškog kluba u svojoj osnovi imati postavljanje jednog

integralnog relacionog modela podataka. U bazi podataka koja je projektovana kao podrška

informacionom sistemu, moguće je memorisati sve najvažnije podatke vezane za rad

odbojkaškog kluba. Kada se podaci jednom pohrane u sistematizovanom i razumljivom

obliku, oni postaju značajno sredstvo podizanja efikasnosti rada i daju mogućnost

kvalitetne analize svih segmenata rada kluba.

Izrada adekvatne korisničke aplikacije za pristup bazi podataka uz mogućnost

formiranja odgovarajućih izlaznih izveštaja, daće doprinos rešavanju praktičnih problema u

radu kluba. Primena sistema u praksi trebala bi da u značajnoj meri automatizuje tekuće

poslove kancelarije kluba. Stručnjaci koji rade u klubu moći će da svoje podatke arhiviraju

u formi pristupačnoj za dalju analizu, da im pristupaju i analiziraju po potrebi i donose

odgovarajuće zaključke. Posebnu praktičnu vrednost ovakvog sistema vidimo u segmentu

analize efikasnosti igre i selekcije igrača, gde vremenska odrednica podataka, odnosno

praćenje tih aktivnosti kroz vreme, ima značajnu ulogu u kvalitativnoj analizi. U tom

pogledu primena računara i formirane baze podataka ima značajnu pragmatičnu vrednost.

Željko Krneta – Doktorska disertacija ZAKLJUČAK


178

8 ZAKLJUČAK

Problem projektovanja informacionog sistema jedne organizacije kakva je sportski klub, u

ovom slučaju odbojkaški klub, metodološki je izazov koji nas je opredelio, izmeñu ostalog,

za izbor same teme disertacije. Funkcionisanje odbojkaškog kluba u našoj zemlji nije ni

malo jednostavan proces jer je opterećen nizom objektivnih poteškoća, pre svega

materijalne i finansijske prirode, što u znatnoj meri limitira primenu informacionih

tehnologija u njihovom radu.

U našim i inostranim literarnim izvorima nismo našli primere specifične

metodologije projektovanja i primene integralnih informacionih sistema u sportskim

klubovima, te smo proces izgradnje informacionog sistema odbojkaškog kluba sproveli po

već poznatoj i proverenoj metodologiji Životnog ciklusa. Pored toga, bilo je neophodno

prilagoditi proces projektovanja informacionog sistema, koji ima odreñena metodološka

pravila, sa realnim potrebama i mogućnostima naših odbojkaških klubova.



179

Početni korak u projektovanju informacionog sistema bio je analiza stanja

organizacione strukture naših odbojkaških klubova i dostignutog nivoa informatizacije u

njihovom radu.

Analiza organizacione strukturne klubova urañena je primenom upitnika u vidu dve

identične tabele sa ponuñenim spiskom od 20 različitih organa i funkcija koji se sreću u

našoj odbojkaškoj praksi. Klubovi su u prvoj tabeli označavali one organe i funkcije koje

realno funkcionišu u klubu, a u drugoj tabeli one koje smatraju neophodnim za optimalni

rad kluba. Pregled distribucija frekvencija organa i funkcija klubova koja je prisutna i one

koja je, po mišljenju klubova, neophodna za optimalno funkcionisanje, pokazao je da

postoje odreñene razlike u tim distribucijama. Većina klubova je u svojoj viziji optimalne

organizacione strukture navela većinu ponuñenih organa i funkcija, što je posebno vidljivo

kod klubova drugih liga koji su slabije organizovani. Potvrñena je klasična struktura

organizacije klubova koja je uslovljena zakonskim rešenjima u našem sportu. Klubovi

višeg ranga takmičenja pokazali su tendenciju ka savremenijim rešenjima organizacije rada

i profesionalizacijom najvažnijih funkcija u klubu.

Procena dostignutog nivoa informatizacije urañena je uz pomoć upitnika koji je

sadržao 15 pitanja vezanih za pet, po našoj proceni, najvažnijih indikatora procene nivoa

informatizacije naših odbojkaških klubova: stanje hardverskih resursa, nivo komunikacija,

način i obim primene softvera, stepen primene informacionih tehnologija i postojanje

strategije i planova njihove primene. Za kvantifikaciju podataka dobijenih upitnikom

primenili smo modifikovanu metodu Logičkog proračuna preference. Odreñena je vrednost

globalne preference informatizacije, kao i vrednosti preference za pojedine karakteristike.

Uzorak klubova koji su pristupili popunjavanju upitnika činilo je 42 kluba Prve i Druge

lige Srbije. Dobijena vrednost globalne preference od 0,64 značajno je manja od granične

vrednosti koja je definisana na nivou od 0,75 , čime je potvrñena postavljena hipoteza da

naši odbojkaški klubovi nemaju izgrañen i implementiran integralni informacioni sistem

poslovanja. Od pojedinačnih preferenci najniži nivo su pokazale preference Stanje i

planovi i Komunikacije, koje u stvari najviše ukazuju na nedostatak integracije poslovanja

unutar naših odbojkaških klubova. Iako je primenjena analiza stanja nivoa informatizacije

naših odbojkaških klubova jasno ukazala na njen nedovoljan nivo, ohrabruje podatak da su

klubovi uveliko ušli u proces primene savremenih informatičkih tehnologija u svom

poslovanju, posebno u domenu pribavljanja potrebne hardverske i softverske opreme, kao i

tendencije primene računara u svakodnevnom poslovanju kluba.



180

Struktura modela informacionog sistema odbojkaškog kluba definisana je u skladu

sa hipotetskim modelom i analizom postojećeg stanja razvoja informacionih tehnologija u

odbojkaškim klubovima Srbije. U narednoj fazi, fazi Funkcionalnog modeliranja

informacionog sistema, urañena je dekompozicija osnovnih strukturnih elemenata,

odnosno definisanih subsistema: sportskog, poslovnog i upravnog. Odreñeno je detaljno

stablo poslovnih procesa i aktivnosti u skladu sa IDEF0 standardom. Prvo je definisan

početni, Kontekstni dijagram modela kojim smo prikazali model informacionog sistema u

najopštijem obliku i obuhvatili osnovne ulazne, izlazne i kontrolne aktivnosti i mehanizme

odgovorne za funkcionisanje informacionog sistema. Za svaki od podsistema urañena je

dalja dekompozicija i izrañen dijagram procesa i aktivnosti. U pridruženim tabelama dat je

detaljan opis ulaznih, izlaznih i kontrolnih aktivnosti, kao i mehanizama koji su zaduženi

za realizaciju aktivnosti. U ovom procesu je urañena redukcija procesa i aktivnosti na

realno prihvatljiv broj najvažnijih, kako bi se sistem prilagodio realnim uslovima primene i

dalje realizacije.

Informaciono modeliranje obuhvatilo je izradu dijagrama toka podataka (Data flow

dijagram), identifikaciju osnovnih entiteta sistema, kreiranje njihovih atributa, relacija i

poslovnih pravila. Na dijagramima toka podataka definisani su i prikazani najvažniji

entiteti sistema, odreñene aktivnosti koje ti entiteti obavljaju u okviru pojedinih procesa i

funkcija rada kluba i naznačeni nosioci tih aktivnosti. U pridruženim tabelama detaljno su

razrañeni atributi pojedinih entiteta i data njihova definicija. U tom procesu izvršena je

dalja redukcija atributa na optimalan i prihvatljiv nivo, s obzirom na objektivne uslove rada

naših odbojkaških klubova. Na taj način je bliže razrañena funkcionalna struktura

informacionog sistema i data osnova za izradu samog modela podataka, odnosno baze

podataka za podršku informacionom sistemu odbojkaškog kluba.

Završna faza projektovanja i realizacije informacionog sistema odbojkaškog kluba,

Aplikativno modeliranje, obuhvatilo je tri aktivnosti: izradu modela podataka, definisanje

tabela, polja i indeksa podataka i izradu aplikativnog programa zasnovanog na izrañenom

modelu podataka. Model podataka izrañen je u skladu sa definisanim entitetima i njihovim

atributima i obuhvatio je 20 osnovnih tabela podataka. Utvrñene su relacije izmeñu tabela i

pravila ponašanja prilikom osnovnih operacija sa podacima. Definisane relacije su

obezbedile integraciju najvažnijih podataka, posebno u sportskom i poslovnom

podsistemu.



181

Izrada aplikacije na osnovu postavljenog modela podataka urañena je u relacionoj

bazi podataka MS Access, koja je dala sve neophodne programske resurse za realizaciju

aplikacije pod nazivom ISOK (Informacioni Sistem Odbojkaškog K luba). U izradi

aplikacije pored već definisanih osnovnih tabela, projektovane su još 4 pomoćne tabele

koje su dale podršku odreñenim segmentima aplikacije (sistemski podaci, podaci o

korisniku i dr.). Struktura aplikacije ISOK je postavljena tako da obezbedi organizaciono

jedinstvo sportskog, poslovnog i upravnog subsistema, grupisanjem odgovarajućih opcija

programa u zasebne meni celine. Time je obezbeñena tematska organizacija pristupa

segmentima aplikacije od strane pojedinih kategorija korisnika. Treneri su orijentisani ka

sportskom segmentu aplikacije, članovi uprave i administrativni radnici ka upravnom i

poslovnom segmentu aplikacije. Posebno je razrañen sistem formi-komandnih tabli kao

alternativa klasičnim menijima, što daje korisnicima mogućnost izbora u pristupu opcijama

rada programa. U tom segmentu su razrañene i posebne tab-forme, odnosno forme sa

tematski grupisanim tabovima koji omogućavaju brzi pristup pojedinim formama za

manipulaciju podacima.

Na kraju, sama implementacija informacionog sistema i kreirane baze podataka,

urañena je u Ženskom odbojkaškom klubu ''Novi Sad'', članu Prve ženske lige Srbije.

Probno su uneti podaci u pojedine tabele i simuliran realni rad aplikacije ISOK, kako bi se

proverile pojedine opcije i rad aplikacije u celini. Time je zaokružen proces aplikativnog

modeliranja informacionog sistema.

Željko Krneta – Doktorska disertacija LITERATURA

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Novi Sad 182

9 LITERATURA

1. Andersen, V. (1999). Access 2000: Detaljan izvornik. Čačak: Kompjuter biblioteka.

2. Arsovski, Z. (2002). Informacioni sistemi. Kragujevac: Mašinski fakultet CIM centar.

3. Arsovski, Z. i Milanović, I. (2003). Karakteristike informacionih sistema u malim i

srednjim preduzećima. Novi Sad: VIII Meñunarodna konferencija fleksibilne

tehnologije.

4. Bala, G. (1986). Logičke osnove metoda za analizu podataka iz istraživanja u fizičkoj

kulturi. Novi Sad: autorsko izdanje.

5. Bala, G., Malacko, J. i Momirović, K. (1982). Metodološke osnove istraživanja u

fizičkoj kulturi. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture.

6. Balaban, N., Ristić, Ž. i ðurković, J. (1996). Principi informatike. Beograd:

Savremena administracija.

7. Barna, P., Frasincar, F. , Houben, G-J. & Vdovjak, R. (2003). Methodologies for Web

information system design. U Information Technology: Coding and Computing

[Computers and Communications]. Proceedings ITCC 2003 International

Conference, 420-424.

8. Blagojević, V. (1998). Relacione baze podataka. Beograd: Klub NT.

9. Boccalatte, A., Giglio, D. and Paolucci, M. (2000). ISYDES: the project of a tool

aimed at information system development (on-line). Research Challenges,

Proceedings. Academia/Industry Working Conference, 293-298. Dostupno na

http://ieeexplore.ieee.org

10. Veljović, V.A. (2003). Projektovanje informacionih sistema – U praksi. Čačak:

Kompjuter biblioteka.

11. Glinz, M., Berner, S. & Joos, S. (2002). Object-oriented modeling with Adora.

Information Systems, 27, 425.444.



12. Granić, Z. (2001). Modeliranje baze podataka za poslovanje turističke organizacije.

Novi Sad: Autorski reprint.

13. DeLone,W. & McLean, E. (2002). Information systems success revisited (on-line). U

Proceedings of 35th Annual Hawaii International Conference on System Sciences

(HICSS '02), 8, 238. Dostupno na http://www2.computer.org/portal/web/csdl/doi/

10.1109/HICSS.2002.994345.

14. DeMarco, N. (1979). Structured analysis and system specification. S.River (Ur.)

Classics in software engineering (str.409-424). New York: Yourdon Press.

15. Dujmović, J.J. (1996). A Method for Evaluation and Selection of Complex Hardware

and Software Systems. The 22nd International Conference for the Resource

Management and Performance Evaluation of Enterprise Computing Systems. CMG 96

Proceedings, 368-378.

16. John A. Zachman (1987). A Framework for Information Systems Architecture

(on-line). IBM Systems Journal, 26 (3), 276-292. Dostupno na

http://www.aeablogs.org /eakd/files/Zachman_s_Original_1987_Paper.pdf

17. Janković, V. , Marelić, N. (1995). Odbojka. Zagreb: FFK.

18. Janković, V. , Marelić, N. (2003). Odbojka za sve. Zagreb: Autorsko izdanje.

19. Jovanović, V. , Mrdalj, S. and Gardiner, A. (2006). A Zachman cube (on-line). Issues

in Information Systems, 7(2), 258-262. Dostupno na www.iacis.org/iis/2006_iis/PDFs/

Jovanovic_Mrdalj_Gardiner.pdf

20. Jošanov, M. (2000). Model vrednovanja mogućnosti uvoñenja kooperativnih

otvorenih interorganizacionih informacionih sistema. Doktorska disertacija, Novi Sad:

Prirodno-matematički fakultet, Institut za matematiku.

21. Keng, S. & Rossi, M. (1998). Evaluation of information modeling methods-a review

(on-line). System Sciences, 5 (314-322). Dostupno na: http://ieeexplore.ieee.org/xpl/

freeabs_all.jsp?arnumber=648327

22. Kerschberg, L. & Weishar, J.D. (2000). Conceptual models and architectures for

advanced information systems (on-line). Applied Intelligence, 13, 149-164. Dostupno

na: http://www.springerlink.com/content/



23. Kovčić, A. (1998). Modeliranje i implementacija baze podataka studentske službe.

Novi Sad: Autorsko izdanje.

24. Lazarević, B. i dr. (1986). Projektovanje informacionih sistema. Beograd: Naučna

knjiga.

25. Malacko, J. (1982). Osnove sportskog treninga – Kibernetički pristup. Beograd: IGRO

Sporstka knjiga.

26. Martinec, G. (2002). Modeliranje šema baze podataka studentske službe u Case alatu

Rational Rose 2001. Novi Sad: autorski reprint.

27. McCubbrey, D.J., Bloom,P. and Younge,B. (2005). USA Swimming: The Data

Integration Project (on-lone). Communications of the Association for Information

Systems, 16 (13). Dostupno na: http://aisel.aisnet.org/cais/vol16/iss1/13

28. Meso, P., Madey,G., Troutt, D.M. & Liegle, J. (2004). The knowledge management

efficacy of matching information systems development methodologies with

application characteristics-an experimental study. The Journal of Systems and

Software, 79, 15–28.

29. Mogin, P. (1989). Uvod u baze podataka. Novi Sad: FTN-Institut za industrijske

sisteme.

30. Momirović, K. i sar. (1983). Informacijski sistem vrhunskog sporta. U Perišić, ð.

(Ur.), Metodologija priprema vrhunskih sportaša. (str. 107-145). Beograd: Savez za

fizičku kulturu Jugoslavije.

31. Nikolaidou,M., Alexopoulou,N., Tsadimas,A., Dais, A. & Anagnostopoulos,D.

(2006). A Consistent Framework for Enterprise Information System Engineering . U

Proceedings of Enterprise Distributed Object Computing Conference 2006, EDOC

'06 10th IEEE International (492-496), Hong Kong.

32. Olympic Games –What We Deliver. Paris: Atos origin. Postavljeno 14.11.2007 sa Web

sajta http://www.atosorigin.com/en-us/olympic_games/what_we_deliver/default.htm

33. Pereira, C. M. and Sousa, P. (2004). A method to define an enterprise architecture

using the zachman framework. In SAC '04: Proceedings of the 2004 ACM symposium

on Applied computing (1366-1371). New York, NY, USA. ACM Press.

34. Radivojević, D. (1996). Relacione baze podataka. Bor: RTB Bor Institut za bakar.



35. Rai, A., Lang, S. S. and Welker, R. B. (2002). Assessing the Validity of IS Success

Models: An Empirical Test and Theoretical Analysis. Information systems research,

13 (1), 50-69.

36. Rogers, E.M. (2000). Informatization, globalization, and privatization in the new

millennium. The Asian Journal of Communication Vol. 10 (2), 71-92.

37. Sudha, R. and Shankaranarayanan, G. (1999). Modeling and Navigation of Large

Information Spaces: A Semantics Based Approach (HICS ’99). U Proceedings of 31th

Annual Hawaii International Conference on System Sciences, 6, 6020. Dostupno na

http://www2.computer.org/portal/web/csdl/doi/10.1109/HICSS.1999.772618

38. Sotirović,V. (2000). Metodika informatike. Zrenjanin: Tehnički fakultet ''Mihajlo

Pupin''.

39. Tešić, Z. (2006). Predlog razvoju opšteg sistema za upravljanje procesima rada u

industrijskim preduzećima. Doktorska disertacija. Novi Sad: Univerzitet u Novom

Sadu, Fakultet tehničkih nauka.

40. Ting-Ping, L. and Tanniru, M.R. (2007). Special Section: Customer-Centric

Information Systems. Journal of Management Information Systems, 23 (3), 9 – 15

41. Fiedler, M., Scheidereit, H. & Schreiter, K. (1973). Savremena odbojka. Beograd:

Savez za fizičku kulturu Jugoslavije.

42. Han,S. i Balaban,N. (1989). Osnove informatike. Beograd: Savremena administracija.

43. Hartel, P., Denker, G., Kowsari, M., Krone, M., & Hans-Dieter, E. (1997).

Information systems modelling with TROLL formal methods at work. Information

systems, 22 (2/3), 79-99.

44. Hsin Hsin Chang (2006). Technical and management perceptions of enterprise

information system importance, implementation and benefits (on-line). Information

Systems Journal, 16 (3), 263-292. Dostupno na http://www3.interscience.wiley.com/

journal/118605595

45. Carlsson, S. (2005). Developing Information Systems Design Knowledge: A Critical

Realist Perspective (on-line). The Electronic Journal of Business Research

Methodology, 3 (2), 93-102. Dostupno na www.ejbrm.com



46. Collins English Dictionary – Complete and Unabridged 6th Edition 2003. © William

Collins Sons & Co. Ltd 1979, 1986 © HarperCollins Publishers 1991, 1994, 1998,

2000, 2003.

47. Čegar, P. (1996). Osnovi informatike. Novi Sad: Viša škola za organizaciju i

informatiku.

48. Chen, W., and Hirschheim, R. (2004): A Paradigmatic and Methodological

Examination of Information Systems Research (on-line), Information Systems Journal,

14(3), 197-235. Dostupno na http://www3.interscience.wiley.com/ journal/

118804344.

49. Van der Akker, J. & Siebes, A. (1997). DEGAS: a database of autonomous objects.

Information systems, 22(2/3), 121-138.

50. Veljović,A. (2003). Projektovanje informacionih sistema u praksi. Čačak: Kompjuter

biblioteka.

51. Verovnik, Z. and Šramel,E. (2005). Informatisation of sport. Neobljavljeni rad.

52. Viner, N. (1964). Kibernetika i društvo. Beograd: Nolit.

53. Vujović,S. (2002). Informtika u sportu. Astimbo: Beograd.

54. The American Heritage® Dictionary of the English Language, Fourth Edition

copyright ©2000 by Houghton Mifflin Company. Updated in 2009. Published by

Houghton Mifflin Company.

Željko Krneta – Doktorska disertacija PRILOZI


187

10 PRILOZI

PRILOG 1

Spisak klubova koji su učestvovali u anketi

NAZIV KLUBA MESTO LIGA

1. OK “RADNIČKI KREDI BANKA“ Kragujevac Superliga

2. ŽOK “JEDINSTVO“ Užice Superliga

3. OK “PARTIZAN“ Beograd Superliga

4. OOK “LAZAREVAC“ Lazarevac Prva liga

5. OK “POŠTAR 064“ Beograd Superliga

6. OK “NIS VOJVODINA“ Novi Sad Superliga

7. ŽOK “DINAMO AZOTARA“ Pančevo Superliga

8. OK “GIK BANAT“ Zrenjanin Prva liga

9. OK “SMEDEREVO“ Smederevo Superliga

10. ŽOK “NOVI SAD PIONIR PETROL“ Novi Sad Prva liga

11. OK “RADNIČKI“ Kragujevac Prva liga

12. ŽOK “RADNIČKI NIS PETROL“ Beograd Prva liga

13. ŽOK “SPARTAK AZOTARA“ Subotica Superliga

14. OK “NS AS“ Novi Sad Prva liga

15. ŽOK “KLEK“ Klek Superliga

16. ŽOK “TENT“ Obrenovac Superliga

17. OK “ŠUMADIJA AQUA VIVA“ Aran ñelovac Prva liga

18. OK “NIŠ“ Niš Prva liga

19. OK “BORAC“ Pančevo Prva liga

20. OK “JAGODINA“ Jagodina Prva liga

21. OK “VIZURA SUPERNOVA“ Beograd Prva liga

22. OK “OBILIĆ“ Beograd Druga liga

23. OK “PANČEVO“ Pančevo Druga liga

24. ŽOK “SMEDEREVO“ Smederevo Druga liga

25. ŽOK “FUTOG“ Futog Druga liga

26. OK “PRO TENT“ Obrenovac Druga liga

27. ŽOK “SREM“ Sremska Mitrovica Druga liga

28. OK “SPARTAK“ Subotica Druga liga

29. OK “ČAČAK“ Čačak Druga liga



188

30. OK “TOPLIČANIN“ Prokuplje Druga liga

31. OK “LOZNICA“ Loznica Druga liga

32. OK “PETROVARADIN“ Novi Sad Druga liga

33. OK “KIKINDA“ Kikinda Druga liga

34. ŽOK “GIMNAZIJALAC“ Kraljevo Druga liga

35. ŽOK “MLADOST“ In ñija Druga liga

36. ŽOK “VARADIN“ Novi Sad Druga liga

37. OK “SELTERS“ Mladenovac Druga liga

38. OK “LESKOVAC“ Leskovac Druga liga

39. OK “SRBIJANKA“ Valjevo Druga liga

40. ŽOK “VRANJE“ Vranje Druga liga

41. OK “BANAT“ Vršac Druga liga

42. OK “TIMOK“ Gornji Milanovac Druga liga

PRILOG 2

Anketa : Primena informacionih tehnologija u odbojkaškim klubovima Srbije

Naziv kluba

Nivo takmičenja (steopen, liga)

Lice koje daje podatke Funkcija

Datum popunjavanja ankete

1. Označite sve organe i funkcije koje su formirane i funkcionišu u vašem klubu :

21. Skupština kluba 22. Predsednik skupštine

23. Predsednik kluba 24. Upravni odbor

25. Predsedništvo 26. Nadzorni odbor

27. Direktor kluba 28. Generalni sekretar

29. Menadžer ekipe 30. PR menadžer

31. Stručni štab 32. Sportski direktor

33. Šef stručnog štaba 34. Tehnički sekretar

35. Glavni trener 36. Pomoćni treneri

37. Lekar 38. Maser

39. Statističar 40. Rekviziter



189

2. Označite sve organe i funkcije koje smatrate neophodnim za funkcionisanje klubu :

1 Skupština kluba 2 Predsednik skupštine

3 Predsednik kluba 4 Upravni odbor

5 Predsedništvo 6 Nadzorni odbor

7 Direktor kluba 8 Generalni sekretar

9 Menadžer ekipe 10 PR menadžer

11 Stručni štab 12 Sportski direktor

13 Šef stručnog štaba 14 Tehnički sekretar

15 Glavni trener 16 Pomoćni treneri

17 Lekar 18 Maser

19 Statističar 20 Rekviziter

3. Da li klub poseduje računare ?

• Više od 5 računara

• Od 2 - 5 računara

• Jedan računar

• Nemamo računare

4. Da li klub poseduje i dodatnu računarsku i komunikacionu opremu ?

• Posedujemo svu dodatnu opremu (štampač, skener, telefon-faks, Internet priključak...)

• Imamo neophodnu opremu (štampač, telefon-faks, Internet priključak)

• Samo osnovnu opremu (štampač i telefon-faks)

• Nemamo dodatnu opremu

5. U kom stepenu je iskorišćena postojeća računarska oprema ?

• Preko 80%

• Od 50 – 80%

• Manje od 50%

• Ne koristimo računarsku opremu

6. Kako se održava postojeća računarska oprema ?

• Postoji stručno lice u klubu zaduženo za održavanje informatičke opreme

• Za održavanje je zadužena spoljna informatička firma

• Održavanje informatičke opreme se vrši po potrebi



190

• Nemamo potrebe za time

7. Da li su računari povezani u računarsku mrežu ?

• Svi računari su povezani u mrežu sa izlazom na Internet

• Računari su povezani u mrežu ali nemaju izlaz na Internet

• Postoji samo izlaz na Internet bez računarske mreže

• Nemamo lokalnu računarsku mrežu i izlaz na Internet

8. Koje računarske mreže koristite ?

• Javne mreže i Internet

• Internet

• Lokalne mreže

• Ne koristimo računarske mreže

9. Za šta se računarske mreže koriste ?

• Za interaktivne poslovne obrade podataka (elektronsko bankarstvo i sl.)

• Za korišćenje udaljenih stanica ili prenos podataka

• Za pretraživanje na Internetu

• Ne koriste se

10. Kakve računarske programe koristite ?

• Posebno pisane korisničke programe i licencni softver

• Samo standardni licencni ili slobodni softver (Word, Excel i sl.)

• Nelicencirani ili slobodni softver

• Ne koristimo nikakav softver

11. Kako ocenjujete stepen korišćenja softvera koji posedujete ?

• U potpunosti se koristi i stalno unapreñuje

• Delom se koristi napredno a većinom samo njegove osnovne funkcije

• Koriste se samo osnovne funkcije

• Ne koristi se nikakav softver

12. Računare i prateći softver koristimo ?

• U svim segmentima rada kluba (poslovanje, sportske aktivnosti, upravljanje ...)



191

• Samo u poslovnim aktivnostima i komunikaciji

• Samo u korespodenciji i komunikaciji

• Ne koristimo računare

13. Da li postoji definisana strategija i plan primene informacionih tehnologija (IT) u vašem klubu?

• Formulisani su ciljevi i realizovan plan njihove primene

• Ciljevi su poznati, ali nema pratećeg plana

• Postoje formalni planovi ali bez konkretizacije i realizacije

• Nisu formirani ciljevi i nema plana primene IT

14. Kakav je način obrade poslovnih i sportskih informacija u vašem klubu ?

• Potpuna automatizacija poslovanja sa primenom informacionih tehnologija (formirane korisničke baze podataka, Internet komunikacija, elektronsko finansijsko i knjigovodstveno poslovanje)

• Delimična automatizacija uz primenu računara (pisanje i arhiviranje dokumenata, Internet komunikacija, finansijsko poslovanje i td)

• Početna primena računara (pisanje dokumenata uz primenu komercijalnih programa, manuelna komunikacija i arhiviranje dokumenata)

• Manuelna obrada informacija

15. U poslovnim aktivnostima računare koristimo ?

• Za sve potrebe kancelarije i uprave (elektronsko plaćanje, knjiženje, arhiviranje, analizu poslovnih podataka, komunikaciju i razmenu elektronskih dokumenata)

• Samo za poslove računovodstva, korespodenciju i komunikaciju

• Samo za pisanje dokumenata i komunikaciju


16. U sportskim aktivnostima računare koristimo ?

• Za neposrednu analizu statistike igre ekipe i protivnika (na utakmici), stručno usavršavanje, obradu podataka, pripremu treninga, komnikaciju sa sportskim organizacijama i dr.

• Za naknadnu analizu statistike igre i komunikaciju sa sportskim savezima

• Samo za naknadnu analizu statistike igre ekipe i protivnika


17. U procesu upravljanja i odlučivanja računare koristimo?



192

• U svim segmentima rada kluba u velikoj meri se oslanjamo na analize i podatke dobijene obradom na računarima

• Koristimo računare samo pri donošenju poslovno-finansijskih odluka

• Samo za pripremu dokumenata i drugih materijala potrebnih za odlučivanje


PRILOG 3

Listing slobodnog VB koda korišćenog u aplikaciji ISOK

Listing 1.

Declare Function PDF_accSortStringArray Lib "msaccess.exe" Alias "#81" _

(astrObjects() As String) As Long

'--------------------------------------------------------------

' Updated By Mehmet Acikgoz (30 July 1998)' Note:

'--------------------------------------------------------------

' This code was originally written by Dev Ashish.

' It is not to be altered or distributed,

' except as part of an application.

' You are free to use it in any application,

' provided the copyright notice is left unchanged.

'

' Code Courtesy of Dev Ashish

'

Function fCreateFolderList(stPath As String) As String

Dim loclDir As clsDir

Dim i As Long

Dim stOut As String

Dim DirArray() As String

Dim lngDirCount As Long

Set loclDir = New clsDir

With loclDir

If .HasSubDir(stPath) Then

'Create Folders List

.FillFolders stPath



193

lngDirCount = .GetDirCount '<<<

ReDim DirArray(1 To lngDirCount) '<<<

For i = 1 To lngDirCount '<<<

DirArray(i) = .DirName(i) '<<<

Next i '<<<

PDF_accSortStringArray DirArray() '<<<

For i = 1 To lngDirCount '<<<

stOut = stOut & DirArray(i) & ";" '<<<

Next i '<<<

'For i = 1 To .GetDirCount

' stOut = stOut & .DirName(i) & ";"

' Next i

fCreateFolderList = Left$(stOut, Len(stOut) - 1)

Else

fCreateFolderList = vbNullString

End If

End With

Set loclDir = Nothing

Listing 2.

Private Declare Function apiShellExecute Lib "shell32.dll" _

Alias "ShellExecuteA" _

(ByVal hwnd As Long, _

ByVal lpOperation As String, _

ByVal lpFile As String, _

ByVal lpParameters As String, _

ByVal lpDirectory As String, _

ByVal nShowCmd As Long) _

As Long

' This code was originally written by Dev Ashish.



194

' It is not to be altered or distributed,

' except as part of an application.

' You are free to use it in any application,

' provided the copyright notice is left unchanged.

'

' Code Courtesy of Dev Ashish

'

'***App Window Constants***

Public Const WIN_NORMAL = 1 'Open Normal

Public Const WIN_MAX = 2 'Open Maximized

Public Const WIN_MIN = 3 'Open Minimized

'***Error Codes***

Private Const ERROR_SUCCESS = 32&

Private Const ERROR_NO_ASSOC = 31&

Private Const ERROR_OUT_OF_MEM = 0&

Private Const ERROR_FILE_NOT_FOUND = 2&

Private Const ERROR_PATH_NOT_FOUND = 3&

Private Const ERROR_BAD_FORMAT = 11&

Function fHandleFile(stFile As String, lShowHow As Long)

Dim lRet As Long, varTaskID As Variant

Dim stRet As String

'First try ShellExecute

lRet = apiShellExecute(hWndAccessApp, vbNullString, _

stFile, vbNullString, vbNullString, lShowHow)

If lRet > ERROR_SUCCESS Then

stRet = vbNullString

lRet = -1

Else

Select Case lRet

Case ERROR_NO_ASSOC:

'Try the OpenWith dialog

varTaskID = Shell("rundll32.exe shell32.dll,OpenAs_RunDLL " _



195

& stFile, WIN_NORMAL)

lRet = (varTaskID <> 0)

Case ERROR_OUT_OF_MEM:

stRet = "Error: Out of Memory/Resources. Couldn't execute!"

Case ERROR_FILE_NOT_FOUND:

stRet = "Error: File not found. Couldn't Execute!"

Case ERROR_PATH_NOT_FOUND:

stRet = "Error: Path not found. Couldn't Execute!"

Case ERROR_BAD_FORMAT:

stRet = "Error: Bad File Format. Couldn't Execute!"

Case Else:

End Select

End If

fHandleFile = lRet & _

IIf(stRet = "", vbNullString, ", " & stRet)

End Function

Function fShellExeTest()

'Test UNC ShellExecute

fShellExeTest = apiShellExecute(hWndAccessApp, vbNullString, _

"\\server23\home-cd\dashish\ute_ref.txt", _

vbNullString, vbNullString, 1)

End Function

Function fShellExe(StrFileName As String, lngShow As Long) As Long

fShellExe = apiShellExecute(hWndAccessApp, vbNullString, StrFileName, _

vbNullString, vbNullString, lngShow)

End Function

Sub testShellEXE()

Dim lngX As Long

lngX = fShellExe("http://www.microsoft.com", 1)

End Sub

End Function



196

Listing 3.

'Purpose: Avoid warning and error messages when opening files with FollowHyperlink

'Author: Allen Browne ([email protected])

'Release: 28 January 2008

'Usage: To open MyFile.doc in Word, use:

' GoHyperlink "MyFile.doc"

' instead of:

' FollowHyperlink "MyFile.doc"

'Rationale:

'FollowHyperlink has several problems:

' a) It errors if a file name contains characters such as #, %, or &.

' b) It can give unwanted warnings, e.g. on a fileame with "file:///" prefix.

' c) It yields errors if the link did not open.

'This replacement:

' a) escapes the problem characters

' b) prepends the prefix

' c) returns True if the link opened (with an optional error message if you care.)

'Limitations:

' - If a file name contains two # characters, it is treated as a hyperlink.

' - If a file name contains % followed by 2 hex digits, it assumes it is pre-escaped.

' - File name must include path.

'Documentation: http://allenbrowne.com/func-GoHyperlink.html

Public Function GoHyperlink(FullFilenameOrLink As Variant) As Boolean

On Error GoTo Err_Handler

'Purpose: Replacement for FollowHyperlink.

'Return: True if the hyperlink opened.

'Argument: varIn = the link to open

Dim strLink As String

Dim strErrMsg As String

'Skip error, null, or zero-length string.

If Not IsError(FullFilenameOrLink) Then

If FullFilenameOrLink <> vbNullString Then



197

strLink = PrepHyperlink(FullFilenameOrLink, strErrMsg)

If strLink <> vbNullString Then

FollowHyperlink strLink

'Return True if we got here without error.

GoHyperlink = True

End If

'Display any error message from preparing the link.

If strErrMsg <> vbNullString Then

MsgBox strErrMsg, vbExclamation, "PrepHyperlink()"

End If

End If

End If

Exit_Handler:

Exit Function

Err_Handler:

MsgBox "Error " & Err.Number & ": " & Err.Description, vbExclamation, "GoHyperlink()"

Resume Exit_Handler

End Function

Public Function PrepHyperlink(varIn As Variant, Optional strErrMsg As String) As Variant

On Error GoTo Err_Handler

'Purpose: Avoid errors and warnings when opening hyperlinks.

'Return: The massaged link/file name.

'Arguments: varIn = the link/file name to massage.

' strErrMsg = string to append error messages to.

'Note: Called by GoHyperlink() above.

' Can also be called directly, to prepare hyperlinks.

Dim strAddress As String 'File name or address

Dim strDisplay As String 'Display part of hyperlink (if provided)

Dim strTail As String 'Any remainding part of hyperlink after address

Dim lngPos1 As Long 'Position of character in string (and next)

Dim lngPos2 As Long

Dim bIsHyperlink As Boolean 'Flag if input is a hyperlink (not just a file name.)



198

Const strcDelimiter = "#" 'Delimiter character within hyperlinks.

Const strcEscChar = "%" 'Escape character for hyperlinks.

Const strcPrefix As String = "file:///" 'Hyperlink type if not supplied.

If Not IsError(varIn) Then

strAddress = Nz(varIn, vbNullString)

End If

If strAddress <> vbNullString Then

'Treat as a hyperlink if there are two or more # characters (other than together, or at the end.)

lngPos1 = InStr(strAddress, strcDelimiter)

If (lngPos1 > 0&) And (lngPos1 < Len(strAddress) - 2&) Then

lngPos2 = InStr(lngPos1 + 1&, strAddress, strcDelimiter)

End If

If lngPos2 > lngPos1 + 1& Then

bIsHyperlink = True

strTail = Mid$(strAddress, lngPos2 + 1&)

strDisplay = Left$(strAddress, lngPos1 - 1&)

strAddress = Mid$(strAddress, lngPos1 + 1&, lngPos2 - lngPos1)

End If

'Replace any % that is not immediately followed by 2 hex digits (in both display and address.)

strAddress = EscChar(strAddress, strcEscChar)

strDisplay = EscChar(strDisplay, strcEscChar)

'Replace special characters with percent sign and hex value (address only.)

strAddress = EscHex(strAddress, strcEscChar, "&", """", " ", "#", "<", ">", "|", "*", "?")

'Replace backslash with forward slash (address only.)

strAddress = Replace(strAddress, "\", "/")

'Add prefix if address doesn't have one.

If Not ((varIn Like "*://*") Or (varIn Like "mailto:*")) Then

strAddress = strcPrefix & strAddress

End If

End If



199

'Assign return value.

If strAddress <> vbNullString Then

If bIsHyperlink Then

PrepHyperlink = strDisplay & strcDelimiter & strAddress & strcDelimiter & strTail

Else

PrepHyperlink = strAddress

End If

Else

PrepHyperlink = Null

End If

Exit_Handler:

Exit Function

Err_Handler:

strErrMsg = strErrMsg & "Error " & Err.Number & ": " & Err.Description & vbCrLf

Resume Exit_Handler

End Function

Private Function EscChar(ByVal strIn As String, strEscChar As String) As String

'Purpose: If the escape character is found in the string,

' escape it (unless it is followed by 2 hex digits.)

'Return: Fixed up string.

'Arguments: strIn = the string to fix up

' strEscChar = the single character used for escape sequqnces. (% for hyperlinks.)

Dim strOut As String 'output string.

Dim strChar As String 'character being considered.

Dim strTestHex As String '4-character string of the form &HFF.

Dim lngLen As Long 'Length of input string.

Dim i As Long 'Loop controller

Dim bReplace As Boolean 'Flag to replace character.

lngLen = Len(strIn)

If (lngLen > 0&) And (Len(strEscChar) = 1&) Then



200

For i = 1& To lngLen

bReplace = False

strChar = Mid(strIn, i, 1&)

If strChar = strEscChar Then

strTestHex = "&H" & Mid(strIn, i + 1&, 2&)

If Len(strTestHex) = 4& Then

If Not IsNumeric(strTestHex) Then

bReplace = True

End If

End If

End If

If bReplace Then

strOut = strOut & strEscChar & Hex(Asc(strEscChar))

Else

strOut = strOut & strChar

End If

Next

End If

If strOut <> vbNullString Then

EscChar = strOut

ElseIf lngLen > 0& Then

EscChar = strIn

End If

End Function

Private Function EscHex(ByVal strIn As String, strEscChar As String, ParamArray varChars()) As String

'Purpose: Replace any characters from the array with the escape character and their hex value.

'Return: Fixed up string.

'Arguments: strIn = string to fix up.

' strEscChar = the single character used for escape sequqnces. (% for hyperlinks.)

' varChars() = an array of single-character strings to replace.

Dim i As Long 'Loop controller



201

If (strIn <> vbNullString) And IsArray(varChars) Then

For i = LBound(varChars) To UBound(varChars)

strIn = Replace(strIn, varChars(i), strEscChar & Hex(Asc(varChars(i))))

Next

End If

EscHex = strIn

End Function

Listing 4.

'Calendar form variable:

Public gtxtCalTarget As TextBox 'Text box to return the date from the calendar to.

Public Function CalendarFor(txt As TextBox, Optional strTitle As String)

'On Error GoTo Err_Handler

'Purpose: Open the calendar form, identifying the text box to return the date to.

'Arguments: txt = the text box to return the date to.

' strTitle = the caption for the calendar form (passed in OpenArgs).

Set gtxtCalTarget = txt

DoCmd.OpenForm "frmCalendar", windowmode:=acDialog, OpenArgs:=strTitle

Exit_Handler:

Exit Function

Err_Handler:

MsgBox "Error " & Err.Number & " - " & Err.Description, vbExclamation, "CalendarFor()"

Resume Exit_Handler

End Function

Public Function LogError(lngErr As Long, strDescrip As String, strProc As String, _

Optional bShowUser As Boolean = True, Optional varParam As Variant)

'Purpose: Minimal substitute for the real error logger function at:

' http://allenbrowne.com/ser-23a.html

If bShowUser Then

MsgBox "Error " & lngErr & ": " & strDescrip, vbExclamation, strProc

End If

End Function

Documents

disertacija